mnogo o triju i istiju sliku.

Video kodovan u formatu MPEG-2 obi no koristi 480 horizontalnih linija po kadru (720 x 480 piksela), prema 425 linija za laser disk i 250 do270 linija za VHS video.Jednostrani DVDVideo disk (DVD-5) je bio konstruisan da dr i film tipi ne du ine koji u proseku traje 133 minuta. Kodovanje MPEG2 koristi kompresiju sagubitkom

koja uklanja redundantne informacije (kao to su podru ja na slici koja se ne menjaju) i informacije koje nisu odmah prepoznatljive za ljudsko oko. Rezultuju ivideo, naro ito kada je slo en ili brzo promenljiv, mo e ponekad da sadr i vizuelne gre ke, zavisno od kvaliteta obrade i stepena kompresije. Kod kompresije MPEG-2potpuno pokretna slika

zahteva minimalnu brzinu video podataka od 3.500 Kbita u sekundi. Digitalni zvuk okoline u centru, levo, desno, levo pozadi i desno pozadi, apored toga i neusmereni bas zahteva dodatnih 384 Kbita u sekundi. Ako se tome dodaje jo memorije potrebne za staze dijaloga u razli itim jezicima i podnaslove,zahtevani kapacitet raste na 4.692 Kbita u sekundi odnosno 586,5 Kbajta svake sekunde filma koji traje 133

minuta (potrebno je minimalno 4 Mbita u sekundi da bi sedobili rezultati visokog kvaliteta). To sve izlazi na ukupan zahtevani kapacitet memorije od 4,68 Gbajta. Ve e brzina podataka mogu da imaju kao rezultat vi i kvalitet, sagotovo neprimetnim razlikama od mastera na brzinama preko 6 Mbita u sekundi. Kako se tehnologija kompresije MPEG pobolj ava, posti e se vi i kvalitet na manjimbrzinama.

ist rezultat je u tome da bi film prikazivan sa DVD-Video trebalo da izgleda ne to bolje od onog sa potro a ke video trake i uglavnom bolje nego sa laser diska,pod pretpostavkom da je slika kodovana u najmanju ruku sa razumnim nivoom ve tine. Pored toga, naslovi DVD-Video tipi no podr avaju vi e razli itih srazmera,dozvoljavaju

i gledaocu da bira izme u najmanje nekoliko njih, kao to su 16:9, formati za iroke ekrane, kao i konvencionalniji odnos 4:3. Dalje, naslovi DVDVideoVam tako e dozvoljavaju da birate do osam razli itih jezika i 32 razli

ita skupa podnaslova.Kod dvoslojnog diska (DVD-9), kapacitet se pove ava na 240 minuta. Dvostrani disk (DVD-10) e dr ati ne to vi e od 266 minuta, ali disk tra i da se prevrneda bi prikazao drugu stranu. Mnogi DVD filmovi su iskoristili prednost dvostranih diskova, stavljaju i verziju formatiranu za normalni televizijski monitor ili monitor

usrazmeri 4:3 na jednu, a irokoekransku verziju formatiranu u odnosu 16:9 na drugu stranu.Postoje dva na ina upisivanja DVD slojeva podataka: paralelno pra enje staze (PTP) i pra e-nje suprotne staze (OTP). Kod PTP diskova, oba sloja se itaju odunutra njosti ka spolja nosti diska, dok se kod OTP diska spoljni sloj

ita od unutra njosti ka spolja nosti diska, a zatim nazad ka unutra njem sloju. To dozvoljavaure aju da ita oba sloja gotovo kontinualno, samo sa jednim kratkim prekidom koji je potreban da bi se ponovo fokusirala so iva pikapa. To je posebno korisno za DVDfilmove, gde je

potrebno dugo vreme prikazivanja bez prekida.

DVD-Audio
Zanimljivo je da se zapazi injenica da je prvi opti ki memorijski medijum koji je postao ras-polo iv za iroku publiku bio sada poznati audio CD. Od tada, oblastidigitalnih audio i video podataka su se preplitale u simbioti

kom odnosu, u kome je jedna industrija koristila tehnologiju one druge, radi me usobne koristi. Ra unarskojindustriji je trebalo nekoliko godina da shvati da je CD savr eni medijum za sme tanje i distribuciju velikih koli ina digitalnih podataka, a to se nije desilo sve dok se nijedobro za lo u 1990-e godine, kada su

CD-ROM memorije postale standardni deo opreme PC ra unara.Sa najnovijim razvojima u oblasti opti kih memorija koje je podstakla industrija PC ra unara, industrija za snimanje zvuka sada poku ava da pozajmi tehnologiju,da bi prona la drugi na in navo

enja iroke publike da opet kupuje sve njihove zbirke albuma. Potraga za CD-ovima ve e vernosti zvuka je brojne standarde koji sebore sa DVDAudio da postanu slede i prihva eni standard. Me u njima su SACD (Super Audio CD) i DAD (digitalni audio disk). Kada jedan od njih kona

no pobedi,on e mo i da proizvede diskove sa 24bitnom rezolucijom i frekvencijom uzorkovanja od 96 KHz, u pore enju sa dana njim formatom od 16 bita i 44,1 KHz. FormatSACD je kompatibilan unazad sa postoje im ure

ajima za reprodukciju - to je injenica koja mo e da pomogne u bici za prihvatanje od strane potro a a.Kada je DVD izba en na tr i te 1996. godine, on nije uklju ivao format DVD-Audio. Rezultat rada koje je DVD Forum posle toga preduzeo sa svojim klju

nimparnetrima iz muzi ke industrije bio je nacrt standarda koji je iza ao po etkom 1998. godine. Specifikacija DVD-Audio 1.0 (bez za tite od neovla enog kopiranja) jezatim iza la u prole e 1999. godine.DVD-Audio uklju

uje opciju PCM (impulsna kodovana modulacija) digitalnog zvuka sa veli inama i brzinama uzorkovanja ve im od onih kod audio CD.Alternativno, zvuk za ve inu filmova je sme ten kao diskretan, vi ekanalni zvuk okru enja, upotrebom kompresija zvuka Dolby Digital ili Digital Theatre Systems DigitalSurround (DTS), sli

nih formatima za zvu no okru enje koji se koriste u pozori tima. DTS je format za kodovanje zvuka sli an Dolby Digital, koji zahteva dekoder, bilo uure aju za reprodukciju ili u spolja njem prijemniku. On prilago ava kanale za bas i pet zvu

nika - napred levo, napred u sredi tu, pozadi levo i pozadi desno - i nekitvrde da DTS, zbog svoje manje kompresije, zvu i bolje od sistema Dolby Digital. Kao i kod videa, kvalitet zvuka zavisi od toga koliko su dobro izvedeni obrada ikodovanje. I pored kompresije, Dolby Digital i DTS mogu da budu blizu, ili ak boljeg kvaliteta od onog kod CD.Diskovi DVD-Audio

e biti u stanju da nose video, kao to su naslovi DVD-Video, kao i zvu ne datoteke visokog kvaliteta i uklju uju ograni enu interaktivnost.Kapacitet dvoslojnog DVD-Audio diska e biti najmanje do 2 sata za potpuni zvuk okru enja i 4 sata za stereo zvuk. Kapacitet jednog sloja

e biti oko jedne polovinenavedenih vremena.Prvi proizvodi DVDAudio su se o ekivali sredinom 2000. godine. Ka njenje je delimi no prouzrokovano sporim procesom izbora karakteristika za tite odneovla enog kopiranja ( ifrovanja i ,,vodenog pe

ata), komplikacija koje su se pojavile kao rezultat inicijative za sigurnost digitalne muzike (SDMI - Secure DigitalMusic Initiative). Krajem 1999. godine je done ena odluka koja bi tehnologija za tite trebalo da se koristi u okviru SDMI.Dok diskovi DVD-Audio mogu da se konstrui u da rade u ure ajima za reprodukciju DVDVideo, isto tako je mogu e napraviti i disk DVD-Audio koji uop tene

e mo i da radi u takvim ure ajima. To je zbog toga to specifikacija DVD-Audio uklju uje nove formate i karakteristike koje DVD-Video ne mo e da opslu uje.Razumno re enje su ,,univerzalni ure aji za reprodukciju koji mogu da rade i sa DVD-Video i sa DVD-Audio diskovima.

Formati upisa
Ima pet verzija DVDROM u koje se mo e upisivati: DVD-R za op te potrebe, DVD-R za autorstvo, DVDRAM, DVD-RW DVD+RW.
Svi formati DVD u koje se mo e upisivati uklju

uju skup specifikacija koje defini u fizi ke osobine i karakteristike medijuma. To je ,,fizi ki sloj funkcionalnostimedijuma i sposobnost nekog pojedina nog ure aja da reprodukuje sa diska zavisi od njegovih mogu

nosti da podr ava pridru eni fizi ki sloj, bez obzira na to kojavrsta podataka se na njemu nalazi. Specifikacija samog sadr aja je stvar brojnih ,,aplikacionih slojeva koje je definisao DVD Forum. Filmovi se tipi no izdaju nareplikovanim ROM medijumima (fizi ki sloj) i autorizuju upotrebom formata DVD Video

(aplikacioni sloj).Format DVDVideo je u su tini izdava ki format, namenjen za upotrebu u procesu jednostrukog masterovanja. Me utim, DVD video rekorderi mogu tako e dakoriste jedan drugi aplikacioni sloj, poznat kao format VR (Video Recording video zapisivanje). Format VR je stvorio DVD Forum da bi

ponudio funkcionalnost koja jevrlo sli na onima kod videorekordera na trake (VCR). Na primer, zamislite uobi ajenu funkciju VCR koja omogu ava stavljanje video segmenta bilo gde na traci. Poku ajda se to izvede upotrebom aplikacionog sloja DVD Video bio bi veoma te ak i tro io bi mnogo vremena, jer bi ure

aj za snimanje morao da prati i popravlja bilo kakvupromenu u navigacionim funkcijama diska. Format VR je projektovan da uprosti takve funkcije, dozvoljavaju i fleksibilnost sli nu onoj kod trake i u isto vremeobezbe uju

i nove karakteristike, kao to je automatsko pronala enje praznih podru ja i vizuelna ,,tabela sadr aja zapisa na disku.Svi ure aji za formate za upis mogu da itaju diskove DVD-ROM, ali svaki od njih koristi razli itu vrstu diska za upisivanje. DVD-R - koji je prvi put postaoraspolo iv 1997. godine mo e da upi e podatke samo

jednom (i to samo sekvencijalno), dok drugi formati - DVD-RAM, DVDRW i DVD+RW - mogu svi da buduponovo upisivani na hiljade puta.DVD-RAM je bio prvi format za upisivanje koji je do ao na tr i te, pojaviv i se prvi put u le-to 1998. godine. On je najbolje prilago en upisnim formatima DVD zaupotrebu u ra unarima, zbog svog upravljanja neispravnostima i formata CLV

u zonama, za brzi pristup. On nije kompatibilan sa ve inom pogonskih ure aja i ure ajaza reprodukciju (zbog upravljanja neispravnostima, druga ije reflektanse i malih razlika u formatu).Formati DVD-RW i DVD+RW su sli

ni u tome to oba vi e predstavljaju evolucioni razvoj postoje e tehnologije CD-RW/CD-R i zato daju bolju kompatibilnost saostatkom porodice CD/DVD proizvoda. DVD-RW je bio prvi put raspolo iv u Japanu krajem 1999. godine, ali nigde drugde sve do 2001. godine.

DVD-R
Konceptualno sli an CD-R standardu, DVD-R (DVD-Recordable) je medij na

koji se mo e snimati jedanput. On mo e sadr ati bilo koje podatke koji se ina epohranjuju na DVD medijima masovne proizvodnje. U zavisnosti od tipa podataka DVD-R diskovi se mogu koristiti prakti no na svim kompatibilnim DVD ure ajima,uklju uju

i DVD-ROM i linijske DVD Video ure aje. Kada se prvi put pojavio 1997. godine DVD-R medij je imao kapacitet od 3,95 GB. Kasnije je kapacitet pove an na4,7 GB, na jednoslojnom, jednostranom DVD-R disku. DVD 1x brzina zapisivanja na disk je ekvivalentna 11,08 Mbit/s i ona odgovara otprilike devetostrukom pove

anjuCD-ROM 1x brzine zapisivanja na disk. Posle zapisivanja, DVD-R diskovi mogu biti itani istom brzinom kao i masovno proizvedeni DVD mediji, u zavisnosti od samebrzine DVD ure aja koji se koristi. DVD-R, sli no kao i CD-R, koristi tehniku okretanja diska konstantnom linearnom brzinom (CLV Constant Linear Velocity).

Ovorezultuje promenljivim brojem okretaja, u zavisnosti kako proces itanja/zapisivanja napreduje od unutra njosti diska ka njegovoj spolja njosti. Na mediju kapaciteta 4,7GB pri 1x brzini broj okretaja u minuti varira od 1,475 do 575. Snimanje na DVD-R diskove se izvodi upotrebom organskog snimaju eg sloja koji se trajno transformi eizlaganjem zraku

crvenog lasera. Sam postupak se odigrava tako to se snimaju i sloj kratkotrajno izla e laserskom zraku velike snage (otprilike 8-10 mW), koji je uskofokusiran na povr inu diska. Usled zagrevanja organski snimaju i sloj se trajno menja, tj. na njemu nastaju mikroskopski tragovi. Ovi tragovi se razlikuju po du ini, uzavisnosti kada se laserski zrak snimanja uklju

io i isklju io. Osetljivost snimaju eg sloja je pode ena prema odgovaraju oj talasnoj du ini svetlosti, pa tako izlaganje

Seminarski rad iz predmeta ra unarstvo i informatika CD i

DVDhttp://www.sc ritube.com/limba/c ehaslovaca/Seminarski -rad-izpredme...5 o f 7 1 / 2 7 / 2 0

1 1 2 P

1 : 7 M

ambijentalnom svetlu ili itaju em laserskom zraku ne o te uje medij. itanje medija se vr i fokusiranjem laserskog zraka slabe snage i otprilike iste talasne du ine (635ili 650 nm) na povr inu diska. Oblasti koje nisu ,,osvetljene tokom snimanja su reflektivne, tj. ve

ina svetlosti se vra a prema opti koj glavi za itanje. Za razliku od njih,,osvetljene (snimljene) povr ine su veoma malo reflektivne, tj. jako malo svetlosti se vra a sa njih. Zahvaljuju i ovoj osobini dobija se binarni signal, koji se kasnijedekoduje

u originalne podatke. Svi DVD diskovi moraju imati tri osnovne oblasti na sebi: ,,lead-in, korisni ke podatke i ,,lead-out. ,,Lead-in i ,,lead-out su grani neoblasti koje obele avaju po etak i kraj oblasti sa korisnim podacima, i kriti ni su za pravilno funkcionisanje diska.Postoje dva metoda za upisivanje na disk DVD-R, ceo disk odjednom i inkrementalno

upi-sivanje: ,,Ceo disk odjednom je, kao to mu i samo ime ka e, proces upisivanja svega to je vredno, do 4,75 Gbajta iz jednog puta. Glavni ra unar mora dosledno daobezbe uje podatke punom brzinom od 11,08 Mbita u sekundi za vreme bilo kakvog upisivanja, da bi se izbegle gre ke koje nastanu usled ispra njenog bafera, to je uslov koji mo e da se minimizuje upotrebom velike

bafer memorije za potrebe upisivanja. Upisivanje odjednom na DVD-R disk se izvodi tako to se uvodnopodru je, podru je sa podacima i izvodno podru je upisuju jedno za drugim. To se razlikuje od na ina na koji se tipi

no upisuje na diskove CD-R, gde se prvoupisuju podaci, a zatim uvodno podru je/tabela sa sadr ajem i izvodno podru je. Metod ,,ceo disk odjednom e se najverovatnije koristiti kod autorizovanja videonaslova, zbog velike dimenzije ovih programa. On tako e mo e da se upotrebi za multimediju ili druge softverske

naslove namenjene izdava tvu, jer su taskvi radovinormalno sklopljeni na vrstom disku kao slika zavr ene datoteke, pre nego to se ispitaju na opti kim diskovima DVD. ,,Inkrementalno upisivanje se tako e podr ava u formatu DVD-R. Ono je po koncepciji vrlo sli

no tehnologiji upisivanja po paketima koja se koristi kod CDR.Inkrementalno upisivanje dozvoljava korisniku da direktno dodaje datoteke disku DVD-R, upisuju i ih jednu po jednu, umesto da zahteva da se sve datoteke nakupena vrstom disku pre upisivanja, kao to je to slu aj kod metoda ,,ceo disk odjednom. Minimalna veli

ina koja mo e da se upisuje mora da bude najmanje 32Kbajta ( ak i kada je datoteka koja se upisuje manja), jer je to minimalna veli ina bloka kda za ispravljanje gre aka (ECC) za DVD. Disk na koji se inkrementalnoupisuje ne mo e da se shvati kao potpun volumen, dok se ne upi e kona

na informacija, ili dok se ne ispuni ceo njegov kapacitet. Uvodno i izvodno grani nopodru je zato ne mogu da se upisuju sve dok se ne pojavi jedan od ta dva doga aja. Takav ,,nedovr eni disk (onaj koji nema uvodno i izvodno podru je i podatkepotpunog sistema datoteka) mo e da

ita samo DVD-R ure aj, sve dok se proces ne zavr i. Posle okon anja, krajnji ure aj za reprodukciju mo e da ita disk, alina njega vi e ne mogu da se dodaju podaci.Zbog raznoraznih razloga do lo je do potrebe za dva DVD-R formata: DVD-R za autorizovanje i DVD-R za op te potrebe:

Format DVD-R(A) nastavlja da bude usmeren ka profesionalnom korisniku i druge razlike izme u formata su dosledne njihovom relativnom polo aju na tr i tu. Glavname u njima je karakteristika se enja master formata (CMF Cutting Master Format) koju ima DVD-R(A). Ona dozvoljava da se ,,autorski medijum od 4,7

Gbajtakoristi kao direktna zamena za DLT trake za masterovanje u procesu replikacije naslova. To se posti e upotrebom dela uvodnog podru ja za sme tanje informacijazaglavlja protokola opisa diska (DDP - Disc Description Protocol) kao to se to normalno radi na DLT master trakama. Odstranjivanje potrebe da se koriste DLTtrake e imati za posledicu zna

ajnu u tedu vremena u zadnjoj fazi autorizovanja. Kako formati za ,,autorizovanje i za ,,op te potrebe koriste razli ite talasnedu ine lasera - od 635 nm i 650 nm respektivno njihovi medijumi nisu kompatibilni za upisivanje. Za reprodukciju nema briga oko kompatibilnosti i obe vrstemedijuma mogu da se itaju podjednako dobro na DVD Video plejeru ili na bilo kakvom ure

aju za DVD-ROM koji podr ava medijume DVD-R. Klju na karakteristika formata DVDR(G) - a sasvim mogu e i klju ni inilac koji je uticao na odluku DVD Foruma da uop te razdvoji format DVD-R - je da on sadr imere za za titu sadr aja koje fizi

ki onemogu avaju pravljenje kopija bit-po-bit ifrovanih zabavnih naslova. Druge razlike su da DVD-R(G) koristi dekrementiraju eprethodno postavljene adrese, unapred tampano ili upisano kontrolno podru je i da dozvoljava dvostrane diskove.

DVD-RAM
Ure

aji za DVD-ROM za ponovni zapis, ili DVD-RAM, koriste tehnologiju promene faze sa nekim pome anim magneto-opti kim osobinama, a ne istu opti kutehnologiju CD i DVD diskova i imaju svoje korene u sistemu opti kog diska. Format ,, ljeb-polje dozvoljava signalu da bude

upisan i na ljebovima formiranim na disku ina poljima izme u ljebova. ljebovi i unapred ispup ena zaglavlja sektora su izliveni u disku za vreme proizvodnje. Prva generacija proizvoda DVDRAM - koja jeobezbe ivala 2,6 Gbajta prostora za podatke na svakoj strani diska, koji je mogao da se koristi vi e

puta - pojavila se prvi put sredinom 1998. godine. Me utim, ti prviure aji e biti nekompatibilni sa standardom ve eg kapaciteta, koji mo e da koristi sloj za pove anje kontrasta i sloj toplotnog bafera da bi se postigla ve

a gustina.Specifikacija za DVDRAM verzije 2.0 - sa kapacitetom od 4,7 milijardi bajtova po strani - bila je objavljena u oktobru 1999. godine. Firma Hitachi je postigla kapacitet od4,7 Gbajta smanjivanjem veli ine oznaka sa 0,41/0,43 mikrona na 0,28/0,30 mikrona i koraka staze sa 0,74 mikrona na 0,59 mikrona.Osnovna razlika izme u DVD-RAM i ROM je u kompatibilnosti. Jednostrani

diskovi DVD-RAM dolaze sa ili bez kertrid a. Postoje dve vrste kertrid a: Tip 1 jezatvoren, a Tip 2 dozvoljava va enje diska. Dimenzije kertrid a su 124,6 mm x 135,5 mm x 9,0 mm. Na diskove mo e da se upisuje samo dok su u kertrid u. Sa drugestrane, dvostrani diskovi DVD-RAM dolaze samo u zatvorenom kertrid u Tipa 2 i, zbog toga, ne mogu da se itaju na starijim ure

ajima za DVD-ROM. Prvi ure aj zaDVD-ROM u stanju da ita medijume DVD-RAM ponegde informativno nazvan ure ajem tre e generacije - stigao je na tr i te 1999. godine.Ure aj prve generacije za DVDRAM firme Panasonic, LFD101,

zasnovan na sprezi SCSI, bio je u stanju da upisuje podatke na diskove DVD-RAM prose nombrzinom od 0,5 Mbajta u sekundi i da ih ita od 2 do 3 puta br e. On je tako e bio sposoban da ita diskove DVD-ROM 2brzinski i podigao je performansu

itanjaCD-ROM na 20-brzinsku. Ure aj LFD101 je dozvolio da diskovi DVD-RAM budu formatirani bilo po UDF ili po FAT16 standardu i, bez iznena enja obzirom na sli nostformata, bio je tako e u stanju da radi sa diskovima u PD formatu. Glavna prednost upotrebe formata UDF je u tome to mogu da se koriste puni

kapaciteti obe stranediska DVDRAM, prelaze i granicu od 2 Gbajta koju name e format FAT16. Jedan od nedostataka tih prvih ure aja je bio u tome to oni nisu bili u stanju da koristedolaze e diskove DVD-RAM dvostruke gustine.Po etkom 1999. godine, sledila je firma Hitachi, sa svojim ure

ajem GF-1050 za DVD-RAM. On je tako e bio sposoban da 2-brzinski ita DVD-ROM, ali je biosporiji u reprodukovanju sadr aja CDROM od svog rivala iz firme Panasonic, opslu uju i diskove CD-ROM, kao i CD-R i CD-RW 8-brzinski u re imu CLV.Sredinom 2000. godine, firma Panasonic je opet bila prva koja je izbacila na tr i te ure

aj za DVD-RAM druge generacije. On je bio u stanju da podr ava punih4,75 Gbajta memorije po strani diska umanjeno na 4,2 Gbajta posle formatiranja - isto kao i jednoslojni DVD-ROM. Ovo, to je va no, zna i da DVD-RAM sada imadovoljan kapacitet da se snimi 2 sata filma MPEG-2 visokog kvaliteta, to ga

ini idealnom zamenom za video traku. Dok e kvalitet unapred upisane video kasete VHSpo eti da opada po to se pusti samo 20 puta, proizvo a i tvrde da medijum DVD-RAM mo e da se prepi e do 100.000 puta i odr a

e integritet podataka najmanje 30godina.

DVD-RW
DVD-RW predstavlja evolutivan razvoj postoje e CD-RW i DVD-R tehnologije. Izba en je na tr iste krajem 1999. godine od strane kompanije Pioneer. Jedan odva nijih ciljeva samog standarda je bio mogu nost njegovog lakog uklapanja u postoje

e okru enje opti kih diskova. Npr. DVD-RW diskovi ne koriste za titne kutije (eng.cartridge), dozvoljavaju i im da se koriste u prakti no svim postoje im DVD ure ajima (raniji, danas prevazi en, snimaju

i DVD standard tzv. DVD-RAM je imao medijekoji su naj e e dolazili u za titnim kutijama). DVD-RW diskovi po specifikaciji imaju povr inu sa relativno visokim stepenom refleksije, olak avaju i njihovo kori enje ustandardnim ure

ajima za itanje. Sa stanovi ta proizvodnje, proces izrade DVD-RW medija je veoma sli an izradi CD-RW medija, omogu avaju i postoje im linijamaza proizvodnju diskova jednostavno preorijentisanje na novu

tehnologiju.DVD-RW diskovi koriste fazno promenljivu tehnologiju za itanje, pisanje i brisanje podataka. Laserski zrak talasne du ine od 650 nm zagreva fazno promenljivusupstancu i menja njeno stanje izme u kristalnog (reflektuju eg) ili amorfnog (tamnog, nereflektuju

eg), u zavisnosti od temperature i vremena hla enja. Na osnovurazlike izme u snimljenih tamnih ta aka i onih reflektuju ih DVD ure aj mo e da reprodukuje snimljene podatke.Medijumi DVD-RW koriste istu fizi

ku emu za adresiranje kao i medijumi DVD-R. Za vre-me upisivanja, laser ure aja prati mikroskopski ljeb da bi osiguraodosledno sme tanje podataka po spiralnoj stazi. Zidovi mikroskopskog ljeba su modulisani u sinusnom obliku, tako da ure aj mo e da ga ita i poredi sa jednimoscilatorom, radi precizne rotacije diska. Ovaj

modulisani oblik se naziva ,,osciluju i ljeb, jer zidovi ljeba osciluju od jedne do druge strane. Taj signal se koristi zavreme upisivanja i nema nikakvog efekta za vreme procesa reprodukcije. Od svih formata porodice DVD, jedino ovaj koristi osciljuju e ljebove.Unapred formatirana ema za adresiranje se koristi za identifikovanje fizi

kih adresa mesta gde se upisuju blokovi. Ta ema se sastoji od niza mikroskopskihotvora, koji su napravljeni u podru jima polja izme u ljebova.Uprkos glavnim ciljevima DVD-RW standarda, u praksi su ostale brojne pretnje stopostotnoj kompatibilnosti sa postoje im DVD ure ajima. Npr. neke ure

aje

Seminarski rad iz predmeta ra unarstvo i informatika CD i DVDhttp://www.sc ritube.com/limba/c ehaslovaca/Seminarski -rad-iz-

predme...6 o f 7 1 / 2 7 / 2 0 1 1 1 : 2 7 P M

zbuni ni i stepen refleksije DVD-RW medija i pomisle da je u pitanju dvoslojni disk, pa uzaludno poku avaju da lociraju nepostoje i drugi sloj.

DVD+RW
DVD+RW je snimaju i format izba en na tr i te od strane tzv. DVD+RW Alijanse, na

ijem su elu kompanije Sony i Philips. Nastao je nezadovoljstvompomenutih kompanija sa, danas arhai nim, standardom DVD-RAM. Iako je DVD+RW prakti no stariji od formata DVD-RW, njegova tr isna ekspanzija je po ela kasnije(uglavnom zbog

injenice da iza standarda DVDRW stoji glavno standardizaciono telo u svetu DVD tehnologije - DVD Forum).Sama DVD+RW tehnologija je skoro identi na onoj kod DVD-RW standarda. Radi se o snimaju em mediju, baziranom na fazno promenljivoj supstanci samiprincipi tehnologije nisu menjani jo od CD-RW standarda. Razlike u odnosu na DVD-RW se ogledaju u svega

par detalja. Npr. DVD+RW diskovi mogu biti snimanikako tehnikom konstantne linearne brzine (CLV), tako i tehnikom konstantne ugaone brzine (CAV). Dalje, DVD+RW nudi mogu nost kombinovanja digitalnog videa iobi nih podataka u okviru jedinstvenog fajl sistema. Najzad, mo da najva nija prednost DVD+RW formata je ve

i stepen kompatibilnosti.

BLU-RAY
Blu-Ray je standard za snimanje na digitalni video disk (DVD). Blu-Ray pove ava kapacitet diska sa 4,7 na 27 gigabajta, to je dovoljno za sme tanjedvo asovnog filma u video formatu visoke definicije, ili vi e od 10 sati standarsnog televizijskog programa. Tehnika koristi plavoljubi

astu svetlost, koja ima manjetalasne du ine (405 nanometara) od tradisionalne crvene svetlosti koja se koristi kod DVD plejera (650 nm). Ovo omogu ava sme tanje ve eg broja bitova na disk.Konzorcijum od devet firmi, uklju uju

i Sony, Philips, Samsung, Sharp i Thomson Multimedia, podr avaju ovaj format. NEC i Toshiba su razvili konkurentski protokol,koji mo e da smesti 20 gigabajta.

HD-DVD
Alternativna verzija je razvijena od strane firmi Toshiba i NEC. Ovaj format je ve usvojen i od strane DVD foruma. Originalno ime ovog formata je AOD od re

iAdvanced Optical Disc (pobolj ani opti ki disk).HD DVD nudi kapacitet od 15 GB po strani na jednom nivou za fabrikovane diskove, a 20 GB po strani za HD DVDRW varijante. Fizi ki su vrlo sli ni DVDmedijumima po to i oni koriste za titni sloj od 0.6 mm. I ova tehnologija koristi plavi laser talasne du ine 405 nm. Ove diskove je mogu

e kreirati sa postoje omtehnologijom razvijenom za kreiranje DVD medijuma i zbog toga je u osnovi mnogo jeftiniji prelaz na ovu vrstu medijuma. Mnoge firme se upravo zbog toga zala u daovaj format bude standard a ne Blu-Ray tehnologija.

Medijum irina laserskog zraka u nanometrimaKapa citet

diskaC D R O M 8 0 0 0 . 6 5 G B D V D 3 5 0 4 . 7 G B H D D V D 5 0 1 6 5 G B

Literatura:

Upoznajte PC , Zvonko Slijep

evi , Novi Sad 20011. Re

nik komunikacionih tehnologija , Hari Njutn,

a ak 20052. elim da nau

im sve o CD/DVD medijumima i za titi ra unara od virusa , Sr

an Arsi , Smederevo 20043.http://sr.wikipedia.org/wi ki/DVD(februar 2008. godine)4.http://en.wikipedia.org/ wiki/DVD(februar 2008. godine)5.http://en.wikipedia.org /wiki/Compact_disc(februar 2008. godine