ANALIZA TOKA PROCESA

Do sada su razmatrane odluke u vezi sa oblikovanjem procesa koje se donose na makronivou. To su odluke koje se odnose na izbor vrste procesa i izbor vrste tehnologije. Da bi se odluke koje se donose na makro nivou upotpunile potrebno je da ih prate i odgovarajue odluke koje se donose na mikro nivou upravljanja organizacijom. U tom smislu sastavni deo oblikovanja procesa jeste i analiza toka procesa i prostorni raspored sredstava za rad, a odluke u vezi sa tim treba da pomognu menamentu da se doe do optimalnih procesa. Odluke koje se donose na mikronivou upravljanja imaju znaajan uticaj na odluke koje se odnose na funkcionisanje ostalih delova proizvodnje, ukljuujui one koje se odnose na: terminske planove, visinu zaliha, oblikovanje sadraja radnih zadataka i metoda za kontrolisanje kvaliteta. Osnovni cilj istraivanja tokova procesa, a u praksi se javlja veliki broj tokova kojima se povezuju ulazne sa izlaznim veliinama iz proizvodnog sistema jeste da se pronau bolje (efikasnije) metode i postupci rada. Analiza toka procesa vri se opisno primenom Karte toka procesa i Dijagramom toka procesa i korienjem modela toka procesa. Obe ova oblika analize mogu se koristiti za poboljanje isporuivanja i isporuke (skraenje roka isporuke, kvaliteta rezultata procesa, poveanje fleksibilnosti proizvodnih procesa i snienje trokova proizvodnje.Da bi se procesi bolje oblikovali potrebno je da se tokom analize pored tokova procesa uzmu u obzir i kupci (korisnici), snabdevai, raspoloivost strunih kadrova i drugo. Karta toka procesa i Dijagram toka koriste se za opisivanje postojeeg stanja procesa i za poboljanje stanja procesa u proizvodnim sistemima, gde se u okviru njih podrazumeva i sistemi usluivanja. Da bi se izvrila analiza toka procesa potrebno je predhodno da se opie izabran proizvodni sistem ukljuujui: njegove kupce (potroae, klijente), izlazne veliine, ulazne veliine, snabdevae, ogranienja i naravno procese transformacija ulaznih u izlazne veliine. Postupak analize toka procesa primenom Karte toka procesa i Dijagrama toka izvodi se u sledeih osam faza [ ]. 1. Sastaviti tim ili odrediti pojedinca koji e raditi analizu i poboljanje procesa; 2. Odrediti ciljeve analize toka procesa koji mogu biti: poveanje delotvornosti i efikasnosti procesa, poveanje motivisanosti izvrilaca, smanjenje vremena ciklusa proizvodnje, bolji raspored sredstava za rad itd.; 3. Izabrati proizvodni proces za analiziranje, to moe biti cela proizvodnja tj. svi procesi, ili samo neki kritini proces proizvodnje; 4. Utvrditi sa kojim se kupcima i snabdevaima se moe raunati; 5. Opisati postojei proces transformacije koji se odvija u sistemu pomou Karte toka procesa ili Dijagramom toka i karakteristika parametara procesa; 6. Oblikovati poboljani proces promenom toka procesa ili korienih ulaznih veliina (Opisati ga Kartom toka procesa ili Dijagramom toka; 7. Dobiti odobrenje za poboljani proces od strane menadmenta i 8. Sprovesti novooblikovani proces. U sluaju da proces ne postoji potrebno je opisati eljeni proces. U cilju poboljanja tj. da bi se poveala delotvornost i uinak proizvodnih procesa potrebno je razmotriti sledee uticajne elemente i ako je potrebno izmeniti neke od njih: 1. Ulazni materijal (sirovina) 2. Dizajn rezultata procesa rada (proizvodi, usluge) 3. Sadraj radnih zadataka (operacije) 4. Faze procesa tokom eksploatacije 5. Informacije za upravljanje 6. Oprema ili alati i 7. Snabdevai i kooperanti. 36

Analiza toka procesa se koristi za opis transformacije ulaznih veliina proizvodnog sistema u izlazne pri emu se analiza moe da vri na osnovu opisa toka materijala ili opisa toka informacija. Analiza procesa praenjem toka materijala svojstvena je uglavnom inenjerima koji prate fabriku proizvodnju, mada ima znaajnu primenu za analizu procesa u uslunoj delatnosti. Analizu procesa praenjem toka informacija koriste uglavnom sistem analitiari (na primer u informacionim sistemima). Obe analize koriste se istim postupkom mada se misli da su one sasvim razliite. Analiza toka materijala Ideju da se proces moe analizirati praenjem toka materijala razvili su 1900. godine industrijski inenjeri, koji za organizaciju rada primenjivali naela Tajlor-ovog Metoda naunog upravljanja. Postupak ove analize svodio se na sledee. Prvo su detaljno razmotreni svi elementi procesa, a zatim i njihova meuzavisnost kako bi se iznali elementi za poboljanje delotvornosti procesa. U sadanjim uslovima primena analize toka procesa (bilo praenjem toka materijala ili toka informacija) primarno je podstaknuta potrebom skraenja vremena trajanja ciklusa proizvodnje (Tcp) i ukupnog vremena porudbine, izrade i distribucije. Za to je potrebno smanjivanje svih gubitaka (rasipanja) u procesu. Pod gubitkom tokom izvoenja proizvodnog procesa podrazumeva se svaka operacija ili aktivnost koja neutie na uveanje ukupne vrednosti rezultata procesa (proizvoda ili usluga). Tu su ukljueni: vreme magacioniranja (skladitenja) materijala (ulazni materijal, poluproizvodi i gotovi proizvodi), vreme kretanja proizvoda od jednog radnog mesta do drugog i do skladita, vreme kontrolisanja, sva kanjenja itd.. Samo ono vreme kada maina ili radnik sa mainom ili samostalno rade (obrauju materijal) smatra se korisno utroenim vremenom tokom ciklusa proizvodnje jer se tada uveava predhodna vrednost materijala. Analiza procesa praenjem toka materijala se upravo vri kako bi se snimanjem postojeeg stanja procesa, otkrili i znaajni gubici, da bi se u fazi poboljanja procesa oni eliminisali ili umanjili. Da bi se detaljno opisali postojei ili eljeni tokovi procesa (ukoliko ne postoje), analitiari koriste etri vrste dokumenata. To su: crte montae, plan sklapanja (montae), postupci i karta toka ili dijagram toka. Na osnovu crtea montae koji se dostavlja tehnikoj i operativnoj pripremi od strane konstruktora sainjava se plan montae kako bi se jasno prikazao redosled pojedinih operacija koje se koriste za sklapanje nekog proizvoda. Na slici je prikazan plan montae vijka.

37

Tim planom opisani su koraci u procesu montae i oznaeni svi delovi koji ulaze u konaan proizvod. Postupci rada su detaljniji od plana montae, jer pored redosleda operacija (aktivnosti) koje su potrebne da bi se uradio jedan deo, sadre pratee alate i pribore, elemente vremena rada. Crte montae, plan montae i pojedinani postupci, izvedeni su iz konstruktivne dokumentacije (sklopnog crtea, sastavnice i radionikih crtea delova) i u potpunosti specificiraju kako treba proizvod izraditi. Ovi dokumenti pomau da se korienjem Karte toka ili Dijagrama toka opie tok procesa nastajanja proizvoda. Svi zajedno sadre dovoljno elemenata da se izvri analiza toka procesa i uoe elementi za njegovo poboljanje. Kartom toka proces se opisuje korienjem sledeih simbola: - Operacija izrade (radni zadatak) - Operacija kontrolisanja (kvalitet i kvantitet) - Operacija transporta (kretanje materijala od jedne take do druge)

- Operacija skladitenja (zalihe,i materijali koji ekaju na sledeu operaciju i gotovi proizvodi - Zastoj u redosledu izvoenja operacija

Osim to su na Karti toka ucrtane sve operacije (redosledno) u njoj za pojedine operacije unete i veliine kao to su: mere kretanja (m), optereenja transportnih puteva (kgm) i elementi vremena rada, pa iako nisu prostorno oznaeni kao kod Dijagrama toka, korisni su za uporeenje poboljanog i postojeeg stanja toka procesa i procenu efekata poboljanja. Dijagram toka ima naroit znaaj zbog prostornog prikaza tokova materijala tokom izvoenja procesa za pojedine proizvode. Pored toga na osnovu vidljivog prostornog rasporeda sredstava za rad i svih putanja moe se doi do optimalnog rasporeda. Moe se sa pravom rei da su Dijagram toka i Karta toka ako se zajedno koriste, kljuno sredstvo analitiaru procesa za unapreenje tokova materijala. Sagledavanjem postojeeg stanja analitiar ili tim u svrhu poboljanja procesa mogu objediniti, izbaciti ili pojednostaviti neke operacije, pa time delovati i na izmenu postupka, a ona utie na promenu prostornog rasporeda sredstava za rad. U odreenom sluaju potreban je i redizajn proizvoda. U cilju poboljanja protoka materijala potrebno je ne samo da se sveobuhvatno sagleda postojee stanje ve da se analizom tog stanja nau i odgovori na sledea pitanja [ ]: 1. TA kupac zahteva i koje su operacije potrebne da bi se odgovorilo zahtevima? Da li je potrebna i mogua izmena postupka ili izmena oblika proizvoda kako bi se poveala njegova tehnologinost? 2. KO je zaduen za izvoenje svake operacije? Da li bi promenom sadraja radnog zadatka i preoblikovanjem operacija i izmenom postupka postiglo smanjenje strunog rada i 38

umanjenje radnih sati? Da li bi se neke operacije mogle objediniti i time obogatio sadraj radnog zadatka kako bi se postigla vea produktivnost sa poveanjem motivacije rada? Ko su snabdevai i da li ih treba promeniti ili na njih prebaciti jo neke operacije? 3. GDE (na kom radnom mestu) se izvodi svaka operacija? Da li se prostorni raspored sredstava za rad moe poboljati, tako da se znaajno skrate udaljenosti pri kretanju materijala? 4. KADA se izvodi svaka operacija? Da li postoje veliki gubici vremena i gomilanje zaliha, tj. da li neke operacije predstavljaju usko grlo u proizvodnji? 5. KAKO se operacije izvode i da li postoje efikasnije metode, postupci i oprema? Da li se izmenom operacija u postupku rada moe olakati rad i skratiti vreme izvoenja operacija i ciklusa proizvodnje? Primena analize toka materijala nije ograniena samo fabriku proizvodnju. Znaajnu primenu nalazi i u uslunoj delatnosti kao to su: restorani, perionice, potanske i bankarske usluge, robne kue, trgovine na malo itd.. S obzirom da je napomenuto da se na slian nain vri analiza toka procesa praenjem toka informacija u ovom delu se nee posebno razmatrati. ZAKLJUCI U ovom poglavlju naglasak je dat na sistemski prilaz pri analizi procesa i posebno je istaknuta opisna analiza korienjem Karte toka procesa i Dijagrama toka, pomenuto je da se koristi ianaliza primenom modela toka procesa. Oba ova oblika analize mogu se koristiti za poboljanje isporuivanja i isporuke (skraenje roka isporuke, kvaliteta rezultata procesa, poveanje fleksibilnosti proizvodnih procesa i snienje trokova proizvodnje. Pored ovog istaknuto je sledee: Preduslov za analizu toka procesa je definisanje proizvodnog sistema, ukljuujui, ogranienja, kupce, ulazne i izlazne veliine, snabdevae i tokove procesa. Bilo da se tok procesa analizira preko protoka materijala ili protoka informacija koristi se isti postupak koji obuhvata: opis tokova u sistemu primenom Karte toka i Dijagrama toka i nalaenje odgovora na karakteristina pitanja (ta se radi, ko to izvrava, gde i kako radi). Kao rezultat sprovedene analize i poboljanja moe da bude izmena u pojedinim ili svim elementimaili procesa (izlazi, sirovine, alati, oprema, poslovi, metode i informacije) Pri analiziranju toka procesa koriste se etri vrste dokumenata: crtei montae, planovi montae, postupci i karta i dijagram toka procesa. Oni opisuju kako se proizvod izrauje i kako materijal protie kroz proizvodni proces. Oblikovanje procesa treba da bude voeno zahtevima i potrebama kupaca i biljim nainima za njihovo zadovoljenje. Socio-tehniki pristup je imperativ da bi se pri oblikovanju procesa pored oblikovanja fizikog toka materijala oblikovao sadraj radnih zadataka izvrioca. Angaovanjem projektantskih timova takvi procesi e zadovoljiti ne samo ekonomske zahteve, ve i humane. Klasina primena oblikovanja procesa kroz modeliranje toka procesa odnose se na simulaciju u pogonu i tokove kroz sredstva za pruanje usluga kao to su u bolnicama, restoranima, robnim kuama itd.

39