BIBLIOTEKA ,MODERNA” ‘Dion Blofeld Urednik IGOR MARKOViC put DO BESMRINOSTI | Preveo Zoran Pavlovié MODERNA / BEOGRADNaslov originala : The Road to Immortal John Blofeld Iglava BEZIMENO (Tao injegovo detovanje) nlz Tao-a mirijade pojava i bica dobijaju svoj ablik, posto su prividnu izdvojenost postigli wzajamnim dejstvorn jina i janga.* ‘Ovakvo shvatanje postojanja kao beskrajnog i bezvre- menog okeana besprekorne tistole na kojem, kroz. uwzajamino delovanje tame i svetlosti, mirijade obmana titraju poput oblaka Sto se neprestano menjaju ili krecu kao neumorni talasi vode, toliko je staro da niko ne moze znati kada javilo. Verovatno starije i od onog Sto se sa pravom moze nazvati taoizmom, bilo j¢ to verovanje koje Kinezi nikada nisu dovodili u pitanje, ma koju veru da su ispovedali. Srod no sa drevnom narodnom religijom davnog doba, ono je postalosamo jezgro taoisti¢kog uenja, prihvaceno kao in nica od konfutijanaca, a zatim bilo utkano i u budizam kada jon stigao sa zapadnih granica. U celoj istotnoj Aziji pojam Najviseg Bia, sustinski xa zapadne religije, zamenjen je pojmom,Najviseg stanja biea jednim bezlicnim saviSensivom iz kojeg potigv sve pojave, ukljuujuci tu i Zoveka, izdvojene jedino obmanom. Premdst se veraje da bogovi postoje, ne pridaje im se najvisi znataj; i onisu, kao demoni, Zivotinje, ribe ili bilo koja vrsta stvoreny; tek zasebna vista biéa évrsto, kao i Covek, vezanih neumolji vim zakonima prolaznosti. T pored toga, ako se duhovna te7nja prema Najvikem uzme kao merilo, onda taoizam medu 5religijama stoji veoma visoko. Pravi taoisticki adepti, ravno- dusni prema mnogobrojnim bozanstvima nasledenim iz po- pularne narodne religije, nimalo nisu bili ravnodusni prema samoj bozanstvenosti; negovanjem Puta oni su teZili da po- stanu mnogo vise nego Sto su bogovi. Pitam se jesu li hri8can- ski misionari, kada su sa ovim Ijudima govorili o bogu, shva- tali da su sa podjednakim uspehom mogli da raspravijaju 0 ‘nekoj ptici, Juhu ili okolnom pejsatu, stvarima nimalo bezna- ajnim, ali koje se slabo tigu oveka. Taoisticki pojam Najviseg jeste ono vrhovno, u éemu se meSaju najdublja filozofija, spiritualna te¢nja, poezija o pri rodi i posmatranje svakog bi¢a i pojave kao svetinje. Ovakvo shvatanje je toliko tude judeo-hri8canskoj tradiciji da zahte- va objagnjenie, tim pre Sio ono predstavija temelj celokupnog taoisti¢kog uécnja, i onog popularnog i onog najdublj Namera ove knjige je pre da bude taka" nego ,teSka', jer tefina i taoizam ne idu zajedno; zato joj je potreban uvod, Sada, bez odlaganja, uzjaSimo zmaja — za to uvek postoji neodoljivi unutarnji poziv — sakupimo stvari za putovanje dalje od Sunca i Meseca i vinimo se pravo u sree beskraja. Tao Tao je nesaznatji, bezmeran, vetan, Kao neizdiferen cirana praznina, gist duh, on je majka kosmosa; kao ne-pra- znina, to je sadréatelj i odrZavalac i, u tzvesnom smistu,susti- na mirijade pojava koja sve prozima. Kao svtha postojanja to je Put neba, zemije i Coveka. Ne-biée, on je izvor biéa. On je nesvestan delovanja, nema cilja, ne traai nagrade ni hale, a ipaksvestvari dovodi do savrsensiva, Poput vode, on blagoscu osvaja svoj pravac. Poput duboke uvale, on je vi8e senovit rncgo blstav. Kao Sto je utio Lao Ce, uvek je najbolje prepus- titi sari Tao-u ostavljajuéi im da idu svojim prirodnim tokom bez naseg uplitanja, On kaze: ,1 najslabija stvar na rncbu i zemji savladuje najjacu; dotaze¢i niotkuda Tao ulazi tamo gde nema naprsline. Ovako ja shvatam vrednost ne-de- lovanja. Malo je onih koji poznaju vrednost ovog ucenja bez, re¢iine-delovanja." 6 Lao Ce nam veli da je , Tao" samo pogodan izraz 7a ono Sto bi najbolje bilo zvati Bezimeno. Nita se ne moze re¢i o ‘njemu, a da se ne okrnji njegova punoéa. Kazati da to postoji ‘nati iskljuciti iz njega ono Sto ne postoji, ako je praznina prava priroda Tao-a. Kazati da to ne postoji znadiiskljuciti eclokupnost prozetu Tao-om. Odbacimo dualisti¢ke katego- rije. Regi ogranigavaju. Tao je bezgrani¢an. On je Taj Hsu (Velika Praznina), slobodan od svojstava, samo-nastao, neuobliten, nepojamno velik, pa ipak u celosti prisutan i u si¢usnoj semenki. On je Taj Ci (Prauzrok, Glavna Pobuda Kosmosa). On je i Taj I (Veliki Izmenitel}), jer njegove promene i moguénosti nikada ne prestaju. Viden ¢ovekovim ogranigenim videnjem, on je takode i Tjen (Nebo), ior ‘viadavine i poretka, On je i Majka Neba i Zemilje, bez cije brane niSta ne bi moglo da postoji. ‘Ova koncepeija Gini Tao mnogo vecim od Boga, posto teolozi smatraju da je Bog zauvek razdvojen od stvorenja koja je stvorio. fako tezi da Zivi u Bozjem prisustvu, hriscanin ne sanja da svako sivorenje moze bili jedno sa Bogom. Zato je Bog manje od beskonatnog, jer izuzima sto nije Bog. Za taoiste nista nije izdvojeno iz Tao-a. Lao Ce ga je nazvao i ‘Tajnom nad tajnama. U Tao Te Djingu* nalazimo: ,Univerzum ima prau- zrok koji se moze nazvati Majka. Upoznaj tu Majku da bi ‘mogao da pojmis njeno Dete; upoznaj Dete da bi mogao da ‘pojmis Majku." Drugim retima, svet oblika ne moze se razu- meti dok se ne shvati praznina, niti je mogu¢e proniknuti u prazninu bez razumevanja sveta oblika. Ovo dvojesu aspekti Jednog. : U ,Tao Te Djingu* stojii ovo: ,Ja ne znam njegovo ime, te ga nazivam Tao, Ako tradite da ga opi8em, mogu re¢i da je ‘ogroman, delatan, da se kreée po velikim krugovima Stavilo je njegovo ime pre rodenja univerzuma. ,Biéc" je njegovo ime kao Majke mirijade pojava, Zbog toga ako po- kuSavas da shvati8 njegovu tajnu, vidi8 ga kao prazninu bez kkraja; ako pokuSavaS da shvati8 ono Sto sadrdi, vidi da je to sustina svega."