2

Ujaku Vladimiru, bez koga sve ovo ne bi bilo mogue

PREDGOVOR

Kada knjiga Mie urkovia Diktatura, nacija, globalizacija stigne u ruke italaca, moe se s pravom oekovati da e izazvati iroku polemiku reakciju. Naravno, ako ne bude namerno preutana. Pisana sa naglaenim polemikim arom, ona otvoreno provocira dijalog sa vladajuim obrascima interpretacije drutva. Prema autorovom shvatanju vladajui interpretativni obrasci, koji su se koncentrisali oko dva iskljuiva ideoloka pola kosmopolitizma i nacionalizma, preterano pojednostavljuju sloenost drutvene dinamike u savremenoj Srbiji. Dominacija ove ideoloke iskljuivosti u ravni drutvene teorije ima tetne posledice i u teorijskom i u praktinom pogledu. S jedne strane, dominacija pomenutih ideolokih obrazaca podstie odravanje quasi-naunog diskursa i tako onemoguava afirmaciju istinskog teorijsko-kritikog ispitivanja drutvene stvarnosti. Tako je, na primer, nepoznavanje istorije liberalne politike misli, dovelo je do toga da se liberalizam izjednaava sa kosmopolitizmom. S druge strane, ove ideoloke forme sve vie zamagljuju stvarne drutvene probleme, spreavaju artikulaciju praktinih reenja potrebnih za izlazak iz drutvene krize, tako da i same postaju socijalno irelevantne. Iz tog razloga autor ve u uvodnoj napomeni istie da je insistirao na deskriptivnoj analizi a koliko god je to bilo mogue izbegavao (...) normativno-preskriptivistiki pristup. itajui rukopis, primetno je da se autor ne dri uvek ovako postavljenog zadatka, odnosno da raznim vidovima normativnog preskriptivizma sa kojima polemie suprotstavlja sopstveno normativno stanovie, to se u potpunosti moglo i oekivati od jednog polemiki intoniranog teksta. italac se sa nekim stavovima verovatno nee sloiti, neki stavovi nisu razvijeni u meri kako bi se nekom itaocu inilo da je potrebno, ali to ne umanjuje vrednost ovog rukopisa. Za njegovo pojavljivanje dovoljno je to to na neustaljen nain postavlja probleme, pristupa im metodoloki diferencirano, ukazuje na plodna podruja istraivanja drutvene dinamike, koja su kod nas u prilinoj meri zapostavljena i, konano, otvara polje dijaloga izvan ustaljene ideoloke iskljuivosti.

Rukopis knjige Diktatura, nacija, globalizacija Mie urkovia predstavlja zbirku od osam eseja: Diktatura simulakrumima, Poppolitika i pop-ideologija, Nacionalizam i popularna muzika, Kulturna industrija i problem nacionalnog identiteta, Nadziranje i podvoenje, Razmatranja o turbo-folku, Globalizacija liberalne demokratije: poslednja velika modernistika utopija? i Pobednici bez maginog napitka. Kako sam autor kae, radi se o esejima iz oblasti socijalne filozofije, politike teorije, teorije masovne kulture i studija nacionalizma koje povezuje tri kljuna pojma istaknuta u naslovu rukopisa diktatura, nacija i globalizacija. Prilikom problematizacije ovih pojmova autor prvo ukazuje na njihovu nekritiku upotrebu u savremenom diskursu drutvene teorije u Srbiji. U njemu su se formirala dva dominantna i iskljuiva stanovita izmeu kojih postoji otra demarkaciona linija definisana posredstvom toga da li se diktatura, nacija i globalizacija (zajedno sa srodnim figurama, kao to su, demokratija, liberalizam, ljudska prava, multikulturalizam, civilno drutvo, slobodno trite...) a priori prihvataju, ili odbacuju kao pojmovi sa potpuno jasnim i zaokruenim znaenjem. Autor s pravom ukazuje na defektnost obe vrste diskursa pokazujui njihovu idoloko-politiku pozadinu. To najbolje ilustruje sledei odlomak iz rukopisa: ...Budui da je kod nas dolo do radikalne i najbanalnije politizacije svega, pa i naunih istraivanja, stvorila se navika da se svako nauno delo povezuje sa nekom ideologijom, politikom paradigmom, centrom moi, klanom, ak odreenom politikom opcijom, tj. da se implicitno pretpostavlja da po svakom pitanju postoje samo dve opcije (ili-ili varijanta), te da svaki javni iskaz autora automatski svrstava na neku od tih strana. U sledeoj ravni analize on razmatra praktino funkcionisanje ovih tipova diskursa preko delovanja njihovih zastupnika tzv. nacionalne elite i eksponenata tzv. civilnog drutva, pokazujui da praktine posledice primene ovih diskursa protivree njihovim deklarisanim intencijama. Zbog toga autor podsea na klasine teorije drutva iz kojih je preuzet vokabular dominantnih ideolokih interpretacija u savremenom quasi-naunom diskursu u Srbiji. Pri tom, pokazuje da taj vokabular ima mnogo diferenciranije i sloenije znaenje u klasinim teorijama i da idoloko-politika redukcija predstavlja nepremostivu prepreku za ozbiljnu diskurzivnu analizu faktike kompleksnosti

drutvene dinamike u Srbiji. Autor ide i korak dalje tako to tvrdi da se ak ni klasine teorije drutva sa svojom diferenciranom metodologijom i vokabularom ne bi mogle automatski primeniti na osobenu dinamiku srpskog drutva, a kamo li njihovi redukovani ideoloki oblici. Povrinu drutvenog i politikog ivota u Srbiji prekrivaju ogromene ideoloke i politike protivrenosti, pa je nemogue svu tu prividnu dinamiku naglih zaokreta smestiti u matrice klasinih ili novijih teorijskih modela. Stoga se najee pribegava redukovanju diferencirane i isprepletane stvarnosti na nekoliko ideolokih koncepata i modela. - kae autor. Ovde emo istai posebno dva momenta koje autor razvija u svom pokuaju da obuhvati sloenost drutvene dinamike i da pronae teorijske modele koji bi joj odgovarali. Prvi se tie pokuaja da se vladavina Slobodana Miloevia, koja se inae nalazi u podlozi svih njegovih razmatranja u ovom rukopisu, definie kao specifian tip vladavine, a druga pokuaja da se afirmie istraivanje podruja poppolitike i pop-ideologije kao posebne istraivake discipline. U pokuaju da istrai specifinost vladavine Slobodana Miloevia autor najpre ukazuje na neupotrebljivost veine postojeih interpretacija drutvene dinamike. U protivstavu prema njima on razvija svoju temeljnu tezu o slobizmu kao novom obliku savremene diktature, kao obliku funkcionalne diktatorske vladavine bez totalitarne ideologije i ak uz pozivanje na demokratske principe. Preko analize pojma diktature koju je razvio Franc Nojman i uporeivanja vladavine S. Miloevia sa ovim klasinim uenjem o diktaturi, autor zakljuuje da se vladavina S. Miloevia ne uklapa ni u jednu varijantu klasinog uenja o diktaturi, te da predstavlja njen novi oblik, koji on bodrijarovski oznaava terminom diktatura simulakrumima. Prema autorovom shvatanju, Miloevi je razvio sistem simulakruma, meu kojima je posebno vaan simulakrum opozicije na osnovu koga je dobijao pseudodemokratski legitimitet i tako spreavao stvarno demokratsku pluralizaciju drutva. Ovde treba posebno istai vredan pokuaj da se u interpretaciji savremene dinamike srpskog drutva izbegne povrna i neplodna karakterizacija vladavine S. Miloevia i da se pojmovno odredi njen sadraj u poreenju sa jednim klasinim konceptom diktature (F. Nojman), bez obzira na to da li je taj pokuaj u potpunosti realizovan.

10

11

Kad je re o pokuaju da se istraivanje pop-politike i pop-ideologije afirmie kao posebna istraivaka disciplina, autor istie da ovaj pokuaj sledi jednu posebu tradiciju tumaenja drutvenih fenomena, koja vodi od savremenih post-strukturalista, do sofista u antikoj Grkoj, preko predstavnika Frankfurtske kole, Hajdegera, penglera, Niea, Frojda, Vikoa i drugih. Re je, kao to autor kae, o tradiciji izuavanja marginalnih fenomena, koja za razliku od mainstreama socijalno politikih disciplina koji je bio okupiran transparentnim institucionalnim i van-institucionalnim oblicima praktivanja moi, te drutvenom komunikacijom koja je s time povezana, bila usmerena na sva ona brojna marginalna i neobina (uvrnuta) podruja kojima se u glavnom toku politikih istraivanja odricao znaaj. Time autor iskazuje sumnju u standarne obrasce i metode drutvenih istraivanja i usmerava italaku panju na podruja svakodnevnog ivota zapostavljena u standardnim istraivanjima (kao to su: zabava, humor, seksualnost, dokolica, horoskopi...). Ovakav pristup zasnovan je na pretpostavci da su u masovnoj, popularnoj kulturi sadrani najznaajniji modeli funkcionisanja drutva u odreenoj epohi, jer je ona pruzela ulogu oblikovanja lanova drutva umesto klasinih vaspitaa, kao to su porodica, kola, crkva... Primenjujui ovakvu strategiju istraivanja na primere masovne kulture iz vremena Miloevieve vladavine, autor prezentira ubedljivu anatomiju propadanja srpskog drutva u svim njegovim segmentima. Pri tome, on se ne zadrava samo na rekonstrukciji strategije Miloevieve vladavine, nego sa istom otrinom ukazuje na ideoloki redukcionizam, kako na opozicionoj sceni u Srbiji, tako i na globalnom, svetskom planu. U skladu sa ovom obuhvatnom intencijom autora postavljen je i problem nacije i globalizacije u kojima analizira ambivalentnost ovih pojmova i istie potrebu za uvaavanjem konkretnog konteksta u kome se oni pojavljuju. Upravo se na primerima analize ovih fenomena najizrazitije pokazuje normativno stanovite autora sintezu liberalne demokratije i nacionalnog interesa. Autor ocenjuje liberalnu demokratije kao najbolji normativni model organizacije drutva koji je oveanstvo do sada stvorilo, pri emu naglaava da treba imati na umu razliku izmeu prihvatljivosti normativnog modela i nedostataka njegovog konkretnog funkcionisanja. Da bi potvrdio svoju tezu, on se poziva na kulturalistiki pokret u liberalnoj teoriji koji dopunjava klasini

liberalizam isticanjem jae potrebe za kulturnim i nacionalnim identitetom (liberalni nacionalizam). Shodno tome, autor naglaava potrebu da se Srbija, uprkos jednostranom praktikovanju globalizacije posredstvom NATO, mora prikljuiti postojeoj konstelaciji meunarodnih odnosa ukoliko hoe da odri perspektivu dravnog opstanka. Od polemiki pisanog teksta poput ovog rukopisa teko se moe oekivati da e sve pokrenute teme razviti u potpunosti. Stoga ponekad ostaje utisak da su pojedine tvrdnje nedoreene. Tako, na primer, ostaje dilema - da li urkovi rekonstruie svesni projekt vladavine S. Miloevia, ili implicitnu situacionu logiku njenog funkcionisanja? ini se da tek od odgovora na to pitanje zavisi preciznija tipoloka karakterizacija Miloevieve vladavine. Pored toga izrazita polemika otrina preti ponekad da, protivno autorovim intencijama, nivelie diferenciranost drutvenih fenomena na primer, prilikom interpretacije opozicije kao pukog simulakruma proizvedenog od strane Miloevievog reima. Preglednosti samog teksta svakako bi doprinelo i to ukoliko bi na jednom mestu (uvodnom, ili zakljunom, na primer) bio koncentrisan i ekspliciran metodoloki pristup i normativno stanovite autora. No, mogue sline primedbe na ovaj rukopis ne umanjuju njegovu vrednost. Graen sa izraenim oseanjem za kompleksnost drutvene stvarnosti i diferenciranom pojmovnom analizom zasnovanom na poznavanju klasine i savremene drutvene teorije, on predstavlja otvoren poziv na dijalog, ali i apel da se prevaziu ustaljeni modeli interpretacije drutvene dinamike u Srbiji. urkoviev rukopis predstavlja vredan pokuaj da se razgrade interpretativne predrasude o srpskom drutvu koje proizvode praktine zablude i produavaju njegovu krizu. Zbog toga smatramo da ovaj rukopis predstavlja veoma znaajan prilog rasvetljavanju interpretativne pometnje o dinamici srpskog drutva. Mile Savi
Institut za filozofiju i drutvenu teoriju

12

13

NAPOMENA

Knjiga pod nazivom Diktatura, nacija, globalizacija, predstavlja zbirku socio-filozofskih eseja koji su nastajali u poslednjih nekoliko godina. Ono to ih povezuje jeste tematizacija ove tri kljune rei, koje su na svoj nain obeleile ivot graana Srbije u poslednjih desetak godina. Tri pojma koja su izvuena u naslovu jesu naee sretana u svim vrstama politikog diskursa tokom naznaenog perioda i oni ine crvenu nit koja se provlaila kroz sve turbulencije i deavanja koja su presudno odreivala nain naeg ivota (Miloevieva diktatura i poloaj srpske nacije u eri globalizacije). Stoga je razumljivo da se ova tri pojma provlae i kroz eseje sakupljene u knjizi, koji pokuavaju da zahvate odreene predominantne i za autora najzanimljivije fenomene Miloevieve vladavine. U njima sam stoga insistirao na deskriptivnoj analizi, a koliko je god to bilo mogue izbegavao sam normativnopreskriptivistiki pristup. Od normativizma se, naravno, ne moe potpuno pobei jer se kritika mora vriti sa nekih pozicija. Stoga je i ovde neka moja normativna pozicija implicitno prisutna, ali njeno eksplicitno izlaganje bie ostavljeno za neke druge spise. Ostalo je, naravno, mnogo toga to jo treba rastumaiti ili makar tematizovati, naprimer problem konzervativnog konsenzusa, ili problem redefinicije nacionalnog identiteta, zatim itav niz problema povezanih sa podrujem politike antropologije (rituali, predstave, simboli), politiko-patoloki profili glavnih aktera drame itd. Miloeviev reim kao skup racionalnih i iracionalnih elemenata predstavljao je jednu neverovatnu laboratoriju za inventivne teoreriare i istraivae iz oblasti drutvenih nauka. Verovatno e se jo dugo otkrivati mnogi veoma zanimljivi elementi, koji e nam rasvetljavati njegovo vreme, ali i jae bacati svetlo na mnoge univerzalnije fenomene kao to su ljudska priroda, ponaanje individua i grupa u odreenim konstelacijama odnosa, mnotvo pitanja iz oblasti nacionalizma i nacionalnog identiteta, problemi masovne kulture u savremenom svetu itd. Verovatno u se stoga ovim vremenom i njegovim fenomenima i sam kasnije baviti.

14

15

Od osam ovde sakupljenih tekstova, tri su ranije objavljena: Nadziranje i podvoenje objavljen je u asopisu Republika br. 226, a Pop-politika i pop-ideologija, u skraenom obliku, u dvobroju 266/267. Esej Pobednici bez maginog napitka, objavljen je u specijalnom broju Nove srpske politike misli iz 1999. koji se bavio odnosom NATOa i Srbije u vezi sa bombardovanjem. Tekst Globalizacija liberalne demokratije... nastao je 1999. nakon bombardovanja za potrebe jednog nerealizovanog projekta na Institutu za evropske studije. Tekst o Diktaturi simulakrumima nastao je u leto 2000. i za potrebe ovog izdanja dopisao sam samo Epilog. Ostali lanci su nastali tokom ove godine. Zahvaljujem se na podrci svima koji su mi na bilo koji nain pomogli da se u tekim vremenima bavim ovim zanimljivim ali ne ba lukrativnim poslom. Zahvaljujem se, takoe, na podrci kolegama sa Instituta za evropske studije u Beogradu. I naravno, zahvaljujem se svima onima mrtvima i ivima iz ijih sam knjiga uio, kao i onim retkim ivim ljudima iz ijeg sam govora neto novo mogao da ujem ili nauim. Zahvaljujem se i Ljubi Kljakicu za iniciranje ove knjige i za veliku pomoc u tehnickoj pripremi rukopisa. Hvala prijateljima, koliko i neprijateljima.

DIKTATURA SIMULAKRUMIMA SLOBIZAM KAO POLITIKI SISTEM DIKTATURE

0.1. Jedan od moguih naina deskripcije sistema Miloevieve vladavine mogao bi biti vladavina kontrolisanim haosom. I zaista, kada neupueni posmatra iz neke eksternalne situacije pokua da sagleda i zahvati osnovne politike procese koji odreuju Srbiju devedesetih godina, najee se nae u nebranom grou; osnovni problem mu predstavlja ogromna brzina kojom se dogaaji smenjuju, zatim nagli lomovi, preokreti i zaokreti glavnih politikih subjekata u relativno kratkom vremenu, kao i sav kompleks problematinih pitanja koja karakteriu zemlje ukljuene u ratne sukobe. Povrinu drutvenog i politikog ivota u Srbiji prekrivaju ogromne ideoloke i politike protivrenosti, pa je nemogue svu tu prividnu dinamiku naglih zaokreta smestiti u matrice klasinih ili novijih teoretskih modela. Stoga se najee i pribegava redukovanju diferencirane i isprepletane stvarnosti na nekoliko ideolokih koncepata i modela. Primer za ovo je veoma popularno shvatanje o Srbiji kao savremenom pandanu nacistike Nemake, prema kome su Srbi navodno plebiscitarno, na izborima dali podrku Miloeviu da vodi osvajake ratove, vri etnika ienja i sprovodi torturu i genocid nad drugim graanima Srbije koji su drugaije verske i etnike pripadnosti. Stvaranje ovakve slike o Srbiji i Srbima velikim delom jeste rezultat potrebe administracija zapadnih zemalja da pravdaju pred svojom javnou sopstvenu krajnje sumnjivu politiku prema Balkanu i posebno srpskom narodu. No, uprkos tome ne smeju se zanemariti ni drugi faktori. Najpre valja istai da su izvori informacija koje zapadni autori imaju iz Jugoslavije krajnje sumnjivi. Pomenimo prvo uglavnom kontrolisana i cenzurisana dopisnitva velikih svetskih medija iz same zemlje. Njihove informacije su uglavnom selektovane i obojene u skladu sa prethodno postojeim matricama tumaenja srpskog politikog ivota. Drugi izvor informacija, podjednako problematian i nepouzdan, jesu takozvani alternativni beogradski krugovi. Ovom politikom podruju u u tekstu posvetiti veliki deo prostora, budui da igra jednu od presudnih uloga u sveoptoj srpskoj tragediji devedesetih. Ovde u dati

16

17

samo njegovo prethodno odreenje, u skladu sa potrebama argumenta. Naime, radi se o jednom trulom, salonskom politikom svetu, sainjenom od nadmenih polu-intelektualaca, veoma sumnjivog profesionalnog i moralnog sastava. Ova grupa ljudi, iji je realnopolitiki znaaj i poloaj u ogromnoj nesrazmeri sa njihovim ugledom i poloajem u narodu, potpuno je odvojena od sveta politike realnosti kakva postoji u Srbiji; kao takva izgradila je svoju kristalnu kulu u Beogradu iz koje se sa prezrenjem i gaenjem osvre na prostu, seljaku, zaostalu, ne-modernu, nacionalistiku, ne-civilno-drutveno orjentisanu Srbiju izdajui se za jedinu graansku svetlost civilizacije koja sija u tamnim vilajetima Miloevieve balkanske tiranije. Naalost, ova skupina pseudo-analitiara, finansijski i politiki potpuno zavisna od zapadnih izvora, jeste najvaniji izvor informacija zapadnim analitiarima, i kao takva je jedan od najzaslunijih faktora za iskrivljenu i pogrenu sliku o Srbiji koja postoji meu ovim naunicima. Trei bitan faktor za razumevanje loeg poznavanja Srbije devedesetih je to to ovi domai pseudo-opozicioni analitiari ne piu i ne priaju o sebi samima, ostavljajui ceo opozicioni prostor potpuno neanaliziranim (moja teza je da se u njemu nalazi podjednako bitan izvor naeg propadanja kao to je onaj reimski). etvrti faktor je povezan sa prethodnim i sadran je u injenici da smo mi i dalje najveim delom usmena kultura, te da postoje tabui na pisanje pa ak i govorenje o nekim stvarima. Spoljanjem posmatrau ove tabuisane informacije i trendovi koji cirkuliu samo u odreenim krugovima ostaju potpuno nepoznati. Problem je to se tek preko njih otkrivaju i razumevaju istinski tokovi i odnosi moi koji presudno odreuju drutveno-politiki sistem. I konano, kao poslednji razlog koji oteava razumevanje Srbije izvana, naveu ono to je osnovna teza ovog teksta. Smatram da je zapadnim analitiarima teko da razumeju situaciju ne samo zbog specifinih odlika mentaliteta, tradicije i sl. ve zbog toga to je Miloevi svesno ili nesvesno stvorio potpuno novi politiki sitem diktature kakav dosada nije postojao. Ukratko, cilj ovog teksta je izlaganje Jake teze o Slobizmu kao novom obliku savremene diktature. Jaka teza kae: Slobodan Miloevi je stvorio novi sistem diktature: vladavinu putem simulakruma, odnosno vladavinu preko opozicije; tj. sistem u kome je simulakrum opozicije s jedne strane najvaniji

instrument legitimiteta reima i sa druge instrument za demobilizaciju istinskih, autentinih, opozicionih, demokratskih i reformskih snaga i energija koje su postojale u drutvu bez mogunosti artikulisanja. On, naravno, koristi i neke instrumente starih sistema cezaristikih i totalitarnih diktatura, ali ovaj sistem simulakruma je velika inovacija. 0.2. Sama ideja da se napie ovaj tekst rezultat je nekoliko, po autoru evidentnih teoretskih i praktinih potreba. Iako je zbog njihove inherentne genealoke povezanosti, ova dva snopa generalno teko odvojiti, aproksimativne podele se mogu i moraju initi kako bi se, pre svega, pitanja mogla efektivnije postavljati. Bitne teoretske potrebe su sledee: najpre pokuati da se odredi politiki (u irem smislu) sistem u kome Srbija ivi ve deset godina. Zatim, jedan, uslovno reeno, apstraktniji i iri zahtev, a to je da se postavi teoretski model za jednu savremenu funkcionalnu diktaturu, koja zahvaljujui sistemskim i pre svega pod-sistemskim tokovima moe bez veih problema funkcionisati u uslovima pseudo-formalne demokratije, deliminih graanskopolitikih sloboda, i ak bez klasine totalitarne kontrole obrazovanja i bez vladajue totalitarne ideologije.1 Bitni praktini podsticaji za pisanje ovog teksta su sledei: najpre u samoj zemlji izloiti kako sistem zaista funkcionie kako bi se ukazalo na njegove trule oslonce. Ovo lociranje i definisanje problema je svakako osnovni preduslov da se krene u njegovo reavanje, ako je to mogue.2 Drugi praktini podstrek je onaj usmeren ka potencijalnim inostranim itaocima. eleo bih da pre svega onima istinski benevolentnima i zabrinutima za budunost Srbije, Srba i ostalih graana ove zemlje, pokaem svu kompleksnost problema i da pokuam da sperem ljagu koja je baena na narod kome pripadam. Osnovno je pokazati da ovo zaista jeste diktatura u kojoj diktator sve vreme svesno manipulie nagomilanim istorijskim, nacionalnim i drutveno-ekonomskim problemima koji naalost pritiskaju Srbe, zatim
1

Ovo e biti jedan od presudnih elemenata u Tezi: mogua je dakle funkcionalna diktatorska vladavina bez totalitarne ideologije i ak uz pozivanje na demokratske principe. 2 Naime, moj krajnji zakljuak bie veoma pesimistian, u smislu da je sistem veoma dobro postavljen i da zahvaljujui simulakrumima kojima se demobilie energija za promene, to jest zahvaljujui depopulacionisanju politike s jedne i postepenosti propadanja s druge strane, moe da se reprodukuje jo dugi niz godina.

18

19

uveava i manipulie realno zasnovanim resentimanom i strahom Srba za dravu i naciju, i konano podstrekava i zloupotrebljava najloije osobine iz skupa antropolokih odlika jednog naroda kojim vlada, svesno unitava njegovu elitu i amputira jedan po jedan deo njegovih istorijskih i etnikih teritorija, doprinosi unitavanju njegovog ugleda i poloaja u spoljnim centrima moi, a sve to zarad uivanja neograniene vlasti i sopstvenog bogaenja. Ukratko, svesno upropatava dravu i narod kojim vlada zarad sopstvenih linih i porodinih beneficija i interesa. Ovaj projekat e biti sproveden u tri koraka: 1) Najpre u izloiti Slobizam kao politiki sistem diktature, sa posebnim osvrtom na njegov nastanak, odnosno na proces kojim smo iz klasine totalitarne, ideoloke, jedno-partijske diktature mekog tipa, preli u naizgled viepartijsku, ne-ideoloku, savremenu, funkcionalnau diktaturu tvrdog tipa.3 2) Zatim u pokuati da objasnim zato je to inovacija u shvatanjima diktature. Pri ovome u krenuti od klasinog teksta Franca Nojmana Biljeke uz teoriju diktature u kome je autor pokuao da postavi, na dosada najpregnantiji nain dotada postojee sisteme i teorijske obrasce diktature. Pokazau zato se Slobizam ne uklapa u klasine sheme diktatura i u emu se sastoji njegova inovativna mo. Duan sam da na samom poetku istaknem potencijalni nedostatak ovog svog rada, a to je pre svega nedovoljno poznavanje pojednih istorijskih primera diktature, kao i neuraeno komparativno istraivanje savremenih diktatura. Naravno da bi uz vee poznavanje ovih dvaju polja i kvalitet ovoga rada bio vei usled poveanih mogunosti za pravljenje komparacija, referenci i ostalih dopuna koje bi moju osnovnu tezu bolje opravdale, povezale sa susednim toposima i ispolirale. Meutim, sama teza time ne bi bila bitnije izmenjena, i to pre svega njen teoretski model: dakle vladavina putem simulakruma i to osobito preko
3

Kada govorim o tvrdom tipu diktature ne mislim na veu i brutalniju upotrebu aparata represije, ve na instrumente kontrolisanja, koji po definiciji u ovakvom modelu moraju biti daleko rasprostranjeniji i aktivniji. Naprosto zbog formalne mogunosti promene vlasti nita ne sme biti preputeno sluaju , te stoga nadziranje svih pora drutva mora biti veoma strogo i detaljno. Subverzivni procesi se moraju prepoznati u samom zaetku, zahvatiti, kontrolisati i usmeravati kako ne samo da ne bi ugrozili sistem ve i da bi sistem profitirao na njima.

simulakruma opozicije koji demobilie istinske opozicione snage. Takav model se ne uklapa u klasine Nojmanove modele, a nije mi poznato da je otada neko razvio drugaije modele. Zato i jeste moja elja da to pre pred kolege i javnost, makar i u skraenoj i nedoraenoj formi iznesem taj model, kako bismo nadalje, ako je toga vredan, mogli zajedno da radimo na njegovom teoretskom poboljanju. Teoretskom, naravno ne i praktinom. Dva praktina razloga za objavljivanje ovoga rada, koje u dole navesti ( a od kojih je jedan elja da se ovim radom makar malo utie na praktino ukidanje funkcionisanja ovog modela u mojoj zemlji), takoe su opravdanje za iznoenje pred javnost rada koji moda nije potpuno ukotvljen u neka komparativno-istorijska istraivanja. S druge strane, ozbiljno desetogodinje bavljenje drutvom i politikim sistemom u kome sve vreme i ivim, kao i svoju jo uvek u najveem delu slobodnu intelektualnu i finansijsku poziciju (neogranienu ni zavisnou od reima ni zavisnou od stranih fondacija kao drugog intelektualno i politiki ograniavajueg faktora na naim prostorima) smatram dovoljno pouzdanim jemcima za zasnovanost svojih tvrdnji. Stoga, ako i ne mogu sa punim pravom da zastupam vrednost svoje teze u komparativnim okvirima, makar sa punom odgovornou i utemeljenou mogu da garantujem njenu eksplantarornu snagu u Srbiji devedesetih. 3) Na kraju u preko dogaaja od 17. maja 2000. kada je za jedan dan Miloevi bez ikakvih problema oistio sve opozicione elektronske medije u Beogradu i jednim potezom ispumpao opasno naduveni opozicioni balon, praktino pokazati kako sistem ogoljeno funkcionie. Pri tome u koristiti tekst jo jednog velikog mislioca, Karla Marksa i njegovu briljantnu analizu coup detat Luja Bonaparte od 2. decembra 1851. godine. U tom uvenom, i danas izuzetno sveem delu, Marks je oko jednog naizgled izolovanog akta nasilja jednog beslovesnog uzurpatora ispleo izuzetno snanu analizu uzroka koji su omoguili taj in i preko njega izneo kompleksnu topografiju razliitih faktora politikog ivota u Francuskoj onoga doba, njihovih interesa i odnosa. Paralele 18. brimera Luja Bonaparte sa 17. majem Slobodana Miloevia su izuzetno zanimljive i zato u u treem delu uglavnom slediti metodologiju navedenog Marksovog rada koja omoguuje da se na pitoresknom istorijskom primeru oslikaju znaajni teoretski uvidi koji prevazilaze znaaj jednog trenutka.

20

21

a) DESKRIPCIJA SLOBIZMA 1. Krajem osamdesetih SFRJ je zapala u duboku strukturnu ekonomsku krizu koja je otvorila i u pojaanim bojama na svetlost dana iznela i sistemsko-politiku, ideoloku, vrednosnu i mnoge druge vrste kriza. Generalno, stari sistem, velikim delom baziran na Titovoj linoj harizmi i zapadnoj ekonomskoj pomoi, izdisao je u mukama i traio reforme na svim poljima. Drava je de facto bila podeljena na osam, pa zatim na est zaokruenih ekonomsko-politikih celina, kao rezultat ranijih ustavno-politikih reenja, zasnovanih na komunistikoj ideologiji bratstva i jedinstva. Ova neukorenjena, ogranieno internacionalistika ideologija se raspadala i na njeno mesto su, kao i uvek u trenucima krize, stupale razliite nacionalistike ideologije. Ovaj proces revitalizacije nacionalistikih ideologija i ponovne pojave nacionalnog identiteta kao fundamentalnog i najbitnijeg za najvei broj graana, sam po sebi ne predstavlja nita nenormalno u svetu u kome ivimo. Bez ikakvih normativno-vrednosnih ocena, moemo samo konstatovati da je savremena istorija kao pravilo pokazala da je ova vrsta identiteta daleko najvaniji oblik politikog identiteta u svetu. Kljuni trenutak za to je 1914. godina u kojoj su sve devetnaestovekovne, fundamentalno internacionalistike ideologije doivele slom u sukobu sa nacionalistikim. Pokazalo se da naroito kada doe do sukoba oko resursa i drugih oblika ekonomsko-politikih interesa, ljudi se po pravilu organizuju, dele i bore po nacionalnoj osnovi. Sve internacionalistike ideologije, kao i drugi oblici kulturnog, ideolokog i politikog identiteta pridolaze tek kao nadgradnja, dodatak ovom fundamentalnom identitetu. Dakle sam proces oficijelnog povratka nacionalnog identiteta kao primarnog u SFRJ nije nita nenormalno niti nepoznato u modernom svetu (kao to bi to povrni poznavaoci, titoisti, utopisti i drugi analitiari eleli da predstave). Problemi su naravno vezani za druge faktore. Najpre, za to to su sva nacionalna pitanja i nacionalni sukobi iz ranijih perioda (koji su u drugom svetskom ratu eksplodirali na frapantan nain) pod komunistikom vlau bili prosto gurnuti pod tepih i ostavljeni nereenima i otvorenima (neto slino sada radi i meunarodna zajednica; to znai da e se jednom ti sukobi veoma lako ponovo moi otvoriti). Drugo, to je decenijama prisutan i potiskivan nacionalni resentiman eksplodirao (a to se obino sa njime i deava

ako je potiskivan), ali na jedan vandalski nain. Za ovo najveu odgovornost snose pojedine nacionalne elite koje ne samo da nisu umele da kontroliu taj povratak nacionalnog i nacionalistikog identiteta, odnosno da anuliraju potencijalni otrov resentimana, ve su ga, upravo obrnuto, raspaljivale i koristile kao uasno sredstvo mobilizacije za predstojee sukobe, najee ne shvatajui kakvu su pandorinu kutiju otvorile i koju koliinu primordijalne ljudske mrnje e sve to izazvati. Konano, kljuni faktor je bio to to su postojee administrativnopolitike granice kao produkt titoistike ideologije bile u najveoj meri razliite od etno-nacionalnih granica. U takvoj SFRJ koja je ideoloki bila zasnovana kao opozitna prvoj velikosrpskoj Jugoslaviji, Srbi su kao najbrojniji narod imali najvie razloga za nezadovoljstvo. Kada je srpski etnos poeo u drugoj polovini osamdesetih da se podie iz sene titoizma, imao je veliku nesreu da u procese redefinisanja post-titoistike zajednice ue sa elitom koja je bila po mnogo emu relikt titoizma: boljevika ili post-boljevika, nesavremena u percepciji, diskursu, shvatanjima situacije, iz ega je sledilo da su i preporuke, a naroito putevi za njihovu realizaciju bili krajnje zastareli i pogreni. Tradicija i mitovi korieni su i zloupotrebljavani na krajnje primitivan nain, propaganda je bila krajnje zastarela, nestruna i pogreno usmerenaVe na prvom koraku je nainjen sutinski pogrean izbor. Srpska elita je svu svoju mo i sredstva stavila u ruke pogrenog oveka, koji je sve poverene mu mehanizme iskoristio prvenstveno za zatitu sopstvene vlasti a kasnije i za neverovatno bogaenje u vremenima propadanja itave drave i drutva kojim upravlja. Njegovo bogatstvo i nesputana mo rasli su u istoj proporciji sa uveanjem tragedija i poraza srpskih drava, srpskog naroda i drugih graana tih drava.4 Krajem osamdesetih pred Srbima su stajala dva velika kompleksa pitanja: problemi vezani za dravno-nacionalo pitanje i sklop problema
Ovaj fenomen briljantno i dramatino je prikazao Koraks jednom svojom karikaturom objavljenom neposredno nakon rata iz 1999, i tokom egzodusa srpskog stanovnitva sa Kosmeta Na slici se vidi srpska izbeglika porodica koja na volovskim kolima (sa registracijom Pritine) stoji ispred Bambi parka. Poruka je oigledna: dok su trajali procesi u kojima je Miloevi navodno branio srpske interese, a to se po pravilu zavrava egzodusom Srba sa datog podruja, njegov sin i porodica su se neumereno bogatili.
4

22

23

povezan sa pitanjima demokratizacije, liberalizacije, i opte transformacije srpskog drutva. Umesto da se oba ova pitanja reavaju istovremeno, srpska elita se uglavnom odluila za reavanje prvog na utrb drugog5 i tako napravila fatalnu greku. Tokom svih ovih deset godina Miloevi nastavlja da igra na tu kartu: stalno dranje otvorenih pitanja dravnosti i nacionalnog pitanja kao izgovor za permanento odravanje neke vrste neobjavljenog vanrednog stanja. (Na problem njegove zloupotrebe i manipulacije ovim kompleksom pitanja vratiemo se kasnije jer je to jedan od najbitnijih mehanizama ouvanja njegove vlasti i izvora legitimiteta ). Kada se pogleda odnos srbijanske elite prema ovom drugom kompleksu pitanja, stie se utisak da je pitanje politike pluralizacije drutva kod velike veine shvatano kao nuno zlo u trenutnim okolnostima i kao velika smetnja u zavravanju prvog, bitnijeg problema. Evidentno je da je najvei deo srpske elite stajao vrsto iza Miloevia verujui da je postignuta potpuna konstelacija odnosa za uspeh u predstojeoj preraspodeli snaga, resursa i teritorija , tokom oekivane redefinicije jugoslovenskog prostora. (Pokazae se naalost da je nastavljena tendencija iz prve Jugoslavije prema kojoj je srpski nacionalizam stalno bio povezan sa pojmovima unitarizma, centralizma i drugim centripetalnim pojmovima koji su jako opasni u multinacionalnoj zajednici dok su ostali nacionalizmi igrali na kartu na zapadu daleko popularnijih politikih koncepata kao to su decentralizacija, federalizam, funkcionalna zajednica) Za takav uspeh, smatralo se, potrebna je apsolutna homogenizacija srpskog etnosa; budui obrazovani u starim pojmovima po kojima svaka pluralizacija znai cepanje, pripadnici elite su uglavnom smatrali da bi demokratska pluralizacija Srbije vodila dehomogenizaciji prikupljenih snaga. Previali su da je istinska demokratska pluralizacija i liberalizacija drutva zapravo bila jedini nain da se izvri prava homogenizacija srpskog prostora i mobilizacija svih srpskih snaga za borbu za to bolji poloaj u Jugoslaviji (ne nuno i za rat). (Ironija je da je najvei deo ove
5

elite vremenom preao na opozicionu stranu i da Miloevi nastavlja da ih tue upravo orujem koje su mu oni dali u ruke). Celokupan proces izrade Ustava i prvobitne formalne pluralizacije politike scene tokom 1990. doivljen je kao nuno zlo, koje se mora izvesti, ali sa to manje tete. S druge strane, u okviru samog SK Srbije iskustvo po komuniste traumatinih turbulencija iz 1989, nagnalo ih je na ozbiljno razmiljanje. Postojala je svest da ni Srbija ne moe odoleti talasu promena koji je drmao istonu Evropu. Razumeli su da do nekih promena mora doi, te je stoga trebalo smisliti taktiku kako da se na te promene odgovori. Izabrali su najbolju moguu strategiju: preduprediti opasne promene time to e se simulacija promena inicirati i sprovesti pod direktnom kontrolom vladajueg reima. 6. Krajem 1989. iniciran je proces simulacije i pravljenja simulakruma koji e direktno obeleiti devedesete i produiti vlast Miloevievog komunistikog reima za najmanje jo deset godina. 2. Simulakrum je filozofski pojam koji je u savremenu misao uveden od strane francuskog mislioca ila Deleza, a punu afirmaciju je doiveo u opusu ana Bodrijara. Nastao je poimeniavanjem latinskog glagola simulare koji prema Leksikonu Milana Vujaklije znai: praviti se onim to nije, izdavati se za to, predstavljati se, podravati koga, zabuavati. Simulakrum je dakle entitet, fenomen, nastao kao rezultat procesa simulacije. Politiki simulakrum bi bio politiki fenomen koji je procesom simulacije stvoren od nekog centra moi, da bi simulirao odreenu ulogu, odnosno pokrivao izvesno mesto na politikoj topografskoj mapi. Simulakrum je izuzetno bitan u politici zato to pokriva mesto na kome bi umesto njega trebao da stoji odgovarajui realni, istinski fenomen. Simulakrum je pseudo-realan; on zabuava, simulira da obavlja izvesnu radnju, da igra izvesnu ulogu, ali on zapravo ne obavlja funkciju realnog fenomena. On samo igra ulogu koja mu je dodeljena. Simulakrum je dvostruko derivativan: on je naslonjen na
Zanimljivo je da li su srpski komunisti znali ta se zaista desilo u Rumuniji, odnosno da li su znali za tamonje iskustvo kojim je vladajua elita ouvala sopstveni status upravo time to je ona uzela navodne promene u svoje ruke, a svoju tamnu prolost poslala u grob zajedno sa aueskuom.
6

Indikativan je odnos prema donoenju srbijanskog ustava iz 1990. godine. Umesto da se najpre odre izbori za ustavotvornu skuptinu pa tek onda da ta istinski legitimna pluralistika skuptina donese novi Ustav, srbijanska elita je podrala Miloevievu ideju da stara komunistika skuptina donese Ustav pa da se onda viestranaki izbori odre na osnovu te komunistike zaostavtine.

24

25

topos koji pokriva te je u tom smislu pseudo-izveden iz njega, ali zapravo izvor njegove derivacije je odreeni centar moi iji su interesi najee u direktnom sukobu sa interesima realnog fenomena na ijem se mestu taj simulakrum nalazi. On se predstavlja i izdaje za onog koji nije; za realni fenomen. No on jeste realan po svojoj preventivnoj ulozi; njegova politika realnost proizilazi upravo iz te njegove pseudorealnosti. On pravi zbrku na politikoj sceni, unosi konfuziju u glave politikih subjekata i slui kao brana, omota, demobilizator i pokriva. On je brana zato to zaustavlja energiju usmerenu protiv centra moi. U tom smislu on je i zatitni omota koji je apsolutni centar moi izgradio oko sebe; nemogue je ugroziti i pobediti centar moi sve dok se prvo ne suspenduju, sklone, demistifikuju i uklone simulakrumi koje je on izgradio, a koji su upravo najvei problem zato to simuliraju da su sa druge strane omotaa, odnosno da su okrenuti protiv centra moi. Upravo zato on svoju glavnu funkciju ima u demobilizaciji, rasprivanju i manipulisanju tom energijom. Konano, on je zapravo opresivni pokriva koji spontane i esto nepredvidive snage drutva potiskuje, kanalie i razvejava ne dajui im da se pojave na svetlosti i da se usmere protiv istinskog ugnjetavaa. Razlika izmeu realnog fenomena i simulakruma je kljuna. Ona se ustanovljava genealogijom ovih dvaju fenomena. Realni fenomen je spontan, poreklo mu je u onome to se u starom real-socijalistikom diskursu nazivalo baza. On je ukorenjen (grass-rooted), potie iz realno postojee potrebe neke (najee) interesne grupe da se organizuje, stvori svoje mesto na politikoj karti, ili se izbori za njega, da preko njega zatiti ili ostvari svoje interese i to najee protiv odreenih ve postojeih centara moi. Realni fenomen se bori za redistribuciju moi u drutvu, za ostvarivanje i praktikovanje onog kvantuma moi koji odgovara snazi grupe, subjekta koji stoji iza tog fenomena. Za razliku od njega, simulakrum je najee direktno stvoren od strane diktatoracentra moi, sa preventivnim zadacima koje smo gore pomenuli; ponajpre kao preventivno sredstvo koje pokriva odreeni topos kako se na tom mestu ne bi pojavio realno zasnovani fenomen. Za razumevanje ovog teoretskog modela i konkretnog politikog sistema na ijem primeru vrimo njegovu deskripciju, bitno je poznavati

polaznu situaciju . Polazna situacija je tzv. pred-tranziciono stanje. 7 Konkretno, ovo stanje je stanje formalnog i sadrinskog politikog monizma u kome autokratski centar moi usled spoljanjih i unutranjih okolnosti poinje da osea nunost i neizbenost tranzicije (dakle prelaska u neku vrstu politikog, drutvenog, ekonomskog pluralizma). Situacija kakvu je reim u Srbiji imao 89. je vie nego idealna zbog nekoliko faktora. Najpre zbog izvanredne polazne ekonomske situacije (razvijena infrastruktura, bogati resursi, dotacije od dijaspore, to sve odlae pritisak za ekonomskim reformama) i emotivne vezanosti veine stanovnitva za sistem koji reim oliava. Zatim, zbog polazne kontrole svih totalitarnih poluga vladanja (pre svega policije i tajnih slubi) pa tako i veine buduih faktora igre. Konano, zbog nepostojanja istinskih disidenata i opozicionara izniklih iz naroda (ili koji su zbog svojih akcija i veza stekli ugled, poverenje meu obinim ljudima i bliskost sa njima) i apriorne kontrole potencijalno nezavisnih centara moi. Uz to, reim je ve unapred monopolisao najjai ideoloki izvor legitimiteta u tranzicionom periodu - nacionalno i dravotvorno pitanje. 3. Jako je zanimljiv ovaj fenomen disidentstva i opozicionarstva u SFRJ, a posebno u Beogradu. Ve je Tito faktiki od potencijalnih disidenata napravio simulakrum disidentstva i opozicionarstva. Uspeo je da tzv. Praksisovce skloni sa fakulteta i da ih izoluje i zatvori u nekoliko instituta u kojima su bili potpuno bezopasni i istovremeno u velikoj meri korumpirani velikim platama i privilegijama. Uz dobar ivot uivali su i ugled nekakvih oponenata reimu to im je beskonano hranilo sujetu i odravalo ih u uverenju da oni zaista predstavljaju nekakvu mo i nekavu istinsku opasnost po reim. Nisu loije proli ni opozicioni nacionalisti (takozvani Siminovci) koji su takoe svi bili izuzetno dobro udomljeni po dravnim institucijama. Osnovni uspeh Titovog reima je bio to to je svu tu gospodu zatvorio u nekoliko beogradskih kafana i salona (opozicioni krugovi), stvorio im rajsko stakleno zvono i tako ih potpuno izolovao od masa na koje bi mogli da utiu. Ove mehanizme i
7 Ovde ne ulazim u pitanje kako sve moe nastati ovaj model i u kojim situacijama se moe implementirati i primenjivati. Zadravam se na ovoj jednoj mogunosti koja je idealna za uvoenje modela

26

27

rezultate je Miloevi u punoj meri iskoristio i nastavio da usavrava. Dugogodinjom izolovanou od naroda, izgubili su oseaj za komunikaciju sa obinim svetom, poznavanje populacije, birakog tela kome se obraaju i svaki oseaj za realnost. S punim pravom se moe rei da i do dan danas svi ti salonski opozicionari nisu izali iz svojih salona i nisu sili meu narod. (Sama ova metafora o potrebi navodnih demokratskih politiara da siu u narod iz koga bi zapravo trebalo da dolaze i ije bi interese trebalo da predstavljaju, puno govori o realnoj situaciji.) S druge strane nedostajao im je uvid u moderno i savremeno shvatanje politike, kao i poznavanje politike kao tehnike. Ovde je vreme da preliminarno uvedemo osnovnu tezu lanka. Polazimo od Nojmanove definicije diktature. Nojman kae: Diktatura za nas znai vladavinu jedne ili vie osoba koje si prisvajaju ili monopoliziraju vlast u dravi, te ju izvravaju bez ogranienja. 8 Nojman govori o tri tipa diktature: o jednostavnoj, cezaristikoj i totalitarnoj diktaturi. Moja teza je da se Slobizam ne uklapa ni u jedan od tri tipa diktature. Pomak u odnosu na ovu definiciju je sledei: u Slobizmu centar moi pseudo-ograniava sopstvenu vlast, stvara konstrolisano pseudo-ograniavanje samog sebe (svoje vlasti), kako bi predupredio istinsko ograniavanje svoje vlasti time to bi se ograniila najpre njegova mo. Pseudo-ograniavanjem svoje vlasti apsolutni centar moi odrava neogranienu mo i potpunu kontrolu sistema, ime spreava istinsko ograniavanje i moi i vlasti. Za uvoenje ovog modela, idealna je dakle pred-tranziciona situacija (posebno ona koja je postojala u Srbiji). Reim osea pritisak da doe do promena u drutvu i zna da postoji energija u drutvu koja neminovno trai promene i vodi njima. Umesto da po klasinom modelu diktature spreava te promene i time gotovo sigurno izgubi vlast, apsolutni centar moi (dakle apsolutni gospodar igre u poetnoj poziciji), odluuje se da potpuno kontrolie te promene, a naroito njihov tok i pravac. (Uzimanjem monopola na (pseudo)nacionalizam u Srbiji je reim ak uspeo da sebe predstavi kao nosioca promena prema matrici: od drave sa ugroenim srpskim interesima prelazimo u situaciju sa dominirajuim srpskim interesima). Zahvaljujui svojoj idealnoj poetnoj poziciji, i poznavanju formalne sheme tranzicionog sistema koji bi trebao da
8

usledi, centar moi je u situaciji da kontrolie prelazak iz jedne sheme u drugu. On polazi od sheme toposa u formalnom sistemu koji treba da se stvori. Pred sobom ima prazan Mendeljejev sistem sa jedne strane i izvesne elemente sa druge. On poinje da polako popunjava sistem kontrolisanim elementima. Umesto da se Mendeljejev sistem (kao analogija sistemu savremene liberalne demokratije) popunjava elementima koji se nalaze u prirodi , dakle koji prestavljaju rezultate nekih prirodnih tokova, on se popunjava elementima koje konstruie reim. Popunjava se simulakrumima politikih elemenata. 4. Pre no to ponemo da rekonstruiemo proces kojim su nastajali simulakrumi u Srbiji, najpre treba uvesti bitnu aproksimativnu distinkciju izmeu direktnih i indirektnih simulakruma. Direktni simulakrumi su oni koje direktno stvara reim pomou svojih ljudi i sredstava kako bi unapred popunili odreena mesta na politikoj mapi. Nekada ih stvara potpuno a priori, tako to instalira svoj simulakrum na odreeni topos, a nekad ih stvara naknadno, nakon to uniti realni fenomen (ili njegov zaetak), pa na to mesto instalira svoj simulakrum tog fenomena. Indirektni su oni simulakrumi koji su postali nezavisno od reima, u nekoj meri spontano. No oni najee zbog svoje neukorenjenosti ne predstavljaju nikakvu opasnost po reim pa sami od sebe prosto simuliraju neki politiki element. Druga vrsta indirektnih simulakruma su oni koji mogu potencijalno biti opasni po centar moi zato to jesu ili bi mogli biti ukorenjeni, odnosno mogli bi da zastupaju neije interese. Prema njima centar mora biti najobazriviji i mora ih najsnanije kontrolisati. Nain njihove kontrole zavisi od koliine i vrste pritiska koju centar usmerava na njih. Ovaj pritisak je varijabla koja zavisi od odnosa na Skali Slobizma. Ova skala je takoe bitan segment u konstruisanju naeg teoretskog modela. Svoje postojanje ona zahvaljuje ogromnoj kompleksnosti politikih sistema i naroito njihovom daljnjem uslonjavanju u savremenom, sve dinaminijem svetu. Ona zapravo odslikava spektralnu, a ne apsolutnu, ekstremnu razliitost izmeu liberalne demokratije kao jednog ekstrema na toj skali i klasine diktature kao njenog drugog ekstrema. Ova spektralna razliitost doputa centru moi (koji uiva poloaj panoptikonskog posmatraa) da u najveem delu vremenskog postojanja svog sistema simulira pseudo-normalnost

Franz Neumman, Demokratska i autoritarna drava, Naprijed, Zagreb 1992. str. 195.

28

29

odnosno da kontrolisano otputa sistem prema delu skale na kome se nalazi liberalna demokratija. U tim periodima smanjene opasnosti po opstanak apsolutne i nekontrolisane moi, indirektnim simulakrumima je dozvoljena, dodeljena, ili doputena velika sloboda; nekada i skoro potpuna. Oni tada najvie doprinose pseudo-legitimnosti reima. Meutim u trenucima krize, radikalnim, klasinim represivnim metodama, snanim udarcima indirektni simulakrum se svodi na podruje koje nije opasno. Nekada se samo sasee, nekada se ak i za izvesno vreme paralie a ako ne moe da se vrati u zacrtane okvire, unitava se i na njegovo mesto se najee instalira drugi simulakrum. Ti trenuci krize, kada sistem za izvesno vreme treba vratiti unatrag, ka skali autoritarne diktature, jesu doba kada centar moi u punoj meri praktikuje svoju diktatorsku mo i klasino mitovsko odreenje suverena: onaj ko ima pravo (i mo) da zavede vanredno stanje. U tim trenucima, koji su ponekad pravi mali coup detat , diktatorska priroda sistema se pojavljuje najogoljenije. Meutim centar moi tada obino udari to je jae mogue (ali ni previe jako), dovede sistem u blizinu diktatorskog ekstrema, sredi stanje, a zatim lagano ot-puta i doputa. Tako on stalno zadrava za sebe poziciju nekoga ko iznova emanira i dodeljuje (pseudo)slobode. Na razmatranje ove skale vratiemo se kada se budemo bavili problemima medija u Slobizmu. Sad se okreemo rekonstrukciji stvaranja simulakruma opozicije kao najpotrebnijeg pred tranziciju. 5. Legenda kae sledee: 1989. pao je berlinski zid i oznaio kraj jednog doba. U istono-evropskim zemljama komunistiki reimi su padali jedan za drugim kao domine, a zatim bi novoformirana prelazna vlast, sastavljena od bivih disidenata rukovodila procesom uspostavljanja demokratskih institucija i organizovanja prvih slobodnih izbora. Pritisak ovih dogaaja oseao se i u Beogradu i stoga se shvatilo da je bolje preuzeti stvari u svoje ruke nego dopustiti da one same krenu svojim tokom. Odluilo se da se zapone sa procesom uvoenja formalnog pluralizma, kako bi se pritisak ublaio (u ostalim jugoslovenskim republikama, naroito u dvema zapadnim, proces je odavno ve bio uzeo maha). Prema izvesnoj prii koja je u opticaju, u tadanjem SK Srbije shvatili su da moraju da naprave opoziciju. Napravljena je trolana

komisija iji je zadatak bio da se napravi Opozicija, kako bi se zadovoljili uzusi formalnog pluralizma. Na samom poetku Komisija je shvatila koliko veliki problem ima pred sobom. U ostalim komunistikim zemljama, gde su postojali klasini opresivni i rigidni totalitarni sistemi, takav sistem bi iznedrio i stvorio odreenu grupu disidenata i oponenata, koji su svojim radom, stvaralatvom, vie-manje organizovanim politikim angamanom, esto i robijanjem, uspeli da steknu odreeni ugled, harizmu u masama i da stvore prve organizovane zametke graanskog drutva koji su stvarali centre moi nezavisne od totalitarne drave, odnosno paralelne njoj. U vreme sloma komunizma, ovi ljudi su po inerciji dolazili na elo prvih opozicionih partija i nakon izbora postajali vlast. U Srbiji pak, gde su intelektualci i disidenti daleko sofisticiranijim i suptilnijim metodama drani izolovano od naroda, korumpirani i na taj nain injeni bezopasnima, vlast je uspela da doe do kraja osamdesetih a da nema pravih oponenata ni disidenata. Sa ovom injenicom se suoila i Komisija. Prema Prii, komisija je konstatovala da Srbija ima samo jednog i po disidenta. Jedini pravi disident je bio Milovan ilas, ali on je bio potpuno neupotrebljiv za posao koji je trebalo da se odradi. Najpre, zato to je bio istinski ubeeni liberalni demokrata, koga nisu zanimale pseudo-forme ve istinska demokratizacija celog jugoslovenskog prostora. A uz to on sam je bio potpuna institucija na zapadu, prvi veliki disident komunistikog sveta (naprimer poasni doktor LSE-a), te nije imao potrebe za finansijskim benficijama koje donosi poloaj politikog lidera. Drugi, (polu) disident bio je Dobrica osi, ovek koji se sa partijom raziao krajem ezdesetih zbog srpskog nacionalnog pitanja i od tada je vaio za nosioca srpske nacionalistike opcije u SFRJ. Meutim, za razliku od disidenata u istonim zemljama, osi nikada nije istinski proganjan (iako je naravno prislukivan i kontolisan) i moe se rei da je uglavnom vodio udoban ivot u svojoj kui na Dedinju, u elitnom kraju Beograda. Kao popularan i itan pisac, imao je vie nego obezbeenu materijalnu egzistenciju. No za njegovo odbijanje da se ukljui u politiki ivot kao lider neke partije presudni su sledei faktori. Najpre, osi je ini se tada zaista verovao da se nalazi u poziciji apsolutnog oca nacije koji je iznad svih prizemnih dnevno-politikih igara i koji pledira na istinsko, celokupno vostvo, na upravljanje duhom nacije, a ne samo na upravljanje partikularnim drutvenim i politikim

30

31

silama. Uz to, verovao je da je Slobodan Miloevi pravi ovek, potpuno posveen realizaciji srpskog pitanja i da bi stvaranje jake opozicione partije bilo cepanje ve homogenizovane nacionalne energije. osi je prilino jasno bio odreen povodom pitanja ta je vanije: najpre drava, a tek onda njeno demokratizovanje. Kako bilo, i od njega je moralo da se odustane. Prema ovoj legendi, Komisija se dugo muila razbijajui glavu, kada je neko doao na kljunu ideju: Fransucka 7, tj. Udruenje knjievnika. UKS je bilo upravo ono to je reimu trebalo: sedite gomile pseudodisidenata koje je proizveo Titov reim, i koji su i finansijski i po mnogo emu drugom bili zavisni od reima. Kada se deset godina nakon dogaaja koje analiziramo pogleda srbijanska politika scena, uvia se da je gotovo kompletna opoziciona elita dola iz dve institucije: UKS i Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju.9 U prvoj su se sakupljali od drutva i naroda izolovani pisci, a u drugoj su radili praksisovci i ostali nekada problematini naunici, takoe izolovani od ivotnih tokova, a uljuljkani dobrim platama i nikakvim radnim obavezama. Zajedniko im je da su obe bile sastavljene od linosti slinoga tipa: od salonskih intelektualaca odvojenih od realnosti. Ovaj problem odvojenosti beogradskih intelektualaca i javnih radnika (novinara i sl.) od masa je dugorono imao izuzetno veliki uticaj i presudno je pomogao reimu da izgradi sistem simulakruma. Iz ovih izolovanih krugova, formiran je ceo budui opozicioni prostor; to znai ne samo partije ve i opozicioni (takozvani nezavisni) mediji, tzv nezavisni sindikati, strukovne organizacije, fondacije i nevladine organizacije. U svim ovim nazgled odvojenim sferama vrte se isti ovi ljudi odvojeni od masa. Posledice ove situacije su mnogovrsne. Najpre fenomen depopulacionizacije politike. Pre deset godina Miloevievu politiku je u Srbiji podravao ogroman broj graana. Razoaranje je
9

Srpski pokret obnove osnovao je sa svojim kumom Vojisaljavom eeljem, lanom UKS, knjievnik Vuk Drakovi, a u njegovom vrhu su bili i Milan Komneni i Slobodan Rakiti, takoe knjievnici. Demokratsku stranku su osnovali sociolog Dragoljub Miunovi sa IFDT i knjievnik Borislav Peki. Pored njih, tu su jo bili Vojislav Kotunica, Zoran ini, Svetozar Stojanovi, Ljuba Tadi, takoe sa IFDT, kao i knjievnici Gojko ogo, Rajko Petrov Nogo i drugi. I glavna linost takozvanog treeg sektora, antiratnog pokreta i Graanskog saveza Srbije bila je saradnik IFDT, Vesna Pei.

raslo sa svakim novim njegovim pogrenim potezom i broj njegovih pristalica se postepeno osipao. No to nije znailo da glasai prelaze u drugi tabor i to upravo zbog ove odseenosti opozicionih snaga od graana i njihove nesposobnosti da pridobiju masu za sebe. Ova nesposobnost najveim delom proistie iz pomenute pred-tranzicione izolovanosti budue opozicione elite od irokih narodnih masa. Ne treba smetnuti sa uma ni da je ta opoziciona elita na izvestan nain stvorena od apsolutnog centra moi i sve vreme korumpirana od strane resursa koje on kontrolie. Opozicija je umesto utemeljenog osvajanja realnih nosilaca moi u drutvu, zapravo dobijala izvesne parie sa Miloevievog stola Ovome je na ruku ila i potpuna centralizacija ukupnog politikog i ekonomskog sistema u Beogradu. Miloevi je permanentno oduzimao nove i nove kvantume moi lokalnim sredinama, i sve je uinio da sav politiki ivot ugura u jedan centar. Ovo je tradicionalno oruje svih diktatora zasnovano na veoma jasnoj logici po kojoj je mnogo lake kontrolisati tokove ako se oni centralizuju. Ovoj nesretnoj tendenciji u srpskom politikom ivotu pomoglo je i to to su i svi ostali alternativni centri finansijske, pa tako i politike moi smeteni u Beograd. (Ovim u se posebno baviti u treem delu). Za razumevanje proizvoenja ostalih simulakruma na politikoj mapi, moramo razjasniti i drugi resurs iz koga su se pojavljivali budui opozicioni aktivisti. To su titoistiki orjentisani komunisti koji su poraeni na uvenoj Osmoj sednici SK Srbije. Ovi ljudi su dakle direktno proizali iz titoistikog drutveno-politikog aparata i predstavljali su struju koja je formirana na Titovoj doktrini po kojoj je najvei potencijalni problem Jugoslavije veliko-srpski hegemonizam. Takva politika je doivela poraz, pre svega zato to nije davala nikakve odgovore na postojee pitanja (ovo e biti uglavnom odlika i opozicije tokom devedesetih godina), a njeni nosioci su se nakon poraza za izvesno vreme povukli iz politikog ivota. No veliki broj njih e se nekoliko godina kasnije javiti na alternativnoj politikoj sceni kao izuzetno znaajni i uticajni faktori. Okupirali su pre svega alternativne izvore finansiranja (strane fondacije), a preko toga su ostvarili i istinsku dominaciju na alternativnoj ili opozicionoj politikoj sceni; pre svega na medijskoj, ali i meu partijama. Zbog izrazitog politikog ekstremizma i nedostatka umerenosti u promiljanju situacije i dogaaja, ve tada je

32

33

dolo do zaetaka ekstremnih podela, potpuno neadekvatnih za razumevanje izuzetno kompleksne situacije u kojoj su se Srbi i Srbija nali krajem osamdesetih. Te podele je nametao reim, ali su mu izuzetno asistirali ovi poraeni titoisti, koji su u meuvremenu od internacionalistiki orjentisanih komunista postali isto tako internacionalistiki orjentisani pseudo-liberali (potpuno su prihvatili novu pomodnu ideologiju).10 6. Elem, ove dve grupe ljudi, izolovani pseudo-disidenti i poraeni titoisti su bili izvor iz koga se formirao budui simulakrum opozicije. Ovi prvi su dominirali u politikim partijama, a ovi drugi su najpre izbegli prvi talas politikog aktivizma (formiranje partija), da bi zatim gotovo potpuno okupirali ostale delove opozicionog prostora. Pre svega takozvano civilno drutvo. Sam pojam civil society je jedan od temeljnih pojmova moderne politike teorije.11 On je oivljen najpre 70ih a zatim je doiveo pravu ekspanziju 80-ih usled nekoliko praktinih podsticaja. Najpre su se 70-ih razvili i buknuli u Americi i Evropi razni socijalni pokreti, od nove levice, ekologa, feministikih pokreta do homoseksualaca, crnaca i drugih marginalizovanih grupa koje su poele da sebe prepoznaju kao politike subjekte i da se bore za svoja prava i za mogunost da oblikuju svet u kome e iveti. 80-ih je podsticaj doao iz istone Evrope, pre svega zbog ogromnog znaaja koji je dobio poljski sindikalni pokret Solidarnost, ali i zbog iskustava ehoslovake,
10

Zanimljiv je, inae, sam ovaj pojam konvertitstva u Srbiji i sve to on povlai. Bilo bi veoma interesantno napraviti politike biografije vodeih likova na alternativnoj sceni kako bi se uoio put od komiteta i analitikih i ideolokih komisija CK do NVO-a i opozicionih politikih partija. 11 Pred sam poetak rata u bivoj Jugoslaviji u Zagrebu je izaao jedan veoma zanimljiv zbornik u izdanju izdavake kue Naprijed. Zbornik se zove Graansko drutvo i drava i predstavlja zaista veoma referentan pregled raznih diskusija o pojmu graansko drutvo. Pored ostalog tu se nalazi i prevod uvenog teksta Manfreda Ridla Drutvo, graansko koji je najbolji pregled istorijskih varijacija ovog pojma od grke misli do 20. veka. Tu su takoe i dva teksta Dona Kina koji povezuju ova istorijska razmatranja sa novijim evropskim trendovima oivljavanja ovog pojma koji poinju sedamdesetih i afirmiu se naroito 80-ih u istono-evropskim zemljama. Ovim istono-evropskim iskustvima bave se u dva, takoe ve klasina lanka, Endrju Arato i Din Koen. Na kraju, tu je i pregled diskusije voene povodom ovog pojma u Jugoslaviji 80-ih, kao i dobar pregled relevantne bibliografije. Pogledati sve u Zoran Pokrovac (ur.): Graansko drutvo i drava, Naprijed, Zagreb 1991.

Maarske pa i Jugoslavije (naroito Slovenije). U ovim zemljama poele su da se stvaraju alternativne strukture ivota, stvaralatva i drutvene organizacije koje su se jasno postavljale naspram totalitarne sveproimajue vlasti komunista. U njima su zapadni teoretiari prepoznali demokratsku energiju koja je na zapadu uveliko jenjavala u doba reganizma i taerizma, a ak i zapadni lideri su prepoznali u njima energiju koja moe razbiti protivnika iznutra. Diskusije oko civil society pitanja voene su i u SFRJ krajem osamdesetih. Meutim to se brzo raspalo kao zajedniki projekat jer su se pojedinana graanska drutva formirala u okviru pojedinih centara, budui da je retko ko percipirao ceo jugoslovenski prostor kao jedinstven. U Srbiji je procvat ovoga pojma tokom devedesetih povezan sa pojavom stranih fondacija i ostalih finansijera, koji su davali novac i druga sredstva opozicionim akterima. Stranci su pre svega bili zainteresovani za pomaganje izrazito i bezrezervno prozapadnih projekata koji ni po kakvoj logici nisu mogli da nadju utemeljenje u narodu. Razlog tome je politika zapada prema bivoj Jugoslaviji, i posebno prema Srbima. Sva kljuna reenja meunarodne zajednice i Zapada, poev od same odluke Badinterove komisije po kojoj se SFRJ nalazi u procesu raspada, i prihvatanje republikih unutar-dravnih granica kao dravnih (to je presedan i protivno je Helsinkoj povelji) bile su uperene protiv srpskih interesa. Bilo je potpuno neverovatno i nelogino oekivati od graana Srbije da u vreme gotovo otvorenog sukoba sa zapadom glasaju za ili podre zapadne favorite. Politika partija koja je u potpunosti zastupala zapadnu politiku u Srbiji (Graanski savez Srbije) nikada sama nije mogla ni da ue u parlament. Opozicione partije su brzo shvatile da moraju imati sluha i za nacionalistike stavove, jer je to jedini nain da dopru do glasaa zabrinutih pre svega za pitanja nacije i drave. Takav stav je naiao na negodovanje Zapada, te su odluili da novac usmere ka svojim potpunim favoritima. Tako je poelo da se formira civilno drutvo u Srbiji (pre svega u Beogradu). Stvorena je ideologija Civilnog drutva koja je potpuno prekrila i uguila graansko drutvo. Poelo je najpre sa antiratnim organizacijama koje su bile obilato finansirane spolja. Ve tada se razvio ceo sistem poslovanja unutar ovih nevladinih organizacija, koji je naknadno usavren kada su Jugoslaviji zavedene sankcije i kada je prekinut platni promet sa ostatkom sveta. Jedini nain

34

35

distribucije novca bio je direktno i u keu. Cilj je bio izbei platni promet i porez u Jugoslaviji, kao i sakrivanje tih alternativnih tokova novca od Miloevieve vlasti. Meutim aktivisti su brzo otkrili prednosti takvog poslovanja: nikakva kontrola. Za mnoge je to postao veoma unosan biznis. Sve to vam je tu potrebno je da napravite NVO, napiete neki projekat i naete kooperanta napolju. Veina NVO-a12 su zapravo privatne firme nekolicine ljudi, a sve formalno-demokratske odredbe o delovanju NVO-a su uglavnom samo fasade. Interes zapadnih birokrata je takoe veliki. Mnogi su zaista eleli da pomognu razvoj demokratije u Srbiji, ali veliki je broj i onih koji su pomou te sheme zaradili silan novac. Naime, poto je kontrola poslovanja NVO-a u Jugoslaviji za zapadne institucije nemogua, njihovi izvetaji su se morali prihvatati bez mogunosti provere. Tako je bilo vrlo lako zatvoriti krug po sledeem sistemu: zapadni birokrata X odluujue doprinese dodeli Z para srpskom NVO -u Y; izvestan deo Z novca (recimo polovinu) Y odmah po prijemu daje na ruke X-u i sa drugom polovinom odlazi u Srbiju. U Srbiji potroi jedan deo novca na izvoenje projekta (recimo etvrtinu Z), a preostalu etvrtinu stavi sebi u dep. Nakon zavretka projekta, napie izvetaj u kojem uvea trokove kako bi pokrio celu sumu. Taj izvetaj alje birokrati koji ga bez problema prezentuje nadreenim instancama ili ga prosto stavi ad acta. Srpski reim je takoe izuzetno zadovoljan celom operacijom. Iako tokovi novca ne mogu biti oficijalno kontrolisani, reim ima naina da pomou odgovarajuih slubi prati najvei deo sume koja spolja ulazi u zemlju na ovakav nain. Projekat koji taj NVO uradi najee nee ama ba nikakave tete naneti reimu zato to je: 1) veina tih projekata najpre potpuno besmislena i beznaajna; 2) cela pria je konstruisana i deava se u malom krugu ljudi koji su i inae protiv reima, a njihov domet je politiki beznaajan i bezopasan; 3) mogunost takvih opozicionih projekata daje reimu pseudodemokratski legitimitet: eto dozvoljeni su anti-reimski projekti; 4) dosije o korupciji ljudi iz NVO -a deblja i reim potencijalno subverzivne elemente dri u aci sa mogunou da ih u potrebnom trenutku uceni; 5) devize ulaze u zemlju i tu se troe; 6) budui da je
12

veliki deo tih projekata besmisleno bulanjenje o tetnosti nacionalizma kao takvog, o srpskom faizmu i denacifikaciji, o tome kako se svi problemi reavaju izgradnjom civilnog drutvaovi projekti su potpuno kontraproduktivni po izgradnju liberalne demokratije u Srbiji budui da demokratizaciju zemlje u oima obinih ljudi izjednaavaju sa rasturanjem zemlje i otvorenim vazalstvom; celu priu svode na sukob Miloevi-Klinton i trae da se svi opredele na toj osnovi. 7) zatvaraju prostor za formiranje istinskih institucija graanskog drutva, koje bi bile ukorenjene i kao takve predstavljale istinsku opasnot po centar moi. Svi ovi elementi zajedno pokazuju kako funkcionie simulakrum graanskog drutva. Drugi deo prie su GONGO-i13 poput Omladinskog saveta Beograda. Nakon formalnog uvoenja pluralizma, nekada dravne organizacije poput Saveza omladine i sl. nisu smele da opstanu kao takve. Reim ih je samo preregistrovao kao navodne nevladine organizacije (udruenja graana) i preko odravanja njihovog supstancijalnog prioriteta na konkursima za novac kod Ministarstva, praktino odrava isti status kakav su imale nekad. Nevladine organizacije i drugi elementi (institucije) civilnog drutva su instalirane od strane onog zatvorenog kruga o kome smo gore govorili, pod potpunom kontrolom vlasti. Sve te organizacije su neukorenjene, ne tite interese nijedne ire grupe graana koja bi stala finansijski i politiki iza nje. One tite i zastupaju interese najpre onih koji ih finansiraju (zapadnih zemalja), a indirektno, de facto svojom kontraproduktivnou rade i za opstanak centra moi. U treem delu emo na konkretnom primeru videti kako je civilno drutvo kao potpuni simulakrum u Beogradu unitilo i potpuno razbilo graansko drutvo, za razliku od unutranjosti gde su usled nepostojanja civilnog drutva stvoreni veoma opasni neformalni pokreti graana kao izraz potrebe da se zatite sopstveni interesi. Isti je problem i sa partijama; one takoe ne zastupaju interese neke odreene grupe. Zato i ne postoje partijske elite. Opozicione partije su

13

NVO ili NGO: en-di-o.

GONGO je skraenica od government organised non-governmental organisation, re je o direktnom simulakrumu NVO-a koji je napravila drava.

36

37

privatna preduzea jednog oveka koji u njima ima gotovo apsolutnu vlast. 7. Posebno zanimljiva situacija je sa medijima. Prva premisa svih analitiara Srbije devedesetih u vezi sa medijima je da je Miloevi apsolutni protivnik nezavisnih, zapravo opozicionih medija i da mu je krajnji cilj da ih potpuno uniti i eliminie kako bi imao samo kontrolisano informisanje. Ova premisa je pogrena jer je bazirana na zastarelim, klasinim shvatanjima totalitarne diktature po kojoj je jedini nain takvog vladanja potpuna cenzura informisanja, koja je povezana sa potpunom represijom usmerenom protiv energije za promene. Koncept Slobizma, odnosno veoma suptilne diktature polazi od drugih premisa, a to je da fenomene i energiju ne treba potiskivati (jer e eksplodirati) ve da je prethodno, preventivno treba kanalisati, kontrolisati i usmeravati u pravcu sopstvene koristi. Umesto potpune cenzure medija, u Slobizmu se izgrauje simulakrum slobodnog informisanja, sastavljen od niza sistema simulakruma slobodnih i nezavisnih medija. Prema klasinoj liberalnoj emi pluralizam informisanja nuno radi protiv apsolutnog centra moi i sve to je potrebno za demokratizaciju drutva jeste funckionisanje to veeg broja nezavisnih medija. Ovo je takoe zastarela postavka. Danas imamo situaciju drugog ekstrema u kojoj akceleracija informisanja, hiperprodukcija informacija praktino stvara nepregledni okean razliitih informacija u kome se prava, znaajna informacija gubi, a njen znaaj se ne uvia. Jedna informacija potire drugu, haos infomisanja stvara efekat informativne fisije u kojoj je teko uhvatiti smisao. Stara dobra Informacija nestaje. Ovaj mehanizam hiperprodukcije informacija Miloevi zajedno koristi sa klasinim mehanizmom opresije informacija, zavisno od potrebe i situacije. Dakle nije tano da Miloevi eli da potpuno eliminie nezavisne medije. Oni su mu izuzetno potrebni u sistemu. To jest potreban mu je simulakrum slobodnih medija, pri emu: 1) Ovi mediji moraju imati strogo kontrolisani domet/tira. Ovde imamo pre svega indirektne simulakrume. Mediji moraju postojati kao ventil, ali njihov uticaj i domet moraju biti strogo kontrolisani kako ne bi postali preopasni. Njihovo postojanje daje Miloeviu pseudodemokratski legitimitet, jer simuliraju slobodu informisanja, slobodu kritikovanja vlasti Dok god njihov uticaj nije previe opasan,

Miloevi ih ostavlja na miru, u njihovom zabranu (pri emu naravno vodi evidenciju o sumnjivim poslovima koji su povezani sa vodeim ljudima tih institucija; ovaj fenomen nazvan Knjiicom Broja 1 objasniu kasnije). Ali kada njihov tira i domet, pa time i uticaj poinju da prevazilaze granice dozvoljenog, on koristi sve represivne mehanizme da bi ih sveo na meru koja im je doputena. Slian je i postupak u izrazito kriznim situacijama; njihov rad se bez obrazloenja prosto suspenduje dok se praina ne slegne. Kad se situacija smiri, oni poinju ponovo da rade, vrei funkciju simulakruma. Sa medijima je inae stvar najpipavija zato to zbog prirode svog posla i potencijalno velikog uticaja (potrebe ljudi za informacijama), oni se najpre mogu oteti i prevazii granice simulacije postajui realni fenomeni. 2) Ovi mediji moraju biti toliko pluralistiki orijentisani da to lii na informativnu anarhiju. Oni moraju predstavljati razliite sile u drutvu i potirati jedan drugog (odnosno njihove informacije moraju potirati jedna drugu) kako bi se unela konfuzija u glave ljudi. Moraju dakle proizvoditi more informacija u kome istinska informacija, odnosno svaka prava re gubi svoj smisao i znaenje. 3) Ovi mediji se moraju uklapati u ideoloki stereotip o izdajnicima, stranim plaenicima kako bi svojim radom davali Miloeviu legitimitet branitelja nacije i drave. Sve ovo nas vodi formulisanju Miloevieve jednaine o koliini dozvoljene slobode medija, koja se zasniva na spektralnoj skali o kojoj smo ranije govorili. Dakle u normalnim periodima Miloevi moe da dopusti onoliko slobode medija koliko mu ide u prilog. U kriznim periodima kada se ceo sistem pomera ka skali apsolutne diktature, on mora da ih za izvesno vreme suspenduje. Ova Jednaina je vezana za ove pseudo-normalne periode i ona kae: Koliina slobode dodeljena medijima proporcionalna je njihovoj ukupnoj pluralistinosti, odnosno anarhinosti informisanja koju proizvode. to je vea razliitost informacija koje daju, to jest to je vei informativni haos koji stvaraju i koliina opozicione nesloge koju iznose pred graane, to je vea sloboda koju uivaju i koja im je doputena u radu (iz prostog razloga to reim u tome vidi svoj interes); ovo je naravno vezano za periode izrazitih svaa i nesloga u opozicionim redovima. Mediji se bave pseudo-

38

39

problemima i linim prepucavanjima opozicionih lidera umesto da se bave realnim i konkretnim drutvenim problemima.14 Obrnuto, ova doputena sloboda je utoliko manja ukoliko su mediji povezaniji, koordinisaniji i univokniji, odnosno ukoliko su posveeni pravim problemima. To su obino periodi mira u opozicionim redovima. Tada se najpre pokuava njihova ponovna fragmentacija i dekoordinacija (divide et impera), odnosno svoenje na granice simulakruma, a ako se u tome ne uspe primenjuju se radikalne opresivne metode poput tehnikog ometanja, privremenog suspendovanja, oduzimanja dozvola za rad, kanjavanja Ali onoliko koliko se truda ulae da mediji ne preu previe preko granica koju im je nametnuo reim svojom logikom simulakruma, toliko se vodi rauna i o tome da mediji ne odu previe ispod te granice, jer je to ve opasno po pseudolegitimitet koji je reimu potreban za opstajanje na vlasti. Dakle reim tolerie rad medija onoliko koliko interesa u njihovom konkretnom radu vidi.15 Svi ostali segmenti ovog opozicionog prostora (sindikati, enski pokreti, alternativne obrazovne institucije) funkcioniu na isti nain. U njima su isti ljudi, isti krugovi koji su i u ovim ostalim segmentima opozicionog prostora. Svi zajedno ine jedan zatvoren krug, opozicionu aristokratiju, oligarhiju ili opozicionu plutokratiju koja funkcionie u svom prostoru. S jedne strane, to je prostor koji im je reim dodelio i u kome su, dok simuliraju pluralizam i demokratiju bezopasni, a s druge strane oni sami ljubomorno uvaju taj prostor od drugih pretendenata (autsajdera), jer time uvaju svoj poloaj, mo i novac. Na taj nain oni uvaju status quo u drutvu: nisu sposobni da izau van tog prostora, kako bi proirili svoju mo preko zadatih granica, a okupiraju te pozicije
Naroito je zanimljivo u ovom pogledu vreme raspada koalicije Zajedno. Treba samo paljivo pratiti pisanje opozicione tampe u tom peridou, a naroito lista Dnevni telegraf. 15 Postoji mnotvo tema u vezi sa takozvanim nezavisnim i slobodnim, odnosno opozicionim medijima; posebno poglavlje studije o tim medijima u Srbiji 90-ih moralo bi da obrauje njihov odnos, odnosno povezanost sa opozicionim liderima. Veina ovih medija je itekako bila zavisna od pojedinih opozicinih lidera jer su kontakti sa stranim fondacijama, a esto i donacije ile upravo preko pojedinih lidera. Izuzetno je bitno, takoe i to da mediji samo prenose svae opozicionih lidera, a da s druge strane izbegavaju da ih kritikuju i da prikazuju gluposti koje ovi prave, odnosno pokrivaju ih; umesto toga trebalo bi da ih kritkuju sa jasnih pozicija, to se gotovo nikada nije deavalo.
14

ne dajui drugima da to pokuaju. Oni su mnogo vie zainteresovani za ouvanje sopstvenih pozicija nego za borbu za promene. Istovremeno, oni su ti koji druge slojeve drutva stalno optuuju kao konzervativne, antimodernizatorske i antireformske snage, a zapravo su oni ti koji su de stabilizacioni faktor sistema, izuzetno facto, uz reim, kljuni zainteresovan za ouvanje steenih pozicija, pa tako i za ouvanje sistema u kome uivaju te privilegije. Ovaj simulakrum navodnih snaga za promene zapravo paralie i demobilie ogromnu pro-reformsku energiju koja postoji u drutvu, jer pokriva prostor onoga koji bi tu energiju trebalo da artikulie i usmeri u pravcu promena. 8. Pokazali smo da je u postojanje i ovakvo funkcionisanje ovih opozicionih, pseudo-alternativnih simulakruma integrisana jedna veoma snana i jasna logika, bazirana na interesima, kako reima koji ih je proizveo i koji ih uva, tako i na interesima samih simulakruma. Meutim, usled faktora generalne nepredvidivosti ljudskog materijala i stalne potrebe ljudi da tragaju za uveanjem svoje moi (to je jedna od retkih konstanti kod ljudskih bia), reim mora da ustanovi dodatne mehanizme za osiguravanje funkcionisanja celog sistema; mehanizme koji e pre svega osigurati da simulakrumi ostanu u zadatim granicama. Obino se kae da Miloevieva vlast poiva na tri stuba: 1)velika dominacija drutvene i dravne svojine nad privatnom, 2) mediji i 3) represivni aparat (pre svega policija, a sve vie i sudstvo). Ja dodajem jo dva elementa koji su permanentni izvor legitimiteta reima: 4) manipulacija nacionalnim i dravotvornim pitanjima, 5) simulakrum opozicije. Kada se govori o ovom treem elementu, valja ukazati na poloaj tajnih slubi u policiji. Javnost nema apsolutno nikakav uvid u njihov rad, pa time ni bilo kakvu kontrolu. To je institucija vladavine koja jasno obeleava kontinuitet sa periodom od pre devedesete. Budui da je reim potpuno privatizovao dravu i sve njene institucije, osnovano se veruje da i ove slube vie slue ouvanju njegove vlasti nego zatiti drave i graana. Ovaj aspekt politikog i dravnog ivota, omoguuje reimu da kao potpuno osiguranje ovog sistema simulakruma koristi Sistem knjiice Broja 1. Broj 1 je legendarni junak iz crnohumornog stripa Alan Ford. On je cinini, veoma stari, paralizovani ef supertajne Grupe TNT, ije je

40

41

sedite u izvesnoj cvearnici u Njujorku. Pored bistrog uma, odlinog poznavanja pokvarenosti ljudske prirode i izvanrednih organizacionih sposobnosti, njegovo najjae oruje je uvena crna knjiica. U toj knjiici koju Broj 1 potee kad god ima velikih problema sa ljudima iz vlasti (od obinog policajca do ministara i efova tajnih slubi), sa bankarima, industrijalcima, politiarima i svim ostalim pripadnicima elite, nalaze se svi podaci o svim nepodoptinama, kriminalnim delima, protivzakonitim aktima koje je dotini lik iz stripa poinio. Ovaj princip je zasnovan na veoma radikalnoj, ali u narodu (verovatno ne bez razloga) prihvaenoj logici da u jednom kompleksnom sistemu niko ne moe da se uspne do visokih mesta (moi, poloaja i para) a da nije uradio neko kompromitujue delo. To kompromitujue delo je ulaznica, lanska karta za drutvo bogatih, monih i uspenih, koje se u velikoj meri i zasniva na toj meusobnoj grenosti. Ali iznad svih je onaj ko je u poziciji da najvie zna o onim drugima i da na taj nain kontrolie igru. U ovom sluaju to je Broj 1 koji u knjiici dri sve poverljive informacije o zlodelima drugih. To mu omoguuje da ih ucenjuje u svakom trenutku kada na drugaiji nain ne moe da rei konkretan problem. Vano je takoe uoiti injenicu da on ne vri permanentno ucenjivanje odreene osobe za sve vrste svojih potreba. To bi bilo neizdrivo za tu osobu i vremenom bi postalo kontraproduktivno, jer bi se u krajnjem sluaju ta osoba naterala da neto uradi kako bi skinula stalnu moru sa svojih plea. Umesto toga, Broj 1 ostavlja svet i ove osobe u njemu da funkcioniu u svom prividu normalnosti, da igraju svoje uloge verujui u svoju apsolutnu snagu, neoptereeni tom injenicom da ih neko stalno dri u aci. Broj 1 izranja sa svojim poraavajuim tajnim orujem samo u kriznim, graninim situacijama, kada treba zavriti odreeni posao, skrenuti tokove u svom pravcu, i zatim se povlai u mrak svoga sklonita. Ovaj mehanizam knjiice Broja 1 je ono to podcrtava sve napred navedene prie i daje im element osiguranosti da simulakrumi nee prerasti u realne fenomene. Kako to funkcionie u Slobizmu? 1) Gotovo svi opozicioni akteri, ija bi delatnost potencijalno mogla biti opasna po reim, su konvertiti; bivi komunisti sa sumnjivom prolou. U titoizmu koji je vladao do devedesete, teko je bilo bilo ta postii bez nekog vida povezanosti sa nekim elementima reima. Valja

podsetiti da je taj sistem vie bio zasnovan na prividu legalnosti nego na samoj legalnosti (uvene Titove rei o tome da se Ustava ne treba drati kao pijan plota). U takvoj situaciji gde je korupcija bila gotovo legitimni, a svakako jedan od kljunih osnova funkcionisanja sistema, vrlo je lako bilo napraviti podebele dosijee o veini aktera koji se i do dan danas nalaze na politikoj sceni u irem smislu. I ovo je kljuno: svi akteri devedestih su duboko ukorenjeni svojom prolou u prethodni sistem. To je kljuni osnov kontinuiteta. Nema novih i nekorumpiranih ljudi jer ne mogu da se probiju zbog ovih prethodnih koji gotovo svi imaju nekog putera na glavi. A ove stare reim uglavnom, zbog razliitih dela, sve ima u aci zahvaljujui dosijeima iz prethodnog ivota.16 Kljuni momenat je bio zaposedanje zgrade saveznog SUP-a od strane Miloevieve policije 1992. godine. Taj neverovatni in koji je negde na granici dravnog udara i terorizma, kada su pripadnici srbijanske policije pod okriljem noi oruanim napadom osvojili zgradu u Beogradu (!?) i iz nje isterali svoje kolege federalne policajce, samo je naizgled apsurdan. Ovaj in se odigrao u vreme sukoba izmeu Miloevia kao apsolutnog gospodara Srbije sa jedne i tadanjih predsednika i premijera savezne drave Dobrice osia i Milana Pania sa druge strane. Miloevi nije smeo da im ostavi u rukama tako snano oruje kakvo predstavljaju dosijei koje je policija ( i njene tajne slube) pravila u drugoj Jugoslaviji. Cilj prepada na zgradu Saveznog SUP-a je upravo bilo osvajanje dosijea kao osnove za daljnju vladavinu . 2) Korupcija tokom poslednjih deset godina. Miloevi ne samo da je osvojio kompromitujue informacije o svim politikim akterima do 1992. godine, ve je svesno koristio korupciju kao mehanizam za delegitimizaciju opozicionih lidera. Dozvoljavao im je da s jedne strane unose novac u zemlju, vodei rauna ko kakve pronevere sa time radi i ko se koliko obogatio od navodne borbe za demokratizaciju zemlje, a s druge strane davao im je neke elemente lokalne vlasti, koje bi ovi uvek iskoristili za besomuno pljakanje esto dokazujui Miloevievu tvrdnju da su gori i od vlasti, ili direktne sinekure kojima bi ih kasnije ucenjivao. Zanimljiv je i problem prislukivanja. Govorilo se da je samo
16

O tome se dosta spekulie u javnosti jer pravi dokumeti naravno nisu dostupni, a sva je prilika da i kada se vlast jednom promeni oni takoe nee biti dostupni, budui da je opozicionim liderima takoe veoma stalo da ta dokumenta nestanu.

42

43

u Beogradu nasleena mogunost za prislukivanje oko 100 000 telefonskih prikljuaka, a budui da Miloeviev reim nikada nije kasnio sa upotrebom tehnikih dostignua, nemamo razloga da sumnjamo da su te mogunosti znatno unapreene. Svojevremeno je u obraunu sa osiem iskorien materijal dobijen njegovim prislukivanjem; dakle prislukivanjem Predsednika federalne drave! Obe ove politike omoguile su Miloeviu da ceo politiki prostor i sve njegove aktere dri pod gotovo apsolutnom kontrolom. Nain postupanja je isti kao i sa medijima i zasnovan je, dakle, na pomenutoj skali. U trenucima pseudo-normalnosti simulakrumi deluju u okviru zadatih granica, ali u trenutku kada se situacija promeni u smislu da izgleda kao da su na putu da preskoe zadate granice, aktivira se Sistem knjiice Broja 1. Verovatno je to jedini logian nain za tumaenje mnogih elementarno neloginih i nerazumnih postupaka lidera opozicionog prostora. Uz ovo ide i mogunost koju reim ima da u sve pore opozicionog prostora ubacuje svoje krtice koje skupljaju informacije, riju i rasturaju prostor i organizacije iznutra i konano ukazuju na krizne momente kada se simulakrum nalazi na putu mogue transformacije. 9. Dosada sam pokuao da postavim teoretski model nove diktature, diktature simulakurmima. Gotovo sav prostor sam posvetio deskripciji i genealogiji simulakruma opozicije, odnosno opozicionog prostora, iz prostog razloga to je on kljuni momenat za opstanak diktature. Simulakrum opozicionog prostora je fleksibilni zatitni omota koji je centar moi opasao kao providnu opnu oko sebe. Opnu koja ga titi od naroda i reformske energije koja u narodu postoji. Cela deskripcija je izvedena na nivou analitike moi i sistema distribucije moi unutar takvog modela. Sledei bitan korak u analizi bi mogao da bude analiza odnosa prava (law) i moi unutar takvog sistema; recimo praenje kako je izvrena transformacija monistikog pravnog sistema u pluralistiki bez ikakvog veeg problema za centar moi. Zatim transformacija primene Marksovog naela o pravu kao instrumentu vladajue klase (elite); selektivna upotreba ustavnih i pravnih naela. Zanimljivo je i pitanje kako se jedan relativno liberalno-demokratski ustav kakav je ustav republike Srbije, preko sistema rastegljivih i nedoreenih zakonskih normativnih akata i sistema uredbi praktino pervertira i

suspenduje zarad de facto vladavine moi. Dakle pratiti proces pravnopolitikog ivota u kome se od liberalno-demokratske pozitivno-pravne osnove stie do skoro ogoljene diktatorske moi. 17 Postoji i mnotvo drugih pitanja i aspekata ovoga sistema koji su zanimljivi za istraivanje. Najvanije pitanje je svakako bilo pitanje simulakruma opozicionog prostora jer svi drugi simulakrumi su mogui kao simulakrumi upravo zbog postojanja ovih opozicionih simulakruma: i simulakrum parlamentarizma, i simulakrum politikog pluralizma, simulakrum trine ekonomije, simulakrum nezavisnog sudstva, simulakrum podele vlasti, simulakrumi u sferi rada (sindikati, menaderi), simulakrumi visoke kulture Analiza pojedinih od ovih simulakruma, kao i njihove opte poveznosti, je svakako zanimljiv i bitan posao. Moja namera je bila da ovde izloim teoretsku matricu iz koje je mogue razumeti kako funkcionie ovaj inovirani sistem diktature, koji tek omoguuje da se ovi fenomeni shvate kao simulakrumi, te da se shvati i izradi njihova genealogija kao simulakruma. Smatram da sam mogao da iznesem ovaj model zato to ivim u njemu i zato to sam pre svega godinama skupljao materijal za analizu simulakruma opozicionog prostora, kako bih otkrio uzroke zato taj opozicioni prostor ne funkcionie, ne vri one delatnosti koje bi opozicija trebala da vri. Problem sam reio kada sam shvatio da to nije prava opozicija, ve da se radi o simulakrumu opozicije koji je prekrio opozicioni prostor. Bitna je pre svega analiza tog opozicionog prostora, a to u Srbiji niko ozbiljno ne radi. Razlog tome je to to su analitiari svi i akteri u tom prostoru i ivotno su zainteresovani za status quo, dakle za izostanak ozbiljne analize ovog prostora koja bi bila osnova da se sa promenama unutar tog prostora zapone.
17

Nekoliko pravnih pisaca se ozbiljno bavilo ovim pitanjima i ostavilo mnotvo materijala koji mogu ilustrovati razliite naine zaobilaenja, suspendovanja i pervertiranja liberalno-demokratskog ustava kakav imaju Srbija i Jugoslavija. Pomenimo sledee pisce i radove: Slobodan Vueti, Privatizovana drava (1996.) i Fatalna vlast (1998), oba izdanje Stubovi kulture, Beograd; Kosta avoki, Ustav kao jemstvo slobode, Filip Vinji, Beograd, 1995; Slobodan Samardi, Ustavni problemi demokratske transformacije Savezne republike Jugoslavije u zboniku Lavirinti krize, IES, 1998; Grupa autora, Ustavne pretpostavke za demokratsku Srbiju, Beogradski centar za ljudska prava, 1997.

44

45

Nakon deskripcije i izlaganja ovog modela, u drugom delu u pokuati da napravim komparaciju tog modela sa klasinim diktaturama, da pokaem njegove inovirane aspekte i da pokaem zato se sa punim pravom moe rei da je to novi sistem diktature. b) KOMPARACIJA SLOBIZMA SA KLASINIM OBLICIMA DIKTATURE 1. Pri izuavanju diktature potrebno je najpre razlikovati objektivan, analitiki (nauni) od pseudo-analitikog, ki-politikog ili moralizatorskog pristupa. Razlike su sledee: ovaj prvi se zasniva pre svega na jednom realistinom shvatanju ljudske prirode. Prema njemu, ovek je bie koje je na sredini izmeu ivotinje i Boga; nije ni jedno od ta dva, ali nosi atribute i jednog i drugog; sposoban je za najvea dostignua u sferama stvaralatva, morala i kulture, ali je istovremeno sposoban za najkrvolonija dela (jedina ivotinja koja ubija iz zabave); stalno je razapet izmeu potrebe za sigurnou (raznim oblicima vrstog identiteta, pripadnosti odreenim simbolikim i drutvenim zajednicama) i potrebe za promenom (za novim, prethodno nepoznatim utiscima, za otkrivanjem novih prostora, za novim drutvenim, politikim, trgovinskim, seksualnim partnerima); ima stalnu potrebu za praktikovanjem i uveavanjem neke vrste moi... Generalno radi se o jednom veoma dinaminom shvatanju oveka i njegovog identiteta kao neeg to je u stalnom kretanju bez unapred odreenog puta, i to se ne moe a priori strpati ni u kakve matrice; o shvatanju oveka kao bia koje neprestano luta, trai i izgrauje sebe, svoje odlike, svoj identitet, bez ikakvog metafizikog cilja koji bi mu naznaivao pravac kretanja. Uz ovo shvatanje ljudske prirode ide i odgovarajue shvatanje ljudskih drutava i dravno-politikih sistema. I oni se moraju sagledavati kao entiteti koji se nalaze u stalnom kretanju i koji su podloni najrazliitijim partikularnim, podsistemskim, evolutivnim isto kao i globalnim, sistemskim i radikalnim promenama. Prema ovom shvatanju nijedan dravno-politiki sistem (pa ni liberalna demokratija) nije sam po sebi idealan i savren u smislu da bi se mogao kseroksirati i uniformno primeniti u svim drutvima. Svako drutvo prolazi kroz razne etape u svom nelinearnom kretanju, i nikada se ne

moe potpuno predvideti u kom e pravcu otii. Ovo kretanje zavisi od mnotva najrazliitijih internalnih i eksternalnih faktora, od mnotva podsistema, od njihovih meusobnih odnosa, od antropolokih odlika njegovih lanova, od geo-politikog okruenja, od prirodno-geografskih uticaja Od svega toga i posebno od ukupne konstelacije svih tih faktora zavisie koji e oblik dravno-politikog sistema lanovi drutva izabrati (odnosno koji e im (se) oblik nametnuti); i jo vie kako e de facto taj normativni oblik funkcionisati u datom drutvu (poznate su mogunosti da u jednom drutvu formalno vai izvestan sistem, a da usled raznih podsistemskih faktora uoavamo da se taj sistem zapravo transformisao u neto sasvim drugo.) Ovaj realistini model je svakako u opreci sa prosvetiteljskim modelom oveka kao bia koje se u svom istorijskom razvoju nuno nalazi na putu konanog obogotvorenja, emu e ga zasigurno odvesti permanentan napredak tehnike, razraunavanje sa mitovima i tradicijom i prosveivanje (obrazovanje) koje e sa njegove boanske sutine sastrugati sve ivotinjske naslage istorije i tradicije, te istu ostaviti da poput sunca sija u jednom savrenom drutveno-politikom sistemu, koji takoe nuno treba da se pojavi na kraju istorije. Poslednji izdanak ove normativne filozofije koja je pre jednog ili dva veka zavreivala panje, a danas predstavlja tek jedan filozofski relikt jednu ki-ideologiju novog Globalizma, jeste naravno Fukujamina uvena knjiga Kraj istorije i poslednji ovek. Prema njegovim shvatanjima, oveanstvo je konano stiglo do kraja istorije kome je vazda teilo i na tom kraju se naravno nalazi liberalna demokratija amerikog tipa koju samo treba iskseroksirati i instalirati podjednako u sve drave, a sve to obaviti jednom opnom kosmopolitskog prava, koje treba da zameni lokalne pravne sisteme. Poruka je da nema vie istorije i nema vie kretanja, potrage ni dinamike. 2. Upravo ovakve ideoloke matrice moramo izbei ako se bavimo politikom teorijom, pa tako i kada se bavimo pitanjima diktature. Zato nam je Franc Nojman odlino polazite. Nojman je bio jedan od poslednjih velikih evropskih mislilaca politike i prava. Formirao se u tradiciji reformisane evropske levice, doktorirao kod vodeeg konzervativnog mislioca ovoga veka Karla mita, a svoje kljune radove

46

47

je uobliavao usvajajui dostignua liberalnih demokratija u kojima je iveo. Izvanredno poznavanje istorije klasinih i modernih politikih, pravnih i socijalnih doktrina, zatim politike istorije, posedovanje istananog filozofskog pojmovnog aparata i poznavanje savremene filozofije kao i srodnih disciplina kojima su se bavili drugi pripadnici Frankfurtskog kruga kome je Nojman pripadao, omoguili su mu stvaranje jednog neidolokog pristupa fenomenima politike teorije koji drutva posmatra kao izrazito kompleksne sisteme koji se nalaze u stalnom kretanju i suoavaju se sa razliitim problemima na razliite naine. Zahvaljujui ovome, pronalazio je i razobliavao mitove unutar svih ideolokih paradigmi. Sledei nauk Karla mita prema kome su svi fenomeni politike teorije polemiki, Nojman je pokuavao da pojmove i fenomene politike teorije sagledava u kontekstu i da im u skladu sa ukupnim odgovarajuim kontekstom daje vrednost. Recimo u tekstu O teoriji federalizma 18 Nojman polazi od dva pitanja: 1. Postoji li vrijednost inherentna federalizmu kao takvom? 2. Postoje li ciljevi koji se mogu postii iskljuivo federalizmom? 19 Nakon pregnantnog istraivanja istorije i analitike ovog pojma, Franc Nojman zakljuuje: Ovaj je tekst pokuao pokazati neplodnost svake diskusije o prednostima federalizma koja bi federalizam posmatrala apstraktno. Nema vrijednosti koje bi pripadale federalizmu kao takvom, a federalizam se ne moe uspjeno zastupati tezom da jedinstvene drave neumitno vode u politiko potlaivanje. Svjedoanstvo povijesti ne podupira taj stav, pa ni stav da je ustavna dioba vlasti najbolje jamstvo politike slobode. Kada se tim razmatranjima pridrui i razmatranje o financijskoj nemoi ili politikoj nespremnosti manjih jedinica da izau na kraj sa ozbiljnim ekonomijskim neprilikama, neogranieno divljenje federalizmu pokazuje se jo manje primjerenim. 20 Dakle bez namere da spori vrednosti koje federalistiko ureenje moe imati (i najee ima) u odreenim kontekstima, Nojman insistira na odvajanju njegovog pragmatistikog opravdanja, odnosno njegove kontekstualne i kontigentne vrednosti od navodnog metafizikog opravdanja, odnosno
18 19

navodne inherentne prednosti federalizma nad svakom unitarnom dravom, nevezano od ostalih inilaca. Slian postupak Nojman primenjuje i pri razmatranju diktature. Ve na samom poetku, Nojman nas podsea da sama re diktator potie iz rimskog ustavnog prava, te da je rimska diktatura bila dunost s jasno odreenim ovlatenjima, opsegom i trajanjem, te se ne smije mijeati s politikim sistemom u kojoj si neka individua ili grupa prisvajaju vlast i gdje nema nikakvog opisa dometa ili trajanja diktatorske vlasti 21 Bitno je podsetiti se da je diktatura tradicionalno smatrana opravdanom bar u dva sluaja: kada se pravi drava i kada se ona uva. Drava je tradicionalno predstavljala osnov svakog politikog ivota i conditio sine qua non svih pojedinanih i kolektivnih prava njenih graana. Zato se smatralo da u trenucima kada ona nastaje ili kada se brani od razgradnje spolja ili iznutra, nuno mora doi do redukcije ili suspenzije svih centripetalnih i pluralizujuih snaga te da se mo mora koncentrisati na jednom mestu zbog efikasnsti odluivanja i delanja, kako bi se to bolje ostvario osnovni cilj, a to je stvaranje ili opstanak drave. Zaboravlja se da je ova vrsta klasine ustavne diktature i danas iva i pohranjena u svim postojeim ustavima: dovoljno je pogledati odredbe ustava koje se odnose na Vanredno stanje. Ovo je nuno imati na pameti upravo da bismo izbegli moraliziranje o politikim sistemima, koje onemoguuje sagledavanje njihove funkcije. 22 Nojman upozorava: s povjesnog stajalita (se) ne moe odrati uobiajena konfrontacija liberalne demokratije i diktature kao konfrontacija dobra i zla 23 Polazei od pragmatino-normativne (a ne apstraktno-metafizike) prednosti liberalne demokratije nad diktaturom, Nojman upozorava da odnos ova dva sistema nije jednostavan kako se to obino misli. Mogue su tri vrste njihovog odnosa: 1. Diktatura moe biti nain ouvanja demokracije. To se meutim odnosi na diktature koje nastaju u izvanrednom stanju s funkcijama slinima klasinom rimskom tipu to smo ga klasificirali kao neku vrst uprave.

Nojman, str. 180. Ibid. 20 Ibid, str. 194.

21 22

Ibid, str. 195. Ibid, str. 211. 23 Ibid.

48

49

2. Diktatura moe biti pripremanje demokracije. U tom sluaju moemo govoriti o odgojnoj diktaturi. 3. Diktatura moe biti prava negacija demokracije, pa time i totalno regresivan sistem. 24 Videli smo da u dve od ove tri kombinacije diktatura moe sluiti promovisanju politikih, graanskih i ljudskih sloboda. Tek ovaj trei sluaj je onaj u kome je diktatura kao politiki sistem usmerena direktno prema negiranju i potiranju ljudskih i politikih sloboda. I upravo je ovaj trei sluaj ono na ta je danas redukovan sam pojam diktature (pri emu se iz ideolokih, ali i iz istorijskih razloga, zbog iskustva diktatura u 20. veku, koje su gotovo sve bile ovoga treega tipa i odnele milione ivota, odstranjuju ona dva prva pozitivna znaenja koje je diktatura imala u istoriji). 3. Slobizam kao sistem diktature kakav je stvoren i razvijan u Srbiji devedesetih izrazito je regresivan i tetan sistem, iznad svega zato to je usmeren protiv svojih graana. Videemo kasnije da se on ne zasniva ni na kakvom ideolokom aparatu, te da iza njega ne stoje nikakvi opravdani ciljevi, ve da je smisao ovoga sistema: 1) isto upranjavanje moi, zatim 2) sticanje enormnih profita nelegalnim i nelegitimnim sredstvima i 3) postepena transformacija drutvenog kapitala ispod ita, a sve ovo od strane vladajue klike u tom sistemu. Naveemo samo neke od razloga zbog kojih je ovaj sistem diktature izrazito regresivan: 1) Postavljen je na guenju politikih, ljudskih i graanskih sloboda, umesto na njihovom razvoju. Razlog zbog kog ih sistem nije potpuno uguio jeste iskljuivo kontraproduktivnost takve mere po opstanak sistema. Dakle iza toga stoji logika po kojoj je bolje kontrolisano doputati odreene slobode, ili simulacije tih sloboda, nego ih sasvim potiskivati jer bi time jaao pritisak protiv reima. A zato je generalno gledano pogubno u jednom drutvu guiti slobode umesto da se one razvijaju, objasnilo nam je na stotine ozbiljnih autora do sada, dok je istorija verifikovala njihove tvrdnje. 2) Logika njegovog funkcionisanja u okolnostima i kontekstu u kome se Srbi i Srbija nalaze vodi upravo suprotnom od onog to
24

opravdava diktaturu: umesto njenoj odbrani (za ta se reim deklarativno zalae) ova politika vodi postepenom cepanju, smanjivanju i unitavanju i srpskog etnikog prostora i same drave Srbije. Konsekvence ovih procesa su istinsko dovoenje u pitanje opstanka srpskog politikog i kulturnog identiteta. 3) Katastrofalna ekonomska politika. Ovaj sistem, za razliku od diktatura tipa ilea u vreme Pinoea, ili June Koreje, nije baziran na visokoj ekonomskoj efikasnosti, niti je povezan sa nekom vrstom ekonomskog liberalizma. On je ekonomski zasnovan na snanoj infrastrukturnoj mrei koju je nasledio, bogatim resursima kojima zemlja obiluje i solidnim linim finasijskim zalihama graana, te spoljanjim dotacijama koje stiu od dijaspore (procenjeno na oko milijardu maraka godinje, a moda i vie). Svakako, on sam od sebe ekonomski nije sposoban ni za samoreprodukciju a kamoli za proizvodnju nove vrdnosti, inovaciju proizvodnje, transformaciju zastarelih proizvodnih lanaca i tehnolokih sistema, jo manje za profit. U osnovi se radi o raubovanju i troenju osnovne ekonomske supstance i moe se predvideti da e diktatura trajati donde dokle se ta osnovna supstanca ne bude spustila ispod kritinog nivoa. 4) Iz svega ovoga gore navedenog slede katastrofalne demografske posledice: bela kuga o kojoj se tako mnogo govori i permanentan odliv najobrazovanijeg i najsposobnijeg dela stanovnitva. 5) Konano, opti nivo kulture stanovnitva srozava se do neverovatnih granica umesto da se radi na njegovom podizanju. Zato ovo nije ni odgojna diktatura, jer je usmerena u potpuno drugom pravcu (iako naravno reim po starom real-socijalistikom ablonu stalno insistira na razvoju kulture i ulaganju u nauku; pitanje za njih je naravno emu to moe da slui kada je struktura ekonomskog sistema upravo takva da se tim ljudima ne da prilika da pokau ta su nauili, kada nisu motivisani da stvaraju niti su adekvatno nagraeni ). Dakle Slobizam je u svim aspektima izrazito tetan, uzurpatorski oblik diktature. Upravo na takvu uzurpatorsku vlast se, ini se, odnosi Nojmanova klasina definicija diktature. Nojman kae: Diktatura za nas znai vladavinu jedne ili vie osoba koje si prisvajaju i monopoliziraju vlast u dravi, te ju izvravaju bez ogranienja.25 Kao
25

Ibid.

Ibid, str. 195.

50

51

to smo videli, rimska ustavna diktatura svakako ne spada u ovo, ali ova definicija (koja je usmerena na ono tree, redukovano, ali danas uobiajeno shvatanje diktature) je sasvim dobro polazite za bavljenje uzurpatorskom diktaturom kakav je Slobizam. Zato i kreemo od nje. Elem, po ovoj definiciji dakle postoji 1) jedan centar moi, koji 2)uzurpira, monopolie i prisvaja vlast (a to mora poivati na prethodnoj uzurpaciji, osvajanju i ovladavanju instrumentima i resursima moi) 3) pri emu nema nikakvog ogranienja za tu vlast. 4. Za nas je ovde kljuna distinkcija izmeu vlasti i moi. Vlast je vezana za fomalne institucije sistema, ma kakve one bile, a mo moe biti vie ili manje situirana u tim institucijama, ali se ne zasniva nuno na njima. Moe se ak uslovno rei da osnovna razlika izmeu demokratskih i nedemokratskih reima lei u stepenu povezanosti odnosno razdvojenosti formalnih institucija sistema i realno postojee moi. U Slobizmu, koji je takoe uzurpatorski sistem, postoji pomak u odnosu na ovu klasinu definiciju, i taj pomak je upravo zasnovan na ovoj distinkciji izmeu vlasti i moi. U ovom sistemu centar moi pseudo-ograniava sopstvenu vlast, stvara konstrolisano pseudoograniavanje samog sebe (svoje vlasti), kako bi predupredio istinsko ograniavanje svoje vlasti time to bi se ograniila najpre njegova mo. Postoje regularni izbori koji iako nisu slobodni nisu ni potpuno pod kontrolom reima, u smislu da graani zaista izlaze na izbore bez prinude i tajno glasaju. No, poenta je u prethodnoj pripremi i kontroli navodnih alternativa koje mu se nude. Centar moi se prethodno pobrinuo da graanin na izborima nema istinske alternative. Reim je kontrolisao konstruisanje simulakruma alternative i uz pomo svih onih mehanizama koje sam u prvom delu pokuao da opiem, uspeo je da stvori tu viestruko korisnu opnu sastavljenu od simulakruma. Postoji pseudo-alternativa, postoje razliite formalno registrovane politike partije, ali to je kontrolisana i ograniavana alternativa, sastavljena od aktera potpuno izolovanih od naroda te zbog toga za veinu graana to de facto nije prava alternativa jer ne nudi nikakve odgovore na realno postojee probleme. Cilj reima je da se pobrine da takva alternativa, odnosno opozicija koja zapravo nije prava alternativa, ostane na svojoj poziciji, pokrivajui prostor na kome bi mogla da izraste prava alternativa koja bi pak mogla biti pravi izazov za

reim, a s druge strane, takoe, i da ti simulakrumi ne prerastu granice koje su im zadate. U takvom sistemu centar moi moe sebi da dozvoli ak i taj luksuz da neke delove vlasti poput upravljanja lokalnim skuptinama, lokalnim medijima i kontrolisanja ogranienih finansijskih tokova kao to su lokalni budeti, prosto preda tom simulakrumu opozicije, te da na tome jo i profitira zbog korupcije opozicionih aktera. Dakle pseudo-ograniavanjem svoje vlasti, apsolutni centar moi odrava neogranienu istinsku, suverenu mo i potpunu kontrolu sistema, ime spreava istinsko ograniavanje i moi i vlasti. 5. Ovaj tip diktature je zaista nov i specifian, iako u sebe ukljuuje i neke elemente klasinih tipova diktature. Franc Nojman govori o tri takva (pod)tipa: o jednostavnoj, cezaristikoj i totalitarnoj diktaturi. Za jednostavnu diktaturu Nojman kae da se izvrava u prvom redu posredstvom onoga to bismo mogli nazvati klasinim instrumentima vladavine: posredstvom armije, policije, birokracije, sudstva. 26 I to pomou apsolutne kontrole nad tim sredstvima prinude. Za nju je karakteristino da se pojavljuje u zemljama u kojima mase puka nemaju politike svijesti, te je politika stvar malih klika koje se natjeu za prednosti. Veina puka nema posla s politikim ivotom. A jedina drutvena kontrola koja je potrebna jest potkupljivanje i korumpiranje nekolicine utjecajnih individua da bi ih se tjesno povezalo sa sistemom. 27 U Slobizmu mase imaju dosta razvijenu individualnu politiku svest, ali nemaju mogunosti da je kolektivno artikuliu jer je sistem metodama atomizacije drutva potpuno rasturio sve strukovne, korporativne i sline organizacije, koje bi mogle da kanalisanjem te energije stvore paralelne centre moi. Mase nisu potpuno van politike. Svest o krizi u kojoj se drava i drutvo nalaze je ogromna i postoji potreba meu ljudima da se neto uini. Naroito graanski protesti od 1996/97, ali i mnogi drugi veliki politiki mitinzi, pokazali su i elju i potrebu masa da uestvuju aktivno u oblikovanju politikog ivota. Centar moi ne kontrolie nuno sve ove represivne mehanizme i aparat prinude. Mora ih kontrolisati u velikoj meri, ali tek kao krajnju

26 27

Ibid, str. 198. Ibid, str. 199.

52

53

instancu koju koristi u kriznim momentima. 28 Od sva etiri gore navedena klasina elementa prinude, moe se rei da je Miloevi direktno, u potpunosti kontrolisao samo policiju, dok su ostali mehanizmi bili manje-vie ili bar delimino autonomni. Svakako se bar moe rei da nisu bili u potpunosti pod njegovom direktnom kontrolom, kao to je to u klasinim jednostavnim diktaturama. Ovde takoe ne vai jednostavni princip kontrole po kome treba samo potkupiti nekoliko uticajnih pojedinaca. Sistemi kontrole su izuzetno sloeni, suptilni i funkcioniu na mnogo razliitih nivoa; to je i logino jer se radi o veoma sloenom sistemu koji stalno mora da vodi rauna o poloaju mnotva kljunih aktera u igri. Mase su vie nego dovoljno politiki osveene da bi ih se moglo drati u pokornosti samo pukim elementima prinude. Reim je morao da izgradi itavu jednu sloenu strukturu koja je posredniki sloj izmeu masa i centra moi i koji slui paralisanju inicijativa koje dolaze iz masa. Sledei tip diktature je cezaristika diktatura. Nojman je definie preko potrebe diktatora za javnom podrkom. U nekim situacijama diktator moe biti prinuen da si izgradi javnu podrku, da si osigura masovnu bazu, bilo za podizanje svoje vlasti, bilo za njeno izvravanje. Taj tip diktature moemo nazvati cezaristikim; taj je tip, kao to govori ime, po obliku uvijek osoban.29 Dakle uz posedovanje aparata prinude ovde pridolazi i javna podrka. Zato se ovaj tip naziva i plebiscitarna dikatatura jer se smatra da je masa nekom vrstom implicitnog ili eksplicitnog plebiscita prenela na diktatora neogranienu mo, kako bi on efikasnije mogao da obavi neki posao: da uredi zemlju koja je u haosu, izvri nuno potrebne reforme i sl Za ovu diktaturu je bitan pojam lex regia. Kako Nojman objanjava potestas tribunica (koja ide uz neku vrstu harizme koju diktator ima) diktatora je izvor lex regia, a lex regia je princip da volja preincepsa ima snagu zakona pomou lex regia puk na njega prenosi sav svoj imperium i svu svoju potestas 30 Nojman detaljno navodi sluajeve Kleomanesa, Pizistrata, Cezara, Avgusta i Kola di Riencoa, a pominje i Savonarolu, Kromvela,
28 Zanimljivo je da je vojska svih ovih godina, sa izuzetkom 9. marta 1991, ostala van politike igre, te da je tadanji naelnik Generaltaba Momilo Perii uspeo da tokom izborne krize 1996/97 sauva potpunu autonomiju vojske. 29 Nojman, ibid, str.198. 30 Ulpijan, navedeno prema Nojman, ibid, str. 204.

Napoleona I, Luja Napoleona, Musolinija, Hitlera i Perona kao najznaajnije diktatore koji su imali plebiscitarnu podrku masa te su stoga uspostavljali cezaristike diktature. Mnogi povrni analitiari Miloevieve vladavine, skloni su da njegov sistem poistovete sa nekom vrstom ovakve diktature, tvrdei da su Srbi plebiscitarno dali podrku Miloeviu da zapone ratove i da ga sve vreme bezrezervno podravaju budui je on navodno nosilac srpske nacionalistike ideologije (pri emu se nacionalizam pomodno izjednaava sa ovinizmom i faizmom). Ove tvrdnje ne odgovaraju stvarnosti, ponajmanje kad se protegnu na ceo period njegove vladavine. Kao to sam ve pomenuo, Slobizam ukljuuje neke elemente klasinih diktatura, pa bi se tako u periodu od 1988-91, najkasnije 1992. u Miloevievoj vladavini mogli nai neki elementi cezarizma. Zahvaljujui nizu faktora, a posebno oseaju da je stari dravno-politiki sistem na izdisaju te da mora doi do preureenja odnosa u SFRJ, ogromna veina Srba je u ovom periodu stala iza Miloevia verujui da e on u tom procesu redistribucije odnosa i moi najbolje zastupati srpske nacionalne interese. Putem svih manipulativnih, propagandnih i sistemskih mehanizama, on je uspeo da za sebe izbori podrku najveeg dela srpske populacije. Meutim, ta podrka ni u kom sluaju nije bila bezrezervna, apsolutna i neograniena u smislu da bi na njega kao diktatora masa prenela potestas da odluuje o ivotu i smrti, o imovini i drugim pitanjima toga tipa. Nikakvim aktom, ni neformalnim ni formalnim takva podrka nije iskazana niti je bilo kome to padalo na pamet. tavie, usled pritiska javnog mnenja i graanstva, sistem ne samo da nije formalno homogenizovan u smislu suspenzije pluralizma, demokratije, ve je upravo u trenucima najvee Miloevieve popularnosti suspendovan formalan jednopartijski sistem, donet relativno liberalan Ustav i uveden formalni politiki pluralizam i demokratsko ustrojstvo. Dakle itava pravno-politika procedura je ila u obrnutom pravcu od onog u kome se obino kreu cezaristike diktature (gde se obino suspenduje pluralistiki Ustav). Zatim, kada se graani Srbije optuuju da su na prvim slobodnim izborima iz 1990. glasanjem dali podrku Miloeviu za otpoinjanje ratova u bivoj Jugoslaviji, potpuno se previa kontekst u kome je glasanje odrano, kao i programi koje su nudili tadanji akteri.

54

55

Celokupna kampanja je bila obeleena i odnosom prema pitanju rata. Upravo je Miloevi uspeo da nametne sliku prema kojoj on nudi sigurnost, izbegavanje rizika, preureenje zemlje mirnim putem, partizansku ideologiju mirnog suivota sa drugim nacijama, dok je sa druge strane predstavljana opozicija (pre svih najjaa stranka SPO) kao nosilac mranih tekovina etnitva, ovinizma, mrnje prema drugim narodima, rizika, mogunosti otpoinjanja ratova Izgledalo je kao da on nudi umereni nacionalizam, zanovan na mirnoj borbi za preureenje SFRJ i izbegavanju rata (te rizika i nesigurnosti skopanih sa njim), naspram opozicije koja nudi rat, razaranje i ovinizam. 31. Prema tome i po tom pitanju graani Srbije su se izjasnili protiv rata. Ve od 1991, a najkasnije od 1992, Miloevi nije imao tako veliki broj graana iza sebe. Veoma brzo je pao ispod 50 % realne mase. Dakle ni u kom sluaju se tu nije vie moglo govoriti ak ni o elementima cezarizma. 6. Poslednji tip diktature koji Nojman analizira je totalitarna diktatura. Ona je najopseniji i najkompleksniji sistem diktature. Javlja se kada kombinacija monopolizovane prinude i podrke masa nije dovoljna za garantovanje vlasti. O njoj Nojman kae: Moe biti potrebno da se kontrolira odgoj, sredstva komunikacije i ekonomijske institucije, te se tako cjelina drutva i privatni ivot graanina upregnu u sistem politike dominacije Ona moe biti bilo kolektivna bilo osobna, to e rei moe, ali ne mora imati cezaristiki element. 32 Posao koji mi je u ovom delu preostao je da pokaem da Slobizam nije ni totalitarna diktatura iako, naravno, sadri neke njene elemente. Ve sama injenica postojanja liberalno-demokratskog ustava i formalnog politikog pluralizma, odvaja Slobizam od klasinih totalitarnih jednopartijskih sistema koji su obeleili prvu polovinu ovoga veka (pre svega se misli na Musolinijev faizam, Hitlerov nacizam i Staljinizam). Druga kljuna razlika je svakako nepostojanje masovnog i otvorenog nasilja kao sredstva razraunavanja sa politikim neistomiljnicima. No najbolje e biti da i ovde sledimo Nojmana koji
31

Valja se setiti da je upravo Vuk Drakovi u to vreme mahao kartama Velike Srbije koja se mora ostvariti po svaku cenu, a indikativno je da je ostala u opticaju i njegova navodna izjava data na zboru u Novom Pazaru o tome da e on prvi odsei ruku svakome ko ponese zelenu zastavu SDA. 32 Nojman, ibid, str.198.

daje pregled pet bitnih faktora koji odluujue determiniu totalitarnu diktaturu, i da preko njih izvrimo poreenje ovog sistema sa Slobizmom. Prvi faktor je prijelaz od drave koja se temelji na zakonima (njemakog Rechtsstaat-a) u policijsku dravu. Vladavina zakona znai pretpostavku u korist graanskih prava a protiv dravne prinude. U totalitarnoj dravi ta je pretpostavka obrnuta. I dalje moe (se) pretpostaviti da su ovlatenja izvrnih organa totalitarnih drava da po svojem nahoenju raspolau ivotom, slobodom i vlasnitvom najpoznatiji vid te diktature. 33 Slobizam se formalno temelji na vladavini prava i na graanskim pravima za razliku od totalitarne drave koja se i formalno i sadrinski zasniva na dravnoj prinudi. Ovo formalno postojanje ustavom zagarantovanih graanskih prava i pravne drave jeste sutinski uslov opstanka takve vrste diktature. ak ni u sadrinskom smislu nema velikog, masovnog i pre svega permanentnog krenja osnovnih ljudskih prava i graanskih i politikih sloboda. (Problem Kosova je druge prirode i ne mogu ga razmatrati ovde). Ovde Miloevi opet koristi skalu o kojoj smo govorili. U normalnim periodima i uslovima, posebno u klasinim imovinskim, krivinim i drugim sporovima, pravna drava najee funkcionie i graanin uglavnom moe raunati na zatitu svojih prava. Meutim, u trenucima krize i sluajevima koji su izuzetno bitni za opstanak reima, ta prava se najee suspenduju i gaze ili se pravo selektivno primenjuje. Miloevi (u unutranjoj politici) obino koristi Makijavelijev savet da kad treba udariti, onda to treba izvesti to je jae mogue, a onda polako poputati. U Slobizmu ni u kom sluaju ne vai ovaj poslednji Nojmanov paragraf po kome izvrni organi totalitarne drave po svom nahoenju mogu raspolagati ivotom, slobodom i vlasnitvom. To bi bila otvorena diktatura, a Slobizam je upravo sutinski oblik prikrivene diktature koja se zasniva na formalno postojeim odredbama liberalne demokratije. Slobizam se karakterie time to kod graana postoji dominantan oseaj sigurnosti kad su u pitanju ivot, vlasnitvo (ne i ono u banakama) i mnoge bazine slobode. U totalitarnoj diktaturi takvog oseaja nema ve postoji obrnuti oseaj stalne ugroenosti ovih triju fundamentalnih prava.
33

Ibid, str. 207.

56

57

Drugi faktor je, prema Nojmanu prijelaz od rasprene vlasti u liberalnim dravama u koncentraciju vlasti totalitarnih reima. Ta koncentracija moe se razlikovati i po formi i po stupnju . No ni u kojoj totalitarnoj dravi nema mjesta za razliite liberalne naine raspodjele vlasti kao to su to dioba vlasti, federalizam, funkcionirajui viepartijski sistem, dvodomni sistem, itd. 34 Ovde se Slobizam gotovo u potpunosti slae sa svim ostalim oblicima diktature; ova centralizacija i monopolizacija moi i realne vlasti je upravo kljuna odlika diktature. Svaka diktatura je totalitarna u smislu da mora da poseduje ili kontrolie sve oblike i izvore moi u drutvu te stoga ona ne moe dopustiti postojanje ozbiljnih paralelnih centara moi. Za razliku od klasine diktature kojoj ne treba nikakva, pa ni formalna podela vlasti, Slobizam se zasniva na takvoj formalnoj podeli vlasti. Meutim de facto ona ne funckionie, nego imamo simulakrume viepartijskog sistema, simulakrume partija, simulakrum podele vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku (centar moi kontrolie sve tri), a u Jugoslaviji imamo simulakrum federalizma. No ipak kljuna je realna koncentracija moi i ova formalna podela vlasti je upravo uslov za opstanak nepodeljene moi. Kada Miloevi poinje da gubi realnu vlast i realnu mo (finansije, tajnu policiju i druge elemente prinude) na odreenom delu teritorije, odnosno kada na tom delu doe do istinske disperzije moi koja preti da se pretvori u disperziju vlasti i da nastavi da se iri prema centru Miloevieve vladavine, on taj deo amputira kao gangrenozno tkivo da bi zatitio svoju total(itar)nu vladavinu na ostatku teritorije. Ova prva dva faktora prema Nojmanu nalazimo i u apsolutnoj monarhiji, dok je ono to je distinktivna odlika totalitarne diktature postojanje monopolistike dravne partije.35 Takva partija je, kae Nojman,potrebna, budui tradicionalni instrumenti prinude nisu dostatni za kontroliranje industrijskog drutva pogotovo zato to birokracija i armija ne moraju uvijek biti pouzdani. Monopolistika partija je fleksibilan instrument koja prua snagu za kontroliranje dravne mainerije i drutva, te izvrava gigantski zadatak betoniranja autoritarnih elemenata drutva u jednu cjelinu. 36
34 35

Ibid. Ibid. 36 Ibid.

Valja napomenuti da Nojman sve vreme ima na pameti totalitarne diktature koje su nastajale iz liberalnih demokratija. Slobizam je diktatura koja je nastala iz jedne meke verzije ovakve klasine totalitarne diktature, i svoju mo velikim delom duguje odreenim kontinuitetima (pre svega kontrola policije i tajnih slubi, kontrola drutvene i dravne svojine) sa prethodnim reimom. Slobizam je viepartijski sistem, ali partije u njemu su vie simulakrumi politikih partija nego to su prave partije. Zanimljiv je poloaj vladajue partije (SPS). Ona najpre nije monopolistika u smislu u kome su to partije iz klasinih diktatura, iako ona pretenduje na taj poloaj i doivljava sebe kao jedinu dravnu partiju. Ona izlazi na izbore i nema Ustavom zagarantovan monopolistiki poloaj. Ali Miloeviu su mnogo znaajniji neformalni centri moi preko kojih vlada nego sama partija. Ve negde od 1992/93, kada je prvi put imao probleme u sopstvenoj partiji, morao je da zakljui kako je takva i tolika partija nepouzdana i mnogo je tee kontrolisati nego neformalne centre moi. Zato je uradio neverovatnu stvar, da i od sopstvene partije stvori simulakrum; simulakrum masovne i vodee partije. To je uradio tako to je partiju potpuno oistio od bilo kakve stvaralake i misaone snage, od svih autoriteta koji su u njoj bili. Napravio je jedan veliki simulakrum koji aktivira samo pred izbore i koristi ga da preko nje, kao navodno nacionalistike i navodno socijalistike partije, osvaja glasove i formalnu vlast. Istovremeno je stvorio navodnu partiju (JUL) koja je u stvari pravi neformalni centar moi, jedan komunistiki politbiro koji, iako na izborima nikad ne bi mogao ni cenzus da preskoi, ipak vlada dravom. To je Miloevievo udarno jezgro, ideoloka vojska, mala grupa pouzdanih ljudi kojima komanduje Miloevieva ena, neto poput boljevike, lenjinovske partije u njenom zaetku, neto to nikada nee biti razvodnjeno omasovljenjem jer se zasniva na u zemlji veoma nepopularnoj komunistikoj ideologiji. Dakle u slobizmu nema ove vodee partije koja ima ustavom zagarantovani monopol na politiku vlast. Ovde su partije prinuene da se bore za vlast na izborima, ali radi se o kontrolisanim partijama i umnogome kontrolisanim, ne potpuno slobodnim izborima. etvrti faktor koji Nojman navodi je prelaz od pluralistike u totalitarnu kontrolu nad drutvom. Drutvo se vie ne razlikuje od

58

59

drave; ono je totalno proeto politikom vlau.37 Slobizam je, podsetimo se, nastao iz jedne totalitarne diktature, a ne iz liberalne demokratije, pa je zahvaljujui tome nasledio te razliite mehanizme totalitarne vlasti, odnosno kontrole svih apekata drutva od strane drave. Njegova poenta je to to je ta totalitarna kontrola formalno ukinuta a sadrinski ouvana. Na jednom drugom mestu objanjavao sam logiku po kojoj je kontrola mnogo vea u Slobizmu nego u titoizmu. 38 U titoizmu kao formalnoj jednopartijskoj diktaturi, partija je imala Ustavom zagarantovano, monopolisano mesto onoga koji dri vlast i mo. Zato je mogla da dopusti relativno slobodan razvoj nekih sfera drutva u kome su ljudi mogli da kao pojedinci i kao lanovi npr.strukovne organizacije praktikuju odreeni, za diktaturu dosta visok stepen slobode i ne toliko kontrolisanog delanja. U Slobizmu, u kome partija nema takvu ustavom zagarantovanu poziciju, a sa nje kree, centar moi je prinuen da mnogo preciznije kontrolie aktere drutva, kako bi mogao da deluje preventivno i da dri aktere u poloaju simulakruma. Proces naknadne izgradnje navodno spontanih ili pseudospontanih institucija drutvenog organizovanja mora biti potpuno kontrolisan, praen i njime se bar delimino mora upravljati, kako graansko drutvo ne bi zaista poelo da funkcionie na principu spontanosti, i kako se u okviru njega ne bi izrodili istinski centri moi. Dakle nema direktnog meanja i identifikacije drave i drutva, kakva je poznata u totalitarnim diktaturama; drava i drutvo su formalno odvojeni, ali se kontrola graanskog drutva ostvaruje preko sistema simulakruma koji sam u prvom delu izneo. Konano, peti i presudni faktor totalitarizma, prema Nojmanu, jest oslanjanje na teror, to jest upotreba neproraunjljivog nasilja kao stalne prijetnje individui. 39 U Slobizmu toga nema. Otvoreni teror bi bio kraj takvog reima: vodio bi u klasinu jednostavnu diktaturu i kao posledicu bi imao homogenizaciju reformske energije koja bi bila direktno usmerena na reim. Tako bi bio izbrisan ceo ovaj zatitini omota simulakruma (ukljuujui i simlakrum pravne drave) i nezadovoljstvo, bes i otpor bi bili usmereni direktno protiv reima, a ne i protiv
37 38

opozicije. U Slobizmu nema direktnog nekontrolisanog ubijanja, nema gulaga i slinih logora, nema montiranih zatvorenih suenja; javnost informisanja, suenja i sl. je veoma visoka i razvijena. Sve to je mogue upravo zbog ove mree simulakruma, koja demobilie pro-reformske mase i razvejava njihovu energiju. Centar moi naravno poseduje monopol na upotrebu sile, ali je koristi veoma selektivno i dozirano; taman koliko treba da se protesti ogranie i ljudi delimino zastrae. To svakako nije onaj kvantitet i kvalitet stalno prisutne represije i terora, odnosno straha za goli ivot koji ljudi u klasinom totalitarizmu oseaju za sebe i svoje blinje. Pomenuo bih jo nekoliko sutinskih elementa u kojima se Slobizam razlikuje od totalitarne diktature. To su vladajua ideologija, obrazovanje i problem straha. 7. U totalitarnim diktaturama vladajua ideologija i sistem politikih vrednosti koji se proklamuju izrazito su nedemokratski i neliberalni (u smislu politikog liberalizma). Postoji jedinstvo oficijelno, formalno proklamovane totalitarne ideologije i realno postojeeg totalitarizma. Vladajua (jednopartijska i nedemokratska ) ideologija ispoveda se i proklamuje u svim sferama drutva i svim sferama duhovnog ivota. Ona proima bukvalno sve delove drutva i drave. Kritika vladajue ideologije, sistema politikih vrednosti, vladajue partije i pojedinaca zabranjena je, kao i predlaganje drugaijih politikih sistema i ideja. U Slobizmu toga nema. Ne postoji oficijelna totalitarna ideologija. Zapravo ne postoji nikakva vladajua ideologija kojom bi reim pokrivao svoje delovanje. Proklamovano politiko ureenje je liberalnodemokratsko i reimu je i te kako stalo da se taj simulakrum liberalne demokratije odri. Postoje Ustavom garantovane slobode u tradiciji konstitucionalizma (koje se meutim raznim pravnim mahinacijama ugroavaju onoliko koliko je potrebno da se reim zatiti a da se ipak odri neko ubeenje u masi da sudovi uglavnom rade po zakonu), postoji politiki pluralizam (makar mnotvo partija koje je lako registrovati, ba kao i nevladine organizacije), i to je bitno, kao pravilo uspostavljen je politiki diskurs po kome se svi politiki akteri pozivaju na demokratiju i slobodu (iako pod time podrazumevaju razliite stvari). Teko bi bilo i zamisliti da reim suspenduje Ustav i bazine politike slobode (iako mu opozicija pomae u tome dezavuiui postepeno

Ibid. Pogledati esej Nadziranje i podvoenje. 39 Nojman, ibid, str. 207.

60

61

instituciju graanskog protesta) i da uvede kao zvaninu neku vrstu jednopartijske diktature i neku vrstu nedemokratske ideologije. Iako bi ta faza mogla da potraje, to bi definitivno bio poslednji period vladavine reima jer bi se time potpuno ogolio i ostao bez zatite koju mu opozicija prua. Mnogi analitiari su skloni da tvrde kako je nacionalizam ta vrsta sveproimajue ideologije koja homogenizuje Srbe (termin Srbi se izjednaava sa terminom graani Srbije koji se pak ne koristi jer im se to ne uklapa u postavku o primorodijalistiki orijentisanim Srbima) uskraujui osnovne slobode ostalim narodima koji ive sa Srbima. Pri tome se nacionalizam izjednaava sa ovinizmom i nacizmom i tvrdi se da u Srbiji postoji oficijelna ideologija koja poziva na teror prema neSrbima i na obraun sa i na etniko ienje svih stanovnika (ne opet graana) koji nisu srpske nacionalnosti. Ove tvrdnje ne stoje. Najpre nigde nije ni sadrinski ni formalno proklamovana takva politika.40tavie, sam Miloevi nije uopte nacionalista i kao svim titoistikim acima i njemu i njegovoj eni taj diskurs i pristup politici izuzetno je stran i neprijatan. Teko e se bilo gde nai neki nacionalistiki, a jo manje ovinistiki izlet ili ispad u njegovim govorima. On po pravilu govori o graanima Srbije a ne o Srbima. Dalje, u praksi, to se tie individualnih prava, nije bilo drastino veih krenja pojedinanih prava pripadnika nacionalnih manjina od krenja individualnih prava pripadnika srpske nacije. Miloevi se jednako odnosi prema svojim politikim protivnicima ma kojoj nacionalnosti oni pripadali.41 Ako dakle pogledamo poloaj dravi lojalnih nacionalnih manjina teko e se nai sluajevi krenja individualnih prava pripadnika manjina kao pripadnika manjina. Takvih sluajeva je bilo (naroito u vremenu rata u susedstvu Srbije), ali ni u kom sluaju se ne moe govoriti o planiranom, sistematskom, ideoloki
40 Vojislav eelj je samo instrument koji slui za zaplaivanje jednako Srba koliko i neSrba; njegovi ovinistiki nastupi su bili Miloevieva taktika da sebi kod meunarodne zajednice, ali i kod graana obezbedi legitimitet umerenog nacionaliste koji je mnogo bolja solucija nego ovinizam eelja. 41 Sluaj kosovskih Albanaca ovde neemo razmatrati jer je pria daleko sloenija. Na Kosovu se nije radilo o njihovoj borbi za ljudska prava i za bolji politiki poloaj kao graana Jugoslavije i Srbije, ve se radilo o borbi za otcepljenje jednog dela dravne teritorije.

propagiranom i sprovoenom nacizmu i ovinizmu prema graanima Srbije koji su druge religije ili etnike pripadnosti. Dovoljno je navesti primer Vojvodine kao istinski multietnike i multikulturne sredine gde pripadnici manjina imaju visok stepen kulturnih i politikih prava i gde i sama drava Srbija puno daje za ouvanje distinktivnih odlika manjinskih grupa i njihove kulture. Posebna je pria to to su Srbi (sa pravom) izuzetno zabrinuti za opstanak svoje drave i nacije i to to daje irok prostor za razliite manipulacije od strane neodgovornih politikih lidera. U vezi sa ideologijom je i pitanje obrazovanja. U totalitarnim ideologijama, obrazovanje igra izuzetno znaajnu ulogu u propagiranju i nametanju jednoumlja i nedemokratskog sistema politikih vrednosti. Ono je potpuno kontrolisano i podreeno politikim ciljevima vladajue garniture. Nameu se, propisuju i kontroliu i metodi i sadrina obrazovanja. kolskom sistemu ne sme biti ostavljen nikakav stepen autonomije, a profesori i uitelji su dravni slubenici koji nemaju nikakvih prava na slobodu miljenja i rada kao ni bilo kakvih istinskih prava. U Slobizmu je situacija drastino drugaija. Sistem obrazovanja i pre svega sistem politikih vrednosti koji se njime prenosi u visokom stepenu su slobodni. Svakako, nema sveopte represivne kontrole i terora koji postoji u totalitarnim diktaturama. Profesori u kolama veoma esto trajkuju borei se za bolje uslove rada. Univerziteti su sve do 1998. bili skoro potpuno slobodni i tek nakon donoenja restriktivnog Zakona o univerzitetu reim ih je najveim delom stavio pod kontrolu; pre svega zato to su bili jezgro politikih i protestnih okupljanja, a ne zato to su bili sporni nastavni planovi i programi. Ni posle stavljanja Univerziteta pod kontrolu nije dolo do nekih radikalnih promena u nastavnim programima kao ni u smislu i ideolokoj semantici onoga to se predaje. Kontrola u drutvu se ostvaruje preko daleko suptilnijih mehanizama.42 Konano, pitanje straha. Za razliku od totalitarnih diktatura ovde nema terora, nema masovnih hapenja, progona i zatvaranja, pa obian graanin ak ni u sluajevima politikih protesta nije svakodnevno zabrinut za svoj ivot i opstanak. Postoji selektivna i ograniena
42

Pogledati prvi deo lanka.

62

63

upotreba prekomerne sile od strane policije i esta privoenja, naroito u periodima kad se reim nalazi u krizi; ali to nema nikakve veze sa svim onim to se deava u klasinim totalitarnim diktaturama gde najpre nikakvi javni protesti ne bi mogli ni biti zamislivi. Postoji Ustavom priznata i uglavnom prihvaena sloboda kritikovanja vlasti. Strah za sopstveni ivot oveka i ivote njegovih najbliih nije izvor vladavine reima. Ljudi se ne plae da protestuju i spremni su na mnogo toga da bi zatitili svoja prava; uzrok neuspeha protesta nije strah graana ve korumpiranost i nesposobnost opozicionih lidera kojima graani s pravom ne veruju. Obini graani imaju druge vrste realno zasnovanih strahova: strah od neizvesnih promena koje ne nose u izgledu sigurna poboljanja, strah za linu ekonomsku i socijalnu sigurnost, strah od bolesti i gubljenja prava na zdravstvenu zatitu, strah za ouvanje kolektivnog, nacionalnog i kulturnog identiteta, strah za opstanak svoje nezavisne drave Na sva ova realno postojea i urgentna pitanja opozicija ne daje nikakve odgovore. 8. Da rezimiramo. Slobizam ne spada ni u jedan od ova tri oblika klasine diktature sa kojim smo ga uporeivali, iako, naravno poseduje neke njihove elemente. Radi se o inoviranom, suptilnom mehanizmu, o diktaturi koja vlada putem simulakruma; o sistemu koji umesto da prekrije sve delove drutva zabranama, represijom i ideologijom, bez ikakve ideologije doputa kontrolisane (pseudo)slobode te kontrolie i kanalie ove potencijalno subverzivne pokrete energije, inei ih kontraproduktivnim po promene i stvarajui od njih de facto snaan mehanizam konzervacije sistema. U poslednjem delu ove studije, izloiu na jednom eklatantnom primeru kako taj sistem funkcionie u praksi i potrudiu se da na primeru krize od 17. maja 2000. pokaem kako svi ovi , u prvom delu nabrajani mehanizmi rade. c) 17. MAJ SLOBODANA MILOEVIA 1. Kada je 2. decembra 1851. Luj Bonaparta izvrio dravni udar u Francuskoj, javnost (francuska i evropska) bila je zgranuta tim inom jednog arlatana i avanturiste, i smatrala je ceo dogaaj jednim

neshvatljivim aktom nasilja. Bio je to dogaaj koji je kao grom iz vedra neba iznenadio ceo politiki svet koji su jedni osuivali s povicima moralnog negodovanja, a drugi ga primali kao spas od revolucije i kao kaznu za njena zastranjivanja, no kojem su se svi samo udili i koji niko nije razumeo.43 Neposredno nakon toga Karl Marks je napisao 18. Brimer Luja Bonaparte u kojem je izloio ceo tok francuske istorije od februarskih dana u njenoj unutranjoj povezanosti, objasnio udo drugog decembra kao prirodan, nuan rezultat te povezanosti.44 Ogromna vrednost ovog spisa lei u tome to je Marks u njemu na briljantan nain opisao celokupno francusko drutvo u svoj njegovoj kompleksnosti. Ovaj spis je sreom lien redukovanja svih drutvenih i politikih fenomena na sukob dve koherentne i zatvorene klase (to e postati moda u kasnijoj marksistikoj ortodoksiji). Oslikavajui turbulencije i burne transformacije u francuskom drutvu i dravi u ovom post-revolucionarnom periodu, Marks nam izlae mnotvo najrazliitijih fenomena, mehanizama i metoda sukobljavanja i borbe izmeu razliitih klasa, ali i unutar njih, mnotvo individualnopsiholokih kao i socijalno-psiholokih zapaanja, razliite trendove koji dovode do takvog razbijanja drutva u samom sebi da u kriznim trenucima vie ne postoji nijedna organizovana snaga, a jo manje snaan drutveni konsenzus koji bi mogao da se suprotstavi uzurpatoru i spase drutvo. Kada je Slobodan Miloevi sedamnaestog maja izveo svoj coup detat preuzimajui ili zatvarajui bez ikakvog zakonskog pokria, najznaajnije opozicione medije u zemlji, beogradska javnost je pokazala svu svoju bedu: ne samo da niko nije dao odgovarajue objanjenje tog dogaaja ve niko nije uistinu ni govorio o tome ta taj dogaaj zapravo predstavlja (coup detat) te kakve su konsekvence svega toga to se u narednih nedelju dana dogodilo (eutanazija opozicije i njeno ponovno svoenje na beznaajni politiki faktor, na simulakrum opozicije). Preostali opozicioni mediji i opozicioni javni radnici i analitiari, trudili su se da se praina to pre slegne i ve nakon desetak dana poeli su da piu kao da se nita nije dogodilo, bez ijednog
43

Fridrih Engels, Predgovor treem nemakom izdanju, u Osamnaesti brimer Luja Bonaparte, Kultura, Beograd 1960, str. 8 44 Ibid.

64

65

analitikog ili kritikog teksta usmerenog prema najveim krivcima, opozicionim liderima. U punoj meri su dokazali da se ne radi o nezavisnim medijima ve o pravom simulakrumu koji je pokrivajui neuspeh opozicije de facto pomogao da se stvari slegnu i da se i nadalje odrava status quo. Udar od sedamnaestog maja bio je nuan rezultat prethodnog estomesenog procesa ponovnog ujedinjavanja opozicije u kome se inilo da je opozicija prerasla granice simulakruma i da je usled silnih Miloevievih greaka poela da predstavlja realnu politiku snagu sposobnu da izvede promenu reima. Ovaj proces ujedinjavanja iniciran je nenamerno od strane reima. Naime, krajem 1999. srbijanska opozicija bila je radikalno razjedinjena po svim pitanjima i jedino im je geslo bilo zajedniko: Marirati do pobede u vie kolona. Nikakvi oblici zajednikog delovanja nisu prema opozicionim liderima bili mogui. U takvoj situaciji, reim je pred kraj godine izglasao novi Zakon o lokalnoj samoupravi koji je doneo i novi izborni sistem. Umesto dotada vaeeg proporcionalnog, uveden je jednokruni veinski izborni sistem za izbor lanova lokalnih parlamenata. Raunica je bila veoma jasna: budui da je ukinut cenzus, time je najpre izbegnuta mogunost bojkotovanja izbora od strane biraa ( a to je izgledalo kao najrealnija opcija s obzirom na poverenje koje birai imaju u sve politike lidere); zatim, ovakav sistem jasno favorizuje ukrupnjavanje budui da pobeuje kandidat koji na jednom glasanju dobije najvei broj glasova (ma koliki on bio). Dakle, razjedinjena opozicija ne bi imala nikakve anse protiv jedinstvene liste vladajue koalicije. Reim je smatrao da e ovim zakonom povratiti optinsku i gradsku vlast u najveim gradovima, a koju je izgubio na izborima iz 1996. Jo najmanje dvadeset dana nakon donoenja zakona, opozicioni lideri su nastavili da guslaju svoju priu, a onda je neko seo i proitao taj zakon. Shvatili su da e time izgubiti ono to su dotada osvojili; pre svega kontrolu znatnih finansijskih sredstava koji se nalaze u gradskim budetima (naroito Beograd), kontrolu lokalnih medija i konano, kontrolu birakih spiskova. Po hitnom postupku zakazan je sastanak i ve desetog januara 2000. postignut je Sporazum o zajednikom delovanju opozicije koji nije ponudio nita novo u vezi sa strategijom

delovanja, ali je bio bitan jer se otada Ujedinjena opozicija pred narodom pojavljuje kao jedinstven faktor koji zajedniki donosi odluke i reaguje na poteze reima. Zajednika platforma je bila traenje to hitnijih izbora na svim nivoima, a Drakovi je otvorio vrata Studija B kao najvanijeg nevladinog medija u Srbiji za ostale lidere, kao i za druge opozicione faktore . Najvanije je bilo da su lideri prestali da se pljuju, optuuju i napadaju. Sve od tada pa do Udara od 17. maja, Ujedinjena opzicija nije uradila ama ba nita: niti je pokazala ikakvu sposobnost da iznudi traene izbore niti je ponudila neku ozbiljnu zajedniku sadrinsku platformu koja bi je pred zabrinutim graanima predstavila kao ozbiljnu politiku alternativu reimu, koja nudi odgovore na ogromne postojee probleme (kao to su problem Kosova, problem ekonomskih reformi, strategija zatite drave i nacije). Sve to su uradili bilo je da su prestali da se pljuju. Nakon puno prie i uzaludnih sastanaka na kojima nita konkretno nije dogovoreno niti uraeno, postalo je jasno da se ne mogu izboriti za prevremene izbore na svim nivoima. Ali do kraja godine bilo je nuno odrati redovne izbore za lokalne skuptine, kao i savezne izbore. Ispostavilo se da je zbog ogromnih problema u kojima se drava nalazi, kao i zbog sijaset neverovatnih greaka koje je Miloevi pravio od poetka godine, bilo sasvim dovoljno to to Opozicija nita ne radi (dakle ne pravi ni gluposti) i slika se zajedno, da veina graana najavi pobedu i takve opozicije na predstojeim izborima. Jasno se videlo i osealo da je Miloevi ostao bez ikakvog legitimiteta i da e ljudi glasati za opoziciju samo da ne bi glasali za njega. Reim je, verujui u svoju izbornu snagu, najpre najavio lokalne izbore za prolee (u tu svrhu je na elo najznaajnijih lokalnih odbora SPS postavio izuzetno znaajne kadrove), a zatim je, kad se unutar tih partija shvatilo koliko im je nizak rejting, morao da odustane i da ih odloi za jesen. Miloevi je upao u istinsku krizu. Upotrebio je gotovo sve mehanizme koje koristi u uobiajenim momentima (permanetno drakonsko kanjavanje opozicionih medija, stalne optube opozicije da su izdajnici i NATO plaenici), poeo je sam veoma esto da se pojavljuje u javnosti i da time potpuno kontraproduktivno troi i ono malo harizme to mu je ostalo, gurnuo je eelja nazad u politiku arenu, pri emu je ovaj doiveo nekoliko estokih amara u duelima sa opozicionim liderima Nita od tih pseudo-legalistikih metoda nije

66

67

vredelo, a vreme je prolazilo neumitno donosei izbore sa, u najmanju ruku, neizvesnim ishodom po Miloevia. 2. Polovinom aprila, opozicija je konano uspela da napravi veliki miting u Beogradu na kome se okupilo oko 200 000 ljudi, koji su, iako nezadovoljni liderima, izali da pokau kako u Srbiji postoji ogromna elja za promenom, te da prue jo jednu ansu toj opoziciji kako bi se svi zajedno izborili za promene. Poneseni ovim uspelim mitingom, nakon incidenta koji se dogodio u Poarevcu (srpskom Kumrovcu, gradu iz koga je familija Miloevi), kada su pretueni i uhapeni lanovi Otpora, opozicioni lideri su za 9. maj zakazali miting u tom mestu. Tih dana se u medijima stalno spekulisalo o graanskom ratu; tenzije su opasno podizane, a aktivisti Otpora i opozicije neprestano su bili privoeni i hapeni irom Srbije. Reim je bio izuzetno nervozan, a zakazivanje mitinga u Poarevcu shvaeno je kao izuzetno bezobrazan izazov. I represivna maina se pokrenula punim zamahom. Odravanje mitinga nije oficijalno zabranjeno (ovaj reim ne ostavlja pismene tragove iza sebe kad god je to mogue), ali je na istom mestu zakazan i odran miting (proslava 9. maja) u organizaciji JUL-a i levih snaga. Poarevac je pretvoren u zabranjen grad: opasan je policijom koja je proveravala, zaustavljala i vraala sva vozila bez poarevake registracije koja su elela da uu u grad; organizovane grupe graana (sa opozicionim liderima) su zaustavljane jo kod Beograda bez ikakvog obrazloenja. Pogaeni su mnogi fundamentalni lanovi Ustava, poput onih koji garantuju slobodu kretanja, politikog organizovanja i delanja U kampanji protiv uhapenih lanova Otpora iz Poarevca, upotrebljeni su njihovi medicinski dosijei to je sraman, protivustavni in (zatita linih podataka) nezabeleen do sada. 45 Intenzivirane su optube otporaa za terorizam, a opozicije za izdajstvo zemlje. Reim je oigledno krenuo u represivne akcije sa namerom da stvari vrati u normalne tokove i da pre svega opoziciju razbije i vrati na status simulakruma opozicije iji je zadatak postojanja davanje legitimiteta Miloeviu i razvejavanje antireimske energije. Ovo je opozicija doekala potpuno nespremna i bez ikakvog odgovora.

Od tog devetog maja, idila je bila zavrena, a opozicioni lideri su poeli da prave sumnjive i pogrene poteze . 3. No, ve pre toga desila se jedna zanimljiva i za budue dogaaje izuzetno znaajna stvar. Skuptina republike Srbije je usvojila novi Zakon o izboru poslanika u vee republika Savezne skuptine. Nakon to je Savezni ustavni sud doneo presudu (nekoliko godina zakasnelu i politiki motivisanu zbog Crnogoraca) da je dotada vaei adekvatni zakon neustavan (jer ne predstavlja proporcionalno sve politike partije zastupljene u parlamentu ve parlament o izboru poslanika odluuje veinski), republika skuptina je donela novi, regularan Zakon. Ovaj Zakon jeste ustavan, u smislu da primarno zadovoljava uslov o proporcionalnoj zastupljenosti politikih partija, ali uvodi i klauzulu prema kojoj ako se na zasedanju kada se biraju poslanici, republiki poslanici neke partije ne pojave onda e njena mesta zauzati poslanici iz drugih partija. SPO nije uestvovao u radu zasedanja skuptine na kome je ovaj zakon izglasan, tvrdei da se njega to nita ne tie i da ne eli da prekine svoje bojkotovanje parlamenta zbog nepokretanja istrage o incidentu na Ibarskoj magistrali. Zhvaljujui tome, vladajua koalicija je zauzela etiri mesta SPO-a. De facto Vuk Drakovi je Miloeviu dao svoja etiri mandata, zahvaljujui emu je ovaj dva meseca kasnije promenio Savezni Ustav i omoguio sebi ostanak na vlasti uz jo jae ustavne ingerencije. (Rezultat cele operacije sa ovim izborom poslanika je to da je briljantnom operacijom svih dvadeset poslanika bilo iz redova vladajue koalicije i tako je formalno proporcionalni zakon u stvarnosti sveden na veinski). Motivi zbog kojih je Drakovi predao ova etiri poslanika su u najmanju ruku sumnjivi. Drakovi svakako nije politiar u iju se konsekventnost i doslednost moe verovati, pa tako njegov izgovor za neuestvovanje u radu ove sednice ne deluje uverljivo. Valja imati na umu da je SPO vladao Beogradom vie od dve godine (od jeseni 1997. do jeseni 1999.) kao manjinska vlada uz direktnu podrku levice, kao i indikativno este glasine o urovanju i nekoj vrsti tajne kooperacije izmeu Miloevia i Drakovia. Ovaj kljuni dogaaj je proao potpuno nezapaeno u opozicionim medijima. Videlo se jo jednom da ne postoje nezavisni mediji i da navodni nezavisni analitiari (naunici i novinari) potpuno ne razumeju

45

Pogledati Politiku od 8. maja 2000.

68

69

politike procese koji se odvijaju u zemlji. Umesto da se javnom mnenju jasno objasni ta znai ovakva Drakovieva odluka i da se izvri snaan pritisak na njega da tu odluku promeni ili bar adekvatno objasni, mediji su ovu stranu prie preutali i samo registrovali dogaaj bez komentara. Smatrali su da se ne sme dirati u navodno jedinstvo opozicije. Meutim, ovaj dogaaj je pokazao da je cela ta pria u najmanju ruku sumnjiva i da to navodno jedinstvo nije zasnovano ni na kakvim zdravim i jasnim osnovama, te da lideri opozicije ne smatraju da su graanima odgovorni za svoje postupke. Svaki analitiar je mogao da zakljui da SPO-u nije zaista stalo do promena im ne koristi sve mehanizme koji bi do njih mogli da dovedu. Ali to su svi ili prevideli ili preutali. U daljnjim dogaajima videlo se koliko je lako razbiti bilo ta to, poput Udruene opozicije, nije zasnovano na jasnim temeljima i interesima. 4. Prva velika greka nainjena je iste te veeri nakon dogaaja u Poarevcu. Umesto da ponovo pokuaju da odre miting u Poarevcu, lideri opozicije su potpuno kontraproduktivno zakazali novi miting u Beogradu za 15. maj. Taj postupak potpuno odslikava njihov pristup politici tokom svih deset godina pluralizma: najlake i najlepe je kretati se po Beogradu, okruen medijima koji od vas prave bogove, i praviti skupove na kojima se oseate sigurni, na kojima vam se samo povlauje i gde neete biti suoeni sa bilo kakvim veim politikim problemima. Beogradska salonska opozicija je po inerciji nastavila da ivi u Beogradu kao sopstvenom salonu, umesto da krene po selima i gradovima Srbije i da uprkos problemima prilazi ljudima, upoznaje ih i time tera reim da pravi greke. Umesto svega toga oni su napravili novi miting u Beogradu koji je svojom slabom poseenou dao zeleno svetlo Miloeviu da preuzme radikalne mere u sreivanju situacije. Miting je, za razliku od prethodnog, aprilskog, zakazan svega est dana pred odravanje; bio je veoma loe organizovan i pripremljen. Nisu doli ljudi iz drugih gradova Srbije, a ni u Beogradu nije dovoljno reklamiran. Posebno bitno je da ljudima nije bila jasna svrha tog skupa. Rezultat je bio taj da je umesto 200 000 (proli miting) na ovaj skup dolo svega nekoliko desetina hiljada ljudi. Isti lideri su se pojavili pred masom govorei iste dosadne i deplasirane prie o tome da e demokratija sigurno pobediti i da je Miloevi na izdisaju (ovo isti lideri priaju ve deset godina; slino je

ponaanje Montanjara u navedenom Marksovom delu). Odziv je bio slab, a reakcije na mitingu mlake. Kao da je svima bilo dosadno i da su celu priiu odradili reda radi. Miloevi je jasno mogao da zakljui nekoliko stvari: najpre da masa ne stoji iza lidera opozicije, drugo, da oni nisu spremni ni sposobni da urade bilo ta osim da prosipaju praznu priu i konano, usled svega toga, on moe da uradi ta god hoe. Istovremeno SPO, sam Vuk Drakovi i njegov Studio B su radikalno podizali tenzije u drutvu neodmerenim i provokativnim izjavama. Na tradicionalnom etnikom skupu na Ravnoj Gori, Drakovi je izaao pred svoje pristalice praen silnom puanom paljbom sa sledeim reima: Prekini paljbu! tedite municiju! Sline teine je bilo i njegovo obraanje na mitingu od 15. maja. Govorio je da se okupatori Srbije moraju oterati svim sredstvima i da e biti to mora biti. Na oba dogaaja njegove vatrene pristalice su skandirale Ustanak! i Osveta!. Dok su ostali lideri opozicije insistirali na tome da reim eli neku vrstu provokacija i podgrevanja strasti, i traili da opozicionari ostanu prisebni, da ne odgovaraju na provokacije reima, sam Drakovi, kao najznaajniji opozicioni lider, radikalno je doprineo poveanju tenzija i praktino potvrdio izjave reimskih ljudi da opozicija hoe graanski rat. Istog dana kada je nebo nad Ravnom Gorm parala SPO-ovska municija, u Novom Sadu je na otvaranju sajma ubijen visoki funkcioner SPS-a Boko Peroevi. Ubio ga je iz potpuno nepoznatih motiva njegov zemljak Gutovi. Ovo tragino ubistvo vlast je na potpuno sraman i beskrupolozan nain iskoristila kao inicijalnu kapislu za obraun sa svojim politikim protivnicima. Gutovi je proglaen za lana Otpora i SPO-a . Najavljen je po hitnom postupku Zakon protiv terorizma koji nije donet ni dok je OVK drala treinu Kosova pod sopstvenom kontrolom i dok su policajci i obini graani svakodnevno ubijani u toj pokrajini. To samo ilustruje injenicu da je jedino to Miloevia zanima opstanak na vlasti po bilo koju cenu i da u tu svrhu ne preza od (zlo)upotreba bilo ega i bilo koga. Moe se rei da je ve tada ceo represivni mehanizam bio potpuno pripremljen i da je miting od 15. maja bio lakmus reimu da vidi na kakav otpor moe da rauna kada krene u obraun. Miloevi je video upravo ono to je oekivao: na drugoj strani nije bilo niega.

70

71

5. Udar je usledio u noi izmeu 17. i 18. maja 2000. godine. Bio je usmeren protiv glavnih opozicionih elektronskih medija od kojih je televizija Studio B bila najznaajnija. Ovu televiziju je gledalo vie od polovine stanovnika Srbije i moe se rei da je to bio najvei problem reima, naroito od 10. januara kada je Studio B prestao da bude porodina televizija Vuka Drakovia i kada se otvorio za pripadnike drugih stranaka i zastupnike razliitih opozicionih opcija. U situaciji kakva je bila pre udara od 17. maja Studio B je igrao izuzetno bitnu ulogu time to je pre svega prenosio informacije o grekama reima. Njegov znaaj je daleko prerastao znaaj lokalnog beogradskog medija i pretio je da postane opoziciona televizija sa uticajem u celoj dravi. Bio je to klasian sluaj kad se neki medij otme kontroli i preraste granice delovanja koje su mu date od strane reima. Zato je udareno na njega. U noi izmeu 17. i 18. maja nekoliko stotina policajaca je okupiralo zgradu Beograanke u kojoj su se nalazili svi najznaajniji opozicioni mediji u Beogradu: RTV Studio B, radio B2-92, radio Indeks i dnevnik Blic. Miloevi je izveo jedan izvanredan diktatorski potez, potpuno u skladu sa situcijom. Upotrebio je taman onoliko sile koliko je bilo potrebno da zavri posao, a da ne pretera i ne izazove istinski otpor graana. Ovaj dogaaj po svom znaaju ima teinu privremenog dravnog udara, u skladu sa sistemom koji smo opisali u prvom delu. Miloevi nije suspendovao Ustav, ukinuo partije i zaveo vanredno stanje, kako bi se to uradilo u klasinim diktaturama i dravnim udarima. On je sve to u osnovi i na due staze ostavio nedirnuto, a prosto je svojom akcijom pogazio onoliko lanova Ustava i Zakona koliko mu je bilo potrebno. Bolje rei on je de facto suspendovao i pogazio neke zakonske odredbe, formalno ih ostavljajui nedirnutim. Budui da se demokratija kao sistem zasniva i na postojanju razliitih centara moi koji jedan drugi ograniavaju, Miloevi je iskoristio injenicu da je on sam jedini istinski centar moi u dravi, te da nije bilo drugog centra koji bi mogao da ga sprei i ogranii, i zato je ponovo demonstrirao svoju suverenu mo; naravno, opet vodei rauna da ne pree previe preko granice potrebnog i da sauva neki privid (pseudo)-legalnosti. Zato je ovo imalo teinu pravog dravnog udara kontrolisanog dometa? Zato to su policajci uleteli u zgradu pod okriljem mraka, kao pravi diverzanti, bez ikakvog zakonskog pokria. Potpredsednici Vlade

Srbije, Boji i eelj su kasnije tvrdili da su oni potpisali neku vrstu Uredbe ili naredbe za ovu akciju, ali taj papir nigde i nikada nije obelodanjen. Niti je poslat upravi Studija B, niti je bilo kakav dokument toga tipa objavljen u Slubenom glasniku Republike Srbije. Ve sama injenica da su javno ljudi iz reima prezentovali dva razliita obrazloenja ove akcije, moe biti veoma indikativna. Najpre se tvrdilo da je Studio B zauzet jer je pozivao na ruenje Ustavnog poretka i na graanski rat, a zatim je potegnuto pseudo-legalistiko obrazloenje po kome je akcija opravdana Zakonom o sredstvima u vlasnitvu Republike. Ovaj zakon se odnosi samo na nekretnine, a Studiju B je zaplenjena sva oprema, tehnika, i sve to mu pruipada kao firmi iji je osniva Grad Beograd. Nema nikakvog stvarnog legalnog pokria za ono to je Vlada Srbije uradila sa Studijom B. Radi se o isto politikoj, i protivpravnoj akciji. Posebna pria je nain na koji je to uraeno koji je takoe nenormalan i protivan normalnom politikom ivotu. Tajna je u tome to nema pisanog dokumenta po kome su oni delovali ve je cela akcija bila protivpravna i bilo bi mnogo komplikovanije izvesti je tokom normalnog radnog vremena. Kao kolateralna teta otili su i drugi nabrojani mediji. Dok je Blicu i Indeksu dozvoljeno da nastave sa radom nakon nekoliko dana, kada se praina malo slegla, Radiju B2-92 nije vie dozvoljeno da radi niti da koristi frekvenciju Studija B, kao ni svoje prostorije i opremu u palati Beograanka, iako su i za jedno i za drugo imali pravno vaee ugovore. Ali procenjeno je da je to u tom trenutku bio suvie opasan medij. Od ovoga trenutka poinje hronologija raspada Udruene opozicije. U roku od desetak dana naizgled stabilno funkcionisanje jedinstvenog opozicionog prostora se raspalo u paramparad i Miloevi je uspeo da biraima razveje i poslednju iluziju o mogunosti da je opozicija sposobna da neto uradi i da ti lideri zasluuju ikakvo poverenje. U veoma kratkom roku Miloevi je uspeo da ceo taj prostor, prividno ujedinjen, koji mu se bio oteo na neki nain i prerastao funkciju zatitnog omotaa, pocepa, razbije i vrati u status niza simulakruma. 6. Poelo je istog tog 18. maja. Radnici ovih zauzetih medija koji su bili izbaeni iz zgrade pokuali su da se samoorganizuju i da zaponu neku vrstu protesta. Niko od opozicionih lidera nije doao da im se

72

73

obrati ili prikljui. Lideri su bili potpuno zateeni akcijom, bez ikakve ideje ta bi moglo i trebalo da se uradi, a sve pretnje koje su sa velikim samopouzdanjem upuivali prethodnih dana pokazale su se kao prazne puke. Zakazan je protest i javno itanje vesti u 19 h. (vreme uobiajenog dnevnika Studija B) sa balkona zgrade skuptine Beograda. Lideri su celog dana zasedali u zgradi Skuptine, ali bez Drakovia koji se nalazio negde u Crnoj Gori. Veoma je zanimljivo da se Drakovi, ije je glavno medijsko oruje, Studio B, bilo oduzeto, pojavio tek nakon nekoliko dana. Navodno je strahovao za svoj ivot. Ovim gestom Drakovi je sebe politiki ubio, isto kao to je to ini sebi uinio za vreme bombardovanja time to je otiao iz zemlje. Naprosto, ljudi kojima bi u ovakvim trenucima moralo najvie da se veruje nisu bili na stranom mestu. U trenutku kada je Miloevi izveo ovaj Udar, prema relevantnim anketama protiv njegove politike je bilo izmeu 70-80 % graana. Kljuno je pitanje zato se ljudi nisu pobunili i kako je takav udar mogao da proe? Kada je u jesen 1996. godine pokuao da uradi slinu stvar ponitavajui rezultate lokalnih izbora, graani Srbije i studenti su se odazvali pozivu opozicije u ogromnom broju i dugotrajnim masovnim protestima uspeli su da nateraju Miloevia da se vrati nazad u granice ustavnosti. Koja je razlika izmeu 1996. i 2000.? Najpre valja imati na umu da je masovnost i uspenost protesta iz 1996. bila iznenaujua za sve analitiare kao i za voe opozicije. Ba pred njihov poetak bilo je opte mesto meu opozicionim komentatorima tvrditi da su graani Srbije zapali u apatiju i da nita ne preduzimaju kako bi se oduprli reimu. Ove tvrdnje su plasirane od nesposobnih opozicionih politiara i srodnih analitiara koji su, po tradiciji, istraivanja o stanju srpskog elektorata vrili iz beogradskih salona. Na njihovo zaprepaenje graani Srbije su izali da zatite ne opoziciju ve svoja izborna prava i ustavnost u dravi. Drugi bitan faktor je bio taj da lideri opozicije, iako nisu imali neki kredibilitet, ipak nisu bili u tolikoj meri dezavuisani i lieni poverenja da ih graani ne bi sledili u protestima (odnosno bolje rei da graani ne bi smatrarali kako su lideri dovoljno sposobni da budu iskorieni kao nosioci pokreta za zatitu ustavnosti i graanskih i politikih prava). Trei faktor je to to zapadne zemlje jo uvek nisu bile tretirane kao otvoreno neprijateljske, a i Miloeviu je bilo stalo do dobrih odnosa sa njima. Ovo je znaajno jer

je naalost beogradska opoziciona elita unela u svest ljudi potpuno pogrenu identifikaciju demokratizacije zemlje sa njenim vezivanjem za zapad. Ovo je greka sa dalekosenim posledicama jer se u Srbiji radilo ne o demokratizaciji uz pomo Zapadnih vlada, ve upravo obrnuto, o demokratizaciji uprkos ovim vladama koje su sve do 1998. uglavnom podravale Miloevia. Zatim, graanski protesti kao efikasno oruje borbe za demokratizaciju zemlje bili su jo uvek svee i mono oruje. 2000. godine situacija je bila umnogome izmenjena. Jedino je broj ljudi koji je bio protiv Miloevieve politike bio jo vei. No to zbog ukupne konstelacije snaga i odnosa na politikoj sceni, odnosno zbog prirode Slobizma kao sistema, nije bilo presudno, jer su svi ostali faktori bili promenjeni u negativnom kontekstu. Najpre, otvoreno se pokazalo da su najvei problem zemlje opozicioni lideri, odnosno to to umesto opozicije imamo simulakrum opozicije. Ve nakon zavretka protesta 1996/97 opozicioni lideri su izgubili najvei deo poverenja koje su ljudi gajili prema njima. Glavni dugoroni cilj protesta, smena reima Slobodana Miloevia nije bio ostvaren. Lideri su jedva doekali da zagrabe svoje pare (lokalne) vlasti umesto da idu na smenu sistema u zemlji. U sledeih nekoliko godina ovi lideri su se do krajnosti iskompromitovali raznim svojim postupcima. to se Beograda tie najznaajnija je bila sveopta korumpiranost gradske vlasti koju je sainjavao SPO. U ukupnoj raspodeli snaga Miloevi je SPO korumpirao time to im je dao Beograd kao to se opasnom psu baci dobra koska. Ve u jesen 1997. raspala se koalicija Zajedno u Beogradu, a sledee dve godine (do sluaja na Ibarskoj magistrali) SPO je vladao uz podrku SPS-a i JUL-a. Ovo je bio jedan od genijalnijih poteza Miloevia na kome se jasno videla priroda njegove simulakrumske vladavine. Podravajui iz senke SPO, najpre ga je neutralisao kao opasnog politikog protivnika. Zatim je otvorio vrata optoj pljaki Beograda koju je SPO sprovodio tokom svoje vlasti, a istovremeno je sve vreme pokazivao na RTS-u katastrofalne posledice opozicione vladavine u Beogradu. Od mnotva kriminalnih radnji koje se vezuju uz vlast SPO-a u Beogradu pomenimo samo najupeatljivije: unitavanje GSP-a zarad privatnih prevoznika od kojih je gradska vlada ubirala dobre namete, termitoidna invazija kioska koju je odobrila gradska vlast i konano besprizorno nadziivanje zgrada sa ravnim krovovima. Mnotvo drugih radnji slinog tipa otkrivali su svojevremeno DS

74

75

(snimanje filma No sredstvima od gradske takse) a kasnije naroito Radikali u emisiji Radikalski talasi (pomenimo samo zaraivanje na snabdevanju obdanita!!!!). Budui da su ovakve radnje bile optepoznate graanima Beograda i da su ih reimski mediji neprestano prikazivali, normalno bi bilo da se angauje Javni tuioc i da on ispita sve naznaene sluajeve. No to je upravo ono to reim nije hteo da uradi iz jasnih politikih razloga. Najpre, korupcijom se eliminie oponentska politika snaga SPO-a, zatim time se lideri ove partije dre u aci pod stalnom pretnjom; narodu se pokazuje opozicija kao jo gora od dravne vlasti i ostvaruje se poslednji izvor legitimiteta. Ovo se naroito dobro videlo u trenutku krize. Kada je reim udario nasilnim i protivpravnim sredstvima, na ulici nije bilo nikog da stane iza SPO-a i drugih opozicionih stranaka. Ljudi nisu hteli da brane korumpiranu gradsku vlast niti televiziju koja je vie od dve godine bila jeziva replika RTS-a, porodini partijski servis Vuka Drakovia. Opozicioni lideri su takvom svojom politikom izgubili svaki kredibilitet kod ljudi, a to je neoprostivo naroito za opozicione lidere u ovako problematinim politikim sistemima; u njima je izuzetno vano da u kriznim trenucima, graanin koji u datom trenutku rizikuje mnogo (zdravlje, slobodu, ostajanje bez posla) zaista moe da veruje lideru, da moe da se s pravom nada da batine koje dobija od policije nisu uzaludne. U Beogradu su ljudi odbili da izau jer nisu hteli da dobijaju batine da bi se branila Vukova televizija i da bi se branile privilegije korumpirane opozicione vlasti. Nisu vie hteli bilo ta da rizikuju jer su uvereni da sa ovakvim liderima opozicija nije sposobna da se izbori za promene i jedino to radi jeste da se i sama bogati. 7. Ljudima je odavno jasno da lideri opozicionih partija nisu osobe adekvatne za posao koji bi trebalo da se uradi. Meutim, uprkos svim svojim politikim neuspesima, bez problema opstaju na vlasti u svojim partijama. Razlog tome je priroda tih partija. Naime, to nisu organizovane politike grupacije sa jasnim identitetom i snanom partijskom elitom. To su pre privatne firme odreenih ljudi koje slue za linu promociju i bogaenje. Svi ti lideri se najpre trude da zadre svoje lidersko mesto unutar stranke po svaku cenu. U tom cilju najpre unitavaju partijske elite i ne dozvoljavaju da bilo ko od partijskih linosti ugrozi njihovu vladavinu. Time to unitavaju elite u svojim

partijama, de facto pomau Miloeviu jer se na taj nain ne mogu formirati jake partije koje bi ugrozile njegovu vlast. Svakome od njih je najvanije da ostane prvi u prostoru koji je okupirao iako je svestan granica sopstvenog napredovanja. Naprimer, iako je Drakovi sve vreme daleko ispod Miloevia po broju glasova koje osvaja, njemu ne pada na pamet da se posle izbornog poraza povue sa funkcije. Njemu je mnogo vanije da sve vreme ponavlja kako je on najvaniji lider opozicije u Srbiji i kako je njegova stranka najvanija opoziciona stranka. Upravo to je mehanizam simulakruma. Drakovi je nesposoban da ugrozi vlast zato to nema poverenje ljudi. Meutim on okupira opozicioni prostor i ne dozvoljava da njega u tom zabranu bilo ko ugrozi. Na taj nain titi sebe ali i Miloevia, jer je nuan uslov promene reima, prethodna promena lidera u opoziciji. No Drakovi ne dozvoljava da se pojavi novi lider i time demobilie, suspree i razvejava energiju koja postoji za promene. De facto, SPO i njegov lider su, zajedno sa ostalim liderima i opozicionim partijama, taj zatitini omota koji uva Miloevia na vlasti. Zahvaljujui neproraunatoj upotrebi od strane ovih lidera, institucija graanskog protesta kao potencijalno najjae oruje u borbi za demokratizaciju zemlje, potpuno je dezavuiasana i isprofanisana. Lideri bez kredibiliteta poeli su svakog asa da pozivaju na neku vrstu neprestanih i dugotrajnih protesta, kao da ljudi nemaju ta da rade nego da svaka tri meseca izlaze da po svim vremenskim situacijama etaju, rizikuju batine od policije, gube vreme Kako je Bodrijar jednom primetio, svaki dogaaj je Dogaaj samo prvi put kada se desi; ostalo je samo repriza koja nema dra, snagu i privlanost Dogaaja. Isto je i sa graanskim protestima; oni mogu biti organizovani jedanput efikasno i snano kada mogu prikupiti energiju sposobnu da postane snaan politiki faktor. Ako se stalno poziva na njih, kao to je to opozicija poela da radi, oni gube snagu i postaju bljutavi, unapred propali pokuaji da se ponovi neto u ta su ljudi verovali, a to je po shvatanju veine uesnika zavreno neuspehom opstankom Miloevievog reima. Ovo je posebno opasno zbog mogunosti Udara kakav je bio onaj od 17. 5. Kad se na ovaj nain uniti i poslednje oruje za odbranu od siledijskog reima, onda je tom

76

77

reimu dozvoljeno da radi ta hoe. Naprosto, nema vie mogunosti da se organizuje odbrana od njegovih uzurpatorskih namera. Dakle troenjem, unitavanjem i dezavuisanjem ovog instrumenta, opozicija je otvorila vrata diktatoru, da po elji ak zavede i vanredno stanje, da ide do samih granica nasilja, jer nee naii na bilo kakav otpor. Taj otpor bi morale po prirodi stvari da organizuju opozicione partije; no njenim liderima ljudi vie ne veruju pa je otpor unapred osuen na propast. Ali reim je mudar pa ne ide do kraja; on nee suspendovati sve slobode i ukinuti politike partije. One mu trebaju upravo ovakve kakve su. Kad ih ne bi bilo, stvari bi bile mnogo jasnije i ljudi bi krenuli da se organizuju spontano, u svojoj okolini kako bi zatitili svoje istinske interese. Tek to bi bio poetak formiranja istinskog, graanskog drutva iz koga bi se izrodile i prave opozicione politike partije. 8. Ovi procesi spontanog organizovanja u velikoj meri su prisutni u gradovima po unutranjosti Srbije. Uopte, situacija nakon 17. maja. pokazala je koliko je Beograd truo i politiki mrtav grad, upravo zbog ovih problema vezanih za genealogiju opozicionih pokreta i organizovanja. U gradovima poput Nia, aka i Kragujevca, koji su i do deset puta manji, okupljalo se nekoliko puta vie ljudi na protestima nego u Beogradu. Poenta je u spontanoj ili grass rooted prirodi organizovanja ljudi u tim gradovima. U Beogradu je prostor za organizovanje ljudi pokriven od strane centrala politikih partija s jedne i od strane civilnog drutva (NVO-a) s druge strane. I jedni i drugi su potpuno apstraktne organizacije udaljene od obinih ljudi, izolovane i zatvorene u nekom svom svetu koji obini graani sve manje doivaljavaju kao svoj. Teko da je bilo koja od brojnih i bogatih nevladinih organizacija ubedila graane Beograda da ona titi njihove interese. Upravo je obrnuto; veina tih NVO-a je doivljavana kao anti-srpski orjentiasana, kao neko ko zastupa politiku i interese zapadnih zemalja. Kada se zna da su one i finansirane od strane zapadnih fondacija i drugih izvora, i da su zahvaljujui tome postale dobar biznis od koga mnogi nazovi intelektualci ive, onda je potpuno jasno zato obini graani celu ovu oblast organizovanog graanskog drutva doivljavaju kao apstraktnu ideologiju civilnog drutva uperenu protiv svojih interesa.

Time se anulira mogunost njihovog istinski spontanog organizovanja radi zatite nekih sopstvenih interesa, to zapravo jeste nain na koji se razvija graansko drutvo. S druge strane, centrale velikih opozicionih politikih partija, koje su sve smetene u Beogradu, takoe su postale klubovi za sumnjivo bogaenje i okupljanje bogatih ljudi. Meu obinim ljudima se ukorenilo shvatanje da opozicija nije nita bolja i moralnija od vlasti i da su svi oni tamo samo da bi pljakali. Mladi ljudi su, ne bez razloga, shvatili da je bavljenje politikom, ma u kojoj stranci, jedini siguran nain za bogaenje i linu promociju. Ali takve opozicione partije koje imaju takav imid u narodu, svakako nisu neto to narod doivljava kao svoje i iza koga bi stao u kriznim trenucima. U unutranjosti je, meutim, situacija ila upravo onako kako je funkcionisala svuda gde se postepeno i iz temelja, na osnovu istinskih interesa, formiralo graansko drutvo. Naime, od poetka devedesetih, kada su poela partijska organizovanja, opoziciono orijentisani ljudi bili su po manjim gradovima izloeni uasnom pritisku bahatih lokalnih reimskih monika. Po komunistikoj tradiciji, svako ko je bio na drugoj strani doivljavan je kao izdajnik i anti-dravni element. Budui da se radi o manjim sredinama, pripadnici raznih opozicionih organizacija i partija bili su prinueni na blisku saradnju radi zajednike odbrane. Veoma esto su se deavala ikaniranja opozicionara, izbacivanje sa posla, pretnje pa i fiziki obrauni. U manjim sredinama od Beograda, ljudi jo uvek imaju neku vrstu linog, neposrednog kontakta i vai ono uveno sve se zna. Tako graanima nisu ostajale nepoznate sve mahinacije, prevare i zloupotrebe raene od strane izuzetno bahatih lokalnih monika (uven je sluaj funkcionera SPS-a u Niu, Mileta Ilia). Progonjeni opozicionari su u tim sredinama dobijali oreol muenika i ljudi su ih postepeno prihvatali kao svoje. tavie, na lokalnim izborima 1996. prihvatili su lokalne opozicionare kao zastupnike sopstvenih interesa, kao nain da se odbrane od reimskih nasilnika i da zatite svoje sredine koje su uveliko propadale. Kljuno je bilo to to su lokalni opozicioni lideri doivljavani kao ljudi iz naroda, kao neko ko zaista ivi u toj sredini, zna sve probleme i po cenu linih nevolja bori se protiv nasilne vlasti. Kredibilitet tih

78

79

lokalnih opozicionih lidera u njihovim sredinama daleko je vei nego ukupni kredibilitet partijskih voa. Konano, nije zanemarljiva injenica to to se civilno drutvo ograniilo na Beograd. Beogradski intelektualci koji su stvorili taj svoj uaureni i po demokratizaciju zemlje kontraproduktivni svet, sreom nisu izlazili iz Beograda (kruga dvojke) i to je ostala specijalnost samo prestonice. Zahvaljujui tome, po drugim gradovima nije formirano civilno drutvo kao simulakrum graanskog drutva pa su ljudi mogli u veoma jasnim i istim terminima, bez poznavanja teorije, prosto intuitivno da se samoorganizuju i da tako stvore grass-rooted oblike graanskog drutva koje se za svoja prava i autonomiju bori protiv totalitarno usmerene dravne vlasti. Posebno je zanimljiv razvoj nakon 1997. i priznavanja rezultata lokalnih izbora. Za razliku od Beograda, u ovim drugim sredinama sredstva kojima je raspolagala gradska vlast bila su daleko manja pa je i prostor za manipulisanje bio suen. Izloeni velikom pritisku dravne vlasti, lokalni opozicionari koji su postali lokalna vlast, morali su mnogo vie da se pomue da opravdaju poverenje koje su im graani dodelili. U tim sredinama nije bilo mogue da doe do koalicije sa SPS-om kao to je to bio sluaj u Beogradu. Tamo je koalicija Zajedno preivela jer su lokalni lideri bili prinueni vie da vode rauna o zahtevima svoje sredine i svojih graana nego o deavanjima u centralama u Beogradu. Oni su sebe videli pre svega kao pripadnike Opozicije pa onda kao lanove svojih partija to im je pomoglo da odre poverenje graana i tri godine nakon preuzimanja vlasti. Bez obzira na manje greke i na neke ne ba legalistike strategije delovanja, oni su uspeli da sauvaju poverenje graana i da uprkos svim problemima i dalje imaju iza sebe najvei broj sugraana, to je posebno bitno u kriznim trenucima. Tako je reimu bilo nemogue da otme lokalne medije u tim sredinama kao to se to desilo u Beogradu. Kad god su dravni organi pokuali da navodno pravnim sredstvima preuzmu ili zatvore lokalne medije, naili su na snaan, masovan i organizovan otpor sa kojim se nije bilo aliti. Ljudi su te medije doivljavali kao neto to im istinski pripada, a lokalna vlast koja je organizovala odbranu je opet doivljavana kao neko kome treba verovati. Otud je lako razumeti zato su propali pokuaji otimanja lokalnih medija i u Kraljevu, i u aku i Bajinoj Bati, i svim drugim mestima gde su desetine hiljada graana

izale da svojim telima tite svoje medije. Posebno je slikovito to moglo da se vidi nakon 17. maja. Dok je u Beogradu na poziv svih opozicionih lidera i na poziv korumpirane i nekredibilne gradske vlasti izalo manje od deset hiljada ljudi, u Kragujevcu je bilo 15.000, a u Niu i aku, koji su pravi primeri spontano nastalog i razvijanog graanskog drutva, na poziv gradske vlasti u svakom trenutku na ulici se nalazi 20.000 ljudi. Meu ljudima u unutranjosti polako se razvila predstva o korumpiranosti i politikoj trulosti Beograda. Meutim zbog potpune centralizacije finansijskog i politikog ivota koju je nametnuo Miloevi a svi opozicioni lideri su jednako sledili, nemogue je organizovati se nevezano od Beograda. Na taj nain se sva ta reformska energija koja postoji u gradovima izgubi i neutralie preko simulakrumskih lidera beogradskih opozicionih partija. Nemogue je promeniti bilo ta dok se promene ne dese u Beogradu a one upravo nisu mogue jer je nemogue zbog ukupnog sistema odnosa napraviti promene opozicionih lidera u Beogradu. Slina situacija kao sa graanskim protestima je i sa studentskim protestom. Nakon 1997. godine sa pravom se moe tvrditi da vie nee biti mogue u Beogradu organizovati studentske proteste. I ta institucija je zloupotrebljena i kao konani rezultat studenti su izgubili poverenje u nju . Tokom protesta 1996/97 mnogi studenti su izgubili godinu, nisu polagali ni spremali ispite i pojedinano gledano svako je imao odreenu tetu od cele te akcije. Meutim, verovalo se da se time ostvaruje dugorona zajednika korist. Na kraju se ispostavilo da od toga nema nita i da je jedino uzaludno potroeno mnogo energije, a ostala je pojedinana teta. Posebna pria je to to su svi lideri studentskiih protesta od 1991. naovamo izuzetno profitirali od svog buntovnitva i liderstva. Lideri protesta od 1997, Jovanovi i Anti jo istog leta su postali lanovi Demokratske stranke. Jedan je postao portparol a drugi visoki funkcioner veoma blizak iniu. Ostao je utisak da su studenti pojedinano imali ogromnu tetu da bi lideri profitirali. Nakon toga teko je oekivati da e studenti ikada ponovo rizikovati da uu u takve poduhvate. Tu je jo jedan zanimljiv faktor, a to je da se formirala i neka vrsta studentske aristokratije/oligarhije. Po svim studentskim organizacijama, kao i po podmladcima opozicionih partija uglavnom se svih ovih godina kree jedna ista ekipa ljudi koja je ve ili na ivici tridesete ili je ak

80

81

zagazila u etvrtu deceniju ivota. Ti ljudi su bili u svim pokretima i studentskim organizacijama, a i dalje su kljuni za dobijanje finansijskih sredstava za studentske akcije. Ti isti ljudi su napravili i Otpor. Meutim, ti ljudi su takoe istroeni i vremenom su izgubili kredibilitet. Naroito zato to vie i nisu u studentskim godinama. Ali oni jednako opstaju na studentskoj sceni kao nezamenjljivi jer i ta vrsta rada donosi ne ba zanemarljive finansijske i druge privilegije. Tako da se praktino formirao i jedan trajni simulakrum studentskog vostva. 9. Kada se sve ovo ima u vidu, onda je jasno zato se nakon udara od 17. maja cela situacija smirila za desetak dana. Prvih nekoliko veeri se okupljalo po desetak hiljada graana ispred gradske skuptine. Opozicioni lideri su beskonano zasedali u toj zgradi, prva tri dana bez Vuka Drakovia, bez ikakvih konkretnih rezultata. Dve veeri uzastopno, policija je primenila silu i tukla demonstrante to je bilo taman dovoljno, uz nesposobnost opozicije, da se ljudima sve smui i da vie ne izlaze. Od mnogih se moglo uti i da nee da poturaju svoju grbau za batine da bi se drugi bogatili. Ve nakon nekoliko dana broj ljudi koji je dolazio pred skuptinu u sedam uvee spustio se na hiljadu. Posebno upeatljivom e ostati scena kada policajci tuku demonstrante dok opozicioni lideri gledaju ceo prizor sa balkona. Dodatna bruka je napravljena oko navodnih razgovora sa Grkom i Rusijom i posebno oko loe planiranog puta u Rusiju. Oigledno nespremni i nesposobni da bilo ta urade (a do pre samo desetak dana Drakovi je bio izuzetno samouveren), lideri opozicije su po tradiciji zakazali miting za 27.maj. Miting je, naravno, bio fijasko. Protekao je u jednoj tunoj i jadnoj atmosferi u kojoj su opozicioni lideri optuivali graane to ne izlaze u veem broju da brane svoje medije. Pred nekoliko desetina hiljada ljudi Drakovi je poruio graanima da moraju da pitaju reimske ljude odakle im toliko bogatstvo (kao da se ljudi istovremeno ne pitaju odakle njemu i njegovim ljudima isto toliko bogatstvo); i poruio im je da na ulicama Beograda mora da bude pola miliona ljudi (no nema ih upravo zbog njega i inia). U NIN-u od 29. juna 2000. Milan Boi, jedan od najbliih Drakovievih ljudi, besramno je optuio graane Beograda (koji su dosada nebrojeno puta pokazali da se ne boje niega kada u neto veruju) da nemaju graanske kurai!? Na taj nain je samo ponovio opte mesto beogradske tragedije.

Korumpirani i nesposobni opozicionari koji su zapravo simulakrum opozicije i kao takvi prozreti od naroda, za svoje greke optuuju graane koji nee da poturaju grbau za njih i onda ih ovako bez trunke stida optuuju za strah, nacionalizam, podanitvo, autokratofiliju i tako dalje. Ovo samo ilustruje do koje mere su Srbi nesrean narod kome je elita potpuno unitena i umesto elite imaju gomilu nemoralnih i beskrupoloznih likova spremnih da racionalizuju svaki svoj neuspeh i da ga prebace na teret graana. Drakoviev kompanjon ini je poruio pak graanima da se tuku sa policijom i da ih ne putaju u svoje prostorije. Vikao je da svi moraju biti neposluni. Istovremeno, ljudi su se pitali zato prvo oni nisu neposluni i zato se najpre oni ne tuku sa policijom. Sve ovo vreme gradska vlast je nastavljala normalno da funkcionie, a palata Beograd je uredno imala struju i vodu. Nije ni udo to su se uveliko pronosile glasine da je cela akcija dogovorena izmeu Drakovia i Miloevia, pa su lideri SPO-a ovo neprestano demantovali (savetnik Vuka Drakovia, Pribievi je 24.maja tvrdio da je to deo specijalnog rata reima protiv SPO-a). Dan pre ovog mitinga, 26.maja, dve hiljade studenata se skupilo na jo jednom neuspelom pokuaju da se otponu studentski protesti i proetalo do zgrade skuptine grada gde je poruilo skandiranjem opozicionim liderima: Jebite se lideri! Na mitingu sutradan, ovek iz Otpora je javno napao lidere da za sve vreme nita nisu uradili i da nemaju nikakav plan delovanja. Na ovom mitingu se videlo da je polet opozicionog organizovanja od 10. januara do 17. maja bio jedan veliki naduveni balon, projekat izgraen na staklenim nogama. U roku od deset dana Miloevi je probuio balon, izduvao ga, polomio te jadne staklene noge i potpuno poistio opoziciju sa politike scene. Gotovo u vazduhu je moglo da se oseti ogromno razoaranje ljudi te kako rejting opozicije strmoglavo pada. Nakon nekoliko dana Miloevi je dozvolio da Radio Indeks ponovo pone sa radom, a i Radio Panevo je ponovo moglo da se uje u Beogradu. Sve to vie nikome nije bilo znaajno budui da je opozicija vraena na simulakrumsko stanje od pre 10. januara. Ona vie nije bila nikakav znaajan politiki faktor. Svakodnevno su na RTS-u ili prilozi o tome kako SPO pljaka Beograd i kako je gradska vlst unitila GSP. Poeo je trajk privatnih autoprevoznika koji je potpuno ogoljeno pokazao da je zaista GSP mrtav, da je gradska vlast zaista unitila

82

83

gradskog prevoznika. 1.6. Vlada Srbije je preuzela GSP (po krajnje sumnjivoj uredbi, ne obavetavajui gradsku vlast kao osnivaa) uz veliko odobravanje graana Beograda koji ve nekoliko dana nisu imali prevoz. Odmah sledeeg dana privatnici su poeli da rade, a koji su mehanizmi primenjeni tokom ove operacije moemo samo da nagaamo. Bilo kako, sve to je bio veliki amar gradskoj vlasti i dodatna erozija poverenje graana u opoziciju. Istovremeno je najavljena i od 1. 6. zapoeta isplata po 150 DM od stare devizne tednje, to je bio izvanredan psiholoki potez koji je simbolizovao navodnu snagu drave. (Zanimljivo je da je u vreme udara od 17. 5. vrednost DM delimino pala na crnom tritu). U ponedeljak 29. juna, prireen je veliki spektakl u Novom Sadu na kome je pred moda i 100.000 svojih pristalica Slobodan Miloevi otvorio novi drumsko-elezniki most. Opet je to bio stari, samouvereni Miloevi koji je bez trunke nevoze suvereno vladao situacijom. U kojoj meri je ovo bio coup de grace cele dvonedeljne operacije govori i injenica da se nije ni osvrnuo na opoziciju. Ona jednostavno vie nije bila nikakav problem. Njena navodna snaga je anulirana u veoma kratkom roku, sa nekoliko izvanredno proraunatih i efektnih poteza u kojima ak nije ni upotrebljeno vie sile nego to je bilo potrebno. Ovo je bila jedna od najbriljantnijih operacija od poetka Miloevieve vladavine. Gotovo savreno izvedena i ubistveno efektna. 10. Sve to se nakon ovoga dogaalo, bilo je potpuno predvidljivo i rutinski je sledilo logiku ranijih situacija. Krenula su prepucavanja i otvoreni sukobi opozicionih lidera koji su jedan drugog krivili za ovu katastrofu. Na sastanku od 2 juna, svi sem SPO-a se dogovaraju da izau na bilo koje izbore pod bilo kakvim uslovima i da poinju pripremu zajednikih lista. Sledeeg dana Vuk Drakovi daje intervju u kome napada ostale lidere da su izdali sporazum od 10. januara i izjavljuje da SPO nee izlaziti na izbore pod ovakvim uslovima kao i da nee uestvovati u daljem radu Udruene opozicije jer se ostali ne pridravaju dogovora. To je bio i kraj Bajke od 10. januara koja je jo uvek mnogima ulivala nadu da moe doi do promene u zemlji. No da do tih promena ne moe doi zbog prirode sistema koju smo opisali u prvom delu, moe biti jasno svakome ko pogleda pisanje opozicionih medija u ovom periodu. Nee nai nijedan jedini kritiki i analitiki lanak koji bi

rekao ono to su svi graani oseali i videli: da je opozicija mrtva i da jedino to moe da se uradi jeste da se ovi lideri sklone i da oslobode prostor za nove snage koje bi moda neto mogle da urade. Ne, opozicioni listovi su nastavili da piu kao da se nita nije dogodilo, da beskrupulozno prikrivaju greke opozicionih lidera i da tvrde kako je Miloevi i dalje ugroen od te opozicije. U NIN-u od 1. juna, lideri SPO-a govore o aneminom narodu, a Milan Boi tvrdi kako im sve ovo nije nanelo nikakve tete! Zahvaljujui svemu ovome (i zahvaljujui posebno onoj etvorici poslanika koje mu je Drakovi poklonio), 6. jula Miloevi je izvrio ustavni pu kojim je de facto Crnu Goru isterao iz zemlje i tako zahvaljujui i tom simulakrumu opozicije ugrozio opstanak drave. Pokazalo se da je simulakrum opozicije poslednji izvor legitimiteta koji Miloevi ima i trajno osiguranje od nezadovoljnih masa. EPILOG Ovaj tekst je napisan u leto 2000. godine i predstavlja pokuaj opisa sistema Miloevieve vladavine. I danas, godinu dana kasnije smatram da model ima veoma jaku deskriptivnu snagu. To to su se promene desile svega nekoliko meseci nakon lanka, ne samo da ne ugroava ovaj model ve ga umnogome potvruje. Naime, ono to je usledilo nakon opisanog perioda su sledee injenice koje su konano dovele do Miloevievog pada, a koje upravo potvruju moje pretpostavke o tome na emu se zasnivala njegova vlast: 1. Uklonjen je glavni simulakruma opozicije, SPO pa je tako osloboen prostor za konano pojavljivanje prave opozicije odnosno za prerastanje indirektnih simulakruma u realnu snagu. (Naravno ostaje engima ko je i zbog ega konano sklonio Drakovia iz igre; da li su to bili Amerikanci jer su konano reili da obore Miloevia, da li je to bio sam Miloevi koji je pogreno pretpostavljao da e nezadovoljni narod ipak glasati za bilo koga, ili je to uradio sam Drakovi... Svakako tek time je osloboen prostor za pravi obraun sa Miloeviem. Naravno, mogue je da je kompletna pria bila odraena od strane samog Miloevia jer je zbog nekih razloga reio da se povue...)

84

85

2. Osim Drakovia i drugi propali lider ini povukao se u drugi plan a tim je otvoren prostor za novog, jo uvek nepotroenog lidera Kotunicu koji je oigledno jedini imao potencijal da stekne poverenje naroda. 3. Ono to je verovatno osnovno, a to je da su Zapadnjaci (pre svega Amrikanci) zaista konano reili da srue Miloevia. Odatle je sledilo to da su po prvi put podrali jedinu struju, ideologiju i program koja je mogla da obori Miloevia jo 1992: reformisani, liberalni srpski nacionalizam. Sve druge ideologije i politike prie su sklonjene iz opozicionih medija. 4. Odatle je takoe sledilo i to da su naredili svim politikim i NVO strukturama koje su izgraene njihovim novcem da podre tu ideologiju po kojoj su sve vreme pljuvali kao po jo opasnijoj od Miloevia, pa su iza Kotunice stali bukvalno svi slojevi opozicionog prostora sa velikim novanim, strunim, medijskim i drugim potencijalom, a sa druge strane srpska nacionalistika opozicija je po prvi put dobila novac i podrku. 5. U vezi sa tim je i prvi pravi izlazak srpske salonske inteligencije i Kotunice kao njenog paradigmatinog, verovatno i najkvalitetnijeg predstavnika, iz totalne samoizolacije, i susret te inteligencije sa obinim narodom. Kampanja je bila jednako prijatno iznenaenje i za sam narod i za Kotunicu (koji je dodue po prvi put imao sredstva za takav poduhvat). Ljudi su videli da ipak imaju nekog kome mogu da veruju i ko moe da ih povede u promene. Ne radi se pri tome o potrebi za voom ve za nekim ko simbolie kvalitet, moralnost i uliva veru u vrednost uloenog truda i rizika, a to je, kako sam to u tekstu stalno ponavljao, vie nego potrebno u trenucima krize i velikih drutvenih lomova. 6. Zemlja je bila potpuno fiziki iscrpena, ali ovoga puta zapadnjaci nisu kao posle Dejtona dozvolili Miloeviu da proda neki vaan infrastrukturni sistem i time produi svoj politiki ivot. Naravno iza ovog ostaje kljuno pitanje zato su Amerikanci dozvolili da se sve ovo desi, odnosno zato nisu to ranije uradili, ali time ve ulazim u domen geo-politikih spekulacija to nije moj posao. Ovde je cilj bio da opiem jedan nov model sistema diktature. Na ovom modelu se jo itekako moe raditi, a moje je da se nadam da e ideja naii na interesovanje kolega i javnosti.

POP-POLITIKA I POP-IDEOLOGIJA O (ZLO)UPOTREBI MASOVNE KULTURE I UMETNOSTI U POLITIKO-IDEOLOKE SVRHE

Prethodna napomena Da bih predupredio pogrena itanja i tumaenja ovog teksta elim da ukaem na dve stvari. Prvo, u politikoj filozofiji, i politikoj i socijalnoj teoriji uopte nuno je praviti makar aproksimativnu razliku izmeu normativnog i deskriptivnog dela. Normativni deo se bavi apstraktnim pojmovima, teorijama, konstrukcijama, projekcijama; pokuava da odredi znaenje apstraktnih ideala kao to su pravda, jednakost, sloboda, i pokuava da stvori to je bolje mogue modele institucija, poretka i drutvene organizacije. Deskriptivni deo, meutim, usmeren je na to precizniji, detaljniji i adekvatniji opis postojeeg drutva; pokuava da da to bolju deskripciju postojeih i vaeih institucija i modela, odnosno realnog stanja u drutvima u kojima oni deluju. Stoga su najee, mada ne nuno, i kritiki osvrti i zapaanja usko povezani sa deskripcijom: uporeuje se postojee stanje sa proklamovanim modelima i kritikuju se neopravdana odstupanja i zloupotrebe vlasti. Ovaj deskriptivni deo analize, daleko je blii pojmu nauke nego normativni deo, upravo zato to je mnogo vie vezan postojeim uslovima i injenicama. Studija koja je pred itaocima ima namere da se smesti upravo u ovaj prostor deskripcije. Druga bitna stvar je ova: budui da je kod nas dolo do radikalne i najbanalnije politizacije svega, pa i naunih istraivanja, stvorila se navika da se svako nauno delo povezuje sa nekom ideologijom, politikom paradigmom, centrom moi, klanom, ak odreenom politikom opcijom, tj, da se implicitno pretpostavlja da po svakom pitanju postoje samo dve opcije (ili-ili varijanta), te da svaki javni iskaz autora automatski svrstava na neku od tih strana. Sa tim je ilo i uverenje da svaki deskriptivni pokuaj i svaki kritiki osvrt nuno implicira i odreene normativne stavove koje autor zastupa. Ovaj pristup je sasvim pogrean i kao ovek koji eli da se bavi drutvenom naukom a ne politikim angamanom, najotrije protestujem protiv toga. Ovaj pristup

86

87

se najbolje vidi u odnosu prema Zapadu (koji je kod obe strane stvoren kao mitski, esencijalistiki konstrukt): jedni su do paroksizma doveli priu o trulom Zapadu, o Evropi kurvi, o hiljadugodinjim zaverama zapada protiv Slovena, Vizantije i Srba naroito, dok su mnogi njihovi protivnici fascinirani svime to dolazi iz zapadnih zemalja (ili od zapadnih vlada) stvarali svoje mitove o idealiziranoj, progresivnoj, benevolentnoj zapadnoj civilizaciji i retrogradnom, kolektivistikom Balkanu. Obe paradigme (i nekritiko odbijanje i nekritiko prihvatanje svega, u totalu) su potpuno neozbiljne, mitomanske, obe su podjednako izraz palanakog duha, obe vide Zapad kao esencijalistiki konstrukt i onemoguuju ozbiljno, segmentirano istraivanje tokova zapadne civilizacije sa svim svojim prednostima, manama, problemima, izgledima. Ovo predstavlja izrazito veliki problem za nae drutvo upravo zato to se konano nalazimo na putu da uemo u taj politiki, ekonomski, kulturni i civilizacijski krug i da tako preuzmemo mnoge-i dobre i loe-stvari koje su u tim zemljama prole ili se dogaaju. A o svemu tome vrlo malo znamo, optereeni sopstvenim unutranjim diskusijama i problemima koji su obeleili intelektualnu scenu u poslednjih deset godina. Zbog svega ovoga moram da naglasim da smatram kako je liberalna demokratija zapadnog tipa najbolji normativni model organizacije drutva koji je oveanstvo dosad stvorilo. No, jedna stvar je apstraktni, normativni model, a druga je opis funkcionisanja tog modela u konkretnoj situaciji i kritika loih strana koje se pri tome uoe. Pri tome je nuno veliku panju obratiti na ukupnost kulture (u irem smislu) u jednom drutvu jer bez nje same institucije nemaju mnogo smisla. Kritika jednog modela nije njegovo odbacivanje nego doprinos pokuajima da se on uini boljim, odnosno da on bolje i adekvatnije funkcionie. U tom smislu smatram da neko iz Beograda, Nia, Novog Pazara, Sofije, Sarajeva i sl. ima podjednako pravo da se bavi tim poslom kao neko iz Pariza, Berlina, Lisabona, Kopenhagena ili Njujorka. Konano, smatram da svaka vlast , bez obzira na ideoloke predznake nastoji da nametne odreenu ideologiju, da pri tome manipulie, zloupotrebljava i podvodi svoje graane odreenim ideologemama. Upravo zbog toga, kvalitet ivota u jednom liberalno-demokratskom sistemu, velikim delom zavisi od otpora graana, od kritike i

razotkrivanja ideolokih matrica koje se nameu preko razliitih mehanizama.46 Deskripcija ovih procesa je prvi korak u tom pravcu. A to je moj zadatak u ovoj studiji. a) IDEJA O POP-POLITICI I POP-IDEOLOGIJI 1. Kada je neko relativno mlad i nadobudan istraiva, analitiar, mislilac stalno mu se ini da svet od njega poinje i da je upravo on pozvan da imenuje i oznaava stvari, iako je prema biblijskom predanju Adam to odavno uradio. Pomenuti poriv bi se onda mogao shvatiti kao obini bezobrazluk nevaspitanog derleta, hibris nekoga kome jo uvek nije pokazano gde mu je mesto. Ovakav klasini konzervativistiki47 stav, koji je poslednji svoj veliki teoretski izdanak dao u ranim, herojskim danima jo uvek uticajnog logikog pozitivizma (dakle 20-e i 30-e godina prolog veka) pretpostavlja, meutim, jednu ve investiranu i integrisanu statiku filozofiju stvarnosti prema kojoj jednom imenovana stvar, entitet ili odnos, ako je imenovan(a) na Pravi nain, to ime mora zadrati zanavek. Autor ovog teksta pak smatra da je takav pristup drutveno-istorijskoj stvarnosti u najmanju ruku nepotreban (a zbog potencijalnog fanatizma koji sa sobom nosi, takoe je i opasan). Umesto toga, ini mi se da je prostor naeg sveta beskonano bogat raznim entitetima (od kojih mi usled ogranienosti svoje sposobnosti percipiranja, spoznajemo tek smeno mali broj utisaka), koji usled takoe beskonane vremenske dinamike stalno stupaju u nove odnose, stvaraju nove konstelacije relacija, razlau postojee fenomene, oblikuju nove, grupiu se na razliite naine, pri tom ukidajui, zatamnjujui, potiskujui, sklanjajui
46

Ovim lankom ne pretendujem da dajem odgovore ve pre svega da uoavam probleme, da ih reflektujem i da postavljam neka, ini mi se, znaajna pitanja. Naprimer, elim da pokaem i konstatujem kako se umetnika dela i proizvodi masovne kulture koriste za nametanje i interiorizaciju odreenih ideolokih poruka bez postojanja refleksije kod samih potroaa o tome ta im se deava. Potpuno je drugi nivo rasprava koja nakon toga moe uslediti o tome da li je to opravdano, odnosno da li je poeljno da se naprimer liberalno-demokratski ideali nameu bez refleksije o njima. 47 Pridev konzervativistiki ovde koristim u njegovom popularnom savremenom znaenju koje, naravno, nema mnogo veze sa bogatom istorijom konzervativizma kao politike teorije i prakse.

88

89

ili unitavajui ve postojee kvalitete da bi iznedrili neke nove koji mogu biti ili apsolutno novi ili varijacije nekada postojeih, slinih fenomena u izmenjenim okolnostima. U oba sluaja, ti novi kvaliteti trae da se imenuju, odrede, zahvate, razgranie od poznatog, slinog, drugog i da tim specifinim inom imenovanja zadobiju pravo na diskurzivni ivot, na postojanje u sferi ljudske komunikacije.48 Voen ovom logikom, dozvoliu sebi taj luksuz pretencioznosti da pokuam da imenujem i oznaim jedno specifino podruje istraivanja koje bi se bavilo jednim adekvatno specifinim podrujem fenomena, a koje bismo mogli nazvati podrujem Pop-politike i Pop-ideologije. Dakle, ideja je krajnje ambiciozna: pokuati da se omei jedan prostor za posebnu istraivaku disciplinu. No, ne radi se naravno o pokuaju da se izmisli neto nepostojee, to niko pre mene nije video. Malo je takvih fenomena na svetu. Uvidi koje u ja iznositi bliski su i srodni shvatanjima i radovima mnotva teoretiara koji su ovim fenomenima prilazili na slian nain, i mnoge od tih teoretiara u ja i pominjati u radu. Ono to ja pokuavam je da se to podruje jasno odredi, priblino omei i da se shodno tome izvri izvesna formalizacija (discipliniranje) koje bi pomoglo da se mnogo bolje uvidi znaaj ovog tek mestimino zahvatanog i/ili samo doticanog podruja. Ideja je da se ukae na ogroman znaaj ovog podruja u promenjenim socijalno-tehnikim uslovima gde se ceo ivot, pa tako i gotovo svi klasini teorijski fenomeni posreduju preko masovnih medija popularne kulture.49 Na primer, sve klasine politike ideologije u eri masovnih medija i popularne kulture dobijaju izmenjeno znaenje, koje njihovu imanentnu dijalektiku moe odvesti ka krajnje opasnim politikim posledicama nezavisno od proklamovanih normativnih ideala;
48

nekad ak uprkos njima kao to se dogodilo sa komunizmom i kao to se danas izgleda dogaa sa liberalizmom. Dakle, elimo da izvrimo odreenu disciplinarnu formalizaciju, nadajui se da bi to moglo pomoi preciznijem konceptualnom i metodolokom tretmanu fenomena na koje ukazujemo. Da upotrebim metaforu iz politikog renika, radi se o pokuaju pomoi ovim fenomenima da ostvare pravo na samoopredeljenje, da se izvuku ispod hegemonistike prevlasti klasinih, pred-masovnih ideologema i metoda i da tako ostvare pravo na samostalno organizovanje, izuavanje, klasifikovanje, deljenje, promovisanje sopstvenih simbola, mitova, obeleja, zabluda, strasti, ambivalentnosti, ali i inspirativnih i zavodnikih kreativnih podsticaja. 2. Cela ova ideja pop-politike i pop-ideologije ima svoj izvor u jednoj naroitoj tradiciji koja je prisutna u drutvenim naukama. Ova tradicija je, za razliku od mainstreama socijalno-politikih disciplina koji je bio okupiran transparentnim institucionalnim i van-institucionalnim oblicima praktikovanja moi, te drutvenom komunikacijom ukoliko je sa time povezana, bila usmerena na sva ona brojna marginalna i neobina (uvrnuta) podruja kojima se u glavnom toku politikih istraivanja odricao znaaj. Naime, pojedini autori su bili veoma kritini prema standardnim obrascima i metodama socijalno-politikih istraivanja jer su smatrali da ona ne daju dovoljno jasnu i realnu sliku drutvenog ivota, te su se usmeravali na razna zapostavljena podruja svakodnevnog ivota verujui da e u njima nai vaee, ali prikrivene ideologije u daleko otvorenijem i shvatljivijem obliku. Ideja koja stoji iza tog pristupa je shvatanje da su politika i ideologija prisutne u svim oblastima ivota, te da se esto mnogo bolje mogu analizirati, shvatiti i razotkriti preko takozvanih marginalnih fenomena, odnosno preko kulturnih fenomena u irem smislu, kao to su humor, zabava, seksualnost, dokolica, horoskopi, sport, moda, materijal u oglasima i revijalnoj tampi,50 nego preko institucionalno-politikog
50

Kao to je poznato za oveka neto postoji tek kada ga je imenovao, kada ga je na taj nain klasifikovao i odredio mu mesto u svom jezikom univerzumu preko koga zahvata stvarnost. Za nae sadanje istraivanje zanimljiva je i ilustrativna savremena, ve legendarna varijacija ovog uvida, koju je izrekao boss CNN-a Ted Tarner, a to je da neto postoji tek ako se pojavi na televiziji. I sam drevni proces imenovanja posredovan je televizijom: stvari se klasifikuju tako to se upoznaju na televiziji. Za savremenu decu televizija je mesto na kome sreu , upoznaju i gde spoznaju najvei broj fenomena, tako to naue da odreena imena spajaju sa slikama koje gledaju na TV-u. 49 Tako i politika i ideologija kao klasini fenomeni dobijaju u naslovu ove disipline prefiks pop kao svoju odrednicu.

Ovo izuavanje marginalnih fenomena posebno je razvijeno u francuskom strukturalizmu i post-strukturalizmu odnosno u semiologiji kao posebnoj disciplini. Najznaajnije ime je svakako Rolan Bart. Kod nas se time najvie i sa najzanimljivijim rezultatima bavio Ivan olovi. Za upoznavanje sa Bartom pogledati njegovu knjigu Knjievnost, mitologija , semiologija, Nolit, Beograd, 1979, te njegov lanak Sistem

90

91

ustrojstva i preko deklarativnih normativnih tvrdnji samih politikih aktera.51 Ova tendencija izuavanja marginalnih fenomena u koju ukotvljujemo svoju disciplinu Pop-politike i pop-ideologije, istorijski vue korene od starih Grka. Po prvi put se sree u raspravi izmeu Sokrata i ostalih sofista kako nam je Platon to preneo. Dok Sokrat pokuava da otkrije normativna , univerzalna i sveobavezujua moralna pravila drutvenog ivota, sofisti (Protagora, Gorgija) se usmeravaju na stvarne oblike drutvene prakse pokazujui kako proklamovana normativnost zapravo izgleda u realnom ivotu. (Zanimljivo je da je ve Platon prilikom razrade normativnih pravila drutveno-politikog ureenja veliku panju posvetio umetnosti i posebno muzici.) Ova realistika ili deskriptivistika tradicija koja je svoje vane predstavnike imala npr. u Vikou, Herderu i Paskalu, svoje relativno precizne i zaokruene oblike dobila je u devetnaestom veku. Ako je osamnaesti vek ostavio u naslee zaokruenu liberalnoprosvetiteljsku normativnu ideoloku paradigmu, devetnaesti vek je obeleen njenim gotovo univerzalnim prihvatanjem u evropskim zemljama te ustoliavanjem kao vladajue. Meutim, sa razliitih strana se uvialo da stvarni drutveni ivot odstupa od proklamovanih normativnih ideala, te da sadrina meuljudskih odnosa pokazuje potpuno drugaije tendencije od onih koje je vladajua liberalna oligarhija proklamovala. Napadi su dolazili od zainteresovanih strana koje su se usredsreivale na analizu upravo tih stvarnih drutvenih odnosa, borei se na razliite naine da u ukupnoj drutveno-politikoj stvarnosti ostvare to bolji poloaj. Centralna liberalna paradigma napadana je sa razliitih strana (npr. od ugroenih manjina kao to su ene ili od nacionalnih manjina koje su traile pravo na samoopredeljenje), ali najjae sa levih i sa desnih pozicija. Iako su normativne paradigme koje su sa ove dve ideoloke pozicije nuene vukle na razliite strane, deskriptivni kritiki uvidi, minuciozna
mode u Marksizam - struktralizam, Delo, Nolit, Beograd, 1974. Od olovievih dela najzanimljivija je Divlja knjievnost, Nolit, Beograd, 1985; valja pogledati i Ivan olovi, Politika simbola, Radio B-92, Beograd, 1997. 51 Poveimo ovo sa dve popularne narodne mudrosti. Prva kae Sve je politika, a poto je politika kurva i poto po univerzalnom popularnom silogizmu svi poroci idu zajedno, neumoljivo sledi i druga: Svi politiari lau!

skeniranja liberalnih drutava devetnaestog veka esto su bili potpuno identini kod njihovih autora.52 Mislioci iz obe paradigme nastojali su da pokau liberalizmu njegovu skrivenu istinu, odnosno neistinu, tj. njegovim auto-prezentacijama suprotstavljali su deskripciju stvarnih politikih odnosa, sistema vrednosti i ideologija. Meu najzanimljivija imena spadaju Demestr, Bonal, Donozo Kortez, pengler s jedne strane i Prudon, Bakunjin i Marks sa druge, te Nie i Frojd. Dvadeseti vek je doneo njihove briljantne naslednike kao to su Karl mit, Hajdeger, Luka, te posebno pripadnici Frankfurtske kole (Horkhajmer, Adorno, Nojman, Benjamin), a zatim francuske (post)strukturalistike (Fuko, Delez, Altise, Liotar, Bodrijar, Derida). Meutim taj vek je doneo i pokuaje da se ustanove nove normativne pardigme drutvenog ureenja koje su se pokazale kao daleko gore od devetnaestovekovnog kapitalistikog liberalizma. Sa prljavom vodom izbaeno je i dete i ceo taj proces rezultirao je najgorim terorom koje je oveanstvo ikada videlo; graani nekih drava pretvoreni su u savremene robove, umesto da se postignuti nivo sloboda i prava uveava on je odbaen zarad vraanja u varvarstvo, a u naslee nam je ostavljeno seanje na holokaust, koncentracione logore, gulage, kulturnu revoluciju i Crvene kmere.53 Kraj dvadesetog veka obeleen je masovnim vraanjem normativne liberalno-demokratske paradigme koja se nakon svega pokazala kao najmanje opasna (bar po odnose unutar jedne zemlje). Meutim, kao i u devetnaestom veku, drutvena relanost najee umnogome odstupa od proklamovanih ideala te se tako ceo krug zatvorio. Nakon dramatinog iskustva dvadesetog veka, ostaje nam zadatak da branimo i dalje razvijamo te normativne ideale, ali pre svega da ukazujemo na njihova stalna izigravanja u realnom drutvenom
52

O ovoj bliskosti marksista i konzervativaca, pa i faista puno je reeno. Pomenimo samo neke sluajeve. Naprimer, delo jednog anarho-sindikaliste ora Sorela lako je inkorporirano u teoriju i praksu italijanskog faizma; uvena je bliskost Martina Hajdegera i Hane Arent te Herberta Markuzea koji su oboje bili njegovi studenti; meu mitove studente spadaju i Leo traus, Franc Nojman, Oto Kirhajmer 53 Ovde, naravno, pominjem samo zloine koji su injeni prema stanovnitvu sopstvene drave od strane relativno legalnih, pa dakle i odgovornih vlada, kako bih ilustrovao navedenu tezu. Meutim, ne sme se zaboraviti monstruozno uveanje tehnikih mogunosti (i atomskih i konvencionalnih) koje stoji dravama na raspolaganju za voenje ratova protiv drugih drava, dakle za klasini oblik rata. Pomenimo samo Hiroimu, Nagasaki i Vijetnam.

92

93

ivotu i da se trudimo da stvarnost zaista bude to blia proklamovanim normama (naprimer, da sloboda zaista bude sloboda, a individualnost zaista individualnost, a ne njeno potroako simuliranje)54. Za to nam je pomenuta deskripcija od presudnog znaaja, a radovi pomenutih autora sa svim svojim bogatstvom analiziranih fenomena predstavljaju izvanredno konceptualno, metodoloko i teoretsko polazite koje u savremenim radikalno izmenjenim uslovima tehniciziranog sveta moe dati veoma zanimljive rezultate. 3. Analiza fenomena pop-politike i pop-ideologije kao pomenute deskripcije tzv. marginalnih fenomena sprovodi se preko onoga to je Miel Fuko nazvao Poredak govora. Nas e zanimati upravo poredak raznih govora u javnom diskursu; kako se govor proizvodi, okupira, usmerava, upotrebljava, zloupotrebljava, da bi se individue i grupe ljudi nadgledale, kontrolisale i usmeravale. Ideju Poretka govora, Fuko je u svom pristupnom govoru na Kole d Frans-u odredio na sledei nain: Pretpostavljam da je u svakom drutvu proizvodnja govora u isti mah kontrolisana, selekcionisana, organizovana i rasporeena preko izvesnog broja procedura koje treba da od njega otklone moi i opasnosti, da gospodare njegovim aleatornim ostvarivanjem, da izbegnu njegovu tvrdu, stranu materijalnost.55 Presudno je uoiti metode koje Fuko izdvaja kao efikasne za kontrolu i pacifikaciju govora. Nasuprot standardnim teorijama totalitarizma, dikatature i autoritarnih reima prema kojima se kontrola odvija odsecanjem, zatomljivanjem, ukidanjem, represijom i zabranom, Fuko istie da se kontrola u savremenim drutvima daleko efikasnije sprovodi kontrolisanom pseudo-afirmacijom, tj. prethodnim organizovanjem, rasporeivanjem i usmeravanjem pomenutog subverzivnog govora.
54

Kratko reeno, daleko je efikasnija kontrola putem usmeravanja nego preko zabrane, kao to je kvalitet savremenih, modernih oblika vladavine da vladaju duama ili delovanjem na due a tek posredno i mnogo manje nego ranije delovanjem na tela.56 Fuko insistira na znaenju prinude na govor. Umesto da se, kao to je to u psihoanalizi tvreno, stvari (konkretno seksualnost) stalno potiskuju, prema Fukou se zapravo od struktura moi stalno namee jedna prinuda na govor, stimulie se iznoenje, prikazivanje, pokazivanje, jedan diskurzivni egzibicionizam koji je nesumnjivo u interesu vlasti i moi koja tei potpunoj transparentnosti drutvenih odnosa kako bi mogli biti izloeni njenom panoptikumu.57 Anders ukazuje na to da su savremena drutva voajerska i egzibicionistika i insitira na znaaju odsustva zidova u konformistikom drutvu i na perpetuiranom ponavljanju savremnih zapadnjaka : Ive got nothing to hide!. Ovi autori su znaajni jer su pokazali u kojoj su meri zapadna potroaka drutva zapravo totalitarna te se nae shvatanje totalitarizma i diktature proirilo budui da nije ogranieno na standardne otvoreno represivne sisteme. Za ovo novo shvatanje u jednom svom ranijem radu, iskoristio sam metaforu o Podvoenju (Sub-ducere). Ova metafora potie iz sveta prostitucije i oznaava proces u kome se potroau seksualnih usluga podvodi roba u obliku ene (sve vie i mukarca, deaka i devojice, starije osobe). Znaajno je da podvoda (metafora za onog ko posreduje, nadgleda, osmiljava i praktino kreira ceo proces; tj vlast) nabavlja, oblikuje i priprema robu, a zatim namamljuje potroaa i tako izvrava in podvoenja. Poloaj i uloga podvodaa je sutinska. Vlast je podvodaka jer isto tako stvara lane drutvene, ideoloke i politike alternative koje oblikuje, minka i puta u promet,
56

Ovo iskustvo najbolje se uoava kod razoaranih radikalnih leviara. Horkhajmer i Adorno su u predgovoru za drugo izdanje Dijalektike prosvetiteljstva istakli da Kritiko miljenje koje ne sustaje pred napretkom zahtijeva danas zauzimanje za preostatke slobode i tendencije spram realne humanosti, ak i ako su nemone naoigled velikog historijskog pravca., te da je danas znaajnije sauvati, iriti i razvijati slobodu nego, ma koliko posredno, ubrzavati put u upravljano drutvo. Pogledati u Horkheimer i Adorno, Dijalektika Prosvjetiteljstva, Veselin Maslea, 2. izdanje, Svjetlost, Sarajevo 1989, str. 5, 6. 55 Miel Fuko, Poredak govora, u asopisu Pregled, Sarajevo, oktobar 1971, str. 378.

Ovo je Fuko izvanredno razvio u nekim drugim svojim delima. Za tezu o preusmeravanju moi i vlasti sa tela na duu pogledati Nadzirati i kanjavati, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1997. Za tezu o kontrolisanju putem prinude na govor i usmeravanja govora pogledati u Fuko, Istorija seksualnosti , I deo, Prosveta, Beograd, 1982. U slinom pravcu idu i izuzetno provokativna i zanimljiva istraivanja Gintera Andersa raena 50-ih, 60-ih i 70-ih godina prolog veka. Pogledati Ginter Anders, Zastarelost oveka, Nolit, Beograd 1985. 57 Ovo stimulisanje drutvene transparentnosti obino je proporcionalno skrivanju sopstvene delatnosti, odnosno tenji da se sadrinski bitne sopstvene aktivnosti to manje iznose u javnosti.

94

95

namamljujui graanina na prestupe i kontrolisano uivanje, hvatajui ga u svoje zamke, a zatim ga kao ucenjenog stalno dri u sopstvenoj zavisnosti navodei ga na nove poroke, stvarajui mu zavisniku potrebu za stalno novim uivanjima i terajui ga stalno da se otkriva, da ini, da govori, da se izlae. Ova metafora mi je bila potrebna da bih opisao prirodu Miloevieve vlasti. Dok recimo Erik Gordi58 insistira da je priroda Slobizma bila u stalnom unitavnju alternativa (to je varijacija klasinog shvatanje totalitarne diktature), ja sam smatrao da je Slobizam potpuno inovirani oblik politike diktature u kome je Miloevi sam stvarao lane alternative, briljantno kontrolisao autohtone pacifikujui ih i zajedno ih sve nudio graanima kao gore od sebe kako bi na taj nain legitimisao sopstvenu vlast.59 Ova metafora o podvoenju naalost nema samo lokalno znaenje ve je, ini mi se, umnogome primenljiva i na savremena zapadna drutva i to pre svega u vezi sa celom potroakom filozofijom. Reklama kao sveprisutni, suptilno nasilniki fenomen je upravo kulminacija podvoenja. b) SOCIO-FILOZOFSKA I KONCEPTUALNO-TEORETSKA OSNOVA ZA IZUAVANJE POP-POLITIKE I POP-IDEOLOGIJE 1. Pop-politika i pop-ideologija bi zapravo bile analize politike i ideologije, usmerene na izuavanje ova dva fenomena onako kako oni funkcioniu i kako se rasprostiru u i preko sredstava popularne (masovne) kulture i umetnosti. Pop je popularna(!) skraenica od engleske rei popular koja znai masovno, narodno, poznato, omiljeno. Koristi se za oznaavanje oblasti kulture koje su iroko prihvaene i rasprostranjene meu narodom, populusom, pukom, masom. Veoma rasprostranjen je naprimer termin pop-muzika koji se ustalio za jedan pitkiji oblik savremene zabavne muzike. On je nastao u Engleskoj ezdestih godina dvadesetog veka kako bi odvojio popularnu, komercijalnu muziku, koja
Eric Gordy, Culture of Power in Serbia, The Pensylvania State University Press, 1999. Pogledati studiju Dikatatura simulakrumima - Slobizam kao inovirani oblik politike diktature.
59 58

se u to vreme etablirala preko radio-stanica i top-lista, od takozvane klasine, umetnike muzike s jedne strane i tradicionalne, narodne, odnosno folk-muzike s druge strane. Pop-ideologija bi dakle bila ideologija, kao relativno koherentan skup ili sistem nekih postvarenih60 ideja, znaenja, shvatanja i vrednosti, koji se iri, rasprostire, interiorizuje i suptilno i sublimno namee preko pomenutih pop-fenomena (pop(ularne)-kulture i umetnosti). Svaka vlast ili politika grupacija po definiciji nastoji da namee izvesnu ideologiju i da na taj nain oblikuje i pacifikuje svoje podanike, da ih usmerava u odreenom pravcu, i da im tako iz horizonta iskljuuje neke druge mogunosti. Obrt koji nas ovde zanima sastoji se u tezi da se ovaj proces nametanja ideologije sve vie i odlunije odvija preko pop-fenomena, pop-kulture i sredstava masovne komunikacije koje ih promoviu. Dok je ranije proces ideologizacije uglavnom sprovoen preko formalnog, kolskog obrazovanja, danas se on daleko vie, snanije i znaajnije obavlja preko pop-fenomena.. U drugom delu navodiemo primere kojima emo pokuati da ilustrujemo savremene pop-ideologije koje pre svega deluju u okviru, unutar, dravno-kulturne zajednice. Pop-politika bi sledila jedno radikalno, mitovsko shvatanje politike, koje se zasniva na grupisanju prijatelj-neprijatelj i prema kome je osnovni princip podruja politikog princip borbe, polemosa, trajne kompeticije.61 Ovo shvatanje je direktno usmereno protiv prosvetiteljskog vienja politike kao normativne, izmirujue, moralne i principijelne delatnosti, i danas se obino klasifikuje kao real-politika.62 Pop-politika bi dakle bila upotreba ovako definisane pop-ideologije u borbi protiv politikog protivnika. Ona se moe voditi i unutar jedne iste drave, ako je javno mnenje u njoj radikalno podeljeno oko nekih fundamentalnih pitanja. Tako je Francuska dugo vremena u prolom
Valja posebno naglasiti ovaj znaaj postvarenja/fetiizacije tih vrednosti i ideja jer se tako izvlae iz konteksta i pretvaraju u kvazi-religiozne nereflektovane mantre. O tome vie u drugom delu. 61 Pogledati u Karl mit, Pojam politikog, III program Radio Beograda, br. 102. O ovom shvatanju politike pisao sam u knjizi Poredak, moral i ljudska prava, Institut za evropske studije, 2001. 62 Tako se na primer, pravi navodna razlika izmeu navodno na moralu i principima zasnovane spoljne politike koju u SAD vodi Demokratska stranka i real-politike, na pukom interesu zasnovane spoljne politike koju vode Republikanci.
60

96

97

veku bila ideoloki pa i politiki radikalno podeljena zemlja iji je bazini konsenzus bio opasno ugroen. Danas je u samim zapadnim zemljama dolo do visokog stepena saglasnosti oko fundamentalnih pitanja tako da je i taj osnovni konsenzus veoma jak. Stoga je poppolitika mnogo zanimljivija za izuavanje u obliku u kom se ispoljava i ostvaruje u sukobu dveju politikih zajednica, drava, politikih poredaka ili ak civilizacija, kada se sprovodi u cilju kulturnog, nevojnog ovladavanja duhovnim i idejnim prostorom protivnika, te osvajanjem duha, volje, stavova njegovih graana. Cilj je naravno potinjavanje i pobeda nad protivnikom, ali za razliku od ranijih oblika rata kada se bitka vodila za unitavanje tela i konvencionalnog naoruanja protivnika, danas se nastoji na njegovom paralisanju, pacifikovanju i ne-konvencionalnom, integrativnom potinjavanju. U drugom delu emo dati puno primera, pre svega iz kulturalnog hladnog rata voenog izmeu SAD i SSSR, a pokazaemo i nekoliko momenata iz dananjih hladnih ratova. Pop-politika se, naravno, slui pop-ideologijama kao svojim glavnim orujem u politikoj borbi. 2. Osnovna teza od koje ovde polazimo je sledea: masovna, popularna kultura sve vie preuzima ulogu vaspitaa koju su nekada, u klasina vremena imali porodica, kola, crkva, obiajnost Sistemi vrednosti, ponaanja i potreba, kao cela jedna savremena paideia, daleko se vie i uspenije (sublimno i prikriveno) nameu preko pop-kulture nego preko gore pomenutih institucija, a ak i u njima se opet sve to posreduje preko pop-kulture.63 Taj fenomen moemo veoma dobro uoiti na primeru unutar-porodinih odnosa. Radio i televizija su gotovo sve vreme ukljueni, a lanovi porodice su im podjednako izloeni i
63 Nakon to sam prvi put izloio ove ideje na predavanju od 14. februara 2001, naleteo sam na gotovo identian uvid Gintera Andersa iz 1962/63. On kae: Nain na koji se danas smejemo, hodamo, volimo, govorimo, mislimo, ak i nain na koji smo danas spremni na rtve, to smo samo sasvim neznatnim delom nauili u roditeljskom domu, u kolama ili crkvama, a skoro iskljuivo posredstvom radija, ilustrovanih asopisa, filmova ili televizije - ukratko posredstvom razonode. Dok je ona u ranijim vremenima bila samo jedna od mnogih snaga obrazovanja i, svakako, ne ona najuticajnija, sada je ona rapidno napredovala do monopolistikog poloaja. Ginter Anders, Zastarelost oveka, str. 141. Anders pod razonodom podrazumeva najvei deo onoga to mi nazivamo pop-fenomenima.

jednako usvajaju uniformne utiske, imperative, stavove i vrednosti. Na taj nain oni usvajaju jedan zajedniki apriori koji sutinski odreuje, ograniava i usmerava njihovu meusobnu komunikaciju. Ovaj proces pop-ideologizacije jae se primeuje kod odraslih nego kod dece (to samo naizgled zvui paradoksalno). Deca se kreu u nekoliko razliitih sfera i dimenzija od kojih svaka veoma esto namee razliite sisteme vrednosti (kola, okruenje, porodica, ulica). Oni se jo uvek nalaze u procesu formiranja bazinih vrednosti, njihov kategorijalni, vrednosni i socijalni apriori jo uvek nije zacementiran, imaginacija nije sapeta, a ula su jo uvek otvorena za razliIte percepcije, i posebno za njihovo razliito oblikovanje. (Deca su daleko vie filozofi i sanjari nego odrasli. To se posebno vidi u igrama reima dok ue jezike ili kasnije dok se trude da ih oneobiavaju, da ih kombinuju na nenormalne naine.) Odrasli su, meutim, najee zatvoreni u jednu ili dve dimenzije, sfere i imaju relativno apsolutno formiran sistem, matricu vrednosti i shvatanja koju najee uopte i ne reflektuju, a jako teko je menjaju jer je shvataju i kao deo svog nepromenljivog identiteta iz ega izvlae i samo-potovanje i samouverenje Dok se deca obrazuju i formiraju preko mnogo sfera, odrasli se najee obrazuju i formiraju (u smislu u kome taj proces traje celog ivota) iskljuivo preko sredstava masovne jednosmerne komunikacije (odnosno ulivanja kako to Anders naziva) i preko fenomena popkulture. Pomenuli smo da se porodini prostor posreduje preko televizora. Prema nekim istrivanjima u 9/10 sluajeva, lanovi porodice samo bulje u televiziju bez ikakve meusobne komunikacije i komentara, to oito predstavlja simulaciju zajednitva, porodinog ivota i kontakata. Autohtoni, privatni porodini prostor je okupiran, osvojen nekim spoljanjim prostorima koji ulaze u kuu preko televizije. Ovaj fenomen Anders s pravom naziva shizotopija - postojanje dva prostora na istom mestu. No u novije vreme ne samo da se to dogaa sa porodinim prostorom ve i sa prostorom radnog mesta. Ako su osamdesete bile okupirane severno-amerikim sapunicama poput Dinastije i Dalasa, druga polovina devedestih je u Srbiji obeleena latino-amerikim novelama koje su bile glavni izvor preokupacije ljudi. One su uglavnom ispunjavale asove dokolice, takozvanog slobodnog vremena, ali su

98

99

definitivno bile glavna tema i na veini radnih mesta putem naknadnih komentara, prepriavanja onima koji su propustili neku epizodu, proricanja budueg toka fabule, moguih zapleta i naravno razreenja.64 3. Da bismo objasnili iznesenu tezu moramo pokuati da rekonstruiemo istorijski proces koji je doneo pomenuti obrt, novum. U tu svrhu potrebno je vratiti se dva veka unazad i istraiti strukturnu promenu javnog mnenja. Ova promena svoj izvor ima u tehnolokim, ekonomskim, demografskim, socijalnim i politikim promenama koje su obeleile ameriko i zapadno-evropska drutva u devetnestom veku. Naime, nakon tehnike i industrijske revolucije koja je krajem osamnaestog i poetkom devetnaestog veka otvorila dotad nesluene mogunosti za poveanje proizvodnje, transporta (eleznica i parobrod) i trgovine dobrima, desila se neverovatna migracija stanovnitva iz sela u gradove kao nosioce nabujalog ekonomskog ivota. U Engleskoj je krajem tog veka u gradovima ve ivelo tri etvrtine stanovnitva dok je
64

na selu ostala jedna etvrtina. Poetkom veka situacija je bila potpuno obrnuta, to govori da je u Engleskoj za neto vie od pedeset godina polovina stanovnitva prela iz sela u gradove.65 Posledica ovog procesa bila je promena demografske strukture gradova koja je donela i promenu politike strukture, politike organizacije, ali i promenu politike kulture. Neobrazovani i nisko obrazovani radnici postaju uesnici politikog ivota koji se bore za svoja osnovna prava66, ali u skladu sa svojom kulturom i svojim shvatanjem sveta. Kao posledica ovih kretanja, javno mnenje se od obrazovanih stalea (koji su ga uglavnom sainjavali tokom 18. veka) pomera ka plebsu, neobrazovanom i nisko obrazovanom narodu koji se tek bori za graanska, politika i socijalna prava.67 Ovo proirenje javnog mnenja novim politikim iniocima valja posmatrati kao dijalektiki proces: 1) S jedne strane, desila se demokratizacija drutva, uvoenje radnitva, ena i drugih potisnutih i marginalizovanih grupa u politiki ivot, kao i afirmacija njihove kulture i potreba.

Srbija, naravno nije jedinstven sluaj; kao to je poznato sapunice su ameriki izum koji je osvojio svet jer se sa malo para proizvodi beskonani serijal koji obavlja mnotvo bitnih drutvenih funkcija: ispunjava slobodno vreme (to je veliki problem za veinu graana), namee odreeni sistem vrednosti, razvija celu jednu industriju sa prateim sadrajima Ono to bi bilo zanimljivo izuiti jeste specifian poloaj ovih serija u Slobizmu i mnotvo zanimljivih momenata koji su uz njih vezani. Npr., jedna od bizarnosti komijske saradnje je uveni odlazak na buvljak da se za 5 dinara kupi informacija od neke Bugarke o tome kako e se zavriti prva od ovih serija, Kasandra. Ova serija je ranije poela da se prikazuje u Bugarskoj tako da su komije imale privilegiju da ranije saznaju ono to je uzbuivalo matu mnotva Srbijanaca. Iako je opte mesto da se inteligencija sablanjava nad ovim serijama, ozbiljno i objektivno istraivanje bi moralo da ukljui i pozitivne stvari cele prie. Jedna od njih je neverovatna popularnost panskog jezika koja je dovela dotle da je katedra za ovaj jezik na Filolokom fakultetu u Beogradu naglo postala interesantnija za studente od mnogih tradicionalno privlanijih jezika. Na Filozofskom fakultetu su takoe bili prinueni da po prvi put uvedu fakultativno uenje panskog jezika. Zatim, svako ozbiljno istraivanje fenomena drutvenog morala u Slobizmu bi moralo da ukljui i ove serije. Slobizam se karakterie potpunim unitavanjem svakog sreenog i normalnog sistema vrednosti, jer je zasnovan na kontrolisanom haosu, atomizaciji i razbijanju elementarne drutvene solidarnosti. U vreme povratka na zakone dungle, ove serije su paradoksalno vrile ulogu poslednjeg propovednika, uitelja morala. U njima su poruke svedene na nezahtevan nivo, lako su prijemive veini i stoga se lako interiorizuju. A te poruke su, ipak, upravo klasine univerzalne poruke svakog morala bez koga jedno drutvo ne moe da opstane: afirmiu odanost, pravdu, ljubav, neisplativost i kanjavanje zla Vie o sapunicama u Dejvid Mek Kvin, Televizija, Clio, Beograd, str. 47-69.

65

Pogledati u Slobodan Jovanovi, Primeri politike sociologije, BIGZ, Beograd, 1990. str. 72. 66 Kao to je poznato, ceo 19. vek je zapravo protekao u borbi za proirenje prava glasa, u borbi radnika za uvoenje opteg prava glasa emu se buroazija iz razumljivih razloga na sve naine protivila: uvoenje tog prava znailo bi u to vreme nesumnjivu prednost socijalistikih stranaka u parlamentarnom i politikom ivotu. 67 Ovim problemom na izvanredan nain bavio se Karl mit u radu Duhovno-povesni poloaj dananjeg parlamentarizma. (Original: Die geistesgeschichtliche Lage des heutigen Parlamentarismus in Bonner Festgabe fuer Ernst Zitelmann, 1923, str. 413473. Ja sam imao privilegiju da koristim manuskript prevoda ovog teksta na srpski koji je uradio Danilo Basta i koji e se pojaviti do kraja 2001. godine u izboru mitovih radova u izdanju izdavake kue Filip Vinji iz Beograda). Rad je naroito instruktivan za razumevanje politikih tokova 19. veka, kao i za shvatanje politiko-teoretskih pojmova i ideologija koji su tada bili na snazi, a ije se pravo znaenje danas zaboravlja. mita posebno zanima pojam parlamentarizma (iji je princip rasprava, dijalog) i u vezi s njim liberalni pojam javnog menja koji po njemu tokom 19. veka gubi svoj princip: nesputanu javnu raspravu, koja postaje puka propaganda. Drugo nezaobilazno delo je rani rad Jirgena Habermasa, kod nas preveden pod nazivom Javno mnenje, Kultura, Beograd, 1969. (U originalu Strukturwandel der Oeffentlichkeit, 1965.). Naslanjajui se na pomenuto mitovo istraivanje, Habermas je sproveo jednu minucioznu analizu transformacije pojma javnog menja tokom 19. i 20 veka. Za probleme kojima se ovde bavimo, posebno su zanimljiva poglavlja 4, 5 i 6. (str. 115 i dalje.)

100

101

2) No rezultat ove kvantitativne promene javnog menja (politikog prostora) jeste njegovo kvalitativno opadanje, tj. daleko vei populizam na politikoj sceni. Politika i politika rasprava se iz institucije salona koji je karakterisao uspon graanstva, a u 19. veku gubi na znaaju, sele na masovne pozornice: kafane, fabrike, trgove, ulice koji zauzimaju mesto i salona, ali sve vie i parlamenta kao poprita politike borbe i reprezentovanja. Na ovim masovnim pozornicama argument, artikulisana rasprava, tolerantni dijalog gube snagu i smisao, a jaaju manipulacija, politika mitologija, pokreti masa sa svojim zapaljivim frazama, demagogijom i ideolokim pokliima koji umesto razlonog ubeivanja imaju za cilj da pokrenu masu podilazei joj. Stoga je mit bio prilino u pravu tridesetih godina prolog veka kada je tvrdio da je parlamentarizam izgubio svoj princip, argumentovanu diskusiju i raspravu, te da je ostala samo beivotna forma u kojoj vladajua politika volja beskrupulozno majorizuje i nadglasava manjinsku, a ak i sama ta veinska volja nije rezultat nekih principa ve obino naredba politike oligarhije koja kontrolie veinsku partiju. Princip parlamentarizma bio je Javnost koja je podignuta protiv dotada vladajueg principa Arkane, dravne tajne i dravnog razloga, koji je obeleio 16. i 17. vek i cilj je bio izvui politiko odluivanje na svetlost dana, uiniti ga transparentnim. Rezultat procesa demokratizacije u19. veku je paradoksalno bio vraanje na teoriju Arkane, odnosno pomeranje kreiranja politike van parlamenta, u izdvojene oligarhije koje svoju volju nameu puku pseudo-demokratskim sredstvima.68 Politiki ivot i parlament republike Srbije tokom devedesetih je briljantna ilustracija ovih uvida. Sa dvadesetim vekom ovaj proces transformacije javnog mnenja od argumentovane rasprave ka populizmu postaje sve jai i izraeniji zahvaljujui napretku tehnologije i sredstava masovne komunikacije: radio, televizija, film, satelitska televizija, muzika industrija, konano internet. Don Stjuart Mil69 i Aleksis de Tokvil70 koji su ve polovinom devetnaestog veka uoili kako demokratizacija drutva vodi okupiranju i
68 O grekama, devijacijama i problemima parlamentarizma pogledati mit, navedeno delo, str.22. O teoriji Arkane i javnosti pogledati str. 40. 69 Pogledati D. S. Mil, O slobodi, Plato, Beograd, 1998. 70 Pogledati u Aleksis de Tokvil, O demokratiji u Americi, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, 1990.

silovanju privatnosti i kako prosenost i mediokritetstvo zamenjuju slobodu i stvaralatvo u politici, danas bi bili frapirani. 4. Veoma znaajan za ovaj proces je fenomen inflacije javnog diskursa. Dok je u ranom periodu uspona graanstva retka nezavisna tampa predstavljala istinski revolucionarno oruje koje je vodilo ka transparentnosti i argumentovanoj kritici u politici (a to je takoe znaajno u svakoj klasinoj represivnoj diktaturi - recimo institucija samizdata u SSSR-u), danas smo suoeni sa jednim totalitarizmom obilja u informisanju. Podruje informisanja je postalo jedna od najprofitabilnijih svetskih industrija, a informacija je postala roba kao i svaka druga koju treba prodati vodei pre svega rauna o reklami, dizajnu i pakovanju. Dananji totalitarizam obilja nas takoe odvraa od pravog informisanja kao to to ini i represivni totalitarizam. Dok ovaj drugi to ini uskraivanjem informacije, ovaj prvi to radi bombardovanjem, inflacijom informacija sa svih strana, koja obesmiljava sam proces informisanja. Suoeni smo sa neverovatnim uveanjem broja rei i informacija koje nam se svakodnevno, sa svih strana plasiraju i sve to vodi ka tome da pojedina vredna i znaajna re (na koju bismo moda mogli da se usredsedimo i da je promislimo kad bi nam se servirala na miru), argument, informacija nestaje, potanja i bledi u moru drugih, slinih ili beznaajnih utisaka koji nas okupiraju, napadaju, uzjahuju, stiskaju i tako nam otupljuju i blokiraju ula i razum. Danas nije dovoljno uti neto jednom jer odmah zatim ujemo mnotvo drugih informacija koje nam briu taj utisak i ubeenje iz glave; taj utisak biva nadvladan brojnim drugim utiscima pre nego to stignemo da ga obradimo i ukljuimo u neki sistem koherencije naih stavova i shvatanja. Dakle, da bi se stvorilo ubeenje nije dovoljno dati informaciju samo jednom, ma kako ona zanimljiva bila, ve se ona mora stalno ponavljati, ili davati sa veoma slinim i bliskim informacijama, kako bi se stvorio dovoljno jak i dovoljno dugo prisutan utisak koji bi mogao da nas

102

103

okupira i da usmeri nau panju u tom pravcu te da se tako relativno trajno upie u na sistem shvatanja.71 Sve ovo vodi ka neprestanom jaanju propagande u sferama koje se jo uvek eufemistiki nazivaju informisanje. Propaganda (ukljuujui i reklamu u svim oblicima) spada meu najjae industrije, meu najprofitabilnije privredne grane, danas. Zakljuujemo da je politiki diskurs iz sfere argumentacije u poslednjih dvesta godina, a naroito tokom druge polovine dvadesetog veka preao skoro potpuno u sferu propagande.72 Dokaz tome je to da politiari sve vie lie na pop-zvezde, a tako se i ponaaju jer publika to trai od njih. Ve je Ajzenhauer73 bio prvi predsednik koji je unajmio PR-agenciju u svojoj predizbornoj kampanji i od tada je predsednik roba koju treba prodati biraima. Kenedi i Nikson su pristali da ih naminkaju pred uveni televizijski obraun. Boris Jeljcin je uprkos svom nagrienom zdravlju tokom kampanje 1996. godine morao da skae uz rokn rol. Ovu tendenciju ini se najdalje je sledio Bil Klinton sa sviranjem saksofona i irenjem predstave o sebi kao plejboju, savremenom oveku koji je puio marihuanu, ali nije uvlaio, iji su ivot i ljubavne avanture godinama punile asopise ute tampe, itd.74 Nedavno se pojavila informacija da mu je bilo ponueno da svira saksofon na festivalu u San Remu Ovako veliki znaaj propagande i reklame povezan je sa fenomenom potpuno okupirane privatnosti.75 Umesto istinske privatnosti, slobode i
71

Ovo je frapantno iskustvo svakog ko je sedeo za raunarom tokom Kosovske krize iz 1999. i pokuavao prijateljima, poznanicima i drugima zainteresovanima da objasni ta se ovde zaista deava, koji su stvarni, kompleksni uzroci rata, i kako su sve tri strane podjednako zainteresovane za rat. Nakon izvesnog vremena svako je shvatio koliko su zapadni elektronski mediji jaki sa svojom propagandom jer bi svaku informaciju koju bi odavde neko poslao pokrili sa hiljadama drugih, relativno koherentih, tako da su ljudi odgovarali: Da, ovo je sve zanimljivo i uverljivo, ali zna slike na CNN-u, BBC-ju Ipak je dole etniko ienje i rat se mora nastaviti dok ne nateramo Miloevia da prestane sa tim . 72 Tokom poslednje predsednike kampanje iz 2000. u SAD prema nekim izvorima potroeno je izmeu 4 i 5 milijardi dolara!!! 73 F.S. Saunders, Who Paid the Piper?, Granta Books, London, 1999,str. 147. 74 Vie o ovom fenomenu pop-politiara ili top-politiara, kako ih Virilio naziva koristei aluziju na modne top-modele, vidi u Pol Virilio, Informatika bomba, Svetovi, Novi Sad, 2000, str. 74. 75 Ginter Anders to naziva zastarelou privatnosti i zastarelou individualnosti. Vidi u Ginter Anders, navedeno delo.

autonomije u savremenim drutvima dominiraju pseudo-privatnost, pseudo-subjektivnost i pseudo-autonomija, tako da su i ta drutva pseudo-liberalna. Ne samo javnost ve i privatnost, koja je veliki ideal zapadnog liberalizma, potpuno su okupirane od strane svemonog trita. Postoje dva mogua vienja, dve koncepcije individualne slobode; jedno je sloboda kao dozvola (licence), a drugo je sloboda kao autonomija ili nezavisnost (independance). Prva koncepcija je klasinija, prosvetiteljska i polazi od verovanja da se ljudi raaju kao formirane osobe, koje tokom svog ivota nuno postaju autonomne, samosvesne i zrele osobe i koje same uvek najbolje znaju ta je za njih dobro. Prema ovoj koncepciji zadatak drave je samo da se ne mea u delovanje individue, te da je spreava da povredi druge, odnosno da potuje individualnu slobodu sve dotle dok ona ne ugroava plauzibilne tue slobode (to je varijanta Milovog harm principle). Ova koncepcija je usmerena samo na formalne oblike slobode i stoga je bila podlona veoma snanim kritikama tokom 19. veka zato to je proputala da uvidi koji su sadrinski oblici te slobode. Kritikovana je koncepcija subjekta kao apsolutne, nedodirljive, samosvesne lajbnicovske monade i ukazivano je koliko su ljudi podloni raznim uticajima, odnosno ta sve utie na profil, oblikovanje i sadrinu subjekta.76 Druga koncepcija slobode upravo polazi od rezultata pomenute kritike i integrie znaaj teme obrazovanja subjekta. Prema njoj sloboda je autonomija, ali subjekat se mora obuiti, pripremiti i nauiti da se ponaa kao autonomna i svesna osoba, kao autohtoni politiki subjekat. Zadatak drutva i drave jeste upravo da ga preko kolskog i drugih vrsta obrazovanja pripreme za ulogu autonomnog subjekta i svesnog graanina (naravno, koliko je to mogue). Ako sagledamo funkcionisanje savremenog zapadnog sveta, uvideemo da prva koncepcija izrazito dominira upravo zbog gore iznete teze, da popularna kultura sve vie vri funkciju obrazovanja i vaspitavanja. Zahvaljujui ovom procesu dobili smo prelaz od publike

76

Krajnja konsekvenca ove kritike je pria o kraju ili smrti subjekta koja je od ezdesetih voena u Francuskoj.

104

105

koja rezonuje o kulturi ka publici kao potroau kulturnih dobara.77 Gotovo sva kultura se sputa na nivo masovne kulture da bi bila prijemivija to veem broju potroaa. Usmerava se na najnie strasti i povlauje najniim potrebama trita. Umesto formiranja za autonomiju, za miljenje i prosuivanje, ljudi se formiraju za potronju i ispovedanje idologije. (Podsetimo se uvida da problem obrazovanja individualne i grupne volje predstavlja kljuni politiki problem.) To je savrena formula vladanja jer se u istom procesu udruuju: 1) uveanje profita (koje tei to veoj masovnosti potroaa) i 2) ideoloka i politika manipulacija (koja takoe tei to veoj masovnosti receptora ideolokih poruka). Uviamo da proces formiranja ljudi, koji se vri preko sredstava masovne komunikacije i popularne kulture, omoguava izvanredno kontrolisanje i upotrebu podanika jer se istovremeno formiraju i pacifikovani, ideoloki usmereni podanici i zahvalni potroai: formiranje politikih stavova odvija se paralelno i istovremeno sa formiranjem (pseudo)potreba. Presudna je, naravno, uloga masovnih, popularnih (pre svega elektronskih) medija,78 preko kojih se: 1) plasira aktuelna informacija birau i to u obliku lepo i atraktivno upakovane propagande tako da i informativni programi poput CNN-a sve vie lie na TV-sapunice, video-igrice, ili nauno-fantastine serijale, to e rei da se gubi razlika izmeu informativnog programa i klasine pop-kulture, i 2) individua unapred formira sa takvim sistemom vrednosti i takvom percepcijom koji joj omoguavaju da bude prijemiva za ideologije u okviru kojih onako plasirana informacija dobija pun znaaj. 5. Danas se esto susreemo sa fenomenom kraja svih ideologija i sa navodnom depolitizacijom i neutralizacijom unutar opteg konsenzusa. Meutim, radi se zapravo o izrazito politikom konceptu navodne depolitizacije i navodne de-ideologizacije gde se u stvari namee samo jedna ideologija, idelogija hedonistike, konformistike
77 78

Habermas, Javno mnenje, Kultura, Beograd, str. 202. Setimo se, sam medij je ve izvesna poruka (media is the message) jer transformie navike, percepciju, potrebe

potroake kulture. Graanin, ovek, sveden je samo na dimenziju potroaa, a javnost je populus, masa ija je refleksivna distanca abolirana, a privatnost okupirana. Reklama i popularna kultura nas ne ostavljaju same nigde, ni na jednom mestu: naprimer, ceo gradski prostor je prekriven, okupiran bilbordima, napisima, slikama, panoima i drugim propagandnim materijalom kojim se izvesna roba neprestano izlae, namee, vue nas, nabacuje se. Nije sluajno to ove metafore lie na ponaanje prostitutki. Mi zapravo ivimo u gradovima u kojima se roba neprestano prostituie, na svakom koraku i na svakom mestu pokuava da nas zavede i da nas ubedi da su njene usluge nune i najkvalitetnije i da je svakako moramo upotrebiti, uz izvesnu nadoknadu. Zamislite ivot u gradu gde bi vas prostitutke na svakom koraku vukle za rukav. Upravo to nam se dogaa sa potroakom robom, ali mi smo se toliko navikli da to vie i ne primeujemo. Ceo grad, (kao i auto-putevi) postao je izlobeni prostor svaki njegov segment dobija reklamni karakter. Pored velikih, uoljivih mega-reklama, sve vie se okupira mikro-prostor na kome caruje mikroreklama. U autobusima, na staklima i tablicama automobila, na ulaznim vratima zgrada, na naoj odei, u naim potanskim sanduiima, svuda se neko i neto reklamira nudei nam svoje usluge. Mi tome dobrovoljno robujemo i postajemo zavisnici od reklame koja daje neku pseudoraznovrsnost i vaarsku arolikost naem ivotnom habitusu. Televizija, radio, raunari slue nam da pobegnemo od samoe i privatnosti i da stalno budemo Nekim okrueni plaei se momenata kada bi ostali suoeni sa onim to istinski jesmo. Kulminacija ovih tendencija je prisustvo radija i televizije ne samo u kuhinji (svaka amerika domaica radi poslove gledajui televiziju) ve i u kupatilu i toaletu (ko ne mata o tome da se kao Al Paino u filmu Skarfeis zavali u dakuziju pred kojim se nalazi nekoliko televizijskih ekrana - zato bi se tokom kupanja liavali svoje najomiljenije zabave?) Dejvid Risman je u svom delu Usamljena gomila ukazao na to da masovna sredstva zabave od malena vaspitavaju decu da budu potroai (vetako stvaranje potreba je osnova savremene kapitalistike ekonomije; proizvodnja i potronja, unitavanje proizvoda kako bi se stvarala potreba za novim koji e opet biti uniteni, moraju se obavljati kao na traci iz aplinovih Modernih vremena i to to je mogue bre. Od te brzine zavisi produktivnost, zavise plate, standard, koji omoguuje

106

107

da se to vie toga kupi i potroi itd.79) Ovo manipulisanje decom je takoe nemoralno i nepravedno ali nikome ne pada na pamet da digne glas protiv toga. Sve se to, kao i u sluaju odraslih podvodi pod zabavu koja se jel deci mora pruiti. Trite neprestano stvara nove deje junake koji pokreu itavu industriju podravanu od medija stvaranom histerijom. Pomenimo Itija (ET), Ninda kornjae, Hi-mena, Barbiku Trenutno je u Srbiji prava pomama za malim Hugom, jednozubim crtanim junakom prvog interaktivnog kviza koji se svakog radnog dana odvija na BK televiziji. Deca najpre troe veoma skupe impulse mobilnih telefona dok pokuavaju da pomognu Hugu da oslobodi svoju Hugolinu i decu od zlih uzurpatora; zatim sledi kupovina Hugombona (Hugo-bombona), Hugolade (Hugo okolade), i Hugo-sladoleda, sve to podrano agresivno reklamiranom nagradnom igrom, a tu spada i mnotvo drugih proizvoda i dida-mida koje nose neodoljivi Hugov lik: kape, olje, majice, arape, olovke, znake, igrakice, kantice za pesak, lopte, gaice, kupae gaice, sveske, bojice, fascikle, blokovi za crtanje, bojanke, trenerke itd. Ako se neto od ovoga jo nije pojavilo u prodaji, ne brinite, brzo e; samo ako Hugo i dalje bude atraktivan. Ovim se prosto ponavlja obrazac koji na zapadu savreno funkcionie i uz male varijacije obnavlja se sa svakim novim dejim junakom. Nakon Huga doi e faza opinjenosti igricama, Najk patikama, farmerkama, CD-ovima i logino, kad se odraste, skupim automobilima, odelima itd, kada umesto Huga idoli budu Tom Kruz, Bil Klinton, Denifer Lopez. Svejedno: on/ona je ve savreno formirani potroa isto kao to je i savreno istesani propagator interiorizovanih politikih ideologija. c) ANALIZA PRIMERA I ILUSTRACIJA

Ako se prisetimo marksizma, koji je na ovim prostorima dugo vremena bio oficijelna ideologija, setiemo se da je iz celokupnog Marksovog dela (i iz konteksta diksusija i polemika koje je on vodio sa promoterima drugih ideologija i pogleda na svet), bilo izvueno nekoliko krilatica, fraza (poput klasne borbe, diktature proletarijata, odumiranja drave, odnosa baze i nadgradnje, odnosa proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa) koje su tako postvarene, fetiizirane i uinjene idolokim mantrama koje su se nemilice, hipnotiki ponavljale bez ikakvog razumevanja njihovog konkretnog znaenja. Naalost, potpuno isti proces susreemo danas u vezi sa navodno neo-liberalnom ideologijom. Iz bogatog naslea liberalne politike misli izvueno je nekoliko mantri koje se univerzalno ponavljaju u dnevno-politikom, urnalistikom, ideolokom diskursu, a to je najgore taj plitki, redukcionistiki, restriktivni i stoga po duhu direktno anti-liberalni diskurs poinje da ovladava i akademskim prostorom. Najee pominjane mantre su sledee: - ljudska prava - multikulturalizam - tzv. civilno drutvo (to je kod nas dominantni ali pogrean prevod engl. civil society, odnosno lat. societas civilis - ne radi se o drutvu civila jer to nita ne znai ve o drutvu graana, o graanskom drutvu. Hobsov De cive znai O graaninu (citizen) a ne O civilu) - globalizacija - slobodno trite - nenasilno reavanje konflikata - afirmacija navodne drugosti, manjinskih grupa i sl.80 Svi ovi pojmovi81 su veoma bogati razliitim znaenjima, i u drugaijim kontekstima mogu imati potpuno razliite konotacije.
80

1. U drugom delu emo se baviti analizom primera koji bi trebalo konkretno da ilustruju ta su zapravo pop-politika i pop-ideologija i kako one deluju. No, pre analize primera pokuaemo da objasnimo ta je danas na zapadu globalno vladajua ideologija i kako danas politika funkcionie.
79

O tome vie u Ginter Anders, Zastarelost oveka, Nolit , Beograd, 1985.

Uz sve ovo ide i proliferacija jezivog idioma Politika korektnost koji je direktno uperen protiv slobode stvaralatva, miljenja i izraavanja i koji predstavlja eufemizam za novi totalitarizam. Ovaj idiom nadopunjuje sa na internetu sve uestalijom orvelijanskom skraenicom TINA, to znai There Is No Alternative, koja treba da nas ubedi da je dato jedino mogue i da je pogreno i traiti drugaija reenja, prilaziti fenomenima sa razliitih strana razvijati imaginaciju u svim pravcima osim u zadatom okviru. Propisuje se okvir politiki korektnih mogunosti. 81 Moji prijatelji iz jedne opte studentske evropske organizacije su ove pojmove definisali kao skup rei koje se moraju staviti u naziv konferencije kada se trae sponzori.

108

109

Njihovo konkretno znaenje mogue je odrediti samo u konteksu. Ako pogledamo ta se pod svakim od njih podrazumeva u svakodnevnom urnalistikom dikursu, videemo da im se pridaju apstraktna ideoloka znaenja, najee potpuno razliita od onih koje imaju u ozbiljnom istraivakom diskursu. Analizirajmo ove disparatnosti kod nekih od ovih pojmova. Uzmimo, naprimer, pojam mutlikulturalnost ili multikulturalizam. Kod najznaajnijeg teoretiara ovog pojma, Kanaanina Vila Kimlike, multikulturalizam znai institucionalno odvajanje kulturnih zajednica unutar jedne politike zajednice, radi ouvanja i zatite njihovog posebnog identiteta.82 U svom ustaljenom ideolokom diskursu multikulturalizam, meutim, znai upravo obrnuto: opte kretanje i meanje kultura, melting pot, u kome u procesu globalizacije razlike nestaju u jednoj utopijskoj proliferaciji kultura (to zapravo vodi unitavanju svih kultura sem globalne potroake). Ono to se naziva multikulturalizam zapravo je interkulturalizam. Apstraktno reeno, te dve stvari se razlikuju kao Evropska Unija od SAD, odnosno, metaforino reeno kao princip meane salate (gde razlike ostaju, gde se upravo afirmiu radi boljeg ukusa) od principa melting pot-a (gde se razlike planski tope). Drugi primer je primer ljudskih prava. Kod ozbiljnih teoretiara, kao to je Ronald Dvorkin, ljudska prava su shvaena kao moralni (u smislu u kome je pravo uvek usmereno na svoj moralni izvor) sudovi koji se donose unutar odreene politike, kulturne i pravne zajednice u kojoj pojedinci imaju bar formalno jednak poloaj i u kojoj negativna prava idu zajedno sa pozitivnim pravima tj, pravima na participaciju u odluivanju o politikim i pravnim ustanovama.83 S druge strane stoji urnalistiki diskurs o pravima kao ontolokim sablastima koja navodno vae univerzalno, nezavisno od granica i politikih ureenja, a time se zapravo o njima nita ne kae. ta ljudska prava mogu znaiti za ljude koji ive u marginalizovanim, eksploatisanim i od multinacionalnih kompanija sistematski unitavanim zemljama Afrike u kojoj je ogroman broj stanovnitva gladan i ostavljen bez elementarnih sredstava za ivot?
Pogledati Will Kymlicka, Multicultural Citizenship, Oxford University Press, 1995. Pogledati u Ronald Dworkin, Taking Rights Seriously, Harvard University Press, 1977.
83 82

Kome se oni mogu obratiti za zatitu svojih ljudskih prava? Ovo je dokaz da iza apstraktnog univerzalistikog diskursa o ljudskim pravima ne stoji nikakva smislenost ba zato to ne postoji nikakva obaveznost. Pomenimo ovde jo primer pojma globalizacija. U akademskom diskursu ustalila se definicija globalizacije koju je ponudio Entoni Gidens, koji kae da je globalizacija: intenzifikacija drutvenih odnosa irom sveta koja povezuje udaljene lokalitete na takav nain da se lokalna deavanja oblikuju dogaajima koji se odvijaju mnogo milja daleko i vice versa84. Meu fenomene koji karakteriu ovako odreenu globalizaciju Dejvid Held je ubrojao mnoge odnose kreirane globalizacijom ekonomije: ekspanziju transnacionalnih veza koje stvaraju nove forme kolektivnog odluivanja, razvoj meu-vladinih i kvazi-supranacionalnih institucija, intenzifikaciju transnacionalnih komunikacionih sistema i razvoj novih regionalnih i globalnih poredaka.85 Umesto toga, dnevno-politiki pojam globalizacije pretvara se u shvatanje po kome se zapravo vri unifikacija svetskih pravnih odnosa pod diktatom SAD (preko kvazi-globalnih institucija kao to je Svetska trgovinska organizacija), u onoj meri u kojoj je to potrebno nesmetanom prodoru zapadnog kapitala, dok se s druge strane iri neravnopravni tretman razliitih nacija i zemalja tako to se ovi propisi tumae potpuno kazuistiki, ne-univerzalno i selektivno. Naprimer, zapadne zemlje forsiraju osnivanje ad hoc tribunala na kojima se prema ad hoc propisima raspravlja o grehovima samo pojedinih regiona, a istovremeno iste te zemlje dosledno odbijaju da ratifikuju pre tri godine donetu odluku o osnivanju stalnog, univerzalnog meunarodnog suda za ratne zloine (International Criminal Court) koji bi zaista bio supra-nacionalni i koji bi vodio istinskoj unifikaciji pravde na globalnom nivou. Ovi dvostruki standardi nam se prema pomenutom urnalistikom diskursu nameu kao sasvim normalni, te se globalizacija zapravo posmatra kao ono to kau i preporue zapadne zemlje (tj SAD). 2. Kao to smo to pokazali, umesto da se pomenuti fenomeni ozbiljno, na istinski univerzalan i razloan nain tumae, studiraju i primenjuju, njihova apstraktna, fetiizirana forma, ogoljena u
84 85

A. Giddens, The Consequences of Modernity, Cambridge, Polity Press, 1990, str. 64. David Held (ed.), Political Theory Today, Stanford University Press, 1991, str. 9.

110

111

besmislenu mantru se kvazi-religiozno i ideoloki namee najiroj populaciji. Zbog ega se ovo deava? Tajna se nalazi u mitolokom karakteru koji je politika zadobila tokom poslednjih sto pedeset godina. Karl mit je analizirajui ove procese mitologizacije politike u devetnaestom veku doao do uvida da pojednostavljenje vodi pojaavanju intenziteta, odnosno snage neke teorije ili ideologije kao mobilizatorskog i homogenizirajueg sredstva politikog delovanja. Ako je, kao to smo to gore primetili, promena strukture javnog mnenja vodila ulasku mase na pozornicu, to znai da je argumentovana diskusija i studiozna razlona dijaloka razrada pojmova i argumenata morala da napusti pozornicu, a da su je zamenile redukovane, kratke, efektne i zapaljive politike krilatice koje se lako formuliu, i jo lake ire u masi. Cilj svakog politiara postala je to laka prihvatljivost parola i simplificiranih ideologija koje zastupa. Ako se poe od tog cilja, svako suptilno tumaenje i svako sholastiko i akademsko bavljenje distinkcijama i obrtima samo smeta, optereuje masu , kontraproduktivno je jer vodei refleksiji (koja trai razumnu distancu od ideologije, kritiki pristup) slabi motivaciju i mobilizaciju za odreene ciljeva. Jo Dejvid Hjum je uvideo da razum slui analizi i razmatranju, ali da strasti i emocije vode delanju i aktivnostima.86
86

Bilo bi dobro napraviti iz ovog ugla analizu diskursa zapadnih politiara i vodeih zapadnih ratnohukakih medija pred i tokom Kosovske krize i 78-dnevnog bombardovanja. Ta analiza bi pre svega pokazala kako su pomenute izrazito pacifistike mantre sluile kao bilo koji drugi politiko-mitoloki pojam koji deli na NAS - koji smo za ljudska prava, demokratiju i multikulturalizam i NJIH - koji su protiv ljudskih prava, demokratije i multikulturalizma, ma ta to stvarno znailo, te su faktiki osnovna ljudska prava na hiljade ljudi, civila krena u ime ljudskih prava. U svrhu mobilizacije i homogenizacije zapadnog javnog mnenja korieni su svi klasini metodi politike mitologije kao to su lai, manipulacija, skrivanje podataka, iskrivljavanje slike, tzv. personalizacija (prikazivanje pojedinanih dogaaja koji utiu na emocije gledaoca i podstiu njegov od medija usmeravani bes, umesto prikazivanja ozbiljnih analiza koje bi uputile na prave uzroke sukoba). Da ne bude zabune, ovo opet ne znai da se ovdanja strana abolira od sopstvenih zasluga; samo ovde nam ona nije zanimljiva za analizu jer Miloeviev reim nikada nije ni prihvatio aktuelne mantre. Njegove mantre su iz nekog sasvim drugog ideolokog diskursa. No zanimljiv je sluaj jednog drugog igraa sa ovih prostora, a to je Haim Tai. Bilo je fascinantno videti ovog oveka kako preko noi odbacuje svoje nekadanje marksistiko-lenjinistike ideologeme, te prihvata i koristi mantre o kojima ovde priamo, istovremeno dok je njegova vojna formacija terorisala ne samo ne-Albansko

Ovaj uvid se faktiki svodi na shvatanje znaaja iracionalne politike mitologije kao osnovnog faktora svakog masovnog politikog delanja (a po definiciji svako ozbiljno politiko delanje eli da bude masovno jer u savremenim demokratskim drutvima samo uticaj na mase moe doneti vlast, a time i mogunost da se kreira drutveni ivot i da se neto menja u skladu sa sopstvenim naelima). Pomenuti fenomen je poznat i detaljno razraen u delima francuskog mislioca ora Sorela87, ali takoe i kod raznih anarhistikih i faistikih teoretiara kao to je Musolini i teoretiari koji su bili uz njega kao to je entile. I Marks i Engels su faktiki koristili taj reduktivni, ili-ili, mitoloki pristup kada su pisali Manifest komunistike partije sa namerom mobilizacije najirih slojeva internacionalnog proletarijata. Frapantna je razlika izmeu bogatstva kompleksne analize koja se nalazi u drugim Marksovim delima i potpune redukcije koju sreemo u Manifestu (Naprimer, u Manifestu je broj klasa programski sveden na dve suprotstvaljene koje se moraju boriti do konane pobede proletarijata. U 18. brimeru Luja Bonaparte, meutim, imamo veoma bogatu analizu socijalne stratifikacije u Parizu tokom analiziranog perioda i sreemo najmanje pet suprotstavljenih klasa). Svoje najradikalnije, najgore i najjezivije praktine oblike, ovo mitoloko shvatanje politike doivelo je u Staljinovom SSSR-u, te u Hitlerovoj Nemakoj (gde je, uz Italiju, bilo i otvoreno propovedano). Ovaj uvid je izuzetno znaajno naglastiti zbog sledee injenice. Hitlerova i Musolinijeva faistika avantura se esto predstavlja kao anomalija, radikalna mutantska devijacija u nesputanom procesu pobede Uma, demokratije, Racia, ljudskih prava koji karakterie navodno kumulativistiko kretanje zapadne politike istorije ka ovim nabrojanim idealima. Faistika epizoda se odreuje kao pobuna varvarskih, konzervativnih, retrogradnih elemenata koji su zasnovali jedno iracionalistiko, mitoloko shvatanje politike naspram dotad i nakon toga preovlaujuih prosvetiteljsko-liberalnih i racionalistikih shvatanja koja politiku vide kao izmirujuu, dijaloku, transparentnu i
stanovnitvo ve i nekooperativne Albance. On je naprosto shvatio da je lukrativno a niim obavezujue prihvatiti diskurs koji je trenutno aktuelan. 87 Pogledati u Georges Sorel, Revolucija i nasilje, Globus, Zagreb ; naroito tekst Razmiljanja o nasilju.

112

113

kompromisnu delatnost. Izgledalo je, prema tome, da je ova ideologija intenziteta, mitologije, instrumentalnih pojednostavljenja, iracionalnog, manipulatorskog mobilisanja mase, i konano mitovskog vienja politike kao radikalno-polemike delatnosti koja funkcionie na principu podele prijatelj-neprijatelj, dakle izgledalo je da je takvo shvatanje politike u Drugom svetskom ratu poraeno i otposlato u istoriju. Meutim, ispostavie se da su poraeni samo oni koji su javno ispovedali pomenute ideologije, dok je takvo shvatanje politike u potpunosti prihvaeno u SAD meu kreatorima spoljne politike. Sledei primeri ilustruju ovaj utisak: 1) Britanska istoriarka F.S. Saunders koja je u knjizi Ko je platio lulaa? briljantno obradila kulturalni hladni rat izmeu SAD i SSSR, obavetava nas da su pomenuti opasni pisci kao to su Sorel, Pareto, Moska ili Musolini bili omiljena literatura kreatora hladnog rata.88 Osim Sorelovih uvida o znaaju mitologije, propagande i iracionalnosti za politiku borbu, naroito zanimljivi su bili Paretovi uvidi o znaaju elite (koji su u oficijelnoj liberalno-demokratskoj ideologiji zavereniki preutkivani i ignorisani jer direktno poriu demokratski ideal jednakosti priznajui natproseni znaaj u upravljanju i formiranju stavova mase aristokratskim, odnosno oligarhijskim elementima elite). Osnovni princip hladnoratovskog delovanja bio je pokuaj da se propagandom deluje na elitu preko koje bi se vrio uticaj na mase. 2) Vodei geostrateg amerike spoljne politike Zbignjev Beinski, ali i veoma uticajni Semjuel Hantington u potpunosti prihvataju i reafirmiu mitov realpolitiki diskurs i podele prijatelj-neprijatelj (kod Hantingtona je to podela na civilizacije). Beinski smatra da je realpolitiki sasvim opravdano da SAD dre Evropu kao svoj protektorat, a o Rusiji govori otvoreno kao o neprijatelju. 3) Konano, i same osnove, dakle liberalni ideali se fetiizuju, odvajaju od svoje prave sadrine i pretvaraju u pomenute mantre koje
88 F.S. Saunders, Who paid the Piper?, str. 149. Ovom knjigom emo se detaljnije baviti u narednim odeljcima. Radi se o izvanrednoj studiji iz oblasti savremene istorije, zasnovanoj na detaljnom istraivanju obilne arhivske grae kao i na intervjuima obavljenim sa jo uvek ivim akterima i svedocima analiziranih dogaanja. Zavidno poznavanje savremene likovne, muzike i filmske umetnosti, zatim knjievnosti, stripa i drugih oblika masovne kulture omoguilo joj je da detaljno analizira kako su sve ove oblasti koriene u propagandne svrhe.

samo navodno afirmiu liberalne principe a zapravo funkcioniu kao pojednostavljena i utoliko intenzivnija mito-politika i ideoloka orua. O dilemama poveznim sa ovim procesom, na zanimljiv nain pisao je Ivan olovi u eseju Retorika mira?.89 Ovaj autor najpre citira hrvatskog autora Ivu ania koji opisuje recepte iz politike kuharice: Jedan od njih upuuje kako obavezno valja potisnuti jasno znaenje rijei i iskaz preudesiti u sugestivan ritam i ist zvuk, jer to je ono to u masovnom sluateljstvu, budi snane osjeaje i potie matu, a reenica dobiva liturgijsko-obredno znaenje i pamti se iskljuivo kao efektna forma. Budui da je njome stvarnost korjenito pojednostavljena, uinak nee izostati, jer jednostavnost je najopojnija. Prema anievom shvatanju formula ili-ili je neprimerena politiaru u jednom tolerantnom demokratskom drutvu.90 Meutim olovi zabrinuto ukazuje na neefikasnost antiratnih slogana na ovim podrujima, i tu se pribliava zabrinutosti nekih francuskih autora za neefikasnost racionalne borbe i rasprave sa rasistima u zapadnim zemljama. Zanimljivo je da kao lek neefikasnosti takvog govora, pisci koje olovi navodi (Pjer-Andre Tagijef, Olivije Rebul i Lionel Belane) nastoje da opravdaju sa etikog i politikog stanovita, upotrebu nekih sredstava za postizanje tog uticaja, nekih sredstava retorikog ubeivanja, koja se inae smatraju neodvojivo vezana za tip komunikacije svojstven antidemokratskom i autoritarnom drutvu.91 Belane se zalae za zdravo ubeivanje, a Rebul afirmie tezu da se slogani i propagandna mrnje mogu pobediti i suzbiti samo opozitnim sloganima i kontra-propagandom. I sam olovi prihvata da se ovakvi slogani ne smeju otpisati, te da se kultura sugestivnog govora u propagiranju tzv. jezika mira mora ozbiljno shvatiti. Vano je naglasiti da su navedeni autori rukovoeni zaista krajnje benevolentnim motivima i da je njihovo prihvatanje ovih opasnih sredstava retorikog ubeivanja potcrtano dobrim namerama. Ali moramo se zamisliti o tome kako ista sredstva mogu biti koriena od manje benevolentnih faktora za razliite namene pa i za zloupotrebu cele retorike.
89 90

Pogledati u olovievoj navoenoj knjizi Politika simbola, str. 275. Ibid, str. 276. 91 Ibid, str. 280.

114

115

Sve ovo je, naravno, danas daleko lake raditi usled toga to je gotovo sva ideologija, kao i sva politika prela u pop(ularne) sfere odnosno u sfere pop-kulture u najirem smislu. Navodne neo-liberalne mantre, koje su u ovom obliku zapravo elementi jednog novog konzervativizma, uperenog protiv slobode miljenja i delanja kao osnovnih liberalnih ideala, slue: 1) za unutranju pacifikaciju sopstvenog stanovnitva (to je podruje izuavanja popideologije) i 2) kao orua u novim hladnim ratovima protiv islamskog sveta i Kine (kao to su u hladnom ratu bile orua protiv SSSR), a to je oblast pop-politike. Recimo, Zbignjev Beinski je nedavno izjavio da je on razvio doktrinu ljudskih prava kao oruje u borbi protiv SSSR-a i komunizma i da je plan u potpunosti uspeo.92 3. Sada moemo prei na analizu pojedinih primera. Kao orue poppolitike, za nametanje pop-ideologije koriste se svi vodei mediji i oblici masovne kulture i umetnosti: televizija (posebno serije, sapunice, tele-novele, kvizovi), radio, popularna muzika, umetnika muzika, rokmuzika, umetniki i populistiki filmovi, stripovi, pozorina umetnost Politiki i ideoloki potencijal masovne kulture i umetnosti poznat je odavnina. Zanimljivo je da je muzika uvek bila veoma bitna za organizovanje politikog i drutvenog ivota. Jo kod starih Grka muzika je bila legitimni i fundamentalni deo paideie: koristila se za smirenje strasti i oblikovanje due, odnosno kao protivtea grubosti i fizikoj vrstini koje su nastajale usled fizikih vebi. I Pitagora i Platon su posebnu panju posvetili ovoj drutvenoj funkciji muzike. Ovaj drugi bio je u tolikoj meri opsednut ideolokim smislom umetnosti (muzike, tragedije, slikarstva) da je ostao u istoriji poznat kao prvi koji je zahtevao cenzuru odreenih vidova muzikog stvaralatva, tj. eliminisanje i zabranu onih muzikih lestvica koje preterano uzbuuju duu i pokreu strasti. Prisetimo se uvenog paragrafa 424 Platonove Drave: Dobro se treba uvati svake promene u muzici, jer su to opasne stvari. Damon tvrdi, a ja se slaem s njim da se naela muzike ne mogu

nigde dotai, a da se pritom ne pokolebaju i najvii dravni zakoni ini mi se da uvari moraju svoje postaje izgraditi na podruju muzike. - Da, jer se tu bezakonje lako i neprimetno rasprostire Pa ono i ne ini nita drugo nego se polagano naseljava i prodire u nae obiaje i navike; potom, poto je naraslo, prelazi u ugovore koje ljudi sklapaju jedni s drugima, iz ugovora ide dalje i s velikom drskou zahvata zakone i dravni ustav, pa tako, o Sokrate, na kraju uspeva da dovede do poremeaja i zbrke u celokupnom privatnom i javnom ivotu.93 Francuski mislilac ak Atali, koji se posebno bavio ovim politikim aspektom muzike, upozorava nas da je Karlo Veliki svoje carstvo uobliio uvodei svuda gregorijansko pevanje, ak i uz pretnju oruanom silom. Muzika je na taj nain vrila ideoloko fundiranje carstva i bar deliminu unifikaciju raznorodnih podanika. Ideja harmonije nuna je svakoj vlasti zato to uobliuje neartikulisanu disperzivnu buku i na taj nain namee podanicima ideju poretka.94 Od 14. do 16. veka muziari su iveli na dvorovima i zvali su ih menestrelima, od ministerialis - inovnik. Dajui jedan istorijski pregled politikog tretmana muzike Atali kae: Kao prevashodna aktivnost masa, muzika je kao i gomila, u isti mah i pretea i neophodna kao potvrda legitimnosti, rizik koji svaka vlast mora podneti ako pokua da je usmerava.95 Buka nuno postoji u svakom drutvu ba kao i politiki potencijal naroda. Represivna vlast e jednako tretirati oba fenomena, potiskivae ih i guiti. A pametnija vlast e priznati njihovo nuno postojanje i teie da ih kontrolie oblikujui ih, dajui im prihvatljivu formu i ak pokuavajui da na taj nain jedan potencijalno subverzivan potencijal i energiju okrene u svoju korist. Masovni politiki potencijal pametna vlast kanalie na neki nain koji joj omoguava i ak pojaava legitimitet, a buku oblikuje u prihvatljive forme muzikog izraavanja. Kod oba fenomena prisutna je dijalektika rizika. Obe stvari imaju energetski potencijal koji se lako moe razliti u pravcima nepoeljnim i opasnim za vlast. Stoga se neprestano moraju nadgledati i kanalisati.

93 92

Navedeno prema delovima knjige Predraga Simia Put u Rambuje koji su bili preneti u NIN-u , br. 2578.

Platon, Drava, 424, BIGZ, Beograd, 1983, str. 108, ak Atali, Buka, Kultura, Beograd, 1983, str. 91. 95 Ibid, str. 35.
94

116

117

Muzika je masovna, nosi poruku, kanalie elje, vri funkciju rituala, mobilie, unificira, usmerava, podstie, stoga svaka vlast eli da je nadgleda, usmerava i koristi. Svaka umetnost, kao i svaka muzika nosi u sebi dijalektiku deskripcije, promovisanja odreenog politikog i drutvenog poretka, ali i potencijala kritike, osporavanja, subverzivnosti (deskripcija, pobuna, protest, prorotvo, najava, izdanak,samo su neki od odnosa u kojima umetnost i kultura mogu stajati prema politikom sistemu). Pametna i obazriva vlast svesna je te dijalektike i stoga tei ne samo da afirmie oblike muzikog i umetnikog govora koje je ona proizvela, ve i da subverzivne govore kontrorlie integriui ih u drutveni monolog vieg tipa. Najvei problem za savremenu vlast, u vreme kada se zbog izuzetne dinaminosti protoka informacija stvari mogu veoma brzo razvijati, jesu marginalni govori, koji vrlo lako i brzo mogu dospeti u centar i napraviti problem. Stoga je veliki zadatak ne ostaviti nita na margini, prepoznati ga jo u povoju i ukljuiti u Sistem kako bi se pacifikovala njegova subverzivna energija. Upravo zato je kapitalistika vlast skoro savrena jer svaki diskurs, pa i subverzivni moe bez problema da integrie i da ak na njemu napravi profit, a od glavnih aktera stvara pop-zvezde koje korumpira, profanie i tako dezavuie i pacifikuje. Kapitalizam je kao i nacionalizam sistemska ideologija, ideologija dubljeg i fundamentalnijeg tipa nego to su to klasine politike ideologije poput liberalizma, socijalizma, konzervativizma i sl. Njega ne zanima sama poruka koliko nuna integracija te poruke u sistem, jer ako poruka, ma kakva ona bila, eli do nekog da doe ona tada pretenduje na to veu masu, a onda su joj potrebna sredstva masovne komunikacije, nove tehnologije i sve ostalo to ini bit savremenog kapitalizma, tako da se na kraju bilo kakva (meta)naracija ili ideologija svede na novac i prodaju lepo upakovane poruke. 4. Izvanredan primer klasine pop-politike je primer hladnog rata voenog izmeu SAD i SSSR. Ve pomenuta britanska istoriarka Frensis Saunders uradila je briljantnu studiju o brojnim aspektima ovog fenomena i objavila je 1999. godine pod nazivom Ko je platio lulaa? CIA i kulturalni hladni rat.96 Sledei deo nae prie bie inspirisan
96

njenom knjigom. Naveemo brojne primere koje je Saundersova analizirala kako bismo ilustrovali tezu da svi oblici popularne kulture i umetnosti mogu biti (zlo)upotrebljavani u politiko-ideoloke svrhe. Knjiga je pre svega okrenuta aktivnostima uvenog Kongresa za kulturnu slobodu koji je bio sastavljen od mnotva najvienijih evropskih intelektualaca, koji su se zalagali i borili za slobodu kulturnog izraavanja. Organizacija je nominalno bila nezavisna i borila se za kulturne slobode u celom svetu, a zapravo je sve vreme iza njenog rada stajala ameria Centralna obavetajna agencija koja ju je koristila kao oruje u propagandnom ratu protiv sovjetske imperije. Kongres je bio finansiran preko mnotva filantropskih fondacija (kao to je bila Ferfild fondacija), a koje su novac dobijale direktno od Agencije. Zanimljivo je da je mrea propagandnih radio stanaca Radio slobodna Evropa formirana pod okriljem Kongresa 1950. i da je veoma brzo emitovala program na 26 jezika97. Kulturkampf koji je CIA vodila preko Kongresa i srodnih organizacija, bio je usmeren na pridobijanje evropske, posle Drugog svetskog rata uglavnom marksistiki orijentisane inteligencije (i u zapadnoj i u istonoj Evropi), i na pobijanje u Evropi veoma rasprostranjenog miljenja da su Amerikanci primitivni kulturni varvari, rasisti, kapitalistiki fanatici i sl. (S druge strane, ovakva slika o Amerikancima u zapadnoj Evropi rezultat je briljivo i snano voene sovjetske propagnde tokom tridesetih godina koja se odvijala preko sindikata, feministikih organizacija, radnikih udruenja, omladinskih organizacija, mnotva asopisa.) Strategija je bila da se najpre pridobiju NCL (non-communist left, ne-komunistika levica) strukture, dakle razoarani komunisti i revizionisti, zatim da se preko njih deluje na elitu pre svega evropskih zemlja, koja bi zatim ostvarivala uticaj na mase. U ovom periodu koji Saundersova obrauje Agencija je faktiki vrila funkciju ministarstva kulture i kulturnog ataea SAD. Sredstva preko kojih je ova akcija sprovoena su mnogobrojna: knjige , filmovi, teatar, apstraktna likovna umetnost, seminari, konferencije, festivali, nagrade Umesto propagirane kulturne slobode svih oblika stvaralatva, vrena je briljiva selekcija amerikih i drugih umetnikih proizvoda pri emu
97

F. S. Saunders, Who Paid the Piper?, Granta Books, London, 1999.

Ibid. str. 91.

118

119

su odreeni autori potiskivani i uklanjani iz biblioteka, knjiara i amerikih kulturnih centara dok su drugi favorizovani i nametani, objavljivanje njihovih knjiga je podravano i dela su im propagirana. Pravljene su lista knjiga koje se propagiraju u Evropi (tu spadaju, naprimer, Pasternakov Doktor ivago i knjiga Milovana ilasa, Nova Klasa)98 i liste autora i knjiga koje su ocenjene kao dekadentne i kao proizvodi koji ire runu sliku o Americi. Meu potiskivane, odnosno autore knjiga iji je izvoz za Evropu zabranjivan spadaju i takva imena kao to su Stajnbek, Fokner i Sinkler-Luis. 1954. je napravljena selekcija od 37 filmova koji su ocenjeni kao naroito podobni za prikazivanje iza Gvozdene zavese. (naprimer, tu spada i Diznijev Petar pan).99 Pravljena je ista takva selekcija pozorinih predstava koje slave iskljuivo propagirane ideale kao to su sloboda i sl., dok su druge predstave koje slave nepodobne ideale odstranjivane iako spadaju u sam vrh svetskog stvaralatva. Iza svega ovoga stajao je PSB, Psiholoki strateki bord, specijalni odbor napravljen u okviru Agencije za voenje psiholokog hladnog rata i psiholoke propagande. PSB je kao svoj program oznaio usmeravanje na sva polja ljudske misli, sva polja intelektualnog interesovanja, od antropologije i umetnikog stvaralatva do sociologije i ak naune metodologije.100 Zanimljiva je i strategija to veeg slanja crnakih umetnika u Evropu. Kao to je poznato, rasna diskriminacija je u SAD sve do ezdesetih godina prolog veka bila izuzetno jaka, obeleena je divljanjima raznih rasistikih organizacija koje su poinile stravine zloine nad crnim stanovnitvom. Osim toga, crnci su bili uasno ekonomski i socijalno obespravljeni i eksploatisani, potpuno marginalizovani u drutvenom ivotu. Ovaj fakat je izazivao ogroman otpor evropske inteligencije prema SAD, i dodatno je iskorien od Sovjeta u propagandne svrhe: kako neko moe tititi navodne umetnike, politike i stvaralake slobode kada veliki deo sopstvenog stanovnitva, slino Hitleru, dri bez osnovnih ljudskih prava u velikoj materijalnoj oskudici? Ovo, posebno bolno pitanje naravno nije reavano tako to bi se neto uinilo da se crnom stanovnitvu poboljaju uslovi
98 99

ivota i njihov drutveni status, ve je PSB napravio strategiju da se promeni slika o tretmanu crnaca u SAD, dakle da se poboljanja simuliraju. Saundersova nas izvetava da je planski slat veliki broj crnih umetnika u Evropu kako bi se oni predstavili kao ni po emu razliiti graani SAD101. Drugi deo strategije je obuhvatao specijalna uputstva o tome kako crnce tretirati u holivudskim filmovima. Preporuke su govorile da se prikazuju kao uljudni, lepo obueni, da ih takvih bude puno u kadru, da ih se to vie provlai kroz masovne scene Puno toga je uraeno da se promovie nova slobodna umetnost. Ogromna sredstva su izdvajana za promovisanje amerikih umetnika kao to je bila naprimer ogromna promocija Bostonske filharmonije koja je tako tokom 1950-ih uinjena slavnom i koja i dan danas spada u vodee svetske filharmonijske orkestre. Velika i zanimljiva pria je vezana za dravno promovisanje amerikog apstraktnog ekspresionizma, amerikog enformela kao nove, velike amerike umetnosti jer Amerika kao velika zemlja zasluuje i veliku umetnost. Postoji inae velika literatura o tome kako su Polok, De Kuning i drugi promovisani i kako su stvarani mitovi o njima i njihovom stvaralatvu.102 Jako je zanimljiv i proces tokom kojeg su nakon Drugog svetskog rata Nemci postajali prijatelji, a Rusi neprijatelji, i kako su integrisani i prihvaeni Hitlerovi ljudi, visoki nacistiki slubenici i nacistiki umetnici poput dirigenta Herberta fon Karajana. Tokom 50-ih su snimani filmovi poput Romela ili Pustinjske lisice u kojima su nemaki vojnici iz drugog svetskog rata poeli da dobijaju ljudski lik i da bivaju prikazivani kao asni i hrabri ratnici. Istovremno je Marvelov strip-junak Kapetan Amerika prestao da vodi bitke sa Nemcima i poeo da ratuje sa Rusima. Odnos prema Rusima tokom tridestih, etrdestih i pedesetih godina je briljantna ilustracija toga do koje frapantne mere popularna kultura i mediji oblikuju javno mnenje i formiraju stavove navodno autonomnih i svesnih graana. Ovo se najbolje vidi u popularnim magazinima i filmovima. Tridesete godina obeleene su antisovjetskom i antikomunistikom histerijom. Rusi su predstavljani kao varvari, antihristi i kao velika opasnost za savremenu civilizaciju. Ove tendencije
101 102

Ibid, str. 245. Ibid, str. 289. 100 Ibid, str. 148.

Ibid, str. 20. Ibid, str. 254.

120

121

kulminiraju tokom perioda 1939-1941, nakon potpisivanja pakta izmeu SSSR-a i Hitlerove Nemake. Meutim, nakon napada Nemake na SSSR, 22.juna 1941. stvari se preko noi menjaju. Svi mediji se odjednom nadmeu u velianju ruskog rodoljublja i hrabrosti, Staljin se glorifikuje kao mudri i stameni anti-faistiki voa (dok je ranije bio predstavljan kao savremeni Dingis-Kan), a magazini Tajm i Lajf 1943. objavljuju njegove fotografije na naslovnim stranama i proglaavaju ga za linost godine; porie se postojanje gulaga i takve prie se proglaavaju za antirusku propagandu Meutim, nakon 1945. ovi magazini i Holivud e jo jednom biti prinueni da iz osnova menjaju imid Rusa i Staljina koji nude svojim potroaima, i da poriu sve ono to su do pre samo godinu dana pisali, priali i slikali, te se jo radikalnije vraaju na priu od pre 1941. godine. Takoe je zanimljivo i stalno nametanje teze da istinska umetnost moe cvetati samo u slobodnim demokratijama. Ova teza je izreena od strane amerikog predsednika Ajzenhauera103 i zatim nemilice propagirana od strane PSB-a te je kao takva prihvaena od mnotva liberalnih intelektualaca irom sveta. Teza je naalost, veoma sumnjiva i u pogledu svoje empirijske relevantnosti i u pogledu teoretskog opravdanja. to se tie empirijske nerelevantnosti pomenute teze, valja ukazati na to da je tek mali broj zajednica u relativno kratkom vremenskom periodu imao prilike da ivi u demokratskom ureenju, a da je prava i bogata umetnost stvarana u svim moguim drutveno-politikim sistemima. Nikolaj Berajev je takoe dobro uvideo da najzanimljivija moderna umetnost nije stvarana u demokratskoj Engleskoj devetnaestog veka ve u nestabilnim italijanskim renesansnim tiranijama. to se tie teorijskog opravdanja teza je u najmanju ruku sumnjiva ili jednostrana. Ona pretpostavlja da je umetnost prost, nesputani izraaj ljudske kreativnosti koji opisuje harmoniju i sreene odnose oko sebe. Meutim, nama se ini da je makar podjednako relevantno shvatanje koje vidi umetnost kao pobunu protiv okova koji veu oveka te i kao potrebu za uspostavljanjem sopstvenih poredaka nasuprot haosa koji umetnika okruuje. Ako se poe od takvih uvida onda ispada da su diktature, tiranije, revolucije i drugi nestabilni dinamini poretci u kojima se
103

otvaraju nove mogunosti, nove perspektive i brzo iz korena preokreu stvari, daleko zanimljiviji za umetnika nego stabilne, dosadne mediokritetske liberalne demokratije koje karakterie visoki stepen konsenzusa ali i visoki uniformizam. Ako se prisetimo grke mitologije, setiemo se da se svaki kosmos/poredak/red raa iz haosa. Posebno poglavlje knjige Saunders je posvetila radu Agencije u Holivudu. Filmska industrija je zbog masovnosti svojih potroaa, ogromne popularnosti glumaca koji slue kao identifikacioni modeli, i stoga velikih mogunosti ideologizacije i manipulacije, bila od izuzetne vanosti za hladni rat. Meu najvanije ljude povezane sa Agencijom Saundersova ubraja Don Vejna, Don Forda i Sesil de Mila. Godine 1955. sprovedena je tajna operacija koja je imala za cilj da se odreene teme (sloboda i sl.) to vie afirmiu u Holivudskim filmovima. Vitni Trast je radio kao Agencijin specijalni koordinator, politiki savetnik mnogih reditelja.104 5. Jedan od najzanimljivijih pop-ideolokih fenomena koga se i Saundersova dotie je fenomen prekrajanja odreenog pripovedakog umetnikog dela prilikom njegove ekranizacije. Ovo nasilnitvo nad originalnom priom obino se pravda umetnikim slobodama filmskih autora, i govori se o drugaijem, savremenijem itanju razmatranog dela. Saundersova nam daje dva primera u kojima je ova sloboda stvaralatva bila eufemizam za nasilno prepravljanje dela protiv izriite naredbe originalnog autora. Radi se o ekranizaciji dela Dorda Orvela. Zgaen kretanjem svetskih poslova, Orvel je tokom 40-ih napisao dva, sada ve klasina dela - ivotinjsku farmu i 1984.- u kojima je eleo da upozori na totalitarne tendencnije koje se jednako uviaju svuda po svetu bez obzira na normativnu prirodu politikih sistema i koje su direktno usmerene na suzbijanje i ono malo slobode to je ljudima ostalo. U ovom drugom delu, naroitu panju usmerio je na sve vei manipulativni potencijal masovnih medija. 1951. godine zapoet je rad na snimanju crtanog filma po motivima ivotinjske farme. Snimanje crtaa finansirala je CIA, a pomenuti PSB je radio na pisanju scenarija tako da je kraj namenski i protiv zamisli samog autora promenjen. Orvel je u delu jednim hiper-realistikim i
104

Ibid, str. 272.

Ibid, str. 284. i dalje.

122

123

haotinim zavretkom hteo da upozori na opte ludilo koje sve zahvata i u kome se vie ne pravi razlika izmeu kapitalistikih ljudi i komunistikih svinja koje jednako eksploatiu svoje nie ivotinje, odnosno nie klase. Gospodin Pilkington, kao predstavnik kapitalista estita svinjama (komunistima) na oskudnim obrocima, dugom radnom danu i nemilosrdnosti koju je primijetio na ivotinjskoj farmi.105 est svinja i est ljudi sedi za stolom u potpunom razumevanju. Problem nastaje kada prilikom kartanja voa svinja i voa ljudi istovremeno odigraju pikovog asa, to je briljantna metafora za shvatanje poslovanja u oba tabora. Orvel zavrava knjigu uvenim pasusom: Dvanaest glasova bijesno je vikalo, i svi su bili jednaki. Sada je bilo jasno ta se promijenilo u izgledu svinja. Pogled ivotinja koje su stajale napolju klizio je od svinje do ovjeka; ali ve je bilo nemogue raspoznati tko je svinja, a tko ovjek.106 Ovo izjednaavanje kapitalistike dekadencije i kapitalistike eksploatacije sa komunistikom korupcijom, koje ini poentu Orvelove prie i opisuje univerzalnu prirodu moi, u filmu je potpuno izbaeno. Ljudi se u filmu gotovo i ne sreu, pa je cela pria fokusirana samo na komunistike oblike totalitarizma, a kraj je izmenjen tako da se druge, potinjene ivotinje organizuju i izvedu uspenu kontra-revoluciju!, to je bila jasna poruka koja se slala preko Zavese. Prilikom prve ekranizacije 1984. kraj je promenjen uprkos direktne i izriite Orvelove zabrane. U svom delu Orvel kritikuje sva masovna propagandna drutva i ne ostavlja prostora za nadu i veru da se neto moe promeniti nabolje. Logika sve masovnijeg sistema je neumoljiva bez obzira na ideoloke oblande: nemogue je odbraniti se od Velikog brata, jezika i logike masovne kulture i masovnih medija. Umesto toga, na filmu je insistirano da se radi samo o komunistikim, totalitarnim drutvima i menja se kraj u smislu da Vinston Smit moe sauvati svoju ljudskost i da biva ubijen tek nakon to povie: Dole veliki Brat!. Kao i prilikom silovanja Farme i ovde je direktno promenjen smisao i poruka autora kako bi se jedno snano umetniko delo sa obeshrabrujuim i depresivnim krajem koji je imao nameru da upozori na sve univerzalne pod-sistemske manipulacije ljudima, pretvorilo u patetinu ideoloko105 106

politiku priu koja nasuprot originalnoj ideji deli svet na Njih neslobodne i Nas slobodne i poziva njih neslobodne da postanu slobodni kao to smo mi. 6. Fenomen promene kraja klasinih umetnikih dela kako bi se uklopila u obrasce happy-end ideologije obeleio je Diznijeve crtane filmove tokom devedesetih godina. Ovi filmovi su postali gola propaganda i manipulacija decom, izuzetno efikasan nain za popideologizaciju dece. Ekranizacija uvene bajke Mala sirena i Igoovog klasika Bogorodina crkva u Parizu spada u sam vrh sramnog ideolokog nasilnitva nad delima mrtvih autora koji bi se verovatno sablaznili od onog to je napravljeno, navodno prema njihovim motivima. U originalnoj bajci Mala sirena pria se zavrava tuno, neuspehom male princeze Arijel da ostvari svoje elje i bude uz svog princa; poruka koju dobijamo je svedoanstvno o istinski nesavrenoj, problematinoj i zloj prirodi sveta u kome se ovek osea sputan i isfrustriran okolnostima u kojima najee i pored najveih rtava ne moe da ostvari svoje zamisli. Uz to bajka, zahvaljujui svom melodramatskom kraju nosi onaj preliv melanholije i katarzinosti koji najee karakteriu veliku, inspirativnu i refleksivnu umetnost. U prepravci Diznijevog studija Arijel je simpatina tinejderka, tatina mezimica koja mora da ostvari sve to naumi.107 Dobro prema zakonima savremenog trita svakako mora pobediti zlo: hrabri princ ubija veticu Ursulu kao nosioca zlog principa, i time simbolino unitava i zle ini koje je ona posejala po svetu, pa se sve vraa u prvobitni , savreni red. Film se okonava glamuroznim venanjem u stilu Dinastije pri emu se kopneni i morski svet spajaju u zajednikom veselju (to je ideja o konanoj pobedi dobra u svim svetovima nad retkim nosiocima zla: isti princip sreemo i u pretposlednjem filmu iz serijala o Dems Bondu Sutra ne umire nikad, 1997; Bond kao predstavnik zapadnog sveta ovde radi na istom zadatku sa prelepom kineskom agentkinjom u borbi protiv zlog
107

Dord Orvel, ivotinjska farma, BIGZ, Beograd, 1987, str. 98. Ibid, str. 100.

Arijel je inae lansirala i novi modni stil: gornji deo bikinija, prslue, spojeno sa potpuno pokrivenim donjim delom tela. Ovaj stajling je krajem devedesetih eksplodirao u naim krajevima kod estradnih zvezda a posebno ga je proslavila zvezda PGP-a Ana Stani.

124

125

vlasnika globalne medijske imperije; nakon obavljenog zadatka, jedno drugom zavre u zagrljaju uz zadovoljstvo njihovih pretpostavljenih, to treba da nam pokae da je proimanje ta dva sveta i te kako mogue). Isti princip da je zao samo jedan, koji je anomalija, pa stoga i maligna izraslina na inae savrenom poretku sveta, primenjen je u Zvonaru bogorodine crkve (lik Frolo-a). Sa silovanjem jednog umetnikog dela tu se izgleda otilo najdalje. Film je satkan od ideolokih poruka koje treba da nam uliju elemente gore navedne savremene ideologije. Da bi samo jedan ostao lo (razumljivo je da e se sve vratiti u normalu kad se taj jedan eliminie), likovi su preraeni, oieni i uklopljni u idealne tipove: poudni, poroni i primitivni siledija Febus uinjen je skoro mitskim herojem, voom revolucije, a uz to i dentlemenom koji oboava svoju dragu. Takav Febus se obraa pitomom ali odlunom narodu jednim demokratski intoniranim govorom koji nas uvodi u demokratsku revoluciju u kojoj dobri narod nesebino brani svoja i univerzalna prava u romanu je to, meutim, atrovaka masa koja pljaka crkvu i divlja u ulinim neredima kad god joj se prui prilika. Bogat, kompleksan i briljantno naslikan Kvazimodov lik u kome se radikalizovani meaju svi najrazliitiji porivi koji postoje u realnom oveku, redukovan je na nekoliko crta i pretvoren u klasino dobro i portvovano udovite koje ima dobru duu ispod ne ba simpatine fasade (to naravno treba da nas naui da je istinska vrednost skrivena iza povrnih odlika). Takav nesretni Kvazi, doivljava potpunu transformaciju i prosvetljenje kada shvati da je samo jedan lo a svi ostali dobri: tada nesebino spaja Esmeraldu koju i sam oboava i junaka Febusa, a osim to i sam uiva u njihovoj srei, potpunu satisfakciju doivljava kada ga izvesna devojica izvodi iz senke crkve na sunevu svetlost, pomiluje po licu i uvede u masu koja ga slavi kao velikog heroja. Za potpuni timung nedostaje samo da se na kraju filma kao u koli ponovi lekcija. Da se na ekranu, lepo uokvirene pojave sve pomenute mantre savremene religije i da ih deca sa radou ponove uz glas npr. Robina Vilijemsa: Idemo deco da vidimo ta smo danas nauili: Demo-kra-ti-ja, Ljud-ska -pra-va, tako je, pa Mul-ti-kul-tu-ra-lizam, jeste deco ovo je jedna teka re pa emo je ponoviti jo nekoliko puta. itd., sve dok se na kraju ne uputi i poslednja preporuka da kad klinci izau iz bioskopa odmah tu s desne strane mogu videti prodavnicu u kojoj e

nai svoje omiljene junake u svim moguim oblicima (pogledati gore deo o Hugo -industriji). Ja lino molim da se odnegde vrati Kalimero. Voleo bih da moja deca jednom mogu od malena da vide ta ih oekuje u ovom svetu. Za razliku od pomenutih mantri iji smisao se ui bez razumevanja, mantra koju e nauiti kod Kalimera nikada im nee biti nerazumljiva. Kad god im doe da poviu Nepravda, pa ovo je nepravda ili Ti si veliki, a ja mali, pa to je nepravda znae dobro zbog ega to govore. Teko da e u ovom svetu imati prilike da neto ee govore od toga. 7. Briljantan primer konzervativne deskripcije vladajue ideologije je Madonin spot za prvi singl sa istoimenog albuma Mjuzik. U njemu se u kondenzovanom obliku, kod jednog istinskog savremenog umetnika, moe nai kompletna deskripcija 90-ih, odnosno ideala koji su tokom te decenije iskonstruisani i nametani; iza svega stoji potpuni hedonizam i konformizam koji oliava vreme navodnog izmirenja unutar zapadnih zemalja u kojima su unutranji konflikti daleko manji nego prethodnih decenija upravo zbog pomenute depolitizacije ovih drutava. Pokuajmo da taksativno nabrojimo ono to vidimo u Madoninom spotu iz koga nam se poruuje da navodno muzika ini da buroazija postane buntovnika: Najpre sureemo afirmaciju tehno-kulture kao izraza i proizvoda tog hedonizma i konformizma 90-ih, a u obliku reciklae ljateeg disko fazona 70-ih. (Reciklaa je inae jo jedno od optih mesta 90-ih; ona govori o nedostatku novih ideja, ali i o smrti svih drugih ideologija osim potroake koja sa refleksijom i distancom reciklira stare ideologije pri emu upravo tom distancom svesnog, kontrolisanog ponavljanja oduzima nekada ozbiljno shvatanim ideologijama i pokretima ivost, snagu, izvornost pa i bazini smisao, pacifikujui ih i na kraju pravei profit od njih. Faktiki se svi preanji pokreti, kao i svaka politinost ismejavaju i prikazuju kao potpuno off, passe ili demode.) Meavina raznih medija i izraajnih umetnikih formi koje donose izuzetnu dinamiku jednom proizvodu: igrani film, animirani film, specijalni digitalni, vizuelni efekti, kompjuterska animacija; Afirmacija ene kao superheroja. Madona je predstavljena kao super-woman u crtanom filmu koja oas pretue momke koji prave probleme, zatim iutira mukog Di Dej-a i simboliki preuzme njegovu

126

127

ulogu na kultnom anrovskom mestu 90-ih - Di Dej pultu; u spotu je prisutna potpuna dominacija amazonskog enskog pisma - ene su na svim bitnim mestima: i striptizete u klubu, i korisnice njihovih usluga, i Di dej-evi i superheroji, i bogate vlasnice luksuznih automobila108 dok su mukarci redukovani na posao izbacivaa, vozaa i zabavljaa. Naravno, na kraju se sve zavrava velikom, hedonistikom lezbejskom orgijom u luksuznom autu dok se hipnotiki ritam pesme Mjuzik frapantno ubrzava (po modelu Ravelovog Bolera), a to je adekvatno odslikavanje ludakog ritma ubrzanja i dinamizacije na svim nivoim i u svim oblastima, u kome se pre svega SAD nalaze.109 Madona sve vreme na glavi nosi uveni Stetson eir. Usled ove dinamizacije raste potreba za nasiljem: ljudi tee sve jaim utiscima. Otud sve manji znaaj knjiga pa i novina - tampane rei generalno. Ljudi trae samo sliku i hiper-snane multimedijalne doiivljaje koji ih udaraju direktno u stomak. Novinar Nik Dejvis je istraujui irenje pornografije 1994. godine doao do uasavajuih rezultata. Od odgovarajuih slubi Skotland Jarda dobio je podatke da oko 70% preko pote naruivane pornografije obuhvata najekstremnije programe: silovanja, muenja, konzumiranje izmeta, mokrenje. Takoe su otkriveni kanali za uvoz jo tvrih materijala kao to su brutalna silovanja, seks koji ukljuuje decu i ivotinje i konano najekstremniji sluajevi gde muene rtve na kraju bivaju i ubijane.110 Ova radikalizacija je dosledno prikazana u crtanom filmu Svrabia i eko koji se prikazuje kao integralni deo Simpsonovih. Ii i Skrei su radikalna i konsekventna, i utoliko istinitija verzija Toma i Derija. Oni ostvaruju sve ono to godinama oekujete da se desi kod starije verzije. Naime, poteno je zapitati se zato se Deri zadovoljava samo time da lupi Toma po glavi, palcu i sl., ili da ga potpuno nevino navue na malu koliinu eksploziva koja ga tek nagari, ako mu stoje na raspolaganju
108 Treba se setiti briljantnih scena enskog kongresa iz Felinijevog Grada ena, na koji upada zalutali Marelo Mastrojani. 109 Prisetimo se da an Bodrijar vidi Ameriku kao hiper-Evropu, kao hipermodernistiku zemlju koja je na putu da usled tolikog ubrzanja potpuno izleti iz svih koordinata. O ovome vie u njegovim delima Amerika, Baddy-Books, Kontekst, 1993. i Prozirnost zla., Svetovi, Novi Sad, 1994. Pogledati i moj lanak Nadziranje i podvoenje, Republika br. 226, takoe i u ovoj knjizi 110 Navedeno prema knjizi Dejvida Mek Kvina, Televizija, Clio Beograd, 2000, str. 193.

daleko ubitanija i zanimljivija sredstva? Stoga u Simposonovima Bart i Liza mogu do mile volje uivati gledajui kako se maak moe brutalno isei, secirati, baciti u kiselinu, odrati, oguliti do kostura, razneti u hiljade komada a sve to uz puno, puno krvi. Fenomen radikalizacije posebno je obraen u dve epizode Simpsonovih. U jednoj, nakon to je beba Megi pod uticajem crtanih filmova razbila Homeru glavu ekiem, Mard pokree akciju da se izmene sadraj i tematika crtanog filma. Kompanija biva prinuena da izbaci scene nasilja i da snima filmove u kojima Svrabia i eko u ljubavi ispijaju limunade. Serija doivljava fijasko: niko vie ne eli da je gleda. U drugoj epizodi se bave istorijatom Svrabie i eka. Prvi snimljeni crtani film prikazivao je maka kako bezazleno eta ulicama. Film nije izazvao nikakvo interesovanje. Tek kada je ubaen mi koji ga pokosi mitraljezom u filmu koji je aluzija na Diznijev Parobrod Vili, publika se masovno zainteresuje za ova dva junaka. Poruka je da je ideologija nasilja toliko duboko upisana u na svakodnevni ivot da mi naprosto ne moemo bez nje. Ovaj proces je nemaki mislilac Sloterdijk nazvao otputanjem konica, koje je prema njemu otilo predaleko. Zaista, danas se uglavnom zaboravlja da jedno umereno i sreeno drutvo mora poivati na balansu konzervativnih i reformskih, odnosno liberalnih elemenata. Ideologija potpunog oslobaanja ne vodi rauna o tome da se na kraju moemo osloboditi i od osnovnih korodinata u kojima drutvo funkcionie i zavriti u anarhistikom haosu. (Proliferacija pornografije, seksualne industrije i nasilja na stadionima trebalo bi da nas na to podsete). 8. Naveemo jo nekoliko primera direktnog sprovoenja vladajue politike ideologije preko sredstva popularne kulture. Paradigmatian primer je film Ronalda fon Emeriha Dan nezavisnosti. Ovaj film je poput pomenutog Madoninog spota saetak mnotva optih mesta ideologije devedesetih. Film se bavi moguom invazijom vanzemaljaca na Zemlju i ljudskom odbranom sopstvene planete. Ova odbrana odigrava se, naravno, tako to se konano ujedine sve drave i nacije oko zajednikog interesa (pri emu uz interes dou i drugi momenti), ali pod vostvom SAD. Amerika je predvoena hrabrim, mladolikim i odlunim predsednikom koji eli da odbrani svet ali i da sauva prirodno

128

129

okruenje (eto i ekologije!) Sluajno je predsednik pljunuti Klinton, kao to je isto toliko sluajno da je u to vreme trajala predsednika kampanja nakon koje je Bil Klinton izborio svoj drugi mandat. Uz belca predsednika, prema svim pravilima multikulturalizma, glavni junaci moraju biti i jedan ameriki Jevrejin i jedan Afro-amerikanac, ija se nevenana ivotna saputnica poteno bavi striptizom kao i svakim drugim poslom, te kao takva ostvaruje savrenu komunikaciju sa predsednikovom enom. itd., itd. Najvei problem je to sve ove prie koje su nekada istinski imale smisla i znaile snanu revolucionarnu borbu za emancipaciju manjinskih grupa, danas postaju toliko izlizane i besmislene, te esto opravdane jedino kao ostvarivai profita, dok se realni drutveni poloaj ovih grupa nije mnogo promenio nabolje. S druge strane, ovek naprosto biva rezigniran kada se neto to pretenduje na status umetnikog dela pretvori u otvorenu socijalnu propoved, i kada se i dalje puni optim mestima iji je stvaralaki potencijal davno potroen. To se naalost deava i velikim autorima kakva je Arundati Roj, autorka knjige Bog malih stvari, za koju je dobila Bukerovu nagradu. Ova briljantna knjiga je tako dobro napisana i toliko bogata u svim svojim aspektima da se ovek osea istinski prevarenim kada pri kraju romana naie na incestni odnos brata i sestre. Zato? Zato to je incest kao narativna tema, takoe postao izlizano mesto svakog ko i dalje pretenduje da bude progresivan i da okira itaoca i upravo zbog toga on ne moe vie da okira bilo koga. okantno i revolucionarno je danas kada se napie dobar, veliki roman bez korienja incesta, perverzija, detaljno opisanih ubistava, brutalnosti itd. Povremeno mi se ini da svaki publiciteta eljan autor najpre osmisli nekoliko takvih okantnih situacija i izglobljenih likova a onda proba da neim popuni sve ono izmeu. Oseaj je slian onoj uvenoj sceni iz jednog od montipajtonskih filmova u kojima se parodira srednjovekovna pomama da se ljube gubavci kako bi se time dokazala hrianska portvovanost i ljubav za sva stvorenja bojeg sveta. U jednom trenutku, na pojavu ovih fanatinih hriana gubavci ustaju i poinju da bee sa reima: O, ne opet ovi manijaci hoe da nas ljube! Ova manija ideolokog okretanja zadatog materijala ide dotle da su u Diznijevom crtanom filmu Herkul dve muze predstavljene kao crnkinje!

(pardon, Afro-amerikanke valjda, jer priaju na engleskom), a Had biva uniten i razoren!!! Ovaj film ignorie elementarnu injenicu da su crnci u staroj Grkoj mogli da se pojave eventualno kao robovi, a u mitologiji ni tako. U glavu nesretne dece uliva se prezentistika konfuzija koja u jednu stravinu dvodimenzionalnu, haotinu masu mea sve to se savremenim ideolozima svidi, odsecajui potpuno treu, istorijsku dimenziju koja stvari makar aproksimativno klasifikuje u odgovarajue prostorne i vremenske koordinate. Poseban deo prie je to umesto navodne socijalne afirmacije, crnaka populacija na ovaj nain biva dodatno poniena budui da joj se porie istorijsko seanje na vekove i vekove patnje koje joj je beli ovek naneo i jo uvek joj nanosi dok je u sferi ideologije navodno uzdie. 9. Meutim, kako smo to ranije rekli o muzici, svaka forma masovne, pop-kulture moe biti iskoriena za ulivanje vladajuih mantri, navikavanje na nepravini status quo, pacifikaciju i aboliciju stvaralakih energija, ali moe biti i poprite subverzije, pobune, kritike i borbe za afirmaciju istinski kreativnih snaga. Jedan od najjaih primera takvog delovanja u devedesetim jeste stvaralatvo danskog autora Larsa fon Trira. Ovaj briljantni autor, jedan od nosilaca projekta tzv. Dogme 95, zasluuje daleko vie mesta no to mu se ovde moe dati, te emo se zasad ograniiti samo na nekoliko motiva iz njegovog dela koji mogu ilustrovati i ovaj pobunjeniki i kritiki potencijal pohranjen u popkulturi. Fon Trir je nastavlja Bergmanove ontoloke filmske poetike, ali proete daleko jaim socijalnim nabojem. Svojim filmovima pokuava da unese snaan element pobune protiv savremene potroake ideologije i redukcije ljudske slobode na slobodu izbora u supermarketu. Ovaj autor pokuava da afirmie neke vrednosti, ideje i pojmove koji su potpuno prokazani u vladajuem trinom diskursu, kao to su: rtva, rtvovanje, solidarnost, smislena patnja, autentinost, snaga vere, ljubavi, sopstvenog preispitivanja i nadilaenja sopstvenih mogunosti kao Linog, a ne kao potroakog ina Njegovo delo je, osim to je snana kritika Vladajue ideologije i sistema vrednosti, takoe i pokuaj da se ovim pojmovima, koji nam se danas predstavljaju iskljuivo kao potroeni, islueni i sa refleksivnom, ironinom distancom, vrati, udahne ivot na jedan hajdegerijanski nain: vraanjem izvornim, smislenim,

130

131

znaenjima tih pojmova111 u savremenim okolnostima.112 Posebno treba izdvojiti njegova dva poslednja filma, Kroz talase, i Ples u tami. U filmu Kroz talase, (Breaking the Waves), fon Trir razvija fascinantnu ideju samo-rtvovanja ene kroz predavanje manijacima i sadistima motivisano verom da svaka takva rtva doprinosi ozdravljenju voljenog oveka. Iza svega stoji jaka potka vere i specifinog shvatanja religije koji razvija glavna junakinja Bes, no film je pre svega krcat ogromnom snagom ljubavi koja izbija iz svakog njenog postupka i koja joj pomae da potpuno ignorie i pritisak svoje autoritarne seoske zajednice, i opte prezrenje ljudi koje sree i kojima se podaje, a konano i strah od smrti kada skoro ritualno odlazi na brod dvojici sadista ispunjena verom da e tako pomoi Janu da se vrati u ivot. Slina radikalna kritika potroake ideologije data je u filmu jo jednog Evropljanina, Sema Mendeza, Amerika lepota (American Beauty). Ovaj film predstavlja minuciozno seciranje anatomije jedne radikalizovane slike amerikog socijalnog mehanizma, jednog zahuktalog sistema, zasnovanog na hipokriziji, koji nezaustavljivo melje sve one koji mu pripadaju pa se kao u Matrici (Matrix) brae Vaovski, napaja njihovom energijom. Autor brljantno slika jedan do paroksizma naduvan svet potpune hipokrizije, bez ikakvog smisla, u kome potraga za smislom i nije dozvoljena. Glavni junak ( u tumaenju Kevina Spejsija) e ve prvom svojom reenicom opisati poloaj oveka u tom mehanizmu: Ovo sam ja ujutru dok onaniem tokom tuiranja. To je vrhunac(highlight) moga dana. Posle e sve krenuti nizbrdo U jednom trenutku junak napravi refleksiju o svom besmislu i zapita se moe li to da bude drugaije. Od tog trenutka, raskida sa svim konvencijama i poinje da ivi smisleno, sa punim pluima predajui se pravim, malim zadovoljstvima. Kazna stie veoma brzo i on zavrava sa
111

metkom u glavi i potokom krvi koja curi iz rupe. Poruka je veoma jasna: iz matrice nije mogue izai i svako ko se usudi da poini takav hibris, biva kanjen i eliminisan. Ovaj uvid o nemogunosti izlaenja iz sistema je neto to Marks i drugi prosvetitelji 19. veka nisu mogli da uvide; radi se o kljunom uvidu da je kapitalizam takav, ne samo ekonomski, nego i drutveni i politiki sistem (prvi u istoriji) koji moe sve da integrie, pa tako i svaki subverzivni diskurs, pokret, ideju, da ih pacifikuje, obesmisli i konano od svega toga napravi samo trinu novotariju koja dosnosi profit. Ovu tezu su briljantno razvili Delez i Gatari (danas je puno upotrebaljava i obrazlae Slavoj iek) koji kau da je u okviru samog kapitalizam sve potpuno racionalno, ali je problem to je sistem globalno iracionalan.113 Amerika lepota je i sama dobar primer za to: dobila je 4 Oskara i potpuno je ukljuena u svet profita protiv koga je direktno usmerena. Slian je tretman i crtanog filma Simpsonovi. Specifian je sluaj filma Ridlija Skota Gladijator. U njemu takoe nalazimo afirmaciju ovih netrinih i danas potisnutih vrednosti kao to su vernost, ast, potenje, patriotizam, zavet, ljubav, ali je veoma zanimljivo da je sve to uklopljeno u prilino jasnu podelu na unutranje i spoljno. Naime, oigledna je namera da se napravi paralela izmeu SAD i antike rimske imperije. Rim (SAD) nam je u filmu predstavljen kao
Genijalna ilustracija ove teze je izjava Predsednika SAD Bua mlaeg koja se odnosi na ameriki tretman Protokola iz Kjotoa izreena krajem marta 2001. Naime 1997. godine odrana je u Kjotou velika svetska konferencija o problemu globalnog zagrevanja. Na njoj su se svi prisutni svetski lideri sloili o merama koje treba preduzeti da bi se globalno zagrevanje i zagaenje smanjili i zaustavili. Razlog je veoma prost: prema nekim proraunima ako se ovaj trend zagrevanja nastavi ukupna svetska temperatura e se u sledeih 100 godina poveati za 6 stepeni. Oigledno je da od toga nema vee opasnosti po ukupno oveanstvo. Stoga su svi prihvatili da stimuliu smanjenje upotrebe fosilnih goriva. etiri godine nakon Kjotoa retko koja zemlja je ratifikovala Protokol, a u pomenutoj izjavi Bu mlai je naglasio da je ta ideja katastrofalna po ameriku privredu koja je ionako na granici ulaska u recesiju, te da Amerika u potpunosti odustaje od obaveza preuzetih iz Protokola. Sve ovo je razumljivije kad se zna da su njegovu predizbornu kampanju velikim delom finansirale naftne kompanije iz Teksasa. No zakljuak je evidentan: zbog kratkoronog ekonomskog interesa i nezajaljive pohlepe za profitom nastavie se unitavanje ljudskog prirodnog stanita. Ovo dokazuje definitivnu iracionalnu osnovu same logike savremenog kapitalizma: voeni pohlepom ljudi e onemoguiti svojim naslednicima da uopte imaju gde da ive.
113

Umberto Eko je jednom prilikom dobro opisao odnos prema pojmovima u postmoderno ( u to vreme ova re je jo uvek imala nekog smisla) doba. On je rekao da je razlika izmeu klasinog i novog tretmana pojmova sledea u 17. veku mladi bi devojci rekao direktno: Volim te, dok dananji mladi kae devojci: Zna, kao to bi to pesnik XY rekao u 17. veku Volim te . Upravo ovo stavljanje svega pod navodnike karakterie nae doba. Svega sem potroake ideologije. 112 Pri ovome, naravno, treba voditi rauna i o mogunostima zloupotrebe i ovih pojmova, kakve je jako dobro otkrio i pokazao Teodor Adorno u knjizi argon autentinosti, (biblioteka Sazvea, Nolit, Beograd) gde je analizirao odnos izmeu Hajdegerove i Jaspersove terminologije i nacistikog pokreta.

132

133

civilizacija potpuno odvojena od ostatka sveta koji nastanjuju varvari, te je stoga i sistem vrednosti koji se namee iteljima imperije drugaiji od sistema vrednosti koji treba da vai za ostale i od odnosa prema tim ostalima. Dakle ideologija koju gledamo u Gladijatoru vai za Rimljane, ali ne vai za varvare kojima se moe uvaliti neka druga pria. Quod licet Iovi, non licet bovi. (Ovaj princip vai jo od starih Grka). Tako se amerika samoglorifikacija i kolska mitologizacija sopstvenih istorijskih linosti (Vaington, Deferson) naziva patriotizmom, a kad to rade drugi onda se ceo proces naziva nacionalizmom i mitomanijom, te ocenjuje kao retrogradan, regresivan, infantilan i opasan. Ove dvostruke standarde mogue je opravdati jedino standardnim, nama iz skoranjih vremena tako poznatim motivom izabranog, pozvanog ili kod nas nebeskog naroda. O amerikom shvatanju sopstvene izabranosti, odnosno o problemima civilne i politike religije u SAD, pisao je sedamdesetih godina Robert Bela, a kod nas je o tome pisala Jelena orevi u veoma zanimljivom radu Politike svetkovine i rituali. Pozivajui se na istraivanja Bele, orevika objanjava da civilna religija kao specifian vid ideologije prihvata osnovne postulate hrianstva i evocira njegove mitove, koristi njegove simbole i promovie njegove vrednosti, ali ih simboliki upotrebljava prema zahtevima graanske tradicije i dravnopravnog ustrojstva.114 Prema Belinim istraivanjima, civilna religija u Americi ima funkciju da da transcendentnu svrhu politikom sistemu i da graane motivie da taj cilj uspeno postignu sredstvima rtvovanja za svetu stvar izabranog naroda Insistiranje na spasiteljskoj ulozi SAD, od Drugog svetskog rata, temeljno izgrauje sliku o dominantnoj i pravednoj sili, sa apsolutnim pravom odluivanja u svetskim razmeramaPodzemna indoktrinacija putem medija, uvlai se u sve pore ivota prosenog Amerikanca , isto kao i politika religija koja putem propagande eli da postigne isti cilj.115 10. U okviru transformacije pop-ideologije, zanimljivo je uoiti smrt rok en rola kao globalnog fenomena tokom devedestih. Rok je nekada na Zapadu bio izraz pobune i protesta mladih ljudi protiv raznih
114 115

kliea i uasa neretko katastrofalne i besmislene svakodnevice (iako je trite esto obesmiljavalo i njegove heroje). Setimo se 60-tih koje su bile vreme vijetnamskog rata i obeleene su talasima snanih anti-ratnih protesta gde se posebno isticala Zapadna obala sa svojim talasom bendova poput Deferson eirplein i Grejtful ded, zatim eksplozija garanih bendova poput Studis u Detroitu i drugim klaustrofobinim industrijskim gradovima, pa pojava panka u Engleskoj u 70-im, zatim veza rudarskih trajkova i mase alternativnih bendova sredinom 80-ih (Smits su bili samo jedan od indi-bendova koji su javno podravali trajkove i svirali u korist rudara), onda cela alternativna scena u SAD 80-ih (bendovi poput Hisker di) Tokom 90-ih rok koji je u najmanju ruku bio ambivalentan kulturno-socijalni fenomen, zamenjen je potpuno pacifikujuom, konformistikom i pseudo-hedonistikom plesnom ili tehno-kulturom, koja je izraz novog informatikog doba koje uveava tehnike mogunosti izraavanja, ali i gura ljude u nove vrste atomizacije i drutvene izolacije. Na tehno zabavama vi ste u ogromnoj masi potpuno sami, a kao pratea sredstva slue vam sintetike droge koje vas opet zatvaraju u svet sopstvenih tripova, unitavajui bilo kakvu potrebu za nekim drugim. Glavni promoter tehno-kulture na naim prostorima, Duan Kalianin je 10. januara. 2001, u intervjuu datom Treem kanalu, istakao da je upravo to kvalitet tehno-kulture: ranije je, kae Kalianin, sve kao bila neka pobuna sa raznim ideologijama; sada vie nema potrebe za time, niko vas ne tera da se bunite i angaujete samo dolazite da se zabavljate i uivate.116 Poslednji talas rok en rola koji je imao globalni znaaj bio je talas bendova iz Sietla poetkom devedesetih, od kojih su najznaajniji bili Nirvana i Prl Dem. Ove grupe su izdanci autohtonog amerikog garanog zvuka i kompletne auto-destruktivne ideologije (ispod koje su uvek stajali bolni krici za neim boljim i ljudskijim) kao simbola protesta protiv industrijalizovanih meuljudskih odnosa. Taj pokret korene vue od Studiz i MC-5 s poetka 70-ih, nastavlja se preko Hisker di, Sonik Jut, Tin vajt roup u osamdesetim, da bi kulminaciju doiveo
116

Jelena orevi, Politike svetkovine i rituali, Dosije, Beograd, 1997. str. 166. Ibid, str. 168.

Druga strana ove prie je proboj World music, a naroito jedne tople, ive, koloritne latino-muzike i latino kulture uopte sa svojim izlomljenim, neparnim, eksperimentalnim, nekonvencionalnim i za improvizaciju zahvalnim ritmovima koja se afirmisala kao protivtea hladnoj tehno-kulturi.

134

135

kada su ovi bendovi poeli da snimaju za mejdor kompanije i kada su 1991. Nirvana i Prl Dem globalno eksplodirali sa svojom luzerskom poetikom. Meutim, preko noi su ovi ljudi promovisani u sve ono to su kritikovali i po emu su pljuvali. Ceo njihov pokret, nain ivota, oblaenja i ponaanja koji godinama upranjavaju kao deo svog habitusa, cela ta potkultura obesmiljena je i ismejana tako to je podignuta na rang globalne mode. Doiveli smo eksploziju apsurdne grand mode, pomamu bogate dece za pocepanim i iznoenim farmerkama koje se plaaju stotinama dolara, poznate modne kreatore koji svoje kolekcije prave u grand stilu i prezentuju u glamuroznim halama pred istom takvom publikom. lanovi pomenutih grupa i pored ogromnog finansijskog uspeha oseali su se zbunjenim i izgubljenim u svom tom ludilu. lanovi grupe Prl Dem su ve posle svog prvog albuma (Ten, prodao se u vie od 10 miliona primeraka) prestali da snimaju spotove i znatno redukovali pojavljivanje u javnosti; po sopstvenom priznanju ozbiljno su razmiljali da raspuste grupu. Meutim, bez obzira na to i drugi album se, iako bez prave medijske promocije, prodao u slinom tirau. Kurt Kobejn, voa grupe Nirvana prolazio je kroz niz estokih kriza da bi celu agoniju okonao samoubistvom 1994. godine u svojoj 27. godini ivota. Nekako izgleda da je upravo ta godina bila vreme nestajanja roknrola sa dominatne globalne scene pop-kulture. Od tada su tek Oejziz uspeli da naprave jedan vei proboj ali se ini da je to vie bilo povezano sa obnovljenom Bitls-manijom (1995) nego kao izraz neeg novog i zaninimljivog. (Oejziz uglavnom svoj koncept razvijaju na implicitnoj reciklai Bitlsa: od koketiranja sa psihodelijom, sa raznim oblicima proirenja zvuka orkestrom i sl., do direktnih asocijacija u imidu kao to su naoare lenonke i bitls-frizure koje braa Galager esto nose). Ju tu (U2) su postali karikature onoga to su bili tokom 80-ih godina i na njihovom primeru se vidi sva beda nekog ko iz te pozicije danas eli da zastupa neke pretenciozne stavove. Oni izvanredno odslikavaju ideologiju onoga to bi se uz dosta ograde moglo nazvati nova svetska kretanja (da izbegnemo re poredak jer zapravo cela pria i jeste zasnovana na tome da ne bude nikakvog poretka ve dirigovanog haosa; poredak za razliku od haotinih kretanja podrazumeva univerzalizam u

tretmanu i odgovornost onoga ko vlada). Bono se navodno zalae za otpisivanje dugova siromanim zemljama, a zapravo cela ta pria mu samo pomae da neprestano ostaje u ii interesovanja moralistike zapadne javnosti i da svoje besmislene i beivotne muzike projekte iz devedesetih i dalje prodaje u milionskim tiraima; postalo je deo obavezne drutvene korektnosti kupovati U2 produkte. U2 su zapravo odlina slika savremene zapadne hipokrizije: devedesete koje su obeleene ekspanzijom zapadnog moralistikog diskursa usmerenog na navodnu univerzalnu zatitu ljudskih prava, zapravo su godine znaajno poveane eksploatacije treeg sveta i izuzetno stabilnog i bogatog ivota u zapadnim zemljama: svako simbolino otpisivanje dugova praeno je poveanjem sistemske eksploatacije koja uveliko nadometa navodnu pomo.117 Dovoljno je uporediti U2 sa onim velikim bendovima koji su u kreativnom i svakom drugom smislu istinski preiveli i u devedesetim. To su samo one grupe koje svoj posao shvataju kao posao zabavljaa koji rade poteno, bez velikih politikih pretenzija, okupirani nekim svojim malim ivotnim priama. Pomenimo samo Red hot ili pepers i Metaliku.118 Igi Pop je jednom prilikom rekao da ovek ne moe biti mladi buntovnik sa 40 pre svega zato to nije mlad. A mladi su danas okrenuti nekim sasvim drugim stvarima. 11. Hladni rat je okonan 1990. godine pobedom SAD. Negde u to vreme objavljen je najpre lanak, a zatim i knjiga slubenika iz Stejt departmenta Frensisa Fukujame u kojoj je promovisana jedna ki117 Do koje su mere U2 postali ozloglaeni u ozbiljnom muzikom svetu kao jeftini i potroeni ideolozi, svedoi sledea izjava lidera benda Disciplina kime. Kad su ga novinari beogradskog radija B-92 pitali ta bi poeleo osloboenim Beograanima za novu 2001, Koja je rekao: Samo da im ne dou U2 da sviraju, aludirajui na pompezne humanitarne nastupe ove grupe po raznim krajevima sveta. 118 Pria o Rok en rolu u devedesetim je naravno daleko komplikovanija, no ovde smo hteli da izvuemo samo globalno (za pop-ideologiju) najzanimljivije tendencije. Zanimljive su naprimer one tendencije koje povezuju klasine rok-forme sa drugim oblicima muzikog izraavanja (tzv. kros-over: puno pozajmljivanja iz deza, repmuzike, rasta kulture, raznih oblika worldmusic (npr. uticaji Pakistanske populacije u Engleskoj; pomenimo bend Kornerop), upotreba novih tehnologija, tzv. trip-hop... Takoe i u okviru klasine forme ima zanimljivih deavanja, ali to su grupe koje nemaju veeg globalnog znaaja, ve su lokalni heroji poput Rejdiohed, Vilko, Jo la tengo i sl.

136

137

ideologija o kraju istorije koja je najavila navodno rasprostiranje kseroksirane liberalne demokratije amerikog tipa na sve zemlje sveta. Meutim i zato to su neke zemlje i kulture odlune u zatiti svog viemilenijumskog identiteta i zato to su neke strukture u SAD shvatile da je najpre Ja uvek u opasnosti da se raspline ako nema granicu prema kojoj se odreuje (Fihte) i da, zatim, sukob predstavlja ipak najvei izvor profita i opravdanje za ogromna sredstva koja se izdvajaju za vojnoindustrijski kompleks, dobili smo nagovetaj novih hladnih ratova. Ovoga puta protivnici su Kina i islamska civilizacija. I ovoga puta dominira pop-politika kao korienje svih onih sredstava pop-kulture koja bi trebala da doprinesu nametanju sopstvenih kulturnih i ideolokih vrednosti preko proboja potroake kulture i tako integrisanju odmetnutih i amerikom vienju globalizacije suprotstavljenih kultura. Mnoge od ve vienih stvari su ponovo u igri. Pre par godina Nobelova nagrada za knjievnost je dodeljena nepoznatom kineskom disidentu, a ini se da su posebno filmski festivali pogodni za razne strategije uvlaenja ovih kultura u globalnu kapitalistiku i kulturnu mreu. Poetkom devedesetih su kineski filmovi doiveli neverovatnu ekspanziju i promociju na prestinim zapadnim festivalima, a druga polovina devedesetih je obeleena promocijom iranskih filmova. Ovu strategiju je izvanredno opisao an Bodrijar u lanku Rat u Zalivu se nije dogodio.119 Zapadni ljubitelji globalne demokratije sanjaju o jednoj islamskoj perestrojci, o uspostavljanju zapadne demokratije u zemljama poput Irana, jer narodi ne mogu a da ne ele da se oslobode. Radi se o mekom konsenzualnom integrizmu (onom prosvetiteljstva, ljudskih prava, levice na vlasti, sentimentalnog humanizma) koji je po Bodrijaru podjednako okrutan kao i bilo koja plemenska religija ili prvobitno drutvo, s tim to ovaj fundamentalizam prosvetiteljstva zadrava sva sredstva da razori druge fundamentalizme i ne liava ih se ve obino razara druge. Ceo posao je u privoenju konsenzusu, na ta su se dali Amerikanci, misionarski narod, nosilac elektrooka koji e sve privesti demokratiji.120 Kljuni ulog jeste
119 an Bodrijar, Rat u Zalivu se nije dogodio, Obrad Savi (ed.), Evropski diskurs rata, Beogradski krug, 1995. 120 Ibid, str. 479.

svoenje Islama na svetski poredak, njegovo pripitomljavanje, jer sve ono to je jedinstveno i nesvodivo treba biti redukovano i srezano.121 Ovi pokuaji integrisanja vre se preko potroake kulture i uklapanja tih autohtonih vrednosti u njene obrasce. Afirmacija iranskog filma nije sluajna. Najgore je to se ne afirmiu najzanimljiviji ve najpodobniji radovi. Abas Kijarostami je pre dve godine dobio Zlatnu palmu za dozla-Boga dosadni film Ukus treanja, a na prologodinjem Venecijanskom festivalu Dafar Panahi je osvojio Zlatnog lava za jeftin, siromaan i loe reiran politiki pamflet pod nazivom Krug koji se bavi potlaenim poloajem ena u Iranu122. Meutim film je krajnje politiki korektan, pa je neprimereno upozoriti da je to ipak lo film, te da je svetogre pretvarati umetnika dela u puke pamflete, posebno kad im je to jedini kvalitet. 12. Na kraju, recimo nekoliko rei o tome kako ova ideja funkcionie u naim uslovima. Naalost, iako je nae podruje u poslednjih pola veka bilo izuzetno zanimljivo za istraivanja ove vrste, nije mnogo toga uinjeno. Izdvojio bih radove Ivana olovia, (pre svih Divlju knjievnost), zatim rad Ljubodraga Dimia Agitprop kultura123 i na kraju veoma zanimljiv rad Predraga J. Markovia Beograd izmeu istoka i zapada 1948.-1965, koji obrauje period trnsformacije i pomeranja jugoslovenskog drutva iz sovjetskog kulturno-politikog prostora ka zapadno-evropskom kulturnom podruju i sistemu vrednosti. Naroito zanimljiv je deo koji se bavi masovnom kulturom i njenom ulogom u preoblikovanju shvatanja jugoslovenskih graana.124 Posebnu panju valja usmeriti na krajnje protivrean i dinamian period Miloevieve vladavine. Za razumevanje perioda Miloevievog uspona na talasu populizma, zanimljiva je analiza Mirka orevia izloena u eseju Knjievnost populistikog talasa125. orevi se bavi
121 122

Ibid, str. 480. Film je prepun pop-politikih momenata kao to je scena u kojoj glavna junakinja enjivo gleda u izlog sa Lorealovom kozmetikom, kao da je upravo to ono to joj nedostaje od zapadne kulture. 123 Ljubodrag Dimi, Agitprop kultura, Rad, Beograd 1988. 124 Predrag J. Markovi, Beograd izmeu istoka i zapada 1948.-1965., Slubeni list SRJ, Beograd 1996, str. 437. i dalje. 125 Pogledati u Neboja Popov (ur.), Srpska strana rata, Beograd, 1996.

138

139

procesom nacionalnog buenja u Srbiji, tokom druge polovine osamdesetih u kome je jedna struja u savremnoj srpskoj knjievnosti odigrala veliku ulogu. Izvestan kompleks ideja , shvatanja i prevrednovanja dotada vaeih tumaenja istorije i ideologije jugoslovenstva, svoj prvobitni i emotivno izuzetno jaki oblik, imao je u populistikom talasu srpske knjievnosti. orevi je izdvojio specifian poloaj tada veoma popularnog, uticajnog i politiki znaajnog dela Danka Popovia, Knjigu o Milutinu. U Popovievom junaku Milutinu autor prepoznaje nacionalni program i jedan pokuaj da se knjievnost pretvori u popularnu, subjektivnu istoriografiju i ideologiju, po cenu odumiranja estetsko-umetnikih momenata. Zanimljivo je da autor prepoznaje sline ideje i upotrebu knjievnosti ve jednom realizovane u populistikom i nacional-romantiarskom periodu srpske knjioevnosti druge polovine 19. veka, a svog prethodnika vidi u Lazi Kostiu koji je analizirao prevlast politikih elemenata i motiva u delima Jovana Jovanovia Zmaja (Knjiga o Zmaju). Tome se moe dodati i kritika analiza knjievnosti Omladine srpske koju je Jovan Skerli izneo u delu Omladina i njena knjievnost. Za razumevanje perioda Miloevieve vladavine, i ideolokih tehnika koje je koristio uputio bih na svoj pominjani rad Nadziranje i podvoenje objavljen u asopisu Republika, br. 226. i pretampan u ovoj knjizi, u kome sam pokuao da analiziram neke od naina na koji se upranjavala slobistika pop-ideologija, odnosno kako se manipulisalo humorom, seksualnou, kvizovima, popularnom muzikom i sl. Ovo podruje tek treba ozbiljno i detaljno istraiti,a kao posebno zahvalan zadatak namee se i praenje transformacije medija, vladajue ideologije i sredstava popularne kulture posle 5. oktobra 2000: smuena, anahrona, protiv-trina (ne)politika RTS-a, fascinantna koprodukcija i okazionalna(?) fuzija Nenada anka i eljka Mitrovia, politikoideoloka transformacija Pinka i BK televizije kao i mnogih drugih igraa, neslueno bujanje mita o Ceci kao globalnoj balkanskoj heroini Sve ovo daje bogat empirijski materijal za dalje izuavanje i razvijanje teorije o pop-ideologiji i pop-politici.

NACIONALIZAM I POPULARNA MUZIKA DA LI JE SLOBA BIO NACIONALISTA?

Zapoinjui jo jedan u nizu lanaka kojima pokuavam da zahvatim pojedine aspekte vremena i sistema u kome sam iveo deset godina, suoavam se sa mnotvom problema. Moja prednost i izvesni novum koji ovim lankom elim da ponudim sastoji se upravo u postojanju svesti o izrazitoj sloenosti problema koji razmatram. A to, kao to emo videti, nije uopte malo. Osnovni problem pri tumaenju sloene Miloevieve linosti i jo sloenijeg sistema vladavine i ureenja drutveno-politikih odnosa koje je on razvio, sastoji se u radikalnoj promeni globalnog okruenja. Ne samo da se raspadao stari globalni poredak, nego su se na osnovu gole kazuistike formirali novi odnosi i, to je jo znaajnije, stvarao se nov disparatni odnos vladajue ideologije i realnog politikog stanja. U eseju Pop-politika i pop-ideologija, pokuao sam da pobrojim osnovne mantre nove zapadne ideologije i da pokaem kako su te rei kao nikada ranije bile odeljene od svoje izvorne osnove s jedne, i politike uloge koju su igrale s druge strane. Naime, zapadne zemlje su delovale na osnovu jednog klasinog skupa principa, koji je implicitno upravljao njihovom spoljnom i trgovinskom politikom, a istovremeno su izvozile i nametale drugim zemljama jedan potpuno drugaiji, utopijski i ideoloki skup principa, koji je uspostavljen kao neto poput novog sveobavezujueg Manifesta komunistike partije. Tako je, naprimer, za nas ovde bitan pojam nacionalnog interesa ostao osnovna implicitna pretpostavaka politike svake od monih zapadnih zemalja, dok je istovremeno drugima nametnuta ideologija prema kojoj je taj pojam, odnosno svaka koncepcija dravne i kulturne politike na njemu zasnovana, proglaavana retrogradnom i anahronom. Tu se suoavamo sa sledeim paradoksom. Propast komunistike ideologije na realnom planu znaila je i propast, na problematinim teorijama o ljudskoj prirodi zasnovanog, komunistikog internacionalizma. Meutim, istonoevropskim narodima koji su smatrali da se poput zapadnih mogu normalno vratiti nacionalizmu kao globalno najsnanijoj i osnovnoj ideologiji, gotovo istog asa nametnuta je nova vrsta utopistikog, prosvetiteljskog

140

141

kosmopolitizma kao obavezujua ideologija. Ovaj paradoks je vrlo teko prihvaen od istonih naroda iz vie razloga.126 Osnovni je, naravno, taj to je njima vrlo jasno da im zapadnjaci odriu pravo na neto to sami uivaju, no jednako je znaajan i onaj koji lei u injenici da je od strane zapadnih sila oivljena stara koncepcija, posebno rabljena u Kominterni, o benignim i malignim, tj. o njima korisnim i nekorisnim nacionalizmima. Ova kazuistika u tumaenju zasnovana na golom zapadnjakom interesu, dovela je do opteg zameateljstva i haosa u glavama i oseanjima identiteta, naroito u multinacionalnim dravama, kakve su sve drave u kojima Srbi ive. U tom ideolokom i real-politikom haosu treba sagledavati i tumaiti Miloevia i njegov odnos prema nacionalizmu. Otud je samo pitanje postavljeno u naem podnaslvu izuzetno komplikovano i vieslono. Sama re nacionalista, stavljena je pod navodnike jer se najpre ona mora rastumaiti. Mora se objasniti ta je u konkretnom konteksu znailo biti nacionalista i pri tome se mora to je mogue vie insistirati na deksriptivno-analitikom postupku. I kod nas, a i u svetu, ovo pitanje je naalost razmatrano gotovo iskljuivo u normativnoideolokom smislu gde je Miloevi po definiciji proglaavan retrogradnim nacionalistom koji je oiveo jednu anahronu ideologiju i time izazvao ratove, umesto da se usmerio ka graansko-demokratskim principima kojima tee civilizovani narodi dananjice. Ovo budalasto tumaenje127 koje svakog ozbiljnog i obrazovanog politikog teoretiara
126

nagoni na smeh, naalost dominira u javno prihvaenom intelektualnom diskursu, a haosom koji produkuje na javnoj sceni preti da dovede do novih konfuzija i sukoba koji po pravilu slede iz takvih ideolokih konfuzija. Dakle, prvi zadatak je tematizacija pojma nacionaliste u konkretnoj situaciji Srbije s kraja 80-ih i poetka 90-ih. Pokazeemo razliita znaenja ovog pojma i pokuati da pokaemo da u kljunim aspektima Miloevi nije bio nacionalista. Pri tome emo koristiti pomalo neuobiajen metod za socio-politika istraivanja u uem smislu analizu popularne kulture i to pre svega popularne muzike u Srbiji. Ovaj metod ne treba nikako doivljavati kao kuriozitet ili pokuaj autora da neobinostima i bizarnostima skrene panju publike. Ovaj metod je sutinski iz najmanje dva razloga; prvi sam opisao u ve pominjanom eseju Pop-politika i pop-ideologija radi se o nairoko razvijenoj i opravdanoj tezi da politika i ideologija sve vie prelaze u sfere pop(ularne) ili masovne kulture. Drugi razlog je imanentan samom pojmu nacionalizma i naroito razumljiv u vezi sa prvim razlogom: i nacionalzam je ideologija128, koja u skladu sa gore iznetom tezom sve
koji su pak dravljani neke druge zemlje. Izmeu tih drava, odnosno lanova jedne i druge zajednice postoji stalna kompeticija u borbi za to vie resursa kojima bi se zadovoljila prava i elje jednih, na utrb prava i elja onih iz druge drave. Sve prosvetiteljske utopijske postavke poivaju na nerealnom nadanju da e se jednog dana prevazii ta podeljenost i sukob i da e se svi pojedinci podii na takav nivo svesti da rade u korist svih drugih. Ova utopija je nerealna zato to ignorie kompeticiju (i borbu, sukob, nadmetanje) kao jedan od osnovnih postulata ljudskog delanja koji uostalom i vodi svet napred i inicira stvaralatvo. Svaki ovek eli da ima neto to drugi nemaju i vrednost tog neeg najee i potie upravo iz te injenice da ga drugi nemaju. Iz kompeticije potie i nacionalizam i nadmona prednost nacionalizma nad svakom drugom ideologijom, a naroito nad sveizjednaavajuim kosmopolitizmom. Nacionalizam je proizvod ujedinjavanja grupe ljudi da bi ostvarila, otela ili sauvala, neto na utrb druge grupe ljudi. U cilju dugoronog delovanja i dugoronog interesa oni stvaraju sopstvenu ideologiju koja ih povezuje i ujedinjuje protiv drugih, i tee da stvore sopstvene institucije koje im olakavaju zatitu od drugih i borbu sa drugima. 128 Ovde treba naglasiti da pojam ideologije ne pretendujem da koristim u marksistkom smislu, kao iskrivljenu svest nasuprot nekakvoj (fantomskoj, metafizikoj) neiskrvljenoj sveti, ve kao nauni, deskriptivan pojam koji pod ideologijom podrazumeva skup ideja, uenja ili principa koji pretenduje da bude manje vie zaokruen i koherentan i da ima veze sa realnou. Povremeno u govoriti i o ideologizaciji kao o procesu glajhaltovanja, manipulisanja i nametanja izvesnih ideologema koje nemaju nikakve veze sa realnou. Naalost, ovde nemamo prostora da se bavimo raznim znaenjima

Iako je prihvaen od velikog dela intelektualne elite. Razlozi su sledei: kao to se ranije nekritiki ispovedala oficijelna komunistika ideologija, tako se sada ispoveda oficijelna kosmopolitska ideologija; i jedna i druga su primarno internacionalistike (i imaju isti prosvetiteljski koren) tako da se promena sastoji samo u brisanju komunistikog predznaka; ispovedanje i ove ideologije je lukrativno jer se debelo finansijski pomae od strane centara moi koji deluju unutar Evro-atlantskog prostora (fondacije, multi-nacionalne korporacije); nepoznavanje istorije liberalne politike misli dovelo je do toga da se liberalizam izjednaava sa kosmopolitizmom. 127 Elementarno poznavanja istorije prakse zapadne Evrope i Amerike (dakle civilizovanih naroda) i politikih teorija koje su tu praksu objanjavale ukazuje na nunu povezanost i zajedniki uspon nacionalne drave i principa graanstva i liberalne demokratije. Osnovna stvar je da su se svi pozitivni principi i vrednosti na kojima poiva civilizacija evro-atlantskih zemalja razvijali unutar nacionalne drave kao neosporne osnove. Princip lanstva u dravi kao politikoj zajednici je osnovni politiki princip, a pravo na dravljanstvo je osnovno pravo koje kod svakog oveka mora da bude zadovoljeno. Ono to drava garantuje svojim lanovima ne odnosi se na ne-dravljane

142

143

vie deluje preko mehanizama pop-kulture. Kod njega je to jo izraenije jer su simboli, slike i predstave, koje se popularnim medijima prenose, jedno od glavnih i sutinskih podruja njegovog delovanja. tavie, za savremeni nacionalizam je u eri globalizacije daleko najznaajnije podruje ovo polje na kome se vodi borba protiv unificirajueg amerikog potroakog modela: skoro da bi se moglo tvrditi da postaje znaajnije i od klasinog kolskog obrazovanja. Primeri Francuske i Kvebeka jesu eklatantni ali su samo deo opteg pokreta. Kad ovome dodamo i tezu, takoe razvijanu u eseju o pop-politici da delovanje i rezultate politiara treba uporediti i suprotsaviti sa njihovim javnim diskursom i deklarativnim izjavama, a da se to najbolje ini na podruju takozvanih marginalnih fenomena, postaje nam jasno zato je podruje popularne muzike od tako esencijalnog znaaja za na rad. Upravo analizom ovog podruja elimo da pokaemo da Miloevi nije bio nacionalista. Poslednji deo lanka trebalo bi da pokae koja je ideologija dominirala Srbijom u vreme Slobizma i zato to nije bila nacionalistika ideologija u smislu u kome se to obino govori. a) u naem sluaju 1. Razmatranje problema nacionalizma zahteva prethodnu ozbiljnu teoretsku analizu. Ovde emo se ograniiti na tematizaciju svega nekoliko kljunih taaka. Zbog potpune izolovanosti nae nauke od stvarnih naunih tendencija u oblasti izuavanja nacionalizma, mora se rei nekoliko rei o glavnim temama i o ukupnom stanju na ovom podruju, a zatim se posebno mora analizirati odnos nacionalizma i internacionalizma, kao i problem odnosa nacionalizma i globalizacije. Istorija izuavanja nacionalizma (i drugih problema povezanih sa njime, kao to su problem nacionalnog identiteta, stvaranja nacije itd.) radikalni obrt doivljava tokom 80-ih godina. Pre toga su se ovim problemom uglavnom bavili istoriari koji su analizirali pojedine sluajeve, a kao globalna teoretska paradigma dugo su vladala
pojma ideologija i njegovim transformacijama u poslednjih dva veka od francuskih ideologa, preko Marksa, do kritike teorije, Sartra, Altisea, Gidensa, Zigmunta Baumana i drugih savremenih mislilaca.

primordijalistika i perenijalistika shvatanja u skladu sa statinim shvatanjem identiteta kao nedeljive prirodne kategorije identiteta ili ima ili nema.129 Loem statusu nacionalizma kao teoretskog fenomena doprinele su i dve praktine stvari: najpre eksplozija Hitlerovog nacizma koji je doivljen kao najmraniji vid nacionalizma, te se stoga svaka nacionalistika ideologija nakon Poperovog Otvorenog drutva poela doivljavati kao neto to prirodno i logino vodi nacizmu i istrebljenju Drugog. Kao reakcija na Hitlera, takoe, na Zapadu su sve partikularistike ideologije doivljene kao retrogradne i opasne, pa je i liberalizam poeo da poprima apstraktno kosmopolitski vid. S druge strane, iz komunistikog bloka je takoe stizao izvesni vid proleterskog internacionalizma kao vladajua ideologija. I jedna i druga strana su svoje internacionalistike ideologije gurale i iz politikih razloga, jer su time pokuavale da legitimiu i opravdaju svoje intervenisanje, ukljuujui i vojno, u poslove drugih zemalja i nacija.130 Pomak u istraivanju nastaje 80-ih sa pojavom i razvojem takozvane modernistike paradigme u nacionalistikim studijama. Godine 1983. pojavljuju se dve veoma vane knjige: Nacija - zamiljena zajednica Benedikta Andersona131 i Nacije i nacionalizam Ernesta Gelnera. 132 Ovu tendenciju je na radikalan nain do kraja doveo Erik Hobsbaum 1990. svojom knjigom Nacije i nacionalizam od 1780133. U osnovi, modernistika paradigma je neo-marksistika teorija koja je nastala kao reakcija na primordijalistike i perenijalistike teorije o nacionalizmu, ali je i s druge strane pokuala da ispravi nedostatke i jednostranosti klasinog marksistikog pristupa koji je sve drutvene fenomene svodio na klasnu borbu a nacionalizam doivljavao kao prostu manipulaciju
To je ono klasino shvatanje identiteta A=A, kako ga je Hajdeger opisao analizirajui istoriju zapadne metafizike. Protiv ovog shvatanja identiteta usmereno je gotovo celokupno filozofsko stvaralatvo druge polovine 20. veka. 130 ezdesete godine su naroito obeleene ovim intervencijama. Amerikanci su intervenisali u Vijetnamu i u itavom nizu juno-amerikih zemalja, a Brenjev je ak i razvio doktrinu o ogranienom suverenitetu i nevanosti suvereniteta izmeu komunistikih zemalja, kako bi se objasnila intervencija SSSR-a u ehoslovakoj. 131 Nae izdanje, Benedikt Anderson: Nacija - zamiljena zajednica, Plato, Beograd, 1998. 132 Nae izdanje, Ernest Gelner: Nacije i nacionalizam, Matica srpska, Nov Sad, 1997. 133 Nae izdanje, Erik Hobsbaum: Nacije i nacionalizam od 1780, Filip Vinji, Beograd, 1996.
129

144

145

buroaske klase oseanjima i potrebama proletera i seljaka. Oni dobri i korisni elementi koji su od marksizma nasleeni su ideja o naciji kao istorijskom konstruktu i ideja o realnim ekonomskim i drutvenim potrebama koje je nacionalistika ideologija zadovoljavala u datom istorijskom periodu, kao i ukazivanje na znaaj elite i drave i njenih institucija kao mobilizirajueg instrumenta vladajue elite Meutim, Hobsbaum je radikalizujui modernistiku paradigmu i ovu ideju o naciji kao konstruktu, zapravo napravio korak nazad u plauzibilnosti ove paradigme jer se pribliio klasinom marksistikom stanovitu. Konsekvenca je bila zakljuivanje da je nacionalizam kao neobavezni istorijski konstrukt zavrio svoju istorijsku misiju i da ulaskom u doba veeg protoka kapitala i informacija te stoga i intenzivnijeg regionalnog i globalnog povezivanja, za njim prestaje svaka potreba. Iz toga je sledio uveni zakljuak Hobsbaumove studije da nacionalizam vie nije svetski politiki program i da je istorijski manje znaajan.134 U poslednjem pasusu pomenutog dela, ovaj autor je ustvrdio da pojmovi nacija i nacionalizam nisu vie adekvatni pojmovi za opisivanje, a pogotovu za analizu, politikih entiteta koji se opisuju kao takvi, ili ak za oseanja koja se izraavaju ovim reima.135 Hobsbaum se pridruio Donu Broljiju u kritici ranijih, umerenijih modernistikih teorija (Gelnerove i Andersonove) koji su smatrali da oigledan uspeh nacionalizma znai da je nacionalizam veoma duboko ukorenjen u misli ili ponanja ljudi, pa je pretpostavio da e nacionalizam uskoro nestati sa nestankom nacije-drave. Ovu svoju nadu autor je potkrepio poslednjim argumentom iznetim u knjizi , tj injenicom da su istoriari poeli da napreduju u prouavanju i analizi nacija i nacionalizama. Pozivajui se na Hegelovu izreku o Minervinoj sovi mudrosti koja izlee u sumrak, Hobsbaum je predvideo da je dobar znak to to ova sova sada krui nad nacijama i nacionalizmom136 Ovaj njegov argument se pokazao pogrenim na dva naina. Najpre, pokazalo se da je veliko interesovanje naunika za nacionalizam uzrokovano svim onim mnogobrojnim aspektima i elementima koji su povezani sa ovom problematikom i koje ovakve jednostrane
134 135

Hobsbaum, ibid, str. 205. Ibid, str. 206. 136 Ibid.

modernistike paradigme nisu mogle da zahvate. Nakon svih moguih ponuenih definicija pojma nacionalizma, uvidelo se da je jedini mogui nain njegovog definisanja Vitgentajnova teorija o porodinim slinostima. Postoji ogroman broj elemenata koji su potrebni za odreenje nacionalizma, ali nijedan od konkretnih sluajeva ne sadri sve te elemente ve svaki sadri drugaiju kombinaciju dovoljnog broja razliitih elmenata (kao to su jezik, religija, kultura, zajednika mitologija i seanja, istorijsko iskustvo, simboli, ekonomija, ratovi) Sva ova raznolika iskustva otvorila su ogromno neistraeno polje za tematizaciju nacionalistike problematike u koje su se ukljuili mislioci najrazliitijeg profila: od filozofa, etiara, analitiara pojmova, preko sociologa, politikologa, psihologa, istoriara, teoretiara kulture i mitologije, antropologa, feminista Drugi odluujui faktor za ekspanziju nacionalistikih studija je potpuna eksplozija, nasuprot Hobsbaumovim predvianjima, nacionalizma u 90-im. Uprkos predvianjima da e u eri globalizacije, dakle sve veeg proimanja, nacionalizam nestati sa scene ili da e nacionalni identitet izgubiti na znaaju, pokazalo se sasvim obrnuto da je taj oblik identiteta postao najznaajniji na kraju 20. veka. To su pokazali kako radikalni primeri Balkana i istone Evrope, tako i sukobi u Africi, Kamiru, bivim sovjetskim azijskim republikama, Istoni Timor, konano i sama Zapadna Evropa odnosno Evropska unija ( Severna Irska, kotska, panija, Belgija, regionalne tenzije u Francuskoj i Italiji). Kao nimalo beznaajan kuriozitet pomenimo i sve prisutniju modu u SAD da razliiti pripadnici amerike politike nacije dodaju svom idenitetu prefiks koji istie njihovo razliito etniko porekl: dakle ne samo Afro-amerikanci ve i Hispano-amerikanci, Anglo-amerikanci, eho-amerikanci, Poljski-amerikanci i sl. Sva ova kretanja su empirijski pokazala koliko je modernistika paradigma nedovoljna i stoga su izazvale ozbiljnu kritiku same paradigme. Ove kritike su uglavnom ile u pravcu pridavanja veeg znaaja socio-biolokim i kulturno-simbolikim aspektima problematike. Takoe se ukazivalo na elemente nacionalnog i etnikog identiteta koji su postojali i pre savremenog nacionalizma (za koji se obino smatra da poinje sa francuskom buroaskom revolucijom). Naroito je istaknuta i potreba ljudskog bia za pripadanjem zajednici i za uivanjem odreenog specifinog simbolikog i kulturnog naslea.

146

147

Primer Evropske unije je takoe pokazao koliki je znaaj tih drugih elemenata identiteta i da prosto institucionalno nametanje i konstruisanje nije delotvorno bez dugoronog stvaranja istinskog oseaja pripadnosti jednoj evropskoj, politikoj, ali i simboliko kulturnoj zajednici. Za detaljno, veoma instruktivno upoznavanje sa tokom ove dikusije i recentnim rezultatima, a zata mi ovde nismo imali mesta, treba pogledati knjigu Entoni Smita iz 1998. godine, Nacionalizam i modernizam -Kritiki pregled recentnih teorija o nacijama i nacionalizmu.137 Ovaj rad predstavlja najbolji pregled i uvod u celu problematiku i u njeno sadanje stanje. U prvom delu se kritiki iznose najrelevantnije modernistike teorije a u drugom delu njihovi najznaajniji oponentni (primordijalizam, perenijalizam, socio-bioloke teorije, etno-simbolizam) 2. Druga znaajna diskusija vezana za nacionalizam pokrenuta je knjigom izraelske autorke Jael Tamir, koja se pod nazivom Liberalni nacionalizam 138 pojavila 1993. godine. Naime, kao to smo ve pomenuli, nakon Drugog svetskog rata u zapadnoj Evropi dominira jedno apstraktno i neistorijsko shvatanje liberalizma, koje ga izjednaava sa kosmopolitizmom i koje nema nikakav pozitivan odnos prema nacionalnoj dravi i svemu to je povezano sa partikularistikim, nacionalnim i specifino-kulturalnim elementima. Takvo shvatanje je 80-ih i naroito 90-ih pokazalo koliko ne odgovara stvarnosti i postalo je predmet ozbiljnog preispitivanja i kritike. Zanimljivo je da se pri tome retko ko vratio samom tumaenju klasika liberalne politike misli( Hobs, Tokvil, Mil, Macini, Fihte), ve su pokuaji dolazili iz dva sasvim razliita pravca. Jedan je doao od strane tzv. komunitarista (Mekintajer, Sandel, Tejlor, Volcer) koji su oiveli klasino shvataje politike koje ide od Aristotela, u kome se istie primat zajednice i zajednikih elemenata (naroito zajednike, partikularne kulture i tradicije) nad apstraktnim individualizmom.139 Drugi pravac je bio refleksija linog iskustva
137 138

realnosti koja je ostala nereflektovana u apstraktnim teorijama. Doao je od takozvanih kulturalista meu kojima su najznaajniji Vil Kimlika i pomenuta Jael Tamir. Ova druga autorka pola je od sopstvenog jakog oseanja pripadnosti svojoj nacionalnoj zajednici s jedne strane i takoe snane privrenosti liberalnoj ideologiji s druge strane. Njen cilj je bio da te dve stvari ujedini i pomiri. Rezultat je pomenuta briljantna knjiga nastala pod mentorstvom Isaije Berlina. Svoju knjigu autorka zakljuuje sledeim reima: Ali postnacionalno doba u kome su nacionalne razlike izbrisane i svi sudeluju u jednoj plitkoj univerzalnoj kulturi, gledaju sapunice i CNN, jedu Mekdonalds, piju Koka-kolu, i vode decu u lokalni Diznilend, jeste pre nona mora nego utopijska vizija. Ovo bi mogle izgledati kao uzaludne brige u traginim vremnima, kada fanatine verzije nacionalizma uzrokuju tako mnogo bola i patnji. Ali upravo u takvim vremenima individue su primamljene pozivima kosmopolitskih vizija, koje previaju vanost nacionalnih aspiracija. Nain da se suprotstavi etnocentrinom nacionalizmu nije da se sugerie kako bi nacionalni interes trebalo u potpunosti da se porie, ve treba ponuditi alternativno nacionalno shvatanje. Izgleda prilino jasno da nacionalizam nee naprosto nestati, i pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li e njegov izgled biti neki oblik otrovnog etnocentrizma ili trezvena vizija, voena potovanjem liberalnih vrednosti.140 Vano je uoiti da u oba ova pravca kulturni elementi igraju presudnu ulogu, a za potrebe ovog lanka zanimljivo je da Tamir upravo potencira popularnu kulturu. 3. Osnovni rezultat ovog pregleda koji je nama potreban je ukazivanje na veoma iroko shvaen pojam nacionalizma.
razlikuju izmeu sebe samih i apostrofiraju razliite elemente. Takozvana diskusija liberala i komunitarista koja je trajala 80-ih i 90-ih, naroito u SAD, veoma je bogata i plodotvorna, a zanimljjivo je da je pri kraju sam arls Tejlor naglasio da se uglavnom radi o sporu unutar same, iroko shvaene liberalne paradigme i da je cilj komunitarista bio dopuna aktuelnog shvatanja liberalizma onim elementima klasine politike koji su vladajuim tumaenjima nedostajali. Pogledati njegov tekst Nesporazum: debata liberala i komunistrista u arls Tejlor, Prizivanje graanskog drutva, Beogradski krug 2000. 140 Yael Tamir, Liberal Nationalism, Princeton University Press, 1993. str. 167

Anthony D. Smith, Nationalism and Modernism, Routledge, 1998. Yael Tamir, Liberal Nationalism, Princeton Unversty Press, 1993. 139 Izvinjavam se itaocima na ovako banalnim formulacijam. Priroda teksta mi nalae samo pregled tendencija i isticanje najupeatljivijih elemenata koji su osporili vladajuu liberalnu paradigmu. Svi pominjani autori su izuzetno vispreni i lucidni mislioci, koji se

148

149

Nacionalizam, kao ideologija i kao pojam treba posmatrati spektralno. Njegova razna znaenja i oblici se mogu sagledavati na jednom zamiljenom spektru na ijem se jednom kraju nalaze krajnje benigni oblici afirmacije razliitosti, sopstvene kulture, kreativnosti itd. a na drugom kraju pomenuti radikalni virulentni oblici poput ovinizma, iskljuivosti, torture i sl. Razni oblici aktuelnih nacionalizama obino se smetaju negde u sredini izmeu ova dva ekstrema a zadatak svake odgovorne elite je da svoj nacionalizam usmerava ka onom prvom kraju spektra. Jako je bitno za nunika da vodi rauna o ovoj irini znaenja, a ne da u skladu sa vladajuom ideologijom redukuje sadraj ovog pojma na znaenja koja se nalaze na ovinistikom kraju spektra, jer onda vie nije naunik ve ideolog i politiar. Pitanje odnosa nacionalizma i internacionalizma smo ve delimino dotakli priom o odnosu nacionalizma i kosmopolitizma, ali treba se podsetiti i nekih bitnih istorijskih detalja. Druga polovina devetnaestog veka obeleena je usponom radnikih pokreta irom Evrope. Markiszam je bio samo jedan deo irokog ideolokog spektra koji su radnici prihvatili, ali zajedniko im je svima bilo to to su isticali kako su nacionalizmi manipulativna izmiljotina pojedinih buroazija koja slui za demobilisanja i razjedinjavanje radnie klase, kao i za legitimisanje eksploatacije radnika u pojedinim zemljama od strane njihove lokalne buroazije. Stoga se kao osnovni zadatak nametalo dezavuisanje nacionalistike ideologije kao iskrivljene svesti i ujedinjavanje internacionalnog proletarijata u borbi protiv internacionalne buroazije. Ovo je najradikalnije formulisano uvenim sloganom Proleteri svih zemalja ujedinite se!. Ove diskusije su dramatian oblik imale naroito pri kraju 19. i poetkom 20. veka kada su okolnosti nametale radnicima pojedinano i radnikom pokretu globalno, odluku o tome koji oblik identiteta vide kao primarniji i znaajniji.141 Kao to je poznato proletarijat je odluio da je ipak nacionalni identitet bitniji, gotovo sve leve partije su glasale u svojim parlamentima za ratne kredite, a Druga internacionala se raspala.
141

Ovo je najznaajniji primer neega to se pokazalo kao pravilo: uvek u sukobu nacionalnog i internacionalnog identiteta, a nariito je to izraeno u kriznim u trenucima, nadvlada onaj prvi, obino na zgraanje humanistie inteligencije. Njihov problem je u nerelanom i utopijskom shvatanju o ljudskoj prirodi. Ovakva odluka pojedinaca uvek se tumai kao dokaz da jo nije dozrela svest, da je jo uvek primitivno-tribalistika i da se ljudi stoga i dalje dele u plemenske grupe umesto da shvate da su najpre pripadnici oveanstva. Ovakvo shvatanje potpuno ignorie injenicu da su potrebe za kompeticijom i sukobom sutinske potrebe oveka i da ih on zbog niza faktora i kretanja u svetu najbolje ostvaruje kao pripadnik nacionalnih zajednica.142 Odreena vrsta takvog tribalizma e vek ostati svojstvena najveem broju ljudi jer sama po sebi ta svest nema nieg loeg. Ne vidim ta je loe u injenici da se jedna grupa nadmee sa drugom. Problem je, naravno, oblik u kome se ta kompeticija odvija i koji moe varirati od sportskog, ekonomskog i kulturnog nadmetanja do krvavih ratova, genocida i drugih zloina. Iskustvo 20. veka govori nam da svaki oblik internacionalizma za ogromnu masu ljudi (gotovo sve sem veoma malog broja intelektualaca, umetnika i biznismena koji imaju tu privilegiju da slobodno mogu putovati po svetu i oseati se apatridima) moe doi samo kao nadgradnja, kao dodatni oblik identiteta uz ve postojee oblike gde je nacionalni najdominatniji. Pokuaji stvaranja multinacionalnih federacija (SSSR, ehoslovaka i SFRJ) su propali im je propala odozgo, na silu nametana ideologija koja ih je obuhvatala. Primer Evropske unije, koji se esto istie kao navodni primer nadilaenja nacionalnih drava i nacionalnog identiteta, je ba dobar primer za nau tezu. Uprkos ogromnoj ideolokoj propagandi, i velikim sredstvima koja se za te potrebe izdvajaju, najvei broj graana EU sebe doivljava primarno kao pripadnike odreenih nacija a tek onda kao pripadnike
142 Upravo ovde nam je umerena modernistika paradigma presudna za objanjenje zato se potreba za kompeticijom i sukobom u modernom svetu najbolje zadovoljava pripadanjem naciji; u pitanju je itav niz faktora koji objanjava ekonomskim i politikim razlozima uzrokovanu intenzifikaciju povezanosti unutar drava koja iziskuje zajedniko obrazovanje, vernakular, ekonomiju, vojnu industriju Sve ovo zajedno sa kulturno-simbolikim elementima vodi bujanju zajednikog identiteta unutar jedne etnonacionalne grupe koja se suprotstavlja, nadmee i sukobljava sa drugim takvim grupama.

Zanimljvio svedoanstvo o tome moe se nai u delu ora Sorela koji sve vreme polemie sa francuskom socijaldemokratijom, koja je u predveerje rata sve odlunije afirmisala nacionalni identitet na utrb internacionalnog proleterskog. Pogledati u or Sorel, Revolucija i nasilje, Globus, Zagreb.

150

151

Evropske unije ili kao Evropljane. (Zanimljivo je da im to postaje vano tek kada se odreuju prema Amerikancima.) ak i sama ideja o vieslojnom ili viestepenom identitu, koja je veoma upotrebljiva i primamljiva kao kompromis normativnih programa sa relnou, zasad ne daje mnogo praktinih rezultata. I dalje je daleko predominatan oseaj pripadnosti pojedinim nacijama. 4. Odgovor na pitanje zato je to tako moemo nai u naoj sledeoj temi, a to je pitanje poloaja nacionalizama i nacionalnih identiteta u doba globalizacije. Opte mesto raznih prosvetiteljskih teorija nastalih u poslednjih nekoliko vekova je teza da e jednog dana usled veeg i intenzivnijeg kretanja i protoka ljudi, informacija i kapitala, nacionalne i dravne granice izgubiti svoj znaaj. Sve ove mislioce nadahnjivala je plemenita ali utopijska vizija o Jednom svetu, razlikama koje se gube, univerzalnoj ravnopravnosti, proliferaciji ideja i sveoptoj solidarnosti. Ova vizija poiva na shvatanju ljudske prirode koje se moe nazvati antropoloki optimizam. Naime teorije o ljudskoj prirodi na kojima poiva svaka politika teorija143, mogu se podeliti u tri grupe; antropoloki optimizam (prtisutan kod prosvetiteljskih teorija liberalne i socijalistike orijentacije; ideja o fundamentalnoj dobroti ljudske prirode), antropoloki realizam (prisutan u spisima umerenih teoretiara kao to je Aleksander Hamilton; ovek nije po sebi ni dobar ni lo ve moe biti i jedno i drugo) i antropoloki pesimizam (zastupali su ga najee mislioci reformacije sama ideja suvereniteta je u direktnoj vezi sa ovom idejom, zatim mislioci kontrarevolucije i restauracije poput De Mestra i Donoso Kortesa, kao i konzervativci 20. veka poput Karla mita). I pesimizam i realizam zahtevaju jake institucije koje e ograniavati oveka da ne nanosi zlo drugima. Meutim, za antropoloke optimiste loe ureenje i vaspitanje su krivi to on ponekad naginje zlu i stoga oni smatraju da se sve te loe inklinacije mogu otkloniti prosvetljivanjem i obrazovanjem. To se postie i bliim i intenzivnijim kontaktima meu razliitim ljudima; ljudi se navodno boje razliitog jer ga ne poznaju, a kad ga upoznaju zavolee ga ili e bar nauiti da ga cene, potuju ili toleriu. Stoga e kao rezultat
143

veeg meanja nestati strahovi, nepoverenje i granice u jednoj univerzalnoj otvorenosti i proliferaciji ideja i kultura. Meutim, realnost nikada nije odgovarala ovoj viziji, a sva je prilika da e tako i ostati. Ova teza koja tvrdi da se granice uklanjaju time to ih ljudi vie prelaze svakim danom doivaljava ozbiljna osporavanja. Jo 50-ih godina u svom briljantnom romanu O junacima i grobovima, u uvenom odeljku Izvetaj o slepima, Ernesto Sabato je napisao ove redove: Jedna skromna uiteljica po imenu Norma Gladis Puljeze, koja mi je mesecima sluila da prouim izvesna reagovanja tobonjih intelektualaca, mislila je da mrnju i ratove meu ljudima raspiruju meusobno nepoznavanje i opte neznanje. A ja sam joj morao objanjavati da jedini nain odravanja mira meu ljudima jeste meusobno nepoznavanje i opte neznanje. Jedino u tim uslovima, ova stvorenja su relativno dobroudna i pravedna, jer svi smo mi prilino ravnoduni prema stvarima koje nas ne zanimaju.144 Sabatova formulacija je u skladu sa njegovom umetnikim temperamentom i namernim cininim radikalizovanjem, preterana. Ali ista ova intuicija, suprotstavljena prosvetiteljskom shvatanju, razvijena je u uvenom eseju Frederika Barta Etnike grupe i njihove granice, prvobitno objavljenom 1969.145 Kao rezultate istraivanja o etnikim grupama i njihovom odnosu prema granicama, Bart tvrdi dva otkria: Najpre, jasno je da granice odolevaju uprkos strujanju pojedinaca koji ih prelaze. Drugim reima, distinkcije izmeu etniih kategorija ne poivaju na odsustvu pokretljivosti, kontakata i informacija, ve
E. Sabato, nae izdanje str. 267. Ovaj udesni deo, Izvetaj o slepima koji spada u sam vrhunac knjievnosti prolog veka, posluio je Sabatu kao mogunost da ismeje sva ova banalna utopistika shvatanja radikalne levice a koja i danas, u malo izmenjenom vidu (sad se ti ljudi zovu levi liberali poto nije vie moderno biti samo leviar), ine ideologiju koja nas na bezobrazan i nametljiv nain spopada i glajhaltuje direktno ugroavajui osnovna prava na toleranciju i slobodu miljenja, koja zapravo i ine osnovu liberalnog shvatanja sveta. Sline je intencije skoro jednako briljantan produkt Milana Kundere Nepodnoljiva lakoa postojanja, naroito delovi o Velikom maru evropskih levih intelektualaca kao velikom besmislenom banalnom foliranju neodraslih ljudi. 145 Pogledati na prevod eseja Etnike grupe i njihove granice Frederika Barta, objavljen u knjizi Teorije o etnicitetu, autora Filipa Putinja i oslin Stref-Fenera. Izdanje XX vek, 1997. Str. 211.
144

Ovo su uvideli svi veliki mislioci nevezano od svoje ideoloke pozicije. Navedimo samo imena Karla mita i Isaije Berlina.

152

153

podrazumevaju drutvene procese iskljuivanja i ukljuivanja kojima se diskretne kategorije odravaju uprkos promenama u pogledu uestvovanja i pripadnosti u toku individualnih ivotnih istorija. S druge strane, otkriva se da stabilni drutveni odnosi, postojani i neretko od vitalnog socijalnog znaaja, opstaju s obeju strana takvih granica i esto bivaju zasnovani upravo na tim dihotomnim etnikim statusima. Drugaije reeno, etnike distinkcije ne zavise od odsustva interakcije i drutvenog prihvatanja ve, naprotiv, predstavljaju same temelje na kojima su izgraeni sveobuhvatniji drutveni sistemi. Interakcija u takvom drutvenom sistemu ne vodi njegovom iezavanju pod dejstvom promene i akulturacije; kulturne razlike mogu opstajati uprkos meuetnikom kontaktu i uzajamnoj zavisnosti pojedinih grupa.146 Iskustvo zapadnoevropskih zemalja ovo potvruje u velikoj meri. Etnike zajednice imigranata su sve vee i sve znaajnije u ukupnom procentu stanovnitva a time i u ukupnom drutvenom i kulturnom ivotu. Ali proliferacija i meanje ovih zajednica sa belim, starosedelakim ili domorodakim stanovnitvom je veoma mala. Preovlaujua je tendencija pravljenja njihovih etnikih etvrti u kojima oni stvaraju svoj svet u malom, ukljuujui i hranu, prodavnice, jezik, obiaje, kompletnu kulturu. Ono to je zabrinjavajue za vlasti tih drava je da u tim svojim svetovima ove zajednice organizuju i svoju posebnu strukturu kriminala i gotovo separatnog politikog poretka obe stvari se baziraju na njihovoj obiajnoj tradiciji i vezama to im daje posebnu vrstinu i stoga te poretke pretvara u drave unutar drava. Frapantan je sluaj Francuske i Velike Britanije gde ve postoje veliki delovi gradova u koje policija gotovo da ne sme da proviri.147 Ovo je inae povezano sa velikim strukturnim problemom zemalja Evropske unije koji se sastoji u sledeem: u EU preovlauje staro stanovnitvo, natalitet opada dok je ekonomija i dalje u ekspanziji. Time se otvara pitanje ogromnog deficita radne snage. U nedostatku domae radne snage ona se mora uvoziti iz nerazvijenih, uglavnom afriih i azijskih zemalja, i to najee njihovih bivih kolonija. S druge strane veina ovih zemalja i dalje ima u najmanju ruku ambivalentan odnos
146 147

prema dobu kolonijalizma i odatle se vue veliki stepen rasizma i netrpeljivosti prema ovim drugim kulturama, te prema pripadnicima tih kultura - njihovim bivim robovima. Dakle s jedne strane postoji nuna potreba da se ti strani ljudi prihvate i na neki nain integriu u drutvo, a sa druge postoji teko otklonjiva mrnja i netrpeljivost prema njima i njihovim kulturama, strah od oigledne promene u izgledu domaih drutava. Ranije, dok je priliv stranaca bio manji, bilo ih je lako integrisati putem asimilacije i to je smanjivalo strah od promene strukture i kulture drutva. Danas su to meutim viemilionske zajednice kojima ne pada na pamet da se asimiluju ve poinju da predstavljaju veliku politiku snagu u ovim drutvima i trae puno priznavanje svog kulturnog, verskog, pa ak i manjinskog nacionalnog identiteta, na zgraavanje domaeg stanovnitva. Ideologija multikulturalizma i interkulturalizma zasada daje slabe rezultate u Evropi upravo zbog razloga koje je Bart naveo: zajedniki ivot ili ivot jednih pored drugih, mnogo ee afirmie razlike no to ih brie. Rezultat je rast etnikih i rasnih tenzija koji se poslednjih godina zapaa u Nemakoj, Francuskoj, paniji i Velikoj Britaniji (gde su nedavno u Bredfordu izbili dosad najvei rasni sukobi izmeu belaca i azijske zajednice). Ovom Bartovom uvidu, dodajmo i tezu naznaenu kod Dejvida Helda da globalizacija generalno upravo vodi jaanju pojedinih nacionalnih identiteta. Held kae: globalizacija u oblasti komunikacija i informacija daleko od toga da je stvorila oseanje zajednike ljudske svrhe, interesa i vrednosti. Umesto toga, ona je posluila da se pojaa oseanje vanosti identiteta i razliitosti, to je dovelo do dalje nacionalizacije politike. Held u produetku citira H.Bula koji je uoio da svest o drugim drutvima otkriva sukobe interesa i ideologija koje postoje.148 On takoe primeuje da su mogue posledice globalizacije i politiko sektatvo, politika fragmentacija i dezintegrativni trendovi.149 I zaista, naroito u nehrianskim zemljama uoava se veliki otpor svemu onome to se pod firmom globalizacije namee kao unificirajue a to te stare kulture poput islamske ili konfuijanske doivljavaju kao
148 149

Frederik Bart, ibid, str. 214. Ovo je veoma upeatljivo prikazao Metju Kasovic u svom debitantskom filmu Mrnja.

Dejvid Held, Demokratija i globalni poredak, Filip Vinji, Beograd, str. 118. Ibid, str. 120.

154

155

direktan napad na sopstveni identitet, kulturu i tradiciju. Posledica medijske i potroake amerikanizacije je i reaktivno jaanje verskih fanatizama i fundamentalizama u mnogim delovima sveta. Svi ovi procesi koje smo gore pobrojali ukazuju na izuzetan znaaj fenomena nacionalizma u savremenom svetu i na njegove perspektive koje se ne smeju zanemariti u analizi sadanjice i bliske prolosti, ba kao ni u predvianju budunosti. Pri tome se ovaj fenomen mora sagledavati u svoj sloenosti svog identiteta i svog odnosa prema drugim pojmovima i procesima. b) 1. Tek sada kada smo postavili okvir, relevantnu osnovu za razumevanje problema nacionalizma, moemo prei na na osnovni zadatak, a to je ispitivanje da li je Miloevi bio nacionalista, odnosno u kom smislu je on to mogao biti, a u kom nije. Obino se smatra da je Miloevi nacionalista zato to je njegovo ime povezano sa i najistaknutije u procesu povratka nacionalizma kao dominatne ideologije u Srbiji i Jugoslaviji; odnosno, on je bio najupeatjljivija politika figura u vreme kada su se ovi procesi odigravali. Sam po sebi ovaj argument nema nikakvog znaaja. Sledei ovu logiku Miloevi bi mogao biti proglaen i liberalnim demokratom on je takoe bio najupeatljivija i najmonija politika figura na naim prostorima i u vreme kada je bar formalna liberalna demokratija reinstalirana na podruju Jugoslavije i Srbije. tavie , ovaj argument se veoma esto potee od Miloevievih socijalista: upravo je on navodno dao Srbima demokratiju, tj. viestranake izbore i sve ostalo to uz njih ide. Smatram da je nepotrebno pokazivati da Miloevi nije liberalni demokrata. Uvoenje viestranakih izbora i bar formalno-demokratskih institucija u Srbiji bila je iznudica na koju je on tekom mukom pristao iako je bio u boljoj politikoj poziciji od svih drugih i sa sigurnou mogao da rauna da e dobiti izbore. Meutim, vezanost za komunistiku autoritarnu ideologiju, stvarala je kod njega emotivni otpor prema svemu to se sa njom kosilo, te je hteo da je sauva to je due mogao. Pritisak iznutra, iskustvo aueskuove Rumunije i odravanje izbora u svim drugim republikama SFRJ, naterali su ga da

ipak prihvati uvoenje demokratskih institucija i simulacije politikog pluralizma. Ali to oigledno nije znailo njegovu privrenost toj ideologiji, ve njeno prihvatanje kao nunog zla (mode), protiv koga je svim silama nastojao da se bori na real-politikom nivou jer, iako mu je njeno simboliko prihvatanje davalo legitimitet i smanjivalo politiki pritisak, ipak je znao da tu lei potencijal koji, ako se ne kontrolie, kad tad se moe razviti i ugroziti mu vlast. Miloevi je ostao istinski protivnik politikog pluralizma i vrebao je svaku priliku da ga obesmisli, ogadi narodu i rei ga se kao nezgodnog , ali nunog saputnika. Pravljenje i afirmacija JUL-a i njegove ideologije, kao i stalna okrenutost ka Kini i ruskim komunistima, bio je oigledan pokuaj koji je iao u tom pravcu. No, na njegovu alost, logika svetskih poslova i unutranjih deavanja ila je u drugom pravcu, te bi ukidanje politikog pluralizma bilo i spolja i to je jo vanije iznutra doivljeno kao anahronizam i teka provokacija, smrtna presuda njegovoj vlasti. Naroito zato to se narod vrlo brzo okrenuo od Miloevia i to, iako nije naao odgovarajuu politiku alternativu, ipak je samu ideju pluralizma i viepartijskog nadmetanja brzo prihvatio kao nezamenjivi deo ivota. Dakle, iako je Miloevi iznudicom prihvatio institucije liberalne demokratije on sam oigledno nije bio liberalni demokrata, i to niko ozbiljan ne spori. Zato se onda izbegava da se ista logika uoi u njegovom odnosu prema nacionalizmu?150 Njegov odnos prema nacionalizmu isti je kao odnos prema institucijama liberalne demokratije. esto se istie, s pravom, da Miloevi nije bio vezan ni za jednu ideologiju i da ih je sve koristio kao instrumente ouvanja gole vlasti koja je sama sebi bila cilj. Meutim, ipak se ne sme zaboraviti privrenost komunistikoj ideologiji jugoslovenskog tipa (titoizmu) koja je ostala da tinja ispod naslaga politikog pragmatiara. U vezi sa ovim nikada nije suvino istai uticaj njegove supruge Mire Markovi koje je do kraja ostala klasini titoista i koja je imala tu privilegiju da otvoreno sme da govori ono to su ona i mu oseali i u ta su verovali. Za takvu ideologiju i liberalna demokratija i nacionalizam su smrtni neprijatelji; to se sasvim jasno moe videti u spisima Mire Markovi. Ali, kao to je
150

Kao to emo videti, uzrok tome su ideoloki i politiki razlozi kojima su analitiari optereeni.

156

157

morao da prihvati/tolerie liberalnu demokratiju, tako je morao da prihvati i tolerie i povratak nacionalizma. Ono to se zaboravlja je da su se ove dve ideologije istovremeno vraale na scenu u celoj Istonoj Evropi 80-ih i ono to se ignorie i potiskuje jeste injenica da je borba protiv SSSR-a u istonoevropskim zemljama najpre doivljavana kao nacionalistika borba protiv okupatora, zajedno sa ekonomskom borbom protiv neefikasne privrede i borbom za politike slobode protiv totalitarne vladavine. Velikoj veini ovih zemalja komunizam je bio nametnut od strane spoljne sile, SSSR-a i u mnogima je dolazilo do pobuna koje su guili sovjetski tenkovi. Prisustvo SSSR-a i komunistike internacionalistike ideologije jednako je shvatano kao okupacija. Stoga je oslobaanje od svega toga bilo voeno jakim nacionalistikim impulsima, povratkom svemu onome to je nasilno potiskivano: sopstvenoj tradiciji, religiji, kulturi, folkloru, mitovima, dakle sopstvenom nacionalizmu, koji je, kako to obino biva, vraen u najradikalnijem i najekstremnijem vidu (kako zbog oseaja pobede tako i zbog neiste savesti veine onih koji su ga preko noi prihvatili, naroito bive komunistike elite koja se kaila na novi voz koji je do jue osuivala). Isti je sluaj bio u Jugoslaviji i u Srbiji. SFRJ je ve sa Titovom smru poela da se raspada jer vie nije bilo harizme i ideologije koja je mogla tako heterogenu zajednicu da dri na okupu. Naroito zato to je Ustav iz 1974. bio sve drugo samo ne ozbiljan ustav jedne sreene drave. Tokom 80-ih se polako otkrivalo na kako je lanim i nesigurnim temeljima ta zajednica bila postavljena. Ekonomska kriza je samo pojaala tenzije i ubrzala proces razotkrivanja golotinje cara. I kao u drugim istonoevropskim zemljama, tako i u SFRJ dolazi od polovina 80-ih do povratka nacionalizma koji je i tu kao i drugde iao sa propau komunistikog internacionalizma. Ovaj proces su pokrenuli Albanci jo1981. godine traei Republiku Kosovo i nastavljajui progon Srba i Crnogoraca na Kosmetu. Kao reakcija na ovo eksplodirao je srpski nacionalizam. Hrvatski je bio sve vreme prisutan i paljivo negovan, a kod Slovenaca je to ve od kraja 70-ih bio irok pokret u kome su

participirale i etatistike i alternativne strukture.151 Sve ovo je dovelo do toga da se od polovine 80-ih nacionalizam i zvanino etablira kao vladajua ideologija. Ovaj proces Miloevi, kao pametan tehniar vlasti, nije smeo da ignorie. Za razliku od svog kuma Ivana Stambolia, koji je takoe oseao da pitanje poloaja Srbije i srpske nacije u Jugoslaviji mora da se postavi, ali nije imao snage da to uini, ovaj drugi je to uinio na radikalan i manipulativan nain. No, ne treba zaboraviti injenicu da je Miloevi do samog kraja insistirao na ouvanju Jugoslavije i SKJ, a sebe pokuavo da instalira kao novog Tita. Tek kada je postalo oigledno da jugoslovenska ideologija nema vie nikakve relevantne snage, odluno se prihvatio upravljanja naraslim srpskim nacionalizmom. Meutim, i to prihvatanje bilo je veoma nerado uraeno ne zaboravimo njegovu sentimentalnu privrenost titoizmu. Ali sa nacionalizmom je mnogo manje smeo da se pogaa, i da ga eskivira, nego sa uvoenjem liberalno-demokratskih institucija; ovo drugo je predstavljalo samo formu u koju svakakve ideologije mogu da se ugrauju, a ono prvo je, meutim, bilo meso, sadraj, lavina koja je tektonski nailazila i nosila sve pred sobom. U nju se moglo ukljuiti na vrhu i delimino je kontrolisati, upravljati njome, ili potonuti i nestati u njoj. Veoma nerado, zbog svog ideolokog otpora, ali rado zbog njene snage i potencijala, Miloevi je prihvatio da njome upravlja. Prema tome jasno je da je Miloevi morao nacionalizmu da se prikloni, a nije ga on sam stvarao. Nacionalizam je kod svih jugoslovenskih naroda (kao i kod svih istonoevropskih i zapadnoevropskih) u veoj ili manjoj meri bio sve vreme prisutan (naroito u rubnim podrujima BIH, Hrvatske, i na Kosmetu, gde su tokom Drugog svetskog rata poinjeni veliki nekanjeni i potiskivani zloini i gde rat niskog intenziteta i mrnje nikada i nije prestajao). On se samo oslobodio stega komunizma i upravo zbog svog dotadanjeg potiskivanja vratio se u najekstremnijem vidu. Nerazumevanju ovoga procesa uasno doprinosi ideoloka dominacija hobsbaumovski
151 Ovaj proces u Sloveniji najvie lii na procese u Poljskoj, ehoslovakoj i Maarskoj: i danas svi istiu samo liberalno-demokratske i reformske elemente u njemu, dok se oigledno nacionalistiki podstrek potpuno ignorie.

158

159

shvaene modernistike paradigme u tumaenju nacionalizma, za koju smo videli da je jednostrana i neadekvatna. Dakle, shvatanje nacionalizma kao golog konstrukta koji po elji pravi i kojim manipulie elita. Ovo shvatanje ne odgovara na pitanja zato ba nacionalizam, a ne neka druga ideoloka paradigma dobija tako veliki znaaj, odnosno, zato se nacionalizam koristi kao sredstvo mobilizacije, a ne recimo klasna borba ili drugi alternativni modeli.152 Elem, ini mi se da se daleko adekvatnije tumaenje procesa koji su doveli do raspada SFRJ dobija ako se odbaci Hobsbaumova radikalna neo-marksistika teorija o golom konstruisanju, i prihvati daleko realnija i umerenija teza o tome da je nacionalizam kao nosea, ali u odreenoj meri potiskivana, ideologija sve vreme bio prisutan, te da je eksplodirao kada je komunistiki internacionalizam propao. Dokaz da je on sve vreme bio tu prisutan jeste oigledan: politiko ureenje SFRJ sa republikama kao nacionalnim dravama umesto pravljenja jednog internacionalistikog melting pota. Dakle, realnost nacionalizma je bila prihvaena,153 ali je oficijelna ideologija bila drugaija. 2. Ova razmatranja o vraanju nacionalizma na velika vrata treba povezati sa razlozima koje smo za to izneli u prvom delu kada smo objanjavali odnos nacionalizma i internacionalizma, kao i poloaj nacionalizma u doba globalizacije. Iz svega se vidi zato je Miloevi morao da se nakai na voz nacionalizma; to je bio jedini nain da se odri na vlasti i da stekne legitimitet. Oigledno je da u vreme uspona nacionalizma politiari mogu biti samo oni koji se tako legitimiu. Ne treba zaboraviti da je srpski narod bio najbrojniji u SFRJ i da je vladanje njime za Miloevia predstavljalo vladanje najjaom snagom u vreme kada je ta drava morala nekako da se preuredi i transformie. On je pokuavao da spoji narasli srpski nacionalizam sa titoizmom i
152 153

komunizmom kako bi privukao i nesrpske komunistike privrenike i tako obezbedio veinu u SKJ, a onda majorizacijom neposlunih zaveo diktat, najpre u SKJ, a onda i u zemlji. To mu nije uspelo. Tek kada je propala ta strategija, on prihvata sledeu, a to je bilo odsecanje gangrenoznog tkiva, odnosno onog podruja kojim vie ne moe da vlada kako bi dobio prostor na kome e Srbi biti veina (skraena Jugoslavija) i gde e time sebi obezbediti vlast. Ni to nije uspelo i na kraju mu je ostala jedino strategija vezivanja samo za Srbe i objedinjavanja srpskih teritorija. Tek tu ( u treem koraku) je napravio pravu koaliciju sa srpskim nacionalizmom. Zbog svega ovog se prethodne strategije ne smeju izgubiti iz vida jer se time proputa da se vidi 1) koliko mu je bilo stalo da sauva princip jugoslovenstva i 2) koliko je kasno prihvatio ideju o objedinjavanju srpskih teritorija kako bi makar njima vladao. Ni ova strategija mu, kao to je poznato, nije uspela, pa je 1992. morao da pravi daleko skraeniju Jugoslaviju i da istinski oficijelno vlada samo podrujem Srbije i Crne Gore.154 Dakle, naa teza je da iako je Miloevi bio prinuen da se ukrca na brod nacionalizma, on sam to nije bio. Pokazali smo zato je on morao oficijelno da prihvati, ili bolje je rei, da tolerie155 uspon srpskog nacionalizma, a sad emo preko analize popularne muzike i kulture pokazati da on to nije bio. 3. Za identitet nacionalizma bitni su, kako oni elementi koji se grade prema drugima, tako i oni koji su deo imanentnog, unutranjeg identiteta. Onaj prvi je uglavnom baziran na nadmetanju, kompeticiji, sukobu sa drugim nacijama koji moe biti razliitog nivoa i razliite snage, od kulturne, sportske i ekonomske kompeticije do pretnji i
Kada je 1997. izgubio kontrolu nad Crnom Gorom i nju je krenuo da odseca u skladu sa strategijom eliminisanja gangrenoznog tkiva. Slina je pria i sa Kosmetom. 155 Tolerisanje je bolja re, jer je on pustio drugima da razvijuju nacionalistiku propagandu i time raspaljuju strasti ljudi i homogenizuju srpski narod pred predstojee obraune. On sam nikada ni u jednom svom govoru nije imao bilo ta to bi povuklo na nacionalizam. Ovo se esto previa. I na Gazimestanu i na mitingu na uu on je govorio o Srbiji, o graanima Srbije, a koliko se autor ovog teksta sea nikada o Srbima i srpskoj naciji. Naprosto, njemu je kao i njegovoj eni nacionalistiki diksurs stran i mrzak. On nikada nije aludirao na emotivnu prisnost izmeu sebe i Srba koja bi se od nacionaliste oekivala, kao od nekog ko osea da sa tim ljudima deli neto to ih povezuje. Uvek je ostajao s one strane oseanja i diskursa koji je preovlaivao u masi.
154

Na ovoj primedbi insistira i Smit u pominjanom delu. Setimo se da je oficijelna ideologija bila bratstvo i jedinstvo svih jugoslovneskih naroda i narodnosti (eufemizam za nacionalne manjine). Ona je prihvatala da ti narodi i narodnosti ve postoje a time se prihvatao evidentan nacionalistiki princip u irem smislu. Inae, zanimljiva je ta protivrenost da se implicitno prihvata stanje podeljenosti ljudi na nacije to jeste oigledno prihvatanje principa nacionalizma, a onda sledi kritika svakog nacionalizma kao retrogradne ideologije koja se primenjuje u odnosima meu narodima (pri emu se nacionalizam svodi na ovinizam)!!!

160

161

otvorenog rata. Miloeviu su, naravno, ti drugi elementi jedino i bili potrebni te je stoga te potencijale iskoristio u sukobu sa drugima. Pravom nacionalisti je bar jednako stalo do izgradnje unutranje snage nacije, odnosno do njenog ekonomskog, kulturnog, prosvetnog, naunog i dr. identiteta, do jaanja svih pozitivnih odlika njegove nacije, kako zbog kvaliteta ivota te nacije tako i zbog njenog poloaja u meunarodnoj utakmici sa drugim nacijama. Osim to se radi na traenju naina da se unapredi ekonomija, za nacionaliste je pre svega kulturnosimboliko podruje od kljunog znaaja. ta znai nacionalizam na podruju kulture? Ukratko znai afirmaciju, unapreenje, razvoj i najee i zatitu kulture svoje nacije, ma kako se ona definisala. Svaka nacija ima svoju specifinu (elitnu i masovnu) kulturu i svaka tei tome da nju, a ne neku drugu, razvija, neguje i titi. U kulturu spada sve od jezika, umetnikog stvaralatva, nacionalne kuhinje, mitova, religije, tradicije, obiaja, institucionalne i pravne tradicije, folklora, sporta do kinematografije i popularne muzike. Opte je mesto u teoriji da manje - vie svaka nacija tei dravi, ili u novije vreme supstituciji dravnosti kao to su razni samoupravni poloaji u vieetnikoj dravi, od kulturne samouprave i autonomije, preko politike autonomije, do poloaja republike u federalnoj dravi.156 Cilj ovog nastojanja je ovladavanje institucijama kako bi se institucionalno odravala, zastupala i negovala sopstvena kultura. Fenomen obrazovanja/edukacije, pri tome igra centralnu ulogu i stoga se najee oko njegove kontrole i vode sporovi. Nacionalne manjine najvie insistiraju (a prema skoranjem razvoju u evropskom i meunarodnom pravu i imaju to pravo) na obrazovanju na sopstvenom jeziku i na samostalnom ureivanju udbenika za svoju decu. Meutim, podruje masovne kulture u takozvanoj eri globalizcije svakim danom postaje sve znaajnije polje na kome se vode borbe nacionalista za zatitu i unapreenje svoje kulture. Postoje dva naina takve borbe u zavisnosti od pozicije pojedinih nacija. Uzmimo konkretne primere kako bismo pokazali o emu se radi. SAD i
156

Francuska su dva moda najindikativnija primera za ova dva naina nacionalistike borbe na podruju masovne kulture. SAD oznaavaju poziciju najjaeg na tritu, nekog ko je zahvaljujui i svojoj trinoj snazi i dugogodinjoj propagandi uspeo da svet preplavi svojim proizvodima masovne kulture (dins, koka-kola, mekdonalds, holivudski filmovi, sapunice, amerike rok en rol grupe). Potrebe amerikog nacionalizma zagovaraju to otvoreniju trinu utakmicu irom sveta jer u toj utakmici oni najbolje prolaze.157 Francuski nacionalizam, koji zbog kolonijalne prolosti, tradicije i specifinog francuskog duha, spada meu najjae u Evropi, teko prihvata svoje potinjeno mesto u globalnoj utakmici i pribegava gotovo svim moguim protekcionakim merama kako bi se francuska kultura odbranila od invazije amerike pop-kulture (upravo zato to pop-kultura sve vie utie na obrazovanje i na gubljenje francuske samosvojnosti). Svedoci smo oajnikih pokuaja Francuza da se odupru amerikanizaciji: institucionalno se uvela kvota francuskih filmova koja mora biti prikazivana u bisokopima bez obzira na trinu potranju (to znai da se tim protekcionistikim merama smanjuje broj amerikih filmova koji moe igrati u bioskopima), ulau se ogromne pare u pravljenje glomaznih, spektakularnih i uglavnom loih filmova koji bi trebalo da budu pandan Holivudu (od filma Konjanik na krovu stalno sluamo o najskupljem francuskom filmu ikad uraenom) Paradoksalno, upravo time Francuska gubi svoj identitet nekada najbolje i najkvalitetnije evropske kinematografije. Slino je i u oblasti ishrane; prisustvo Mekdonaldsa Francuzi doivljavaju kao direktan atak na sopstvenu sutinu jer je francuska kuhinja jedan od najvanijh delova njihove tradicije i identiteta. Kada je pre par godina izvesni seljak simbolino kamenovao Mekdonalds pozivajui na borbu protiv amerike sintetike okupacije, naiao je na ogromno odobravanje svojih sugraana. Pomenimo i sluaj jezika. Francuski jezik je nekada bio najrasprostranjeniji jezik na svetu, jezik civilizovane Evrope i civilizovanog sveta. Setimo se, naprimer, u Rusiji
Naroito zato to iza amerike robe stoji amerika vojska koja svoje nacionalne interese brani po celom svetu i to smatra potpuno legitimnim. Amerikanci esto koriste vojsku i druge vrste ucena kako bi otvorili protekcionistika trita, a sami su veoma skloni protekcionizmu u oblastima u kojima ne stoje najbolje.
157

Smatra se da je upravo ova vrsta unutranje institucionalne decentralizacije i institucionalnog multikulturalizma dobar nain da se sauvaju vienacionalne zajednice. Po mnogima je upravo kretanje u ovom pravcu spasilo Kanadu od cepanja jer je time amortizovan kvebeki separatizam.

162

163

19. veka to je bio jezik celokupne vie klase. Danas ne samo da je potisnut od strane engleskog jezika ve ga je i panski preao po popularnosti, zastupljenosti i rasprostranjenosti. Stoga je Pariz verovatno jedina prestonica u Evropi gde neete nai turistike upute na engleskom jeziku, odnosno gde na institucijama koje turisti poseuju nema natpisa na engleskom. Ova injenica samo pokazuje ogromnu frustraciju Francuza zbog inferiornog poloaja njihovog jezika u svetu i opet je direktno antitrino usmerena: nita toliko ne nervira strane turiste u Parizu koliko nedostatak instrukcija na engleskom i neljubaznost domaeg stanovitva ako mu se ne obratite na fracuskom. Konano, francuska ansona je nekad uz italijansku kanconu bila simbol zabavne i popularne muzike u Evropi. U ovoj zemlji meutim rok en rol je odavno istisnuo ansonu, a zanimljivo je da je noviji veliki proboj francuske popularne muzike koji je vezan za tehno i haus muziku 90-ih, obeleen injenicom da svi uspeni francuski izvoai pevaju na engleskom.158 Evidentno je da Francuzi gube ovu bitku iako ulau velika sredstva i energiju da sauvaju to vie od svog identiteta. Ove protekcionake mere se koriste i za unapreenje elitne kulture. Ono to je nama bilo bitno jeste da uoimo kako funkcionie nacionalizam u popularnoj kulturi. Francuski primer je posebno znaajan jer su Amerikanci verovatno jedini u poziciji nekog ko moe da bez problema igra otvorenu trinu utakmicu budui da u njoj zbog svoje velike snage pobeuje. Ostali u manjoj ili veoj meri slede primer Francuza. Popularna kultura je bitna za nacionalizam i zbog jedne druge stvari. Danas se esto istie (i sa time esto i preteruje) da se nacionalizam karakterie i reinvencijom prolosti kao i njenom mitoizacijom. Naime, kae se, nacionalne elite ili izmiljaju ili vade neke detalje iz zajednike nacionalne prolosti kako bi ih izvukle kao bazine odrednice identiteta te nacije. Nacionalizam insistira na purizmu, istoti tih elemenata i raznim protekcionakim merama trudi se da razvije upravo te elemente tradicije i kulture koje naglaava kao fundamentalne, karakteristine samo za tu naciju. Njih zatim popularie preko sredstava masovne komunikacije, sveanosti, rituala, obiaja, i drugih oblika popularne kulture u fundamentalnom, irem smislu.
158

4. Pokuajmo da analiziramo kako je sve ovo funckionisalo tokom perioda Miloevieve vladavine u Srbiji. Ovo vreme okvirno moemo podeliti na tri perioda: prvi je doba Slobinog uspona, nacionalne homogenizacije koja je ila sa tim, i verbalnih obrauna unutar SFRJ. Ovaj period traje do poetka ratova, tj od 1987. do 1991. Za njim je sledio period pune ratne mobilizacije, militarizacije drutva i dominacija teme ratova prekodrinskih Srba. On je trajao od 1991. do 1993/94., kada poinje obraun sa nacionalizmom i kada Miloevi unitava sopstvenu stranku i poinje da vlada uz pomo neformalnog jezgra, JUL-a. To je doba kada mir nema alternative. Ovaj period je bez obzira na koaliciju sa eeljom i rat na Kosmetu trajao do samog kraja Miloevieve vladavine, jer istinska JUL-ovska vlast ni u jednom trenutku nije bila ugroena. U prvom periodu na zvaninim medijima i dalje je dominirao rok en rol kao dravno promovisana muzika. Miloeviu je, kao i svim ostalim jugoslovenskim komunistima pre njega, bilo stalo do legitimizacije pred zapadom i sve do otvorenog sukoba sa njim nastavljalo se sa promovisanjem roken rola.159 Zanimljivo je da to vreme koje se obino naziva usponom nacionalizma, nije donelo nikakvu promenu na podruju popularne muzike koje mi istraujemo. Nikakav poseban napor nije uinjen da se na dravnoj televiziji i ostalim medijima promovie srpska tradicionalna muzika ili stvara neka nova specifino srpska popularna muzika. Verovatno se zbog te medijske slike veoma esto govori o deset godina Miloevieve vladavine, ignoriui injenicu da je on vladao ve od 1987. i da je rok en rol jo etiri godine, sve do poetka rata i sukoba sa zapadom, bio oficijelna popularna muzika. U to isto vreme, neo-folk koji je inkorporirao elemente srpske tradicije i dalje je bio potiskivan i karakterisan kao und. Na mitinzima (1988/89) je takoe poela da se pojavljuje specifina mitingaka pop-kultura sa svojim obelejima, ritualima i sopstvenom muzikom baziranom na mitovima, istoriji, opevavanju ratova, srpske hrabrosti i srpskih voa (naroito Miloevia i pravljenju paralele izmeu njega i npr. Karaora), kao i na reciklai etnikih i drugih
159

Pomenimo one najpoznatije: Daft pank, Stardast, Er, Kasius, Bob Sinkler

O tome pogledati esej Razmatranja o Turbo-folku .

164

165

rodoljubivih i nacionalistikih pesama. Ova muzika je zaetak tzv. Ratnikog folka koji se razvio tokom godina rata, u prvoj polovini 90-ih i iji je glavni predstavnik uz legendarnu Brau Baji, Baja Mali Kninda. Veoma je bitno uoiti injenicu da ovi pevai ni u doba najvee ratne histerije nisu nali put do dravnih medija u Srbiji. Jedini medij na kome su se mogli uti u Beogradu bio je eelju blizak i esto progonjen Radio Ponos. Ove pesme koje su imale samo jednu namenu, a to je raspirivanje ratnikih strasti, transformaciju srpskih frustracija u nacionalno homogenisanje i mobilizaciju za nacionalne i ratne sukobe, koje su zatim muziki bile izgraene na raznime elementima srpskog folklora (od arijskog pevanja, pevanja na bas do umadijske dvojke) i koje su stoga bile idealne za nacionalistiko promovisanje, nikada nisu bile upotrebljene pa ak ni tolerisane od strane Miloevievih medija. Ako je prvi period njegove vlasti obeleila vladavina dravno promovisanog roka, sa poetkom rata i otklona od zapada dolazi do nastanka vrednosnog i tendencijskog haosa na podruju masovne muzike. Jo tokom 1992. po inerciji je nastavljeno sa delovima stare politike, jer se u potpunom haosu koji je nastao tokom rata u Hrvatskoj program popunjavao svime to je moglo da se nae. Tih godinu dana obeleeni su slikama leeva, mobilizacijama, beanjem od mobilizacije, masovnim naputanjem zemlje, prvim inflacijama i pre svega verom da je u pitanju kratak period haosa koji e se brzo prevazii i da emo se ne samo vratiti u preanje stanje ve i ukljuiti u evropske tokove. Kada je u prolee 1992. puklo i u Bosni i kada su uvedene sankcije postalo je jasno da e stvari trajati malo due. Ovaj period ratovanja u Hrvatskoj moda je jedini kada je Srbija imala elemente radikalnog nacionalizma u popularnoj muzici i kulturi uopte, bar to se tie odnosa prema drugim jugoslovenskim kulturama, hrvatskoj i slovenakoj naroito: radikalno se iste udbenici od njihovih pisaca, a sa medija se proteruju hrvatski izvoai; u nekim sluajevima radilo se i o klasinoj zabrani emitovanja i o kanjavanju onih koji bi prekrili tu zabranu. Meutim, i za taj period se moe rei da se znalo ta se nee ali se nije znalo ta se hoe. Ako je postupak proterivanja stranih izvoaa bio deo klasine ratno-nacionalistike histerije, nije se ponudio nikakav alternativni obrazac za popunjavanje te praznine u popularnoj muzici.

(Postoji jo jedan detalj na koji ovde valja podsetiti. Osnovno naelo nacionalista je reciklaa istorije, mitova i tradicionalnih simbola. Najeksplicitniji takav simbol je himna. Srbija je imala svoju tradicionalu himnu Boe pravde, veoma lepu kompoziciju koja je bila oficijelna himna sve do dolaska komunista na vlast. Bilo je najnormalnije oekivati da sa usponom nacionalizma i krajem komunistike ideologije Srbija vrati svoju himnu. Meutim, upravo su navodni nosioci nacionalnog preporoda, Miloevi i SPS bili protiv toga i zahvaljujui njima Srbija i dalje nema svoju himnu. Godine 1992. voena je rasprava u Skuptini povodom izbora himne i SPS je tada estoko bio protiv vraanja pesme Boe pravde. Razlog za to je bio to to su i dalje ostali pre svega komunisti, a ne nacionalisti kakvima su eleli da se predstave: smetale su im obraanja Bogu i Kralju koja dominiraju u pesmi. Opozicija je listom bila za vraanje ove pesme a njih je SPS optuivao da su izdajnici. Boe pravde je bez problema uzeta za himnu u Republici Srpskoj.) Moe se naravno i shvatiti da u vreme masovnog ubijanja, sankcija i inflacije teko ko da je imao vremena da sedne i pravi strategiju razvoja srpske popularne muzike. Stoga je ovaj problem ostao u potpunosti preputen trinim zakonima koji su postepeno poeli sami od sebe da oblikuju ponudu, ukus i potranju od materijala koji su mogli da nau. Rezultat je bio postepeni uspon neo-folk pevaa na glavnu scenu i njihovo konano legitimisanje kao regularnih zvezda popularne muzike, a sledei korak je usledio kada su sa ulaskom tehno-matrica i radikalnom afirmacijom orijentalnih elemenata ovi pevai stvorili TF, tj., tehno (ili turbo) folk, koji je najveim delom obeleio doba Miloevieve vladavine. Paradoksalno, nastanak i afirmacija TF vezani su za doba poetka rata u BIH. Paradoks se sastoji u sledeem: borba u BIH doivljavana je kao borba protiv Turaka, Muslimana, orijenta, a istovremeno je kao oficijelna popularna muzika afirmisan, na katastrofalno upotrebljenim orijentalnim elementima zasnovan, tehnofolk. U jednom drugom eseju sam pokazao da je ovaj paradoksalni razvoj dokaz kako je kompletno podruje popularne muzike bilo preputeno golom trinom procesu i da nije bilo nikakve, a ponajmanje nacionalistike strategije u vezi sa kontrolom i usmeravanjem te muzike. Podsetimo se da se nacionalizam karakterie protekcionizmom u odnosu na strane elemente, nastojanjem na ienju sopstvene muzike,

166

167

reciklaom tradicije i planskim usmeravanjem sopstvene kulture. Od svega toga mi kod Miloevia ne nalazimo nita a po najmanje strategiju usmeravanja i kreiranja domae popularne muzike. TF koji je nastao na trinim zakonima upravo je izazvao reakciju nacionalista i iz opozicije, DEPOS-a, i iz redova SPS-a koji su podigli svoj glas protiv trovanja srpske muzike i kulturnog prostora iranskim, turskim i drugim orijentalnim elementima. To je upravo dokaz da Miloevieva politika u kulturi nije bila nacionalistika. Nacionalistike kritike, meutim, nisu rezultirale okretanjem Miloevia ka nacionalizmu ve upravo obrnuto, ka radikalnijem povratku internacionalizmu u kulturi. Naime, 1993. godina je godina poetka preokreta na srpskoj politikoj sceni i godina poetka Miloevievog obrauna sa srpskim nacionalizmom na svim frontovima. U tu svrhu on je sa svojom enom stvorio komunistiki projugoslovenski JUL i uz pomo njega unitio nacionalistiko jezgro svoje partije. Ovaj period obrauna trajao je od 1993. do 1995. i povratka iz Dejtona. Najpre su preuzeti mediji i sa njih je JUL ponovo poeo da namee odreenu dravno promovisanu i protiv-trinu kulturnu politiku. Ona je poela da se nazire ve sa otvaranjem radio Koave (vlasnik i urednik Marija Miloevi) koja je radikalno vratila u etar jurok 80-ih, i pre svega nekada popularne hrvatske i bosanske grupe. Ova politika koja se zatim prenela na RTS, kada ga je JUL preuzeo, bila je direktno usmerena protiv srpskog nacionalizma, a za afirmaciju jugoslovenskog internacionalizma i eks-ju muzike. JUL je zatim stvorio jo dve televizijske stanice na kojima je radikalno afirmisao tu politiku: TV Pink i TV Koavu. Ne samo da je raeno na reafirmaciji eks-ju roka 80-ih, ve su propagirani novi hrvatski i bosanski izvoai, njihova muzika, spotovi i konano organizovana njihova gostovanja u Srbiji. Istvremeno, za vladavinu JUL-a je vezan i uspon densa; jo 1993. hrvatska grupa Elektro Tim (ET) napravila je veliki uspeh u Srbiji, a zatim su po tom principu pravljeni i promovisani i srpski dens izvoai kao protivtea TF pevaima. JUL je sebe video kao promotera tehnologije, progresa, modernosti, informatike a time i tehno-dens muzike (profanije varijante) i takvih izvoaa koje su promovisale Koava i Pink (Ivan Gavrilovi, ogani, Dr Igi, Dak i sl.) Nakon neuspeha na izborima od 1996. shvatilo se da se preteralo u potiskivanju nacionalizma i unitavanju takvog imida SPS-a, pa je RTS

delimino vraen na pozicije navodno nacionalne kue koja promovie navodno nacionalne vrednosti. Meutim on je planski ubijan i dran neprofitabilnim dok je prava ideologizacija gurana preko Pink-a.160 Dakle, godine Miloevieve vladavine ne samo da nisu (sem moda perioda 1991-92)obeleene nekakvom nacionalistikom brigom za sopstvenu kulturu, ve se, upravo obratno, karakteriu afirmacijom pozajmljivanih elemenata i propagiranjem uvezenih izvoaa i trendova ( zapadnim tehno-matricama, orijentalizmom, bosanskim i hrvatskim izvoaima, tehno-folkom i densom to je sve dovelo do neverovatnih trino diktiranih fuzija). Najmanje u svemu tome ima srpske tradicionalne muzike ili bilo kakvog pokuaja da se na osnovama srpske tradicije napravi savremena popularna srpska muzika. tavie, iz politikih razloga i ono to je vredelo u srpskoj popularnoj muzici potiskivano je kako bi se promovisali eks-jugoslovenski izvoai. Frapantan je primer iz jeseni i zime 1999. godine. Najpre je dovedena bosanska grupa Hari mata Hari koja je promovisana na Pinku i odrala sedam koncerata u Sava centru,161 a zatim je u vreme kad velika zvezda srpske popularne muzike ore Balaevi po tradiciji oko nove godine dri seriju koncerata doveden bosanski peva Haris Dinovi i time je Balaeviu onemogueno da odri jednu od retkih poslednjih institucija koje je srpska popularna muzika uspela da ouva i u najteim vremenima, a to je uvena serija koncerata koju Balaevi ima oko nove godine u Sava centru.162 Ovo sve nije sluajnost ve je voeno ideologijom koja je vladala Srbijom tokom Miloevieve vladavine. A to svakako nije nacionalistika ideologija kako se to obino smatra. Odnosno, pomenuli smo gore da je vraanje nacije nacionalizmu bio sasvim normalan trend u to vreme, koji je karakterisao raspad svih internacionalistikih ideologija. Ali vrlo brzo su se na vlast vratile u Srbiji titoistike snage koje su u najveoj moguoj meri ponovo promovisale jugoslovenski internacionalizam; granicu u tome nalazile su samo u strahu od reakcije
Pogledati esej Nadziranje i podvoenje. Nedeljnik NIN je pisao o tome da su Miloevi i njegova porodica verovatno prisustvovali jednom od koncerata. 162 O tome pogledati asopis Svedok, broj od 21. 12. 1999 godine gde se nalazi razgovor i sa samim Balaeviem koji direktno objanjava da odreene politike strukture stoje iza zabrane njegovih koncerata i istovremenog dovoenja bosanskih grupa.
161 160

168

169

naroda. Ova injenica se stalno previa i Miloevi se i dalje proglaava za nacionalistu iako je jedina ideologija kojoj je on koliko- toliko bio blizak titoizam, a njegova ena je sedam godina, naroito preko popkulture i muzike direktno promovisala tu ideologiju. On je morao da tolerie nacionalizam u onoj meri u kojoj se on iz senke vraao na scenu i u kojoj je mogao da ga kontrolie. im mu je postao teret vrlo rado je krenuo u radikalan obraun sa njim, ali je morao da sauva simulakrum nacionalistike partije to je napravio od SPS-a, jer je i njemu bilo jasno da se titotizam ne moe vie otvoreno ispovedati. Tako je on dobijao izbore preko svog simulakruma nacionalizma SPS-a, a vladao sa svojim titoistikim komunistima iz JUL-a koji su na nivou popularne kulture (muzike) koliko god je to mogue promovisali jugoslovenstvo. Imamo nekoliko veoma bitnih svedoanstava za ovo i njima emo zavriti tekst kako bismo jasno odredili Miloeviev odnos prema nacionalistikoj ideologiji i nacionalizmu. 5. U leto 1993, Aleksa ilas je u asopisu Forin Afers objavio lanak pod nazivom Portret Slobodana Miloevia. Ovaj lanak je bitan jer je u vreme masovne histerije na zapadu povodom srpskog nacionalizma i Miloevia kao njegovog navodnog inspiratora i predvodnika, ilas dao jednu objektivnu analizu u kojoj je uspon nacionalizma u Srbiji stavio u kontekst opteg uspona nacionalizma u istonoj Evropi u drugoj polovini 80-ih. Ukazujui na specifinosti i naroito mane ovog srpskog nacionalizma (on istie istorijski nihilizam, to bismo mi pre nazvali resentimanom), ilas je podsetio da on nije izdvojena pojava ve generalni trend u kome su podjednako uestvovali inteligencija, studenti, radnici i da se kao takav iroki pokret masa mora i analizirati.163 Druga vana stvar na koju autor u lanku ukazuje je injenica da Miloevi nije proizveo nacionalizam niti ga je pokrenuo. ilas ga s pravom opisuje kao aparatika, komunistu-titoistu, partijskog konzervativca koji je kao predsednik gradskog komiteta SKJ u Beogradu otro progonio srpske nacionaliste sredinom 80-ih.164 Razloge njegovog
163

uspona autor vidi u sledeem: Miloevi je prvi naao snage da prevlada strah od masa i uspeo je da shvati mo straha koju je koristio u vlastite svrhe.165 Talas protesta kosovskih Srba koji je inicirao buenje srpskog nacionalizma, ve je bio u punom jeku kada je Miloevi shvatio opasnosti od njega ako mu se suprotstavi, odnosno njegov politiki potencijal ako ga prihvati. Stoga je on bio prvi vodei komunista koji je poeo da ga podrava, i uz pomo medija uskoro je uspeo da dominira tim pokretom, jer je otkrio da je najbolji nain da se izbegne gnev masa taj da ih se predvodi. ilas ovo naziva politikim kanibalizmom: Miloevi je pojeo srpski nacionalizam i time preuzeo njegov duh; tako je osnaio partiju prisilivi je da prigrli nacionalizam. Istovremeno, na taj nain je neutralisao opoziciju koja je uglavnom dolazila iz reda inteligencije, shvativi da e veina intelektualaca oklevati da se supotstavi voi koji se pojavljuje kao borac za nacionalne ciljeve.166 Drugo vano svedoanstvo su knjige Slavoljuba ukia, oveka koji je u njima detaljno analizirao istoriju i psihologiju Slobodana Miloevia. U knjizi Izmeu slave i anateme (politika biografija Slobodana Miloevia) uki podsea na jedan veoma bitan podatak, na injenicu da je jo 1983, sahrani Aleksandra Rankovia prisustovalo stotinu hiljada ljudi. Ovaj dogaaj koji je jasno pokazao nezadovoljstvo Srba, i to obinog sveta, titovskom Jugoslavijom i spremnost da se pobune protiv takvog poretka, desio se davno pre Memoranduma SANU, pre delovanja intelektaulaca, i svakako mnogo pre uspona Miloevia. Ta injenica se skoro po definiciji previa jer se ne uklapa u priu o slonoj multikulturalnoj Jugoslaviji koju su navodno srpski intelektualci i Miloevi rasturili budei srpski nacionalizam i zapoinjui ratove. Ona jasno svedoi da je promene poloaja Srba u SFRJ traio (s punim pravom ) obian srpski narod, a ne da ih je na to nahukala inteligencija. Ovakav protest i nezadovoljstvo naroda je samo po sebi postavilo smernice za kretanje politike. Oigledno je da su usled toga na vlast mogli da dou samo politiari koji e umeti da izau u
Miloevi je 1985. lino zabranio ve pripremljeno izdanje upravo zato to je Jovanovia okarakterisao kao nacionalistu. 165 Aleksa ilas, Raspad i nada, Princip, 1995, str. 113. Na strani 114. ilas kae: Za Miloevia je pojaano oseanje nesigurnosti kod Srba bilo dobrodolo i on ih je vie no rado gurnuo u rat u kojem e kao zatitu imati samo njega. 166 Aleksa ilas, ibid, str. 114.

Mada i sam ilas pod uticajem tada izuzerno popularnih pro-hobsbaumovskih teorija previe veliki znaaj daje inteligenciji i eliti, ali bar ne svodi sve uzroke na njen uticaj. 164 uvena je pria da je zahvaljujui Miloeviu za 5 godina pomereno izdavanje sabranih dela velikog srpskog pravnika i socijalnog teoretiara Slobodana Jovanovia.

170

171

susret pomenutim zahtevima. Naalost, doao je onaj ko je ovaj potencijal usmeravao na najpogreniji mogui nain. U ukievoj knjizi se detaljno prati Miloeviev razvoj i posebno naglaava kako su mu okolnosti nametale ideologiju i uloge. U poslednjem pasusu uki rezimira Miloeviev odnos prema ideologijama: U borbi za vlast i uvrenje vlasti, junak ove prie je, u relativno kratkoj karijeri, promenio mnoge politike uloge, a svaku je prilagodio vladarskom prestiu. Bio je titoist, radikalni komunist, anti-titoist, Jugosloven i nacionalista, raspiriva sukoba a sada je neumorni mirotvorac167 U to vreme, 1994.godine, Miloevi se od borca za srpsku stvar pretvorio u oveka koji je zaveo sankcije prekodrinskim Srbima i poeo da pravi planove za eliminaciju i izruenje njihovih voa. Istovremeno je, uz pomo svoje supruge i titoista koji su dugo bili u senci, otpoeo borbu protiv srpskog nacionalizma i naroito nacionalistikih elemenata u svojoj stranci. S obzirom da opozicija zbog razvijenih mehanizama vlasti i kontrole, tada nije predstavljala neku veu opasnost, Miloevi je otpoeo proces unitavanja jezgra sopstvene partije. Tokom perioda dvogodinje borbe uspeo je da odstrani sve jae ljude iz SPS-a, komunistike nacionaliste koji su mu pomogli da vlada prethodnih godina, i na njihova mesta doveo bezline poslunike bez ikakvog autoriteta. Od tada je poeo da vlada pomou JUL-a, neformalnog jezgra sainjenog od starih titoista koji su se ubrzano bogatili i uz Miloevievu pomo osvajali sve znaajnije politike i ekonomske pozicije u drutvu. Ovaj proces je na briljantan nain opisan u sasvim izignorisanoj knjizi novinara Nenada Stefanovia Sneg u julu (tajni ivot levice).168 Autor precizno odreuje ovo dogaanje kao povratak komunizma u Srbiju i opisuje ga kao strategiju raka: dok je spoljanjost ostala nedirnuta, rak je sistemski pojeo i promenio celu unutranjost tako to se postepeno i sistematino infiltrirao i zauzeo sve elije sistema.169 U knjizi se objanjava zato je Miloevi posegao za vraanjem
167 168

Slavoljub uki, Izmeu slave i anateme, Filip Vinji, Beograd 1994, str. 330. Nenad Stefanovi, Sneg u Julu, Tiker, Beograd 1996. 169 Nenad Stefanovi, ibid, str. 10.

komunizma i zato je i kako prihvatio titoistiku ideologiju svoje ene koja se sasvim uklapala u ono to je zapad traio: kritiku nacionalizma, afirmaciju jugoslovenstva, kraj sukoba Knjiga je puna mnotva zanimljivih svedoanstava o ovom vremenu i takoe veoma lucidnih zapaanja o imidu i prirodi nacionalizma koji su intelektualci osmislili (prirodu, a ne sam nacionalizam) a Miloevi pomagao i afirmisao do 1993: injenicu da se radi o starom, anahronom, populistikom, manipulativnom, nereformskom i pre svega komunistikom nacionalizmu koji je bio protiv uvoenja zapadnih, demokratskih i reformskih vrednosti. Ovo je znaajno jer autor ukazuje na potrebu i mogunost jednog drugaijeg nacionalizma izvodei ovu nacionalistiku kritku prirode srpskog nacionalizma koji je razvijen od 1988-95. Kritike ovakvog tipa su inae potpuno potiskivane u javnosti kojom su naalost dominirali, s jedne strane retrogradni komunistiki nacionalisti, a sa druge isto tako retrogradni i jednostrani (bivi?) komunistiki internacionalisti za koje je svaki nacionalizam lo i prevazien. Dok Stefanovi o ovom procesu Miloevievog rastajanja sa nacionalizmom pie iz pozicije spoljanjeg analitiara, u svojim novim dnevnicima Borislav Jovi nam donosi svedoanstvo iz prve ruke. Ovi dnevnici su objavljeni u nedeljniku NIN,170 neposredno nakon Miloevievog pada. U njima Jovi objanjava razloge zbog kojih je izbaen iz partije i opisuje svoj poslednji razgovor sa Miloeviem. Na kraju tog razgovora Miloevi mu je priznao da je upravo on osnovao JUL i da on sam rukovodi njime. Cilj ovakvog poteza je, kako se vidi iz teksta, nastojanje da se iz SPS-a odstrane ratni hukai, kriminalci, lopovi, nacionalisti, odgovorni prema shvatanju Mire Markovi za raspad Jugoslavije, otcepljenje nekih republika, ratove i ratne zloine, i da se promovie ideologija obnove jugoslovenstva. Iz ovih dnevnika, kao i iz Stefanovieve knjige ( a to se moe proveriti i po raznim analizama poloaja na kojima su se JUL-ovci nalazili) vidi se da je JUL sa Miloeviem zaista kreirao i vodio politiku od ovog perioda do prevrata od 5. oktobra. A najbolje svedoanstvo o ideologiji JUL-a, koja je sva zasnovana na besomunoj kritici nacionalizma, jednako otroj, radikalnoj i
170

NIN, brojevi 2599 i 2600.

172

173

jednostranoj poput one koja je dolazila iz raznih antiratnih pokreta i nevladinih organizacija, pruaju sama dela Mire Markovi. Ova gospoa je od 1993. poela da objavljuje svoje Dnevnike koje je kasnije tampala u knjigama pod naslovima kao to su No i dan, Izmeu istoka i juga i sl. Ovi dnevnici su imali paradoksalnu sudbinu da su prevoeni od strane zapadnih ambasada kao najbolji indikator pravca u kome e se Miloevieva politika kretati, a da su istovremeno potpuno ignorisani od strane domae javnosti. Radi se o neverovatnom tre-tivu, originalnom srpskom kempu, meavini linih opsesija, ispovedne proze, cinine ironije, plitkih, pseudo-naunih opservacija o tranziciji i globalizaciji, dnevno-politikih razmatranja, komunistike i titoistike ideologije, veoma udnog feminizma, kritike nacionalizma i desnice (ceo svet se svodi na progresivnu levicu koja mora pobediti i retrogradnu desnicu koja hoe da vrati toak istorije unazad), i briljantnih ki-patetinih ispada prilikom opisivanja prirode, objanjavanja kako je najlepa mamina haljina i sl. U pitanju je jedan jako zanimljiv pokuaj da se nekada vladajua besmislena komunistika ideologija prenese u nove uslove i primeni u skladu sa novim svetskim deavanjima. Sve to je dalo jedan potpuno neverovatan i nestvaran kemp-rezultat u rangu Alan Forda, Rokera s Moravu, filmova iz ciklusa Lude godine/ikina dinastija i sl.171 Naalost ovo tivo ni najmanje nije bilo bezazleno jer je godinama odreivalo sudbinu najmanje desetak miliona ljudi. Ovo tivo je naroito bitno zato to objanjava stvarni odnos branog para Miloevi-Markovi prema nacionalizmu. Mira je mogla da pie sve ono to Sloba nije smeo da govori, a teko da su im stavovi mogli biti mnogo razliiti. Ona je svoj angaman upravo i zapoela kritikom nacionalistikog divljanja po Bosni, napadima na Karadia, i optubama za ratne zloine, a poetak rasturanja starog SPS-a je obeleen njenim napadom na Mihajla Markovia za nacionalizam. Ona se daleko vie bavi nacionalizmom i separatizmom nego
171

imperijalizmom, drugim velikim protivnikom progresa, i za nju nema nikakvih sumnji da je nacionalizam najretrogradniji fenomen dananjice jer razdvaja ljude u doba kada se svi povezuju. Po njoj su pravi ambasadori muziari koji prvi obnavljaju veze izmeu jugoslovenskih republika172, i upravo zbog toga je popularna muzika iz drugih eks-ju republika toliko promovisana na JUL-ovskim stanicama. 6. Na kraju teksta mogu samo da izrazim nadu da sam makar u naznakama uspeo da pokaem veoma sloeni odnos Miloevia prema nacionalizmu. Iz gore navedenog proizilazi najpre da ga on nikako nije proizveo u Srbiji, jer ni on sam nije bio nacionalista. On je svoj uspon gradio u vreme kada je nacionalizam bio svuda u ekspaniziji i stoga je morao da mu se prikloni, da ga prihvati, razvije i koristi sve do trenutka kada je zapretio njegovom opstanku. Tada je krenuo da se hitro i odluno vadi iz tog talasa i da se direktno bori protev njega. Kao kolateralna teta takvoj njegovoj zloupotrebi nacionalizma kao ideologije koja zastupa i titi nacionalne interese, stradao je upravo srpski nacionalizam i srpska nacija. Kao bazino resentimanski, dobioje hipoteku najopasnijeg u Evropi, Srbi su faktiki izgubili pravo na svoj nacionalizam i sada nam predstoji teak i dugoroan napor da taj nacionalizam redefiniemo, liberalizujemo, reformiemo, modernizujemo i uinimo normalnim, umerenim, liberalnim evropskim nacionalizmom koji se podrazumeva i o kome nema ni potrebe govoriti kao u drugim evropskim zemljama. Tek time emo ponovo zadobiti pravo na legitimnost svog nacionalizma i njegovo legitimno ukljuenje u porodicu evropskih nacionalizama koji svi zajedno, razvijajui sebe i sopstvenu naciju, unapreuju i Evropu.

Iz same tre ili kemp perspektive ovo delo ima daleko veu vrednost zbog potpune ubeenosti i iskrenosti same autorke koja nema nikakvu refleksivnu distancu o svom kemp-proizvodu. To joj daje daleko jai utisak nego to su ovi ostali pobrojani primeri jer su oni u sebi upravo nosili svest o sopstvenom poloaju, jaku samo-ironizaciju. Ako Miloevi u Hagu konano finalizuje svoj status uvenog diktatora koji je obeleio poslednju deceniju 20. veka, ovi dnevnici njegove supruge mogu jednog dana stei kultni status.

Mira Markovi, Izmeu Jugonostalgiarska preica.

172

istoka

juga,

str.

52.

lanak

pod

nazivom

174

175

KULTURNA INDUSTRIJA I PROBLEM NACIONALNOG IDENTITETA SLUAJ POPULARNE MUZIKE U SRBIJI173

1. Vladavina Slobodana Miloevia dovela je u Srbiji 90-ih do nastanka jednog zaista zanimljivog politikog i drutvenog eksperimenta. Polemike o prirodi tog sistema vode se ve dugo vremena. Nijedan pokuaj svrstavanja u neki ve poznati oblik ureenja (klasina diktatura, sultanizam, politiki kapitalizam) nije dao velike rezultate. Autor ovog teksta smatra da je re o veoma specifinom obliku politikog ureenja, koji u sebi saima mnoge elemente razliitih paradigmi, ali bi se najbolje mogao odrediti kao inovirani oblik diktature.174 Detaljna analiza pojedinih aspekata ovog sistema, koja tek treba da usledi, bitna je ne samo kao teoretski izazov ve i zbog mnotva otvorenih pitanja i problema koje nam je ostavio u naslee. Kao jedno od najbitnijih podruja ovog sistema istie se polje kulture (elitne i naroito popularne, masovne) i kulturne politike, odnosno specifinog oblika kulturne industrije koji se razvio u Miloevievo doba. U ovom tekstu naroito u se usmeriti na popularnu muziku, odnosno na tzv. turbo-folk kao dominantnu paradigmu masovne muzike i masovne zabave uopte u Srbiji 90-ih. Inae, ve na samom poetku treba ukazati na problematian status termina turbo-folk. Ovaj, naalost veoma rasprostranjeni pojam koristi se kao nekritiki zbirni imenitelj za najrazliitije, esto i meusobno suprotstavljene oblike popularne muzike u Srbiji 90-ih, kao to su tehnofolk, ratniki folk, neo-folk i dens. Ovakav pristup je rezultat ideolokog i anahronog tretmana celog fenomena popularne muzike, koji naalost karakterie najvei broj onih koji bi da o tome neto kau, a prema kome se na jednu stranu stavlja rok kao navodno urbana, moderna, progresivna , kosmopolitska muzika, a s druge u isti ko sa etiketom regresivnog,
Veliku zahvalnost na pomoi pri izradi ove studije dugujem svojoj prijateljici, etnomuzikologu Jasmini Milojevi. 174 O ovome sam detaljno pisao u tekstu Diktatura simularkumima Slobizam kao inovirani oblik dikature.
173

176

177

primitivnog, nacionalistikog (?) trpa sve ono to nije rok. Takvi autori u startu diskvalifikuju sebe kao nerelevantne jer nisu sposobni da zahvate svu arolikost problematizovanog polja. Rezultat je to da do danas o ovom fenomenu imamo svega nekoliko u dovoljnoj meri kompetentnih radova. Da bih opravdao svoj metodoloki pristup izneu sledeu tezu: izuavanje ovog naizgled marginalnog, profanog fenomena ili podruja (popularne, masovne muzike) nije zanimljivo samo zbog svojih kulturnih aspekata, ve je pre svega zahvalno kao izvanredan indikator za ozbiljna politikoloka, socioloka pa ak i filozofska pitanja. Pomenimo ovde samo neka od njih: odnos globalnog i lokalnog, odnos elitne i masovne kulture, odnos politike i kulturne moi, pitanje poloaja kulture u trinoj ekonomiji, pitanje dozvoljenih i poeljnih granica intervencije drave u sferi kulturnog stvaralatva Nas e meutim ovde zanimati kompleks pitanja povezan sa problemom definicije i analize nacionalnog i kulturnog identiteta. Podruje masovne muzike u Srbiji 90-ih je po meni najzanimljiviji okvir na kome se mogu sprovoditi relevantne analize pitanja iz pomenutog kompleksa. I samo ovo podruje popularne kulture i pomenuta pitanja su i nakon Miloevia prisutna u emfatinom obliku; npr. od odreenog shvatanja nacionalnog identiteta zavisie i ustrojstvo same drave kao i mnotvo institucionalnih reenja i odluka. Stoga ove analize imaju i veliki praktian znaaj za reavanje aktuelnih problema. Prvi problem koji se pred nas postavalja jeste pitanje najpre definisanja a zatim i sprovoenja kompleksne analize samog turbo (ili tehno) folka 175 kao najdominantnijeg oblika popularne muzike u naznaenom periodu. Uz to ide i analiza njegovog odnosa prema drugim oblicima popularne muzike.U retkim dosadanjim kompetentnim analizama ( Erik Gordi, Ivana Kronja) dominatna je teza o TF kao nacionalistikom proizvodu iskonstruisanom i propagiranom od strane Miloevieve vlasti u svrhe ratne mobilizacije i proterivanja roka kao protivnike, urbane kulturne paradigme. Ovu tezu, kao i radove pomenutih autora kritikovao sam u lanku Razmatranja o turbofolku. Ovde u ponoviti samo rezultat te kritke.
U nastavku koristim skraenicu TF koja se dakle odnosi na precizno odreen tehnofolk koji se razlikuje od ostalih gore pobrojanih pravaca.
175

Moja kontra-teza je da TF nije dravno promovisan i propagiran proizvod, ve da je upravo rezultat nestanka bilo kakve dravne kontrole (dotada dominantne) i stoga specifian isto trini produkt, amalgam, nastao susretom i fuzijom aktuelnih trendova globalne (pre svega zapadne) muzike kulturne industrije ( u kojoj je rok en rol zamenjen tehno-matricama) i raznih domaih tradicija narodne i popularne muzike. Sve ovo zajedno, stvorilo je jedan svakako poguban, ali i realan, autohtoni oblik kulturne industrije koji je usled svoje potpune preputenosti zakonima trita ostavio brojne katastrofalne posledice. Pomenuti autori nekritiki izjednaavaju dva fenomena koji su se uzdizali u isto vreme: pseudo-nacionalistiku homogenizaciju dirigovanu od strane Miloevia, te poetak rata sa jedne strane, i uspon tehno-folka sa druge. U TF oni vide odgovarajuu nacionalistiku kulturnu matricu koja je dirigovano nametnuta kao zadovoljavajui ratni model. Greka je to se temporalna srodnost pretvara u ideoloku. Naime, najpre sam uvid u prirodu TF jasno govori da se ne radi o nacionalistikom produktu jer je TF, zasnovan na dominaciji orijentalnih, najee islamskih motiva i elemenata, u Srbiji doiveo pun procvat u vreme najljuih ratova protv bosanskih Muslimana.176 Druga osnovna greka je tvrenje da je TF nametan kao kulturna politika. Upravo je obrnuto tano: on se nametnuo na osnovu trinih zakona jer drava vie nije imala nikakvu kulturnu politiku i jer je dotada dominantni elitistiki, dravno nametani kulturni model u popularnoj muzici, rokenrol, izgubio podrku. Rok je osamdesetih bio nametan od vlasti kao najbolji nain legitimacije te vlasti kao savremene, reformske i okrenute ka zapadu, od koga su se oekivali krediti, pomo i saradnja. Jugoslavija je oficijelno teila ukljuenju u zapadne kulturne, ekonomske i politike sfere te je stoga dirigovano nametana zapadna matrica popularne muzike. Onoga trenutka kada je Jugoslavija pod Miloeviem ula u konflikt sa zapadom rok vie nije bio potreban jer toj vlasti, logino vie nije trebala zapadna legitimizacija. Stoga nije tano da je rok planirano sklonjen: on samo vie nije bio podravan jer za tim nije bilo politike potrebe.

176

Na ovo su najee ukazivali stvarni kulturni nacionalisti poput Pavla Aksentijevia ili Zorana Hristia.

178

179

U tu prazninu uleteo je nov fenomen TF, upravo voen golim trinim zakonima dovedenim do krajnosti. I pre devedesetih pevai neo-folka su bili najpopularniji, meu masama daleko popularniji nego rokeri. Njihovi tirai su daleko nadilazili rokere iako nisu imali podrku dravnih struktura. No zbog svog, i tada velikog trinog potencijala, bili su tolerisani. Ovaj potencijal je eksplodirao u 90-im zbog vie razloga: najpre, vie nisu bili progonjeni niti je postojala konkurentska matrica popularne kulture; zatim neo-folk se radikalno modernizovao i stopio sa tehno-matricama koje su usled zamaha raunarske tehnologije i na Zapadu bile u ekspanziji tako smo dobili tehno-folk, a uz modernizovani muziki izraz iao je i radikalno unapreen vizuelni izraz, odnosno imid (luksuzni spotovi, ljatee toalete, koketiranje sa urbanom sredinom, rokerskim i tehno imidom); konano medijski prostor u Srbiji je bio u ekspanziji, nicale su brojne lokalne komercijalne stanice za koje su TF zvezde bile idealan materijal, posebno u nedostatku konkurencije. Ovo insistiranje na trinom, a ne dirigovanom ili komandnom poreklu dominacije TF-a, osnovno je za nau analizu problema nacionalnog identiteta. Bitno je znati da su svi kulturni i ideoloki elementi stopljeni u TF-u upravo izraz vaeih potreba i oseanja graana Srbije, a ne planirana i usmeravana ideoloka manipulacija. Ako se razmotri teorija o manipulaciji i nametanju uvia se da je veoma teko prihvatiti da je neko u vreme ratovanja sa Muslimanima, islamom i orijentalizmom (jer rat je upravo od ideologa vlasti predstavljan i kao meu-nacionalni i kao verski i kao civilizacijski) namerno nametao kulturu koja je esencijalno vezana za svog protivnika. To bi mogla da objasni jedino neverovatna teorija zavere (Miloevi kao Muslimanski agent !) a za nju nemamo nikakvih elemenata. Zvui previe besmisleno da bi bilo prihvatljivo. 2. Upravo ovo pitanje dominantnog prisustva orijentalnih elemenata (neparnih ritmova, mnotva sinkopa, melizama, trilera), u uslovima ogoljene trine utakmice, u TF kao najpopularnijoj muzici jeste zanimljivo za nas. Pomenuti problem treba razmotriti u vezi sa pitanjem odreenja srpskog etno-nacionalnog i kulturnog identiteta, kao i odreenja kulturnog identiteta Srbije (takoe i Jugoslavije) kao veoma sloene multi-etnike, multi-konfesionalne i stoga multi-kulturne drave.

Najpre emo razmotriti nekoliko u javnosti prisutnih teza o izvoru te dominantnosti orijentalnih elemenata. 1) Teza o teoriji zavere. Usled potpuno poremeenih kategorija tumaenja stvarnosti koje su vladale Srbijom 90-ih , a naroito zbog ogromnog uticaja elektronskih i pisanih medija (Trei Kanal uvena emisija Milje Vujanovi, TV Palma naroito Dijalog Mikija Vujovia, pa asopisi poput Zone sumraka, Dosijea X ili recimo Treeg oka koje je finansirala Savezna vlada!) kao i mnotva tampane literature o masonima, jevrejskoj zaveri (pomenimo samo ogromnu biblioteku R. urevia) i sl., teorija zavere je postala jedan od najrasprostranjenijih i najomiljenijih naina tumaenja stvarnosti. Ne samo kod obinog sveta, uvreila se gotovo patoloka potreba da se svud trae i nalaze zavere, obino uperene protiv srpskog naroda, njegove istorije i identiteta.177 Ovaj metod u manjoj ili veoj meri bio je prisutan i pri tumaenju estradnih deavanja, kao i na samoj estradi. Dodue, ova teza je bila prisutna u javnosti vie implicitno nego eksplicitno. Ogromno prisustvo orijentalnih elemenata po medijima bolo je oi nacionalistima iz razliitih politikih opcija (npr. pojcu Pavlu Aksentijeviu kao poslaniku opozicionog DEPOS-a, ali i pevau Miroslavu Iliu kao pripadniku vladajue stranke SPS-a). Svi su pozivali na borbu protiv, u srpski identitet ubacivanog orijentalistikog virusa, ne ulazei u uzrok prisustva tog virusa. Meutim, van pozornice mnogi su bili spremni da tvrde kako se prisustvo ovih elemenata ne moe percipirati kao sluajno ve iskljuivo kao deo promiljenog i dugo ostvarivanog plana o kontaminaciji srpske muzike i srpskog identiteta, iza ega finansijski i organizaciono stoje velike islamske petrolejske sile, iste one koje su tokom rata pomagale Muslimane u Bosni. I sam sam imao prilike da u
177

Ruku na srce ovaj obiaj ima i svojih pozitivnijih aspekata. Sam princip traenja zavere je zapravo zasnovan na osnovnim metafizikim (u klasinom smislu) i epistemolokim principima, a to je ideja transcendencije datog. Naime, sve ove naine spoznavanja karakterie neprihvatanje datog , golog empirijskog fakcititeta, i umesto toga potraga za principima i sistemima koji mogu adekvatno i smisleno da objasne fakcititet. tavie, direktna posledica toga je i visok stepen kritinosti koju obian srbijanski graanin ima prema vlasti i prema svim ostalim politiarima. Meutim, problem je to je ovaj potencijal uglavnom korien u patoloke svrhe: reprodukcija straha i nesigurnosti, traenje alternativnog opravdanja za greke vlasti Prevoenje ovog potencijala u upotrebljive i po drutvo korisne aspekte predstavlja veliki izazov, ali ni nova vlast nije za to raspoloena jer joj ne odgovara kritiki odnos.

180

181

razgovoru sa pojedinim akterima ujem takve podatke ili teorije koje niko od aktera nije eleo javno da iznosi zbog profanosti takvih teorija i oiglednog nedostatka dokaza. 2) Trino-antropoloko objanjenje. Ova teza je obino u direktnoj suprotnosti sa gore iznetom. Ona se moe prezentovati u benevelentnom ili malevolentnom vidu. Prema prvoj tezi Srbi su klasian evropski narod koji svoj identitet gradi u suprotnosti sa istokom, orijentom, Turcima, koji se doivljavaju kao i dalje prisutni agresori, bivi okupatori koji bi to ponovo mogli i eleli da budu i koji nas za poetak napadaju kulturno, te stoga mi moramo braniti svoju evropsku kulturu od njihove kontaminirajue agresije. Ta teza reprodukuje staru ideju o Srbima kao braniku Evrope. Ova druga teza prisutnija je u svom malevolentnom vidu; obino se plasira od strane onih koji Srbe vide kao deo Orijenta u Evropi. Ona je prezentirana od strane raznih amerikih mislilaca i medija, zatim od katolikih suseda (naroito Hrvata) i jednog dela komunistike srpske inteligencije koja prezire svoje poreklo. Teza je naroito oivljena tokom 90-ih u svrhe propagande i konstruisanja politiki svrsishodnog imida Srba i Balkanaca kao nie vrste. Ona govori o neizleivom orijentalizmu, primitivizmu i civilizacijskom zaostajanju Srba koji nikada nee biti deo evro-atlantskog civilizacijskog kruga. Stoga je razumljivo da takav narod gaji i uiva u orijentalnoj muzici kakva je TF. Otuda i rasprostranjenost ideje da je TF potpuno odgovarajua nacionalistika i ratna kulturna matrica Srba: oni su sami po sebi puki Orijent te su stoga samo afirmisali svoju klasinu orijentalnu kulturu jer drugu ni nemaju. Osim ove radikalne, nipodatavajue verzije postoji i umerenija koja e za nas u kombinaciji sa drugim elementima biti zanimljiva. Ona kae da je deo srpskog naslea baziran na orijentalnim elementima i da, naroito u uslovima golog trita i kraha moralnih prepreka, ti elementi odnose prevagu. Valja samo kratko pomenuti da su se pojavljivale i benevolentnije teze ovoga tipa koje su na tragu Micievog shvatanja o Balkancu kao barbarogeniju. One su prihvatale polaznu tezu , ali su o tome govorile u pozivitnom kontekstu, kao o neemu to govori o vitalnosti i muevnosti Balkana naspram jalovosti i dekadentnosti kurve Evrope.

3) Teza o poputanju konica. Ovde koristim terminus tehnikus Pitera Sloterdijka koji obuhvata analize mnogih drugih mislilaca. Polazi se od injenice da se na Zapadu u poslednjih nekoliko vekova sve zasniva na prekoraenju granica i stalnom oslobaanju od stega religije, obiajnosti, moralaZapravo radi se o poputanju konica koje je civilizacija nemetnula ljudskoj ivotinji i opravdanom i realnou dokumentovanom strahu ovih autora da se sa otputanjem konica ve otilo predaleko i da e na kraju tog procesa vraanja u varvarstvo od oveka ostati samo agresivna ivotinja. Izvanredni dokazi za ovo su koliina nasilja, pornografije, perverznosti i patologije koja dominira elektronskim medijima i Internetom, kao i, sve vie, i svakodnevnim ivotom.178 Primenjena na na problem, ova teza bi objanjavala da je u godinama rata dolo do propasti svih dotad vaeih moralnih kodeksa (konica) i stoga do poplave golotinje, pornografije i eskapizma u besomunoj zabavi a za to su neparni ritmovi i ostali orijentalni elementi sa svojom mistinom aurom zabranjenog i raspusnog, tradicionalno najpogodniji. I zaista, ponekad se tokom 90-ih inilo da se cela Srbija pretvara u raspusnu orijentalnu kafanu ili pregrejani, i tekim mirisima napojeni amam u kome tek to nije zapoela masovna orgija. Opte je mesto, naprimer, da na urkama mladih na kojima se slua narodna muzika, nakon izvesnog vremena, kada se dovoljno popije, poinje glavni deo zabave kada dominira muzika sa orijentalnim elementima i dertom (Sinan Saki, Aca Lukas i sl.)179 4) Ova teza objanjava pomenuti fenomen kao pokuaj stvaranja sopstvenog, antropoloki prisnijeg kulturnog produkta umesto preuzimanja u popularnoj muzici globalno vladajuih amerikih i
Sloterdijk npr. ukazuje na talas nasilja koji je u itavom zapadnom svetu prodro u kole, naroito u SAD, gde su uitelji poeli da prave sisteme za odbranu od uenika. On upozorava da danas kola, ukoliko ne nastane nova struktura za kultivisanje koja utomljuje nasilje, moe da izgubi bitku protiv indirektnog obrazovnog nasilja, televizije, bioskopa sa filmovima punim nasilja i drugim medijima koji doprinose poputanju svih konica. Pravila za ljudski vrt, asopis Re, Br. 57/3, str. 199. 179 Indikativno je recimo da je i Zdravko oli na slian nain koncipirao svoj nedavni veliki koncert na Marakani; dok su prvi deo obeleili hitovi iz ranijih perioda, zasnovani na klasinoj evropskoj festivalskoj i pop-matrici, drugi, glavni deo je bio koncipiran od novijeg, na orijentalnim elementima zasnovanog repertoara, koji je omoguio raspusniju i ivlju zabavu publike.
178

182

183

engleskih ostvarenja. Naime, 90-e su definitivno godine otvorenog neprijateljstva i rata niskog ili visokog intenziteta izmeu Srba i zapadnih zemalja. Stoga je i razumljiva velika rezerva prema svim onim procesima koji su podvedeni pod zajedniki imenitelj globalizacija i koji su najoigledniji bili u nametanju zapadne popularne muzike zasnovane na pravilnim ritmovima i pravilnim harmonijskim strukturama. Ovo se ispoljilo u stvaranju autohtone meavine, tako to su zapadna tehnoloka dostignua fuzionisana sa balkanskim ritmovima, kulturnim nasleem i emocijama. Razumljiva je i rezerva prema zapadnim ikonama pop-kulture koje su percipirane kao nosioci zapadne ideologije. Takoe valja ukazati i na potrebu afirmacije drugaijeg modela ene i mukarca od onog koji je 90-ih nametan od zapadnih medija. Francuski teoretiar an Bodrijar je ve poetkom prole decenije ukazao na nametanje hermafrodita kao modela identifikacije, na proces u kome se postepeno namee uniseks model i gube razlike izmeu ene i mukarca. Ovo je pokazao na sluaju Madone i Majkla Deksona. I zaista, razumljivo je odbijanje balkanskih mukaraca da prihvate kao kulturni i antropoloki model poeljne ene krhku feministkinju, visoku 160 santimetara. U konkurenciji sa 180 santimetara visokom enom, poput Cece ili Karleue, sisatom, guzatom i lomnom u struku, da citiramo B. orevia, ona zaista Balkancima ne izgleda privlano. Po ovom shvatanju radi se o odbrani lokalnog identiteta od unificirajueg dejstva globalizacije. Da upotrebimo pomodnu terminologiju, radi se o odbrani prava na drugost i bivanje drugaijim. 5) Sledea teza je bliska prethodnoj. Ona ovaj fenomen stavlja u kontekst ekspanzije i afirmacije razliitih kulturnih i naroito muzikih modela tokom devedesetih, kao otpor vesternizaciji i unifikujuem modelu globalizacije pod amerikim vostvom. Naime, kao reakcija na tako shvaenu globalizaciju, te nezanimljivost i jednostranost angloamerike popularne muzike, tokom devedesettih je dolo do ekspanizije drugih muzikih kultura, odnosno do talasa poznatog po imenu worldmusic. Pomenimo samo ogromnu popularnost latino-amerike a naroito kubanske muzike, zatim otkrie nepresunog blaga afrikog kontinenta, pa ogromnu popularnost turske muzike u zapadnoj Evropi (fenomen Tarkan), itd.

Naprimer, asopis Le mond diplomatik je nedavno muziara Manu aoa oznaio kao heroja druge ili alternativne globalizacije. Ovaj francusko-panski muziar koji poslednjih desetak godina provodi lutajui po latino-amerikom kontinentu, napravio je predivnu fuziju raznih pravaca i muzikih naslea i zabeleio ogroman uspeh sa svoja dva albuma Klandestino i Proksima estasion: esperansa. Zanimljivo je da na poslednjem albumu peva na pet jezika ( panski, portugalski, francuski, engleski, i arapski) i mnotvu njihovih dijalekata. U ovom kontekstu bi se i TF sagledavao kao afirmacija posebnosti i lokalnog naslea; tavie kao radikalna afirmacija upravo onih elemenata koji su tradicionalno suprotstavljeni zapadnoj dursko-molskoj strukturi, dakle orijentalnih elemenata. Ali, naalost, prezentiranih na jedan rogobatan nain. 2. Od svih gore navedenih teza samo nam je prva, ona o teoriji zavere neupotrebljiva. Sve ostale teze na ovaj ili onaj nain, naroito u svojim umerenim varijantama, doprinose objanjenju prisutva orijentalnih elemenata u TF. tavie, pravi odgovor se moe dobiti samo korienjem svih njih zajedno. Ono to nam je posebno zanimljivo da naglasimo iz te analize jeste da orijentalni elementi nisu neto to je odskora, i spolja nametnuto naem kulturnom identitetu, ve da su oni itekako prisutni kao legitimni i tradicionalni DEO (naglaavam deo) tog identiteta. Da bismo ovu tezu potkrepili napraviemo kratak pregled, skeniranje najpre muzikog identiteta Srbije, a zatim i Srba kao nacije. Kada pogledamo muziku kartu Srbije uoiemo ogromno bogatstvo i arenilo popularne muzike koje je sasvim razumljivo ako se pogleda isto tako bogata i arolika etnika i kulturna stratifikacija drutva. Naravno da sve ovo potie od veoma specifine istorije podruja Srbije koje je vekovima bilo na razmei mnotva suprotstavljenih i krajnje razliitih kultura koje su se vremenom meale i stvarale potpuno nove kombinacije stilova. Obratimo panju najpre na injenicu da pored Srba na ovom podruju ive brojne etnike manjine. ak i ako izbegnemo da tematizujemo i inae prilino strano naslee Albanaca sa Kosmeta kao najbrojnije manjine iji budui status u okviru Srbije nije izvestan, ostaje nam jo uvek ogroman kultur-diverzitet. Istie se nekoliko muzikih podruja i tradicija. Na severu Srbije, u Vojvodini, veliki je uticaj maarskog folklora pri emu veliku

184

185

popularnost ima veoma dinamino naslee maarskih Cigana. uveni maarski arda uao je i u savremeniju popularnu muziku Srba. Dobar primer su pesme ora Balaevia Devojka sa arda nogama i Slabo divanim madarski koje su izvanredan primer dobre fuzije i istinski kreativne proliferacije kultura. Ne treba zaboraviti stvaralatvo Lajka Feliksa, violiniste iz Subotice koji je najpre napravio veliki korak u iznoenju tog naslea pred javnost Srbije, a zatim u saradnji sa orkestrom Bobana Markovia pokazao mogunost zanimljive fuzije maarskog folklora i ciganske bleh muzike sa juga Srbije. Zatim tu je i veoma bogat folklor Rusina i Slovaka, te naroito Rumuna posebno zanimljivo je opet stvaralatvo rumunskih Cigana. Dobar primer mogunosti savremene upotrebe ovog naslea i motiva je projekat Ognjena Popovia Balkan rumba (izdanje B-92). Na istoku Srbije nalazi se neverovatno blago vlake tradicije, jednog naroda jo uvek izolovanog i zatvorenog u svoju prebogatu pagansku prolost koja jo traje bez obzira na uticaje savremene kulture. Ovo naslee sreom postaje sve vie predmet tematizacije i analize od strane naih etnomuzikologa pa su razni oblici tog stvaralatva (tubalice, obredne pesme, aljive pesme, i sl. ) zabeleeni. Vlaka muzika je u svojoj savremenijoj preradi imala trenutke popularnosti tokom 80-ih (pomenimo pevaicu Izvorinku Miloevi), a prole godine dobili smo i jedan zanimljiv i relativno uspean pokuaj savremenije umetnike prerade vlakih motiva projekat Biljane Krsti Bistrik. Na jugo-zapadu Srbije ivi velika zajednica Muslimana sa takoe zanimljivim folklornim nasleem. Naalost, jedino to sa tog prostora danas stie jesu razne varijante tehno-folka. Nema nijednog pokuaja prezentovanja izvornih sevdalinki ili savremene umetnike obrade i prerade tog stvaralatva. Na jugu centralne Srbije ostaje zajednica Albanaca koja je u svakom pogledu, pa tako i kulturnom i muzikom, potpuno izolovana od drave Srbije i srbijanskog kulturnog prostora. ini nam se da e Albanci istinski biti integrisani u srbijansko drutvo tek kada i ako budu integrisani i u taj kulturni prostor. Na kraju ovog saetog pregleda pomenimo i etniku grupu koja svakako tradicionalno daje aromu muzikom ivotu Srbije. Radi se naravno o Ciganima/Romima koji su tradicionalno bili oficijelni muziari jo za turskih vremena, a i kasnije im je uglavnom bila namenjena uloga zabavljaa. Ve sam pregled njihovog stvaralatva u

raznim delovima Srbije (jer oni su jedina grupa pored Srba koja je podjednako rasporeena po celoj teritoriji Srbije), pokazuje ogroman muziki diverzitet. Ukaimo samo na razliku folklora maarskih Cigana od vojvoanskih ciganskih tamburakih orkestara (kao to je uveni orkestar Lepog Jovice poznat iz Karanovievog filma Jagode u grlu), i posebno na razliku izmeu njih i trubakih orkestara june i istone Srbije u ijoj muzici preovlauju sinkope, neparni ritmovi i drugi orijentalni elementi, ili na razliku od ciganskih orkestara iz centralne i zapadne Srbije gde dominiraju violine (emane). Ukazivanje na ovu ogromnu kompleksnost muzikog identiteta naih Cigana koja je povezana sa njihovom vezanou za razliita podruja, razliite tradicije i razliite susede, odlian je uvod u analizu muzikog identiteta samih Srba, koji je moda jo kompleksniji i bogatiji. Ova analiza e pokuati da samo delimino ilustruje to bogatstvo. Prava dijahronijska pa ak ni sinhronijska slika jo uvek nedostaju i koliko znam niko se jo kod nas nije poduhvatio tog posla. Dovoljno je samo baciti pogled na iroku rasprostranjenost Srba po Balkanskom poluostrvu na kome zauzimaju sredinji poloaj, i na njihovu izmeanost sa drugim, veoma razliitim nacijama i njihovim kulturama, da bi se shvatilo koliko je to teak posao. Postoje najpre, jo uvek oni najstariji, paganski elementi sauvani u tzv. kajdama ili arijama. Njih najvie ima u Lici, Kninskoj krajini, Hercegovini i oko Uica, dakle u dinarskim predelima koji su ostali najvie izolovani od kulturnih kretanja. Zatim postoji u zapisima sauvano naslee srednjeg veka, preturskih vremena. Turski period karakterie dominacija turske orijentalne muzike u gradovima koja je istisnula srpsko gradsko srednjovekovno stvaralatvo, i potpuna izolacija seoskog stanovnitva koje je uglavnom ostalo vezano za pred-tursku , najvema pagansku tradiciju. Meutim, ve doseljenici u Vojvodinu, Slavoniju, Hrvatsku i Dalmaciju dolaze u kontakt sa srednjo-evropskim i mediteranskim muzikim nasleem, sa dursko-molskim harmonskim sistemom, i od tada i Srbi postaju deo zapadno-evropskog kulturnog miljea. Iako je po osloboenju Srbije knez Milo, poput turskih velmoa, sa sobom vodio ciganski orijentalni orkestar (Mustafa i njegova druina), ve 1831. osnovana je Knjaevsko-serbska banda sa kapelnikom Josifom lezingerom i od tada je centralno-evropski muziki model sve vie

186

187

osvajao Srbiju. Krajem 19. i poetkom 20. veka stvorena je specifina varoka pesma (danas poznata kao starogradska muzika), a izmeu dva rata preuzeto je u seoskoj sredini pevanje na bas koje se zadralo ak i u mnogim novokompanovanim pesmama (npr. Lepa Brena, Era Ojdani i Braa Baji).180 Dakle ve od sredine 19. veka u Srbiji i kod Srba naporedo postoje pagansko naslee, orijentalno-turski elementi (daleko vie preuzimani od strane seoskog stanovnitva u Bosni od kraja 19. veka kao i od strane srpskog gradskog stanovnitva juga Srbije, naroito Vranja i Nia) i zapadnoevropski uticaji. Sve vreme su oni u napetosti, u borbi za osvajanje prostora, ali i u izvesnoj proliferaciji koja je davala i zanimljive umetnike rezultate. Ovi orijentalni uticaji zadrali su se naroito meu Srbima na jugu Srbije i na Kosmetu. Posebno vranjanske pesme imaju veliku lepotu i sa svojim orijentalnim melosom ine izvanredno bogatstvo u srpskoj kulturnoj tradiciji i identitetu. Slino je i sa duvakim orkestrima sa juga Srbije koje podjednako ine Srbi i Cigani. Ovo naslee je na majstorki nain preradio i modernizovao Goran Bregovi koji je uvene oeke fuzionisao sa tehno matricama i na taj nain napravio bogatu, ivu i zanimljivu muziku koja je fascinirala celu Evropu. Paradoksalno je, za nae prema orijentalizmu nipodatavajue orijentisane poslenike, to da je Srbija svoj najznaajniji kulturni prodor u 90-im nainila upravo zahvaljujui tim orijentalnim elementima. Kada se o njima govori, od strane pomenutih elitista, obino se navodi da je to ili naslee turske okupacije ili rezultat skoranje kulturne agresije te da sve to treba proterati iz naeg kulturnog prostora. Meutim, zaboravlja se najpre da su ve 20-ih godina prolog veka, davno pre tehno-folka, postojale iste ovakve rasprave o prisutnosti orijentalnih elemenata, kao i ono to je jo znaajnije a to je pitanje karaktera vizantijske muzike koja je bila dominantna pre dolaska Turaka. Vizantija upravo jeste bila deo orijentalnog kulturnog prostora i u sebe je integrisala pored bogatog starogrkog i rimskog naslea i kulturne tradicije azijskih prostora koje je osvajala. Dobar primer za ovo
180

je rad nae etno-dez grupe Hazari koji se upravo bazira na vizantijskom nasleu a koji je pun orijentalnih elemenata. Zanimljivo je da se previa i postojanje crkvene duhovne muzike pre reforme koju su na evropskim osnovama u 19. veku nainili Kornelije Stankovi i Mokranjac. Ako posluamo pravoslavnu muziku u Grkoj, Bugarskoj, na Svetoj Gori ili naroito u Siriji i drugim azijskim prostorima uvideemo da je tu razumljivo ogroman uticaj orijentalnih elemenata. Stoga je logino pretpostaviti da je tako zvuala i naa crkvena muzika pre reforme. Iz svega navedenog proizilazi potpuna legitimnost i poeljnost orijentalnih elemenata u naem kulturnom i muzikom identitetu. Mnogi kulturni radnici, istinski zabrinuti za karakter nae kulture, ali previe jednostrani u njenom sagledavanju, smatraju to velikim nedostatkom i problemom. Meutim, kako Dimitrije Golemovi primeuje: Osnova ovog miljenja ini se da poiva na nesporazumu ili jednostavno reeno nedovoljnom poznavanju problematike ovog (novokomponovanog M.) pevanja koje je, to pomenuti ljudi zaboravljaju ili ne znaju, poteklo iz varokog tradicionalnog pevanja kome nijedan od pomenutih (orijentalnih ) elemenata nije bio stran.181 I sam Golemovi istie da se radi samo o njihovom prenaglaenom prisustvu u pevanju, na ta bismo mi dodali i dominaciji njihove veoma loe upotrebe u tehno-folku. Zavrna teza je da svako ograniavanje naeg kulturnog identiteta na umadijsku dvojku, kao i svaka ideja o radikalnom rezanju i progonu orijentalnog naslea iz tog identiteta, ne samo da je nasilno i nerealno (jer ne vodi rauna o konstruktivistikoj dinamici identiteta koji se nalazi u stalnom kretanju u skladu sa proliferacijom sa drugim kulturama i uticajima), ve je i kontraproduktivno (elitistiko nasilnitvo e voditi veoj popularnosti tih elemenata meu obinim svetom) i pogubno (jer vodi osiromaenju identiteta).182 Pravo pitanje je kako se ozbiljnom kulturnom politikom moe pomoi autorima da umesto uglavnom nakaznih tehno-folk proizvoda stvaraju daleko kvalitetniju popularnu muziku u skladu sa trendovima takozvane world-music, koja bi na pravi nain afirmisala razne oblike pomenutih identiteta i muzikih
Dimitrije Golemovi, ibid, str. 180. Jo 1923. etnomuzikolog V. ordjevi je istakao dvojstvo nae narodne muzike: ona koja se ouvala od turskog uticaja i ona koja se razvijala pod uticajem turske muzike, a koja je prema njemu naprednija i arenija, to je proizvod prigodnog ukrtanja. Navedeno prema Dimitrije Golemovi, ibid, str. 183.
182 181

Ove podatke uglavnom preuzimam iz knjige Dimitrija Golemovia Etnomuzikoloki ogledi, XX vek, 1997. Posebno su zanimljvi eseji 11, 12 i 13.

188

189

tradicija, gde bi se na pravi nain prezentovalo i preraivalo bogato naslee balkanskog folklora. Pri tome treba uzimati u obzir uspene primere stvaralatva Gorana Bregovia, grupe Hazari, Bobana Markovia i Lajka Feliksa, Ognjena Popovia i sl. Takoe, postavlja se i pitanje kako postepeno kolovati publiku za kvalitetnije oblike masovne kulture. Osnovno je odustati od utopistike ideje da se svi mogu osposobiti za uivanje u elitnoj kulturi, te stoga ozbiljnije razmiljati o tome kako unaprediti masovnu, manje zahtevniju kulturu koja svakako mora postojati u savremenom drutvu. Orijentalni elementi definitivno jesu deo te kulture, naslea i identiteta. Kljuno je kako ih na pravi nain preraditi, dovesti u prikladnu meru i tako stvoriti jednu kvalitetnu masovnu muziku.

NADZIRANJE I PODVOENJE PRILOG IZUAVANJU MANIPULATIVNIH STRATEGIJA MILOEVIEVOG REIMA

Mehanizmi i strategije ouvanja vlasti koje Miloeviev reim upranjava, zaista su povremeno ingeniozni i zapanjujue inventivni. Svaki poraz pretvara se u novi izvor manipulisanja, svaki pogrean potez dobija racionalizaciju i kosmiko opravdanje. Nakon dvanaest godina katastrofalne vladavine i neopisivih nelagoda koje je priredio sopstvenom stanovnitvu, Miloeviev sistem i dalje nastavlja da se samo-reprodukuje i da vrhovnom Majstoru odrava vlast. Svakako je zanimljivo zapaziti da je zapanjujua inventivnost mehanizama koje koristi za ouvanje sopstvenih pozicija u oiglednoj kontradiktornosti sa potpuno nerazumljivim promaajima, pogrenim procenama i porazima u spoljnoj politici i zatititi srpskog naroda. U ovom lanku baviemo se ovim prvim, uspenijim delom njegove politike, koji je sav usmeren ka reprodukovanju uslova u kojima se njegova vladavina namee kao jedino reenje183. Pokuaemo da neke od tih mehanizama prikaemo na jednom skoranjem, visokom dostignuu njegovih manipulativnih tehnika. 1. Nakon dvoipomesenog ratovanja sa NATO-om, prenosni sistemi Elektrodistribucije ostali su znaajno oteeni. Poto je zemlja i nakon rata ostala pod reimom strogih sankcija, kao i bez ozbiljnih novanih rezervi, postalo je oigledno da se mrea nee moi u dovoljnoj meri oporaviti da bi podnela onoliku potronju kolika je uobiajena u zimskim mesecima, kada se veliki deo graana Srbije greje pomou elektrine energije. Budui da se reim ne plai blokirane i po-sebeMoto Miloevieve vladavine je: A ko drugi, ako ne ja? Strategija, dakle, nije nadmetanje na slobodnom politikom tritu , na kome bi se nametnuo kao jedan faktor, bolji od drugih, ve je u pitanju potpuno monopolisanje i pokrivanje trita i njegova identifikacija sa samim sobom: sem mene nita ne postoji. Uz to naravno ide strategija potpunog unitavanja opozicije kao ozbiljnog pretendenta, odnosno njeno svoenje na status nunog ukrasa koji uz to treba da opravda moto time to e se biraima prezentovati kao jo gori od vlasti.
183

190

191

destruktivne opozicije ve samo moguih socijalnih nemira od strane smrznutog stanovnitva, javilo se ozbiljno pitanje na koji nain to vie rasteretiti elektrinu mreu. Osim potrage za gasom i mazutom, krenulo se u kampanju za popularisanje grejanja na vrsta goriva. ovek koga se Srbi najvie plae, i koji im je tokom svog uea u vladi potpisivao sve nepopularne uredbe i zakone, potpredsednik vlade Vojislav eelj, poeo je otvoreno da upozorava narod da grejanja na struju nee biti, te da e stoga svako morati da trai alternativne izvore energije, tj. ugalj i drva. Sline informacije su stizale i od strunih timova, poput tima UN-a koji je procenio da e graani Srbije imati za 30-50% manje elektrine energije na raspolaganju no to su je imali prole zime. Naplaeni narod poeo je intenzivno da kupuje i nabavlja porete na vrsto gorivo. Ali poto je argarepa obino primamljivija od tapa, pored zaplaivanja bilo je potrebno istu priu mu servirati i na daleko prihvatljiviji i prisniji nain, tako da sve to naprosto prihvati kao neto normalno. Tako smo dobili vrhunac kampanje ubeivanja ljudi u nunost takvog ivota, a to je svakako porodini kviz koji se pod nazivom Brane zavrzlame od poetka septembra 1999. emituje na, prema najnovijim istraivanjima agencije Stratedik Marketing, najpopularnijoj televiziji u Srbiji , televiziji Pink. Ova televizija iji je vlasnik, direktor i jednom reju Gazda, eljko Mitrovi, lan direkcije JUL-a, nedavno je proslavila pet godina postojanja. TV Pink je izuzetno znaajan stub reima , po miljenju autora ovog teksta daleko znaajniji nego RTS kojim su opsednuti ovdanji opozicioni prvaci i analitiari. RTS , glasilo Socijalistike partije je otvoreni poligon za prenoenje direktnih poruka u koje odavno vei deo stanovnitva ove zemlje ne veruje. Pink je daleko suptilniji i stoga sve uspeniji mehanizam za vladanje. Njegov ogroman manipulativni i politiki potencijal zasniva se upravo na njegovoj (navodnoj) potpunoj apolitinosti. Dok je RTS muko naelo, otvoreno, i direktno agresivan, i trai isti takav odgovor, reakciju po principu uzmi ili ostavi, Pink je ensko naelo jedne politike zavoenja koje svoje zavodnike tehnike praktikuje na suptilan, postepen i utoliko vie neodoljiv nain. Dok je RTS, bar po parolama i informativnom programu,otvoreno nacionalistiko, TV Pink je multikulturalno, proSFRJugoslovensko i kvazi-zapadno lice Miloevieve vladavine . Svakako je zanimljivo i indikativno da ovu televiziju gledaju u velikoj

meri mladi ljudi koji iako deklarativno protivni ovome reimu, preko TV Pink usvajaju sistem vrednosti, kao i naine ponaanja i optenja koji taj reim reprodukuju. 184 Ve pomenuti nedeljni kviz je jedan od tih naina na koje se ljudima suptilno serviraju poruke. Kviz je pre svega usmeren na popularisanje grejanja na vrsta goriva kao hita sezone. Stari dobri Smederevac, vraa se u nae domove na velika vrata, tj. pod primamljivom zadnjicom i jo boljim nogama dobro ouvane, nekadanje Miss Loto, Suzane Mani185. Naime, negde na polovini kviza, Suzana sedne na sneno beli Smederevac i svojim umilnim glasom pone da nam objanjava kako je taj divni poret koji istovremeno i greje i kuva (dakle progres: spajanje funkcija i tednja energije) proizvod uvene fabrike Milan Blagojevi iz Smedereva, da oni proizvode ak 1200 komada dnevno, i da emo zahvaljujui njemu (Smederevcu) svi biti i jaki i zdravi ove zime. Pa ko da ga ne kupi nakon toga? U poetku je postojala i igra u kojoj se takmiari utrkuju u slaganju cepanica. Kviz je zamiljen kao nadmetanje dva brana para, od kojih samo jedan kao premiju dobija Smederevac. Brani par Stankovi nakon prvih est emisija imao je isto toliko tih poreta!? Ovaj podatak govori o evidentno urgentnoj i nedomiljenoj pripremi kviza, u uslovima kada je bilo nuno to pre ga zapoeti i to vie nametati Smederevac.Vano je bilo servirati ljudima lepo upakovanu poruku da je sasvim normalno da se ljudi na pragu dvadeset prvog veka greju i kuvaju na poretu na vrsta goriva. No, kviz ima puno prostora, pa ga treba iskoristititi za slanje i drugih manipulativnih poruka. Analizirajmo nekoliko igara. Jedna od igara zove se Oblaenje ljubavnice. Igraju je muevi. Prilikom demonstriranja smisla i poente igre, Suzana objanjava da su obojica skoro zateeni u prevari, da se ena vraa kui, i da ljubavnicu to pre i to bolje treba obui i postaviti na svoje noge kako bi otila iz
184

U ovom lanku nemamo prostora, no svakako bi bilo potrebno uraditi ozbiljnu studiju o tome na koje sve naine Pink utie na, pre svega, mladu populaciju u Srbiji. Ovde emo u tekstu izneti samo neke od njih. 185 Suzana Mani je idealna osoba za popularisanje ovih poreta, zato to po tradiciji donosi sreu i pre svega, kao i Smederevac podsea na Stara Dobra Vremena; nostalgija je jedna od najjaih poluga ovog reima.

192

193

stana. Ljubavnice su lutke koje potpuno obnaene lee na podu. Pored njih nalazi se kutija sa brojnim komadima odee, i cilj je da se u zadatom vremenu ljubavnici obue to vie tih komada (gaa, brushaltera, marama, suknji). Kroz sve ovo provlai se kao samorazumljivo to da suprug mora da ima ljubavnicu (kakav je pa to ovek bez ljubavnice?), a Suzana je ak i izriita i veoma agresivna u tome:Priznajte, priznajte, morate da je imate; svi vi mukarci ste isti. Kod zbunjenog supruga se bore dve tendencije: ne ispasti onja, pa se esto i koopere (uti da me ne uje ena, Ne smem da kaem i sl.) i sa druge strane, ne povrediti sasvim enu sa kojom se ivi (tad se pitanje ignorie ili se ovek samo zbunjeno smeje i uti). Svakako je bitno da se intimnost individualnog ivota potpuno ignorie, a da se promiskuitet podrazumeva 186. Podjednako zanimljiva je i igra koja se bavi odnosom sa tatama i svekrvama. Naime, u studiju se postavi ogromna lutka-spodoba sa nesrazmerno velikim, irom otvorenim ustima, i ona predstavlja metu. Iako je cilj igre da se sa daljine od nekoliko metara ubaci to vie lopti u usta lutke (zapuiti joj usta), zapravo je bitniji onaj naizged sporedni zadatak: to vie izmaltretirati runu, gadnu i omraenu tatu/svekrvu. Naravno, podrazumeva se da je to najomraenija osoba u ivotu svakog normalnog graanina ove zemlje. Ali, jo je zanimljivije ono to se podsvesno provlai, a to je da je tata/svekrva uvek tu, prisutna, neprestano u vaoj okolini, to zapravo znai da ivite u istom stanu ili kui. Na taj nain se reprodukuje ideologija po kojoj porodicu ne ine dvoje ljudi i njihova deca, ve najmanje jo jedna generacija , tj. njihovi roditelji, ako ne i urnjaje, zaove i ostala mnogobrojna rodbina. Ovim metodom se ljudi ubeuju da je sasvim normalno da po nekoliko
186

I ova injenica i sam tekst bi trebalo da doprinesu razvejavanju dosadnih, banalnih, jednostranih i nekorisnih tvrdnji velikog dela ovdanjih novopeenih liberala koji sledei apstaktne eme insistiraju na konzervativizmu, patrijarhalizmu i zatvorenosti reima prema novim svetskim tendencijama. Problem kod njih je metodoloke prirode, jer ne shvataju da reim nema nikakvu sutinu, niti bilo kakve ideoloke odlike koje bi ga nuno karakterisale. Reim ima hiljade lica koje navlai po potrebi , kao to ima i hiljade oblika (simulakruma) kojima pokriva odreene sfere. I konzervativizam i progresivizam, i licemerno insistiranje na tradicionalizmu i otvorena pornografija podjednako ine njegov prostor i pojavu. Ta vlast mora biti potpuna i pokrivati sve delove sistema, pa i lascivne, i pornografske, budui da je podruje seksualnosti izuzetno bitno u jednom drutvu

generacija ljudi ivi u istom stanu, te da se bez pobune treba adaptirati na postojee stanje ogromnog nedostatka stambenog prostora koji pogaa ovu zemlju. Konano, na favorit je pretposlednja igra, ona koja predstavlja potpunu kulminaciju kviza (ne samo u takmiarskom smislu, koji je uostalom ponajmanje bitan). Radi se o igri Spaavanja asti mueva. Tokom pojanjavanja pravila igre, Suzana objanjava da su muevi izali u noni klub, koji je kod nas najee striptiz-bar. Njih dvojica su zaista zaseli na suprotnim stranama scene i pozdravljaju gledaoce irokim osmehom, koji govori da, naravno, svaki graanin Srbije najee izlazi u striptiz-barove i da se tamo najbolje i najkomformnije osea. Na sredinu scene izlaze dve zgodne devojke koje predstavljaju striptizete. Ispred njih nalaze se nesretne supruge koje treba da spasu ast svojih zabludelih (?) mueva. One e to pokuati da urade tako to e svaka od njih nabacivati deset plastinih obrua na tapove koji su postavljeni na nekoliko metara ispred njih. U trenutku kad zadatak bude ispunjen, dame prestaju sa svlaenjem. Igra poinje i oduevljeni gledaoci shvataju da su devojke na sceni prave profesionalke. Svlaenje se odvija po uzusima vrhunskih nonih klubova: prvo odlazi kouljica, zatim suknja i devojke ostaju samo u donjem veu i u cipelama sa visokom potpeticom kao nezaobilaznim feti-simbolom. Ali zbunjene supruge, kojima nisu adekvato objanjena pravila, rade sve suprotno od onog to bi trebalo i nabacivanje krugova ide veoma sporo. Devojke, meutim, ne ekaju, i zapanjeni gledaoci u studiju, kao i oni pored malih ekrana imaju jedinstvenu priliku da u jednom porodinom kvizu, na najgledanijoj televiziji vide striptizete kako odbacuju svoje grudnjake i kako se gole grudi u svom sjaju zabelasaju na nekoliko trenutaka! 187. No, gospoe i dalje ne uspevaju da izvre svoje zadatke, te devojke sa rukama kojima ovla prekrivaju gole grudi, nastavljaju da poigravaju na sceni. Pratei bez daha ceo prizor,
187

Autoru ovih redova ne pada na pamet da izigrava moralistu, ali ukazuje na injenicu da je bilo tek par minuta nakon jedanaest sati, da se radilo o porodinom kvizu i da je sigurno na hiljade dece gledalo emisiju; takoe valja podsetiti da moral i dobar ukus treba da imaju izvesno mesto u drutvu, koje bi trebalo da se zasniva na moralnim normama. Tako bi po uzusima normalnog drutva trebalo da se zna koja je razlika izmeu odreenih drutvenih i politikih sfera, pa tako i izmeu porodinog kviza i striptiz bara.

194

195

gledalac osea neverovatnu tenziju zapanjen onim to vidi i osea: cela Srbija polako postaje jedan striptiz-bar. Opta napetost raste i svi se pitaju: Hoe li, hoe li ?. Hoe li devojke nastaviti i hoe li se desiti udo i cela zemlja na trenutak ejakulirati, pretvoriti se u simboliku kolektivnu orgiju, u kojoj ne samo da se rue granice izmeu porodinog doma i striptiz-bara, ve konano i simboliki i realno sve norme nestaju u nepreglednom haosu u kome je sve dozvoljeno, u kome nita, pa ni porodini dom ne moe biti sauvano od kolektivnog ludila. Ovoga puta se to nije desilo.( Gospoe su konano zavrile igru i devojke su neveto izvedene sa scene.) Ali ko zna, moda neki drugi put Dovoljno je da je naznaeno kako je ovde sve dozvoljeno i da nikakve granice nisu svete. Ljudima je otvoreno pokazano da smo doli do granice posle koje im nita vie nee biti zabranjeno, makar na simbolikom nivou, dok im se na realnom oduzima sve (ukljuujui i delove zemlje). Kao to su to mnogi teoretiari od Adorna do Fukoa i Bodrijara primetili, ovakva hiperprodukcija i proliferacija seksualnog u svim sferama, zaparavo je znak potpunog osiromaenja samog seksualnog. Navodna (seksualna) sloboda koju bi ovo skidanje trebalo da predstavlja je vetaka, simulirana sloboda i namee se kao sublimacija, vetaka nadoknada za otete elementarne slobode. 2. No, ovo skidanje je samo deo opteg trenda razgolienja na naim popularnim televizijama, u emu Pink kao najgledanija prednjai (kao i uvek kad su nove tendencije u pitanju). Sve to, kada se stavi u iri teorijski kontekst, dovodi do veoma zanimljivih zakljuaka. Naime, modernistiki teoretiari, zagovornici Prosvetiteljske metafizike su opinjeni i obuzeti pojmovima ubrzavanja, dinamizacije, akceleracije, usmerenog kretanja koje istoricistiki vodi ka jednom krajnjem zadatom cilju Univerzalnog osloboenja, Razreenja svih naizgled nespojivih ambivalentnosti i nereivih aporija na ijem e se blistavom kraju kao Lajbnicov lik oien od suvinog mermera pojaviti Univerzalni , benevolentni (Fukujamin) Poslednji ovek. U osnovi ove ideologije stoji prosvetiteljska individualna psihologija, koja veruje u uroenu ljudsku dobrotu, naalost oprhvanu zamkama jo-nesavrene civilizacije. Neki drugi teoretiari sagledavaju ljudsku prirodu i njen odnos prema drutvima futuristike modernosti na malo drugaiji nain. Mislioci poput ana Bodrijara i Pola Virilia, pisca Dejmsa Balarda i napokon

reditelja Dejvida Kronenberga (naroito u filmu Sudar) razvili su jednu zapanjujuu, mutantsku, ali veoma realistiku projekciju budunosti koju vide kao najpre ostvarivu u Americi kao zemlji ostvarene modernosti, ili hiper-modernosti, zemlji neprestane akceleracije koja gubi referentni okvir i tei da prestigne samu sebe 188. Ovi mislioci smatraju da e u budunosti ljudi imati tako malo vremena za zabavu da e teiti da te malobrojne trenutke ispune najjaim moguim utiscima i (simuliranim) doivljajima. Istovremeno, predvia se da e tehnika proizvodnje televizijskog i drugog igranog programa toliko uznapredovati da e svako bez problema moi da pravi svoj program i da ga na tritu nudi kupcima i potroaima. Interaktivna televizija mogla bi da ima pravac razvoja u kome danas ide internet. Univerzalna logika nesputane trine konkurencije koju Amerikanci danas na sve naine pokuavaju da izvezu u svet kao jedinu Progresivnu i moguu zarad efikasnosti i poveane produktivnosti kao jedinih (samorazumljivih) ciljeva, dovee prema ovim autorima do stanja u kome e na ekranima carovati samo ubistva, nesree (dogaaji ispunjeni krvlju) i najperverzniji i najradikalniji oblici pornografije.189. Po logici po kojoj se ljudi veoma brzo zasite neobinostima, traie se stalna pomeranja ka novim i upeatljivijim utiscima, tako da e na kraju svi ostali programi otpasti zarad ove dve vrste emisija. Ovu razvojnu logiku na izvestan, rudimentaran nain nalazimo ve ostvarenu u Srbiji u mesecima nakon rata.190. Zemlja se nakon rata nalazi u potpunom limbu. Podaci o (ne)funkcionisanju nekih elementarnih stubova ivota su frapantno nestvarni. Sve se pretvara u virtuelnu stvarnost; ljudi ive virtuelni ivot primajui virtuelne plate u virtuelnoj ekonomiji.191 U takvim uslovima, dve stvari su presudno dovele do neverovatnog poveanja golotinje i do prikazivanja porno-filmova na
188 189

Pogledati u an Bodrijar, Amerika, Badi Books i Context, Beograd 1993. Prost uvid u neprestano poveanje koliine nasilja na televizijama i podaci o tome koji su sajtovi najposeeniji na Internetu oigledno potvruju ova predvianja. 190 Srbija kao ostvarenje najgorih tendencija Modernosti. 191 Skoranja etnja predsednika Miloevia od 11.oktobra po Srbiji jedino se na taj nain moe tumaiti - kao zamiljena video-igrica virtuelnog junaka u virtuelnoj zemlji: igra mora da na jednoj trasi otvori pet mostova, odri nekoliko govora, proveze se jednim delom i eleznicom, primi venac paprike i vrati se u Beograd, a da pritom uspe da tokom celog puta izbegava ogroman broj ljudi nezadovoljnih njegovom vladavinom (kao u uvenoj video-igrici Pakmen).

196

197

gotovo svim televizijama: prvo, graani ove zemlje su proiveli ve strahovito mnogo najluih stvari tokom poslednjih desetak godina, zakljuno sa bombardovanjem i slikama razorene sopstvene zemlje i pobijenih sugraana, da su njihova ula otupela za mnoge standardne zabave, te stoga trae programe sa veom koliinom napetosti i veom snagom utisaka; drugo, koliina novca koja je ostala u igri nakon bombardovanja, znatno je smanjena, tako da su i televizije prinuene da se svim sredstvima bore za gledaoce i reklamne klijente. Otuda se gledaocu po ovoj urgentnoj trinoj logici mora ponuditi golotinja: studiji se pretvaraju u striptiz-barove, devojke nastupaju samo u donjem veu, a posle ponoi se na mnogim kanalima emituju pornii. Nastupilo je doba simuliranog Univerzalnog Osloboenja u svim sferama: kako telesnog, tako i diskurzivnog. Ono to se jo do pre nekoliko meseci smatralo hibrisom 192 danas se zarad nunih uzusa trenutka prezentira kao normalno. Savreno dobar primer tog dvostrukog, telesnog i diskurzivnog razgolienja je novi spot grupe Models. etiri devojke (idoli i istinski Modeli(idelizirani obrasci) ovdanje enske tinejderske populacije) izvode u studiju svoje novo dostignue obuene samo u bikinije i cipele sa visokom potpeticom. Njihovi telesni pokreti prezentuju potpuno otvorenu seksualnost, ukljuujui ak i nagovetaje lezbejskih interakcija, dok njihov tekst koji se savreno uklapa u vizuelni ambijent poruuje: Pare, pare, pare, volim samo pare, pare,pare, pare, volim da me kvare Pare, pare, pare, vano da su pare, mojoj dui napaenoj samo pare fale. Devojke uz to direktno govore svakom mukarcu koji nema para da ih ne zanima:
192

Samo pare imati i daje ti se svaka Nema para, odmah zdravo. 193 Ovo je trenutak potpunog odbacivanja svih maski morala, obiaja kao suvinog balasta, isto kao kada devojke u kvizu odbacuju svoje grudnjake. Sistem vrednosti koji se godinama nametao, ogoljen je do sri i sada se samo ljutura sklanja ostavljajui ga da dejstvuje otvoreno. Ba kao u Kronenbergovom filmu Muva kada ostatak ljudskog oblika od nekadanjeg junaka Brendla, potpuno puca i otpada kao larva leptira, da bi se ispod nje pojavio savreni mutant Brendl-muva. Pitanje je meutim, da li e, kako i koliko dugo moi da deluje bez svog zatitnog omotaa. 3. Tradicija porodinih kvizova u ovoj zemlji vezana je pre svega za nadmetanja u znanju (u raznim oblastima). Godinama su se u heroje pretvarali razni anonimusi koji su nas zapanjivali svojim ogromnim poznavanjem pojedinih oblasti (kao to je istorija filma, srpska istorija, istorija savremene muzike, istorija sporta, grka mitologija) ili pak univerzalnim i sveobuhvatnim znanjem iz najrazliitijih oblasti, kao to je bilo u uvenoj Kviskoteci. Dakle, znanje se vrednovalo i nametalo kao odreena vrednost koja vas moe istai, proslaviti, a neretko i obogatiti. Heroji nekadanjih kvizova bili su pripadnici elite u odreenim oblastima, najee intelektualne. Umesto toga, kviz TV Pinka nudi nam za heroje polupismene, svakodnevne tzv.obine ljude, koji su junaci upravo zbog sopstvene prosenosti, nikakvih distinktivnih odlika i neznanja. Najkominiji deo kviza je igra opte kulture u kojoj uesnici pokazuju fascinatno neznanje ak i onih pojava , likova i fenomena koji dominiraju u popularnim ukrtenicama. Tako moete uti da je Najdel Kenedi sin
193

Kada je poetkom godine najeksponiraniji seks-simbol ovdanje estrade, pevaica Jelena Karleua, u reviji Sabor otvoreno razobliila svoju profesiju, napravila je incident na koji su odreagovala sva vodea imena estrade, pa ak i vrhovni pokrovitelj eljko Ranatovi. Karleua je izjavila: Svi mi u ovom poslu smo u sutini kurve. Ne ba u pravom smislu te rei, ali tu negde. Umee je sebe dobro unoviti. Ja sebe ubrajam u vrhunske kurve, koje umeju da se prodaju za najbolju moguu cenu, na najvetiji nain. Pogledati Vreme br.431, str 33. Posle rata dolazi do obrta. Pevaice iz Modelsa u jednoj od emisija magazina Siti , dodue kroz smeh, kau da je cena za vee sa nekom od njih 10 000 DM.

Ovo bi se moda moglo tumaiti i kao nain pospeivanja preduzimakog duha u graana Srbije koji ide zajedno sa najavljenom intenzifikacijom privatizacije: ako hoe ovakvu enu zarauj! Ali bi se isto tako moglo sagledavati i kao razvoj prie o takozvanom konzervativnom konsenzusu izmeu vlasti i naroda, odnosno kao jo jedan nain da se narod potkupi time to e imati simulaciju bljetavila i sjaja kakav prezentira Pink, zatim simulaciju mogunosti brzog obogaivanja- otud tolika inflacija lutrija, loto i fonto-izvlaenja, i konano simulaciju slobodnih seksualnih uivanja, gledajui pornofilmove

198

199

predsednika Kenedija, i videti da takmiari ne znaju ko su Franc ubert, Entoni Hopkins Ali sve se to prezentira sa krajnjojm benevolentnou koja govori: Ma, uostalom, nije ni vano. Koga je uopte normalnog briga za te ljude?. Ovo je naravno samo refleksija onoga kako se obrazovanje inae tretira i vrednuje u zemlji. Pomenimo i da je kviz obleen neverovatnim izostankom elementarne profesionalnosti, dikcije, razgovetnosti i smislenosti u govoru voditelja, u emu dominira muki deo voditeljskog tandema, Pile. Radi se o veoma popularnom heroju TV Pinka koji u svojoj parodiji popularnih Teleopova stalno prezentira neke navodne novitete trita, pokuavajui da zasmeje svoje gledaoce. Problem je to su sve njegove ideje beskonano neinventivne i to se jednoj sredini iji je opori humor vazda bio izraz nepristajanja na norme i nain za razbijanje stega i za provociranje svih, od ukuana do vlasti, namee jedan simulakrum humora koji beskonano zatupljuje i zaglupljuje i kao obrazac humora namee krajnju neinventivnost i benevolentnu tupost usiljenosti. Naime, malo ta je u ovom sistemu ostavljeno slobodno i nepokriveno. Naizgled apsurdno izgleda teza koju ovde zastupamo, da je u jednom viepartijskom sistemu daleko vea presija i kontrola svih mikrosistema i delova drutva no to je to bilo u jednopartijskom sistemu kakav smo imali do 1990. godine. Ali radi se o veoma loginoj stvari koja moe da sablazni samo analitiare koji se bave samo formalnim aspektima demokratije. U onom sistemu stvarna i potencijalna mo bile su koncentrisane na jednom mestu, koje je i formalno imalo pravo na optu kontrolu i distribuciju raznih oblika moi. Ta formalna, zagarantovana vlast davala je uz odlino materijalno stanje u drutvu sigurnost. Stoga je sistem bez opasnosti mogao da dozvoli postojanje nekih istinski slobodnih enklava u drutvu, budui da njihova mo nije mogla da naraste do te mere do koje bi ga mogla ugroziti. U ovom sistemu meutim, u kome postoje formalne mogunosti za gubljenje vlasti i za istinsku disperziju moi, reim je prinuen da na sve naine pokriva sve pore drutva i da kontrolie bukvalno svaki aspekt ivota, komunikacije i delanja, kako bi spreio nekontrolisani porast neke oponirajue i ugroavajue moi, kao i sredstva koja bi ka tome vodila. A humor je upravo takvo sredstvo. Smeh ima, kae Vladimir Dvornikovi u eseju Humor, satira i ironija u Junih Slovena, ne samo

svoju fiziologiju i psihologiju, nego i svoju karakterologiju, pa i vie: svoju etiku i sociologiju.194. Sa njim moemo rei da se inteligencija, kultura, ceo tip oveka , ali ponekad i politiki sistem poznaju po smehu. Naivnost, dobroudnost, pakost, zloba, zavidljivost, unost, pronicljivost i tupost ogleda se u raznim formama smeha i smenosti. Smeh moe da bude spontan, pa ak i mehaniki-refleksivan, ali moe da bude i duboko znaajan, da kori, da vaspitava, da se ruga, pa i da mrvi i obara u prah onoga kome je namenjen.195 Razni oblici kritikog humora mogu dodue sluiti i kao ventil nezadovoljnom stanovnitvu (to su one prie da je u prolom sistemu postojala sluba koja smilja viceve o politiarima na vlasti i distribuira ih meu obinim svetom). Ali satira, ironija i drugi subverzivni oblici humora mogu opasno nagrizati sistem razvijajui kritiki duh i dovitljivost (protesti iz 96-97 su najsveiji primer ). Naroito ako je u pitanju duh ovako specifinog podneblja, gde humor nikad nije nevin, slatkast i vedar, ve po tradiciji ofanzivan.196 Smeh naeg oveka je, kako to Dvornikovi primeuje retko kad bez izvesne otrice. Na je narod izrazito podrugljiv, vie naklonjen ironiji, satiri i sarkazmu nego vedrom humoru197 Bogata fantazija, kritinost i retorski dar za prianje podcrtani su gorinom i unou. Stoga je reim prinuen da obrati naroitu panju na ovu bitnu oblast drutvenog ivota, i da nju prekriva neutraliuim simulakrumima, upravo onakvim kakvi bi morali da nametnu vedar, slatkast i zatupljujui kvazi-humor. Otud poplava humoristikih serija poput Srenih ljudi, Otvorenih vrata i Porodinog blaga na RTS-u, ali i ovako zatupljujuih programa kao to su Pile Teleop, Ljubav i moda i ostalih orua tupavosti RTV Pinka. U tome reim ima istinski teak posao jer je izvorni humor kod naeg naroda po prirodi rezak, opak, esto vulgaran, zajedljiv, ili kako ga Dvornikovi naziva ujedljiv.198. Ali, Pink je ipak vremenom postao najgledanija televizija.
194 195

Vladimir Dvornikovi, Borba ideja, Slubeni list SRJ i Tersit, Beograd 1995, str.100. Vladimir Dvornikovi, isto, str. 100 196 Vladimir Dvornikovi, isto, str. 101 197 Vladimir Dvornikovi, isto, str. 101 198 Vladimir Dvornikovi, isto, str. 99. Nedavno sam imao prilike da ujem kako jedan seljak nekom poznaniku koji ga je neprestano zaikavao, odgovara Au, to si ti pametan, kao da nisi sisao majku nego oca!

200

201

Pile je veoma indikativan zbog jo nekoliko svojih odlika. On je najpre elementarno nepismen. Objanjavajui zadatak u jednoj igri, doao je u situaciju da kae da takmiari treba da uzimaju ve iz korpe i da ga kae na konopac. No on nikako nije mogao da se seti(?) kako se kae jednina od vea. 4. Uz to, Pile je potpuno feminiziran po svojim manirima, nainu govora i optem stavu i ponaanju. Kao takav, potpuno se uklapa u paradigmu voditelja i pradigmu mukaraca kakva nam se od samog poetka namee sa TV Pinka. Idealni obrazac te paradigme su, sada ve uveni Boko & Stanko , zvezde najpopularnijeg TV magazina Siti. Izrazita i upadljiva dominacija feminiziranih mukaraca na ovoj televiziji, i znaajan porast homoseksualizma u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, o emu moemo samo intuitivno i po glasinama da zakljuujemo jer ne postoje istraivanja o tome,199 navodi nas na nekoliko zanimljivih pretpostavki. Ako se sloimo sa Fukoom i Bodrijarom da seksualnost proistie iz procesa proizvodnje (diskursa, govora i elja),200 osnovna hipoteza e biti da se feminiziranost i homoseksualizam201 namerno nameu od strane sistema. To se naravno ne radi otvoreno i na zvaninom nivou reim gura tradicionalni konzervativni model mukarca domaina kome to ne pada na pamet202 jer on sa svojom seljanicom , pa i ponekom kominicom uvek moe u dovoljnoj meri da zadovolji svoje potrebe. tavie, smatra se da optuba za pederastiju i veze sa pederima najee moe da pogodi
Razlog tome je to to nema nikog zainteresovanog da ih radi. Reim skriva sve to bi moglo da ga kompromituje, pa i mnogo gore patoloke podatke kao to su porast alkoholizma, narkomanije, maloletnike delikvencije, prostitucije A ova druga ,opoziciona strana (pri emu pre svega mislim na razne NGO-e i medije) problem homoseksualizma tretira apstraktno-individualsitiki, kao neto to spada u domen ljudskih prava i to je hibris istraivati kao drutvenu tendenciju sa ozbiljnim uzrocima i posledicama 200 Pogledati an Bodrijar, O zavoenju, Oktoih, Podgorica i Grigorije Boovi, Pritina 1994, str. 5. 201 Odnos feminiziranosti i homoseksualizma nikako nije onaj potpunog poklapanja. Taj problem zasluuje posebno i ozbiljno istraivanje. Za potrebe ovog teksta, smatram da moemo koristiti njihovo zajedniko nametanje i u naem sluaju veliko poklapanje. Pre svega je bitan utisak o njihovom poklapanju koji postoji kod konzumenata TV Pinka 202 Rambo Amadeus je u pesmi Glupi hit to pregnatno formulisao: U Crnu Goru take ljude alju na robiju.
199

neku javnu linost, pa je poetkom oktobra 1999. RTS zajedno sa Politikom do besvesti i degutantnosti ekploatisao pismo podrke koje je Udruenje homoseksualaca i lezbejki Arkadija uputilo Savezu za Promene. Ali budui da smo mi drutvo koje funkcionie na dva nivoa, na onom drugom, nivou istinski nametanih i uivanih vrednosti (za razliku od onog prvog nivoa hipokrizije) dolo je preko Pinka do izrazitog nametanja modela feminiziranog mukaraca kao jedinog modernog i prihvatljivog u svetu. Srbija je preplavljena momcima koji po pravilu bilduju (ne da bi bili agresivni ve da bi blago zategli svoja nena tela), nose uske majiice i istovremeno se ponaaju kao Boko i Stanko trudei se da govore kao oni, da se ponaaju isto tako feminizirano, kao i da budu otvoreni za nove tendencije. Kada govorimo o homoseksualizmu moramo praviti aproksimativnu razliku izmeu prirodne i manipulativne homoseksualnosti. Prva se odnosi na ene/mukarce koji bilo pod uticajem vika hormona suprotnog pola, bilo pod uticajem vaspitanja i formiranja u najranijem dobu, imaju ozbiljne probleme sa polnim identitetom i koji usled svega toga oseaju seksualnu elju/potrebu za osobama istog pola. A manipulativna ili proizvedena homoseksualnost je ona koja se sa odreenim ciljem namee od strane drutvenog ili politikog sistema u kome ljudi-manipulativni materijal ive. Sistem se moe koristiti ovom vrstom homoseksualnosti za najrazliitije ciljeve i u istoriji imamo puno primera za to: bilo zato to u zajednici ne postoji dovoljan broj ena, bilo zato to je to najlaki nain za obrazovanje mlaih narataja i inicijaciju u drutvo, kao to je to bilo u staroj Grkoj i u arapskim drutvima, ili zato to se time obuzdava problematino stanovnitvo. Govorei o grkom vaspitavanju omladine, Monteskje istie atletiku i muziku kao dva komplementarna sredstva: atletika i fiziko vebanje, razvijali su telo i spremali oveka za vrstinu i ratnike poduhvate, ali je stoga bila nuna protivtea u vidu muzike koja je ublaavala narav i dovodila Grke u onu harmoniju mere za kojom su neprestano tragali. No, nisu svi koristili muziku za tu svrhu. Navodei Plutarha, Monteskje nas obavetava da su Tebanci da bi ublaili narav svojih mladia, ozakonili onu ljubav koju bi sve nacije sveta trebalo da zabranjuju203.

203

Monteskje, O duhu zakona, Filip Vinji, Beograd 1989, tom I, str. 52.

202

203

Dakle, homoseksualizam se dravno ozakonio da bi se ublaila narav Tebanaca i da graani ne bi bili opasni po svoju zajednicu. Tv Pink je poeo da radi u jesen 1994. Rat sa Hrvatskom je odavno bio gotov (bar se tada to tako mislilo), a i rat u Bosni se polako privodio kraju. Onaj kult Srbina potentnog ratnika, koji se bez problema bori ne samo sa Ustaama, Balijama i Mudahedinima, ve i sa celim Svetom, a koji sa druge strane po pravilu ne potuje zakone i zajednicu, vie nije bio koristan. tavie, pretio je da postane opasan. Nezadovoljni, a esto podivljali mladii i ljudi u punoj snazi, vraali su se u Srbiju ozlojeeni, ljuti, i eljni da po inerciji nastave sa nasilnim ponaanjem i delanjem. Nalazili su oajno ekonomsko stanje, propale fabrike, prodani i za bogaenje zloupotrebljeni patriotizam. Energija i snaga koju su ti ljudi nosili mogla je da se okrene samo prema jednoj strani: prema reimu. Taj isti reim koji se opasno poigravao sa najgorim vidom nacionalizma , sa resentimanskim nacionalizmom podiui snagu mrnje kod svojih graana, kretao je putevima mirotvorne, Dejtonske politike. Vreme je bilo da se Dinarci pasivizuju i da se Srbima nametnu nove vrednosti , uzusi i profili.204 Ne verujemo da je neko itao Plutarha ili Monteskjea, ali Pink je poeo da radi. Pet godina posle toga to je najpopularnija i najuticajnija televizija u dravi. A Boko i Pile, koji u kvizu obavezno zagrli svakog svog mukog sagovornika(ak se desi da se ponekom brki obrati i sa "Lutko") su njeni najvei heroji. Bilo bi dobro da imamo i empirijska istraivanja koja bi mogla da potkrepe ove hipoteze, ali sumnjam da emo ih skoro dobiti. Zasad ovakvo stanje dvostrukog morala odgovara i reimu i homoseksualcima koji se ostavljaju na miru dok god javno ne preduzimaju nita da promene svoj status.

RAZMATRANJA O TURBO - FOLKU

204

Lako je uoiti da nezadovoljni, nasilni navijai Crvene Zvezde, iz kojih su regrutovani nekadanji ratnici, predstavljaju mnogo vei problem za kontrolisanje nego fini , pseudo-urbani Pinkoidni mladii

1. Slobodan Miloevi je vladao Srbijom trinaest godina. Tokom tog perioda sve se uasno brzo menjalo, imperije i drave su nestajale, nove politike i bezbedonosne zajednice su se raale, irile, uvrivale, svetom je zavladala nova ideologija, informatika tehnologija se revolucionisala svake dve godine, satelitski programi i internet su premreili svet Kako se radikalno menjao globalni evro-atlantski politiki kontekst tako se brzo menjalo i podruje na kome je Miloevi imao realnu ili bar simboliku mo: stvarala se Republika Srpska Krajina pa je u vihoru 1995. nestajala, stvarala se Republika Srpska kao autonomna politika tvorevina sa snanim prerogativima dravnosti, pa je Dejtonom i naroito post-dejtonskom politikom sve vie gubila ta obleja kao to je i sam Miloevi sve manje uticaja imao na njen ivot; Crna Gora je poetkom devedesetih bila snaan oslonac njegove politike da bi se vremenom (naroito od 1997.) pretvorila u samosvojni zabran, koji sve manje veze ima sa Srbijom; Istona Slavonija je dugo bila vezana za Vojvodinu, da bi se reintegrisala u Hrvatsku; Kosmet je 1999. otkinut od Srbije Vidimo da je uasno teko odrediti granice Miloevievog politikog uticaja ili podruja na kome je on vladao, a opet se obino veoma lagano i nekritiki govori o Miloevievoj Srbiji kao jedinstvenoj, definisanoj tvorevini, pri emu se za taj prostor vezuje vladavina srpskog nacionalizma kao sama po sebi razumljiva ideologija. Meutim, analiza Slobizma kao politikog sistema mora se obavljati veoma suptilnim metodama, i ceo period njegove vladavine mora se tumaiti kao veoma dinamian i promenljiv, u svom istorijskom razvoju. Kao to je i sam fiziki prostor njegove politike moi varirao tokom tih trinaest gdina, isto tako su se menjali unutranji ideoloki i kulturni prostori kojima je on upravljao i mehanizmi i ideologemi koje je koristio. Pri izuavanju ovog trinaestogodinjeg perioda, posebno mesto u bavljenju ideolokim i politikim borbama mora se rezervisati za analize kulturnog prostora. Ako se period uspona populizma i navodne nacionalne homogenizacije i nacionalnog buenja pred rat (1988 - 1991)

204

205

odvijao istovremeno sa jo uvek jakim jugoslovenskim, internacionalistikim, pro-zapadnim kulturnim ablonom, kao proizvodom nasleene komandne drutvene ekonomije i jednopartijske drave, onda je period od 1991-2000. okarakterisan neverovatnom proliferacijom najparadoksalnijih kulturnih meavina koje su rezultat procvata trine politike u uslovima drutvenog i vrednosnog haosa. Upravo ovo je polazno (polemiko) mesto analize koju nameravam da obavim u ovom lanku. Naime, postaje uobiajeno da se sva kulturna politika Slobizma posmatra kao proizvedena diktatom drave. Nasuprot ovakvom pristupu, ja u insistirati na tome da je Miloevi upravo uklonio ili sklonio elitistiko-prosvetiteljski diktat drave i pustio niim sputano trite da stvara kulturne vrednosti205: pri tome uvek pobeuju najprostiji, najvaarskiji i najmanje suptilni obrasci masovne potronje i masovne zabave, pa se ne treba uditi to je to bio sluaj i u Slobizmu. Analiza kompletne kulture u Slobizmu, mora biti veoma razuena i ii naporedo sa analizom ideolokih obrazaca. tavie, ini mi se da je upravo izuavanje masovne kulture jedan od najproduktivnijih naina za razumevanje ideolokih obrazaca koji su se stvarali i smenjivali tokom pomenutih trinaest godina. Ova kompleksna analiza mora da se usredsredi na svo, ogromno i razueno bogatstvo razliitih kulturnih proizvoda i mora pre svega nai naina da da jednaku panju elementima autohtonosti, kao i onim elemetima koje slobistika kultura deli sa globalnom (zapadnom) masovnom potroakom kulturom (pri emu treba voditi rauna i o zajednikoj balkanskoj potroakoj masovnoj kulturi koja se odravala i transformisala uprkos (ili moda ba zahvaljujui!?) meusobnim animozitetima i ratovima). Od svog tog konglomerata kulturnih artefakata koji je tokom analiziranih godina inio galimatijas masovne kulture, pomenimo ovde samo najimpresivnije fenomene: procvat prorotva, vidovnjatva, hijeromantije, astrologije, alternativne medicine i drugih oblika iskoriavanja ideologije paranormalnih fenomena, koji jeste
205

promovisan preko dravnih i para-dravnih medija, ali je mnogo vei zamah doiveo podzemnim drutvenim kanalima i sitemom radioMileve, upravo zbog novonastalih drutvenih okolnosti (nesigurnost, poveanje bolesti, propast regularnog zdravstva, propast porodice i porodinih vrednosti); procvat pornografije, prostitucije, prometa belog roblja, i drugih oblika seksualne industrije206, sa striptiz-barovima, tajnim javnim kuama, drumskim kafanama i slinim srodnim institucijama; ekspanzija upotrebe droga i kompletna kultura linog izolacinonizma i eskapizma ,privatne narkomanije i alkoholizma koja se razvila po kuama i stanovima Srbije; specifini procvat videopiraterije i muzike piraterije u situaciji kada je cela zemlja bila izoptena, sa svim bizarnostima poput injenice da je piraterija dravno forsirana i upotrebljavana kao instrument vladavine i ak direktne politike borbe;207 ideologija i priroda politikih rituala, mitinga, proslava, i mnogi drugi fenomeni 2. Posebno mesto u ovom drutvu zauzima popularna muzika u svim svojim oblicima. Za razliku od veine pominjanih podruja gde ne postoje ni elementarna istraivanja, pa ak ni publicistiki osvrti, podruje muzike je esto tematizovano u publicistici, a nedavno smo
Samo po sebi ovo podruje je dovoljno za ozbiljnu i podrobnu analizu. Pomenimo samo da je poetkom devedesetih poelo nesputano bujanje otvorene prostitucije. Dovoljno je uzeti asopis Oglasi i pratiti kako u njemu dve rubrike doivljavaju ekspanziju: najpre uveni Lini kontakti, koji su pre toga zaista sluili za upoznavanje ljudi koji drugaije nisu mogli da nau partnere ili brane saputnike, postaju oglasi za javno reklamiranje tzv.javnih kua (eufemistiki nazvanih Agencijama za poslovnu pratnju), koje nude sve vrste seksualnih usluga; posebna bizarnost je vezana za reklamiranje najprljavijih i najtvrih pornografskih video-materijala koji su se tokom nekoliko meseci 1992 i 1993, javno nudili i prodavali preko Oglasa u rubrici Video. Agencije koje su prodavale ove materijale do detalja su opisivale ta se na njima nalazi. Imali smo prilike da proitamo sve mogue kombinacije tipa: babe i uenici, dede i uenice, babe i dede, maloletnike orgije, maloletnici (5-6. razred) siluju svog kolskog druga i sl Ovo je prekinuto im su poeli protesti u javnosti. 207 Ceo ovaj fenomen dravne piraterije, iako frapantan, teoretski nije ni dotaknut, a kamoli adekvatno objanjen i razjanjen. (Zanimljiv je pokuaj Srana uria objavljen u asopisu Anti-pirat, br. 2). Para-dravne stanice poput Palme i Pinka su poetkom i sredinom 90-ih redovno prikazivale najnovije holivudke hitove. Ovu tradiciju nastavila je krajem 90-ih dravna TV Politika koja je, naprimer, odvraala ljude od odlaska na opozicione mitinge tako to bi emitovala najatraktivnije bioskopske hitove poput poslednjeg Dems Bonda.
206

Ova teza svakako vai za period od poetka raspadanja Jugoslavije do dolaska JUL-a na vlast kada imamo najpre kratak, neuspean pokuaj vraanja starog modela (sa povratkom roka na RTS), a zatim kanalisanje i manipulisanje tehno-folkom i densom kao ve formiranim sistemima.

206

207

dobili i prve pionirske studije koje su pokuale da zahvate ideoloke, socioloke, politike, stilistike i druge aspekte i elemente ovog podruja. Radi se najpre o studiji Erika Gordija Kultura vlasti u Srbiji Nacionalizam i unitavanje alternativa),208 konkretnije, o njenom delu koji se zove Unitavanje muzikih alternativa, i o studiji Ivane Kronje Smrtonosni sjaj Masovna psihologija i estetika turbo-folka 19902000.209 Kao i svi pionirski poduhvati, ni ove studije nisu liene brojnih mana, jednostranosti i ogranienosti pristupa, ali su i sa svim tim svojim nedostacima vredne zato to ocrtavaju jedan zanimljiv prostor i postavljaju neke poetne osnove za budua istraivanja. Ovaj moj tekst svakako nije zamiljen kao studija koja pretenduje da daje neke konane ocene o samom fenomenu muzike kulture u Slobizmu, niti je on pisan sa idejom vrednovanja i ocene pomenute dve studije. Moje pretenzije su znatno manje i ograniene su na pokuaj da prilikom osvrta na ideje dvoje pominjanih autora, pojedine teze osporim, druge proirim i konano, iznesem nekoliko svojih zapaanja, dajui moda neki svoj ugao gledanja na ceo ovaj fenomen. Usredsreivanje na popularnu muziku Slobizma moe biti dobar povod da se pokrenu i neka znaajna pitanja povezana ne samo sa naom skoranjom istorijom, ve i sa naom budunou. Naprimer, pitanje sukoba ideologija i stvaranja drutvenog konsezusa, pitanje transformacije, izgradnje sistema vrednosti i orijentacije srbijanskog drutva, pitanje odnosa i usklaivanja elitne i masovne kulture, pitanje stava srpske elite i inteligencije o svom indentitetu i nasleu, pitanje (pre)vrednovanja srpskog trea od 70-ih naovamo 3. Najpre o samom pojmu turbo-folk. Generalna je tendencija kod prosveene, urbane, pro-zapadne inteligencije da kompletnu popularnu muziku nastalu (po njima samo) u Srbiji 90-ih strpaju pod ovaj zajedniki peorativni imenitelj. Kad jedan takav (takva) komentator pomene turbo-folk, onda on pod tim podrazumeva sve to nije rok en rol (koji je navodno po definiciji urban, subverzivan,
Eric Gordy, The Culture of Power in Serbia, Pensylvania University Press, 1999, str. 103-165. 209 Ivana Kronja, Smrtonosni sjaj Masovna psihologija i estetika turbo-folka 19902000, Tehnokratia, Beograd 2001.
208

zapadni, kosmopolitski, dok je turbo-folk navodno nacionalistiki, ruralni i ratni proizvod): dakle, i tehno-folk, i novokomponovanu muziku, i dens, i razne druge forme koje su nastale kao kros-overi ovih bazinih pravaca. Ovo najee izraava samo ideoloku i kolonijalnu poziciju tog autora, odnosno njegovo neimanje elje da ozbiljno razume fenomen popularne muzike sa svim njegovim sloenostima. Jo gore, esto se radi o poloaju antropologa koji izuava divlja plemena sa nekim njihovim retrogradnim proizvodom. Ovoj poziciji je dosta (mada ne uvek) blizak Gordi. Njegova istraivanja su oigledno raena tokom 1993. i 1994, a knjiga je objavljena 1999. U meuvremenu su se desili revolucionarni ideoloki preokreti u prirodi Miloevieve vlasti, i pre svega u razvoju popularne kulture, koje on nije ni pokuao da opie i zahvati, ili nije mogao jer je ostao ogranien vizurom koju su mu ovdanji izvori nametnuli, a to je ugao gledanja nekadanje liberalno-komunistike, pro-zapadne elite koja je potisnuta u opoziciju i koja sve ono to nije njeno (tj. zapadno, kosmopolitsko), gleda katastrofikim oima. Kronja je daleko suptilnija u tumaenju ove popularne muzike i po njoj je turbo-folk samo jedan deo fenomena Nove (popularne) srpske muzike, gde jo spadaju dens i neo-folk . Meutim, ipak se u radu dominanta panja posveuje TF; dens se npr. svodi na izdanak TF-a, svi fenomeni se uglavnom posmatraju kao deo TF matrice, i konano podnaslov knjige nije Masovna psihologija i estetika Nove srpske muzike, ve upravo Masovna psihologija i estetika turbo-folka. Gordijevi ovdanji izvori su i inae krajnje sumnjivi, nepouzdani i reduktivni. Kada on, naprimer, pozivajui se na Vreme zabave, kae da je to ogranak legendarnog nezavisnog magazina Vreme (str. 113), onda je prilino jasno iz kog ugla Gordi prilazi celom fenomenu popularne muzike. To je kao to rekosmo ugao gledanja jedne veoma male grupe ideoloki usmerenih ljudi; onog sveta koji potie od nekadanje komunistike inteligencije, bilo vladajue ili disidentske (nije bilo velike razlike izmeu njih), koja se identifikovala sa zapadnim potroakim vrednostima i prosvetiteljskim elitizmom. Ova grupa se polako formirala od liberalnijih komunista-internacionalista koji su poraeni na osmoj sednici i od disidenata-kosmopolita (za razliku od disidenata-nacionalista). Najpre su se politiki organizovali u UJDI-ju i partiji nekadanjeg jugoslovenskog premijera Ante Markovia, a zatim u

208

209

GSS-u, dok su istovremeno ove strukture potpuno monopolisale takozvani Trei sektor (NVO-i, mediji, fondacije) upravo zato to je u njima zapad video jedinu zahvalnu i odgovarajuu politiku ideologiju koju je eleo da podrava. Osnovna glasila su Radio B-92, Republika, nekada (Naa) borba i legendarno Vreme. Ove strukture postoje kao legitimni inilac politikog ivota u Srbiji, ali je problem za nauno istraivanje, a to Gordijeva knjiga eli da bude, to to ostaje ideoloki ogranien perspektivom ove grupacije ak i kada pokuava da iznosi stavove drugih aktera, koje najee o(t)pisuje kao nacionaliste. 4. Problem nije samo ideoloka vizura, ve su to i materijalne greke. Naprimer, jedan od tih starih nostalginih rokera, koji su najee Gordijevi relevantni sagovornici, objanjava mu da je rok en rol ranije bio normalna muzika koja se sluala po kafanama (str. 143.) !? Ovo je upravo paradigmatino za ogranieni svet u kome su oduvek ovi ljudi iveli, ne znajui ta se zbiva malo dalje od njihovog kruga (najee kruga dvojke). Oni projektuju da se osamdesetih rok sluao i po kafanama jer je to njima logino. Inae za neupuene, sluati rok u srpskoj kafani je jednako mogunosti da se u istoj instituciji sluaju operske arije. Jo fantastinija je sledea izjava (koja naravno dolazi od jo jednog od tih pouzdanih izvora). Govorei o Milanu Mladenoviu, preminulom voi Ekatarine velike, kao o nekome ko se nije prodao, ovaj izvor dezavuie kao one koji su se prodali: Grupe koje su se nakaile na politiki talas, koje su poele da proizvode sranja, poput Bajage i Riblje orbe. Oni su dobili velike pare za to. Milan je njima poput oca. Njihova muzika, njihove ideje, oni su sve to dobili od njega. (Gordi 146.) Veu ludost zaista nisam mogao da zamislim od izjave da je Bora orevi sluao Ekatarinu veliku i da je Riblja orba svoju muziku bazirala na muzikim idejama pokojnog Milana. Ljudima u Srbiji ovakvu i vremensku i stilsku, pa i ideoloku besmislicu ne treba objanjavati, ali za neupuene ljude probajmo da objasnimo da je to kao rei da su Dip parpl ili Brus Springstin s poetka osamdesetih sluali i krali od Simpl Majnds. Slina ovome je i tvrdnja sa str. 116. da je beogradski rok osamdesetih personifikovan u Giletu i Elektrinom orgazmu. Po emu i za koga? Niti je Orgazam bio najpopularnija mejnstrim grupa, niti je to

bila kvalitetna, inovativna alternativna grupa - tavie, od svih znaajnih beogradskih grupa koje su obeleile osamdesete, Orgazam je sa svojim klasinim pank-rifovima iz ranog perioda i opet klasinim pop-rok repertoarom iz kasnijeg perioda najnezanimljiviji. Ono to je od njih ostalo ne moe se meriti sa inovativnim i eksperimentalnim opusom arla Akrobate, Idola, Partibrejkersa, Ekatarine velike, Discipline kime Stoga, ili je Gordiju to neki ljubitelj Orgazma tako rekao ili je on sve to posmatrao iz svoje ograniene perspektive klasinog amerikog rok-en rol fana gde se rok svodi na nekoliko Roling stons rifova. Generalno gledano, zbog ove ograniene ideoloke perspektive slede i mnogi drugi nedostaci ove studije. Osnovni postulat u tumaenju turbo-folka je sledei, potpuno pogrean, mit koji glasi ovako: Osamdesete godine su obeleene vladavinom rok en rola kao dominantne, urbane matrice popularne muzike koju su mladi sluali isto kao i njihovi vrnjaci na zapadu, te je dakle Srbija bila deo kosmopolitske rok kulture. I u Srbiji je rok bio pobunjeniki, subverzivan i protestni mehanizam omladinske ekspresije, navodno je bio nain pobune protiv vladajueg komunistikog modela. Nakon toga sa dolaskom Miloevia na vlast, rok en rol je kao kosmopolitska urbana kultura uniten i zamenjen nacionalistikim, anti-zapadnim, ruralnim turbo-folkom koji je drava promovisala kao novu vladajuu paradigmu popularne muzike. Ve u analizi samih ovih tvrdnji vidi se njihova bazina kontradiktornost: ako je rok bio dominatna matrica, kako je on mogao biti subverzivan? Odgovor je sledei: rok niti je bio dominatan, niti je bio subverzivan. Popularna muzika scena tokom 80-ih bi se mogla opisati na sledei nain. Pro-zapadna, progresivno orijentisana komunistika elita podraval je sve oblike popularne kulture koji su mogli da joj daju legitimitet navodne urbanosti, internacionalizma, zapadnjatva, modernosti, otvorenosti za reforme. Rok je kao univerzalno prihvaeni ideologem svih tih epiteta, kao nosilac zajednike kulture mladih bio idealan isntrument za te namene. Dakle, rok ne da nije bio subverzivan tokom osamdesetih, ve je upravo bio instrument koji je vladajuoj eliti liberalnijih komunista davao prozapadni legitimitet.

210

211

Rok je bio dravno promovisan i nametan kao deo poeljnog, ideoloki dominatnog kulturnog modela. Rok grupe su snimale iskljuivo za dravne izdavake kue (budui da nezavisnih nije ni bilo) i promovisane su preko dravnih medija i ostalih sredstava dravne propagande. I pored svega toga, takozvane urbane (Gordijevim prijateljima drage) grupe teko su prelazile tirae od 30-ak hiljada primeraka jer su sa svojim komplikovanim i eksperimentalnim muzikim formama i tekstovima (Ekatarina velika je ekstremni primer) bile previe daleke i nerazumljive irokoj populaciji. Velike tirae pravile su isljuivo (to je i logino) populistiki orijentisane grupe sa provokativnim tekstovima i nezahtevnim muzikim formama (poput Riblje orbe) ili one koje su poput Bijelog dugmeta koketirale sa folkom i raznim propagandnim marifetlucima i tosovima (Azra npr., koja je i pored svih svojih politikih problema, isto kao i Riblja orba sve vreme snimala za dravne izdavake kue). O tome koliko su rokeri bili subverzivni govori injenica koju Gordi zaudo ne registruje da je 1988. njemu omiljeni Elektrini oragazam u izdanju PGP RTB-a izdao veliki hit Igra rok en rol cela Jugoslavija, definitivno od svih vlasti najkorieniju rok pesmu. Sa poetkom rata i uvoenjem pluralizma, rok vie nije dravno podravan jer je pre svega trino bio neisplativ, a uz to tadanjoj vlasti vie nije bila potrebna pseudo-zapadnjaka legitimacija. Rok nije planski unitavan, on samo vie nije nametan i dravno promovisan kao ranije. Ostavljen je sebi i nekim zaista alternativnim strukturama izdavatva, promocija i distribucije koje su se raale. Jedini zanimljiv centar je napravljen oko radija B-92 i to opet po starom sistemu, samo to to nije radila drava svojim parama ve stari omladinski funkcioneri koji su sada dobijali novac od stranih fondacija i mogli da ga troe na izdavanje zanimljivih eksperimentalnih i ne-trinih projekata kao to su Kanda, Koda i Neboja, Darkvud dab, Eva Braun, Plejboj, Kristali. Ovo je veoma bitno naglasiti jer se naknadnim tumaenjem stvara nerealna slika o tome da su osamdesetih svi sluali urbani, subverzivni rok. Time se ignorie prosta injenica da su najvee tirae i tada, bez snane dravne prodrke i ak uz oficijelno protivljenje i kritiku unda, ostvarivali narodnjaci (Miroslav Ili koji je jedini uspeo da pree milion prodatih ploa, Lepa Brena, Vesna Zmijanac, Halid Muslimovi), zatim kierajski patetini terasa-pop, koji je uvek bio na granici folka (poput

Magazina, Hari Mata Hari,Plavog orkestra, Merlina) i pomenuti populistiki, narodni rokeri poput Dugmeta, orbe i Bajage. Gordi u potpunosti prihvata ovaj, na beogradskoj alternativnoj sceni vladajui mit i tek na kraju (str. 160 i 162) pominje i autore koji smatraju da je TF nastao nakon sloma komunistikih vrednosti osamdesetih i roka kao dela tog sistema vrednosti. Ali to su vie ilustracije drugaijih miljenja koja on pominje, dok glavni tok njegovih misli i analiza prati ovaj nametnuti mu mit. Kronja je i tu daleko paljivija. Ona ima hrabrosti da ukae kako su narodnjaci bili daleko subverzivniji sa svojim neprihvatanjem nametanog elitistikog modela kulture i kao implicitna kritika komunistikog preseljenja velikog broja ljudi u grad koji se tamo nisu snalazili. Meutim, i ona ipak prihvata ovaj mit kada, kao na strani 37, smeta urbane rok-grupe u podruje potkultura koje su kritikovale reim i njegov sistem vrednosti, odnosno bile orijentisane nasuprot vladajuem prosvetiteljsko-dogmatskom kulturnom modelu, odnosno nasuprot marksistikoj ideologiji i dogmatskoj vladavanini staraca, partizansko-komunistikog establiemnta (Kronja, str. 37.) Kronja posmatra vladajuu strukturu osamdesetih kao monolitnu, na marksistikoj ideologiji zasnovanu, to je pogreno. Osamdesete se upravo karakteriu brojnim ideoloki i orijentacionim sukobima izmeu samih komunista, izmeu reformatora i konzervativaca, nacionalista i internacionalista, unitarista i decentralista (buduih separatista) Karakteristian je sluaj slovenakog Lajbaha koga Kronja pominje, ali ne analizira. Lajbah je zaista pomerao granice dozvoljenog kulturnog govora u Jugoslaviji osamdesetih i razgraivao postojei dogmatski, partizanski sistem vrednosti, ali je to radio koristei dravna sredstva i medije i uivajui snanu zatitu reformskih/nacionalistikih komunistikih struktura u Sloveniji, koje su se pripremale za obraun sa federalnom vlau i za osamostaljenje. To je bilo oigledno prilikom otcepljenja Slovenije i pre svega tokom dugoronih kulturnih i politikih priprema koje su tome vodile, kada su se slovenaki komunisti bez problem sjedinili sa takozvanim alternativnim strukturama, gde su bili disidenti iz Civilne drube (filozofi, umetnici, politiki aktivisti) i gde je i sam Lajbah spadao sa svojim projektom Neue Slowenische Kunst.

212

213

5. Sledea zanimljiva ideoloka teza koju Gordi namee je navodna nuna povezanost urbanih rokera sa anti-ratnim shvatanjima i protivljenjem ratu. On tu navodi akciju beogradskih rokera sa projektom Rimtutituki iz 92 i druge antiratne akcije u kojim su ovdanji rokeri uestvovali ili izjave koje su davali. Ova teza meutim pada im se pree u susednu Hrvatsku, gde su kolege urbani rokeri bili listom zalegli za nacionalnu stvar i snano propagirali domovinski rat kako bi poveali odziv na mobilizaciju i snagu kojom se brani hrvatska stvar. Pomenimo samo neke: Film sa pesmicom E moj drue beogradski, Psihomodo-pop sa Hrvatska mora pobijediti, ili Prljavo kazalite sa Lupi petom i reci ovo je HrvatskaOvo, karakteristino ograniavanje samo na Srbiju omoguava Gordiju da izbegne i odgovor na pitanje zato je TF bio tako popularan u mnogim okolnim zemljama koje nisu imale Miloevia, rat, sankcije, populistiki nacionalizam i sl. (pomenimo Bugarsku, Rumuniju, Makedoniju) Poslednje ideoloko uproavanje je vezano za pokuaj da se rokeri predstave kao levi liberali, kosmopoliti ( to je devedesetih bila vladajua ideoloka paradigma na zapadu). Ko god je uzeo uea u nacionalnoj euforiji ili pokazivao neke druge sklonosti osim kosmopolitskih (tj. imao politike rezerve ka Zapadu), proglaen je nacionalistom i izbaen iz roka, kao to je to uraeno sa Ribljom orbom, Bajagom ili Oliverom Mandiem. Meni je posebno zanimljivo bilo da se uopte ne pominju Idoli, a jasno je i zbog ega: potpuno naruavaju Gordijevu ideoloku koncepciju. Idoli su svakako najintrigantniji urbani bend osamdesetih, autori po svim anketama najboljeg domaeg albuma Odbrana i poslednji dani. Meutim radi se o ljudima izrazito desniarske provinijencije koji su osamdesetih afirmisali i koristili neke snane uporine take srpske tradicionalne kulture (pravoslavlje, irilica, delo Borislava Pekia) i esto koketirali sa likom i delom Dimitrija Ljotia, voe srpskih faistikih odreda iz Drugog svetskog rata. I dan danas su nekadanji lideri ove grupe veoma bliski sa Isidorom Bjelicom, Nebojom Pajkiem i drugim zastupnicima radikalne desnice na srpskoj ideolokoj sceni. To pokazuje da Gordi nije

uspeo da odbrani svoju tezu ak ni time to je rok u Srbiji sveo samo na njegovu ultra-urbanu elitistiku struju. 210 Gordi je na momente (kao na strani 125.) spreman da dovede u pitanje svoju zapravo osnovnu tezu o tome da je reim svesno unitavao muzike alternative (odnosno, pre svega rok). Na pomenutom mestu on kae da pitanje da li se reim svesno usmerio protiv domae rok en rol kulture, kao deo programa da kulturu usmeri u pravcu konzistentnom sa ratom, jeste svakako neto o emu treba raspravljati, te da se ta rasprava ne moe lako okonati. Meutim, ceo njegov tekst je baziran na toj nedokazanoj tezi, to se vidi i po izrazima kao to je onaj sa strane 162. da je reim sponzorisao turbo-folk i neo-folk. U razgovoru koji sam imao sa jednim od kljunih aktera promocije turbo-folka, sa uvenim reiserom spotova muzikih zvezda devedesetih, gospodinom Zlim, dobio sam veoma logina uveravanja da takvih tendencija nikada nije bilo. Iako je radio sa svim najveim zvezdama pomenute scene, Zli nikada nije dolazio u kontakte sa politikom i politiarima, niti je dobijao instrukcije ta bi trebalo da se gura i provlai kroz spotove. Od njega sam dobio najjasniju potvrdu da se upravo radilo o prostim zakonima trita u datim specifinim uslovima. Budet za snimanje spotova je uglavnom bio veoma
210 U ovom kontekstu veoma je zanimljiva pojava sve ono to se deavalo povodom nedavnog izlaska albuma Pesme iznad istoka i zapada. Radi se o projektu koji je pokrenuo svetenik SPC Jovan ulibrk sa namerom da Crkvu priblii mlaoj populaciji, a to je recept koji se odavno koristi u zapadnim zemljama i u Americi. Projekat je osmiljen i realizovan tako da desetak poznatih srpskih grupa napie i izvede kompozicije na osnovu tekstova vladike Nikolaja Velimirovia. Kontroverzno stvaralatvo Nikolaja Velimirovia je inae veoma prihvaeno i popularno u raznim srpskim intelektualnim krugovima, pa i meu mlaom populacijom, naroito zato to je delo bilo zabranjivano od strane komunista pa se njegovo itanje smatralo za pobunu (a smatra se da je bio najbolji pravoslavni pisac u Srbiji u 20. veku). Stoga nije bilo nikakvo udo to je na ovom projektu uee uzelo mnotvo znaajnih srpskih urbanih grupa, meu kojima i dve trenutno najbolje Partibrejkersi i Darkvud dab. Ovo je nailo na estoku osudu pomenutih Gordiju bliskih krugova jer je sve to odmah strpano u klerikalizam, pravoslavni fundamentalizam, desniarstvo, anti-zapadnjatvo U lanku u Republici 264-265, Ivan Zlati, naprimer, ceo dogaaj koji se doivljava kao izdaja, komentarie reima Ostali smo i bez rokera. Opet se ignorie globalni kontekst i fenomeni se sagledavaju jednostrano. Valja samo pomenuti da upravo istovremeno sa ovim projektom u Americi dolazi do neverovatne ekspanzije takozvanog hrianskog roka i da je pojava vrlo moderna i vrlo zapadna. Ovaj fenomen mi navodimo samo kao jo jedan dokaz jednostranosti i neadekvatnosti Gordijeve teze.

214

215

ogranien, ponekad i bedan (neke uvene spotove je snimao za po nekoliko sati), a s druge strane moralo se gledalitu ponuditi to atraktivniji sadraj. Rezultat je bio da se pribegavalo klasinim trikovima koji se koriste u uslovima kada se trite i mediji masovne kulture ni minimalno ne kontroliu (za razliku od perioda pre devedesetih kada su se und i ki estoko progonili i oporezivali): dakle nasilje, golotinja, simulacija luksuza Moe se rei da je ovim putem samo doputeno onom, do tada potiskivanom, kolektivno nesvesnom da eksplodira na povrini, pri emu je usled radikalizovano nenormalnih uslova izolacije, borbe za preivljavanje i sl. cela pria dobila razmere hiperbolinog i grotesknog. U vezi sa ovim je i injenica koju Gordi registruje, ali se ne udubljuje u nju, a to je pitanje mejnstrima u popularnoj muzici . Ovaj problem je jako dobro registrovao Zlatko Joi, direktor KST-a koji je ukazao na prostu injenicu da je najvei broj potroaa masovne kulture anrovski neopredeljen i da slua ono to se najvie vrti po medijima, pod uslovom naravno da je u pitanju lagana i prosta forma, a ne neto zahtevno poput EKV ili Discipline kime npr. Takvi ljudi su do raspada SFRJ sluali uglavnom gore pobrojane izvoae pri emu treba istai da su neposredno pred raspad bosanske grupe (uvek na ivici folka) poput Merlina, Hari Mata Hari, Plavog orkestra, uz hrvatski Magazin , bile daleko najdominatniji na pop-sceni i inile pravi mejnstrim. Sa njihovim nestajanjem otvorio se prostor u koji su naravno uleteli najkomercijalniji, a to su bili modernizovani narodnjaci. Ne treba zaboraviti da je i tokom devedestih RTS stalno pokuavao da afirmie neke bezvezne i neinventivne izvoae festivalske pop-muzike, ali je sve to bilo krajnje nezanimljivo i usled toga je propadalo. Turbo-golotinja je bila daleko interesantnija. Da bi se ovo rasvetlilo zanimljivo je ukazati na sluaj projekta koji se zvao Fanki haus bend i koji je promovisan 1992. Grupa je napravljena po principu aktuelnih bojs-bendova, dakle lepukasti mladii koji igraju po sceni i pevaju neke lagane note. U ovom sluaju muzika je ak vukla na neki moderniji, fanki zvuk, kao pomoni muziari angaovani su veoma cenjeni dez muziari, no uprkos velikom trudu i ak pozitivnim reakcijama tinejdera (veoma poseen koncert u Sava centru), stvar se nije mogla unoviti zbog opte krize. Dan nakon koncerta menader je zakljuio da tu nema para i jednom od lanova rekao: Od sutra si Super

Ivan i radimo neto da uzmemo pare. Rezultat je bio paradigmatina numera tehno-folka 200 na sat gde su fuzionisani tehno-rif iz hita tada aktuelnog holandskog dueta 2 unlimited, i klasina kafanska harmonika. Ivan se iz folk-voda izvukao tek kada se vladajua dravna ideologija ponovo uplela u popularnu kulturu, a to je bilo kada je JUL preuzeo vlast od SPS-a i poeo da promovie dens. Tada je i drugi lan Fanki haus benda doiveo veliku popularnost sa svojim dens projektom Mobi dik. Iz ovoga sledi da je period izmeu vladavine urbanih komunista iz osamdesetih i Julovskih komunista iz druge polovine devedesetih, na polju kulturne politike najbolje okarakterisati kao doba haosa, odnosno trine anarhije gde su se spontano probili oni najkomercijalniji, a to su turbo-folk izvoai. Rok nije namerno uniten ve je spontano propao zato to je bio nekomercijalan i nezanimljiv i reimu i potroakim masama. Analiza odnosa reima prema popularnoj muzici je dobar nain da se otkrije stvarna ideologija koju taj reim promovie. Ovo se po meni jako dobro moe ilustrovati na primeru Miloevieve vladavine. Budui da nameravam da se tom temom detaljnije pozabavim na jednom drugom mestu211 ovde u dati samo neke napomene povezane sa Gordijevim tezama. Osnovna teza u tom planiranom radu bi trebalo da bude dokazivanje, upravo preko popularne muzike, da Miloeviev reim nije bio nacionalistiki, kao to ni sam Miloevi nije bio nacionalista. Kao to je poznato, nacionalisti tee purifikaciji sopstvene tradicije i sopstvene kulture, kako bi svoj identitet to vie razgraniili i branili od svojih protivnika ili bar od globalne potroake kulture. I kod samog Gordija se to dobro vidi po primerima koje navodi, ali on opet ne izvodi priu do kraja budui mu se ne uklapa u teoretsku konstrukciju. Gordi navodi tri struje Miloevievih nacionalistikih oponenata: grupu oko uvenog Ponos radija, zatim Deposovog poslanika, pojca Pavla Aksentijevia i pevaa narodne muzike Miroslava Ilia. Prva grupa je etniko-eeljevske provinijencije i afirmisala je istinski ratnikoovinistiku verziju neo-folka koja je trebalo da primitivnim tekstovima bodri srpske ratnike i iri mrnju prema Hrvatima i Muslimanima. Pevai koje su oni promovisali, a koji su uglavnom preko-drinske
211

Pogledati esej Nacionalizam i popularna muzika.

216

217

provinijencije i koji su najblii tradicionalnom pevanju iz vika, nikada nisu bili promovisani na dravnim medijima. Njihove kasete su se prodavale na ulici, sluali su ih na frontu, a u Beogradu ih je jedino pomenuti Radio Ponos promovisao. Ni do sukoba sa eeljem, reim nije afirmisao ovu vrstu kulture, ali ju je tolerisao kao saveznika. Kada je dolo do sukoba, Miloevievi ljudi su estoko udarili po njima, potpuno ih isterali iz medijskog spektra a Ponos je zabranjen. Druga vrsta oponenata su stvarni srpski nacionalisti konzervativne, tradicionalistike i graanske provinijencije koji su insistirali na uvanju i odbrani tradicionalne srpske kulture, po obrascu francuske ili poljske drave. Gordi navodi primer Pavla Aksentijevia koji je u Narodnoj skuptini ukazivao na zagaivanje srpske popularne muzike orijentalnim ritmovima i drugim elementima (zavijanje), koje se odvija preko turbo-folka. Trea grupa su oni pripadnici SPS-a koji su olienje tradicionalne seljake Srbije, poput uvenih poslanika Rake i Bide, a koji su ovde predstavljeni u liku Miroslava Ilia. Oni su dobro uoavali mnoge elemente u drutvenom i politikom ivotu koji su im smetali i nisu se uklapali u ono to su oni videli kao nacional-patriotsku ideologiju, ali su bili spremni da preu preko toga sve dok su verovali da Miloevi sve to mora da radi ili da tolerie zbog viih nacionalnih interesa. Za sve ove tri struje je karakteristino da su na svoj nain nacionalistike, i da su pri tome kao svog najveeg protivnika videle upravo orijentalizovani turbo-folk koji je prema Gordiju afirmisao Miloeviev nacionalistiki reim. Oigledno je da ovo fundamentalno ugroava Gordijevu teoretsku kontrukciju koja je, kao to smo to gore pokazali, uglavnom preuzeta od njegovih lokalnih savetnika i informatora. Na kraju svog teksta Gordi pokuava da zahvati period 1994. godine i Slobinog prelaska na formulu Mir nema alternative. Njegove analize se tu zavravaju, a knjiga je objavljena 1999. godine. Time je Gordi propustio da analizira neke fundamentalne obrte koji bolje rasvetljavaju smisao Slobizma i ideologije koje on koristi. Ovaj propust je veliki minus za tekst, jer se takoe gubi iz vida globalni kontekst Miloevieve vladavine. Naime, godine koje je Gordi obraivao upravo su vreme smrti roka kao globalno vladajue paradigme.212 Devedesete su doba
212

ekspanzije informatike tehnologije, te stoga nije udno to je i popularna muzika doivela ogromnu transformaciju u skladu sa novim tehnolokim mogunostima. Mesto koje je ranije pokrivao rok zauzela je najpre plesna i tehno-muzika, a zatim i tzv. world-music sa latinomuzikom kao najupeatljivijim izdankom.213 Za Gordija je, meutim, paradigma urbanog, aktuelnog, modernog i kosmopolitskog ostao stari rok en rol u Roling stons tradiciji, to e rei da je sam Gordi out of fashion. (Neki bi mogli i da ga klasifikuju kao amerikog nacionalistu koji brani svoju pop-kulturu i ak zagovara njenu dominaciju irom sveta.) Ono to mu lokalni informatori nisu rekli je da je jo u periodu koji on obrauje primat u zabavi urbane mladei u Beogradu preuzela plesna muzika. Najznaanije mesto u prvoj polovini 90-ih bio je klub Soul Food u kome su se sluali i promovisali svi oblici ove muzike, od suola, fankija, latino-muzike, hausa do tehno-zvuka koji je poeo od 1992. da ulazi na scenu, kao naslednik manesterske esidkulture, da bi u drugoj polovini devedesetih doiveo ogromnu ekspanziju. Budui da Gordi ne registruje ceo ovaj prostor i promenu na sceni popularne muzike, on ne moe ni da registruje injenicu da je tokom Miloevieve vladavine Beograd stvorio najjau tehno-scenu u istonoj Evropi i da su po vie puta gostovali svi najznaajniji umetnici ovih anrova. Ono to Gordi na ovaj nain proputa jeste takoe promena koju je JUL izveo kada je preuzeo vlast od SPS-a. JUL, odnosno Mirjana Markovi upravo su afirmisali jugoslovenstvo starog tipa i promovisali hrvatske i bosanske bendove Marijina radio stanica Koava jo 1993. godine poela je sa radom i sa propagiranjem anti-nacionalistikog jugoslovenstva i jugo-nostalgije. U kasnijem periodu svog razvoja ova politika i ideoloka opcija bila je najsnaniji promoter densa kao neeg modernog i aktuelnog naspram zaostalog, balkanskog folka.214 Moda

O tome sam detaljnije pisao u tekstu Pop-politika i pop-ideologija.

213 Zanimljivo je da Turbo-folk, odnosno tehno-folk upravo spaja ta dva u svetu vladajua trenda: tehno-matrice i folk muziku. Naravno, na jedan karikirani nain gde su proizvodi uglavnom veoma niskog kvaliteta. 214 Cela pozicija Mirjane Markovi je veoma bliska poziciji anti-ratnih pokreta i treeg sektora (tzv. Druga Srbija) . Ona je bila podjednako radikalni kritiar rata, populizma, govora mrnje, nacionalizma i sl. s poetka devedesetih. Takoe se zalagala za afirmaciju prilino slinih vrednosti kao i pomenute grupe (modernizacija,

218

219

i zbog toga to su i sami videli koliko je rok postao nekomercijalan, a moda i zbog toga to su gotovo sve rok grupe bile na protivnikoj politikoj strani. Konano, Gordi nije ni u mogunosti da prati evoluciju ove muzike tokom devedestih, kao ni cele propratne industrije koja je uz nju nastala. Zanimljivo je analizirati ta se sve od ritmova i pomonih muzikih elemenata/sredstava vremenom ukljuilo u pokret - i rok, i pop, i latino elementi, pa je ak nekada to bilo na ivici visoko-kvalitetnih produkata world-music (kao u sluaju pesme Vesne Zmijanac Malo po malo, koju je na briljantan nain odsvirao Feris Mustafov, inae velika zvezda world-music.) 6. Kronjina studija je objavljena nakon Miloevievog pada, i ona se potrudila da zahvati ceo taj period. To joj je, za razliku od Gordija, omoguilo da detaljnije istrai drugu polovinu devedesetih, koju je obeleio prodor densa. Zahvaljujui tome ova knjiga je bogatija, obuhvatnija i realnija, Kronja se suptilnije i sofisticiranije odnosi prema raznolikosti slojeva i elemenata koji su se fuzionisali u ovog mutanta. Ono to posebno valja naglasiti jeste da je autorka neko ko dolazi iz sveta filma, pa su stoga najbolji delovi njene starudije oni koji su okrenuti analizi stila, imida i tematike video spotova.215 Ve u samom Uvodu , Kronja odreuje TF i dens kao izraz specifinog susreta neverovatnog broja razliitih faktora. Ona kae: Pojava turbo-folka i dens muzike je izraz specifinog susreta nae posleratne novokomponovane kulture, zatim naih urbanih potkultura (Veoma bitno!- prima M..): pank, hipi, minka, rok, novi talas, rejv (rave) u 90-tim, i prodornog uticaja masovne i potroake kulture zapadnog tipa, koji dolazi preko amerikih filmova, TV serija, prikazivanja revija zapadnih modnih kreatora, masovnog uvoza i reklamiranja strane robe, itd. (Kronja, str. 7). Ovo je jako dobar pokuaj jer se najpre ceo fenomen odreuje kao galimatijas, specifini hibridni proizvod nastao u jednom haotinom proimanju ideja, uticaja i stilova
internacionalizam i sl.), s tim to je ona svoj uzor videla na istoku, u Kini, a ne na zapadu. 215 Osnovu ove studije ini Kronjin magistarski rad Muziki video-spot u Srbiji 90-ih: estetika filmskog jezika kao nosilac znaenja stila Neofolk kulture.

(esto su to najparadoksalnije meavine koje izazivaju smeh), a zatim se pokuava analiza pojedinih elemenata i izvora koji se mogu otkriti u izvornoj ili izmenjenoj formi . Kronja paralelno prati ovo meanje u samom muzikom proizvodu i meanje u imidu, stilu pratee promocije (garderoba, scenografija, simboli). Poseban kvalitet Kronjinog pristupa u odnosu na Gordijev ini upravo stavljanje fenomena TF u kontekst globalne svetske potroake kulture. Dok Erik Gordi sve vreme insistira na autohtonosti TF kao antizapadnog pokreta povezanog sa nacionalistikom, anti-globalistikom orijentacijom, Kronja daje daleko realnije shvatanje prema kome je TF estetika lokalni izdanak globalne potroake kulture i nekih univerzalnijih svetskih tendencija. S te strane, naroito su zanimljiva poglavlja Komercijalizacija kulture i estetizacija svakodnevnog ivota i Estetika turbo-folka u kontekstu svetske masovne kulture. U ovom drugom poglavlju autorka analizira uveni Altmanov film Nevil, pravei oigledne paralele izmeu TF pokreta u Srbiji i ikonografije novokomponovanog amerikog kantrija. Ova analiza je prilino ubedljiva i verodostojno pokazuje da TF logika ima svoje counterparts, odnosno pandane, upravo u najprogresivnijoj zemlji dananjice. Jo je jai i zanimljiviji pokuaj da se TF stavi u kontekst prodora islamskih, orijentalnih i drugih egzotinih mediteranskih ritmova koji su prodrmali Evropu 90-ih. Naalost, i sama Kronja je ograniena svojom polaznom premisom, koju deli sa Gordijem i koju sam gore ve kritikovao, o tome da turbo-folk muzika u naelu ima isto nacionalistiki karakter (Kronja, str. 48). Ova premisa je ograniava i ne dozvoljava joj da krene dalje u produbljeniju analizu TF kao u naelu trinog i univerzalnijeg ili bar regionalnog pokreta. Na navedenom mestu autorka istie kao paradoks to to TF kao nacionalistika muzika koristi model zapadne potroake kulture. Kao to sam ve gore pominjao, TF sa svim svojim melizmima, orijentalizmima, i pozajmljivanjem iz svih moguih ritmova i kultura nije nacionalistika, ve vrlo otvorena, ak multikulturalna i interkulturalna muzika. Zanimljivo je da je upravo proboj turbo-folka obeleilo puno integrisanje muslimanskog , novopazarskog zvuka, dok su raniji i kasniji pro-evropski, deklarativno internacionalno i multikultuuralno orijentisani komunisti sve to progonili kao ki, und i primitivizam. Paradoksalno je da upravo na ovom polju odnosu prema

220

221

orijentalnim elementima u muzici i imidu TF izvoaa - nacionalisti i internacionalisti dele isto shvatanje: nacionalisti ele da brane istotu srpske muzike od orijentalnih elemenata, a pro-evropski navodni kosmopoliti da sve to suzbiju kao deo orijentalnog, despotskog naslea i primitivizma koje nas spreava da krenemo ka svetu, Evropi, zapadu Jedna od najproblematinijih teza u Kronjinom tekstu je teza o odnosu TF i densa. Ova ideja se provlai kroz ceo tekst ali je najeksplicitnije izneta na strani 72. kada ona kae da je dens proiziao iz turbo-folka. I sama autorka odmah dodaje da po logici stvari to izgleda udno, ali ipak bezrezervno tvrdi svoju tezu, nalazei potvrdu u prelasku pojedinih pevaa iz jednog anra u drugi. Ovaj podatak prosto treba dovesti u vezu sa promenom vladajue ideologije. Umesto SPS-a koji je pustio trinu logiku da sama kreira ukus i potrebe, na vlast je doao JUL koji je, kao i alternativni kosmopoliti, hteo da oisti Srbiju od primitivizma, islamizma i sl., kako bi je okrenuo ka tehnolokom progresivizmu i modernizaciji po kineskom modelu. Stoga je JUL propagirao dens kao izraz ovog tehnolokog doba, a pevai su se prosto prilagoavali onome to je novi gazda zahtevao. Uz to, Kronja proputa da dens stavi u globalni kontekst kao to je to uradila sa TF.216 Polovina 90-ih je u Evropi obeleena prodorom elektronskog zvuka u raznim oblicima. Naravno, postojala je i zahtevnija, urbanija varijanta haus, rejv i sl., zvuka (koju je kod nas propagirala ekipa oko radija B-92, a zatim i druge grupe) i profanija, vie populistika, manje zahtevna varijanta koja je vladala top-listama (to su izvoai poput 2 unlimited, Dr. Albana,raznih bojs-bendova ) koju je prihvatio JUL i propagirao preko Koave, Pinka i sl. Kronja registruje ovu povezanost JUL-a sa densom, ali je ne objanjava odnosno tvrdi da se JUL samo prilagoavao ve postojeem trendu. Poenta je da je JUL upravo planski stvarao taj trend. Malo drugaije stoji sa objanjenjem Kronjine tvrdnje da dens i TF dele isti sistem vrednosti. Na strani 62, autorka veoma dobro uoava promenu motiva u narodnoj muzici koja se desila sa transformacijom neo-folka u tehno-folk. Kronja je pribegla i statistikoj analiizi
216

odreenog uzorka spotova iz devedestih uoila potpunu promenu motiva, okupacija i pre svega ambijenta koji se koristi u spotovima. Dok je neo-folk bio okrenut seoskim i tradicionalistikim motivima, turbofolk je u potpunosti gradski fenomen iji se spotovi po pravilu snimaju u gradskom ili prigradskom enterijeru, teme su gradske, scenografija je veoma savremena. Kronja kae da su spotovi turbo-folka i densa dali legitimnu potvrdu Nove srpske muzike kao urbanog fenomena. (Kronja str. 62) Da bi ovo objasnila autorka je istraila nastanak industrije TF i dens video-spotova u Srbiji 90-ih. Pri tome je analizirala pre svega proces profesionalizacije izrade spotova, i nain na koji su autori poput Zlog i Dejana Milievia uvodili ultra-urbane elemente u narodnjaki imid (Zli rok-ikonografiju, a Milievi brodvejskoholivudski glamur). Budui da su ovi isti autori pokrivali i dens i TF produkciju lako je objasniti zato su motivi i sistem vrednosti koji nameu isti. Zanimljiv motiv koji zasluuje detaljniju razradu je tvrdnja koju Kronja iznosi na st. 40, da su ove potkulture veran odraz drutvenog i normativnog haosa. Ovo bih opet povezao sa svojom osnovnom tezom da se ovde ne radi toliko o planskom nametanju nekih matrica koliko o trinom preslikavanju kolektivnog nesvesnog u trenucima opteg haosa i razgradnje svih dotad vaeih sistema vrednosti i moralnih normi. Naime, ako je nasilje bilo svuda oko nas, ako se na 100 kilometara od Beogada vodio uasno krvav i brutalan rat, nita se drugo nije moglo oekivati nego da nasilje zacaruje i na televizijskim ekranima i posebno u dinaminim video-spotovima.217 Muziki i video autori su samo preneli ono to je bilo svuda oko njih te je utoliko TF mnogo vie deskripcija, pa tek onda reprodukcija izvesnog sistema vrednosti. Kada govorimo o nasilju takoe se ne sme zaboraviti ni globalni kontekst, odnosno porast koliine i stepena nasilja koje sreemo u zapadnim produktima masovne potroake kulture. Kronja i ovde pravi zanimljivu paralelu izmeu srpskog ratnikog ika i spotova crnih rep-izvoaa. teta je to je ovaj motiv ostavljen samo u naznakama jer svakako zasluuje ozbiljniju i detaljniju razradu. Mnoga
217 Upravo bi obrnuto bilo ideoloka presija , kada se u uslovima haosa plasira nerealna slika smirenosti, sreenosti, organizovanosti Na tome je bar delimino JUL gradio svoju viziju.

Preciznije, ona samo kae da dens svoje motive pozajmljuje iz Amerike, Nemake i Engleske.

222

223

predgraa Beograda su tokom devedesetih poela opasno da lie na crnaka geta u kojima vie nema dravnog reda ve vladaju alternativne institucije lokalnih kriminalaca i narko-bosova. Droga je negde od 1993. upravo kao i oruje bila u neverovatnoj ekspanziji po tim krajevima, a kriminal je postao jedini oblik dokazivanja, zarade, pa i izgleda za neki drutveni prosperitet. To je upravo slika koju su klinci mogli da vide u spotovima i filmovima crnakih rep-autora poput Tu-pak-a i stoga su se vrlo lako identifikovali sa njima. Stoga nije ni udo to su i domai spotautori pribegli istim reenjima (droga, nasilje, oruje, prostitucija), jer je publika upravo to i oekivala. Sve drugo bi bilo odbaeno kao foliranje ili kao dosada. Primedba koja bi podjednako mogla da se stavi i Kronji i Gordiju je fiksiranost za Beograd. Srbija se kod oboje autora naalost svodi samo na Beograd, a analiza medija na Pink i Palmu. Nema referiranja ni na jednu lokalnu stanicu niti na programe ogromne mree brojnih lokalnih stanica koje su se devedesetih razvile kao peurke. Ovaj kontekst je bitan upravo zbog gore pominjane prie o mejnstrimu. Te stanice su morale da organizuju svoj program sa malim finansijskim sredstvima. Po pravilu on je bio baziran na piratskim kopijama filmova, nelegalnom preuzimanju sportskih dogaaja sa satelitskih kanala, zatim na sapunicama (najpre repriza amerikih, a zatim i poplava latinosapunica), i konano na muzikom mejnstrimu. A gore smo objasnili zato je i kako upravo TF postao muziki mejnstrim u Srbiji 90-ih. Pri tome ne treba izgubiti iz vida da je i pre 1990. neo-folk daleko manje proganjan na lokalnom nivou, u provinciji, nego u Beogradu, te je stoga najpre propagiran preko mree lokalnih radio stanica (uvena je institucija emisije elje, estitke i pozdravi, kao i pojedine stanice kao to je bio Radio abac) Stoga je lako razumljivo da kada je na dravnom nivou prestalo proganjanje kia i unda, lokalne stanice su imale punu slobodu da putaju ono to narod ite, a to je razumljivo bio TF. Konano je moglo da se krene sa Pinkovom devizom A to ne bi moglo? Ovo bavljenje lokalnim stanicama nuno je i zbog razumevanja teme koju Kronja218 za razliku od Gordija sasvim lepo pominje i naznaava. Radi se o subverzvinom potencijalu neo-folka iz osamdesetih, o njegovom ambivalentnom statusu u drutvu gde je na ideolokom planu
218

estoko proganjan, ali na ekonomskom i socijalnom bivao tolerisan ( i zbog visokih prihoda i zato to su pametniji meu vladarima shvatali da se narodu ne sme previe ukidati masovna zabava koju trai). Kronja veoma dobro uoava da je neo-folk bio ozbiljna implicitna kritika socijalistikog drutva koja je dobro ukazivala na neuspeh nasilnih modela urbanizacije, na otuenost ljudi koji su iz svog prirodnog seoskog ambijenta dovedeni u urbane dungle u kojima su se oseali izgubljeno, strano, nesigurno i jadno.219 Upravo ti ljudi su svoju enju za selom i prolim ivotom pokuavali da pronau i otpevaju u neo-folk hitovima. Zanimljivo je da su i njihovi idoli, najvee zvezde te muzike po pravilu bile sa sela i predstavljale nekog koga su svi oseali kao nekog svog ko je uspeo.220 (Razlika izmeu neo-folka i TF se vidi i u tome to je ovaj drugi naroito u svom drugom talasu iznedrio heroje koji su iz gradskih predgraa, kao to su Aca Lukas, Dej, Karleua ili Jovana.) Da bismo ilustrovali poloaj estradnih umetnika u SFRJ naveemo uvodne rei Petra Lukovia iz najobuhvatnijeg i najzanimljivijeg rada koji se bavi problemima estrade do 1990, iz njegove knjige Bolja prolost. Lukovi kae: Lov na estradne vetice, ve decenijama, jedan je od popularnijih hobija ovdanje javnosti, eljne trofeja koji postaju vaan poen u svakoj lovakoj biografiji. Iskustvo nas ui da pravog povoda ne mora da bude: jednom je to lako bogaenje, drugi put utaja poreza, ponekad srozavanje umetnikog nivoa i irenje kia, a najee doborodoao skandal koji dokazuje da su estradni radnici
219 Kada god proem Novim Beogradom, ekstremnim simbolom socijalistikog ludila zvanog masovna urbanizacija, panju mi privue mnotvo prostih, improvizovanih klupica koje stoje ispred monstruoznih zgrada i na kojima obino sedi po jedna ili vie baka sa maramama na glavi. Ova mega-tuna slika govori o tome da se ti ljudi ni nakon nekoliko decenija ivota u novim uslovima, nisu privikli na nove obiaje i da pokuavaju i dalje da ouvaju ono to smatraju za makar simulaciju normalnog ivota, a to je sedenje ispred kue na selu, kada se sreu komije, pitaju za zdravlje, kada postoji komunikacija, sigurnost poznatosti 220 Ovo je izvanredno opisano u pesmi grupe Zabranjeno puenje Ibro dirka. Pesma govori o naem malom Ibri harmonikau , iz nae mahale koji tako dobro svira za raju, ali koga zli menaderi odvuku na estradu i utope njegov retki talenat u estradnu industriju. Meutim, poenta je da se on u tom velikom svetu ne osea dobro i pored svih velikih para i velikih uspeha . Razreenje dolazi na kraju pesme kada se noen nostalgijom Ibro vraa u nau mahalu da svira za svoju raju jer mahalu i sevdah Ibro nije mogao da zaboravi.

Kronja, str. 25.

224

225

zabavnjaci, narodnjaci, rokeri i svi usputni pratioci nuno zlo koje valja to pre iskoreniti. Jo od prvih dana pobede socijalizma u nas, pod posebnom paskom nadlenih, potisnuti su na drutvenu marginu: veito su bili sumnjivi elementi, potencijalni neprijatelji progresa i oveanstva, uvek savrene rtve koje su utale da bi preivele. Scenario se ni kasnije nije menjao: slikani su kao jevtini zabavljai, generalno tupavi, neobrazovani, gramzivi, zloesti i bezoseajni, spremni da se prodaju za tezgu, svakom sluaocu i svakoj dravi. Iako su bili tretirani na ovakav poniavajui i nipodatavajui nain, oni su ipak preivljavali jer je narod uprkos ideolokim pritiscima kupovao njihove ploe, iao na njihove koncerte, pratio revijalnui tampu koja se bavila njihovim ivotimaNaroito za neo-folk je vano ponovo istai zapaanja Svete Lukia, koja Kronja navodi, o tome da je ta muzika potpuno preputena sebi, prokaena i socijalno marginalizovana od vladajueg kulturnog establimenta umesto da je prihvaena kao realno postojei fenomen i pravilno kanalisana i usmeravana, da je ukus potroaa paljivo i postepeno negovan i time podizan ukupni kvalitet modernizovane narodne muztike. Interesantno je da je Goran Bregovi pokazao da je to itekako mogue: iskoristio je narodnu muziku sa juga Srbije, modernizovao je, uklopio u savremene matrice i napravio neverovatan uspeh u Evropi. Neverovatno je da niko nije pokuao nita slino i da tako uspean projekat kao to je muzika iz filma Andergraund nema ak nijednog imitatora, a nekmoli kreativnog sledbenika! Ovo sam eleo posebno da naglasim zato to nova, postmiloevievska vlast u kulturi potpuno podsea na komuniste koji su vladali pre njega ak su i mnogi ljudi isti samo to sada nisu u SK, nego su u nekim od DOS-ovskih partija. Evidentno je da ti ljudi nisu ama ba nita nauili i da pokuavaju da vrate toak deset godina unazad: opet emo imati vladajui kulturni elitizam koji narod ne prihvata i s druge strane proskribovane, ali od naroda prihvaene TF heroje. Elita e iveti u svom zastakljenom, imaginarnom i samodovoljnom svetu, a obian narod u svom svetu kulture u kome vladaju zakoni trita koji sve vie unakazuju profil njihove muzike. No, ovo je naalost samo odraz opteg politikog obrasca u odnosu elite i obinog sveta od 5. oktobra naovamo. Ono to mene plai je da e rezultat takvog odnosa vlasti prema narodu biti povratak nekog eelja

ili Miloevia na vlast i da emo tako ui u jedan tragini krug ekstrema koji se smenjuju na vlasti. A takve drave su za aljenje.

226

227

GLOBALIZACIJA LIBERALNE DEMOKRATIJE: POSLEDNJA VELIKA MODERNISTIKA UTOPIJA?

Sveobuhvatnost je jedna od osobenosti Zapada i ne obuhvata druge kulture.
an Bodrijar

1. Hrianska se civilizacija ubrzano priprema za kraj Milenijuma. Milenijumska groznica koja potresa taj svet vezuje se za doek 2000. godine, koja naravno, spada u ovaj milenijum. Meutim, zapadni svet je nestrpljiv i eli da stvar ubrza, stvarajui jo jednu iluziju, simulakrum kraja. Ali ta da ubrza ? Da li kraj ovoga Milenijuma ili dolazak novoga? Da li kraj Milenijuma znai i kraj velikih iluzija? Da li moda zapadni svet ne pravi jo jednu iluziju da bi sa zavretkom Milenijuma zavrio sa svojim velikim iluzijama? Ovaj tekst e se baviti jednom Velikom Iluzijom kraja koja je dominirala u svetu socijalnih nauka tokom prve polovine ove dekade. Prvi deo nae prie bavie se genalogijom nastanka te Iluzije i nainom na koji nam je ona prezentirana, smetajui je u istorijske i teoretske sklopove iji je ona (ne)legitimni batinik. Dakle, izloiemo projekat univerzalistiko-modernistikog zasnivanja i utemeljenja globalizacije liberalne demokratije. Zatim emo zastupati jedno ne-univerzalistiko, komunitaristiko opravdanje (umesto zasnivanja) liberalne demokratije, zasnovano na radovima Riarda Rortija, Ronalda Dvorkina i Dona Rolsa. Njihova teza je da se i sama liberalna demokratija i ljudska prava mogu ozbiljno opravdati, tumaiti i ukoreniti samo unutar precizno odreenog drutva, koje zadovoljava odreene preduslove i pretpostavke. Videemo da usled ove kritike i sopstvene nekoherentnosti, projekat globalizacije liberalne demokratije propada. Umesto njega, namee se paradigma koja tvrdi dominaciju partikularnih kultura i civilizacija kao modela identifikacije. Takva paradigma u vremenu globalizacije221 verovatno vodi do sukoba civilizacija, a ne ka kosmopolitskoj demokratiji koju, naprimer, zagovara Dejvid Held. Kraj
221

Pogledati nie o dva znaenja globalizacije.

228

229

ovog teksta o krajevima, okonavanjima i zavrecima, obeleie pokuaj da pokaem zato bi 24.mart 1999. mogao da bude veoma znaajan datum prilikom promene izmeu ove dve sistemske paradigme kojima emo se baviti u tekstu. No pre nego to pristupimo samom izvoenju, pokuaemo da zadobijemo i obrazloimo pojmove koji e biti kljuni za izlaganje teze iznete u naslovu, a koju ovde ispitujemo. 2. Pojam globalizacija bio je jedan od dominantnih u dekadi koja se primie kraju. Zajedniki oseaj sve vee integracije i povezivanja sveta bio je iroko rasprostranjen. Sam pojam globalizacija moe se shvatati dvojako: 1) Kao oseaj spontanog podsistemskog jaanja meusobnih veza, zgunjavanja sveta i pribliavanja i ubrzavanja dogaaja, koji je pre svega rezultat napretka tehnologije, a naroito informatike, zatim medija, saobraajnih sredstava, te usled poveanog znaaja i uea multinacionalnih korporacija, sve intenzivnije svetske, a ne vie dominatno meudravne ekonomije. Entoni Gidens je ovaj oseaj definisao na sledei nain: globalizacija je intenzifikacija drutvenih odnosa irom sveta koji povezuju udaljene lokalitete na takav nain da se lokalna deavanja oblikuju dogaajima koji se odvijaju mnogo milja daleko i vice versa.222 2) Drugi vid globalizacije moemo nazvati NATO globalizacija. Radi se, dakle, ne o spontanom intenzifikovanju odnosa irom sveta, ve o nasilnom nametanju partikularnih standarda, vrednosti i pogleda, koji se drugima nameu kao univerzalni i jedino validni. Nametanje se sprovodi putem sistema ucena, prisila, propagande, zloupotreba pseudo-globalnih institucija, jednostranog korienja, odnosno krenja meunarodnog prava a po potrebi ak i vojnom silom. Iako je ovakvih primera bilo i ranije, koristiemo naziv NATO globalizacija upravo zbog specifinih okolnosti nastalih usled intenzivirane globalizacije pod 1) koja se u NATO zemljama koristi kao bezupitno i samooigledno opravdanje za globalizaciju pod 2). Zanimljivo je svakako i to da se u zapadnim zemljama sam pojam globalizacija koristi gotovo iskljuivo u smislu 1), a kod nas u smislu 2).
222

Drugi pojam, odnosno idiom je liberalna demokratija. O samom idiomu, a naroito o postepenom ideolokom redukovanju demokratije na liberalnu demokratiju, neto vie emo rei u drugom delu teksta. Ovde napomenimo da projekat globalizacije liberalne demokratije podrazumeva dva naporedna procesa. Prvi je multiplikovano instaliranje ili kseroksiranje liberalne demokratije amerikog tipa u to je mogue vie zemalja. Drugi je osiguravanje tog procesa postepenom, ali to je mogue brom zamenom meunarodnog prava takozvanim, kosmopolitskim pravom. Pojam Velika u naslovu pozajmljen je od francuskog mislioca anFransoa Liotara. Liotarov vaan doprinos teoriji je jedan zanimljiv pokuaj hvatanja nekih tendencija duha vremena kraja 20 veka. U sklopu tog pokuaja nalazi se i njegovo insistiranje na kraju Velikih, sveobuhvatnih, totalizujuih i univerzalizujuih pria. Njegovi epigoni su, naalost, od te njegove prie o kraju Velikih pria uspeli da naprave jo jednu Veliku priu i da banalizuju njegov rad do te mere da se nekih svojih pojmova tokom osamdesetih sam Liotar odricao. Ovde koristimo taj njegov doprinos zato to nam je pria o globalizaciji liberalne demokratije zaista nuena na nain na koji je Liotar opisao Velike prie223. Sledei u naoj mrei pojmova je pojam modernost, koji e se ovde tretirati i varirati zajedno sa mnogim etimoloki srodnim pojmovima (moderno, moderna). Takoe e se naporedo koristiti sa pojmom prosvetiteljstvo, onakvog kakav je objanjen kod Horkhajmera i Adorna. Naravno, nemogue je potpuno nekritiki izjednaiti ova dva pojma, kako se to danas pomodno radi, ali sigurno je da oni imaju mnogo toga zajednikog.224 Ulaenje u njihov odnos nije mogue u ovom tekstu i
223

Anthony Giddens, Consequences of Modernity, Cambridge, Polity,1990.,str.64.

Pogledati, an Fransoa Liotar, Postmoderno stanje, Svetovi, Novi Sad, kao i an Fransoa Liotar, ta je to Postmoderna?, Beograd, 1995 224 O pojmu modernosti konsultovati Jirgen Habermas, Filozofski diskurs moderne, Globus, Zagreb 1988, str. 7. i dalje, kao i zanimljiv predgovor Hotimira Burgera u istoj knjizi; o pojmu prosvetiteljstva koji se koristi u ovom lanku pogledati M.Horkahajmer - T.Adorno, Dijalektika prsvetiteljstva, 2. izdanje,Veselin Maslea-Svjetlost, Sarajevo 1989, kao i Pet predavanja o odreenju naunika u J.G. Fihte, Zatvorena trgovaka drava, Nolit, Beograd, 1979, gde Fihte na klasian nain pokazuje kako se putem prosveivanja uvek kreemo jednim apriori zadatim pravcem, gde ako proemo sve stadijume u razvoju nuno dolazimo do vrhunskog stadijuma koji je naravno samo jedan

230

231

nadam se da e iz samog konteksta itaocu biti jasno koje se zajednike tendencije ova dva srodna pojma, bitne za globalizaciju liberalne demokratije, eksploatiu. Uglavnom emo koristiti pojmove univerzalizacija, sveobuhvatnost, metafizika progresivizma, nasilje identinog, kumulativizamDakle mreu pojmova koja izvire iz onog to je Adorno nazvao ontolokom potrebom za apsolutnim i identinou.225 Pojam utopija takoe nije jednoznaan pojam. Radi se o izrazito novovekovnom, modernistikom pojmu, koji je nastao kao svetovna supstitucija nekih teolokih, izmirujuih pojmova koji treba da opiu stanje s onu stranu Istorije. Ne bez razloga, projekat kojim se ovde bavimo govorio je o kraju istorije, o univerzalnom izmirenju i na taj nain preuzeo taj pojam Tomasa Mora u njegovom izvornom znaenju. Dakle, kada govorimo o utopiji, ovde e se koristiti taj smisao koji je s jedne strane sluio kao podsticaj na mobilizaciju emancipatorskih potencijala, ali s druge obino zatvarao mnoge druge potencijale i projekte trudei se da eliminie, odsee heterogeno i razliito. Za drugaije i daleko zanimljivije shvatanje utopije treba konsultovati zanimljivu Nozikovu preformulaciju po kojoj se utopija shvata kao pluralistika metautopija, okvir za razliite utopije.226 I konano, termin poslednja. Autor smatra da je iscrpljivanjem ove poslednje utopije o kraju istorije, dakle projekta globalizacije liberalne demokratije sama moderna s jedne strane naizgled dovedena do apsurda, a s druge dola do svojih krajnjih konsekvenci te da su njeni utopijski (u ovde prvom navedenom smislu) potencijali gotovo potpuno iscrpljeni. Vreme je da se modernistika utopija zameni ovim drugim nozikovskim shvatanjem utopije kao metautopije. No, namerno ovde ne koristimo re zadnja (koja kod nas podrazumeva konano zatvaranje niza) ve re poslednja koja kod nas znai samo poslednja u nizu ili vremenski poslednja. Ljudi i njihove zajednice su u principu nepredvidljivi. Kad
i jedini mogui. Ovaj pristup Adorno je nazvao Prosvetiteljskim narcizmom koji operie hipostaziranim kauzalnim nizom umesto kauzalne mree. 225 Teodor Adorno, Negativna dijalektika, BIGZ, Beograd 1979, str. 69 i dalje. 226 Nozik dodue ne vri ekstrapolaciju ove svoje zamisli na meunarodne odnose budui da njegova istraivanja ostaju u okviru klasine, homogene nacionalne drave, ali bi svakako bilo zanimljivo napraviti taj pokuaj. Pogledati u Robert Nozick, Anarchy, State, Utopia, Basic Books, 1974. part 3, Utopia.

god joj obeaju progon iz sveta, Istorija se uvek vraa nosei esto nepredvidljive obrte, konstelacije odnosa i izume. Zato ozbiljna nauka mora ostati otvorena za najrazliitije projekte. Otud i onaj znak pitanja u naslovu. Sputavanje teorijske mate, kako su to Horkhajmer i Adorno primetili, vodi u politiko ludilo.227 Uostalom, ve na poetku ovog rada videli smo jednu mogunost tumaenja simulakruma doeka Milenijuma kao pokuaja da se jednom iluzijom preseku sve bive iluzije. To deluje tako modernistiki i pokazuje da Zapad ne moe pobei od sebe, makar mu prostor bio daleko skueniji no to je navikao 3. Ki bi se mogao meriti stepenom banalnosti svojih asocijacija, napisao je A. Mol. Prema tim merilima, a i po mnogim drugim, knjiga Kraj istorije i poslednji ovek Frensisa Fukujame je vrhunski ki. Kod njega je uglavnom sve jasno, a asocijacije su prirodne: nauka je neprestani progres, ljudi su po prirodi dobri, ekonomija sve vie povezuje ljude koji se tako sve vie zbliuju i stvaraju sve bolja drutva, a Marks = Komunizam, kao jedini (ili-ili, nema treeg; eventualno zaostali reakcionarni i konzervativni Islam, ali ni on nema ansi) protivnik, mrtav je. Ergo, ivela neograniena, univerzalna, sveobuhvatna globalna liberalna demokratija! Ali, problem je to Fukujama nije u vreme svog pojavljivanja bio jedinstveni i izolovani egzemplar politikog kia. Ne, on je bio kisindrom, reprezent jednog univerzalnog kia zemlje iz koje je potekao, a koja je hiper-realizacija ki-aspekata savremenog Prosvetiteljstva. Nesuvislost i alosna primitivnost228 ove knjige simptom su koji treba posmatrati u kontekstu ideja i vremena u kome je nastala i koje je obeleila tokom prve polovine ove dekade. Zato se naporedo bavimo njom i njenim kontekstom. A te 1992. godine, kada je Knjiga (vulgata kapitalistikog raja229 ) objavljena, an Bodrijar je pisao o radikalnom gubljenju iluzija (u politici, u umetnosti). Sve iluzije iezavaju sem Poslednje iluzije
227

M.Horkhajmer - T.Adorno, Dijalektika prosvetiteljstva, 2.izdanje, Veselin MasleaSvjetlost, Sarajevo 1989, str.9. 228 ak Derida, Egzorcizovati marksizam,u Trei program br.100, str.194. 229 Isto, str. 199.

232

233

koju donosi Poslednji ovek- Fukujama. Prorok kae : dobra vest je stigla i pronosi se dalje.230 Vest o konanoj pobedi liberalne demokratije. I na taj nain on samo izraava duh opteg trijumfalizma zapadnog sveta: Hladni rat je gotov i Mi smo pobedili. Konsekventno tome poinje novo, post-istorijsko vreme. U skladu s tim, prilikom ustanovljenja Hakog tribunala, Generalni sekretar UN je naveo simboline cifre od kojih poinje Novo raunanje vremena relevantno za novi svet dogaaji koji ih zanimaju su samo oni od 1.januara1990.231 Prosvetiteljstvo je trijumfovalo nad silama mraka. Fukujamina pria se predstavlja u najboljoj tradiciji prosvetiteljske metafizike linearnog progresivizma: ona je univerzalizujua, totalizirajua, apriori nuna, odseca i eliminie heterogenosti, za nju je svaki proces ve unapred odluen i ceo svet na njenom kraju treba da bude jedan veliki analitiki sud 232 Kao i svi novovekovni prosvetitelji i Prorok zapoinje svoju demonstratio prirodnom naukom kao glavnim dokazom i potporom svoje vere. A nauka je za njega, naravno i danas isto to je i bila tada u 17. veku: kumulativna i usmerena na putu ka univerzalnoj mathesis233. Tek ovla se obazire na jeretika Tomasa Kuna i u jednoj fusnoti eliminie sva dostignua i sporove u savremenoj metodologiji i filozofiji nauke.Kud se dedoe Fajerabend, Lakato, Tulmin, Kvajn ili npr. Laudan? U istoriju, naravno, jer hiper-modernost i ostvareno prosvetiteljstvo ne trpe osporavanja. A Fukujamina domovina, po Bodrijaru jeste upravo to: originalna verzija modernosti, ostvarena utopija, centar sveta, apsolutni model.234 Ljudi koji je nastanjuju, osloboeni od tereta istorije, idealan su predmet za analizu svih varijanti modernosti.235 Njihovo drutvo je osloboeno od evropskih naslaga i slobodno da za sebe zamisli da je istinski ostvarena liberalna demokratija, univerzalno primenljivi standard. Stoga
230

Frensis Fukujama, Kraj istorije i poslednji ovek, CID, Podgorica, 1997. Pogledati Alfred P. Rubin, Meunarodni kazneni tribunal za bivu Jugoslaviju, u Theoria br. 1/1998. 232 M.Horkahajmer - T.Adorno, Dijalektika prosvetiteljstva, 2. izdanje, Veselin MasleaSvjetlost, Srajevo 1989, str.37. 233 Frensis Fukujama, Kraj istorije i poslednji ovek, isto, str.22. i 104. 234 an Bodrijar, Amerika, Buddy Books - Kontekst, 1993, str.76. 235 Isto, str.30.
231

je treba upakovati i pripremiti za izvoz. Kultura, kao obuhvatni pojam za sve ono to ovek proizvodi, po Benjaminu je u 20. veku stupila u stadijum kseroksiranja, serijske proizvodnje. Zapoelo se sa industrijskom proizvodnjom, zatim se prelo na umetnost i na kraju stiemo do potpune, sveobuhvatne vladavine kseroksa. Ideal je da u 21. veku imamo kseroksiranje ljudskih individua (to bi trebalo da nam obezbedi kloniranje, a u meuvremenu to nadometavaju globalne medijske kue i obrazovni sistemi) i kseroksiranje drutava. Tako je Liberalna demokratija amerikog tipa kao najsavrenija, kao ostvarena utopija nametnuta kao model za kseroksiranje po svetu. A zapravo demokratija i ljudska prava su roba koju ameriki merkantilizam prodaje svetu poput svake druge profitabilne robe. 236 Ono to oveka lako fascinira je potpuna deistorizacija tog drutva. Po Bodrijaru ta povrnost i naivnost deistorizacije se takoe izvoze. Na sve nas koji smo uvueni u sukobe nasleene iz istorije, gleda se kao na reakcionarne i zaostale divljake koje treba prosvetiti i nauiti da nije lepo svaati se. Nije iznenaujue to to Bodrijar Ameriku tumai preko pustinjske episteme; za njega je ta zemlja jedna beskonana pustinja povrnosti, koja obitava u permanentnoj, produenoj sadanjosti. Jedina odlika te sadanjosti je da se u njoj brzina stalno poveava. Osloboeni tereta istorije, a uhvaeni u mreu stalnih ubrzavanja koja ukidaju tlo i teritorijalnost, Amerikanci su na putu da potpuno umaknu referencijalnoj sferi istorije i realnog, da postanu hiperrealni.237 To drutvo naravno, mora da afirmie samo identifikujue i univerzalne fenomene (Bodrijar ukazuje na optu androginizaciju ljudi u Americi, potpuno izjednaavanje, jer i polne razlike predstavljaju problem); ono nema vremena da se bavi stvarnim razlikama i drugostima. To nepostojanje drugosti i razlika pokriva se jednom orgijom simulacija drugog i drugosti.238 Bodrijar smatra da ivimo u orgiji otkrivanja, istraivanja i izmiljanja drugosti i drugog. U orgiji razlika. Radi se o Drugom posle smrti drugosti (mogue su samo meke razlike, a ne i tvrde). Umesto prirodno drugog uvaljuje se metafizika Drugosti.
236 237

an Bodrijar, Prozirnost zla, Svetovi, Novi Sad 1994, str.112. an Bodrijar, Iluzija kraja, Rad, Beoograd 1995, str. 9. 238 an Bodrijar, Prozirnost zla, isto, str.117.

234

235

Razvija se itava utopija Drugosti, prave se sistemi za upotrebu, kontrolu i manipulisanje razlikom. Namee nam se univerzalistika ideologija multi-kulturalizma, multi-etnicizma, multi-bilo-ega i univerzalne tolerancije. Nain na koji nam se sve to namee vodi potpunom obesmiljavanju cele prie i na kraju dobijamo formu, ideologiju koja se usauje na povrinskom, simbolikom nivou. Ali u realnosti sve to obino funkcionie sasvim drugaije. Jedan od junaka iz poslednjeg filma brae Koen, Veliki Lebovski, povratnik iz Vijetnama, neprestano maltretira ljude oko sebe pozivajui se na Prvi amandman, na slobodu govora, ponaanja i prava da bude razliit; a da bi obezbedio potovanje svojih prava najee koristi pitolj. Takvo drutvo zasniva se na univerzalnoj sugestiji: potronja je sugerisano uivanje, komunikacija je sugerisano govorenje, informacija je sugerisano znanje, a sve to objedinjava reklama kao sugerisano verovanje.239 Sugestija se koristi da bi se dekontaminirali od stvarne drugosti. Jo jedna od metafora koje Bodrijar koristi je patologija istote, univerzalna sterilizacija. Drutvo tei potpunom izmirenju i eliminaciji svih problema: sve stare viruse treba eliminisati ili proterati van Drutva. ak i renik mora da bude ist. Ako posluamo renik koji koriste amerika administracija i ostali promoteri univerzalne globalne demokratije, videemo da se on sastoji od gomile eufemizama. U tom drutvu zlo se ne sme nazvati zlim. Bodrijar upozorava da istom tom logikom kojom bogalja ne smemo nazvati bogaljem ve iskljuivo disabled person dolazimo dotle da pobijene ljude ne smemo nazvati pobijenima ve traginim sluajnostima ili kolateralnom tetom.240 Naravno, ako se radi o Nama. Naa istota, meutim, po logici stvari trai prljavtinu, zlo u odnosu na koje bi se mogla razlikovati i isticati kao savrena i ostvarena. Zato se zlo mora simboliki transponovati i vezati za nekog Drugog koji je ostao s one strane konsenzusa. Na konsenzus mora ostati pacifikovan i oien; kao to vajcarske domaice u Sabatovom romanu O junacima i grobovima svakog jutra temeljito oiste svoju zemlju i prainu istresu u Italiji.

Eto kljune unutranje nekoherencije Fukujamine Velike prie: ona ne moe da funkcionie bez drugog koga po svojoj logici mora da ukljui u sebe i pacifikuje. Ispod Fukujaminog pseudo-pacifikovanog teksta, sapeta, militantna Univerzalnost oajniki trai svoju Drugost. Svet ne moe da bude potpuno izmiren i univerzalizovan zbog onoga to moemo nazvati metaforom vajcarskog sira: kada su pre par godina reili da sterilizuju mleko od koga prave uveni rupiasti sir, on je izgubio rupice, ukus, privlanost a time i sopstvenu svrhu postojanja. Sir je traio svoje bacile da bi bio uveni vajcarski sir. Zato je Zapadu nuan Husein i zato im treba Miloevi. Oni, dodue jesu mali i nedostojanstveni Drugi, ali moraju da popune prostor izmeu SSSR-a i narednog velikog Drugog koji se priprema za tu ulogu. Fukujama, naravno, ponovo otkriva i istinu da je ovek po prirodi dobar. To je stari postulat individualne psihologije prosvetiteljstva plemeniti divljak sa koga treba samo skinuti naslage Istorije i njegovo dobroduno lice e zasijati udesnim osmehom sa reklame za pastu za zube. Prirodna privlanost dobra za oveka je neto to se ne dovodi u pitanje. Ovaj deo zapadnog mita o individualnosti u Fukujaminoj interpretaciji glasi ovek kao ovek to je njegov uobiajeni nain opisivanja transistorijskih fenomena sve je prirodno. Kao to je gore eliminisao pola veka dramatinog razvoja filozofije nauke, tako je ovde potpuno izignorisao sve one momke koji su ljudsku prirodu malo drugaije sagledavali.241 I ovde se prosvetiteljstvo namee u vidu naslea hrianstva, ali potpuno oieno od njegove dijalektike. Naime, u hrianstvu se oveku zabranjuje sve ono to po Sabatu on jeste242 da

241

239 240

Isto, str.42. Isto, str.78.

O tome ak Derida primeuje: Mera svih stvari ima jedno jedino ime: transistorijski i prirodni kriterijum od kojeg Fukujama oekuje da e sve da izmeri zove se ovek kao ovekkao da nije ni itao izvesnog Marksa, ni tirnera, na koga se obara Nemaka ideologija, u pogledu isto fantomatske apstrakcije takvog koncepta o oveku, da i ne govorim o Nieu,da i ne govorimo o Frojdu, ili o Huserlu jednostavno preutanom ili o Hajdegeru , ak Derida, Marksove sablasti, ovde navedeno iz prevoda jednog dela knjige objavljenog pod nazivom Egzorcizovati Marksa u asopisu Trei program br. 100/1994., str. 192. 242 Da ovek po prirodi nije sklon zlu, zato bi se zlo stavljalo izvan zakona, spreavalo, igosalo itd.? Vidite, najrazvijenije religije propovedaju dobro. tavie, one izdaju zapovesti koje zabranjuju preljubu, ubijanje i krau. Ljudima treba zapovedati da to ne ine. Ernesto Sabato, O junacima i grobovima, str. 296.

236

237

bi se izgradio onakvim kakav mora biti. Kod Fukujame on jednostvano jeste takav. Meutim, ovaj manir ignorisanja teorijskih i praktinih problema tako to se svi neuniverzalistiki mislioci smetaju u istoriju, nije samo Fukujamin metod. On je naalost, veoma prisutan u savremenoj politikoj teoriji. Uzmimo sam pojam demokratije kao eklatantan i pouan primer. Teorijskom manipulacijom pojam demokratije se isti od sopstvene istorije i od svojih mnogobrojnih oblika redukuje na, i gotovo potpuno izjednaava sa liberalnom demokratijom. Moete li zamisliti Klintona, ili bilo kog od fanova globalizacije liberalne demokratije da o demokratiji govori na neki drugi nain? 243 Za istoriju pojma i drugaija shvatanja demokratije treba pogledati briljantnu studiju Karla mita Duhovno-povesni poloaj dananjeg parlamentarizma. mit nas izvanredno podsea da su liberalizam i demokratija pre svega opreni pojmovi, da su diktatura i cezarizam u nekim razdobljima bili daleko demokratiniji od statike parlamentarne demokratije, da su svi pojmovi politike teorije polemiki a ne univerzalistiki pojmovi, da demokratija moe biti i militaristiki, i pacifistiki pojam, i apsolutistika i liberalna Jo dvadesetih godina ovoga veka, upozoravao je da je demokratija izgubila sadrinsku preciznost tim njenim univerzalizovanjem.244 Danas uviamo istu tendenciju: osnovni pojmovi ovog kosmopolitskog ludila (demokratija, ljudska prava, sloboda) postaju potpuno ispranjeni, puke prazne formule, potapalice. Univerzalistika banalizacija isisala im je sadraj i opet se postavlja zadatak da im se vrati znaenje; a to se moe samo njihovom ponovnom istorizacijom, kontekstualizacijom i vraanjem u istorijske kontigencije njihovog obima i domena.Treba da pomognemo samim pojmovima da se pobune protiv svojih banalizovanih simulakruma.

Prosvetiteljski Zapad tei da svoju univerzalistiku retoriku predstavi kao univerzalnu logiku time to kritikuje svaku retorinost! Pojmovne manipulacije su veoma bitne i rasprostranjene. Korienjem pojmova poput meunarodna zajednica, globalni sveti sl., pokuava se sebi pribaviti legitimitet za neogranieni intervencionizam i preoblikovanje sveta po sopstvenim arinima. Tako se ponovo afirmie doktrina o ogranienom suverenitetu koju je na opte zgraanje tzv. slobodnog sveta pre tridesetak godina zastupao izvesni praktini mislilac Leonid Brenjev tokom okupacije ehoslovake. NATO se predstavlja kao nova Kominterna koja moe da ureuje stvari u svom dvoritu. Poetkom dekade Fukujamina knjiga izraavala je ideju da je itav svet njegovo dvorite. Nekadanji evro-centrizam slobodnog sveta preoblikovao se u NATO-centrizam univerzalne, kosmopolitske, liberalne demokratije. Pritom se liberalna demokratija gotovo potpuno vezala za SAD kao njenog tumaa, zastupnika, branitelja i iritelja. Ali kako Hantington upozorava: Imperijalizam je logika posledica univerzalizma.245 Ako iskoristimo Fukoovu metodu pa uporedimo normativno proklamovanu politiku ljudskih prava i kosmopolitske demokratije, sa njenim realnim postignuima, tj. sa nainom na koji ti ideologemi funkcioniu i zloupotrebljavaju se u dananjem svetu, doi emo do poraavajuih rezultata. Problem je i to to je univerzalnost neke ideje esto njen put ka nestajanju. Kako Bodrijar upozorava, demokratiju moe unititi njena prekomernost. I zaista, mnogi postulati liberalne demokratije (javnost, sloboda medija, odvojenost, multikulturalizam) su danas u zapadnim zemljama ozbiljno ugroeni.Tamo gde je sve demokratija i gde se sve svodi na ljudska prava, ta dva teorijska entiteta gube smisao, pretvaraju se u prazne formule, oruje i instrument podesan za najrazliitije zloupotrebe.246
245 Ovu tezu Hantington varira kroz celu knjigu. O tome pogledati lanak Milana Subotia Globalizacija demokratije i civilizacijske granice: Od Treeg talasa do Sukoba civilizacija u Filozofija i drutvo, br. 14, Beograd, 1998. 246 Da ne bude zabune, kritikovanje dananje liberalne demokratije zapadnog tipa ne podrazumeva da autor zastupa neko drugo ureenje za drutvo u kome ivi, smatrajui da je ono bolje, humanije, naprednije. Svaka pria o pseudo-opredeljivanju tipa mi (na specifini nain organizovanja, sabornost, autoritarnost) ili oni (liberalna demokratija) je potpuno nesuvisla i neozbiljna i spada u crno-belu episteme koju vladajui reim sa

243

Pogledati dela vienijih tumaa demokratije, npr. Norberto Bobio, Budunost demokratije, Filip Vinji, Beograd 1990, ili npr. odreenja demokratije koja navodi Amy Gutmann u odrednici Democracy u Robert E. Goodin Philip Pettit, A Companion to Contemporary Political Philosophy, Blackwell, 1997. 244 Karl mit, Duhovno povesni poloaj dananjeg parlamentarizma. (Die geistesgeschichtliche Lage des heutigen Parlamentarismus in Bonner Festgabe fuer Ernst Zitelmann, 1923, str. 413-473).

238

239

Liberalnoj demokratiji, teza je koju ovde zastupamo, nije potrebno i ak joj teti takvo univerzalistiko utemeljenje. Umesto toga ona (moe da) funkcionie i opravdava se na sasvim drugaiji nain. 4. Ljudski jezik (jezici) je (su) veliko udo. Otud je, naizgled podjednako udno da zastupnici progresivizma nisu koristili njegov napredak kao dokaz svojih teorija. Zaista impozantno izgleda misao o tome da su ljudi od najprimitivnijeg ivotinjskog optenja tokom hiljada godina razvoja stigli do tako kompleksnih i diferenciranih, dinaminih sistema kakvi su dananji jezici. No, kljuno je da se ne radi o jednoznanom, apriori zacrtanom i jednosmernom progresu koji je od najprimitivnijeg stadijuma doveo (ili vodi) do nekog savrenog jezika koji bi dozvolio savrenu jednoznanu komunikaciju i isto takvo oznaavanje ljudi, stvari i ostalih postojeih entiteta. Moda najznaajniji obrt u filozofiji dvadesetog veka predstavlja takozvani jeziki obrt, liguistic turn. Na prelazu vekova mislioci poput ranog Vitgentajna, Rasela i lanova Bekog kruga, pokuali su da ostvare projekat ienja filozofije i filozofskog jezika od onoga to su oni nazvali metafizikom (u Poperovoj blaoj verziji to je ono to se ne moe proveriti), tj. da se iz jezika izbaci sve ono to onemoguava da se jednoznanom korespondecionom teorijom istine svi filozofski problemi ree i da se filozofiji podari jedan univerzalni fizikalistiki jezik. Meutim, sam jezik se pokazao kao nereiv problem, kao posebni univerzum koji stoji izmeu ljudi i stvari i koji se nikako ne da redukovati prema zamisli logikog pozitivizma. Jezik se nije mogao oistiti od metafizike jer bi to znailo da se oisti od dijahronije, glagola, unutranje dinamike, dvosmislenosti, kreativnosti i ambivalentnosti koja izvire iz razliitosti ljudi, njihovih sukoba kao i kompleksnosti i neponovljivosti stvari i situacija. (Pomenimo injenicu da u svetu danas postoji oko 8 000 jezika od kojih neki imaju potpuno razliite strukture i
uspehom reprodukuje u ovoj zemlji godinama. Liberalna demokratija kao polemiki pojam/drutveni sistem je potrebna upravo za ogranienje jedne neodgovorne, autodestruktivne i neograniene vlasti kakva je ova koju mi danas imamo. Budui da ovo drutvo batini odreene demokratske tradicije, kao i seanje na autohtono izborenu ustavnost (kao ustavljanje neograniene vlasti) smatramo da postoje preduslovi da se sami izborimo za sopstveno liberalno-demokratsko ureenje. Uticaj zapada u srpskoj borbi za demokratiju u ovoj dekadi bio je daleko vie tetan nego to je pomagao.

da je potpuna prevodljivost ak i kod srodnih jezika nemogua.) Danas je u filozofiji dominantno jedno hegelijansko, odnosno neopragmatistiko-koherentistiko shvatanje jezika po kome su diferenciranost i kompleksnost zapravo bogatstvo i prednost, a ne anomalija jezika. Kao to tvrdi Riard Rorti to bogatstvo dozvoljava da se stvarima i situacijama preko jezika prilazi na razliite i neponovljive naine i da se stalno mogu stvarati nove redeskripcije stvarnosti i nove jezike igre koje e verovatno bolje funkcionisati i pomagati nam da bolje izaemo na kraj sa svetom koji nas okruuje.247 Jezike igre su neumoljivo vezane za drutvo, podneblje ili civilizaciju u kome su spontano i tokom dugog vremena nastajale i u kome se i dalje razvijaju. I ceo teorijski sklop liberalne demokratije takoe se moe posmatrati kao jedna komplikovana jezika igra. Na taj nain jo vie potkrepljujemo tvrdnju do koje smo u gornjem izlaganju doli, tvrdnju da takozvane univerzalne kategorije treba smestiti u drutvo, u celokupan socijalno-ekonomski i kulturni sklop u kome su nastale, a ne na silu ih nametati drugim civilizacijama i kulturama koje ih upravo zbog toga, iako esto na sopstvenu tetu, mogu doiveti kao strane, nametnute i nepoeljne. Ovakav stav o razumevanju liberalne demokratije pregnanto je razvio u nizu svojih radova Riard Rorti. Nasuprot Jirgenu Habermasu, najveem zastupniku savremene verzije Univerzalnog Prosvetiteljskog Racionalizma, Rorti smatra da je renik takvog prosvetiteljskog racionalizma danas postao suvian i smetajui. Habermasov univerzalizam nastavlja da trai aistorijsku osnovu za zasnivanje kategorija politike teorije, pa tako i za utemeljenje liberalne demokratije kao najboljeg, univerzalno prihvatljivog okvira za razvijanje nesmetane i nedistorzirane komunikacije meu ljudima i za jaanje komunikativnog Uma kao naslea ontoloke potrebe za izmirenjem, iz nedovrene modernosti248.
O savremenim shvatanjima jezika i znaaju tako shvaenog jezika u savremenoj filozofiji pogledati Ludvig Vitgentajn, Filozofska istraivanja, Nolit, Beograd 1969; Miel Fuko, Rijei i stvari, Nolit, Beograd 1971; Donald Dejvidson, Metafiziki ogledi, SIC Beograd 1995, te Richard Rorty, Contingency of Language u Contingency, Irony, Solidarity, Cambridge University Press, Cambridge 1989. 248 Pogledati Jirgen Habermas, Filozofski diskurs modrne, Globus , Zagreb 1988, poglavlje 11.
247

240

241

Insistirajui na zastarelosti, suvinosti i nekorisnosti distinkcija apsolutno/relativno, racionalno/iracionalno, te moralno/instrumentalno Rorti postavlja sebi za zadatak da pokae da (je) renik Prosvetiteljske Racionalnosti , iako je bio esencijalan za poetke liberalne demokratije, postao smetnja za ouvanje i napredak demokratskih drutava. Ja u tvrditi da je renik koji sam razvio u prva dva poglavlja, renik koji se razvija oko pojmova metafore i samo-razvia pre nego oko pojmova istine, racionalnosti i moralne obaveznosti, bolje skrojen za ove svhe249 (Uzgred, napomenimo za velike vernike u pojam racionalnosti da Rorti sledei Dejvidsona ne eli da izbaci potpuno taj pojam iz upotrebe ve pokuava da ga preoblikuje i preformulie. Dejvidson je u lanku Paradoksi iracionalnosti razvio jedno neo-pragmatiko shvatanje racionalnosti kao unutranje koherencije.250) Pojam filozofskog utemeljenja je jo jedan od tih nasleenih pojmova kojih se treba osloboditi iz prostog razloga to nita nije mogue apsolutno utemeljiti; za poetak setimo se Kantovog paradoksa da ni postojanje spoljanjeg sveta ne moemo dokazati ve da s tim ivimo kao permanentnom pretpostavkom. Posmatrajui filozofiju kao uklapanje renika, u knjizi Kontingencija, ironija, solidarnost, Rorti je razvio jedno ne-tradicionalno, nemetafiziko i ne-kumulativistiko shvatanje jezika, oveka i drutva. Kljuni pojam u knjizi je kontingencija. Koristei ga, Rorti najpre pomou radova kasnog Vitgentajna i Dejvidsona razvija jedno nereprezentacionalistiko i nepozitivistiko shvatanje jezika kao kontingentnog ljudskog produkta. Zatim pomou Nieovih i Frojdovih uvida objanjava kontingentnu, uslovljenu i decentriranu prirodu sopstva, tj. subjekta. I konano, polazei od uvenog Berlinovog eseja o Dva shvatanja slobode, postavlja jedno kontingentno shvatanje drutva. Ovo svoje vienje drutva iskoristio je u eseju Prioritet demokratije nad filozofijom, da pokae kontingentnu, a ne univerzalnu prednost liberalne demokratije nad drugim drutvenim eksperimentima u zapadnim drutvima. Kao to ovek nije teleoloki vrhunac prirode, tako
249

ni demokratija ne mora nuno da bude teleoloki vrhunac razvoja drutva. I ovek i demokratija su samo eksperimenti; ovek je eksperiment prirode, a demokratija eksperiment zapadnih drutava koji obeava vie od drugih. Rorti zastupa jedno decentrirano shvatanje oveka (subjekta) kao produkta univerzuma u kome je roen i formiran a koji se sastoji od jezika , kulture, institucija i praksi koje bi sve trebalo da tvore jednu vie-manje koherentnu celinu. On smatra da je Makl Sandel u knjizi Liberalizam i granice pravde obezbedio vrlo elegantne i ubedljive argumente protiv pokuaja da se u svrhe liberalne politike koristi izvesna koncepcija sopstva, izvestan metafiziki stav o tome kakva su ljudska bia.251. tavie, liberalnoj demokratiji uopte nije potreban bilo kakva metafizika koncepcija oveka koja bi mogla da pozlui kao Arhimedova osnova za neku metafiziku koncepciju liberalne demokratije. Rorti smatra da je demokratija prosto povezana sa istorijsko-sociolokim opisima drutava u kojima zapadnjaci ive. U oba svoja teksta kojima se ovde bavimo, Rorti citira isti pasus iz Rolsovog lanka Kantijanski konstruktivizam u moralnoj teoriji. Branei se od optubi da je u Teoriji pravde, svojoj uvenoj knjizi iz 1971, razvijao jednu metafiziku koncepciju demokratije, Rols kae: ono to opravdava koncepciju pravde nije njena istinitost u skladu sa poretkom koji nam prethodi i koji nam je dat, ve njegova kongruencija sa naim dubljim razumevanjem nas samih, naih aspiracija i naeg shvatanja da, poto nam je naa istorija i naa tradicija data kao ugraena u na javni ivot, ona za nas jeste naa najrazumnija doktrina.252 Kljuni metodoloki pojam u Rolsovom shvatanju demokratije kao teorije pravde kao nepristrasnosti je refleksivni ekvilibrijum. On podrazumeva neprestano, ponovno uklapanje elemenata jednog drutva u koherentni drutveni sistem. Nijedan od tih elemenata (pa ni Rolsova dva principa) nema apsolutno prvenstvo u tradicionalnom smislu te rei. Zbog toga je prvi i kljuni preduslov za funkcionisanje takvog drutva jasna definicija teritorije i lanova tog drutva. I naravno, postojanje

Richard Rorty, Contingency, Irony, Solidarity, isto, str. 44. 250 Donald Davidson, Paradoxes of Irrationality u Richard Wollheim James Hopkins (ed.), Philosophical Esseys on Freud, Cambridge University Press, 1982, str.305.

Riard Rorti, Prioritet demokratije nad filozofijom, Koava, avgust 1994, dodatak Riard Rorti-Filozof razbijenog ogledala, str. 11. 252 John Rawls, Kantian Constructivism in Moral Theory, Journal of Philosophy 77/1980, str. 519.

251

242

243

onog ko garantuje mogunost dalje egzistencije tog drutva, dakle suverena. Zanimljivo je da veina savremenih autora uopte ne razmatraju to pitanje. Kod jednih, poput Rolsa, jednostavno se podrazumeva da postoji homogena, omeena drava i pitanje njenog rata se uopte ne postavlja, a kod druge vrste autora (Habermas, Held) smatra se da nezaustavljivo idemo ka drutvu kosmopolitske demokratije u kome ratova ne bi uopte trebalo da bude, jer e pobeda komunikativne racionalnosti obezbediti i pobedu dijaloga nad sukobima, pa e ljudi u univerzalno pacifikovanom drutvu izgubiti potrebu za ratom. Problem je to ratova ima jo uvek i sve su brutalniji, a pitanje suverenosti se i dalje ozbiljno postavlja. Kako mit ree u Politikoj teologiji: Suveren je onaj ko odluuje o vanrednom stanju (ausnahmezustand),253 dakle onaj ko odluuje o ratu. Fuko je, preokreui uvenu tvrdnju Klauzevica, smatrao da je politika samo nastavak rata mirnim sredstvima; danas uviamo na sopstvenom primeru koliko su istinite te njegove naizgled apsurdne i jeretike rei. Mogunost rata je ipak jo uvek osnovno pitanje politike i postojanja drave jer sav razvoj i prosperitet ne znae nita ako usled nemogunosti zemlje da se odbrani sve moe biti pretvoreno u prah i pepeo. Dakle, pitanje suverenosti i vazalstva se i dalje postavlja: ili ste sposobni da se sami odbranite ili morate preneti svoju suverenost na onog ko je u mogunosti da vas brani i odbrani. Naravno ti odnosi se predstavljaju kao odnosi demokratskog dogovaranja, ali da li to zaista tako funkcionie? Mnogi s pravom misle da ne funkcionie. Pomenimo jo da je Ronald Dvorkin u knjizi Uzimati prava ozbiljno,254 izloio jedno slino opravdanje ljudskih prava. Kritikujui prirodno-pravni metafiziki univerzalizam tradicionalne liberalne teorije, Dvorkin je ponudio jedno konstruktivistiko ekvilibrijumsko opravdanje ljudskih prava, nepobitno vezano za partikularnu, odreenu zajednicu, njenu kulturu i politike institucije. 5. Fukujamin projekat je, ini se, pri kraju dvadesetog veka doiveo krah. Upravo smo pokazali jedno daleko obrazloenije, naunije,
253 254

suvislije i funkcionalnije opravdanje liberalne demokratije, koje ima tu manu u odnosu na Knjigu to ne obeava kseroksiranje liberalne demokratije all over the World. Knjiga nije doivela samo teoretski neuspeh i pobijanje, ve pre svega krah na deskriptivno-analitikom polju; naime svet uopte ne funkcioonie tako kako je Prorok mislio i ak ide u nekim sasvim drugaijim pravcima. Sablast Istorije vraa se na velika vrata, ovoga puta kao svest o mnotvu istorija vezanih za partikularne civilizacije. Druga polovina dekade obeleena je jednom drugom knjigom koja je, izgleda, ponudila prilino adekvatan heuristiki okvir iliti paradigmu za tumaenje globalnih odnosa. Nakon pilot-lanka objavljenog u asopisu Foreign Affairs 1993, Semjuel Hantington je 1996. obnarodovao izuzetno citiranu i provokativnu knjigu Sukob civilizacija. Ovde nemamo mesta da izlaemo opirno mnogobrojne teze te kompleksne paradigme. Osnovno za argument branjen u ovom tekstu jeste njegovo insistiranje na ovom Rols-Rortijanskom shvatanju liberalne demokratije kao proizvoda zapadne civilizacije koji se ne sme naturati ne-zapadnim drutvima jer se iza tog univerzalizma krije puki imperijalizam. Smatramo da bi Hantingtonovu knjigu bilo uputno itati i kao paradigmu za instruisanje i opravdavanje recentne spoljne politike SAD, pa emo ovde stoga tek probati da razvijemo nekoliko teza iz naporednog tumaenja Sukoba civilizacija, Saveznikog stratekog koncepta (nove NATO povelje obznanjene 24. aprila1999)255 i agresije na Kosmet. Prva premisa u Hantingtonovoj konstrukciji je tvrdnja o konstantnom opadanju moi zapadne civilizacije. Zapad je u 19. veku vladao svetom zahvaljujui svojoj demografskooj eksploziji, snanom privredno-tehnolokom razvoju i ogromnoj nadmonosti u primeni organizovanog nasilja. Ovaj proces je trajao do dvadesetih godina ovog veka (Evropa), odnosno do pedesetih godina (SAD), a onda je tako formirana mo Zapada poela da opada: prirodni prirataj zapadnog stanovnitva je simbolian, nasuprot ogromnoj demografskoj ekspanziji drugih civilizacija (pre svega islamske); privredni rast Zapada je veoma umanjen, dok je sinika civilizacija doivljavala ogroman rast (ak i do
Alliances Strategic Concept, dokument prezentovan na proslavi 50-godinjice NATO.
255

Karl mit. Ovo je uvena prva reenica iz teksta Politika teologija. Ronald Dworkin, Taking Rights Seriously, Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, 1977, poglavalja 6 i 7.

244

245

10% na godinjem nivou), a od sredine 80-ih zapadne zemlje su smanjivale izdvajanja iz budeta namenjena vojnoj industriji, dok su druge civilizacije ile u suprotnom pravcu, pretvarajui naraslu ekonomsku mo u vojnu. Sve ovo umanjuje sposobnost Zapada da odluujue utie na promenu ponaanja i shvatanja drugih.256 Time se smanjuje i mogunost NATO da intervenie gde i kako hoe i bie prinuen da mnoge konflikte ignorie kako ne bi rizikovao ulaenje u sukob u kome ne moe da pobedi. Otuda je prisutna tendencija omeivanja sopstvenog prostora koja dominira u Stratekom dokumentu. Naime, u njemu se neprestano govori o evro-atlantskoj strukturi sigurnosti i stabilnosti, a ova sigurnost se izriito vezuje za porast, irenje i izgradnju demokratskih institucija u naznaenom regionu. Na strani 4. jasno se opisuje prostor u kome NATO ima interesa da sprovodi svoju rastuu politiku ulogu: Severna Amerika i Evropa do rubnih zemalja (Ukrajine, Rusije i mediteranskih zemalja dijaloga) sa kojima se razvijaju partnerski odnosi.257 De facto ovo znai samopostavljenu obavezu NATO da intervenie u ime demokratije i ljudskih prava na Kosovu, ali ne i u eeniji, Avganistanu ili Kini (Tibetu). Naravno, gde god bude mogao NATO e i dalje delovati titei svoje interese, ali ovim dokumentom i Hantingtonovim shvatanjem, NATO se reava obaveze da univerzalno intervenie po celom svetu. Dakle, kako mo Zapada opada, tako opada i njegova sposobnost da nametne sopstvene ideje o demokratiji, liberalizmu, ljudskim pravima. Meutim, istovremeno opada i privlanost tih vrednosti za druge civilizacije.258 Nekako se sve vie ovi pojmovi vezuju iskljuivo za SAD. Ova tendencija je prisutna od kraja Drugog svetskog rata kada su
256

SAD praktino silom demokratizovale dve tradicionalno izrazito neliberalno-demokratske zemlje: Nemaku i Japan, koje su ogroman privredni i tehnoloki napredak bile doivele upravo zahvaljujui svojoj autoritarnoj drutvenoj organizaciji. Primer Nemake je izrazito zanimljiv zato to je ta nacija/drava svoju specifino autoritarnu i neliberalnu politiku kulturu stvorila u 19. veku upravo kao odbranu od dva univerzalizma koji su dominirali zapadnim svetom: francuskog politikog univerzalizma Buroaske revolucije koji je Napoleon svojim maem nametao Evropi, a protiv koga je Fihte drao Govore nemakom narodu, i engleskog ekonomskog univerzalizma laisser-faire-a, protiv koga je isti taj Fihte pisao svoju Zatvorenu trgovaku dravu. Stoga je veliko pitanje nije li u toj zemlji, kao i u Japanu, liberalna demokratija jedan omota, navlaka koja se neprirodno odrava preko osnova nekih izrazito ne-liberalnih kultura, tj. koliko bi se jo dugo zadrala kada bi se uklonile amerike vojne baze? Svakako, druge civilizacije i kulture e prosvetiteljsku aroganciju amerikog univerzalizma pre doivljavati kao napad na sopstveni politiki i kulturni univerzum nego kao istinsku elju da se pomogne.259 Nasuprot Fukujami, Hantington iznosi jako dobre argumente u prilog tezi da ekonomska globalizacija ne vodi pozapadnjaenju i poboljanju razumevanja meu ljudima, ve upravo obratnom.260 Prema Dejvidu Heldu,261 globalizacija u komunikaciji je ojaala oseanje nacionalnog identiteta i razliitosti; kod ne-zapadanih naroda inicirala je reakciju na irenje zapadnih kulturnih simbola. Globalizacija upravo moe voditi fragmentaciji, sektatvu i jaanju dezintegracionih procesa.
Ovaj fenomen u kome delimino lei i jedan od uzroka srpske tragedije, mogli bismo objasniti metaforom Britanskog nacionalnog muzeja. Naime ta institucija, jedan od najveih razloga za ponos britanske drave, bar kako to Britanci vide, predstavlja najvei spomenik dobu kolonijalizma, dobu u kome su Evropski narodi pod firmom irenja univerzalnih vrednosti i prosveivanja monstruozno opljakali neverovatno bogato naslee mnogih zemalja kojima danas ele da uvale ideologiju ljudskih prava. Autoru se ini da dok god ta institucija nastavlja da postoji, ona e biti simbol najveeg nepoverenja ne-zapadnjaka prema Zapadu i zapadnim vrednostima, tako da e se druge civilizacije mnogo vie brinuti da nabave zapadno atomsko naoruanje, koje ih jedino moe zatititi, nego da uvedu zapadnu demokratiju. 260 S. Hantington, Sukob civilizacija, isto, str. 63. 261 Dejvid Held, Demokratija i globalni poredak, Filip Vinji, Beograd 1997, str. 118 i 120.
259

Sto godina posle tog vrhunca, dvadesetih godina dvadeset prvog veka, Zapad e verovatno kontrolisati ok 24% svetske teritorije (sa maksimuma od 49%), 10% ukupnog svetskog stanovnitva (od ranijih 48%) i moda 15-20% drutveno mobilnog stanovnitva, oko 30% svetskog ekonomskog proizvoda (sa maksimuma od verovatno 70%), moda 25% industrijske proizvodnje (sa maksimuma od 84%) i manje od 10% globalnog vojnog ljudstva (od ranijih 45%). S. Hantington, Sukob civilizacija, CID Podgorica, 1998. 257 Alliances Strategic Concept, str. 4 258 Hantington pokazuje kako sinika civilizacija doivljava sopstveni ekonomski bum kao rezultat afirmacije sopstvenih kulturnih i drutvenih vrednosti. S. Hantington, Sukob civilizacija, isto, str. 101.

246

247

Pored toga, injenica je da zapravo Amerikancima ne odgovara postojanje demokratija u drugim dravama ukoliko ta zemlja nije pod njihovom direktnom kontrolom. Naime, demokratija u zemljama sa drugaijom kulturom obino vodi jaanju tih drugaijih, ne-zapadnih vrednosti, pa na vlast dolaze veoma ne-zapadno orijentisane politike grupacije. Suaj Alira iz 1992. je samo najfrapantniji primer za ovu istinu. Dugogodinja praksa amerike spoljne politike pokazuje da su se veoma esto u takvim dravama opredeljivali za tiranina koji je u pokornosti drao zemlju kojom vlada, uz to obino pljakajui i uniavajui narod kojim gospodari. Konano, kako je to ruski teoretiar Malahov primetio,262 veliki uspeh svoje knjige Hantington duguje i injenici da je Zapadu vratio Drugog, a time i identitet koji se uglavnom uspostavlja u opreci, razlici. Naime, Zapadu je nuan novi hladni rat i zbog potreba ouvanja unutranjeg legitimiteta kao i unutranje koherencije. Vojni izdaci Zapada su opadali od polovine 80-ih, a to je povlailo mnotvo vezanih ekonomskih problema. Da bi se legitimisalo njihovo ponovno podizanje, nuno je pronai ili stvoriti novu spoljanju pretnju (ove mehanizme su zapadni leviari opisivali tokom hladnog rata SAD-SSSR). U tom svetlu se moda moe tumaiti i bomardovanje ambasade Kine u Beogradu, te sama intervencija od 24. marta 1999. izvedena bez doputenja UN, kao inauguracija nove, hantingtonijanske paradigme. Zapadu je jednostavno potreban taj neki Drugi, Lucifer koji bi opravdao i ponovno pokretanje 80-ih godina stopiranog Rata zvezda. Spoljanji Lucifer je potreban i zbog ouvanja koherentnosti unutar NATO. Evropa polako ide ka formiranju jedne drave, kojoj je, da bi to postala nuno da ima svoje oruane snage. Taj projekat je vie puta dosad pokretan, ali je uvek nekako stopiran zbog NATO-a. Otud je zanimljivo pogledati Savezniki strateki koncept. Na strani 9. izriito se kae da NATO ostaje glavni (istiemo glavni, a ne samo vojni) forum za konsultovanje meu saveznicima. Na str. 6. se opominje da se bezbedonosni i odbrambeni identitet EU ostvaruje u Savezu, a na str. 16 istie nunost opstanka amerikog oruja u Evropi, pri emu se u
262

dokumentu moe nai formulacija da je nuklearno oruje (ameriko, naravno) esencijalna politika (!?) i vojna veza EU i Severne Amerike. Zanimljivo bi bilo videti reakcije na ovo svih velikih humanista dananjeg sveta koji su u ime politike ljudskih prava branili intervenciju na Kosovu. Ako nakon ovoga navedemo i tvrdnju sa 18. strane po kojoj je nuklearno oruje esencijalno za ouvanje mira, a da se s druge strane istie kako je spreavanje proliferacije tog oruja (koje bi po istoj logici trebalo da bude esencijalno za ouvanjue mira i drugih drava i civilizacija) jedan od sutinskih zadataka Saveza, onda smo primorani da na Habermasovu alost zakljuimo da je ovo voda za vodenicu jednog Karla mita koji oduvek sve bolje zna: Ko kae ljudskost , hoe da prevari.263 6. Zakljuimo: liberalna demokratija, nuena na nain kseroks univerzalnosti nije vie moderna. NATO globalizacija joj veoma odmae i ak spreava ne-zapadne narode da se izbore da sami unutar sebe reavaju svoje probleme na demokratski nain. Veliki je problem to to se borba za demokratiju uvek implicitno povezuje sa okcidentofilstvom i to onaj deo elite koji se u svojoj zemlji zalae za demokratiju uvek oekuje svaku pomo od NATO zemalja smatrajui da je to samo po sebi dovoljno, jer u krajnjem sluaju NATO moe, kao u Nemakoj, na tenkovima doneti demokratiju. Prvi je problem meutim, da li NATO eli. odnosno ima interes za demokratijom u odreenoj zemlji (odgovor na to pitanje niukoliko nije jednoznaan i varira u zavisnosti od kontingentnog NATO interesa). A drugi i kljuni problem je da ta elita shvati da je pitanje demokratije u jednoj zemlji pre i iznad svega pitanje naroda koji ivi u toj zemlji, te da se tom narodu moraju objasniti prednosti liberalne demokratije. Ma koliko to teko izgledalo ne postoji drugaiji put.

V. Malahov, Publisictika i oerki, navedeno prema M. Suboti, Globalizacija demokratije i civilizacijske granice: Od Treeg talasa do Sukoba civilizacija u Filozofija i drutvo, br. 14, Beograd, 1998.

263

Jirgen Habermas, Jedan rat na granici izmeu prava i morala, u elektronskom izdanju asopisa Re, Beograd, maj 1999; re je o prevodu Habermasovog lanka iz asopisa Die Zeit, br.18/1999

248

249

POBEDNICI BEZ AROBNOG NAPITKA ESEJ O SRBIMA I EVRO-ATLANTSKOJ DRAVI

1. Jedan od zanimljivijih viceva tokom rata bio je sledei: Razgovaraju dva prijatelja u sklonitu. Jedan kae: Pobogu ovee, ta nam je trebalo da se tuemo sa Amerikancima, pa oni su najaa sila na svetu. Ma ne brini, odgovara drugi. U Drugom svetskom ratu Nemci su izgubili od njih, pa su postali najvea ekonomska sila u Evropi. Japanci su takoe bili poraeni od Amera, pa su danas najvea ekonomska sila u Aziji. ta li e tek od nas ispasti Jeste, kae prvi, a ta ako pobedimo? Sudei prema tvrdnjama reima, desilo se upravo to: pobedili smo! Ouvali smo suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Jugoslavije, i odbranili smo se od agresije NATO pakta, poruuju reimski mediji i listovi. Glasovi sa opozicione scene tvrde meutim, neto sasvim suprotno. Izgubili smo, kau oni, i to je potpuno oigledno. Kosovo, kao glavni predmet spora, vie ne pripada nama, a uz to zemlja je bespotrebno razorena, hiljade ljudi je uzalud izgubilo svoje ivote, zemlja je svakim danom sve blia potpunoj propasti, oterani smo u potpunu izolaciju. Prosto, izgubili smo i nismo ni trebali da se tuemo. Budui da normalan ovek u ovoj zemlji odavno ne veruje ni jednima ni drugima, i poto obe strane iz manipulativno-propagandnih razloga tee da situaciju pokau u to boljem , odnosno to gorem svetlu, pokuajmo da vidimo ta je istina. Da li smo pobedili ili nismo? O pobedi Srbije u ovom ratu moe se govoriti na dva naina: 1) Oficijelni reim tvrdi da je uspeo da odbrani potpuni suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Jugoslavije, to znai da Kosovo i dalje pripada Jugoslaviji. De iure, oni su u pravu. Rezolucija 1244 jasno istie privrenost svih zemlja lanica (UN) suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne republike Jugoslavije i ostalih drava regiona, onako kako je to utvreno u Finalnoj helsinkoj povelji264, to znai da Kosovo ostaje deo Jugoslavije. Meutim, ni na jednom mestu u
264

Rezoluciji ime Srbija se ne pominje, pa se tako i ne tvrdi da Kosovo ostaje u Srbiji!!! Dakle, postavlja se pitanje ta bi bilo ako se SR Jugoslavija raspadne, te se u tom smislu mora tumaiti nedavna, naizgled prilino apsurdna izjava gospodina Kutleia da bi Jugoslavija nastavila da postoji i bez Crne Gore.265 De facto, meutim, reim nije u pravu, to se da uoiti prostim uvidom u situaciju. Uostalom, to je priznao i vodei Miloevi pravnik, potpredsednik Vlade Srbije, gospodin Ratko Markovi. On je neposredno nakon rata u asopisu Svedok izjavio da Srbija nema suverenitet nad Kosovom: tamo nema srpske policije niti srpske vojske, nema srpskog sudstva, niti pravnog sistema. U meuvremenu, nema vie ni monetarnog suvereniteta, a carinski punktovi su prvo postavljeni prema Srbiji pa tek nedavno prema Makedoniji i Albaniji. Uz to, iako Rezolucija tvrdi de iure suverenitet Jugoslavije nad Kosovom, ona nigde ne predvia kada e se taj suverenitet i de facto vaspostaviti. Protektorat nad Kosovom, teoretski gledano moe trajati do u beskonanost. Mnogi analitiari smatraju, ne bez osnova, da e SAD sadanje faktiko stanje na Kosovu, na neki nain i legalizovati, te da se Kosovo nikada vie nee vratiti u granice Jugoslavije. Izjave amerikih zvaninika (npr. gospodina Dobinsa), a naroito izgradnja kod Uroevca najvee amerike vojne baze na Balkanu, jasno potkrepljuju takve procene. Kad sve ovo saberemo vie je nego jasno da Srbija nije pobedila u ratu. 2) Meutim, o (deliminoj) pobedi Srbije , moe se ipak govoriti na jedan drugi, smislen nain. Treba uporediti predlog Sporazuma iz Rambujea sa Rezolucijom 1244 i sa de facto situacijom u Jugoslaviji. Podsetimo se da je odbijanje srpske vlade da potpie Sporazum iz Rambujea bilo direktan casus belli za poetak rata. U tom sporazumu, u Apendiksu B moemo nai sledee: Apendiks B: Status multi-nacionalnih snaga za vojnu implementaciju Paragraf 8. NATO personal e uivati, zajedno sa svojim vozilima, plovilima, letelicama, i opremom, slobodno i neogranieno kretanje i neometano pravo na korienje vazdunog prostora i teritorijalnih voda kroz celu SR Jugoslaviju. Ovo e ukljuivati i pravo na logorovanje,

Pogledati Eurobalkans, Spring/Summer 1999, str. 47.

265

NIN br. 2551, str. 7.

250

251

izvoenje manevara, smetaj i korienje bilo kog prostora i svega ostalog to je potrebno za podrku, trening i delovanje.266 Ovo je veoma jasan i otvoren atak na suverenitet Srbije i Jugoslavije i ugroavanje tog suvereniteta. Treba obratiti panju na injenicu da je ovakav Sporazum predloen od strane nekog ko je uzeo na sebe odgovornost da bude medijator u pronalaenju mirnog i pravednog reenja za koflikt na Kosmetu. Dakle, radi se o jasnoj zloupotrebi pozicije medijatora za realizaciju sopstvenih interesa i ciljeva (iz ovoga bi narodi Balkana jednom trebalo neto da naue). Zbog ega bi se inae zahtevalo slobodno i neogranieno kretanje i neometano pravo na korienje vazdunog prostora i teritorijalnih voda kroz celu SR Jugoslaviju, a ne samo na Kosmetu? Teko da bi bilo koja vlada u Srbiji, u tom trenutku mogla da prihvati dokumenat sa ovakvom sadrinom. Nakon odbijanja srpskog reima da potpie Sporazum, NATO je zapoeo rat. Rezolucija 1244 i Vojno-tehniki sporazum potpisan u Kumanovu, ukljuuju jasne propozicije o prisustvu KFOR-a (dakle ne samo NATO snaga), samo i iskljuivo na teritoriji Kosova. U tom smislu se s pravom moe tvrditi da je reim uspeo da sauva i de iure i de facto suverenitet nad ostatkom Srbije i s te strane se s pravom moe tvrditi da smo pobedili. I naravno, ostali u potpunoj izolaciji, okrueni sa svih strana zemljama koje su ili lanice NATO, ili aplikanti za lanstvo u njemu, ili konano njegovi protektorati; sve ukupno, oko 80 000 NATO vojnika. Sasvim je drugo pitanje koje su konsekvence te pobede i koliko e dugo ona trajati pre nego to NATO ponovo krene da nas na silu uteruje u procese evro-atlantskih integracija, odnosno kako bi mi trebalo da se prema svemu odnosimo. Zasada moemo da zakljuimo da su strahovanja junaka iz vica bila sasvim opravdana: pobedili smo (makar delimino), sauvali dravu (dodue okrnjenu), ali i utonuli u jo dublju izolaciju i ekonomsko i socijalno propadanje drutva. 2. Pitanje suvereniteta je zaista najznaajnije pitanje za razumevanja specifine pozicije Srbije. Postoji mnotvo uzroka i razloga koji mogu objasniti ovaj poseban status Srbije tokom poslednjih deset godina,
266

odnosno od poetka tranzicije nekadanjeg istonog bloka. Pomenimo samo neke. 1) Pre svega seanje na izuzetan ekonomski napredak i bogat ivot u SFRJ, a koji nije bio zasnovan na velikom radu (ve velikim delom na spoljanjoj pomoi, to je nepoznato irim narodnim masama), komunistiki period nije zabeleilo kao doba sa kojim to pre treba raistiti; naprotiv, Srbi nisu teili ka menjanju sistema u kome su dobro iveli. Ostali narodi iz komunistikog sveta su pohrlili ka demokratizaciji ne toliko zbog nje same, ve pre svega zato to je ona simbolizovala bolji ekonomski ivot. 2) Multinacionalni karakter SFRJ, kao i SRJ; ovaj inilac je vodio potiskivanju svih socio-ekonomskih pitanja na drugo mesto i reavanju (ili bar simuliranju reavanja) napetih meunacionalnih odnosa kao primarnog pitanja. 3) Unitaristiki karakter srpskog nacionalizma, za razliku od separatistikih nacionalizama ostalih ex-jugoslovenskih nacija, vodio je ka (samo)identifikovanju Srba sa (SFR)Jugoslavijom, a time i sa politikim sistemom koji je u njoj vladao. 4) injenica da su najvei deo partizana inili Srbi vodila je ka srpskom prisvajanju revolucije, a time i (SFR)Jugoslavije kao njenog produkta. Svi ovi uzroci, doveli su do toga da Srbi nisu hteli da se direktno i bezrezervno ukljue u talas tranzicije koji je 1990. dominirao u bivim komunistikim zemljama, a koji je ustvari znaio politiku, ekonomsku i kulturnu vesternizaciju tih drutava. Procesi i konsekvence koji su usledili tokom raspadanja bive Jugoslavije, dodatno su doprineli ovom anti-zapadnom raspoloenju. Ne treba zaboraviti ni da su pre svega ekonomski rezultati tranzicije (naroito u susednim zemljama i u Rusiji) tokom prvih pet godina bili poraavajui i dodatno su poveali strah kod naih graana. Taj strah je posluio kao izvanredan materijal Miloevievom reimu za najrazliitije manipulacije. Pored toga, ponaanje Zapadnih zemalja u raspadu Jugoslavije i posebno njihov tretman Srba, bili su, a i dalje su daleko od legalnosti i potovanja demokratskih principa i utvrenih meunarodnih normi. Naroito su ekonomske sankcije, koje u razliitim vidovima traju ve osam godina, uveliko potpomogle ksenofobiju i homogenizovani strah Srba za

Pogledati na http://www.state.gov/www/regions/eur/ksvo_rambouillet_text.html

252

253

ouvanje suvereniteta svoje drave i identiteta svoje nacije.267 Miloevi je odravao i potpirivao ovaj strah, kao najznaajniji izvor svoga legitimiteta i svoje nekontrolisane moi.268 Izvestan crte neimenovanog autora, tokom rata je bio veoma popularan meu Srbima. Radi se o varijaciji na popularni strip Asteriks. Asteriks i njegovi Gali iz malog normandijskog sela su poslednje pare Evrope koje odoleva svemonoj rimskoj sili. Sve ostalo je okupirano. U ovoj verziji, godina je 1999. i opet je cela Evropa okupirana, sem malog sela Singidunuma iji se itelji hrabro odupiru amerikoj okupaciji. Ovaj crte moe se posmatrati i kao srpska propaganda i kao jo jedan dokaz srpske opinjenosti samima sobom. Ali, ako uraunamo one gore navedene razloge koji su doveli do specifinog poloaja Srbije, i ako se podsetimo radikalnog shvatanja Zbignjeva Beinskog po kome je Evropa danas ameriki protektorat, videemo da ovaka slika Singidunuma, kao metafore za celu Srbiju, zaista na izvestan nain odgovara realnosti. Tano mesec dana nakon poetka bombardovanja Jugoslavije, u Vaingtonu je odrana velika konferencija, prvobitno zamiljena kao proslava pedesetogodinjice NATO. Ono to je trebalo da bude samo proslava godinice jednog odbrambenog saveza, pretvorilo se zapravo u
267

Ovde je dobra prilika da se progovori o jednoj bitnoj zameni teza koja dominira na naoj teorijskoj sceni. Svesni smo dominacije diskursa koji istie ekstremnu suprotstavljenost iracionalnog, organicistikog i kolektivistikog nacionalizma sa jedne strane, i racionalistikih i individualistikih ljudskih prava sa druge. Previa se ili ignorie kljuni problem; naime, ljudi su se od davnina udruivali u zajednice upravo da bi mogli da odbrane i zatite svoja individualna ljudska prava. Vremenom je taj ivot u kolektivu stvarao i odreene zajednike, kolektivne odlike i kolektivne identitete, kao to su, naprimer, dravni,verski i nacionalni... Istorija balkanskih naroda, gde su Srbi po stradanju zaista ekstremni primer, naroito je bolna upravo kada je posmatramo sa te strane. Ostati na Balkanu bez drave znai biti vekovima ostavljen na vetrometini nemilosrdnih svetskih sila, i potpuno zavisiti od njihove (ne)milosti. Tek takvo traumatino istorijsko iskustvo bezdravnosti, moe adekvatno objasniti toliku privrenost Srba svojoj naciji i dravi. I jedno i drugo su upravo vidovi i naini ouvanja svojih individualnih i kolektivnih ljudskih prava. 268 Sudija Vueti s pravom istie da je zemlja ve skoro deset godina u neprekinutom Vanrednom stanju, koje se karakterie izrazitom dominacijom izvrne vlasti, ali i on proputa da uvidi da su toj uzurpatorskoj izvrnoj vlasti graani spremni da progledaju kroz prste sve dok se njena vladavina legitimie dravnim razlogom-ouvanjem drave i nacije.

savremenu verziju Filadelfijske konvencije iz 1878. gdine. Kao to su nekada Oevi utemeljivai od konfederacije ili saveza amerikih drava postepeno izgradili vrst dravni savez, federaciju SAD, tako su na Konvenciji u Vaingtonu sa usvajanjem tzv. Stratekog koncepta Alliances Strategic Concept, savremeni utemeljivai postavili osnove za jednu Evro-atlantsku dravu. Ova tvrdnja moe nekome izgledati preterana: evropske drave i dalje postoje, ak se EU i dalje izgrauje kao pokuaj zajednice evropskih naroda koja bi mogla da parira amerikoj snazi Meutim, ako sledimo kategorije klasine politike teorije, prema kojoj je za jednu dravu osnovno da poseduje jasno ogranienu teritoriju, odnosno definisane granice unutar kojih postoji suveren koji jedini ima legitimno pravo na upotrebu (pre svega vojne) sile, onda bez problema moemo ovaj dokument smatrati prvobitnim ustavom jedne Evro-atlantske ili NATO drave. Analizom dokumenta pokuau ukratko da potkrepim ovu tvrdnju. Najpre bi valjalo da se setimo da je i Oevima utemeljivaima najbitnije bilo da federalna vlast stupi u direktan kontakt sa individuama, a ne da drave lanice i dalje budu posrednik u toj komunikaciji (bolje rei praktikovanju vlasti).Radi se o klasinom novovekovnom apsolutistikom pristupu, gde se suverenitet na jednoj teritoriji uspostavlja suspenzijom dotadanjih partikularnih suvereniteta. U Evropi su monarsi apsolutisti integrisali svoje monarhije time to su suspendovali i redukovali prava svoje vlastele i plemstva. Savremeni pandan toj intenciji je teorija ogranienog suvereniteta, prema kojoj jedan instrumentalizovani sud poput Hakog tribunala ima direktnu jurisdikciju nad pojedincima, ignoriui i suspendujui pravne sisteme pojedinih zemalja. Iako je ustanovljen kao organ Saveta bezbednosti UN, Tribunal deluje samo tamo gde se prostire domen NATO snaga, te je praktino to vie organ ove NATO drave nego istinski organ UN.269
269 Zanimljivo je da celokupna zloupotreba prava i pravnih naela i institucija od strane, pre svega, SAD na frapantan nain potvruje Marksovu tezu o pravu kao instrumentu vladajue klase. Postoji itav jedan sistem mehanizama (selektivna upotreba pravnih normi, njihovo ignorisanje i zaobilaenje) putem kojih se pravo uzurpira i zloupotrebljava. SAD su, naprimer,odbile da priznaju jurisdikciju Suda za ratne zloine koji je kao meunarodni organ formiran u Rimu, a s druge strane su inicirale ustanovljenje Hakog tribunala koji slui kanjavanju i satanizaciji pre svega Srba, ali po

254

255

Strateki koncept zaista ima formu ustava, sastavljenog od 65 lanova. U lanu 1. navodi se da su ovaj dokument na aprilskom samitu prihvatili i odobrili predsednici vlada i drava lanica. Ve u lanu 3, nagovetavaju se novi zadaci, napori i sutinski nove aktivnosti NATO, pa se dva puta pominje Evro-atlantski region, dok se u lanu 4. otvoreno navodi ono to je mnogo bitnije: (NATO) mora, iznad svega obezbediti politiku volju i vojna sredstva kakva se zahtevaju za ceo domen njegovih misija. Ako obratimo panju na injenicu da je 85 % vojnih sredstava korienih u agresiji na Jugoslaviju bilo amerikog porekla, i ako imamo podatke o tome kako se proces odluivanja (decision-making) unutar NATO odvijao tokom iste te agresije270, dobijamo zastraujue nagovetaje budunosti ostvarivanja te politike volje u Evro-atlantskoj dravi. Naravno, sve se to zasniva na zajednikim vrednostima demokratije, ljudskih prava i vladavine prava lan 6; no, moramo se setiti ubedljive tvrdnje Karla mita da su svi pojmovi politike teorije izrazito polemiki (izvorno znaenje rei polemos je rat). Nedavna agresija na SRJ je odluujue pokazala kako se univerzalni, apstraktno metafiziki pojam ljudskih prava koristi kao jednostrani instrument za napad na suverenu dravu. Isti ovaj lan 6, bitan je i zato to ograniava odgovornost NATO za mir i stabilnost na ovaj region; misli se na evro-atlantski region. Ovo je jedan od kljunih momenata za razumevanje savremene amerike, odnosno NATO politike. U politikoj teoriji ovo se da uvideti na pomeranju od Fukujame ka Haningtonu. Naime, sa ovako ogranienom i definisanom teritorijom, koja se poklapa sa teritorijom zapadnog hrianstva, ali se protee i na neke teritorije od vitalnog interesa (termin veoma zastupljen u Stratekom konceptu) za NATO zemlje, Amerikanci reavaju nekoliko problema:
potrebi i drugih naroda Balkana. Aleksandar Hamilton je tvrdio da e federalnoj vlasti u SAD biti dovoljno da dri ma i kesu(vojnu silu i poreze kao ekonomsku silu), da bi mogla da preuzme voenje drave u svoje ruke. SAD u ovoj Evro-atlantskoj dravi imaju skoro ceo ma, a i veliki deo kese, tako da mogu da sprovode svoju volju, onakvim vienjem prava koje njima odgovara. 270 Pogledati asopis Vreme br.451, str. 9. Od poetnog konsenzusa prilikom donoenja odluka, vrlo brzo se prelo na sistem odluivanja po kome je general Vesli Klark konsultovao samo kljune lidere, a one za koje je znao da e se protiviti gaanju odreenih ciljeva nije vie ni konsultovao!

1) Definiu jasnu teritoriju unutar koje su odluujue dominantni, jer praktino imaju monopol na upotrebu vojne sile. Dosada su na sve naine ometali pokuaje formiranja WEU odnosno zdrunih vojnih snaga EU, a u Konceptu stoji da je formiranje takvih snaga mogue samo pod okriljem NATO lan 18. 2) Evropskoj uniji je jasno naznaeno da je zavisna od amerikog nuklearnog oruja. U lanu 63, kae se da nuklearno oruje ini sutinsku politiku i vojnu vezu ovih zemalja i da stoga mora ostati u Evropi, a u lanu 42, da je ovo oruje vitalno za bezbednost Evrope. EU teko pokuava da stvori svoj identitet, a on se obino ostvaruje naspram onog drugog sa kojim se borite. Brojni sluajevi pravih carinskih ratova izmeu EU i SAD (sluaj banana, amerike hrane proizvedene od biljaka i ivotinja sa genetskom mutacijom, sluaj Koka-kole), mogli bi da znantno doprinesu jaanju evropske kohezije naspram SAD. Stoga je izuzetno bitno stvoriti nekog treeg, zajednikog neprijatelja (zajednikog Drugog), ija bi pretnja drala Evropu u stanju poslunosti i potiskivala ekonomske probleme na drugo mesto pred pitanjima sigurnosti. I zaista, u jednom hipotetikom ratu Evrope sa recimo Rusijom ili Kinom, oigledno je da bi amerika pomo bila sutinska. 3) Ovako definisane granice daju Amerikancima opravdanje za intervenciju u Bosni i na Kosovu i za neintervenisanje u eeniji, Kini ili u Istonom Timoru. Poslednje tri pomenute zone nisu u Evroatlantskom regionu, ne utiu direktno na interese NATO zemalja, kako su odreeni u Stratekom konceptu, te ih stoga nita i ne obavezuje na intervenciju. Granice ove drave odreene su lanovima od 33 do 39. Granice u Americi su jasne i obuhvataju teritorije SAD i Kanade. U Evropi se one opisuju na sledei nain: lan 35. odreuje znaaj Partnerstva za mir, te na taj nain ukljuuje u NATO strukturu drave koje su lanice Partnerstva; lan 36. posebno objanjava odnos prema Rusiji , a lan 37. odnos prema Ukrajini, naznaavajui da su praktino granice sa ovim zemljama i granice Evro-atlantskog regiona.271 lan 38. posebno se osvre na afrike zemlje Mediteranskog dijaloga, kao na podruje od
271

Zanimljivo je da se u ovom drugom lanu navodi podrka suverenitetu i integritetu Ukrajine, a da toga nema kada je Rusija u pitanju! Ovo izuzetno podgrejava spekulacije o geostratekim planovima SAD kad je re o Rusiji.

256

257

specijalnog interesa za NATO. I konano, lan 39 koji se bavi proirenjem Alijanse otvara vrata za formalno ulanjenje svih demokratskih zemalja ije bi primanje zadovoljio ciljeve NATO sporazuma. ta znai ova odredba o demokratskim zemljama, imali smo naalost prilike da vidimo nedavno na predsednikim izborima u Makedoniji gde je OEBS priznao i verifikovao oigledan falsifikat, da bi promovisao pro-amerikog kandidata.272 Jo je apsurdnije bilo obraanje predsednika Klintona, neformalnog efa ove nove drave, u Sofiji, 21. novembra, kada je istakao Bugarsku kao svetli primer zemlje u kojoj se potuju prava nacionalnih manjina i na koji bi komije u Srbiji trebalo da se ugledaju. Ta ista Bugarska je u poslednjih dest godina bila promoter izuzetno agresivne ovinistike politike koja je proterala na stotine hiljada Turaka iz zemlje, dok su mnogi bili naterani da pokrste svoja imena. Postavljati pitanje makedonske nacionalne manjine smatra se u toj zemlji za vrhunski hibris. Ali sve je to nebitno, ako je Bugarska izuzetno kooperativna prema zahtevima NATO alijanse; izgleda da je to jedino merilo demokratinosti koje Amerikanci uvaavaju. 3. Tokom bombaradovanja, NATO lideri su neprestano koristili termin intervencija. Po klasinom meunarodnom pravu, radilo se o jasnom napadu, agresiji nekoliko zemalja na jednu suverenu dravu. Meutim, ve po ovom diskursu se videlo da je unutar ove nove drave klasino meunarodno pravo neto to se vie ne priznaje. Od ius gentium, ne prelazi se kao to ovdanji kritiari Novog Svetskog Poretka misle na ius cosmopoliticum, ve, bar deklarativno ili kao pokrie za zavoenje pravde, na ius civitas u ovoj novoformiranoj dravi. Oni zaista svoju akciju nisu smatrali za rat sa neprijateljskom dravom, ve za unutranju policijsku intervenciju, za pokuaj disciplinovanja mangupa koji ne prihvata nova pravila igre. Kada analiziramo situaciju unutar ove nove drave, NATO ima skoro potpuni legitimitet u zavoenju tih novih pravila igre, po kojima je ova organizacija vrhovna policija unutar nove drave i uvar bezbednosti na granicama. Sve zemlje i svi narodi su, bilo preko direktnog lanstva u NATO, bilo preko indirektnog lanstva kroz EU i na taj nain u WEU (buduim vojnim snagama EU, moguim samo kao deo NATO
272

strukture), bilo preko Partnerstva za mir (iji je lan ak i Belorusija), ili konano kao aplikanti za lanstvo, dali svoju saglasanost i priznali vrhovnu politiku i vojnu premo NATO. Svi sem Srba. Zbog gore navedenih razloga, Srbi su jedini ostali u direktnoj konfrontaciji sa NATO pa su i zasnovali svoju nacionalnu i dravotvornu politiku nasuprot NATO. Rezultat takve politike je injenica da je srpski etniki korpus (gde spadaju i Crnogorci kao posebna nacija) faktiki podeljen u pet drava. etiri dela tog prostora su ve ukljueni u NATO dravu: Hrvatska, a sve vie i Crna Gora,273 preko svojih legitimnih predstavnika, Kosmet i Republika Srpska kao protektorati. Ostala je samo centralna Srbija sa Vojvodinom, kao jedini prostor koji nije prihvatio NATO dravni poredak. Otud je ovaj crte sa Singidunumom (ovde Srbijom) kao jedinim neokupiranim mestom u Evropi, zaista verodostojan. Meutim, ako uporedimo situaciju Asteriksa i njegovih suseljana sa naom dananjom situacijom uoiemo dve bitne razlike: 1) Ove dve prie se odvijaju sa vremenskom distancom od dve hiljade godina. Danas je apsolutno nemogue iveti van savremenih globalnih tehnolokih i ekonomskih tokova, to Srbija ve skoro deset godina pokuava. 2) Srbi nemaju magini napitak koji bi reio sve njihove silne i nagomilane probleme; nemaju, naime, njegov dananji pandan-atomsko naoruanje, koji bi im za poetak omoguio odbranu od NATO pakta kao evidentnog agresora. Kada sam gore govorio da smo delimino pobedili, insistirao sam na tome da je ta pobeda verovatno pobeda na kratke staze. NATO drava e najverovatnije nastojati da nas na silu i po svaku cenu ugura u svoje procese integracije. 274 Poslednji rat je pokazao da Srbija nije sposobna
Iako formalno i dalje u SRJ, Crna Gora je, zahvaljujui uzurpaciji savezne vlasti od strane Miloevia, faktiki vie vezana za SAD, nego za Srbiju. Izjave amerikih elnika i naroito priprema planova za odbranu Crnu Gore od Miloevieve agresije (pogledati NIN 2551, str.14.), direktno potvruju da Amerikanci ve vide Crnu Goru kao podruje pod sopstvenom jurisdikcijom. Ekonomska pomo koju lideri ove republike trae i dobijaju od SAD svedoi o tome da se takav stav Amerike prihvata kao legitiman. 274 Mada postoji i druga varijanta; mogue je da, kao to je nekada Jugoslavija napumpavana da bi izgledala kao rajski mamac za sve komunistike zemlje, isto tako sada treba Srbiju uiniti crnom rupom, strailom koje e plaiti sve neposlune unutar
273

Pogledati NIN br. 2551, str. 46.

258

259

da se trajno odbrani od nasrtaja NATO-pakta. Uz svo junako dranje VJ, pokazalo se da danas svijetlo oruje igra mnogo veu ulogu no u vreme Manduia Vuka. Rat se zavrio nakon to su nam oni nekoliko puta razbili kompletan energetki sistem. Jesmo li mogli od toga da se odbranimo? Oigledno je da nismo. Uostalom, kako se i u stratekom dokumentu to kae(lan 62, Stratekog koncepta), danas samo nuklearno oruje moe da obezbedi mir i stabilnost jednoj zemlji.275. Mi ga naalost nemamo i tu prestaje svaka pria o naoj sposobnosti da se trajno odbranimo. U Srednjem veku , kada su se stvari u politici zvale pravim imenom, ako jedna zemlja ili njen suveren nisu bili sposobni da se sami odbrane od najezde vee sile, stupali su u vazalni odnos sa silom koja je to mogla da im obezbedi. Ugovori o vazalnom poloaju jasno su i precizno odreivali prava i obaveze vazala prema sizerenu.276 Na vladar je tokom rata pokuao da zasnuje savremeni vazalni odnos sa Rusijom. Oigledno, u tome nije uspeo: Rusi nisu spremni da rizikuju otvoreni sukob sa NATO paktom da bi nas zatitili. Njih se evidentno ne dotiu kuknjave naih geopolitiara da se majka Rusija brani na Kosovu. Dakle, ostaju nam dve opcije. 1) Da i dalje iracionalno i slavno opstajemo u kompletnoj izolaciji i sluimo kao negativan primer dok nam propada i zemlja, i ekonomija, i to je najgore i stanovnitvo, a da nam Amerikanci i dalje komadaju zemlju i da nas uteruju u integracione tokove tek nakon to su nas razdvojili u pet, est ili vie drava; 2) Ili da i mi , kao i svi drugi stupimo u vazalni odnos sa Amerikancima. Danas se to zove ukluivanje u integracione, globalne, demokratske tokove. Meutim, oigledno je da u jednom NATO paktu ili nekoj drugoj, mnogodravnoj zajednici jedna Belgija, ili sutra Makednija, ne moe da ima isti znaaj i teinu kao SAD, te se termin vazalstvo u mekem i modifikovanom znaenju sa pravom moe
Evro-atlantske drave, kako bi npr. Klinton mogao da pokae Bugarima kako izgleda onaj ko nije dobar, demokratian 275 Pri emu oni insistiraju na zabrani proliferacije tog oruja, to znai da druge zemlje ne smeju da uivaju u miru i sigurnosti, odnosno da za njih moraju da se obrate amerikoj zatiti. 276 Tako je naprimer i knez Lazar pre no to je slavno izginuo na Kosovu dugo bio Ugarski vazal.

koristiti.277 Naravno, moralistiki diskurs o demokratiji, ljudskim pravima uinio je svoje, pa ak i Amerikanci moraju da trae neko takvo pokrie za svoje akcije. Snaga javnog mnenja ipak nije zanemarljiva. Ukljueni na takav nain u NATO dravu, izgubili bismo znatan deo svoje suverenosti, ali bismo sauvali jedan, kakav-takav manevarski prostor unutar koga bismo mogli da traimo svoje mesto. Uz pametniju politiku, sa drugim manjim zemljama, mogli bismo da putem lobiranja i diplomatske borbe postignemo neka relativna poboljanja Naroito bi uputno moglo da bude igranje na kartu sukoba SAD i Evrope. No, po svemu sudei od svega ovoga nee skoro biti nita. Vladavina predsednika Miloevia je takva da podrazumeva kompletan suverenitet (njegov, a ne na, iako ga mi tako doivljavamo zbog injenice da je gospodin Srbin, a ne, recimo, Amerikanac) nad celom teritorijom nad kojom vlada. Strategija Amerikanaca je da mu oduzimaju deo po deo teritorije (kao u Bosni), a njegova da svaki deo na kome nema potpunu vlast, odseca kao delove tela obolele od gangrene (kao Crnu Goru npr., ili ranije Sloveniju ). Rezultat oba procesa je da gubimo i teritorije i narod i sve to je vekovima postizano i stvarano. Strah naroda za dravu se i dalje poveava, a Miloevi i dalje na tome gradi svoj legitimitet ne objanjavajui ljudima pravo stanje stvari .278 Budui da nismo sposobni da se odbranimo, logini zavretak tog procesa je potpuno komadanje srpskog prostora i mogue, veliko odumiranje, pa ak i izginue naroda. Sa ovakvom decizionistikom politikom odbrane potpunog, neokrnjenog
Ovaj termin je ak pomenuo i Zbignjev Beinski u knjizi Velika ahovska ploa koja se nedavno pojavila i kod nas u izdanju CID-a iz Podgorice 278 Ovom stanju stvari znatno doprinosi opozicija. Prvo, onaj deo opozicije koji neopravdano optuuje predsednika Miloevia da je nacionalista, to gospodin oigledno nije. Na taj nain oni odravaju i pojaavaju niim zaslueni Miloeviev legitimitet u srpskom narodu, jer mu pomau da dri monopol na najznaajnije pitanje srpske politike. Drugo, oni nastavljaju da priaju narodu amerike bajke o izgradnji humanog, multikulturalnog, demokratskog drutva civilizovanih naroda, u koje mi samo treba da se ukljuimo i u kome po automatizmu svi poinju da ive bolje. Ovakve nebulozne prie su kontraproduktivne, zato to ljudi vide da situacija u tom svetu uopte nije takva, ve se radi o nasilnikoj hegemoniji jedne sile kojoj je do demokratije u globalnim tokovima stalo koliko do lanjskog snega. Umesto da pospeuju konfuziju u glavama ljudi, opozicioni lideri bi trebalo da iznesu narodu pravo stanje stvari, dakle da objasne da i mi moramo da zasnujemo neku vrstu prinudnog (polu)vazalnog odnosa, da bismo sauvali ono to jo uvek imamo. Pre svega narod, koji je strano izginuo u ovom veku
277

260

261

suvereniteta, koja, iako moralno i pravno opravdana, stoji u potpunoj nesrazmeri sa naim snagama i mogunostima, nek nam je Bog na pomoi.

Summary
Mia urkovi

DICTATORSHIP, NATION, GLOBALIZATION

Mia urkovis book Dictatorship, Nation, Globalization is a collection of eight interdisciplinary essays that enter deeply in the territory of social philosophy, political theory, theory of mass culture, studies of nationalism...Those essays were created in a ten-year period of studying and living in one of the most turbulent places in the world. The author has tried to grasp a multitude of changes in global and local relations that marked the last decade of the twentieth century. Three concepts extracted in the title are the red thread that is laid through all essays: these concepts are the most mentioned in the last ten years and in a way they have influenced the lives of people in Serbia in this period (Milosevis dictatorship and position of Serbian nation in the time of globalization). First essay is Dictatorship of Simulacrums Slobism as Innovated System of Political Dictatorship. Here the author presents a strong thesis that Slobodan Milosevi developed and practiced a new system of dictatorship in Serbia that does not fit into any of the dictatorship forms known before. The author calls it Dictatorship of Simulacrums. The essay consists of three parts. The first part is a descriptive analysis of Slobism in all its aspects. The basic idea is that Milosevi developed a system of simulacrums of which the most important of is the simulacrum of opposition, which he made into protective armour. This armour has two elementary functions: first, it gives him pseudo-democratic legitimacy, and than, it serves as demobilizing mechanism for the citizens, that does not let the oppositional energy of the people canalizes in the direction of changing the system. It is assumed that, in the time of pre-transitional conditions, concretely in the period of the end of a one-party system, when it was felt that social changes must start, Milosevi prevented a real democratic organization of society by directing pseudo-pluralisation himself. Instead of letting parties, non-governmental organizations, syndicates and medias develop independently and spontaneously in grass-rooted form, communists secured the complete political area for themselves with a system of direct and indirect simulacrums and, by controlling it, delayed social changes for the whole decade. The second part of the essay is a comparation of this system with classical systems of dictationship simple, cezaristic and totalitarian that Franz Neumann described in his famous essay. A detailed analysis shows what

262

263

Slobism shares with some of those systems, but it turns out that it does not fit in any of them and that it is really an innovative technique. In the third part, it is shown, by analyzing Milosevis strike on opposition in May 17, 2000, how this whole social system functions in a moment of crises. Mechanisms from the so-called scale of Slobism are being analyzed, i.e. how controlled pseudo-liberty of media and parties is being permitted and how, in the moments of crises, it is being suspended without greater problems so that these indirect simulacrums could be returned in a previously set frame. The second essay is Pop-politics and Pop-ideology. In it, the author expresses an idea about pop-politics and pop-ideology as a special discipline and a special field of study. Starting point is that education, paideia, and with it, the ideologizing of the people, is more and more conducted though powerful mass media and popular culture, instead of classical mechanisms of ideologizing and education, as have been school, church and customary. Therefore, ideologization and manipulation of ones own citizens as well as citizens of other countries is accomplished through all forms of elite and especially mass culture as are films, music, literature, comics... First, sociophilosophical basis for this kind of process are analyzed; the author finds them in the change of function of public opinion and parliament democracy described by Carl Schmitt and Jrgen Habermas. In the other part, first are presented basic mantras of contemporary left-liberal ideology and then it is analyzed on a multitude of examples how these mantras are infused in ones head. The author analyses cultural cold war between USA and USSR that was waged in the field of the pop-politics, and than contemporary film industry with an accent on Disneys movies; the death of rock and roll is also analyzed, as is its replacement with escapist techno matrices. Of course, emancipative and critical potentials that exist in these medias are also being analyzed and the author is giving the example of Lars Von Trier movies. The third essay is Nationalism and Popular Music. Fundamental question that is posed in this essay is whether Milosevi was a nationalist. The author starts by pointing out the tremendous complexity of this question. In order to clarify what it means to be a nationalist and how this term is treated in recent works, the author views basic trends in studies on nationalism in the last ten years. First, he points great complexity and wideness of area covered by the term nationalism. The modernist paradigm in theory of nationalism is explained and its drawbacks are criticized. Then the problem of relations between nationalism and globalization is explained and it is shown why, exactly in the time of larger proliferation and culture mixing, comes to an explosion of nationalism. Finally, the cultural movement in liberal theory that advances classical liberalism by emphasizing need for cultural and national identity (liberal nationalism) is pointed at. Only when he has set this ground for

scientific understanding of nationalism, the author returns to the basic question. Analyzing the period of Milosevis rise in global and local context, the writer shows a complex attitude of Slobodan Milosevi towards Serbian nationalism and proves that Milosevi was not a nationalist. Culture and, above all, popular music is emphasized in order to point that Milosevis regime didnt have anything of classical protectionist nationalistic policy, but on contrary, it affirmated foreign elements; Milosevi, as well as his wife, was closer to international titoistic Yugoslavian ship than Serbian nationalism. The forth essay Culture Industry and National Identity Problem brings out some of the, still emphatically present questions about Serbian identity as a cultural-ethnical nation and identity of Serbia as political community. The author again uses field of popular music and explains why it is an extraordinary indicator of more complicated social and political subjects. He leads us to the question of the status of oriental elements in Serbian popular music and music in Serbia. There are five theses about presence of these elements and a review of Serbian music and music in Serbia. Conclusion is that those oriental elements are legitimate part of both identities and that bringing these identities down to so-called umadijska dvojka pattern is wrong. The main problem is how to put these elements to their proper measure and improve their artistic handling, and whit it, creating popular music of higher quality. The essay Supervision and Hustling was created in the autumn of 1999 and it fallows very specific political and media development in Serbia right after the war on Kosovo. The author is spotting the tendency of a complete denuding of regimes nature that openly, as well as discursively and practically, discloses its own value system under the changed socio-economical circumstances. The monstrous production of Pink television is analyzed and there is a detailed description of manipulative techniques that are conducted through certain quiz show created in that house. But the author broadens his research by analyzing many other aspects of Milosevis manipulation through the mass media. To that point, a detailed research on manipulation through humor, sexuality, quiz, popular music, etc. is undertaken. At the end, it is shown that there is an idealtype pattern for girls and boys that developed in Slobism; also in a specific way the paradigm of a man has changed as the wars ended. The sixth essay is named Discourse on Turbo-folk. It is imagined as a critical analysis of two recent works concerning problems of popular music in Slobism; it is Eric Gordey`s book Culture of Government in Serbia and Ivana Kronjas Deadly Shine. The author emphasizes good sides of these works, but also a lot of defaults and one-sidedness. He is especially interested in basic myth of antagonism between allegedly nationalistic turbo folk and cosmopolitan rock. He is pointing out the one-sided and twisted presenting of the position of rock and roll in Yugoslavia in the eighties as well as

264

265

inappropriate use of term turbo folk where variety of musical genres is putted into. Elementary thesis is that turbo-folk did not originate as a result of a planed, commanded, conscious cultural policy; quite opposite, it is the result of an absence of a cultural policy of any kind and a product of a bare, radical, market mechanisms that ruled in one chaotic wartime. The last two essays are elaborates on globalization and position of Serbian people in the time of the great global turbulences at the end of twentieth century. First of them, Liberal Democracy Globalization: Last Great Modernistic Utopia? Analyses two possible meanings of the term globalization, as a true mutual saturation of cultures because of progress in technology and communications, or as a one-sided, violently pushed NATO globalization realized through abuse of international institutions and selective use of the international law. In direct relation to that is a turn in American foreign policy that during the nineties came from Fukuyamas thesis of the end of the history and a need for photocopying of American liberal democracy to the Huntingtons conflict of civilization. The cause of this turn is that, from under the militant universalization, a need for the Other has come through. Huntingtons book is a success because he brought beck the Other by which the West and the Americans are defined. The last essay The Winners without the Magic Potion claims that, instead of the so-called New World Order, Euro-Atlantic community with high degree of state sovereignty is being constructed. For defending this thesis, the author is analyzing new Strategic Concept of NATO completed in a form of a future constitution of that future state; it is insisted that only NATO can legitimately use force in a specific region or delegate that right to a local authorities. In that constellation of powers, the author writes about the tragic position of the Serbian people, the only one who stayed on the outside of the new community flow and is by force being pushed inside. The author insist on the need that, in spite of all problems, the Serbs must join those flows like the others, establish a vassal relation to the most powerful force in the world that dominates the region. Any other course of our foreign policy could lead us again into direct confrontation with the interests of that force, and that is not something we are capable of.

BELEKA O PISCU

Mia urkovi (1971. Zemun). Studirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je 2001. magistrirao iz oblasti etike i pravne filozofije. Autor je knjige Poredak, moral i ljudska prava (IES, Beograd, 2001), kao i mnotva lanaka. Zaposlen je kao istraiva-saradnik u Institutu za evropske studije, Beograd. Bavi se politikom, pravnom i moralnom filozofijom, klasinom i savremenom politikom teorijom, problemima nacionalizma i nacionalnog identiteta, kao i pitanjima politikih aspekata masovne kulture.

NOTE ON THE AUTHOR

Mia urkovi was born in Zemun, 1971. He graduated philosophy on Faculty of Philosophy, University of Belgrade. In 2001 he took his the Master`s Degree in ethics and philosophy of law from the same university. He is the author of Poredak, moral i ljudska prava Order, Morality and Human Rights, (IES, Belgrade, 2001) and has published numerous articles. He works as a fellow researcher in the Institute for European Studies in Belgrade. His fields of interest are philosophy of politics and law, ethics, classical and contemporary political theory, problems of nationalism and national identity, as well as political aspects of mass- culture.

266

267