UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA ODSEK ZA RAUNARSTVO I INFORMATIKU KATEDRA ZA AUTOMATIKU I UPRAVLJANJE SISTEMIMA

VIRTUELNI SIMULATOR I GENERATOR EKG SIGNALA

DIPLOMSKI RAD

KANDIDAT: Dejan Prijevi Novi Sad, 2005.

MENTOR: doc. dr. Nikola Jorgovanovi

Sadraj

1 2

UVOD .......................................................................................................................................................4 UREAJI ZA SIMULIRANJE EKG SIGNALA ...............................................................................6 2.1 2.2 PRIMENA UREAJA ZA SIMULIRANJE EKG SIGNALA ...................................................................... 6 POSTOJEI TIPOVI EKG SIMULATORA ............................................................................................ 7

3 ELEKTRINA AKTIVNOST SRCA, KARAKTERISTINI TALASI I NORMALNI INTERVALI EKG ZAPISA..........................................................................................................................10 3.1 3.2 3.3 4 4.1 4.1.1 4.2 4.2.1 4.2.2 4.2.3 4.3 4.4 4.4.1 4.4.2 4.4.3 4.4.4 4.4.5 4.5 4.6 5 FIZIOLOKA POZADINA ZAPISA NA ELEKTROKARDIOGRAMU ....................................................... 10 KARAKTERISTINI TALASI EKG SIGNALA .................................................................................... 11 NORMALNI INTERVALI EKG SIGNALA .......................................................................................... 12 VIRTUELNA INSTRUMENTACIJA .................................................................................................... 13 LabVIEW programski alat .......................................................................................................13 MATEMATIKO MODELOVANJE KARAKTERISTINIH TALASA EKG SIGNALA .............................. 14 Matematiko modelovanje P talasa .........................................................................................14 Matematiko modelovanje F (flater ili leprajuih) talasa.....................................................15 Matematiko modelovanje QRS kompleksa.............................................................................17 GENERISANJE CIKLUSA EKG SIGNALA ......................................................................................... 18 PRIMERI EKG RITMOVA I ARITMIJA SIMULIRANIH POMOU VIRTUELNOG EKG SIMULATORA ... 21 Normalan sinusni ritam............................................................................................................21 Sinusna (respiratorna) aritmija ...............................................................................................22 Lepranje pretkomora ..............................................................................................................22 Atrijalna fibrilacija...................................................................................................................23 Ventrikularna tahikardija.........................................................................................................24 GENERISANJE SIGNALA NA ANALOGNOM IZLAZU AKVIZICIONE KARTICE .................................... 25 KORISNIKI INTERFEJES VIRTUELNOG EKG SIMULATORA .......................................................... 26

VIRTUELNI SIMULATOR I GENERATOR EKG SIGNALA.....................................................13

TESTIRANJE VIRTUELNOG EKG SIMULATORA....................................................................27 5.1 REZULTATI SNIMANJA SIGNALA EKG SIMULATORA OSCILOSKOPOM .......................................... 27 5.1.1 Normalan sinusni ritam............................................................................................................27 5.1.2 Atrijalna tahikardija.................................................................................................................28 5.1.3 Lepranje pretkomora (atrijalni flater) ...................................................................................28 5.1.4 Ventrikularna bigeminija .........................................................................................................29 5.1.5 Ventrikularna tahikardija.........................................................................................................30 5.1.6 Ventrikularna fibrilacija ..........................................................................................................31

6 7

ZAKLJUAK........................................................................................................................................32 PRILOG .................................................................................................................................................34 7.1 SNIMCI SIMULIRANIH EKG RITMOVA I ARITMIJA ......................................................................... 34 7.1.1 Normalan sinusni ritam............................................................................................................34 7.1.2 Nodalna tahikardija .................................................................................................................35 7.1.3 Atrijalna tahikardija.................................................................................................................36 7.1.4 AV blok I stepena......................................................................................................................37 7.1.5 AV blok II stepena tip Mobitz I ...............................................................................................37 7.1.6 AV blok II stepena tip II (Mobitz II).........................................................................................38 7.1.7 AV blok III stepena ...................................................................................................................39 7.1.8 Lepranje atrija (Atrijalni flater).............................................................................................40 7.1.9 Atrijalna fibrilacija...................................................................................................................41 7.1.10 Preuranjeni atrijalni kompleks (PAC) .....................................................................................42 7.1.11 Preuranjeni ventrikulani kompleks (PVC)...............................................................................43

7.1.12 7.1.13 8

Ventrikularna tahikardija.........................................................................................................43 Ventrikularna fibrilacija ..........................................................................................................44

LITERATURA ......................................................................................................................................46

1 Uvod
Razvoj ureaja i softverskih aplikacija za praenje i analizu EKG signala uvek prati i razvoj simulatora EKG signala. EKG simulatori se koriste kako pri samom razvoju opreme i korisnikih programa za snimanje i analizu EKG-a, tako i prilikom evaluacije EKG opreme i dijagnostikog softvera. Analiziranje EKG snimaka i prepoznavanje simptoma sranih oboljenja je veoma sloen zadatak koji esto predstavlja tekou ak i za vrlo iskusnog lekara. Oblici snimljenih talasa se razlikuju od pacijenta do pacijenta, tako da ih je nekada jako teko prepoznati i razlikovati. Stoga su korisniki programi koji analiziraju EKG signale, prepoznajui aritmije, lekarima od velike koristi. Prilikom razvoja i testiranje korisnikih programa za analizu EKG sigala izbor sranih ritmova i aritmija je veoma bitan. Pretraivanje dugakih EKG snimaka (poput onih koji se mogu nai u bazi EKG signala MIT-BIH), traei odgovarajue EKG ritmove i aritmije, esto predstavlja mukotrpan posao. Bez obzira koliko je velika baza EKG snimaka, deava se da ne sadri u sebi svaku moguu kombinaciju sranih ritmova i aritmija. Zato je mnogo jednostavnije koristiti simulirane EKG signale. Sam razvoj simulatora EKG signala zahteva saradnju izmeu lekara, inenjera, matematiara i programera radi postizanja to realnijih rezultata prilikom generisanja EKG signala. Simulator EKG signala mora biti u mogunoti da na izlazu generie signale to slinije realnom EKG-u. Ukoliko ovo ne bi bio sluaj moglo bi se desiti da sistem ili ureaj koji je projektovan i testiran pomou datog simulatora, savreno funkcionie sa simuliranim signalom dok se u realnoj situaciji pokazuje neispravnim. Cilj ovog diplomskog rada je razvoj simulatora i generatora EKG signala korienjem programskog alata LabVIEW. Ureaj treba da simulira EKG signale i da ih generie na analognom izlazu akvizicione kartice. U ovom radu je prikazan korisniki program za simuliraciju EKG signala i njihovo generisanje na analognom izlazu akvizicione kartice. Svi simulirani EKG signali se odnose na II odvod EKG-a. Ovaj rad je podeljen po poglavljima. Prvo poglavlje je uvod u rad i daje kratak pregled teme koja je obraena u ovom radu. U drugom poglavlju je navedena neformalna podela postojeih simulatora EKG signala. Takoe su predstavljeni neki od postojeih simulatora EKG signala sa njihovim osnovnim karakteristikama koje se tiu simuliranih EKG signala, kao i nain izvedbe i njihova namena. Tree poglavlje je kratko upoznavanje sa elektrinom aktivnou srca karakteristinim talasima i normalnim intervalima EKG signala koji su bitni za modelovanje talasa u ovom radu. etvrto poglavlje opisuje razvoj virtuelnog EKG ureaja u programskom jeziku LabVIEW. Dat je prikaz funkcija za modelovanje EKG signala i njegovo generisanje na analognom izlazu akvizicione kartice kao i opis korisnikog interfejsa. Takoe je dat prikaz simuliranih EKG signala nekih sranih ritmova i aritmija.

U petom poglavlju su predstavljeni rezultati generisanja simuliranih EKG signala snimljeni osciloskopom. Uz svaki snimak simuliranog EKG signala je prikazan i realni EKG snimak odgovarajueg sranog ritma ili aritmije. U estom poglavlju je izloen zakljuak i navedene mogunosti daljeg razvoja ureaja razvijanog u ovom radu. Sedmo poglavlje je prilog u kom su predstavljeni snimci svih simuliranih EKG signala pomou simulatora EKG signala razvijanog u ovom radu i uporeeni sa realnim EKG snimcima odgovarajuih sranih ritmova ili aritmija. Za svaki simulirani EKG signal je priloena tabela sa vrednostima parametara korienim za simulaciju.

2 Ureaji za simuliranje EKG signala

Simulatori i generatori signala su nezaobilazni deo opreme koja se koristi pri razvoju i evaluaciji aplikacija, bilo da su one hardverske ili softverske. Posebno mesto meu simulatorima zauzimaju simulatori EKG signala. Sami simulatori EKG signala su najee sastavni delovi opreme koja se koristi za testiranje defibrilatora, monitora vitalnih funkcija, EKG ureaja ...

2.1 Primena ureaja za simuliranje EKG signala

U dananje vreme primena simulatora EKG signala je raznovrsna. Ona se kree od testiranja opreme za preenje i snimanje EKG signala, testiranje i evaluaciju ekspertskih sistema za prepoznavanje aritmija, edukativne svrhe. Karakteristike pojedinih EKG simulatora zavise od njihove namene. Primena EKG simulatora moe biti: 1. EKG simulatori koji se koriste za testiranje ureaja za praenje i snimanje elektrine aktivnosti rada srca (elektrokardiografi i EKG monitori). 2. EKG simulatori koji se koriste pri razvoju i testiranju aplikacija za prepoznavanje aritmija i analizu sranih ritmova. a. EKG simulatori koji se koriste za testiranje i kalibraciju ureaja koji treba da prepoznaju i tretiraju aritmije sa moguim smrtnim ishodom (automatskih eksternih defibrilatora, AED defibrilatori, i automatskih implatibilnih defibrilatora, koji se ee nazivaju implatibilni kardioverteri [1]) b. EKG simulatori koji se koriste pri razvoju i evaluaciji aplikacija koje treba da prepoznaju aritmije (npr. ekspertski sistemi ili dijagnostiki softver) c. EKG simulatori koji se koriste pri razvoju i testiranju aplikacija koje analiziraju EKG signale (npr. analiza ST segmenta) 3. U edukativne svrhe (obuavanje studenata i medicinskog osoblja) EKG simulatori mogu biti softverski implementirani, kao korisniki programi koji upravljaju hardverom na ijem se izlazu generiu signali ili hardverski implementirani, kao zasebni ureaji ili delovi ureaja, npr. pacijent simulatora, za testiranje monitora vitalnih funkcija. Ova podela nikako ne moe biti smatrana striktnom i konanom.

2.2 Postojei tipovi EKG simulatora

Danas postoje vie vrsta EKG simulatora ije karakteristike zavise od njihove namene. Dok su jedni sastavni deo test opreme EKG ureaja, drugi su pak vienamenski i kao takvi mogu da se koriste kao instrumenti za testiranje EKG ureaja, dijagnostikog softvera, u edukativne svrhe... Neki od postojeih EKG simulatora e biti kratko prikazani dalje u ovom podpoglavlju. Jedan primer softverski realizovanog simulatora EKG signala je simulator iz rada K. Dubovika, Automatska analiza aritmija ekspertski sistem za odeljenje intenzivne nege [2], a koji je u tom radu posluio pri razvoju i testiranju ekspertskog sistema za detekciju QRS kompleksa i klasifikaciju oblika QRS kompleksa. Ovaj simulator je takoe posluio kao osnova ovog rada u delu koji se tie formula za matematiko modelovanje EKG signala. Na slici 2.1 vidimo EKG simulator kineskog proizvoaa Beijing meigaoyi Co., Ltd model MGY-E01 [3], koji je osmiljen kao kombinacija standardne PC konfiguracije i hardverskog dodatka sa izvodima za elektrode EKG ureaja. Ureaj je omoguuje kalibraciju i testiranje EKG opreme, evaluaciju dijagnostikog softvera EKG opreme, kreiranje baze EKG snimaka i edukaciju. Hardverski deo poseduje implementirane EKG signale 12 odvoda i generator etvrtki. Takoe poseduje implementirane 3-kanalne EKG signale za testiranje Holtera i generator etvrtki. Poseduje mogunost generisanje bilo kog eljenog talasnog oblika korienjem korisnikog programa. Korisniki program poseduje implementiranu bazu normalnih i patolokih EKG snimaka. Takoe moe da generie EKG signale gde korisnik zadaje vrednosti parametra koji se koriste za modelovanje signala. Korisnik zadaje trajanja pojedinih intervala, trajanje i amplitudu karakteristinih talasa, RR interval i modeluje ST segment... Korisniku se prua mogunost da nacrta izgled talasa koji e biti generisan na hardverskom izlazu ovog ureaja.

Slika 2.1 Simulator EKG signala MGY-E01 firme Beijing meigaoyi Co., Ltd

Primer simulatora za testiranje EKG opreme je pacijent simulator (slika 2.2), proizvoaa Metron [4], tip PS-410. Ovaj ureaj ima mogunost simulacije pedijatrijskog sinusnog normalnog ritma, mogunost definisanja frekvencije normalnog sinusnog ritma, poseduje 35 implementiranih EKG ritmova i aritmija, simulaciju promene nivoa ST segmenata, simulaciju karaktristinih EKG signala za evaluaciju dijagnostikog softvera EKG opreme.

Slika 2.2 Pacijent simulator PS 410 firme Metron

Slika 2.3 Ureaj za testiranje defibrilatora, QA 40 MK, firme Metron

Kao primer simulatora koji su sastavni deo opreme za testiranje defibrilatora [1] je i MK-II Defibrillator Analyzer, tip QA-40,proizvoaa Metron [4] (slika 2.3). QA40 je analizator defibrilatora, razvijen za testiranje eksternih manuelnih i AED defibrilatora. Ureaj moe da radi kao samostalni, stand alone, ureaj ili moe da radi kao deo daljinski upravljanog automatizovanog sistema zasnovanog na PC-u. Neke od karakteristika EKG simulatora je simuliranje EKG signala sa 12-odvoda, snimanje izlaznog signala i reprodukovanje snimka na izlazu simulatora, definisanje frekvencije simuliranog EKG signala normalanog sinusnog ritma, mogunost simulacije velikog broja sranih ritmova ili aritmija kao i 8 implementiranih procedura za testiranje automatskih defibrilatora. Na slici 2.4 moemo videti interaktivni online simulator EKG signala, nazvan The Six Second ECG, Cardiac Rythm Simulator, koji se nalazi na sajtu SkillStat Learning [5]. Ovaj sajt je namenjen obuavanju i usavravanju medicinskog osoblja pa je s tom idejom napravljen i sam simulator EKG signala. Posetilac sajta ima mogunost online izbora sranog ritma ili aritmije iju simulaciju eli da vidi, kao i kratko objanjenje svakog simuliranog sranog ritma i aritmije.

Slika 2.4 EKG simulator na sajtu SkillStat Learning

Primer EKG simulatora koji ima edukativnu namenu predstavlja kombinacija lutke fantoma Skilltrainer 200 i EKG simulatora Heartsim 200 proizvoaa Laerdal [6] (slika 2.5). Ova kombinacija prua izuzetne uslove za obuavanje medicinskog osoblja. S obzirom da je ovaj simulator namenjen obuavanju medicinskog osoblja, projektovan je tako da pored mogunosti simuliranja vie vrsta sranih ritmova ili aritmija, omoguava i simulaciju promene sranih ritmova prilikom defibrilacije, to jest poseduje mogunost zadavanja oekivanog ritma nakon defibrilacije ili kardioverzije. Predava ima potpunu kontrolu nad redosledom i tipom sranog ritma pre i nakon defibrilatornog oka. Mogunost interaktivnog izbora tipa aritmije ini ovaj simulator veoma korisnim edukativnim sredstvom.

Slika 2.5 EKG simulator Heartsim 200 i lutka fantom Skilltrainer proizvoaa Laerdal

3 Elektrina aktivnost srca, karakteristini talasi i normalni intervali EKG zapisa 3.1 Fizioloka pozadina zapisa na elektrokardiogramu
U srcu razlikujemo dve vrste muskulature: radnu muskulaturu atrija i ventrikula (sranih pretkomora i komora) i provodni sistem (neuromuskulaturu). Provodni sistem se sastoji od sinusnog (tanije: sinoatrijalnog, SA) vora (slika 3.2), atrioventrikularnog (AV vora ili nodusa), Hisovog snopa, leve i desne grane koje se dalje granaju sve do mree Purkinjevih vlakana.

Slika 3.1 Talasi na EKG zapisu

Slika 3.2 Presek i graa srca

Akcijom srca upravlja sinusni vor, koji ima uroeni automatizam, ali frekvenciju prilagoava potrebama. Sinusni vor ija se aktivnost na EKG-u ne vidi direktno, prvo aktivira muskulaturu atrija (depolarizacija atrija) to se na EKG-u oitava kao P talas. Impuls iz atrija prelazi u ventrikule putem spoja koji se satoji iz AV vora i susednih struktura. Impuls prvo uspori u samom spoju da bi zatim jako ubrzao kroz Hisov snop i njegove ogranke koji ga sprovode po itavoj muskulaturi ventrikula. Aktivacija (depolarizacija) radne muskulature ventrikula se na elektrokardiogramu oitava kao QRS ili inicijalni kompleks. Vremenski razmak izmeu P talasa, koji oznaava aktivaciju radne muskulature atrija, i QRS kompleksa, koji predstavlja aktivaciju radne muskulature ventrikula, potreban je da bi se pretkomore kontrahovale, dok su ventrikule jo uvek oputene i spremne da u optimalnom trenutku dovre punjenje komora [7]. Duina ovog segmenta odgovara kanjenju impulsa u AV voru [8]. T talas predstavlja ponovno uspostavljanje prvobitnog naboja repolarizaciju ventrikula. Atrije takoe imaju svoj talas repolarizacije ( Ta ), ali njega gotovo uvek prekriva ventrikularni QRST kompleks na elektrokardiogramu snimljenom standardnom metodom [7].

10

Slika 3.3 EKG signal tokom jednog sranog ciklusa [9]

Na slici 3.3 su oznaeni svi karakteristini talasi koji se javljaju na normalnom elektrokardiogramu. Jasno su uoljivi P talas, QRS kompleks, T i U talas. Pored karakteristinih talasa na slici 3.3 su oznaeni i normalni intervali u jednom sranom ciklusu. Takoe, na slici 3.3 moemo videti standardnu podelu matrice EKG papira. Elektrokardiografski papir je milimetarski papir sa horizontalnim i vertikalnim linijama na odstojanju od 1 mm. Na svakih 5 mm je linija podebljana. Vreme se meri du horizontalnih linija. Normalna brzina odvijanja papira je 25mm/s, te odgovara podela: 1 mm = 0.04 s; 5 mm = 0.2 s. Menjanjem brzine odvijanja trake menja se i prikaz EKG-a na papiru. Postavljeni su standardi za brzinu kretanja trake, samim tim i ispisa EKG signala. Standardne brzine su 12.5 mm/s, 25 mm/s i 50 mm/s. Neki proizvoai koriste i druge brzine, ali prethodno navedene su najee u upotrebi [10].

3.2 Karakteristini talasi EKG signala

P talas je u II odvodu uvek pozitivan, jedini sluaj u kom sreemo negativan P talas u II odvodu je kod nodalnih udaraca i ritmova. Normalan P talas ne traje due od 0,10 s i nije vii od 2,5 mm u II odvodu [7]. QRS kompleks predstavlja depolarizaciju ventrikula i najvaniji je deo ventrikularnog kompleksa. Normalno trajanje mu je oko 0,10 s. Produavanje trajanja ovog kompleksa na 0,12 s ili vie, najee ukazuje na blok grane [7]. 11

T talas je, kod normalnih EKG ritmova, pozitivan u II odvodu i asimetrian. Uzlazni krak se odvaja u blagom luku od spojnice i prelazi u zaobljen vrh, a zatim strmo pada [7]. U talas je talas male, pozitivne amplitude (normalno ne vii od 1 mm) koji sledi nakon T talasa, a koji je prisutan na elektrokardiogramu mnogih zdravih osoba. O genezi ovog talasa ne postoji jedinstveni stav [7].

3.3 Normalni intervali EKG signala

RR interval predstavlja rastojanje izmeu 2 susedna R pika i slui za odreivanje komorskog ritma [8]. PP interval predstavlja rastojanje izmeu 2 susedna P talasa i slui za odreivanje pretkomorskog ritma [8]. PR interval obuhvata vreme potrebno za depolarizaciju pretkomora, kanjenje sprovoenja u AV voru i prolazak impulsa kroz Hisov snop i njegove grane, sve do nastanka depolarizacije komora. Meri se od poetka P talasa do poetka QRS kompleksa. Normalne vrednosti su od 0.12-0.20s, najee je 0.16s i zavisi od srane frekvencije (to je frekvencija manja to je PR interval dui) [8]. QRS interval predstavlja vreme depolarizacije komora. Meri se od poetka Q talasa (ili R ukoliko Q nije vidljiv) do kraja S talasa. Gornje granice intervala su 0.100.11s [8].

12

4 Virtuelni simulator i generator EKG signala

U ovom poglavlju je ukratko objanjen pojam virtuelne instrumentacije i programski alat LabVIEW, predstavljene su matematike funkcije pomou kojih su modelovani talasi kao i sama izvedba simulatora i generatora EKG signala u LabVIEW-u nazvanog Virtuelni EKG simulator. Svi simulirani EKG signali se odnose na II odvod EKG-a.

4.1 Virtuelna instrumentacija

Virtuelna instrumentacija predstavlja metodologiju za projektovanje mernih instrumenata koja koristi standardni raunar opte namene kao to je PC ili laptop, specijalne harderske komponente za akviziciju i digitalnu konverziju signala i raunarske programe koji obezbeuju prikupljanje, obradu i prikaz signala na raunaru [11]. Ovaj pojam je definisan od strane firme National Instruments [12] 80tih godina prolog veka. Ova kompanija se bavi poizvodnjom komponenata za mernu industriju i automatizaciju. Razvila je specijalni softverski paket LabVIEW (Laboratory Virtual Instrument Engineering Workbench) koji omoguava da se isprogramiraju ureaji koji e vriti istu ulogu kao i konvencionalni merni i upravljaki instrumenti, a da se svaka obrada i analiza odvija na raunaru. Uz pomo ovog alata mogu se isprogramirati instrumenti koji imaju isti interfejs i funkcije kao standardni merni instrumenti. Otuda je inicijalno i nastao pojam Virtuelna instrumentacija Virtual Instrumentation [10]. Ovakvim pristupom personalni raunar - PC preuzima ulogu konvencionalnog instrumenta, dok grafiki korisniki interfejs isprogramiran u LabVIEW-u izgledom podsea na sam instrument. Pridodat hardver ine najee A/D akvizicione kartice koje poseduju vie analognih i digitalnih ulaza i izlaza, i preko njih je omoguen unos signala u raunar odnosno prenos upravljakih signala sa raunara.

4.1.1 LabVIEW programski alat Za projektovanje Virtuelnog EKG simulatora u ovom radu korien je programski alat LabVIEW firme National Instruments [12]. Specifinost ovog programskog jezika je da je to grafiko orijentisan jezik. Njegova osnovna namena je da prui grafiki korisniki interfejs za raunarski orijentisanu instrumentaciju, i da objedini hardverske ureaje koje firma National Instruments proizvodi sa personalnim raunarom i obezbedi programsku podrku. U njemu se nalazi veliki broj grafikih kontrola, prekidaa, displeja, indikatora i grafika koji po izgledu podseaju na elemente i delove konvencionalnih mernih instrumenta kao to su voltmetri, osciloskopi i drugi. Koristei ovaj programski alat mogue je projektovati programe nazvane virtuelni instrumenti koji podseaju na standardne konvencionalne merne i

13

upravljake instrumente, tako da se sva obrada signala vri digitalno na raunaru, a prikaz na monitoru. Specifinost programiranja u LabVIEW-u je da se programiranje paralelno vri u dva prozora. U prvom koji se naziva kontrolni ili front panel (front panel) vri se projektovanje grafikog korisnikog interfejsa. Na front panel se postavljaju kontrole, prekidai, indikatori, displeji, grafici i drugi elementi koji se mogu nai na konvecionalnim mernim ureajima kao to su recimo osciloskop ili voltmetar. U drugom prozoru koji se naziva blok dijagram (block diagram) vri se programiranje. Ovo je grafiki orijentisani programski jezik koji koristi tok podataka (data flow), za razliku od tekstualnog programiranja. Svi terminali grafikih kontrola koje se nalaze na front panelu i funkcije LabVIEW-a se povezuju linijama to simbolino predstavlja tok podataka (data flow), koji po pravilu ide sa leva u desno.

4.2 Matematiko modelovanje karakteristinih talasa EKG signala

Prilikom izbora matematikih funkcija za modelovanje EKG talasa bilo je bitno da su modelovani karakteristini talasi to sliniji realnim karakteristinim talasima. Za matematiko modelovanje karakteristinih talasa izabrane su matematike funkcije koje su K. Duboviku posluile za modelovanje karakteristinih talasa EKG-a u njegovom radu "Automatska analiza aritmija ekspertski sistem za odeljenje intenzivne nege" [2]. S obzirom na slinost pojedinih karakteristinih EKG talasa, kao to su P, T i U talasi, koji se razlikuju jedino po amplitudi, trajanju i nagibu, za njihovo modelovanje je koriena ista funkcija krive. QRS kompleks je takoe bilo mogue modelovati pomou funkcije za modelovanje P, T i U talasa, kao to je predstavljeno dalje u ovom poglavlju. Jedino je za F talas bilo potrebno uvesti novi oblik funkcije koji u stvari predstavlja prvi izvod funkcije koriene pri modelovanju P, T i U talasa kao i QRS kompleksa. 4.2.1 Matematiko modelovanje P talasa Svi standardni P, T i U talasi su modelovani pomou Gausove krive. Jednaina krive je sledea:
f (t ) = Ae
( t t

0 2

(1)

Gde je A amplituda talasa, predstavlja standardnu devijaciju, a t 0 je trenutak u kom talas dostie maksimum. Da bi smo omoguili asimetrinost talasa uveli smo takozvani faktor nagiba (slant) . Uvodjenjem novog parametra funkcija (1) dobija sledei oblik:

f ( t ) = Ae

g 2 (t t0 )

(2)

14

Gde je,
e t , t > 0 , za t = t- t 0 g (t ) = e t , t < 0

(3)

Primetimo da za sluaj kada je = 0 jednaina (2) dobija oblik jednaine (1). Parametri koji utiu na oblik svakog P, T i U talasa su: A - amplituda talasa - standardna devijacija t0 - vremenski trenutak u kom talas dostie maksimum - faktor nagiba funkcije (slant)

Slika 4.1 Funkcija Wave.vi izvedena u LabVIEW-u, koja realizuje formule 1, 2 i 3

Slika 4.2 Izgled talasa simuliranog pomou funkcije Wave.vi izvedene u LabVIEW-u. Slika levo je snimak funkcije sa faktorom nagiba = -0,4 dok je na slici desno = 0,4

Na slici 4.1 je prikazana funkcija Wave.vi koja se koristi za modelovanje P, T i U talasa i QRS kompleksa, izvedena u LabVIEW-u, dok na slici 4.2 moe da se vidi izgled talasa simuliranog pomou LabVIEW-a, za razliite vrednosti faktora nagiba. 4.2.2 Matematiko modelovanje F (flater ili leprajuih) talasa Tokom atrijalnog flatera ne postoje P talasi, a elektrina aktivnost srca se javlja u obliku "testerastih" F talasa ili flater talasa. Ovi talasi su modelovani pomou jednaine koja predstavlja prvi izvod Gausove jednaine. Jednaina ove krive je sledea: 15

f (t ) = A

(t t0 )

(t t0 )

(4)

Faktor nagiba je uveden analogno faktoru nagiba kod P talasa. Jednaina krive tada postaje:

f (t ) = A
Gde je,

g (t t 0 )

g 2 ( t t0 )

(5)

e t, t > 0 g (t ) = e t, t < 0

(6)

Ova formula slui za modelovanje takozvanih F talasa (flater ili leprajuih) koji se javljaju kod atrijalne fibrilacije i atrijalnog flatera. Parametri koji utiu na oblik svakog F talasa su: A - amplituda talasa - standardna devijacija t0 - vremenski trenutak maksimuma talasa - faktor nagiba

Slika 4.3 Funkcija F Wave.vi izvedena u LabVIEW-u, koja realizuje formule 4,5 i 6

Slika 4.4 Izgled F talasa simuliranog pomou funkcije F Wave.vi izvedene u LabVIEW. Slika levo je signal sa faktorom zakrivljenja = -0,4 dok je na slici desno = 0,4

16

Na slici 4.3 je prikazana funkcija F Wave.vi koja se koristi za modelovanje F talasa, izvedena u LabVIEW-u, dok na slici 4.4 moe da se vidi izgled F talasa simuliranog u LabVIEW-u, za razliite vrednosti faktora nagiba. 4.2.3 Matematiko modelovanje QRS kompleksa Matematiko modelovanje QRS kompleksa je izvedeno pomou tri talasa modelovana pomou funkcije (1) gde Q i S talasi imaju negativnu amplitudu, a amplituda R talasa je pozitivna. Parametri koji utiu na izgled svakog QRS kompleksa su:

Qamp - amplituda Q talasa

Ramp - amplituda R talasa S amp - amplituda S talasa
t0 - standardna devijacija (za sve tri krive) - trenutak u kom R talas dostie maksimum (trenuci maksimuma Q i S talasa su ( t 0 -2) i ( t 0 +2) respektivno) - faktor nagiba

Na slici 4.5 vidimo LabVIEW funkciju QRS.vi koja se koristi za modelovanje QRS kompleksa. Za modelovanje Q, R i S talasa koriena je LabVIEW funkcija Wave.vi kojom se vri modelovanje P talasa. Na slici 4.6 je snimak QRS kompleksa simuliranog pomou LabVIEW-a.

Slika 4.5 Funkcija koja modelira QRS kompleks, QRS.vi, izvedena u LabVIEW-u

17

Slika 4.6 Izgled QRS kompleksa modelovanog pomou funkcije QRS.vi izvedene u LabVIEW-u

4.3 Generisanje ciklusa EKG signala

Kao to je prikazano u 3. poglavlju, EKG snimak jednog ciklusa normalnog sranog ritma u sebi sadri P talas, QRS kompleks, T talas i U talas. Ovo pravilo ne vai kod nekih EKG ritmova i aritmija, ija je specifinost upravo nedostatak pojedinih talasa ili promena njihove morfologije, kao to je primer pojave testerastih F talasa umesto P talasa kod atrijalnog flatera. Modelovanje EKG signala jednog sranog ciklusa se vri pomou funkcije EKG ciklus.vi (slika 4.7) koja generie jedan EKG ciklus, sa trajanjem ciklusa koje je jednako vrednosti parametra RRint. U toku modelovanja jednog EKG ciklusa izraunavaju se vrednosti za sve talase u trenutku t i sabiraju se tako da se na izlazu dobija rezultantna vrednost funkcije kojom se modeluje EKG ciklus, da bi zatim, indeksiranjem, ove take bile prevedene u niz taaka koji predstavlja simulirani EKG ciklus.

Slika 4.7 Funkcija EKG ciklus.vi izvedena u LabVIEW-u

18

Na ulaze funkcije EKG ciklus.vi se dovodi vektor podataka, koji je deo matrice parametara i u sebi sadri parametre za modelovanje jednog EKG ciklusa. Takoe se na ulaz dovodi parametar RRint, prethodno proitan iz vektora podataka, koji odreuje trajanje RR intervala, odnosno trajanje EKG ciklusa koji se modeluje. Ulazni vektor se zatim dovodi do funkcije Modelovanje talasa.vi, koja modeluje talase unutar jednog ciklusa. U zavisnosti koji talas ili kompleks modelujemo, koristi se odgovarajua LabVIEW funkcija za modelovanje karakteristinih talasa EKG-a. Broja FOR petlje je iskorien za izraunavanje promenljive t. Ova promenljiva predstavlja vremenski trenutak za koji se izraunava vrednost funkcija kojima se modeluju karakteristini EKG talasi. Stanje brojaa FOR petlje se mnoi konstantom koja odreuje broj generisanih taaka u jednoj sekundi, odnosno rezoluciju generisanja. U ovom sluaju to je 0,001, znai da je rezolucija generisanja 1000 taaka/sekudi. Parametri koji su sadrani unutar vektora podataka, a koji utiu na izgled modelovanog EKG signala su sledei: Pamp amplituda P talasa Famp amplituda F talasa, koji se javlja u sluaju atrijalnog flatera Pwidth irina P ili F talasa u milisekundama na polovini visine talasa Pslant parametar nagiba P ili F talasa (videti poglavlja 4.2.1 i 4.2.2) PRint interval izmeu vrhova P talasa i R talasa QRS kompleksa Qamp amplituda Q talasa Ramp amplituda R talasa Samp amplituda S talasa Rwidth irina R talasa u milisekundama na polovini visine talasa RRint interval izmeu vrhova R talasa dva uzastopna srana ciklusa Tamp amplituda T talasa Twidth irina T talasa u milisekundama na polovini visine talasa Tslant faktor nagiba T talasa RTint interval izmedju vrhova QRS kompleksa i T talasa Uamp amplituda U talasa Uwidth irina U talasa u milisekundama na polovini visine talasa Uslant faktor nagiba U talasa TUint interval izmeu maksimuma T i U talasa izraen u milisekundama

U tabeli 4.1 vidimo primer zadavanja vrednosti parametara sadranih u svim vektorima podataka. Trajanje intervala i irina talasa je izraena u milisekundama.

Tabela 4.1 Primer tabele za simulaciju EKG ritma

19

Poto su svi parametri u ulaznom vektoru podataka, koji se odnose na intervale i trajanja pojedinih talasa, izraeni u milisekundama, bilo je potrebno konvertovati ih u vrednosti u sekundama. Ovu konverziju vri funkcija Convert to sec.vi (slika 4.8).

Slika 4. 8 Funkcija Convert to sec.vi

Na slici 4.9 se vidi LabVIEW funkcija Modelovanje talasa.vi, zaduena za izraunavanje vrednosti matematikih funkcija za modelovanje karakteristinih EKG talasa. Modelovanje P, T i U talasa se vri pomou LabVIEW funkcije Wave.vi, F talas se modelira pomou funkcije F Wave.vi, a za modelovanje QRS kompleksa kao i ventrikularne fibrilacije koristi se LabVIEW funkcija QRS.vi.

Slika 4.9 Funkcija Modelovanje talasa.vi izvedena u LabVIEW-u

20

4.4 Primeri EKG ritmova i aritmija simuliranih pomou Virtuelnog EKG simulatora
U ovom poglavlju su prikazani snimci ritmova i aritmija simuliranih pomou Virtuelnog EKG simulatora, razvijanog u ovom radu. Na primerima koji slede, prikazana je mogunost manipulisanja parametrima koji karakteriu EKG ciklus. Takoe su prikazane tabele sa vektorima parametara korienih za simulaciju. Parametri koji se odnose na trajanja karakteristinih talasa i intervale su izraeni u milisekundama. Vrednosti amplituda su skalirane tako da amplituda od 1 mV odgovara vrednosti 100 u tabeli.

4.4.1 Normalan sinusni ritam

Kod normalnog sinusnog ritma PR interval ne bi trebalo da traje due od 0,2 sekunde. Trajanje QRS intervala ne bi trebalo da je due od 0,12 sekundi. Trajanje P talasa ne bi smelo da prelazi 0.08 sekundi. T talas je irok bar 0,2 sekunde. Brzina otkucaja srca je od 60 do 100 otkucaja u minuti tako da je trajanje RR intervala od 0,6 do 1 sekunde. Svaki P talas je praen QRS kompleksom [2].

Tabela 4.2 Matrica parametara za simulaciju normalnog sinusnog ritma

Slika 4.10 Normalni sinusni ritam simuliran Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 4.11 Realni EKG snimak normalnog sinusnog ritma [13]

U Tabeli 4.2 vidimo vrednosti parametara korienih za simulaciju normalnog sinusnog ritma. Na slici 4.10 prikazan je snimak normalnog sinusnog ritma simuliranog pomou Virtuelnog EKG simulatora. Na slici 4.11 prikazan je realan snimak normalnog sinusnog ritma. 21

4.4.2 Sinusna (respiratorna) aritmija

Sinusna aritmija postoji kada sinusna frekvencija varira sa respiracijom, sa niom frekvencijom tokom ekspiracije i viom tokom inspiracije [13]. Postoji pravilna i ujednaena ema ponavljanja, nakon svakog P talasa sledi QRS kompleks, PR interval je normalan [2].

Tabela 4.3 Matrica parametara za simuliranje sinusne aritmije

U Tabeli 4.3 vidimo vrednosti parametara koje su koriene za simulaciju sinusne aritmije. Na slici 4.12 prikazan je snimak sinusne aritmije simulirane pomou Virtuelnog EKG simulatora. Na slici 4.13 prikazan je realni EKG snimak sinusne aritminje.

Slika 4.12 Sinusna aritmija simulirana Virtuelim EKG simulatorom

Slika 4.13 Realni EKG snimak sinusne aritmije [13]

4.4.3 Lepranje pretkomora

22

Atrijalna frekvencija je obino 300 otkucaja u minuti sa rasponom od 220 do 350 otkucaja u minuti. Atrijalni ritam je regularan dok ventrikularni ritam moe biti neregularan (sa promenljivim odnosom AV sprovoenja) i regularan (sa konstantnim odnosom AV sprovoenja). P talasi su u stvari F talasi [2].

Tabela 4.4 Matrica parametara atrijalnog flatera sa odnosom AV provoenja 2:1

U Tabeli 4.4 vidimo vrednosti parametara koje su koritene za simulaciju atrijalnog flatera. Na slici 4.14 prikazan snimak je atrijalnog flatera simuliranog pomou Virtuelnog EKG simulatora. Na slici 4.15 prikazan je realan snimak atrijalnog flatera.

Slika 4.14 Atrijalni flater (2:1) simuliran Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 4.15 Realni EKG snimak atrijalnog flatera [17]

4.4.4 Atrijalna fibrilacija

Pri atrijalnoj fibrilaciji frekvencija atrija je od 400 do 700 otkucaja u minutu. Ne postoje P talasi, ali je primetna haotina elektrina aktivnost F talasa male amplitude. Ventrikularni ritam je nepravilan, a njegova frekvencija je izmeu 160 i 180 otkucaja u minutu [2].

23

Tabela 4.5 Matrica parametara za simuliranje atrijalne fibrilacije

U Tabeli 4.5 vidimo vrednosti parametara koje su koriene za simulaciji atrijalne fibrilacije. Na slici 4.16 prikazan snimak je atrijalne fibrilacije simulirane pomou Virtuelnog EKG simulatora. Na slici 4.17 prikazan je realni EKG snimak atrijalne fibrilacije.

Slika 4.16 Atrijalna fibrilacija simulirana Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 4.17 Realni EKG snimak atrijalne fibrilacije [2]

4.4.5 Ventrikularna tahikardija

Kompleksi kod ventrikularne tahikardije su iroki i bizarni. Frekvencija je esto toliko brza da se ST segmenti i T talasi ne mogu razlikovati od QRS kompleksa, a EKG ima izgled serije irokih, velikih talasa [13].

Slika 4.6 Matrica parametara za simuliranje ventrikularne tahikardije

U Tabeli 4.2 vidimo vrednosti parametara koje su koritene za simulaciju ventrikularne tahikardije. Na slici 4.18 prikazan snimak je ventrikularne tahikardije

24

simulirane pomou Virtuelnog EKG simulatora. Na slici 4.19 prikazan je realni EKG snimak ventrikularne tahikardije.

Slika 4.18 Ventrikularna tahikardija simulirana Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 4.19 Realni EKG snimak ventrikularne tahikardije [14]

4.5 Generisanje signala na analognom izlazu akvizicione kartice

Generisanje elektrinih signala na analognom izlazu akvizicione kartice se vri pomou kartice DAQ PC-6024E [12]. Dalje u tekstu e biti objanjena inicijalizacija i generisanje simuliranih EKG signala na analognom izlazu ove kartice pomou Virtuelnog EKG simulatora. U prvoj iteraciji WHILE petlje se vri inicijalizacija analognog izlaza na akvizicionoj kartici. Inicijalizacija je obavljena pomou standardnih LabVIEW funkcija za manipulisanje analognim izlazom akvizicione kartice. Prvi korak prilikom inicijalizacije analognog izlaza akvizicione kartice je njegovo konfigurisanje pomou funkcije AO Config.vi, na ije ulaze dovodimo podatke o analognom kanalu koji konfiguriemo kao i veliini bafera koji e ovaj analogni kanal koristiti. Potrebno je da je bafer bar dva puta vei od broja taaka koje e biti generisane na izlazu, tako da prvi deo bafera sadri take koje se generiu na izlazu akvizicione kartice, dok je drugi deo bafera predvien za prihvat novog niza taaka koje e biti generisane na analognom izlazu akvizicione kartice. Zatim se upisuje prvi deo niza podataka koji e biti generisan na analognom izlazu kartice, pomou funkcije AO Write.vi. Ovaj niz podataka je prethodno preveden u waveform tip podataka pomou funkcije Build Waveform.vi. Zatim je neophodno aktivirati analogni izlaz funkcijom AO Start.vi. Na ulazu ove funkcije definiemo update rate koji je u naem sluaju 1000 osveavanja u 25

sekundi. Takoe je potrebno da definiemo i parametar koji odreuje koliko e puta sadraj bafera biti generisan na analognom izlazu akvizicione kartice. U naem sluaju vrednost ovog parametra je 0, to znai da e sadraj bafera biti generisan kontinualno, bez ponavljanja, na analognom izlazu akvizicione kartice, sve dok aplikacija ne bude zaustavljena. Ovim je zavrena inicijalizacija analognog izlaza i upravljanje analognim izlazom u narednim iteracijama je preputeno funkciji AO Write.vi koja se nalazi van CASE strukture u kojoj je inicijalizacija izvrena. Na slici 4.12 se vidi deo programskog koda LabVIEW programa Virtuelni EKG simulator koji je zaduen za inicijalizaciju i upravljanje analognim izlazom akvizicione kartice.

Slika 4.20 Programski kod u LabVIEW-u za upravljanje analognim izlazom akvizicione kartice

4.6 Korisniki interfejes Virtuelnog EKG simulatora

Na slikama koje prikazuju simulirane EKG signale, u podpoglavlju 4.4, moe se uoiti korisniki interfejs. Korisniki interfejs je osmiljen tako da se sa leve strane nalazi okvir sa listom svih simuliranih EKG ritmova i aritmija. Izbor simuliranog ritma ili aritmije se vri selekcijom odgovarajueg naziva eljenog EKG ritma ili aritmije unutar prozora. Sa desne strane se nalazi monitor u kom se moe pratiti izgled simuliranog EKG ritma ili aritmije, koji se generie na analognom izlazu akvizicione kartice. Podeoci na matrici prozora za monitoring izlaza imaju standardnu podelu koja odgovara podeli matrice na papiru za EKG zapis (10 mm/mV i 25 mm/sec).

26

5 Testiranje Virtuelnog EKG simulatora

U ovom poglavlju prikazani su snimci nekih sranih ritmova i aritmija simuliranih pomou Virtuelnog EKG simulatora. Uz svaki snimak simuliranog signala prikazan je i realan snimak istog EKG ritma i aritmije.

5.1 Rezultati snimanja signala EKG simulatora osciloskopom

Za snimanje simuliranih EKG signala izlazu analogno-digitalne akvizicione kartice DAQ PC-6024E [12], na ijem su analognom izlazu generisani simulirani EKG signali, korien je osciloskop Tektronix, THD 3112 [15]. Prilikom snimanja signala simuliranih pomou Virtuelnog EKG simulatora, podela na osciloskopu je bila podeena na 200 ms/podeoku i 500mV/podeoku, tako da podela matricom na snimku simuliranih signala odgovara standardnoj podeli debljim linijama matrice papira za EKG zapis (uz napomenu da su amplitude simuliranog signala 1V umesto 1mV). Jedan kvadrat na osciloskopu odgovara jednom veem kvadratu na papiru za EKG zapis pri standardnoj podeli 25 mm/sec i 10mm/mV.

5.1.1 Normalan sinusni ritam

Na slici 5.1 vidimo uporedne snimke EKG signala simuliranog pomou EKG Simulatora, snimljene pomou osciloskopa Tektronix i realan snimak EKG signala. Moe se zapaziti slinost simuliranog signala sa realnim snimkom, kako po pitanju oblika talasa tako i po pravilnosti intervala.

Slika 5.1 Snimak sinusnog ritma simuliranog Virtuelnim EKG simulatorom

27

Slika 5.2 Realan EKG snimak normalnog sinusnog ritma [2]

5.1.2 Atrijalna tahikardija

Na slici 5.2 vide se uporedni snimak simulirane atrijalne tahikardije i realan snimak EKG zapisa atrijalne tahikardije. Na snimku simuliranog EKG signala jasno se uoava skraeni R-R interval koji u ovom sluaju iznosi oko 500 milisekundi to znai da je frekvencija sranog ritma, u ovom sluaju, 120 otkucaja u minuti. Takoe se mogu uoiti T talasi sa skraenim trajanjem i manjom amplitudom od uobiajene.

Slika 5.3 Snimak atrijalne tahikardije simulirane Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 5.4 Realni EKG snimak atrijalne tahikardije [14]

5.1.3 Lepranje pretkomora (atrijalni flater)

28

Na slici 5.3 vidimo uporedne snimke simuliranog EKG signala i realnog snimka atrijalnog flatera. Na snimku simuliranog signala moe se uoiti poveanje frekvencije aktivacije pretkomora koja se oitava u obliku testerastih F talasa koji se pojavljuju umesto P talasa. QRS kompleksi ne prate svaki, nego svaki trei F talas, to odgovara atrijalnom flateru sa odnosom AV sprovoenja 3:1.

Slika 5.5 Snimak atrijalnog flatera simuliranog Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 5.6 Realni snimak atrijalnog flatera [17]

5.1.4 Ventrikularna bigeminija

Na slici 5.4 vidimo uporedne snimke simuliranog i realnog EKG snimka ventrikularne bigeminije. Kod ventrikularne bigeminije sinusni ritam (ili bilo koji drugi osnovni ritam) alternira sa prevremenim ventrikularnim kompleksima. Obino postoji konstantan interval izmeu sinusnih i prevremenih kompleksa , ukazujui da je mehanizam ponovnog ulaska u osnovi nastanka prevremenih impulsa [13]. Na snimku simuliranog signala jasno su uoljivi prevremeni ventrikularni kompleksi koji alterniraju sa sinusnim ritmom. Takoe se moe uoiti konstantan interval nastanka PVC-a nakon sinusnog kompleksa.

29

Slika 5.7 Snimak ventrikularne bigeminje simulirane Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 5.8 Realni snimak ventrikularne bigeminije [13]

5.1.5 Ventrikularna tahikardija

Na slici 5.5 vidimo snimke simulirane ventrikularne tahikardije kao i realni snimak iste. Ventrikularna frekvencija simuliranog EKG signala je 200/min. Slinost sa snimkom realnog signala je jasno uoljiva.

Slika 5.9 Snimak ventrikularne tahikardije simulirane Virtuelnim EKG simulatorom

30

Slika 5.10 Realni EKG snimak ventrikularne tahikardije [14]

5.1.6 Ventrikularna fibrilacija

Na slici 5.6 su prikazani simulirani i realni EKG snimak ventrikularne fibrilacije. Jasno je uoljiva slinost simulirane ventrikularne fibrilacije sa realnim snimkom ventrikularne fibrilacije.

Slika 5.11 Snimak ventrikularne fibrilacije simulirane Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 5.12 Realni EKG snimak ventrikularne fibrilacije

31

6 Zakljuak

Uvoenjem raunara u proces generisanja signala prua gotovo neograniene mogunosti u modelovanju talasa koji e biti generisani na izlazu simulatora signala. Na ovaj nain izbegnut je dugotrajan proces projektovanja ureaja zasnovanih na hardverskoj implementaciji. Pored toga proirena je funkcionalnost samih ureaja, time to generatori signala nisu vie ogranieni na generisanje ve implementiranih signala. Cilj ovog diplomskog rada bio je da se projektuje simulator EKG signala sa mogunou generisanja simuliranih signala na analognom izlazu akvizicione katrice. Ureaj je trebao da bude baziran na standardnom personalnom raunaru (PC-u) i isprogramiran u programskom paketu LabVIEW. Ovako isprojektovan ureaj treba da u sebi sadri simulirane EKG signale koji e biti generisani na analognom izlazu akvizicione kartice. Simulirani signali treba da su po karakteristikama to sliniji realnim EKG signalima odgovarajuih sranih ritmova ili aritmija. Pored toga ureaj treba da poseduje intuitivan korisniki interfejs koji e omoguiti jednostavan rad. Ovaj rad je podeljen u sedam poglavlja. U prvom poglavlju je dat uvod u sam rad i u problematiku kojom se rad bavi. Drugo poglavlje predstavlja prikaz nekih postojeih tipova EKG simulatora prisutnih u komercijalnoj upotrebi kao i neformalnu podelu EKG simulatora. Svaki od navedenih tipova EKG simulatora je ukratko opisan i navedene su njegove bitne karakteristike. Izbor i podela EKG simulatora je napravljena prema nainu implementacije i nameni simulatora EKG signala. Tree poglavlje daje kratko objanjenje elektrine aktivnosti srca prilikom pojave karakteristinih talasa i intervala EKG zapisa bitnih za modelovanje signala dalje u radu. U etvrtom poglavlju je prikazan originalni simulator i generator EKG signala zasnovan na standardnoj PC konfiguraciji, uraenim u programskom alatu LabVIEW. Opisani su delovi LabVIEW programa koji su zadueni za modelovanje karakteristinih talasa, njihovo spajanje u EKG signale jednog sranog ciklusa i samo modelovanje simuliranih EKG signala sranih ritmova i aritmija. U toku projektovanja Virtuelnog EKG simulatora javila se potreba za posebnim pristupom modelovanju pojedinih aritmija, zbog specifinosti izgleda talasa i trajanja karakteristinih talasa i intervala. Primer su aritmije u kojima se javljaju F ili flater talasi umesto P talasa, zatim ventrikularna tahikardija i ventikularna fibrilacija. Ovi sluajevi su uspeno prevazieni dodavanjem pojedinih delova programskog koda u funkcije za modelovanje EKG signala koji modeluju samo ove specifine sluajeve. Pored ovoga objanjeno je generisanje simuliranih signala na analognom izlazu akvizivione kartice i korisniki interfejs. Ovim je dobijen simulator EKG signala koji se moe koristiti pri razvoju i evaluaciji dijagnostikog softvera za detekciju QRS kompleksa, ali i dobra osnova za dalju nadogradnju i razvoj u kompleksniji simulator EKG signala.

32

Peto poglavlje prikazuje snimke osciloskopom nekih simuliranih EKG signala i generisanih na analognom izlazu akvizicione kartice. Uz svaki snimak simuliranog EKG signala je prikazan i odgovarajui realni EKG snimak sranog ritma ili aritmije. U sedmom poglavlju, koje predstavlja prilog, su prikazani svi simulirani EKG signali sa karakteristikama bitnim za simulaciju. Takoe je za svaki simulirani ritam priloena tabela sa parametrima korienim za simulaciju kao i realni EKG snimak odgovarajueg sranog ritma ili aritmije. Ciljevi budueg rada su implementacija umova koji se javljaju prilikom snimanje EKG signala, dodavanje mogunosti da se utie na elevaciju, nivo i trajanje ST segmenta i proirenje mogunosti simulacije EKG signala za 6 i 12 odvoda. Ovim bi se dobio uraaj koji bi mogao biti upotrebljen za razvoj i evaluaciju dijagnostikog softvera. Dodavanjem mogunosti zadavanja izgleda simuliranog EKG signala i dodavanje event driven mehanizma koji bi automatski menjao simulirane srane ritmove ili aritmije nakon odreenog dogaaja, dobio bi se izuzetno fleksibilan EKG simulator koji bi mogao biti korien u edukativne svrhe.

33

7 Prilog
7.1 Snimci simuliranih EKG ritmova i aritmija
U ovom poglavlju su prikazani snimci EKG ritmova i aritmija simuliranih pomou programa Virtuelni EKG simulator. Pored ovih snimaka za svaki EKG ritam je predstavljena tabela koriena pri simulaciji kao i realni snimci simuliranih EKG ritmova i aritmija.

7.1.1 Normalan sinusni ritam

Kod normalnog sinusnog ritma PR segment ne bi trebalo da traje due od 0,2 sekunde. Trajanje QRS intervala ne bi trebalo da je due od 0,12 sekundi. Trajanje P talasa ne bi smelo da prelazi 0.08 sekundi. T talas je irok bar 0,2 sekunde. Brzina otkucaja srca je od 60 do 100 otkucaja u minuti tako da je trajanje RR intervala od 0,6 do 1 sekunde. Ne postoje podaci o QT intervalu, minimalnim vrednostima PR intervala, trajanjau QRS kompleksa, U talasu niti amplitudama talasa u dostupnoj literaturi [2]. Osnovne karakteristike su [2]: Svaki P talas je praen QRS kompleksom P talas je pozitivan u Odvodu II Brzina otkucaja srca je 60 do 100 otkucaja u minuti Nakon svakog T talasa sledi P talas PR interval je normalan

Ukoliko je brzina otkucaja srca manja od 60 u minuti radi se o Sinusnoj bradikadriji, a ako je vea od 100 tada govorimo o Sinusnoj tahikardiji. Ukoliko je varijacija vea od 10% u pitanju je Sinusna aritmija [16].

Tabela 7.1 Matrica parametara za simuliranje normalnog sinusnog ritma

Slika 7.1 Snimak normalnog sinusnog ritma simuliranog pomou Virtuelnog EKG simulatora

34

Slika 7.2 Realni EKG snimak normalnog sinusnog ritma, preuzet iz [2]

Sinusna aritmija postoji kada sinusna frekvencija varira sa respiracijom, sa niom frekvencijom tokom ekspiracije i viom tokom inspiracije. Ovo nije patoloki ritam i ei je kod mladih osoba [13].

Tabela 7.2 Matrica parametara za simuliranje sinusne aritmije

Slika 7.3 Snimak sinusne aritmije simulirane pomou Virtuelnog EKG simulatora

Slika 7.4 Realni EKG snimak sinusne aritmije [13]

7.1.2 Nodalna tahikardija

Nodalna tahikardija obino nastaje usled pojaanog automatizma AV vorita. Dok ubrzani ritam vorita ima frekvenciju od 60 do 120/min, kod nodalne tahikardije (vorine tahikardije) frekvencija je 120 do 200/min [13]. Karakteristike su sledee [2]: Postoje tri ili vie preuranjenih atrijalnih kompleksa (PAC) za redom Atrijalna frekvenca je 120-200 otkucaja u minuti Ritam je regularan, ali kod atrijalne frekvence preko 200 otkucaja/minuti est je pojava AV bloka

35

PR interval moe biti normalan ili produen QRS kompleks moe biti normalan ili proiren

Tabela 7. 3 Matrica parametara za simuliranje nodalne tahikardije

Slika 7. 5 Snimak nodalne tahikardije simulirane pomou Virtuelnog EKG simulatora

7.1.3 Atrijalna tahikardija

Automatska atrijalna tahikardija je automatski ritam iz fokusa u pretkomorama. Njena frekvencija je obino od 150 do 200 otkucaja/min i moe biti nepravilna. Uobiajeni AV odnos sprovoenja je 1:1. PR interval je esto produen zbog brze frekvencije pretkomora i ponekad zbog patoloke depolarizacije pretkomora i puteva AV vora [13]. Karakteristike su sledee [2]:

Postoje tri ili vie preuranjenih atrijalnih kompleksa za redom Atrijalna frekvenca je 150-200 otkucaja u minuti Ritam je regularan, ali kod atrijalne frekvence preko 200 esta je pojava AV bloka P talas moe biti zakopan u prethodei T talas PR interval moe biti normalan ili produen QRS kompleks moe biti normalan ili proiren

Tabela 7.4 Matrica parametara za simuliranje atrijalne tahikardije

Slika 7. 6 Snimak atrijalne tahikardije simulirane pomou Virtuelnog EKG simulatora

36

Slika 7.7 Realni EKG snimak atrijalne tahikardije [14]

7.1.4 AV blok I stepena

AV blok I stepena ukazuje na zastoj u sprovoenju elektrinog impulsa izmeu pretkomora i komora. Svi pretkomorski impulsi se sprovode. Karakterie ga dugaak PR interval, koji prelazi 0,2 sekunde. Obino predstavlja zastoj u sprovoenju kroz AV vor [13]. Karakteristike su sledee [2]: Ritam je regularan Svaki P talas uzrokuje QRS kompleks PR interval je produen, dui je od 0,2 sekunde QRS kompleksi su obino normalnog oblika

Tabela 7. 5 Matrica parametara za simuliranje AV bloka I stepena

Slika 7.9 Realni EKG snimak AV bloka II stepena tip Mobitz I [14]

7.1.5 AV blok II stepena tip Mobitz I

AV blokom II stepena se opisuje stanje kada ne dolazi do sprovoena svih pretkomorskih impulsa do komora. AV blok II stepena tip I postoji kada impulsi iz 37

pretkomora nailaze na sve vei zastoj u sprovoenju ka komorama, sa eventualnim izostankom sprovoenja jednog impulsa [13]. Karakteristike su sledee [2]: Atrijalna frekvencija je nepromenjana, ali je frekvencija ventikularnih kontrakcija manja od atrijalne zbog neprovedenih impulsa Atrijalni ritam je regularan dok je ventrikularni ritam nepravilan Oblik i trajanje P talasa je normalan PR interval s progresivno produuje sve dok ne doe do izostanka QRS kompleksa QRS kompleksi su normalni

Tabela 7.6 Matrica parametara za simulaciju AV bloka II stepena tip Mobitz I

Slika 7.10 Snimak AV bloka II stepena tip I simuliranog pomou Virtuelnog EKG simulatora

Slika 7.11 Realni EKG snimak AV bloka II stepena tip Mobitz I

7.1.6 AV blok II stepena tip II (Mobitz II)

AV blok II stepena tip II (Mobitz II) postoji kada izostane sprovoenje pretkomorskih impulsa do komora, bez prethodeeg progresivnog zastoja u sprovoenju. Znai, izostanak sprovoenja iz atrija ka ventrikulama je nagao i nepredvidiv [13]. Karakteristike su sledee [2]: Ne postoji uticaj na atrijalnu frekvenciju , ali je ventrikularna frekvencija manja od atrijalne zbog neprovedenih impulsa Atrijalni ritam je regularan dok je ventrikularni ritam neregularan Oblik i trajanje P talasa je normalan Postoje P talasi iza kojih ne sledi QRS kompleks

38

PR interval moe biti normalan ili produen, ali ostaje konstantan. PR interval kompleksa koji sledi nakon pauze moe biti skraen QRS kompleks moe biti normalan ili produen

Tabela 7.7 Matrica parametara za simuliranje AV bloka II stepena tip Mobitz II

7.1.7 AV blok III stepena

Kod AV bloka III stepena do depolarizacije pretkomora dolazi nezavisno. Zbog odmaklog stepena AV bloka ni jedan impuls nastao u pretkomorama se ne sprovodi do komora uprkos postojanju vremenske mogunosti za to. Frekvencija pretkomora kod AV bloka II stepena je skoro uvek bra od frekvencije komora [13]. Karakteristike su sledee [2]: Ne postoji uticaj na atrijalnu frekvenciju , ali je ventrikularna frekvencija manja od atrijalne Ventrikularna frekvencija je obino 40 do 60 otkucaja u minuti Ritam je regularan P talasi su normalni Ne postoji zavisnost izmeu P talasa i QRS kompleksa QRS kompleksi mogu biti normalni ili proireni

39

Tabela 7.8 Matrica parametara za simuliranje AV bloka III stepena

7.1.8 Lepranje atrija (Atrijalni flater)

Lepranje pretkomora predstavlja pravilni ritam pretkomora koji nastaje mehanizmom intraatrijalnog kruenja ili krunog kretanja impulsa. Frekvencija je obino od 220 do 350/min, ali moe ii od 175 do 430/min. Najee uoena frekvencija pretkomora je 300/min. AV odnos sprovoenja je obino 2:1 ili 4:1, to znai da je frekvencija komora obino pravilna i iznosi 150/min ili 75/min. Meutim, zbog razliitih odnosa AV sprovoenja kao i zbog bloka AV vora tip I, frekvencija komora kod lepranja pretkomora moe biti iregularna [13]. Karakteristine pojave:

Atrijalna uestanost je obino 300 otkucaja u minuti sa rasponom od 220 do 350 otkucaja Atrijalni ritam je regularan Ventrikularni ritam moe biti neregularan ili regularan P talasi su zapravo F (Flater) talasi koji obrazuju "testeru" PR interval je obino regularan, ali moe varirati QRS kompleks je normalan

40

Tabela 7.9 Matrica parametara za simuliranje atrijalnog flatera

7.1.9 Atrijalna fibrilacija

Fibrilacija pretkomora (atrijalna fibrilacija) predstavlja veoma brzi nepravilni ritam. Veina impulsa nastalih tokom fibrilacije (f talasi) se ne sprovodi kroz AV vor do Hisovog snopa i ne izaziva stimulaciju komora. Zbog toga je odgovor komora iregularan sa frekvencijom koja moe ii od 50 do 200/min [13]. Karakteristine pojave [2]:

Atrijalna frekvenca je obino od 400 do 700 otkucaja u minuti Ventrikularna frekvencija je izmeu 160 i 180 otkucaja u minuti Ventrikularni ritam je neregularan Ne postoje P talasi. Primetna je haotina elektrina aktivnost f talasa QRS kompleks je normalan

Tabela 7.10 Deo matrice parametara za simuliranje atrijalne fibrilacije

Slika 7.18 Snimak atrijalne fibrilacije simulirane pomou Virtuelnog EKG simulatora

41

Slika 7.19 Realni EKG snimak atrijalne fibrilacije [2]

7.1.10

Preuranjeni atrijalni kompleks (PAC)

Preuranjeni atrijalni kompleks (preuranjena aktivacija pretkomora, PAC) nastaje zbog impulsa koji potie iz ektopinog arita u pretkomorama. Ukoliko je impuls prevremen do depolarizacije pretkomora dolazi rano u odnosu na sinusnu frekvenciju. Prevremeni pretkomorski impuls obino zapoinje aktivaciju komora i daje QRS kompleks [13]. Karakteristike su sledee [2]: Ritam je nepravilan P' talas nastupa pre sledeeg oekivanog sinusnog otkucaja, P-P' interval je krai nego P-P interval PR interval moe biti normalan ili produen Kompletan blok moe biti bez QRS kompleksa koji bi pratio P' talas QRS kompleks moe biti normalan ili proiren

Tabela 7.11 Matrica parametara za simuliranje PAC-a

Slika 7.20 Snimak PAC-a simuliranog pomou Virtuelnog EKG simulatora

Slika 7.21 Realni snimak PAC-a [14]

42

7.1.11

Preuranjeni ventrikulani kompleks (PVC)

Preuranjeni ventrikularni kompleks je depolarizacija koja nastaje u ventrikuli pre narednog oekivanog otkucaja. S obzirom da PVC potie iz jedne od ventrikula one se ne depolarizuju sinhrono ve sekvencijalno. Posledica ovoga je proiren (0.12 sec. ili iri) QRS kompleks bizarnog izgleda [2]. Karakteristike su sledee [2]: Ritam je neregularan P talas se obino ne vidi od QRS kompleksa ili T talasa PR interval moe biti normalan ili produen QRS kompleks nastupa pre sledeeg oekivanog sinusnog otkucaja irina QRS kompleksa je obino 0,12 sec. ili vie Izgled QRS kompleksa je obino bizaran T talas je obino obrnutog polariteta u odnosu na QRS kompleks Ritam sinusnog vora obino nije naruen

Tabela 7.12 Deo matrice parametara za simuliranje PVC-a

7.1.12

Ventrikularna tahikardija

Frekvencija ventrikularne tahikardije je vea od normalne i obino se kree od 120 do 220/minuti. Kompleksi kod ventrikularne tahikardije su iroki i bizarni i lie na prevremene ventrikularne komplekse (PVC). Frekvencija je esto toliko brza da se

43

ST segmenti i T talasi ne mogu razlikovati od QRS kompleksa, a EKG ima izgled serije irokih, velikih talasa [13]. Karakteristike su sledee [2]:

Frekvencija je 100 do 220 otkucaja u minuti Ritam je obino regularan, ali moe biti i neregularan P talase je teko prepoznati. Ukoliko ih moemo uoiti najee ne postoji veza izmeu P talasa i QRS kompleksa Oblik QRS kompleksa je opisan kod PVK. Povremeno se mogu pojaviti uski QRS kompleksi.

Tabela 7.13 Matrica parametara za simuliranje ventrikularne tahikardije

Slika 7.24 Snimak ventrikularne tahikardije simulirane pomou Virtuelnog EKG simulatora

7.1.13

Ventrikularna fibrilacija

Ventrikularna fibrilacija je brzi, nepravilni, neorganizovan ritam komora sa gubitkom udarnog volumena srca, pulsa i krvnog pritiska. Na EKG-u se vide bizarni kompleksi razliitih veliina i oblika. Elektrina defibrilacija [1] je jedini nain zbrinjavanja, inae dolazi do smrtnog ishoda. Retko se epizoda ventrikularne fibrilacije okonava sama od sebe [13]. Ukoliko je amplituda visoka koristimo izraz gruba u protivnom koristi se izraz fina ventrikualrna fibrilacija [2]. Karakteristike su sledee [2]:

Frekvencija srca je jako visoka. Vrlo esto je teko odrediti kolika je Ritam je neregularan Talasima varira veliina i oblik, ne postoje P talasi, QRS kompleksi niti T talasi
44

Tabela 7.14 Deo matrice parametara za simuliranje ventrikularne fibrilacije

45

8 LITERATURA
[1] [2]

Free Online Encyclopedia, http://encyclopedia.thefreedictionary.com/Defibrillator

K. Dubovik: Automated arrhythmia analysis an expert sistem for an intensive care unit, magistarska teza, Institute of Computer Science, Technical university of Lodz, 1999.

[3] [4] [5] [6] [7] [8]

Beijing meigaoyi Co., Ltd., http://www.meigaoyi.com Metron Biomedical Testing Equipement, Metron US, http://www.metronbiomed.com SkillStat Learning, http://www.skillstat.com/ECG_Sim_demo.html Laerdal Medical AS, http://www.laerdal.com
Lj. Bari: Elektrokardiografija u praksi, Libelli Medici, Volumen V, Zagreb 1974. Dubravka Bojani: Detekcija QRS kompleksa u EKG signalu korienjem Dyadic wavelet transformacije, magistarska teza, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2003. J. Malmivuo, R. Plonsey: Bioelectromagnetism, Principles and Applications of Bioelectric and Biomagnetic Fields, New York, Oxford, Oxford university press, 1995. Ratko Petrovi: Virtuelni ekg ureaj za telemedicinske primene, magistarska teza, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2004. E. Rosow, J. Adam: Virtual Instrumentation Tools for Real-Time performance Indicators: Using PIVIT for Data-Driven Decisions, Biomedical instrumentation & Technology, Volume 34/No 2, March/April 2000.

[9]

[10] [11]

[12] [13] [14] [15] [16] [17]

National Instruments Corporation, http://www.ni.com

Nora Goldschlager, Mervin J. Goldman: Elektrokardiografija interpretacija EKG-a, Savremena administracija, Beograd, 1986.

Texas Arrhythmia Institute, http://www.txai.org Tektronix, http://www.tektronix.com ECG library, http://www.ecglibrary.com NetPharmacology, The University of Utah, http://lysine.pharm.utah.edu/netpharm/index.html

46