lanak je objavljen u Zborniku Symorg 2004 RAUNARSKA PREVARA I INTERNET PREVARA Milo Babovi IV Op.

sud u Beogradu Uvod Svaka drava je duna da fizikim i pravnim licima omogui nesmetano uestvovanje na tritu, titei pri tome sva njihova lina i imovinska prava. Trite koje se odvija na Internetu (e-commerce), kao i bankarske transakcije (e-banking) predstavljaju zalog za budunost razvoja ljudskog drutva i po Strategiji EU iz Tamperea, jedan je od temelja(ehealth, e-education) elektronskog drutva (e-society) . Iznad njih i oko njih kao zatitna opna stoji elektronska sigurnost (e-security) koja treba da ostvari zatitnu funkciju jer je sadanje stanje u oblasti Interneta takvo da je Internet kao Divlji zapad na kome se pljakai tueg novca pojavljuju niotkuda, otimaju tu novac i nestaju bez traga, a drave, meu kojima je i naa , tee da koriste nove tehnologije u razvoju trita. Neki autori govore o ranjivosti informatikog drutva i o potrebi da se ona otkloni, koliko je to mogue, efikasnom pravnom zatitom. Time bi se spreila situacija u kojoj bi Internet bio raj za kriminalce kada bi bio onemoguen adekvatan protok podataka koji su kljuni za elektronsko bankarstvo ,elektronsku trgovinu i elektronsku upravu. Ovim problemom se danas ozbiljno bave Evropska Unija, Savet Evrope, G8, Interpol i UN. Zatitna funkcija vrednosti se pre svega u dravi ostvaruje putem krivino pravne zatite kroz generalnu i specijalnu prevenciju. Internet je proizvod novog veka a prevara je poznata u pravnom smislu kao takva i regulisana jo u starom veku. Fraus in auctorem recidit govorili su jo stari Rimljani . Internet kao prostor u kome se odvijaju raunarske i internet prevare Internet je postojea virtuelna mrea kreirana od drugih internetworking mrea koje su povezanie TCP/IP protokolom ili drugim vidovima otvorenog pristupa jer je on javna mrea svima dostupna. Internet nije entitet ve komunikaciona infrastruktura. Internet je mrea ,,svih mrea koje meusobno komuniciraju. Nastao je poetkom 90.-tih spajanjem regionalnih mrea .Tu se javlja pravni problem nadlenosti obzirom na geografski raspored servera na Internetu koji se nalaze irom sveta. Pre nego to se uopte postavi pitanje ko je nadlean za dogaaj koji se desio na Internetu, potrebno je odgovoriti na pitanje gde se dogaaj koji se odigrao u virtuelnom svetu Interneta odigrao u fizikom realnom svetu. Problem koji postoji na Internetu a koji takoe pogoduje internet prevarama je problem identiteta. Naime teko je na Internetu utvrditi neiji pravi identitet (On the internet nobody knows you are a dog , je tekst ispod uvene karikature objavljene u 5.7.1993. u Newyorker-u na kojoj je naslikan pas koji surfuje Internetom). Pitanje identiteta se danas reava elektronskim potpisom i raznim sistemima identifikacije (Smart karticama, biometrikom itd. koji su predmet bavljenja drugih disciplina), i to samo donekle za odreene korisnike i odreene potrebe , dok u ostalom delu ovaj problem i dalje ostaje nereen. Takoe koristi se i

termin za elektronsku trgovinu staro vino u novim flaama jer se stari vidovi trgovine i drugih delatnosti nalaze u novim, jo uvek nesigurnim i vrlo sofisticiranim elektronskim okvirima Interneta. Zakljuivanje ugovora putem Interneta koje je sve ee praeno je elementima identifikacije. Postoji i problem i tekoa privatnosti na internetu koji takoe pogoduju internet prevarama . Izazovi pred kojima se pravo nalazi Sve ovo pravo postavlja pred velike izazove koji se ogledaju u tome da se u virtuelnom svetu javljaju neke situacije koje su nepoznate u fizikom svetu i da ne postoje izgraena pravna reenja za te situacije. Zatim javljaju se problemi u smislu da je virtuelni svet digitalan i da su njemu neke akcije koje su fizikom svetu zavisne od volje ovde automatske i da je u toj situaciji vrlo esto teko otkriti ko je odgovoran i da li je odgovoran to je primarno kod utvrivanja graanske ili krivine odgovornosti. Izazov je u tome i da se benigne i uobiajene Internet transakcije obavljaju preko teritorija vie zemalja i njihovih pravnih sistema. To dovodi do situacija mnogostrukih sukoba nadlenosti to za predmet ima u graanskopravnoj materiji posebna i sloena disciplinameunarodnog privatnog prava. Lek za ovaj problem mogu biti meunarodne konvencije gde se opet postavlja problem unifikacije ili harmonizacije vrlo razliitih pravnih sistema, sukoba interesa drava koji obuhvataju i razliite nacionalne standarde i tradicije, i mnogo vee sukobe interesa monih interesnih grupa koje pre svega obrazuju velike multinacionalne kompanije. Terminoloka pitanja Postojea literatura na stranim jezicima i na naem jeziku koristi termin Internet Fraud tj . internet prevara ili Computer Fraud ili kompjuterska prevara. Termin Internet Fraud je koristan i uobiajen pre svega na Internetu to nije za zanemarivanje. Ostaje kao primaran u Konvenciji o kibernetskom kriminalu Saveta Evrope iz 2001.godine i u legislativnim aktima unutranjih pravnih sistema drava (koji su u Evropi uglavnom usklaeni sa Konvencijom o kibernetskom kriminalu Saveta Evrope iz 2001 iako ne uvek i u popunosti) termin raunarska prevara iako se termin odnosi pre svega na internet prevaru jer kao to e biti prikazano u zakonskoj definiciji ona je dublje definisana samo kroz definisanje krivinog dela prevare korienjem raunara. Termin raunarska prevara je irok i obuhvata definisanje i drugih vidova prevare putem raunara. Oba ova termina su korektna i odgovarajua za razliite pojmove koje definiu. Za sud i za pravnike po vokaciji prednost ima termin iz konvencija i zakona a za laike kolokvijalni termin. U ovom radu je paljivo pravljena ova terminoloka razlika zavisno od pojma na koji se termin odnosio jer je i obiaj sekundarni izvor prava pa se ona moe koristiti za prevaru koja je nastala u odreenoj vezi sa Internetom.

Definisanje pojma raunarske prevare i internet prevare Definisanje nekog pojma po Aristotelu , a koji i se i danas koristi u teoriji je per genus et differentiam, odnosno definisanje prvo rodnog pojma ili najblieg pojma genus proximum a zatim i osobene razlike differentia specifica, pojma koji se definie i ostalih pojmova koji se podvode po dati rodni pojam.

Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lanim prikazivanjem ili prikrivanjem injenica u zabludu ili ga odrava u zabludi i time ga navede da ovaj na tetu svoje ili tue imovine neto uini ili ne uini izvrava krivino delo prevare u osnovom obliku iz lana 171 stav 1 Krivinog zakona Republike Srbije . Ko unese netaan podatak ili ne unese kakav vaan podatak ili na drugi nain prikrije ili lano prikae podatak i time utie na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje imovinsku tetu izvrava krivino delo raunarske prevare u osnovnom obliku iz lana 186g stav 1 Krivinog zakona Republike Srbije. Raunarska prevara predstavlja bilo kakvu radnju izvrenja, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi sebi ili drugome koja se odnosi na rad raunara i elektronsku obradu na njemu putem brisanja, unosa, izmene ili oteenja podataka kao mogui naini da se prikrije ili lano prikae podatak. Gore navedene definicije su zakonske i poto se radi o imperativnim normama mi ih kao takve prihvatamo i koristimo. Definisanje Internet prevare ostaje zadatak primenom metoda per genus et differentiam. Time emo, po profesoru Kosti avokom, dobiti deskriptivnu definiciju Internet prevare. Genus proximum u navedenom sluaju je prevara, a mi traimo osobenu razliku (differentia specifica) izmeu raunarske prevare i Internet prevare. Internet prevara uote se odnosi na bilo koju prevaru pri ijem izvrenju se lice koje u nameri pribavljanja protvpravne imovinske koristi za sebe ili drugoga iskoristi jednu ili vie komponenti Interneta kao to su chat rooms (sobe za askanje) , veb stranice ( Web sites) , elektronska pota (e-mail) da bi se stvorili uslovi za lano prikazivanje ili prikrivanje injenica kojim bi se neko lice dovelo u zabludu ili u njoj odravalo, da bi to lice uinilo neto na tetu svoje ili tue imovine tako to bi na primer sprovelo neko finansijsku transakciju ili prenelo neke podatke nekoj finansijskoj instituciji koja je meta napada. Intenet prevarom se obmanjuje lice. Raunarska prevara moe biti ostvarena na samo jednom raunaru ili na intranetu (mrei koja nije na internetu i kontrolisana je od strane jednog ili vie raunara servera) i ne mora se odnositi na korienje resursa Interneta.Internet prevara nije uvek i obavezno raunarska prevara , jer neke internet prevare odgovaraju klasinim prevarama koje za sredstvo izvrenja imaju Internet bez nekog posebnog uticaja na elektronsku obradu ili rad raunara (koristi se ljudski faktor koji je u elektronskoj sigurnosti obino slaba karika tj . obmanjuju se ljudi). Raunarskom prevarom se ,,obmanjuje raunar i elektronska obrada navodi na pogrean rezultat koji je usmeren na sticanje protivpravne imovinske koristi i to je differentia specifica ova dva pojma.

Bitni elementi prevare i raunarske prevare Bitan element kod prevare je subjektivni element zablude ili odravanja u zabludi(uopteno reeno obmanjivanje), i uzrono posledina veza izmeu obmane i radnje lica koje je pod obmanom izvrilo neto na tetu svoje ili tue imovine (injenje i neinjenje). Stvaranje odluke kod nekog lica putem dovoenja u zabludu je subjektivni element prevare i odnosi se na stvaranje odluke da lice preduzme neku delatnost ili je ne preuzme. To se pre svega odnosi na lano prikazivanje ili prikrivanje injenica kod krivinog dela prevare a kod raunarske prevare je to preciznije definisano na nain kako se vri izmena elektronskih podataka radi lanog prikazivanja ili prikrivanja injenica.Kod raunarske prevare se ne vara neko lice ve se raunar uticajem na podatke navodi da izvri odreenu operaciju to je bio ratio legis uvoenja ovog instituta u odnosu na postojee delo prevare a pod koji uglavnom podvodimo i Internet prevaru. Dakle treba postojati veza izmeu radnje lica koja ima nameru ostvarivanja protivpravne korisiti i zablude u kojoj se prevareno lice nalazi da bi se u krivinom sudskom postupku mogla ostvariti krivino pravna zatita i dolo do osuujue presude. Objekat zatite se ovde odnosi na imovinu u celini . Kao oblik vinosti potreban je umiljaj. Kod dela prevare i kod dela raunarske prevare postoji kvalifikovani oblik kada vrednost prelazi odreeni iznos i privilegovani oblici kada se delo vri u nameri da se drugi samo oteti ili ako teta ne prelazi zakonom propisan iznos za krivino delo prevare a kad je umiljaj uinioca bio upravljen na ostvarivanje male imovinske koristi (sitno delo prevare). Propisane kazne Prevara -lan 171 stav 1 KZ RS (1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu protivpravnu imovinsku korist dovede koga lanim prikazivanjem ili prikrivanjem injenica u zabludu ili ga odrava u zabludi i time ga navede da ovaj na tetu svoje ili tue imovine neto uini ili ne uini, kaznie se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(2) Ako je delom iz stava 1 ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi trista hiljada dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

(3) Ako je delom iz stava 1 ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu preko osamstopedeset hiljada dinara, uinilac e se kazniti zatvorom najmanje tri godine.

(4) Ko delo iz stava 1 ovog lana uini samo u nameri da drugog oteti,kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne

Raunarska prevara - lan 186g stav 1 KZ RS (1) Ko unese netaan podatak ili ne unese kakav vaan podatak ili na drugi nain prikrije ili lano prikae podatak i time utie na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje imovinsku tetu, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ako je delom iz stava 1 ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu preko sto hiljada dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina. (3) Ako je delom iz stava 1 ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu preko esto hiljada dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

(4) Ko delo iz stava 1 ovog lana uini samo u nameri da drugom nanese tetu, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Iz navedenog zakljuujemo da je pored postojeeg krivinog dela prevare obzirom na stepen drutvene opasnosti zakonodavac inkriminisao uskladu sa Konvencijom o kibernetskom kriminalu Saveta Evrope iz 2001. i raunarsku prevaru i da je propisao u nekim sluajevima istu kaznu ( lan 171 stav 1 i lan 186g stav 1) , u nekim otriju kod prevare (lan 171 stavovi 2 i 3 i lan 186g stavovi 2 i 3) a u treim otriju kod raunarske prevare ( lan 171 stav 4 i lan 186g stav 4). Oigledno je primenjena slina nomotehnika (zakonodavna tehnika) . Voenje krivinih postupaka i stanje u svetu i kod nas u borbi protiv raunarskih i internet prevara U oba sluaja, i kod prevare i raunarske prevare, postupak pokree javni tuilac po krivinoj prijavi oteenog ili policije. Od javnog tuioca i injeninog opisa dela zavisi pravna kvalifikacija dela , tj. da li e sepostupak voditi za raunarsku prevaru ili e moda neku internet prevaru podvesti pod krivino delo prevare. Iako se broj raunarskih prevara masovno poveava u svetu samo mali broj kompanija koje su este rtve napada formiraju odgovarajuu politiku sigurnosti . Bez obzira to se gube milioni dolara , a inae godinje u svetu elektroska trgovina ostvari zaradu od 10 milijardi dolara , mali broj kompanija uopte objavljuje gubitke nastale na ovaj nain a jo ree se vode sudski postupci protiv poinilaca raunarskih i internet prevara. Borba se svodi na hardversku i softversku zatitu to je kod prevare manje bitna nego kod drugih dela kompjuterskog kriminala jer je kod internet prevara vrlo esto meta ljudski faktor. Sa razvojem tehnologije

raunarska prevara postaje kompleksnija, sofisticiranija i njen meunarodni karakter je sve vei. II optinsko javno tuilatvo je prole godine pokrenulo postupak protiv grupe lica koja su se bavila internet prevarama sa elektronskim gitarama. U Srbiji obzirom na dugogodinju izolaciju se pojavio veliki i dosta razgranat sistem hakerskih grupa kao to su Crna ruka , Srpska vojska inteneta i Srpski aneli koji su vrlo esto hvaljeni u javnosti zbog svojih ilegalnih pothvata , jer su uzimali uee u razliitim propagandnim ratovima . Postoji tendencija da se povea broj korisnika Interneta u zemlji i samim tim povea broj krivinih dela u ovoj oblasti meu kojima je i krivino delo raunarske prevare. U naoj zemlji to se policije tie ovim problemima se bavi Uprava za informatiku MUP-a Srbije. Suzbijanje ove vrste kriminala je jako teko i u ovoj igri andarma i lopova andarmi svuda u svetu su u zaostatku pa i kod nas zbog visokog stepena obuenosti uinilaca dela i tehnologije koju poseduju. Neto bolje rezultate ostvaruje NHTCU - National High Tech Crime Unit (specijalizovana britanska jedinica, najstarija te vrste u svetu) i FBI. U Velikoj Britaniji je estoro lica osueno na ukupno 15 i po godina zatvora za prevare tri britanske banke u iznosu od 350.000 funti a u SAD je u 2003. protiv 125 lica pokrenut postupak zbog internet prevara to su vodei rezultati u borbi protiv ove vrste krivinih dela u svetu i odnose se samo na lica koja se nalaze pod jurisdikcijom i nadlenou navedenih drava, dok ostali ostju uglavnom nedostupni. Naa praksa ima jednocifren broj ovakvih postupaka. Ameriki kongres je formirao posebnu komisiju koja se bavi kompjuterskim kriminalom a ona radnu grupu za kompjuterske prevare. Rezultat rada grupe su izvetaji a znaajniji zakljuci su sledei: 1. da je veliki broj postupaka pored postojeeg krivinog dela kompjuterske prevare voena za prevaru, 2. da je prosena kazna osuenih za ovo delo 7 meseci zatvora , 3. da postojea pravna reenja u velikom broju nisu odgovarajua obzirom da je pojavni oblik u fizikom svetu kod mnogih dela magnetni impuls, kako je to navedeno u izvetaju radne grupe za kompjutersku prevaru, a koji nije mogue podvesti pod postojee pravne norme. Postoje predvianja po kojima , a meu kojima je i II OJT u Beogradu, da e broj internet i raunarskih prevara u budunosti veoma rasti od strane irokog kruga korisnika interneta i elektronske trgovine kojaupravo prua mogunosti za internet i raunarske prevare , i da e meta biti pre svega nedovoljno oprezni investitori i vlasnici kapitala eljni brze i lake zarade. Broj danas postojeih internet prevara je zaista veliki. Prema U.S. National Center for Computer Crime prevare ine 44% ukupnog kompjuterskog kriminala. One se odnose kako na privatni tako i na javni sektor. Veina njih je u stvari poznata od ranije , te je dobila svoj novi oblik i na Internetu mada su neke od njih nastale tek sa pojavom Interneta. Meu njima postoje i odreene klasifikacije po grupama (prevare sa plaanjem unapred, aerodromske prevare, prevare sa popravkama automobila, bankarske i finansijske operacije prevara, prevare bankrota, kompjuterske lutrije, prevare sa kompjuterskom opremom, prevare sa kuponima za popuste, prevare sa razmenom valuta, prevare kreditnim karticama, prevare u

advertajzingu, prevare sa distribucionim centrima, prevare sa donacijama, elektronske prevare ,prevare imigranata ,prevare sa falsifikovanjima, prevare sa isporukama hrane, prevare vidovnjaka, prevarne internet kupovine, prevare u industriji zabave i igara, prevare sa dragim kamenjem, prevare sa amerikom zelenom kartom, prevare u vezi sa graevinarstvom, prevare u vezi sa pruanjem medicinske nege, prevare sa ukradenim identitetom, prevare u vezi sa osiguranjem, prevare u vezi sa automobilima, jamajkanske prevare razmene, prevare u vezi sa nepokretnostima, prevare u vezi sa lutrijama , prevare u vezi sa investicijama u industriju, prevare sa medicinskim osiguranjem, internet onlajn aukcije, prevare sa ponudama posla, piramidalni sistemi prevare,prevare sa iznajmljivanjem, prevare starijih graana, prevare i krijumarenje, spam , prevare sa telemarketima, zapadnofrike investicione prevare i mnoge druge jer se nova polja prevare stalno otkrivaju . Jedna od najeih vrsta internet prevare je poznata koa nigerijska ili 491 prevara . ICC (International Chamber of Commerce- Meunarodna trgovinska komora) je 12.7.2002. godine nala za shodno da objavi i upozorenje na ovu temu. Njen biro za borbu protiv kriminala je objavio upozorenje korisnicima Interneta da se uvaju mejlova u kojim se trai pomo za tajne transfere desetina miliona dolara van Afrike ak i kada su poiljaoci tvrdili da su zvaninici vlada ili bivi efovi drava .Ovakveporuke slate uglavnom iz Lagosa mada je bilo i onih koji su ovakva delainili iz Kanade i Velike Britanije. Deavalo se da neki oteeni otputuju ak i u Nigeriju voeni lakovernou, pohlepom i eljom za brzom zaradom a neki su skonali i tragino. U mejlu bi se navodilo da je potrebno da primalac mejla dostavi podatke o bankovnom raunu kako bi novac bio prenet na raun uz proviziju od 25% i naravno potpunu tajnost. Ono to bi sledilo je da bi sa tim dobijenim podacima vrlo lako mogao skinuti novac sa rauna lica koje je poveravalo navodima iz ovakvog mejla. Internet prevare u vezi sa akcijama su takoe veoma izraene. Naime, koriste se za mahinacije sa akcijama, jer sa internetu lako proturaju lane informacije i na taj nain utie da akcije naglo padaju ili rastu i ime se pravovremenim kupoprodajama akcija ostvaruje protivpravna imovinska korist. Ovo je takoe stari nain koji je sa Internetom kriminalce uinio efikasnijim .Posebno za borbu protiv ovakvihprevara u SAD je formiran SEC (Security and Exchange Comission) koji koordinirano deluje sa FBI - om. Po podacima za 2001. godinu u SAD teta nastala internet prevaramaiznosi od 6 miliona dolara po jednima do 700 milona dolara do drugim izvetajima( ova velika razlika u prcoeni zavisi od izvora i krriterijuma mada je tamna brojka sigurno velika). U samoj internet prevari kao pojavi je razliit stepen zastupljenosti raznih vidova prevare. 70% internet prevara se odnosi prema nekim podacima na onlajn aukcije gde kupci plaenu robu ili nikad ne dobiju ili obrnuto poalju robu a novac im nikad ne stigne. Od oko 31% Amerikanaca koji koriste internet koristi usluge onlajn aukcija, od toga broja 41% je imao navedene probleme. Prosean izgubljen iznos novca per capita je 326$. Smatra se da je u 2001. godini na ovaj nain izgubljeno oko 700 miliona dolara , a postoje sluajevi gde su pojedinci gubili i vie od 100 000 dolara. Naravno uglavnom su oteeni svojim neodgovornim ponaanjem doveli sebe u navedenu situaciju. 9% internet prevara se odnose generalno na trgovinu, 9% na Nigerijske transfere novca, 2% na industriju seksa i porno industriju, 2% na nabavke raunarske opreme, 2% na ponude za rad kod kue, 2% na prevare za pristup internetu, 1% na pozajmice, 0,5 % na poslovne ponude i 0,5 % na prevare sa kreditnim karticama. Onima koji ine prevare Internet i raunari pruaju velike mogunosti. Pre svega u pogledu brzine, nedostupnosti organima gonjenja jedne zemlje ako se nalaze na teritoriji druge, i nedostatak javno objavljenih podataka o nainima vrenja ovih prevara. Desila se situacija ukojoj su ve postojee prevare do tada poznate dobile svoj Internet oblik(koliko je trgovina uznapredovala do elektronske trgovine prevare su moda i ostvarile jo i vei napredak). Jednostavno razvoj

elektronske trgovine dovodi do cvetanja internet i raunarskih prevara. Potrebne sunovestrategije za borbu i meunarodna saradnja. Elementi borbe su transparentnost u pogledu otkrivenih naina prevare, prijavljivanje prevara koje su se dogodile od strane oteenih i kritika postojeih sistema borbe. Za efikasniju borbu u Americi je formiran IFCC (Internet Fraud Compliant Centre) kao zajedniki projekat FBI-a i Nacionalnog centra zaborbu protiv kriminala belog okovratnika (National White Colar Crime Center) koji ima jedini zadatak da prikuplja prijave, analizira razne vrste internet prevara na osnovu kojih se pokreu postupci protiv uinilaca. Institut za nacionalnu bezbednost je objavio da je 85% organizacija objavilo naruavanje svojih raunarskih sistema. Kompanije koje izdvoje 2%-5% svog budeta se mogu izboriti sa ovom pretnjom i to ili primenom firewall ili encryption , meutim u oko 80% sluajeva su zaposleni iz firmi svesno ili nesvesno pomogli izvrenju ovih dela . Posebno o slabostima ljudskog faktora govori knjiga Kevina Mitnika ,, Umetnost obmane koja sadri veliki broj konkretnih primera iz prakse. Uporedno pravo Konvencija o kibernetskom kriminalu Saveta Evrope propisuje obaveze potpisnica konvencije da u unutranjem pravu reguliu dela iz oblasti kompjuterskog kriminala. Ova oblast trai pravna reenja na globalnom nivou i harmonizaciju prava kao i uee UN-a, EU , SAD, G8. Tako da danas Velika Britanija , Francuska , Nemaka ,vedska,Finska, Luksemburg, Norveka, Austrija, Poljska , eka , Danska , panija , Turska , Hrvatska , Slovenija , Srbija i Crna gora , Estonija, Grka reguliu delimino ili u potpunosti ovu oblast. Razlike postoje i one nisu velike. Delo ima svoj osnovni oblik koji je naveden i u Zakonskoj definiciji u KZ RS, a razlike postoje zavisno od razliitih pravnih sistema i propisane kazne, a naa kaznena politika u ovoj oblasti spada u Evropi meu stroije.Od vanevropskih zemalja regulativu u ovoj oblasti imaju pre svega SAD , Kanada , Australija , Japan , Kina , Indija itd.. Uporedno pravna analiza u ovoj oblasti bi mogla biti predmet jednog zasebnog i izuzetno znaajnog rada za ovu oblast. Krivina dela kompjuterskog kriminala su dokaz da postoji potreba za novim inkriminacijama u krivinom pravu, i da postojea regulativa koja u navedenim zemljama postoji treba da se unapreuje. Krivino delo raunarske prevare je uglavnom regulisano svim navedenim pravnim sistemima. Neverovatan je podatak da pored postojeih krivinih dela (nedostaje nam samo regulisanje kompjuterskog falsifikovanja) krivinopravna zatita u ovoj oblasti skoro da uopte ne funkcionie.Od zakonodavne regulative treba razlikovati uporednu sudsku praksu koju Nemci npr. kao i Britanci i Amerikanci imaju po oko30 godina, a koji imaju i veoma razvijene policijske jedinice za suzbijanje kopjuterskog kriminala i koja u stvari pokazuje kako i koliko se ove norme primenjuju. Veliki problem sudova je da prihvate stavove da su krivina dela kompjuterskog kriminala dela iste ili moda ak i vee drutvene opasnostiod dela ,,klasinog kriminala i da u skladu sa tim sude poiniocima. Zakljuak Iz svega do sada navedenog slede dva osnovna zakljuka: 1. da drava ima zadatak da pojedincima obezbedi adekvatnu sudsku zatitu kao preduslov za kvalitetno elektronsko trite,

1. da pojedinac u svom ponaanju ima obavezu da se ponaa u skladu sa kulturom sigurnosti jer time titi i privatni i javni interes.Ova oblast je u svetu a pogotovu kod nas nova . Ona zahteva konstantno praenje jer je veoma dinamina. Sa rapidnim razvojem elektronske trgovine i bankarstva raunarska i internet prevara postaju sve zastupljeniji oblici kompjuterskog kriminala i u interesu je drutva da poinioce krivino goni jer time stvara preduslove za razvoj ovih grana vanih za razvoj drave i drutva.Poinioci su za sada u prednosti i elektronsko trite je veoma ranjivo, ipak postoje realni planovi da se ovaj sistem uredi i na taj nain trgovina i ekonomija znatno unaprede.