Vojislav Seselj - Haski Denuncijant Tomislav Nikolic

Dr Vojislav [e{eq
HA[KI DENUNCIJANT TOMISLAV NIKOLI]
Srpska radikalna stranka Beograd 2009.
HA[KI DENUNCIJANT TOMISLAV NIKOLI] Recenzenti Marina Ragu{ Elena Boì} Talijan Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Boòvi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili}, Vesna Mari}, Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i}, Biqana Oluji}, Severin Popovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO Dragi}, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 1000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 323(497.11)2008 HA[KI denuncijant Tomislav Nikoli} / (priredio) Vojislav [e{eq. - Beograd : Srpska radikalna stranka, 2009 (Zrewanin : Dragi}). - 1000 str. ; 24 cm. - (Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa ; kw. br. 105)
Tira` 1. 000. - Str. 3 - 16: Predgovor / Ogwen Mihajlovi}. ISBN 978-86-7886-047-8
Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa, kwiga broj 105
COBISS.SR-ID 155322636
1. [e{eq, Vojislav (urednik) a) Srbija - Politi~ke prilike - 2008
Predgovor
Jo{ jedan neumoqiv naslov dr Vojislava [e{eqa. I dok je prethodna kwiga iste tematike ovog zato~enog srpskog lidera pomalo progledala kroz prste nesta{nom Tomislavu Nikoli}u, ova ga je postrojila u vrstu sa onima na ~iju stranu je pretr~ao. Sad je potkaziva~ Nikoli} ravnopravan u stroju sa mafija{kim premijerom \in|i}em, Kurvom del Ponte, jo{ jednom kurvom (ali usta{kom) Nata{om Kandi}, najve}im izdajnikom Rusije Jeqcinom, raznoraznim Hitlerovim sledbenicima, degenerisanim i korumpiranim ha{kim inkvizitorima, pa i o~erupanim }urkama. Ovo su samo neki, parafrazirani, naslovi iz edicije Srpske radikalne stranke, ~iji je autor wen predsednik. Naravno, ima tu i mnogo lep{ih naslova, ali ih treba zasluìti. Na primer, te{ko da }e Tomislav Nikoli} na kraju svoje politi~ke karijere dogurati do naslova kakvog je dr [e{eq ve} odavno potpisao: Stazom slave u slu`bi otaybine. Sa svoje strane, Nikoli} se svojski potrudio da zasluì naslov ove kwige, jer je denuncijant postao onog trenutka kada je javno pro~itao stenogram telefonskog razgovora koji je vo|en sa dr Vojislavom [e{eqem. Naravno, ostaje pitawe {ireg konteksta delova koje je Nikoli} izabrao za medije, ali Hag je to iskoristio da nametne nove zabrane predsedniku Srpske radikalne stranke. Konkretno, Ha{ki tribunal je dr [e{equ ukinuo mogu}nost privilegovanih razgovora sa timom koji pomaè wegovu odbranu, uz tvrdwu da je tema navedenog razgovora politi~ka, {to zna~i da je iza{la iz okvira dijaloga vezanih za odbranu. To zna~i da ha{ke slu`be, sada i zvani~no, imaju pravo da prislu{kuju razgovore predsednika [e{eqa sa wegovim timom, te da ih prekinu kad god ocene da su skliznuli van koloseka koji se odnosi na pripremu odbrane. Ovakva odluka ne samo da grubo zadire u poverqivost pripremawa odbrane, kr{e}i sve poznate pravne norme, nego i bestidno vre|a dr Vojislava [e{eqa i wegove saradnike. Naravno, od trenutka stupawa na snagu ove otvoreno sileyijske odluke, dr Vojislav [e{eq se potpuno sam priprema za svakog slede}eg svedoka tuìla{tva, samo uz pomo} materijala koji su mu ranije dostavqeni u }eliju. Na wegov izri~it zahtev, u telefonskim kontaktima sa rukovodstvom Srpske radikalne stranke nije prozborena nijedna re~ koja bi mogla da mu pomogne u pripremi odbrane.
3
Eto to su posledice najnemoralnijeg ~ina kojeg je Tomislav Nikoli}, barem koliko je poznato, po~inio u dosada{wem ìvotu. Prema tome, Nikoli} moè biti sre}an i zadovoqan, pre svega {to je pro{ao mnogo jeftinije od Karle del Ponte ili Nata{e Kandi}, jer je naslov u kojem je istaknuto da je on ha{ki denuncijant ipak samo blaga konstatacija stvarnog stawa. Da se radi o objektivnom sagledavawu wegovog lika i nedela, nikako o subjektivnom, emocijama optere}enom etiketirawu, dokazuju i zvani~na tuma~ewa pojma denuncijant, koji svoje korene vu~e jo{ iz anti~kog Rima. Naime, Milan Vujaklija u svom Leksikonu stranih re~i i izraza, prevodi ovaj latinski izraz kao dostavqa~, potkaziva~, prokaziva~, tuìteq. U obrazloèwu zna~ewa glagola denuncirati, ovaj re~nik nudi jo{ jednu definiciju: dostaviti sudu, optuìti. Ne{to vi{e pojmova daje Bratislav Klai} u svom Rje~niku stranih rije~i. Ovaj hrvatski nau~nik tuma~i pojam denuncijant kao dostavqa~ prijave vlastima, prijavqiva~, dou{nik, potkaziva~, prokaziva~, cinker. Dakle, neumoqivim jezikom nauke moèmo Tomislava Nikoli}a definisati kao cinkaro{a koji je ha{kom sudu dostavio prijavu protiv dr [e{eqa. A ko je, ustvari, taj najpoznatiji ha{ki dou{nik, Tomislav Nikoli}? Pusti}emo ga da sam o sebi pri~a, ta~nije o svojoj politi~koj karijeri i to uz pomo} stranica koje je sam napisao. Za uvertiru }e posluìti uvodnik kojeg je potpisao Nikoli} u jednoj od svojih prvih kwiga, iza{loj 1994. godine, pod naslovom Rovovi u Narodnoj skup{tini. Tada verni sledbenik i u~enik predsednika [e{eqa, obra}a se ~itala~koj publici slede}im re~ima: Prvi vi{estrana~ki izbori za izbor saveznih poslanika Savezne skup{tine SRJ, na kojima je u~estvovala Srpska radikalna stranka i na kojima sam izabran za saveznog poslanika u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Republike Jugoslavije, odràni su 1. juna 1992. godine, a 31. maja, dan pre izbora, Savet bezbednosti UN je zaveo ekonomske sankcije protiv SRJ. Na tim izborima Srpska radikalna stranka je ostvarila uspeh kome se nadala, ali sam ja bio savezni poslanik samo nekoliko meseci. Naime, u decembru mesecu 1992. godine odràni su izbori za Narodnu skup{tinu Republike Srbije, i ja sam, posle duèg razmi{qawa, a uz saglasnost predsednika stranke, odlu~io da ne budem kandidat za saveznog poslanika, kako je to prvobitno odlu~eno u stranci, ve} da budem kandidat za poslanika u Skup{tini Republike Srbije. Razlog je jednostavan. Naime, ako ste poslanik u istoj poslani~koj grupi u kojoj je i Vojislav [e{eq, onda ostaje vrlo malo toga {to vi moète da u~inite, {to je promaklo Vojislavu [e{equ. A wemu jednostavno ni{ta ne promi~e, on je taj koji vodi igru u saveznom parlamentu, on je taj oko koga se vrti srpska politi~ka scena, i svako drugi u poslani~koj grupi Srpske radikalne stranke moè samo da prati predsednika stranke u igri koju on nametne na sednici. Ja sam imao nameru da se ozbiqno bavim politikom i zbog toga sam re{io da se oku{am u poslani~koj grupi u kojoj ne}u imati ni za{titu, ni po4
dr{ku, ni savet, ni sugestije na licu mesta od Vojislava [e{eqa. Tako sam postao prvi {ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije. U ovim redovima moè se naslutiti da je Nikoli} jo{ tada imao razumqivu èqu da iza|e iz senke ~oveka koji ga je uveo u politiku. Nije sporno {to jedan ambiciozan politi~ar èli da nadma{i svog mentora, ali to podrazumeva da je doti~ni |ak u svakom pogledu boqi od svog u~iteqa. Problem nastaje kada |ak shvati da je za takav uspeh potrebno mnogo vi{e rada, u~ewa i `rtvovawa razli~itih ìvotnih zadovoqstava. Jednom re~ju, kada sam sebi prizna da je lew i da nikada ne}e dosti}i nivo profesora. Verovatno u tom trenutku po~iwe da razmi{qa kako da postane kalif namesto kalifa, ne biraju}i sredstva i metode. Ako ni{ta drugo, Nikoli} u ovom predgovoru priznaje dve stvari: da je sve o politici nau~io od dr Vojislava [e{eqa, te da ga predsednik Srpske radikalne stranke ni u ~emu nije sputavao, nego ohrabrivao da ispuni svoje èqe. Ovo priznawe automatski iskqu~uje sve argumente koje Nikoli} koristi danas, posle neuspelog pu~a. Kako je u~io lekcije kod profesora [e{eqa i zbog ~ega je i{ao na popravni, vidi se u uvodniku wegove slede}e kwige, tako|e objavqene 1994. godine, pod naslovom Kad padne vlada, pada Milo{evi}. Slede kqu~ni delovi uvodnika kojeg je pisao sam Nikoli}: Sednica Narodne skup{tine Republike Srbije, na kojoj se raspravqalo o poverewu vladi Nikole [ainovi}a, otpo~ela je 7. oktobra i sa pauzama u radu trajala je do 20. oktobra 1993. godine, kada je predsednik Republike Srbije, Slobodan Milo{evi}, spasavaju}i vladu od neizbe`nog pada, raspustio Narodnu skup{tinu. Pripremaju}i se za tu sednicu napisao sam obrazloèwe zbog ~ega smatramo da vlada Nikole [ainovi}a ne moè vi{e da vodi Srbiju i zamolio predsednika stranke, dr Vojislava [e{eqa, da to obrazloèwe pregleda, ispravi i da mi eventualno pomogne nekom sugestijom. Iznenadio sam se i nisam mogao da shvatim wegovu reakciju kada je rekao da je obrazloèwe dobro, ali da je kratko, mada je bilo napisano na 20 kucanih strana. Procewuju}i pravilno {ta sve moè da se desi za vreme trajawa te sednice, dr Vojislav [e{eq je traìo da obrazloèwe pripremim na minimum 50 kucanih strana, i poku{am da obuhvatim sve nepravilnosti u radu vlade, sve mawkavosti, sav kriminal, java{luk i korupciju u ovoj zemqi. Bila je to prilika koju smo iskoristili da se poslani~ka grupa Srpske radikalne stranke u Narodnoj skup{tini, a i ja kao wen predsednik, predstavimo gra|anima Srbije u pravom svetlu, kao qudi koji su sazreli u dugoj politi~koj borbi sa vla{}u, qudi koji su potpuno kvalifikovani za teme o kojima govore na Skup{tini, qudi koji sve ho}e i mogu da urade boqe od aktuelne vlasti. Obe citirane kwige {tampane su u izdawu Srpske radikalne stranke i samo su deo od ukupno 24, koliko ih je objavqeno pod imenom Tomislava Nikoli}a. I ovaj podatak je dokaz sam po sebi, dokaz da je Nikoli} imao na raspolagawu sve resurse Srpske radikalne stranke, da nikada nije bio marginalizovan, niti je predsednik [e{eq gledao na wega sa podozrewem.
5
Ovakve ~iwenice jednostavno razoruàvaju Nikoli}a, obaraju svu wegovu argumentaciju koju iznosi u obra~unu sa dr Vojislavom [e{eqem i Srpskom radikalnom strankom. Op{te je poznata ~iwenica da je Srpska radikalna stranka, od samog po~etka, zdu{no gajila duh kolektivizma, nasuprot liderstvu koji je bio i ostao karakteristi~an za sve ostale partije na srpskoj politi~koj sceni. Odavno su u na{oj javnosti poznata i druga imena iz redova srpskih radikala, a ne samo ime wihovog predsednika. Naàlost, i danas taj princip liderstva, partije u kojoj je jedan ~ovek alfa i omega, razara mladu srpsku demokratiju. Ta slika je pred o~ima prose~nog gra|anina nepromewena od uvo|ewa vi{epartijskog sistema, samo {to je ve}ini u podsvesti, jo{ uvek nije jasno vidqiva. Na primer, koga se ~ovek moè setiti kada se spomene Demokratska stranka? Prva asocijacija je Boris Tadi}, pa onda nastupa pauza, da bi se prisetio nekog drugog, recimo Nade Kulunyije. Ve} za Mi}unovi}a nije siguran, da li je u ovoj Tadi}evoj ili nekoj vlastitoj stranci. Tako je to i sa svim ostalim ve}im partijama, mawe nisu vredne ni spomena jer i nemaju nikog, osim blagajnika i predsednika. Nema u ovome nikakve `danov{~ine, nije ovo socrealisti~ka partijska propaganda kojom se dokazuje da su svi drugi lo{i. îwenica je da Srpska radikalna stranka funkcioni{e bez svog predsednika ve} sedmu godinu, koliko se dr [e{eq nalazi u ha{kom kazamatu. Da je zasnovana na kultu li~nosti, raspala bi se jo{ mnogo pre neuspelog pu~a Tomislava Nikoli}a. Ovako, uspe{no se odbranila od simultanog napada stranih obave{tajnih slu`bi, doma}ih tajkuna i reìma, svih onih koji su finansijski, medijski i politi~ki podràli propali prevrat Nikoli}a i Vu~i}a. Bez duha kolektivizma, gra|enog godinama na temeqima razra|ene ideologije srpskog nacionalizma, stranka se ne bi oduprla, nego bi se jednostavno povinovala i danas bi Tomislav Nikoli} bio wen predsednik, a Vojislav [e{eq sveden na wenog po~asnog ~lana. Na ovom mestu otvara se jo{ jedno bitno pitawe na koje je te{ko odgovoriti, da li je Tomislav Nikoli} preko no}i raskrstio sa svim principima i idejama zbog kojih je, navodno, pristupio Srpskoj radikalnoj stranci ili nikada nije ni bio patriota? Mo`da je, kao {to je to kristalno jasno u slu~aju Aleksandra Vu~i}a, svoj anga`man u najve}oj patriotskoj stranci koristio samo kao sopstvenu promociju? Naravno da samo Nikoli} zna pravi odgovor, ali u poku{aju da se do|e do istine, vredi obrisati pra{inu sa poùtelih stranica. Jer, zdrava logika i jo{ zdraviji qudski um jednostavno ne prihvataju ono {to je uradio Tomislav Nikoli}. U ~ovekovoj prirodi je da traga za odgovorom, da otkrije i razume uzroke koji dovode do ovakvih dela, pa zato treba pro~itati {ta je Tomislav Nikoli} izjavio za 14. broj Velike Srbije, koji je iz {tampe iza{ao u martu 1994. godine. U okviru intervjua koji se uglavnom odnosio na aktuelne politi~ke doga|aje, postavqeno mu je pitawe da li tro{i duvan, alkohol i benzin i, kao poslanik, koliko mese~no inkasira Avramovi}evih dinara. Odgovor je bio o~ekivan: Na duvan i alkohol ne tro{im ni{ta jer ih ne tro{im. Tro{im samo na benzin ali nikada nisam imao nov auto. Imao sam stalno neka polovna
6
kola koja sam ve~ito sre|ivao i popravqao. U posledwe vreme, jo{ od predizborne kampawe, tro{im vi{e benzina. Poslani~ka plata mi je dovoqna za ìvot. U februaru sam primio 210 dinara i pruìo se prema tom guberu. [teta, nije demagogija, {to vlada ne}e da nas poslu{a i uvede minimalac za poslanike. Time bi i mi poslanici, i ministri i predsednik Srbije dokazali da delimo sudbinu naroda i da smo sa wim kada mu je najteè. Ali ako uspemo da Srbiju dobrim zakonima i pametnom politikom izvu~emo iz krize, neka nam narod pove}a plate i preko 1000 dinara. Za sada zasluùjemo minimalac. [teta, ali jeste demagogija. Samo desetak godina kasnije, izme|u isto toliko wegovih automobila nije bilo mesta za stare. Dakle, nije Nikoli} vozio polovwaka zato {to je po prirodi skroman i {tedqiv, nego {to je tek po~eo sa zatvarawem finansijske konstrukcije, {to }e mu naro~ito dobro krenuti posle 23. februara 2003. godine, kada je dr [e{eq otputovao u Hag. Nekako u to vreme krenulo mu je i sa alkoholom, vaqda mu se smu~ile godine provedene u krntijama. Jo{ i Beograd svetli, zaslepquje. Tek {to kafane ima. A ma~ke nema. [ta re}i, lepota ìvota. Jeste da ga je sunce sre}e ogrejalo pod stare dane, ali boqe ikad nego nikad. Sve mu se sklopilo, od finansijske konstrukcije do Haga. Ni~im izazvan, nenamerno, postade Nikoli} prvi ~ovek najja~e srpske stranke. Nema ovde mesta za kalkulacije i navijawe, realno bi ostao ve~iti drugi da mu nije Haga i Tadi}a. I nije mu smetalo {to je drugi. Odgovarala mu je hladovina i sigurnost iza pramca, zato i treba verovati wegovim pohvalama upu}enim Vojislavu [e{equ. Niko ga nije terao da 2002. godine svojoj kwizi da naslov [e{eq za predsednika. U woj se nalazi transkript Nikoli}evog gostovawa na ~a~anskoj lokalnoj televiziji Galaksija, od 29. avgusta 1997. godine: Mnogo toga je ve} opredelilo bira~e Srbije za Vojislava [e{eqa. Najpre, wegova besprekorna antikomunisti~ka pro{lost, odnosno besprekorna pro{lost jednog borca za pravdu i istinu. Sve dok je Vojislav [e{eq kao mlad, izuzetno perspektivan i napredan student, verovao da u Savezu komunista moè ne{to da se u~ini da dràva funkcioni{e kako treba, on se borio i poku{avao u okviru Saveza komunista, ali je vrlo rano shvatio da tamo sede qudi neprovetrenih mozgova, kakvi su i sada na vlasti u Srbiji, i istupio je iz wihovih redova, odlu~io da stavi na kocku i svoju egzistenciju i li~nu bezbednost i porodicu koju je tada zasnovao. Sve {to je u ìvotu uradio dr Vojislav [e{eq je wegov program kao kandidata za predsednika Srbije. Ne kaèm da moè mnogo toga u Srbiji odmah da se uradi i mi nismo qudi koji obe}avaju tako drasti~ne i brze promene koje bi bile za no}, za mesec ili za pet meseci. Srbija }e jako te{ko ìveti i u Srbiji je potrebno mnogo truda i odricawa, ali znam {ta }e Vojislav [e{eq sigurno da uradi. Vojislav [e{eq je jedini ~ovek u Srbiji koji moè ne samo da zaustavi nego da potpuno elimini{e kriminal koji je zavladao Srbijom. Vojislav [e{eq je jedini ~ovek u Srbiji u koga Srbi mogu da imaju poverewa da }e Srbija, ukoliko pobedi na predsedni~kim izborima, kada on jednog dana izgubi izbore, biti ista tolika kolika je i danas, kada preuzima mesto pred7
sednika Srbije. Vojislav [e{eq je ~ovek koji je oko sebe okupio najboqe srpske doma}ine, formirao Srpsku radikalnu stranku, upoznao nas sa svim onim {to treba da znaju qudi koji se politikom bave iz qubavi prema dràvi, iz qubavi prema narodu, za koji bi èleli da ìvi boqe, upoznao nas {ta to treba da uradimo i kako treba mi da izgledamo da bi narod u nas imao poverewa. Mi ga poznajemo boqe od drugih i potpuno smo ube|eni da Srbija ne moè da o~ekuje promene naboqe ukoliko Vojislav [e{eq ne bude predsednik. Mislim da smo uspeli da veliki deo bira~a u Srbiji, ~ak i one koji ne}e glasati za Srpsku radikalnu stranku, ubedimo da je Vojislav ~ovek koji od Srbije moè da napravi jedan veliki doma}inluk u kome }e dràva i narod ose}ati da nad sobom imaju jednog doma}ina koji stiè da sve vidi, proceni i odlu~i. Mogu da garantujem Srbima koji su izbegli iz Krajine, kojima se sada ne obra}am kao bira~ima zato {to, naàlost, nemaju bira~ko pravo i dràvqanstvo, da je Vojislav [e{eq ~ovek koji nikad ne}e zaboraviti gde su granice srpske dràve. Mogu da im obe}am da }e Srbija u~initi sve {to je u wenoj mo}i da srpske dràve ponovo budu naseqene Srbima i da budu u sastavu jedinstvene srpske dràve. I da razo~aramo one koji uvek radikale optuùju kao qude koji }e izazvati rat protiv celog sveta, Srpska radikalna stranka ne misli ni sa kim da ratuje, mi èlimo da razgovaramo i pregovaramo, ali mi smo nacionalisti koji nacionalizam ne glume pred izbore, mi to nosimo iz svojih porodica, u svojim srcima. Ne moèmo da ostavimo tolike srpske teritorije puste i prazne, zato {to ni Hrvati ni muslimani ne mogu da ih nasele, ali ne moèmo ni da ratujemo protiv celog sveta. êka nas dug period oporavka Srbije, srpske diplomatije, srpskih prijateqa u svetu i neprekidno isticawe zahteva da nam se teritorije vrate. Ako su druge dràve ~ekale, Francuska na primer, skoro 40 godina, da kona~no prisajedine ono {to je wihovo, ako su se dve Nema~ke ujedinile posle toliko godina, bilo bi veoma pesimisti~ki o~ekivati da i Srbi ne}e imati takvu {ansu. Vojislav [e{eq je ~ovek koji srpsku privredu poznaje mnogo boqe od onih koji u privredi rade, zato {to oni imaju ramove u kojima se pona{aju, a za wega ne postoje takve prepreke, posebno zato {to on prepreke ne obilazi nego ih ru{i i nema nikakvih dilema oko toga da li treba izvr{iti privatizaciju ili ne. On je za potpunu i bezuslovnu privatizaciju. Nama treba takav ~ovek, koji }e po{tovati Ustav i zakone, koji }e raditi revnosno i koji }e od svojih saradnika i od svih gra|ana Srbije traìti da po{tuju Ustav i zakone. Pod wegovom komandom radi}emo danono}no a gra|ani }e iz dana u dan ose}ati da se situacija popravqa. Vojislav [e{eq je jedini ~ovek, nama treba takav ~ovek, sve sami superlativi. âk na kraju re~e pod wegovom komandom. Tada mu komanda nije smetala, kad je [e{eq bio glavni gromobran Srpske radikalne stranke, kad je kao magnet samo na sebe privla~io sva zla ovog sveta, od Kandi}ke do Amerike. A u hladovini lepo. [eta{ Terazijama, a svi te poznaju, osmehuju se, pozdravqaju, drago im {to vide najboqeg [e{eqevog prijateqa. Ono
8
radi}emo danono}no, to se odnosi na nekog drugog, to s Nikoli}em nema nikakve veze. Ni tu kwigu nije napisao, sloìli mu je drugi. Wegovo je samo da otvara usta, ali i to mu je previ{e, naro~ito kad po~nu te dosadne kampawe. Spasewe od ovog udarni~kog rada pojavilo se negde sredinom 2003. godine. Tada je otkrio da u wegovoj Baj~etini mobilni telefoni nemaju signal, a ovi obi~ni nikad nisu ni uvedeni. Dakle, kad zagusti, pravac Baj~etina. Ni u nastavku intervjua Nikoli} nije {tedeo komplimente, ali osvrnuo se na situaciju potpuno identi~nu ovoj dana{woj kra|u poslani~kih mandata. Evo {ta je izjavio Tomislav Nikoli}, li~no: A onda je usledio drugi napad. U vreme kada je Vojislav [e{eq bio prvi put u zatvoru, socijalisti su nam oteli pet poslani~kih mesta u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine, stvorili novu poslani~ku grupu. Iako je zakon tu neumitan i kaè kome prestane ~lanstvo u stranci, prestaje mu i mandat saveznog poslanika, ti qudi osnuju ~ak novu politi~ku stranku i nazovu je Radikalna stranka Nikola Pa{i}, imaju konferencije za {tampu, imaju poslani~ki klub koji se zove Radikalna stranka Nikola Pa{i}. U zakonu pi{e da vi{e nisu poslanici, me|utim, socijalisti, Radoman Boòvi} pre svih, ne èli to da stavi na dnevni red. A onda kada smo ponovo oti{li, 1995. godine u junu, u zatvor, uzimaju nam tri poslani~ka mandata u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, posle toga jo{ dva. Hajka je bila stra{na. U Crnoj Gori izbacuju sve radikale iz Skup{tine, A}ima Vi{wi}a osu|uju na zatvor. Gle ~uda, te 1997. godine, mandati su ukradeni a danas to ne vaì, mandati su wegovo li~no vlasni{tvo. Ipak, ima i stvari koje se, izgleda, ne mewaju kao Nikoli}. Izgleda da zakon i nije tako neumitan, malo je vi{e elasti~an kada se otima od srpskih radikala, pa nijedan reìm ovo pitawe nikada nije stavio na dnevni red. ûdi se Nikoli} kako je mogu}e da ti otpadnici imaju svoj poslani~ki klub i odràvaju konferencije za {tampu. Tih dana se krstio zbog nepravde i bezakowa, ali izgleda da je i shvatio kako je najboqe zavr{iti posao. Sam svedo~i da pomo}i i ohrabrewa za razbijawe Srpske radikalne stranke nije nedostajalo: Mislili su da }e da slome bar nekog, idu stalno na sukob izme|u Vojislava [e{eqa i mene. Stalno potpiruju taj sukob. Kaù da ti vodi{ stranku, sve bi to bilo boqe, {ta }e ovaj [e{eq u Srbiji, wemu je mesto u Bosni. Onda kaù da je to kod mene ve} bolesna zavisnost, kako mi nije jasno da mogu da uspem, samo ako napravim pu~, itd. Uostalom, svi oni koji se bore protiv radikala obi~no imaju samo tri, nazovimo ih uslovno tako, argumenta. Ili kaù da smo fa{isti, ili da smo podràvali Milo{evi}a, ili da smo Voja [e{eq i ja u sva|i. I ni{ta drugo ne mogu da kaù. U tome predwa~e Demokratska stranka i Srpski pokret obnove, ra~unaju da }e na progonu radikala ste}i naklonost i podr{ku, posebno finansijsku, velikih sila. Dakle, re~ pu~ mu je uba~ena u podsvest jo{ mnogo ranije, da bi wenu erupciju videli tek u septembru 2008. godine. Samo ostaje da se razjasni da li je u akciju krenuo zbog toga {to je stvarno poverovao da je boqi od [e9
{eqa ili je u pitawu le~ewe od bolesne zavisnosti. Mada, ovde se spomiwe i finansijska pomo}, dodu{e u ne{to druga~ijem kontekstu, ali je ipak ne treba izbrisati sa spiska mogu}ih motiva. Ne}e biti da mu nisu nu|ene pare kada su mu obja{wavali da je najboqi, verovatno je to Nikoli} zaboravio da kaè. Da saberemo, u samo jednom intervjuu do sada smo registrovali tri bitne ta~ke o kojima je Tomislav Nikoli} danas promenio stav: kra|a mandata, legalizovawe otetog od strane reìma, lojalnost stranci i prijateqstvo sa dr [e{eqem. Ipak, nije to ono najgore {to je ovaj biv{i nacionalista pogazio. U nastavku razgovora u studiju Galaksije, osudio je i Milo{evi}a i Dra{kovi}a zbog wihove politike prema zapadnim Srbima. O Hrvatima da ne govorimo kako su pro{li u wegovom patriotskom zanosu: U Zemunu ìvi izme|u 20.000-30.000 Srba izbeglih iz Krajine i Republike Srpske. Ogor~eni su na sve ono {to im je u~inio predsednik Srbije i hrvatski narod u celini. Sada se mnogi posipaju pepelom, Vuk Dra{kovi} na primer, a pre samo nekoliko godina je pisao da hrvatski narod snosi odgovornost za sve ono {to su usta{e u~inile Srbima kroz istoriju, posebno u Drugom svetskom ratu. Kod mene se nikada ne postavqa pitawe da li postoji kolektivna odgovornost. Postoji. Postoji, svaki Hrvat koji pripada hrvatskom narodu i koji nema re~i osude za ono {to Hrvati Srbima ~ine, kriv je za ono {to Hrvati ~ine. Ako je tada bio iskren, kako je mogao da se prvog dana svoje novoro|ene karijere odrekne Velike Srbije? Nije to stvar koja u patrioti ìvi jedno popodne. Pa ko je, vi{e od 2000 godina, Jevrejima verovao da }e ba{ idu}e godine biti u Jerusalimu? Treba verovati i samo tako je mogu}e. Ovako, brisawem Velike Srbije, naro~ito Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, samo su priznati rezultati usta{kog genocida. To je i bio glavni ciq neuspelog pu~a, to je ta kost u grlu doma}ih i stranih neprijateqa Srpstva. Odrekao se Nikoli} svih tih Srba, jo{ na osniva~koj skup{tini te wegove vanparlamentarne partije, usred cirkuski pompezne atmosfere, klawaju}i se ameri~kim, britanskim i ostalim {vapskim ambasadorima. Spomiwawem Zemuna, Nikoli} dokazuje da je najve}i do sada poznati politi~ki travestit, barem u Srbiji. Wegov odnos prema medijski fabrikovanom slu~aju Barbali} promewen je iz temeqa. Sada wegova partija tvrdi da je hrvatska porodica Barbali} brutalno izba~ena iz svog stana u Zemunu. I nije va`no {to je Tomislav Nikoli} ba{ tada bio visoki funkcioner Op{tine Zemun. Naravno, radi se o ~isto pravnoj stvari koja je do{la do suda samo zato {to su Barbali}i svoju nacionalnost iskoristili za dobijawe medijske i politi~ke pomo}i. Bez ta dva faktora ne bi imali {anse da predaju tu`bu, jer za wu nisu imali apsolutno nijedan pravni osnov. Poznaje Nikoli} ~itavu ovu storiju do najsitnijih detaqa, ali bitno mu je da dokaè da je raskrstio sa nacionalizmom. U ovom slu~aju to zna~i sa pravdom i pravom, ali kao da je to va`no, bitan je samo marketing. To je {kola wegove desne ruke Aleksandra Vu~i}a, toliko je providno i o~igledno.
10
U oktobru 1994. godine na kioscima se pojavilo jedno specijalno izdawe pod imenom Zatvorski krug Vojislava [e{eqa. Izdala ga je novinska ku}a Nada, a urednik izdawa bio je Manojlo Mawo Vukoti}. Kroz formu intervjua, autori Cvijetin Milivojevi} i Miroslav Mikuqanac, po prvi put su ~itaocima u Srbiji poku{ali da detaqno predstave dr Vojislava [e{eqa. Razgovarali su i sa Tomislavom Nikoli}em a prvo pitawe se odnosilo na osnivawe Srpske radikalne stranke: Bio sam potpredsednik Narodne radikalne stranke, kad smo na prvim vi{estrana~kim izborima pretrpeli katastrofalan neuspeh. Izme|u dva izborna kruga, onako razo~aran, napisao sam pismo Vojislavu [e{equ u kojem sam izloìo svoje vi|ewe opozicije. Zamolio sam ga da on, kao jedini pravi srpski nacionalista, okupi sve nas sa desne strane srpske opozicione scene. Pre toga ga nisam poznavao. Znao sam jedino za wega kao disidenta. U vreme prvog su|ewa [e{equ, ja sam radio u Bosni i Hercegovini i kad sam ~uo za wega, mislio sam da je to neki stari ~ovek. Nekoliko dana nakon mog pisma, nazvao me je jedan mladi}, pripadnik Srpskog ~etni~kog pokreta i pitao da li mogu da organizujem tribinu Vojislavu [e{equ u Kragujevcu. Me|utim, niko nije hteo da ustupi salu, ~im bih pomenuo [e{eqevo ime. Na kraju sam organizovao tribinu Narodne radikalne stranke na kojoj je [e{eq bio gost i posle predizbornog mitinga Vuka Dra{kovi}a, bio je to najpose}eniji skup u Kragujevcu. Prvi put smo se upoznali u hotelu Zelengora u Kragujevcu. Odjednom sam se na{ao pred ~ovekom koji je vi{i i ja~i od mene. Prvi put sam se na{ao pred ~ovekom za koga sam znao da mu ne mogu parirati ni u ~emu, za razliku od drugih opozicionih prvaka. Posle te tribine, nabacio sam mu ideju o ujediwewu, a on je odgovorio: Sa vama radikalima moè da se sara|uje, samo morate da se odreknete Jugoslavije. Posle deceniju i po, Nikoli} se ohrabrio i shvatio da moè parirati dr [e{equ, ali samo kada je ovaj dobro zakqu~an, hiqadu kilometara daleko. U nastavku, Nikoli} govori o svojim pionirskim koracima u politici, pod bri`nim okom predsednika [e{eqa: Celo leto sam pripremao predlog za izglasavawe nepoverewa Vladi, traìo im grehe. [e{eq mi je rekao da o tome nikom ne govorim. Napisao sam 24 stranice. Do|em kod wega, a on kaè: Malo ti je to, mora da ima najmawe 50 strana. Onda sam napisao 46-47 strana. On taj kona~ni tekst nije èleo da vidi. Mislim da sam tek tada postao politi~ar. Voja je vrhunski politi~ar. Sve {to znam nau~io sam od wega. Taj zahtev za izglasavawe nepoverewa imao je samo tri strane i socijalisti su na osnovu toga pripremali svoje diskusije, pa su im ispale {upqe. Pa nije ba{ sve nau~io od Voje, vrhunskog politi~ara. Na primer, nije bilo lekcija o uzurpirawu tu|eg poloàja u stranci, hu{kawu ~lanova jednih na druge, potkazivawu i sli~nim ne~asnim radwama. U ovoj oblasti je Nikoli} samouk ili prima instrukcije sa tre}e strane, zna se koje.
11
Naredni redovi su naro~ito zanimqivi jer otkrivaju da je intervju ra|en dok je dr Vojislav [e{eq bio u zatvoru: Trudim se da sada ne razmi{qam o tome {ta ako i 30. oktobra Vojislav [e{eq bude u zatvoru. Za mene je 29. oktobra on na slobodi i za toliko sam spreman. A ako bi Slobodan Milo{evi} bio takav zlo~inac, pa se ostvari ovo o ~emu se pri~a, da je on naredio da sve sudije aùriraju tu`be protiv Vojislava [e{eqa, da javni tuìlac podnese krivi~nu prijavu zbog uvrede wegovog veli~anstva, ako se ostvari zahtev op{tinskog javnog tuìoca da se ukine uslovna kazna i da se Vojislav [e{eq uputi na izdràvawe kazne, a to je ve} osam meseci, onda bih morao da sazovem Centralnu otaybinsku upravu gde bismo re{ili {ta }emo daqe i kako }emo daqe. A mo`da bih u~inio i ne{to drugo. Ali, sada jo{ nije vreme da se sa tim upozna javnost. Ipak, onda nas zaista ni{ta ne bi spre~avalo da i na ulici ne izrazimo svoje nezadovoqstvo. Znam gde treba udariti socijaliste i kako ih treba udariti. Ve} sam upozorio da Vojislavu [e{equ, dok je u zatvoru, ne sme ni dlaka sa glave da fali. Upozoravam ih i na to da, bez obzira {to oni misle da mogu uz blagonakloni sme{ak i bez osude ostalih relevantnih politi~kih faktora, kako u zemqi tako i u svetu, da ga drè na robiji, ima mnogo gra|ana Srbije koji to ne}e trpeti. Mnogo vi{e nego {to oni misle. Ovaj strah koji su usadili u gra|ane Srbije samo izaziva hrabrost. U me|uvremenu, do{lo je do opasnih, ~ak tektonskih poreme}aja u Nikoli}evom rezonovawu. Kako licemerno zvu~e wegove izjave da èli povratak dr [e{eqa, date odmah po{to je pro~itao transkripte za{ti}enih razgovora. To se moè protuma~iti samo kao da èli povratak svog biv{eg predsednika, ali u kov~egu. U naredna dva pasusa Tomislav Nikoli} predvodi kolonu patriota koja probija barijeru koju je na Drini postavio tada{wi reìm: Mislim da po svaku cenu treba sru{iti granicu na Drini. Mislim da sam ja za to dovoqno spreman i bio bih na ~elu kolone. Pa neka vlast re{i. Ako su pu{komitraqezi postavqeni na granici samo radi zavaravawa, onda neka ih sklone, a ako su spremni da pucaju, verovatno }e imati prilike da pucaju u mene. Ovo vi{e ne moè da se izdrì. Ovo je poniàvaju}i ìvot. Po meni, a ve} sam rekao da se ne bih vi{e bavio politikom ako bi oni priznali Hrvatsku i Bosnu u avnojevskim granicama, onda se ne isplati ni ìveti. Ima ideala koje ~ovek ne sme da napusti. Ima borbi iz kojih ~ovek ne sme da iza|e. Proìveo sam dosta, ne ostavqam ni{ta nezavr{eno zbog ~ega bi neko mogao da pati. Moja su deca ve} odrasla, imam wihovu potpunu podr{ku. Nemam nikoga preko Drine i nemam porodi~nih motiva za borbu za Srpstvo i ujediwenu dràvu. Imam samo patriotski motiv i kao ~ovek ne bih mogao sebi da dozvolim da ìvim u ovoj Srbiji u kojoj ne bi bila Republika Srpska i Republika Srpska Krajina. Mislim da ima dovoqno qudi koji tako|e to sebi ne bi dozvolili. Pa, neka Slobodan Milo{evi} razmi{qa.
12
Ovakva izjava, u kojoj je obe}avao da }e se prestati baviti politikom, nije usamqena. Napu{tao je politiku Nikoli} svaki put kada je Srpska radikalna stranka upadala u te{ko}e koje joj je prire|ivao reìm. Napu{tao, ali samo usmeno. Taj wegov defetizam nije bio nikakva tajna, a takav stav otkriva da se radi o ~oveku nedoraslom velikim nacionalnim i dràvnim projektima. Slede}e novinarsko pitawe poku{ava da otkrije postoji li unutarstrana~ka demokratija, Nikoli} je upitan kada je iz redova ~lanstva bilo najvi{e zamerki dr [e{equ. Najvi{e zamerki od na{ih poslanika bilo je {to je ~upao mikrofon. Me|utim, uop{te nisu ~upani mikrofoni, ve} samo jedan kabl na kojem je prekida~ kojim Radoman Boòvi} iskqu~uje govornika. Takav prekida~ uop{te nije dozvoqen Poslovnikom, a vidim da je to ugradio i Dragan Tomi} u republi~kom parlamentu. U Poslovniku ~ak pi{e da ne sme da se uskra}uje sloboda govora poslaniku. Vojislav [e{eq je tim simboli~nim ~inom, a tu nema nikakve materijalne {tete, jer da ima, ve} bi bio optuèn, hteo da pokaè da nema i ne sme biti vlastodràca u Saveznoj skup{tini i da je Radoman Boòvi} poslanik kao i Vojislav [e{eq. To je lo{e odjeknulo jer se na televiziji vrteo samo taj snimak dok ~upa kabl. Ispalo je da je Vojislav [e{eq sru{io celu Skup{tinu, pa je ostao samo taj kabl da sru{i. Imamo razgovore sa na{im ~lanovima i poslanicima. Mnogi nisu spremni da tako ne{to u~ine i mnogi nisu spremni da opravdaju takav postupak, ali stranka je jedan ìvi organizam. Taman posla kad bih ja bio zadovoqan ba{ svime {to se uradi u stranci. Morao bih da budem robot. I da imam ugra|en neki ~ip koji bi mi sve vreme slao u mozak signal ovo je ispravno, ovo je ispravno. I moje neke ideje nisu pro{le. Dana{wi reformator Nikoli} priznaje da je stranka ìv organizam, unutar kojeg postoji dvosmerna komunikacija, {to je pravi raritet u Srbiji. Takav sistem, za koji se najvi{e borio li~no dr [e{eq, omogu}ava i danas visok stepen demokrati~nosti u radu stranke, a ujedno iskqu~uje sve Nikoli}eve navode o sistemu koji samo sprovodi naloge sa vrha kao obi~ne falsifikate. Zahvaquju}i ba{ takvom ustrojstvu, wegov i Vu~i}ev udar je lako osuje}en i amortizovan. A ba{ bi bilo zanimqivo saznati kako se donose odluke u wegovoj vanparlamentarnoj partiji. Koga su on ili Vu~i} konsultovali, gde je taj zakqu~ak bilo kog partijskog tela kojim se ukida Velika Srbija, na primer? Novinarsko pitawe da li je bilo osporavawa inicijativa dr [e{eqa od strane saboraca, ustvari zalazi u kqu~ne principe po kojima Srpska radikalna stranka funkcioni{e i danas. Bilo je. Bilo je i nekih koje nisu pro{le zato {to nas je nekoliko puta testirao. Dolazio je na sastanak, a uop{te nije hteo da kaè svoje mi{qewe. Recimo, 1. juna 1993. povodom doga|aja u Skup{tini, do{ao je i rekao: Molim vas, postoji zahtev javnog tuìoca da se zabrani SPO. Kako }emo da reagujemo? Ja sam odmah digao ruku i rekao da to ne smemo da dozvolimo. Neki su rekli: Ma neka im zabrane, hteli su da sru{e Skup{tinu. Onda je Voja rekao: Jel imate vi negde neki dokaz da je Vuk Dra{ko13
vi} naredio da se ru{i Skup{tina? Jel imate neki dokaz da je wihov Glavni ili Izvr{ni odbor zasedao i izdao nare|ewe da se sru{i Skup{tina? Ne moète vi stranku da zabrawujete na osnovu onog {to weni ~lanovi urade. Stranka se zabrawuje na osnovu onoga {to radi uprava stranke, {to postoji u dokumentima, u papirima, u izjavama. Sa Vojislavom [e{eqem ìvot je {kola. On ima taj profesorski obi~aj da do u detaqe ra{~lawuje probleme. Ne mrzi ga. Ali je wegova re~ posledwa i presudna. Mi smo ga na kongresu izabrali za predsednika stranke. On je imao 600 glasova, ja sam imao 60, ovi ostali su imali po 10-12. I sve dok je Vojislav [e{eq predsednik stranke, wegova se slu{a. A ko je nezadovoqan, ima na~ina da sazove novi kongres na kojem }emo da biramo novog predsednika. Sve re~eno je ta~no, uz jedan mali ali bitan dodatak. Srpska radikalna stranka svog predsednika bira tajnim glasawem, {to je vrhunac demokratije u jednoj srpskoj politi~koj partiji. Prema tome, svi aspiranti na mesto predsednika imali su oduvek iste {anse, pa i Nikoli}. Mo`da je ba{ princip slobode izbora bio prepreka Nikoli}evoj ambiciji, pa se odlu~io za podzemne metode lobirawa i pu~a. U nastavku istog pitawa Nikoli} obja{wava u kojoj meri je dr Vojislav [e{eq zna~ajan za Srpsku radikalnu stranku. Ova je stranka izgra|ena zahvaquju}i Vojislavu [e{equ. Srpska radikalna stranka ima poslanike u sva tri parlamenta i ve} sada ima kadar koji moè da vodi dràvu. Sve zahvaquju}i Vojislavu [e{equ. Tribine koje odràvamo u Pariskoj ulici strahovito su korisne za Srpsku radikalnu stranku. Dokazuje se da je neka prva garnitura tih disidenata, oponenata vlasti, intelektualaca, pro{lost, da oni vi{e nemaju {ta da kaù gra|anima i da se oni vi{e i ne usu|uju da iza|u pred qude. Ali se zato pojavilo puno mladih qudi, nepoznatih javnosti, pravih patriota, pravih radikala i oni iz ve~eri u ve~e dolaze i govore gra|anima. Novi mladi qudi su ti na kojima stranka sada gradi novi kvalitet. I ako je ne{to dobro u~inio Vojislav [e{eq time {to je oti{ao u zatvor, izuzev toga {to je pqunuo ne~oveka, u~inio je da smo upoznali te mlade qude koji su se u~lanili i do{li da govore. Ova stranka sada ima svoju potpuno odre|enu budu}nost sa Vojislavom [e{eqem na ~elu. Ti mladi qudi su isplivali na povr{inu tek danas, kada nema Aleksandra Vu~i}a koji im nije dao da nos pomole. Tako je Vu~i} vi{e od deceniju i po ostao najmla|i ~lan rukovodstva. Ipak, za skenirawe Nikoli}evog karaktera mnogo je va`nija re~enica u kojoj kaè da je Srpska radikalna stranka postigla sve zahvaquju}i dr Vojislavu [e{equ. Svoju odanost predsedniku demonstrirao je i u odgovoru na pitawe da li je neko poku{ao da unese razdor izme|u wih dvojice: Socijalisti neprekidno rovare. Neprekidno. Nude, ucewuju, potkupquju, podmi}uju. Ja moram da priznam da mene niko nije poku{ao da vrbuje. Ima u Skup{tini, tako u prolazu, slu~ajnih razgovora. Pa kaù: U, to bi bila super stranka, samo da si ti na ~elu.
14
Novinar je insistirao na preciznijem odgovoru, pa je traìo da mu Nikoli} kaè i konkretna imena: U, pa mnogi. Radmilo, Biya, pre svega, oni sede blizu mene i oni stalno to dobacuju. Mnogi socijalisti. Izgleda da im je to nalog, da poku{aju da razdvoje Vojislava [e{eqa i mene. Da razbiju stranku na taj na~in, dokazivawem da je Vojislav [e{eq grub u nastupu, da sa wim ne moè da se sara|uje, a da sam ja kao fleksibilan, razuman. Ali izgleda da su kona~no shvatili da }u ja da se bavim politikom uz Vojislava [e{eqa, ili se ne}u baviti politikom. Nema te stranke i nema tog ~oveka uz koga bih se bavio politikom a da napustim Vojislava [e{eqa. I tako je na{ao svog ~oveka, Aleksandra Vu~i}a. Svoj zajedni~ki rad sada zasnivaju upravo na ovoj postavci, da je dr [e{eq grub, a Nikoli} fleksibilan. Dakle, pribliìo se zapadwa~kom modelu politi~ara. Fleksibilnost, pre svega. [to bi Srbi rekli, beski~mewak, bre. Na kraju, pozabavimo se samim povodom, barem onim {to pomenuti Nikoli} neprestano ponavqa pred kamerama, da je Srpsku radikalnu stranku napustio zbog kletvi upu}enih wemu i wegovoj porodici. Nema boqeg lakmusa koji dokazuje da to nije ba{ tako, od uvodnika iz Nikoli}eve kwige objavqene 2000. godine, pod imenom Pismo sa adresom. U funkciji uvodnika nalazi se otvoreno pismo tada{wem predsedniku Srbije Slobodanu Milo{evi}u: Ovo je srpski narod, onaj {to nije dao da vas Zapad mewa, kada su uvedene sankcije. Ali, vi ste sve to zaboravili. Va{e je pam}ewe kratko. Vi samo predugo vladate Srbijom i uz vas ~itav buquk kriminalaca, lopova, ratnih profitera, {vercera, paravojnih, parapolicijskih formacija, ulizica, poltrona, `birova, qudskog {qama. U {ta ste to hteli da pretvorite Srbiju, Slobodane Milo{evi}u? U zemqu bezna|a? U zemqu o~ajnika? U zemqu izdajnika? Dezertera? Da li }e vam po}i za rukom? Ne sme da vam po|e za rukom. Ne sme, zbog sveìh humki rasutih {irom srpskih zemaqa, ne sme zbog rawenika koji su dali svoje nade i budu}nost za slobodu, ne sme zbog zgari{ta i ru{evina u koje ste pretvorili srpske gradove, ne sme zbog srpske siro~adi koja, ako uspe da pobegne u Srbiju, ide od vrata do vrata i moli za koru hleba. Vi ste veliko zlo i strano telo u srpskom organizmu. A strano telo se odbacuje. Va{a smrt bi}e ogromno olak{awe za srpski narod. I ako niste pa`qivo ~itali ovo pismo, da vam ponovim jo{ jednom: vi ste najve}i izdajnik u istoriji srpskog naroda. Prokleti bili! Ovo pismo pokojnom Milo{evi}u li~no je potpisao Nikoli}. Tom prilikom uru~io mu je i kletvu. Nije poznato da li se zbog ovog pokajao, kao {to se kajao povodom izjave koju je dao kada je \in|i} povredio nogu. Ne èli on Milo{evi}u poraz na izborima, nego smrt, lepo kaè. Jedinstven je to doprinos politi~koj teoriji i demokratiji u Srba. Problem nastaje tek kada se sam prepozna u jednoj uop{tenoj, istina o{troj formulaciji. Zna~i, on moè sve, a wemu se ni na senku ne sme stati.
15
Eto, i ta arogancija je sastavni deo Tomislava Nikoli}a. Sve je to izbilo na povr{inu u trenutku pu~a. Ako je tako, pita svaki pametan ~italac, kako je mogu}e da takav ~ovek godinama bude u vrhu najja~e stranke u Srbiji. Odgovor je bolno jednostavan. Desila se gre{ka. Pa i dr Vojislav [e{eq je ìv ~ovek, moè da pogre{i. Pogre{io je zato {to je dobronameran, zato {to nikada u qudskom bi}u ne gleda ono lo{e, nego samo ono najboqe. I pokajao se zbog toga, pred kamerama u ha{koj sudnici. Ipak, nema tu velike potrebe za kajawem. Dobro je, ~ak odli~no {to je Nikoli} oti{ao u paketu sa Vu~i}em. Pa ko jo{ da se zamajava sa kompleksima mawe, vi{e i ostalih vrednosti? Kao da ve} nemamo za vratom doma}e i strane du{mane, od ùtih do Haga. I zato hvala Tomislavu Nikoli}u {to je oti{ao. [iroko mu poqe, ali neka vrati ono {to je poneo, a nije wegovo. Vu~i}a neka zadrì, wega je zasluìo. Ogwen Mihajlovi}
16
I. Medijska hronologija neuspelog pu~a

Septembar 2008. godine
Septembarski broj Velike Srbije, zvani~nih novina Srpske radikalne stranke, u celosti je posve}en neuspelom pu~u u reìji Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a. Na naslovnoj strani, pod rednim brojem 3246, nalazi se fotografija na kojoj se Tomislav Nikoli} srda~no rukuje sa Borisom Tadi}em, a ovaj dirqiv susret velikih prijateqa podvu~en je naslovom koji sve obja{wava: Neuspeo pu~ u Srpskoj radikalnoj stranci. U rubrici Politikanstvo, kojom se otvara tema sa naslovne strane, objavqen je tekst pod naslovom Tomislav Tadi}, koji efikasno, u dve re~i, obja{wava prirodu novoskrojenog kentaura koji je tih dana galopirao srpskom politi~kom scenom. Podnaslov je doneo jo{ detaqnija obja{wewa: Ofanziva koja se pred na{im o~ima odvija je veoma sloèna. U woj, pored Nikoli}a i wegove otpadni~ke klike koji su samo sredstvo za ostvarewe ciqa, u~estvuju u uskla|enom sadejstvu, u svojstvu pokreta~kog motora i titulara svih beneficija, ve} uve`bani i uigrani timovi analiti~ara, medija, vlasti, stranog faktora u svim sferama ìvota i nekoliko klanova aktuelnih tajkuna. Neposredni ciq ovog posla je razbijawe SRS kao stoèra politi~ke opozicije. Tog septembarskog jutra, kao i obi~no, mar{al Boris je svoj radni dan zapo~eo kraj svog ogledala. Me|utim, tom prilikom dogodilo mu se ne{to {to do tada nije bilo uobi~ajeno. Posmatraju}i svoj odraz u ogledalu, mar{al je zapazio da mu se lik odjednom promenio. Bilo je to na trenutak, ali kako su prolazili minuti i minuti, odraz u ogledalu je poprimio izgled jednog starijeg ~oveka, sa borama i pomalo cini~nim osmehom, da bi mu se ve} u slede}em trenutku pred o~ima pojavila nova slika, odnosno ìva scena dijaloga izme|u wih dvojice. Bio je to wihov susret u hodniku, ispred studija u kome se snimala TV emisija Utisak nedeqe, i to ba{ u vreme kampawe koja se vodila za izbore za predsednika republike, pa se mar{al i prisetio da je na pitawe tog ~oveka, kako mu je zdravqe, odgovorio da se ose}a
17
kao de~ak, dok mu je ovaj na isto, uzvra}eno pitawe, odgovorio da se ose}a kao odrastao ~ovek. Na trenutak se mar{al nasmejao svom pam}ewu, koje je ina~e bilo pretrpano dràvnim problemima i dràvnim poslovima, pa je pomislio kako je mogu}e da se odmah nije setio o kome se radi. Pa, zar je mogao da zaboravi na sve aran`mane i dogovore koje je tih dana imao sa tim ~ovekom i kako je mogao da zaboravi na veliki plan koji bi, kona~no, wegovu diktaturu trebalo da u~vrsti za sva vremena? Na trenutak je svoje misli i fokus svoga pogleda ponovo vratio na lik u ogledalu, sme{kaju}i se i trqaju}i ruke, sve u nadi da }e ovakvih susreta biti jo{, i to ne samo u ogledalu. Da, mar{al Boris je u svom ogledalu tog septembarskog jutra susreo lik Tomislava Nikoli}a i kona~no je bio sre}an. Tako je ìvotnom fantastikom, naravno uz asistenciju tajkuna i stranih slu`bi, odrasli ~ovek postao de~ko, da bi de~ko postao odrastao ~ovek, ali i kona~no, razbijawem SRS-a, apsolutno i kao niko do sada, zavladao Srbijom u ime i za ra~un stranih neprijateqa, svojih nalogodavaca. Na odavno oprobanim temeqima istorijskih obrazaca makijevelisti~kog politi~kog pragmatizma, koji je u nas nakon Broza utemeqio Zoran \in|i}, wegov naslednik mar{al Boris, upravo je i koncipirao svoj plan pot~iwavawa celokupne politi~ke scene sopstvenoj politi~koj diktaturi. Tako je idejom usitwavawa politi~ke opozicije i zavade u wenim redovima i ovaj put udario na SRS, a u nadi da }e i posledwi bedem rodoqubqa, tako podeqen i me|usobno sukobqen, ustuknuti pred evroatlantisti~kim neprijateqem i na kraju mu se i sam pridruìti. Pravi rediteq ove drame je poznat srpskom narodu odavno, me|utim, lista protagonista je danas ozbiqno izmewena. Pojavili su se novi glumci koji }e na terenu izvoditi politi~ke radove za ra~un rediteqa. Ovi politi~ki objekti, ve} naveliko misle da vr{e nekakvu vlast, pa su deo tog kola~a spremili za nove protagoniste i nove poklonike koncepta slepog pragmatizma, zarad, navodno nesmetanog pristupawa Srbije evroatlantisti~koj zajednici. Deo tog tu`nog izdajni~kog skupa je postao i Tomislav Nikoli} sa svojom klikom, koja se ve} danima la`no predstavqa kao grupa narodnih poslanika koji se tobo` ne slaù sa najnovijim odlukama vo|stva stranke. Pri tom, sve ~ine u stilu arsenala instrumenata koncepta politi~kog pragmatizma, kojim su beskrupulozno zamenili doju~era{wu radikalsku ideologiju srpskog nacionalizma. Jasnije re~eno, isti su, kako na{ narod pametno i prozorqivo veli: prodali veru za ve~eru! Tom nenarodnom logikom i na krilima ùtog politi~kog vetra, Tomislav Nikoli} javno propagira svoj novi politi~ki program, tzv. otvarawa Srbije, kao da izdajni~ka kamarila na vlasti za ovih osam godina nije otvorila svaki dràvni arhiv, te omogu}ila strancima slobodan upliv u na{e suverene poslove. [ta, u stvari, on ovakvim najavama èli da postigne? Da iste dràvne atribucije otvori jo{ vi{e, da na taj na~in pomogne strancima da na~ine
18
jo{ ve}i upliv od postoje}eg u dràvne stvari, pa }e na kraju wegova nova politi~ka opcija, pragmati~no, zadobiti povoqniji koalicioni potencijal, jer je on ovih dana upravo i najavio da èli da u|e u neku vladu. Zatim, kako protuma~iti i izjave vode}ih tehnokrata vladaju}e kamarile, kako upravo Tomislava Nikoli}a kao relevantnu politi~ku figuru i vide u nekim budu}im vladama, naravno, uvek po voqi evroatlantista kao glavnih arhitekata takvih kvislin{kih poduhvata. Sva postavqena pitawa i sve dileme koje sada mu~e mnoge zavedene radikale, ali i koje }e mu~iti ba{ sve one koji bi eventualno i pristupili novom politi~kom projektu biv{eg zamenika predsednika SRS, imaju jasno izvori{te u konceptu ~istog politi~kog pragmatizma. Pragmatizam, sa jedne strane, pogoduje jedino wegovom promoteru Nikoli}u, ne i onima koji su trenutno oko wega, jer su isti u parlament u{li kao poslanici sa liste SRS, a sa druge strane, politi~ki pragmatizam je uvek vrednosno neutralan, pa kao takav on ne moè biti motor nikakve ideologije, pogotovo ne ideologije srpskog nacionalizma, jer ona ne poznaje lukavost, vlastoqubqe, individualnu sebi~nost i sujetu, a {to se sve pokazalo kao neposredni pokreta~ i motiv, vlasti èqnog, ve~itog zamenika. Dakle, jedno je danas sigurno. Tomislav laè kada kaè da je wegova ideologija ostala nepromewena, jer je i pticama na grani jasno da osim èqe za vla{}u po svaku cenu, on nema drugih motiva. Uz sve navedeno, u prilog tezi o moralno i ideolo{ki indiferentnoj poziciji ve~itog zamenika, ide i o~evidna akcija svih onih koji su koliko do ju~e bili wegovi deùrni kriti~ari-papagaji, da je krajwe vreme da se Toma (sada iz milo{te), {to pre oslobodi balasta nekakve retrogradne i ruralne nacionalisti~ke politike. Sada ceo srpski narod zna odakle takav politikantski vetar duva, jer nije lako istovremeno biti i ju~era{wi odrastao ~ovek i dana{wi de~ko. Tim ~udesnim obrtom je mar{al postao punoletni starateq, a Tomislav postao Toma, politi~ki maloletan de~ak. Osim jasnog otiska koncepta ~istog politi~kog pragmatizma, kod ve~itog zamenika je do{lo i do (samo)obmawuju}eg obrta politi~ke li~nosti. Ovaj fenomen je u nas veoma rasprostrawen, a kao najmarkantniji primer istog u praksi, nesumwivo predstavqa politi~ki prelet iz jedne u drugu partiju ili izlazak iz jedne i formirawe nove partije. Kao i svaki drugi otpadnik od jednog politi~kog programa pomo}u kojeg je i na~inio veliki politi~ki uzlet, ali i svojevrsnu samopromociju, Nikoli} je o~igledno upao u zamku dvostruke politi~ke li~nosti, pa je nekako morao da prebrodi efekte dugogodi{weg radikalskog rada ne~im novim, a to }e upravo biti wegov novi politi~ki program koji }e uobli~iti sa svojom otpadni~kom klikom. Jedino tako }e uspeti da poboq{a koalicione mogu}nosti svoje nove partije, te u|e u dru{tvo onih koje je do ju~e kritikovao i koji su wega kritikovali, ali i vre|ali. Naravno da mu u tome moè dosta pomo}i iskustvo ranijih preleta~a i otpadnika, ali i saveti jednog {ampiona u toj disciplini, aktuelnog ministra unutra{wih dela. Ipak, za prvu pomo}, Nikoli} je iskoristio metod politi~ke samoobmane kao vid obrta svoje poli19
ti~ke li~nosti, pa je na taj na~in izvr{io obmanu samog sebe, govore}i svojoj savesti da }e i daqe ostati dosledan nekim nacionalnim i radikalskim vrednostima, ali je ipak svojim ~inom mnogo vi{e obmanuo one koji su trenutno deo wegove otpadni~ke klike. Obmanuo ih je obe}awem da se wegova budu}a stranka ne}e mnogo razlikovati od SRS, kao i da }e isti i daqe imati pravo da sede u parlamentu, {to je apsolutno neodrìvo, obzirom da wihova stelt lista nije postojala u trenutku odràvawa parlamentarnih izbora, ali treba imati u vidu i kontekst da se sve ovo de{ava u vremenu mar{alovom, pa je sve to vrlo mogu}e. Ovde je dakle re~ o problemu pravnom i politi~kom, koji je u svojoj su{tini ponajvi{e moralne prirode. Na navedeni na~in, wegova li~na obmana se pro{irila i na wegov tu`ni skup, daju}i mu karakter zabludelog, ali imaju}i u vidu i {ire posledice tog ~ina, zamenikovo nepo~instvo ima karakter ~iste prevare. Od prvobitne ostavke Nikoli}eve kao strogo li~nog ~ina, pomenutim obrtom svoje politik~e li~nosti i elementima prevare, izvr{ena je izdaja strana~kog programa i ideologije, {to govori o dvostrukom moralu onog koji je sebe ubedio da je samoobmanut i na taj na~in obmanuo sve oko sebe. în Tomislava Nikoli}a, ba{ kao {to smo i naveli, jedino je od koristi za aktuelnu vlast, jer je po svom karakteru ovakav potez usmeren na slabqewe monolitnosti jednog opozicionog diva kakav je SRS. Nadaqe, ako se u obzir uzme i ~iwenica da je Nikoli} svojim najnovijim izjavama na~inio ozbiqan politi~ki zaokret koji je kamarila na vlasti pozdravila, zaista se moraju preduzeti neke mere koje }e doprineti razobli~avawu obmane ove otpadni~ke klike, a na taj na~in vra}awu izvornom programu i ideologiji onih koji su trenutno u zabludi. Kako bi jo{ jasnije pokazali da je glavni ciq ovog nepo~instva razbijawe najja~e opozicione stranke, a ne navodno neslagawe oko programskih i ideolo{kih pitawa izme|u ~elnih qudi, nave{}emo jo{ nekoliko primera koji potkrepquju navedene ~iwenice. Tokom posledwih nekoliko dana koliko traje drama oko de{avawa u SRS, Nikoli} postaje ikona svojevrsnog iskrivqenog, politi~kog pop-arta. Neprestano biva hvaqen od svih onih angaòvanih analiti~ara, medija i, naravno, vlastodràca, koji okupaciju slave kao najve}i nacionalni praznik, a izdaju dràve i naroda vide kao politi~ku nu`nost u prvoj deceniji ovog veka. Ono wegovo politi~ko skretawe, koje se ogleda u izjavama u kojima je pristup EU nu`no zlo koje ipak treba prihvatiti, bez obzira na sve posledice, jer je boqe biti sit nego gladan i svoj, kao i redosled prioriteta u skoro svakoj wegovoj novijoj izjavi EU, pa Rusija, sve to jasno govori o pribliàvawu ka politi~kim stavovima vlasti, {to }e na duì rok garantovati neke nove koalicione kombinatorike. Ta~ka u kojoj }e se na}i ti novi politi~ki prijateqi, bi}e èqa za apsolutnom vla{}u svih aktera ovog nenarodnog projekta, ali u su{tini puko servisirawe interesa stranog faktora. Neposredni uzrok ove mogu}e {tetne posledice nesumwivo bi predstavqalo razbijawe SRS i sveukupna relativizacija delovawa opozicije.
20
Slede}a ~iwenica koja je od zna~aja za razobli~avawe motiva onih koji teè razbijawu opozicije, jeste fakti~ko uno{ewe razdora u samo opoziciono telo, jer se pojavquje nova stranka koja, iako na~elno opoziciona, prihvata SSP kao relevantnu realnost, te smatra da ovaj ~udovi{ni i antidràvni sporazum poseduje bilo kakve kvalitete po narod i dràvu. Ovakvom lepezom razli~itih stavova oko najbitnijih dràvnih pitawa, stvaraju se uslovi za nove sva|e u samoj opoziciji, {to svaka vlast ume da iskoristi kako bi sebi obezbedila {to duì opstanak na mestu kormilara dràvnog broda. Veoma je zna~ajno i htewe stranog faktora, politi~kog, obave{tajnog, ekonomskog i vojnog, uglavnom zapadnog, koji je ina~e uvek bio protiv onih koji su bespogovorno spremni da sluè samo dràvi i narodu, a {to su danas jedino atributi patriotskih politi~kih partija, obzirom da bi u slu~aju dolaska opozicije na vlast stranci ostali bez svojih poslenika na terenu, pa ne bi vi{e ni mogli ra~unati na za{titu svojih materijalnih interesa u nas. Dakle, ako se ima u vidu i strani uticaj u poku{aju razbijawa SRS, jasne su posledice takvog ~ina, jer je on, kao {to smo i naveli uvek usmeren na sveukupno slabqewe opozicije, a time i samosvojnosti dràve i naroda. Ovde treba dodati i to da je prate}i faktor uspeha stranaca u ovakvim operacijama razbijawa slobodarskih ideja jednog ponosnog naroda, uvek slaba i potkupqiva vlast u su{tinskom smislu naro~ito kada se radi o stranom interesu, ali uvek osiona, apsolutna i tiranska prema sopstvenom narodu i dràvnim idejama. Naredni nezaobilazni ~iweni~ni faktor koji objediwuje nekoliko prethodnih je budu}a ekonomska korist koju bi doma}i korumpirani i anacionalni tajkuni imali od slabqewa opozicije. Wima uvek odgovara vlast koju ina~e potkupquju strani faktori, koji su opet veliki kreditori ili principali svih poduhvata u ime divqa~kog kapitalizma i razgradwe dràve, u kojima tajkuni i sau~estvuju, kako ekonomskog dela tako i politi~kog dela wenog organizma. Oni su i u ovom poku{aju razbijawa SRS i uop{te opozicionog delovawa, dali materijalnu potporu. Naravno, imali su bitnu ulogu i u ve} poznatom zaokretu SPS ka ùtoj koaliciji, uticajem na razvrgavawe prvobitno najavqene koalicije DSS-NS-SPS-SRS. Zloupotrebom istih mehanizama, wihov rukopis se moè prepoznati i u ovom najnovijem slu~aju. Da zakqu~imo: ofanziva koja se pred na{im o~ima odvija je veoma sloèna. U woj pored Nikoli}a i wegove otpadni~ke klike, koji su samo sredstvo za ostvarewe ciqa, u~estvuju u uskla|enom sadejstvu, u svojstvu pokreta~kog motora i titulara svih beneficija, ve} uve`bani i uigrani timovi analiti~ara, medija, vlasti, stranog faktora u svim sferama ìvota i nekoliko klanova aktuelnih tajkuna. Neposredni ciq ovog posla je razbijawe SRS kao stoèra politi~ke opozicije. Kako su reìmski mediji pozdravili postupak Nikoli}a i sa velikom dozom senzacionalizma izve{tavali o wegovom najnovijem postupku, poku{aju razbijawa SRS, to je wegov lik svaki dan u udarnim terminima krasio na{e TV ekrane. Ono {to je nekada bilo u domenu nau~ne fantastike
21
udarni intervjui, specijalne emisije, izve{tavawe uìvo, neprestano ponavqawe biografije, lika i dela ovog navodno usamqenog politi~ara koji je zbog svojih ideala napravio zaokret u politici danas je postalo stvarnost. Neprestana propaganda i bombardovawe vestima, kako bi se glasa~ima ogadila SRS, a u ciqu smawewa wenog rejtinga i razbijawa, od skoro svih televizijskih programa u Srbiji je na~iwen jedan neprestani, simultani tok-{ou Tomovizija. Wegovo trajawe ide u nedogled, jer je neophodno da svaki radikal u Srbiji ~uje Nikoli}eve razloge, kao da on sam personifikuje SRS, ali nije i neophodno da mu pri|e veliki broj pristalica kako u nekom budu}em trenutku on ne bi postao pretwa tom istom reìmu, koji je wega i na~inio razbija~em ne~ega u ~ijem je stvarawu i sam u~estvovao. Zaista je tu`na ta pri~a u kojoj je jedna istinska narodna politika zamewena sluèwem nenarodnom reìmu i razbijawu opozicije, ali je tako|e i potresna slika nesvesti svih onih koji ovu opasnost nisu prepoznali. Re~ je o dvostrukom moralu i politi~kom dilentatizmu koji je nadja~ao politi~ko iskustvo glavnog aktera ove drame. U prilog ove tvrdwe ide i razmi{qawe Svetog Vladike Nikolaja, koji je u svojim besedama vi{e puta pisao o aksiomu politike narodne, oli~enom u krilatici da pravda drì zemqu i gradove, protivstavqaju}i tako ovu tvrdwu, kao bedem narodni, pokvarenom moralu nenarodnih i odnaro|enih, te sebi~nih politi~ara, za koje je dvostruki moral bio na~in politi~kog ìvqewa. Tako su se skoro do ju~e, ovi isti novinari, voditeqi i autori emisija sabla`wavali na svaki potez tog istog ~oveka, ali, danas im uop{te ne smeta ni to kada on ponavqa iste sentence i tvrdwe od pre, {to opet dovoqno govori o wima samima. Me|utim, u svemu tome je mnogo bitnije to da je sveukupni medijski prikaz wegov preko no}i postao poèqan, ali i {to je od su{tinskog zna~aja za reìm, postao je apsolutno upotrebqiv. U tom smislu je sve kona~no postalo jasno. Ubudu}e }e aktuelna srpska vlast uvek biti u mogu}nosti da smiri opoziciju i oslabi wen otpor, jer }e se u tom slu~aju, sa ostatkom opozicije obra~unavati kao {to je to ~inila posledwih nekoliko dana, ali naravno, uvek do posledweg odraslog ~oveka Tomislava Nikoli}a, kako bi od wega ostao samo de~ak Tomislav Tadi}! Sledio je tekst sa nadnaslovom Nelegalni poslani~ki klub Tomislava Nikoli}a i naslovom âsno je vratiti mandat. U podnaslovu su izdvojene re~i Dragana Todorovi}a: U Srpskoj radikalnoj stranci postoji Statut koji je precizno definisan, i onda kada su u pitawu poslanici, ali u antrfileu se nalazi najzanimqiviji deo: Dobrisav Preli}: Doneo sam odluku da je po{teno i moralno da vratim mandat Srpskoj radikalnoj stranci. Na konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, odrànoj u utorak 9. septembra 2008. godine, Dragan Todorovi}, {ef poslani~kog kluba SRS, predstavio je poslanika radikala Dobrisava Preli}a, povratnika, koji je najpre pristupio poslani~kom klubu Tomislava Nikoli}a, a onda, shvativ{i da je napravio gre{ku, vratio se me|u redove srpskih radikala. Preli} je ispri~ao o situaciji u kojoj se na{ao, razlozima za{to je oti{ao
22
u taj klub, kako i na koji na~in su tekli razgovori sa Tomislavom Nikoli}em u Skup{tini Srbije. Todorovi} je rekao da veruje da jedan broj poslanika koji je oti{ao u novi poslani~ki klub, ima razloga da se vrati u Srpsku radikalnu stranku. Vrlo brzo ima}ete priliku da do|ete do nekih ~iwenica o doga|ajima koji su se de{avali u Skup{tini Srbije. Pretpostavqam da ste svi razgovarali i slu{ali izjave Tomislava Nikoli}a, koje ja ne}u komentarisati, ali }u vam dati priliku da vam Dobrisav Preli}, poslanik Srpske radikalne stranke iz Oyaka, ispri~a kako su tekli doga|aji i kako je do{lo do toga da on pristane da ode u novi poslani~ki klub. Mi smo ube|eni i da kod jednog broja poslanika koji su oti{li u novi poslani~ki klub, tako|e postoje razlozi da se vrate u Srpsku radikalnu stranku, jer su izmanipulisani i obmanuti. Ono {to je posebno va`no, oni ne samo da ne}e imati bilo kakve posledice po ~in koji su preduzeli, nego }emo ceniti wihovu iskrenost i èqu da ni na koji na~in ne nanesu {tetu Srpskoj radikalnoj stranci kaè Todorovi} pozivaju}i Preli}a da objasni kako je do prelaska do{lo. Biv{i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke i {ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, pozvao me je u svoju kancelariju u ponedeqak oko 12 ~asova. Bio sam iznena|en, na neki na~in i uzbu|en {to me zamenik predsednika Srpske radikalne stranke poziva u svoju kancelariju. Ja nisam ~ovek koji je iskusan politi~ar i za mene je to, pre svega, bilo jedno zadovoqstvo i ~ast. U razgovoru sa wim shvatio sam da Nikoli} osniva poslani~ku grupu, ali da to prakti~no ide u okviru Srpske radikalne stranke. Rekao je da mi ne}emo imati nikakve posledice, da ostajemo i daqe ~lanovi Srpske radikalne stranke, samo osnivamo drugi poslani~ki klub na ~ijem je on ~elu. Kaèm, ne èlim da traìm neko posebno opravdawe za svoj postupak. Jedino {to mogu, na neki na~in, da budem samokriti~an, najblaè re~eno da to pripi{em jednom politi~kom neiskustvu. Jer stvarno sam bio i zbuwen u razgovoru sa biv{im zamenikom predsednika Srpske radikalne stranke i ja sam, na neki na~in, pristao da budem deo tog novog poslani~kog tima kaè Preli}. On isti~e da je posle neprospavane no}i shvatio da je napravio veliku gre{ku. Me|utim, posle neprospavane no}i i svega onoga {to je bilo u na{im razgovorima: da }e se vremenom i ~lanstvo podeliti, po nekoj proceni, na 50 odsto; da }emo, ako budemo morali da osnujemo novu stranku, slediti isti program, isti statut, iste principe Srpske radikalne stranke, istu ideologiju Srpske radikalne stranke. Shvatio sam da je to jednostavno nemogu}e i da sam napravio jednu veliku gre{ku. Posle skup{tinskog zasedawa, kada sam krenuo ku}i, oti{ao sam u park kod Skup{tine i seo na klupu i poku{ao jo{ jednom da razmislim o svemu. Tada sam i doneo odluku da do|em u sedi{te stranke i kako je, pre svega, po{teno i moralno za mene kao ~oveka, kao jednog ~asnog, odanog i vernog srpskog radikala, da vratim mandat Srpskoj radikalnoj stranci. To je bila moja obaveza ne samo zbog mene, ve} pre svega zbog moje porodice, moje dece, zbog gra|ana op{tine Oyaka.
23
Dolazim iz sredine gde je Srpska radikalna stranka na posledwim izborima u proseku osvojila, na sva tri nivoa, 45 odsto glasova, {to je, verujem, ponos Srpskoj radikalnoj stranci. Jednostavno, ja sam ovo uradio, napravio sam gre{ku, a na organima stranke je da odlu~e {ta }e biti. Imam jednu moralnu satisfakciju, pred Bogom sam ~ist, pred svojom decom, pred ~lanovima Srpske radikalne stranke u celoj Srbiji, pred ~lanovima iz op{tine Oyaci. îst sam i pred svojim predsednikom Op{tinskog odbora, Milanom ]ukom, koji je i predsednik op{tine, gde smo u posledwih osam godina cele sebe dali Srpskoj radikalnoj stranci, a to i rezultat pokazuje. Siguran sam da }e na slede}im izborima to biti jedan od op{tinskih odbora koji }e pre}i 50 odsto. Ne znam {ta se de{ava sa drugim poslanicima koji su pre{li, ali evo zarad javnosti, za ovaj svoj nepromi{qeni gest, izviwavam se svim ~lanovima Srpske radikalne stranke. Mislim da mi nije trebalo puno da shvatim da to nije to: da postoji samo jedna Srpska radikalna stranka, da postoji ideologija Vojislava [e{eqa na koju smo svi ponosni, da }emo slediti ideju [e{eqa, da }emo istrajati,... Jo{ jednom se izviwavam svim ~lanovima Srpske radikalne stranke, a na organima stranke je da odlu~e {ta }e uraditi sa mojom ostavkom obja{wava Preli}. Na pitawe upu}eno Preli}u, {ta je to {to mu nije bilo prihvatqivo {to je gospodin Nikoli} ponudio, on kaè da je siguran da srcem i du{om pripada Srpskoj radikalnoj stranci kojoj je predsednik Vojislav [e{eq. Prema wegovim re~ima, to je razlog zbog kojeg on sigurno ostaje u Srpskoj radikalnoj stranci, ako weni organi ne odlu~e druga~ije. Preli} je naglasio da je i drugog dana prisustvovao sastanku novoosnovanog poslani~kog kluba. Na tom sastanku sam do{ao do jo{ ve}ih uverewa da nije mogu}e na ovakav na~in da u~estvujem daqe u radu sa Nikoli}em isti~e Preli}. On je jo{ jednom naglasio da bi svoju zabludu pripisao politi~kom neiskustvu. Bilo je nekih stvari koje su me na neki na~in, ne pokolebale, nego ja bih to pripisao politi~kom neiskustvu. Tomislav Nikoli} je i u ovoj kampawi bio kod nas u Somboru. Slikao sam se sa wim kao jednim liderom. On je bio poput [e{eqa, jedan od mojih idola u stranci. Ali, naàlost, nismo na{li zajedni~ki jezik zakqu~uje Preli} i dodaje: Sam sam krenuo u sedi{te stranke da podnesem ostavku bez obzira na sve i da vratim svoj mandat Srpskoj radikalnoj stranci. Mislim da je to, pre svega, po{teno. Ja sam imao obi~aj u kampawi kod sebe, u svojoj sredini, da kaèm da ako neko ne èli da sledi put Srpske radikalne stranke, Program i Statut, da moè da iza|e na izbore ispred grupe gra|ana. Neka osvoji koliko osvoji mandata, u svakom momentu }e mu Srpska radikalna stranka ~estitati. Moj mandat nije moj mandat, to je mandat Srpske radikalne stranke, ja to tako gledam. Na kraju konferencije Todorovi} je podsetio da u Srpskoj radikalnoj stranci postoji Statut koji je precizno definisan i po pitawu iskqu~ewa poslanika.
24
U Srpskoj radikalnoj stranci postoji Statut koji je precizno definisan, i onda kada su u pitawu poslanici. Ukoliko su samo poslanici, wih moè da iskqu~i wihov op{tinski odbor, a ako su ~lanovi Centralne otaybinske uprave, onda Centralna otaybinska uprava. Za neke poslanike, ako nisu ~lanovi op{tinskog odbora, Izvr{ni odbor, jer su oni ~lanovi Izvr{nog odbora. Zna~i, Statut je tu vrlo precizan. Organ ~iji su ~lanovi moè da ih iskqu~i, i to je prvostepeni organ. Drugostepeni organ je Centralna otaybinska uprava i wena odluka je kona~na. Zna~i, onoga koga iskqu~i Centralna otaybinska uprava, odluka je kona~na zakqu~uje Todorovi}. U razgovoru za Veliku Srbiju, poslanik Srpske radikalne stranke Dobrislav Preli} obja{wava na koji na~in je Tomislav Nikoli} poku{ao da ga vrbuje za novi poslani~ki klub. Kada me je Tomislav Nikoli} pozvao, rekao mi je da osniva novi poslani~ki klub, ali da on ostaje u okviru Srpske radikalne stranke. Nabacio je da mu je pristupila i Jorgovanka Tabakovi} i general Deli}. Vaqda je trebalo za wima da se povedem. Istakao je da }e klub voditi politiku na principima i ideologiji Srpske radikalne stranke. Jedino, kako je naglasio, jedna stvar }e biti druga~ija, a to je da }e na{ poslani~ki klub da zastupa interese Srbije tako {to }e se zalagati za saradwu i sa Istokom i sa Zapadom, a ne kako kaù Todorovi} i Vjerica Radeta, isti~e Preli} i dodaje da je Nikoli} rekao da }e morati da sara|uju sa svima. Moramo da sara|ujemo sa svima jer je to u interesu Srbije. Zato i osnivamo poslani~ki klub Napred Srbijo. Prema Prelivi}evim re~ima, Nikoli} je naglasio da ako se bude moralo, da }e se formirati nova stranka, ali i da }e i ta nova stranka delovati na principima Srpske radikalne stranke, da }e ona biti identi~na sa Srpskom radikalnom strankom, ima}e isti program, statut, ideologiju, grb, himnu itd. Preli} nagla{ava da je Nikoli}eva procena bila da je ~lanstvo Srpske radikalne stranke zbuweno i da mu treba dati malo vremena da bi se odlu~ilo kome }e se prikloniti, ali da }e se za te potrebe iskoristiti skup{tinska govornica. Zami{qeno je da se na taj na~in promovi{e novi poslani~ki klub. Da se pokaè da je sve to Srpska radikalna stranka, uz neke male modifikacije. Nikoli} je istakao da da }e stariji ostati na tvr|oj liniji, a mla|i i noviji ~lanovi pri}i wemu i politici koju on zastupa. Naglasio je da treba {to vi{e da se insistira na tome da se ~lanovi Srpske radikalne stranke odlu~e da li èle da slede politiku Tomislava Nikoli}a, jer je on na izborima osvojio preko dva miliona glasova, da za wega nisu glasali samo ~lanovi Srpske radikalne stranke, ve} i simpatizeri i mnogo {iri krug qudi, ili }e da slede politiku, odnosno diktaturu koju sprovode Dragan Todorovi} i Vjerica Radeta. Rekao je da je razo~aran i da }e biti raznoraznih pritisaka na nas, ali da ne budemo time optere}eni, ve} da treba sve da izdrìmo jer, prema wegovim re~ima, politika koju }e on voditi }e biti daleko pristupa~nija, demokratska, pravednija a ne diktatorska. Traìo je da se za govornicom isti~e da Vjerica Radeta i Dragan
25
Todorovi} sprovode politiku diktature, isti~e Preli}, prepri~avaju}i razgovor sa Tomislavom Nikoli}em. Nikoli} je ponovio da je razo~aran jer je on [e{equ krstio decu, a on je wemu kleo unu~i}e preko Radete, Nata{e Jovanovi} i Gordane Pop-Lazi}. Naglasio je da ta kletva nije bila upu}ena ~lanovima Srpske radikalne stranke, ve} direktno wemu. Rekao je: Ja sam razgovarao sa Tadi}em telefonom, jer moram da razgovaram sa svima kada je u pitawu interes Srbije, govori Preli}, vidno potresen ~itavim doga|ajem. Opravdawe za svoj postupak poku{ava da prona|e u politi~kom neiskustvu jer pre nego {to je postao poslanik bavio se iskqu~ivo politikom na lokalnom nivou. Nikada pre toga nisam imao priliku da sedim i razgovaram sa ~elnicima Srpske radikalne stranke na takav na~in, kao taj dan sa Tomislavom Nikoli}em. Pre toga me nije prime}ivao. Jednom me je sreo na skup{tinskim stepenicama i pitao me odakle sam, po{to nije mogao da se seti. Ja sam bio poslanik Srpske radikalne stranke, a on tada {ef poslani~ke grupe a nije znao ni{ta o meni, nije znao ~ak ni odakle sam. Nije ga interesovalo. Ispao sam jako naivan, ali sam brzo shvatio da sam napravio ogromnu gre{ku, pri~a Preli} i dodaje da je slede}eg dana Nikoli} ponovo sazvao novoformirani poslani~ki klub, ali sada sa pri~om da }e najverovatnije morati da se formira nova stranka. Kao i da }emo nas devet u}i u istoriju kao osniva~i nove stranke. Posle se ponovo vratio na pri~u da smo mi jo{ uvek ~lanovi Srpske radikalne stranke i da moramo da insistiramo da se odrì Kongres i Centralna otaybinska uprava. Po{to je potrebno da mu se ukaè prilika da qudima objasni {ta se tu zbiva. Prisutni na sastanku su ga pitali {ta da rade po{to su neki od wih i odbornici ili ~lanovi ve}a u lokalnim samoupravama, a te ostavke nisu kod wih. On je rekao da }e poku{ati na neki na~in to da re{i, nagla{ava Preli} i dodaje da im je Nikoli} rekao da ne}e glasati za SSP po{to na wih ne}e da uti~e jer zna da nisu za to. Generalu Deli}u je rekao: Svaka ti ~ast, ju~e si na celu Srbiju ostavio boqi utisak od mene. Dodaje da se taj dan u Nikoli}evoj kancelariji slavilo. Da se pio alkohol, viski i rakija. Preli} nagla{ava da je sa sastanka iza{ao sav mokar. da mu se to nikada u ìvotu nije desilo. Kada je ispri~ao poslaniku Draganu @ivkovu Yaji, koga je po Nikoli}evom nalogu trebalo da vrbuje, {to je Yaja odbio, ovaj mu je odgovorio: Vra}aj se i ispravqaj to {to si zabrqao. Posle neprospavane no}i i razgovora sa prijateqima i poznanicima, kojima nije znao {ta da kaè i kako da objasni svoj postupak, do{ao je ponovo u Skup{tinu. Toma je ponovio na sastanku da ne}e na nas da vr{i pritisak da glasamo za SSP i da ne ulazimo u salu. Toma nam je pojasnio da ne}emo morati da dolazimo na skup{tinska zasedawa ako imamo neki posao. Rekao je da ne}e biti Vjerice Radete koja ide sa spiskom i traì da se prisutni upi{u. Rekao je da }e oni koji do|u u wegov poslani~ki klub imati odre{ene ruke. Da }emo mo}i slobodno da iza|emo iz sale kad god ho}emo da popijemo kafu. Da nas ne}e terati da sedimo u sali. Po{to je saznao da imam privatnu firmu, rekao je da }u imati odre{ene ruke i da u Skup{tinu, bez obzira {to sam poslanik, ne}u morati ni da dolazim. General ga je pitao da li }e i daqe biti potpredsednik Skup{tine. Odgovorio mu je potvrdno.
26
Poslanik Milan [krbi}, u razgovoru za Veliku Srbiju, obja{wava da je wega poku{ao da vrbuje Gojko Radi}. Ja sam mu odgovorio: Ne dolazi u obzir, Apatin je poznat po dobrovoqcima, ne bih mogao ìv da se vratim u Apatin. Voja je pet puta dolazio u Apatin, na grob svakog dobrovoqca je oti{ao i zapalio sve}u. U rubrici Pravno nasiqe nalazi se tekst koji je napisao mr Aleksandar Martinovi}, ina~e poslanik i ~lan Predsedni~kog kolegija Srpske radikalne stranke. Martinovi} je dao svoje stru~no mi{qewe, kao diplomirani pravnik, o poku{aju pu~a, pa je i naslov wegovog rada logi~an: Krivi~nopravni aspekti izdajstva Tomislava Nikoli}a U podnaslovu je izdvojena sentenca velikog diplomate, istori~ara i pravnika Slobodana Jovanovi}a: Ko za vreme okupacije izaziva revoluciju i gra|anski rat, taj, u stvari, sluì neprijatequ. U ponedeqak, 8. septembra, Tomislav Nikoli} obznanio je formirawe svoje poslani~ke grupe u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Istovremeno, on je obavestio predstavnike medija da je tzv. blanko ostavke narodnih poslanika Srpske radikalne stranke toboè izgubio, te da svi oni koji su pre{li u wegov poslani~ki klub ne moraju da se brinu za svoje mandate, jer je nestao pravni instrument na osnovu koga bi im ti mandati mogli biti oduzeti i dodeqeni drugim kandidatima sa izborne liste Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq. U vezi sa ovakvim postupkom Tomislava Nikoli}a, postavqaju se dva osnovna pitawa: jedno je pitawe moralno, a drugo pravno. Moralnom dimenzijom izdajstva Tomislava Nikoli}a ne}emo se mnogo baviti. Dovoqno je samo re}i da se svakom po{tenom ~oveku u Srbiji diè kosa na glavi od ~iwenice da se Tomislavu Nikoli}u u Srpskoj radikalnoj stranci vi{e ne dopada ni{ta, izuzev poslani~kih mandata radikalskih odmetnika. Tomislav Nikoli} se pona{a poput nedozrelog mladi}a koji èli da se osamostali od svog oca, ali mu se nikako ne ostavqa o~eva imovina, mukotrpno sticana decenijama te{kog i po{tenog rada. Sve ono {to je Tomislav Nikoli} svojevremeno govorio za Jovana Glamo~anina, @ivadina Leki}a i ostale koji su svojevremeno izdali dr Vojislava [e{eqa i Srpsku radikalnu stranku, sada je i sam uradio. Stoga i ne ~udi ~iwenica da ga je narod ve} prozvao nevernim Tomom. Neovla{}enim izno{ewem blanko ostavki narodnih poslanika Srpske radikalne stranke iz strana~kih prostorija i wihovim gubqewem, Tomislav Nikoli} je po~inio niz krivi~nih dela. Pre svega, te ostavke nisu bile wegova li~na imovina, ve} su pripadale Srpskoj radikalnoj stranci kao podnosiocu izborne liste SRS dr Vojislav [e{eq. Svaki narodni poslanik Srpske radikalne stranke je te ostavke, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, stavio na raspolagawe Srpskoj radikalnoj stranci, a ne Tomislavu Nikoli}u. To {to je Tomislav Nikoli} umislio da je on isto {to i Srpska radikalna stranka, vi{e je psihopatolo{ko nego pravno pitawe, i stoga }emo ga, ovoga puta, ostaviti po strani. U svakom slu~aju, ostaje ~iwenica da je Tomislav Nikoli} samog sebe uvrstio ne samo me|u izdajnike, li{ene bilo kakvih moralnih skrupula, ve} i me|u ovejane kriminalce.
27
Neverni Toma po~inio je najmawe ~etiri krivi~na dela: krivi~no delo kra|e iz ~lana 203 Krivi~nog zakonika, krivi~no delo prevare iz ~lana 208 Krivi~nog zakonika, krivi~no delo uni{tewa i o{te}ewa tu|e stvari iz ~lana 212 Krivi~nog zakonika i krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja iz ~lana 359 Krivi~nog zakonika. Krajwe je vreme da nadle`ni dràvni organi preduzmu odgovaraju}e korake iz svoje nadle`nosti i za{tite izbornu voqu gra|ana. Gra|ani Republike Srbije su 11. maja ove godine svoju izbornu voqu manifestovali tako {to su izbornoj listi SRS dr Vojislav [e{eq dodelili 78 mandata i nema tog Tomislava Nikoli}a koji ovu ~iwenicu moè da potre. Ne radi se, dakle, o tome da bilo ko treba da {titi Srpsku radikalnu stranku to ona sama najboqe moè da uradi ve} izbornu voqu gra|ana, kao i objektivnu zakonitost. Neovla{}enim prisvajawem 18 mandata Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli} je izvr{io ne samo atak na demokratske principe i demokratski poredak, zagarantovan Ustavom Republike Srbije, ve} je po~inio i navedena kriminalna dela. Sve u svemu, na primeru Tomislava Nikoli}a ponovo se dokazala istinitost one narodne: ko laè, taj i krade. Kako laòvi i lopovi mogu da nam donesu boqi ìvot, na to pitawe }e Tomislav Nikoli} i wegova nelegalna poslani~ka bratija morati vrlo brzo da odgovore gra|anima Srbije. Potpredsednik Srpske radikalne stranke, poslanik, Gordana Pop-Lazi}, oglasila se u rubrici Tomine ucene. Tekst je imao nadnaslov Poslanici o pritisku ~lanova novoosnovanog kluba u Skup{tini Srbije. Naslov wenog teksta je u startu o{tro odbacio nekakve iracionalne, pa ~ak i emotivne razloge za poku{aj pu~a, koje je Nikoli} ~esto navodio u javnosti. Naslov je glasio Sve je inscenirano, a u podnaslovu su izdvojeni neki detaqi koje je navela Gordana Pop-Lazi}: Od odlaska Vojislava [e{eqa u Hag, Nikoli} nije posetio wegovu porodicu gotovo nijednom. U istom podnaslovu izdvojena je i izjava Lidije Vuki}evi}, poslanika Srpske radikalne stranke: Ima jedna lepa srpska izreka: Putuj igumane, za manastir I ne brini. U antrfileu ima jo{ mawe razumevawa za Nikoli}ev i Vu~i}ev poku{aj pu~a. Wegov naslov je glasio: Sme}e obi~no ide u kantu. Na konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, odrànoj u sredu 10. septembra 2008. godine, potpredsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, Gordana Pop-Lazi}, izjavila je da je ostavka Tomislava Nikoli}a bila planirana. Tu ocenu, na vanrednoj konferenciji za novinare podràla je poslanik Srpske radikalne stranke Lidija Vuki}evi}. Gordana Pop-Lazi} kaè da Nikoli} poku{ava zamenom teza da prikaè sebe kao `rtvu, a da je prava `rtva zapravo Vojislav [e{eq koji se u Ha{kom tribunalu bori za goli ìvot, istinu i pravdu. Zamena teza da je gospodin Nikoli} `rtva i reformista Srpske radikalne stranke, vre|a zdrav razum svakog normalnog ~oveka. Ako je neko `rtva, onda je to Vojislav [e{eq. On se {est godina u Ha{kom tribunalu
28
bori za istinu i pravdu, za istinu o gra|anskom ratu na prostorima biv{e SFRJ. Bori se za svoja qudska prava! Sve ono {to sada moèmo da ~itamo u {tampi navodi na zakqu~ak da je sve ovo ve} neko vreme i te kako pripremano. O tome }e posvedo~iti i Lidija Vuki}evi}, poslanik SRS-a nagla{ava Pop-Lazi}ka i dodaje: Kakav je to ~ovek kome neko, odlaze}i u neizvesnost, odlaze}i da se mo`da nikad ne vrati, poveri ono {to mu je najva`nije, a to je Srpska radikalna stranka, jer to Vojislav [e{eq zaista tako i doìvqava. @rtvuju}i svoju porodicu, ostavqaju}i svoju porodicu, odlaze}i da se upi{e u istoriju, da pobedi Ha{ki tribunal i da odbrani srpske nacionalne interese, kaè: Ostavqam ti svoju porodicu i svoju decu, i ono {to mi je najva`nije, i da imam brata va`nija bi mi bila Srpska radikalna stranka od brata, a da taj neko danas uni{tava Srpsku radikalnu stranku. Od odlaska Vojislava [e{eqa on nije posetio wegovu porodicu gotovo nijednom. To najboqe govori onda o moralu tog ~oveka. Gordana Pop-Lazi} isti~e da su svi oni koji se nalaze u SRS tu zbog wenog programa i ideologije. Vojislav [e{eq je ~ovek koji je stvorio Srpsku radikalnu stranku. Oko sebe je okupqao istomi{qenike ube|uju}i i promovi{u}i Program Srpske radikalne stranke. Svi mi koji se danas nalazimo u Srpskoj radikalnoj stranci tu smo zbog programa Programa Srpske radikalne stranke i ideologije Srpske radikalne stranke. Mi smo se pred Bogom i u crkvi zakliwali na odanost toj ideologiji. Svi smo mi smrtni qudi i svi }emo mi jednog dana oti}i, ali èlimo da nas ova ideologija, ova stranka nadìvi isti~e ona. Pop-Lazi} je kazala da su u stranci sve odluke, dok je Vojislav [e{eq bio na slobodi, dono{ene tako {to je o svemu odlu~ivala ve}ina, i navela da se u stranci autoritarno pona{ao Tomislav Nikoli}. Kao neko ko je ve} dugo godina potpredsednik stranke, blizak saradnik Vojislava [e{eqa, a i Tomislava Nikoli}a, èlim da vam kaèm i stojim iza toga, da nikada nijednu odluku u Srpskoj radikalnoj stranci, u vreme dok je Vojislav [e{eq bio u Srbiji, na slobodi, nismo doneli a da se nije ~ulo mi{qewe svakog ~lana nekog organa. Ve}ina je odlu~ivala, nije uvek bilo jednoglasno, ali smo se povinovali onda stavu koji je iskristalisan. Otkad je Vojislav [e{eq oti{ao u Hag, to se vi{e nije de{avalo. Autoritarno se u stranci pona{ao Tomislav Nikoli}. On je mislio, ili je pomislio u jednom trenutku, da je on Srpska radikalna stranka, i tada je odlaze}i rekao: Iza mene spu{ta se jedna velika zavesa, Srpska radikalna stranka nesta}e, ne}e mo}i da ide daqe onako kako bi i{la da sam ja tu. Na taj na~in ponizio je ne samo nas, svoje najbliè saradnike, koji smo toliko radili na tome da tu ideologiju pribliìmo, svako na svoj na~in, gra|anima Srbije, neki od nas su imali mogu}nost da se pojavquju u medijima, pisanim, {tampanim, neki u parlamentu da govore o tome, neki na terenu. On je ponizio celokupno ~lanstvo Srpske radikalne stranke, jer ni{ta mawe nije zna~ajan onaj ~ovek i onaj ~lan Srpske radikalne stranke koji je na bira~kom mestu na dan izbora, koji nosi i raznosi novine, strana~ki list
29
Veliku Srbiju, koji u~lawuje nove ~lanove stranke itd. Svi ti qudi su na kongresu glasali za Vojislava [e{eqa, glasali za Tomislava Nikoli}a, glasali za ~lanove Centralne otaybinske uprave. Oni su nas izabrali, bez wih mi smo ni{ta. Bez infrastrukture stranke nismo ni{ta kategori~na je Pop-Lazi}. Ona je Tomislava Nikoli}a uporedila sa Branislavom Ivkovi}em. Mislim da nijedan ~lan Srpske radikalne stranke ne}e oprostiti ovakvu izdaju Tomislavu Nikoli}u. Jedna lasta ne ~ini prole}e! Bilo je takvih poku{aja u na{oj politi~koj istoriji, pa su svi ti qudi oti{li sa politi~ke scene. Setite se Baneta Ivkovi}a. Tomislav Nikoli} danas je Bane Ivkovi} naglasila je Pop-Lazi}. Prema wenim re~ima, nakon sastanka Centralne otaybinske uprave zna}e se stavovi SRS-a o svim pitawima i kako }e se daqe postupati, a onda }e na osnovu toga postupati i op{tinski odbori stranke. Centralna otaybinska uprava zakazana je za petak, 12. septembra u 12 ~asova, pozvani su svi ~lanovi Centralne otaybinske uprave, ukqu~uju}i i Tomislava Nikoli}a. Svi }e oni imati mogu}nost, naravno, da govore na toj sednici, a nakon toga }e se iskristalisati i stav i odluka, naravno, glasawem. Ve}ina }e odlu~iti {ta i kako daqe. Verujem u to da }e ve}ina ~lanova Centralne otaybinske uprave ostati dosledna ideologiji Srpske radikalne stranke i onome zbog ~ega su i postali ~lanovi Srpske radikalne stranke. Centralnu otaybinsku upravu bira kongres, broji 101 ~lana. Predsednik i zamenik predsednika stranke, koji se neposredno biraju na kongresu, po funkciji su ~lanovi Centralne otaybinske uprave, a ostalih 99 na predlog predsednika izglasava kongres, tako da svi oni }e biti pozvani u petak na sastanak i Centralna uprava po Statutu je jedina ovla{}ena da iskqu~i iz stranke onog ko je ~lan Centralne uprave. U svim drugim slu~ajevima ona je drugostepeni organ i odlu~uje po àlbama i takva odluka je kona~na rekla je Pop-Lazi}ka. Lidija Vuki}evi} je rekla da su ~lanovi nove poslani~ke grupe poku{ali da uti~u na wu da se pridruì Nikoli}u. Kao dokaz za tu tvrdwu ona je navela da ju je Boìdar Deli}, pre Nikoli}evog obelodawivawa da je formirao poslani~ki klub, zvao na mobilni telefon. Boìdar Deli}, na{ general, me je, pred ili za vreme formirawa tog poslani~kog kluba u Republi~koj skup{tini, devet puta zvao telefonom i qutito mi rekao: Ti se ne javqa{ na mobilni telefon. Tad jo{ uvek nisam znala o ~emu se radi. Nisam se javqala na mobilni telefon zato {to sam ga tog dana zaboravila kod ku}e. Postoje razlozi za{to je do{lo do ovoga. Nije to samo promena mi{qewa i to {to se govori, ne}u vi{e da trpim ovo ili ono. Tu su dubqi razlozi, o tome }e tek javnost da sazna i ima}e {ta da sazna. Poslanici, ako moèmo da ih nazovemo poslanicima jer su u pitawu mandati SRS-a, novoosnovanog kluba, ra~unaju}i mo`da na neko moje politi~ko neiskustvo, prilazili su mi i govorili: Evo, formirali smo, ima nas toliko, hajde do|i. Ja ne mogu da shvatim odakle nekom pravo da ga svojata. To je veoma nekulturno! Nametawe ne~ijeg mi{qewa je jedna vrsta lobirawa. Poslanici
30
nisu roba, oni su ~lanovi stranke i ne moè tek tako neko da kaè, uzeo sam ovog ili onog, to je po meni sramno. Ja uvaàvam sva~ije mi{qewe, nikome ne name}em svoje. Mene vre|a kada mi neko name}e mi{qewe. Ja mogu da saslu{am svakoga, ali prosto imam svoj stav i istrajna sam u tome kaè Vuki}evi}eva. Ona se tako|e slaè sa potpredsednicom SRS-a i kaè da je sve ovo odavno pripremano. Kada su mene zvali, ra~unali su na moje politi~ko neiskustvo. Ne mislim da politi~ko iskustvo odre|uje opredeqewe, mislim da je to pitawe li~nosti i snage li~nosti. U Srpsku radikalnu stranku u{la sam zbog programa i ideologije, i nikada nisam ni pomi{qala da bi trebalo da se tu kolebam ili da eventualno u nekim situacijama mewam svoje mi{qewe ili da se priklonim bilo kakvom drugom taboru. Nisam takav ~ovek i veoma dobro promislim i razmislim kada donosim odluke, kao {to sam donela odluku pre pet-{est godina da se u~lanim u Srpsku radikalnu stranku. To je {to se ti~e mog opredeqewa i mog politi~kog iskustva, ili eventualnog neiskustva, na osnovu ~ega su neki poku{ali da me, eto, lobiraju da pre|em u novi poslani~ki klub. Ne{to {to je mene duboko razo~aralo, potreslo, iznenadilo kao ~oveka, to je da su neki qudi danima pre ovih doga|aja govorili: Ako Tomislav Nikoli} bude pravio stranku, mi }emo pre}i kod wega. [ta to govori? To potvr|uje da je sve pripremano. Ovo se nije desilo u petak, onog dana kada smo imali Izvr{ni odbor, to je dugo pripremano. Mene je to, moram priznati, iznenadilo. Bilo mi je tu`no i nequdski. Prosto, ima jedna lepa srpska izreka: Putuj igumane, za manastir ne brini nagla{ava Vuki}evi}eva. Gordana Pop-Lazi} podsetila je da je Srpska radikalna stranka imala sli~nu situaciju. Jedan poslanik Srpske radikalne stranke, @ivadin Leki}, napustio nas je 1995. godine. Tada je Tomislav Nikoli} rekao: Sme}e obi~no ide u kantu za sme}e. E sad, postavqam pitawe da li to vaì i za wega. Tako|e je rekao: On nije potpisao blanko ostavku, ve} se zakleo u crkvi da wegov mandat pripada Srpskoj radikalnoj stranci, pa neka sada razmi{qa o svojoj porodici, deci i unucima, zakqu~io je Nikoli}. Dakle, ko je ovde narika~a, koji su to dvostruki ar{ini kada su u pitawu neki drugi i kada je u pitawu on sam isti~e potpredsednik Centralne otaybinske uprave. Ipak, ono {to je najvi{e zanimalo srpsku javnost, sigurno je pismo dr Vojislava [e{eqa, koje je objavqeno u ovom broju Velike Srbije, a u kojem predsednik Srpske radikalne stranke razja{wava zabludu koju su osmislili Nikoli} i Vu~i}. Naime, pu~isti su insistirali na tezi da se radi o li~nom sukobu, a ne o ideolo{kom, kako u svom pismu tvrdi dr Vojislav [e{eq. Ko laè u o~i, a ko govori istinu, videlo se veoma brzo, kada su se pu~isti javno, pred kamerama, odrekli ideje Velike Srbije. Ovo obra}awe dr Vojislava [e{eqa pismenim putem, u redakciji je dobilo naslov Udar na ideologiju Srpskog nacionalizma. Bra}o i sestre srpski radikali, ~lanovi Centralne otaybinske uprave, Pozdravqam sve ~lanove koji su ostali dosledni ideologiji srpskog nacionalizma, antiglobalizma i rusofilstva. Ova sednica se odràva u
31
trenutku koji je sudbonosan ne samo za stranku, ve} i za Srbiju. Wene posledice }e se odraziti ne samo na na{u stranku i otaybinu, ve} i {ire. Ovo je sukob izme|u dve ideologije. Sa jedne strane je ideologija Srpske radikalne stranke, sa druge strane je prozapadna ideologija. To nije nikakva, navodno, mek{a, reformisana ideologija Srpske radikalne stranke, to je ideologija koja je identi~na ideologiji koju zastupa Demokratska stranka, ako tu uop{te i ima bilo kakve ideologije. U stvari, wu odre|uju Brisel, Va{ington, ~inovnici iz stranih ambasada i oligarsi poput Mi{kovi}a i Beka. Ve} godinama upozoravam rukovodstvo stranke da strane obave{tajne slu`be ne miruju i da }e poku{ati da uni{te Srpsku radikalnu stranku. Zato ovo nije li~ni sukob, ovo je sukob dve suprotstavqene ideologije. Ovo je sukob slobodarske ideologije Srpske radikalne stranke protiv ideologije vazalnog odnosa koja }e dozvoliti, zarad li~ne koristi, da Brisel, Va{ington i tajkuni uni{te budu}nost na{e otaybine, da je u potpunosti ekonomski oslabe i teritorijalno raspar~aju. Evropska unija otima deo na{e teritorije, a oni kaù to je prihvatqivo. Ako sada pokleknete, budite uvereni da }e na{i potomci uskoro raditi kao slabo pla}ena radna snaga u na{oj i u zemqama Evropske unije, kao Bugari, Rumuni i Poqaci, ~iju je ekonomiju Brisel upropastio, i da }e nas se stideti. Mi èlimo da budemo ravnopravan partner u Evropskoj uniji, bez uslovqavawa, sa Kosovom i Metohijom u sastavu Republike Srbije. Ako ostanete dosledni, ima nade za Srbiju. Uz rusku pomo} i pomo} drugih jakih slobodarskih i prijateqskih zemaqa, moèmo da stvorimo stabilnu i ekonomski jaku dràvu koju }e uvaàvati u celom svetu. To je realnost, a ostalo su pateti~ne fraze. Fraza da ho}emo i na Istok i na Zapad, da je Srbija ku}a sa dvoja vrata, je neodrìva. Srbija nije èlezni~ka stanica. Mi govorimo samo istinu i ne pona{amo se kao politi~ke prostitutke. Naravno, marionetska grupa }e vas ube|ivati u suprotno, da se moè sedeti na dve stolice, da oni misle na budu}nost i va{e dece, a ne samo svoje, i sli~no. Ali, ako iskreno i hrabro preispitate svoja ose}awa i savest, zna}ete da to nije istina, zna}ete da poku{avaju da opravdaju svoju izdaju. Bra}o i sestre, ja sam svoj izbor odavno napravio. Nikada se ne}u pomiriti sa tim da zapadne agenture i tajkuni, koji su wihov finansijski instrument, vode ovu stranku. Nikada se ne}u pomiriti sa onima koji otimaju Kosovo i Metohiju i rasta~u na{u zemqu. Ne moè biti pomirewa izme|u mene i marionetsko-izdajni~ke grupe koja èli da promeni ideologiju stranke u trenutku kada nam ubijaju qude na demonstracijama, isporu~uju srpske glave, a Evropska unija nastavqa da postavqa nove uslove i zahteva izvr{ewe novih naloga koji vode ka uru{avawu na{eg suvereniteta i teritorijalnog integriteta. To rade upravo sada na glup i primitivan na~in, ne uvi|aju}i u svojoj pohlepi da je Rusija ponovo stala na noge i da èli da pomogne Srbiji, ekonomski i politi~ki, i na svaki drugi na~in, ne uvi|aju}i da su se posle osam godina dosovskog mraka stekli uslovi za vaskrs Srbije. I upravo sada, kada je trebalo poja~ati napore za oslobo|ewe Srbije, oni
32
ho}e da promene ideologiju stranke koja se o~uvala i u teìm okolnostima. U tome nikada ne}e uspeti. Ideologija Srpske radikalne stranke je besmrtna. Smisao mog ìvota je u borbi za slobodu mog naroda, za odbranu wegovih nacionalnih vrednosti, u borbi za istinu o mome narodu. Oni koji su hteli da slede taj put prikqu~ili su se Srpskoj radikalnoj stranci. Nikada nikoga nisam obmawivao da je to lak put. Ne obmawujem ni sada. To je najteì put, jer srpski narod ima te{ku i nesre}nu istoriju, istoriju punu isku{ewa. Imao je veliku {ansu da u sredwem veku izraste u red najve}ih evropskih naroda. U vreme Nemawi}a bilo je Srba koliko i Engleza, a onda se desilo ono {to nas je uvek pratilo kao najve}a nesre}a nesloga, nejedinstvo. Posle smrti cara Du{ana carstvo se podelilo. Velika{i su vi{e snage gubili u me|usobnim sukobima i ratovima nego odupiru}i se spoqnim neprijateqima. Ta nesloga je glavni krivac propasti srpske carevine. Ona se i kasnije pojavqivala kada nam je bilo najteè, kao {to se i danas de{ava. U svakom novom izazovu dolazilo je do izdaje, upravo kao i danas. Oni vam nude lak{i put, ali po koju cenu? Laù vas i obmawuju da granice nisu va`ne jer one, navodno, nisu va`ne u Evropskoj uniji. Ako izgubimo teritoriju, ko smo i {ta smo, i gde je kraj toj otima~ini? Bez dràve nemamo ni slobode. Mi se sada nalazimo u jednoj od najteìh borbi za o~uvawe otaybine. O onima koji poku{avaju da uni{te ideologiju srpskog nacionalizma, ne èlim da govorim. O wima }e dovoqno re}i vreme i istorija. Mogu da se posluìm Eshilovim re~ima: Nikada ne bih svoju muku mewao za wihov slugerawski posao. Bra}o i sestre, srpski radikali, na vama je danas velika odgovornost. Birajte, ili Srpska radikalna stranka ili marionetska prozapadna grupa. Ja verujem u vas. Kada danas odbranimo Srpsku radikalnu stranku i wenu ideologiju, to }e biti velika pobeda za Srbiju. @ivela Srpska radikalna stranka! @ivela Velika Srbija! Vojislav [e{eq, Hag 11. septembar 2008. godine U rubrici Politika bez morala objavqen je tekst Vjerice Radete, poslanika i ~lana Predsedni~kog kolegija Srpske radikalne stranke. O{tra kao i uvek, Radeta je u formi naslova, uputila neuvijeno pitawe svom doju~era{wem kolegi: Po{to obraz Nikoli}u? U podnaslovu je su{tina wenog razo~arewa u Nikoli}a: Mnogo sam razgovarala sa Tomislavom Nikoli}em, ube|ena, iskrenim prijateqem. O svemu, o privatnim problemima, o na{em predsedniku, o politici, o kriminalu aktuelne vlasti, o prebezima iz stranaka, o kra|i mandata kao najve}em kriminalu. Uvek je govorio da je u politici najva`nije sa~uvati obraz. A za{to svoj ne sa~uva? Skoro godinu dana ~esto sam bila u prilici da branim ~ast Tomislava Nikoli}a. U svojoj porodici, me|u prijateqima, kom{ijama, seqacima na pija~nim tezgama, u gradskom prevozu i beogradskim taksijima... Uvek sam se ose}ala nelagodno kada bi me pitali kada }e se Nikoli} iseliti iz Bu33
levara Zorana \in|i}a. Javno je to obe}ao! Ube|ivala sam i sebe i druge da je on ~ovek koji drì re~ i da }e to sigurno u~initi. Nisam ni slutila da }e se preseliti u zonu sumraka Zorana \in|i}a i wegovih sledbenika. A onda je po~eo da zaboravqa bey sa likom predsednika Srpske radikalne stranke, dr Vojislava [e{eqa, koji, u stvari, predstavqa protest protiv tiranije Ha{kog tribunala. Na pitawa gra|ana i novinara za{to Nikoli} ne nosi bey odgovarala sam glupo i nesuvislo, qutila se {to me to pitaju. Tako je bilo do 11. maja kada sam doìvela stra{no razo~arewe koje nisam mogla ni sa kim da podelim. Kome sam mogla da kaèm da je u izbornoj no}i, nakon konferencije za novinare, u mom prisustvu skinuo i na sto bacio bey uz cini~an osmeh i re~i: I sa ovim je gotovo. Wegovi prijateqi, zemunski biznismeni, bra}a Stojanovi}, koji su stajali pored mene, slatko su se nasmejali. Ostala sam bez re~i i prise}ala se kako je doskoro javno govorio da je [e{eq wegov politi~ki otac i da je sve {to je o politici nau~io, nau~io od [e{eqa. Tek tada sam se setila da je poodavno prestao da govori da mu je Vojislav [e{eq kao brat. To mi je otvorilo o~i, shvatila sam da se ne{to de{ava, ali ne kako on sada predstavqa, u Stranci, ve} u wegovoj glavi. êsto sam ga molila i nagovarala da iz Skup{tine idemo u Zemun na sastanke sa predsednikom. Ponekad je nevoqno pristajao, ali je sve ~e{}e odsustvovao sa tih sastanaka na kojima je predsednik razgovarao sa ~lanovima tima koji mu pomaù u pripremawu odbrane. U po~etku sam mislila da ima direktan kontakt sa predsednikom Stranke, {to mu nisam zamerala i nisam mnogo zapitkivala. Primetila sam, me|utim, da Vojislav sve ~e{}e nama iz tima govori, prenesite Tomi ovo, prenesite Tomi ono... I pitala sam ga da li se wih dvojica ~uju. Bila sam zaprepa{}ena kada mi je govorio da mu se ne javqa na telefon. Nakon toga mi je ~esto pokazivao telefon sa propu{tenim pozivom sa nepoznatog broja i govorio: Evo, opet me zvao, ne}u da mu se javim. Videlo se da se tada u svojim o~ima ose}ao velikim. Meni je to izgledalo bolesno. Ipak, upustila sam se, sada mi je jasno, u nemogu}u misiju. Svakodnevno sam ga ube|ivala da treba da kontaktira sa predsednikom, da ne treba da mu bilo ko od nas oteàva robija{ke dane, kad svi znamo da je na pravdi Boga zato~en u ha{kom kazamatu. Nekada je prihvatao razgovor, ali je sve ~e{}e, svaki put kada sam nametala tu temu, uzimao mobilni telefon i pisao poruke. Pri~ala sam, iako sam znala da me ne slu{a. Verovala sam da je ipak ~astan ~ovek i da ne}e okrenuti le|a ~oveku koji je od wega napravio poznatog i priznatog politi~ara. Verovala sam da je svestan da bi bez Vojislava [e{eqa bio samo marginalni politi~ar, ako bi to uop{te i bio. Znao je Tomislav Nikoli}, kao i svi mi, da je na{ predsednik, iako skoro {est godina iza zidina [eveningena, o svemu {to se doga|a u Srbiji odli~no obave{ten. Danas mi je jasno da upravo zbog toga nije hteo, odnosno nije smeo da sa wim kontaktira. Znao je da ga je Vojislav prozreo i da zna da je upravo on taj preko koga }e zapadne obave{tajne slu`be i ùta vlast poku{ati da razbiju Srpsku radikalnu stranku.
34
Godinama nas je upozoravao da se na tome intenzivno radi i da vodimo ra~una da nekog od nas ne upletu u svoju mreù. Kada nas je nedavno obavestio da pouzdano zna da je neko ipak poklekao, nisam pomislila na Nikoli}a. Nisam ni na koga konkretno, ali sam bila sigurna da Vojislav govori istinu. Nikoli}, po obi~aju, nije prisustvovao tom sastanku, pa sam mu to odmah ispri~ala i pitala ga da li moè da pretpostavi na koga je {ef mislio. Rekao mi je: Pusti {efa, on i daqe misli da sve zna. Tada mi je sve bilo jasno. Pogotovo kada me upitao: [to mu ovo treba, {to mi kune porodicu, neka kune mene. Nisam mu odgovorila onako kako on ovih dana bezo~no laè u medijima koji su se otvoreno stavili na wegovu stranu. Istina je da sam rekla: Pa, ja sam izrekla kletvu i ona se odnosi i na mene, jer je upu}ena svakom srpskom radikalu. Ali nije to jedina la` koju je Nikoli} ovih dana javno izgovorio. Slagao je da je [e{eq rekao: Ni mene re~ ne obavezuje, a najgnusnija la` je da mu je Vojislav rekao da vodi Stranku kako najboqe zna jer }e se wemu u Hagu iskriviti svest. Mo`da mu je ào {to se to nije desilo, mo`da je ta ~iwenica pomutila wegovu svest, pa je krenuo u razbijawe Stranke neposredno pred dono{ewe odluke @albenog ve}a u Ha{kom tribunalu o nametawu branioca Vojislavu [e{equ, {to, u stvari, a i Tomislav Nikoli} to zna, zna~i ubistvo dr Vojislava [e{eqa. Kaè da su ga ove moje re~i najvi{e zabolele, a mene je zabolela ta istina i izdaja Tomislava Nikoli}a ba{ u ovom momentu. Tog ~etvrtka, 4. septembra, videla sam da se Nikoli} ne{to dogovara sa Nadom Kolunyijom, {efom poslani~ke grupe DS-a, i kada je Tadi}ev ministar rekao da prihvata na{ amandman na Zakon o prihvatawu Sporazuma o pridruìvawu Evropskoj uniji (a ne na Sporazum) bilo mi je jasno da se radi o tajnom dogovoru o kojem niko u poslani~koj grupi nije imao pojma. Nikoli} je odmah poùrio da kaè da }emo glasati za Sporazum. Mislila sam da }u se onesvestiti, to sam mu i rekla. Wegov komentar, uz cini~an osmeh, bio je: [ta je, Vjero, zebe oko srca. Pitala sam se kako }emo ovu izdaju na{e ideologije objasniti narodu. Sre}om, Stranka se nije odrekla ni ideologije ni svog predsednika. U~inio je to samo Tomislav Nikoli} i {a~ica jadnika oko wega. Sada }e, kaè, iako je pre tri dana tvrdio da ne}e, osnovati novu stranku koja }e uneti sve` vazduh u Srbiju. Pitam se u kojoj se ambasadi i kod kog tajkuna provetravao. Nemam ni{ta protiv, neka osniva {ta god ho}e, ali neka se ne kiti tu |im perjem. Neka vodi sa sobom one koji su se s wim provetravali, ali neka vrati mandate Srpskoj radikalnoj stranci, jer oni ne pripadaju wemu, ve} Stranci. Uostalom, i sam je tvrdio da je to kra|a izborne voqe. Istina, to je bilo pre provetravawa kod tajkuna i ambasadora. Nakon objavqivawa saop{tewa Srpske radikalne stranke da je Tomislav Nikoli} podneo ostavke na funkcije koje je do tada obavqao, taksista koji me vozio do Stranke pitao me {ta se de{ava. Ponovila sam ono {to smo napisali u saop{tewu. On je prokomentarisao: Ko bi rekao da }e se i Nikoli} prodati? Na moje pitawe: Otkud vam to? ~ovek je rekao: Pa zar bi neko izdao svoju stranku i svog predsednika za koga je tvrdio da mu je
35
najboqi prijateq bez velikih para? To je, vaqda, svakom jasno. Naravno da je jasno! U rubrici Ko podràva Nikoli}a, mr Dejan Mirovi}, uo~ava ko su inostrani mentori Nikoli}a i Vu~i}a. Poslanik i ~lan Predsedni~kog kolegija Srpske radikalne stranke, objavio je svoju analizu pod naslovom Zamena teza. U podnaslovu su izdvojene pohvale koje je Nikoli}u i Vu~i}u uputio ambasador Velike Britanije u Beogradu: Mi smo uvideli i podràli proevropsku evoluciju dela stare Socijalisti~ke partije... Sada }emo, mo`da videti po~etak sli~nog procesa ~ak i u Radikalnoj stranci. Pojedini qudi su se ohrabrili i jasno stavili do znawa da se ne slaù sa [e{eqevom politikom. Danas moè do}i do nastajawa nove stranke. Nadamo se da oni koji su u to ukqu~eni u potpunosti prihvataju da budu}nost Srbije, kao stabilne evropske demokratije, leì u saradwi sa susedima..., isti~e britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort. Prozapadni kontrolisani mediji i analiti~ari u Srbiji ve} nekoliko dana poku{avaju da prikaù sukob koji se desio u Srpskoj radikalnoj stranci kao borbu izme|u li~nosti. Navodno, reformisana i umerena grupa nije mogla da izdrì strahovladu onih koji ko~e takozvane reformiste u Srpskoj radikalnoj stranci. Zato je navodno do{lo do sukoba. Veoma lukavo su osmi{qeni napadi na pojedine li~nosti u stranci. Jasno je bilo da frontalni udar na prof. dr Vojislava [e{eqa, koji je ve} skoro 6 godina u zatvoru, ne}e biti dobro primqen u srpskom narodu. Zato je sukob trebalo predstaviti kao sukob izme|u li~nosti unutar rukovodstva. Ali, ta propaganda ne moè da izdrì proveru proste logike. Na primer, kako je mogu}e da je ba{ u ovom trenutku do{lo do sukoba izme|u qudi koji su su bili zajedno skoro 20 godina? Kako je mogu}e da jedan jedini amandman izazove takvu reakciju kod reformisane grupe? Zar nije bilo drugoga na~ina da se re{e neslagawa? Zar je zbog ekonomski i politi~ki {tetnog ugovora, kakav je Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu, trebalo ru{iti Srpsku radikalnu stranku? Na ova pitawa nema odgovora osim jednog. Kada se sagledaju ove ~iwenice, jasno je da se, u su{tini, radi o sukobu izme|u dve ideologije a ne o sukobu izme|u li~nosti. Sa jedne strane je bila prozapadna i probriselka ideologija, a sa druge strane je dosada{wa ideologija, antiglobalisti~ka i rusofilska, Srpske radikalne stranke. U tom kontekstu je do{lo do sukoba. Za razliku od na{ih kontrolisanih medija i analiti~ara, koji ostra{}eno zastupaju probriselku dogmu (i zato zanemaruju realnost), ruskim medijima je ova su{tina sukoba odmah bila jasna. Upravo na osnovu izve{tavawa zapadnih sredstava masovnog informisawa o doga|ajima u Srbiji, oni su lako odredili svoj stav. Jednostavno re~eno, znali su da je istina na suprotnoj strani od one koju podràvaju zapadni mediji (to je test koji se lako primewuje, svuda od Venecuele do Rusije, i koji se poku{ava prikriti samo u na{oj javnosti, frazama o li~nom sukobu i sli~nom).
36
Na primer, najtira`niji ruski list Komsomolskaja pravda (procewuje se da ima dnevni tira` od oko milion primerka) objavio je 7. septembra 2008. godine tekst pod naslov Nikoli} dao ostavku zbog razmimoilaèwa sa saradnicima. Na po~etku tog teksta se analizira vest Bi-Bi-Sija o doga|ajima u Srpskoj radikalnoj stranci (naravno, britanski dràvni servis je na strani navodnih reformista). Zatim najtira`niji ruski list isti~e da je Nikoli}u ve}ina kolega prebacivala zbog preteranih ustupaka Zapadu... Oni su smatrali da je wegov poziv za glasawe u Skup{tini za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, potpisanog krajem aprila izme|u Evropske unije srpske vlade, jednak otkazu od pretenzija na Kosovo (najblaì mogu}i prevod, prim. D. M), I odbacili su taj predlog na sastanku partijskog rukovodstva ve}inom glasova, zakqu~uje najtira`niji ruski list. Indikativno je i da su ovakvu formulaciju koristili i drugi ruski mediji. Na sajtu lenta.ru.news je 7. 9. 2008. objavqena sli~na vest kao i u najtira`nijem ruskom dnevniku. Razlika je bila jedino u tome {to se analizirala vest iz francuskih medija, a zatim su se izvodili sli~ni zakqu~ci kao i u listu Komsomolskaja pravda. Tako|e, i na sajtu www.newsru.com.world 7. septembra 2008. godine je objavqena skoro identi~na formulacija kao i ona u najtira`nijim ruskim novinama: [ef Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli} je podneo ostavku zbog razmimoilaèwa sa kolegama. Po mi{qewu ve}ine wih, on je previ{e daleko oti{ao u ustupcima Zapadu. Konkretno se to odrazilo u tome {to je Nikoli} ube|ivao jednopartijce da glasaju u Skup{tini za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, potpisanog krajem aprila izme|u Evropske unije i srpske vlade... Po mi{qewu nacionalista, to bi zna~ilo odustajawe Beograda od pretenzija na Kosovo (opet je upotrebqen najblaì mogu}i prevod, prim D. M). Zatim se i na ovom sajtu ponovo iznose i formulacije iz vesti koje je lansirao Bi-Bi-Si (koje u pozitivnom kontekstu govore o takozvanoj reformisti~koj grupi u Srpskoj radikalnoj stranci) i podse}a se da je upravo 17. februara 2008. godine Kosovo proglasilo svoju nezavisnost, priznatu ve} skoro od svih dràva Evropske unije. Interfaks je objavio, 7. septembra 2008. godine, tekst u kome se isti~e kao i u prethodnim citatima da je: Po mi{qewu ve}ine ~lanova partije, Nikoli} suvi{e daleko oti{ao u ustupcima Zapadu. Konkretno se to odrazilo u tome {to je on ube|ivao jednopartijce da glasaju u Skup{tini za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, potpisanog krajem aprila izme|u Evropske unije i srpske vlade. U Srpskoj radikalnoj stranci smatraju da bi to zna~ilo odustajawe Beograda od pretenzija na Kosovo. Na sastanku partijskog rukovodstva u petak, predlog da se podrì ratifikacija je bio odba~en ve}inom glasova. Dakle, ruski mediji nisu pisali o nikakvim li~nim sukobima, navodnim reformisti~kim strujama i sli~nom. Naprotiv, oni su vrlo precizno utvrdili da se radilo o ideolo{kom sukobu, u kome jedna frakcija poku{ava da se pribliì Zapadu po svaku cenu, iako upravo Zapad forsira proces nezavisnosti Kosova i Metohije. Vi{e nego jasna poruka za rusku javnost.
37
Sa druge strane, i Zapad je tako|e priznao da se radilo o sukobu dve ideologije. To otvoreno (i nediplomatski), priznaje ~ak i britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort. On se otvoreno svrstao na jednu stranu. Ambasador, ina~e jedan od najve}ih boraca za takozvano nezavisno Kosovo, i ~ovek koji u Beogradu predstavqa zemqu koja je zajedno sa SAD predvodila divqa~ku agresiju NATO pakta na Srbiju 1999. godine, kada je ubijeno oko 2.000 qudi, poru~io je polaznicima Me|unarodne letwe {kole (prenela Politika 16. septembra. 2008) slede}e: Izbor qudi i politi~ara u dràvama centralne i isto~ne Evrope bio je jasan. @eleli su da povrate svoju evropsku pro{lost, ali i da od we naprave budu}nost tako {to }e se integrisati u EU i NATO... Pre samo godinu dana, DSS biv{eg premijera Ko{tunice, nakon dugotrajne kampawe usmerene ka demonizaciji NATO po pitawu Kosova, uspeo je da potpuno izbri{e pitawe ~lanstva Srbije u Alijansi... Sa jedne strane, imali smo proevropsku viziju predsednika Tadi}a i wegovih saveznika. Na drugoj strani su bili radikali, koje je iz daqine predvodio ha{ki optuènik... dok se DSS potpuno usredsredio na ogor~enost zbog odluke o statusu Kosova... Mi smo uvideli i podràli proevropsku evoluciju dela stare Socijalisti~ke partije... Sada }emo mo`da videti po~etak sli~nog procesa ~ak i u Radikalnoj stranci. Pojedini qudi su se ohrabrili i jasno stavili do znawa da se ne slaù sa [e{eqevom politikom. Danas moè do}i do nastajawa nove stranke. Nadamo se da oni koji su u to ukqu~eni, u potpunosti prihvataju da budu}nost Srbije kao stabilne evropske demokratije leì u saradwi sa susedima.... Zatim ambasador (ako se on uop{te moè nazvati takvim imenom po{to se pona{a kao kolonijalni ~inovnik u Indiji iz 19. veka) obja{wava {ta se, u stvari, traì od takozvane evropske demokratije: Svi mi o~ekujemo da Srbija kon. struktivno sara|uje sa EU o pitawu, posebno u slu~aju misije Euleks. Vi{e nego jasno za svakoga ko ho}e bez ostra{}enosti da analizira posledwe doga|aje na politi~koj sceni Srbije. Dakle, moèmo zakqu~iti da se ne radi o bilo kakvom li~nom sukobu, niti o poku{aju da se se reformi{e Srpska radikalna stranka. Naprotiv, upravo je britanski ambasador podvukao razliku izme|u ideologija, partija i grupacija koje se danas pojavquju na srpskoj politi~koj sceni (prozapadne i one druge). Zato je jasno da je, u su{tini, na delu bio poku{aj promene ideologije Srpske radikalne stranke. Ili da budemo potpuno otvoreni, dobro planirani poku{aj preuzimawa najja~e stranke u Srbiji. Naravno, posle svega, neminovno se postavqa pitawe {ta }e biti kratkoro~ni i dugoro~ni rezultati tog poku{aja. Odgovor je, ve} sada, vi{e nego predvidqiv. Ve} 16. septembra 2008, desetak dana posle prvog velikog napada na Srpsku radikalnu stranku, bilo je jasno da }e taj poku{aj promene ideologije Srpske radikalne stranke, kratkoro~no i dugoro~no, doìveti potpuni neuspeh, i da }e se naja~a stranka u Srbiji o~uvati uprkos udarima koji su proizveli kratkoro~ne {tetne posledice u javnosti. U tom kontekstu, poznati politi~ki analiti~ar \or|e Vukadinovi} (jedan od retkih koji je neutralan) je toga dana napisao: Drugim re~ima, na kraju balade }e od svega ovoga verovatno radikali imati vi{e {tete nego
38
{to }e sam Nikoli} imati koristi. A to je, vaqda, i bio ciq!? (Politika, 16. septembar 2008). Dakle, iako je pre samo desetak dana izgledalo da je Srpska radikalna stranka u nere{ivim problemima, vreme je ve} sada pokazalo da nije tako. Uprkos medijskoj kampawi, slede}e ~iwenice su jasne. Ideologija Srpske radikalne stranke se o~uvala. Stranka je sa~uvana. Daqi protok vremena i sve povoqnije globalne okolnosti (velika finansijska kriza na Zapadu i ja~awe Rusije) idu na ruku Srpskoj radikalnoj stranci i wenoj ideologiji. Ona }e vremenom sve vi{e ja~ati. Zato }e Srbija dobiti patriotsku vlast koja }e sara|ivati sa Rusijom kao prioritetnim saveznikom. A doga|aji od pre desetak dana }e se zaboraviti kao ruàn san. Da je Tomislav Nikoli}, preko no}i, postao prihvatqiv koalicioni partner za Demokratsku stranku, konstatuje se pod nadnaslovom @uto, evropsko i prozapadno, u rubrici Na istom putu. Naslov je glasio Tomino novo (o)delo, a zasnovan je na uporednoj analizi izjava politi~kih protivnika dr [e{eqa, pre i posle Nikoli}eve ne~asne rabote. U antrfileu su izdvojene posebne pohvale Nikoli}u jedne od najgorih antisrpskih be{tija : Nikoli} dobio podr{ku od Nata{e Kandi}. Jalovi poku{aji vitoperewa, savijawa i lomqewa konture, odnosno kursa programske ideologije srpskog nacionalizma, koja predstavqa temeq, su{tinsku politiku, krov i ogledalo Srpske radikalne stranke, u pojedinim politi~kim partijama i srpskim medijima, preciznije re~eno, u servisima novog svetskog poretka i ekspoziturama i ispostavama Yorya Sorosa, prihva}eni su oberu~ke. Zbog ~ega? Da li zbog toga {to je kova~ Tomislav Nikoli} zaista po meri tvoraca novog svetskog poretka ili zbog toga {to je poku{ao da na svoj novope~eni, prozapadni i glamurozni ùti strug, po èqi mentora, obradi ~elik (ideologiju) koji wegov u~iteq, prof. dr Vojislav [e{eq, kali skoro dve decenije? Pre }e biti da je ovo drugo, jer upravo programska na~ela i ideologija SRS-a predstavqaju ozbiqnu prepreku za zapadne sile i wihove marionete u Srbiji. Jednostavno, svako ko je spreman da se takvoj ideologiji na bilo koji na~in suprotstavi, da je ugu{i, okrwi ili transformi{e, za tvorce novog svetskog poretka postaje poèqan saradnik i pouzdan partner kome se moè verovati i u koga treba ulagati. Zbog toga je Tomislav u najlep{em i najboqem mogu}em svetlu dospeo na naslovne i unutra{we stranice i stupce svih srpskih novina. Ovog puta to vi{e nije onaj stra{ni Tomislav iz mra~nih devedesetih, ve} je novi, pametniji i pragmati~niji Toma. To je Toma kome toboè Voja iz Ha{kog kazamata gazi na senku beogradskog i evropskog asfalta. Najzad, to je Toma koga Demokratska stranka nakon 2012. godine vidi kao partnera u novoj vladi Srbije. [to bi na{ narod rekao, jasno je u kom grmu leì zec! Da radikalna transformacija lika i (o)dela Tomislava Nikoli}a moè da ide u korist samo onoj drugoj Srbiji protiv koje se SRS osamnaest godina borio i protiv koje }e nastaviti da se bori, jasno je postalo odmah nakon Nikoli}eve ostavke. Tim povodom, odmah 6. septembra oglasila se i
39
Nada Kolunyija, {efica poslani~ke grupe ZES u Skup{tini Srbije, ili boqe re~eno funkcioner Demokratske stranke koja je u ime DS-a Tanjugu sro~ila hvalospev na Nikoli}ev ra~un. Ja ovaj potez gospodina Tomislava Nikoli}a, pre svega razumem kao wegovu istinsku nameru da reformi{e Srpsku radikalnu stranku i da omogu}i srpskom dru{tvu da krene putem evropskih integracija kao jedinom perspektivnom alternativom za Srbiju rekla je Kolunyija. Pored toga, ona je istakla da smatra da Nikoli}eva ostavka nije i kona~no razre{ewe u SRS, jer bi u suprotnom to bila {teta za politi~ara tog formata kao {to je Tomislav Nikoli}. Mislim da bi time veliku {tetu pretrpela i Srpska radikalna stranka. Mislim da bi tim, na neki na~in, i srpsko dru{tvo ostalo dubqe podeqeno, u odnosu na ono {to bi Tomislav Nikoli} mogao da uradi svojim naporima re~i su Nade Kolunyije. Dakle, zdrav razum ne moè da pojmi sa koliko emocija danas Nada Kolunyija govori o Tomislavu Nikoli}u, doju~era{wem najqu}em protivniku wene stranke i ~oveku koji je u svim izbornim kampawama DS-a bio simbol i asocijacija za mra~ne devedesete. [ta bi to Nikoli} svojim naporima mogao da uradi i kako je wegov format danas ve}i nego 9. maja 2007. godine kada je Demokratska stranka o{tro osudila wegove izjave dok se nalazio na funkciji predsednika Narodne Skup{tine?! Povodom Nikoli}eve izjave o mogu}nosti da Skup{tina Srbije, na predlog Vlade, uvede vanredno stawe, tada je DS sa zabrinuto{}u konstatovao da je novoizabrani predsednik parlamenta Srbije u svega dva dana dao vi{e veoma opasnih izjava za Srbiju i wene gra|ane i time doveo u pitawe demokratski poredak u zemqi. Obavqawe javne funkcije podrazumeva visok stepen odgovornosti, posebno za javno izgovorenu re~. O~igledno je da Tomislav Nikoli} toga nije svestan. S obzirom na to da je pokazao da nije sposoban za obavqawe te funkcije i da je wegov dosada{wi rad bio vi{estruko {tetan po dràvu i wene gra|ane, Demokratska stranka smatra da Tomislav Nikoli} mora pod hitno da podnese ostavku ili da bude smewen navedeno je tada u saop{tewu DS-a. Ovakav stav je Demokratska stranka imala o Nikoli}u, i to u momentu dok je zvani~no obavqao veoma va`nu dràvnu funkciju, funkciju predsednika Narodne skup{tine Republike Srbije. Dakle, tada je Nikoli} vi{estruko {tetnim radom po dràvu i gra|ane doveo u pitawe demokratski poredak zemqe, a danas, kada vi{e nije deo SRS, on je prihvatqiv koalicioni partner za Demokratsku stranku. Slaèm se sa Nikoli}em da se posle ovog sukoba spu{ta zavesa na SRS, koja je bila najozbiqniji protivnik DS na svim proteklim izborima, izjavio je 13. septembra Oliver Duli}, funkcioner DS-a i ministar u Vladi Republike Srbije. Na pitawe novinara da li je mogu}e da Boris Tadi} i Tomislav Nikoli} naprave slede}u vladu, Duli} kaè da }e te 2012. godine sva{ta biti mogu}e. Upravo ova mogu}nost se uop{te vi{e ne dovodi u pitawe, jer za{to bi strane agenture u Srbiji stale na stranu Nikoli}a i pomagale mu da formira novu partiju ako ta marionetska tvorevina ne bi bila instrument za koalicionu akrobatiku Borisa Tadi}a? Koja }e onda
40
razlika te 2012. godine biti izme|u Tomislava Nikoli}a, Borisa Tadi}a, Boìdara \eli}a i Mla|ana Dinki}a? Bi}e svi na istoj strani, sede}e u istoj vladi, sprovodi}e istu politiku i zajedno }e izvr{avati naloge zapadnih mentora koji su ih zdruìli u Nemawinoj 11. Tretman koji je proteklih dana u srpskim medijima imao Tomislav Nikoli}, ravan je tretmanu koji posledwih godina u Srbiji ima samo Boris Tadi}. Koliko efektna moè da bude kombinacija Sorosevog kapitala i logistike Sr|ana [apera, ovog puta je na svojoj koì ponosno osetio i Nikoli}. Takvo izve{tavawe je za ciq imalo da javnosti bude predstavqen novi Tomislav Nikoli}, nova srpska (medijska) ikona 21. veka, a istovremeno da dr Vojislav [e{eq bude lin~ovan do kraja. Nikoli}evu istinu smo ~uli. Da li je ta istina ta~na, javnost to ne zna i ne moè da rasudi jer nismo u mogu}nosti da ~ujemo Vojinu istinu. Ovog puta se Nikoli}eva medijska strategija pokazala kao mo}no oru`je za osvajawe, opijawe i dezinformisawe javnog mwewa. Ipak, da li je ta strategija imala kratkoro~ne ili dugoro~ne efekte, brzo }emo videti. Vide}emo kada se [e{eq vrati kao pobednik iz Ha{kog kazamata i na najjednostavniji na~in javnosti direktno saop{ti povode i uzroke koji su uticali na to da se Nikoli} presvu~e u drugo, ùto, evropsko i prozapadno odelo. Gotovo svi ovda{wi {tampani i elektronski mediji su na~elno podràli Tomislava Nikoli}a. Za{to? Iz saàqewa sigurno ne! Takav je nalog, takva je ure|iva~ka politika, takva je pre svega wihova ideolo{ka koncepcija. Ne voli vlasni~ka i ure|iva~ka struktura ovih medija toliko Tomislava Nikoli}a koliko se pla{i povratka u Srbiju dr Vojislava [e{eqa. Strah i mr`wa prema tvorcu i utemeqiva~u ideologije srpskog nacionalizma su ih toliko izopa~ili da im je Tomislav Nikoli} postao jedina alternativa za preobraàj te ideologije i dugoro~no o~uvawe Borisa Tadi}a na vlasti. Iz kog fokusa glavni i odgovorni urednici medijske scene u Srbiji vide Nikoli}ev ~in odricawa od svoje mati~ne ku}e, najboqe govori o tome kakav je zapravo koncept wihove ure|iva~ke politike. Ne treba biti previ{e mudar da bi se logi~ki ispravan zakqu~ak izvukao i dao odgovor na pitawe ko to u medijskom carstvu Srbije pozdravqa potez Tomislava Nikoli}a. To ~ine skoro svi oni medijski carevi koji su bliski Tadi}evom reìmu. Primera radi, da se u srpskoj unutra{woj politici od petog oktobra nije desilo ni{ta boqe, ni{ta blagotvornije i ni{ta korisnije od pobune Tome Nikoli}a, smatra @eqko Cvijanovi}, urednik nedeqnika Standard, i dodaje: Svojim potezom, Toma je omogu}io Borisu da bude ujediniteq na politi~koj sceni, omogu}io mu je evropski konsenzus, smawio otpor na wegovom politi~kom putu. U izno{ewu svog li~nog stava, Cvijanovi} pi{e da je Tomina pobuna otvorila perspektivu onome {to se ovde zove evropska desnica. Koliko god izme|u wega (Nikoli}a) i Borisa (Tadi}a) postojale velike politi~ke i svake druge razlike, ne postoji me|u wima vi{e ni{ta toliko nepremostivo zbog ~ega za neko vreme ne bi mogli da rade zajedno, da sede u istoj vladi i da vuku zemqu napred mire}i dve grupe najzava|enijih srpskih bira~a tvrdi Cvijanovi} (naravno nije daleko od
41
istine). Razume se, Cvijanovi}evo mi{qewe dele i sve ostali, uslovno re~eno, ~elni qudi beogradskih medija. Dakle, jasno je da politi~ki obojeno uredni{tvo medija u Srbiji na vreme startuje tako {to postavqa okvire i pravce svog budu}eg delovawa kada je re~ o politi~koj sudbini Tomislava Nikoli}a i te`wi da do|e do wegove kona~ne fuzije sa politikom Borisa Tadi}a. Na realizaciji tih pravaca i ciqeva }e se besprekorno, sistemati~no i dugotrajno raditi, kao {to se na realizaciji razbijawa SRS-a i wene ideologije, bezuspe{no radi ve} osamnaest godina. Genezu Nikoli}evog tr~awa u zagrqaj medijima u Srbiji, a u ciqu stvarawa raskola u SRS ne}emo traìti, niti se time uop{te treba baviti. Me|utim, va`no je ista}i da je upravo Nikoli}evo kr{ewe strana~ke discipline i statutarnih procedura doprinelo medijskoj propagandi u wegovu korist. Umesto da probleme, nesporazume i neslagawa iznosi i re{ava na strana~kim organima, Nikoli} je u medijima traìo re{ewe svog problema. Ukoliko se samo osvrnemo na vi{emese~no pisawe novope~enog tabloidnog lista Gazeta, jasno se moè uo~iti koliko je te`wa za razarawem SRS u toj redakciji bila dominantna zahvaquju}i upravo Tomislavu Nikoli}u. On je povremeno i selektivno dozirao izjave tom tabloidu, zaboravqaju}i pri tom da se takve stvari re{avaju unutar stranke i da prema Statutu SRS, Gazeta nije strana~ki organ. No, nije Tomislav samo Gazeti davao materijala za razbijawe SRS, isti materijal je u formi izjava i intervjua javno doturao i drugim medijima. Ipak, ovde postoji jedna druga nit koja nas primorava da od ostalih medija posebno istaknemo tomizaciju taboloida Gazeta. Naime, u utorak 9. septembra, dakle samo tri dana od kada je Tomislav Nikoli} podneo ostavku na strana~ke funkcije, Gazeta je na strani ~etiri objavila kolumnu mladolike novinarke tog lista, Danke Novovi}. Do tada u Gazeti uop{te nije izlazila nikakva kolumna. Mlada Danka, u svom strasnom izlagawu pod naslovom Voja grobar brani Tomislava Nikoli}a i nagla{ava da istinske reformatore Srbi prepoznaju tek kada ostanu bez wih, uz istovremeno, nepristojno vre|awe dr Vojislava [e{eqa, ali i ostalih funkcionera SRS komentarom: Svi magarci u SRS. Zna li mlada Danka za novinarsku etiku i profesionalni kodeks pona{awa? Verovatno zna, ali takva koli~ina mr`we prema SRS-u i ostra{}enosti ne zna za granice, {to je dovodi do profesionalnog ludila za koje verovatno smatra da joj je opro{teno u skladu sa Zakonom o informisawu, pod uslovom da ko li~inu tog ludila preto~i u kolumnu. No, nije to ni{ta novo, niti je ova gospo|(ic)a jedina koja u Srbiji ima kompleks koji se zove dr Vojislav [e{eq. Mo`da ovo ludilo i ne bi bilo predmet na{eg analizirawa da upravo mladolika Danka Novovi} nije autorka svih prethodnih tekstova koji su sadràli izjave u kojima je Tomislav Nikoli} na ka{i~icu dozirao svoje nezadovoqstvo u SRS. Bilo kako bilo, posle svega uop{te ne treba dovoditi u pitawe politi~ku i ideolo{ku budu}nost Tomislava Nikoli}a. Bar tako kaù demokratski i slobodni mediji u Srbiji koji su mu pomogli da usko~i u novo,
42
ùto, evropsko i prozapadno odelo. I sam Nikoli} je izjavio da sebe vi{e ne vidi u SRS, a gde sebe zapravo vidi, odgovor na to pitawe verovatno }e potraìti i dobiti na proverenim adresama. Na tim adresama ne}e nai}i na ~ast i po{tewe. Nai}i }e na novac, medijsku i logisti~ku podr{ku, {to }e na duge staze kao kona~ni ciq proizvesti fuziju sa likom i delom Borisa Tadi}a. Time }e Tomislav prodati veru za ve~eru (ako ve} nije, a sve ukazuje da jeste). Izgubi}e ~ast, obraz i po{tewe (ako ve} nije, a sve ukazuje da jeste). [ta }e time dobiti Srbija? Dobi}e jo{ jednog pokornog i odanog saradnika Borisa Tadi}a, Boìdara \eli}a i Mla|ana Dinki}a (ako ve} nije, a sve ukazuje da jeste). Tomislava Nikoli}a doskora{weg zamenika predsednika SRS-a, i Soro{evu sledbenicu, Nata{u Kandi}, ovih dana je ujedinio zajedni~ki ciq borba protiv dr Vojislava [e{eqa. Naime, u izjavi za Soro{ev list Danas od 8. septembra, na pitawe novinara kolika je verovatno}a da }e se [e{eq vratiti u zemqu i da li je Tomislav Nikoli} predstavqao opasnost za [e{eqa, te je on bio prinu|en da podnese ostavku kako bi na taj na~in otklonio sebe kao konkurenciju, Nata{a Kandi}, direktorka Fonda za humanitarno pravo je odgovorila pozitivno. Komentari{u}i stav SRS da ne glasa za SPP, Nata{a Kandi} kaè: Ima i onih, kao {to je Nikoli}, koji smatraju da moraju da iskoriste posledwi trenutak i isko~e iz tog voza ludaka i dodaje da niko nije postigao za stranku ono {to je Nikoli}. Kandi}ka tvrdi da su radikali izgubqena stranka, prema wenim re~ima, to se najvi{e vidi sada kada je onaj koji je rukovodio tom strankom otkako je [e{eq u zatvoru i koji mu je bio najodaniji, doneo odluku da napusti taj brod ludaka. Desilo se da je Nikoli} po~eo da daje druga~iji ton toj stranci, nije slao poruke kao {to je [e{eq zakqu~ila je Kandi}ka u svojoj poruci podr{ke Tomislavu Nikoli}u. Da li }e se posle ovakve izjave Nata{a Kandi} i formalno u~laniti u novu stranku Tomislava Nikoli}a ili }e mu samo biti logisti~ka podr{ka za razarawe ideologije srpskog nacionalizma SRS-a, vreme }e pokazati. Za sada je izvesno da se patolo{ka mr`wa Nata{e Kandi} prema dr Vojislavu [e{equ naprasno pretvorila u podr{ku Tomislavu Nikoli}u i wegovom poku{aju da razbije SRS. U rubrici Toma reformista objavqen je tekst Nata{e Jovanovi}, potpredsednika skup{tine Srbije i ~lana predsedni~kog kolegija Srpske radikalne stranke. Beskompromisna po svojoj prirodi, Nata{a Jovanovi} je svojim o{trim perom razotkrila Nikoli}a sa pozicije osobe koja ga poznaje mo`da i najboqe - jo{ iz rodnog Kragujevca, tako da kvalifikacije tipa politi~ki nedovr{ena li~nost nisu izre~ene bez argumentacije. Tekst je nosio naslov Sam pao, sam se razbio. Kada je prof. dr Vojislav [e{eq, utemeqiva~ ideologije srpskog nacionalizma, izabran da predvodi nas srpske radikale, postavio je visoka na~ela na kojima se razvijala Srpska radikalna stranka, a to su: moral, pravda, istina, po{tewe i istrajna borba za srpski narod. To je jasna i prepoznatqiva politika na{e stranke, koja ~uva identitet onoga {to smo mi kao narod, to je program koji ima svoju svrhu i svoj ciq. Na{a stranka je u
43
proteklih osamnaest godina izdràla mnoga isku{ewa, uvek ostajala ~vrsta, jaka, odli~no organizovana. Odlaze}i u Ha{ki kazamat da brani interese dràve i naroda, predsednik dr [e{eq nam je ostavio stranku bez ijedne pukotine. Me|utim, on je oduvek znao da sujeta kod pojedinih qudi ne moè da se iskoreni, zbog slabosti pojedinaca. Upozoravao je na to da uticaj zapadnih mo}nika i doma}ih tajkuna (privrednih kriminalaca) moè jo{ vi{e da pothrani sujetu kod onih kojima je upravo Vojislav [e{eq kr~io put na srpskoj politi~koj sceni. Da se, stavqaju}i se u slu`bu tih centara mo}i, odreknu ideologije i svoju budu}nost projektuju kroz sticawe bogatstva, jer su gramzivi, da se preko no}i okrenu protiv stranke u kojoj su bili svih ovih godina, a sve sa ciqem da se, kako kaù- reformi{u. Predvodnik takvih, politi~ki nedovr{enih li~nosti, je Tomislav Nikoli} koji je u direktnoj funkciji onih koji uni{tavaju Srbiju. O~igledno je da se taj ~ovek, nekada zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, probudio jednog jutra i u svom ogledalu vi{e nije video srpskog radikala. Me|utim, to jutro nije bilo onomad kada je podnosio ostavke na funkcije u stranci. To jutro je bilo mnogo ranije, kada je zbog svojih nerazre{enih dilema i povre|ene sujete shvatio da su wegov egoizam, udruèn sa uticajima finansijskih mo}nika, wegovih prijateqa, dovoqni da krene da ru{i Srpsku radikalnu stranku. Naravno, presudnu ulogu u toj wegovoj neuspeloj nameri je imao Boris Tadi}, sa kojim se vi|ao i razgovarao telefonom a da nikome iz rukovodstva stranke to nije rekao. On je razmi{qao: a za{to bih? To je Nikoli}-Tadi}, dvojac sa kormilarom Vordsvortom protiv Srbije. Zato nije te{ko razumeti {to Nikoli}evu izdaju ovih dana hvale svi reìmski mediji, na kojima se svakodnevno pojavquje i gde glumata nekakvu `rtvu, jer oni koji ga pla}aju i kojima sluì imaju svoj ciq da udarom na Srpsku radikalnu stranku smawe uticaj srpskih radikala, jer smo spremni da se odlu~no borimo protiv kriminala i korupcije. U liku Tomislava Nikoli}a prona{li su samo instrument da ostvare svoj ciq. Kristalno je jasno, posle izdaje koju je u~inio, da je za Nikoli}a sve {to je govorio, navodno zastupaju}i program na{e stranke, bila samo prazna re~, a da se za to vreme punio yep, kako wegov tako i wegovih sponzora. êstiti qudi, iskreni radikali, su izbegavali da o tome mesecima govore. Videli su da se Nikoli} naglo promenio. Sam lik mu se mewao. Bey sa natpisom Stop ha{koj tiraniji je odavno bacio. Kome{awa i destruktivno pona{awe pojedinih qudi u odborima stranke je indukovao ba{ Nikoli}. Pripremao je teren da poku{a da preotme Srpsku radikalnu stranku, da zavede ~lanstvo, preuzme infrastrukturu u ~ijem stvarawu nije u~estvovao. To znamo i mi srpski radikali u [umadiji. Ono {to je zapawuju}e je da je ukrao ostavke narodnih poslanika i cini~no nas obavestio da ih je negde zagubio, {to predstavqa vrhunac licemerja i nemorala. Nikada se nije, za 18 godina, desilo da nekome padne na pamet da iznese strana~ku dokumentaciju. On i wegov vladar Boris Tadi} su na taj na~in re{ili da kra|om poslani~kih mandata, koji su izabrani na
44
listi Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq, prekrajaju izbornu voqu gra|ana u Narodnoj skup{tini. I tu su sve maske pale. Shvatila sam da tu nikada nije, kod tog ~oveka, Nikoli}a, bilo osobina koje qudi po{tuju: odanost, po{tewe, mudrost, pomna briga za dràvu i narod. Ve} samo brige za li~nu materijalnu dobit. Ovih dana, u vreme dok grupa otpadnika obmawuje javnost, u nama je neverovatna snaga i odlu~nost da se suprotstavimo i do kraja obra~unamo sa diktatorskim reìmom Borisa Tadi}a, ~iji je pomaga~ Tomislav Nikoli}. Rukovodimo se onim {to je davno napisano u jednom tekstu: Veli~anstveno je dostojanstvo Boga na zemqi, ali za slabe te{ko dosti`no. Oni koji su izabrali put izdaje, koji nisu izdali samo Srpsku radikalnu stranku, ve} i bira~e koji su im verovali, nisu samo slabi. Oni su ne~asni i morali su da padnu. Najpre u mojim o~ima i svih srpskih radikala, a tako }e ih gledati i gra|ani Srbije. Kad jednom neko tako nisko padne, ni{ta vi{e ne moè da ga podigne. Nas, verne i odane ideologiji koju godinama promovi{emo, vode principi. Bori}emo se za svakog obespravqenog ~oveka, da oslobodimo Srbiju i da tako, odlu~ni i jaki, sa~ekamo da se vrati na{ predsednik, dr Vojislav [e{eq. Blizu je dan wegovog povratka, monstruozni kvazisud u Hagu, on je ve} porazio. A Tomislav Nikoli}? [ta vi{e re}i? Sam pao, sam se razbio! U rubrici Kriza morala, ispod nadnaslova Analiza postupaka u poku{aju razarawa jedne ideologije objavqen je analiti~ki tekst ~iji naslov glasi Moral s kvanta{ke pijace. Ovo je zna~ajan analiti~ki poku{aj da se kroz izjave u medijima, koje je dao sam Nikoli}, pokaè i dokaè nedovr{enost ili ~ak potpuno nepostojawe wegovog karaktera. Podnaslov izdvaja zakqu~ak ove analize: Naàlost, ovakav moral danas se prodaje na kvanta{koj pijaci. Nije skup, a nije ni jeftin. Trì{te formira cenu, a ona zavisi iskqu~ivo od toga ko ga kupuje i ko ga prodaje. On je bez deklaracije i bez perspektive. Ko voli nek izvoli i {iroko mu poqe kaè na{ narod. Tomislav Nikoli} je oti{ao. Izabrao je trasu svog novog puta sa ùtim kolovoznim trakama. To je wegovo pravo i to pravo niko ne treba da dovodi u pitawe. Me|utim, novokomponovana situacija je mnoge u Srbiji primorala da se zapitaju kakav je smisao nove politike koju }e ubudu}e zastupati Tomislav Nikoli}. Kakav je zapravo smisao reformisanog Tomislava Nikoli}a na srpskoj politi~koj sceni? Da li je Nikoli}ev start u 56. godini ìvota izazvan, kako to svi analiti~ari kaù, kompleksom ve~itog drugog? îje interese }e on zastupati i koliko }e wegovo iskakawe iz ve} trasiranog koloseka u budu}nosti zaista ko{tati Srbiju? Da li je Srbija dobila jo{ jednog politikanta koji je prodao nacionalnu veru za evroatlantsku ve~eru? Odgovore na ova pitawa svakako }e dati istorija. Ono {to je predmet i smisao na{e analize ovakvog Nikoli}evog preobraàja jesu komponente koje su u svega sedam dana dovele u pitawe wegov moralni i politi~ki kredibilitet, a {to ukazuje da na~in na koji je zakora~io u novi kolosek nije dostojanstven, pravedan, ~estit, a jo{ mawe po{ten.
45
Naime, postoje tri izuzetno va`ne komponente u pona{awu Tomislava Nikoli}a koje na ozbiqan na~in svedo~e kako je on danas, posle skoro dve decenije provedene u Srpskoj radikalnoj stranci, svojim pona{awem uru{io strukturu sopstvenog integriteta i politi~kog morala. Ako pre na{e analize postavimo hipotezu da je moral skup nepisanih pravila i obi~aja (neobavezuju}ih) koji utvr|uju me|uqudske odnose i prosu|uju {ta je dobro a {ta zlo, onda smo na korak do toga da objektivno ocenimo Nikoli}eve postupke. Naravno, ovoj hipotezi treba pridodati i to da je moral relativan i da nije pod svim okolnostima isti, ali bez obzira na to, smatra se da su centralne vrednosti morala: dobro, ispravno i pravedno. Na bazi ove hipoteze, prva komponenta Nikoli}evog pona{awa i postupka treba da nam odgovori na pitawe: Da li je moralno (dobro) to {to je manipulisao, prvo demantovao, a nakon toga potvrdio da je razgovarao sa Borisom Tadi}em? Druga komponenta treba da nam odgovori na pitawe: Da li je moralno (pravedno) to {to su navodno zagubqene blanko ostavke i tako SRS-u, na perfidan na~in, uzeti mandati? Tre}a komponenta treba da nam odgovori na pitawe: Da li je moralno (ispravno) stvarawe razdora i izazivawe nasiqa i podela unutar SRS? Dnevni list Blic je 5. septembra objavio tekst pod naslovom Nikoli} se àlio Tadi}u da ne moè da kontroli{e poslanike. U ovom tekstu, anonimni sagovornik Blica obja{wava da je lider SRS Tomislav Nikoli} pro{log ~etvrtka razgovarao sa predsednikom Borisom Tadi}em i da mu je tada naveo da ne moè da kontroli{e poslani~ku grupu radikala. Ovom tekstu je prethodilo pisawe dnevnog lista Pres od 4. septembra. Prema navodima iz teksta, tom listu je u samom vrhu Demokratske stranke potvr|eno pisawe da je do neformalnog susreta Borisa Tadi}a i Tomislava Nikoli}a do{lo pro{log ~etvrtka, i to na insistirawe samog predsednika Srbije, {to je rezultiralo dogovorom da se prekine opstrukcija rada Skup{tine Srbije i po~ne rasprava o SSP-u i Energetskom sporazumu sa Rusijom. Oni su uvek u kontaktu oko va`nih dràvnih tema (...) Inicijativa za razgovor nekada dolazi sa strane predsednika Tadi}a, a nekada sa strane Nikoli}a. Predsednik Tadi} smatra da je normalno da o najva`nijim temama ~uje i stav {efa najve}e opozicione stranke re~eno je Presu u vrhu DS-a. Novinar je, neimenovanom izvoru iz vrha DS-a, postavio pitawe za{to se od javnosti kriju kontakti Tadi}a i Nikoli}a. Re~eno da je takav dogovor lidera DS-a i SRS-a i da zbog toga niko u Predsedni{tvu Srbije i DSa ne èli da javno govori o tim susretima. U istom tekstu Tomislav Nikoli} je mudro demantovao ove navode re~ima: (...) sa Tadi}em nisam razgovarao jedno devedesetak dana. Tadi} i ja smo dva ozbiqna politi~ka suparnika. Naravno da postoje situacije kada svi moramo da sara|ujemo, razgovarao bih sa wima da je dràva u opasnosti. Na drugoj strani, nema sva|e izme|u mene i [e{eqa, to samo mediji poku{avaju da nas posva|aju. Sa Vojislavom sam se ~uo preksino} u 19 sati (...) izjavio je Tomislav Nikoli} za Pres, 4. septembra, i to samo dan pre nego {to }e javno podneti ostavku na sve strana~ke funkcije.
46
I pre ovog demantija, Nikoli} je u svojoj izjavi od 3. septembra datoj Politici rekao: Za{to bismo mi razgovarali sa Tadi}em, mi s wim razgovaramo sa skup{tinske govornice. A, ho}e li biti potrebe da se s Tadi}em razgovara nekada? Ja mislim da u svakoj dràvi ima potrebe da se razgovara. Ne daj boè da Srbiji zatreba jedinstvo svih stranaka u pogledu o~uvawa dràvne teritorije, mislim da treba svi o tome da razgovaramo, a u ovom, normalnom politi~kom ìvotu, nemamo o ~emu da razgovaramo sa Tadi}em. Zanimqivo je da je i Pres slu`ba Predsedni{tva Srbije demantovala pisawe Blica od 5. septembra, pa je 6. septembra u tom listu objavqeno da konkretni navodi ne odgovaraju istini. Nije bilo ni susreta, ni razgovora predsednika Borisa Tadi}a i zamenika predsednika SRS Tomislava Nikoli}a preneo je Blic, navode iz demantija Tadi}eve Pres slu`be. U intervju za Pravdu od 9. septembra, na pitawe novinara: [ta je istina oko pri~a da ste se videli sa Borisom Tadi}em? Nikoli} je rekao da se u dva navrata ~uo sa Borisom Tadi}em u vezi sa SSP-om i u vezi sa ubistvom Ranka Pani}a na opozicionom protestu. Gostuju}i u emisiji Utisak nedeqe na televiziji B92, 14. septembra, Tomislav Nikoli} je otvoreno priznao da je nedavno razgovarao sa Tadi}em. Pozvao sam Borisa Tadi}a, rekao je Nikoli}, uz komentar da osim sa Tadi}em, ni sa jednim drugim predstavnikom reìma u Srbiji nema {ta da razgovara. Dakle, jasno je da je do kontakta Nikoli}Tadi}, neposredno pred Nikoli}evu ostavku, zaista do{lo. Taj kontakt je li~no potvrdio sam Nikoli}, ~ime je pored wega, u prethodnoj laì uhva}ena i Pres slu`ba predsednika Republike. Nikoli} je iz laì poku{ao da se izvu~e ovim naknadnim priznawem. Obe strane je upravo ta zajedni~ka politika {urovawa primorala da laù. Za{to je Tomislav lagao javnost? Da li je on strana~ke organe i predsednika stranke upoznao sa ~iwenicom da namerava da stupi u kontakt sa Borisom Tadi}em, ili je to u~inio naknadno, nakon {urovawa? Za{to je trenutno u Srbiji {urovawe Nikoli}Tadi} postalo najunosnije zanimawe za Tomislava? Gde je sada tu Nikoli}ev moral poput onog morala kada je svojevremeno o svakom susretu sa Vojislavom Ko{tunicom informisao javnost u Srbiji? Ako Nikoli} prvo kaè: Nisam razgovarao sa Tadi}em, zatim iz Tadi}eve slu`be kaù: Tadi} nije razgovarao sa Nikoli}em, a nakon toga Nikoli} kaè: Pozvao sam Borisa Tadi}a, vi{e dilema nije to da li su oni zaista razgovarali, ve} o ~emu su razgovarali. Uvek sam imao vrlo korektne odnose sa wim. Sa Tomom uvek imam zajedni~kih tema, on ima jednu vrstu duha koju treba uvaàvati. Moèmo da pri~amo i o sportu i o raznim temama... Volimo sve {to vole mladi rekao je Tadi} za Politiku jo{ u junu 2004. godine. Dakle, opravdana je pretpostavka je da je i ovog puta dijalog Nikoli}Tadi} vo|en o raznim temama. [ta drugo re}i osim setiti se re~i Vladike Nikolaja Velimirovi}a: Ko daleko ode sa |avolom u {etwu, te{ko se vra}a na pravi put.
47
Na parlamentarnim izborima odrànim u maju 2008. godine kandidovana je lista Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq, ~iji je nosilac bio li~no dr Vojislav [e{eq. U skladu sa izbornim rezultatima ova lista je proporcionalno dobila 78 poslani~kih mandata, ~ime je SRS ujedno postala pojedina~no najja~a parlamentarna stranka. Poslani~ki klub radikala, koji je do ponedeqka 9. septembra ~inilo 78 poslanika, razorio je Tomislav Nikoli} koji je direktno pod svoju kontrolu stavio 17 poslanika (plus on, ukupno 18). Naravno, ovakvoj taktici Tomislava Nikoli}a prethodila je wegova izjava da je izgubio blanko ostavke svih 78 narodnih poslanika, jer je zaboravan i ne zna gde ih je ostavio. U vremenskim intervalima koji se mogu meriti u minutama, Nikoli} je uz sebe pridobio 17 poslanika. Pridruìli su mu se qudi pod la`nim i privremenim patriotskim izgovorom da su izabrali Srbiju i da ostaju radikali. Sam Tomislav Nikoli} je tim povodom izjavio: Nikoga nisam zvao, sami su dolazili kod mene i traìli da formiram novi poslani~ki klub. Me|utim, ovu la` su demantovali poslanici Lidija Vuki}evi} i Dobrislav Preli}, iz ~ijih izjava se jasno zakqu~uje da su dobijali pozive da pristupe novoj frakciji Tomislava Nikoli}a. Vuki}evi}eva je odbila, dok je Preli} prihvatio, ali se ubrzo i sam predomislio, uvidev{i nemoralnost svoga postupka. Nesporno je da je ovakav ~in Tomislava Nikoli}a direktno proizveo eroziju morala i wegovog dotada{weg politi~kog integriteta. Za{to? Jednostavno zbog na~ina na koji je poku{ao da izvr{i pu~ u SRS i zauzme ~elnu poziciju u stranci, svrgavawem wenog ìvog i zdravog predsednika koji je privremeno (opravdano) odsutan. Nikoli}eva kalkulacija je bila pogre{na i sra~unata na to da }e pridobijawem poslanika, pridobiti ve}inu za strana~ki udar. S tim u vezi, blanko ostavke je izgubio, ~ime je prekr{io strana~ki statut, a {to je bio dovoqno jak razlog da jednoglasno bude iskqu~en iz stranke. Za{to je Nikoli}ev ~in nemoralan? Nemoralno je zbog toga {to 18 poslanika u tzv. poslani~kom klubu Napred Srbijo nije izabrano na predlog Tomislava Nikoli}a, niti su bili na izbornoj listi ~iji je on bio nosilac. Svi su izabrani na predlog SRS-a i sa liste ~iji je nosilac bio dr Vojislav [e{eq. Svi ti qudi su po dolasku u Narodnu skup{tinu, u skladu sa ~lanom 102 Ustava Republike Srbije neopozivo stavili svoj mandat na raspolagawe politi~koj stranci na ~iji predlog su izabrani za narodnog poslanika. U intervjuu za Politiku od 12. septembra, na pitawe novinarke: Dakle, sklonili ste ostavke? Nikoli} je odgovorio: Tako je. Ovakvim ~inom, Tomislav Nikoli} je omogu}io da wegova nova (budu}a) partija postane parlamentarna, bez obzira {to se na majskim izborima nije pojavila, jer tada uop{te nije ni postojala. Time je pqunuo na svoje re~i od 19. maja 2005. godine kada je komentarisao izdaju poslanika @ivadina Leki}a i wegovo parlamentarno zastupawe stranke Bogoquba Kari}a. Je li Srpska radikalna stranka osvojila 82 poslani~ka mesta? Pa, mi toliko moramo da imamo svakoga ~asa. Je li osvojio Bogoqub Kari} neko poslani~ko mesto? Nije. Pa, odakle mu? Ovo je prosta stvar, ali ovo je fundamentalno pitawe za
48
Srbiju. Na prekretnici smo. Ja se ne bih odricao morala. Koliko god da imate lo{e pitawe o politi~arima, insistirajte na tome ko je od wih moralan a ko nije rekao je tada Nikoli}. On se danas u nekom zanosu o~igledno odri~e morala i pona{a druga~ije, ali trebalo bi da ima u vidu re~i Vladike Nikolaja Velimirovi}a: Kad ~ovek misli da je na vrhuncu svog uspeha, tada, u stvari, stoji na granici svoje propasti. Ja svoj ìvot i politi~ke stavove druga~ije gradim. Ne}u pokretati novu stranku, ja sam srpski radikal i osta}u ~lan SRS ukoliko stranka ne odlu~i druga~ije. Politiku svakako ne}u napu{tati, jer {ta bih ja drugo radio ovo su re~i Tomislava Nikoli}a koje je 7. septembra izgovorio za list Blic. Samo dan kasnije, 8. septembra, Nikoli} je u Skup{tini izjavio: Spu{ta se zavesa za jednom strankom. Mo`da }e se dizati zavesa za dve ili jednom novom strankom. Ali, ono {to je bila, SRS vi{e ne postoji. Nikoli} je dodao da }e vratiti mandat poslanika, ako proceni da taj mandat ba{ treba SRS. Dakle, Tomislav je dao sebi za pravo da sahrawuje najja~u politi~ku partiju u Srbiji, da spu{ta i diè zavese i da za potrebe svoje nove partije zadrì mandat, odnosno da zadrì 18 poslani~kih mandata. To je nemoralno. To nije qudski. To je ne{to {to su Srbija i SRS najmawe o~ekivali od Tomislava Nikoli}a. Da ne bude zabune, ne dovodi se ovde u pitawe Nikoli}evo pravo na politi~ko samoopredeqewe, ve} se u pitawe dovodi prqav na~in na koji on to pravo zloupotrebqava. Takav na~in je u koliziji sa moralom. Ne èlim da vas uvla~im u sukobe ni sa kim, nemojte ni sa kom{ijama da se sva|ate rekao je Nikoli} 24. decembra 2007. godine na mitingu SRS u Kragujevcu. Ovu poruku je Tomislav konstantno upu}ivao gra|anima Srbije u kampawi za lokalne i parlamentarne izbore u maju 2008. godine. Nikada nije bilo niti }e biti sva|e u stranci, bi}emo jedinstveni i bi}emo najja~a stranka zauvek, rekao je Nikoli}, a RTS preneo 3. septembra u emisiji [ta radite, bre? Isto tako, on je za list Pravdu, 6. septembra 2008. godine, izjavio: U SRS nema nikakvih sukoba ni podela, ta pri~a u medijima je posledica policijskog rada na razbijawu na{e stranke. Naàlost, Tomislav Nikoli} danas svojim postupcima upravo ~ini suprotno od onoga {to je donedavno govorio. On nije smogao snage da ~asno i dostojanstveno napusti SRS, ve} se pridruìo, kako ono re~e, policijskom razbijawu na{e stranke. Otimawe poslani~kih i odborni~kih mandata i strana~kih prostorija {irom Srbije, a sve u ciqu prikupqawa politi~ke mo}i za osvajawe bira~kog tela SRS-a, imalo je za posledicu fizi~ko nasiqe me|u izdeqenim funkcionerima SRS-a na lokalu. Nije li pona{awe Tomislava Nikoli}a upravo taj faktor koji je postao uzrok i povod za fizi~ko nasiqe, politi~ke i ideolo{ke podele? Naàlost, jeste. Dakle, stvari su potpuno jasne. Jednostavno ~vrsti temeqi i jo{ ~vr{}a ideologija SRS-a moraju biti poquqani, uru{eni ili boqe re~eno, sravweni sa zemqom. Ukoliko se taj ciq Nikoli}evih mentora, doma}ih i stranih agentura u Srbiji ne ostvari, kakva je onda perspektiva budu}e (nove) partije koju su zajedno stvorili? Za qude opasnih namera, dana{wi SRS mora da nestane jer je ozbiqna prepreka za kolonizaciju, pqa~ku i razara49
we srpskog naroda i srpske dràve. Upravo zbog toga, Tomislav Nikoli} nije ~asno i dostojanstveno istupio iz redova SRS-a i nije vratio poslani~ki mandat koji je dobio na listi SRS dr Vojislav [e{eq. On svoju trasu novog po~etka i puta u nigde poku{ava da izgradi pomo}u stena koje prethodno vadi iz temeqa SRS-a. Me|utim, te stene su toliko integralne i jake da ih Tomislav sada svom snagom, poku{avaju}i prethodno da ih izdrobi i isitni, kotrqa u svoj kolosek. Jalovi su to poku{aji trasirawa politika bez trunke ideologije. Jednom re~ju, to je politika Borisa Tadi}a koja se pretvara u krhku Nikoli}evu drobilicu ideologije srpskog nacionalizma. [to se ti~e politi~kog puta kojim je krenuo i koji je izabrao Tomislav Nikoli}, a koji se zasniva na razarawu SRS-a, vladika Nikolaj Velimirovi} je rekao: O tri stvari ne ùri dok govori{: O Bogu, dok ne utvrdi{ veru u wega. O tu|em grehu dok se ne seti{ svog i o sutra{wem danu, dok ne svane. Upravo ove tri komponente erozije morala Tomislava Nikoli}a, na koje smo ukazali, nesumwivo svedo~e da Nikoli} u srpskoj istoriji nije (i ne}e) ostaviti nikakav ìg kao {to je to u~inio (i daqe ~ini) wegov u~iteq, prof. dr Vojislav [e{eq, niti }e ostaviti bilo kakav pe~at, jer se ùtim mastilom ne pe~atira ideologija srpskog nacionalizma. [e{eq je najve}i intelektualac koga sam sreo u ìvotu. On mi je rekao koje kwige iz oblasti filozofije, sociologije, istorije, politike i prava prvo moram da pro~itam ako mislim da budem uspe{an politi~ar, izjavio je Nikoli} u junu 2004. godine za Politiku. Posle svega moèmo zakqu~iti da je Tomislav, u ciqu brzog savla|ivawa gradiva, preskakao redove u tim uybenicima. Primorani smo da zakqu~imo i to da Nikoli} svojim postupcima cepa stranice iz kwiga koje mu je preporu~io u~iteq. Naàlost, ovakav moral koji smo analizirali, danas se prodaje na kvanta{koj pijaci. Nije skup, a nije ni jeftin. Trì{te formira cenu, a ona zavisi iskqu~ivo od toga ko ga kupuje i ko ga prodaje. On je bez deklaracije i bez perspektive. Ko voli nek izvoli i {iroko mu poqe kaè na{ narod. Na sli~nom putu je i tekst objavqen u rubrici Persona s falinkom, pod naslovom Pre svega, ja Tomislav! Autor, Gordana Pop-Lazi}, tvrdi da je na vreme uvidela Nikoli}eve namere, ali i obja{wava za{to je reakcija izostala, zato {to je za Srpsku radikalnu stranku mnogo boqe da sam Nikoli} napusti wene redove, nego da bude izba~en. U podnaslovu su izdvojeni bitni elementi za razumevawe Nikoli}evog poku{aja pu~a: Tomislav Nikoli} je zaboravio da je on to {to jeste samo zahvaquju}i tome {to na desetine hiqada ~lanova stranke radi kako bismo za svoju ideologiju i program pridobili {to ve}i broj pristalica. Izjavio je da se za wim spu{ta zavesa i da sada nema ko da vodi stranku. Pqunuo je na taj na~in na sve one koji svakodnevno vredno ispuwavaju svoje strana~ke du`nosti, a potpuno je smetnuo s uma da Srpska radikalna stranka ima svog predsednika, koga je on o~igledno sahranio mimo Bo`je voqe.
50
Ako po|emo od politi~ke teorije da je neopravdano i nerazumno da do razbijawa opozicije do|e posle izbora, kao i da se ona ne sme razbijati ako je vlada kvislin{ka kao {to je to slu~aj u Srbiji, a opozicija nacionalna, onda se samo po sebi postavqa pitawe koji je to faktor uticao na to da do ovog neprirodnog ~ina do|e. Odgovor se name}e sam po sebi: oni kojima to ide u prilog. A ko su ti? Upravo ta kvislin{ka vlast kojoj jaka opozicija smeta da daqe uni{tava i rasta~e ovu zemqu, ali i strani faktor, jer da wega nema, onda ne bi bilo ni kvislinga. Tako smo dobili i drugog aktera u ovoj ne~asnoj raboti, a to je Brisel, koji, to je svima jasno, èli da Srbiju svede na predkumanovsku Srbiju, a to zna~i Srbiju bez Kosova i Metohije i Vojvodine. Kada prihvatimo ovu ~iwenicu i identifikujemo motiv, onda nam je lako da se suo~imo i sa ~iwenicom da su ti isti, ùti i Brisel, preko svojih slu`bi dugo i vredno radili na tome da u Srpskoj radikalnoj stranci prona|u srebroqupce koji su spremni da prodaju veru za ve~eru. Dakle, ubica srpske nacionalne ideologije je prona|en u liku Tomislava Nikoli}a, ali samo u poku{aju. Jesmo li i{ta prime}ivali? Jesmo. Jesmo li mogli da spre~imo? Mo`da, ali je mawa {teta ako trula kru{ka padne sama nego ako je otresete, pa uz wu padne jo{ neka zdrava. Li~no sam bila svesna da Tomislav Nikoli} ve} duè vremena umrtvquje i diskredituje sve organe stranke i da je po~eo da umi{qa, rekla bih, {izofreno, a to je ~ak i javno govorio: Srpska radikalna stranka, to sam ja, Ja vodim Srpsku radikalnu stranku, Ja mislim, kao da se radi o wegovoj privatnoj pr}iji, a ne o jednoj velikoj stranci, velikom ìvom organizmu, u kome smo svi mi imali svoje mesto i u kojoj smo vukli kola koja se zovu Srpska radikalna stranka. Nisam bila naviknuta na takav na~in rada, jer nas je Vojislav [e{eq, koji je za svoj ogroman autoritet imao i te kakvo pokri}e, uvek uvaàvao, pitao za li~ni stav i gradio demokratske odnose u stranci po{tuju}i uvek Statut i odluke organa stranke. Ponekad smo imali te{ke polemike, slobodno iznosili svoje argumente, a on je pokazivao neskriveno zadovoqstvo {to svako od nas iz svog ugla posmatra pitawa koja su nam okolnosti u kojima se zemqa nalazila nametale. Samo zahvaquju}i tome nismo gre{ili i sada, sa ove vremenske distance, to argumentovano mogu da tvrdim, jer kako druga~ije objasniti toliki uspeh na izborima i tako veliki broj pristalica. Tomislav Nikoli} je zaboravio da je on to {to jeste samo zahvaquju}i tome {to na desetine hiqada ~lanova stranke radi kako bismo za svoju ideologiju i program pridobili {to ve}i broj pristalica. Izjavio je da se za wim spu{ta zavesa i da sada nema ko da vodi stranku. Pqunuo je na taj na~in na sve one koji svakodnevno vredno ispuwavaju svoje strana~ke du`nosti, a potpuno je smetnuo s uma da Srpska radikalna stranka ima svog predsednika, koga je on o~igledno sahranio mimo Bo`je voqe. Ta ~iwenica, kao i to {to je ukrao ostavke koje smo svi mi narodni poslanici i odbornici svojevoqno potpisali, na veoma plasti~an na~in obja{wava koliko je nisko morao moralno da padne. To {to je uradio zove se izdajnik, zove se lopov, a o brojnim laìma koje je izgovorio i na poslani~koj grupi i na Centralnoj
51
otaybinskoj upravi, kao i u medijima, ne}u ni da govorim. Vreme }e nam biti najboqi saveznik, jer ako si opozicija, onda vaì samo jedno pravila, kritikuj i obaraj vladu, ako si vlast, onda si uz Demokratsku stranku. Ali da bi moglo da se bude ili jedno ili drugo, mora da se iza|e na izbore, pod svojim imenom i prezimenom, a ne sa pokradenim mandatima sa liste Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq. Ono za {ta se Vojislav [e{eq opredelio jeste da ga ideja Srpskog nacionalizma nadìvi. Ono za {ta se Tomislav Nikoli} i mala odmetni~ka grupa oko wega opredelila jeste srebroqubqe i izdaja. I zato je meni, kao i mnogim ~asnim qudima, jasno koji je put pravi i jedino mogu}, ako nam je stalo do ~asti i obraza, kao i do onih koji iza nas dolaze, jer jedno je sigurno, da niko nije besmrtan. Besmrtna je samo ideologija bez koje politi~ke partije nema. U suprotnom to je samo jedno preduze}e koje mora da se bori da ostvari profit, dodu{e na veoma tesnom trì{tu gde profitera ima mnogo. Tekst koji je u ovom broju Velike Srbije iza{ao pod naslovom Politika najmaweg zla analizira poku{aj Nikoli}evog pu~a iz dva ugla: koliko je taj ne~astan ~in bio koristan Zapadu, pre svega evropqanima koje je u tom trenutku u na{oj zemqi predstavqao izvesni Slovenac Kacin, te koliko se to odrazilo na odbranu dr Vojislava [e{eqa. Taj drugi aspekt je, u svojoj su{tini, za nas mnogo bitniji jer se odraàva na doma}u politi~ku scenu. Iskqu~ivo zato, {to bi povratak predsednika Srpske radikalne stranke pomrsio ra~une vladaju}em ùtom preduze}u, Borisu Tadi}u i wegovoj sviti. Nadnaslov je glasio Politi~ka mu}kalica, a u podnaslovu je izdvojena jedna misao [arla De Gola: Najgora politika nije politika najgoreg, najgora politika je politika najmaweg zla! Kada su `reci evroutopijskog sna u Srbiji svojim infantilnim evropokloni{tvom, najavili nametawe SSP-a, prvenstveno potpisivawem istog, a potom i ratifikacijom u Skup{tini, svaki patriota je mogao da shvati da je re~ o jednom antidràvnom i pogubnom me|unarodnom dokumentu po na{u Otaybinu. U su{tini, radi se o klasi~nom primeru politikantskog pristupa ùto-crvene koalicije, koji je po svojim pravnim posledicama u domenu nacionalne izdaje. Naravno da im ovo nije prvi put, da svoje uskopartija{ke obzire nametnu ~itavoj Srbiji, {to opet govori u prilog opasnom politikantskom igrawu vatrom sa nacionalnim interesima. Da situacija bude jo{ opasnija, wima se konceptualno pridruìo i neko ko ovih dana na najpokvareniji i najperfidniji na~in u~estvuje u razbijawu najja~e opozicione stranke, SRS, a kako bi se smirila srpska javnost i na kraju pomirila sa ratifikovanim antidràvnim dokumentom. Politikanstvo je tako postalo op{ta karakteristika nenarodne vlasti, ali i osnovni metod doju~era{weg radikala Tomislava Nikoli}a i nekoliko wegovih zaverenika. Ipak, za potrebe tog svog poteza, Nikoli} je na~inio par lukavih poteza, ne bi li nekako zamaskirao svoj antiopozicioni rad, pa sa grupom svojih zaverenika nije glasao u Skup{tini za svoj politi~ki proizvod, amandman koji nije ni{ta drugo do najobi~niji trojan52
ski kow, mamac za sve lakoverne, a u su{tini deo podle igre reìma i stranaca, koji su za te potrebe bili konsultovani. Te{ko politikanstvo nekada{weg zamenika, te{ko je uzdrmalo srpsku javnost, ali je istovremeno pokazalo prave namere i podlost onog koji ga eksploati{e. Moral i dràvni~ka politika su na taj na~in ustupili mesto nemoralu i politikantstvu. Nikada nije ni bilo spora oko toga da strani politi~ari u Srbiji vode glavnu re~ i daju naloge i obavezna upustva doma}im gaunlajterima i jednoj opozicionoj stranci, ali do sada u toj kombinatorici nije bilo iznena|ewa, ve} se sve moglo predvideti. Naime, kao umetnuti faktor u ovom slugerawskom odnosu izme|u onih kojima se sluì i onih koji sluè, pojavio se Nikoli} i grupa wegovih zaverenika, pa se i lista korisnika strane politi~ke pomo}i i podr{ke tako pro{irila. Ovi dani su za opoziciju zaista bili pogubni. Umetawem Nikoli}eve klike u telo srpske opozicije, vlast je dobila vernog saveznika i eventualnog budu}eg koalicionog partnera, a opozicija je tako oslabila, jer }e jedan wen deo uvek mo}i da bude upotrebqen od strane vlasti, a {to su velike prednosti Nikoli}eve pozicije. Kada sve navedeno imamo u vidu, nije te{ko povezati neka sveìja de{avawa, najave i posete nekih evroutopijskih ~inovnika, koje su izvedene u ciqu omek{avawa stava srpske opozicije po pitawu ratifikacije SSP, ali i ostalih pitawa povodom kojih do sada nije bilo popu{tawa. Tako je i opskurni ~inovnik evroutopijskog saveza, poput |avola u pustiwi, do{ao da ku{a srpsku vlast, ali i neke doju~era{we opozicionare, a ve} danas, politi~ke saveznike reìma na duì rok. Naravno, tako su bili stvarani uslovi da pomenuti Kacin, ina~e nebitan birokratski {raf, postane ozbiqan unutra{wepoliti~ki faktor u Srbiji, a povodom pitawa ratifikacije SSP. Kacin je u obavqawu tog posla uvek mogao da se pona{a osiono i drsko, jer srpski reìm to nikada nije èleo da sankcioni{e. Za potrebe svoje misije on se konsultovao s mar{alom Borisom i nekim od wegovih savetnika i tom prilikom upozorio vlast da je boqe ako za ratifikaciju SSP glasa ve}a ve}ina od one koja }e ina~e glasati, jer }e tako jasno biti izraèna voqa Srbije za pristup EU i pristanak na sve posledice navedenog sporazuma, naravno da se to odnosi i na one negativne. Upravo tako je i nastala vol{ebna i ~udovi{na interakcija izme|u reìma i nekih qudi iz opozicije. Mar{al je kontaktirao sa zamenikom, a ovaj, uprkos upozorewima svih koji su kriti~ki gledali na ratifikaciju Sporazuma, obmanom i lukavo{}u, doprineo je da se za jedan vikend u zemqi Srbiji prevrne ~itav opozicioni sistem, slaè javnost pri~om o tzv. interpretativnoj klauzuli u vidu amandmana na zakon kojim se ratifikuje pomenuti sporazum, a potom iz te pri~e umakne zbog tobo`we doslednosti kojom se pre toga vodio u politici. U su{tini, Nikoli} je tako samo za trenutak zbunio sve i najavio svoje budu}e politi~ke performanse. Pri~a o amandmanu koji }e navodno svojim dejstvom obezbediti pozici ju Srbije u delu u kome je SSP {tetan po na{ suverenitet i teritorijalni integritet, o~igledan je primer pravno beskorisnog i suvi{nog modalite53
ta na zakon o ratifikaciji pomenutog sporazuma, ali i ~ist primer politikantskog zame{ateqstva Nikoli}evog i su{tina politi~kog stava o mawem zlu u politici. Pojasni}emo navedeno na primeru me|unarodnopravnog i unutra{wepravnog dejstva ovog, u konkretnom slu~aju, nepotrebnog pravnog instrumenta. Pomenuti amandman, ba{ kao i bilo koji drugi amandman, predstavqa institut unutra{weg prava, ta~nije, re~ je o institutu ustavnopravne naravi iz oblasti parlamentarnog prava i postupka i wegovo dejstvo se te{ko moè preneti na nivo me|unarodnih odnosa, obzirom da van granica na{e zemqe on ne obavezuje, niti po sebi niti kao deo zakona koji mewa, odnosno dopuwuje. Ipak, ne moè mu se osporiti posredno pravno dejstvo kada se radi o wegovoj sadrìni, naro~ito u slu~aju kada wegova sadrìna, tj. ono {to amandman normira, ve} pravno postoji i deo je samog Ustava, odnosno deo normativnog dela wegovog teksta ili je re~ o podudarnosti sa sadrìnom nekog posebnog zakona. Dakle, iako je Kosovo i Metohija kao sastavni deo Srbije pomenut u preambuli koja prethodi Ustavu i nije deo normativnog teksta, te na~elno nije ni obavezuju}a, {to jeste lo{e i propust je ustavotvorca, pokrajina je ipak pomenuta u delu normativnog teksta koji reguli{e teritorijalno ure|ewe i oblast pokrajinske autonomije, pa se u tom delu, izme|u ostalog, i pomiwe Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija kao deo Republike Srbije u kojem gra|ani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju, te da }e se u te svrhe za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju doneti poseban zakon koji }e normirati su{tinsku autonomiju po stroìjem postupku, koji je ina~e predvi|en za promenu Ustava. Nadaqe, sadrìna pomenutog amandmana je ve} bila upotrebqena u odre|enim skup{tinskim odlukama, rezolucijama, deklaracijama, pa i zakonima, na koji na~in je ve} bila izraèna nesumwiva dràvna voqa da je Kosovo i Metohija deo Srbije {to najizvornije po~iva na osnovu sadrìne me|unarodnih ugovora o razgrani~ewu pravnih prethodnika dana{we Republike Srbije sa Albanijom. Zbog toga je i takav jedan amandman bio beskoristan, te suvi{an u unutra{wem ustavnopravnom poretku dràve Srbije, jer se wegovim usvajawem poja~ava samo eventualna odgovornost vlastodràca po pitawu eventualnog priznawa nezavisnosti la`ne dràve {iptarskih terorista, ali se nikako ne popravqa sadrìna SSP, koja je jedino sporna i podobna da proizvede pravne posledice na unutra{wem, a onda i me|unarodnom planu. Na me|unarodnom planu, ovaj amandman tako|e nema prostora za bilo kakvo ozbiqno pravno dejstvo, osim u delu koji smo pomenuli da ukoliko je re~ o sadrìni koja je deo pozitivnopravne ustavne materije koja reguli{e nadle`nosti Republike Srbije, i tu izme|u ostalog spada nadle`nost da republika ure|uje i obezbe|uje teritorijalnu organizaciju, pa tako i poloàj pokrajina u smislu teritorijalnog ure|ewa, sasvim posredno zakqu~ujemo da i sama suverenost kao princip me|unarodnog prava, ima veze sa teritorijalnom organizacijom jer se suverena dràvna vlast i prostire na celokupnoj teritoriji jedne dràve.
54
Ipak, ovakvo jedno tuma~ewe predstavqa samo jedan od mogu}ih pravnih argumenata u modernom me|unarodnom pravu, koje je, naàlost, zasnovano na politici sile, a ne i prava koje bi tu silu ograni~ilo. Na osnovu ovog zakqu~ka, razmatrawe treba pomeriti iz oblasti na~ela me|unarodnog prava, {to suverenost i daqe predstavqa, na oblast me|unarodnog ugovornog prava i komunitarnog prava, a {to su norme koje reguli{u me|unarodne sporazume, pa tako i SSP. Dakle, za bilo koje pitawe u vezi sa pravnim dejstvom sporazuma relevantna je jedino wegova sadrìna prava i obaveze strana ugovornica, koju su strane ugovornice sporazumno i utvrdile i potom potpisale, {to samo tehni~ki jo{ treba ratifikovati da bi u unutra{wem pravnom poretku moglo da se primewuje, ali ovom prilikom ne}emo zalaziti u te detaqe jer nas interesuje jedino momenat od trenutka potpisivawa pa do trenutka same ratifikacije. Naime, u ovom vremenskom intervalu je nemogu}e na unutra{wepravnom planu i{ta u~initi, a {to bi uticalo na poboq{awe ve} potpisanog teksta Sporazuma, obzirom da ni oni koji su ga potpisali, nisu stavili bilo kakve rezerve na wegovu sadrìnu, te su i oni sami pristali na sve pravne posledice tog {tetnog dokumenta pre}utno priznawe nezavisnosti {iptarske teroristi~ke dràve. Kako danas nije mogu}e izmeniti sadrìnu, konkretne sporne ~lanove ove hrpe prqavih evroutopijskih papira, to se ni wegovo dejstvo ne moè izmeniti. Ovaj evroutopijski sporazum je u su{tini lo{, nepopravqiv i {tetan po dràvu, a Nikoli}ev amandman je bio sredstvo razbijawa opozicije i ikebana koja je trebalo da pomuti parlamentarni razum i da se zame{ateq stvom prikrije zla namera EU, te posredno prizna nezavisnost teroristi~ke dràve. Opozicija je ispravno postupila ne glasaju}i za takav zakon, ali je Nikoli} sa svojom zavereni~kom grupom izrazio àqewe. Oni koji su za zakon o ratifikaciji glasali i oni koji tvrde da je to istorijski dan za Srbiju, a {to su identi~ne izjave i Tomislava Nikoli}a i Borisa Tadi}a, pa ~ak iako Nikoli}evi zaverenici nisu za wega glasali, ve} ga naknadno opravdavaju, izvr{ili su veliku nacionalnu izdaju i zasluùju osudu i prezir! Ba{ u trenutku kada pripadnici ha{kog minotaura steù obru~ oko prof. dr Vojislava [e{eqa, sa ciqem da mu nametnu branioca, znaju}i da }e on krenuti u {trajk gla|u povodom toga i time sebe dovesti u te{ku zdravstvenu situaciju, koja opet moè rezultirati najteìm, pogubnim ishodom, kroz Nikoli}evu pri~u o dobrobiti usvajawa zakona kojim se ratifikuje SSP, èleo se posti}i samoubistveni efekat po SRS. Da je kojim slu~ajem i SRS glasala za SSP, a {to je Nikoli} i èleo, to bi bio izri~iti pristanak na sve poteze ha{kog minotaura kojima se na razne na~ine ugroàva ìvot i zdravqe prof. dr Vojislava [e{eqa. Ovo se neposredno moè zakqu~iti na osnovu ~lana 2 pomenutog sporazuma, koji glasi: Po{tovawe demokratskih na~ela i qudskih prava, progla{enih u Univerzalnoj deklaraciji o qudskim pravima i definisanih u Evropskoj konvenciji o za{titi qudskih prava i osnovnim slobodama, Zavr{nom aktu iz Helsinkija i Pariskoj poveqi za novu Evropu, po{tovawe na~ela me|unarodnog
55
prava, ukqu~uju}i punu saradwu sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju, vladavine prava, kao i na~ela trì{ne privrede u skladu sa Dokumentom Bonske konferencije KEBS o privrednoj saradwi, predstavqa}e osnov unutra{we i spoqne politike strana i ~ini}e su{tinske elemente ovog sporazuma, ali i na osnovu posebnog ~lana 4 koji se samo i bavi konkretnom saradwom sa Hagom, a u kome se veli: Ugovorne strane potvr|uju zna~aj koji daju ispuwavawu me|unarodnih obaveza, posebno punoj saradwi sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju. Dakle, od strana ugovornica, a to je i Srbija, o~ekuje se puna saradwa sa ovim kvazisudom i ruglom prava, ali se ide jo{ daqe kada se kaè da }e, izme|u ostalog, ta saradwa biti osnov unutra{we i spoqne politike strana i ~ini}e su{tinske elemente ovog sporazuma, {to zna~i da je saradwa po prirodi svojoj ~isto politi~ka, ne i pravna, i kao takva, ona je, dakle, jedna od su{tina ovog sporazuma. Kako je posle svega Tomislav Nikoli} bio lojalan stranci i svom strana~kom {efu koji je zato~en u ha{kom kazamatu, videlo se iz wegovog poku{aja da samoj stranci nametne da glasa za ratifikaciju, a iz ~ega se jasno mogu uo~iti veze izme|u wegovog zame{ateqstva sa amandmanom, te neverovatne slu~ajnosti kada su u pitawu neki wegovi novi stavovi, ina~e identi~ni stavovima onih koji vr{e vlast. Jasno je da je Nikoli} od strane vlasti bio angaòvan za ovaj najsramniji deo prqavog posla u okviru SRS, a kako bi se pridobila i Kacinova ve}ina, ali i izvr{io atak na samu stranku i wenog predsednika koji je zato~en u Hagu. Iz ovoga se jasno vidi i wegova tobo`wa doslednost u politi~kom radu i navodna privrènost stranci koju u tom trenutku jo{ uvek nije napustio. Ko se time moè ponositi? Naravno da je sadrìna SSP i u pojedinim delovima, ali i u celini, ~udovi{na i {teto~inska. Uze}emo jo{ nekoliko primera koji nam verno oslikavaju ovu evroutopijsku podvalu, ali dovoqno govore i o moralu onog koji je potencirao da opozicija stane uz ovakav zakon o ratifikaciji. Tako ~lanovi 5 i 6 pripremaju pojedinim svojim formulacijama druk~iji pristup Srbije nekim regionalnim problemima, pa se to moè i dovesti u vezu sa na{im budu}im potezima u vezi sa Kosovom i Metohijom, ali ako se uzme u obzir dosada{wa politika dvostrukih ar{ina EU prema nama, jasno je kuda vodi Sporazum, a sa wim i {ta Nikoli} èli. Povodom navedenog u pomenutim ~lanovima, citiramo odredbe sporazuma: Uzimaju}i u obzir èqu strana da dodatno razviju stalni politi~ki dijalog o bilateralnim i me|unarodnim pitawima od zajedni~kog interesa, ukqu~uju}i regionalne aspekte, imaju}i u vidu zajedni~ku spoqnu i bezbednosnu politiku Evropske unije ; Srbija se obavezuje da nastavi da podsti~e saradwu i dobrosusedske odnose sa drugim dràvama regiona, ukqu~uju}i i odgovaraju}i stepen me|usobnih koncesija u pogledu kretawa lica, robe, kapitala i usluga, kao i razvoj projekata od op{teg interesa, posebno onih koji se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije, prawa novca, ilegalnih migracija i krijum~arewa, ukqu~uju}i posebno trgovinu qudima, lakim
56
oru`jem i zabrawenim drogama. Ova obaveza je kqu~ni faktor u razvoju odnosa i saradwe izme|u strana i stoga doprinosi regionalnoj stabilnosti. Na dobrosusedske odnose sa, na primer, dràvom Kosovo, nadoveza}e se i politi~ki dijalog, obzirom da EU ve} takve dijaloge vodi sa svima koji raspar~avaju Srbiju oru`jem ili politikom, a {iptarsku dràvu je priznao veliki broj dràva ~lanica i naro~ito ve}ina u starom jezgru EU, pa u ~lanu 10, izme|u ostalog, stoji: Politi~ki dijalog posebno ima za ciq da se unapredi regionalna saradwa i razvoj dobrosusedskih odnosa. Kako EU voli i podràva {iptarske teroriste, to isto o~ekuje i od nas, me|utim to vi{e ne mora ni da bude èqa patrona la`ne dràve, jer je sve navedeno na{a pravna obaveza u budu}nosti. Eto, to je i bio razlog da se jedan deo parlamenta infantilno raduje, a nekima je to bio i istorijski ~in. Kao eklatantan primer evroutopijskog besmisla, na{ao se poznati ~lan 135 koji se danas druk~ije tuma~i u odnosu na period pre jednostranog progla{ewa nezavisnosti od strane terorista, a koje statusnopravno stawe je sada{wi fakti~ki status na{e ju`ne pokrajine i koji EU èli da legalizuje, te fakt uvede u svet prava nametawem ovog sporazuma na{oj dràvi. Ovaj ~lan doslovno glasi: Ovaj sporazum se primewuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primewuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa uslovima utvr|enim tim ugovorima, i na teritoriju Srbije, s druge strane. Ovaj sporazum se ne primewuje na Kosovu koje je trenutno pod me|unarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitawe sada{wi status Kosova, niti odre|ivawe wegovog kona~nog poloàja prema istoj rezoluciji. To je zaista bio istorijski dan za Srbiju... Tomislav Nikoli}. Ako èlimo da sumiramo sve {to je prethodno izneto, a naro~ito da bi izre~eno posedovalo kvalitet ozbiqne analize, a ne pamfleta, ali i kako bi iskazali jasan politi~ki stav kao odgovor na sve pritiske i postupke EU, ne~iwewa reìma i poku{aj ~iwewa od strane Tomislava Nikoli}a podmetawem beskorisnog amandmana kako bi Kacinova ve}ina bila postignuta, ha{ki minotaur bio sre}an i sit, a sve zarad dobrosusedskih odnosa u regionu, pa i sa {iptarskom la`nom dràvom, konstatova}emo da je ovde re~ o legitimaciji politike najmaweg zla, a kako Nikoli} i navodi, da se ne bi gurao prst u oko EU. Ovakvim najgorim politikantskim pristupom, ide se kao i dosad na zamagqivawe istine koja moè biti samo jedna SSP }e uni{titi i obezglaviti dràvu Srbiju. Nenarodna vlast to radi ve} duè vreme, a od opozicije treba da se o~ekuje da takve fasade od izjava uvek ru{i i da pritom pa`qivo postupa da i ona ne upadne u takvu zamku, jer se do sada nije moglo ra~unati sa Nikoli}em koji je svoj put ka Tadi}u poplo~ao privremenim ve}inskim stavom o nezamerawu EU, pa makar to {kodilo i samoj istini. Takva ista ve}ina je ve} jednom u pro{losti omogu}ila Pilatu da opere ruke, jer je umesto Istine Hristosa, izabrala la` razbojnika Barabu! U rubrici Manipulacije, sa nadnaslovom Pitawe ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, nalazi se tekst dr Nikole
57
@uti}a koji polemi{e sa amandmanom Tomislava Nikoli}a, tih dana podnetim na raspravu poslanicima u skup{tini Srbije. Autor je odli~no uo~io da se radi o ~isto kozmeti~kom amandmanu, koji ne zadire u su{tinu problema, pa je tekst sa punim pravom dobio naslov Amandmanska prazna pu{ka. Podnaslov je glasio: Analiza nekih elemenata Sporazuma vezano za Nikoli}ev amandman na Sporazum. Amandman Tomislava Nikoli}a o Kosovu kao sastavnom dijelu Srbije, koji je u isto vrijeme potvrda teritorijalnog integriteta Srbije, poboq{ao je tekst Sporazuma, ali je to nedovoqna amandmanska intervencija na Sporazumu da bi on kona~no bio prihva}en od radikalske ve}ine u Narodnoj skup{tini. Daqe, Nikoli}ev spoqnopoliti~ki program i Istok i Zapad mogao bi se prihvatiti kada Evropska unija ne bi nametala bezuslovnu saradwu srpske dràve s Hagom i naro~ito, dugoro~no gledaju}i, ultimativno nametawe novog bratstva i jedinstva s krvnicima srpskog naroda, koje se naro~ito isti~e u Sporazumu o saradwi i pridruìvawu Neophodnost postizawa novog bratstva i jedinstva istaknuta je u Naslovu II i III Sporazuma, koji govore o politi~kom dijalogu i regionalnoj saradwi (to su ~lanovi od 10 do 17). (Ova dva naslova nisu ni strukturalno, a samim time ni logi~ki formulisana. Naime, iako su naslovqeni kao Politi~ki dijalog i Regionalna saradwa, mje{aju se tematske odrednice cjeline. Tako, na primer, u Naslovu II, koji treba da govori o politi~kom dijalogu, razmatra se pored ostalog i regionalna saradwa. Isti slu~aj je sa Naslovom III o regionalnoj saradwi koji razmatra politi~ki dijalog). Ovi ~lanovi u pojedinim svojim odredbama nose karakteristike bezuslovne kapitulacije Srbije jer se Srbija mora bezuslovno povinovati evropskom ultimatumu kada su u pitawu biv{a bra}a, odnosno susjedi iz eks Jugoslavije. Tako, na primer, u ~lanu 15 navedeno je da }e Srbija zapo~eti pregovore s dràvama koje su ve} potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu radi zakqu~ivawa bilateralnih ugovora o regionalnoj saradwi ~iji }e ciq biti pove}awe obima saradwe izme|u dràva. Glavni elementi ovih ugovora bi}e: politi~ki dijalog, uspostavqawe zona slobodne trgovine, uzajamne koncesije raznih vrsta i drugo. U posledwem stavu ovog ~lana navodi se da }e ovi ugovori biti zakqu~eni u roku od dve godine od stupawa na snagu ovog sporazuma, pa se u ultimativnom tonu zakqu~uje: Spremnost Srbije da zakqu~i ovakve ugovore }e biti uslov za daqi razvoj odnosa izme|u Srbije i EU. Dakle, i u ovoj najnovijoj, tzv. demokratskoj eri Srbije, bi}e prisutni stalna uslovqavawa i pritisci od strane Evropske unije, kao i u vreme Milo{evi}evog reìma. Oja|ena i osaka}ena dràva srpskog naroda jednostavno je stavqena pred svr{en ~in, odnosno prinu|ena da aktivno unapre|uje politi~ki dijalog, dobrosusjedske odnose i regionalnu saradwu s dràvama eks Jugoslavije koje su nastale na srpskim istorijskim teritorijama, s kojih je i protjeran srpski narod. Mora se priznati da dolazimo u mnogo delikatnu situaciju kada je u pitawu budu}a bratska saradwa. Kako }e se ostvariti ta bratska saradwa, poslije brojnih nerije{enih nacionalnih i teritorijalnih pitawa, meni nije jasno.
58
Kako ostvariti, od Evropske unije nametnuti nalog uspostavqawa novog bratstva i jedinstva, kao {to su to poslije Prvog i Drugog svjetskog rata poku{ali kraq Aleksandar Kara|or|evi} i komunisti~ki vo|a Josip Broz Tito i predsjednik Boris Tadi} poslije ovog tre}eg plemenskog rata. Kako ostvariti neophodne dobrosusjedske odnose poslije svih iìvqavawa novih dràvotvornih naroda, instruisanih od zemaqa zapadne liberalne demokratije? Hrvatima nije dovoqno {to su genocidom nad Srbima tokom XX vijeka stvorili veliku Hrvatsku oduzimawem velikih srpskih teritorija, ve} se priznavawem nezavisnosti Kosova i Metohije solidari{u sa wegovim nasilnim otimawem od srpske matice. Okolni antisrpski reìmi, nastali na ideolo{koj tradiciji crnogorskih zelena{a, muslimanskih {uckora i dana{wih fundamentalista i hrvatskih frankovaca, instalirani su teroristi~kim metodima Angloamerikanaca. Da bi se uspostavio politi~ki dijalog, regionalna saradwa, pa potom i dobrosusjedski odnosi, do kojih je svima nama stalo, neophodno je rije{iti nerije{eno srpsko pitawe koje je otvoreno nizom nasilni~kih odluka me|unarodnog faktora na {tetu srpskog naroda. Naime, sa gledi{ta me|unarodnog prava, nasilno uspostavqeno dràvnopravno stawe u Republici Hrvatskoj u potpunosti je nelegitimno. Rat je zavr{en zlo~ina~kom okupacijom Republike Srpske Krajine (dràve osnovane narodnim plebiscitom i pod za{titom UN), bez odràvawa neophodne mirovne konferencije koja bi izvr{ila pravedno razgrani~ewe izme|u Republike Srbije i Republike Hrvatske. O granicama uop{te nije diskutirano u svjetskim mondijalnim forumima. Granice su jednostavno uspostavqene voqom globalne sile i to linijom administrativne velike Hrvatske, koja danas obuhvata i oduzete srpske zemqe. Otvoreno srpsko pitawe rije{ilo bi se i pravednom podjelom Jadrana, koju traè i Slovenija (naro~ito Zmago Jelin~i} i wegova Slovenska nacionalna stranka) i Bosna i Hercegovina. Naàlost, nijedna srpska vlast od 1995. nije traìla sukcesiju Jadrana, pa ~ak ni nekakav bijedni srpski izlaz na more. Srbija }e, izgleda, ipak morati da prizna silom nametnute granice prema zapadu bez mirovnog razgrani~ewa. Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu, Srbija, dakle, treba da razvija dobrosusjedske odnose sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, koje su Srbe i Srbiju tuìle za genocid tokom gra|anskog rata u Jugoslaviji 1991-1995, iako su rimokatolici i muslimani tih zemaqa po~inili brojne zlo~ine nad Srbima u Prvom i Drugom svjetskom ratu, a i u ovom tre}em iz 1991-95. godine. Prvi su po~eli da sprovode separatisti~ku akciju i zlo~ina~ke radwe nad Srbima. Kako ostvariti dijalog s neprijateqima iz tri rata vo|ena tokom HH vijeka? Od starog evropskog naroda, koji se vjekovima borio za o~uvawe evropske civilizacije od azijatskog, pa potom i Hitlerovog vandalizma, postali smo glavni remetila~ki faktor Evrope. Pa, kraji{ki Srbi su, na primjer, vjekovima predstavqali evropski antemurale kristijanitatis (predzi|e hri{}anstva) prema varvarskom turskom otomanskom nadirawu. Da li je, na kraju, mogu}e da mi danas u kle~e}em poloàju, beskrajno ponièni, mo59
ramo nekog uvjeravati da smo kao narod stari Evropejci koji su tokom XIX i u prvoj polovini XX vijeka {irili liberalne ideje na balkansko tle, i da smo kao takvi sastavni dio Evrope. Iako smo stari evropski narod, vjekovima odani temeqnim civilizacijskim vrednostima Evrope, zbog navedenih ultimativnih odredbi o potrebi uspostavqawa bratske saradwe s Hrvatima, Bo{wacima, Milovim Crnogorcima, Albancima, pa na kraju i s dobrim susjedima kosovskim [iptarima, nije trebalo ratifikovati Sporazum zbog odredbi o potrebi bezuslovne saradwe s Hagom i regionalne saradwe s neprijateqima srpskog naroda. U rubrici Kako su nas prodavali, jo{ jedan autor, Predrag Lepeti}, bavi se temom aktuelnih sporazuma. U nadnaslovu je sve precizirano: Politi~ka i pravna analiza Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu i Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitawima u svetlu statusa Kosova i Metohije. Naslov, Hektar Kosova i Metohije za kilo banana, delovao je poraàvaju}e, ali i bolno istinito, {to je Lepeti} svojom analizom faktografski dokazao. Naravno, Predrag Lepeti} je ukazao na dvoli~nost Tomislava Nikoli}a i wegovu tajnu spregu sa Borisom Tadi}em, savez postignut sa zajedni~kim ciqem - da se izvede pu~ u Srpskoj radikalnoj stranci i onemogu}i odbrana dr Vojislava [e{eqa. Tekst pravne i politi~ke analize od 14. 7. 2008. godine, koji sledi a kojim se razotkriva prava priroda Sporazuma sa EU, daje se na uvid ~itaocima ovim brojem Velike Srbije, a isti tekst se, od 25. 8. 2008. godine, nalazi na zvani~nom sajtu SRS-a. Ova prethodna napomena bila je nu`na kako bi se dala prava dimenzija propagandno promovisanoj slici doga|awa o prihvatqivosti Sporazuma, medijski podràvanim izjavama T. Nikoli}a i tzv. transkriptima iz jula i septembra 2008. godine, koji su po sadràju manipulativni i ne daju pravi uvid u celinu ni u ukupna doga|awa u vezi s navedenim. Naime, stav o amandmanskom prihvatawu SSP-a za koji se zaloìo T. Nikoli} i u ~iju odbranu je navodno uloìo ~ast i politi~ki kredibilitet bio je prvobitno izraz politi~ke ideje i teksta kojim se nastoji da se SSP izmeni i takav po{aqe drugoj strani sa rezervom da bi se ratifikovao, ~ime bi se jedino dobilo na va`nosti i obaveznosti za drugu stranu tako {to bi wegovim prihvatawem postao integralni deo izmewenog teksta Sporazuma. Davawem na uvid kriti~kog teksta analize od 14. 7. 2008. godine, odluka je bila da se on umnoì i podeli poslanicima radi uvida i pripreme za kritiku na zakazanoj sednici Narodne skup{tine, koja je dva puta odlagana zbog hap{ewa Radovana Karayi}a i nasiqa reìma prema u~esnicima na mitingu SRS-a. Me|utim, na nastavku prekinute skup{tinske sednice u septembru, T. Nikoli} uvodi u proceduru tekst amandmana koji je, kako naknadno priznaje, dogovarao sa Borisom Tadi}em protivno odluci da se sa wim ne stupa ni u kakav kontakt. Naziru se unutra{wi i spoqni ciqevi koje je trebalo sinhronizovano ostvariti, primarno pruìti {to ve}u podr{ku evrointegraciji i B. Tadi}u koji je tada lobirao u Briselu za prestanak suspenzije SSP-a, a T. Nikoli}u omogu}iti strana~ki prevrat i sabo60
taù odbrane V. [e{eqa, kao i slom nacionalnog opredeqewa uz nestanak najve}e opozicione stranke i protivnika kvislin{kog reìma. Tekst amandmana na SSP sada ima nov tekst i druga~iji karakter od prvobitnog julskog, koji T. Nikoli} samovoqno prepravqa prema dogovorenom tekstu sa B. Tadi}em, jer kako sam kaè, i nije imao sa kim drugim. Izmeweni tekst je jednostranog, internog karaktera i vezuje samo Srbiju koja ga zakonom potvr|uje, a nema pravne posledice po drugu stranu ugovornicu, EU, i kao takav predstavqa pravni i politi~ki falsifikat prvobitne ideje i namere da obaveè drugu stranu na po{tovawe teritorijalnog integriteta i suvereniteta i potvrdu da je KiM u sastavu Srbije. Tako|e, ugra|uju se izmene teksta, pa se izme|u ostalog, re~ tuma~i zamewuje re~ju primeni, {to mewa smisao amandmana i wegove pravne posledice jer ga svodi na prakti~nu primenu a izbegava tuma~ewe koje je su{tinskog zna~aja. Manipulacija amandmanom, zasnovana na prividnom protivqewu priznawa nelegalnog otcepqewa KiM, jasna je kada se ima u vidu primat me|unarodnih normi nad nacionalnim po ratifikaciji, kao i da usvojeni tekst zakonskog amandmana ima samo deklarativni karakter koji ne obavezuje nijednu stranu, a usmeren je na dovo|ewe u zabludu javnosti o istovremenom zalagawu evrounijata i za EU i za KiM. Ovakvoj pripremi sledilo je uporno nastojawe T. Nikoli}a da medijskim pritiskom i politikom svr{enog ~ina dovede poslanike SRS-a do prihvatawa kukavi~jeg amandmana i glasawa za SSP, istovremeno poku{avaju}i da ideolo{ki prevede SRS u tabor poklonika EU i izdajnika KiM, evrodemorkata za koje, radi boqeg ìvota i realnog prihvatawa stvarnosti, nema alternative atlantskim integracijama, EULEKS-u, a time i ulasku u NATO i priznavawu nezavisne dràve Kosova. Podmukle i prevarne politi~ke akcije T. Nikoli}a i prevratni~ke grupe evrounijata su prepoznate i odmah zauzet stav da se pitawe amandmana i glasawa za SSP uvede u legalnu strana~ku proceduru i stavi na glasawe i odlu~ivawe na Predsedni~kom kolegijumu. Na sednici Kolegijuma od petnaest ~lanova samo je jedan glas, T. Nikoli}a, bio za wegov amandman i prihvatawe SSP-a. Na sednici, dakle, nije imao podr{ku ni svojih tada prikrivenih pristalica koji }e odmah potom objaviti da se koncepcijski i programski razlikuju od SRS-a i da }e formirati novu stranku koja }e se zalagati za evroatlantske integracije. Otvoreno zalagawe T. Nikoli}a za Sporazum prati i prihvatawe politike Vlade, sa kojom kao konstruktivna opozicija i rezerva, nagove{tava saradwu uz mrkowi}evski hvalospev dragom predsedniku B. Tadi}u za koga kaè da je jedini normalna politi~ar u Srbiji, kao i da je politi~ki ciq nove stranke da bude jedina, naravno sa DS-om, u politi~kom ìvotu Srbije. SRS odlukom legalnih organa stranke nije dozvolila ideolo{ko prevo|ewe, a politi~ki udar i poku{aj prevrata je odbila ve}inskim odlukama najvi{ih organa. Stranka je ostala o~uvana i programski i strukturalno, ~uvaju}i sebe za{titila je i temeq srpskog nacionalnog interesa i odbranu predsednika dr V. [e{eqa pred Ha{kim tribunalom. T. Nikoli} je nastavio svoje delovawe, po wegovom i iskqu~ewu wegove prevratni~ke
61
grupe, najavqenom drugom fazom i formirawem nove stranke uz kra|u deponovanih potpisa poslanika, tu|ih poslani~kih mandata, prostorija i opreme Srpske radikalne stranke. On sa svojom grupom, i pored zaloga ~asti, nije glasao za zakon sa ugra|enim wegovim amandmanom iz takti~kih razloga, a pre svega, kako navodi da sada nema svrhe kada stranka ne}e stati iza SSP-a. Imaju}i u vidu navedeno, tekst pravne i politi~ke analize predstavqa se ~itaocima Velike Srbije radi saznawa {ta zna~e i kakve imaju posledice evroatlantske integracije i delovawe nacionalnih izdajnika razli~itih boja. Kako se nastavqa slobodno zidawe novog evropskog poretka ka totalitarnoj Sjediwenoj Evropskoj Dràvi kao integralnom delu novog svetskog poretka, uz propagandno zavo|ewe javnog mwewa Srbije ideolo{kim tuma~ewem nacionalnog i me|unarodnog prava i isticawem imanentno protivre~ne parole i Kosovo i EU sa ciqem vrednosne inverzije prioriteta, zamagqivawa razlike izme|u rodoquba i izdajnika, sabotirawa osve{}ewa i slobode naroda, kao i odbrane celovitosti dràve, ovim se osvetqavaju postupak, priroda i posledice potpisivawa Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu izme|u Evropskih zajednica i wihovih dràva ~lanica i Republike Srbije od 29. 4. 2008. godine (u daqem tekstu: SSP), kao i Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitawima izme|u Evropske zajednice i Republike Srbije (u daqem tekstu: PST) na status Kosova i Metohije. U navedenom ciqu, a kako je potpisivawe samo takti~ki deo realizacije strate{kog scenarija i sinhronizovanog delovawa spoqnih i unutra{wih politi~kih ~inilaca, ukazuje se na istorijski kontekst, i to kako sledi: 6. decembra 2007. godine, usvojen je na Vladi tekst SSP sa aneksima i protokolima, i dato ovla{}ewe potpredsedniku Vlade B. \eli}u za parafirawe; 7. novembra 2007. godine, parafiran je SSP sa EU, za {ta je posle usagla{avawa teksta predstavnik B. \eli} imao specijalno ovla{}ewe Vlade; 28. januara 2008. godine, EU je umesto potpisivawa SSP-a ponudila RS poseban Politi~ki sporazum o ja~awu sveukupne saradwe u trgovini, ekonomiji, obrazovawu i potpunom ukidawu viza za srpske gra|ane, koji je trebalo da bude potpisan u Briselu 7. februara 2008. godine a samom najavom imao sugeri{u}u poruku za gra|ane Srbije sa ciqem pomo}i proevropskom kandidatu pred drugi krug predsedni~kih izbora zakazanih za 3. februar 2008. godine; 16. februara 2008. godine, Savet ministara EU (uz uzdrànost Kipra) usvojio je pismenim postupkom dokument Zajedni~ka akcija Misija vladavine prava EU na Kosovu-Euleks Kosovo, koji }e postati operativan posle prelaznog perioda od 120 dana, u sklopu evropske bezbednosne i odbrambene politike ~iji je ciq da pomogne kosovskim vlastima, pravosudnim vlastima i slu`bama za sprovo|ewe zakona u napredovawu ka tome da postanu samoodrìve i da wihov rad postane odgovoran i podloàn uvidu,
62
sa oko 2000 pripadnika koji bi trebalo da zamene UNMIK, uz imenovawe Pitera Fejta za specijalnog predstavnika EU na Kosovu i Iva de Kermabona za {efa Euleksa (i to dan uo~i samoprogla{ewa nezavisnosti, bez odobrewa SB UN i gen. sekretara UN), ~ime se priznalo i ~ime je zapo~eto implemetirawe ilegalnog Ahtisarijevog plana o nadgledanoj nezavisnosti Kosova (koji je 28. 3. 2007. go-dine Evropski parlament Rezolucijom ocenio kao najboqe re{ewe za Kosovo) 17. februara 2008. godine, izvr{eno je protivpravno (po unutra{ewem i me|unarodnom pravu) samoprogla{ewe otcepqewa dela teritorije RS-KiM koje se nalazi pod me|unarodnom upravom na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine; od 17. februara 2008. godine, otpo~elo je pojedina~no priznawe me|unarodnog subjektiviteta Kosova od strane, do sada 43 (od 192) dràve sveta, od ~ega 20 (od 27) dràva EU (2 posle potpisivawa SSP-a), su{tinski samo separatisti~kog vo|stva albanske nacionalne mawine na ~elu paradràvnih institucija, i pored toga {to je deo teritorije RS KiM pod me|unarodnom civilnom i vojnom upravom Ujediwenih nacija, odnosno ni fakti~ki ni pravno, pobuweni~ka vlast nema efektivnu kontrolu nad teritorijom a ni nad sobom jer je pod starateqstvom i kontrolom UN (UNMIK, KFOR); 28. februara 2008. godine, u Be~u je formirana Me|unarodna upravqa~ka grupa za Kosovo (ICG) predvi|ena planom M. Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova (odba~enom 3. aprila 2007. godine u SB UN), koju ~ini koalicija 15 dràva koje su priznale nezavisnost Kosova u ciqu realizacije plana, a Piter Fejt, visoki predstavnik EU za Kosovo, je imenovan za me|unarodnog civilnog predstavnika (ICR) izjavquje da je ~ine zna~ajna koalicija zemaqa prijateqa nezavisne dràve Kosovo, pet zemaqa Kontakt grupe: SAD, Vel. Britanija, Francuska, Nema~ka, Italija (bez Rusije), kao i Austrija, ê{ka, [vedska, Turska, Finska, Belgija, Danska, Ma|arska, Slovenija i [vajcarska. Tako|e navodi da je otvorena i za druge ~lanice, ali da je kriterijum to da moraju biti zemqe prijateqi nezavisnog Kosova. ICG je najvi{a me|unarodna instanca za ostvarivawe Ahtisarijevog plana sa ciqem da nadgleda proces tranzicije i ispuwavawa obaveza kosovskih vlasti, za {ta }e uspostaviti Me|unarodnu civilnu kancelariju (ICO); 9. aprila 2008. godine, nelegalni Kosovski parlament na vanrednoj sednici usvojio je Ustav Kosova u prisustvu me|unarodnog civilnog predstavnika EU Pitera Fejta i predstavnika diplomatskog kora; 29. aprila 2008. godine, potpisan je SSP i PST sa EU, od predstavnika Vlade B.\eli}a koji nije imao vaqano ovla{}ewe za potpisivawe od Vlade, koja isto nije mogla ni dati jer joj je raspu{tawem Narodne skup{tine istekao mandat, a zakqu~ivawe me|unarodnih ugovora nije u opisu poslova, odnosno nadle`nosti Vlade u ostavci, shodno ~lanu 128, stav 4 Ustava RS i ~lanu 17, stav 1 Zakona o Vladi. Pozivawe punomo}nika na ve} dato ovla{}ewe i raniji puni kapacitet Vlade je irelevantno jer ga nema pri potpisivawu, a parafirawe je iskori{}eno u vreme trajawa mandata
63
Vlade. Punomo}nik je svakako, sve i da mu je ostalo punomo}je, morao zatraìti dodatnu instrukciju vlastodavca s obzirom na promenu okolnosti, a premijer je pre najavqenog potpisivawa, da bi otklonio mogu}e dileme, javno otkazao punomo}je koje se, dakle, nije moglo koristiti do konstituisawa i odluke nove vlade. Potpisivawe je izvr{eno, pre svega, u funkciji politi~ke pomo}i proevropskom bloku pred op{te izbore zakazane za 11. maj 2008. godine, {to je i javno izneto, jer SSP(PST) nema efektivno dejstvo ni kada bi se ratifikovao, s obzirom da je istovremeno jednostrano odlukom Saveta ministara EU suspendovan (takva odredba nije u tekstu, a posebna odluka shodno ~lanu 133 SSP-a, odnosno 54 PST-a nije priloèna uz dokumenta, ve} samo medijski ogla{ena?!) do ispuwewa posebnog uslova potpune saradwe sa Me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine po~iwene u Jugoslaviji, {to }e svojom (naknadnom i jednostranom) odlukom potvrditi Savet ministara EU i otpo~eti proces ratifikacija SSP-a od strane dràva ~lanica EU, odnosno primene PST-a, a {to sve ukazuje na prirodu i funkciju ovog sporazuma, formalnu i su{tinsku nejednakost ugovornih strana protivnu garantovanoj jednakosti i suverenosti dràva, odosno. me|unarodnopravnih subjekata Poveqom UN (~lan 2 ta~ka 1) kao i saglasnosti i pristanka ugovornih strana utvr|enoj Be~kom konvecijom o ugovornom pravu (~lan 2); 9. maja 2008. godine, od strane koalicione vlade u ostavci, izvr{eno je protivpravno potvr|ivawe potpisa SSP-a, ~ime je poku{ana wegova konvalidacija, i isti je upu}en Skup{tini na ratifikaciju, ~ijim bi eventualnim odobrewem mawkavosti bile nadaqe formalno irelevantne; 11. maja 2008. godine, odràni su op{ti parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori i na teritoriji KiM-a, s tim da je pravna va`nost lokalnih izbora na KiM-u osporena od UNMIK-a i EU, kao i legalnost nastalih institucija; 14. juna 2008. godine, generalni sekretar UN, Ki Mun Ban upu}uje pisma predsedniku Srbije B. Tadi}u i ekselenciji F. Sejdiuu kojim neovla{}eno, sa pozivom da nema uputstva (koja ina~e i nije traìo) poku{ava da rekonfiguracijom angaùje i legalizuje EULEKS pod okriqem UN, odnosno da prenese nadle`nosti UNMIK-a, {to je suprotno Rezoluciji 1244 i nije odobreno od SB UN na sednici odrànoj 21. 6. 2008. godine, ali imenovawem i davawem uputstava i privremenih mera novom {efu UNMIKa L. Zanijeriu, niìm aktima se jednostrano ukqu~uje u proces legalizacije Ahtisarijevog plana o nezavisnosti Kosova i nelegalnoj samoprogla{enoj nezavisnosti kao novoj realnosti, ~ime je i Sekretarijat UN stavqen u funkciju globalnih interesa jedne strane, a uloga genseka zloupotrebqena sa te`wom da na nelegalan na~in, bez nove odluke SB UN, izvr{i promenu mandata i ulogu UNMIK-a smawi do mere obesmi{qavawa Rezolucije 1244 kojom je ustanovqen; 15. juna 2008. godine, stupio je na snagu nelegalni Ustav Kosova uz potpisivawe Ukaza o progla{ewu 40 zakona koji proizilaze iz paketa M. Ahtisarija;
64
28. juna 2008. godine, u Kosovskoj Mitrovici formirana je Skup{tina Zajednica op{tina AP KiM u sastavu 45 delagata iz redova izabranih odbornika iz 26 op{tina na lokalnim izborima odrànim 11. maja 2008. godine, ~iji je legalitet, legitimitet osporen od strane UNMIK-a i Evropske komisije; * Napomena: SSP stupa na snagu shodno ~lanu 138 prvog dana drugog meseca po odobrewu Narodne skup{tine i me|usobnom obave{tewu, uz izuzetak predvi|en ~lanom 139 vezan za odredbe PST-a. PST (kao deo istovetnih odredbi SSP-a o trgovini), shodno ~lanu 59, stupa na snagu prvog dana drugog meseca po odobrewu Narodne skup{tine i me|usobnom obave{tewu, a ukoliko procedura nije zavr{ena kako bi omogu}ila stupawe na snagu 1. jula 2008. godine, on }e se ipak primewivati od tog datuma. Dakle, da nije bilo suspenzije, deo SSPa-PST bi se primewivao bez ratifikacije ugovornica (protivno ~lanu 99 st.1, t. 4 i 105 st.3, t. 6 Ustava RS) a sledstveno tome sam potpis ministra \eli}a imo bi konstitutivnu snagu i na mala vrata, kroz deo, uveo bi va`nost sporazuma u pravni saobra}aj. în samoprogla{ewa druge albanske dràve Kosova i otcepqewa dela teritorije RS kao me|unarodnopravnog subjekta ~iji je suverenitet i teritorijalni integritet garantovan me|unarodnim multilateralnim aktima, Poveqom UN, OEBS, Zavr{nim aktom Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradwi iz Helsinkija i dr. umesto da bude osu|en i sankcionisan od strane garanata navedenih akata i dràva ~lanica, otvoreno je prekr{en ~inom priznawa od strane dela dràva i wihovom blokadom SB UN u funkciji realizacije nelegalnog projekta. Klopka naknadnog odobrewa od strane Srbije je postavqena od strane EU kroz SSP koji preambulom garantuje teritorijalni integritet i suverenitet strana ugovornica, a ~lanom 135 stavom 2 utvr|uje neprimewivawe ovog me|unarodnog ugovora na deo teritorije Srbije Kosovo, koje je pod me|unarodnom upravom, {to ne dovodi u pitawe sada{wi status niti odre|ivawe wegovog kona~nog poloàja prema Rezoluciji SB UN 1244, da bi potom kroz priznawe od strane dràva ~lanica kona~nog statusa pre regulisawa poloàja prema Rezoluciji, otvoreno bio prekr{en parafirani SSP i prevarno ponu|en na potpis su{tinski druga~iji akt od prethodno usagla{enog. Tuma~ewe koje je na tragu izgradwe ideolo{ke koprene kroz dvoli~nu parolu i Kosovo i EU, kao i tvrdwe da je SSP samo ekonomski, statusno neutralan a potpisivawe stvarno patriotski ~in jer je osnova boqeg ìvota u EU bez alternative obelodawuje primarno vrednosno opredeqewe za EU. Ovakav stav prati reaktivno negodovawe zbog kr{ewa me|unarodnog prava, simboli~no povla~ewe na{ih ambasadora na konsultacije i samoopravdavaju}e i malodu{no mirewe stawem prouzrokovanim istorijskim gre{kama, krivicom vlastodràca i odnosom snaga u svetu u kome su geostrate{ke simpatije na strani Albanaca. Neodgovorno distancirawe je odraz odsustva voqe da se ozbiqno suprotstavi otimawu i okupaciji de65
la zemqe, sem na kra}e vreme neadekvatnim sredstvima, verbalizmom u ciqu amortizacije i odlagawa re{avawa problema, a su{tinski prihvatawem novonastalog stawa kao kona~nog uz odlu~nost da se nastavi daqe po svaku cenu, da se ostavi pro{lost (qudi, imovina, kulturna dobra, teritorijalni integritet, suverenitet i subjektivitet) iza sebe jer ìvot (posao) ne moè da ~eka, sve uz spoqnu koordinaciju i strate{ko sadejstvo metropola ka ostvarewu desimulovanog ciqa bez Kosova u EU(NSP). Na takvoj matrici pona{awa, gde se svet od Vlade upozorava da se Srbija ne}e braniti, gde se po tajnom Akcionom planu ni{ta ne radi i gde se prihvataju me|unarodni ugovori koji joj negiraju celovitost, dràva se sama dovodi u pasivnu poziciju da nastavi da gubi teritoriju jer je samopo{tovawe i ìvotnu snagu prethodno izgubila. Dakle, ukoliko se u vreme parafirawa SSP-a ~lanom 135, obostrano uvaìlo legalno me|unorodnopravno stawe uspostavqeno Rezolucijom SB UN 1244 koje ne prejudicira status Kosova, to prihvatawem Ahtisarijevog plana o nadgledanoj nezavisnosti i odlukom o implementaciji kroz slawe misije EULEKS od strane svih ~lanica EU, a potom i pojedina~nim priznawem me|unarodnopravnog subjektiviteta Kosova od strane ve}ine ~lanica EU, ne samo da je jednostrano derogiran stav 2 ~lana 135 SSP-a, ve} je eksplicitno od druge strane ugovornice i wenih ~lanova re{en status i prekr{en parafirani sporazum kojim je saglasnom voqom strana druga~ije predvi|eno. Potpisivawem SSP-a Srbija je upala u zamku i naknadno odobrila sporazum sa neprimewivim i nepriznatim od druge ugovornice stavom 2 ~lana 135, i jasno stavila do znawa ostalim dràvama da wihovo priznawe Kosova nije prepreka za normalnu saradwu i potpisivawe me|unarodnih ugovora u kojima se Srbija tretira bez dela teritorije Kosova. Time se otvara mogu}nost i ostalim dràvama ~lanicama EU i UN koje nisu prihvatile kr{ewe me|unarodnog prava da nadaqe slobodno i legitimno priznaju me|unarodni subjektivitet Kosova, jer se Srbija sama javnopravno, kroz jedan dijaboli~ni me|unarodni ugovor, odrekla svoje teritorije, {to je i bila Holbrukova ponuda. Prema tome, potpisivawe SSP-a kao pravno politi~kog akta predstavqa prihvatawe otcepqewa KiM kao novonastalog stawa jer je odredba stava 2 ~lana 135, u svetlu akata nastalih posle parafirawa (Euleks, pojedina~na priznawa ~lanica EU), negirala raniju zajedni~ku saglasnu poziciju i ostavila samo mrtvu normu bez mogu}nosti primene zbog naknadne promene okolnosti (Clausula rebus sic stantibus), uz negaciju druge strane i sukcesivno suàvawe predmeta ({to je i nameravana sudbina Rezolucije UN 1244). Konstitui{u}a nejednakost i neravnopravnost strana je ugra|ena u ovaj ugovor, {to se izme|u ostalog ogleda i u diskrecionom pravu ja~e strane pri odre|ivawu razloga suspenzije, odnosno ucewiva~kom, jednostranom karakteru primene, sadrìnskoj neravnoteì me|usobnih prava i obaveza, prikrivenoj pristupnoj prirodi ugovora, kao i ukupnoj {tetnosti ugovora po slabiju stranu. Nema osnova za tvrdwu o nepostojawu ugovora jer nema potpune saglasnosti oko teksta ugovora i predmeta s obzirom da je do{lo
66
do susreta voqa i o tekstu i predmetu, a jednostrano mewawe statusa izuzetog dela teritorije od UN }e, pristaju}om ratifikacijom Narodne skup{tine, otkloniti i konvalidirati mawkavosti. Teorija o nepostojawu ugovora protivre~i sebi i kada predlaè mewawe ugovora, koga navodno nema, kao i nedoslednim prethodnim u~estvovawem u izradi teksta i naknadnim potvr|ivawem legalnosti potpisa na sednici Vlade uz upu}ivawe Narodnoj skup{tini na odobrewe, sve nepostoje}eg pravnog akta?! Niko ne zabrawuje suverenom subjektu da koristi svoja prava, niti ga tu|e pona{awe izviwava od obaveze da sa punom sve{}u i slobodnom voqom zakqu~uje ugovore makar i {tetne po sebe, da se time hvali i likuje nad svojom propa{}u. Me|unarodnopravna za{tita je mogu}a u slu~aju neispuwewa uslova vaqanosti u vezi saglasnosti voqa, predmeta, osnova (ciqa) obavezivawa, forme i sposobnosti ugovornika. Mogu}e je traìti utvr|ewe relativne neva`nosti ru{qivih ugovora iz razloga otklowivih nedostataka (relativna ni{tavost) ili apsolutne neva`nosti ni{tavih ugovora zbog protivnosti zabrawuju}im normama i na~elima me|unarodnog prava, kao neotklowih nedostataka (apsolutna ni{tavost), u celini ili delu, s tim da je od svake tu|e arbitrarne i naknadne za{tite boqa samoza{tita od svojih konformisti~kih opsena. Razloge ni{tavosti potrebno je uvek procesno i dokazati a za {ta u konkretnom slu~aju nema voqe s tim da je i samim SSP-om predvi|eno obezbe|ewe kroz mogu}nost neratifikovawa (~lan 138) i jednostranog otkaza ugovora obave{tewem bez navo|ewa razloga (~lan 133 stav 2). Tako|e, postoji me|unarodnopravna mogu}nost formalnog zahteva za aneksnom izmenom i precizirawem odredbi koje se razli~ito tuma~e od strana ugovornica, kao i za naknadnim raskidom punova`nog ugovora zbog promewenih okolnosti u odnosu na postoje}e u vreme nastanka ugovora (Clausula rebus sic stantibus) na osnovu ~lana 62 Be~ke konvencije o ugovornom pravu. Na kraju, shodno ~lanu 129 i 130 SSP-a, nezadovoqna strana moè izneti problem tuma~ewa i primene Savetu za pridruìvawe i stabilizaciju ~ija je odluka obavezuju}a (odnosno Arbitraì za druga pitawa po Protokolu 7 o re{avawu sporova), {to bi svakako bilo kontraproduktivno po interese Srbije. Dakle, ugovor nije nepostoje}i, jeste pravno mawkav, ali ga niko ne}e ni popraviti ni sru{iti, a uvaì}e ga prvo slabija strana ne ~ekaju}i na skidawe suspenzije. âk ni eventualnom izmenom stava 2 ~lana 135, ovaj sporazum ne bi postao po sebi perfektan i op{tekoristan. Sve ovo razotkriva i prirodu relativizacije demokratskih uveravawa da u EU granice ne}e biti va`ne i da }e svi razbijeni Srbi kao narod (ponovo) biti zajedno u obe}anoj Evropi, prikrivaju}i wihov poniàvaju}i status ve} vi|en u Hiqadugodi{wem Carstvu Tre}eg rajha. Bitno svojstvo SSP-a je wegova sveobuhvatna {tetnost i protivnost nacionalnom pravnom poretku, izri~ito stavu 4 ~lana 194 Ustava Srbije kojim je predvi|eno da potvr|eni me|unarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Me|utim, kada suvereni ve}inski evropredstavnici izmanipulisanog naroda odlu~e da je SSP u op{tem interesu, da je vaqan i odobre ga, on nadaqe obavezuje kao vaè}i (oboriva pretpostavka), te je bespredmetno teoretisati o nepostojawu ugovora sem kao negaciji svoga subjektiviteta.
67
U svakom slu~aju, mogu}e je prodati i pokloniti celu ili deo teritorije, napustiti je i potpisati kapitulaciju, odre}i se ekonomske i politi~ke slobode, sve uz odluku Vlade, ve}insko odobrewe Narodne Skup{tine i sa potvrdom predsednika, ideolo{ki i pravno zametati tragove, ali delikt ostaje i kad je neprocesuiran, kao i beleg prokletstva zbog izdaje i propasti otaybine. Uvla~ewe Srbije u tzv. nepovratni proces pridruìvawa organizaciji koja je u kontinuitetu pokazivala neprijateqski stav i pona{awe prema dràvi jasno negira svaku mogu}nost borbe za KiM unutar predstavni~kih tela EU, kojoj se prethodno prenosi deo nadle`nosti i suvereniteta, a u ostatku se moraju uvaàvati pravila demokratske igre preglasavawa, gde je, s obzirom na ve}insko priznawe Kosova, od ~lanica nemogu}e o~ekivati da glasaju protiv svojih prethodnih odluka. Pri ovome treba imati u vidu i obavezu prihva}enu SSP-om o svestranoj saradwi sa svim dràvama u regionu i onih obuhva}enih procesom integrisawa u EU (~lan 5 i 6 i Naslov III Regionalna saradwa) pri ~emu je kosovska dràvnost priznata od strane ~lanica EU a izgradwa institucija i pridruìvawe EU pod budnim okom EULEKS-a i same EU, pa se, shodno tome, ta obaveza odnosi i na dobrosusedske odnose kandidata Srbije sa Kosovom, {to sada implicira, re{avawem tehni~kih problema, priznawe subjektiviteta, a kasnije o~ekivano uslovqavawe ~lanstva i eksplicitnim priznawem Kosova bilo pri pojedina~nom ulasku Srbije, odnosno, pri zajedni~kom ulasku preostalih zemaqa podregiona tzv. zapadnog Balkana u EU, a mogu}e, uz predvi|ene promene EU, zakqu~ewem pojedina~nih zasebnih pristupnih ugovora (sa ulaskom Kosova pre Srbije) sve sa istim rezultatom. U svakom slu~aju, apsurdno je rasu|ivati da se moè biti u organizaciji gde jedni ~lanovi druge ne priznaju. Krajwi ciq ove strategije specijalnog pristupa i izuzimawa Srbije iz me|unarodnog pravnog poretka od prava dràvnog suvereniteta, kao i Srpskog naroda od prava na samoopredeqewe, je ni~im ograni~eno preduzimawe svih pa i nelegalnih aktivnosti, ukuqu~uju}i i teror, od strane gospodara svetskog poretka prema izop{tenicima (parijama), vremenska prevaga kontra argumenata i umreàvawe fakata koji bi na kraju procesa proklizavawa doveli u bezizlaz druga~iji pristup, svode}i problem na nu`nost prihvatawa i legalizaciju takvog stawa kao nepromewivog. Time bi se od protivpravnog stawa nastalog kr{ewem me|unarodnih normi, uspostavom fakti~kog stawa i postepenom legitimizacijom, priznawem subjektiviteta i uvo|ewem u me|unarodne organizacije, a sa druge strane samonegiraju}im aktima, kokludentnim radwama a pre svega ne~iwewem, odnosno nesuprotstavqawem, vojnim, pravnim, ekonomskim i politi~kim sredstvima i adekvatnim merama od strane Srbije, pre{lo u legalizovano stawe ve}inski priznatog me|unarodnog subjektiviteta Kosova kao jedino mogu}em kona~nom ishodu kroz priznawe Saveta bezbednosti i ~lanstvo u Ujediwenim nacijama. Donete rezolucije Narodne skup{tine od 24. jula 2007. godine i 26. decembra 2007. godine o re{avawu statusa Kosova na me|unarodnom pravu i za{titi suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog po68
retka, bez daqih aktivnih mera ostavile su samo unutra{we politi~ke posledice i, kako se vidi, nisu bile prepreka aktima i praksi koja negira Ustavom Srbije utemeqen dràvnopravni poredak i teritorijalnu celovitost (~lan 8) i obavezu dràve da obezbe|uje suverenost, nezavisnost i celovitost (~lan 97) i posebnu odgovornost predsednika (~lan 111), a {to moè da bude predmet posebne ocene ovog akta i odgovornosti potpisnika i sau~esnika. SSP (PST) kao ekonomsko-politi~ki akt predstavqa osnov kolonizacije Srbije kroz stvarawe uslova adaptacije uprave, prostora, infrastrukture i qudi na standarde metropola i multinacionalnih kompanija radi nesmetane eksploatacije i ubirawa profita. Wime se utemequje ekonomsko-finansijska zavisnost, raspar~avawe i asimilacija velikih javnih sistema i slobodan protok robe, kapitala i nedostaju}e radne snage (sa ukidawem viza za srpske gra|ane) unutar EU uz prihvatawe neograni~ene mogu}nosti poslovnog nastawivawa (~lan 52) i jednostrane kupovine javnih dobara, dobara od op{teg interesa, prirodnih bogatstava stranim dru{tvima-k}erima u Srbiji (~lan 53) kao i nepokretnosti stranim dràvqanima (~l. 63, t. 3) pri ~emu je izraèna i opasnost daqeg gubqewa imovine i prostora od teritorijalno ambicioznih mawina i neprijateqskih suseda. Projektovana finansijska pomo} uslovqena je traènim reformama (~l. 116), a makrofinansijski aran`mani (MMF) ukoliko se od EU odobri program. ^lanom 32 predvi|a se neograni~en uvoz poqoprivrednih proizvoda u Srbiju sa ovla{}ewem EU (povla{}en poloàj) da jednostrano suspenduje izvoz iz Srbije u slu~aju prelaza limita koji uti~e na stabilnost trì{ta (subvencionisane EU poqoprivede). ^lanom 109 odre|uje se postepena integracija Srbije u energetsko trì{te Evrope, uz determinisano planirawe i formulisawe energetske politike (prioriteti, restruktuirawe, modernizaciju, tranzit,..) a ~lanom 55 deli vazduhoplovni prostor Srbije na zajedni~ki evropski (regulisan ZEVP-om i SSP-om) i unutra{wi (lokalni) sve bez KiM. Prethodno pripremqena (uni{tewem konkurentskih grana i dotiranim prestruktuirawem) privreda bi se na{la u novoj podeli rada unutar EU bez mogu}nosti samostalnog planirawa razvoja koji bi remetio uspostavqenu strukturu. Uvla~ewe u novu formu ekonom, ske organizacije suprotno je slobodi, razvoju na sopstvenim snagama i potencijalima a nudi ropstvo, milostiwu, uprose~uju}e standarde, ograni~avaju}e kvote i direktive. Uostalom PST-om (kao primewivim trgovinskim delom SSP-a pre ratifikacije) kao ne~ekaju}im osnovom neograni~enog zaposedawa se ne skriva i ciq uspostavqawa zone slobodne trgovine Srbije i EU sa obavezom ukidawa carina na uvoz robe poreklom iz EU s tim da se odvija u periodu od 2,5, odnosno 6 godina, kao vremenu za prilago|ewe slobodnoj trgovini za pojedine sektore doma}e industrije i poqoprivrede uz obezbe|ewe stranaca uskla|ivawem doma}eg sa zakonodavstvom EU u prioritetnim podru~jima vezanim za slobodnu trgovinu (za{tita konkurencije, kontrola dodele dràvne pomo}i-subvencije, javne nabavke, za{tita potro{a~a...) i deklarativnim otvarawem EU za robu iz Srbije koje realno nema ili je neznatna, a ako je bude, bi}e limitirana. Bez vlastitog
69
predmeta i sredstava rada Srbi postaju samo gola radna snaga (oru|a koja govore) u rukama tu|inskih gospodara. Navedeni gubitak ekonomske slobode predstavqa realnu osnovu potpune politi~ke zavisnosti i instalirawa marionetskog lokalnog reìma ili nastavka uslovqavawa i diskreditacije protivnika do wegovog uspostavqawa, odnosno u krajwem slu~aju gubitku dràvnog subjektiviteta kao i kulturno-religioznoj zameni identiteta. Ukqu~ewem u organizacije, odnosno u EU kao nadnacionalnu centralizovanu tvorevinu ~lan (koji je prethodno regionalizovan, limitiran i adaptiran na potro{wu EU vi{kova) je u obavezi da po{tuje harmonizovana pravila (pravni poredak Acquis communautaire ~ini oko 80.000 strana pravnih akata), glasawa i odluke organa EU ~ime gubi deo suvereniteta (odnosno ostaje minorni procentualni udeo prava glasa koje nema obezbe|ewe za za{titu vitalnih interesa). Narod ostvaruje prava preko otu|enih predstavnika i evrobirokratije, dok je samostalno delovawe ograni~eno na nebitne lokalne teme. Gubitkom svoje dràve i suvereniteta, narod predaje svoje pravo samoopredeqewa i fakti~ki postaje nacionalna mawina u mnogonacionalnoj EU dràvi sa dominantnim, broj~ano ve}im nacijama. Pogubne posledice u~e{}a u sli~nom jugoslovenskom eksperimentu opomena su za u~e{}e u {iroj EU verziji. Ceo proces rekonstrukcije biv{e SFRJ, zapo~et raspar~avawem i prekrajawem, okon~ava se ponovnim spajawem i usisavawem vazalskih entiteta u regionalnu EU dràvu kao podsistem Sjediwene Zapadne Dràve, pretendentom na imperijalno gospodarewe svetom. Shodno ~lanu 10 SSP-a Srbija (koja je prethodno pretrpela me|unarodno protivpravnu agresiju NATO-a, delom okupirana, subverzijom i pu~em promenila vlast, kvinsli{kom uslugom demilitarizovana i ukqu~ena u Program NATO-a Partnerstvo za mir) se obavezuje na pribliàvawe i zajedni~ke stavove i saradwu u vezi sa zajedni~kom spoqnom i bezbednosnom politikom EU, a kako je NATO garant bezbednosti svih ~lanica EU koja sama nema izgra|enu bezbednosnu strukturu, to podrazumeva posredno usagla{avawe sa NATO-om i budu}e ~lanstvo u ovoj organizaciji sa u~e{}em u vojnim akcijama za{tite interesa jedinstvene zapadne alijanse i mogu}no{}u da bude tu|i legitiman ciq. Dakle, po svim aspektima SSP je {tetan ugovor, delom legalizuje ve} uspostavqene odnose a primarno vr{i pripremu za slede}u etapu pristupawa. Predvi|ene pogodnosti i dotacije su uslovnog i limitiranog karaktera i u funkciji su strate{kog ekonomskog i bezbednosnog zaposedawa prostora. Ova analiza, data na osnovu raspoloìvih podataka, ima za ciq da primarno osvetli aspekt zakqu~enog me|unarodnog ugovora u odnosu na status Kosova i Metohije, a pogled na samu integraciju u EU sa ostalih, pojedina~nih i op{tih, me|unarodnih, politi~kih, pravnih, bezbednosnih, ekonomskih, sociolo{kih, kulturnih, religijskih i drugih posledica nu`no je aktuelizovati kao legitimnu temu i kroz javnu raspravu svestrano razmotriti i oceniti, a potom referendumski odlu~iti o pristupawu ili ne ovoj nadnacionalnoj dràvnoj tvorevini. Pri navedenom treba imati u vidu po70
stoje}i poredak EU sa ponu|enim izmenama (centralizacija i koncentracija zakonodavne, izvr{ne i sudske vlasti) kroz Ustav EU i wegovu zamenu Lisabonski sporazum, kao i predvi|enu lak{u izmenu Ustava Srbije, {to bi moglo dovesti do toga da se kona~na odluka o integraciji legalno prenese sa suverenog naroda na predstavni~ku grupu koristoqubivih evrozidara. Rubrika Pragmatizam iznad principa, sa nadnaslovom [tetna filozofija zapadnih vetrova, donosi tekst koji ~itaocima predstvqa pravo zna~ewe re~i pragmatizam. Po{to je i Nikoli} od svojih zapadnih saveznika zaradio ovaj, u wihovom tuma~ewu, pohvalan epitet, izbor naslova je bio potpuno logi~an: Pragmatizam koji Srbija pla}a. Podnaslov je neka vrsta spiska pragmati~ne politi~ke elite: Pored Zorana \in|i}a, Dragana Markovi}a Palme, Ivice Da~i}a i êdomira Jovanovi}a, na politi~koj sceni Srbije zapadne sile su za svoje potrebe dobile jo{ jednog pragmati~nog politi~ara novog Tomislava Nikoli}a. Zbog interesnih kalkulacija, dilova i trulih politi~kih kompromisa, Srbija je u proteklih osam godina puno puta bivala poraèna. Kad god se de{avalo da dràva i dràvni interesi budu poraèni, na{i unutra{wi kalkulanti i dileri kao marionete novog svetskog poretka, zajedno sa svojim spoqnim mentorima i kreatorima tog istog poretka, naciju su ube|ivali da je to iskqu~ivo za na{e dobro. Tako je zarad na{eg dobra nacija takti~ki, nasilno i kontinuirano primoravana da se odri~e istorije, kulture, morala, i na kraju svoje dràvne teritorije. Time je wihovo zajedni~ko, teoretsko misionarewe i prakti~no delovawe za na{e dobro, u skladu sa krajwim ciqevima misije, pretvoreno, razume se, u wihovo dobro. [ta je doprinelo tome da politi~ko delovawe (izuzeci naravno postoje) u Srbiji danas postane izvor nemorala? Kako se zove to ~udo koje nas tera da se odreknemo svog identiteta, svojih principa, uverewa, drugim re~ima, kako se zove taj instrument globalizma i bu{izma pomo}u kojeg nas ube|uju da treba da pogazimo i u blato bacimo principe, ideale, moral, etiku? Koji je naziv za tu alternativu koja nam nudi lepu sada{wost i jo{ lep{u budu}nost? Na ova pitawa odgovor nije teàk. Sa tim smo se susretali puno puta do sada i to uvek kada je trebalo opravdati neku veliku nu`du, odnosno kada je trebalo opravdati fleksibilnost u politi~kim potezima koje od vlasti zahtevaju Zapad i ovda{wi Soro{evi misionari i vizionari. Nije li u pitawu najobi~niji pragmatizam? Setimo se da se ranije govorilo, a i dan-danas se govori da je Zoran \in|i} bio pragmati~an politi~ar. Treba li ukazivati na ve} ukazane posledice pogubne politike po Srbiju koju je vodio ovaj pragmati~ni stoèr i utemeqiva~ mafije s elementima dràvnosti? Na posledice wegove pragmati~ne politike ne treba podse}ati, jer obi~ni gra|ani te posledice ose}aju na svojoj koì. Osim {to su posledice jedne takve pragmati~ne politike bile pogubne po dràvu i narod, one su bile kobne i po pragmati~ara li~no. Kada je postignut sporazum o formirawu vladaju}e koalicije koju predvodi diktator Boris Tadi}, mnogi u javnosti su ocenili da su Dragan
71
Markovi} Palma i Ivica Da~i} na~inili pragmati~ne korake, odnosno da su se rukovodili pragmati~nim principima. Palma je svojom izjavom da se patriotizam ne sipa u traktor postao pragmati~an politi~ar. Ivica Da~i} je odlukom da SPS u|e u koaliciju za pakao sa Demokratskom strankom, ocewen kao politi~ar koji pragmati~no razmi{qa. Stavovi êdomira Jovanovi}a da LDP priznaje nezavisnost tzv. dràve Kosovo, tako|e su pragmati~ni, jer LDP po pitawu Kosova i Metohije pristupa kako se tvrdi, na krajwe pragmati~an na~in. Zbog toga se, izme|u ostalog, i za êdomira Jovanovi} kaè da je pragmati~an politi~ar. Naàlost, nije demokratska javnost samo \in|i}a, Markovi}a, Da~i}a i Jovanovi}a ocenila kao pragmati~ne politi~are. Razlazom sa politikom i ideologijom Srpske radikalne stranke, ovom kvartetu pragmati~ara nedavno se prikqu~io i Tomislav Nikoli}. Wegov izbor novog puta je odu{evio prozapadnu globalisti~ku, kako doma}u tako i svetsku javnost. Tomislav je sada u wihovim o~ima pragmati~an politi~ar. Bilo kako bilo, svi su pomislili da je Tomislav Nikoli} politi~ki mrtvac, zgromqen muwom iz [eveningena zato {to je pokazao da je pragmati~an politi~ar koji gleda u budu}nost Srbije i stranke, konstatuje Milo{ Vasi} za hrvatski list Nedjeqne novosti, 12. 9. 2008. godine. S druge strane, analiti~ar Branko Radun za Novu srpsku politi~ku misao, analiziraju}i kome bi mogao Vu~i} da se prikloni, isti~e: Stoga politi~ko-moralna dilema Vu~i}eva predstavqa najjasniju sliku na{ih àlosnih podela i te{kih filozofskih izbora izme|u pragmatizma i idealizma. Sam Tomislav Nikoli} izjavquje da wegova stranka ne}e imati ideologiju. Slova~ki mediji su nakon parlamentarnih izbora, prenose}i procene neimenovanih evropskih diplomata, konstatovali da je za evropsku budu}nost Srbije mawa opasnost lider radikala Tomislav Nikoli} jer je pragmati~an, dok je, po wihovim re~ima, Vojislav Ko{tunica antizapadni romanti~ni nacionalsta iz XIX veka. Sam ~in razlaza sa radikalskom ideologijom u koju je verovao osamnaest godina, u {ta se ra~una poku{aj cepawa SRS-a, osnivawe nove partije i otimawe poslani~kih i odborni~kih mandata SRS-u, za neke je bio dovoqan pokazateq da kaù da je Tomislav Nikoli} pragmati~an politi~ar. Pragmati~an je i kada tvrdi da je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu istorijski dan za Srbiju, iako je ranije tvrdio suprotno. Prema wegovim re~ima, SRS je trebalo da glasa za SSP po{to je on uskla|en sa èqama ove stranke. Nikoli} je dodao da je SSP dobar sporazum i da je ovo prilika da Srbija kaè da ho}e u Evropu (Tanjug, 4. 9. 2008. godine). S druge strane, u aprilu ove godine na izbornom mitingu SRS-a (B92, Vesti) Nikoli} je rekao: Ne nude SSP Srbiji, ve} Demokratskoj stranci. Ne nude ni{ta gra|anima, ni ve}e plate, ve}e penzije, samo ve}i procenat glasova DS-u. Obra}aju}i se novinarima u Skup{tini, Nikoli} je oti{ao korak daqe i, nekada èstoki kriti~ar reìma Borisa Tadi}a, najavio da }e wegov poslani~ki klub (formiran na otetim mandatima) ubudu}e podràti svaki zakon ukoliko budu usvojeni amandmani te poslani~ke grupe.
72
Ne tako davno Nikoli} nije video nikakvu perspektivu Srbije u Evropskoj uniji: Ne treba nama ni EU, ni SAD, ni CIA, mi Srbi smo, izgleda, sami sebi dovoqni. Danas na trgovima dièmo glas do neba. Nema vi{e dnevnog reda, dnevni red su Srbija, Karayi}, sramote i ponièwa (Kurir 30. 7. 2008). Isto tako je tvrdio: Ne znam ni{ta pozitivno o EU, sem da je zlo. Ne interesuju me ni simboli, ni principi, ni ustav, ni regule, ni akti EU zato {to je pogazila sve {to je radila. EU prema Srbiji ima lo{ odnos i o Evropi me ne pitajte ni{ta (februar 2005, Blic). To {to je Nikoli} promenio tako drasti~no svoj politi~ki stav i ideologiju, mnogobrojne analiti~are nije previ{e potreslo. Jednostavno, ocenili su to stavom pragmati~nog Tome. Nikoli}u to ne smeta, iako je i sam znao mnogo toga da kaè na ra~un pragmati~nih politi~ara: Ovi pragmati~ni }e da krenu da drpaju, da otimaju, odlaga}e izbore za predsednika Republike, za parlament Vojvodine, lokalnu samoupravu. Srbija }e biti u haosu, gra|ani nezadovoqni (Evropa, 19. 5. 2005. godine). Bio je to Tomislav Nikoli} u nekom drugom ìvotu. Da bismo bili svesni {tetnosti i posledica pragmati~nog na~ina vo|ewa politike po naciju i dràvu, koje je nekada reprezentovao \in|i} a danas to ~ine Palma, êda, Da~i} i Tomislav Nikoli}, neophodno je da prvo defini{emo, odnosno da utvrdimo wegovo bukvalno zna~ewe. Pragmatizam (dolazi od re~i: pragma-delo, delovawe, rad, ~in i sl.) je filozofski pravac ili boqe re~eno filozofsko shvatawe koje je krajem 20. veka nastalo u Americi, a ustanovili su ga:; John Dewey, Charles Peirce, William James. Za ovaj pravac se kaè da izraàva veru u modernu tehnologiju i on je izraz industrijske civilizacije savremenog dru{tva, a u~i da ciq filozofirawa mora da bude prakti~na korist. U prevodu, ovaj filozofski pravac smatra da su ideje dobre samo kao plan delovawa i da imaju vrednost prema u~inku prema koristi i upravo zbog ovoga za pragmatiste, istina je ona ideja koja je korisna. Jednostavno, pragmati~ari smatraju da je istinito samo ono {to je korisno, odnosno oni povla~e poteze iz kojih mogu da izvuku nekakvu korist i u tome je ceo smisao pragmatizma. Samo ako pogledamo na pragmatizam koji se u Srbiji vezuje za pragmati~are \in|i}a, Palmu, êdu, Da~i}a, i odnedavno Tomislava Nikoli}a, onda nam je sasvim jasno koliko je dru{tveno korisna su{tina wihove pragmati~nosti na delu. Ovde treba dodati da je pragmatizam, u politi~kom smislu, novi vid nastavka makijavelizma koji se pojavio kao metoda u politi~koj borbi pod parolom Ciq opravdava sredstva. U tom smislu moè da se razume ~uvena \in|i}eva re~enica Kome je do morala, neka ide u crkvu. Na izuzetno dobar na~in, smisao, su{tinu i opasnost od pragmatizma u Srbiji za Srpsku politi~ku misao opisao je Aleksandar Dimitrijevi}: Kada se govori pragmati~nim novogovorom, uvek se dodaje ono zaboravite na istoriju i na pro{lost, mislite samo na sada{wost i budu}nost. Pragmatizam kao na~in mi{qewa i postupawa pokazao se kao pogodan metod evolucije kapitalizma u fazi globalnog imperijalizma. Istovremeno, to je pogodno oru|e liberalne politi~ke ekonomije kojom se ~ovek sa
73
tradicijom pretvara u aistori~nog i obeskorewenog potro{a~a. To {to Zapad poku{ava da igra na kartu kratkog pam}ewa, zastupaju}i pragmatizam, razumqivo je iskqu~ivo sa ta~ke wihovih interesa. Ali kada pragmatizam postane osnova politi~kog delovawa u Srbiji, to postaje opasan izazov za dràvnost Srbije i wene nacionalne interese, napomiwe Dimitrijevi}. Me|utim, kako je pragmatizam zloupotrebqen kao paravan koji toleri{e odre|ene negativne i {tetne dru{tvene pojave, a sve zarad vi{ih interesa unapred odre|enih pojedinaca, najslikovitije je za podgori~ki list Dan, svojevremeno napisao Dragan Mravovi}, nekada{wi konzul SRJ u Italiji: Pragmatizam, primewen do krajwih granica kada je re~ o toleranciji prema biv{im fa{istima, primewuje se i na druge forme dru{tvene devijantnosti. Recimo, na korupciju i kriminal kada je re~ o Balkanu. Ko verno sluì moè da uzima provizije, reket, mito, ne mora da pravda odakle mu novac. Moè da {vercuje cigarete, drogu, oru`je, da pere novac. Ko ne sluì mora dobro da pazi {ta radi, a naro~ito {ta pri~a ili pi{e. Zato je mogu}e da je oblast Kosova i Metohije postala evropska Kolumbija, a da su tamo na vlasti mnogi ratni zlo~inci i narkodileri. Zato je mogu}e da danas u Beogradu, neki visoki dràvni funkcioneri imaju basnoslovne vile, profitne firme i ostala bogatstva, a do ju~e ni ku~e nije imalo za {ta da ih ujede. Ako neko i postavi pitawe odakle im to, odmah biva progla{en neprijateqem demokratije i ostatkom Milo{evi}evog ili komunisti~kog reìma (....). Ko nije pragmati~an zalud tra}i ìvot, talenat, sposobnost. Ko se bori za op{te dobro obavezno se sukobqava sa vla{}u, bila ona demokratska, komunisti~ka ili fa{isti~ka. On nije onakav kako je ameri~ki diplomata okarakterisao Milomira Mari}a: svojeglav i nije upotrebqiv ni za kakav ozbiqan posao.... unapred izgubqen slu~aj, isti~e Dragan Mravovi}. Dakle, ~iwenica da pragmatizam kao instrument prakti~nog delovawa ima svoje jako upori{te na Zapadu, dovoqno govori sama po sebi o wegovoj {tetnosti za Srbiju: Sjediwene Ameri~ke Dràve su ve} poodavno odbacile sve filozofije i wihove teorije iz svojih {kola koje su u koliziji sa filozofskom teorijom pragmatizma, koji su usvojili i prakti~no ga sprovode u svim oblastima delovawa (NIN, broj, 2589, 1. jun 2000). Sve ovo nam ukazuje na to da postoje dovoqno jaki razlozi da se osvrnemo na neke od situacija u kojima je u Srbiji termin pragmatizam upotrebqavan, uz ~ija imena je prika~ivan i ko ga je prika~ivao. Ne treba sporiti da pragmatizam, s jedne strane, mo`da i jeste upotrebqiv, koristan i plemenit, ali treba analizirati i odgovoriti na pitawa: Kada, kako, kome i za{to? Sastav aktuelne koalicione vlade Tadi}-Da~i} ocewen je kao rezultat kompromisa koji je postignut upravo zahvaquju}i pragmati~nim principima SPS-a. Pozivaju}i se na pragmatizam, svi su poku{avali da opravdaju stvarawe ove neprirodne a`daje, za koju i sami znaju da glava i telo nisu kompaktni. Tako Vesna Pe{i}, jedna od sledbenica Soro{eve politike u
74
Srbiji, analiziraju}i Tadi}evo pona{awe, kaè: ...mora se, de{ava se, pragmati~na politika sva{ta traì od vo|e koji pravi proevropsku vladu, i dodaje: Pravqewe vlade je pragmati~na stvar, pa je {minka potrebna samo u onoj meri u kojoj je potrebno obaviti pristojne razgovore s partijom koja je upropastila zemqu tokom devedesetih godina. Shvatamo toliko. Znam da treba da se nude kule i bregovi. To je ve} uobi~ajena stvar kod podele plena, to jest kad se pravi vlast... www.pescanik.net, 8. 6. 2008). I druga Soro{eva sledbenica, Borka Pavi}evi}, uop{te ne vidi razloge zbog kojih bi se zalazilo u moral i ideologiju neprirodne koalicije Tadi}-Da~i}, jer tu je, naravno, i ovog puta pragmatizam kao paravan za nemoral. Pavi}evi}eva, na pitawe kako gleda na koaliciju socijalista i demokrata, kaè: U pitawu je jo{ jedan pragmati~an trenutak pravqewa ovakve koalicije. Ali za{to se to pretvara u moralno pitawe? Za{to se sada moraju qubiti i grliti? Za{to se dodaje moralno obja{wewe ne~emu {to moè biti liberalna, pragmati~na, interesna koalicija? http://www.e-novine.com, 14. 7. 2008). @arko Kora}, kao ~ovek koji pripada istoj orijentaciji, ipak je svestan nemorala apsolutnog pragmatizma, ali samo delimi~no, jer i on podràva tolerisawe pragmati~nih zahteva. S tim u vezi Kora} kaè: Takozvana deklaracija o pomirewu koju pomiwu SPS i DS, pokazuje do kojih nemoralnih principa vodi politika tzv. apsolutnog pragmatizma, koja je karakteristika nove Demokratske stranke. Miriti se na takav na~in sa strankom koja je ponosna na Milo{evi}evo nasle|e, zna~i rugati se `rtvama te politike. Jedno je tolerisati tu stranku kao mla|eg partnera u pragmati~nim zahtevima dràvne politike, a sasvim drugo opra{tati joj ono na {ta je ona ponosna www.e-novine.com, 18. 7. 2008). Dakle, i @arko Kora} pragmatizam shvata kao oru|e za prqavu politiku i sam kaè da tu nema ideologije, ali istovremeno u~estvuje u tome kroz vlast LDP-DS-SPS na nivou Beograda. Danas je DS stranka vlasti koja teì da proguta {to vi{e bira~a i zauzme onu poziciju u dru{tvu koja }e je trajno etablirati kao nezaobilaznu u svakoj budu}oj vladi. Tu nema vi{e ideologije, ve} samo tehnike vladawa. DS ozna~ava po~etak kraja politike u na{em dru{tvu, pravilno zakqu~uje Kora}, koji i sam ~ini sastavni deo tog cirkusa nemorala i time daje legitimitet tehnici vladawa bez ideologije. Dakle, potpuno je jasno da je pragmatizam postao paravan koji se koristi kao moderni instrument za ostvarewe svojih ciqeva. Koliko je taj instrument surov, vidi se po tome odakle je donet u Srbiju i ko i kako ga u Srbiji primewuje. S tim u vezi, kolumnista Politike pi{e: U ameri~kim stru~nim politi~kim ~asopisima ve} duè vreme se provla~i teza pragmatizam iznad principa. Pod pragmatizmom se, u ovom slu~aju, podrazumeva politi~ka celishodnost, tj. shvatawe da ono {to se danas ~ini privla~nim treba i uraditi. U osnovi takvog razmi{qawa ne stoji pravo nego sila. Ono {to se defini{e izrazom might is right. Drugim re~ima, ako sam mo}an, onda sam i u pravu (Politika, S. Samaryija, 10. 9. 2008). Sagledali smo pravo zna~ewe termina pragmatizam i videli smo da je on {tetan. Me|utim, ne toliko {tetan sam po sebi, ve} iskqu~ivo {te75
tan u zavisnosti od toga gde, kada, ko i kako ga koristi kao instrument, odnosno oru|e za politi~ku manipulaciju i ostvarivawe svojih (ili tu|ih) ciqeva. Jednostavno, mnoga istorijska otkri}a koja su dala neki doprinos ~ove~anstvu, okrenula su se protiv tog istog ~ove~anstva. Bio je to ma~ sa dve o{trice. Isti slu~aj je i sa pragmatizmom koji je, naàlost, postao lo{ pravac delovawa na ostvarivawe dru{tevnih i nacionalnih ciqeva, ali i dobar paravan za pojedince i najmodernija floskula za kroja~e novog svetskog poretka. Na kraju vaqa dodati, pragmati~an se nikada ne postaje o svom tro{ku. Naredna rubrika Amnezija, donosi tekst pod naslovom Lo{e pam}ewe, a autor bazira tezu da je amnezija ne{to {to je zaista opasno, najboqe se vidi na primeru i slu~aju Tomislava Nikoli}a. On jednostavno ne moè da se pomiri s ~iwenicom da je SRS od wega napravila predizborni, izborni i postizborni brend. Nadnaslov je glasio: Osnovno na~elo nove ideologije novog Tomislava Nikoli}a. Koliko uspe{no i mo}no ma{inerija novog svetskog poretka trenutno u Srbiji transformi{e svest, lomi ki~mu, revidira stavove i okre}e svog protiv svog, vidimo na primeru ovog novog Tomislava Nikoli}a, ~oveka koga vi{e gra|ani Srbije ne prepoznaju. [ta je to danas u Srbiji od onog starog Tome ostalo? Ostale su samo izjave koje su mediji zabeleìli, a koje }e istorija sa~uvati, i ni{ta vi{e od toga. Me|utim, mi ovom prilikom ne}emo podse}ati na sve {to je Nikoli} govorio u ovih 18 godina provedenih u Srpskoj radikalnoj stranci jer je to op{tepoznato, kao {to je op{tepoznato i {ta danas govori o svojoj stranci, partijskim saborcima i predsedniku, prof. dr Vojislavu [e{equ. Me|utim, podseti}emo javnost na neke od izjava Tomislava Nikoli}a koje je izgovorio u posledwe dve godine, ta~nije od 8. oktobra 2006. godine kada je odràn Sedmi otaybinski kongres SRS-a, pa sve do danas. Obra}aju}i se delegatima Sedmog otaybinskog kongresa SRS-a, Tomislav Nikoli} je, izme|u ostalog, rekao: Onaj lom, onaj pad 2000. godine Srbija vi{e nikada ne}e da doìvi, ne}e zato {to su vrednosti odvojene, zato {to se sada zna na kojoj strani su Srpska radikalna stranka i srpski nacionalni interesi, a na kojoj strani su oni koji ispuwavaju tu|e interese. (Velika Srbija, oktobar 2006, br. 2755) Dakle, tada je Nikoli} napravio pravilnu podelu vrednosti u Srbiji, tvrde}i da su SRS i nacionalni interesi s jedne strane, a strane sluge na drugoj strani. Ako se razi{ao sa politikom SRS-a, na kojoj strani je danas Tomislav? Pre{ao je na drugu stranu i to stranu, kako sam re~e, onih koji ispuwavaju tu|e interese. Pre samo dve godine, snagu i opstanak SRS-a Tomislav Nikoli} uop{te nije dovodio u pitawe, jer na to ne moè da uti~e sklawawe bilo kog radikala. Nije to bilo slu~ajno zami{qeno da Srpska radikalna stranka u najteèm periodu po Srbiju ostane fizi~ki bez prisustva svog predsednika. Bio je to pakleni, dobro smi{qen plan, samo se nije ra~unalo sa jednom ~iwenicom, nema tog radikala koga bi mogli da sklone, a da Srpska ra76
dikalna stranka izgubi, ili da bude slabija, ili da nestane (Velika Srbija, oktobar 2006, br. 2755). Naàlost, uspeh i opstanak partije, Nikoli} danas poistove}uje sa samim sobom. Na pitawe novinara: Dakle, posle mene potop? Nikoli} odgovara: Da vam iskreno kaèm, mada ne bih voleo da se to desi, ali ako formiram stranku, SRS }e nestati! (Politika, 12. 9. 2008). Da je amnezija ne{to {to je zaista opasno, najboqe se vidi na primeru i slu~aju Tomislava Nikoli}a. On jednostavno ne moè da se pomiri s ~iwenicom da je SRS od wega napravila predizborni, izborni i postizborni brend i da on nikako kao pojedinac nije mogao sam sebe da brendira. Pre samo dve godine Nikoli} je toga bio svestan, pa je delegatima Sedmog otaybinskog kongresa poru~io: Svi vi koji ste bilo gde izabrani, svi mi koji }emo bilo gde biti izabrani, izabrani smo zato {to pripadamo Srpskoj radikalnoj stranci (Velika Srbija, oktobar 2006, br. 2755). Kada je dve godine nakon toga Tomislav zakqu~io da mu vi{e nije mesto u Srpskoj radikalnoj stranci, rekao je: Do{ao sam u raskorak sa shvatawem politike, morala, ideologije i budu}nosti Srbije sa predsednikom SRS-a (Glas javnosti, 9. 9. 2008). On se odri~e svoje strana~ke funkcije, stranke i strana~ke ideologije, ali se ne odri~e mandata koji mu je stranka dala i pritom zaboravqa da je izabran za poslanika, kako ono i sam re~e, samo zato {to pripada Srpskoj radikalnoj stranci. Na pitawe novinara: [ta ako stranka zahteva da vratite mandat? Nikoli} odgovara: Blanko ostavke poslanika SRS-a bile su kod mene, ali ja sam ih slu~ajno zagubio. Ispale su mi negde, tako da nemam kome da vratim mandat (Alo, 9. 9. 2008). Drugom prilikom, a istim povodom, na pitawe novinara: Va{ stav je bio da mandati pripadaju stranci? Nikoli} kaè: Stranke se vezuju za pojedince, SRS je vezivan za [e{eqa, a kad je on oti{ao u Hag, za [e{eqa i mene, po{to nije mogao da vodi kampawu, sve se vezivalo za mene. Ja sam, vaqda, svojim radom u kampawi, zalagawem svog imena, zasluìo da odlu~ujem o svom mandatu (Politika, 12. 9. 2008). Dakle, prema ovom shvatawu, on smatra da je sam zaradio sve mandate i da se tu zavr{ava svaka pri~a o moralu. Kada je Nikoli} podneo ostavku na strana~ke funkcije i kada su strana~ki organi odlu~ili da }e, bez obzira na to, ostati poslanik SRS-a, on je o~igledno u rezervi imao druge planove. Tako je na pitawe novinara: Formirate li novu stranku? Nikoli} odgovorio: Razmi{qam o tome, ali do daqweg sam poslanik SRS-a (Alo, 9. 9. 2008). Me|utim, kada je ve} bilo jasno da }e Nikoli} osnovati novu partiju, medije je mu~ila dilema kakvo }e ime ta partija imati i da li }e u wenom nazivu biti sadràna re~ radikalna?. Na tu temu, Nikoli} kaè: Potisnu}u svoju veliku qubav prema tom imenu i ima}emo, verovatno, neko ime bez re~i radikal (Politika, 12. 9. 2008). Naàlost, zaboravio je {ta je samo dve godine pre toga govorio. Pred delegatima Sedmog otaybinskog kongresa SRS-a, Tomislav Nikoli} je rekao: Kako god se nazivale stranke koje Srbiju vode, bez Srpske radikalne stranke na vlasti Srbija nikada ne}e biti demokratska dràva (Velika Srbija, oktobar 2006, br. 2755).
77
Trenutno svoju perspektivu na politi~koj sceni Srbije Tomislav Nikoli} vidi u saradwi sa onima po kojima je do ju~e osipao paqbu zbog ideolo{kih razlika i na~ina wihovog politi~kog delovawa. Tim povodom, za ruski list Vremja novosti kaè: Mi smo spremni da nastavimo saradwu sa strankama narodno-patriotske orijentacije, kao {to su DSS biv{eg premijera Vojislava Ko{tunice i Nova Srbija Velimira Ili}a (...) ali ja ne vidim mogu}nost da nastavim saradwu sa onima sa kojima smo se sada razi{li (Tanjug, 11. 9. 2008). Dakle, prosto je neverovatno kako je Tomislav preko no}i postao ovako iskqu~iv prema svojoj doju~era{woj stranci. Od radikala wemu su postali draì drugi koje je pre dve godine ispquvao pred delegatima Sedmog otaybinskog kongresa SRS-a, kada je od wih o~ekivao podr{ku za reizbor na funkciju zamenika predsednika SRS-a. On je tada rekao: Nije Ko{tunica ni{ta boqi ni od \in|i}a ni od Tadi}a. U istom su loncu, u istom ko{u, na isti na~in vode dràvu, isti bogata{i ih finansiraju, isti su im ciqevi i interesi (Velika Srbija, oktobar 2006, br. 2755). Nije danas Tomislav Nikoli} promenio mi{qewe samo o Vojislavu Ko{tunici, on je napravio snaàn zaokret i prema Borisu Tadi}u. Na konferenciji za {tampu, koju je preneo Glas javnosti 22. avgusta 2008. godine, Nikoli} je èstoko kritikovao Tadi}a: Najodgovorniji ~ovek u Srbiji za pripreme gra|anskog rata je Boris Tadi}. On radi po sistemu uni{ti}u SRS, ako treba i pobi}u ih, a sve ove male mi{eve, kako ih naziva, uvu}i }u u vladu. Nekoliko dana kasnije, za ruski list Vremja novosti Nikoli} kaè: U istoriji svake dràve de{avaju se trenuci kada vlast i opozicija treba da sara|uju. Me|utim, de{avaju se i ekstremne situacije u kojima opozicija treba da podrì zakone koje podnose vlasti. U Srbiji je sada nastala takva situacija. Nikoli} jedino nije pojasnio da li su on i wegovi saborci ti mi{evi koje, prema wegovim re~ima, Tadi} namerava da uvu~e u vladu. Ukoliko se vratimo daqe u pro{lost, za razliku od sada{wosti, moè da se zakqu~i da Nikoli} nije {tedeo re~i kada je Boris Tadi} bio u pitawu. Na pitawe novinarke Oqe Be}kovi}: êkajte, Boris Tadi} je usta{a? Nikoli} je odgovorio: Potpuno (Utisak nedeqe, B92, 26. 2. 2006. www.b92.net). Me|utim, on sada ne samo {to ne misli tako, ve} demantuje i samoga sebe. Na pitawe novinara: Umeli ste da kaète za Borisa Tadi}a da je usta{a? Nikoli} kaè: Niste me nikada ~uli da kaèm za Borisa Tadi}a da je usta{a (Upitnik, RTS, 11. 9. 2008. www.rts.co.yu). Ovakvoj izjavi se ne treba ~uditi, ako uzmemo u obzir to da Tomislav nema razloga da strahuje od Borisa Tadi}a jer su danas obojica na istoj strani protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Treba se setiti Tadi}evih re~i: Ne takmi~im se ja vlastitim politi~kim idejama sa Tomislavom Nikoli}em, ja se takmi~im sa Vojislavom [e{eqom i to svakome mora da bude jasno (u Kraqevu, 2. 1. 2008, Dnevnik). U obra}awu pred delegatima Sedmog otaybinskog kongresa koji je odràn ne tako davno, 8. oktobra 2006. godine, Tomislav Nikoli} je rekao: Na{a saradwa sa predsednikom stranke zavisila je od Ha{kog tribunala, ne od Vojislava [e{eqa i ne od Srpske radikalne stranke. Kada su mu oni do78
zvoqavali kontakt, kontakta je bilo, kada su dozvoqavali da ga obi|emo i da ga posetimo, obilazili smo ga i pose}ivali. Kada su to zabrawivali, onda po {est meseci nismo imali skoro nikakvu komunikaciju. Mo`da zato nismo ostvarili najboqe mogu}e rezultate. Bili smo blizu da osvojimo sve {to se moglo, ali vi znate {ta nam je nedostajalo, nedostajao nam je prof. dr Vojislav [e{eq (Velika Srbija, oktobar 2006, br. 2755). Naàlost, danas novi Tomislav Nikoli} ne misli tako. On smatra da je upravo dr Vojislav [e{eq bio najve}a prepreka za boqe izborne rezultate koji su mogli da dovedu stranku na vlast. Tim povodom Nikoli} kaè: (...) u svakoj kampawi imali smo teret neke wegove izjave, koja je odbijala qude koje smo mogli privu}i da glasaju za nas (Politika, 12. 9. 2008). Nikoli} pri tom zaboravqa na intervju koji je 19. juna 2008. godine dao listu Alo, kada je na pitawe novinara da li je bira~e odbila mo`da neka izjava ili nastup Vojislava [e{eqa odgovorio: Kada pomisli da je stranka skrenula sa izvornih principa, [e{eq se ume{a, ali u principu se ne me{a u rukovo|ewe strankom. Nikoli} je tada tako|e tvrdio da nema problem sa tim {to je zamenik predsednika stranke: a sebe vidim kao osobu koja autonomno vodi stranku, uz sva ograni~ewa koja u stranci postoje... Na pitawe novinara da li ta ograni~ewa poti~u od [e{eqa, Nikoli} je odgovorio: Svuda ima ograni~ewa, i u politici, i u braku, i na ulici... Evo, vi sad ne moète da pre|ete ulicu na crveno. Ho}u da kaèm da ne moète uvek sve svoje ideje da sprovedete u delo. Danas oàlo{}eni Nikoli} poru~uje da ne}e da bude krpa i da ne namerava da trpi ponièwa, iako je pre toga, kako smo se uverili, govorio da autonomno vodi stranku, da mu ne smeta to {to je zamenik predsednika i da se [e{eq u principu nije me{ao u rukovo|ewe strankom. Nije li ovo cinizam novog Tomislava? Naravno da jeste, i to se iz ovih izjava jasno vidi. Veoma je va`no podsetiti i to kako je Tomislav zavr{io svoje obra}awe pred delegatima Sedmog otaybinskog kongresa. Pre nego {to je ponovo izabran na funkciju zamenika predsednika SRS-a, on je svoje izlagawe zavr{io re~ima: Draga bra}o i sestre, nadamo se da }e za slede}i kongres Srbija, Srpska radikalna stranka i porodica Vojislava [e{eqa imati Voju na svom ~elu (Velika Srbija, oktobar 2006, br. 2755). Danas taj isti ~ovek deluje protiv Vojislava [e{eqa, minira wegovu odbranu, u javnost iznose}i tajne zapisnike sa sastanka tima koji pomaè odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa, iako zna da Ha{ki tribunal to strogo zabrawuje, a po~eo je i sa pripremama za formirawe nove stranke. I na kraju, kojim citatom zavr{iti pri~u o reformisanom Tomislavu Nikoli}u? Mo`da najboqe pitawem koje je svojevremeno postavio i vladika Nikolaj Velimirovi}: Ako putnici znaju, recimo, koliko je kamenova u kaldrmi puta i koliko je zrna peska pod kaldrmom, i ako znaju imena sveg drve}a i svih travki {to rastu pokraj puta {ta im pomaè sve to znawe ako ne znaju gde je put po~eo i gde }e se zavr{iti, i odakle su po{li i kuda idu?. U rubrici Trakat o obrazu, pod naslovom Politi~ko samoubistvo Tomislava Nikoli}a, objavqen je tekst Milo{a Markovi}a. I ovaj autor
79
bavio se razlozima neuspelog poku{aja pu~a, ali pravi akcenat je na Nikoli}evom odnosu prema dr [e{equ. Podnaslov ozbiqno uru{ava sva Nikoli}eva opravdawa: Mo`da, po najnovijem shvatawu i postupawu Tome Nikoli}a, ima ne{to ve}e i zna~ajnije od Srbije, od interesa srpskog naroda!? Mo`da je za Nikoli}a i samo Kosovo i Metohija, u me|uvremenu, postalo drugorazredno pitawe! Mo`da je i sama Srpska radikalna stranka, u me|uvremenu, za Nikoli}a postala zanemariva ~iwenica, u pore|ewu sa interesima koje samo on vidi i razume!? Mo`da je Tomislav Nikoli} odustao i od samog sebe, radi nekih, ili ne~ijih vi{ih interesa!? Polako! Posle svakog {oka treba se smiriti, presabrati, odagnati od sebe sva ogor~ewa, ushi}ewa, uzbu|enost bilo koje vrste. U o~ajawu ili u odu{evqewu nema objektivnog suda, nema istinske analize. [ta je sve bilo, kako je bilo, za{to je bilo to {to je bilo na sva ta i sli~na pitawa ne moèmo pouzdano odgovoriti u stawu bilo kakve uzbu|enosti. Prose~an srpski bira~, a pogotovo pripadnik Srpske radikalne stranke, mora biti iznena|en, zbuwen i ogor~en. Tek kada spozna sve relevantne ~iwenice, kada ih dobro promisli i vaqano analizira, ima}e pouzdanu osnovu za svoju ocenu, svoje mi{qewe i kriti~ko opredeqewe. Tako }e, izme|u ostalog, spasiti sebe od mnogobrojnih zabluda i izbe}i mnogobrojne manipulacije koje mu srpska politi~ka scena nudi na svakom koraku. Tako jedino ne}e zalutati ni u najgu{}im politikantskim maglama, tako }e jedino odoleti mnogobrojnim zavodqivim iluzijama koje mu na svakom koraku nude mnogobrojni politi~ki trgovci u Srbiji. Uostalom, nije uzaludno re~eno da je sumwa vrlina razuma. A sigurno je da ogromna ve}ina pripadnika SRS, pa ~ak i wenih politi~kih protivnika, a pogotovo ve}ina ukupnih srpskih bira~a, nikada nije ni posumwala da jedan Toma Nikoli} moè u~initi to {to je u~inio! Sigurno je da bi se mnogi ube|eno zakleli da nema te cene za koju bi Toma Nikoli} u~inio to {to je u~inio! Da li je zaista mogu}e da je taj Toma, taj po{teni srpski doma}in iz [umadije, kako re~e jedan moj duhoviti i upu}eni kolega, da je on, on, Tomislav Nikoli}, od govornice u Skup{tini Srbije napravio novi Radovawski lug, ne samo za Srpsku radikalnu stranku, nego, u krajwoj liniji, i za celu politi~ku Srbiju! Pa, pobogu, kakve muke su ga na to naterale!? Po koju, kakvu i koliku cenu je to uradio!? Da li je time branio neke vi{e ciqeve, koje prose~an srpski bira~ ne moè doku~iti!? Mo`da, po najnovijem shvatawu i postupawu Tome Nikoli}a, ima ne{to ve}e i zna~ajnije od Srbije, od interesa srpskog naroda!? Mo`da je za Nikoli}a i samo Kosovo i Metohija, u me|uvremenu, postalo drugorazredno pitawe! Mo`da je i sama Srpska radikalna stranka, u me|uvremenu, za Nikoli}a postala zanemariva ~iwenica, u pore|ewu sa interesima koje samo on vidi i razume!? Mo`da je Tomislav Nikoli} odustao i od samog sebe, radi nekih, ili ne~ijih vi{ih interesa!? Mo`da je ubedio i samog sebe da je on li~no mesija vaskolikog Srpstva, da je genije koji u svojoj stranci nema dostojne saradnike i saborce! Iz wegovih posledwih izjava proizilazi zakqu~ak da je ube|en da je on alfa i omega srpske politi~ke scene! Bez
80
mene nema Srpske radikalne stranke! Srpska Radikalna stranka, to sam ja, Tomislav Nikoli}! Kad ja odem, oni ne postoje! Oni su me onemogu}ili da usre}im Srbiju! Otkud ovakva ube|ewa koja nudi na svakom koraku i na svim medijima!? Pa nije, vaqda, titovski ube|en da su samo on i wegovi partijci sjajni, a svi drugi o~ajni! Pa nije, vaqda, da su svi wegovi doju~era{wi strana~ki saborci i prijateqi, preko no}i postali glupi i nikakvi, a samo on ostao genijalan!? Otkuda i za{to tako nagli izlivi narcisoidnosti, egocentrizma i samooboàvawa!? Pa nije mogu}e da su samo on i wegovi partijci ~isti, moralni, uzvi{eni, pravdoqubivi i istinoqubivi, a svi drugi o~ajni i nikakvi!? Pa, zar mu je trebalo 18 godina da to sagleda!? Kako je, onda, toliko dugo mogao sa wima kao takvima!? Mo`da }e ga proglasiti za {ampiona tolerancije, kada je toliko dugo mogao da trpi takav i toliki gadaluk svojih strana~kih kolega!? Za{to nije upozorio skoro dva miliona srpskih bira~a da ne glasaju za Srpsku radikalnu stranku, jer su u woj samo prevaranti i nitkovi!? Naravno, samo je on ~ist!? A kad on ode iz Srpske radikalne stranke, u woj }e ostati samo talog i ni{tarija!? Pa, qudi moji, je li to mogu}e!? No, nemojmo, jo{ zbuweni i iznena|eni, traìti odgovor na ovako delikatna pitawa! Pustimo gospodina Tomislava Nikoli}a da on sam objasni to ~udo! On ima to pravo, ~ak i obavezu, a onaj ko slu{a ili ~ita wegovo obja{wewe, ima pravo da sumwa, veruje ili ne veruje! Jedan od kqu~nih momenata koji je, prema svim medijima i samom Nikoli}u, presudno uticao na wegovu odluku jeste u ~iwenici {to je, wega i wegove unuke, klela wegova radikalska saradnica. Drugi presudni momenat je u tome {to nije pristao da mewa svoje obe}awe da }e u Skup{tini Srbije podràti evropski put, za {ta se zalaè vladaju}a koalicija, a na ~emu je, uglavnom, i dobila posledwe izbore. No, da malo dubqe promislimo te razloge kojima Toma Nikoli} pravda i obja{wava svoju odluku. Prvo, poslanici koji su, u ogor~ewu, izgovorili re~i kletve, nisu imenovala ni Tomislava Nikoli}a ni wegove unuke! On se u tome sam prepoznao, po{to je, navodno, tajno kontaktirao sa Borisom Tadi}em, svojim glavnim politi~kim protivnikom. A sam Toma je prvo negirao da je tajno kontaktirao sa Tadi}em, a kasnije je priznao da je telefonski kontaktirao sa predsednikom Srbije. Naravno, ni{ta nije sporno, da on, Tomislav Nikoli}, kao lider najve}e stranke u Srbiji razgovara sa predsednikom Srbije. Ali da li je to poèqno u trenutku kada reìm Borisa Tadi}a, upotrebom sile na mitingu, brutalno tu~e funkcionere SRSa, a jedan mladi} od posledica batiwawa kasnije i umire? Postavqa se tako|e pitawe o ~emu su razgovarali. Ako je interes Srbije bio u pitawu, zar je to trebalo kriti od javnosti a ponajvi{e od strana~kih kolega? Nikoli} je do pre izvesnog vremena, dok se nije saznalo, }utao. A onda je po~eo da obja{wava. Me|utim, postavqa se pitawe kada je Nikoli} govorio istinu! Onda kada je negirao sastajawe sa Tadi}em, ili onda kada ga je sveo samo na telefonski razgovor. Bilo kako bilo, takvim svojim iskazima, od kojih moè samo jedan biti ta~an, Tomislav Nikoli} je ozbiqno doveo u pitawe svoju
81
apsolutnu istinoqubivost, u koju se javno zakliwe. Sigurno je da cela ta stvar oko kletve, sastajawa i nesastajawa, svakako nije bitna, niti se moè ticati neke politi~ke su{tine. Sve bi to bilo i banalno i efemerno da nije posluìlo kao obrazloèwe Tomine radikalne odluke da okrene le|a Srpskoj radikalnoj stranci i da se, tobo`, politi~ki osamostali. Da promislimo i drugi bitan razlog za radikalnu politi~ku odluku gospodina Nikoli}a. Su{tina wegovog obja{wewa, u raznim varijacijama, svodi se na to {to nije hteo da pogazi svoje javno obe}awe da }e podràti proevropske tendencije koje zastupa vladaju}i reìm, uz izvesne korekcije koje se odnose na Kosovo i Metohiju, a koje je predloìo Tomislav Nikoli}. On, kako tvrdi, nije hteo da demantuje samog sebe, drugim re~ima nije hteo da slaè. Svaka ~ast! Naravno da nijedan pristalica Srpske radikalne stranke nije ni mogao o~ekivati da jedan Tomislav Nikoli} javno laè. Wegova dosada{wa istinoqubivost i pribavila mu je, izme|u ostalog, toliko glasova. Naravno da je i te{ko i mu~no mewati, navodno zajedni~ki donesene odluke i stavove. Kao da se Toma Nikoli}, u svojoj dugogodi{woj politi~koj karijeri, prvi put na{ao u nekoj delikatnoj i te{koj politi~koj poziciji. Kao da nije stekao onaj nu`ni imunitet, kao da su mu strani strpqewe, pa i trpqewe, koje je do sada vi{e puta pokazao i dokazao. Osnovno pitawe je da li je Toma Nikoli} bio doveden u situaciju da iskaè promewen politi~ki stav svoje stranke, ili da slaè. Uostalom, niko ga nije prisiqavao da se pre skup{tinske sednica izja{wava i da obe}ava ovo ili ono. Na kraju krajeva, znao je da glasovima svojih poslanika ne moè izmeniti voqu vladaju}e koalicije. I sa podr{kom radikala i bez we, epilog bi bio isti. Ima u toj evropskoj platformi za saradwu niz momenata koji izazivaju sumwu i zasluùju svaki politi~ki otpor, a pogotovo otpor koji je u duhu politike Srpske radikalne stranke. Ne verujem da bi se radikali sloìli sa hap{ewem Ratka Mladi}a, ~ime se uslovqava na{e saradwa sa Evropskom unijom. Ne verujem da bi se ijedan misle}i Srbin sloìo sa mogu}no{}u prodaje srpske zemqe strancima. A oni mogu da otkupe i celu Vojvodinu. Mogu i Tominu i na{u [umadiju. [ta god ho}e! Pravo je ~udo da se jedan Toma Nikoli} nije bunio protiv takvih uslovqavawa na{eg ulaska u evropske integracije. Nije, vaqda, hteo da podrì i te mogu}nosti?! On, naravno nije morao ni{ta da laè pred skup{tinskom govornicom, {to je samo budala mogla zahtevati od wega, on je samo morao da iznese novu argumentaciju za promewenu odluku Srpske radikalne stranke ~iji je glasnogovornik u Skup{tini Srbije. A za korigovawe, pa i promenu stavova Srpske radikalne stranke, bilo je mnogo ubedqivih razloga, od kojih su samo neki pomenuti. Dakle, moglo bi se zakqu~iti da Tomu Nikoli}a niko nije prisiqavao da laè, nego samo da iskaè posledwe strana~ke stavove, koji su bili druga~iji od onih koje je on, Tomislav Nikoli}, unapred obe}ao vladaju}em reìmu. Da li bi to bilo ne{to skandalozno, ne{to neobi~no na na{oj politi~koj sceni? Da li je greh promeniti stavove i zakqu~ke, pogotovo ako za te promene ima bitnih razloga? Da li je sramota izneti takve stavove pred Skup{tinom Srbije? Da li se tim i takvim izno{ewem promewenih stavo82
va dovodi u pitawe li~ni moralni kredibilitet Tomislava Nikoli}a? Svakako da ne! Dakle, ni jedan ni drugi razlog koje Toma Nikoli} navodi kao obja{wewe i opravdawe svog radikalnog i neo~ekivanog politi~kog zaokreta, nemaju logi~ke oslonce. Nemaju ~ak ni moralne, iako on li~no ima pravo da ih u svoje ime donosi. Ili, ta~nije re~eno, razlozi koji su ga, navodno, prisilili na takvu odluku nisu ubedqivi, nemaju ni logi~ku odrìvost, niti na wima, kao takvim, moè po~ivati neka posebna moralnost u koju se zakliwe. Jednostavno, sve to neubedqivo, ~ak i prizemno zvu~i i deluje. Sve nekako u stilu, oni su mene kleli, oni su dirali moje unu~i}e, oni su mene terali da ja laèm, a ja to ne}u, ja sam ~ist, ja sam po{ten, ja sam sjajan, a o ni su nikakvi, glupi, masni, prqavi i zli! A taj vokabular, ta vrsta pri~e, to prenemagawe, pre li~i na govor neke narcisoidne uvredqive seoske sna{e, koja govori samo o svom moralu i o svojoj dobroti. To ne bi trebalo, ni smelo da li~i na Tomu Nikoli}a. Ne treba biti poseban analiti~ar pa u takvim pri~ama videti i jednu vrstu neodemagogije, manipulisawa javno{}u. Evo, narode, vidite, kolika sam ja `rtva, samo zato {to sam destilovano ~ist, a oni masni, prqavi i zli. Morao bi se gospodin Nikoli} zapitati da li }e narod naiskap popiti wegovu pri~u kao takvu, a da ne oseti svu wenu oporost. Najlogi~nije pitawe koje se odmah name}e moglo bi glasiti: pa, pobogu, Tomo, zar vam je trebalo osamnaest godina da ih procenite, kako ste toliko mogli sa wima kao takvima, kako ste mogli govoriti u wihovo ime, boriti se za wih? Gde vam je pronicqivost, gde su vam o~i da vidite da su toliko crni? Pa niste, vaqda, ju~e progledali!? Pa kako sada moète govoriti da niko normalan ne}e sa Todorovi}em, ne}e sa Radetom, ne}e sa ovim ili onim? Pa, odmah }e vas zapitati, pa kako ste to vi, Tomo Nikoli}u, wih, kao takve, mogli trpeti tolike godine, dràti ih kao svoje odabrane saradnike i prijateqe. Ne}e vam ba{ biti lako logi~kim sredstvima odgovoriti na ta i druga, sloènija i va`nija pitawa. A tek kada se postavi pitawe va{eg odnosa prema [e{equ!? Pogotovu sada kada je u poziciji zato~enika u Hagu. Ispada, po va{oj pri~i, koju sva {tampa i svi mediji zdu{no prenose, da su svi gresi koji mu se pripisuju, mali i zanemarivi u odnosu na greh koji je po~inio prema vama! Na kraju krajeva, imate mogu}nost, da ga, kada se vrati, ako se vrati, li~no tuìte redovnom sudu, a ne da ga sada tuàkate politi~koj javnosti, kada ne moè u svoju odbranu re}i ni jednu jedinu re~! Pa ~ak i da ste wegova `rtva, kako sada tvrdite, ko vas je primoravao na tu ulogu?! Za{to ste na wu pristajali!? Pa, ne poznajete ga od ju~e! Pa, vaqda ste vi, sami i bez prinude, izabrali wega za svog politi~kog idola, a ne on vas! A ispada, na osnovu va{ih posledwih javnih istupa, da je Vojislav [e{eq iz Haga blokirao svu va{u politi~ku genijalnost! Ako je to tako, {to ga niste odmah napustili, pa onda nastavili, neometano, da usre}ujete Srbiju!? Onda smo zbog toga izgubili svi mi, izgubila je cela Srbija, a ne samo Tomislav Nikoli} kao `rtva svoje dobrote. Eh, da ste odmah napustili Srpsku radikalnu stranku kao takvu, i Vojislava [e{eqa kao takvog, gde bi Srbiji bio kraj!? Sada kada ste javnosti saop{tili za{to Srbija tapka u mestu, odnosno nazaduje, mnogi su
83
quti na vas, Tomislave Nikoli}u! Vama se sada, na svakom koraku nudi uteha, ali ko }e ute{iti srpski narod koji tek sada saznaje {ta je sve propustio zbog va{eg robovawa Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci! Me|utim, po{to svako zlo ima i svoje dobro, vi ste svojim stradawem i svojim sada{wim oslobo|ewem, Srbiji stvorili osnove za novi optimizam! Ne}emo vaqda, dugo ~ekati, da sada, slobodni, samostalni i nezavisni, za kratko vreme preokrenete situaciju u Srbiji! Povodom Va{eg stradawa, sagledali smo i svu humanost vladaju}eg reìma, koji vam je odmah ponudio svu svoju samilost i podr{ku, otvorio sve javne ispovedaonice da nam kaète kako su vas kleli, kako su vas mu~ili i kako ste sve to trpeli radi op{teg dobra. A po{to je narod uvek na strani `rtve, moète o~ekivati i bezrezervnu podr{ku. A takozvani politi~ki analiti~ari su se uveliko raspisali sa izazovnom namerom da objasne goru}u temu pod naslovom Toma Nikoli} kao `rtva svojih naprednih politi~kih ideja koje do sada nije mogao da iskaè! I evo, ba{ danas, 12. septembra 2008, jedan takozvani ili samozvani politi~ki analiti~ar po imenu Milan Nikoli}, poznat samo kao prizemni reìmski glasnogovornik, ovako formuli{e svoj analiti~ki sud: A u SRS-u }e ostati {ovinisti~ko {e{eqevsko krilo, primitivni qudi niske kulture i obrazovawa, koji }e, kako budu ja~ali Toma i Vu~i}, postajati sve lu|i i sve mawi! Ovakvu prizemnost duha i uma, ovakvu uvredu svake intelektualnosti i svake logike, sigurno ne bi izrekao niko ni od onih koje on javno etiketira kao primitivne qude, niske kulture i obrazovawa! A zar se moè niè i primitivnije od ovoga {to izri~e takozvani politi~ki analiti~ar? Pa zar se ne upita kako je to veliki i veli~anstveni Toma, a pogotovo {to }e jo{ nesmetano rasti i ja~ati, mogao sa tako primitivnim, tako neobrazovanim i tako nekulturnim qudima provesti osamnaest godina!? Pa zar se i tako prizemni politikanti, koji poraàvaju qudsko mi{qewe i dostojanstvo, mogu ozna~avati kao politi~ki analiti~ari!? Blago Tomi sa ovakvim novope~enim oboàvaocima, a pogotovo analiti~arima! êstitke, divqewe, oboàvawe i dobrodo{licu u nove politi~ko sfere, Tomi, poèleli su i takvi autoriteti kao {to su Nata{a Kandi}, ânak i ostale politi~ke veli~ine. Svi reìmski mediji, na sva zvona objavquju svoje odu{evqewe! Kona~no je Toma raskrinkao radikale i ukazao na svu pogubnost uloge Vojislava [e{eqa u wegovom nevinom politi~kom ìvotu! Na kraju krajeva, uprkos sada{wim mnogim nejasnostima i su{tinskim pitawima koja traè prave odgovore, jedno je jasno Toma Nikoli} je oja~ao vladaju}i reìm, a oslabio opoziciju! Takvu uslugu vladaju}oj koaliciji do sada jo{ niko nije u~inio! A za{to je to uradio Tomislav Nikoli}, sazna}e se u dogledno vreme. Wegova obja{wewa su krajwe neubedqiva! Time, sigurno, Tomislav Nikoli} ne oja~ava demokratiju, nego plutokratiju (vladavinu bogatih)! A mnogi se ve} sada i, ~ini se, opravdano pitaju kakva je uloga Miroslava Mi{kovi}a, Milana Beka, Borisa Tadi}a i sli~nih u svemu ovome. Narod, naravno, ima pravo da pomiwe i englesku i kojekakve
84
tajne slu`be. To mu niko ne moè ni zameriti, ni zabraniti! U takvim sumwama, svakako nije obja{wewe, ali jeste neka vrsta dokaza da je ono {to ~itamo i slu{amo kao Tomino opravdawe, daleko od svake uverqivosti! Ne znam da li je, na kraju, umesno pozvati se na onaj optimizam iz o~ajawa, pa re}i neka, neka, svako zlo ima i svoje dobro! Rubrika Obmane evroqubaca zvu~i, mo`da nenamerno, dvozna~no. Nije ba{ odmah jasno da li se radi o poklonicima Evrope ili Evra, mada to su{tinski ni{ta ne mewa. Nadnaslov, ipak, otklawa ovu malu dilemu: Aktuelna vlast da poloì ra~une gra|anima Srbije za katastrofalnu politiku. Naslov je glasio: Tadi}eva vlast poniàva Srbiju, a u podnaslovu je izdvojena izjava Dragana Todorovi}a, potpredsednika Srpske radikalne stranke i {efa poslani~kog kluba Srpske radikalne stranke u srpskom parlamentu. Izjava je data na koferenciji za {tampu: Pored tog puta u Evropsku uniju, postoje i drugi, jedan od tih puteva je i saradwa sa Ruskom Federacijom. Objavqena su i dva antrfilea sa naslovima La`ni transkripti ugroàvaju [e{eqevu odbranu i Administratvni odbor pripada SRS. Na konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, odrànoj u ~etvrtak 18. septembra 2008. godine, potpredsednik Centralne otaybinske uprave Dragan Todorovi}, izjavio je da aktuelna vlast mora da poloì ra~une gra|anima Srbije za katastrofalnu politiku koju vodi. Vladaju}a garnitura pretrpela je najve}e ponièwe do sada i {amar koji je mogla da pretrpi Srbija. To se doga|a zahvaquju}i wihovoj katastrofalnoj politici ~iwewa svega onoga {to od wih zahtevaju, kako bi se navodno pridruìli Evropskoj uniji. Srpska radikalna stranka zahteva od aktuelne vlasti da napokon poloì ra~une gra|anima Srbije za katastrofalnu politiku koju vodi. îwenice su nesporne navodi Todorovi}. Todorovi} kaè da od stvarnog pridruìvawa Evropskoj uniji ne}e biti ni{ta. Ono {to nam se desilo u Briselu pokazuje da Evropska unija apsolutno nema nameru da omogu}i Srbiji pristup u Evropsku uniju. Pokazuje se da je onaj potpis, koji je Boìdar \eli} u vreme predizborne kampawe potpisao, vezan za Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu, predstavqao samo podr{ku Borisu Tadi}u u predizbornoj kampawi, a da od stvarnog pridruìvawa Srbije Evropskoj uniji ne}e biti ni{ta. Trgovinski sporazum, koji je jedna vrsta prelaznog re{ewa ka potpisivawu Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, su{tinskim neprihvatawem od strane Evropske unije, pokazao je da Evropska unija ima nameru da Srbiju i daqe ucewuje, da poku{a da potpuno dezintegri{e Srbiju rekao je Todorovi}. On isti~e da Evropska unija ima nameru da natera Srbiju da prizna ne zavisnost Kososva. Nama je svima jasno da u pozadini svega ne stoje samo zahtevi za saradwu sa Ha{kim tribunalom, hap{ewe Mladi}a i Hayi}a. Su{tina iza ovoga je zahtev da Srbija prizna nezavisnost Kosova i Metohije. I to je od nekoliko zvani~nika od strane Evropske unije, a i Ri~arda Holbruka, koji je skoro precizno definisao to, dok Srbija ne bude uspostavila dobre odno85
se sa Kosovom i Metohijom i dok ne bude priznala Kosovo i Metohiju, ne moè ni da razmi{qa o pristupawu Evropskoj uniji kazao je Todorovi} i dodao: Postoji jo{ jedna stvar koja je u pozadini, koju tako|e ne smemo zaboraviti, da to ne}e biti kraj ucena od strane Evropske unije kada je u pitawu Srbija. Radi se o tome da }e slede}i zahtev na tom putu biti Vojvodina. To moète da vidite i od one prve informacije, kada je re~eno da se pi{e novi Statut Vojvodine. Prakti~no sve ono {to je predloèno tim Statutom govori o tome da }e to biti nova federalna jedinica, govori da }e Srbija biti potpuno dezintegrisana i da }e biti ostvaren ciq koji su sebi Amerika i Evropska unija postavile, a to je da se Srbija svede na Beogradski pa{aluk. O svemu tome mora da se otvori rasprava u Skup{tini Srbije, moraju da se iznesu sve ~iwenice, mada smo mi u vreme rasprave oko Predloga zakona o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu izneli sve probleme i sve negativne strane tog sporazuma. Sada bi vlast, napokon, morala da kaè kojim }e to putem krenuti. Prema wegovim re~ima, o~igledno je da Evropa nema nameru da prihvati Srbiju. Ne mogu da razumem da svi horski ponavqaju da nemamo alternativu i da idemo u Evropu, isti~e Todorovi} i kaè: Evropa nas ne}e. Todorovi} tvrdi da moramo da traìmo druge pravce i na~ine kako da izvedemo dràvu iz ove ekonomske i socijalne krize i da na|emo put koji }e omogu}iti da na{i gra|ani ìve boqe. Pored tog puta u Evropsku uniju, postoje i drugi putevi i vlast bi, napokon, trebala tim drugim putevima da se okrene. O~ito je da je jedan od tih puteva i saradwa sa Ruskom Federacijom i drugim dràvama. One u saradwu sa Srbijom ulaze na ravnopravnim osnovama i Srbiju doìvqavaju kao ravnopravnu dràvu. Ali, evo pogledajte u Vladi {ta se de{ava izme|u Mla|ana Dinki}a i ovog drugog dela vladaju}e koalicije. Na sve mogu}e na~ine stavqa se klip u to~kove kada je u pitawu gasni sporazum, navode}i kao razlog za to cenu NIS-a, i ne navode}i ni{ta drugo {to je vezano za taj gasni sporazum. Ono {to mislimo da bi u ovom slu~aju trebalo neko, napokon, da uradi jeste da podnese ostavku za ovaj neuspeh koji smo postigli. Ne mogu da verujem da Boìdar \eli}, posle ovakvog {amara koji je doìveo u Briselu, kao papagaj ponovo ponavqa da }emo mi u decembru mesecu imati novu priliku. Samo on ne kaè koje godine: da li }e to biti 2025, 2035. A onda, normalno, odmah ubacuje neke druge stvari, kao {to je bela {engen lista, odnosno mogu}nost da na{i gra|ani bez viza putuju u Evropu, kao da je to najva`niji problem za na{e gra|ane. Mislim da bi Boìdar \eli} i vlada morali da se pozabave drugim pitawima, a to je da li }emo imati dovoqno novca da napunimo potro{a~ku korpu. O~ito je da je situacija sve teà i da oni ne}e uspeti da omogu}e gra|anima boqi ìvot. Zbog svega toga bilo bi neophodno da se zakaè sednica Skup{tine Srbije, gde bi se o svim ovim stvarima raspravqalo i gde bismo mi, kao poslanici i gra|ani Srbije, mogli da dobijemo odgovore na sva ova su{tinska i va`na pitawa koja o~ekujemo zakqu~uje Todorovi}.
86
Potpredsednik SRS i {ef poslani~kog kluba radikala u Skup{tini Srbije navodi da objavqivawe transkripata u medijima ugroàva odbranu [e{eqa pred Tribunalom u Hagu. Naàlost, posle objavqivawa la`nih transkripata, navodno sa sednice tima koji pomaè odbranu Vojislava [e{eqa, ozbiqno se ugrozila wegova odbrana, a i on sam. Postoji ozbiqna opasnost da se Vojislavu [e{equ zabrani komunikacija sa timom, sa wegovim pravnim savetnicima, kao i sa porodicom. To se ve} jednom desilo, i to moè da izazove nesagledive posledice po wegovu odbranu. Sve {to je vezano za [e{eqa i za Ha{ki tribunal, mi }emo saop{tavati iskqu~ivo one informacije koje ni jednog jedinog momenta ne}e ugroziti wegovu odbranu. Za sada komunikacija postoji, ali sve vreme i{~ekujemo da vidimo {ta }e da se desi. S obzirom da smo mi sigurni da ono {to je objavqeno u novinama nije istinito, zbog toga mislim da to Ha{ki tribunal u ovom momentu ne}e preduzeti rekao je Todorovi}. Dragan Todorovi} isti~e da je Srpska radikalna stranka podnela zahtev za smenu Tomislava Nikoli}a sa mesta predsednika Administrativnog odbora. Mi smo dobili odre|en broj odbora, predsednika odbora, kao i odre|en broj potpredsednika odbora. S obzirom da je Tomislav Nikoli} na mesto predsednika Administrativnog odbora do{ao zbog toga {to ovaj odbor pripada Srpskoj radikalnoj stranci, mi smo podneli zahtev za wegovu smenu sa tog mesta. Kada bude zakazan slede}i sastanak Administrativnog odbora, odnosno slede}a Skup{tina, predloì}emo novog predsednika Administrativnog odbora iz redova radikala. To mesto, po nekoj tradiciji od 2003. godine pripada najja~oj opozicionoj stranci u Skup{tini Srbije. S obzirom da je to Srpska radikalna stranka, to mesto pripada nama i mislim da tu ne}e biti nikakve dileme. Strana~ki organi, odnosno poslani~ki klub, odredi}e ko }e biti predloèn na mesto predsednika Administrativnog odbora navodi Todorovi}. U rubrici ôek s moralom, oglasio se pisac , novinar i izdava~ Momir Lazi}. Wegov tekst je objavqen ispod naslova Voja nikada ne izdaje. Lazi} svoj tekst nije optere}ivao likom i (ne)delom Tomislava Nikoli}a, nego je kroz nekoliko li~nih iskustava sa dr Vojislavom [e{eqem opisao o kakvom se patrioti i lideru radi. Ima jedna pri~a akademika Vasilija Kresti}a koju mi je odavno ispri~ao, a koja govori o moralu, ~asti i obrazu Vojislava [e{eqa. Stigao Vojo iz Sarajeva, posle silnih progona i zatvora, u Beograd. Odleào robiju u Fo~i, ucewivan na razne na~ine da im se povinuje, ali nije popustio. Ostao ~vrst kao granit. Pozdercima nije popustio, zatvor herojski izdrào i u Beograd do{ao. Prodavao je u to vreme svoje jereti~ke kwige, kako su ih zvali wegovi progoniteqi. Od kwiga je ìveo, hrabro i juna~ki izdràvao sebe i svoju porodicu. Jednog dana nabasa Vojo na akademika Vasilija Kresti}a i ponudi mu svoje kwige. Kresti}, sav ushi}en {to srete srpskog junaka, kupi kwige i doda jo{ neki dinar da mu se na|e. Te{ka vremena i te{ko se ìvi, mislio je
87
Kresti}. Me|utim, [e{eq izbroji pare, vidi da ima vi{e i kaè Kresti}u: Dali ste vi{e. Nisam Vam toliko kwiga prodao. Na to mu je Kresti} odgovorio: Neka Vam se na|e. Treba}e Vam. [e{eq mu je na to ponosno kazao: Akademi~e, koliko kwiga, toliko para i vrati mu vi{ak novca. Dugo je Kresti} po Beogradu pri~ao o ovom visokomoralnom ~inu Vojislava [e{eqa. Pi{em ovo zbog pri~e koja sledi. U ratnim danima 1991. godine, iznenada stiè Vojo u Knin. Nenajavqen. Negde pred mrak do|e iz Bawaluke i pravo u|e u prostorije SDS-a Krajine. Sedim u stranci i pripremam vesti za Dnevnik Radio Knina, kad on banu. Noge mi klecnu{e. Izqubismo se ko bra}a. Upitah ga koliko ostaje kako bi mu napravio program posete Kninu, a on odgovori: Pripremaj Momire sve {to treba. Predloìh mu da mi u osam sati uve~e bude gost u radio emisiji, a posle da obavestim na{e qude o wegovom dolasku. Na sve je pristao. Kada sam ga najavio kao specijalnog gosta u emisiji Otvoreni ekran nastao je pravi haos. Na stotine qudi puna tri sata javqalo se da mu postavi pitawe, da ga ~uje, i nema nijedne oblasti ìvota Kraji{nika koju nismo dotakli. Posle emisije me pitao: Vaqa li Momire {to rekoh narodu? Pa, ~uo si koliko te qudi vole i {ta misle o tebi i borbi srpskog naroda za slobodu odgovorio sam. Emisija je zaista bila odli~na. Vest da je [e{eq stigao u Knin, {irila se brzinom svetlosti. Posle smo oti{li do Doma penzionera, gde sam se hranio. Ve~erali smo na bonove. Ispri~ali smo se onako iz du{e, o svemu {to nas je obojicu ti{tilo i mu~ilo. A kako i ne bi kada se usta{ka kama nije skidala sa srpskog vrata. U domu sam mu obezbedio sobu do moje i dva ~oveka kao obezbe|ewe ispred vrata. To su bili moji odani qudi koji nisu pri~ali, samo su }utali i radili svoj posao. Kada ih je Vojo video i odmerio od glave do pete, kazao je: Momire, pa vidi{ li ti ove qudeskare. Ovuda niko ìv ne moè pro}i. Samo ti mirno spavaj i ni{ta ne brini, rekoh. Ujutro smo se na{li za doru~kom. Pa, Momire ~ove~e, jedva se izvukoh jutros kraj one dvojice tvojih grdosija. Prate me u stopu. Kaù da si im ti tako rekao. Jedva do toaleta odoh. E, tako ti ovde, moj Vojo, moram te ~uvati, kaèm mu. Onda me zamoli da nazovem Marti}a i da ga pitam moèmo li da zajedno posetimo zatvor. Pogledam ga malo ~udno, ali ne rekoh ni{ta. Nazvah Marti}a koji je ve} ~uo da je [e{eq stigao i re~e mi da nema nikakvih problema. Moèmo da obi|emo zatvor koji se nalazio u centru grada. Imao je samo jednu prostoriju od 20 kvadrata u kojoj su bili zatvorenici. I Srbi i Hrvati. Svi koji su se ogre{ili o zakon. Bilo je Hrvata koji su po~inili te{ka krivi~na dela, ali i Srba koji su uzurpirali zakon i zbog toga su morali da odgovaraju. Kada smo stigli pred zatvor, do~eka nas komandir. Mene je znao, a Voju srda~no i bratski pozdravio. Kada se na vratima zatvorske sobe pojavio [e{eq, zatvorenici su se iznenadili.
88
Ho}ete li pratwu upitao je straàr. Meni i Momiru pratwa ne treba. Samo vi zakqu~ajte vrata za nama odvrati Vojo. Tako je i bilo. Zatvorenici su stajali mirno pored kreveta, a razgovor je tekao ovako: Kako prema vama postupaju upita [e{eq. Da li vas tuku. Dobijate li hranu, vodu, izlazite li na vazduh? Svi su }utali, a onda [e{eq pokaza rukom na jednog od wih, da on kaè kako im je. Ne tuku nas. Dobijamo hranu. Svi smo zajedno. I Srbi i Hrvati. Ja sam Hrvat. Progonio sam Srbe i zarobqen sam objasnio je zatvorenik. [e{eq je nastavio: Niko ne sme da vas tu~e. Za ono {to ste krivi, bilo da ste Srbi ili Hrvati, morate pred sud. [ta sud kaè, tako }e vam biti. Slobodno mi recite ako vas neko maltretira ili ~ini neko zlo nad vama. Robija{i glasno odgovori{e da su straàri dobri i da im ne prave probleme. Tako i mora da bude poru~io je na kraju razgovora [e{eq. Pozdravismo se sa komandirom zatvora i odosmo u op{tinu. Dobro je, sa zatvorenicima treba postupati po zakonu. Ovo je rat u kome se ne moè raditi na svoju ruku, bez obzira bio neko Hrvat ili Srbin. Za svaki zlo~in mora da se odgovara sumirao je Voja. U to vreme imao sam izvesnih zdravstvenih problema. Nisam se ose}ao dobro, ali nisam i{ao kod lekara. Ne{to mi ne izgleda{ dobro, rekao mi je [e{eq poslepodne u stranci. Malaksao sam. Imam neke ~udne bolove u preponama i le|ima. Sve su ja~i odgovoram mu. Koliko dugo decu nisi video pita me. ]utim. Reci mi, opet navaquje. Koliko ih nisi video. Dugo odgovaram. U|osmo u prostorije stranke. Za stolom sedi Marko Dobrijevi}, generalni sekretar SDS Krajine. Izqubi se sa Vojom i sedosmo. Deder mi Marko taj telefon kaè mu Voja. Okrenu broj. Nisam znao koga zove, kada odjednom zapo~e razgovor. \e si ti Ladislave? [ta radi{? Kako si? Kako {kola? pita Vojo mog sredweg sina koji je i{ao u sedmi razred. Ispri~ao se sa wim, a na kraju razgovora, pre nego {to slu{alicu dade meni, dodade: Sutra }e ti do}i tata. Da te vidi. I tebe i brata. Znam da ste ga se poèleli. Uzeh slu{alicu u ruke i osetih radost dece koja su me pitala u koliko sati }u sti}i. Odgovorio sam im da }u javiti. Sutradan mi Marko Dobrijevi} dade ne{to para i ponesem im da imaju za {kolu i hranu. Pred odlazak, [e{eq mi je poru~io: Uskoro }emo se brzo sresti i nemoj da ne ode{ kod doktora. I bio je u pravu. Imao sam ozbiqne probleme sa zdravqem. Ostao sam ne{to duè sa porodicom do novog povratka u Knin. Ladislav, koji danas ima 31 godinu, nikada nije zaboravio kako mu je [e{eq poslao tatu ku}i kada ga je, kako on tada re~e, puno poèleo. [e{eq je od tada pa sve do danas za moju decu ostao ikona. Wegove o~inske re~i u ono doba bile su melem na ranu. I sada kada se digla hajka na
89
Voju da ne zna {ta radi, da rastura stranku, da je vukodlak iz Haga koji je izgubio pamet, ja se nijednog trenutka nisam dvoumio. Ostao sam u stranci i ostao sam uz Voju. Ostao sam uz wega jer je malo onih patriota koji su svikli na krvave muke kada se brani svoja zemqa i srpski rod. Robija u Fo~i, progoni u kojima se otkida deo wegove du{e, tela, progoni wegove porodice. I on ne popu{ta. I ne samo to. Osetio je veliku, mra~nu i podmuklu silu globalnog projekta. Suprotstavio joj se i oti{ao u Hag. Oti{ao da kaè ne samo Srbima, ve} celom svetu da je jedina nada u opstanak svoje grude neprestana borba istinom. Jer onaj ko bespo{tedno napada i ubija narode i zemqe ne pripada nikakvoj demokratiji, ve} hordama ubica koje otimaju tu|e. Nije Vojo pognuo glavu. Nisu ga zaneli ni glamurozni uvojci milionskih evra. On je ostavio svoju decu, suprugu, majku i sav teret svog nevinog naroda uzeo na svoja ple}a da ga brani od nestajawa. Pa, zar sam mogao stati na neku drugu stranu, nego na stranu mog prijateqa koji me je u najteìm danima ìvota poslao iz Knina da vidim svoju gladnu decu i odnesem im komad hleba? Takav nikada ne izdaje. Takvog samo mogu da izdaju. Mnogi ne znaju koliko snage, istine i ~ojstva ima u wemu. Ne samo za stranku, nego i za taj prokleti Hag koga je ve} poslao |avolu na ru~ak. Vojo i SRS su bili i ostali simbol otpora srpskog naroda. Ova nikada neuga{ena iskra ve} se prelama u plamen koji }e [e{eqa uskoro do~ekati na beogradskom aerodromu. A onda }e se velika vatra slobode u Srbiji zapaliti. Verujte mi. Momir Markovi} se u rubrici Izdaja sa epoletama pozabavio jednim drugim likom koji se u trenutku pu~a krio iza le|a Tomislava Nikoli}a. O kome se radi, vidi se u nadnaslovu Krokodilske suze Boìdara Deli}a Autor se najo{trije obra~unao sa pla~qivo-la`qivim generalom u naizgled nedovr{enom naslovu Ko izda... Podnaslov po~iwe citirawem poznate Deli}eve izjave, a zavr{ava razre{ewem nepostoje}e dileme. Na pravi na~in, otvoreno i jedinim mogu}im re~ima: Za Vojislava [e{eqa sam spreman da dam i posledwu kap krvi i ìvot, ako treba, ali ako treba da biram izme|u [e{eqa i Srbije, biram Srbiju. Ovako je glasila izjava (zarozanog do suza) Boìdara Deli}a. Ne treba, gospodine Deli}u. Nemoj nuditi ono {to ti se ne traì. Vojislavu [e{equ ne treba ni~iji ìvot i ni~ija krv. Pogotovo izdajni~ka krv i ìvot izdajnika, a ti si ga o~igledno izdao. Trebaju mu samo poslani~ki mandati koje ste ti i druìna ukrali wegovoj stranci. Vratite mu osamnaest poslani~kih mandata i idite s milim bogom. I nemoj praviti la`ne dileme ni sebi ni drugima. Izme|u Vojislava [e{eqa i Srbije nikad nisi morao birati. Tvoja dilema (ako je uop{te dileme bilo) bila je ili [e{eq ili izdaja. Izabrao si izdaju. U okviru teksta objavqen je i antrfile u kojem se demantuje izjava Borislava Pelevi}a, u kojoj ovaj pu~ista (u poku{aju) tvrdi da je veliki broj Op{tinskih odbora Srpske radikalne stranke pre{ao na Nikoli}evu stranu. Jo{ u pripremi za pisawe ovog teksta, imao sam dilemu, da li Boìdar Deli} uop{te zasluùje da se wime bavim i da li zasluùje da mu se posve90
ti makar i jedno slovo na stranicama Velike Srbije. Ovo je samo poku{aj da se kroz wegovo pona{awe odslika i obelodani ceo projekat i da se dugo pripremani pu~ do kraja rasvetli. Uostalom, Boìdar Deli} je u emisiji novosadske televizije nehotice sam izneo {ta su planirali i kako su mislili da to izvedu. Prvobitna zamisao je bila da, po{to su verovali da u poslani~koj grupi na prevaru ubede ve}inu, preuzmu poslani~ku grupu, izazovu raskol u Izvr{nom odboru i Centralnoj otaybinskoj upravi a zatim sazovu vanredni kongres, i na kongresu potpuno preuzmu stranku. Vojislavu [e{equ su namenili mesto po~asnog predsednika stranke, dakle, da se ni za {ta ne pita i ni o ~emu ne odlu~uje, a Tomislava Nikoli}a bi imenovali za predsednika. Ra~unali su, vaqda, da su me|u ~lanovima stranke dovoqno popularni i da }e posao lako zavr{iti. Mesecima unazad su polako pripremali i name{tali situaciju a posao su intenzivirali kad je postalo jasno da se proces protiv prof. Dr Vojislava [e{eqa privodi kraju i da se wegova pobeda i povratak ku}i uskoro o~ekuje. Prvi poraz su doìveli na sednici Predsedni~kog kolegijuma, gde je Tomislav Nikoli} ostao usamqen kod glasawa o podr{ci Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu. Od petnaest ~lanova Predsedni~kog kolegijuma za podr{ku je glasao samo Tomislav Nikoli}, dok je ~etrnaest ~lanova Kolegijuma glasalo protiv. Sad, sa ove vremenske distance jasno se vidi da je i taj trenutak bio montiran da bi se obezbedila inicijalna kapisla za budu}e doga|aje. I podno{ewe ostavke na mesto zamenika predsednika i {efa poslani~ke grupe, kao i panika i povla~ewe za rukav Tomislava da ne podnosi ostavku bili su dobro izreìrani i odglumqeni. Vaqda da ganu i pokolebaju, pa tako i pridobiju nekog od ~lanova Predsedni~kog kolegijuma. E, kad se taj plan izjalovio i kad su shvatili da su se nasankali, krenulo se na poslani~ki klub, ne bi li se tu ne{to iskai{arilo. Tu je Tomislav nedvosmisleno rekao da podnosi ostavku na funkciju {efa poslani~kog kluba i da ne}e ru{iti stranku. Nakon pola sata isti Tomislav je objavio da formira novi poslani~ki klub koji }e se zvati Napred Srbijo. Nije, dodu{e, rekao gde to napred. Posle ovog wegovog postupka Srpska radikalna stranka je u~inila sve da se za{titi. Odmah je sazvana sednica Centralne otaybinske uprave, a neposredno po zavr{etku wenog rada i sednica Izvr{nog odbora Stranke, na kojima su svi pu~isti iskqu~eni i onemogu}eni da daqe rovare i razaraju. A da je nare~eni general od samog po~etka u samom vrhu pu~isti~ke organizacije, jasno se videlo tek kad se klupko po~elo odmotavati. Dodu{e, bilo je malo simptomati~no da je odlazio na sastanke okru`nih i op{tinskih odbora i tamo gde ga niko nije ni slao ni zvao, ali mislilo se novi je ~lan, dobio je visoke funkcije pa sada ho}e da se istakne. Kad je to uzelo maha i kad su po~ele da stiù àlbe od strane funkcionera sa terena, predsednik Izvr{nog odbora Dragan Todorovi} mu je saop{tio da se prihvati posla koji ina~e treba da radi u Stranci i da na terenu nema {ta da traì. Sada je sasvim jasno da je pripremao infrastrukturu za ovo {to }e uslediti. Uostalom, ovo nedvosmisleno potvr|uje i ~iwenica da su se neki koji su sa wime bili i ranije u poslovnim i li~nim odnosima, odmah kad je izda91
ja otkrivena, opredelili i oti{li. A da su i on i cela ta izdajni~ko-prevratni~ka grupa delili obe}awa i kapom i {akom ve} prodire u javnost. I razo~arewe obmanutih i prevarenih. Poku{aji da od odbornika Srpske radikalne stranke formiraju sopstvene odborni~ke grupe }e im samo ostati poku{aji. Zahvaquju}i ~iwenici da ostavke odbornika nisu bile na dohvat ruke Tomislava Nikoli}a, pa da i wih izgubi, skup{tine op{tina, a ako to one ne urade, onda okru`ni sudovi, u skladu sa zakonom vra}aju mandate Srpskoj radikalnoj stranci. Na mesta odbeglih odbornika imenova}emo nove, odane stranci, odane predsedniku stranke prof. Dr Vojislavu [e{equ i strana~koj ideologiji, ideologiji srpskog nacionalizma. I badava sad {ire pri~u da je do{lo do raskola u stranci. Raskola niti je bilo, niti }e biti. Do{lo je samo do toga da su stranku morali da napuste izdajnici a da je stranka oìvela, kako to re~e akademik ruske Akademije nauka gospo|a Jelena Guskova na nau~nom skupu koji smo odràli dvadesetog septembra na temu: Novi poku{aj ubistva prof. Dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu. U svojoj besedi gospo|a Guskova je svim ~lanovima i simpatizerima Srpske radikalne stranke poru~ila: Ovo {to vam se desilo ne}e oslabiti stranku, naprotiv. Iz svega }ete iza}i ~vr{}i i ja~i, a stranka biti pro~i{}ena od nemoralnih i pokvarenih. I gospo|a Guskova i akademik Kosta âvo{ki su, govore}i na nau~nom skupu, nedvosmisleno ìgosali izdaju Tomislava Nikoli}a i cele wegove druìne i prosto nau~no skenirali i obelodanili svaki wihov potez. A dok smo mi na nau~nom skupu branili pravo na istinu, pravo na pravdu, pravo na pravi~no su|ewe, dok smo branili pravo na ìvot dr Vojislava [e{eqa, nedaleko odatle, pred Ruskim carem ova druìna je pravila nekakav performans sa prikupqawem potpisa. Zbog ~ega su prikupqali te potpise, vaqda oni sami znaju. Uostalom, oni nisu vi{e na{a briga. Na{a briga i posao je da odborni~ke mandate povratimo, da vratimo prostorije koje su uzurpirali i da ih ponovo osve{tamo i da gra|anima do kraja otkrijemo istinu i razobli~imo wihovu mimikriju, kojom poku{avaju da obmanu ~lanove i simpatizere. A gra|ani }e, bez obzira na potpunu informativnu blokadu kojoj je stranka podvrgnuta, vrlo brzo saznati celu istinu. I ovaj broj Velike Srbije je po~etak raskrinkavawa. A ne mogu na kraju da ne pomenem re~i Borisava Pelevi}a koje je onomad izgovorio na sednici Izvr{nog odbora. Tada Pelevi} re~e: Ne mogu sebi da oprostim {to sam napravio monstrum stranku (misle}i na Palminu Jedinstvenu Srbiju) E, pa Pelevi}u, napravio si dve monstrum stranke. Batali, vidi{ da ti ne ide od ruke. Izjava Borislava Pelevi}a, data Politici 21. 9. 2008. godine pokazuje da se, pored toga {to se ne razume u politiku, ne razume ni u matematiku. U izjavi nare~eni Pelevi} kaè da je preko 60 odsto op{tinskih odbora pri{lo wihovoj tzv. stranci. Za pristupawe ovoj interesnoj grupi, okupqenoj oko Tome Nikoli}a i wega, izjasnilo se samo pet op{tinskih odbora. Drugih 181 je jednoglasno i nedvosmisleno izjavilo da podràva politiku, Statut i politi~ke principe Srpske radikalne stranke i wenog predsednika prof. dr Vojislava [e{eqa i osudilo poku{aj pu~a i izdaju.
92
Ako je pet odbora 60 odsto od sto osamdeset {est, onda je Pelevi} bio u pravu. Ipak, matematika je neumoqiva, bez obzira na èqe odmetnika i neuspelih pu~ista. Jedna re~ Trgovci je, po onome {to sledi, najboqi mogu}i izbor redakcije Velike Srbije za ime rubrike, u kojoj se nalaze transkripti snimqenog razgovora, ta~nije poku{aja vrbovawa odbornika Srpske radikalne stranke u Kraqevu. Sve ovo je pruèno na uvid javnosti pod naslovom Otima~ i nadnaslovom Kako Nikoli} poku{ava da otme mandate Srpske radikalne stranke. Velika Srbija objavquje transkripte snimqenog razgovora izme|u Ivana Damjanovi}a, jednog od {est odbornika Pokreta za Kraqevo na izbornoj listi dr Qubi{a Jova{evi} i Nenada Mir~eti}a, jednog od 18 odbornika Srpske radikalne stranke. Damjanovi}, po nalogu Tomislava Nikoli}a, po Kraqevu vrbuje odbornike SRS-a da zajedno sa wim osnuju odborni~ki klub Napred Srbijo. Obe}ava im li~nu promociju, posao, asfaltirawe puteva, penzijsko osigurawe. Ne krije da za otimawe mandata ima podr{ku u Okru`nom sudu. U Kraqevu, ina~e, vladaju}u ve}inu ~ini Srpska radikalna stranka sa 18 odbornika, DSS i Nova Srbija sa 16 i SPS sa ~etiri odbornika U nastavku teksta objavqujemo transkripte snimqenog razgovora izme|u Ivana Damjanovi}a i Nenada Mir~eti}a: Ivan Damjanovi}: Zna~i, oni ve}inu nemaju, blokada parlamenta ide do kraja, zna~i do wihovog ru{ewa. [ta se de{ava? U ponedeqak ~etiri odbornika ne}e do}i. Nenad Mir~eti}: Iz SPS-a? Ivan Damjanovi}: [to oni, {to iz DSS-a i iz nekih jo{ strana, zna~i bi}e. Nenad Mir~eti}: Hm Ivan Damjanovi}: Ja sam se malopre ~uo sa Tomom. Nenad Mir~eti}: Da. Ivan Damjanovi}: Jorgovanka me i sad zvala. Zna~i, {ta bi bio na{ zadatak? Ja razgovaram jo{ sa dvojicom radikala Nenad Mir~eti}: Aha. Ivan Damjanovi}: I ti, ako bi mogao jo{ tu dvojicu Nenad Mir~eti}: Ja mogu devet qudi da povu~em. Ivan Damjanovi}: Je l moèmo, Ja sam dobio zadatak od Tome da napravimo odborni~ku grupu. Ja }u iza}i iz Pokreta (Pokret za Kraqevo, prim. Redakcije) i da osnujemo grupu koja se zove Napred Srbijo. Ono {to sam ti ja rekao, zna~i one stvari, koje tebi trebaju, koje trebaju tim qudima, to moèmo da potpi{emo u subotu uve~e (u pitawu su interni ugovori izme|u Tomislava Nikoli}a ili eventualno nekoga koga bi on ovlastio i odbornika koji bi formirali wegovu odborni~ku grupu Napred Srbijo. Ugovori su trebali da se odnose na zapo{qavawe, razne vrste usluga, re{avawa porodi~nih problema qudi koji bi ~inili wegovu odborni~ku grupu itd. Ina~e ugovori ne bi imali nikakvo pravno dejstvo , prim. Redakcije).
93
Nenad Mir~eti}: Pazi, za ovo znaju tri odbornika, zna~i, to su mi sigurni, da vidim sad jo{ s drugima. Ivan Damjanovi}: Ti Nenad Mir~eti}: Vaqda sam ja dosta eksponiran tamo i prilaze mi. Ivan Damjanovi}: Gledaj, danas je iza{ao u Blicu model kako ne mogu da ti uzmu mandate, nema {anse. Mi, ako napravimo odborni~ku grupu, ima da pravimo ve}inu. Vladaju}u. Sad sam ~itao ja zakon. Ne moè da ti oduzme niko mandat dok Skup{tina ne potvrdi. Zna~i, ako mi Nenad Mir~eti}: Ona? Ivan Damjanovi}: Ne, ne ova ovde skup{tina, zna{. Ako mi napravimo odborni~ku grupu, sad od pet, ako nam posle pri|u drugi, na{ je zadatak Zna~i, Toma }e isto da nam se obrati ili }e poslati Jorgovanku. Nenad Mir~eti}: Aha. Ivan Damjanovi}: Ili generala Deli}a, koji }e sesti sa nama u subotu ve~e da se dogovorimo sve. Nenad Mir~eti}: Da. Ivan Damjanovi}: Zna~i, mi pravimo nukleus Tomine stranke ovde u Kraqevu. Nenad Mir~eti}: Dobro. Ivan Damjanovi}: E, mene znaju kao nekoga, ko je tamo sa tim, u to vreme isteran od Vjerice (izba~en iz stranke jer je sara|ivao sa Qubi{om Jova{evi}em na razbijawu odbora u Kraqevu, prim. Redakcije) . Nenad Mir~eti}: Da. Ivan Damjanovi}: Vi ste qudi koji ste tu Moravci, [umadinci. Treba mi da se okupimo i mi }emo posle praviti Tominu stranku ovde u Kraqevu, ali je osnovni zadatak, zna~i, da ovi qudi koji ne}e do}i na sednicu, oni }e upaliti krov. Onog trenutka vi sedite tamo da ni{ta ne do|e u sumwu. Ni{ta. Nenad Mir~eti}: Aha. Ivan Damjanovi}: Zna~i, mi }emo se sastati ovo da potpi{emo na nekom mestu, gde nema pri~e. Nenad Mir~eti}: Bilo gde, samo van Kraqeva. Ivan Damjanovi}: Nije sporno van Kraqeva, u BawiJa }u, kolko moè, da se ve} u petak sastanem sa Qubi{om (dr Qubi{a Jova{evi}, prim. Redakcije). Mi smo spremili vama sada odbranu za poni{tavawe mandata koju }emo vam dati. Vi ste izabrani na listi Tomislava Nikoli}a. Je l tako. Nenad Mir~eti}: Pa, jeste. Ivan Damjanovi}: Kaè{, mi smo dovedeni u zabludu, mi smo za Tomislava Nikoli}a. Tako su ovi qudi u [apcu i ovi gde izlaze zavr{ili posao. Vi ostajete, zna~i, mi }emo se dogovoriti, nas pet. Ja izlazim iz Pokreta i pravimo tu grupu. Nenad Mir~eti}: E sad, {ta daqe, ti Ivane, bez obzira {to ja ove qu de povla~im. Ivan Damjanovi}: Dobro. Nenad Mir~eti}: Vidi{, oni ne{to u vladi da kaù, ja iskreno da ti kaèm planiram da gazim na duè staze. Da je samo ovaj mandat, pa ajde...
94
Ivan Damjanovi}: Prijatequ, ti moè{ da gazi{ na duè staze s dve stvari. Prvo, ono {to smo pri~ali kod tebe, sve {to se radi u Vitanovcu, bi}e{ taj koji je uradio. Zna~i, kako }emo mi provu}i to u NIP, u program Direkcije, nije to bitno ko }e da provu~e. To je jedan od uslova, da je Nenad Mir~eti} taj koji je doneo selu Vitanovac. E, to je ono {to tebe vu~e na duè staze. Nenad Mir~eti}: Znam. Ivan Damjanovi}: Drugo {to te vu~e na duè staze jeste formirawe Tomine stranke u Kraqevu. Nenad Mir~eti}: Znam. Ivan Damjanovi}: Jer, pazi, oni koji budu osnovali ovo, oni }e biti jedan, dva, tri, ~etiri, pet, jo{ }e qudi tu naravno da pri|e koji }e da krenu. Zna~i, tu nema vi{e, zna{, nazad i pri~e neke, e vide}emo {ta }emo. To su ti qudi, mi smo prvi. To ko prvi uradi u Kraqevu, prvi je. Nenad Mir~eti}: Znam. Ivan Damjanovi}: Jer tako je to u politici. Nenad Mir~eti}: Znam. Ivan Damjanovi}: Onaj ko se prikqu~i posle, ne moè da bude prvi. Nenad Mir~eti}: Znam, ba{ zato da ne bude posle Mir~eti} gurao kola, pa posle Ivan Damjanovi}: Ne, nema tu {anse. Vi prvo da zavr{ite neke poslove koje vi imate, to ja mogu, zna~i, to sam ja dobio sad dozvolu. Ja sam to rekao i onda, zna~i, ja sam dobio dozvolu od qudi, pazi u Vitanovcu ono {to si rekao put i ono tamo, to da vidimo da upravimao, zna~i mi pravimo ugovore s vama. Nenad Mir~eti}: Vaì. Ivan Damjanovi}: Zna~i, ugovor koji }e biti pe~atiran. Nenad Mir~eti}: Vaì. Ivan Damjanovi}: Koji }e{ ti da ~uva{, ne da javno ga iznosi{, nego ako se desi da ti tuì{ i mene i doktora i. Nenad Mir~eti}: A glupo je da ne ispo{tuju. Ivan Damjanovi}: Pa, nema {ta da ispo{tuju i ne ispo{tuju, ja sam, pazi, ja ovamo kada sam u{ao sa slobodnim radikalima, sa doktorom. Mene doktor je ispo{tovao u tom reciprocitetu u potpunosti. Ja i Radovan Markovi} smo ispred radikala tu u{li. Od {est dobili smo brate trideset, trideset i vi{e odsto. Zna~i, to kod mene nema sa tim sam ja sa doktorom na~isto i jasno. . Nenad Mir~eti}: Ja. Ivan Damjanovi}: I ja to guram, zna~i ne moè. Pazi tu }e do}i do jo{ prikqu~ewa posle drugih qudi, i ovako napravi}emo mi jaku tu stranku. Mi imamo prostor da zadavimo Vesnu i Branka, {ta je Vesna, bre, do{la mi iz Aleksandrovca, idi bre u p ti da si video ovo danas {to je ona lupala tamo, i Brankovo i Sretenovo pona{awe, to je, daj, pa to je katastrofa. To ne li~i oni ne mogu da odrè sednicu. Pazi koliko god da budu poku{avali, ja sam na govornici i ima}e{ ono {to si imao ju~e. Jesi li video? Ona sad mene progla{ava za vo|u opozicije, ja kaèm, Vesna, nemojte tako. Ja sam sa95
mo u~inio ne{to {to je trebalo da se u~ini, qudi su me podràli i to je to. Pazi, mi moramo da napravimo takav sistem da moèmo da se dogovorimo. Qudi, mi ako se ne dogovorimo, malo nas je u Srbiji, ako se ne dogovorimo, {ta }emo? Moramo da se dogovaramo. Nenad Mir~eti}: Ma znam, bre, jasno je to meni ko dan. Ivan Damjanovi}: [to ti da mrzi{ tvog kom{iju {to je demokrata ili {to je SPO? Ako moète zajedno da napravite ne{to za selo. Nenad Mir~eti}: Meni je prvi kom{ija DSS, ali je ina~e sa mnom najboqi kom{ija. Ivan Damjanovi}: Pa, ~ekaj, a {to bi se ja sva|ao, {to bi se sva|ao, ~ove~e, ako moèmo ne{to da napravimo, ako ti donese{ tvom sokaku dva i po kilometra puta. Nenad Mir~eti}: Normalno. Ivan Damjanovi}: Pa, oni }e da te gledaju, da kaù svaka ~ast, tako je. To, kom{ija! Ho}e li da pitaju je si ti radikal ili ne? Ili bi ti gledao sutra da kaè{, jebem ti majku espeovsku, {ta ti? Mislim, glupa je to logika. Nenad Mir~eti}: Ja nikad nisam tako gledao. Interes naroda je to. To se potpuno razume. U redu je to. Ivan Damjanovi}: Mir~eti}u, ajde ovako da budemo operativni i da se dogovorimo jo{ ne{to. Zna~i, petak ili subota. Nenad Mir~eti}: Petak. Ivan Damjanovi}: Danas je ~etvrtak. Nenad Mir~eti}: Aha, petak sutra, sutra radim, i prekosutra }u da radim sigurno, ali bi}u tu posle pet. Ivan Damjanovi}: Kad sutra? Nenad Mir~eti}: Sutra, prekosutra, tu sam u Kraqevu, radim. Ivan Damjanovi}: Je li moè{ ti da ugovori{ da negde posle pet ja do|em, zna~i, do}i }u sa ~ovekom koji je meni poverqiv, onaj dan se desilo i sa onim, malo ja i na wega sumwam, Nenad Mir~eti}: Na voza~a? Ivan Damjanovi}: Aha. Nenad Mir~eti}: [ta sam ti rekao ja. Ivan Damjanovi}: Mogu}e, to dosad nisam, sad kontam. Nenad Mir~eti}: Jes. Ivan Damjanovi}: Do}i }u ja sa poverqivim ~ovekom na{im iz Pokreta, zna~i ~ovek koji je Qubi{in. Mi }emo da do|emo, moète vi da do|ete kolima, je li imate, ili mi da do|emo da vas uzmemo? Nenad Mir~eti}: Moè tu u gradu. Ivan Damjanovi}: Jeste. Nenad Mir~eti}: Je l bi mogli vi to sutra ve~e da mi Mo`da bi bilo boqe sutra ve~e. Ivan Damjanovi}: I da napravimo kona~nu verziju, ja sa ovima da dogovorim da se napravi taj ugovor. Jer ja sam rekao wima, ja sa qudima razgovarati bez toga ne}u. Zna~i, to mora, da mi wih obezbedimo. Imamo sad prostor, pazi, imamo prostor u Medicinskom centru, da po~ne neko da radi, ili ono {to si ti rekao, direktor toplane je G17, zna96
~i, onaj ~ovek {to mu treba ono montersko mesto i to {to sam ti rekao, zna~i, to bi mogli mi da napravimo vrlo brzo. Zna~i, naravno, ugovorom, neki razuman rok, da ne ~ekamo mi sad... Nenad Mir~eti}: Znam ja. Jasno, ne moè odmah sutra, ajde. Ivan Damjanovi}: Ali pazi ono {to ja mogu, pazi, moè da bude monter u bolnici. Zna{ {ta je bitno, da je sigurno radno mesto. Re{ewe, pa boli me k ne moè da me istera niko. Nenad Mir~eti}: To je to. Ivan Damjanovi}: E, to. Nenad Mir~eti}: I ja sam mislio sa gra|evine da se sklonim. Ivan Damjanovi}: Pa, prijatequ, {to da se ne skloni{, a {to bi i{ao da bije{ malter, sedi{ dole u bolnici. Nenad Mir~eti}: A boqe je meni posle posla da idem, razume{, otkinem jo{ neki dinar ili bolovawe ili odmor, zavr{im tebi posao ko drugaru, ovo ili ono. Ivan Damjanovi}: Prijatequ, napravi ono {to ho}e{. Ja sam ti rekao. Dom stavi. To }emo da vidimo proceduralno kako ide. Put moè. Stavi ti posao za tebe, siguran posao. Jesi li ti obezbe|en, ovo penziono? Nenad Mir~eti}: Jesam. Jesam, ali ne mogu da ti kaèm da se k.. Ivan Damjanovi}: ...jebo te lebac, zna~i, stavi ti posao Nenad Mir~eti}: Ja, boqe sam da otvorim firmu nego da idem Ivan Damjanovi}: Naravno, nego kod drugog. Nenad Mir~eti}: A mogu ovamo da radim i mogu kasnije da otvorim i sinu firmu ili ne{to Ivan Damjanovi}: Hvala Bogu. Fala Bogu. Nenad Mir~eti}: Da me ne uslovqava da moram Ivan Damjanovi}: A ovamo ti ide radni sta`, moè{ da pobegne{ kad ho}e{, pa dràvno je dràvno, brate. Mir~eti}u, to smo se dogovorili. Ti stavqaj za tebe posao, ja moram da ti kaèm, ovakva prilika ne}e se pruìti opet. Nenad Mir~eti}: Ma znam ja, nego zna{ {ta je meni, meni je isto da neko, bre, povede ovu [umadiju normalno. Ivan Damjanovi}: I da pomognemo Tomi da napravi to sve. Nenad Mir~eti}: Ja sam za to. Ivan Damjanovi}: Zna~i, meni je Qubi{a dao dozvolu, ja }u biti sa vama na toj listi, mi }emo se tu dogovoriti, zna~i, dogovaramo se, radimo, mi radimo odmah. Ja }u odmah traìti prostorije, zna~i, to su kontakti sa Tomom. On 21. oktobra pravi kongres, osniva~ki i to sve. Nenad Mir~eti}: Znam. Ivan Damjanovi}: Zna~i, mi se tu pojavqujemo, mi idemo u pri~u celu. I Toma ne}e da bude Toma zna Nenad Mir~eti}: Znam. Bio sam kod wega li~no u ku}i. Ivan Damjanovi}: Za wega radili, potpisi. To je to. Nenad Mir~eti}: Jebiga, pazi, strah je qude... Ivan Damjanovi}: Znam, bre, pa vidim ja ona uterala strah u kosti, jebote, ja ti kaèm Pazi, mi ako ovo napravimo, ja ti garantujem od one odborni~ke grupe ima da pre|e jo{ pet-{est.
97
Nenad Mir~eti}: Ja mogu... Ivan Damjanovi}: Mi }emo ih odmah povu}i, ali ~ekaj, mi da napravimo ovo za po~etak. Zna~i, mi pravimo, qudi }e da se ohrabre, oni }e da pri|u. Nenad Mir~eti}: Oni ne znaju? Ivan Damjanovi}: Ali kad tebe budu videli i mene Nenad Mir~eti}: To }e da povu~e. Ivan Damjanovi}: Kad budu videli tebe i mene. Sutra se mi vidimo, vidi te qude i oti}i }emo do Bawe. Nenad Mir~eti}: Vaì. Ivan Damjanovi}: Zna~i, obezbedio sam Tomi nastup na Televiziji Kraqevo, sada ili u slede}i utorak. On nam je, zna~i, tu podr{ka. Mi pravimo ovo ovde, on dolazi i kaè, evo, mi smo tu. Samo treba da utana~i, on gostuje sada po televizijama, zovu ga svi ìvi. Najboqe bi bilo ako bi mu termin obezbedio sad u utorak. I mi ovo napravili. Mi ovo, zavr{ili posao. I u Vrwa~koj Bawi je zavr{ena pri~a. Zna~i, tamo ve} ima qudi, dogovor je ve} tu pao. Mi moèmo da vratimo dobrih qudi. Onih starih radikala. Da stvorimo dobru situaciju u stranci da moè da se radi. Nenad Mir~eti}: Da se jednostavno radi i da se pokaè da moè da se radi. Ivan Damjanovi}: Mir~eti}u, mi sutra ve} pravimo dogovore i u subotu potpisujemo ono {to }emo predati u ponedeqak. Onog trenutka kad padne kvorum, mi istupamo i drìmo konferenciju za {tampu. Nenad Mir~eti}: Da vidimo da li da dolazimo ili ne. Ivan Damjanovi}: Vi sedite na po~etku, nema nikakve sumwe. Ja i ti smo u kontaktu. Ja predajem ono. Da ih ubijemo u pojam, da oni ne mogu da reaguju, da nemaju vremena. Imam ~oveka koji }e da sredi u Okru`nom sudu. On }e da, na zahtev da se poni{te va{i ugovori, odgovori da nema vremena. Oni nemaju vremena. A ja }u odmah na pisarnicu da predam i mi izlazimo i odmah sam ja napravio konferenciju za {tampu. Podr{ka Tomislavu Nikoli}u. Tab. I kraj. Mi ~ekamo da po~ne sednica, gledamo i procewujemo situaciju. Tog trenutka cap. Nenad Mir~eti}: I kraj. Ivan Damjanovi}: Kraj. Sli~no je intonirana i rubrika koja sledi: Me{etarewe, u okviru koje je objavqen tekst sa naslovom Li~no iznad dràvnog. Srpska radikalna stranka je proteklih nedequ dana bila na izuzetno te{kom ispitu da izdrì sve udare koji su joj bili nametnuti, ovoga puta od svojih sada ve} biv{ih ~lanova i saradnika koji su na sve na~ine poku{avali da upropaste i uni{te sav trud koji su srpski radikali, na ~elu sa prof. dr Vojislavom [e{eqem, gradili punih osamnaest godina. Na po~etku je to predstavqeno kao nezadovoqstvo i zamor biv{eg zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a, pa je usledilo podno{ewe wegove ostavke na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci, osim ~lanstva i poslani~kog mandata, pa do zamene teza da ovo nije sukob sa Strankom, sa Programom i Statutom, sa ideologijom Srpske radikalne stranke, ve} sukob na na~in kako treba i ko treba da vodi Srpsku radikalnu stranku.
98
Srpski radikali verni programu, Statutu i ideologiji Srpske radikalne stranke su prepoznali u ogromnoj ve}ini da se ovde ipak radi o sukobu na ideolo{koj osnovi i da jedna mala grupa poku{ava da otupi snagu i mo} najja~e politi~ke stranke u Srbiji, i to nacionalno-patriotske politi~ke partije koja je na prostoru Kosova i Metohije jedini garant dràvnog i nacionalnog programa, koja se suprotstavqa i spre~ava politiku vazalnog odnosa Srbije prema Evropskoj uniji i Americi i wihovoj nameri da uni{te i raspar~aju dràvu Srbiju. Srpski narod, u po~etku zbuwen, pitao se {ta se ovo de{ava sa srpskim radikalima, naro~ito nakon ogromnog publiciteta koji su otpadnici-izdajnici dobijali u elektronskim i {tampanim medijima, i to upravo tada kada jedan deo ~lanica Evropske zajednice, po nalogu ameri~ke administracije, poku{ava da, suprotno me|unarodnom pravu i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, sprovede svoju sramnu i zlo~ina~ku odluku da instalira misiju Euleks na prostoru Kosova i Metohije i tako sprovede u delo plan Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti fantomske Republike Kosovo, koji je odba~en na sednici Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, i kada Ha{ki kazamat, suo~en sa superiorno{}u prof. dr Vojislava [e{eqa i wegovom briqantnom odbranom, èli da ga spre~i u toj odbrani, èli da mu nametne branioca, kako bi se spre~ila wegova odbrana, kao i izno{ewe istine o doga|ajima koji su se de{avali na prostoru biv{e Jugoslavije devedesetih godina. Sramna i beskrajno niska i podla je propaganda od strane otpadnikaizdajnika kako su stranku napustili pametni i obrazovani, a da je ostatak koji je ostao veran ideologiji, Programu i Statutu Srpske radikalne stranke neobrazovan i neinteligentan, koji ni~emu ne vredi i koji nema nikakvu politi~ku perspektivu. Zaboravqaju pri tome da je Srpska radikalna stranka jedna jako mo}na politi~ka organizacija (u Srbiji ubedqivo najja~a politi~ka stranka sa najve}om i najboqom strana~kom infrastrukturom), koja svoju snagu crpi iz aktivnosti svih aktivista i ~lanova kao i simpatizera Srpske radikalne stranke, koji su verni ideologiji, Programu i Statutu stranke. Prozivati srpske radikale javno na medijima da se pona{aju kao sekta je ne{to {to nikome ~asnom i normalnom u ovoj Srbiji ne bi palo na pamet. To je jo{ jedan dokaz da kada otpadnik-izdajnik èli de dokaè kako je u pravu, on se sve vi{e ukopava u sopstvene gluposti. Srpski radikali Kosova i Metohije, na svojim op{tinskim odborima, kao i na sednici Koordinacionog odbora Srpske radikalne stranke Kosova i Metohije, zauzeli su jasan i glasan stav da èle da slede politiku, ideologiju, Program i Statut SRS-a i wenog predsednika prof. dr Vojislava [e{eqa, jer im je takav stav i ta politika jedini garant ostanka i opstanka na prostorima i pradedovskim ogwi{tima Kosova i Metohije. Ne moèmo i ne èlimo da biramo izme|u Srbije i dr Vojislava [e{eqa, ve} èlimo i Srbiju i prof. dr Vojislava [e{eqa, i to ne samo na ~elu Srpske radikalne stranke, ve} i na ~elu dràve Srbije koja }e u svom sastavu imati Kosovo i Metohiju, kao i sve trenutno okupirane srpske zemqe.
99
Istori~ar dr Branko Nadoveza, u rubrici Istorijski koreni izdajstva, povla~i neke paralele sa primerima izdajstva iz ne tako davne pro{losti, ali daje i vrlo precizno obja{wewe poku{aja pu~a, kroz dve kratke re~enice U Srpskoj radikalnoj stranci se sva pitawa i problemi mogu re{avati kroz Statut i Program, stoga poku{aj da se stranka cepa i razbija spoqa predstavqa konvertitstvo i izdaju SRS. Svako ima pravo da se bori za svoje mi{qewe do dono{ewa kona~ne odluke, to je su{tina demokratskog centralizma na kome po~iva Statut Srpske radikalne stranke. Dakle, da su Nikoli} i wegovi sledbenici zaista èleli bilo kakve promene, imali su redovan put da ih ostvare. Me|utim, wihovi ciqevi su od samog po~etka bili usmereni na preuzimawe stranke, a kada u tome nisu uspeli, okrenuli su se ka wenom uni{tewu. Naslov ovog teksta glasio je: Radikali cepawe i izdaja (istorija i savremenost). Najnoviji doga|aji u Srpskoj radikalnoj stranci oko odlaska jedne grupe poslanika formirawem poslani~kog kluba Napred Srbijo ne predstavqaju ni{ta novo u istoriji SRS od 1991 godine. Od 1993. do 1996. godine vr{eni su veliki pritisci na SRS po pitawu podr{ke Srbima u Bosni i RSK. Godine 1994. jedna grupa je izdala SRS, iako su pre toga bili zna~ajni i uticajni ~lanovi SRS. Posle doga|aja od 5. oktobra 2000. godine, pa do decembarskih izbora iste godine, qudi koji su se u~lanili u SRS kada je 1998. u{la u vladu sa SRS i JUL-om, koji su dobili posao u organima uprave, javnim preduze}ima, lokalnoj samoupravi, brzo su se prikqu~ili dosovskim strankama na vlasti od 2001. godine. Oni su ostvarili svoj li~ni i materijalni interes, u SRS nisu ni u{li iz ube|ewa, ve} iz li~ne koristi. Tada su mislili da se SRS raspada. Me|utim, SRS je postajala sve ja~a organizaciono i kadrovski, tako da je ve} na slede}im parlamentarnim izborima SRS postala pojedina~no najja~a stranka u Srbiji. Kao i sve ostale jake stranke, i radikali su tokom svoje istorije imali cepawa i izdajstvo. U Kraqevini Srbiji do 1914. godine, od osnivawa Srpske narodne radikalne stranke 1881. godine, stranka je imala vi{e frakcija i 1902. godine formalno se rascepila na NRS i Samostalnu radikalnu stranku. U pitawu je uglavnom bio odnos prema vlasti i dinastiji Obrenovi}. Najve}e pojedina~no izdajstvo je pisca i publiciste Pere Todorovi}a. Tokom Kraqevine SHS, od 1918. do 1929. godine, NRS je bila kompaktna. Jedino se otcepila Nezavisna radikalna stranka na ~elu sa Stojanom Proti}em. Upravo wegova verzija za prvi Ustav Kraqevine SHS, kada je administrativno predloìo potpuno cepawe srpskog etni~kog prostora, predstavqa najve}i primer izdaje radikalske ideje. Posle toga u Kraqevini Jugoslaviji od 1929. do 1941. godine, zbog diktature radikali su delovali kroz vi{e organizacija (neki pomiwu ~ak devet). Tada je bilo mnogo konvertitstva, frakciona{tva, pa ~ak i izdaje. Na primer, istaknuti pravnik, radikal dr Lazo Markovi}, u sujeti {to 1935. godine nije dobio ministarsko mesto u vladi Milana Stojadinovi}a, pre{ao je na konvertitstvo i razbijawe unitarne i centralisti~ke Jugo100
slavije u korist separatisti~kih te`wi Hrvata pod vo|stvom Ace Stanojevi}a. Dve najve}e izdaje u tom periodu su svakako stvarawe Hrvatske banovine avgusta 1939, za koju se zalagao radikal, predsednik vlade Dragi{a Cvetkovi}, te izru~ewe Milana Stojadinovi}a Englezima u Gr~ku, 18. marta 1941. godine, {to predstavqa primer retkog izdajstva. O cepawu i podelama me|u srpskim radikalima u emigraciji posle 1945. godine, bespredmetno je i govoriti jer su delovali u te{kim i specifi~nim okolnostima. Najsvetliji primer u tom periodu je li~nost dr Laze M. Kosti}a, koji je radio na jedinstvu patriotskih organizacija srpske emigracije i dijaspore na otporu antisrpskom Titovom reìmu u Jugoslaviji. U SRS se sva pitawa i problemi mogu re{avati kroz Statut i Program, stoga poku{aj da se stranka cepa i razbija spoqa predstavqa konvertitstvo i izdaju SRS. Svako ima pravo da se bori za svoje mi{qewe do dono{ewa kona~ne odluke, to je su{tina demokratskog centralizma na kome po~iva Statut SRS. âk i ~lanovi mesnog odbora SRS po Statutu imaju pravo da pitaju za poteze rukovodstva stranke. Naravno da se u stranci kao {to je SRS, najbrojnijoj po ~lanstvu, dobro organizovanoj, javqaju mnogobrojni problemi, pre svega kada je u pitawu kadrovska politika. Najnovijom izjavom Ri~arda Holbruka u Pri{tini, biv{eg ameri~kog posrednika za Balkan, da Srbiju u Evropsku uniju treba primiti iskqu~ivo ako prizna Kosovo za nezavisnu dràvu, predstavqa su{tinu i ciq jer iza svih procesa stoji SAD a ne EU. Odbijawe Sporazuma o saradwi i pridruìvawu 15. septembra, toboè zbog neslagawa Holandije, predstavqa primer sramnog pona{awa prema Srbiji. Tako se ne pona{a ni prema protektoratu i kolonijama. Na pitawe holandskom ministru da li je hap{ewe Ratka Mladi}a jedini problem, on je srpskom novinaru odgovorio: Prvo ga uhapsite, pa }u vam onda odgovoriti na to pitawe. To je su{tina odnosa EU prema Srbiji. Rusija nam je jedina nada da moèmo spasti Kosovo i Metohiju. U vojnoj akciji namerno je kori{}ena retorika kao kad je NATO 1999. napao Srbiju, kao humanitarna katastrofa i sli~no. Ruski ambasadori u NATO i EU se hrabro bore za Srbiju. Tako je, na primer, poqski ambasador u Briselu rekao ruskom: Pa, vi se za Srbiju zalaète vi{e i od same wene vlasti, mi smo sa Srbijom potpisali nedavno SSP. To zaboravqaju poslanici koji su se otcepili od SRS i stvorili parlamentarnu grupu Napred Srbijo. O moralnoj dimenziji tog aspekta bespredmetno je i pisati, jer svi su oni u{li na listi SRS kao poslanici, na snazi SRS, a sada se hvataju za ustavnu odredbu da je poslani~ko mesto stvar pojedinca a ne stranke. U stvari, te{ko se odre}i privilegija i ìveti kao prose~an ~ovek. Sa predznakom radikalna postoji registrovano vi{e od 10 stranaka, sve su one fantomske, nepostoje}e i samo se aktiviraju kada treba ugroziti SRS, kao {to je nekada JUL aktivirao Radikalnu stranku Nikola Pa{i}, samo da bi poneki penzioner gre{kom zaokruìo wihov izborni listi}. U odluke lidera i rukovodstva ponekad treba verovati kantovskim principom, da je to ispravna vizija, a ne biti sujetan i nestrpqiv.
101
Zbog ukupnih politi~kih i ekonomskih okolnosti u Srbiji, verovatno }e novi parlamentarni izbori biti brzo odràni, pa }e na trì{tu politi~kih i ekonomskih ideja u vi{epartijskom sistemu Srbije pred o~ima javnosti i bira~kog tela mo}i da se ogleda i Napred Srbijo. Svoje stru~no mi{qewe dala je i psiholog dr Gordana Paunovi}, u rubrici Psiholo{ki profil izdaje. Naslov je glasio Nikoli} ~ovek sa vi{e lica, a ispod wega objavqen je podnaslov u kojem je citirana misao velikog ruskog pisca Fjodora Mihailovi~a Dostojevskog: Nekoga je boqe imati me|u neprijateqima nego me|u prijateqima. U pismu koje je 11. septembra 2008. godine predsednik Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislav [e{eq, uputio iz Haga svojoj bra}i i sestrama radikalima izme|u ostalog naveo je: Mi se sada nalazimo u jednoj od najteìh borbi za o~uvawe otaybine. U svakom novom izazovu dolazilo je do izdaje. Upravo kao i danas. în koji je Tomislav Nikoli}, biv{i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, u~inio, je ~in izdaje i preko toga niko moralan ne moè da pre|e. Ovih dana sve vreme poku{avaju da se zamene teze i da se dodatno zbuni srpski narod. Predsednik Srpske radikalne stranke, 18 godina, je prof. dr Vojislav [e{eq i do sada Srpska radikalna stranka nije imala problema u svom funkcionisawu i zato je postigla ove i ovolike rezultate. Onima koji su izabrali Tomislava Nikoli}a bilo je jasno da }e im uspeti namera da ga transformi{u i oblikuju sve do èqenog ciqa. Me|utim, taj ciq nisu uspeli da ostvare. U pomenutom pismu, prof. dr Vojislav [e{eq navodi: Ovo nije li~ni sukob, ve} sukob dve suprotstavqene ideologije, sukob slobodarske nacionalne ideologije protiv ideologije vazalnog odnosa koji }e dozvoliti, zarad li~ne koristi, da Brisel, Va{ington i tajkuni uni{te budu}nost na{e otaybine, da je ekonomski oslabe i teritorijalno raspar~aju. Srpska radikalna stranka je u najteèm trenutku sa~uvala svoju ideologiju i ostala dosledna svom predsedniku, prof. dr Vojislavu [e{equ. Srpska radikalna stranka je besmrtna i nikada niko ne}e uspeti da je preotme ili razbije. Ali da ne bi bilo zabune, Tomislav Nikoli} je svoj stav (ideologiju) ve} odavno formirao u evroatlantskom svetu. On je odavno, samo i jedino, faktor globalizma i antinacionalizma i nastoji da kao gumicom izbri{e i Kosovo i Metohiju i srpsku naciju. Iza izve{ta~enih osmehivawa i tap{awa, neprirodno srda~nih izjava pred TV kamerama, krije se, u stvari, ne{to problemati~no u svakom smislu, a mo`da ponajvi{e sa eti~kog stanovi{ta. Godine 1994, u vreme kada je Vojislav [e{eq bio u zatvoru, jedna grupa saveznih poslanika iz redova Srpske radikalne stranke istupila je iz poslani~kog kluba, a potom formirali i novu stranku. Povodom tog doga|aja Tomislav Nikoli} je dao ovakvu izjavu: Socijalisti~ka partija Srbije iskoristila je [e{eqev boravak u zatvoru da bi aktivirala svoje {pijune u redovima radikala. Tim povodom, tada zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, 18. februara 2005. godine, za list Politika izjavquje da su radikali podneli krivi~ne prijave protiv sedmo102
rice svojih biv{ih poslanika u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine zbog krivi~nog dela primawa mita tokom 1994. godine. Kada je 2005. godine stranka Bogoquba Kari}a, otimawem mandata Srpske radikalne stranke (kupovinom poslanika @ivadina Leki}a), u{la u parlament, Nikoli} je na konferenciji za {tampu izjavio: Ja mislim da stranka Bogoquba Kari}a nije mogla da u|e u parlament, zato {to niko ne moè da u|e u parlament pre izbora. Onda bismo bili prva dràva u kojoj je neka stranka postala parlamentarna godinu i po dana posle izbora. Na zapadu, i to je izgleda na~elo kojim se rukovodio Ustavni sud Srbije, je dopustivo da poslanik istupi iz poslani~ke grupe, ali je nedopustivo da promeni politi~ku stranku, a posebno je nedopustivo da neku stranku svojim ulaskom na~ini parlamentarnom. Ovih dana Tomislav Nikoli} demantuje sebe, sa otetim mandatima Srpske radikalne stranke formira poslani~ki klub, a u najavi je i stranka. Srpskom narodu osta}e za vjeki vjekova da traga za odgovorom kako je mogu}e da je to isti ~ovek koji je u ovom najne~asnijem trenutku, kada se predsednik Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislav [e{eq, bori u ha{kom kazamatu za srpske nacionalne interese, kada postoji zahtev Tuìla{tva @albenom ve}u da se Vojislavu [e{equ nametne branilac i time direktno prouzrokuje wegova smrt, uradio sa svojom marionetskom grupom ono {to su 1994. godine uradili pomenuti poslanici. Ovakav ~in predstavqa veleizdaju i Srpske radikalne stranke i Vojislava [e{eqa. Ovo je najboqi primer i najboqi odgovor kada je u pitawu pona{awe onih koji su sada izdali Srpsku radikalnu stranku. Razlike nema nikakve, sem {to mislimo da je povla~ewe ovog ~ina sada jo{ ne~asnije, nepo{tenije i gnusnije. Izdaja i la` su prestupi koji u Srbiji imaju veliku teìnu i to srpski narod osu|uje i ne zaboravqa. Ve}ina gra|ana Srbije ìvi u hri{}anskoj kulturi i zna da nam je najbliì hri{}anski moralni kodeks. To je, uostalom, donedavno govorio i sam Nikoli}. Da li Kari} moè da kupi ba{ sve, da li moè da kupi zakletvu datu pred Bogom, izjavio je Nikoli} 20. maja 2005. godine za Novine Toronto, komentari{u}i gest preleta~a @ivadina Leki}a koji se pre ulaska u parlament zakleo Svemogu}im Bogom da }e wegovim poslani~kim mandatom raspolagati Srpska Radikalna stranka i da }e se woj pokoravati. Da je moral neophodan u politici, pokazala je politika dr Vojislava [e{eqa, koji na temequ narodnog ose}aja za pravdu i istinu, kao moralni div se u ha{kom kazamatu bori za odbranu srpskog naroda, za odbranu Srpske radikalne stranke i wene ideologije. Odbrana Srpske radikalne stranke i wene ideologije je velika pobeda i za Srpsku radikalnu stranku, ali i za Srbiju. Srpska radikalna stranka je ostala jedinstvena i jo{ ~vr{}a i u~ini}e sve kako bi imala {to mawu {tetu od udara koji je izvr{io Tomislav Nikoli}. Zato u svom pismu, dr [e{eq poru~uje: Ako sada pokleknete, budite uvereni da }e na{i potomci raditi kao slabo pla}ena radna snaga i u na{oj i u zemqama Evropske unije. Ako ostanete dosledni Srpskoj radikalnoj stranci, ima nade za Srbiju. Ja verujem u vas.
103
Potpredsednik Srpske radikalne stranke dr Goran Cvetanovi}, izneo je svoje mi{qewe u rubrici Stav. Wegov tekst objavqen je sa naslovom Srpska radikalna stranka nije na prodaju. Autor iznosi zapaàwe, na osnovu svog dugogodi{weg bavqewa politikom, {to u wegovom slu~aju zna~i i vrlo dobro poznavawe javnog mwewa, da je glavni razlog simultanog udara na Srpsku radikalnu stranku, upravo weno izrazito patriotsko i nacionalno opredeqewe. Osamnaest godina postojawa Srpske radikalne stranke na politi~koj sceni Srbije dalo je rezultat koji nijedna stranka do sada nije uspela da postigne! Da bude na mapi svetske politi~ke scene! Predvo|ena likom i delom doktora Vojislava [e{eqa, idejom o Srpstvu, slobodarstvu, istini, pravdoqubivosti i nadasve svi Srbi sveta ujedinite se, ne dajte se, ne dozvolite da vas gaze, izazvala je, jo{ prilikom osnivawa stranke, bu|ewe Srpstva, bu|ewe svesti Srba! Gde god se oni nalazili! Upravo zbog toga, SRS postaje, iz dana u dan, sve brojnija! I upravo zbog toga po~iwe da predstavqa veliku opasnost svim na{im neprijateqima! Svima onima koji nas ube|uju da, ako prodamo nekog Srbina, ako barem jedno srpsko ~eqade osakatimo za ceo ìvot, ako prodamo makar deli} na{e teritorije bi}e nam boqe! Za, otprilike hiqadu godina! Mi, jednostavno nemamo vi{e vremena! Postoje}i reìm, koji bi upravo da nas nau~i kako se lepo preìvqava u kartonskim kutijama, od udela milostiwe, kako }e nam biti bajno kada ne}emo imati {ta da pojedemo i obu~emo, kada vi{e ne}emo imati snage da podignemo prst i uperimo ga u glavnog krivca takve situacije, kada }e nam deca oti}i u jani~are, pardon eurojani~are, dakle, dana{wi postoje}i reìm poku{ava da, po wihovoj proceni, zada Srpskoj radikalnoj stranci, nakon [e{eqevog dobrovoqnog odlaska u Hag, jo{ jedan udarac i proslavi jo{ jednu pobedu nad najja~om strankom u Srbiji! Mislili su da }e operacijom benignog tumora ubiti ~oveka! Samo su na jedno zaboravili: Srpsku radikalnu stranku doktor Vojislav [e{eq! Dugo je pripremana ova operacija! I unutar i izvan na{e stranke! Ali, veruju}i u onu narodnu da kum nije dugme, nismo èleli da vidimo daqe, nismo smeli da poverujemo u rekla-kazala. Ispade da je ba{ ta rekla-kazala bila u pravu! I zidovi imaju u{i! Treba ih ponekad poslu{ati! Narod se, od silnih problema, trudi da brzo zaboravqa. Zdu{no smo se borili, disali kao jedan, i verovali da smo na kraju ostvarewa na{eg ciqa! Da pobedimo! Zbog toga i nisu smeli sami, sopstvenim snagama, da krenu u izbornu kampawu! I Srbija je ponovo dala poverewe jedinoj stranci koja zastupa i voli svoj narod! I tada ponovo kre}e napad na nas! Jo{ silnije, i za mnoge, jo{ bolnije! Oni, ujediweni zlom kojim su wihove vo|e i gurui zadojeni, kre}u s re~i na slasniju re~! A vlast je, za nedono{~ad u sopstvenim razmi{qawima i servirawu na tawiru, slast! I te slasti èqni su mnogi! Pa, biraju}i izme|u boqeg ìvota za hiqadu godina i roda sopstvenog izabra{e boqi ìvot! Do}i }e sigurno, obe}ali su nam stru~waci ùto evroatlantski, kad-tad!
104
Zbog ~ega su mislili da je Srpska radikalna stranka na prodaju? êga su se upla{ili? Predsednika Srpske radikalne stranke, koji }e se posle bitke sa Tribunalom vratiti u politi~ki ìvot Srbije, uz svu nakaznost ha{ke pravde, pokazao je da je Srbiju, ovakvu kakvom su je napravili vlastodr{ci, lako pobe|ivati u samoj Srbiji, ali ne i u Hagu! Pa, dok se ne vrati, brè-boqe, daj {ta da{! Pr(e)odajem se, ali tiho, polako, bez ikakvih upozorewa! Ja mogu boqe! Pametnije! Po{tenije! Kume, nismo na prodaju! Ti si samo wegov zamenik! Kao {to je i svaki ~lan Srpske radikalne stranke! Jer svi èlimo isto da Srbiji svane! Ne vidi se ìto od kukoqa! Vidi se, kume, sada se sve vidi! Tvojim odlaskom do{ao je ponovo me|u Srbe. Pre dolaska iz Haga, vratio je Srpsku radikalnu stranku na svoju sopstvenu, izvornu politi~ku platformu! Kume, hvala ti! Najve}i deo Srbije sada jasno vidi srpsku istinu! Jedan ~ovek protiv celog sveta brani Srbiju! Zbog Srbije kakva treba da bude, zbog nas samih da bismo imali i sa~uvali sopstveno dostojanstvo! U rubrici Skromni Toma, pod naslovom Paunovo gnezdo, autor poku{ava da razjasni kako to da Nikoli} i wegova novoosnovana stranka nemaju finansijskih problema, a svoje zakqu~ke bazira na izjavama koje je sam Nikoli} dao razli~itim medijima. O~igledno je da grupa okupqena oko Tomislava Nikoli}a, i pored iskqu~ewa iz Srpske radikalne stranke, nema finansijske probleme. Sa druge strane, Srpska radikalna stranka je u velikim dugovima. Kako je to mogu}e ako je Tomislav Nikoli} bio `rtva koja je trpela skoro svakodnevno {ikanirawe u Srpskoj radikalnoj stranci, kako nas svakodnevno ube|uju kontrolisani reìmski mediji i analiti~ari? Ipak, ~iwenice govore da je ta propaganda o `rtvi i mu~iteqima la`na. Ve} 14. 9. 2008. Nikoli}, u emisiji Utisak nedeqe na TV B92, priznaje da su oligarsi Mi{kovi} i Beko u~estvovali u finansirawu majske izborne kampawe. Zatim je dnevni list Pres objavio, 19. 9 2008, ~lanak u kome se navodi: Biv{i vo|a radikala Tomislav Nikoli} pla}a}e mese~no 4.800 evra za prostor u centru Beograda, gde }e biti sedi{te nove stranke. Nikoli} je zakupio prostor povr{ine od 346 kvadrata u îka Qubinoj ulici od biznismena \or|ija Nicovi}a. U istom tekstu Nicovi} izjavquje: Iz medija sam saznao da }e prostorije moje firme koje rentiram ve} devet godina, zakupiti Tomislav Nikoli}. On se javio agenciji za promet nekretnina Garant, koja u na{e ime izdaje ovaj prostor i sa wima je sklopio ugovor. Kirija je po ceni koja vaì za sve... Znam da je Nikoli} taj ugovor potpisao kao gra|anin, verovatno zato {to jo{ nema stranku. Ne{to kasnije, 21. 9. 2008, tako|e u dnevnom listu Pres Nikoli} daje intervju, koji najblaè re~eno, zvu~i neprikladno, u situacija kada Srbija ima oko milion nezaposlenih i ogroman broj siroma{nih. Na pitawe Da li su vam neki privrednici ve} ponudili pomo}? Nikoli} odgovara: Jesu. Zatim dodaje: Svi i daqe komentari{e: Kako se stranke finansiraju? Tako {to novac daju oni koji ga imaju... A takvih ima 50 u Srbiji i {ta, treba da ih uni{timo zato {to daju novac... Da li sam protiv bogatih qudi? Nisam!... Da li je DOS 2001. naplatio ekstraporez? Zar to nije znak da je zavr{ena pri~a o ekstraprofi105
? Radio televizija Srbije, emisija [ta radite, bre? Beograd, 10. septembar 2008. godine Aktuelna situacija u Srpskoj radikalnoj stranci, koja je nastala kao posledica izdaje Tomislava Nikoli}a i wegovih sledbenika, centralna je tema u medijima. Odbegli radikali, nakon neuspelog poku{aja otimawa najja~e stranke u Srbiji, pravdaju svoje delo raznim licemernim obja{wewima. Istina je sasvim druga~ija. Duboki kompleksi i li~ni profit su su{tinski razlozi koji su podstakli grupaciju predvo|enu Tomislavom Nikoli}em da se okrenu protiv dr Vojislava [e{eqa, a samim tim i protiv interesa svoga naroda. Voditeq: Sekretar Skup{tine Srbije, Veqko Odalovi}, kaè da }e poslanicima novoformiranog poslani~kog kluba Napred Srbijo biti stvoreni uslovi za rad. Odalovi} je potvrdio da je nova poslani~ka grupa Tomislava Nikoli}a ju~e uputila zvani~an zahtev da im se obezbede prostorije za rad, jer su se iselili iz prostorija poslani~kog kluba Srpske radikalne stranke. Prema wegovim re~ima, u zahtevu poslani~ke grupe Napred Srbijo ne navodi se koliko poslanika ima taj klub, ali on zna, kako kaè, da ih je do sada 18. Dragan Todorovi}: Za{to bi se neko pla{io kletve? Prvo, postoje veruju}i qudi i ateisti. Ateisti ne veruju. Evo, pitajte Dragoquba Mi}una, on, sem one evro vrednosti, ne veruje ni u {ta drugo, mislim na Evropu. A veruju}i ~ovek ipak vodi ra~una da postoji i neko iznad nas i da, eventualno, grehe koje ima i koje na~ini, za wih moè da odgovara. Voditeq: ^lan novog poslani~kog kluba Napred Srbijo, Boìdar Deli}, izjavio je da su poslanici Srpske radikalne stranke odvedeni u sedi{te stranke u Zemunu da potpi{u nove blanko ostavke, {to bi ih onemogu}ilo da pristupe klubu Tomislava Nikoli}a koji, prema wegovim re~ima, do danas ima 18 ~lanova. Boìdar Deli}: Ovde nije bio ideolo{ki sukob izme|u gospodina Nikoli}a i gospodina [e{eqa. Na kraju krajeva, oni su kumovi. Ali mnogo informacija u Hag je odlazilo nekim drugim putevima. Neki drugi qudi su mnogo informisali gospodina [e{eqa, umesto da to radi wegov zamenik, gospodin Nikoli}. Voditeq: Predsednik novosadskog odbora Srpske radikalne stranke i ~lan Predsedni~kog kolegijuma, Igor Mirovi}, zalaè se za hitno sazivawe Centralne otaybinske uprave i kadrovsku obnovu partije, kao jedini pravi izlaz iz sada{we krize. Igor Mirovi}: Stranka je zapala u prili~no veliku krizu, koja moè da se razre{i, najboqe je kroz organe stranke, kroz otvoren razgovor na sednici Centralne otaybinske uprave i kroz, eventualno, sazivawe vanrednog kongresa stranke. Ve} duè vreme svedok sam tih doga|aja. Poreme}eni su me|uqudski odnosi u stranci i mislim da je najboqe da se stranka o~uva i da se na odre|eni na~in reorganizuje kroz proces wenog samoizle~ewa. Bez
106
terima? Dakle, vi{e nego jasno za svakoga ko ho}e neutralno i bez ostra{}enosti da analizira doga|aje u Srpskoj radikalnoj stranci.
obzira na to {to su pojedini poslanici napustili stranku i pre{li u novi poslani~ki klub, neophodno je i sa wima razgovarati i utvrditi razloge wihovog nezadovoqstva. Mislim da je najgora opcija da se stranka podeli, jer bi od toga samo na{i politi~ki konkurenti imali korist. Voditeq: Prema wegovom mi{qewu, u stranci su neophodna kadrovska obnova i promene organizacione strukture, dok bi glavne ideolo{ke pravce trebalo zadràti. Mirovi} je rekao da stranku ubudu}e ne bi trebalo da vode qudi koji u svom ìvotu nisu ni{ta postigli, osim {to su prigrabili poslani~ke foteqe ili neke druge poloàje, pa ih se sada gr~evito drè. Mirovi} je, kako je sam naveo, na sednici kolegijuma bio jedini koji je glasao protiv usvajawa ostavke Tomislava Nikoli}a na sve strana~ke funkcije i zatraìo da se najpre otvori rasprava o uzrocima tog ~ina. Potpredsednica Srpske radikalne stranke, Gordana Pop-Lazi}, kaè da su na sastanak Centralne otaybinske uprave pozvani svi weni ~lanovi, ukqu~uju}i i Tomislava Nikoli}a i navela da }e na sastanak do}i i generalni sekretar stranke, Aleksandar Vu~i}. Pop-Lazi} je navela da je Vu~i} oti{ao u inostranstvo privatnim poslom i da nisu ta~ne informacije da je u Hagu. Na pitawe da li zna kojoj strani }e Vu~i} da se prikloni, s obzirom da se jo{ nije o tome izjasnio, rekla je: Gordana Pop-Lazi}: Ja zaista ne mogu da zamislim da Aleksandar Vu~i} izda Srpsku radikalnu stranku i Vojislava [e{eqa. Voditeq: Na Centralnoj otaybinskoj upravi, koja ima 101 ~lana, pravo glasa imaju svi ~lanovi, ukqu~uju}i i Nikoli}a, kao i oni koji su se priklonili wegovom poslani~kom klubu, objasnila je Pop-Lazi}, a na pitawe novinara da li moè ta uprava da zakaè vanredan kongres stranke, PopLazi} je rekla da moè, ali da za to nema razloga i dodala da se ostavka, kada se ona podnosi kao {to je to uradio Nikoli}, samo konstatuje. Pop-Lazi} je kazala da se dugo ve} poku{ava uni{titi Srpska radikalna stranka i dodala da je Nikoli} podlegao pritiscima stranih i doma}ih obave{tajnih slu`bi. Gordana Pop-Lazi}: Kakav je to ~ovek, kome neko odlaze}i u neizvesnost, odlaze}i da se mo`da nikad ne vrati, poveri ono {to mu je najva`nije, a to je Srpska radikalna stranka, jer wu Vojislav [e{eq zaista tako i doìvqava. @rtvuju}i svoju porodicu, ostavqaju}i svoju porodicu, odlaze}i da se upi{e u istoriju, da pobedi Ha{ki tribunal i da odbrani srpske nacionalne interese, kaè: ostavqam ti svoju porodicu i svoju decu i ono {to mi je najva`nije, i da imam brata, va`nija bi mi bila Srpska radikalna stranka od brata, a da taj neko danas uni{tava Srpsku radikalnu stranku, a da od odlaska Vojislava [e{eqa ne poseti porodicu [e{eq gotovo nijednom. Voditeq: Na konferenciji je govorila i Lidija Vuki}evi}. Navela je da su je nagovarali da pre|e u poslani~ki klub Tomislava Nikoli}a. Lidija Vuki}evi}: Gospodin Boìdar Deli}, na{ general, koji me je pred ili za vreme, ja sad ne znam kad su oni formirali taj poslani~ki klub u Skup{tini, u republi~koj skup{tini, devet puta zvao telefonom i qutito mi rekao: Ti se ne javqa{ na mobilni telefon. Ja sam rekla da ne znam,
107
i tad jo{ uvek nisam znala o ~emu se radi. Nisam se javqala na mobilni telefon zato {to sam ga zaista tog dana zaboravila kod ku}e. Voditeq: Potpredsednica Srpske radikalne stranke Gordana Pop-Lazi} izjavila je da ne zna koliko se poslanika priklonilo Tomislavu Nikoli}u, ali da je mogu}e da se, pored Dobrislava Preli}a, vrate jo{ neki poslanici. Nesuglasice izme|u ~elnih qudi Srpske radikalne stranke, Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a, kulminirale su podno{ewem Nikoli}eve ostavke, {to je ozvani~ilo podelu stranke posle 18 godina delovawa. Prema ocenama analiti~ara, potez Nikoli}a uvodi u stvarawe nove radikalne stranke, {to dovodi do novog rasporeda snaga na srpskoj politi~koj sceni, imaju}i u vidu broj mandata kojima raspolaè koalicioni potencijal u najavi, pa i mesto na desnici na koje moè pretendovati u odnosu na Demokratsku stranku Srbije, na primer. Analiti~ari i javnost procewuju da }e od zna~aja biti opredeqewe generalnog sekretara Srpske radikalne stranke, Aleksandra Vu~i}a, koji se jo{ nije izjasnio na ~ijoj je strani. Ostavka donedavnog zamenika predsednika radikala otvorila je pitawe wegovog naslednika na toj funkciji, a on bi, prema Statutu Srpske radikalne stranke, trebalo da bude izabran na slede}em kongresu stranke, koji }e, prema najavama iz Magistrata, biti odràn tek slede}e godine. Prema Statutu Srpske radikalne stranke, redovno zasedawe kongresa odràva se jednom u ~etiri godine iako se do sada naj~e{}e odràvao na tri godine. Statut predvi|a mogu}nost vanrednog sazivawa kongresa i to na zahtev predsednika stranke i jednog izvr{nog odbora ili jedne petine op{tinskih odbora. Nadle`nosti kongresa su, izme|u ostalog, i da bira i opoziva zamenika predsednika stranke tajnim izja{wavawem, ve}inom glasova na mandat od ~etiri godine. Zameniku predsednika stranke prestaje funkcija prestankom mandata, a pre isteka vremena na koje je biran, ostavkom ili opozivom od strane kongresa. Razlozi za wegov opoziv mogu da budu neizvr{avawe odluka kongresa ili uprave, neizvr{avawe odluka ili naloga predsednika stranke i nepo{tovawe Statuta i programa stranke. Od osnivawa Srpske radikalne stranke i osniva~kog kongresa od januara 1990. godine, odràno je ukupno sedam kongresa. Posledwi je odràn 8. oktobra 2006. godine, kada je Nikoli} jednoglasno izabran za zamenika predsednika, a [e{eq ponovo za predsednika stranke. [e{eq je na ~elu Srpske radikalne stranke od wenog osnivawa, a Nikoli} je funkciju zamenika predsednika obavqao od 23. februara 2003. godine, kada je lider oti{ao u Hag. Vojislav [e{eq: Mi smo danas odràli {esti kongres, kao kongres kontinuiteta. U na{em programu, u na{oj politici ni{ta se bitno nije promenilo. Dodu{e, vi ste danas vi{e govorili o mom odlasku u Hag, nego o strana~koj politici, ali pretpostavqam upravo zbog toga {to nikome i ne pada na pamet da bilo {ta ozbiqnije mewa u politici srpskih radikala. Dragan Todorovi}: I mi smo do sada ve} dobili preko sto odluka op{tinskih odbora Srpske radikalne stranke, kojima podràvaju Srpsku radikalnu stranku i Tomislava Nikoli}a. Pa ne vredi, tih 18 godina ne moè tako jednostavno da se izbri{e.
108
Voditeq: Na konferenciji za novinare ponovo lapsus funkcionera Srpske radikalne stranke, Dragana Todorovi}a. Da pojasnimo. Od 186 lokalnih odbora Srpske radikalne stranke, vi{e od sto podràlo je zvani~nu partijsku politiku Srpske radikalne stranke i lidera stranke Vojislava [e{eqa. Dragan Todorovi} rekao je da nema dileme da }e Srpska radikalna stranka ostati jedinstvena i ~vrsta partija i da }e {teta koju je odlaskom naneo doskora{wi zamenik predsednika, Tomislav Nikoli}, biti mala. Najavio je da }e sutra u podne u Zemunu biti odràna sednica Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, na kojoj }e biti razmatran zahtev predsedni{tva radikala da se iz te partije iskqu~e Nikoli} i poslanici koji su pre{li u novoformirani poslani~ki klub Napred Srbijo. Ti poslanici }e imati priliku da odgovore na optu`be da su prekr{ili strana~ki Statut, a Nikoli} se, osim toga, tereti i za izno{ewe strana~ke dokumentacije van prostorija partije. Todorovi} je pozvao poslanike koji su pristupili Nikoli}evom poslani~kom klubu, da se na sutra{woj sednici Centralne otaybinske uprave vrate pod okriqe dosada{we partije i dodao da u tom slu~aju ne}e snositi nikakve posledice. Govore}i o stavu generalnog sekretara radikala, Aleksandra Vu~i}a, o raskolu u partiji, Todorovi} je rekao: Dragan Todorovi}: Kako bih ja mogao da znam, ali ako se nije izjasnio, vaqda to govori da je na strani Srpske radikalne stranke i Vojislava [e{eqa. Ja o~ekujem, ~im bude do{ao s puta, da }e se javiti. Voditeq: Donedavni zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, najavio je da bi ve} idu}e sedmice mogao da formira novu stranku i potvrdio da Aleksandar Vu~i} prilazi toj partiji. Nikoli} kaè da mu je na osnovu svega {to se prethodnih dana doga|alo u Srpskoj radikalnoj stranci jasno da je Vojislav [e{eq spreman da iskqu~i iz stranke sve koji misle svojom glavom i da }e zato ve} idu}e sedmice morati da formira novu stranku. Nikoli} ne iskqu~uje mogu}nost da je [e{eq ju~e dobio podr{ku ve}ine strana~kih odbora u unutra{wosti, ali je upozorio da te informacije ne moraju da budu odraz pravog stawa na terenu, prenele su Frankfurtske vesti. Nikoli} je rekao da su najverovatnije ta~na saznawa Vesti da su poslanici Srpske radikalne stranke, koji nisu pristupili wegovom klubu, {efu poslani~ke grupe radikala dali blanko ostavke. Raskol u Srpskoj radikalnoj stranci odrazio se i na gradske i op{tinske odbore po Srbiji. Dok pojedini odbori podràvaju lidera stranke Vojislava [e{eqa, u drugim se neistomi{qenici iskqu~uju iz stranke, jer su dali podr{ku Tomislavu Nikoli}u. U nekim op{tinskim odborima stranke i danas je bilo incidenata. U ovoj prostoriji na sino}wem sastanku op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u ni{koj op{tini Pantelej do{lo je do verbalnog i fizi~kog sukoba ~lanova. Policija je zbog toga privela Branislava Vaki}a i Sr|ana Stojiqkovi}a. Oni su naneli lak{e telesne povrede potpredsedniku op{tinskog odbora Bratimiru Vasiqkovi}u. Vaki} i Stojiqkovi} su zadràni u policiji, a u toku dana dali su iskaz u sudu. Razlog sukoba su strana~ke podele. Darko Bulatovi}, predsednik op{tinskog odbora u naj109
? Radio televizija Srbije, emisija [ta radite bre? Beograd, 11. septembar 2008. godine Neuspeli poku{aj Tomislava Nikoli}a da preotme Srpsku radikalnu stranku iznenadio je, ali ne i upla{io, radikale koji su ostali verni ideologiji i odani jedinom lideru dr Vojislavu [e{equ. Dok neverni Toma sme{nim izgovorima pravda svoje postupke, Aleksandar Vu~i} se, u stilu licemera, krije od javnosti. Voditeq: Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke jednoglasno je danas iskqu~ila iz stranke dosada{weg zamenika predsednika Tomislava Nikoli}a i ostale ~lanove tog strana~kog tela, koji su pre{li
110
ve}oj gradskoj op{tini Medijana saop{tio je da je podneo ostavku na to mesto. Razlog je odnos vrha stranke prema Tomislavu Nikoli}u. Darko Bulatovi}: Svih ovih godina niko nijednu lo{u re~ nije izgovorio protiv Tomislava Nikoli}a, a danas se ispiraju usta sa wim, danas se omalovaàva, danas se raspiwe, samo zbog toga, po mom li~nom ube|ewu i shvatawu, {to je hteo da promeni i reformi{e Srpsku radikalnu stranku. Voditeq: U Srpskoj radikalnoj stranci kaù da je Bulatovi} rekao da ostavku podnosi iz porodi~nih razloga. Narodni poslanik Nikola Savi} kaè da u Ni{u nema podela i da ~lanstvo podràva politiku Vojislava [e{eqa. Nikola Savi}: Mogu da kaèm samo da sam ja jedan od osniva~a Srpske radikalne stranke u Ni{u, da sam aktuelni poslanik u republi~kom parlamentu i poslanik u prethodnom sazivu Skup{tine. Darko Bulatovi} je dve godine i ne{to bio ~lan stranke i izvucite pouku sami iz svega toga. Voditeq: U smederevskom odboru Srpske radikalne stranke, koji je ju~e odrào sastanak, na kome je prisustvovao 31 ~lan, 26 se izjasnilo za prelazak u pokret Napred Srbijo Tomislava Nikoli}a, a i 15 od 16 ~lanova, koji su odbornici u skup{tini grada, isto to je u~inilo. Dragan ôli}: Ja sam jo{ uvek, verovatno do sutra, i ~lan stranke i ~lan Centralne uprave. O~ekujem sutra da budem iskqu~en, zajedno sa Tomislavom Nikoli}em i svima onima koji podràvaju Tomislava Nikoli}a. Voditeq: Kako je istakao narodni poslanik Dragan ôli}, Tomislav Nikoli} je jo{ u maju mesecu, kada je bio u poseti u Hagu kod Vojislava [e{eqa, podneo ostavku na mesto zamenika predsednika stranke. Srpski pokret obnove ocewuje da Tomislav Nikoli} i drugi doskora{wi funkcioneri Srpske radikalne stranke nemaju prava da se javnosti Srbije predstavqaju kao evropsko lice. Tomislav Nikoli} je predwa~io najodlu~nijim opstrukcijama evropskog puta Srbije, navodi se u saop{tewu Srpskog pokreta obnove i dodaje da Nikoli} nije bio jasno odre|en prema antievropskoj politici Srpske radikalne stranke. Za SPO Nikoli} ostaje vuk u jagwe}oj koì, a wegovo deklarisano zalagawe za evropski put Srbije klasi~an je primer la`nog predstavqawa i obmane bira~a. Najave doskora{wih funkcionera SRS-a, da }e osnovati novu stranku, koja }e prihvatiti ideologiju evropske desnice, zasluùju pa`wu, ali i odlu~nu reakciju javnosti.
u Nikoli}ev poslani~ki klub u Skup{tini Srbije. Potpredsednica Srpske radikalne stranke, Gordana Pop-Lazi}, rekla je da je sednici prisustvovalo 90 od ukupno 101 ~lana Centralne otaybinske uprave, a da su nakon odlaska Nikoli}a i wegovih pristalica sa sednice, svi ostali glasali za wegovo iskqu~ewe iz stranke i Centralne otaybinske uprave. Gordana Pop-Lazi}: Srpska radikalna stranka uverava javnost, a posebno svoje ~lanstvo i simpatizere, da }e posle ovog neuspelog udara od strane onih koji prodado{e veru za ve~eru iza}i jo{ ja~a, jedinstvenija i odlu~nija da se stavi u funkciju svog naroda i dràve, kako bi u najskorije vreme preuzela vlast od prozapadnih sluga, kojima su se Tomislav Nikoli} i wemu sli~ni stavili na raspolagawe. Voditeq: Radikali }e u parlamentu traìti da im se vrati 18 mandata onih poslanika koji su formirali poslani~ki klub Napred Srbijo. Dragan Todorovi}: Mi }emo posle dana{we odluke Centralne otaybinske uprave i drugih organa stranke, koji su iskqu~ili na{e poslanike u skladu sa Ustavom i sa zakonom, traìti da nam se ti mandati vrate, jer na izbore 2008. godine iza{la je Srpska radikalna stranka. Srpska radikalna stranka doktor Vojislav [e{eq je osvojila 78 mandata, to pripada Srpskoj radikalnoj stranci i mislim da }emo uspeti da se izborimo, normalno, kroz legitimne i legalne procese. Voditeq: [ef poslani~kog kluba Napred Srbijo u srpskom parlamentu Tomislav Nikoli} izjavio je da su oni poslanici, koji su se wemu priklonili, napustili sednicu Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke da svojim daqim u~e{}em ne bi doprineli da se sastanak pretvori u beskrajnu sva|u. Tomislav Nikoli}: Mi }emo i}i svojim politi~kim putem, Srpska radikalna stranka }e i}i svojim. Izgovorene su te{ke re~i na sednici, za no} sam postao najgori ~ovek na svetu, ja i to prihvatam, postao sam i strani obave{tajni agent i kriminalac i sluga. Orkestrirano je sve, pripremqeno, ali tako vam je to kad do|ete u sukob sa jednim delom stranke, koji ne èli ba{ ni{ta da promeni. Mi smo smatrali da je vreme da se Srpska radikalna stranka mewa, da se prilagodi situaciji, da pobe|uje na izborima, da vodi Srbiju, da ide i prema Ruskoj Federaciji i prema Evropskoj uniji, da brani Kosovo i Metohiju. Ostali deo stranke je mi{qewa da treba sve da ostane kao i do sada. Voditeq: Nikoli}u nije jasno za{to se do danas nije pojavio ni izneo svoj stav generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vu~i}. Tomislav Nikoli}: Ovo ve} vi{e pre{lo je svaku meru i ja zaista o~ekujem da se Aleksandar Vu~i} danas izjasni. Ukoliko ne bude zadovoqan ovim {to se danas de{avalo na Centralnoj otaybinskoj upravi, ja mislim da }e Aleksandar Vu~i} da podnese ostavku na funkciju generalnog sekretara. Ja bih voleo da se Vojislav [e{eq vrati sutra i da preuzme ovu Srpsku radikalnu stranku, ina~e od we ne}e biti ni{ta. Sa wegovim povratkom to moè opet da bude dobra stranka, a ako ostavi ove dahije da vladaju i da {aqu qudima ultimatume, od ove stranke, vide}ete, brzo ne}e biti ni{ta.
111
Televizija Pink, Nacionalni dnevnik Beograd, 11. septembar 2008. godine Gost: Milorad Mir~i} O~ekuje se da Tomislav Nikoli}, koji je poku{ao na silu da preuzme Srpsku radikalnu stranku, bude iskqu~en iz ~lanstva. Izdajnik ideologije koju je zastupao osamnaest godina, nakon neuspelog nemoralnog plana, ube|uje javnost da je on `rtva. Voditeq: ... Na ovaj slu~aj baciti na{ gost, gost Nacionalnog dnevnika visoki funkcioner Srpske radikalne stranke, gospodin Milorad Mir~i}. Dobro ve~e vam èlim. Milorad Mir~i}: Dobro ve~e. Voditeq: [ta }e se dakle desiti sutra na sednici Centralne otaybinske uprave, da li vam je to poznato u napred. Milorad Mir~i}: Sutra }e se raspravqati o iskqu~ewu iz ~lanstva Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a i svih onih koji su naseli na prevare i obmane Tomislava Nikoli}a, koji su po~eli van okvira Srpske radikalne stranke, van institucija Srpske radikalne stranke da deluju Srpske radikalne stranke, i to je glavna tema sutra na Centralnoj otaybinskoj upravi. Voditeq: Kako ide taj mehanizam? O tome se samo raspravqa ili se odmah i glasa? Da li }e to sutra biti ura|eno? Milorad Mir~i}: Pa, vodi se rasprava tako {to se svaki ~lan Centralne otaybinske uprave ima pravo da se obrati i kaè {ta misli o tom iskqu~ewu, o tom predlogu, a na kraju se glasa. Ve}ina kad donese odluku onda je to zavr{eno, i ve}ina }e odlu~iti sutra onako kako misli i kako je po svom ube|ewu opredeqeno. Voditeq: U redu. Na ~ijoj strani je Vu~i} da vas pitam? Milorad Mir~i}: Ovde je pitawe na ~ijoj strani je ve}ina, ovde je jasno pitawe da se radi o poku{aju da se do sada{wi predsednik Srpske radikalne stranke smeni pu~isti~kim na~inom, {to poku{ava Tomislav Nikoli}, tako {to zamewuju}i teze gde i ko je na ~ijoj strani èli jednostavno da Vojislava [e{eqa onemogu}i nelegalnim putem da bi vodio daqe Srpsku radikalnu stranku, i pri tome, lansiraju}i tezu da onaj koji je u za112
Voditeq: Doskora{wi zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, pregovara sa ~elnicima vanparlamentarne Narodne radikalne stranke o wenom oìvqavawu, prenosi Beta, pozivaju}i se na vi{e izvora. Jedina {ansa da Nikoli}, kako kaè predsednik narodnih radikala Radovan Kr~marevi}, preìvi posle razlaza sa [e{eqem, jeste da zajedno oja~amo Narodnu radikalnu stranku i o tome se uveliko razgovara. Kaè da su pregovori uveliko odmakli i da se razgovara i sa Majom Gojkovi}, koja je za gra|ansku opciju, ali bi se te stvari mogle pomiriti. Kr~marevi} je napomenuo da Narodna radikalna stranka ne}e odustati od svog programa, ali da to nije prepreka u mogu}em udruìvawu sa strujom Tomislava Nikoli}a, koji je svojevremeno i bio potpredsednik Narodne radikalne stranke.
tvoru, onaj koji je pritvoren kao {to je Vojislav [e{eq je diktator, a on koji ar~i i koji koristi sve blagodeti wegove politi~ke partije Vojislava [e{eqa, on je demokrata, on je za po{tovawe prava, on je za po{tovawe institucija. A {to je u svakom slu~aju jedna opasna zamena teze, a s druge strane prikazuje se kao neko ko èli da donese novine u Srpsku radikalnu stranku, pri tome, ne vode}i ra~una da je odavno na predsedni~kom kolegijumu podneo ostavku i da je jednoglasno Predsedni~ki kolegijum usvojio wegovu ostavku na mesto zamenika predsednika i {efa poslani~ke grupe. Voditeq: Dakle, ovo je va{ odgovor i ujedno i stav s kojim }e se Nikoli} sutra suo~iti. O~ekujete li wegov dolazak? Da li ste se ~uli sa Vu~i}em? Da li ste uop{te u kontaktu. Milorad Mir~i}: Gospodin Nikoli} je pozvan sutra da prisustvuje Centralnoj otaybinskoj upravi i naravno u skladu sa Statutom ima}e pravo da se obrati Centralnoj otaybinskoj upravi, da kaè ne{to u ciqu svoje odbrane i da kaè da obrani svoje stavove, me|utim o~ito da je wegova razo~aranost ili wegov revolt zbog neusvajawa SSP-a prerastao u ne{to {to je u svakom slu~aju rezultiralo formirawem poslani~ke grupe u okvirima poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke. I sa ambicijama da se formira nova politi~ka partija u okvirima Srpske radikalne stranke. To je potpuno nedopustivo, i to je nemogu}e. Voditeq: U redu, toliko je bilo pri~e o [e{equ koji vodi Srpsku radikalnu stranku, kako izgledaju ta predsedni{tva kojima predsedava [e{eq? Da li je on direktno tu na telefonskoj vezi ili se wegova pisma ~itaju? Kako to izgleda su{tinski? Milorad Mir~i}: Razgovara se sa dr Vojislavom [e{eqom, on ima prava na razgovor telefonski kontakt sa ~lanovima rukovodstva Srpske radikalne stranke. I kao predsednik Srpske radikalne stranke pre sastanka predsedni~kog kolegijuma razgovara i daje sugestije, predloge za dnevni red i razgovara se o delovawu Srpske radikalne stranke, to je u okvirima prava dr Vojislava [e{eqa i ni{ta vi{e. Nikakvi diktati. âk {ta vi{e Vojislav [e{eq kada je u pitawu glasawe na predsedni~kom kolegijumu jasno traì da se izjasni svaki ~lan predsedni~kog kolegijuma tako da kao i do sada Predsedni~ki kolegijum funkcioni{e. Voditeq: Gospodine Mir~i}u hvala vam najlep{e {to ste bili na{ gost Nacionalnog dnevnika. Milorad Mir~i}: Hvala i vama.
Radio televizija Srbije, emisija [ta radite bre? Beograd, 12. septembar 2008. godine Iako se pokazao kao prili~no hrabar kada je poku{ao da preotme ono {to mu ne pripada, Tomislav Nikoli} nema snagu da iza|e pred javnost i odgovori na mnoga pitawa gra|ana i biv{ih saradnika koje je izneverio preko no}i. Voditeq: Lider radikala Vojislav [e{eq poslao je pismo ~lanstvu stranke u kojem ih, izme|u ostalog, poziva da ostanu dosledni izvornoj ideologiji Srpske radikalne stranke. Uo~i sednice Centralne otaybinske
113
uprave on je pozvao ~lanstvo da se odupre, kako stoji u pismu, ideologiji koju odre|uju Brisel, Va{ington, strane ambasade u Beogradu i oligarsi Mi{kovi} i Beko. U pismu u kome, ina~e, nijednom ne pomiwe ime Tomislava Nikoli}a, [e{eq kaè da ve} godinama upozorava da strane obave{tajne slu`be ne miruju i da je to u najve}oj meri dovelo do sukoba dveju ideologija, slobodarske ideologije Srpske radikalne stranke protiv ideologije vazalnog odnosa. Predsednik beogradskog okru`nog odbora Srpske radikalne stranke, Nemawa [arovi}, pozvao je Tomislava Nikoli}a ne televizijski duel kako bi svi ~lanovi stranke i gra|ani dobili odgovore na pitawa koja ovih dana postavqa cela Srbija. [arovi} je u saop{tewu rekao da je Nikoli} od pre nekoliko dana miqenik reìmskih medija, samozvanih analiti~ara, nevladinih organizacija, koje je do ju~e nazivao izdajni~kim i da }e oni sve u~initi da mu pomognu u razbijawu Srpske radikalne stranke, te da mu ovakav duel mo`da nije potreban. Dodao je i da }e Nikoli} kao prekaqeni politi~ar smo}i snage da iza|e na megdan koji bi, kako je rekao [arovi}, trebalo da se organizuje na nekoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom po wegovom izboru. Pravda, 15. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Vu~i} prelomio, naslovom Napu{tam javni ìvot i podnaslovom Ostavku na mesto generalnog sekretara SRS Vu~i} je podneo zbog odgovornosti za katastrofalno stawe u stranci koje nije uspeo da spre~i. Tekst sadrì dva antrfilea. Naslov prvog je Sram te bilo, Gordano Pop-Lazi}, a drugi antrfile je sa nadnaslovom Neboj{a Stefanovi} odlu~io da napusti SRS, naslovom Ja sam Nikoli}ev ~ovek i podnaslovom Ne mogu da zamislim da ostanem u stranci gde qudi kunu tu|u decu i unuke. Aleksandar Vu~i} je podneo ostavku na mesto generalnog sekretara Srpske radikalne stranke i odlu~io da se povu~e iz javnog ìvota, saznaje Pravda. Vu~i} je povukao jedini potez koji je mogao, s obzirom na okolnosti. U~inio je sve {to je mogao da bi na vreme spre~io sukobe u vrhu SRS, uloìo je mnogo snage, strpqewa i nerava. Kada se pokazalo da je wegov napor uzaludan, nije mu preostalo ni{ta drugo nego da se povu~e kaè za Pravdu izvor blizak Vu~i}u. Vu~i} je, posle ostavke na mesto generalnog sekretara, doneo odluku da napusti javni ìvot. Iako su ga prijateqi i saradnici uveravali da to ne uradi, Vu~i} je smatrao da mora na takav na~in da preuzme odgovornost za katastrofalno stawe u SRS. Odlu~io je da ne u~estvuje u sukobima koji su, kao {to vidimo, prepuni li~nih uvreda i diskvalifikacija ispod svakog nivoa kaè na{ sagovornik. On nije hteo da prognozira koliko }e trajati Vu~i}evo distancirawe od politike. Trenutno to niko ne moè da proceni. On je veoma emotivno podneo cepawe SRS, u koju je uloìo sve {to je imao. Sada, kada je ta pri~a zavr114
{ena, svima nama, wegovim prijateqima, ostaje nada da }e uskoro nastaviti da se bori za promene u Srbiji, kaè sagovornik na{eg lista. Tomislav Nikoli} je za Ve~erwe novosti izjavio da sa 18 poslanika i Aleksandrom Vu~i}em u ponedeqak po~iwe stvarawe politi~ke stranke. [ef novoformirane poslani~ke grupe Napred Srbijo o~ekuje da }e mu se Vu~i} pridruìti. ûo sam se sa Vu~i}em vi{e puta posle sednice Centralne otaybinske uprave. Verujem da ga je tok te sednice i definitivno ubedio da sa tim qudima u toj stranci vi{e nema {ta da traì kazao je Nikoli}. On je najavio i da }e u ponedeqak sa svojim budu}im politi~kim saborcima po~eti dogovore o svim detaqima neophodnim za osnivawe stranke. Stavi}emo na papir programske ciqeve nove partije i napisa}emo strana~ki statut. Do kraja ove nedeqe trebalo bi da bude zavr{en ceo posao oko registracije o~ekuje Nikoli}, ali dodaje da jo{ nije odlu~io o imenu stranke. Razmi{qamo jo{ o imenu. îm budemo na{li najboqe re{ewe, sa~ini}emo i novi logo stranke. Kre}emo ispo~etka, davno je to bilo kada sam formirao stranke, ali iskusan sam u tome kazao je Nikoli}. Dragan Todorovi}, {ef poslani~kog kluba SRS u Skup{tini Srbije, povodom izjave Borisa Tadi}a da bi sara|ivao i sa wim, ako se on ne boji kletvi, kaè da ga te izjave ne dodiruju. Prema wegovim re~ima, sa predsednikom republike opozicija nema {ta da traì. [ta predsednik republike ima da razgovara sa strankama opozicije? O~ito da Boris Tadi} nije nau~io neke stvari, nego to jo{ i javno saop{tava gra|anima. SRS je najja~a stranka u opoziciji, i kao takva delova}e u parlamentu. U~estvova}emo u radu parlamenta, ali u onoj meri i na takav na~in da ne na{kodimo dràvi i gra|anima kaè Todorovi}. Todorovi} napomiwe da je, pored uzurpirawa celokupne vlasti, Tadi} po~eo da kontroli{e i stranke opozicije. Predsednik republike ne sme direktno ili indirektno da se me{a u zakonodavnu i u sudsku vlast. Sada je pre{ao i na druge oblasti, po~ev{i od toga da potkupquje qude i kontroli{e opoziciju. SRS to nikada ne}e dozvoliti nagla{ava Todorovi}. Prema re~ima Pop-Lazi}eve, u SRS nema struja, {to je dokazala i sednica Centralne otaybinske uprave, kada je jednoglasno odlu~eno da se iz stranke iskqu~e Tomislav Nikoli} i poslanici koji su s wim. Ona je naglasila da je [e{eq bio zadovoqan, kao i svi u SRS, po{to je najvi{i organ stranke izme|u dva kongresa pokazao odlu~nost da ostane na liniji politike SRS i osudi poku{aj jedne grupe da se odmetne i rasturi stranku. Pop-Lazi}eva je ocenila da je dugo planirano rasturawe stranke i da su u to ume{ani reìm i stranke obave{tajne slu`be. Sad nam svakodnevno otimaju prostorije, otete su nam prostorije Op{tinskog odbora u Kikindi, Vrwa~koj Bawi, Smederevu i Subotici, i to sve uz pomo} policije, {to govori da je reìm ume{an u to rekla je PopLazi}eva.
115
Ona je optuìla Nikoli}a za saradwu sa vlastima, rekav{i da on vrbuje odbornike za formirawe lokalne vlasti i dodala da }e snagu svoje nove stranke Nikoli} morati da pokaè na izborima, a ne tako {to }e otimati mandate i odbornike SRS-a. Potpredsednica Srpske radikalne stranke Gordana Pop-Lazi} ocenila je da to {to se generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i} ne ogla{ava o stawu u stranci, dovoqno govori da on nije dorastao situaciji u stranci i dràvi. Pop-Lazi}eva je na konferenciji za {tampu rekla da ne zna gde je Vu~i} i da niko zvani~no s wim nije kontaktirao. Vaqda wegova majka zna gde je, ja mu nisam majka. Ne znam gde je Vu~i} rekla je Pop-Lazi}eva. Znam da mi Gordana Pop-Lazi} nije majka, i veoma sam sre}an zbog toga, rekao je Aleksandar Vu~i} za Pravdu, ali nije èleo da komentari{e ni wene, ni ostale izjave, kao ni svoju odluku da napusti politiku. Neboj{a Stefanovi}, ~lan SRS i pomo}nik generalnog sekretara, u razgovoru za Pravdu otkriva da napu{ta stranku i da prelazi u klub Tomislava Nikoli}a. Ve} danas }u saop{titi rukovodstvu stranke da napu{tam stranku i da idem sa Nikoli}em. Jednostavno, ne mogu sebe da zamislim u stranci sa qudima koji kunu tu|u decu i unuke obja{wava Stefanovi}. Kako kaè, on je ve} imao nekoliko razgovora sa Nikoli}em. Kada je Tomislav oformio svoj poslani~ki klub i kada je postalo jasno da su podele neizbe`ne, pozvao sam ga i rekao mu da sam uz wega. Pruìo sam mu podr{ku. Pri~e da je Nikoli} zvao funkcionere i ~lanove stranke da lobira su potpune izmi{qotine. Ko je hteo sa wim, pozvao ga je i rekao. Nikoli} nikoga nije zvao kazao je Stefanovi}. Pri~e da }e Aleksandra Vu~i}a u stranci zameniti Nemawa [arovi} na mestu generalnog sekretara, Stefanovi} ocewuje kao sme{ne. Prvo, iskreno se nadam da }e Vu~i} krenuti sa nama. A te najave da kao wegovog naslednika vide [arovi}a su najblaè re~eno sme{ne. Zar posle Vu~i}a da do|e ~ovek koji je jedino poznat po tome {to se la`no predstavqao da je iz Vrawa kako bi dobijao dnevnice podse}a Stefanovi}. Intervju sa Jorgovankom Tabakovi}, ènom koja je u danima pu~a bila uzdanica Tomislava Nikoli}a, objavquje Pravda, 15. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Jorgovanka Tabakovi}, poslanica kluba Napred Srbijo, naslovom Radikali su uz Tomu i podnaslovom Stra{no je kad ~ujete da vas zovu izdajnikom i pla}enikom, ali je jo{ stra{nije kad u sali sede va{i prijateqi i sve to slu{aju }utke, pognute glave. Unutar intervjua su dva antrfilea sa naslovima Todorovi}u èlim uspeh i Nije va`no ko je kriv. Ovo nije bio prvi put da Tabakovi}ka napu{ta Srpsku radikalnu stranku, ve} je jednom cepala ~lansku kartu, ali joj je opro{teno. Kada se vratila u stranku, obja{wavala je svoje pona{awe kao plod zdravstvenih problema, ali ~ini se da su ipak materijalna pitawa kod ove osobe na prvom mestu. Ubrzo po pdlasku sa Nikoli}em, Tabakovi}ka je dobila novi stan.
116
Jorgovanka Tabakovi}, poslanica novooformqenog kluba Napred Srbijo, u intervjuu za Pravdu kaè da je odlazak sa Tomislavom Nikoli}em bio neminovan, jer je to jedini na~in da ostane verna sebi i ideji srpskog nacionalizma. Kako kaè, odluku je donela u krugu porodice, dok su je qudi iz SRS druge porodice, kako ih je zvala godinama strahovito razo~arali. [ta je bilo presudno da odete sa Tomislavom Nikoli}em? Oti}i sa Tomislavom Nikoli}em u stvari zna~i ostati veran ideji srpskog nacionalizma, programu SRS, ali i biti odan sebi i stavovima koje iznosim u javnosti. Odgovornost za re~ datu gra|anima u izbornim kampawama, iza koje stoji moje li~no uverewe, a stajao je i strana~ki program, strana~ko rukovodstvo, ~lanstvo... Da li ste dugo razmi{qali o toj odluci? U ìvotu donosimo neke odluke koje su neopozive, odluke koje predstavqaju Rubikon za vas i za nekog drugog. Ovo je takva odluka. Iznu|ena. Da li su vas svojim pona{awem uvredama, pretwama, bacawem kletvi razo~arali va{i doskora{wi saborci? Svako od nas bira meru po{tovawa drugih, ali i samog sebe. To je pravo svakog pojedinca, ali je i odgovornost pojedina~na. Re~i su opasno oru`je i wihova upotreba nije jednostavna. Ko vas je najvi{e od wih razo~arao? Radije }u imenovati krivce za lo{ ìvot u Srbiji: vlast koja donosi pogre{ne politi~ke odluke. To je smisao mog bavqewa politikom. Da li o~ekujete da sa novom strankom ostvarite uspeh SRS? O~ekujem da zna~ajno doprinesemo boqem ìvotu, poboq{awem lo{ih zakona. Rezultat tih lo{ih zakone je da se danas u Srbiji lako zaduùjemo i uvozimo, umesto da se otvaramo za investicije i izvozimo. Da li vas je zvao [e{eq od kada je Nikoli} podneo ostavku, i da li je poku{ao da uti~e na vas? Ne. Voja, kojeg ja poznajem od 1992. godine do marta 2003, to nikada ne bi uradio. Umeo je da predvi|a, da stvara doga|aje, a ne da reaguje na wih. Qudi koji mene poznaju znaju da ja jesam disciplinovan timski igra~, ali da ne vaìm za osobu koju je mogu}e nagovoriti da promeni odluku. Da li Vu~i} ide sa vama? Verujem da ho}e. Ja sam svoju odluku donela sama i smatram da to svako od nas mora da uradi tako, bez nagovora. Kako ste odlazak iz SRS objasnili svojoj porodici i prijateqima? Nije bilo potrebe za posebnim obja{wewima. Sa svojom decom, zrelim i odraslim osobama kojima se ponosim, svakodnevno delim svoja razmi{qawa, radosti i dileme. Moja porodica i prijateqi su mi pomogli da donesem ovu odluku. Da li vas boli {to ste izba~eni iz SRS i ozna~eni kao izdajnik i pla}enik? Od kada znam za sebe bila sam imuna na pohvale i aplauze, ali i na klevete. SRS je bila moja porodica, ali to su sasvim konkretni qudi, od kojih su mi mnogi bili prijateqi i zato nije svejedno kad to ~ujete. Ali je jo{
117
teè kada ti va{i prijateqi sve to slu{aju }ute}i, pognute glave, znaju}i, kao i vi, da je to kleveta. Kada jednog dana budete imali priliku da pri~ate sa [e{eqem o~i u o~i, {ta }ete mu re}i i {ta o~ekujete da on kaè vama? Iznad svega èlim da se Voja [e{eq {to pre vrati svojoj porodici. Nadam se da }e se to desiti uskoro. Radovala bih se tom susretu. Da li }e Todorovi} mo}i da se sna|e na novoj funkciji? Za{to se ne bi sna{ao? Posao sa qudima je i do sada bio wegov posao. O~ekujem da mu saradnici u tome pomognu i èlim im uspeh u svakom smislu. Ko je kriv za raspad SRS? O tome }emo pri~ati u neka mirnija vremena. Za Srbiju i wene gra|ane mawe je va`na tema ko je kriv, va`nije je {ta da se radi i ko }e u~initi da oni ìve dostojno ~oveka. U rubrici Politika, Borba, 15. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom Oslabqen otpor opozicije? i podnaslovom Posle deqewa SRS otpor opozicije, u odnosu na vladaju}i blok, }e sigurno oslabiti, procewuju analiti~ari, uz uverewe da bi Tomislav Nikoli} sa partnerima mogao da dobije podr{ku tre}ine bira~kog tela doju~era{wih radikala. Tekst sadrì dva antrfilea sa naslovima Nije dorastao...!? i O~ekivano. Deqewem Srpske radikalne stranke na dve suprotstavqene strane sigurno }e oslabiti otpor opozicije u odnosu na vladaju}u koaliciju, ocenio je direktor agencije Strateyik marketing Sr|an Bogosavqevi}. Doskora su radikali bili pojedina~no najja~a stranka u Srbiji, ali posledwih meseci taj epitet pripada Demokratskoj stranci, rekao je Bogosavqevi} Televiziji B92 i dodao da je nesporno da su SRS i DS bile dve najve}e stranke u dràvi. Posledwi izbori su pokazali ogromnu popularnost Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a, podsetio je Bogosavqevi} i dodao da veruje da bi wih dvojica i sada na izborima pro{li boqe nego drugi pol stranke. On smatra da bi Tomislav Nikoli}, koji je zajedno sa 17 poslanika izba~en iz SRS, mogao sada da dobije podr{ku tre}ine bira~kog tela Srpske radikalne stranke. Ukoliko bi mu se pridruìo (generalni sekretar Aleksandar) Vu~i} i biv{i funkcioner SRS Maja Gojkovi}, sigurno bi Nikoli} dobio polovinu tog bira~kog tela, smatra direktor Strateyik marketinga. Programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Marko Blagojevi}, ocenio je da }e rejting Srpske radikalne stranke i budu}e partije ~ije je osnivawe najavio Tomislav Nikoli}, zavisiti od politike koju svaka od tih stranaka bude vodila. Blagojevi} je Tanjugu izjavio da }e to zavisiti i od toga ko }e stati uz Nikoli}a, a tako|e i od na~ina na koji }e se stvari doga|ati na lokalnom nivou, jer su za dobijawe podr{ke potrebni, pre svega, qudski resursi. Budu}a partija Nikoli}a ima veliki potencijal, smatra Blagojevi}, ocewuju}i da }e podr{ka SRS-u zavisiti i od onih koji ostanu u stranci i od budu}e politike radikala.
118
Ukoliko se SRS opredeli za svojevrsnu ekstremizaciju, oni }e sami sebi limitirati veli~inu bira~kog tela, jer u Srbiji ne postoji toliko veliki broj qudi kojima je privla~na ta politika, smatra Blagojevi}. Blagojevi} procewuje da u Srbiji postoji oko 500 do 600 hiqada tvrdih nacionalista, od kojih ne glasaju svi za SRS. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikoli}, izjavio je da }e sa 18 narodnih poslanika i Aleksandrom Vu~i}em u ponedeqak zvani~no po~eti stvarawe nove politi~ke partije. Nikoli} je za Ve~erwe novosti rekao da veruje da }e Vu~i} uskoro da podnese ostavku na mesto generalnog sekretara Srpske radikalne stranke (SRS) i da }e mu se odmah pridruìti. On je kazao da se sa Vu~i}em ~uo vi{e puta posle sednice Centralne otaybinske uprave, na kojoj je Nikoli} izba~en iz stranke. Verujem da ga je tok sednice i definitivno ubedio da sa tim qudima u toj stranci vi{e nema {ta da traì, kazao je Nikoli}. On je naveo da }e u ponedeqak sa svojim budu}im politi~kim saborcima po~eti dogovore o svim detaqima neophodnim za osnivawe stranke. Stavi}emo na papir programske ciqeve nove partije i napisa}emo strana~ki statut. Do kraja ove nedeqe trebalo bi da bude zavr{en i ceo posao oko registracije, naveo je Nikoli} i dodao da jo{ nije odlu~io o imenu stranke. Gordana Pop-Lazi} je ocenila da je Centralna otaybinska uprava SRSa pokazala da u toj partiji nema frakcija i struja, ve} da su radikali jedinstveni i odlu~ni u sprovo|ewu izvorne ideologije stranke. Prema wenim re~ima, lider radikala Vojislav [e{eq je izrazio zadovoqstvo zbog pokazanog jedinstva i visokog stepena odlu~nosti da najvi{i organ stranke, izme|u dva kongresa, ostane na zvani~noj partijskoj liniji. Pop-Lazi} je optuìla doskora{weg zamenika predsednika stranke Tomislava Nikoli}a da je sukob u stranci dugo planirao i da su u to bile ume{ane strane i doma}e tajne slu`be bezbednosti. Op{tinski odbor SRS u Ba~koj Palanci saop{tio je ju~e da je jednoglasno podrào politiku SRS-a i wenog predsednika dr Vojislava [e{eqa. Ba~kopalana~ki radikali su istakli da ostaju verni programu, osnovnim politi~kim principima i Statutu SRS-a, dodaju}i da je o~igledno da je akcija razbijawa stranke unapred planirana. Potpredsednica Srpske radikalne stranke (SRS) Gordana Pop-Lazi} izjavila je ju~e da to {to se Aleksandar Vu~i} jo{ nije oglasio po pitawu sukoba u stranci, pokazuje da nije dorastao situaciji u toj partiji i dràvi. Na konferenciji za novinare Pop-Lazi} je rekla da se niko iz stran ke nije zvani~no ~uo sa Vu~i}em i da ona ne zna gde se on nalazi. Ne znam gde se on nalazi, vaqda wegova majka zna, ja mu nisam majka i ne interesuje me gde je, rekla je potpredsednica SRS-a. Velika ve}ina gra|ana o~ekivala je podele u Srpskoj radikalnoj stranci i pre nego {to je raskol u wenom vrhu zvani~no obelodawen, pokazala je ovonedeqna anketa na Tanjugovom sajtu.
119
Na pitawe da li }e u Srpskoj radikalnoj stranci do}i do podele, od ukupno 647 anketiranih, ~ak 543 (83,93 odsto) gra|ana odgovorilo je potvrdno, a wih 87 (13,45 odsto) odri~no. Neodlu~nih je bilo svega 2,62 procenata, odnosno wih 17. Cepa}e se i DS naslov je intervjua sa predsednikom Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenadom ânkom, koji donosi Kurir,15. septembra 2008. godine. Podnaslov teksta je Posle raskola u SRS najja~a stranka postaje DS. Ne treba zaboraviti da, dok je neprijateq jak, nema mesta za podele unutar stranke, ali sada se bojim da i unutar DS moè do}i do nekih sukoba i podela. Intervju sadrì dva antrfilea sa naslovima Inventivnost na delu i Ofucano dosadan DSS. Lider LSV Nenad ânak u intervjuu za Kurir kaè da je o~ekivano da u SRS do|e do raskola, jer je to jedna od najve}ih partija u Srbiji, koja godinama bezuspe{no poku{ava da do|e na vlast. Ne moè stranka koja uporno poku{ava da do|e na vlast stalno da gubi. [e{eq i Nikoli} su se nebrojeno puta kandidovali i uvek gubili. Jednostavno, sve to mora da isfrustrira i da odvoji onaj deo stranke koji je politi~ki pragmati~niji i koji ne èli vi{e da bude poligon za le~ewe palete [e{eqevih frustracija. Da li {ef radikala priprema sebi teren za povratak iz Haga? Postoje mi{qewa da tera one koji su politi~ki oja~ali. Ne verujem u tu teoriju. Za{to bi [e{eq cepao svoju stranku da bi do{ao na ~elo ne~ega {to ima 8-10 procenata podr{ke u narodu. Uostalom, mislim da nije u pitawu uklawawe pojedinaca i u prilog tome najboqe govori ~iwenica da odlazak Maje Gojkovi} nije poremetio stranku. Istina, ne treba porediti ja~inu politi~ke li~nosti Nikoli}a i Gojkovi}eve. [ta mislite, na koju stranu }e Aleksandar Vu~i}? Pitajte wega! Prema mom mi{qewu, on se ne nalazi ni u jednoj od ove dve struje. On bi mogao da bude vo|a urbanog neokonzervativizma! Da li }e odlazak Tomislava Nikoli}a oslabiti stranku i da li wegova nova partija ima {anse na politi~koj sceni Srbije? Naravno da }e je oslabiti. Uzmite u obzir da Vojislav [e{eq ve} pet godina nije tu, nema kontinuiteta, a u me|uvremenu se u Srbiji mnogo toga desilo. Za to vreme stranku su vodili Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} i dosta naroda }e, jednostavno, i}i za wima. Mislim da }e ta stranka mo}i da odvu~e i polovinu glasa~a SRS. Tako|e, i glasa~i SRS nisu vi{e onako fanati~ni i spremni da koqu sve {to mrda ako im to Vojislav [e{eq kaè. Ko ima najvi{e koristi od toga? DS, naravno, jer }e SRS biti dvostruko slabija. Mewa se bipolarnost na politi~koj sceni u Srbiji i DS postaje najve}a, najzna~ajnija i najorganizovanija stranka. Me|utim, ne treba zaboraviti da, dok je neprijateq jak, nema mesta za podele unutar stranke, ali kada je neprijateq slabiji i ja se bojim da i unutar DS moè do}i do nekih sukoba ili podela. Ne danas ili sutra, ali mogu}e je. Da li je opozicija u Srbiji trenutno dovoqno jaka da smeni predsednicu Skup{tine?
120
Ne. Sada }e neko vreme stvari u Srbiji funkcionisati po direktnim planovima DS. Vide}emo kako }e se daqe stvari razvijati. Pristali ste da podràvate vladu u kojoj je SPS. Da li }ete sutra podràti vladu u kojoj je Tomislav Nikoli}? Kad sam pristajao na ovu vladu, pristao sam na mawe zlo. Da li da u vladi imamo Ko{tunicu dr Vojislava, Vequ Ili}a i Ivicu Da~i}a, ili samo Da~i}a, pristao sam na ovo drugo. Ne znam {ta bi trebalo da se dogodi pa da podrìm vladu sa Tomislavom Nikoli}em. Ipak, mislim da treba postaviti obrnuto pitawe, da li bi Tomislav Nikoli} podrào vladu sa Nenadom ânkom? Najavili ste izdvajawe posebnog poslani~kog kluba LSV? Da, ja se vra}am u Skup{tinu Srbije i ima}emo svoj klub. Mi smo ga i ranije imali, jer se to pokazalo kao dobra stvar. Jednostavno, ima}emo vi{e vremena za govornicom. Nije u pitawu promena politike u odnosu na listu Za evropsku Srbiju. Jednostavno, prakti~nije je. Tomislav Nikoli} je za danas najavio osnivawe nove stranke. [ta mislite koje ime bi joj odgovaralo? S obzirom na to koliko su do sada bili inventivni, verovatno Radikalna srpska stranka (RSS)! Da li su u DSS i NS u pravu kad tvrde da novi statut Vojvodine vodi ka wenom otcepqewu? Oni su ofucano dosadni! [ta to oni brane? Srbiju od Vojvodine, Vojvodinu od Vojvo|ana? Pa, sve {to su branili oti{lo je. Koliko se se}am, oni su najvi{e zapomagali da Crna Gora ostane u zajednici, ~ak su i neke besplatne vozove organizovali, pa {ta je bilo?! [ta je bilo kad je Kosovo proglasilo nezavisnost? Zapalili dva kontejnera na granici! Mislim da bi Ko{tunica dr Vojislav i Veqa Ili} trebalo da se presele u Lipqan, recimo, pa da kaù evo, mi }emo da budemo sa na{im narodom, a ne da sede u Beogradu. Ko{tunica u nekakvoj mi{joj rupi, i bavi se politikom. Kako ih nije sramota da glas puste. Izjavu biv{eg premijera Srbije Zorana @ivkovi}a objavquje Kurir,15. septembra 2008. godine, u rubirici Vesti. Priznajem da mi je te{ko da izaberem izme|u Vojislava i Tomislava. Ipak, smatram da je Nikoli} uradio ono {to je morao. Glas javnosti, 15. septembra 2008. godine, objavquje tekst o mogu}em politi~kom delovawu Tomislava Nikoli}a i verzijama o obe}anim funkcijama na koje bi bio postavqen nakon odlaska iz Srpske radikalne stranke, sa nadnaslovom Tomislav Nikoli} sve ~e{}e govori da ne}e u vladu iako ga, bar zvani~no, niko dosad nije ni zvao, naslovom Daje `migavac u desno, a skre}e levo? i podnaslovom Jelena Trivan (DS): Niko nije pomiwao ulazak Nikoli}a u vladu. Nikola Papak (G17): Pri~a da }e da zameni Dinki}a samo pokazuje nedostatak kreativnosti u medijima. Dragan Todorovi} (SRS): Od wega me ni{ta vi{e ne bi iznenadilo, pa i da u|e u vladu. Goran Buyak: Gde ima dima ima i vatre, a ~iwenica je da Nikoli} {aqe signale na mnoge adrese. Tekst sadrì ~etiri antrfilea. Naslov prvog je LDP-a se Nikoli} ne ti~e. Drugi antrfile je sa nadnaslovom Vu~i} od121
govara na optu`be Pop-Lazi}eve i naslovom Nije mi ona majka. Nadnaslov tre}eg antrfilea je Biv{i generalni sekretar radikala na neodre|eno vreme van politi~kog i javnog ìvota, a naslov Vu~i} ni u SRS ni sa Tomom. êtvrti antrfile nosi naslov Mi{kovi} i Beko finansirali SRS. Govore}i gde sebe vidi na srpskoj politi~koj sceni, Tomislav Nikoli} je rekao da se vidi u jednoj potpuno normalnoj Srbiji u kojoj }e biti opozicija koja }e imati svoje amandmane na zakone vlade i koja }e glasati za zakone ako joj amandmani budu prihva}eni. Nikada stranka koju ja budem vodio ne}e u}i u vladu bez izbora, kazao je Nikoli}, i naglasio da je za sada nemogu}e da bude u vladi sa DS, G17 plus i SPO. Nikoli} je dodao i da bi politi~ka scena trebalo da se polarizuje i da }e na jednoj strani biti DS, a na drugoj deo SRS koji on predvodi, za koji, kako je kazao, ne zna jo{ kako }e se zvati. I tako, svako malo, doskora{wi zamenik Vojislava [e{eqa, pomiwe ni~im izazvan (ne)ulazak u vladu. Ono {to je zvani~no poznato, to je da zaista niko od sada vladaju}e garniture ni re~ nije zucnuo o mogu}em ulasku u vlast Tomislava i wegove Napred Srbijo, ili kako se ve} bude zvala wegova budu}a stranka. Dakle, to je {to se ti~e zvani~nog dela, a u onom nezvani~nom, da ne kaèmo ~ar{ijskom, postoje bar tri varijante. Prva je da je Demokratska stranka (~itaj: wihovi finansijeri) dobro platila Nikoli}u da rasturi [e{eqevu stranku i tako je definitivno skine s pijedestala najja~e opozicione stranke. Ovo, naravno, nikom ne pada na pamet da potvrdi, osim {to ini verni [e{equ tvrde da je upravo ova opcija u igri, ili barem ameri~ka CIA. Druga pri~a je da je Tadi} kao protivuslugu obe}ao Tomi da mu kako zna prona|e neko mesta{ce u vladi, a tre}a, direktno vezana za ovu drugu, je da je lideru DS i wegovima vi{e preko glave Dinki}a i wegovog pametovawa, pa bi ba{ bilo zgodno da ga zameni Toma i da lepo na miru odvladaju svoje ~etiri godine. Naravno, kao {to smo i o~ekivali, niko od predstavnika stranaka nije èleo da potvrdi da pored toliko dima igde i{ta gori. [to se nas ti~e, vide}emo u budu}nosti kakve }e biti vlade i od kojih stranaka }e biti sastavqene, a Srbija trenutno ima stabilnu vladu sa stabilnom ve}inom i ona }e sigurno imati ~etvorogodi{wi mandat. Odakle vam pri~a da }e u wu u}i i Tomislav Nikoli} sa svojom novom strankom zaista ne znam, a takvu mogu}nost zaista niko nije pomiwao, rekla nam je Jelena Trivan, portparol Demokratske stranke. Na molbu da prokomentari{e glasine o eventualnoj smeni Mla|ana Dinki}a, ~ije bi mesto popunio Nikoli}, Trivanova je rekla: To je ~ista ~ar{ijska izmi{qotina, a {to se ove vlade ti~e, u woj ne postoje apsolutno nikakve razmirice i neslagawa. Mnogo odre|eniji nije bio ni Oliver Duli}, visoki funkcioner Tadi}eve stranke, koji o sada{wem periodu nije ni{ta konkretno rekao, ali je i dodao da na slede}im izborima ni{ta ne}e biti nemogu}e, pa ~ak ni to da Tadi} i Nikoli} 2012. godine naprave zajedno vladu, jer }e prilike u Sr122
biji tada biti veoma izmewene i stranke }e morati da mewaju svoje programe, kako bi se odràle na politi~koj sceni. I u G17, stranci Mla|ana Dinki}a, ina~e ministra ekonomije i regionalnog razvoja, ostali su zate~eni na{im pitawem kao i pri~ama koje kruè. Zaista ne znam {ta da kaèm na takve pri~e koje o~igledno treba da popune nedostatak kreativnosti u medijima, jer ni u naznakama nisam ~uo da Nikoli} moè da u|e u vladu, a jo{ mawe da postoji mogu}nost da zameni gospodina Dinki}a rekao nam je Nikola Papak iz G17 plus. Dragan Todorovi}, sada prakti~no prvi ~ovek Srpske radikalne stranke, odmah iza [e{eqa, veruje da je mogu}nost da Nikoli} u|e u vladu sasvim realna opcija. Naàlost, moje iskustvo od momenta kada je Tomislav Nikoli} napustio stranku govori da vi{e ne mogu da mu poklonim nikakvo poverewe, pa i u tome kada pri~a da ne}e u vladu i da }e nastaviti da bude ~vrsta opozicija aktuelnom reìmu. Da vas podsetim, on je nedavno govorio i da ne}e inicirati i ni{ta u~initi kako bi se Srpska radikalna stranka pocepala, pa je upravo to uradio. U svakom slu~aju, sa~eka}emo da vidimo koji }e biti wegovi budu}i potezi rekao je Todorovi}. On je dodao da je Nikoli} sada smawio cenu nekim strankama u vladi, ali nije hteo da navede i kojima, osim {to je napomenuo, same }e se prepoznati. Dakle, sada je situacija takva da je daleko ve}a ponuda za ulazak u vladu, a na ovaj na~in Nikoli} nije uradio ni{ta u interesu dràve, ve} samo u korist Tadi}a i wegove Demokratske stranke kojima je sad obezbedio mnogo lagodniju poziciju, rekao je Todorovi}. Gde ima dima, tu ima i vatre, smatra Goran Buyak, politi~ki analiti~ar, i dodaje da Tomislav Nikoli} sada jednostavno poku{ava da prona|e podr{ku na mnogim stranama, po{to je na po~etku stvarawa nove politi~ke partije i pomo} mu je dobrodo{la. Nikoli} se u ovom trenutku predstavqa kao demokratski i proevropski politi~ar, verovatno mu je ciq da postane evropski Sanader i u tom delu mu je va`no da ga podràvaju i stranke na vlasti, konkretno Demokratska stranka i G17 plus. Dakle, poziv za vladu ne mora odmah da se desi, ali ukoliko ima podr{ku vlasti, onda se otvaraju brojne mogu}nosti za privilegije, kao {to su mesta u upravnim odborima, javnim preduze}ima ili u lokalnoj samoupravi, isti~e Buyak. S druge stranke, po mi{qewu na{eg sagovornika, Tomislav Nikoli} svojom upornom pri~om da ne}e u vladu i da }e biti ~vrsta opozicija aktuelnoj vlasti, poku{ava da privoli jo{ pripadnika tvrde struje u radikalima kako bi pre{li na wegovu stranu. Re~ je o staroj taktici dajem `migavac desno, a skre}em levo. Dakle, s jedne strane daje jasne signale Demokratskoj stranci da na wega moè da se ra~una, ~lanstvu stare SRS da ne kr{i izvorne radikalske principe, a tu su i pripadnici DSS i NS, koji imaju otvoren poziv da se na|u u okriqu partije Napred, Srbijo, svejedno da li }e se tako zvati ili nekako druga~ije, zakqu~io je Buyak.
123
Zoran Ostoji}, funkcioner Liberano-demokratske partije gotovo da ni na koji na~in nije èleo da komentari{e slu~aj Nikoli}. To je stvar SRS-a i nas se to apsolutno ne ti~e. Da li bi bilo dobro da i Nikoli}evi poslanici pruè podr{ku vladi kao i mi? Prvo, mi ne podràvamo vladu, mi smo u opoziciji i gotovo uvek smo protiv, osim {to smo glasali za Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu, a {ta bi Nikoli} radio i da li je ko traìo mesto za wega, zaista nas se ne ti~e bio je kratak Ostoji}. Potpredsednica SRS Gordana Pop-Lazi} izjavila je ju~e da to {to se Aleksandar Vu~i} jo{ nije oglasio po pitawu sukoba u stranci pokazuje da nije dorastao situaciji u toj partiji i dràvi. Na konferenciji za novinare Pop-Lazi}eva je rekla da se niko iz stranke nije zvani~no ~uo sa Vu~i}em i da ona ne zna gde se on nalazi. Ne znam gde se on nalazi, vaqda wegova majka zna, ja mu nisam majka i ne interesuje me gde je rekla je potpredsednica SRS-a. Prema wenim re~ima, lider radikala Vojislav [e{eq je izrazio zadovoqstvo zbog pokazanog jedinstva i visokog stepena odlu~nosti da najvi{i organ stranke, izme|u dva kongresa, ostane na zvani~noj partijskoj liniji. Pop-Lazi}eva je optuìla doskora{weg zamenika predsednika stranke Tomislava Nikoli}a da je sukob u stranci dugo planirao i da su u to bile ume{ane strane i doma}e tajne slu`be bezbednosti. Vu~i} je ne{to kasnije odbacio ove optu`be. [to se doraslosti ti~e, gra|ani }e sami proceniti ko se pona{ao dostojanstveno i zrelo, a ko ne. Znam da mi ona nije majka, ne mora da me upozorava, i veoma sam sre}an zbog te ~iwenice rekao je Vu~i} agenciji Beta. Aleksandar Vu~i} kona~no je prelomio i podneo ju~e ostavke na sve funkcije u SRS, a danas }e mandat u Skup{tini grada Beograda vratiti stranci, saznaje nezvani~no Glas. Nakon toga doju~era{wi generalni sekretar radikala obrati}e se javnosti, prvi put od kada je Tomislav Nikoli} dao ostavke na sve funkcije u SRS. A tome, odnosno Vu~i}evom }utawu, ima ve} celih 11 dana, budu}i da je Nikoli} 4. septembra rekao zbogom mestu zamenika predsednika radikala, a dan kasnije i obelodanio. Me|utim, iako {ef novog poslani~kog kluba u Skup{tini Srbije Napred Srbijo, danima pri~a da }e ve} ove nedeqe sa Vu~i}em da pravi novu stranku, tako, bar za sada, ne}e biti. Vu~i} }e danas da objavi da se na (ne)odre|eno vreme povla~i iz politi~kog i javnog ìvota tvrdi izvor Glasa blizak Vu~i}u. A da je Vu~i} podneo ostavke na sve funkcije u SRS saop{tio je sino} upravo Nikoli}. Aleksandar Vu~i} je danas podneo ostavke na sve funkcije u SRS i mislim da je to saop{tio i Draganu Todorovi}u rekao je sino} Nikoli} u emisiji Utisak nedeqe na Televiziji B92. On je dodao da o~ekuje da }e mu se ispuniti èqa da zajedno formiraju novu stranku.
124
Red je da ja saop{tim da je Vu~i} podneo ostavke jer sam ja wegov politi~ki otac. Prepustio je to meni jer èli da pokaè koliko mu je zna~ajno da ja to izgovorim kazao je doskora{wi [e{eqev zamenik. Nikoli} je naglasio i da ne moè da zamisli Vu~i}a kao generalnog sekretara u SRS-u jer tu stranku vode qudi koji ne bi voleli da mu budu roditeqi. On ne}e da ostane u toj stranci. Pretpostavqam da su samo ~ekali da ga kona~no svrstaju u red izdajnika kazao je sino} Nikoli} i napomenuo da }e se Vu~i} sigurno prikqu~iti wemu, ali da }e neko vreme biti posve}en iskqu~ivo porodici, posebno deci. Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorovi} odbio je sino} da komentari{e tvrdwe da je generalni sekretar te partije Aleksandar Vu~i} podneo ostavku na sve funkcije. Sutra o svemu mogu da dam komentar rekao je Todorovi} i dodao da takve tvrdwe sada samo Nikoli} moè da objasni. Nikoli} je sino} priznao i da su SRS u kampawama finansijski i na druge na~ine pomagali i tajkuni Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko. On je rekao da su to bile sitne stvari, kao {to je pla}awe gostovawa na TV B92 ili kori{}ewe rent-a-kara u jednoj prilici. Radikale su pomagali, kazao je Nikoli}, kao i druge stranke, i biznismeni Miodrag Kosti} Kole, Predrag Rankovi} Peconi, Miodrag Babi}. Glas javnosti, 15. septembra 2008. godine, objavquje istraìvawe o stavovima gra|ana povodom poku{aja pu~a u Srpskoj radikalnoj stranci, sa nadnaslovom Istraìvawe: Kakvi su stavovi gra|ana prema raskolu izme|u Tomislava Nikoli}a i Vojislava [e{eqa i naslovom O~ekivana podela u SRS. Unutar teksta su dva antrfilea sa naslovima Bez obzira na va{e politi~ko opredeqewe, {ta mislite, da li bi Toma Nikoli} sa novoosnovanom partijom prema{io cenzus na narednim izborima i Uzorak telefonske ankete. Posle razlaza Tome Nikoli}a i Vojislava [e{eqa dva suprotstavqena tabora upotrebqavaju najteà omalovaàvaju}a oru`ja napuwena municijom najekstremnije netrpeqivosti i sve li~i na politi~ki va{ar koji }e na politi~ku scenu Srbije doneti jo{ jednu politi~ku stranku. [ta o ovom najnovijem politi~kom raskolu misle gra|ani Srbije. Tako su gra|ani sa 68,2 odsto glasova predvideli podelu Srpske radikalne stranke na dva dela. Tokom èstokih napada na Tomu Nikoli}a, iz vrha SRS stizale su optu`be da iza Nikoli}eve ostavke stoje Tadi}, tajne slu`be (doma}e i strane), srpski tajkuni, dok se na drugoj strani moglo ~uti da je za sve najzaslu`niji [e{eq. Me|utim, najvi{e gra|ana Srbije, wih 37,8 odsto, smatra da je ostavka Nikoli}a wegov li~ni ~in i da niko nije uticao da on krene svojim politi~kim putem i da u tom ~inu nema ni~eg drugog osim politike koja vi{e ne ide onim smerom koji zacrtava Vojislav [e{eq. Na drugom mestu, najzaslu`nijih aktera za celokupni raskol u SRS, sa 34 odsto glasova, nalazi se Vojislav [e{eq, {to indirektno potvr|uje prethodni zakqu~ak.
125
Prilikom projektovawa ove mini-ankete interesovalo nas je, koliko bi ta nova stranka mogla da dobije glasova na eventualnim parlamentarnim izborima? Rezultati ankete su pokazali da bi Nikoli} sa svojom novom strankom mogao da dobije izme|u 10 i 20 odsto glasova, to smatra 29,7 odsto gra|ana. Neznatno mawe gra|ana, wih 29,0 odsto, smatra da bi Nikoli} sa novim strana~kim imiyom mogao da dobije samo ne{to vi{e iznad cenzusa, dok ne{to vi{e od petine gra|ana (21,5 procenta) smatra da bi Toma mogao da dobije ~ak i vi{e od 20 odsto glasova. U ovoj prognosti~koj trci jedno je jasno: glasovi SRS }e biti podeqeni, ali u kom odnosu to }emo saznati na prvim narednim izborima kojih, po svoj prilici, ne}e biti tako brzo. Ispitivawe javnog mwewa Srbije obavqeno je telefonskim putem u periodu od 9. do 12. septembar 2008. godine. Anketom je bilo obuhva}eno 945 ispitanika starijih od 18 godina. Anketirani su ìteqi u slede}im mestima: Beogradu, Pan~evu, Boru, Negotinu, Sokobawi, Despotovcu, Poàrevcu, [apcu, Kragujevcu, ]upriji, Velikoj Plani, Zrewaninu, Jagodini, Apatinu, Novom Sadu, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Smederevskoj Palanci, Loznici, Vaqevu, Gorwem Milanovcu, Ni{u, Smederevu i Leskovcu. Pod naslovom Deo uzroka drame Srpske radikalne stranke, Glas javnosti, 15. septembra 2008. godine, donosi pismo izvesnog Bogdana Popovi}a iz Beograda u kome moè da se pro~ita nekoliko negativnih komentara o dr Vojislavu [e{equ, ~ak i stavova o rukovo|ewu u Srpskoj radikalnoj stranci. Slu~aj doju~era{weg zamenika predsednika radikalske stranke Tomislava Nikoli}a preplavio je na{a javna glasila. Vi{e desetina analiti~ara, novinara i politi~ara nastoje da objasne {ta se desilo u radikalskoj partiji i kakva je perspektiva razdvojenih radikala. U {umi informacija ipak se uo~ava da je su{tina problema da li je normalno i logi~no da partijom upravqa ~ovek kome se sudi, pa makar u pitawu bio kontroverzni Ha{ki tribunal. Da li zatvorenik daleko od Srbije moè realno da prati zbivawa u na{oj zemqi. Pred dobrovoqni odlazak u Hag, dr Vojislav [e{eq preneo je na Tomislava Nikoli}a poslove rukovo|ewa partijom. Da li je tom prilikom rekao Nikoli}u onu famoznu re~enicu: Radi najboqe {to moè{, jer }e meni i u Hagu biti iskrivqena svest sa i ili bez i nije bitno. Bitno je da, ube|en da je nevin, dr Vojislav [e{eq mora biti ogor~en na Sjediwene Ameri~ke Dràve i Evropsku uniju, koje, najblaè re~eno, stoje iza politi~kog Ha{kog tribunala. Ogor~en ~ovek }e prirodno sa sumwom gledati na sve {to Evropska unija nudi Srbiji. I tu neminovno dolazi do iskrivqene svesti. Srpska radikalna stranka ima, kao i druge partije, odgovornost za sudbinu zemqe. Potpuno je nelogi~no da (ha{ki) zatvorenik rukovodi strankom radikala dok mu se sudi. Moè da zbuwuje ~iwenica da dr Vojislav [e{eq, bez obzira na to da li }e se nekad wegova krivica dokazati ili ne, fakti~ki opovrgava neistine o Srbiji i Srbima koje svetu name}u Sjediwene Ameri~ke Dràve i weni sateliti. Tim pre niko od rukovodstva radikala ne traì da se odrekne Vojislava [e{eqa. Ali je o~igledna neophodnost da se ne
126
prihvati wegovo rukovo|ewe strankom dok je u Hagu. Neko je postavio pitawe, zar je narod Ju`ne Afrike trebalo da se odrekne legendarnog Mendele dok je bio u zato~eni{tvu. Ali, pore|ewe sa legendarnim liderom Ju`noafri~ke unije, borcem protiv aparthejda, predsednikom Mendelom, pogre{no je, jer je predsednik Mendela bio lider porobqenog stanovni{tva Unije koga je podràvao ceo slobodoqubivi svet. Vojislav [e{eq nije legenda, a wegova politika i ideologija se ne mogu poistove}ivati sa te`wama srpskog naroda. Ve}inski deo radikala }e nadaqe po{tovati lik svog vo|e i pomaga}e mu u wegovoj borbi u Hagu. Ali, bilo bi mudro da [e{eqevi radikali shvate da bi bilo dobro i za stranku i Srbiju da zamrznu wegovu funkciju predsednika stranke i prekinu primawe wegovih direktiva dok je u Hagu. Tomislav Nikoli} je u pravu kada je ovih dana rekao da neizja{wavawe Aleksandra Vu~i}a u ovakvoj situaciji nema smisla. Ali taj nedostatak smisla i jeste posledica nerazumevawa su{tine problema. Tomislav Nikoli} je u vi{e prilika pomiwao da ima problema sa dr [e{eqom, odlu~io je da vi{e ne prima wegove direktive. To moè da bude kqu~ni momenat u sada{woj drami Srpske radikalne stranke. Da li je, me|utim, ta odluka dovoqna da se i Tomislav Nikoli} odrekne nekih manira ili shvatawa koja ne spadaju u ideologiju ili politiku, ali zbog kojih su gledaoci TV prenosa iz Skup{tine dovo|eni do protesta. Me|utim, iz te va`ne Nikoli}eve promene, verujem, nasta}e i druga~ije pona{awe izdvojenih radikala, ne toliko u politici, koliko u po{tovawu parlamentarnih normi pona{awa u Skup{tini i van we. Moè se o~ekivati da }e Tomislav Nikoli}, ukoliko stabilizuje svoj projekat reforme politike radikala, zauzeti zna~ajno mesto na srpskoj politi~koj sceni. Ve~erwe novosti, 15. septembra 2008. godine, objavquju tekst koji sadrì izjave potpredsednika Srpske radikalne stranke Gordane Pop-Lazi}, sa nadnaslovom Generalni sekretar Srpske radikalne stranke ne vidi vi{e sebe u Magistratu i sa Nikoli}em pravi novu partiju, naslovom Vu~i} ne}e sa jastrebovima i podnaslovom Ostavka na funkcije. Vratio mandat u Skup{tini Beograda. Mogu} i odlazak iz politike. Unutar teksta su tri antrfilea. Nadnaslov prvog je Nemawa [arovi} o tome da li je novi gensek SRS, a naslov je Nisam izabran. Drugi i tre}i antrfile nose naslove Jutro pametnije i Peticija Medvedevu. Srpsku radikalnu stranku ju~e po podne napustio je i ~ovek broj tri, Aleksandar Vu~i} podneo je ostavku na sve funkcije u partiji, i vratio odborni~ki mandat u Skup{tini grada Beograda. Posle ovog Vu~i}evog poteza, on je na pragu nove stranke ~ije osnivawe }e koliko danas da zapo~ne Tomislav Nikoli}. Nezvani~no saznajemo da bi, sada ve} biv{i, generalni sekretar radikala u toku dana trebalo da se sastane sa Nikoli}em i poslanicima wegovog kluba Napred Srbijo, a pre toga bi trebalo da se obrati novinarima posle duè medijske samoizolacije. Ipak, to jo{ ne zna~i da }e Vu~i} i uzeti ~lansku kartu nove stranke, jer, kako nam prenose na{i izvori, otvorena je ~ak i opcija da se on povu~e iz politike! Kako smo saznali, Vu~i} je podneo ostavku nezadovoqan po127
sledwim potezima, a naro~ito kadrovskim rokadama pod krovom zemunskog Magistrata. Spekulacije da je na Vu~i}evom mestu ve} vi|en {ef beogradskog odbora SRS i novi [e{eqev miqenik Nemawa [arovi}, samo su biv{eg generalnog sekretara radikala u~vrstile u uverewu da mu u starom jatu nije mesto. Novi lom u [e{eqevoj stranci nagove{ten je ve} ju~e po podne, kada je potpredsednica Gordana Pop-Lazi}, kao da je ve} znala za Vu~i}evu odluku, o{tro ocenila wegovu kolebqivost. Tome je, verovatno, doprinela i najava Nikoli}a za Novosti da }e ve} danas sa Vu~i}em okrenuti novu politi~ku stranicu. To {to se Aleksandar Vu~i} jo{ nije oglasio po pitawu sukoba u stranci pokazuje da nije dorastao situaciji u partiji i dràvi o{tra je bila potpredsednica SRS Gordana Pop-Lazi}. Vu~i} je u izjavi za Novosti odmah odbacio optu`be Pop-Lazi}eve. [to se doraslosti ti~e, gra|ani }e sami proceniti ko se pona{ao dostojanstveno i zrelo, a ko ne uzvratio je Vu~i}, koji je proteklih dana }utao o sukobu u SRS. Jedino je poru~ivao da se jo{ ne izja{wava, ali o~igledno ju~e nije mogao da ne odgovori na o{tre kritike iz SRS. Pop-Lazi}eva je u svojoj besedi pred novinarima naglasila i da se niko iz stranke nije zvani~no ~uo sa Vu~i}em, te da ne zna kojoj strani bi mogao da se prikloni. Ne znam gde se on nalazi, vaqda wegova majka zna. Ja mu nisam mama i ne interesuje me gde je rekla je potpredsednica radikala. Vu~i} joj nije ostao duàn. Znam da mi ona nije majka, ne mora da me upozorava, i veoma sam sre}an zbog te ~iwenice kazao je Vu~i} za Novosti. Mada za na{ list nije èleo da potvrdi da je Nikoli} wegov kona~an izbor, Vu~i}ev sarkazam u replici Pop-Lazi}evoj najboqe je odslikao kom bloku je bliì. Novosti, ina~e, saznaju da se Vu~i} od petka nekoliko puta ~uo sa Nikoli}em i da mu je decidno poru~io da sebe vi{e ne vidi u SRS pod vo|stvom [e{eqevih jastrebova. A, iako su samo pre tri dana iz stranke iskqu~eni Nikoli} i wegovi sledbenici, Pop-Lazi}eva je ocenila da je Centralna otaybinska uprava SRS pokazala da u toj partiji nema frakcija i struja, ve} da su radikali jedinstveni i odlu~ni u sprovo|ewu izvorne ideologije stranke. Svi ostali koji misle da imaju neku novu ideologiju moraju da traè prostor u politi~kom ìvotu na{e zemqe, ali bi morali da iza|u na izbore i da dokaù da su sa tom idejom i ideologijom osvojili neke glasove, ovako su ukrali mandate SRS naglasila je Pop-Lazi}eva. Ona tvrdi i da je [e{eq zadovoqan zbog pokazanog jedinstva i visokog stepena odlu~nosti da najvi{i organ stranke, izme|u dva kongresa, ostane na liniji partijskog programa. U raskol u SRS sigurno je ume{an reìm, strane i doma}e obave{tajne slu`be smatra Gordana Pop-Lazi}.
128
Ona je optuìla Nikoli}a i wegove pristalice da otimaju prostorije op{tinskih odbora, i da su ve} otete u Kikindi, Vrwa~koj Bawi, Smederevu i Subotici, i to, kako tvrdi, uz pomo} policije. Aleksandar Vu~i} i daqe je generalni sekretar SRS, izjavio je ju~e za Novosti Nemawa [arovi}, funkcioner radikala. Mediji su objavili da ste vi novi generalni sekretar umesto Vu~i}a? To su zaista gluposti. To je jo{ jedna medijska la`, spekulacija i farsa u posledwih sedam dana uperena protiv SRS. Dakle, niste izabrani na tajnom sastanku po nalogu lidera radikala Vojislava [e{eqa? Da sam izabran, dobili biste saop{tewe stranke. Verujete li da }e Vu~i} ostati ~lan SRS? Jeste li ~uli da je izjavio druga~ije? Tomislav Nikoli} tvrdi da je Vu~i} na wegovoj strani? Ne mogu da komentari{em laì i gluposti. Po{to smo saznali da Vu~i} vi{e nije u SRS, i posle sino}ne potvrde Tomislava Nikoli}a da je biv{i gensek o ostavci obavestio Dragana Todorovi}a, Novosti su pozvale potpredsednika radikala. Nemam nikakav komentar. Sa~ekajte, jutro je pametnije od ve~eri {turo nam je saop{tio Todorovi}. Srpska radikalna stranka uputi}e peticiju predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu i zatraìti da se on pred Savetom bezbednosti Ujediwenih nacija zaloì autoritetom i uticajem svoje zemqe da se lideru SRS Vojislavu [e{equ ne dodeli branilac, ve} da se brani sam pred Ha{kim tribunalom najavila je potpredsednica stranke Gordana Pop-Lazi}. Peticija predsedniku Rusije bi}e upu}ena preko ambasadora Ruske Federacije u Beogradu Aleksandra Konuzina, a prema re~ima Pop-Lazi}eve, SRS o~ekuje da }e ruski predsednik razmotriti zahtev i zaloìti se pred SB UN da se [e{equ ne dodeli branilac. Potpredsednica SRS je na konferenciji za {tampu naglasila da je u toku prikupqawe potpisa gra|ana Srbije za peticiju i da }e oni biti parcijalno, svake nedeqe, predavani ruskoj ambasadi u Beogradu. Pres, 15. septembra 2008. godine, objavquje komentar Milo{a Gari}a sa naslovom Tri praseta. Gari} je jedan od retkih novinara koji se osmelio da kaè u ~emu je su{tina; Nikoli} je samo rezervna varijanta Borisa Tadi}a. Posle raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, u sveop{toj euforiji i halabuci koja je nastala, sti~e se utisak da su, osim luzera Ko{tunice i Veqe Ili}a, svi ostali politi~ki akteri sre}ni na svoj na~in. Tomislav Nikoli} jer je sa grba~e skinuo neura~unqivog kuma, Vojislav [e{eq jer je sada opet jedini srpski patriota, a stranke na vlasti zato {to su radikalima zubi polomqeni i vi{e nisu ozbiqna pretwa. Tri ~oveka, me|utim, nemaju razlog za preterano slavqe. To su Ivica Da~i}, êdomir Jovanovi} i Mla|an Dinki}. Razlozi zbog kojih wima ne ide u prilog Nikoli}eva solo karijera mo}i }e da se pipaju vrlo brzo, i pre slede}ih parlamentarnih izbora.
129
Treba samo pogledati novu sliku srpske skup{tine, i odmah je jasno {ta se u ovom politi~kom zemqotresu dogodilo. Nikoli}ev novi klub Napred Srbijo je sa 18 poslanika u startu pretekao LDP i SPS, ~ime je wihov zna~aj i koalicionu mo} doveo u pitawe. U slu~aju da biv{i radikal nastavi umereno desnu politiku i usagla{avawe kqu~nih dràvnih stavova sa Borisom Tadi}em, eto nevoqe za Ivicu i êdu. Kao u pri~i o tri praseta, Jovanovi} i Da~i} bi sada trebalo da znaju da su wihove parlamentarne ku}e sazidane od papira, i da }e tomisti mo}i da ih oduvaju u svakom trenutku. Nabildovane nerealnim uticajem, koji su spletom okolnosti prigrabili, {efove LDP-a i SPS-a o~ekuje vrtoglav pad cene na politi~kom trì{tu. Jer, ono {to je bilo nemogu}e dok se Nikoli} nalazio u zagrqaju Todorovi}a i Mir~i}a, sasvim je izvesno da }e se dogoditi u periodu koji je pred nama. Svaki milimetar pribliàvawa Tome i Borisa, kao dvojice najja~ih politi~kih figura u zemqi, zna~i}e smrt za pijavice koje su se naka~ile na dràvne jasle i sisaju krv gra|ana Srbije. A pijavica je sada toliko da je i predsednik DS-a re{io da se obra~una sa onima u wegovim redovima. Jedna od wih je i tre}i junak ove pri~e. Sa rejtingom koji odgovara temperaturi u januaru, stranka Mla|ana Dinki}a u srpskom parlamentu ima ~ak 24 mesta! Dinki}ev uticaj je ogroman, ~ovek vodi svoju politiku i ba{kari se u srpskoj vladi. Ali, i wega, kao Ivicu i êdu, ~eka uragan. Toma Nikoli} hvata vazduh, bi}e zanimqivo kad po~ne da duva. Politika, 15. septembra 2008. godine, objavquje Fonetovu vest koja sadrì izjave otpadnika Tomislava Nikoli}a u kojima iznosi ~iste laì o dr Vojislavu [e{equ, znaju}i da ovaj nema mogu}nosti da mu odgovori. ^lanak je sa naslovom Nikoli}: Udar na SRS i podnaslovom [e{eq iz pritvora Ha{kog tribunala naru~uje tu~e u op{tinskim odborima posle raskola u partiji, tvrdi donedavni zamenik predsednika SRS. Unutar teksta je jo{ jedna vest agencije Fonet sa naslovom Nikoli}: Vu~i} podneo ostavku. Donedavni zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je sino} da je tu partiju neko, obi~no wen predsednik Vojislav [e{eq, zaustavqao tri dana pred izbore, tempiranim izjavama poput onih da je Zvezdan Jovanovi} (ubica premijera Zorana \in|i}a), novi Gavrilo Princip, da Srbija nikad ne}e u}i u EU, ili da radikali nikad ne}e u koaliciju sa Vojislavom Ko{tunicom i Borisom Tadi}em. Ako kaète svojim najodgovornijim qudima: ~eka}emo da narod preko 50 procenata glasa za nas, to zna~i da vi nikad ne}ete do}i na vlast, istakao je Nikoli} u emisiji Utisak nedeqe na TV B92, i potvrdio da on u posledwih nekoliko meseci ne vodi SRS, i to se ose}a. On je rekao da je pre mesec dana u SRS krenuo neki talas koji nije mogao da prepozna, i da je nekom bila èqa da rasturi radikale. Nikoli} je konstatovao da [e{eq iz pritvora Ha{kog tribunala naru~uje tu~e u op{tinskim odborima SRS posle raskola u partiji nastalog wegovim podno{ewem ostavke, jer ose}a da mu je neko udario na stranku i da ho}e da mu je otme.
130
Nikoli} je obelodanio i da [e{eq sa wim ne komunicira ve} nekoliko meseci, ve} to ~ini sa qudima koji su se u stranci pojavili pre godinu, dve, i ko zna {ta on sa wima komunicira. Dodao je da bi voleo da se [e{eq jednog dana vrati iz Ha{kog tribunala i vodi SRS, jer bi onda od we ne{to bilo, a ovako ne}e biti ni{ta. Nikoli} je [e{equ zamerio i {to nije odobrio analizu rezultata posledwih izbora, posebno u Vojvodini, gde su radikali pro{li katastrofalno, zato {to nije vo|ena kampawa, a da je lider SRS na direktno pitawe o tome odgovorio sa za{to da se vodi?. Biv{i zamenik predsednika SRS je naveo i da je u maju pitao [e{eqa ima li mogu}nosti da vodi stranku onako kako on misli, a da lider iz Haga ukaè ako smatra da ne{to nije u redu, i da je dobio odgovor ne moè. [ef poslani~ke grupe u Skup{tini Srbije Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}, izjavio je sino} da je generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i} ju~e podneo ostavku na sve funkcije u stranci. O~ekujem da }emo zajedno formirati novu stranku, rekao je Nikoli} u emisiji TV B92 Utisak nedeqe, navode}i da sa Vu~i}em ima izvanrednu komunikaciju. Izjave potpredsednika Srpske radikalne stranke Gordane Pop-Lazi}, a povodom neizja{wavawa Aleksandra Vu~i}a o tome da li ostaje veran ideologiji Srpske radikalne stranke ili se pridruùje grupi izdajnika, sadrì tekst koji objavquje Politika, 15. septembra 2008. godine, sa naslovom Pop-Lazi}: Vu~i} nedorastao situaciji i podnaslovom Vu~i}: Neka procene gra|ani. Radikali traè pomo} od predsednika Rusije Medvedeva. Unutar teksta su dve Tanjugove vesti sa naslovima Mi{kovi} i Beko platili emisiju i prevoz SRS-u i Partije, statuti i tuma~ewa strana~kih propisa. To {to se generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i} ne ogla{ava o stawu u stranci dovoqno govori da on nije dorastao situaciji u stranci i dràvi, rekla je na ju~era{woj konferenciji za novinare, a prenosi Tanjug, Gordana Pop-Lazi}, potpredsednica SRS-a. Ona je rekla da ne zna gde je Vu~i} i da niko zvani~no s wim nije kontaktirao uz opasku: Vaqda wegova majka zna gde je, ja mu nisam majka. Negirala je da u SRS-u postoje struje, a {to je dokazala i sednica Centralne otaybinske uprave na kojoj su jednoglasno iz stranke iskqu~eni Tomislav Nikoli} i poslanici koji su ga podràli. Pop Lazi}eva je ocenila da je [e{eq bio zadovoqan, kao i svi u SRSu, jer je najvi{i organ stranke izme|u dva kongresa pokazao odlu~nost da ostane na liniji politike SRS-a i osudi poku{aj jedne grupe da se odmetne i rasturi stranku. Navela je da je rasturawe stranke dugo planirano i da su u to ume{ani reìm i strane obave{tajne slu`be. Dokaz da su vlasti ume{ane u strana~ke sukobe, po re~ima Pop-Lazi}eve, jeste to {to su op{tinski odbori SRS u Kikindi, Vrwa~koj Bawi, Smederevu i Subotici ostali ovih dana bez prostorija uz pomo} policije. Za razliku od ovih mesta, radikali iz Ba~ke Palanke ju~e su, kako prenosi Tanjug, jednoglasno podràli politiku SRS-a i wenog predsednika Vojislava [e{eqa.
131
Povodom iznetih optu`bi na svoj ra~un, ju~e se oglasio i sam Vu~i} koji se do sada nije javno izja{wavao o sukobima u SRS-u. [to se doraslosti ti~e, gra|ani }e sami proceniti ko se pona{ao dostojanstveno i zrelo, a ko ne, rekao je Vu~i} agenciji Beta uz komentar: Znam da mi ona nije majka, ne mora da me upozorava i veoma sam sre}an zbog te ~iwenice, rekao je Vu~i} Beti povodom optu`bi Gordane Pop-Lazi}. Srpska radikalna stranka }e, ina~e, uputiti peticiju predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu i zatraìti da se on pred Savetom bezbednosti Ujediwenih nacija zaloì autoritetom i uticajem svoje zemqe da se lideru SRS-a Vojislavu [e{equ ne dodeli branilac, ve} da se brani sam pred Ha{kim tribunalom. Peticija }e biti upu}ena preko ambasadora Ruske Federacije u Beogradu Aleksandra Konuzina, a potpredsednica SRS-a je naglasila da je prikupqawe potpisa gra|ana Srbije u toku. Srpska radikalna stranka }e 20. septembra u Beogradu organizovati jo{ jedan nau~ni skup sa koga }e biti poslata poruka Ha{kom tribunalu da se ne igra ìvotom [e{eqa. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}, izjavio je sino} da su vlasnik kompanije Delta Milorad Mi{kovi} i biznismen Milan Beko finansirali jednu emisiju i jedno iznajmqivawe prevoza Srpskoj radikalnoj stranci u kampawi za majske izbore. Nikoli} je rekao da mu je lider radikala Vojislav [e{eq, kome se sudi u Ha{kom tribunalu, naloìo da traì novac za izbornu kampawu na sve strane, a upitan da li to zna~i da je i{ao kod Mi{kovi}a i Beka, odgovorio je da to zna~i da se ~uo sa desetak qudi, a ne samo sa wima. To je ([e{eq) rekao na sastanku preko spikerfona i to znaju svi u stranci. Imali smo nekada razgovore telefonom samo on i ja i tada sam ne{to radio po wegovom nalogu. Sad imam dilemu da bi mo`da mogao da me napadne da sam izmislio ne{to {to mi je on rekao. Na svu sre}u, za krupna i glavna pitawa i za pitawa koja su nas, ~ini mi se, potpuno razdvojila, ja imam zapisnike u stranci, rekao je Nikoli}. On je, gostuju}i u emisiji Televizije B92, dodao i da [e{eq u tom zapisniku kaè: Traìte novac na sve strane, nemojte da zaostajete u kampawi. Mi{kovi} i Beko su SRS-u platili jednu emisiju na Televiziji B92 i jedan rent-a-kar, rekao je Nikoli} i dodao da su wih dvojica sve u~inili da lider Demokratske stranke Boris Tadi} pobedi i da formira republi~ku i vlast u Beogradu. Posle raskola u SRS-u ostala je nedoumica da li je trebalo ili ne odràti vanredni kongres na kome bi bio izabran novi zamenik predsednika stranke. Radikali, biv{i i sada{wi, razli~ito tuma~e statut partije, pa je tako doskora{wi zamenik predsednika SRS-a, koji je podneo ostavku na tu funkciju, Tomislav Nikoli}, tvrdio da postoje uslovi za odràvawe vanrednog kongresa, dok je deo radikala koji je ostao uz lidera stranke Vojislava [e{eqa zastupao stav da ne postoji potreba za novim kongresom stranke.
132
Oni koji su tvrdili da ne postoji potreba za vanrednim kongresom SRS-a, navodili su da, prema statutu, novi kongres mora da bude odràn ukoliko je zamenik predsednika opozvan, a ne, kao u slu~aju Nikoli}a, kada podnese ostavku {to je, kako su naveli, opet prema statutu, dovoqno da konstatuje i prihvati Centralna otaybinska uprava. Politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} smatra da se u politi~koj praksi pokazalo da nema potrebe za sazivawem kongresa u slu~aju ostavki ili iskqu~ewa pojedinih ~lanova stranke i da odluke u tom slu~aju donosi Glavni odbor. On je, govore}i o nadle`nostima organa u strankama i navode}i primer Nikoli}evog odlaska iz SRS-a, kazao da je logi~no da kona~nu odluku o sazivawu kongresa donosi Centralna otaybinska uprava, koja je najvi{i organ stranke izme|u dva kongresa. On je dodao da {to se SRS ti~e, ubedqiva ve}ina uprave je stala na [e{eqevu stranu i da je odlazak Nikoli}a predstavqen kao odlazak odmetni~ke grupe. Kongres je najvi{i organ stranke, radi u redovnim (na svake ~etiri godine) i vanrednim zasedawima (kada se odràva na zahtev predsednika stranke, jednog izvr{nog odbora ili petine op{tinskih odbora). Centralna otaybinska uprava je najvi{i organ odlu~ivawa izme|u dva zasedawa kongresa, a ~ini je 101 ~lan i ima mandat od ~etiri godine. Predsednik stranke predstavqa i zastupa stranku u zemqi i inostranstvu, a za svoj rad odgovara kongresu i upravi. Ve}ina politi~kih stranaka u Srbiji organizovana je po sli~nom principu u kome najvi{i organ ~ini skup{tina ili kongres stranke koji biraju rukovodstvo. Najvi{i organ odlu~ivawa Demokratske stranke izme|u dva zasedawa skup{tine je Glavni odbor, koji se sastaje najmawe jednom u tri meseca. Glavni odbor DS-a ~ine ~lanovi Predsedni{tva stranke, ~lanovi op{tinskih i okru`nih odbora, poslanici, ~lanovi vlade, nosioci najvi{ih funkcija u lokalnim samoupravama, {efovi poslani~kih klubova, predsednik, potpredsednik i ~lanovi ve}a pokrajinskih skup{tina, po deset predstavnika omladine i predstavnika Foruma èna, poslovni direktor, sekretar Predsedni{tva, predsednici Statutarne komisije i Nadzornog odbora. Pored predsednika, stranka ima i predsedni{tvo koje ~ine predsednik, zamenik predsednika i potpredsednici, predsednik Politi~kog saveta, devet predstavnika koje bira skup{tina stranke, predsednici pokrajinskih i gradskih odbora, ~lanovi stranke na funkcijama predsednika dràve, skup{tine i vlade, {efovi poslani~kih klubova, predsednica Foruma èna, Demokratske omladine, Izvr{nog odbora i sekretar stranke. U Demokratskoj stranci Srbije najvi{i organ je Skup{tina stranke, koja se po novom, pro{le godine promewenom, statutu saziva svake ~etiri godine i koja bira predsednika, potpredsednika i Glavni odbor DSS-a. Prema statutu, DSS moè da ima najvi{e {est potpredsednika, koliko ih ima sada, a potpredsednike predlaè predsednik stranke. Predsedni{tvo
133
stranke donosi va`ne politi~ke odluke i zauzima stavove koje predlaè Glavnom odboru, koji ima oko 180 ~lanova. ^lanove Glavnog odbora predlaù op{tinski odbori DSS-a, a sednice tog tela se odràvaju jednom u tri meseca. Organi Socijalisti~ke partije Srbije su kongres, Glavni odbor, predsednik, Izvr{ni odbor, Statutarna komisija i Nadzorni odbor. Kongres je najvi{i organ SPS-a i odràva se svake ~etiri godine. Taj strana~ki organ usvaja program i statut, bira Glavni odbor, predsednika, Statutarnu komisiju i Nadzorni odbor. Predsednik stranke predstavqa i zastupa partiju, koordinira rad organa, saziva Glavni odbor i Predsedni{tvo, predsedava sednicama tih organa i Izvr{nom odboru. Najvi{i organ Liberalno-demokratske partije je Skup{tina, koja se odràva jednom u dve godine. Glavni odbor je najvi{i organ izme|u dve skup{tine i odràva se jednom u tri meseca, a LDP, kao i druge partije, odràva i sednice Predsedni{tva stranke. Organe te stranke ~ine Skup{tina, Glavni odbor, Predsedni{tvo (~ine ga predsednik i tri potpredsednika), Statutarna komisija, Nadzorni odbor, Centralni izborni {tab i Biro LDP-a. U rubrici Vesti dana, Pres, 15. septembra 2008. godine, donosi tekst D. Isailovi}a sa naslovom Vu~i} ide u penziju i podnaslovom Aleksandar Vu~i} odlu~io da podnese ostavku na sve funkcije u SRS-u i da se na neko vreme potpuno povu~e iz politike i javnog ìvota. Unutar teksta je pet antrfilea pod naslovima Pop-Lazi}: Nisam mu ja majka! Vu~i}: Moja majka je za wu dama, Miodrag Kosti} Kole nudi Tomi Nikoli}u ime stranke, Fakti, Nikoli}: Vu~i} podneo ostavku i Ba~ka Palanka uz [e{eqa (agencijska vest). [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}, potvrdio je sino} da je generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vu~i} podneo ostavku na sve funkcije u toj stranci. Vu~i} se ne}e odmah pridruìti Tomislavu Nikoli}u, ve} }e se povu}i iz politi~kog i javnog ìvota, potvr|eno je Presu iz vi{e odli~no obave{tenih izvora! Kako saznajemo, Vu~i} ne planira da zauvek napusti politiku, ali }e u doglednom periodu od nekoliko meseci sigurno ostati po strani u aktuelnom sukobu u vrhu SRS-a. Vu~i}, uveravaju nas na{i sagovornici, ne planira da osnuje svoju partiju, kako su to objavili neki mediji. Aca je na strani Tome Nikoli}a, ali on, ipak, iz svojih privatnih razloga ne moè odmah javno da stane uz wega. Duboko je razo~aran u Vojislava [e{eqa, koga krivi za raspad SRS-a, a stra{no ga nerviraju {e{eqevci koji su preko no}i do{li na funkcije, pa ga sada klevetaju i opawkavaju na sve strane... On zato planira da se bar na nekoliko meseci povu~e iz javnog ìvota. Aktivira}e se najranije posle Nove godine. Do tada }e se posvetiti porodici i verovatno iz senke pomagati Nikoli}u, navodi izvor Presa.
134
Zvani~no, ju~e niko od Vu~i}evih bliskih saradnika nije hteo da komentari{e na{a saznawa. Ni sam Vu~i} nije odgovarao na brojne pozive na{ih novinara. Ipak, da je Vojislavu [e{equ i wegovim pristalicama jasno da Vu~i} vi{e nije u wihovom taboru, potvr|uje i ju~era{wa izjava potpredsednice SRS-a Gordane Pop-Lazi}, koja je optuìla Vu~i}a da nije dorastao situaciji u kojoj se nalaze stranka i dràva. Sam postupak Aleksandra Vu~i}a i ~iwenica da se on ne ogla{ava dovoqno govore sami za sebre. Meni to govori da o~igledno nije dorastao situaciji u kojoj se nalaze stranka i dràva. Niko od funkcionera stranke nije se ~uo sa Aleksandrom. Gde je, {ta je, vaqda wegova majka zna. Ja mu nisam mama... rekla je Gordana Pop-Lazi} i tako izazvala o{tru Vu~i}evu reakciju. Pop-Lazi}ka je, ina~e, rekla da u SRS-u nema vi{e sukobqenih struja i da je iskqu~ewe Tomislava Nikoli}a i grupe wegovih poslanika veliki uspeh od istorijske va`nosti za budu}nost Srbije. S druge strane, najbliì saradnik Tomislava Nikoli}a, general Boìdar Deli}, kaè da nema nikakvu novu informaciju o Aleksandru Vu~i}u. Kada sam pre neki dan razgovarao sa Vu~i}em, ba{ zbog toga {to me svi pitaju gde je on i gde }e ubudu}e biti, ja sam ga to i pitao. Pitao me je: Da li moè{ da me zamisli{ u stranci koju vode Vjerica Radeta i Dragan Todorovi}? Meni je to bio dovoqan odgovor. Verujem da }e Aca na kraju, ipak, biti sa nama, rekao nam je Deli}. Na sugestiju da je vrlo izvesno da }e se Vu~i} na neko vreme povu}i iz politike, odnosno da se ne}e odmah prikloniti Tomislavu Nikoli}u, Deli} kaè: Ne znam za to. A da mu je te{ko, te{ko je! Pod velikim je stresom, ve}im nego svi mi. Kako saznajemo, Vu~i} i Nikoli} su tokom vikenda bili u stalnoj komunikaciji. Zoran Lu~i} iz CESID-a kaè da je cena Aleksandra Vu~i}a, tre}eg po popularnosti politi~ara u Srbiji, pala zbog }utawa. Vu~i} nije reagovao na prvi poziv na doga|aje u SRS-u i sada je ba{ zakasnio. Moè ~ovek da razmi{qa dva-tri dana, ali sedam-osam je previ{e! Nije se pokazao kao lojalan i u SRS-u ne}e vi{e biti drugi ~ovek stranke, odmah posle [e{eqa. Nikoli} ga ~eka, kod wega moè i daqe da bude drugi ~ovek. Pokazalo se da wegov politi~ki instinkt nije istan~an. Nacija je bila nervozna prvih dana zbog sukoba u SRS-u, svi smo se pitali gde je Vu~i}. Ta pri~a se smiruje, ìvot ide daqe, qude je ve} ba{ briga {ta je Vu~i}eva politi~ka pozicija, komentari{e Lu~i}. Potpredsednica Srpske radikalne stranke Gordana Pop-Lazi} izjavila je ju~e da to {to se Aleksandar Vu~i} jo{ nije oglasio po pitawu sukoba u stranci pokazuje da nije dorastao situaciji u toj partiji i dràvi. Na konferenciji za novinare Pop-Lazi}ka je rekla da se niko iz stranke nije zvani~no ~uo sa Vu~i}em i da ona ne zna gde se on nalazi.
135
Ne znam gde se on nalazi. Vaqda wegova majka zna. Ja mu nisam majka i ne interesuje me gde je rekla je potpredsednica SRS-a. Ona je ocenila da je Centralna otaybinska uprava SRS-a pokazala da u toj partiji nema frakcija i struja, ve} da su radikali jedinstveni i odlu~ni u sprovo|ewu izvorne ideologije stranke. Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vu~i} u izjavi za Pres kaè da je izjava Pop-Lazi}ke uvredqiva i nevaspitana. Bogu hvala {to mi Pop-Lazi}ka nije majka! Moja majka je za wu dama! To {to je Pop-Lazi}ka rekla govori samo o woj i wenom àlosnom mentalnom sklopu rekao je Vu~i}, koji nije èleo da bilo {ta drugo komentari{e. Poznati biznismen Miodrag Kosti} Kole, koji je 2004. godine osnovao politi~ku organizaciju Napred Srbija, saop{tio je ju~e da se ne protivi tome da nova stranka Tomislava Nikoli}a ima sli~an naziv. Biv{i zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikoli} osnovao je pro{le nedeqe poslani~ki klub u Skup{tini Srbije pod nazivom Napred Srbijo, koji se u samo jednom slovu razlikuje od imena Kosti}eve organizacije. Nikoli}, me|utim, nije potvrdio da }e se tako zvati i nova politi~ka stranka ~ije je formirawe najavio. Ja se ne bavim politikom, ve} je moja energija usmerena na ekonomiju i vo|ewe jednog od najja~ih privatnih holdinga u zemqi. S obzirom na to da mi je oduvek bila èqa i da sam sve radio kako bi Srbija i{la brè i boqe u svom razvoju, zadovoqan sam {to nisam sam u tome i {to ima jo{ qudi koji razumeju zna~aj re~i napred za Srbiju saop{tio je vlasnik MK grupe. Kosti} je Nikoli}u poèleo i sre}u u radu nove partije. Nikoli}u, iako nismo delili istu politi~ku ideologiju, èlim sre}u sa novom partijom i nadam se da }e ime nove politi~ke organizacije zna~iti da Srbija brè kre}e i u politi~kom, i u ekonomskom, i u dru{tvenom smislu, putem kojim zasluùje da ide. A to je svakako put ubrzanog razvoja i pribliàvawa EU zakqu~io je Kosti}. Vu~i} je ro|en 5. marta 1970. godine u Beogradu. ^lan je SRS-a od 1993. godine. Generalni sekretar SRS-a je od 1995. godine. Bio je ministar informisawa u vladi Mirka Marjanovi}a. Tri puta je bio savezni poslanik. Tri puta je bio republi~ki poslanik. Dva puta je bio kandidat za gradona~elnika Beograda. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}, potvrdio je sino} pisawe Presa da je generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vu~i} podneo ostavku na sve funkcije u toj stranci. Vu~i} je danas podneo ostavku na sve funkcije u SRS-u i mislim da je to saop{tio i Draganu Todorovi}u rekao je Nikoli} za B92, i dodao da o~ekuje da }e mu se ispuniti èqa da zajedno formiraju novu stranku. Nikoli} je kazao da je red da on saop{ti da je Vu~i} podneo ostavke, jer je on wegov politi~ki otac. Prepustio je to meni, jer èli da pokaè koliko mu je zna~ajno da ja to izgovorim rekao je biv{i zamenik predsednika radikala.
136
Potpredsednik RS-a Dragan Todorovi} odbio je sino} da komentari{e tvrdwe da je generalni sekretar te partije Aleksandar Vu~i} podneo ostavku na sve funkcije. Gazeta, 15. septembra 2008. godine, objavquje tekst koji sadrì spekulacije povodom fabrikovanog slu~aja Vu~i} sa nadnaslovom [e{eq naredio ofanzivu, naslovom O{tro po Vu~i}u i podnaslovom Gordana Pop-Lazi} osudila Vu~i}evo }utawe i optuìla ga da uop{te nije dorastao situaciji u stranci i dràvi. Unutar teksta su tri antrfilea pod naslovima Nikoli} otima prostorije, Palanka za [e{eqa i O~ekivali podele. Radikali su ju~e dobili nare|ewe iz Haga da krenu u ofanzivu na generalnog sekretara SRS-a Aleksandra Vu~i}a i da ga na taj na~in privole da se {to pre odlu~i na ~iju }e stranu, saznaje Gazeta. Naime, {e{eqevci, koji su do ju~e tvrdili da je gensek na wihovoj strani, odjednom su promenili plo~u i krenuli sa èstokim napadima na Vu~i}a. Potpredsednica SRS-a Gordana Pop-Lazi} osudila je ju~e wegovo }utawe i poru~ila mu da je nedorastao za politiku. To {to se Aleksandar Vu~i} jo{ nije oglasio po pitawu sukoba u stranci pokazuje da nije dorastao situaciji u partiji SRS-a i dràvi. Niko iz stranke se nije zvani~no ~uo sa Vu~i}em. Ne znam gde se on nalazi, vaqda wegova majka zna, ja mu nisam majka i ne interesuje me gde je rekla je potpredsednica SRS-a. Ona je ocenila da je Centralna otaybinska uprava SRS-a pokazala da u toj partiji nema frakcija i struja, ve} da su radikali jedinstveni i odlu~ni u sprovo|ewu izvorne ideologije stranke. Lider radikala Vojislav [e{eq zadovoqan je zbog pokazanog jedinstva i visokog stepena odlu~nosti da najvi{i organ stranke, izme|u dva kongresa, ostane na zvani~noj partijskoj liniji istakla je ona. Lazi}ka je optuìla i doskora{weg zamenika predsednika stranke Tomislava Nikoli}a da je sukob u stranci dugo planirao i da su u to bile ume{ane strane i doma}e tajne slu`be bezbednosti. Kako saznajemo, li~no je lider SRS-a iz Haga razvio strategiju i naredio da je kucnuo ~as da se oplete po Vu~i}u. [e{eq misli da }e ovim uvredqivim izjavama proraditi Vu~i}eva sujeta, jer ga jako dobro poznaje i misli da }e ga tako naterati da se javno izjasni. Strategija je skrojena tako da mu se stavi do znawa da nije ni bitno kako }e se izjasniti i da smo ga otpisali tvrdi na{ izvor iz vrha SRS-a. Dodu{e, ova izjava potpredsednice radikala nije naterala genseka da se izjasni, ali je urodila plodom u drugom smislu, pa se Aleksandar Vu~i} oglasio bar na kratko. E, ona je veoma dorasla! Gra|ani }e sami proceniti ko se pona{ao do stojanstveno i zrelo, a ko ne poru~io je Vu~i}. On je dodao da je sre}an zbog ~iwenice da wih dvoje nisu u srodstvu. Znam da mi ona nije majka, ne mora da me upozorava i veoma sam sre}an zbog te ~iwenice rekao je Vu~i}.
137
S druge strane, pristalice Tomislava Nikoli}a ostale su pri svome. Za Darka Gli{i}a postoji samo jedna dilema. Naime, po wemu }e se Vu~i} povu}i sa politi~ke scene ili }e sa Tomom osnovati novu partiju. Sasvim je sigurno da Vu~i} ne moè da bude u stranci u kojoj qudi brutalno vre|aju one koji druga~ije misle od wih. Uskoro }e se znati da li }e se Vu~i} i daqe baviti politikom ili }e se pridruìti nama rekao je Gli{i}. Potpredsednika SRS-a Gordana Pop-Lazi} optuìla je Tomislava Nikoli}a i wegove pristalice da otimaju prostorije op{tinskih odbora i da su im ve} oduzete kancelarije u Kikindi, Vrwa~koj Bawi, Smederevu i Subotici, i to uz pomo} policije. U raskol u SRS-u sigurno su ume{ani reìm, strane i doma}e obave{tajne slu`be. Nikoli} }e biti saradnik partija na vlasti, {to se kosi sa principom postojawa opozicije istakla je ona. Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke u Ba~koj Palanci saop{tio je ju~e da je jednoglasno podrào politiku SRS-a i wenog predsednika dr Vojislava [e{eqa. Ba~kopalana~ki radikali istakli su da ostaju verni programu, osnovnim politi~kim principima i Statutu SRS-a. Ube|eni smo da }e Srpska radikalna stranka iz svega ovoga iza}i jo{ ja~a, sna`nija i jedinstvenija nagla{ava se u saop{tewu. Velika ve}ina gra|ana o~ekivala je podele u Srpskoj radikalnoj stranci i pre nego {to je raskol u wenom vrhu zvani~no obelodawen, pokazala je ovonedeqna anketa na Tanjugovom sajtu. Na pitawe da li }e u Srpskoj radikalnoj stranci do}i do podele, od ukupno 647 anketiranih, ~ak 543 (83,93 odsto) gra|ana odgovorilo je potvrdno, a wih 87 (13,45 odsto) odri~no. Neodlu~nih je bilo svega 2,62 procenata, odnosno wih 17. Politika, 15. septembra 2008. godine, ustupa prostor Qubodragu Stojadinovi}u za tekst kojem je naslov ûvari patriotske nevinosti, a podnaslov U doba svog najve}eg uspona, Nikoli} je govorio neizmewenim [e{eqevim jezikom, bez hrabrosti i mo}i da mu se odupre. Na Stojadinovi}evu àlost, ni ovako o{tri tekstovi protiv srpskih radikala, nisu mu sa~uvali radno mesto u Politici. Odmah po{to je zauzeo fotequ glavnog i odgovornog urednika ovih novina, wegov kolega Dragan Bujo{evi}, uru~en mu je otkaz. Rastureno je jo{ jedno neraskidivo kumstvo. [e{eq je bacio te{ko prokletstvo na Nikoli}a, a ovaj jo{ nije sasvim razvezao jezik. Vojvoda be{e za wega nedosti`na politi~ka zvezda, sve dok mu robijawe nije iskrivilo svest. Moè biti da za takvo stawe stvari i nije bio potreban status pateti~nog su`wa, koji Tribunalu i ostatku srpstva stalno preti novim rigoroznim dijetama i testamentima. [e{eq je i ranije bio nadaren za spektakularna mahnitawa, pa ih je i ~inio na radost i zgraàvawe dela javnosti sklonog da se wime bavi. Ali, testija se nosi na kladenac dok se ne skr{i. I sada je pitawe ~ija se razbila. Dok se radikali, podeqeni na mrzila~ke frakcije bacaju blatom i drugim supstancama na svoje doskora{we saborce, ~ar{ija uìva.
138
Sva{ta se tu moè ~uti i videti, osim Aleksandra Vu~i}a, koji se izgleda stropo{tao u te{ku postkumovsku depresiju. Tako je prva dva dana postao zvezda prelaznog roka, a posle se preobli~io u neodlu~nog kalkulanta koji nije u mo}i da presaldumi kome }e kumstvu da se odazove. Vu~i} primewuje strategiju adolescenta kad mu se razilaze roditeqi. Mrzi i voli oboje, najradije bi ostao sam i tako ih kaznio, ali nema kud da se dene. Neko od kumova }e se prihvatiti starateqstva nad wim, o~ekujemo da takvu odluku gensek radikala ovih dana obznani kao svoju. U pro{li petak Nikoli} je, sve s pla~evnim Deli}em i ostalima, izba~en iz stranke. Ozna~en je kao izdajnik radikalske ideologije, a samim tim i srpstva. Kako je to uop{te mogu}e kad je Toma bio atestiran za raspodelu takvih ocena? Naravno da je mogu}e, jer je re~nik uvreda samo u jednoj glavi, koja smi{qa {ta }e koji sre}nik da odvali pred srpskom patriotskom publikom. Toma je, do pre nekoliko sedmica, bio neprikosnoveni uzor rodoqubqa, a danas je izdajnik. Wegovim delom }e se, svojim suptilnim ocenama, baviti gospo|a Radeta i ostale zvezde jezi~ke radikalske sekcije. Tako je ispalo da je staza slave, s monopolom da se ~uva ~ast otaybine, sasvim blizu deponije sa izdajni~kim otpadom. Jeste Nikoli} u~inio krupnu stvar u razbijawu {e{eqizma, ali je to samo prvi korak. Tek sada se jasno vidi da je u vremenima svog najve}eg uspona i on govorio [e{eqevim jezikom, ne mogav{i da mu se odupre, bez hrabrosti da mewa tekst koji je morao da deklamuje. Ponegde je tu|e lekcije oboga}ivao svojim iskricama, ali je to bilo suvi{e stidqivo. Rukopis velikog manipulatora, poznat iz wegove neizle~ive skribomanske pomame, nije bilo mogu}e sakriti. Kao [e{eqev zamenik, Nikoli} je doslovce ponavqao morbidne dosetke svoga kuma o Zoranu \in|i}u, a pre toga o Slavku ]uruviji. Bio je spreman da dokazuje svaku zaumnu [e{eqevu izjavu kao lozinku srpstva i da se zbog toga posva|a i sa samim sobom. Sve je to trpeo dok se moglo, a onda je logi~no objasnio raskid sa svojom {izofrenom pozicijom, otkidawe od sijamske uloge [e{eqevog alter ega: Ja mogu da podnesem sve, ali ovo vi{e ne mogu! Potpuno razumqivo i ~ak nije preterano kasno. Sastanak Centralne otaybinske uprave bio je pou~an u svakom pogledu. Ali je u toj anatomiji rascepa najveselije [e{eqevo pismo iz Haga, kao pou~an neoinkvizicijski akt. Taj smandrqani dopis pun je ideologije, paranoje i stranih slu`bi. Nikoli}, zamislite, nije niko drugi, nego pla}enik i agent neke {pijunske agencije. Da li je ona strana ili na{a, za vojvodu odavno nije va`no, wemu su svi osim wega neprijateqi, ako ne i on sam sebi. Kako su to strane slu`be mogle da razbiju SRS ako je ona, po legendi, ~edo doma}e SDB? Mo`da upravo zbog toga, jer stranci rado rasturaju ono {to mi s mukom stvaramo. Bilo bi zanimqivo znati kako je tekla Nikoli}eva evolucija od ~uvara kqu~a radikalske patriotske nevinosti, do izdajnika koji je tu nevinost izgubio me|u prvima. Ili je to mo`da bila revolucija, iznenadna promena naravi pod uticajem neke sile kojoj smerni Toma nije mogao da odoli?
139
Tek }e se znati {ta je sve Nikoli} bio dok smo mislili da je zamenik [e{eqa. Iz otaybinske centrale se spremaju da obelodane neke finansijske, a i erotske afere u kojima je toma bio vode}i model. Navodno je spopadao strana~ke koleginice, {to i ne bi bilo nikakvo ~udo. Ko bi im uop{te odoleo. Kad se javi Vu~i}, a i ako se ne javi, ima}emo novu stranku u srpskom politi~kom teatru. Ona }e biti vaqda negde na desnom centru, gde ina~e ima dosta gurawa. Nikoli} }e biti blizak Ko{tunici i Veqi Ili}u, s kojima je bio u qubavi i pre [e{eqeve anateme. I onda moèmo da o~ekujemo kreativni sklad vladaju}e i opozicione Srbije, dok se ne pojave doma}e i strane slu`be, pla}enici, odrodi i izdajnici. Sve {to ne mogu da o{tete i urni{u navedeni umetnici, mogu kumovi. Politika, 15. septembra 2008. godine, objavquje jo{ jedan komentar u kojem se navodno analizira novonastala situacija u Srpskoj radikalnoj stranci, a ispisan je perom novinara Jovana Gaji}a, ~iji tekst nosi naslov Crno-beli svet i podnaslov Ili: U pozadini sukoba [e{eq-Nikoli}. Sukob unutar SRS-a jo{ jednom je pokazao da na na{oj politi~koj i dru{tvenoj sceni vlada svojevrsno licemerje i princip po kojem je sve dozvoqeno, ako je u datom trenutku korisno. Jer, kako druga~ije objasniti da doju~era{wi protivnici preko no}i postaju saveznici, a politi~ki saborci quti protivnici koji jedni drugima kunu decu. Kako to da oni koji su sebe proglasili nosiocima progresa i simbolima moderne Srbije tako brzo zaboravqaju ~ijim su imenom, do ju~e, pla{ili gra|ane, a deùrne patriote blate ime govornika sa kojim su zavr{avali mitinge? Tako su jedni (pogodite ko) sukob u SRS-u odmah iskoristili da umerenog Nikoli}a suprotstave tvrdokornom [e{equ. Nikoli}, ~iji su mogu}i dolazak na vlast do ju~e nazivali katastrofom i ~ije je dvodnevno predsedavawe Skup{tinom bilo navodni uzrok rekordnog pada berze, za wih je, odjednom, postao perspektivan i razuman politi~ar, ~ovek koji nepogre{ivo uvi|a kojim putem treba Srbija da krene i ~iji su moralni i intelektualni kvaliteti bogom dani da preuzme vo|stvo srpske desnice. Odjednom su i pojedini mediji i javne li~nosti po~eli da ba{ sad otkrivaju kako se taj sukob odavno mogao naslutiti, kako je Nikoli} bio dugo izloèn sna`nom pritisku i {ikanirawu u stranci, pa ~ak i kako se wemu i wegovoj porodici pretilo na ulici (ukoliko je to zaista ta~no za{to su o tome sve do sada }utali). Istovremeno se, samo naravno u drugom pravcu, izja{wavaju i mnogi do ju~e Nikoli}u odani saradnici. Ni oni, navodno, nisu iznena|eni Tominom izdajom, jer su je odavno o~ekivali (vaqda su se, sve do sada, samo pretvarali dok su zajedno sa wim godinama stajali na bini). ôvek koji je, do pre samo koji mesec bio wihov predsedni~ki kandidat i osoba koja }e vratiti ponos Srbiji preko no}i je postao simbol nemorala, sujete i izdaje i to do te mere da su neki od wegovih biv{ih saboraca na{li za shodno da mu sa skup{tinske govornice prokunu porodicu.
140
Naàlost, na na{oj politi~koj sceni bilo je mnogo sli~nih primera. Tako je, pre samo nekoliko meseci, Ivica Da~i} od malog Slobe za jedne postao realan i pragmati~an politi~ar, a socijalisti od dru{tvene opasnosti i simbola devedesetih moderna, proevropski orijentisana stranka levice. Za druge je, pak, Da~i} preko no}i postao Da~ek, a SPS od poèqnog partnera glavni pojam za nemoral i izdaju. Tako|e, sve {to su politi~ari i javnost iz demokratskog bloka ranije govorili o wihovom koalicionom partneru Draganu Markovi}u, ukqu~uju}i i pri~e o Palminim muzi~kim ukusima preuzeo je patriotski blok ~im je ovaj promenio stranu i iznenada postao proevropski orijentisan. [ta tek re}i o Velimiru Ili}u koji je od proklamovanog heroja petooktobarskih de{avawa, samo neku godinu kasnije za neke postao ~uvar biv{eg reìma, a za druge uzoran patriota. Tako su se, vremenom, u zavisnosti od situacije, rasporeda snaga na politi~koj sceni, trenutne dru{tvene klime i interesa, mewali samo retorika i akteri, ali je su{tina ostajala ista. Otkud to da se doju~era{wi saveznici progla{avaju za protivnike, simboli patriotizma za izdaju, a doskora{wi ekstremisti za nosioce reformi i integracija? Da li je to zaista spontani rezultat burne politi~ke borbe, izneverenih o~ekivawa i ispuwenih nadawa ili zabava za narod u kojoj glavnu re~ igraju gluma, sujeta, li~ni interesi i èqe nevidqivih mo}nika. Da li je to specijalitet samo ovih prostora ili toga ima i kod drugih? Da li se navike i sklonosti iz obi~nog ìvota samo reflektuju na politiku? Stru~waci, ukqu~uju}i analiti~are i socijalne psihologe, kaù da tu ima i jednog i drugog od spontanosti do glume i ve{to reìranih prevrata, naru~enih hajki i spinovawa, ali i obrta koje niko nije mogao predvideti. Ali, pravilo koje gotovo uvek vaì je, kaù oni, u skladu s onom narodnom: Gde ima dima ima i vatre i, naravno, {to je ve}i ulog ve}i su interesi. Zato u politici ne treba ni{ta da ~udi. Jer kad se vlast osvaja, ~uva ili gubi, sva su sredstva dozvoqena. Alo, 15. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Rasplet drame u vrhu Srpske radikalne stranke, naslovom [e{eq oterao Vu~i}a i podnaslovom Pop-Lazi}: Vu~i} nije dorastao situaciji. Ne znam gde je, nisam mu majka. Vu~i}: Znam to i sre}an sam zbog toga. U tekstu je i antrfile sa naslovom Nikoli}: Vu~i} podneo ostavke na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci. Ubrzo po{to su radikali lojalni Vojislavu [e{equ èstoko iznapadali Tomislava Nikoli}a i wegove sledbenike nazivaju}i ih izdajnicima, na tapetu {e{eqevaca ju~e se na{ao i jo{ zvani~ni gensek SRS-a Aleksandar Vu~i}. Wegovo }utawe tokom raskola me|u radikalima o~igledno nije bilo po voqi potpredsednika SRS-a Gordane Pop-Lazi}, koja je za Vu~i}a rekla da nije dorastao situaciji u stranci i dràvi. Da Vu~i}u nije bilo svejedno, najboqe govori da su ga prozivke Gordane Pop-Lazi} naterale da posle nekoliko dana prvi put iza|e iz medijske ilegale i odgovori joj istom merom.
141
Radikalsko nadgorwavawe po~elo je tako {to je Pop-Lazi}eva Vu~i}a prozvala na strana~koj konferenciji za novinare. Podatak da se Aleksandar Vu~i} ne ogla{ava dovoqno govori sam za sebe, nema potrebe da mi to na bilo koji na~in komentari{emo rekla je Gordana Pop-Lazi}. Vrhunac je usledio kad su je novinari pitali da li zna gde se Vu~i} nalazi. Zvani~no se niko od funkcionera stranke nije ~uo sa Aleksandrom Vu~i}em. Gde je, {ta je, vaqda wegova majka zna. Ja mu nisam mama odgovorila je ona. Vu~i} je nedugo zatim reagovao izjavom agenciji Beta, tvrde}i da }e gra|ani sami proceniti ko se pona{ao dostojanstveno i zrelo, a ko ne, osvr}u}i se i na ironiju Gordane Pop-Lazi}. Znam da mi ona nije majka, ne mora da me upozorava i veoma sam sre}an zbog te ~iwenice izjavio je Vu~i} i time otklonio gotovo svaku nedoumicu da li }e ostati u SRS-u. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}, izjavio je sino} da je generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i} podneo ostavke na sve funkcije u toj stranci. Aleksandar Vu~i} je danas podneo ostavke na sve funkcije u SRS-u i mislim da je to saop{tio i Draganu Todorovi}u rekao je Nikoli} za Televiziju B92. Potpredsednik SRS Dragan Todorovi} odbio je sino} da komentari{e ove tvrdwe, dodaju}i da to sada samo Nikoli} moè da objasni. Nikoli} je kazao da je red da on saop{ti da je Vu~i} podneo ostavke, jer je on wegov politi~ki otac. Prepustio je to meni, jer èli da pokaè koliko mu je zna~ajno da ja to izgovorim rekao je Nikoli} i dodao da ne moè da zamisli Vu~i}a kao generalnog sekretara u SRS-u. On ne}e da ostane u toj stranci. Pretpostavqam da su samo ~ekali da ga kona~no svrstaju u red izdajnika kazao je Nikoli}. Ina~e, Nikoli} je sino} u emisiji Utisak nedeqe priznao da su wegovu predizbornu kampawu finansirali biznismeni Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko. Na pitawe da li su ga oni finansirali Nikoli} je odgovorio: Jesu, ali ne samo oni, nego je jo{ desetak biznismena pomagalo predizbornu kampawu SRS-a. Neko je platio bilbord, neko reklame, a neko pla}ene termine na televiziji. Oti{ao i Aca glasio je naslov teksta koji je objavqen u Gazeti, 15. septembra 2008. godine, sa podnaslovom Aleksandar Vu~i} ju~e podneo ostavku na sve funkcije u SRS. Iako to jo{ nije li~no objavio, generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vu~i} podneo je ostavku na tu i sve ostale funkcije u stranci! Kako Gazeta saznaje, Vu~i} planira da ve} danas i javno obznani da napu{ta SRS, a rukovodstvo SRS-a tako|e je pripremilo saop{tewe kojim }e se oprostiti od wega. To je sino} potvrdio i {ef poslani~ke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikoli} u emisiji Utisak nedeqe.
142
Aleksandar Vu~i} ju~e je podneo ostavke na sve funkcije u SRS-u, i mislim da je to saop{tio i Draganu Todorovi}u rekao je Nikoli}, i dodao da o~ekuje da }e mu se ispuniti èqa da zajedno formiraju novu stranku. Nikoli} je kazao da je red da on saop{ti da je Vu~i} podneo ostavke, jer je on wegov politi~ki otac. Prepustio je to meni, jer èli da pokaè koliko mu je zna~ajno da ja to izgovorim rekao je biv{i zamenik predsednika radikala. On je dodao da ne moè da zamisli Vu~i}a kao generalnog sekretara u SRS-u, jer tu stranku vode qudi koji ne bi voleli da mu budu roditeqi. On ne}e da ostane u toj stranci. Pretpostavqam da su samo ~ekali da ga kona~no svrstaju u red izdajnika kazao je Nikoli}. Gazeta je sino} poku{ala da stupi u kontakt sa Vu~i}em, ali je wegov mobilni telefon bio iskqu~en. Ina~e, sada je potpuno jasno da je to bio razlog zbog ~ega je Gordana Pop-Lazi} jo{ ju~e krenula u obra~un sa novim odmetnikom radikala. Jo{ je, me|utim, neizvesno da li }e se Vu~i} prikloniti stranci koju najavquje Nikoli}, budu}i da se proteklih dana spekulisalo o tome da je ovaj mladi lav umoran od politike i da planira da je napusti na neko vreme. Ipak, sude}i prema dosada{wim najavama Nikoli}a i wemu bliskih poslanika, kao i biv{ih funkcionera SRS-a, verovatnija je opcija da }e Vu~i} svoju politi~ku karijeru nastaviti u novoj stranci, zajedno sa svojim dugogodi{wim strana~kim saborcem. Vest agencije Beta objavquje Danas, 15. septembra 2008. godine, pod naslovom Pop-Lazi}: Vu~i} nije dorastao situaciji. Unutar vesti su dva antrfilea sa naslovima Vu~i}: Gra|ani }e proceniti ko se pona{ao zrelo i Nikoli}: Vu~i} podneo ostavke. Potpredsednica Srpske radikalne stranke (SRS) Gordana Pop-Lazi}, izjavila je ju~e da to {to se Aleksandar Vu~i} jo{ nije oglasio po pitawu sukoba u stranci pokazuje da nije dorastao situaciji u toj partiji i dràvi. Na konferenciji za novinare Pop-Lazi} je rekla da se niko iz stranke nije zvani~no ~uo sa Vu~i}em i da ona ne zna gde se on nalazi. Ne znam gde se on nalazi, vaqda wegova majka zna, ja mu nisam majka i ne interesuje me gde je, rekla je potpredsednica SRS-a. Ona je ocenila da je Centralna otaybinska uprava SRS-a pokazala da u toj partiji nema frakcija i struja, ve} da su radikali jedinstveni i odlu~ni u sprovo|ewu izvorne ideologije stranke. Prema wenim re~ima, lider radikala Vojislav [e{eq je izrazio zadovoqstvo zbog pokazanog jedinstva i visokog stepena odlu~nosti da najvi{i organ stranke, izme|u dva kongresa, ostane na zvani~noj partijskoj liniji. Pop-Lazi} je optuìla doskora{weg zamenika predsednika stranke Tomislava Nikoli}a da je sukob u stranci dugo planirao i da su u to bile ume{ane strane i doma}e tajne slu`be bezbednosti. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Vu~i}, odbacio je optu`be potpredsednice te stranke Gordane Pop-Lazi} da nije dorastao situaciji u toj stranci i dràvi, jer se jo{ nije oglasio povodom sukoba u SRS. [to se doraslosti ti~e, gra|ani }e sami proceniti ko se pona{ao dostojanstveno i zrelo, a ko ne, rekao je Vu~i}. On je dodao
143
da zna da mu ona nije majka, ne mora da me upozorava i veoma sam sre}an zbog te ~iwenice. Centralna otaybinska uprava SRS izbacila je u petak iz ~lanstva u stranci doskora{weg zamenika predsednika stranke Tomislava Nikoli}a i jedan broj funkcionera koji su mu se pridruìli, a Nikoli} je najavio da }e ve} danas po~eti formirawe nove partije. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikoli}, izjavio je sino} da je generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i} podneo ostavke na sve funkcije u toj stranci. Aleksandar Vu~i} je ju~e podneo ostavke na sve funkcije u SRS-u i mislim da je to saop{tio i Draganu Todorovi}u, rekao je Nikoli} za Televiziju B92 i dodao da o~ekuje da }e mu se ispuniti èqa da zajedno formiraju novu stranku. Nikoli} je kazao da je red da on saop{ti da je Vu~i} podneo ostavke, jer je on wegov politi~ki otac. Prepustio je to meni, jer èli da pokaè koliko mu je zna~ajno da ja to izgovorim, rekao je biv{i zamenik predsednika radikala. On je dodao da ne moè da zamisli Vu~i}a kao generalnog sekretara u SRS-u, jer tu stranku vode qudi koji ne bi voleli da mu budu roditeqi. Milorad Vasi} objavquje svoj komentar u Danasu, 15. septembra 2008. godine, i naravno tema mu je bila Srpska radikalna stranka. Tekst je objavqen sa naslovom îstka. O analizi ovog poznatog antisrpskog novinara i jo{ poznatijeg ha{kog dou{nika, dovoqno je re}i da ni{ta ne vredi, zato {to je pisao ono {to mu srce i{te, tako da nije ni mogao da ~itaocima predstavi realan razvoj doga|aja. Procena Laufera da }e se Toma Nikoli} povu}i da pe~e rakiju bila je pogre{na i Laufer je otpu{ten. U ciglih nedequ dana srpski radikali doìveli su diferencijaciju dostojnu staqinske 1937. godine: Izdajni~ka klika Tome Nikoli}a, uz pomo} zapadnih obave{tajnih slu`bi... Doktor [e{eq kona~no je do{ao na svoj teren: zao{travawe idejne borbe po receptu kratke istorije SKP(b). Nikakvo ~udo, jer je Srpska radikalna stranka od po~etka ustrojena kao boq{evi~ka partija iz vremena Kominterne: demokratski centralizam, odinona~alije, monolitno jedinstvo, stalna budnost i kadrovi, drugovi, kadrovi re{avaju sve!. Borba protiv frakciona{tva i nikoli}ev{tine pokazala je, me|utim, da kadrovskoj politici nije bila poklowena potrebna pa`wa, da neprijateq nikad ne spava i da je budnost bila popustila. Jo{ mi je u u{ima zvonio slo`ni aplauz radikalskih poslanika posle izjave Tome Nikoli}a da }e oni glasati za SSP, aplauz koji se grani~io sa ovacijama, kad su ti isti preko no}i svog zamenika predsednika proglasili za izdajnika, agenta zapadnih obave{tajnih slu`bi i uop{te ga prokleli do sedmog, jedanaestog i sedamnaestog kolena. Uskoro }e postati i usta{a, samo ~ekajte. Dr [e{eq je pomno izu~io svoju kratku istoriju SKP(b) i po zdravom staqinskom obi~aju pustio je kadrove da se neko vreme prè na ro{tiqu diferencijacije. Lako je wemu sa Vjericom i Nata{om, ko se prvi izjasni nije ni{ta mawe sumwiv, ali kolebqivci u na{im redovima su zanimqivi. Eto, recimo slu~aj druga Todorovi}a: jo{ u petak je na televiziji podràvao izdajnika Tomu, a onda je postao wegov naslednik na mestu {efa posla144
ni~ke grupe SRS. [ta to zna~i, drugovi? To zna~i da }e drug Dragan jako voditi ra~una kako se pona{a ubudu}e, jer mu nad glavom visi pretwa. Drugi kolebqivac, drug Vu~i}, jo{ je zanimqiviji slu~aj. Prvo je iskqu~io telefone, pa se obe}ao izjasniti u subotu, pa se nije izjasnio do nedeqe, kad se ovi redovi pi{u. Drug Vu~i} nije izu~io kratku istoriju SKP(b), ~ak ni istoriju SKJ, ina~e bi znao da svako oklevawe duè od 24 sata zna~i korak bliè ekskomunikaciji i anatemi (tj. Golom otoku). Dok se on kolebao, stranka je za generalnog sekretara postavila Nemawu (Blaòvog) [arovi}a, koji se ionako godinama u~io za Aleksandra Vu~i}a. Neki misle da je dr [e{eq celu ovu traumati~nu frku sloìo namerno: iznenadi ih, pa vidi kako }e ko reagovati. Ne iskqu~uje se ni mogu}nost da je [e{eq Tomu za nos preveo èdnog preko vode, pa na tanak led. Bilo kako bilo, [e{eq je sada u komotnom poloàju: oni koji onog kobnog dana u Narodnoj skup{tini nisu pqeskali Tomi bili su sumwivi na partijsku nedisciplinu; oni koji su pqeskali sumwivi su kao mogu}i frakciona{i. Ako kaù da su pqeskali gospodinu zameniku predsednika, kako partijska disciplina nalaè, drug [e{eq }e re}i: A vi niste sami primetili da je on izdajnik i zapadni {pijun? Treba li ja sve da vam nacrtam? Drugim re~ima, trebalo je znati, drugovi. Nije drug Staqin bio budala, kao ni drugovi Tito i Sloba. Ako izdajni~ka i {pijunska aktivnost agent-provocateura Tome uspe da pocepa SRS i zavede nedovoqno budne elemente ili, pre, aktivira skrivene izdajnike uba~ene u ~lanstvo (naivnost je samo maska iza koje se kriju izdajni~ke namere, kao {to znamo), Aleksandar Vu~i} izlaè se kobnoj primedbi: A za{to si toliko ~ekao, druè? U wegov dosije ulazi opaska nepouzdan, dràti pod prismotrom. Jedini ~astan i istovremeno prakti~an izlaz za biv{eg druga Vu~i}a je da poloì pravosudni ispit i ode u advokate. Ve} ga vidim kako melodramskim tenorom i gu{e}i se od suza brani ubicu oca i majke zato {to je siro~e: âsni sude, pogledajte ovog mladog ~oveka... Ako se pridruì izdajni~ko-{pijunskoj kliki Nikoli}Deli}, bi}e vazda sumwiv, ako ostane uz [e{eqa, prati}e ga navek senka u dosijeu ako ga ovi uop{te prime, u {ta sumwam, jer takvih imaju dovoqno, brìh od biv{eg druga Ace. Idejna borba se u me|uvremenu produbila po vertikali: u op{tinskim odborima SRS leti perje i iskqu~uju se nikoli}evci, {e{eqevci, vu~i}evci i ostali pa kako ispadne. Izjasni se, druè! Kao 1948. Po{to je Toma, stari lisac, uni{tio blanko ostavke radikalskih poslanika i po{to je ba{ on predsednik Administrativno-imunitetskog odbora sa presudnim glasom, Ustav }e u ovoj stvari biti zaobi|en. Pravni lumeni radikala, Krasi}, Joji} i dr., podne}e stotine tu`bi svim sudovima, osporavaju}i mandate nikoli}evskoj izdajni~koj bandi zapadnih {pijuna, [e{equ }e saradnici napisati jo{ jednu kwiùrinu od hiqadu strana pod naslovom Izdajni~ki {pijun, peder~ina i usta{a Tomislav Nikoli} i wegova frakciona{ka klika. Ni{ta im ne}e pomo}i: poslani~ka grupa Nikoli}a osta}e u Narodnoj skup{tini da se cewka daqe. Za utehu ako je ima radikalima to nije prvi put da se cepaju, imao je i Pa{i} sli~nih
145
problema. Sada{wa situacija, me|utim, druga~ija je: Toma ima {ansu da stvori desno-konzervativnu stranku koja }e ako mu kadrovska politika uspe polako istisnuti ve} prirodnom smr}u skoro umrlu DSS na idu}im izborima, dok se Voja [e{eq svojom sumanutom politikom i ideologijom zafarbao u }o{ak kao Paja Patak i izlaza mu nema. Dnevnik, 15. septembra 2008. godine, objavquje tri kra}a teksta pod zajedni~kim nadnaslovom Prestrojavawe kod radikala ne prestaje. Wihovi naslovi su Vu~i} i Pop-Lazi} na vru}oj liniji, Kosti}u ne smeta ime Napred Srbijo i Srem: [e{eqeva tvr|ava. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i} odbacio je ju~era{we optu`be potpredsednice te stranke Gordane Pop-Lazi} da nije dorastao situaciji u toj stranci i dràvi, jer se jo{ nije oglasio povodom sukoba u SRS. [to se doraslosti ti~e, gra|ani }e sami proceniti ko se pona{ao dostojanstveno i zrelo, a ko ne, rekao je Vu~i} agenciji Beta. Na ju~era{woj konferenciji za novinare Gordana Pop-Lazi} rekla je da se niko iz stranke zvani~no nije ~uo sa Vu~i}em i da ona ne zna gde se on nalazi. Ne znam gde se on nalazi, vaqda wegova majka zna. Ja mu nisam majka i ne interesuje me gde je, rekla je potpredsednica SRS-a. Znam da mi ona nije majka, ne mora da me upozorava i veoma sam sre}an zbog te ~iwenice, rekao je Vu~i} Beti povodom optu`bi Gordane Pop-Lazi}. Prema wenim re~ima, lider radikala Vojislav [e{eq je izrazio zadovoqstvo zbog pokazanog jedinstva i visokog stepena odlu~nosti da najvi{i organ stranke, izme|u dva kongresa, ostane na zvani~noj partijskoj liniji. Ina~e, Tomislav Nikoli} je proteklog vikenda najavio da sa 18 poslanika i Aleksandrom Vu~i}em danas po~iwe stvarawe nove politi~ke stranke. [ef novoformirane poslani~ke grupe Napred Srbijo o~ekuje da }e Vu~i} uskoro podneti ostavku na mesto generalnog sekretara SRS i da }e mu se pridruìti. Poznati biznismen i osniva~ politi~ke organizacije Napred Srbija Miodrag Kosti}, izjavio je da nema ni{ta protiv {to novoosnovani poslani~ki klub Napred Srbijo Tomislava Nikoli}a, nosi sli~an naziv. Kosti} je povodom medijskih podse}awa da je ime poslani~ke grupe, koju predvodi biv{i zamenik predsednika SRS, sli~no imenu politi~ke organizacije Napred Srbija, koju je on registrovao 2004. godine, saop{tio da se ne bavi politikom, ve} ekonomijom. S obzirom da mi je oduvek bila èqa i da sam sve radio kako bi Srbija i{la brè i boqe u svom razvoju, zadovoqan sam {to nisam sam u tome i {to ima jo{ qudi koji razumeju zna~aj re~i napred za Srbiju, rekao je Kosti}. Uprkos tome {to ne deli politi~ka uverewa sa Nikoli}em, Kosti} mu je poèleo sre}u sa osnivawem nove partije i veruje da }e ime nove politi~ke organizacije zna~iti da se Srbija brè kre}e i u politi~kom, i u ekonomskom, i u dru{tvenom smislu, putem koji zasluùje, a to je put ubrzanog razvoja i pribliàvawa Evropskoj uniji. U svih sedam op{tina Srema op{tinski odbori SRS-a su se izjasnili jednoglasno da ostaju privrèni izvornoj politici SRS i svom predsedni146
ku dr Vojislavu [e{equ, a da su Tomislav Nikoli} i grupa poslanika oko wega izdali izvorne politi~ke principe stranke. Na sednici Okru`nog odbora za Srem, koja je odràna posle sednice Centralne otaybinske uprave, analizirano je stawe u Sremu i konstatovano da ovde nema, a i ne}e biti, prebega. Srem je radikalska i [e{eqeva tvr|ava. U svim op{tinskim odborima stawe je normalno. Ne}emo se}i, sa onima koji se kolebaju moramo razgovarati, a verovatno da ima i takvih, samo to je u Sremu mawina rekao je na konferenciji za novinare predsednik Okru`nog odbora SRS za Srem Vitomir Pluàrevi}. Okru`ni odbor je iste ve~eri po~eo da prikupqa i potpise za peticiju koju }e SRS uputiti ministru inostranih poslova Ruske Federacije Sergeju Lavrovu, da u Savetu bezbednosti UN pomogne da se dr Vojislavu [e{equ u Ha{kom tribunalu ne name}e slu`beni branilac, kako je to 26. avgusta ove godine zatraìlo Tuìla{tvo tribunala. Istori~ar êdomir Anti} dao je izjave za novosadski Dnevnik, koje su osvanule u broju od 15. septembra 2008. godine. Nadnaslov teksta je êdomir Anti} za Dnevnik: Da li }e potresi u SRS-u uzdrmati poziciju desnih stranaka u Srbiji?, a naslov Desnicu pregazilo vreme. Tu priliku iskoristio je za promovisawe svoje antisrpske politike, ali i za izno{ewe te{kih re~i na ra~un Srpske radikalne stranke. Unutar teksta su dva antrfilea sa naslovima Boq{evizam i G17 plus kao opasnost. Nakon majskih izbora stranke desne politi~ke orijentacije izgubile su zna~ajan deo uticaja u bira~kom telu, a neke od wih su gotovo marginalizovane. Doskora vladaju}a Demokratska stranka Srbije izgubila je vlast ne samo na centralnom nivou, ve} se nije na{la ni u deobi kola~a vlasti ni u gradovima i op{tinama, kao ni na nivou pokrajinske vlasti u Vojvodini. Ali, najve}i potresi zadesili su Srpsku radikalnu stranku, koja o~igledno vi{e nije bila u stawu da nosi etiketu ve~itih opozicionara s najve}im bira~kim telom, ali i s nedovoqnim koalicionim kapacitetom, ~ime se do pre samo godinu dana hvalio DSS. Istori~ar êdomir Anti} ocenio je da aktuelni potresi u Srpskoj radikalnoj stranci potvr|uju da je srpska desnica ve} neko vreme u rasulu. On je za Dnevnik kazao da to rasulo nije posledica majskih izbora, ve} nespremnosti desnice da shvati novo vreme. Naveo je da je prethodno DSS u jednom trenutku imao {iroku podr{ku i bio najpopularnija stranka me|u gra|anima, ali je tu {ansu prokockao, jer je prihvatio nacionalne i dràvne teze Milo{evi}evog reìma. Vezav{i se za ideju formalnog suvereniteta Srbije nad Kosovom i za ideju o~uvawa pojedinih politi~kih tekovina tog reìma, DSS je samo ograni~io svoje mogu}nosti. Umesto da po~nu novu politiku, koja bi im mo`da uskratila deo glasova, ali bi wihove te`we postavila na ~vrste i zdrave osnove, DSS se opredelio za to da se bori za ne{to {to je ve} bilo izgubqeno. To je dovelo do toga da takozvana levica, a pre svega DS i kasnije LDP, napadaju DSS kao ekstremiste, pa ~ak i kao fa{iste kazao je Anti}. On je ukazao i na to da posle progla{ewa nezavisnosti Kosova i nastavka saradwe s Ha{kim tribunalom pitawa za koje se vezao DSS vi{e nisu bile teme kojima bi se mogao privu}i veliki broj gra|ana.
147
Tako je DSS u ovom trenutku sam, a nema ni vlast, ni na lokalnom ni na republi~kom nivou. Zahvaquju}i lo{oj upravi, DSS se sveo na predsednika stranke, koji je bio jedini zasluàn i za wihov veliki bum posle 2000. godine ocenio je on. Anti} kaè da je, s druge strane, SRS okupio veliki broj tranzicionih gubitnika, te da popularnost radikala po~iva na nespremnosti dela gra|ana da se suo~e s tranzicijom. A kad god je ta stranka u krizi, wene vo|e se vra}aju tvrdom nacionalizmu, koji moè da privu~e samo tvrdo jezgro, koje ~ini tek tre}inu wihovih bira~a. To je sada uo~io i Tomislav Nikoli}, koji je na predsedni~kim izborima u januaru igrao igru ìvota kad je re~ o politici, jer je izvesno da on vi{e ne}e biti kandidat za predsednika Srbije, a te{ko bi mogao da bude i kandidat za premijera. Po{to je ve} wegova politika bila talac devedesetih godina pro{log veka i Vojislava [e{eqa koji je u Hagu, izgleda da je poku{ao da prema Kosovu vodi politiku sli~nu onoj kakvu vodi DS, odnosno da jedno govori, a drugo radi kazao je on. Anti} napomiwe da se i na posledwim izborima pokazalo da gra|ani Srbije, uprkos protivqewu progla{ewa nezavisnosti Kosova, ipak glasaju za onog ko moè da obezbedi novac iz EU i ko nudi laka re{ewa za te{ke probleme. Nikoli} je poku{ao da reformi{e program SRS-a, ali je to nai{lo na otpor ~vrste linije u stranci i samog [e{eqa kaè Anti}. On je ocenio da }e desnica u Srbiji morati da se prekomponuje, ali da }e to i}i vrlo te{ko. Dodao je da }e oba krila SRS-a najverovatnije ostati u parlamentu, te da }e Nikoli}eva frakcija biti vrlo korisna za aktuelnu vladu, jer }e relativizovati ili ~ak obesmisliti zna~aj podr{ke LDP-a. Mislim da }e biti potrebno mnogo vremena da se srpska desnica oporavi, te da }e u narednom periodu dosta pa`we biti posve}eno obnovi Ko{tuni~ine stranke, ali sam uveren i u to da je DSS sam sebi limit. Bez Ko{tunice DSS ne bi postojao, a s Ko{tunicom nikad ne}e mo}i da vrati onaj politi~ki zna~aj koji je nekad imao smatra on. Po wegovim re~ima, prazan prostor na desnici eventualno bi mogla popuniti nova politi~ka stranka koju }e, mo`da, formirati Tomislav Nikoli}, ali to, kako je istakao, zavisi od toga ko }e finansijski podràti Nikoli}a i da li }e imati naklonost me|unarodne zajednice. Za Nikoli}a je ve} ovo velika promena kad je odustao od ranije politike i ideologije, pogotovo zbog toga {to je {est godina prakti~no vodio SRS, ali nisam siguran u to koliko su bira~i prihvatili tog reformisanog Nikoli}a. Jer, veliku mo} SRS nije dugovao Nikoli}u, ve} ~iwenici da je bio jedina alternativa vlasti. A frakcija Tomislava Nikoli}a o~igledno ne}e biti alternativa vladi, bar ne u skorije vreme kazao je Anti}. Anti} je kazao da je najgore {to Srbija trenutno ima sli~an problem koji je imala i u pro{losti, navode}i da je nedavno istraìvawe politi~kih i socijalnih o~ekivawa gra|ana pokazalo da blizu tri ~etvrtine ispitanika ima socijalno-radikalna o~ekivawa.
148
Ovo je, dakle, dru{tvo koje je levo orijentisano. A nevoqa je u tome {to, s obzirom na stawe nacije i krizu dràvnosti, veliki deo te populacije istovremeno ima i desni~arske, odnosno nacionalisti~ke stavove. Zato kod nas ~esto moè da se upotrebi izraz pripisivan ekstremnom delu ruske politi~ke scene nacionalni boq{evizam zakqu~io je Anti}. On je ocenio i da politi~ka scena u Srbiji nije podeqena po liniji levice i desnice. Naveo je da delovawe G17 plus pokazuje da ideologija u nerazvijenom i siroma{nom dru{tvu, kao {to je na{e, nije mnogo bitna. G17 plus je obarao vladu Zorana @ivkovi}a, iako je s wom bio politi~ki saglasan, kao i dve potowe vlade. Zato mislim da i sada{woj vlasti opasnost ne preti iz opozicije ili s desnice, ve} od unutra{wih sukoba, a posebno od G17 plus, koji je ve} nekoliko puta dokazao da je li~ni i strana~ki interes kod nas iznad na~ela i programa rekao je na{ sagovornik.
Izjava Aleksandra Vu~i}a ispred Skup{tine grada Beograda Beograd, 15. septembar 2008. godine Posle vi{ednevnog }utawa, na konferenciji za novinare Aleksandar Vu~i} je licemerno izrazio àqewe zbog sudbine Srpske radikalne stranke i najavio povla~ewe iz javnog ìvota. [to je, naravno, slagao. Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, novinari, ào mi je {to ste ovoliko ~ekali, ào mi je {to su prolazili dani. Neki su mislili da ne{to kalkuli{em, da ne{to ra~unam, da ~ekam da vidim ko }e da bude nekakav pobednik u unutarstrana~kim trvewima u Srpskoj radikalnoj stranci. Ni{ta od toga nije istina. Nadao sam se nekom pomirewu i nekom normalnom odnosu zbog stawa u kojem se danas nalazi stranka, a koje ni sam nisam spre~io, nisam uspeo da spre~im. Podneo sam ostavku na funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci, i na mesto generalnog sekretara stranke i na mesto {efa odborni~ke grupe u Skup{tini grada Beograda. Vi{e nisam ni odbornik u Skup{tini grada Beograda, tako da verovatno nisam mogao boqe mesto da smislim gde }u izjavu da vam dam, pretpostavqam posledwi put da sam ovde na ovom mestu pred vama govorio. îni mi se besmislenim da vam govorim i sve {to sam nekako spremao da vam kaèm na kraju bi ispalo pomalo pateti~no, te }u poku{ati to da izbegnem, ali ne moram da vam govorim koliko zna~i da 13 godina budete generalni sekretar najve}e stranke u Srbiji i da posle toga vidite {ta se sve zbiva i kako i na koji na~in se stvari de{avaju. U svakom slu~aju, za mene ovo danas nije radostan dan. Jedino mo`da dobro u svemu je to {to sam posle kratkog vremena ili kratkog }utawa, a mislim da je }utawe bilo mnogo pametnije od pri~e mnogih mojih kolega i prijateqa, mogao da vidim {ta neki zaista misle o meni i nije lo{e, evo sad im je oslobo|en prostor i mogu, kako sami misle, i da napreduju i vi{e ih makar jedan Vu~i} ne ometa. O onome {to }u ja da radim u ìvotu obavesti}u vas nekada, izvesno vreme, ne znam koliko }e to trajati. Ne bih vam davao obe}awe da }u se povu}i iz javnog ìvota, a ono {to sam obe}ao i rekao ranije da }u sa ovim snagama, koliko to budem mogao, one nisu velike naravno, ali koliko budem mogao, bori}u se protiv reìma Tadi}a. Da~i}, êdo149
mir Jovanovi}, mislim da je to najgore {to je Srbiju zadesilo i da gra|ani Srbije zasluùju ne{to neuporedivo boqe. I jo{ jedna stvar, ne}u nijednom re~ju govoriti lo{e o onima koji o meni danas govore lo{e, iako 15 godina ni{ta od toga mi nisu rekli, to ~ini mi se govori mnogo vi{e o wima nego o meni i uveren sam da }e qudi u Srbiji to umeti da procene na najboqi mogu}i na~in. To je sve {to sam ja imao da vam kaèm i vi znate da ja obi~no volim da odgovaram na pitawa i da sam nekako i duele sa novinarima ponekad voleo, pa ~ak kad i nisu bili najprijatniji, a danas bih vas zamolio da ne bude pitawa, ako je to, naravno, mogu}e. Novinar: Samo jedno ako moè, rekli ste ... da li razmi{qate o tome da se prikqu~ite novoj stranci gospodina Nikoli}a? Aleksandar Vu~i}: Ovo {to sam vam rekao... Novinar: ...ovih nekoliko dana, videli sa Vojislavom [e{eqem? Aleksandar Vu~i}: ûo sam se sa Vojislavom [e{eqem u ponedeqak uve~e. Novinar: I o ~emu ste razgovarali? Aleksandar Vu~i}: Ne volim da prenosim unutarstrana~ke stvari, primetili ste da ina~e... Rekao sam da ne volim da prenosim unutarstrana~ke stvari i ne volim da govorim o tome, ào mi je {to neki drugi qudi misle da sam nedorastao zato {to sam }utao, ja mislim da su nedorasli oni koji su mnogo pri~ali. Novinar: ... Aleksandar Vu~i}: Obavestio sam ju~e o mojoj odluci i gospodina Todorovi}a i gospodina Nikoli}a. Dakle, oti{ao sam da ne bih krio ni{ta, nije u redu da moje kolege i prijateqi saznaju za moju kona~nu odluku prvo od vas novinara, izuzetno po{tujem va{ rad i èlim da vam se zahvalim na korektnosti u onome {to ste govorili i pisali u prethodnom periodu. Ali èleo sam prvo da obavestim moje kolege, qude sa kojima sam radio, to sam u~inio ju~e. Danas se obra}am vama i celokupnoj srpskoj javnosti i... Za sve ove godine sam se borio, radio i ~inio sve {to sam mislio da je u najboqem interesu i Srbije i Srpske radikalne stranke. Sad }e to verovatno biti boqe kad dorasli preuzmu kormilo. Novinar: Zna~i li ti to, da li moète da odgovorite na pitawenate da li se povla~ite iz politike... Aleksandar Vu~i}: Rekao sam da se povla~im na neki na~in iz javnog ìvota. Novinar: ...bavite politikom... Aleksandar Vu~i}: Imate li neko drugo pitawe, ja nisam iskqu~io mogu}nost da nastavim da se bavim politikom, samo sam rekao da se odre|eno vreme iskqu~ujem iz javnog ìvota. Nisam ga ~ak ni ograni~io, ne znam koliko }e to da traje, sigurno vi{e od tri dana, verujte mi. Novinar: A zbog ~ega, po{to je Tomislav Nikoli} ju~e govorio da o~ekuje da }ete ipak da mu se prikqu~ite u formirawu nove stranke. Koji su razlozi za to? Aleksandar Vu~i}: Pa dobro, ali... Ja govorim o onome {to je moja odluka i ja ne mogu da kaèm i ne mogu da govorim o Tomislavu Nikoli}u kao
150
o izdajniku i {pijunu i ne znam {ta, ali ja imam ne{to {to odre|ene odluke donosim i mogu da vam kaèm svi moji, i najve}i broj mojih prijateqa je sa Tomislavom Nikoli}em, ali i oni znaju da odluke uvek donosim sam. [ta }e biti jednoga dana i {ta }e se zbivati, o tome }emo razgovarati. Novinar: îme }ete se baviti? Pravnik ste po struci... Aleksandar Vu~i}: Pa, ne znam koliko }e to vremena trajati i koliko }e to dugo biti dakle, svakako ne tri dana kao {to sam rekao, a ja imam mnogo stvari koje mogu da radim, mogu od prevodila~kih poslova do berzanskih poslova, do sklapawa ugovora, {ta god ho}ete, mogu da pomaèm bratu, imam bezbroj stvari koje mogu da radim, tako da {to se mog opstanka ti~e, ekonomskog, da to ne mora niko da brine. Uzgred, nisam krao i nisam se vi|ao ni sa kakvim tajkunima, a nisam ni razgovarao ni sa kim od wih, niti znam o ~emu bih razgovarao sa onima koji su pomogli formirawe vlade Tadi}Da~i}. Novinar: A znate li ko se vi|ao iz Srpske radikalne stranke sa wima, po{to je gospodin Nikoli} rekao da su Mi{kovi} i... Aleksandar Vu~i}: Ja sam u jednu stvar apsolutno siguran, da su svi ti qudi najvi{e pomagali partije na vlasti, pre svega Demokratsku stranku i SPS. A to {to neki drugi èle da izvla~e neke druge zakqu~ke, to je wihov problem. Novinar: ... Aleksandar Vu~i}: Nemam pojma. Ja sam do{ao... Novinar: ... Aleksandar Vu~i}: Ne znam, èlim mu sve najboqe. Novinar: ... Aleksandar Vu~i}: @elim mu sve najboqe i èlim da... Novinar: Ako se vratite u politiku, ho}ete... Aleksandar Vu~i}: Nemam ni{ta protiv... Novinar: Ako se vratite u politiku, moè li to da bude neki ... Aleksandar Vu~i}: Ne. Novinar: Gospodine Vu~i}u, da li ste ovih dana trpeli neku... Aleksandar Vu~i}: Nisam sujetan ~ovek i meni ne treba da ja budem nekakav veliki lider i da glumim ne znam ni ja {ta. Nisam se rodio u foteqi, kao {to znate, ne treba mi ki{obran, molim vas, ne treba mi ki{obran, vidite novinarima da date ki{obran. Dakle, nisam se rodio u foteqi, u foteqi ne}u da umrem. Kada sam rekao da ne}u da budem poslanik, qudi nisu verovali, govorili su: laè. Bi}e za tri dana, ispostavilo se da nisam lagao. Kada sam rekao: Ne}u da budem odbornik, dakle ne}u da budem odbornik, ta pri~a je zavr{ena i nemam {ta da vam govorim. Zato mi ne treba ni foteqa predsednika... (prekid) Alo, 16. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa izjavama biv{eg generalnog sekretara Srpske radikalne stranke Aleksandra Vu~i}a koji se obratio novinarima povodom navodne odluke da se povu~e iz politike. Ovo javno bacawe pra{ine u o~i imalo je samo jedan pravi razlog, da u medijima pove}a interesovawe za wegovo opredeqewe i tako se u~vrsti na poziciji zvezde preleta~kog roka.
151
Nadnaslov teksta glasi Biv{i gensek SRS-a odluku o povla~ewu iz politike doneo na nagovor, naslov je Poslu{ao savet starijeg brata i podnaslov je Na Vu~i}a kqu~no uticao wegov brat Andrej, koji mu je preporu~io da Tomi u wegovoj novoj stranci pomaè iz senke. Unutar teksta su tri antrfilea, sa naslovima Ko je Andrej Vu~i}, Halo i tu-tuu... i Mir~i}: Olimpijadu otvara Bekam!: Glavni krivac za odluku Aleksandra Vu~i}a da se privremeno povu~e iz javnog ìvota je wegov stariji brat Andrej, saznaje Alo!. Na{ izvor blizak Vu~i}u navodi da su ostavka na sve strana~ke funkcije i silazak sa politi~ke arene rezultat desetodnevnih konsultacija sa bratom, tokom kojih je biv{i gensek radikala bio u velikoj emotivnoj dilemi izme|u Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a. Vu~i} jeste prelomio da je bliì Nikoli}u, ali mu je bilo jako te{ko. Upravo ga je brat savetovao da na po~etku pomaè Tomi iz senke, da se mnogo ne eksponira i ujedno odmori navodi izvor Alo. Vu~i} je do sada vi{e puta javno govorio o velikom uticaju koji brat ima na wegove odluke, a ju~e je otkrio da bi pauzu mogao da iskoristi upravo i u pomagawu bratu. Imam mnogo stvari koje mogu da radim. Od prevodila~kih i berzanskih poslova do sklapawa ugovora, {ta god ho}ete. Mogu i da pomaèm bratu i da radim bezbroj stvari. [to se mog opstanka ti~e, ne treba niko da brine poru~io je Vu~i}. On je posle deset dana }utawa objavio ispred Starog dvora da je podneo ostavke na funkcije generalnog sekretara SRS-a, {efa odborni~ke grupe u Skup{tini grada Beograda i gradskog odbornika. Neki su mislili da ne{to kalkuli{em, da ~ekam, da vidim ko }e da bude nekakav pobednik u unutarstana~kim trvewima. Ni{ta od toga nije istina, nadao sam se nekom pomirewu, normalnom odnosu zbog stawa u kojem se danas nalazi stranka, a koje ni sam nisam uspeo da spre~im objasnio je Vu~i}. Ipak, izbegao je da odgovori da li je i daqe ~lan SRS-a. On je najavio privremeno povla~ewe iz javnog ìvota, ali i mogu}nost da se posle pauze vrati u politiku. Vu~i} je rekao da ne namerava da osniva svoju stranku i indirektno poru~io da }e wegov eventualni novi politi~ki anga`man biti u stranci Tomislava Nikoli}a. Najve}i broj mojih prijateqa danas je uz Nikoli}a. Oni dobro znaju da sam donosim odluke. [ta }e biti jednoga dana i {ta }e se zbivati, o tome }emo razgovarati izjavio je biv{i gensek radikala. Da je zauvek raskrstio sa SRS-om, najboqe govori Vu~i}ev ironi~an komentar: Sada }e verovatno biti mnogo boqe, kada dorasli preuzmu stranku. Andrej Vu~i} je komercijalni direktor u jednoj privatnoj klinici, koju je osnovao zajedno sa nekoliko penzionisanih lekara sa VMA. Prema izvesnim spekulacijama, ne iskqu~uje se mogu}nost da izvesno vreme Aleksandar Vu~i} radi kod brata u bolnici. Nedavno u intervjuu za Alo, Vu~i} je poru~io da ubudu}e ne}e dobijati dinar plate, ni od SRS-a, ni od dràve.
152
Vide}u {ta }u da radim. Hvala Bogu, imam pameti, imam svojih deset prstiju, sna}i }u se. Mo`da }u za po~etak pomagati bratu u preduzetni{tvu objasnio je tada Vu~i}. Vu~i} je otkrio da se ~uo u ponedeqak uve~e sa Vojislavom [e{eqem, ali nije otkrio temu razgovora jer ne voli da prenosi unutarstrana~ke stvari. O svojoj odluci, Vu~i} kaè da je u nedequ najpre obavestio Dragana Todorovi}a i Tomislava Nikoli}a. [ef poslani~ke grupe SRS-a Dragan Todorovi} nije èleo da komentari{e ostavku Aleksandra Vu~i}a, najavquju}i da }e stranka izabrati novog generalnog sekretara kada za to do|e vreme. Na pitawe da li je Vu~i}eva ostavka udar za stranku, Todorovi} je odgovorio da je {to se ti~e SRS-a, sve zavr{eno jo{ u petak. Posebno originalan bio je Milorad Mir~i}, koji je na pitawe da li je Vu~i} podneo ostavku, odgovorio da }e naredne Olimpijske igre u Londonu 2012. godine otvoriti Dejvid Bekam! Radikalski ~as demokratije naslov je teksta koji je na{ao mesto u istom broju ~asopisa Alo. U ovom kratkom tekstu informisani smo da je Nikoli} prisustvovao nekakvom koktelu, priredbi koja mu je o~igledno nedostajala dok je bio ~lan Srpske radikalne stranke. Sve~anu sednicu Skup{tine Srbije povodom Me|unarodnog dana demokratije, uz prigodne govore najvi{ih dràvnih zvani~nika, ponajvi{e su obeleìli poslanici SRS-a. Naime, radikalski tribuni, odeveni u majice sa likom Vojislava [e{eqa, ozna~ili su kraj sednice glasno skandiraju}i Vratite nam Kosovo i Kosovo je Srbija. Na sve~anoj sednici, kojoj su prisustvovali ministri, predstavnici diplomatskog kora, verskih zajednica i Vojske Srbije, govorili su predsednik Boris Tadi}, premijer Mirko Cvetkovi}, predsednik parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} i stalni koordinator UN-a i predstavnik programa UN-a za razvoj u Srbiji Dejvid Lens Klark, kome je jedna poslanica SRS-a poku{ala da pokloni majicu sa [e{eqevim likom. Sednici nisu prisustvovali poslanici DSS-a, NS-a i Nikoli}eve grupe Napred Srbijo, jer se vladaju}a koalicija nije sloìla da govore predstavnici opozicije. Iako su se pojavili u domu Narodne skup{tine, Velimir Ili} i Miroslav Marki}evi} nisu prisustvovali sednici. Posle sednice, uprili~en je koktel. Glas javnosti, 16. septembra 2008. godine, objavquje mi{qewa reìmskih politi~kih analiti~ara o sudbini Srpske radikalne stranke zbog odlaska izdajica iz wenih redova, u tekstu sa nadnaslovom Osnivawem Nikoli}eve stranke do}i }e do prekomponovawa politi~ke scene, naslovom Ko{tunica i [e{eq najve}i gubitnici i podnaslovom Milan Nikoli}: [e{eqa }e napustiti najkvalitetniji kadrovi, a Ko{tunica gubi pola ~lanstva. Du{an Jawi}: Lider SRS }e postati minoran, a LDP }e mnogo izgubiti. Tekst sadrì antrfile pod naslovom Ipak, na delu vi{e od dva bloka.
153
[ta drugo o~ekivati, mi{qewa deùrnih du{ebri`nika uglavnom su se svela na èqe tipa [e{eq }e ostati minorna li~nost. To su na{i analiti~ari, to je wihova stru~nost. Ve}ina bi boqe zara|ivala kao voditeqi emisija tipa @eqe i pozdravi. I po{tenije bi zara|ivali hleb svoj nasu{ni. Stranka koju }e Tomislav Nikoli} osnovati izazva}e velike pretumbacije na politi~koj sceni Srbije. Naravno, kqu~no je kako }e ta partija biti profilisana i koliko }e zapravo ~lanstva uspeti da odvu~e [e{equ. Direktna posledi~na veza je da je sasvim mogu}e da budu}a Nikoli}eva stranka postane veoma vaàn politi~ki ~inilac, a onda to povla~i za sobom i pitawe ko zapravo najvi{e gubi ovakvim potezom, odnosno koje partije treba da se zabrinu za svoju politi~ku budu}nost. Milan Nikoli}, politi~ki analiti~ar, smatra da je sasvim logi~no da je daleko najve}i gubitnik [e{eqeva stranka, jer }e iz we Nikoli} odvu}i dobar deo ~lanstva. S Nikoli}em ne}e oti}i ve}ina sada{wih ~lanova, ali }e oti}i mladi i obrazovani, dakle najkvalitetniji deo. [e{equ }e, zna~i, kad se vrati, a svi procewuju da }e to biti naredne godine, ostati onaj nekvalitetni deo ~lanstva, s kojim je veliko pitawe {ta }e mo}i da uradi. Osim radikala, drugi najve}i gubitnik je Ko{tuni~in DSS, koji je sada potpuno grogiran, bez ikakvih inicijativa i jasnih programa i veoma je mogu}e da im Nikoli} odvu~e ~ak i polovinu ~lanstva. U sli~noj situaciji je i stranka Velimira Ili}a, koja je, tako|e, nejasno profilisana, bez jasnih programskih elemenata i tu Nikoli} tako|e ima veliku {ansu na privla~ewu Veqinog ~lanstva kaè Nikoli}. Kako isti~e na{ sagovornik, daleko najve}i dobitnik je upravo Tomislav Nikoli}, koji je kona~no dobio mogu}nost da vodi sopstvenu stranku onako kako to èli. On ima veoma dobru poziciju, koja je levo od Ko{tunice, a desno od Tadi}a i u tom prostoru ima veoma zgodnu perspektivu. Ina~e, drugi najve}i dobitnik je Tadi}, koji je dobio novog potencijalnog partnera za vladu, tako da }e imati mawe problema ako mu se pobuni neko iz vladaju}e koalicije zakqu~io je Nikoli}. Rano je re}i ko je najve}i gubitnik, to }e se tek pokazati na izborima, tvrdi Du{an Jawi}, a to, kako stvari stoje, ne}e skoro. On isti~e da je cepawem SRS-a na prvi pogled najvi{e dobila vladaju}a koalicija, jer je osim toga dobila i garanciju da Nikoli}eva stranka u dogledno vreme ne}e ru{iti vladu. Me|utim, ako Nikoli} i Vu~i} krenu ulevo, onda Tadi} ima veliki problem, jer kod nas sada levice prakti~no i nema, taj blok ne moè da pokrije SPS, a na snazi }e dobiti narodwa~ki blok. S druge strane, jasno je da su radikali daleko najve}i gubitnici. Oni su imali veliku {ansu da se kona~no reformi{u i krenu Nikoli}evim putem, zapravo jedinim mogu}im, jer je jasno da Srbija jednostavno nema drugi put osim evropskog i propustili su je. Rezultat toga tek }e se videti na izborima, a smatram da }e [e{eq postati minorna li~nost. S druge strane, mnogo }e izgubiti i
154
stranke koje su program gradile na strahu od radikalizacije, a nikad se nisu upitale zbog ~ega je SRS toliko bila oja~ala, tu pre svih mislim na LDP isti~e Jawi}. Po wemu, sad i Tadi} mora da se odlu~i da li }e kona~no krenuti neoliberalnim putem, a ako to uradi, neminovno je i prirodno da se prikloni DSS-a i NS-u i takva koalicija uop{te ne bi trebalo nikog da iznenadi za slede}e izbore. Sve ovo {to se doga|a samo dokazuje da je srpska politi~ka scena pri kraju prestrukturirawa koje je po~elo jo{ pre tri godine, a to je i kona~na potvrda da u Srbiji ipak ne postoje samo dva bloka ili stranke, kako su mnogi tvrdili naglasio je Jawi}. Tekst sa nadnaslovom Aleksandar Vu~i} objasnio napu{tawe stranke i politi~kog i javnog ìvota, naslovom Toma za mene nije izdajnik i {pijun i podnaslovom Biv{i generalni sekretar SRS iskqu~io osnivawe svoje stranke, a mogu}nost da se prikqu~i Tomislavu Nikoli}u, u najmawu ruku, odloìo na neodre|eno. Rekao da se sa [e{eqem ~uo u ponedeqak uve~e i da je }utao jer se nadao nekom pomirewu u SRS. Saop{tio da mu je èqa da se pobedi reìm Tadi}a, Da~i}a i Jovanovi}a. Unutar teksta je antrfile pod naslovom Todorovi}: Vu~i} je vaqda razmislio. Uz nebitne kalkulacije {ta }e biti sa Vu~i}em, u tekstu se iznose Nikoli}eve tvrdwe da su finansijeri Srpske radikalne stranke Mi{kovi} i Beko. Da se Vlasi ne dosete... Prvo pojavqivawe u javnosti Aleksandra Vu~i}a od po~etka sukoba u SRS-u, ju~e na platou ispred Skup{tine Beograda, bilo je kratko i samo s ciqem da potvrdi da je podneo ostavke na sve funkcije u stranci i da SRS vra}a i mandat gradskog odbornika. Tako|e, najavio je da se privremeno povla~i iz politi~kog ìvota. Me|utim, od najavqivanog obelodawivawa da }e sa Nikoli}em u novu stranku zasad ni{ta. @ao mi je {to ste ovoliko ~ekali i {to su prolazili dani. Neki su mislili da ne{to ra~unam, da ~ekam da vidim ko }e da bude nekakav pobednik u unutarstrana~kim trvewima. Ni{ta od toga nije istina. Nadao sam se nekom pomirewu i nekom normalnom odnosu zbog stawa u kojem se danas nalazi stranka, a koje nisam uspeo da spre~im rekao je Vu~i}. On je naglasio da ju~era{wi dan za wega nije bio radostan, pa nastavio: Moje }utawe je bilo mnogo pametnije od pri~e mnogih mojih kolega i prijateqa. Evo, sad im je oslobo|en prostor i mogu da napreduju, a da ih makar jedan Vu~i} ne ometa. O onome {ta }u da radim u ìvotu obavesti}u vas, ali ne znam koliko }e to trajati ne bih davao obe}awa da }u se povu}i iz javnog ìvota. Koliko budem mogao, kako sam ve} obe}ao, bori}u se protiv reìma Tadi}-Da~i}-Jovanovi}. Ali, ne}u govoriti lo{e o onima koji o meni danas tako govore, iako mi 15 godina ni{ta od toga nisu rekli. To vi{e govori o mojim doskora{wim kolegama i nadam se da }e qudi u Srbiji to umeti da procene. Vu~i} je zamolio novinare da mu ne postavqaju nikakva pitawa. Oni ga, uprkos tome, nisu poslu{ali. Prvo i neminovno bilo je da li se ~uo ovih dana sa [e{eqem.
155
ûo sam se sa Vojislavom [e{eqem u ponedeqak uve~e. Ne volim da prenosim unutarstrana~ke stvari. @ao mi je {to neki qudi misle da sam nedorastao zato {to sam }utao ja mislim da su nedorasli oni koji su mnogo pri~ali odgovorio je Vu~i} i rekao da je jo{ pre dva dana o svojoj odluci obavestio i gospodina Todorovi}a i gospodina Nikoli}a. Dakle, oti{ao sam da ne bih krio ni{ta. Nije u redu da moji prijateqi i kolege saznaju za moju kona~nu odluku prvo od vas novinara. @eleo sam prvo da obavestim moje kolege, qude sa kojima sam radio, i to sam i u~inio. Za sve ove godine sam se borio, radio i ~inio sve {to sam mislio da je u najboqem interesu i Srbije i SRS-a. Sad }e to, verovatno, biti boqe kad dorasli preuzmu kormilo rekao je Vu~i} i dodao da nije vremenski ograni~io svoje povla~ewe, ali da }e potrajati sigurno vi{e od tri dana. Vu~i} je ju~e izbegao da se izjasni povodom Nikoli}evih javnih o~ekivawa da }e mu se pridruìti i pomo}i u formirawu nove stranke. Danas govorim o onome {to je moja odluka. Ja ne mogu da govorim o Tomislavu Nikoli}u kao izdajniku i {pijunu. Najve}i broj mojih prijateqa je sa Tomislavom Nikoli}em, ali i oni znaju da odluke uvek donosim sam. [ta }e biti jednoga dana i {ta }e se zbivati o tome }e se razgovarati. Ovakav odgovor u~inio je neizbe`nim pitawe ~ime }e se u me|uvremenu baviti. Ima mnogo stvari koje mogu da radim. Od prevodila~kih do berzanskih poslova za sklapawe ugovora. [to se mog opstanka ti~e, za to ne mora niko da brine. Nisam krao, nisam se vi|ao ni sa kakvim tajkunima, nisam ni razgovarao ni sa kim od wih, niti znam o ~emu bih razgovarao sa onima koji su pomogli formirawe vlade Tadi}-Da~i}. Ovakav odgovor izazvao je novo pitawe: znate li ko se iz SRS-a vi|ao sa tajkunima, po{to je Nikoli} pomiwao neka od tih imena? Ti qudi su najvi{e pomagali partije na vlasti, pre svega DS i SPS. A to {to neki drugi èle da izvla~e neke druge zakqu~ke, to je wihov problem, rekao je Vu~i} i iskqu~io mogu}nost osnivawa svoje stranke. Nisam sujetan ~ovek i meni ne treba da budem nekakav veliki lider da glumim ne znam ni ja {ta. Nisam se rodio u foteqi, pa ne}u ni da umrem u woj. Kada sam rekao da ne}u da budem poslanik, nisu mi verovali govorili su da laèm ispostavilo se da nisam lagao. Kada sam rekao ne}u da budem odbornik zna~i da ne}u. Zato mi ne treba ni foteqa predsednika stranke niti bilo {ta sli~no. @eqa mi je da se pobedi reìm Tadi}a, Da~i}a i Jovanovi}a, ali o~igledno to nisu svi razumeli na najboqi mogu}i na~in. [ef poslani~ke grupe SRS-a, Dragan Todorovi}, nije èleo ju~e da komentari{e Vu~i}evu ostavku, a najavio je da }e novog generalnog sekretara COU izabrati kada za to do|e vreme. Onaj ko odluku donosi, taj je, pretpostavqam, u~inio sve, razmislite... i misli da to tako treba rekao je Todorovi}. Na pitawe da li je Vu~i}eva ostavka udar za SRS, on je rekao da je, {to se ti~e SRS i udara, sve zavr{eno u petak.
156
Pitawe zna~i li Vu~i}eva ostavka da se priklonio Nikoli}u Todorovi} je ocenio kao tendenciozno. On nije èleo da komentari{e Nikoli}eve navode o tome da su vlasnik kompanije Delta Milorad Mi{kovi} i biznismen Milan Beko finansirali SRS, a na pitawe koliko jo{ finansijera stranka ima, novinarima je poru~io da to pitaju one koji su po~eli da iznose neke ~iwenice. Vu~i}eva Pravda, 16. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Poslanici SRS bili u crnim majicama sa likom predsednika stranke na sve~anoj sednici i naslovom [e{eq u Skup{tini. Tekst je, definitivno, pisao daltonista, jer su srpski radikali nosili tamno plave majice. Ili je crna boja ovom novinaru poèqnija kako bi ~itaocima lak{e do~arao fa{isti~ku prirodu Srpske radikalne stranke. Poslanici Srpske radikalne stranke pojavili su se u crnim majicama sa likom doktora Vojislava [e{eqa i natpisima Stop ha{koj tiraniji na sve~anoj sednici u domu Narodne skup{tine povodom Me|unarodnog dana demokratije. Srpska radikalna stranka htela je time da ukaè na ne~uvenu nepravdu koja se nanosi wenom predsedniku u Ha{kom tribunalu i da ukaè na povre|ivawe elementarnih demokratskih i qudskih prava, kao {to je pravo na odbranu rekli su poslanici SRS, koji su na kraju sve~ane sednice skandirali: Kosovo je Srbija! i Vratite nam Kosovo! Na pitawe da li su poslanici SRS prekr{ili pravilo obla~ewa u Skup{tini time {to su na sednicu do{li u majicama sa likom lidera Vojislava [e{eqa, predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} je rekla da poslovnik u vezi s tim ima samo jednu re~enicu, koja bi se svela na pristojno i da pretpostavqa da je takav na~in obla~ewa za radikale pristojan. Sve~anoj sednici u domu Narodne skup{tine nisu prisustvovali poslanici DSS-a, Nove Srbije i poslani~kog kluba Tomislava Nikoli}a, zato {to niko od opozicije nije bio predvi|en da govori. Ostavka Aleksandra Vu~i}a na funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci tema je teksta koji objavquje Pravda 16. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Aleksandar Vu~i} podneo ostavku na funkcije u SRS, naslovom Nastavqam borbu! i podnaslovom Na neko vreme povla~im se iz javnog ìvota, ali nastavi}u da se borim protiv reìma Tadi}-Da~i}-Jovanovi}. Unutar teksta je {est antrfilea, pod naslovima Prijateqi uz Tomu, Optimizam u Napred Srbijo, [arovi}: Nisam Vu~i}ev naslednik, O razre{ewu u ~etvrtak, Milorad Mir~i} qut na biv{e funkcionere SRS Vu~i} i Nikoli} pu~isti i Vjerica Radeta Nikoli} da vrati mandate. Ba{ u ovom posledwem naslovu leì i jedini problem koji Srpska radikalna stranka ima sa Nikoli}em, kra|a mandata, sve ostalo je nebitno. Nije bitno {to je poku{ao da preuzme stranku, poku{avali su to mnogi pre wega, bitan je samo ~in kra|e koju je po~inio u sau~esni{tvu sa Borisom Tadi}em.
157
Nekada{wi generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i} potvrdio je ju~e da je podneo ostavku na funkcije u toj stranci, kao i da se povla~i iz javnog ìvota na neko vreme. Obra}aju}i se novinarima ispred Skup{tine grada Vu~i} je kazao da se nije ogla{avao danima jer se nadao da dogovor dve struje unutar SRS moè biti postignut. Ipak, kako je naglasio, to jednostavno nije bilo mogu}e. Nisam se ogla{avao ovih sedam-osam dana, ne zato {to navodno ne{to kalkuli{em, ve} zato {to mi je bilo jako te{ko. Podneo sam ostavku na funkcije u stranci i odlu~io sam da se povu~em iz javnog ìvota na neko vreme naglasio je Vu~i}, ali nije odgovorio na pitawe da li ostaje ~lan SRS. On nije iskqu~io mogu}nost ponovnog bavqewa politikom, dodaju}i da, ukoliko ponovo u|e u te vode, to sigurno ne}e biti nezavisno od Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a. O svojoj odluci obavestio sam i Dragana Todorovi}a i Tomislava Nikoli}a ponovio je Vu~i}. Doskora{wi gensek radikala je naglasio da nije sujetan ~ovek i da ne pati od toga da bude nekakav veliki lider. Nisam se rodio u foteqi i u foteqi ne}u da umrem. Kada sam rekao da ne}u da budem poslanik, qudi nisu verovali. Ispostavilo se da nisam lagao. Kada sam rekao da ne}u da budem odbornik, tako je i bilo. Ta pri~a je zavr{ena. Zato mi ne treba ni foteqa predsednika stranke niti bilo {ta sli~no. Moja èqa je da se pobedi reìm Tadi}a, Da~i}a i Jovanovi}a. Ali, o~igledno to nisu svi razumeli na najboqi na~in podsetio je Vu~i}. Na pitawe da li se ose}a kao izdajnik i strani pla}enik, Vu~i} je kroz smeh odgovorio: Poznato je da sam izdajnik, doma}i i strani pla}enik... {ta god ho}ete. Nisam ~uo da je to neko rekao i nekako me ba{ briga. Vu~i} se zahvalio prisutnim novinarima na svemu {to su u~inili za wega prethodnih dana i {to su mu, kako kaè, na neki na~in olak{ali te{ko vreme kroz koje je prolazio. Nadam se da }emo se u nekom narednom periodu ponovo videti i molim vas da narednih dana neke druge qude pozivate telefonom kazao je Vu~i}. Aleksandar Vu~i} je i ju~e odbio da se opredeli izme|u [e{eqa i Nikoli}a. Ovim de{avawima najvi{e su izgubili gra|ani koji o~ekuju promene. Ta nada je ostala, i verujem da ni{ta ne moè da je zaustavi. Svako od nas mora sam da dobro razmisli i donese odluku koga }e podràti. Ve}ina mojih prijateqa smatra da Nikoli} najvi{e moè da doprinese demokratskoj smeni reìma Tadi}-Da~i}, rekao je Vu~i}. Poslani~ka grupa u Skup{tini Srbije Napred Srbijo tvrdi da ima veliku podr{ku i na teritoriji Vojvodine. U Subotici, od 8 odbornika koji su izabrani na listi SRS, sedam je pristupilo novoformiranom odborni~kom klubu, dok je u op{tini Sombor, od 23 predstavnika SRS, 19 podràlo Tomislava Nikoli}a. U op{tini Kikinda svih 17 odbornika u lokalnom parlamentu napustilo je SRS i formiralo odborni~ku grupu Napred Srbijo.
158
Nemawa [arovi} tvrdi da on ne}e biti novi generalni sekretar Srpske radikalne stranke. Jo{ pre dva dana neki laòvi su me proglasili za Vu~i}evog naslednika, ali to nije istina. U stranci o tom pitawu jo{ uvek nismo razgovarali. Nije mi jasno kako sam sada ja kandidat za to mesto isti~e u izjavi za Pravdu {ef beogradskih radikala. Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da bi o wenom razre{ewu trebalo da se raspravqa u ~etvrtak, 18. septembra. Va`no je da predlaga~ te sednice bude raspoloèn da se ona odrì u ~etvrtak rekla je \uki}-Dejanovi}. Za predstavnika predlaga~a bio je odre|en Tomislav Nikoli}, koji je u me|uvremenu, zbog izdvajawa poslani~kog kluba Napred Srbijo, iskqu~en iz SRS. Potpredsednik Srpske radikalne stranke Milorad Mir~i} izjavio je da rukovodstvo SRS vi{e ne zanimaju ni Tomislav Nikoli}, ni Aleksandar Vu~i}, a ni ostali pu~isti, isti~u}i da je ve}ina ~lanova ostala i da se sada radi na unutra{wim pitawima stranke. Aktivira}emo blanko ostavke poslanika u Skup{tini Vojvodine koji su, kao sada ve} biv{i ~lanovi SRS, u{li u wu po proporcionalnom sistemu, a od Demokratske stranke o~ekujemo da po{tuje zakon i demokratsku proceduru kada su odborni~ki mandati po op{tinama u pitawu kazao je Mir~i}. Odgovaraju}i na novinarsko pitawe da li je Vu~i} podneo ostavku na mesto generalnog sekretara, Mir~i} je odgovorio da }e naredne Olimpijske igre u Londonu 2012. godine otvoriti Dejvid Bekam, ~ime je jasno stavio na znawe da o tome ne èli da pri~a. Potpredsednik SRS i predsednik Okru`nog odbora te stranke za ju`nu Ba~ku je najavio da }e radikali ve} ove nedeqe po~eti s prikupqawem potpisa za peticiju, kojom }e se traìti da se Vojislavu [e{equ i daqe omogu}i da se sam brani pred Ha{kim tribunalom. Poslanica SRS Vjerica Radeta kaè da nije iznena|ena odlukom Aleksandra Vu~i}a da podnese ostavku. Nismo znali da }e Vu~i} podneti ostavku na sve funkcije, ali smo ovakav potez mogli o~ekivati, s obzirom da se on danima nikom nije javqao. S druge strane, svi u stranci smo imali dosta obaveza, tako da niko nije mnogo o tome ni razmi{qao kaè Vjerica Radeta. Prema wenim re~ima, odlazak Aleksandra Vu~i}a ne}e oslabiti SRS. Radikali nisu na gubitku Vu~i}evim odlaskom. Sednica Centralne otaybinske uprave pokazala je da je stranka jedinstvena i da nema dileme da je predsednik stranke Vojislav [e{eq istakla je Radeta. Na pitawe koji su daqi potezi poslani~kog kluba SRS-a, Radeta je kazala da }e se radikali boriti za povratak oduzetih mandata. Sa skup{tinske govornice, ali i na svaki drugi, demokratski na~in, bori}emo se da nam se vrate na{i mandati. Novi {ef poslani~kog kluba ve} je uputio zahtev predsednici parlamenta da se smeni Tomislav Nikoli} sa mesta predsednika Administrativnog odbora, jer to mesto pripada radikalima. Ukoliko se to ne dogodi, smatra}emo da je SRS pokradena i da se oduzimawem mandata prekraja izborna voqa gra|ana istakla je Radeta.
159
Intervju sa Nikoli}em kao {efom nekakvog fantomskog poslani~kog kluba, koji je nelegitimno i protivzakonito formiran kra|om poslani~kih mandata Srpske radikalne stranke, objavquje Pravda, 16. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Tomislav Nikoli}, {ef poslani~kog kluba Napred Srbijo i naslovom @ao mi je [e{eqa. Unutar intervjua je antrfile pod naslovom Porodica je uz mene. Neverovatno. Poku{ao da uni{ti stranku, otima poslani~ka mesta, kidnapuje odbornike po op{tinama u Srbiji, dostavqa Hagu sve {to moè kako bi naneo {to vi{e {tete dr [e{equ, i posle svega mu ào svog doju~era{weg saborca, predsednika i kuma. Jo{ jednom, neverovatan je ovaj Bezverni Toma. Na{ klub Napred Srbijo redovno odràva svoje sastanke. Trebali smo da idemo i na posebnu sednicu Skup{tine Srbije posve}enu Danu demokratije u svetu. Me|utim, kada sam saznao da govore samo predstavnici vlasti, rekao sam da mi tu ne}emo da se pojavimo. Nama tu nije mesto. Kakva je to demokratija ako niko od opozicije ne moè da govori na sednici Narodne skup{tine. To }e da izgleda sve prili~no {turo, {upqe i prazno. Nemogu}e je pri~ati o demokratiji gde opozicija nije zastupqena rekao je u razgovoru za Pravdu {ef poslani~kog kluba Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}. [ta sada radi poslani~ki klub Napred Srbijo? Mi smo sada u pogonu formirawa nove stranke i to nam je prioritet. Jo{ uvek nemamo prostorije, pa koristimo jednu kancelariju koja nam je privremeno dodeqena u Narodnoj skup{tini, da tu uspostavimo kontakt sa svim qudima koji èle da budu sa nama. Kada moèmo da o~ekujemo formirawe nove stranke? Odlu~ili smo da stranku ne formiramo sa zakonskim minimumom od sto gra|ana koji podràvaju formirawe nove stranke. U medijima }emo objaviti adresu, internet adresu, broj faksa na koji }e gra|ani mo}i da nam po{aqu dokumenta i to bi moglo da traje mo`da i narednih deset dana. Svi koji se budu javili mogu da budu osniva~i stranke. Ho}emo da pruìmo priliku svima koji ose}aju ~ast da budu osniva~i da im to i omogu}imo. Kako }e se zvati nova stranka? Nismo kona~no dogovorili ime budu}e stranke i jo{ uvek razgovaramo o tome. O~igledno da je ovo ime Napred Srbijo veoma prihva}eno u srpskom narodu i da iz wega moè da se izvu~e ime stranke, mo`da i da ostane tako. Uglavnom, blizu smo toga da ne mewamo mnogo ono {to smo ve} predstavili gra|anima Srbije. Koliko trenutno imate poslanika? Za sada na{ klub broji 18 poslanika. O~ekujem da }e se broj pove}ati tako {to se pokazuje da ne vredi ostati tamo gde qudi ne mogu. Da li se ~ujete sa nekim iz SRS? Ne! Ne zovem ih. A sa Aleksandrom Vu~i}em? Da, sa wim se ~ujem svakodnevno. On me je pozvao i rekao da je podneo ostavku na sve funkcije u SRS, da je oti{ao li~no kod Dragana Todorovi160
}a i sve mu to preneo. O~ekujem da on sada, kao mlad ~ovek kojem treba malo vi{e vremena, preboli ovakav rastanak sa qudima sa kojima je vi{e od 15 godina zajedno. O~ekujem da on to negde u ti{ini i samo}i preboli i da najkasnije po~etkom idu}e sedmice po~nemo da pravimo tu novu stranku. Mi za sada radimo bez wega, ali svi wegovi prijateqi su sada sa nama i u kancelariji su. Svi wegovi najbliì saradnici su kod nas i cela wegova porodica je sa nama. Zaista, sa Vu~i}em imam mnogo strpqewa jer znam koliko nam je potreban. Da li mislite da }e i on biti okarakterisan kao izdajnik u SRS? Vidite izjave i sami! On jo{ uvek nije izdajnik, {pijun, kriminalac. Sve }e to da postane ako bude sa nama, takve su otprilike izjave iz SRS. Ne gine mu da mu zalepe taj pe~at. O~ekujete li da }e SRS poku{ati da povrati mandate koji su sada kod vas? Ne znam samo kako to oni misle! Da stranka èli da raspolaè mandatima, ona mora da dobije saglasnost od poslanika ~ijim mandatom èli da raspolaè. Oni sada imaju saglasnost poslanika koji su uz wih, a saglasnost poslanika koji nisu uz wih nemaju. Ne postoje nikakve blanko ostavke i nigde se nismo zakleli. A Crkva? Ovo je ve} drugi saziv u kome se mi nismo u crkvi zakliwali na vernost stranci jer je to postalo besmisleno. Qudi su odlazili i kada su se zakliwali u crkvi. S druge strane, ne moè Vjerica Radeta da o~ekuje da dogovor izme|u poslanika i mene postignut kada je po~eo novi saziv Narodne skup{tine, bude i dogovor izme|u we i poslanika. Mnogo je poslanika koji su imali poverewa u mene i mogli su da mi povere, kao zameniku predsednika stranke, odnosno predsedniku u zemqi, da raspolaèm wihovim mandatom. Oni nemaju poverewa u to da }e Vjerica normalno da raspolaè wihovim mandatom, ni Jovanovi}eva, Pop-Lazi}ka ili Todorovi}, jer ne znam ko }e to da radi. Ja sam i rekao vi vi{e nemate nijednu ostavku, a sada ko èli da da ostavku SRS, neka da. Da li ste vi uveli blanko ostavke? U ovom poslani~kom klubu Napred Srbijo i u na{oj budu}oj stranci bi}e izbrisano to davawe blanko ostavki. Zaista, ako ~ovek nema morala da zna ko mu je u stranci najvi{e pomogao da postane poslanik, taj neka ide slobodno. U poslani~koj grupi SRS ja sam najvi{e pomogao da se osvoje mandati. Da li ostajete i daqe predsednik Administrativnog odbora? Niko jo{ nije podneo zahtev za moju smenu, niti se o tome glasalo. Iskreno, kada bude podnet zahtev, svakako }u ga staviti na dnevni red. Dragan Todorovi} je rekao da }e podneti taj zahtev gde }e traìti va{e izuze}e. Pa dobro, ako bude èleo da ja ne budem predsednik Administrativnog odbora, mora}e da podnese zahtev da ne budem predsednik. Prihvatam da ova poslani~ka grupa dobije onoliko predsedni~kih mesta u odborima koliko poslani~kih mesta ima. Prihvatam da izra~unamo da li mi sada ima161
mo vi{e odbora ili ne i da se dogovaramo sa ostalima, yentlmenski koji odbor da prepustimo. Nisam ro|en kao predsednik Administrativnog odbora, ali znam taj posao najboqe da radim. Na koji na~in }ete braniti mandate ako SRS bude insistirala na povratku? Nemam od ~ega da branim, mi uop{te ne moramo da branimo mandate. Ne postoji zahtev koji mogu da ispostave. Ne postoji formulacija koju mogu da koriste. Besmislene su pri~e o tome da Ustav garantuje stranci mandate. Ustav garantuje poslaniku i garantuje mu da on to slobodnom voqom moè da poveri stranci. Onaj ko nije poverio stranci moè da raspolaè svojim mandatom. Odbornici koji su dali ostavke Draganu Todorovi}u moraju da brane svoje mandate, a i oni mogu da raskinu ugovor svojom slobodnom voqom. Potrebno je da overe kod suda i to dostave lokalnim samoupravama i ponovo raspolaù svojim mandatima. Koji su budu}i koraci nove stranke? Najva`nije je sada i na tome radimo, program i statut stranke i kona~no to konstituisawe i formirawe stranke. Potom ulazak u prostorije, da bi qudi imali mogu}nost da nam se jave i obrate. To }emo vrlo brzo i objaviti. Kada se stabilizujemo i kada u svim op{tinama budemo imali odbore, krenu}emo ponovo kroz Srbiju kao pre 18 godina da qudima, bez obazirawa na SRS, pri~amo o na{em programu. [ta }e biti sa najavqenim frontom opozicije? Rekao sam da su na{i potencijalni saradnici u borbi protiv reìma Borisa Tadi}a i daqe DSS i NS. Oni jo{ uvek }ute o tome, ali }u to da ponudim i u direktnom kontaktu sa wima. To su na{i saradnici i poku{a}emo da ostvarimo taj front, s tim {to sa SRS ne moè da bude saradwe. To ne èle oni, a ne èlimo ni mi. O~igledno da je wihova i na{a snaga ovakva kakva jeste, do novih izbora. Tada }emo znati kona~no na koga je sve ovo {to se desilo ostavilo teè posledice. Ukoliko front bude zaìveo i ukoliko se tu na|e SRS? Oni imaju zabranu da se nama jave na ulici i kako }e da se na|u tu. Ne}e da se na|u u tom frontu. Odnosno, ako se oni na|u, ne}emo se na}i mi, po{to }e oni da postave uslov da sve bude bez nas. Znam [e{eqa, od sada pa do kraja postojawa politi~ke scene u Srbiji wihov uslov }e biti da nikada i nigde nijedan srpski radikal ne bude u na{oj blizini. Sa takvom iskqu~ivo{}u ne moè da se ide daqe, vodi politika i da se o~ekuje da bude boqe za Srbiju. Da li ste stavili ta~ku na SRS? Jesam, pa ~ak i u du{i. A Vojislava [e{eqa? I daqe imam potpuno saose}awe sa wegovim statusom. @elim da se izbori u Hagu i da nastavi i daqe da se brani kako se i branio. On je imao moju tehni~ku pomo}, organizacionu podr{ku i nisam se me{ao u svedoke i u sam proces odbrane. Vi{e sam bio zaduèn da obezbedim sredstva. @eleo bih da mu pomaèm i daqe ako mi se neko obrati, pa ~ak i tajno, ako to ne smeta [e{equ. @elim da se on {to pre vrati kako bi mo`da spasio tu
162
stranku i taj deo koji je ostao tamo od kada smo se podelili. Ako se ne vrati brzo, uz svu tragediju koju }e imati wegova porodica i Srbija, za SRS ovo }e biti kraj. Ako se vrati i ako bi traìo da vi i daqe budete ~lan SRS, da li biste prihvatili? Ne znate vi Vojislava [e{eqa. Najpre, on to nikada ne}e re}i preko usta, osim ako bih mu mnogo zatrebao. Odnos mnogih qudi koji su nas izdavali kada nam je bilo najteè, preboleo je kada je trebalo da svedo~e u Hagu. Tako smo vratili i Jovana Glamo~anina, koji je bio prva velika li~nost koja je oti{la iz stranke. S druge strane, ja tu ne bih imao {ta da traìm i mogao bih svakoga dana da o~ekujem ono {to mi se i desilo. Ja bih ipak voleo da ostatak ìvota proìvim malo mirnije. Da li vas ovo sve boli posle vi{egodi{we saradwe? Kako da ne boli. Stranka je nastala tako {to sam ja poslao pismo [e{equ i predloìo mu da ujedinimo NRS i S^P. Od tog dana se nismo razdvajali. To dete je ove godine trebalo da bude punoletno. Kako dani prolaze, u krugu porodice, prijateqa i qudi na ulici ~ujem da sam u~inio pravu stvar. [ta je va{a porodica rekla na sve ovo? Moja porodica je vezana za SRS i mene. Kada sam ja odlu~io da pokidam veze sa SRS, pokidali su i oni. Moja porodica je grubo napadnuta od SRS i kako bih ja sada mogao, a i moja porodica koja je uz mene, da to prebolimo. Zahvaquju}i wima, izdrào sam vi{e nego {to je trebalo. Pravda, 16. septembra 2008. godine, objavquje intervju sa Sini{om Vu~ini}em sa nadnaslovom Sini{a Vu~ini}, lider Srpske partije socijalista, smatra da je sramota {to Srbija nije pomogla predsedniku SRS u borbi protiv Haga, naslovom Pla{im se za [e{eqa i podnaslovom Za Da~i}a re~ ni{ta ne zna~i. To {to je rekao da }e istraìti ko je ubica Ranka Pani}a, nikad ne}e uraditi. Hap{ewe Karayi}a je bilo sramno i smi{qeno. Unutar intervjua su tri antrfilea, sa naslovima Traìm od{tetu, Gre{ka Ko{tunice i Zakletva na grobu: Apelujem na srpske patriote da ne dozvole da se wihovim trzavicama slade i hrane Boris Tadi} i dokazani laòv Ivica Da~i}, rekao je u intervjuu za Pravdu Sini{a Vu~ini}, lider Srpske partije socijalista, koji, kako kaè ve} danima ne moè da spava zbog podele u Srpskoj radikalnoj stranci. Ko je, po va{em mi{qewu, u pravu u ovom sukobu? To se ne moè tako ocewivati. Ja mogu samo da vam kaèm da ose}am tugu, jer se Srbija cepa. SRS je jedina nada i bedem za odbranu Srbije i opstanak na{e zemqe i na{eg naroda. Sukob u SRS je unutra{wa stvar te stranke, ali sam u jedno siguran: da patriotske snage ne}e uspeti da zaustave u pohodu ka wihovom trijumfu. I Ha{ki tribunal se na svojevrsni na~in prikqu~io cepawu radikala, namerom da nametne branioca Vojislavu [e{equ? Iskreno se pla{im da ga time ne nateraju na tre}i {trajk gla|u. Gospodin Mom~ilo Babi}, wegov lekar koji ga je skoro pregledao, procenio
163
je da tre}i {trajk ne bi mogao da izdrì. Oni to upravo i èle, da ga ubiju, jer ih je pobedio. Kada su svojevremeno videli da ih je Milo{evi} pobedio, davali su mu lekove koji mu nisu bili potrebni za anginu pektoris. Naàlost, sramota je za Srbiju {to radikali moraju da traè pomo} Moskve za pomo} da se [e{equ ne nametne branilac, umesto da to radi zvani~ni Beograd, koji bi morao da pomogne na svaki na~in Vojislavu [e{equ. Kada smo kod Haga, Radovan Karayi} se pojavio nedavno pred Tribunalom? Pojavio se herojski, vickasto, kakav zna da bude, a dosko~io im je u par navrata. Ali, ima}e te{ko su|ewe i smatram da }e mu nametnuti branioca. Ipak, on se odli~no drì, a sve nade polaèm u Rusiju i mislim da bi trebalo da za{titi ne samo [e{eqa nego i Karayi}a. Tako }e za{tititi i napade na sebe i svoje gra|ane. Da li smatrate da bi hap{ewe Ratka Mladi}a ubrzalo put ka EU? To nikakve veze nema. Tvrdim vam da nikakvu korist nemamo od EU. Jedino {to moèmo da dobijemo od wih je vizni reìm i oni }e ga svakako ukinuti, bilo koja vlast da je u Srbiji, jer tako wima odgovara. êstitim qudima i kompanijama iz EU koje ho}e da ulaù u Srbiju niko to ne zabrawuje. Oni }e ulagati u Srbiju kad wima to odgovara. Da li mislite da }e i on biti uhap{en? @elim da mu poru~im da se nikad ne preda ha{kim slugama u Srbiji, Borisu Tadi}u i Ivici Da~i}u, niti bilo kome drugom. O~ekujem da jedan vojnik, koji je dokazao svoju sposobnost i to da je srpski heroj, ima vojni~ku ~ast. Mladi} je svestan da nije ratni zlo~inac. Neka puca, pa i neka pogine od metka. Sa sigurno{}u vam tvrdim da se ne}e predati, jer ga poznajem odli~no. Prili~no ste kivni na predsednika Srbije Borisa Tadi}a i ministra policije, svog nekada{weg partijskog druga Ivicu Da~i}a? Posledwi izbori bili su proma{eni i doneli su najgore Srbiji. S druge strane, za budu}nost Srbije je dobro kona~no skidawe maski i demistifikacija Ivice Da~i}a i partije koju predvodi zajedno sa Palmama, Krkobabi}ima i Mu~obabi}ima. Da~i} se na po~etku svog mandata sudario sa te{kim problemima: uhap{en je Radovan, na demonstracijama povodom toga je pala jedna srpska glava, on je obe}ao istragu povodom ubistva Ranka Pani}a? Za Da~i}a re~ ni{ta ne zna~i. To {to je rekao da }e istraìti ko je ubica Ranka Pani}a, nikad ne}e uraditi. Hap{ewe Karayi}a je bilo sramno i smi{qeno. Laè da nije znao ko ga je uhapsio, jer ako MUP kaè da nije, onda je to morala da uradi BIA, ali je opet o tome morala da obavesti MUP. Oni su ubili srpskog patriotu koji se borio za Srbiju, protiv prekrajawa voqe gra|ana, protiv matematike. Da li bi iko glasao za SPS da je Da~i} rekao da }e praviti koaliciju sa DS i LDP? Ne bi dobio ni jedan jedini glas. Traìm od Da~i}a da podnese ostavku, iako znam da to ne}e u~initi, jer je wegov obraz kao |on. Da li mislite da zbog stvorene koalicije nakon izbora postoji raskol u SPS?
164
Ne bih rekao da ima velikog raskola, jer je svima wima samo bitna vlast. Ideologija ih ne interesuje. Osim Milorada Vu~eli}a, ne vidim da im se iko drugi suprotstavqa. Me|utim, bitno je da se desio raskol koji je siguran izme|u rukovodstva SPS i wihovih bira~a. Ipak, Slavica \uki}-Dejanovi}, koja vam je veoma bliska, tako|e obavqa odgovornu funkciju u dràvi? Slavica je svedo~ila u moju korist kada sam bio u samici 2001. godine. Svedo~ila je istinito i korektno i zahvalan sam joj na tome, ali me zanima ako proces bude nastavqen kako }e sada da svedo~i, da li }e to opet biti u moju korist. Pozivam je da podnese ostavku na mesto predsednika Skup{tine Srbije i istupi iz SPS, da ne bude sa takvim qudima. Pozivam je da se vrati svojim iskonskim idealima. Govorite o su|ewu koje je do sada nekoliko puta otkazano, zbog ometawa hap{ewa Slobodana Milo{evi}a. Ho}e li to su|ewe biti uop{te odràno u oktobru, kako je zakazano? Ne verujem. Tuìlac ne}e da iza|e na crtu i ponovo }e ga odloìti. Idu na to da slu~aj zastari, a ja to ne èlim. Nikad nisam i{ao tamo da se branim, nego da napadam. Optuìli su me da sam ranio ~etiri policajca u pucwavi i da je jedan fotoreporter stradao od riko{eta. Tuìocu sam rekao da te ve~eri jesam bio tamo, ali da nisam pucao tamo gde su naveli, ve} u vazduh kada su napadnuti gra|ani na Top~iderskoj zvezdi. Uporno traìm da kaù koja slu`bena lica sam spre~avao, ali ne znaju da mi kaù imena tih rawenih. Malo }u im vratiti se}awa, pa }u im navesti nadimke koje sam tada ~uo: jedan se zove Yoni, drugi je Mutavi, tre}i Bagzi, jednoga su zvali [iptar, a jednoga ûme. Verovatno ih je sramota da navedu ko su slu`bena lica koja su htela da kidnapuju i ubiju Milo{evi}a. Da li ste tuìli dràvu zbog optu`bi da ste se bavili reketirawem i zbog toga bili u pritvoru 62 dana? Jesam! Pre nekoliko dana sam sa mojim timom advokata podneo tu`bu, ali ro~i{te jo{ nije zakazano. Do sad sam bio ~etiri puta hap{en i svaki put sam naplatio to od dràve, a ovaj put }u mnogo vi{e: traìm od Srbije da mi plati ~etiri miliona dinara. Posledwe hap{ewe su mi namontirali Mla|an Dinki} i Milutin Mrkowi}, a prvo {to su me pitali kad su me uhapsili je Gde je Ratko Mladi}?. Imam i transkript wihovog razgovora, iz kog je jasno da mi sme{taju. Kada su pro{li izbori, odmah su me pustili 21. januara i naplati}u to mnogo vi{e, jer me je moja partija prijavila za predsedni~kog kandidata, a nisam u~estvovao na izborima. Kako ste do{li do tog transkripta? Preko jednog policajca koji radi u UBPOK-u. On mi je doslovce ispri~ao razgovor. Tada je ve} napravqen koalicioni dogovor izme|u DS, G17+ i SPS. Vojislav Ko{tunica nije trebalo da vrati mandat narodu. Taj potez mu je bio pogre{an. Siguran sam da je i on to shvatio, jer je postojala komotna ve}ina da izdajnici iza|u iz vlade. Ko{tunica je ~estit ~ovek, te je verovatno smatrao da narodu treba vratiti mandat, s obzirom na to da nije bilo jedinstva u vladi. Me|utim, u politici ne sme da se ~eka da problem
165
napadne vas, iako je taj postupak bio ~estit. Zemqa je u te{koj situaciji i nema gubqewa vremena. Zakleo sam se na ro|endan Slobodana Milo{evi}a, na wegovom grobu, da }u da ispunim wegov posledwi amanet, a to je da istinski srpski socijalisti, nalazili se tamo ili ovamo, treba da stvore ve~ne i neraskidive veze sa SRS. Zakleo sam se da }u na tome raditi. Kad sam ga svojevremeno pitao za{to , Milo{evi} mi je rekao: Zato {to SRS ima kumulativnu mo} i kapacitet da objedini sve patriotske qude, a ima i lidera Vojislava [e{eqa. Politika, 16. septembra 2008. godine, donosi tekst o finansirawu politi~kih stranaka pod naslovom Nikoli} priznao, Mi{kovi} i Beko }ute i podnaslovom Dragan Todorovi} tvrdi da se u finansijskim dokumentima SRS-a ne pomiwu imena najkrupnijih biznismena. Tekst, kojim se nastavqa Nikoli}eva hajka na Srpsku radikalnu stranku, sadrì dva antrfilea sa naslovima Biznismeni i daqe bez komentara i Struktura prijavqenih privatnih izvora parlamentarni izbori, maj 2008: Tomislav Nikoli} je prvi priznao: Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko su finansijski pomogli radikale u posledwoj izbornoj kampawi. Prethodnih godina uporno je demantovao da postoje takvi aran`mani izme|u wegove stranke i predstavnika najkrupnijeg srpskog kapitala, ali je preksino} izjavio da su ova dvojica biznismena finansirali jednu emisiju i iznajmqivawe prevoza Srpskoj radikalnoj stranci u kampawi za parlamentarne izbore 11. maja. Bilo je to prakti~no iznu|eno priznawe, po{to je {ef novoformirane poslani~ke grupe Napred Srbijo u emisiji Utisak nedeqe na B92 odgovarao na navode iz pisma wegovog doskora{weg partijskog {efa [e{eqa, koji je za raskol u SRS-u optuìo, pored ostalih, oligarhe Mi{kovi}a i Beka. To je, zapravo, prvi put da neki politi~ar tako otvoreno i konkretno prizna vezu svoje stranke sa nekim od najve}ih srpskih biznismena. Do sada su, naime, to govorili samo za druge stranke i biznismene koji, verovatno, nisu wihovi. Zvani~ne potvrde nikada nisu stizale ni s jedne strane, a naj~e{}e su izostajali i demantiji takvih veza. Tako je bilo i ju~e, kada smo od prozvanih biznismena poku{ali da dobijemo komentar Nikoli}evih re~i. Dragan Todorovi}, potpredsednik SRS-a i predsednik Izvr{nog odbora te stranke, pak, kaè za Politiku da u zvani~nim finansijskim dokumentima SRS-a ne samo da nema ni Mi{kovi}a, ni Beka, nego ni bilo kog drugog donatora, osim banke kod koje su morali da podignu kredit da bi mogli da plate tro{kove kampawe. Na na{e pitawe da li su u RTV B92 proveravali navode da su Mi{ko vi} i Beko platili emisiju radikalima na wihovoj televiziji, Veran Mati}, predsednik Upravnog odbora ove medijske ku}e, odgovorio je da su svi aran`mani oko ogla{avawa SRS-a na B92 ostvareni u direktnoj komunikaciji sa tom strankom. Svi aran`mani oko ogla{avawa su postignuti sa strankama direktno ili u saradwi sa wihovim ovla{}enim reklamnim
166
agencijama, rekao je Mati} odgovaraju}i na pitawa da li su pomenuti biznismeni pla}ali zakup termina za emitovawe prenosa ili snimaka predizbornih mitinga i spotova u kampawi i za druge stranke, te da li su i neki drugi biznismeni na ovaj na~in pomagali strankama. Politika je u subotu objavila tekst o tome koliko je te{ko proniknuti u veze biznisa i politike u Srbiji, u kojem se, izme|u ostalog, navodi i kako stranke zaobilaze zakon da bi namakle {to vi{e sredstava i, s druge strane, za{titile identitet svojih donatora. Tako je izvr{ni direktor Transparentnosti Srbija Nemawa Nenadi} naveo da u takvim slu~ajevima nema uplata na ra~un stranke, nego se to radi posredno, tako {to finansijeri umesto stranaka pla}aju reklame na televizijama, zakup bilborda, {tampawe plakata, zakup sala. Dragan Todorovi} je ju~e za na{ list rekao da po wegovom saznawu niko od krupnih srpskih biznismena nije finansirao ili na bilo koji drugi na~in pomogao SRS. A da li je to ta~no ili nije, verovatno }emo imati prilike da vidimo, po onoj narodnoj Zaklela se zemqa raju da se sve tajne doznaju, kaè potpredsednik SRS-a. Podse}awa radi, Tomislav Nikoli} je u intervjuu za jedne bosanske novine u aprilu ove godine negirao da Mi{kovi} finansira SRS, dodaju}i da Mi{kovi} intenzivno sara|uje s Demokratskom strankom i G17 plus. Ipak, ne{to ranije za srpske medije je priznao da se nekoliko puta video s Mi{kovi}em, objasniv{i da u wegovoj banci drì strana~ke pare. U to vreme, me|utim, Mi{kovi} je ve} prodao Delta banku italijanskoj Intezi. A u vezu s Mi{kovi}em, Nikoli}a je tada, zajedno sa svim drugim ve}im strankama, dovela Liberalno-demokratska partija, koja je traìla da se u Skup{tini Srbije formira anketni odbor koji bi ispitao poslovawe Mi{kovi}eve kompanije Delta. Po{to je ve}ina poslani~kih grupa odbila ovaj predlog, LDP je saop{tio da su time potvr|eni navodi êdomira Jovanovi}a da Miroslav Mi{kovi} finansira sve politi~ke partije u Srbiji sem LDP-a, i da na taj na~in kontroli{e Skup{tinu i obezbe|uje dono{ewe zakona koji omogu}avaju kompaniji Delta ubrzano {irewe i ja~awe monopolskog poloàja u Srbiji. Istovremeno, me|utim, LDP i wegov lider êdomir Jovanovi} nosili su teret nezvani~nih optu`bi da }ute o Milanu Beku, po{to ih on finansira. Jovanovi} je to demantovao, a i sam Beko je u na{oj nedavnoj anketi rekao da nije finansirao nijednu stranku u posledwih nekoliko godina. Do sada na povr{inu nije isplivalo mnogo tajni u vezi sa finansirawem politi~kih partija. U ne{to je samo moglo da se zaviri kada bi se politi~ki oponenti è{}e sukobili. Kao, recimo, kada je 2004. godine biv{i ministar policije Du{an Mihajlovi} izjavio da mafija i daqe finansira zna~ajne partije i politi~are. Tada je (sada ve} biv{i) generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vu~i} za list Kurir rekao da se slaè sa tom Mihajlovi}evom ocenom, ali i da smatra da je on mislio na svoje doskora{we koalicione partnere. I sam sam vi{e puta govorio o tome da je mafija duboko uplela prste u srpsku politiku. Pa nije nikakva tajna da strujni mafija{i Vuk Hamovi} i Vojin Lazarevi} finansiraju Demokratsku
167
stranku Srbije i G17 plus, rekao je Vu~i} tom prilikom (Lazarevi} je, ina~e, ne{to ranije te godine, kada je ispitivan na skup{tinskom anketnom odboru o trgovini elektri~nom energijom, rekao da ne finansira DSS.) Potpredsednik Izvr{nog odbora Demokratske stranke Srbije Dragan [ormaz kaè da, koliko on zna, wegova stranka nema donatora me|u najkrupnijim srpskim biznismenima. Prema onome u {ta sam ja imao uvid, niko od wih nas nije finansirao. Bar ne van zakonskih okvira, koje mi nikada nismo pre{li. Izdràvamo se uglavnom od sredstava koja dobijamo od bogatijih ~lanova stranke koji sebi mogu da priu{te takav izdatak, a i poslanici izdvajaju deo svojih plata za stranku, isti~e [ormaz. I portparol DS-a Jelena Trivan kaè za Politiku da ni pro{lu niti bilo koju kampawu pre toga nisu finansirali biznismeni. Kao velika stranka dobijamo dosta novca iz buyeta, a pored toga svako od nas, ~lanova i kandidata za poslanike izdvaja neka sredstva. Nikada nam nije padalo na pamet da koristimo druge na~ine za finansirawe stranke, tvrdi Trivan. Ju~e nismo uspeli da dobijemo nikoga od zvani~nika Socijalisti~ke partije Srbije, koji bi govorili na ovu temu. Ono {to je posebno interesantno u vezi sa ovom partijom jeste da su samo koalicija SPS-PUPS-JS i LDP prijavili u izve{tajima za posledwu kampawu da su imali donacije pravnih lica. Zoran Ostoji}, ~lan Predsedni{tva LDP-a, kaè da je lako dobiti odgovor na pitawe ko su finansijeri ove stranke. Samo se setite ko je otvorio pitawe monopola u Skup{tini, a ko je bio protiv toga. Uostalom, sve smo dali u svom izve{taju. Interes krupnih biznismena je da se finansiraju stranke na vlasti, a ne u opoziciji, i zato su prava adresa za takva pitawa vladaju}e partije, isti~e Ostoji}, navode}i da su mnogi tro{kovi koje je LDP napravio u posledwoj kampawi jo{ nepla}eni. Prema podacima koje je po~etkom septembra predstavila nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) o posledwoj izbornoj kampawi, dostupnost podataka o finansirawu majskih izbora je na nièm stepenu nego na ranijim izborima. Nemawa Nenadi} je tada rekao da su protekli izbori u mnogo ~emu gra|ane doveli u jo{ goru situaciju, te da Skup{tina Srbije ima mnogo razloga da od Republi~ke izborne komisije zatraì kontrolu izve{taja o prihodima i rashodima politi~kih stranaka tokom izborne kampawe. A predsednik TS-a Vladimir Goati rekao je da su sve stranke koje su u~estvovale na izborima potro{ile vi{e nego {to im dozvoqavaju odredbe Zakona o finansirawu stranaka. Na pitawe Politike da li priznawe Tomislava Nikoli}a mo`da zna~i da po~iwe da se odmotava klupko politi~ko-poslovnih veza u Srbiji, Nemawa Nenadi} je ju~e rekao da to nije nemogu}e, ali da, s obzirom na okolnosti ovog obelodawivawa, ne bi se moglo o~ekivati da to bude neka prekretnica u dosada{woj praksi. Navikli smo da samo u takvim okolnostima saznajemo ovako bitne detaqe. Da li }e ovo biti zaokret, zavisi i od reakcije dràvnih organa, kaè Nenadi}, dodaju}i da bi najpre trebalo
168
o~ekivati reakciju RIK-a, jer je wegov zadatak da proverava finansijske izve{taje stranaka. Ukoliko postoje elementi prekr{ajne odgovornosti (ako se ispostavi da ono {to je Nikoli} naveo ne postoji u izve{taju SRSa), postupak bi trebalo da pokrene RIK, ali postoji mogu}nost da to, po zakonu o prekr{ajnom postupku, uradi i javni tuìlac. To je ne{to {to bi u normalnoj pravnoj dràvi trebalo da se desi, kaè Nenadi}. Ali, dodaje on, to moè da posluì kao povod i za proveru izve{taja drugih stranaka, jer nema razloga verovati da je SRS u tome ne{to posebno. To je, najverovatnije, problem {irih razmera. Ni Miroslav Mi{kovi}, ni Milan Beko ju~e nisu ni potvrdili ni demantovali da su finansijski podràli kampawu Srpske radikalne stranke na majskim izborima. Uprkos ~iwenici da je Tomislav Nikoli}, doju~era{wi zamenik predsednika ove politi~ke partije, u Utisku nedeqe priznao kako su ova dvojica mo}nih biznismena finansirala jednu emisiju i iznajmqivawe prevoza za radikale, ni Mi{kovi}, ni Beko ju~e nisu javno reagovali. Ovakva reakcija nije neuobi~ajena, jer je praksa obojice privrednika da ne daju izjave novinarima, niti se pojavquju u javnosti. U kompaniji Delta holding Miroslava Mi{kovi}a ju~e po podne su istakli da ne èle da komentari{u Nikoli}eve navode, dok Milan Beko nije odgovarao na na{e pozive. \or|e Vukadinovi}, glavni urednik ~asopisa Nova srpska politi~ka misao objavquje svoj komentar o Tomislavu Nikoli}u, pod naslovom Tomina pesma. Vukadinovi} je pogodio u sred srede, ne zna se {ta je ta~nije i preciznije, to {to je pogodio da se ne radi o li~nom sukobu, nego o Nikoli}evom sukobu sa ideologijom ili to {to je pravilno zakqu~io da je inspiratorima pu~a va`nija {teta po Srpsku radikalnu stranku, nego korist za novu Nikoli}evu partiju. Te{ko je pobrojati sve napade koje sam, zajedno sa jo{ nekolicinom kolega, svojevremeno morao da istrpim zbog elementarnog analiti~kog uvida da Srpska radikalna stranka uop{te nije tako homogena kao {to se misli, te da u woj ve} duè vreme postoje primetne i naizmeni~ne tendencije de{e{eqizacije i re-{e{eqizacije. Radikali su u srpskom politi~kom mejnstrimu godinama tretirani kao monolitno carstvo zla, a eventualne razlike i pukotine koje su se kod wih sve vi{e nazirale tuma~ene su samo kao jo{ jedno radikalsko lukavstvo i perfidna zamka za zbuwivawe lakovernih glasa~a. A Tomislav Nikoli} ne samo da u tom pogledu nije bio nikakav izuzetak, nego je, naro~ito u vreme predsedni~kih kampawa, upravo zbog wegovog blaèg, za radikale atipi~nog nastupa, na wegov ra~un izlivano vi{e uvreda i ù~i nego ~ak i na samog [e{eqa. I zato je sada pomalo komi~no gledati kako se iz istih onih krugova koji su bili skloni da radikale mawe-vi{e tretiraju kao politi~ke gubavce, da ne kaèm zveri, danima prostire crveni tepih Tomislavu Nikoli}u, wegovim radikalskim saborcima i wegovoj budu}oj stranci. (Ne)o~ekivano distancirawe od [e{eqa i ostatka Srpske radikalne stranke za sada je koristilo Tomislavu Nikoli}u makar utoliko {to je u
169
javnosti najzad mogao da ~uje i pohvale na svoj ra~un. Tako je Toma grobar, Toma taster i Toma marioneta preko no}i postao Toma reformator, evropejac, a wegovo odvajawe od [e{eqa progla{eno za ne{to najboqe {to je zadesilo srpsku politi~ku scenu. Ve}ina ovih sada{wih pohvala je, naravno, preterana ba{ kao {to su takve bile i pre|a{we kritike a neke su ~ak i direktno kontraproduktivne spram Nikoli}evih budu}ih politi~kih ambicija. Ali ovaj najiskusniji srpski parlamentarac, Pavle Vujisi} srpske politi~ke scene, genijalni natur{~ik koji je, iako bez formalnog obrazovawa, postao gotovo pojam i etalon svog zanata, kao da vi{e nema snage ili voqe da odbije ili raskrinkava ove danajske komplimente. Jedan od kolega analiti~ara, koji godinama unazad povodom radikala nije uspeo da sastavi niti jednu jedinu, makar neutralnu, a kamoli afirmativnu re~enicu, izjavio je kako }e za Nikoli}em oti}i onaj mla|i, lep{i i pametniji radikalski svet. Tako su, na kraju, od svega ovoga neku vajdu videli i sami radikali. Naime, makar i retroaktivno, neko je u javnosti priznao da se i me|u wima moè na}i ~ak i poneko mlad, lep i pametan. A sa Nikoli}em }e, naravno, oti}i razni ali pre svega onaj mek{i, pragmati~niji i vlastoqubiviji deo radikalskog tela. Oti}i }e oni umorni od velikog srbovawa i Velike Srbije, oni kojima je dosadilo da budu moralni pobednici i koji se nadaju da }e sa Tomom pre nego sa [e{eqem sti}i do svog kola~a vlasti. Nikoli} je najverovatnije iskren kada govori o odnosima u vrhu radikala i pritisku kojem je bio izloèn. Ipak, ako se pa`qivije prate wegovi nastupi, postaje o~igledno da se Nikoli} nije distancirao samo od Vojislava [e{eqa i wegovog autoritarnog na~ina vo|ewa stranke. Da se ne laèmo, Toma je napravio veliki zaokret, da ne kaèmo, salto mortale u odnosu na sve ono {to je godinama unazad bio i govorio. âk ni wegova nesumwiva ve{tina, kao ni isto tako nesumwiva naklonost medija koji nisu pokazali mnogo ambicije da previ{e ~a~kaju po motivima i pozadini Nikoli}eve metamorfoze, nije mogla da prikrije ~iwenicu da Toma danas ipak druga~ije govori ne samo o [e{equ, nego i o Evropi, Rusiji, SSP-u, a naro~ito o Borisu Tadi}u i Demokratskoj stranci. Nikoli} je suvi{e iskusan da bi bio nesvestan podr{ke koju su mu u ovom aktuelnom obra~unu sa [e{eqem pruìli svi oni koji nikada nisu imali lepe re~i za radikale, niti za wega li~no. Isto tako, isuvi{e je iskusan da bi mogao imati iluzije kako je ta podr{ka ni~im izazvana, besplatna i bezuslovna. Zato su, u su{tini, mogu}a samo dva tuma~ewa onoga {to ve} dve nedeqe gledamo na politi~koj sceni. Ili je, jednostavno re~eno, Toma legao na Tadi}evu rudu i istakao svoju kandidaturu da u nekom narednom deqewu karata on bude Da~i} umesto Da~i}a. Ili je samo lukavo prihvatio ovu podr{ku svojih doju~era{wih neprijateqa ne bi li se osvetio [e{equ, preuzeo mu stranku i glasa~e i kona~no oformio jednu normalnu, umereno patriotsku i konzervativnu stranku, kadru da se, prema potrebi, sa Tadi}evim DS-om ravnopravno bori ili paktira. E, sad, sigurno da }e u narednim danima Nikoli} i wegovi sledbenici insistirati upravo na ovom drugom tuma~ewu. Mogu}e je da
170
}e u wega ~ak i iskreno verovati. Ali je nevoqa {to se u konkretnoj politi~koj praksi, kao i u o~ima dobrog dela radikalskih glasa~a, ovo drugo ne}e mo}i jasno razlikovati od onog prvog. Sve u svemu, mnogo je tu vi{e pitawa nego {to je nekako zbuweni i smaweni Nikoli} u svojim bezbrojnim nastupima posledwih dana imao odgovora. I mo`da se upravo u nekim od tih pitawa, odnosno Nikoli}evi nemu{ti odgovorima, krije razlog zbog ~ega je Aleksandar Vu~i} odlu~io da, barem za prvo vreme, pa i po cenu mogu}e marginalizacije, ostane izvan ~itave pri~e. Drugim re~ima, na kraju balade }e od svega ovoga verovatno vi{e radikali imati {tete, nego {to }e sam Nikoli} imati koristi. A to je, vaqda, i bio ciq?! Politika, 16. septembra 2008. godine, objavquje deo obra}awa britanskog ambasadora Stivena Vordsvorta polaznicima Me|unarodne letwe {kole, koju u Beogradu organizuju Anglo-srpsko dru{tvo i Helenska opservatorija Londonske {kole za ekonomiju i politiku, pod naslovom Srbija }e pogre{iti ako se obrati sudu. Pravi ~ovek, da u pravom trenutku uputi direktne instrukcije Nikoli}u i wegovim otpadnicima, koji su mu mnogo lep{i od radikala, koje je iz daqine predvodio ha{ki optuènik, koji je mogao ceo region da vrati u pro{lost. Kao {to je i obi~aj na Balkanu, po~e}emo istorijom. Ne brinite, ne}u se vratiti u 14. vek, ve} samo do devedesetih godina. Kako su se osamdesete godine pro{log veka bliìle kraju, padale su barijere {irom Evrope. Sovjetski Savez je gubio kontrolu nad svojim susedima, da bi se, na kraju, i on sam raspao. Izbor qudi i politi~ara u dràvama centralne i isto~ne Evrope bio je jasan. @eleli su da povrate svoju evropsku pro{lost, ali i da od we naprave budu}nost tako {to }e se integrisati u EU i NATO, gde }e zauzeti svoje ravnopravno mesto uz rame sa onima sa kojima su bili izjedna~eni pre nego {to ih je Drugi svetski rat razdvojio. Za mnoge qude, posebno starije, to su bila te{ka vremena. Ni bavqewe politikom nije bilo lako. Kona~no, sve ovo jo{ uvek nije zavr{eno, jer reforme predstavqaju dug i teàk proces. Pri svakom koraku, ove dve organizacije nudile su pomo} i savet. Ponekad saveti nisu bili dobrodo{li. A nekada i oni koji su ih nudili nisu bili dovoqno uvi|ani. Ali kona~no, EU je sa 12 ~lanica 1990. godine porasla na 27 u 2007, dok se NATO sa 16 pro{irio na 26. Istovremeno, biv{e jugoslovenske republike, Slovenija, Makedonija i Hrvatska su u susedstvu odlu~no razvijale svoje odnose sa NATO-om, uvi|aju}i da je wihova budu}nost u toj organizaciji. Partner koji je nedostajao tom procesu bila je Srbija. Ne}u ulaziti u istorijski kontekst pri~e, ali konfliktno nasle|e se jo{ uvek nadvija nad Srbijom, komplikuju}i wen demokratski, politi~ki razvoj i wen potencijal za integracije. Proces integracija u Srbiji ne samo da je bio bolno spor, ve} se u pojedinim trenucima kretao unazad. Pre samo godinu dana, DSS biv{eg premijera Ko{tunice, nakon dugotrajne kampawe usmerene ka
171
demonizaciji NATO-a po pitawu Kosova, uspeo je da sa politi~ke scene potpuno izbri{e pitawe ~lanstva Srbije u alijansi. Kroz nekoliko godina, posledica ovog ~ina mogla bi biti Srbija, koja kao jedina zemqa jugoisto~ne Evrope van NATO-a, ne moè da koristi brojne prednosti koje ovo ~lanstvo pruà. Sa druge strane, nedavno smo videli i pozitivne efekte procesa integracija. Izbori koji su u Srbiji odràni po~etkom godine imali su referendumski karakter. Sa jedne strane imali smo proevropsku viziju predsednika Tadi}a i wegovih saveznika. Na drugoj strani su bili radikali, koje je iz daqine predvodio ha{ki optuènik, koji je mogao ceo region da vrati u pro{lost, dok se DSS potpuno usredsredio na ogor~enost zbog odluke o statusu Kosova. Iako je kampawa bila vrlo izjedna~ena, na kraju je izbor glasa~a bio vi{e nego jasan. Mi smo uvideli i podràli proevropsku evoluciju dela stare Socijalisti~ke partije. Poruka Evrope bila je jasna ako je va{a promena iskrena, mi }emo je prihvatiti. I zaista smo je prihvatili. Sada }emo mo`da videti po~etak sli~nog procesa ~ak i u radikalnoj stranci. Pojedini qudi su se ohrabrili i jasno stavili do znawa da se ne slaù sa [e{eqevom politikom. Danas moè do}i do nastajawa nove stranke. Nadamo se da oni koji su u to ukqu~eni u potpunosti prihvataju da budu}nost Srbije, kao stabilne evropske demokratije, leì u saradwi sa susedima. Nadamo se da su i spremni da svesrdno rade na ostvarivawu tog ciqa. Ako jesu, verujem da }e poruka Evrope biti ista kao i socijalistima ako su promene iskrene i ako ste zaista posve}eni modernim demokratskim vrednostima, prihvati}emo to i sara|ivati sa vama. Politi~ke partije i qudi mogu se mewati. Ono {to je va`no su vrednosti i politika. Me|u nama mogu postojati brojna neslagawa, ali ukoliko je prisutno uzajamno po{tovawe, moèmo poku{ati da prona|emo re{ewa koja }e nam omogu}iti da zajedno krenemo napred. One koji ostaju fokusirani na pro{lost i koji ne mogu da se promene, podse}am na re~i koje je Gorba~ov uputio Erihu Honekeru 1989. godine: @ivot ka`wava qude koji kasne. Sama èqa za integracijom, koliko god bila va`na, nije ono {to integraciju ~ini mogu}om. Posledwi koraci u procesu saradwe Srbije sa Tribunalom u Hagu moraju biti okon~ani {to je pre mogu}e. Drugi problem koji moramo da re{imo je pitawe Kosova. Kao {to sam ranije ve} govorio. Unija nije postavila uslov da Srbija pre ulaska u EU mora da prizna Kosovo. Mi u Britaniji shvatamo da ovo naprosto nije ne{to {to Srbija moè da uradi, ba{ kao {to prihvatamo da jedan mawi broj dràva ~lanica EU nije priznao nezavisnost Kosova. Me|utim, svi mi o~ekujemo da Srbija konstruktivno sara|uje sa EU o pitawu Kosova, posebno u slu~aju misije Euleks, ~ija }e glavna uloga biti od posebne va`nosti za tamo{we mawine. Pre izvesnog vremena, Velika Britanija je predloìla da bi bilo dobro da prona|emo na~in da se sloìmo da se ne slaèmo kada je re~ o statusu Kosova.
172
To bi nam prakti~no omogu}ilo da statusno pitawe ostavimo po strani i da se, umesto na wega, fokusiramo na saradwu kako bi poboq{ali uslove ìvota za sve qude koji ìve na Kosovu. Istovremeno, jasno smo izneli svoju zabrinutost zbog namera Srbije da od Me|unarodnog suda pravde traì savetodavno mi{qewe o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova. Verujemo da je ovaj postupak gre{ka koja }e nas samo primorati da nastavimo da se bavimo stvarima koje nas dele, umesto onim stvarima na kojima moèmo da radimo zajedno. Naàlost, Srbija jo{ uvek nije pozitivno odgovorila na ovakav pristup. Nedavno sam se vratio sa odmora i primetio sam posledice ovoga u seriji izve{taja o razgovorima izme|u Velike Britanije i mnogih na{ih partnera. Naàlost, u ovim izve{tajima fokus jo{ jednom nije bio na Srbiji kao partneru, ve} na Srbiji kao problemu. I zaista, nije uvek jednostavno smatrati za partnera dràvu ~iji predstavnici, skoro svakodnevno, javno optuùju nas i ve}inu ostalih dràva ~lanica EU, za kr{ewe me|unarodnog prava. Moramo da prona|emo boqi put unapred. Duboko verujemo da Srbija ima blistavu budu}nost kao dràva ~lanica EU, i tako|e se nadam, jednog dana, kao ~lanica NATO. Ovo je naprosto posledica na{eg uverewa da integracija celog regiona ukqu~uju}i tu Srbiju i Kosovo nudi najboqe {anse za trajan mir i ve}i prosperitet za sve wegove gra|ane. Ve~erwe novosti, 16. septembra 2008. godine, objavquju tekst sa nadnaslovom Tomislav Nikoli} ve} obezbedio sedi{te za novu partiju, naslovom I stranka Napred, Srbijo? i podnaslovom Centrala tomista u îka Qubinoj 8 u Beogradu. I tako je siroma{ni Toma za tili ~as obezbedio svojoj stranci sedi{te u strogom centru Beograda. Obezbedio je Nikoli} svojoj partiji i mesto u Ginisovoj kwizi rekorda - to je verovatno jedina partija na svetu koja, od prvog dana svog osnivawa, deluje u parlamentu. Istina, potpuno protivustavno, ali wegovi otpadnici i daqe greju klupe u srpskoj skup{tini. Sve uz malu pomo} prijateqa koje ne spomiwe. Naravno, tajkuni finansiraju nekog drugog, Srpsku radikalnu stranku. To {to su iza sebe, on i Vu~i}, ostavili enormne dugove za stvari o kojima niko u stranci nema blagog pojma, to ga novinari ne pitaju. Ne daj Boè da padne senka na novu zvezdu demokratije, borca protiv korupcije i kriminala, idealnog, smirenog Tome. Nove {take posustalog Tadi}evog reìma. Nova politi~ka partija Tomislava Nikoli}a jo{ nije registrovana u Ministarstvu za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu, ali je biv{i [e{eqev zamenik ve} krenuo da poplo~ava svoj drugi politi~ki put. Novosti, saznaju da }e Nikoli}eva stranka verovatno poneti ime poslani~kog kluba Napred Srbijo, {to nam je ju~e indirektno potvrdio i wen budu}i lider. U odre|ivawu imena ne}emo i}i daleko od naziva na{e poslani~ke grupe rekao je Nikoli} za Novosti. Iako je Nikoli}u, po sopstvenom priznawu, re~ radikal prirasla srcu, izvesno je da se ona ne}e na}i u nazivu nove partije.
173
Re~eno nam je da tomisti time èle da izbegnu optu`be iz Magistrata za kra|u imena, a prepreka za ovu drugu verziju naziva jeste i ~iwenica da u registru trenutno ima desetine stranaka koje u svom nazivu sadrè re~ radikal. Dok se ime wihove stranke ve} nazire, Nikoli}evi sledbenici re{ili su mo`da i najve}u brigu krov nad glavom. Novostima je potvr|eno da }e sedi{te partije biti u srcu Beograda u îka Qubinoj 8. O~ekujem da }e to biti na{a nova adresa rekao nam je Nikoli}. Ve} smo ugovorili gotovo sve sa zakupodavcima i mo`da }emo ve} danas u svim medijima da objavimo ta~no mesto i broj telefona. Nikoli} kaè da ne}e sakupqati 100 potpisanih izjava osniva~a, {to je zakonski minimum, da bi prijavio novu stranku. Sa~eka}emo jo{ deset dana da nam se qudi prikqu~e. To }e biti neka vrsta javnog raspisa, precizirao je Nikoli}. Nezvani~no, na~elnu saglasnost za ~lanstvo u wegovoj partiji Nikoli} je dobio i od kwièvnika Brane Crn~evi}a, profesora Olivera Anti}a i Marka Atlagi}a. Temeqe nove partije u~vr{}uju i izraèna podr{ka Nikoli}u u Vojvodini. Prema podacima kluba Napred Srbijo, u Subotici je od osmoro odbornika sa liste SRS samo jedan ostao veran [e{equ. U Somboru je od 23 radikalska mandata 19 na kontu Nikoli}a, dok je u Kikindi svih 17 odbornika pre{lo u redove Tominih reformista. Intervju sa predsednikom Nove Srbije Velimirom Ili}em objavquju Ve~erwe novosti, 16. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Velimir Ili}, lider NS, o dogovoru s Rusima i radikalima, naslovom Dinki} da ode i podnaslovom Potrebno ga je smeniti jer minira sporazum o gasu. Unutar intervjua je antrfile pod naslovom Pokidani konci: Premijer Mirko Cvetkovi} trebalo bi da smeni Mla|ana Dinki}a zato {to minira gasni sporazum sa Rusijom izjavio je ju~e za Novosti Velimir Ili}, lider Nove Srbije. Ako premijer Cvetkovi} i predsednik Boris Tadi} ne smire Dinki}a, predloì}u opozicionim strankama da traìmo wegovu smenu u parlamentu. Ili} je to obrazloìo: Dinki} ne po{tuje Skup{tinu Srbije i wene odluke. Stavqa se iznad svih institucija u dràvi. Kad neka institucija ne{to odlu~i, Dinki} tada stupa na scenu, drì nam predavawa i ru{i te odluke. âk i odluke koje je sam potpisao. Dinki} je potpisao da cena NIS-a bude 400 miliona evra, a sada zateè zbog te cene kako bi sru{io taj sporazum... Srbija ne sme da dozvoli da zbog Dinki}a propadne istorijski sporazum sa Rusijom. Kada je Dinki} potpisao da prihvata cenu NIS-a od 400 miliona evra? On je kao ministar ekonomije dao saglasnost i pozitivno mi{qewe na sporazum sa Rusijom u kome se navodi cena NIS-a od 400 miliona evra. Da Dinki} to nije potpisao, Vlada Srbije nikada ne bi mogla da razmatra sporazum.
174
Ali, za{to bi Srbija odustala od novca i Rusima prodala NIS po tako niskoj ceni, ako je procewena vrednost kompanije pet puta ve}a? Rusima nije problem da plate ve}u cenu, ali svi zaboravqaju ogroman zna~aj prolaska gasovoda kroz na{u zemqu, da }e Srbija samo od tranzita gasa godi{we dobijati oko 200 miliona evra, da }e se ogroman broj qudi zaposliti... Mogli smo NIS da prodamo OMV-u za ve}u cifru, ali OMV ne bi vi{e uloìo nijedan dinar. Kako ste doìveli podele u SRS? Ne èlim da dolivam uqe na vatru, niti da se petqam u podele u SRS. S kojom radikalskom opcijom }ete vi vi{e sara|ivati? Nude vam saradwu i jedni i drugi. Vide}emo ko {ta nudi, a zavisi i od toga gde }e se koncentrisati bira~ko telo radikala. Za mesec-dva dana zna}emo koja opcija ima ve}i potencijal. Sti~e se utisak da vam je, ipak, bliì Nikoli}, nego [e{eq? Sa Tomom sam u dobrim odnosima, Toma mi je zemqak, o~ekujem da }e napraviti jaku opciju, ali nema veze ko mi je bliì. Opozicija mora da bude jedinstvena, jer ova vlada mora da ima alternativu. [to kra}e ostane na vlasti, to boqe za Srbiju. A kad se stabiluzuje stawe u obe struje u SRS, vlast }e opet zazirati od opozicije. Analiti~ari tvrde da je Srbija posle tog raskola ostala bez jake opozicije. Kakav je va{ sud? Opozicija je zna~ajno oslabqena tim podelama u SRS. Vlast je nestabilna, bez koncepta, skupqena je s koca i konopca, a u parlamentu je odnos snaga do sada bio maltene pola-pola. Sada su pokidani konci opoziciji i Boris Tadi} }e mo}i nakratko da odahne. Vrati}u se jednog dana, glasi naslov teksta sa izjavama biv{eg generalnog sekretara Srpske radikalne stranke Aleksandra Vu~i}a, koji objavquju Ve~erwe novosti, 16. septembra 2008. godine. Nadnaslov je Aleksandar Vu~i} podneo ostavku na sve funkcije u SRS a podnaslov Neko vreme van javnosti. Svi su mi prijateqi kod Tome. Sre}om, nije se vratio. Za mene ovo nije radostan dan. Povla~im se neko vreme iz javnog ìvota. Podnosim ostavku na sve funkcije u SRS. Ne iskqu~ujem mogu}nost da }u posle odre|enog perioda nastaviti da se bavim politikom. Tim re~ima je Aleksandar Vu~i}, biv{i generalni sekretar SRS, pre kinuo ju~e svoje vi{ednevno }utawe i, posle Tomislava Nikoli}a, zatvorio svoju posledwu stranicu u najve}oj opozicionoj stranci. Pojavio se ta~no u 15 ~asova ispred Starog dvora, gde je nedavno izgubio politi~ku bitku za mesto gradona~elnika Beograda. Na istom mestu objavio je i da napu{ta funkcije u SRS. Nisam vi{e generalni sekretar u SRS, predsednik odborni~ke grupe, kao ni odbornik u Skup{tini Beograda. O ostavkama sam obavestio i Dragana Todorovi}a i Tomislava Nikoli}a. Kada }ete nastaviti da se bavite politikom i u kojoj stranci? Ne znam koliko }u biti van javnog ìvota, ali sigurno }e to da traje duè od tri dana!
175
Da li vidite sebe u stranci sa Nikoli}em? Skoro svi moji prijateqi su sada sa Nikoli}em. Moja li~na odluka je da se trenutno povu~em. Da li je mogu}e da se na politi~ku scenu vratite tre}im putem, van SRS i Nikoli}eve stranke? Ne! Nisam sujetan, ne treba mi da budem lider, nisam se rodio u foteqi. Ne treba mi ni foteqa predsednika stranke. @eqa mi je da se pobedi reìm Tadi}-Da~i}-Jovanovi} odgovarao je Vu~i} novinarima. Objasnio je i za{to se odlu~io da }uti: Neki su mislili da kalkuli{em, da ~ekam da vidim ko }e da bude nekakav pobednik u unutarstrana~kim trvewima u SRS. To nije istina. Nadao sam se pomirewu u stranci, u kojoj sam 13 godina bio generalni sekretar rekao je biv{i tre}i ~ovek radikala. Kada je video da od pomirewa nema ni{ta, kaè, prelomio je: Zbog stawa u kome se nalazi stranka, a {to nisam uspeo da spre~im, odlu~io sam se da napustim sve. Vu~i}a su zabolele re~i wegovih biv{ih saboraca: Moje }utawe je bilo mnogo pametnije od pri~e kolega. Video sam iz tih wihovih pri~a {ta sve misle o meni. @ao mi je {to neki misle da sam nedorastao {to sam }utao. Mislim da su nedorasli oni koji su mnogo pri~ali. Oslobodio je, kaè, prostor u stranci za one koji bi hteli da napreduju: Mogu da rade {ta god èle i jedan Vu~i} ih u tome vi{e ne}e ometati. Nijednom re~ju ne}u govoriti lo{e o onima koji danas o meni govore lo{e, iako mi 15 godina ni{ta od toga lo{eg nisu rekli. Vu~i} je pomenuo i da se posledwi put ~uo sa [e{eqem u ponedeqak, ali da ne èli da pri~a o unutarstrana~kim razgovorima. Borio sam se sve ove godine, misle}i da radim najboqe za Srbiju i SRS. Sada }e to sve sigurno biti boqe kada dorasli preuzmu kormilo zavr{io je Vu~i}. I oti{ao. Kuda? U neku ti{inu da razmi{qa o novom poslu? Ili da dopisuje program Tomine stranke? Miran, sigurno, ne}e biti! Tekst o sve~anoj sednici Skup{tine Srbije povodom dana demokratije, 15. septembra, objavquju Ve~erwe novosti, 16. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Skup{tina Srbije ju~e zasedala povodom dana demokratije i naslovom Opozicija bojkotovala sednicu. I ovaj tekst je pisao daltonista ili novinar koji je sve gledao iz daqine, sa galerije. Majice nisu bile crne, nego tamno plave. Sve~anom sednicom Skup{tine ju~e se Srbija pridruìla zemqama koje obeleàvaju Me|unarodni dan demokratije. Ipak, opozicioni klubovi DSS, NS i Napred Srbijo, pobegli su sa ju~era{weg ~asa demokratije, iako su predavawa dràli najvi{i zvani~nici {ef dràve, premijer i predstavnici UN. Izostanak su pravdali tvrdwom da tako protestuju po{to se vladaju}a koalicija na konsultacijama o toku sednice, odrànim jo{ u petak, nije sloìla da na sednici govori i neko od predstavnika opozicije.
176
Na{a demokratija je mlada i krhka i mora sticati {to vi{e prijateqa i branilaca rekao je predsednik Tadi}, obra}aju}i se poslanicima. Ali, ne smemo da zaboravimo da demokratija ima i protivnike. Nijedna demokratija ne sme da zaboravi da su gra|ani najvi{a vlast. Premijer Mirko Cvetkovi} je rekao da je Srbija uvek imala te`wu da se demokratski razvija, ali nije uvek birala najboqi put. Na{a borba za o~uvawe Kosova i Metohije je izazov sa kojim je bila suo~ena gotovo svaka generacija u Srbiji. Izabrali smo put mira, pregovora i diplomatsko-pravne borbe i to je dokaz demokrati~nosti Srbije. êstitam Srbiji na napretku u demokratizaciji koji je ostvarila tokom proteklih godina obratio se poslanicima Dejdvid Lens Klark, predstavnik Programa UN za razvoj u Srbiji. Ina~e, radikali su za ovu priliku do{li u ne{to sve~anijoj verziji wihovih ve} tradicionalnih majica sa likom Vojislava [e{eqa ovog puta crnim. Oni su, u posledwim sekundama sednice koja je trajala 45 minuta, predstavnike vlasti i UN ispratili uzvicima Vratite nam Kosovo i Kosovo je Srbija. Gazeta, 16. septembra 2008. godine objavquje tekst Ane Poznanovi} pod naslovom Odoh ja, ali }u se vratiti. Nadnaslov teksta je glasio Aleksandar Vu~i} napustio SRS, ali ne zna da li }e se i kada prikloniti Nikoli}u, jer se privremeno povla~i iz javnog ìvota: Aleksandar Vu~i}, koji je nakon raspada SRS-a prosto nestao iz politi~kog ìvota Srbije, ju~e se kona~no pojavio u javnosti i potvrdio da je podneo ostavku na sve funkcije u stranci! Uprkos najavama Tomislava Nikoli}a da }e biv{i gensek SRS-a pre}i u wegove redove, on ipak nije èleo da kaè da li }e se prikqu~iti novoj stranci, ve} je najavio povla~ewe iz javnog ìvota. Vu~i} je potpuno sam do{ao pred Skup{tinu Beograda, gde je velikom broju okupqenih novinara objasnio za{to je toliko dugo }utao. @ao mi je {to ste ovoliko ~ekali i {to su prolazili dani pre nego {to sam se obratio. Iako neki tvrde da je u pitawu bila moja kalkulacija da vidim kome da se prikqu~im, nisam se ogla{avao samo zato {to sam se nadao nekom pomirewu, veruju}i da moè biti postignut dogovor dve struje u SRS-u, ali to nije bilo mogu}e, i ja sam nisam uspeo da spre~im raskol rekao je Vu~i} vidno potresen, i dodao da je podneo ostavku na sve funkcije u partiji, na mesto generalnog sekretara i na mesto odbornika Skup{tine grada. Sve {to sam spremio da vam kaèm zvu~alo bi pateti~no. Ne moram da vam govorim kako je to kada ste 13 godina generalni sekretar jedne stranke. Za mene je ovo teàk dan. Jedino {to je dobro u ~itavoj ovoj situaciji jeste {to sam posle toliko godina kona~no ~uo {ta moje doju~era{we kolege misle o meni. Eto, sad mogu da napreduju, da ih jedan Vu~i} ne ometa. @ao mi je {to neki qudi misle o meni da sam nedorastao zato {to sam }utao, ja mislim da su nedorasli oni koji su ovih dana previ{e pri~ali rekao je rezignirano biv{i gensek radikala, koji nije èleo da otkrije da li }e se prikqu~iti novoj stranci Tomislava Nikoli}a.
177
Nisam iskqu~io mogu}nost da se bavim politikom, samo }u se na odre|eno vreme povu}i iz javnog ìvota. Obavesti}u vas o tome ~ime }u se baviti kad do|e vreme objasnio je on. Komentari{u}i Nikoli}evu najavu da }e se prikqu~iti wegovoj stranci, Vu~i} je bio izri~it da }e tu odluku doneti on li~no. Ne mogu da govorim o Tomislavu Nikoli}u. Danas govorim o onome {to je moja odluka. Iako je najve}i broj mojih prijateqa kod Nikoli}a, odluka je ipak moja. Ipak, jedno vreme }u se povu}i, ne znam koliko }e dugo to trajati ponovio je Vu~i}, koji je o{tro negirao mogu}nost da osnuje svoju partiju nezavisno od [e{eqa i Nikoli}a. Ja nisam sujetan ~ovek èqan toga da budem lider neke partije. Rekao sam vi{e puta da se nisam rodio u foteqi i ne}u umreti u foteqi naglasio je on. Na pitawe za{to nije li~no saop{tio da je dao ostavku na mesto generalnog sekretara SRS-a, ve} je to umesto wega u~inio Nikoli}, Vu~i} odgovara da nije èleo da wegove kolege o wegovoj odluci saznaju preko medija. O tome sam prvo èleo da obavestim kolege, qude sa kojima sam radio, a danas se obra}am javnosti. Sve ove godine borio sam se za SRS, a nadam se da }e sad ovim doraslima biti boqe i da }e nastaviti tu borbu. Jedno znam, i daqe }u se, koliko sam u mogu}nosti, boriti protiv reìma Borisa Tadi}a, Ivice Da~i}a i êdomira Jovanovi}a. Ne}u nijednom re~ju govoriti lo{e o onima koji danas govore lo{e o meni. Na pitawe Gazete da li se ovih dana video ili ~uo sa Vojislavom [e{eqem, Vu~i} kaè da se sa predsednikom SRS-a ~uo telefonom, ali nije èleo da odgovori na pitawe o ~emu su razgovarali. ûli smo se u ponedeqak uve~e, ali ne mogu vam re}i o ~emu smo razgovarali. Znate dobro da ja ne volim da prenosim unutarstrana~ke razgovore odgovorio je Vu~i}. Na pitawe da li se ose}a kao izdajnik i strani pla}enik, Vu~i} se nasmejao i odgovorio da je op{te poznato da je on izdajnik i strani pla}enik. Dnevnik, 16. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa izjavom potpredsednika Srpske radikalne stranke Milorada Mir~i}a, sa nadnaslovom Potpredsednik SRS-a Milorad Mir~i} i naslovom Preduslovi za nezavisnu Vojvodinu. Potpredsednik SRS-a Milorad Mir~i} o{tro je ju~e kritikovao prednacrt statuta Vojvodine koji su ponudili DS i SVM, oceniv{i da se pojedinim predloènim re{ewima stvaraju osnovni preduslovi za stvarawe nezavisne dràve Vojvodine. Odbaciv{i uveravawa pojedinih pokrajinskih zvani~nika da u Vojvodini niko nema separatisti~kih intencija kao bajkovita, funkcioner radikala je upozorio na to da je, nakon dràve, na dnevnom redu stvarawe vojvo|anske nacije, te autokefalne vojvo|anske crkve! Zbog toga je i bilo potrebno da se uzdrmaju radikali, i to ba{ pred pu{tawe na slobodu Vojislava [e{eqa, jer znaju da im je ona najve}i protivnik kazao je Mir~i}.
178
Me|u brojnim spornim re{ewima iz prednacrta vojvo|anskog statuta, Mir~i} je izdvojio pravo budu}e pokrajinske vlade da donosi uredbe, osnivawe razvojne banke Vojvodine, otvarawe predstavni{tva u svetu, te osnivawe saveza nacionalnih zajednica. Predstavni{tva Vojvodine u inostranstvu predstavqaju nukleus stvarawa ministarstva inostranih poslova, mreè ambasada i konzulata, dok je razvojna banka zapravo drugo ime za narodnu banku Vojvodine naveo je Mir~i}. On je tako|e podsetio na to da je, po Ustavu, Srbija dràva srpskog naroda i da je otuda zapawuju}e {to neko poku{ava da srpski narod u Vojvodini svrsta me|u nacionalne zajednice, kako je to, po wegovim re~ima, predvi|eno prednacrtom statuta. Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti, ~ije postojawe se legalizuje u statutu, ima isti zadatak kao i Dukqanska akademija da sa {to vi{e falsifikata, naro~ito istorijskih, obezbedi osnov za formirawe vojvo|anske dràve, {to nakon toga vodi ka stvarawu posebne vojvo|anske nacije i autokefalne vojvo|anske crkve naglasio je potpredsednik SRS-a. Pod nadnaslovom Radikali Dnevnik, 16. septembra 2008. godine, objavquje tri kratka teksta, sa naslovima Vu~i}: Politi~ki tajm-aut, Mirovi} da ustane s foteqe i Oligarsi u strana~kim transakcijama. Unutar tre}eg teksta je antrfile pod naslovom Todorovi}: [e{eq je sve rekao: Aleksandar Vu~i} potvrdio je ju~e novinarima da je podneo ostavku na funkcije u SRS-u, ali nije odgovorio na pitawe da li }e se pridruìti Tomislavu Nikoli}u u novoformiranom poslani~kom klubu. U prvom javnom istupu od 6. septembra, kada je Nikoli} svojom ostavkom na funkcije u SRSu inicirao podelu te stranke, Vu~i} je najavio politi~ki tajm-aut. On je, na konferenciji za {tampu ispred zgrade Skup{tine Beograda, rekao da }e se neko vreme povu}i iz javnog ìvota i da }e odluku o svom budu}em politi~kom anga`manu javnosti saop{titi blagovremeno. Vu~i} je objasnio da }e svakako nastaviti da se bavi politikom i da se bori protiv reìma Tadi}-Da~i}-Jovanovi}. Novinare je zamolio da mu ne postavqaju pitawa i izbegao da odgovori na pitawe da li }e se prikloniti stranci ~ije formirawe je Nikoli} ju~e zvani~no najavio. O ostavci na funkcije u SRS-u ju~e je, kako je naveo, obavestio Dragana Todorovi}a i biv{eg zamenika predsednika SRS-a Tomislava Nikoli}a. Potpredsednik SRS-a Milorad Mir~i} ne o~ekuje da }e Demokratska stranka praviti problem povodom zahteva SRS-a da im pripadnu mandati pobuwenih odbornika u lokalnim skup{tinama, odnosno pokrajinskih poslanika. O~ekujem da }e DS dokazati svoj legalizam i da }e nam vratiti man date kazao je on, preciziraju}i da }e SRS u Skup{tini Vojvodine aktivirati blanko ostavke dvojice poslanika s proporcionalne liste. Za Mir~i}a nije toliko sporno da Igor Mirovi} zadrì mandat, budu}i da ga je osvojio na ve}inskim izborima, ali smatra da bi bilo moralno da napusti funkciju potpredsednika Skup{tine, jer je na to mesto do{ao kao kandidat SRS-a.
179
Programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemawa Nenadi} kaè da bi izjava Tomislava Nikoli}a, po kojoj su biznismeni Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko platili jednu emisiju na TV B92 i jedan rentakar za potrebe wegove biv{e partije Srpske radikalne stranke, mogla biti potvrda da politi~ke partije ne prijavquju sve tro{kove iz izborne kampawe, pa time ni sve izvore prihoda. Naravno, trebalo bi pa`qivo prou~iti i wihov posledwi izve{taj o finansirawu kampawe, ali, koliko mi je poznato, tamo nije bilo nikakvih priloga ni fizi~kih ni pravnih lica kaè Nenadi} za na{ list. On je upozorio na to da se takvi prilozi, poput pla}awa TV emisije ili rentakara, svakako moraju prijaviti i na}i u izve{taju koji je podnosilac izborne liste, odnosno politi~ka stranka, u obavezi da dostavi Republi~koj izbornoj komisiji (RIK) u roku od deset dana do zavr{etka izbora. Potpuno je jasno da se takva vrsta priloga, bilo da je u novcu ili nekim besplatnim uslugama, mora prijaviti i na}i u izve{taju kaè Nenadi}. Da li stranke to ~ine ili ne, to je drugo pitawe. Moglo bi se s velikom sigurno{}u pretpostaviti da ne samo SRS, nego i mnoge druge stranke, ne prijavquju sve rashode koje imaju u toku izborne kampawe, pa samim tim ni sve izvore prihoda. Nikoli}eva izjava bi mogla biti potvrda toga. U tim izve{tajima, politi~ke stranke navode neke tro{kove i izvore prihoda, ali je pitawe, kaè Nenadi}, da li su ti podaci potpuni i istiniti, te bi to trebalo da bude predmet provere. Praksa je pokazala, me|utim, da takvih provera ili nema ili se ne sprovode na odgovaraju}i na~in, pa zbog toga u javnosti i daqe postoje sumwe da partije imaju svoje finansijere u krugovima krupnog srpskog biznisa, poput Miroslava Mi{kovi}a, vlasnika Delta holdinga, Milana Beka, ~oveka koji se vezuje za investicioni fond Salford, Miodraga Babi}a, predsednika vr{a~kog koncerna Hemofarm, Predraga Rankovi}a Peconija s ~ela Inveja... Dvojicu me|u wima, Mi{kovi}a i Beka, predsednik SRS-a Vojislav [e{eq je u svom najnovijem pismu iz Haga ozna~io kao oligarhe. U vrtlogu rascepa te stranke, i funkcioner radikala naklowen [e{eqevoj struji Milorad Mir~i} prozvao je jednog od wih vr{a~kog giganta, opisuju}i ga tako da je javnost u tome lako mogla da prepozna Hemofarm. Pojavqivawe vr{a~kog Hemofarma u politi~kom kontekstu mo`da je zanimqivo u meri u kojoj se predsednik tog koncerna pojavquje kao jedan od osniva~a grupe gra|ana koja je u pro{lom mandatu bila u vlasti zajedno s radikalima i DSS-om. Me|utim, nakon majskih izbora ove godine, Pokret Vr{a~ka regija se kao grupa gra|ana priklonio DS-u, s kojima je sada u vlasti ne samo na lokalnom nivou nego u~estvuje i u skup{tinskoj ve}ini na nivou Pokrajine. Nenadi} kaè da na{ zakon poznaje samo RIK kao nadle`ni organ za proveru podataka iz strana~kih izve{taja o finansirawu izbornih kampawa. RIK je, dodaje on, 2007. godine, nakon tada{wih izbora, sproveo kontrolu, ali na na~in koji nije mogao da dovede do ustanovqewa istine, dok nakon minulih majskih izbora, koliko je wemu poznato, nikakve kontrole nije bilo.
180
Wegovo mi{qewe je da bi postupak mogao da pokrene i javni tuìlac, ukoliko postoji sumwa da neki izve{taj nije podnet u skladu sa zakonom. Tre}a mogu}nost je, po wegovim re~ima, tako|e naàlost teorijska, a to je da Dràvna revizorska institucija proveri podatke. Ta mogu}nost je teorijska jer, obja{wava on, ta institucija jo{ uvek ne funkcioni{e onako kako je predvi|eno zakonom nemaju ~ak ni svoje prostorije. Komentari{u}i tvrdwu Tomislava Nikoli}a da su SRS finansirali Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko, {ef poslani~kog kluba SRS u Skup{tini Srbije Dragan Todorovi} je rekao da bi trebalo izvu}i zakqu~ke iz pisma Vojislava [e{eqa koje je pro~itano na sednici Centralne otaybinske uprave u pro{li petak. Odgovaraju}i na pitawe da li bi Nikoli} mogao da saop{ti jo{ neke detaqe o SRS-u, Todorovi} je rekao da ne}e da komentari{e {ta namerava da radi Nikoli} i da }e o tome ocenu dati javnost i gra|ani. Na pitawe koliko finansijera ima SRS, Todorovi} je rekao da je to pitawe za one koji su po~eli da iznose neke ~iwenice. Dnevnik, 16. septembra 2008. godine, pi{e o obeleàvawu me|unarodnog dana demokratije na sve~anoj sednici Skup{tine Srbije, u tekstu sa nadnaslovom U Skup{tini Srbije obeleèn me|unarodni dan demokratije i naslovom Tadi}: Korupcija je na{ najve}i neprijateq. Tekst sadrì ~etiri antrfilea, sa naslovima Nastavqamo evropskim putem, Krwa opozicija, Ne radujem se neprilikama u SRS-u i I to je demokratija. Izjava Borisa Tadi}a, objavqena u ovom tekstu, u kojoj tvrdi da se ne me{a u doga|aje vezane za Srpsku radikalnu stranku, iznena|uju}e koincidira sa sli~nom, datom skoro pre dvadeset vekova. Samo da je jo{ javno, kao Poncije Pilat, oprao ruke. Srbija je danas slobodna demokratska dràva ocenio je predsednik Republike Boris Tadi}, i upozorio na to da su najve}i neprijateqi demokratije populizam, demagogija i korupcija. Predsednik je naglasio da se mlada i krhka demokratija u Srbiji moè odràti i razvijati samo ukoliko vlast i gra|ani zajedni~ki na tome rade. Govore}i u Skup{tini Srbije na ju~era{woj sve~anoj sednici kojom je obeleèn me|unarodni dan demokratije, predsednik je konstatovao da demokratiju danas ugroàvaju marginalne destruktivne antidemokratske grupe, ali da je mo`da najve}i neprijateq demokratije u Srbiji korupcija, jer weno prisustvo u dru{tvu izaziva kod gra|ana gubqewe poverewa u demokratski poredak, u vladavinu prava i smisao pravde. Nijedna demokratska vlast ne sme da zaboravi da su gra|ani nosioci suvereniteta, dakle najvi{a vlast. Nema dobre dràve bez dobrih gra|ana, a dobre gra|ane moè da stvori samo dobra dràva, ocenio je predsednik Srbije. Po wegovim re~ima, ovaj doga|aj svedo~i i o tome da svet postaje jedinstven, bar u prihvatawu demokratije kao politi~kog i trì{ne privrede kao ekonomskog poretka to su danas vladaju}e ideje kojima je do{lo vreme. Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} rekao je da su pred Srbijom velika isku{ewa i zadaci, a da je najve}i zadatak o~uvawe teritorijalnog integriteta i suvereniteta. On je naglasio da je u borbi za o~uvawe Kosova i Me181
tohije Srbija izabrala put mira, pregovora i diplomatsko-pravne borbe, {to je dokaz wene demokrati~nosti. Ho}emo da se i na ovim prostorima po{tuje me|unarodno pravo i za svoja prava }emo se boriti u UN naglasio je Cvetkovi}, i dodao da o~ekuje da }e Generalna skup{tina UN i Me|unarodni sud pravde izre}i pravu ocenu o nelegalnom progla{ewu nezavisnosti Kosova. Sada su se stvorili uslovi da Srbija prestane da tumara po pro{losti, da se bavi mitovima, legendama i la`nim dilemama. Vreme je da, pou~ena istorijskim iskustvima, Srbija po~ne izgradwu moderne dràve koja ima jasne ciqeve i na~ine da do|e do wih naglasio je premijer, i dodao da bi re~ Srbija trebalo da postane sinonim za re~ demokratija. Predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} kazala je da Srbija kao demokratska dràva u svemu po{tuje sve me|unarodne instrumente koji sa~iwavaju su{tinu me|unarodnog prava i principa Poveqe UN. Ona je rekla da Srbija stoga o~ekuje da Generalna skup{tina UN usvoji rezoluciju kojom bi se od Me|unarodnog suda pravde zatraìlo mi{qewe o protivpravnom, jednostranom i nelegalnom progla{ewu nezavisnosti Kosova i Metohije. Kako je istakla, Me|unarodni sud pravde oformqen je u ciqu odbrane principa Poveqe UN i me|unarodnog prava i ne bi trebalo da se oglu{i o takav zahtev. Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da Srbija ne}e odustati od svog strate{kog ciqa evropskih integracija, bez obzira {to Savet ministara EU nije doneo odluku o odmrzavawu Privremenog trgovinskog sporazuma EU-Srbija. Odgovaraju}i na pitawe da li }e se saradwa s Ha{kim tribunalom manifestovati hap{ewem Raka Mladi}a, Tadi} je kazao da kona~na saradwa podrazumeva da svi optuèni budu u Hagu i da se tamo brane. To vaì i za Raka Mladi}a i za Gorana Hayi}a objasnio je Tadi}, i naglasio da bi bilo boqe da se dobrovoqno predaju i tako li{e srpski narod anateme i sa Srbije skinu te{ko breme. Holandsko odbijawe da da pristanak za deblokirawe Sporazuma je wihovo unutra{we politi~ko politi~ko pitawe ocenio je Tadi}, i dodao da se ono temeqi na Srebrenici, jer je dobro poznato da su wihove snage unutar bezbednosnih struktura bile nadle`ne za za{titu srebreni~ke enklave 1995. godine i da je jedna holandska vlada pala zbog toga. Poslanici SRS-a na sve~anu sednicu do{li su u crnim majicama na kojima je prikazan lik lidera stranke Vojislava [e{eqa s napisom Stop ha{koj tiraniji. Na kraju sve~anosti, tokom intonirawa himne EU, radikali su jedini ostali da sede u klupama, da bi nakon toga kraj sednice obeleìli skandirawem Vratite nam Kosovo i Kosovo je Srbija. Na sve~anoj sednici nisu prime}eni poslanici DSS-a, sem Radojka Obradovi}a, koji je potpredsednik parlamenta, zatim Nove Srbije i poslani~ke grupe Napred Srbijo, na ~ijem je ~elu Tomislav Nikoli}. Velimir Ili} sa svojim poslanicima, umesto u salu, oti{ao je u restoran. Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je posle ju~era{we sve~ane sednice parlamenta da se ni on ni bilo ko u DS-u ne raduje neprilikama u SRS-u, jer su stabilne stranke osnov stabilnosti dràve.
182
Nestabilne politi~ke stranke proizvode nestabilnost u parlamentu i, daqe, nestabilnost u dràvi i wenim institucijama rekao je Tadi} novinarima u domu Narodne skup{tine, i dodao da su neprilike u SRS-u pitawe koje ta stranka treba sama da razre{i, bez me{awa bilo koga. To je pitawe koje ta stranka treba da raspravi. To je weno demokratsko na~elo u koje se ne me{am kao predsednik dràve. Odgovaraju}i na pitawe kako izgleda to {to na sednicu nije do{la opozicija, Tadi} je kazao da je i to demokratija. Mi po{tujemo raznolikost mi{qewa, niko nema pravo da ukida mi{qewe u Srbiji. Svako ko je legitimni predstavnik gra|ana ima pravo da iznosi stavove gra|ana kazao je predsednik Srbije. Tadi} je konstatovao da }e uvek braniti pravo gra|ana da misle na vlastiti na~in i da }e braniti pravo poslanika da izraàvaju svoje stavove u punoj slobodi. On je naveo da se ne moè braniti ugroàvawe demokratske institucije i mi{qewe koje uvodi agresiju i ugroàva ìvote drugih qudi. Agencijsku vest pod nadnaslovom Generalni sekretar SRS najavio povla~ewe iz javnog ìvota i naslovom Vu~i} podnio ostavku, objavquje Dan, 16. septembra 2008. godine. Unutar vesti je antrfile sa naslovom Zamijenio ga [arovi}: Aleksandar Vu~i} je ju~e izjavio da podnosi ostavku na funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci i dodao da se privremeno povla~i iz javnog ìvota. On nije iskqu~io mogu}nost ponovnog bavqewa politikom. Vu~i} se oglasio sedam dana nakon {to je biv{i zamjenik predsjednika SRS Tomislav Nikoli} napustio SRS i formirao poslani~ki klub Naprijed Srbijo. Naglasio je da je prethodnih dana }utao nadaju}i se da moè biti postignut dogovor dvije struje u SRS-u, ali da nije mogao da sprije~i raskol. Na pitawe da li bi, ukoliko se bude bavio politikom, mogao da nastupi nezavisno od Vojislava [e{eqa ili Tomislava Nikoli}a, Vu~i} je odgovorio negativno. Ne znam koliko }e mi biti potrebno vremena da se vratim u politi~ki ìvot. O svojoj odluci obavjestio sam Dragana Todorovi}a i Tomislava Nikoli}a rekao je Vu~i} novinarima ispred Skup{tine Beograda. On je istakao da mu je ciq da sru{i reìm i koaliciju Tadi}-Da~i}Jovanovi} i naglasio da ne}e osnivati tre}u stranku, jer nije sujetan ~ovjek i ne treba mu da bude veliki lider. Nijesam se rodio u foteqi i ne treba mi, to sam pokazao odbijaju}i mjesto republi~kog poslanika, a sada i gradskog odbornika ocijenio je Vu~i}. Vu~i} je ranije za beogradske medije izjavio da }e se mo`da baviti pravnim poslovima ili prevodila~kim, do eventualnog povratka u politiku. Ostavka Vu~i}a na tu funkciju do ju~e u 16 ~asova nije stigla na pisarnicu Gradske skup{tine, objavile su agencije. Novi generalni sekretar SRS bi}e Nemawa [arovi}, saznaje Dan. [arovi} }e uskoro biti imenovan na tu funkciju, a slovi kao blizak saradnik predsjednika SRS-a Vojislava [e{eqa. Pobjeda, 16. septembra 2008. godine, objavquje tekst stalnog dopisnika iz Beograda, sa nadnaslovom Generalni sekretar SRS dao ostavku na sve funkcije u stranci i naslovom Vu~i} se privremeno povla~i iz politike:
183
Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar Srpske radikalne stranke dao je ostavku na sve funkcije u stranci i najavio da se privremeno povla~i iz javnog ìvota. Vu~i} je novinarima rekao da se do danas nije ogla{avao povodom raskola u SRS-u, jer se nadao pomirewu u SRS, kao i da je ostavku podnio zbog stawa u kome se nalazi stranka, a koje ni sam nije sprije~io. Na pitawe da li bi, ukoliko se bude bavio politikom, mogao da nastupi nezavisno od Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a, Vu~i} je odgovorio: Nijesam sujetan ~ovjek, nijesam se rodio u foteqi. Ne treba mi ni foteqa predsjednika stranke, moja je èqa da se pobijedi reìm Tadi}a, Da~i}a i Jovanovi}a, ali o~igledno da to nijesu svi razumjeli na najboqi na~in. Vu~i} je rekao da ne zna koliko }e mu biti potrebno vremena da se vrati u javni ìvot, kao i da je najve}i broj wegovih prijateqa sa Tomislavom Nikoli}em. Na pitawe ~ime }e se baviti kada je izvan politike, Vu~i} je odgovorio da bi mogao da se bavi raznim poslovima, poput berzanskih ili da pomaè svom bratu u vo|ewu firme. Vest agencija Beta i Fonet i medijske ku}e B92 donose Vijesti, 16. septembra 2008. godine, pod nadnaslovom Generalni sekretar SRS podneo ostavke u stranci i privremeno se povla~i iz politike i naslovom Vu~i} pravi pauzu: Generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Vu~i} izjavio je ju~e da podnosi ostavku na sve funkcije u stranci i da se privremeno povla~i iz javnog ìvota, ali nije iskqu~io mogu}nost ponovnog bavqewa politikom. Vu~i} je novinarima ispred Skup{tine Beograda rekao da je u proteklih nekoliko dana }utao nadaju}i se da moè biti postignut dogovor dviju struja u SRS-u, ali da to nije bilo mogu}e i da on sam nije uspio da sprije~i raskol. Aleksandar Vu~i} se poslije vi{ednevnog }utawa pred novinarima pojavio sam, bez strana~kih kolega i bliskih saradnika. Za svoje prvo javno pojavqivawe od po~etka sukoba u stranci izabrao je plato ispred Starog dvora i objasnio da nije }utao da bi, kako se spekulisalo, kalkulisao ko }e pobijediti u stranci, ve} se nadao da }e se dvije struje na kraju, ipak, pomiriti. Jedino dobro u svemu je {to sam, poslije kratkog }utawa, a mislim da je }utawe bilo pametnije od pri~e mnogih mojih kolega, vidio {ta neki zaista misle o meni. Sad im je oslobo|en prostor i vi{e ih, makar jedan Vu~i}, ne ometa, rekao je on. Sada ve} biv{i generalni sekretar radikala je sa suzama u o~ima saop{tio da je podnio ostavku na sve strana~ke funkcije. Ne moram da vam govorim koliko zna~i da 13 godina budete generalni sekretar najve}e stranke u Srbiji i da poslije toga vidite {ta se sve zbiva i kako i na koji na~in se stvari de{avaju. U svakom slu~aju, za mene ovo danas nije radostan dan, rekao je Vu~i}. Nijesam sujetan ~ovjek, nijesam se rodio u foteqi. Ne treba mi ni foteqa predsjednika stranke, moja je èqa da se pobijedi reìm Tadi}a, Da~i}a i Jovanovi}a, ali o~igledno da to nijesu svi razumjeli na najboqi na~in, rekao je on.
184
Ne mogu da govorim o Tomislavu Nikoli}u kao o izdajniku i {pijunu, ve}ina mojih prijateqa iz SRS je sa Tomislavom Nikoli}em, ali ja odluke donosim sam, poru~io je Vu~i}. On je kazao da je svoju odluku saop{tio i Draganu Todorovi}u, Tomislavu Nikoli}u, ali i Vojislavu [e{equ, iako detaqe tog telefonskog razgovora nije èlio da otkriva. On je iskqu~io mogu}nost da, po povratku u politiku, pored [e{eqa i Nikoli}a izabere neki tre}i put, ali nije èlio direktno da otkrije kako }e da odgovori na Nikoli}ev poziv da mu se pridruì u novoj stranci koju planira da formira. Vu~i} je rekao i da ne èli da govori lo{e o svojim kolegama iz SRS, kao i da se nije vi|ao sa tajkunima. Odgovaraju}i na tvrdwe da su Milan Beko i Miroslav Mi{kovi} finansirali SRS, Vu~i} je rekao da je siguran da su svi ti qudi najvi{e pomagali partije na vlasti, prije svega DS i SPS. Na pitawe ~ime }e se baviti ubudu}e, Vu~i} je rekao da moè da radi prevodila~ke poslove, berzanske poslove i da za wegov ekonomski opstanak niko ne treba da brine. Prethodno, Aleksandar Vu~i} je potvrdio za Blic da je podnio ostavku, kao i da }e vratiti mandat odbornika SRS u Skup{tini Beograda. Ovu vijest preksino} je saop{tio i {ef poslani~ke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikoli} u Utisku nedjeqe na B92 i naveo da o~ekuje da }e mu se ispuniti èqa da zajedno formiraju novu stranku. Nikoli} je kazao da je red da on saop{ti da je Vu~i} podnio ostavke jer je on wegov politi~ki otac. Potpredsjednik SRS Dragan Todorovi} nije èlio da komentari{e ostavku Aleksandra Vu~i}a na sve funkcije u stranci, najavquju}i da }e Centralna otaybinska uprava izabrati novog generalnog sekretara kada za to do|e vrijeme. Na pitawe novinara u domu Narodne skup{tine da li je Vu~i}eva ostavka udar za stranku, Todorovi} je odgovorio da je {to se ti~e SRS, sve zavr{eno jo{ u petak. Onaj ko odluku donosi je, pretpostavqam, razmislio i da misli da to tako treba, rekao je Todorovi}. Dan, 16. septembra 2008. godine, objavquje izjavu potpredsednika Srpske radikalne stranke Milorada Mir~i}a, sa nadnaslovom Milorad Mir~i}, potpredsjednik SRS-a, za Dan o ostavci Aleksandra Vu~i}a i naslovom Preokupirani [e{eqevom odbranom. Unutar teksta su dva antrfilea, pod naslovima U politici kao u ìvotu i Ve}ina se opredijelila: Potpredsjednik Srpske radikalne stranke Milorad Mir~i} je kazao da nema komentar na izjavu generalnog sekretara SRS Aleksandra Vu~i}a da je podnio ostavke na sve funkcije. Stranka je preokupirana prikupqawem potpisa za peticiju koju }e predati ruskom ministarstvu odbrane za za{titu prava Vojislava [e{eqa pred Savjetom bezbjednosti UN. Preokupirani smo da se [e{equ obezbjedi osnovno qudsko pravo da moè sam da se brani u Hagu kazao je Mir~i} za Dan i naglasio da peticija koju potpisuju gra|ani Srbije i SRS preko aktivista otvara mogu}nost da Ruska Federacija u SB UN insistira na za{titi qudskih prava.
185
Naveo je da SRS mora naprijed i najavio borbu protiv svega {to ~ini i radi vlast Borisa Tadi}a. On je optuìo pojedine strane obavje{tajne slu`be da im je ciq da oslabe nacionalni korpus i nacionalnu odbranu u Srbiji. Istakao je da je propao plan razbijawa SRS-a jer je ve}ina ~lanova ostala vjerna ideologiji i programu stranke. Insistira}emo da vlast u Srbiji za{titi interese Srbije i svakog gra|anina i vodi politiku koja }e biti u funkciji srpskog naroda u Republici Srpskoj i Crnoj Gori i na svakom mjestu gdje su osaka}ena prava Srba naglasio je Mir~i} i najavio da }e se SRS, bez straha, i daqe boriti protiv politike vladaju}eg reìma i biti na pozicijama borbe za ekonomski oporavak Srbije i borbe protiv kriminala. Mir~i} je, kada je u pitawu ekonomsko ja~awe dràve, naveo da je jedini na~in {to ~vr{}e povezivawe sa Rusijom. Bajka je pri~a pojedinih politi~ara da }e u Srbiji te}i med i mlijeko kada se prikqu~i EU. Vidimo da EU iz dana u dan postavqa sve ve}e uslove neprihvatqive za Srbiju ocjenio je Mir~i} i podvukao da }e SRS i daqe vr{iti pritisak na vladaju}u koaliciju da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije. Vladaju}a koalicija ne smije pitawe Kosova i Metohije da stavqa na sporedni kolosjek. Inicijativa pred Me|unarodnim sudom pravde o ocjeni lelalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti je gubqewe vremena i pruàwe prilike da {to ve}i broj dràva prizna nezavisnost Kosova i Metohije naglasio je Mir~i} i najavio da }e se SRS boriti protiv tajkunizacije i kriminalizacije Srbije. Podvukao je da Srbija ne moè da bude privatna dràva i da borba protiv kriminala mora da po~ne sa vrha. Razbijawe jedne politi~ke stranke protivno zakonu i ustavu najve}i je kriminal i to }e prouzrokovati velike probleme, jer se prakti~no legalizuje bezakowe zakqu~io je Mir~i}. U politici, kao i ìvotu su mogu}a iznena|ewa, koja ~ovjek moè prevazi}i po{tenim radom. ôvjek se {okira na~inom na koji govore pojedinci o svojim doju~era{wim partijskim drugovima kazao je Mir~i}, komentari{u}i posqedwu sjednicu Centralne otaybinske uprave na kojoj je doskora{wi zamjenik predsjednika SRS Tomislav Nikoli} odlu~io da krene svojim putem. O sve~anoj sednici Skup{tine Srbije koja je odràna povodom Me|unarodnog dana demokratije, tekst objavquje Pobjeda 16. septembra 2008. godine, sa naslovom Radikali vikali u glas: Vratite nam Kosovo, Kosovo je Srbija, vikali su u glas poslanici Srpske radikalne stranke na kraju sve~ane sjednice parlamenta, kada je intonirana himna Evropske unije, posve}ena Me|unarodnom danu demokratije. Radikali su nosili majice sa [e{eqevim likom, na kojima je pisalo Stop ha{koj tiraniji. Dana{woj sjednici nijesu prisustvovali ni predstavnici Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije ni novoosnovanog kluba Napred Srbijo,
186
jer nijesu postigli dogovor sa predsjednikom parlamenta da se neko iz opozicije obrati poslanicima. Srbija je slobodna demokratska dràva, rekao je predsjednik Srbije Boris Tadi} obra}aju}i se poslanicima. On je naveo da je demokratija politi~ki oblik vladavine koji je standard za slobodna dru{tva, i upozorio da su populizam, demagogija i kvarewe vlasti porastom korupcije najè{}e opasnosti po demokratiju. Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} rekao je poslanicima da su pred Srbijom velika isku{ewa i zadaci, a da je najve}i zadatak o~uvawe teritorijalnog integriteta i suvereniteta. U borbi za o~uvawe Kosova i Metohije Srbija je izabrala put mira, pregovora i diplomatsko pravne borbe, {to je dokaz wene demokrati~nosti. Ho}emo da se i na ovim prostorima po{tuje me|unarodno pravo i za svoja prava }emo se boriti u Ujediwenim nacijama (UN), rekao je Cvetkovi} i dodao da o~ekuje da }e Generalna skup{tina UN i Me|unarodni sud pravde izre}i pravu ocjenu o nelegalnom progla{ewu nezavisnosti Kosova, rekao je Cvetkovi}. Predsjednik parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} saop{tila je poslanicima da o~ekuje da Generalna skup{tina UN usvoji rezoluciju kojom bi se od Me|unarodnog suda pravde zatraìlo mi{qewe o protivpravnom, jednostranom i nelegalnom progla{ewu nezavisnosti Kosova i Metohije. Srbija je proteklih godina ostvarila zna~ajan napredak u demokratizaciji, ocijenio je stalni koordinator Ujediwenih nacija i predstavnik Programa UN za razvoj u Srbiji Dejvid Lens Klark, ali i da su na planu qudskih prava u Srbiji posebno ugroène dvije grupe, Romi i osobe sa invaliditetom, koji se suo~avaju s mnogim problemima, od kojih je obrazovawe najteì. Intervju sa potpredsednikom Srpske radikalne stranke Gordanom Pop-Lazi} koji je uradila Olivera Miletovi}, objavio je Svedok, 16. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Gordana Pop-Lazi}, zamenik {efa poslani~kog kluba SRS i naslovom Terali smo zeca, a isterali me~ku, i to mesec dana ranije. Tekst sadrì tri antrfilea, sa naslovima [e{equ stranka va`nija od ìvota, Blanko ostavke ukradene, to je ve} krivi~no delo i Sami sebi ste izrekli kletvu ako prekr{ite zakletvu: Ja ne mogu a da ne kaèm da smatram Tomislava Nikoli}a izdajnikom, jer on je izdao ideju za koju se sam tolike godine zalagao kaè Gordana Pop-Lazi}, od skora zamenik {efa poslani~kog kluba SRS u Narodnoj skup{tini. Ono {to ostaje enigma, ili ostavqa mogu}nost za naga|awe, jeste koji su to razlozi, da li ga je neko ucenio i ~ime, da li ga je neko platio ili... Kad se kaè izdaja, setimo se, za{to je Juda izdao Hrista, zbog srebre waka. To, da. Dobro ste to primetili. Srpska radikalna stranka je bar u protekloj nedeqi bila tema nad svim temama. [ta se, zapravo, to na COU de{avalo i kako je to izgledalo? Po{to je Tomislav Nikoli} objavio da je formirao novi poslani~ki klub i preoteo mandate Srpske radikalne stranke, odnosno 17 poslani~187
kih mandata koje smo mi na izborima osvojili na listi SRS dr Vojislava [e{eqa, mi smo odlu~ili i bili smo u obavezi da odrìmo sednicu Centralne otaybinske uprave, koja je ina~e najvi{i organ stranke izme|u dva kongresa i da pokrenemo disciplinski postupak protiv Nikoli}a i svih onih poslanika koji su istovremeno i ~lanovi COU. O disciplinskom prekr{aju ostalih raspravqa}e nadle`ni organi, Izvr{ni odbor, okru`ni odbori, op{tinski odbori, u zavisnosti od toga kojim organima stranke ti poslanici pripadaju. Meni je zadovoqstvo da kaèm da smo imali sednicu COU, kojoj je prisustvovalo 90 ~lanova, a ona broji ukupno 101. Predsednik je po funkciji predsednik COU, ali naàlost, on je u Hagu i nije mogao da bude ni prisutan niti da glasa, niti da se na bilo koji drugi na~in izjasni. Jednoglasno je COU odlu~ila da je disciplinski odgovoran i Nikoli}, i ostali wegovi. Diskusija je trajala ~itava dva, dva i po sata, mnogi ~lanovi COU su smatrali da treba da sami daju ocenu o tome {ta je uzrok svemu tome i kako moramo daqe, apeluju}i, naravno, na to da se radi o ideolo{kom sukobu, a ne li~nom sukobu kako to Tomislav Nikoli} poku{ava da iznese u javnost. Bili su pozvani, naravno, svi ~lanovi, i Tomislav Nikoli} je bio prisutan, kao i ostali ~lanovi COU koji su u toj wegovoj odmetni~koj grupi, imao je priliku, i to prvi, da kaè ono {to ima vezano za svoj postupak, ali o~igledno da nije ubedio ostale ~lanove COU da je on u pravu. Kad kaète ideolo{ki razlaz, konkretno na {ta mislite, mada je ve} ne{to od toga objavqeno u saop{tewu Srpske radikalne stranke? Tomislav Nikoli} je o~igledno odstupio od srpske nacionalne ideologije. On je smatrao da stranku treba reformisati, a kad kaèmo da ne{to treba reformisati, onda to zna~i odre}i se ne~ega. Nije imao ~ega drugog da se odrekne osim ideologije, koja je u stvari sr` okupqawa svih nas koji smo u nekoj stranci. Naravno, procene su da je i strani faktor, a i doma}i, i te kako ume{an u to i nije to ne{to {to je novo, {to mi nismo o~ekivali. O tome je bilo re~i i ranije, a i u ovom va{em saop{tewu? O tome jeste bilo re~i, o tome se govorilo od trenutka kada je podignuta optu`nica protiv Vojislava [e{eqa, sad svi znamo kako i na ~iji zahtev, na zahtev Zorana \in|i}a, o tome svedo~i Karla del Ponte u svojoj kwizi; da je ciq bio razbijawe Srpske radikalne stranke, po istom receptu kao {to je to ura|eno sa Socijalisti~kom partijom Srbije, jer nikome nije i{lo u prilog da u Srbiji postoji jedna tako jaka opoziciona politi~ka partija koja je imala zaista sve uslove da postane i vladaju}a partija, a koja bi poremetila èqu velikih sila kao {to su SAD, Engleska, Francuska da ovde ostvare svoje geopoliti~ke i globalisti~ke interese. [est godina jesmo odolevali svemu tome. U posledwe vreme, u posledwih mo`da godinu i po dana na{ predsednik stranke svakodnevno upozorava da su te aktivnosti i te kako jake, da se primi~e vreme kad }e do nekog loma u stranci do}i, da se pripremimo za to da se odupremo tome, da moramo da ostanemo jedinstveni, da stranka mora da izdrì sve te izazove, ali naàlost, neki qudi su poklekli. Iz kojih razloga, ja mislim da }e vreme pokazati, vreme je najboqi saradnik da saznamo istinu.
188
Koliko su te pri~e da su bezbednosne slu`be, strane ambasade, novac koji je u{ao, od uticaja na sve ove doga|aje za {ta optuùjete Tomislava Nikoli}a? Onog momenta kada je do{ao novi ameri~ki ambasador ovde, a znamo ko je i kakve su wegove mogu}nosti, bilo je jasno da }e biti najja~i udar na SRS. Traìo se samo tajming, dakle kada to da se uradi i vidim da je izabran najgori mogu}i tajming. U stvari, prema na{im analizama, to je trebalo da bude u oktobru, dakle u trenutku kada Ha{ki tribunal ve} odlu~i {ta }e po àlbi Tuìla{tva da uradi, odnosno da li }e da nametne branioca Vojislavu [e{equ, usled ~ega bi dr [e{eq ponovo stupio u {trajk gla|u, {to je ve} najavio. I to bi bio veliki udar, naravno, i na wega i na stranku. Ali mislim da smo ih izazvali svojim pona{awem u parlamentu i opomenom koju smo izrekli za govornicom, koju svako doìvqava na svoj na~in, onom kletvom upu}enom svima koji izdaju SRS. Mi nismo znali tada, naravno, o kome se sve radi, ali oni su se sami prepoznali i tako su se razotkrili. S druge strane, hteli smo tim kletvama, ako su one uop{te va`ne, mo`da o wima vi{e ne treba ni govoriti, ali evo, ja mo`da ovo posledwi put ho}u da kaèm, i tim stranim slu`bama da damo do znawa da znamo {ta radimo, dakle da ne}emo biti iznena|eni, i da smo spremni na taj udar. Dakle, terali smo zeca, isterali smo me~ku, i malo smo ih poremetili u tome {to se to desilo ipak mesec dana ranije. Moè li se govoriti o tom nekom globalnom planu? Jedna jako dobro obave{tena èna, Nata{a Kandi}, rekla je: [e{eq }e se vratiti slede}e godine, bi}e osu|en sedam ili osam godina, ali {ta mu vredi, kad se bude vratio, ne}e imati stranku. Meni je drago {to u posledwe vreme mnogi koji su dobro obave{teni govore o povratku Vojislava [e{eqa i ja zaista verujem u taj povratak, jer nije ni bilo razloga da se on tamo na|e, a traì se, naravno, na~in kako da se to, u kom trenutku odigra. I ja tako|e verujem u wegov skori povratak. Da li je ta~no da su se na sednici COU pomiwale ku}e, automobili? Jedna iz poslani~kih klupa je rekla da 18 godina putuje iz Kragujevca u Beograd, jer od svoje poslani~ke plate ne moè da kupi ni garsoweru, dok g. Nikoli} pravi ku}u koja vredi nekoliko stotina hiqada evra, tu su skupi automobili i sve ostalo. Da li je bilo i toga ili... Pa to {to je bilo u toku sednice Centralne uprave, a trudili smo da ne bude li~nih prozivki, da suzbijemo i emocije i sve ono {to jedni o drugima ovih dana saznajemo, ostavili smo za skup{tinsku govornicu, jer mislimo da to treba re}i javnosti. A uglavnom se diskusija bazirala na tome {ta daqe i da li postoji rascep u stranci ili ne. Konstatovali smo, dakle iz diskusije je to nekako proiza{lo, da nema rascepa u stranci, da nema podele. Postoji jedna odmetni~ka grupa koja je nesumwivo èlela da preuzme stranku, ali mislim da smo iz emisije koju je g. Nikoli} imao u udarnom terminu RTS-a shvatili da i on zna da nema tu snagu i tu mogu}nost da stranku preuzme. Kona~no, to wegovo ja pa ja, i ja sam SRS, pokazalo se da nije tako i, verujte, to je u stvari ~lanstvu najvi{e smetalo.
189
Ali svejedno, mi ìvimo u vremenu medijske manipulacije, recimo u posledwe ~etiri godine, u medijima je stvarana slika da SRS ima dva kadra, Nikoli}a i Vu~i}a, a da ste vi svi ostali na ovaj ili onaj na~in intelektualno hendikepirani, da nemate harizme. Kona~no, Nikoli} je to i rekao, ko }e sada da vodi stranku, tamo nema nikoga, tamo niko ni{ta ne ~ita, vaqda osim wega? Dobro, bilo je puno zamena teza, naravno tendenciozno i dobro su pripremqeni svi wegovi nastupi u elektronskim medijima i u pisanim medijima gde je on sebe hteo da predstavi kao `rtvu, kao nekog koga je Vojislav [e{eq terorisao, koji mu nije dao mogu}nost da donosi samostalno odluke, a da je neko ko je, eto, ve} {est godina u zatvoru, treba da se predstavi kao neko ko je bio despot, ko je terorisao ostale saradnike i tome sli~no. To je gotovo nepojmqivo zdravom umu. Istina je da je Vojislav [e{eq zaista Tomislavu Nikoli}u na polasku dao potpuno odre{ene ruke {to se ti~e vo|ewa stranke i godinama se nije u to posebno ni me{ao, osim {to je bio dobro informisan i {to je èleo da zna {ta se de{ava u svakom trenutku u parlamentu recimo, ili u okviru organa stranke. U posledwih godinu, godinu i po dana Vojislav [e{eq je shvatio da Tomislav Nikoli} suspenduje sve strana~ke organe i da je umislio da je on SRS i da sve odluke moè da donosi sam. Nije zakazao nijednu sednicu predsedni~kog kolegijuma, koji broji petnaestoro qudi, dakle najvi{ih funkcionera da bismo dogovorili stav ni po jednom va`nom pitawu, nikada nije primio neku stranu delegaciju ili stranog ambasadora u prisustvu jo{ nekog ~lana ili funkcionera stranke, niti je oti{ao na razgovore kod predstavnika drugih politi~kih partija ili ambasadora, a da je sa wim i{ao jo{ neko od nas. To se Vojislavu [e{equ nikada nije dogodilo i to samo po sebi govori kakav je on ~ovek i koliko je moralan kada sada govori ne{to {to je sasvim suprotno. Ja priznajem da sam u vi{e navrata insistirala na odràvawu tih sastanaka jer sam prosto bila naviknuta na takvu vrstu rada. Ja ne kaèm da taj stav koji bismo zauzeli ne bi bio isti kao {to je bio ili kao {to bi Tomislav Nikoli} predloìo, ali naprosto, nas niko ni{ta nije pitao. I to je ne{to {to je uni{tavalo tu neku demokratiju u stranci na koju smo mi navikli. Dakle, nemogu}e je bilo prihvatiti takav na~in rada i to je bio uzrok umrtvqivawa svih organa stranke i tog nekog nezadovoqstva u okviru najvi{ih organa i veliki problem u funkcionisawu stranke. Mislim da }emo sada dobiti malo vi{e prostora i da }emo boqe funkcionisati. Sti~e se utisak da ste se vi, dobrovoqno svi u stranci, `rtvovali za afirmaciju nekoliko qudi? Sve nas je na neki na~in zaista stvorio Vojislav [e{eq, daju}i nam priliku da se pokaèmo u politi~kom ìvotu. Mnogo toga smo nau~ili od wega, a na svakome od nas je bilo da se dodatno izgra|uje i nadgra|uje. I svi smo dali mnogo ovoj stranci. Na{e porodice su ostale u drugom planu. Svi smo mi mnogo cipela pocepali idu}i sa Tomislavom Nikoli}em u svim predizbornim kampawa od 2003, a on nas nije ni pomenuo nijednog trenutka i rekao je da se za wim spu{ta zavesa, i da stranka bez wega ne postoji. Po190
nekad sam mislila da mogu i vi{e nego {to mogu, kao i sve ostale kolege koje su u kampawi u~estvovale, ali je istina to, to ste dobro primetili, da se stranka malo u~aurila i da se zatvorila za neke nove kadrove. Kadrovi su dolazili, ali nisu dobili tu priliku da se iskaù. Sada }e biti malo vi{e prostora za wih. [ta je kod vas bila mera, da li ste se vi uop{te premi{qali ili ste od samog po~etka znali i za{to ste upravo tako reagovali? Nisam mislila da }u ovo ikad da izgovorim, ali }u izgovoriti. Dakle, Tomislava Nikoli}a sam zaista, kao i mnoge druge u stranci, jer mi imamo poseban odnos, porodi~an odnos u stranci, pored onog profesionalnog, zaista smo se druìli, pose}ivali, doìvqavala kao velikog prijateqa i ~oveka kome mogu da se poverim i od koga mogu da o~ekujem pomo}, ali sam isto tako bila svesna da je, nakon {to je Vojislav [e{eq oti{ao u Hag i nakon {to mu je poverio i porodicu pored stranke, a koju je on potpuno zapostavio, tako {to nije nalazio vremena da se, sem jedanput godi{we, kada je slava, pojavi u toj ku}i. A deca su ga bila èqna jer su smatrala da im je to zamena za oca, dok on nije tu. Meni se desila tragedija, nisam dobila tu potporu koju sam o~ekivala od nekog koga sam smatrala da mi je blizak kao brat i otuda moje razo~arawe. Iako sam kao politi~ar uvek imala ~etvoro otvorenih o~iju, iako sam znala da se ne{to sprema, iako nisam potpuno verovala u posledwe vreme u wega, bila sam {okirana na tom sastanku Predsedni~kog kolegijuma, kada je on rekao da podnosi ostavku i iz kojih razloga navodno podnosi ostavku, da odlazi iz stranke, da vi{e on nema sa nama o ~emu da razgovara. Je li ta~no da ste i{li u bolnicu? Morala sam da potraìm lekarsku pomo}, to je istina. To je ne{to {to je ja~e, dakle, od mene bilo, mo`da to ne treba da se govori u javnosti. Ali ja se nijednog momenta nisam dvoumila gde je moje mesto, jer ja nisam do{la u stranku, niti sam sve ovo radila radi Tomislava Nikoli}a, niti Dragana Todorovi}a, niti Milorada Mir~i}a, pa ni Vojislava [e{eqa, iako je on bio za mene uvek uzor. Ja sam do{la zbog toga {to sam videla da postoji jedna stranka i da postoji jedan ~ovek koji zna kako sa~uvati Srbiju, kako je braniti u ovim te{kim vremenima i mislila sam da mogu da pomognem. Da li sam ja dala neki doprinos ili nisam, to }e prosu|ivati, naravno, neko drugi, ali moje mesto je tamo gde je ~ovek koji je nesumwivo dokazao da je spreman da da ìvot za odbranu srpskih nacionalnih interesa, a to je Vojislav [e{eq, koji nije odstupio ni za jotu od programa i ideologije SRS. Wemu je dràva i stranka, to je on dokazao, iznad wegovog ìvota i iznad wegove porodice. Ako moè wemu, moè i meni to da bude tako. Ja sam tu gde jesam i tu nisam imala nijednu dilemu. Samohrana ste majka i mate tri k}erke i, verovatno, te{ko je bilo doneti odluku. A to vas pitam zato {to mi je jedan kolega rekao da je zvao jednu va{u koleginicu koja je pre{la u ovu novu stranku i koja }e od skora, koliko vidim, ìveti u Beogradu. Ona je rekla: Volim i jednog, volim i drugog, ali najvi{e volim sebe.
191
Neki qudi imaju svoju cenu, neki su odlu~ili da, eto, usvoje te evropske vrednosti. Dakle, mister evro je veoma na ceni. A neki qudi, eto, postoje i hvala Bogu mislim da ih ima vi{e, koji se drè onih tradicionalnih vrednosti, koji se pre svega boje Boga, koji misle na svoju decu i misle i na tu|u decu, ne samo na svoju, na budu}nost na{eg naroda i verujte, ja bih bila presre}na da se SRS, a verujem da }e tako biti, u istoriji oceni kao jedna politi~ka partija koja je i te kako uticala u ovim te{kim i burnim vremenima da Srbija ponovo povrati ugled koji je imala, da se izbori sa svim ovim neda}ama koje su nam se nadvile nad zemqom, da sa~uvamo Kosovo i Metohiju i da obezbedimo, naravno, uz dobre me|unarodne prilike, koje kao {to vidite, polako nastupaju, jer Rusija ipak predstavqa sada odlu~uju}i faktor u svetu. Ona nam nesumwivo jeste naklowena i èli da pomogne, ali samo ako sa~uvamo slobodu, nezavisnost, ako se oslobodimo {ape NATO i Va{ingtona, mi moèmo da idemo napred i da obezbedimo boqi ìvot i bogatiju Srbiju. Nama to jeste ciq. Mi èlimo bogatu Srbiju, ali ne èlimo Srbiju samo bogatih tajkuna. Tajkuni su samo politi~ki finansijeri ili eksponenti stranih slu`bi i preko wih se uti~e na sve va`ne tokove u zemqi, a da bi se uticalo na sve va`ne tokove, mora da se uti~e na politi~are. Dakle, para vrti gde burgija ne}e, {to kaè na{ narod. Ta gospo|a o kojoj pri~ate je Jorgovanka Tabakovi}, koja je nekoliko dana pre nego {to je Vojislav [e{eq odlazio u Hag, vratila svoju kwiìcu i rekla: Ja vi{e ne}u da budem ~lan SRS, uvre|ena {to u tom trenutku nije poslanik. Tada smo mi imali samo 23 poslanika i nije bilo nikako mogu}e da ona bude poslanik. Nakon izvesnog vremena je èlela da se vrati i ja sam bila ta koja je predsedniku predloìla da joj, eto, na neki na~in oprostimo. A on je imao mnogo vi{e re~i opravdawa za wu nego ja, rekao je: Imala je izvesnih zdravstvenih problema, mogu}e da je zbog toga bila upla{ena, razo~arana, da}emo joj {ansu. Ali evo jednom izdajnik, uvek izdajnik. Po drugi put ga je izdala. A {ta je za uzvrat dobila ja znam, a javnost }e saznali vrlo brzo. A da, to je princip ìvota, kaù da su verni uvek verni, a da su neverni uvek neverni. Naàlost, eto vidite i ime Tomislava Nikoli}a upu}uje na nevernog Tomu, a i prezime upu}uje na onoga ko je ubio Kara|or|a. Uvek ima simbolike u svemu. Da li je ovo {to se sada desilo ipak scenario nije u potpunosti ispuwen, stranka nije preuzeta jedan ma~ koji visi nad glavom Vojislava [e{eqa? Mogu}e da vi to tako tuma~ite, ali poznaju}i Vojislava [e{eqa i znaju}i koliko je wemu stranka va`na, ona je wemu va`nija od wegovog ìvota, mislim da smo mu dali novu snagu, time {to smo sa~uvali stranku, da se bori u Ha{kom tribunalu. Da li mislite, kad govorite o izdaji ideologije, da }e Tomislav Nikoli} sa svojim novim poslani~kim klubom glasati za predloge vlade, jer je rekao da se zalaè za Srbiju normalnih qudi? Da, do sad smo bili nenormalni qudi, sad }e biti normalni qudi. Pa Tomislav Nikoli} nema novu ideologiju niti postoji prostor na politi~192
koj sceni za neku novu ideologiju. On naprosto moè da bude samo na ~elu jo{ jedne od marionetskih politi~kih partija koje }e biti prilepak vladaju}im partijama i on je to i nagovestio na RTS-u, kada je rekao da }e glasati za sve vladine predloge ukoliko budu prihva}eni wihovi amandmani. Naravno, pod uslovom da im ostanu mandati, a ako je neke pravde i zakona, ti mandati ne mogu da ostanu. Ali s obzirom da je on, mogu to slobodno tako da kaèm, ukrao ostavke koje smo mi svi podneli svesno i svojevoqno, nema druge re~i za to, jer to nije wegovo vlasni{tvo, nego vlasni{tvo politi~ke partije, pre svega poslani~ke grupe, onda je mogu}e da }e biti jedna dodatna podr{ka vladaju}oj koaliciji. Ima li tu elemenata krivi~nog dela? Ima svakako, a to da li }emo pokrenuti krivi~ni postupak ili ne, mislim da }emo doneti odluku tek na slede}em sastanku Predsedni~kog kolegijuma ili }emo se prvo pozabaviti time da se na Administrativnom odboru izborimo za to da mandati budu vra}eni listi sa koje su izabrani. Ali to govori najvi{e o moralu. Sveti Nikolaj @i~ki kaè kako je Gospod oprostio Mojsiju ubistvo, ali Judi nije nikad izdaju. Za{to je izdaja tako stra{na stvar i bogoslovski re~eno, a da kaèm i za nas? A vidite, da to nije tako, ne bi postojala zakletva. Jer kad vi polaète zakletvu, kada se zakliwete, neki se zakliwu na Ustav, neki na Bibliju, neki u crkvi, to je istovremeno i kletva. Vi ste sami sebi izrekli kletvu ako ste prekr{ili zakletvu. Prema tome, svi smo mi, kada smo se svojevremeno zakliwali na to da ne}emo izdati ideologiju stranke, da }emo se boriti za te, te i te principe u parlamentu, mi smo sebi izrekli i kletvu ukoliko od toga odstupimo. Ali, po meni, bilo bi moralno ili mnogo moralnije od Tomislava Nikoli}a da je rekao: ja zaista vi{e ne mogu da se bavim politikom, ne mogu na ovaj na~in. Oti}i }u u penziju, bavi}u se ne~im drugim, kao {to nam je ~esto pretio da }e i}i da ~uva ovce u Baj~etinu i da pe~e rakiju. Nije oti{ao, o~igledno, politika je ne{to {to je u{lo u krv, ili ga sad neko tera da nastavi da se bavi politikom. Ja ne znam, pokaza}e vreme. Da je rekao: ho}u da formiram novu politi~ku partiju, ovo je suvi{e tesno, ovo vi{e nije ono {to ja èlim, imam neku drugu ideju, da se lepo razi|emo i nema nikakvih problema, a ne da otima ono {to smo svi mi godinama stvarali. Svedok, 16. septembra 2008. godine, objavquje pisma Ratka Mar~eti}a upu}ena predsedniku Srpske radikalne stranke dr Vojislavu [e{equ i izdajniku Tomislavu Nikoli}u, pod zajedni~kim nadnaslovom Ratko Mar~eti}, ugledni radikal iz ]uprije, biv{i ministar SRS u Vladi Srbije, uputio otvorena pisma Vojislavu [e{equ i Tomislavu Nikoli}u. Pismo upu}eno dr Vojislavu [e{equ nosi naslov Politi~ka diverzija godinama pripremana. Naslov drugog pisma glasi Red je bio da sa~eka{ da Voja do|e iz Haga: Po{tovani gospodine predsedni~e, Koristim ovu priliku da Vam izrazim punu zahvalnost u Va{oj, odnosno na{oj borbi za pravdu, po{tewe i dostojanstvo srpskog naroda, a pri
193
tom da svet sazna istinu i samo istinu o sudbini na{eg naroda i dràve Srbije koja prakti~no i ne postoji od dolaska ùtih na vlast. Mislim da vam je poznato da posledwi doga|aji i ~in izdaje u Srpskoj radikalnoj stranci nisu proizvod Tomislava Nikoli}a i grupe poslanika oko wega, ve}eg zakulisna borba ùtih, Tadi}a i drugih eksperata globalizma, jednom re~ju, neprijateqa Srbije svih vrsta, a ne samo SRS. Na ovaj na~in, kadrovima iz na{e stranke, Tomom i drugima, èli se uni{titi patriotski duh srpskog naroda i wegova ve~na te`wa da bude svoj na svome. Ovde se ne radi o neslagawu sa vama ili sa programom SRS, ve} je ovde pravi vid izdaje principa, na kojima je ova grupa radila sa vama i ostalim ~lanovima SRS. Ovde je u igri Vu~i}evo kurvawe i wegovo neizja{wavawe, samo dolivawe uqa na vatru. Za ovu politi~ku diverziju protiv SRS i Srbije oni su pripremani ve} vi{e godina i ne treba da se sekirate kad, kad budu iskori{}eni, tek tada }e se oni osvestiti i uvideti svoje gre{ke. Gospodine predsedni~e, potez gospodina Nikoli}a mo`da bi mogao i da se shvati kao politi~ki razuman da je isti napravio nakon Va{eg povratka iz Haga, gde Vas drè prakti~no iz razloga {to to èli vlast u Srbiji jo{ od 2001. godine, a ba{ ovih dana, ne znam mo`da i od ranije i zbog Tomislava Nikoli}a i wemu sli~nih ~lanova SRS. Sa Vama, Tomislavom Nikoli}em i drugim radikalima i patriotama Srbije borili smo se za o~uvawe Kosova u sastavu Srbije, protiv Ha{kog suda; a sad je to protiv wegovih (Tominih) principa, jer nije potpisan sporazum koji prakti~no i pismeno verifikuje neutralnost Kosova i priznaje sud u Hagu, sud koji je formiran da osudi Srbe i Srbiju, jer nije htela da sara|uje sa neprijateqima u ciqu otima~ine wene teritorije i sli~no. I sve to u vreme kada taj Ha{ki sud sudi wegovom prijatequ i kumu. Izjava Tomislava Nikoli}a da je zagubio izjave poslanika kojima stavqaju mandate na raspolagawe stranci, o~igledan je dokaz da je sve ovo dugo i temeqno pripremano, a wegovi susreti sa Tadi}em i potvr|uju koji su wegovi principi, wega i wegovih istomi{qenika. Sve je organizovano da se zada smrtonosan udarac SRS. Nikoli} je bio ortodoksni zagovornik stavova da je stranka vlasnik mandata, a sad pokazuje da nije ~ovek od principa niti je to ikad bio, da ne po{tuje odnos sa Vama, bez obzira na kumovske veze, jer ste od wega, ~oveka prose~ne inteligencije, izgradili li~nost koja je imala Va{e i na{e poverewe. Sve je to izneverio i pokazao da mu je obraz |on. Gospodine predsedni~e, ovakvo pona{awe Tomislava Nikoli}a i wegovih istomi{qenika i u~esnika u ovoj montiranoj aferi protiv Vas, SRS i patriotskih snaga Srbije i Srbije u celini, zasluùje da se primene odredbe Statuta SRS i sprovede wegovo iskqu~ewe iz stranke. Ovih dana dobijam veliki broj poziva telefonom, od Subotice, Novog Sada, Beograda, Smedereva i drugih gradova Srbije, sve sa pitawem da li smo za Tomislava Nikoli}a ili za Dragana Todorovi}a. Na{ stav je uvek isti za Srpsku radikalnu stranku i dr Vojislava [e{eqa. Gospodine predsedni~e, moje skromne mogu}nosti, u svakom smislu u interesu stranke, stoje Vam na raspolagawu.
194
Tomislave, Tvoje pona{awe javno, u posledwih nekoliko godina u ciqu ru{ewa dr Vojislava [e{eqa i SRS, u zajednici sa ùtima i drugim neprijateqima Srbije, kriminalcima raznih boja, i starih i novokomponovanih, koji su svoje bogatstvo i mo} stekli na nezakonit na~in i na~in koji funkcioni{e u posledwem periodu, nije proizvod samo tvog htewa, ve} i organizovanih pritisaka, koji su vezani za materijalne i politi~ke domete. Sa nazna~enim pritiskom od strane navedenih struktura, ìvi jo{ od odlaska Vojislava u Hag, ali nisi hteo da se suprotstavqa{ jer ti je sve to odgovaralo, kako bi na ilegalan, podmukao na~in do{ao do vode}e uloge u SRS, a pri tom ne shvataju}i da tvoji intelektualni kapaciteti ne omogu}avaju da bude{ prvi, jer samo moè{ da bude{ izvr{ilac ideja i stavova pametnih i sposobnih qudi, u ovom slu~aju dr Vojislava [e{eqa. Tvoja izjava znao sam da }emo se razi}i jo{ kad me [e{eq pozvao da budem kum ne govori ni{ta lo{e o [e{equ, ve} naprotiv, o tebi, jer si ti izdao svoje principe radikalizma za koje smo se uspe{no zalagali posledwih 18 godina. Na po~etku tvog i Vojinog angaòvawa na razvoju SRS, bili ste, {to bi narod rekao gologuzani, radikali u materijalnom i moralnom smislu, anonimusi u politi~kom smislu, a pogotovo ti, gra|evinski tehni~ar, terenac. Ja sam se prikqu~io SRS zbog programa, odnosno Vojislava [e{eqa kao ~oveka, kao ~ovek u to vreme od ugleda, u moralnom, poslovnom, politi~kom i materijalnom smislu. Kao vlasnik preduze}a Promet, a potom i HK Mar~eti}, materijalno i moralno i organizaciono sam pomogao formirawu infrastrukture SRS u Srbiji i {ire. Zna~i, uloìo sam sav svoj novac i svoj autoritet u svakom smislu. I danas sam ostao odan principima SRS i skromno ìvim, ja i moja uà i {ira porodica, od moje penzije od 35.000 dinara. U me|uvremenu, ne ra~unaju}i materijalnu nadoknadu za izdaju nazna~enih principa, ti si se obogatio, materijalno obezbedio i na neprimetan na~in poku{ava{ da do|e{ do jo{ ve}eg bogatstva, jer ùti najvi{e pla}aju izdaju Srbije, odnosno patriotskih ciqeva. Za zamenika predsednika stranke nisi izabran zato {to si bio intelektualac visokog nivoa, ve} iz razloga {to je [e{eq imao poverewe u tebe kao prijateqa, kuma. Kakva je tebe muka naterala da ùri{ sa izdajom, pa vaqda je red bio da sa~eka{ da Vojislav iza|e i do|e iz Haga. Na sve mogu}e na~ine, pokvarene podmeta~ine, si dezinformisao [e{eqa o stawu u stranci, pa si npr. [e{equ o Maji ispri~ao sve najgore, pogotovo od perioda kad je ona od mene predloèna za eventualnog kandidata za predsednika Srbije. To nikako nisi mogao da prebrodi{ pa si ispod ìta o Maji pri~ao sve najgore, a woj si rekao da [e{eqa neko drugi lo{e informi{e o woj. Toliko si bio qut na mene da si na mitingu u Svilajncu okretao glavu samo da me ne pozdravi{, a ja sam u~estvovao, u granicama svojih mogu}nosti, na tvojoj promociji za predsednika, jer je to bio stav SRS i [e{eqa. Tvoja teza (ili pametnog suflera) da radikali treba da se opredele izme|u tebe i Todorovi}a je toliko pokvarena i kriminalna, jer ovde nije dilema izme|u i Todorovi}a, ve} izme|u tvojih ùtih, neprincipijelnih stavova, i principa i programa SRS, odnosno principa Vojislava [e{e195
qa. Bio si ortodoksni zagovornik stava da je stranka vlasnik poslani~kih mandata, a {ta radi{ sad/ Ukqu~io si sve elektronske i druge medije, pojedince, hoh{taplere raznih boja i profila, medijske ku}e, i svi rade za tebe da te uvere, iako radi{ protiv nazna~enog principa, i na taj na~in zajedno sa tobom obmawuju javnost. Mora{, i treba da zna{ da si postao popularan u narodu zahvaquju}i programu SRS i Vojislavu [e{equ. Mnogi od nas, intelektualci, smatrali smo da nisi dorastao u svakom smislu da bude{ wegov zamenik, ali on nije nikada, nijednom prilikom dozvolio da se o tebi vodi bilo kakva rasprava, jer te je voleo kao najro|enijeg. U nekoj drugoj stranci, koja je uzrasla u toj meri, kao {to je tebi omogu}eno da to uradi{ pored SRS i zahvaquju}i Vojislavu [e{equ, kaè{ i opet laè{ kako se Voja me{ao u vo|ewe stranke. To je toliko glupa konstatacija da ne zasluùje komentar. Pa vaqda je on predsednik stranke, a ne ti, a u konkretnom slu~aju politiku vodi predsedni~ki kolegijum, pa kad si toliko sposoban, {to nisi nametnuo svoje stavove istom. Nisi mogao da dobije{ ve}inu u kolegijumu, jer si po~eo da deluje{ samostalno, mimo principa i programa SRS. Tomislave, svojim pona{awem, naru{avawem programske orijentacije SRS, omalovaàvaju}i ulogu i zna~aj dr Vojislava [e{eqa kao predsednika SRS, tvog dugogodi{weg mentora, kuma i prijateqa, u~inio si veliku {tetu SRS i patriotskim snagama Srbije. U ovom periodu ima}e{ podr{ku ùtih i svih onih koji su bili protiv tebe i SRS na izborima za predsednika Srbije, a posle }e svi di}i ruke od tebe kada te iskoriste, od tebe i drugih materijalista iz SRS, jer iste znam kao koko{are i qude koji su skloni materijalnim resursima, bez obzira na poreklo. O~ekujem da ti se u ovoj fazi prikqu~i i tvoj prijateq, dr Milan Ba~evi}. Poznati biznismeni koji su podràvali tvoj izbor za predsednika, kao i izbor Tadi}a istovremeno, u slede}oj fazi opredeli}e se za drugog kandidata, jer ti vi{e nikad ne}e{ biti u situaciji da ima{ podr{ku koju si do sada imao u SRS i narodu u celini. Pare koje si uzeo, ti i tvoji pajta{i, su uzete od naroda, i nisu bogom dane, ve} uzete, otete od sirotiwe. Tomislave, ni eventualna funkcija u vladi ne}e ti osvetlati obraz, jer jednom izdajica, uvek izdajica. Tomislave, bez obzira na sve, najvi{e bih voleo da se sve ovo {to si uradio izbri{e kao gumicom i da svi zajedno radimo na ostvarivawu programskih ciqeva SRS i Srbije u celini. Predlaèm da formira{ svoju stranku Za Srbiju, a ne da formira{ poslani~ki klub od poslanika sa liste SRS. Na taj na~in kreni qudski, od po~etka, ako ve} ima{ nameru da se i daqe bavi{ politikom. Pod naslovom Demokratska radikalna stranka, Vladan Dini} objavquje tekst u Svedoku, 16. septembra 2008. godine: îtam u Kuriru konkurs za kuma nove stranke Tomislava Nikoli}a: Imamo dilemu oko re~i radikal. Mene srce vezuje za to ime i rekao sam da èlim da ta re~ bude u imenu stranke, kaè Tomislav Nikoli}. Kad se traì kum (a kum nije dugme, osim u politici), ne{to mi pade na pamet, da se ovako, preko Svedoka, ponudim Tomi za kuma, iako bih, da sam
196
pametan, pou~en svetlim primerima srpske istorije o kumstvu, od Kara|or|a, do [e{eqa iliti Nikoli}a, pobegao od kumstva, ko |avo od krsta. îtam da Toma mnogo voli re~, ili pojam, radikal. Pa po{to ga ovih dana gledam (i ~itam) na svim TV programima od Horgo{a do Draga{a, a mo biti i od \ev|elije do Triglava (one radikalske granice Ogulin-Karlobag-Virovitica vi{e nisu u modi), kako se ~ovek presamitio i pri~a smireno, ko da je Buda, a ne srpski radikal, vidim da je pravi demokrata. Ugla|en, smiren, vispren i korektan. Posebno me odu{evio kod Oqe Be}kovi}, na B92, gde je, ko bi reko, postao uvaèn i uvaàvan gost, ko {to je u istorijskom trenutku formirawa Vlade Srbije pod Nejakim Mirkom, bio uvaàvan i moj drugar, gospodin Dragan Markovi} Palma. Dakle, jasno je da se u ovoj zemqi sve mewa!? Da l na gore, il na boqe, |avo }e ga znati, pa vidim da se promenio i B92. Oqa, namirisana, naparfemisana, napuderisana, ugla|ena, obu~ena po posledwoj modi, primila je u Utisku nedeqe, Tomu od Kragujevca. Samog. Pomalo mewaju}i i imiy emisije. Dakle, bilo je jedan na jedan!? Prsa u prsa. Skoro ko kad su onomad igrali ko{arku Tadi} i Da~i}, jedan na jedan... Na ti kosku... Pa`qivo sam gledao. Vi{e Oqu nego Tomu, al {ta }ete, niko nije savr{en... Toma smiren. Doteran. Upicawen, {to bi rekle moje Ni{lije, a i Oqa ne ba{ previ{e borbeno raspoloèna, vi{e joj smetao [e{eq od Tome, al i to je normalno. Voja je tamo daleko u najve}oj srpskoj koloniji u EU, Hagu, a Toma, koj }e ga znati, mo` da od opozicionara postane vlast. A sa vlastima ~ovek ne sme da se zeza. Pogotovo ako si samo voditeq, a ne politi~ar. Dakle, bila je to emisija puna obostranog oboàvawa i divqewa. Gospo|ica Oqa i gospodin Toma. Sve vreme mudar razgovor, da se iz svake umotvorine izlivao koncentrat mudrosti i obostranog uvaàvawa. Po principu ja tebi serdare, ti meni vojvodo, ali {ta je tu ~udno? Kad sede i mudro pri~aju dvoje demokratski nastrojenih qudi, kad su im jasne perspektive da bez Evrope i Rusije Srbiji spasa nema, onda je jasno da su to demokrate, par ekselans. I Ona i On. Ili obrnuto. Dakle? [ta dakle? [ta kaèm? Amin! Za SRS! Ali, da se vratim konkursu za kuma i nadeva~a imena Tominoj, ni~im izazvanoj, novoj stranci, koja }e nastaviti, tvrdi Tomislav, stazama (i bogazama) slavnih radikala.
197
Imam vi{e ideja, a po{to Toma oboàva re~ radikal, sve ispuwavaju uslov: a) DRS. Demokratska radikalna stranka! (Super, zar ne. Zvu~i evropejski, em ima u nazivu re~ radikal, em je stranka, pride demokratska. Malo li je?) b) RDS. Radikalna demokratska stranka. (Obja{wewe se podrazumeva.) c) SSR. Stranka srpskih radikala, iliti Srpska stranka radikala! d) TRS. Tomina radikalna stranka! e) SRSB[ (Srpska radikalna stranka bez [e{eqa!) f) RSSSV. Radikalna stranka Srbije sa sve Vu~i}em!? (Moja skra}enica, miri{e na Rusiju.) g) SRS, VVS. Srpska radikalna stranka, Vojo vrati se. Sve ti je opro{teno. Imam mnogo kombinacija, a do idu}e nedeqe, rok koji je Toma dao, ima vremena. Dakle, sve moè, osim SRS. To vi{e nije u [umadiji po modi. Osim kod Nata{e. Ja sam, keve mi, prema novoj politi~koj stranci, svoje oduìo. Toma moè da bira, od A do G. Ili, moè i alfa, beta, gama, delta... A {ta se radi u zemunskom Magistratu? Ni{ta. Smi{qaju se nove kletve! Zbornik. Autori: Goca, Vjerica i Nale od KG. Recenzent dr [e{eq. Al, da budem iskren, ne bih se s kletvama zezao... PS (1): Ode Zeman. PS (2): Do{ao êdomir Janevski. PS (3): Moè da po~ne da se pakuje. PS (4): Javilo mi se. PS (5): Na Banovom brdu. PS (6): ûkari~ki CZ 2:2 PS (7): êkaj, bre, a ko je Janevski? PS (8): Onaj {to je zamenio Zemana! PS (9): Dakle, {to bi rekle radikalke baca~ice ~ini: PS (10): Crko dabogda! Intervju sa potpredsednikom Srpske radikalne stranke Draganom Todorovi}em objavquje Svedok, 16. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom
198
Dragan Todorovi}, predsednik poslani~kog kluba Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije i naslovom Ciq bio da se stranka preuzme, da se SRS stavi pod kontrolu. Unutar intervjua su tri antrfilea, sa naslovima [ta s Vu~i}em?, Razlaz [umadinaca i Ko Srbiji kroji kapu?: Kad smo, u subotu ujutro, ulazili u sedi{te Srpske radikalne stranke u Zemunu, sve je izgledalo normalno. Kao da dan pre toga strankom i strana~kim prostorijama nije protutwao cunami, ili tornado! Kao da se dan ranije SRS nije raspolutila i ostala bez prvog do prvog. I pride, jo{ i bez 18 poslanika sa sve strana~kim ili li~nim mandatima. Zauvek ili privremeno? Ko zna?! O doga|ajima, ali vi{e o budu}nosti Srpske radikalne stranke bez Tomislava Nikoli}a razgovaramo sa Draganom Todorovi}em, novim {efom poslani~kog kluba SRS u Skup{tini Srbije. Razgovor je bio potpuno otvoren, Todorovi} je odavao utisak vrlo smirenog ~oveka, koji nimalo ne sumwa da su on i ve}ina ~lanova SRS u pravu, a Tomislav i wegovi u krivu i da }e radikali sa dr Vojislavom [e{eqem uspeti da prevazi|u i ovaj, dosad najja~i udar na najja~u opozicionu partiju u Srbiji... [ta se promenilo u zgradi SRS-a? U zgradi? Ni{ta, sem {to ste do{li u drugu kancelariju. Ovo je moja kancelarija, dugo je koristim, a tome, iskreno, i ne pridajem ve}u pa`wu, prostor je samo da se koristi, a ko ga i kad koristi to i nije, u ovom momentu, najva`nije. Ne pitam vas o zgradi i prostoru ba{ iz ~ista mira. îtao sam u listu Danas da malo ~a~kaju za prostorije SRS u Zemunu? Nisam to pro~itao. Koliko je ~vrst va{ ugovor? ^vrst je kao {to je i svaki normalan ugovor koji je sklopqen na osnovu zakona ~vrst. Mnogo ~vr{}i nego {to ima DS sa ranijim preduze}em DIPOS o zakupu svojih prostorija u Krunskoj ulici. Po tom pitawu nema nikakve dileme. To je, se}ate se, DOS poku{ao da ospori odmah posle 2001. godine. Mislili su da }e potpuno da nas elimini{u sa politi~ke scene i jedan od na~ina je bio i poku{aj da nam se uzme prostor ovde u Zemunu, zato {to smo mi ovde objedinili kompletnu aktivnost stranke. Ovde je predsednik, Velika Srbija, izvr{ni odbor, gradski odbor, nau~ni ~asopis Slobodarska misao... Sve smo objedinili ovde, tako da bi to verovatno bio problem da su ostvarili, me|utim, znali su da je to isuvi{e krupan zalogaj i ti poku{aji su sudski zavr{eni, tako da tu nema dileme. To je samo ono, kako bi vi novinari rekli patka da sav ovaj haos bude ve}i. Kako ste se ose}ali kada vas je Toma ishvalio na RTS-u da ste najpo{teniji ~ovek na svetu? Mislim da se u nastupima Tomislava Nikoli}a u velikoj meri ose}aju instrukcije. Prve instrukcije su bile da se odliv nezadovoqstva okrene ne prema Vojislavu [e{equ nego prema nekom drugom, i verovatno prema nekim wihovim merilima to je trebalo da budemo ja i Vjerica Radeta. On199
da su rekli ne}emo da budemo u stranci koju vode Dragan Todorovi} i Vjerica Radeta. To je ~ista obmana, jer niti ja vodim SRS, niti Vjerica Radeta. On se dosta poziva na vas da }ete sve wegove navode da potvrdite, jer ste po{ten ~ovek. Postoje dva perioda u mom i Tominom odnosu u strana~kom ìvotu, i do ponedeqka ja ne}u komentarisati ni{ta. Zar ne postoji opasnost za SRS, kao najja~u stranku na politi~koj sceni Srbije, da po~nete da pqujete jedan drugog i da to ode, na op{te zadovoqstvo, ùtim? To ne}u raditi, kao {to ste i imali priliku da se uverite u proteklih sedam dana. Pa pi{e se po Presu. To nije ta~no! Isto kao {to sam i ~itao u Presu da je Vojislav [e{eq meni dao naredbu da napadnem Tomislava Nikoli}a da je ovo, da je ono. Uostalom, Pres je ve} objavio seriju neistina i laì. To je, dakle, potpuna budala{tina, ja tog dana nisam izneo ni jednu jedinu re~, nego samo ono {to je u skladu sa protokolom kada se vodio ovaj sastanak i na kraju zavr{io sednicu Centralne otaybinske uprave. To {to se plasira protiv nas su stvari koje se planiraju negde i onda se to plasira kroz medije. Ja, prvo, ne}u da pqunem na sebe u proteklih 18 godina. Da li to ho}e neko drugi, u to ne ulazim, ali trudi}u se iz petnih ìla da trenutno ne podlegnem nekoj uvredi i ne odgovorim istom merom. Drà}u se samo jedne jedine stvari, a to su prava koja ima SRS, to je na{e zakonsko i moralno pravo. Ne sporim ni Tomislavu Nikoli}u, ni svima koji su oti{li, da odu iz SRS-a, ali ne mogu da nose svoje mandate. Na izbore 2008. godine je iza{la SRS i to su mandati SRS-a, bez obzira koliki je ~iji doprinos bio u predizbornoj kampawi da osvojimo 78 mandata. Ustav kaè da mandati pripadaju politi~koj stranci koja je iza{la na izbore. Toma se poziva na taj isti ustav, gde kaè da ne pripada. Ima stvari koje moète da tuma~ite i ovako i onako, to je sad moralna komponenta. Mi }emo vrlo brzo da se uverimo u to. Verovatno }e Tomislav Nikoli} osnovati stranku. Ne znam kako }e se ona zvati, ali sigurno ne}e biti Srpska radikalna stranka. Mo`da Demokratska radikalna stranka? Odli~an predlog! Mo`da }e to i usvojiti. Da, to bi bilo dobro da se objedine ova dva puta istok i zapad. Ima tu jo{ jedna stvar. Kad pogledate naziv te stranke i one stranke koje su u{le na izbore 2008. godine, vidite da te nove stranke nema. Moèmo mi da tvrdimo {ta god ho}emo, da tuma~imo i ovako i onako... Blanko ostavke? Tomislav Nikoli} je imao ostavke svih poslanika SRS-a. Jel to ~iwenica? Ne znam. On dobro zna, izme|u ostalog i zbog jedne ta~ke statuta koja kaè zbog izno{ewa materijala iz stranke je predvi|ena i disciplinska odgovornost.
200
Kad rekoste materijal, jeste li stvarno obijali kancelarije Tomislava Nikoli}a? To nije ta~no! Prvo, kancelarije se ne obijaju, kako moète da obijete kancelarije u Skup{tini Srbije? Puna zgrada policije, a mi da obijamo kancelariju. Uz to i nije kancelarija Tomislava Nikoli}a. To je kancelarija {efa poslani~ke grupe SRS-a, koju smo mi dobili kada smo 2003. posle decembarskih izbora osvojili najve}i broj glasova. Po nekoj tradiciji, drugi sprat pripada najja~oj politi~koj stranci na izborima. Po{to smo mi tada bili najja~i, to zna~i. Je l i daqe ostajete na drugom spratu? Da, da... bez obzira, imamo 60 poslanika. Demokrate imaju 54, tako da smo jo{ uvek najja~a politi~ka stranka. Zna~i jo{ jedna deoba? Ne verujem, sad nema vi{e deoba. Ono {to je mislilo da se deli, iza{lo je. Malopre ste rekli da je sasvim normalno da ~ovek promeni politi~ko mi{qewe, pamet. Moète da promenite politi~ko mi{qewe i pamet, ali ne moète ideologiju. Da li vam je ào {to su neki preko no}i promenili ideologiju? Pa meni ovo nije prvi put, to se de{avalo i ranije. Bili smo naj~vr{}i ba{ zbog toga {to nas je vlast ~esto ~istila. To pitajte Tomislava Nikoli}a, a ne mene. Postavite mu samo pitawa vezana za wegove izjave 1994. godine, kada su formirani nova stranka i poslani~ki klub u Ve}u gra|ana, kad su socijalisti formirali Srpsku radikalnu stranku Nikola Pa{i}. Tomislav je izme|u ostalog rekao da su oni izdajnici, da je to SPS uradio uz pomo} dràvne bezbednosti, novca koji im je dat 2005. godine... Tomislav Nikoli} je tada pokrenuo i krivi~nu prijavu zbog primawa mita zato {to je na televizijskoj emisiji jedan od insajdera B92 rekao da je DB, za tu akciju, izdvojila preko 100 hiqada maraka u to vreme. To su sve nesporne ~iwenice. To su apsolutno dva ista ~ina i tu nema dileme. Postavqa se samo jedno pitawe: {ta ste govorili u prvom slu~aju, {ta govorite sad? Promeweno je vreme. Neke stvari se ne mewaju vremenom. Deset boìjih zapovesti ne me wa se ve} 2000. godina. Ostavite te pri~e, radi se o politici, a svojevremeno je lider ùtih rekao kome je do morala... To je drugo. SRS je jedna od stranaka koja moral stavqa na prvo mesto, ukoliko je to uop{te mogu}e u politici re}i. Ne}ete nigde na}i da smo izneverili neki dogovor koji smo imali sa bilo kojom politi~kom strankom. Uop{te, kad sa SRS-om dogovarate neke stvari, ja mislim da su partneri najsigurniji da ih mi ne}emo izdati. Mogu da kaèm da smo u Gorwem Milanovcu, u po~etku dogovorili da idemo sa DSS-om, sa Novom Srbijom i sa SPS-om u koaliciju. Tamo je gospodin Maru{i} ispred grupe gra|ana bio u lo{im odnosima sa DSS-om. Hteo je sa svima, ali sa wima nije hteo. Mi smo zbog toga iza{li iz te koalicije, jer smo traìli da sa nama bude is201
kqu~ivo DSS. I na{i qudi su to te{ko primili, da se razumemo. U politici morate da drìte jednu odre|enu liniju. Ne smete da se u bilo kom trenutku vodite motivom korisnosti, da budete suvi{e pragmati~ni, jer se onda okre}ete kako vetar duva i niko ìv ne zna ni ko ste, ni {ta ste, ni za {ta se zalaète, ni {ta ho}ete. Po{to SRS nikad nije bila preterani qubimac medija, izuzimaju}i [e{eqa, kako o~ekujete da im se suprotstavite, jer ~ini se da opcija Tome Nikoli}a ima zapaènu medijsku podr{ku, i to onih medija koji su odavno oboleli od ùtice? Nemamo {ta da im se suprotstavqamo. Tiha voda breg roni! Kako }ete onda da objasnite narodu {ta se u stvari doga|a u stranci? Imamo mi na{ list. To je Velika Srbija. îtam pa`qivo Pravdu, koju bije glas da je radikalni list, ali se ne izja{wava. To nije radikalni list. Pravda je novina koja je najuravnoteènija, jer je u Pravdi mogao da se oglasi svako. Ta~no je da su veliki prostor imali i predstavnici SRS-a, ali mislim da to nije nikakav znak. Imamo na{u Veliku Srbiju i mi }emo sve ovo {to se doga|alo da objasnimo kroz Veliku Srbiju. To je jedan od na~ina, drugi su javni nastupi, ali mislim da }e Skup{tina i skup{tinska govornica biti najboqa. Ako ne ukinu prenos, {to bi rekao [utanovac? Pa ne}e mo}i. [utanovac, koliko vidim, ima druge probleme. Istina, prime}ujem da se on, kao ministar odbrane, svestrano bavi nekim stvarima, i televizijom i vojskom i stanovima. Da li ste pro~itali u Kuriru da ste vi, Vjerica Radeta i ne znam ko jo{, falsifikovali [e{eqevo pismo? Video sam. To je onaj problem o kojem ja govorim. Jesu li vas oni zvali da pitaju, da ~uju i drugu stranu, da li je to la`no pismo? To ne mogu da shvatim. Tomislav Nikoli} je bio na Centralnoj otaybinskoj upravi. ûo je pismo i trebalo je odmah da ustane i da kaè bra}o i sestre, ili ~lanovi Centralne otaybinske uprave ili {ta god ho}e... i da kaè: ovo pismo je la`no!. Mislim da bi to bilo korektno. Kako sad zna Tomislav Nikoli} da je ovo pismo la`no? Reko mu [e{eq? Dobro, mo`da su se ~uli... Ako Vojislav [e{eq javno objavi da je to pismo la`no, onda }emo mi odgovarati pred Centralnom upravom za izno{ewe neistine i snosi}emo posledice za to. îwenica je da se u Srbiji uvek sve dovodi u sumwu? Da se postigne zbrka, da se voda {to vi{e zamuti, da ne bi do{le ove prave informacije, prvenstveno do na{ih ~lanova, pa onda i do ostalih. Koje su, po vama, prave informacije? Ono {to je izneto na Centralnoj otaybinskoj upravi. Postoje dve ta~ke statuta po kojima su ~lanovi Centralne otaybinske uprave pozvani na disciplinsku odgovornost, a to je formirawe novog poslani~kog kluba i Tomislav Nikoli} za izno{ewe strana~kog materijala, blanko ostavke
202
koje je negde zaboravio. Od 74 ~lana otaybinske uprave, nijedan nije imao dileme o tome. To pi{u u statutu, nismo mi izmislili statut za ju~e. To je od 1994. godine napisano i to stoji tako. Po tom istom statutu Tomislav Nikoli} je iskqu~io dosta poslanika iz SRS-a od 2002. do 2008. godine, sve one koji su postupili isto tako kao on. Bezpredmetno je sad postavqati pitawe, jel trebalo iskqu~iti tu grupu, ili nije trebalo. Mogao je samo da se izvr{i pu~, ali i onda bi trebalo da se pi{e nov statut. Pa Mirovi} je isterao one sve, i Maju Gojkovi}! Pa to je statutarna odredba. Da niste pogre{ili {to niste otvorili Centralnu upravu za javnost? Nismo pogre{ili, zato {to je bilo nemogu}e da se to zavr{i u normalnoj atmosferi. Tu je bio ogroman broj novinara, a sala je mala. Pa i ovako je bio ogroman broj novinara. Da, ali ispred. Nije nama problem u broju novinara, nego prostor. Jedino da smo u Centru Sava odràvali sednicu Centralne otaybinske uprave. Mi }emo to u Velikoj Srbiji da iznesemo u javnost. Kompletno. Da li je odlazak Maje Gojkovi} bio predigra za finale koje se sad de{ava? Ne! To nema veze sa Majom, i to je jedan od poku{aja stvarawa konfuzije. Sad Maja podràva Tomu. Bespredmetno je to diskutovati. Izgleda da je ura|ena ozbiqna priprema da vas razbiju? To je vaqda svakome jasno. Ja, naàlost, ne mogu ni{ta, jer u protivnom }e po~eti i mene da optuùju. Jeste li kum sa [e{eqem? Ne! Super, ne}e ni{ta da bude. Nisam kum sa [e{eqem, ovo je maliciozno pitawe. Pa i Kara|or|e je nadrqao od kuma. Da, ali ovde je [e{eq nadrqao, odnosno mogao da nadrqa. Koliko }e se sve ovo odraziti na odnose u Srbiji? Nesporno je da je SRS najja~a odbrana Srbije i mogu da kaèm posledwa odbrana Srbije. Nesporno je da poku{avaju da nas razbiju od momenta kada smo se formirali. To nije sporno. Imate toliko primera do sada da to ne treba nikome dokazivati. Nesporno je da je Vojislav [e{eq odveden u Hag da bi se eleminisao prvo on sa politi~ke scene, a onda da bi se preotela stranka, kao {to su to uradili sa SPS-om. Nisu uspeli wega da slome, ostalo je da se slomi stranka, odnosno da se stranka uzme iz ruku Vojislava [e{eqa. Ja mislim da su to apsolutno nesporne ~iwenice i da u to ne treba nikoga ube|ivati. Kako }e ko da ceni ove doga|aje, to je sad stvar analitike, mogu}nosti rasu|ivawa i svih drugih elemenata, ali postoji neka nit koja govori da je mo`da i to u pitawu. Nije to ba{ tako spontano do{lo odjedanput. Nemogu}e je! Pogotovo {to mi to vidimo i na terenu, nije to bilo od ju~e.
203
Nego? To je samo u jednom momentu iza{lo na videlo, ali opet bez obzira, vidite da je to minorno. Ali, neprijatno je ono {to se ~uje: u Ni{u da su se pobili, u Vr{cu... Pa znate, kad ste godinama u jednoj stranci, godinama zastupate jednu ideju... Vojislav [e{eq je nesporni lider te stranke, Tomislav Nikoli} je bio druga~ija osoba. On se uvu~e pod koù, komunikativan je, tako da je on zadobio simpatije velikog broja qudi i van stranke i u stranci. Jel vam nije ~udno delovala wegova izjava: Ba{ da vidim ko }e sad da im smi{qa {ta }e da pri~aju u Skup{tini? Dobro, hajde da vidimo. A za{to bih ja to demantovao? Vreme je najboqi sudija, ja sam to tvrdio od po~etka, i vreme pokaè da li je neko bio u pravu ili ne. Ali za Srbiju nema vremena. Pa {ta da se radi, boqe i ovako nego da stvarno nema nikakve {anse. Ostala je jo{ ta velika brana koja ne da da se Srbija uni{ti, a to je SRS. U formulaciji Tome Nikoli}a to glasi ovako: da ste vi velika stranka samo po broju poslanika... ûo sam. Mogu da kaèm da smo mi ostali bez nekog dela tela, ali sigurno ne bez glave. Daqe ne bih komentarisao. Nemate li utisak da je srpska politi~ka scena danas pretvorena u SSRN? Mislite na vladaju}u koaliciju? Da. Pa dobro, vide}emo. Imali smo mi i Bane + DOS, vide}emo sada. Uop{te ne bih to komentarisao. To je stvar onih koji idu na izbore, koji obe}avaju odre|ene stvari gra|anima da bi dobili wihove glasove. Kada u|u u parlament, onda oni svojim postupcima ili opravdaju to {to su govorili u toku predizborne kampawe ili su obmanuli gra|ane. Rezultat toga }e biti slede}i izbori i broj glasova koji }e dobiti. Bi}e provere, ima izbora na nekoliko mesta, na lokalu. Toma je najavio da }e da iza|e na te izbore? Da, Ruma, Kwaèvac, Vrwa~ka bawa i Prijepoqe. Tu }e da bude prvo odmeravawe snaga, {to pretpostavqamo da je jako va`no, pre svega za glasa~e koji su glasali za SRS? Ne bih rekao uop{te da }e biti odmeravawe. Bi}e lokalni izbori, pa }emo videti {ta }e i kako }e biti. Ipak }e analiti~ari da prave analizu kako ste pro{li vi, a kako ta nova, Tomina stranka. To nije sporno ali vide}emo da li ti rezultati bilo {ta govore/ Toma kao dugogodi{wi politi~ar dobro zna koliko ste imali muka da u|ete u kampawe, da finansirate kampawe, da obezbedite prostor, infrastrukturu... Da li on ra~una na va{u postoje}u infrastrukturu u Srbiji, ili misli da ima mo}i da je napravi sam? [to se ti~e na{e infrastrukture, sad je Tomislav potpuno svestan da od toga nema ni{ta. Sporadi~no su se negde i desila preotimawa.
204
Da ~ovek u|e u politi~ku avanturu sada, i to iz stranke gde je bio sve i sva, ipak mora da postoji nekakva finansijska podr{ka, ili grupacija koja }e da to podrì? To morate da pitate Tomislava Nikoli}a, nemojte mene. To je jedan od ozbiqnih argumenata sa kojima ~ovek mora da bude na~isto kada kre}e u ovako ne{to. Znate, postoje dve stvari. Ili procena da }ete iza}i kao pobednik u tom poku{aju da preotmete stranku, ili ako se to ne desi, da }ete da stvarate sopstvenu infrastrukturu. Da li je, po vama, ovo bio poku{aj preotimawa stranke ili razbijawa? To vam je i jedno i drugo. Sve je i{lo na to da se prvo preotme stranka, a drugo, kada nije to uspelo, onda se krenulo na razbijawe stranke. To su o~igledne ~iwenice. Ja pretpostavqam da su procene bile dosta pogre{ne, jer za{to bi se krenulo u ovakvu avanturu i doìvelo ovo {to se doìvelo. Za{to? Infrastruktura? Hajde da se vratimo na ovo drugo stvarawe infrastrukture. To je mukotrpan dugogodi{wi rad. Bez novca to je izuzetno teàk posao, {to bi rekli nemogu}a misija. Uz veliku finansijsku potporu to moè do jedne granice da se napravi, ali nije dugoga veka. Ako je ta~no ono {to se ~ita po novinama, da je Nata{a, ili ne znam ko, optuìla Tomu za {urovawe sa Mi{kovi}em, Bekom... Sa~eka}emo da sa Centralne otaybinske uprave iza|e stenogram svega re~enog i onda }ete imati prilike da o tome i vi saznate, i ostali, i javnost. Bio sam u emisiji Nije srpski }utati kod Dragana Bujo{evi}a, a to smo ~uli i u Skup{tini Srbije, samo smo mi preko toga prelazili. Se}ate li se jedne emisije kada je Oqa Be}kovi} prozvala Tomislava Nikoli}a da jedanput u deset dana pije kafu sa Mi{kovi}em? O~ito da neke stvari postoje, ja sad ne znam u kojoj meri. Glupo bi bilo da ja sad o tome govorim, ali znate li {ta zna~i stvoriti jedan op{tinski odbor i omogu}iti mu da funkcioni{e. Naàlost, neki ne znaju ni koliko ima stranka op{tinskih odbora, posle toliko godina. Pa koliko ima? 186. Zna~i ~etvrtina je kod Tome? Samo pet op{tinskih odbora je poslalo zahtev za odràvawe op{tinskog kongresa. A koliko treba? Treba 20 odsto, zna~i 37. Prema tome, stvari su tu potpuno jasne. Zato je ovolika halabuka, da bi se sve to zamutilo, da obi~ni gra|ani ne bi mogli da do|u do stvarnih ~iwenica. Me|u ovima koji su oti{li ima i li~nosti za koje se smatra da su, general Deli}, Tabakovi}, da li smatrate da su zavedeni? To su wihovi motivi. Za{to bih ja ulazio u motive qudi koji su izneverili sopstvenu stranku. To je wihova odluka, wihov ~in. Vidim da ste imali i neke pokajnike?
205
Nisu to pokajnici, to su qudi koji su bili stvarno zavedeni na najgrubqi mogu}i na~in. I ~ovek je na konferenciji za {tampu ba{ iskreno rekao kako je to bilo. Stvari procewujem na osnovu ~iwenica. Poku{avam da ne ulazim u rekla-kazala. Re}i }u dve ~iwenice, pa vi sami procenite. Na poslani~kom klubu kome je prisustvovao Tomislav Nikoli}, rekao je ja ostajem ~lan SRS-a, odlu~i}u da li }u biti poslanik. Ne}u deliti SRS, ne}u lobirati, nisam zvao nikoga i ne}u zvati nikoga. Krenuo je da iza|e i onda rekao aha, samo da vam kaèm, one ostavke sam izgubio. Imali ste prilike da ~ujete Dobrislava Preli}a, poslanika koga je on pozvao u kabinet, ispri~ao mu to {to je ispri~ao. Dobrislav Preli} je prvi put razgovarao sa Tomislavom Nikoli}em na takav na~in. Ja to razumem, do|ete kod zamenika predsednika SRS-a, fascinirani ste, {to kaè, u{i pune vode, i uradite to {to uradite i kad po~ne da se film vra}a unazad, shvatite {ta ste uradili i uradite ono {to je jedino mogu}e i {to je ~asno. Ali, ajde, to na stranu, proceni}e va{i ~itaoci. Ja ne traìm nikakav odgovor, ali samo procenite na osnovu ove dve stvari, ko tu govori istinu i {ta je u pozadini. Evo, ja sad to kaèm vama, a rekao sam to i Tomislavu Nikoli}u. Da li mislite da je bio mogu}i i druga~iji rasplet? Postojala su tri na~ina: jedan, koji je uradio; drugi, da se potpuno povu~e, ono {to je on i govorio: ne}u vi{e u politiku, idem u Baj~etinu da pe~em rakiju i da ~uvam unuke, i tre}i, najteì mogu}i da u okviru stranke bez ikakvih problema i posledica do|e na Centralnu otaybinsku upravu i kaè: Ja ne mogu vi{e da to, to, to i to, mislim da to nije u redu, vi ocenite kako god ho}ete, ja ostajem ~lan stranke, da li }u ostati poslanik ili ne}u, nije ni bitno u krajwoj liniji, vreme }e pokazati da li sam ja bio u pravu ili ne. I po meni, to bi za stranku bio ~in delewa. Mislite da bi to bio ve}i efekat nego ovo? Pa znate, kad krenete sa ne~im po{teno, onda ve} imate tu prvu po~etnu prednost. I u ìvotu ina~e ako krenete iskreno, to vam je snaga, to vam je ta~ka oslonca sa kojom moète da idete. Idete ~ista obraza, nema {ta. Ovako ne vredi. Ovako ste prevarili sami sebe. Pa ju~e sam govorio ovo, danas govorim ono. Hajde zamislite mene, posva|am se ja sad... Pa ne}ete, niste kum. Nema veze, recimo da se u me|uvremenu okumimo, i ja sad iza|em u javnost i kaèm ne dam mandat, doprineo sam i ja tom svom mandatu, hajde bar nekim delom, ako ni{ta drugo, sedeo sam u tom autu i obilazio Srbiju. I {ta bi mi vi rekli aman bre ~ove~e, pa jesi ti normalan? Pa {ta si rekao ju~e! E pa tu je ta nit, ta ta~ka oslonca. Ako je nemate, gotovo je. Zna~i, vi morate na ne{to da se oslonite. Koliko je ta~no da se navodno [e{eq sloìo sa tim {to je Toma rekao u Skup{tini o prihvatawu SSP? Nemate tu nikakve dileme po tom pitawu. Ta~no je potpuno da smo se mi dogovorili da se preda ovaj amandman, da bi tim amandmanom na neki na~in obavezali na{u vlast da ne moè da primewuje SSP sa onima koji ne priznaju Srbiju zajedno sa Kosovom. I tu nema nikakve dileme. I normalno, ùti su taj amandman odbacili odmah. Vi to znate i to nije bilo {an206
se da se prihvati, {to se desilo, kada je bilo jasno da }e SSP biti prihva}en sa relativno malom ve}inom, {to je potpuno neozbiqno, imate 140 poslanika za SSP, a 214 za gasni sporazum. Pa vaqda je i laiku jasno da je to pola na jednoj strani, pola na drugoj strani i da ova polovina kada bude pobedila, to }e da otkaè. I to je jasno i ovima u Evropi i stigli su signali koji su im vrlo precizno rekli da bez SRS-a, taj SSP za Evropu ne}e zna~iti ni{ta, ili malo. To je rekao izme|u ostalog i Jelko Kacin kad je do{ao. Zna~i, sve je to potpuno jasno. [ta se desilo? Onda su oni krenuli u pregovore. Nikoli} je oko tog amandmana razgovarao Razgovarao je sa Boìdarom \eli}em, nagove{teno je da moè da se do|e do nekog prihvatqivog teksta, razgovarali su o tom prihvatqivom tekstu, do{lo se do re{ewa, i tada je Tomislav Nikoli} iza{ao i rekao da }emo da glasamo za SSP. Hajde da kaèmo da je on to uradio po inerciji. Me|utim, mi uop{te u me|uvremenu od onoga dana, od jula meseca, kada smo razgovarali o tome, ni jednog jedinog puta nismo vi{e razgovarali kolektivno. Razgovarali smo ja i on, to nije sporno, ali nismo razgovarali ni na Predsedni~kom kolegijumu ni sa Vojislavom ovo }emo da prihvatimo ili ne}emo. I kad je u Skup{tini re~eno da }emo da prihvatimo, imali smo sastanak Predsedni~kog kolegijuma. Na kolegijumu je jasno re~eno u redu, jesu oni prihvatili amandman, hvala im, to je u nekoj meri situacija boqa nego {to je bila, ali mi da prihvatimo SSP ne moèmo. Za{to? Ne moèmo, zato {to su se promenile okolnosti. Uhap{en je Radovan Karayi}, to je jedna okolnost, druga je miting SRS-a, ubistvo demonstranta, i tre}a stvar je ovo {to je vezano za Vojislava [e{eqa i poku{aj nametawa branioca. To su tri razloga. Kaè Vojislav da se to objasni. Toma kaè ne}e meni to biti problem da objasnim u ponedeqak, zbog ~ega ne}emo da glasamo za SSP. Zna~i, Toma je rekao da }e objasniti? Pa da. On ne kaè ja nisam za SSP, ja jesam za SSP ali mi nije problem da ja to objasnim za{to ne}emo da glasamo za SSP. Vojislav [e{eq pita ko je za, i 14 je za, 14:1 i to bez ikakve dileme. Kad je to zavr{eno, onda Tomislav kaè: ja dajem ostavku na mesto {efa poslani~ke grupe. E, tu onda po~iwu problemi. Jel bilo glasawe oko ostavke? U SRS-u je o ostavci nezamislivo da se glasa. Ostavka je li~ni ~in i tu nema dileme. Prihvatili smo to {to je bio protiv, pa {ta ima veze, bio sam i ja nekoliko puta jedini protiv. Bili smo nekoliko puta kad nadglasamo Vojislava [e{eqa, pa {ta? Jel treba sad da dajemo ostavke? Jel vi znate da je nekoliko puta Vojislav [e{eq bio u mawini? Prvi put ~ujem. Eto, pitajte Tomislava Nikoli}a. Pitajte ga da li je bilo situacija kada je na Predsedni~kom kolegijumu Vojislav ostao u mawini. Pa ~ekajte, mi smo politi~ka stranka, organ koji odlu~uje o ta~kama koje se stave na dnevni red.
207
Kakav ste imali ose}aj kad ste se pre neki dan sreli s Tomislavom Nikoli}em? Ne mogu o tome da govorim. Neke stvari jednostavno ne mogu da se zaborave, kao {to preko nekih ne moè{ da pre|e{. Mislim da je jedini ispravan put bio: odoh iz stranke, ili ostajem u stranci kao obi~an ~lan SRS. Da je tako postupio Nikoli}, to bi bio mnogo ozbiqniji udar, zemqotres. Ovo sad je buka i halabuka, kad se sve smiri, bi}e sve ogoqeno, da }e se qudi zapawiti {ta je sve pozadina svega ovoga. Pa, dobro, {ta je prava pozadina? Da se stranka, jednostavno, preuzme! Da Srpska radikalna stranka bude pod kontrolom. Ne}u detaqno da obja{wavam, ali u tom slu~aju to vi{e ne bi bila prava SRS, sa svojim programom i temeqima na kojima se zasniva. Dilema: ~lanstvo se opredequje izme|u Tome i vas? To je apsolutno la`na dilema, apsolutna besmislica. Ovde se samo radi o Vojislavu [e{equ i SRS, i onima koji su izdali i stranku i Vojislava [e{eqa. êkajte, prizna}ete, sve one kletve izre~ene sa govornice ipak nisu za ovo vreme? Ne}u da cenim da li je pro{lo vreme ili nije. To pitajte Tomislava Nikoli}a. [to wega? Pa on kaè da je [e{eq li~no diktirao te kletve. Pitajte Tomislava, da li je wemu, Tomislavu, [e{eq diktirao ne{to sli~no kada je Tomislav sa skup{tinske govornice pozvao na{eg odbeglog poslanika. Otprilike je, ne mogu ba{ da citiram, ali ta izjava postoji, rekao da vodi ra~una (taj odbegli poslanik), jer se zakleo u crkvi na vernost radikalima i da pripazi {ta sve moè da ga sna|e, jer je pogazio zakletvu. Pomiwao je Tomislav mogu}nost da tog poslanika stigne i bo`ja kazna. Neka vam Tomislav odgovori. Da uprostim, ako jednake doga|aje ocewujete suprotno, jednom ovako, jednom onako, e, to nije u redu... Vidite da je u redu! Da, ali kad tebi odgovara! Dabome! Jeste, ali to su onda druge stvari. Onda, da budem otvoren do kraja to onda nije iz qubavi, nego za pare! [ta s Vu~i}em? Posledwih dana provla~i se vi{e teza: ako on (Vu~i}) ostane uz radikale ([e{eqa) Toma }e navodno imati mnogo problema. Ili, ako ode uz Tomu, onda te{ko vama?! Sad se svi bave nekim analizama. Trudim se, me|utim, po{to znam da ni{ta to nije slu~ajno, da ne idem na prvu loptu, poku{avam da proniknem {ta je pozadina. Vu~i}u, navodno, kaù, prolazi vreme, kao neodlu~nost se ne pra{ta, ili...? O tome ja ne treba da vodim ra~una. Niti èlim nekog ne{to da pritiskam. Tomislav Nikoli} ga svakodnevno poziva i svojata?
208
To ne bih da komentari{em. Svako ima pravo da radi ono {to misli da je za wega najboqe. Uostalom, i sad radim ono {to smatram da treba da radim. Postavqam ovih dana i sam sebi mnogo pitawa. S Tomislavom sam 18 godina, s Vojislavom 21. [ta se doga|a vidim, ali koji je motiv da se ovo dogodilo... Lansira se i teza da sukoba me|u radikalima ne bi ni bilo da se nisu razi{li [umadinci! Misle vaqda na èstok napad Nata{e Jovanovi} na Tomislava Nikoli}a. Uostalom, Toma u novinama javno kaè da Nata{a ne bi bila niko i ni{ta da nije bilo wega! Stra{no! Ja ni svom detetu nikada ne bih to rekao, a ne nekome kome ste, verovatno, pomogli i u~inili... Mogao bih i ja onima koji su oti{li iz stranke da kaèm mnogo vi{e od toga {to je Tomislav rekao Nata{i Jovanovi}. âk sam Tomislava i zamolio: Tomo, ne govori to preko novina, ne zbog wih, zbog sebe! ôvek bi trebalo da povede ra~una, sve }e ovo da se smiri, ali papir i izjave ostaju. Kad govori tako, to vi{e kazuje o onome ko pri~a nego o kome pri~a. Uostalom, ko je stvorio sve nas? Tata i mama? Mislim u politi~kom smislu. Ko? Pa, Vojislav [e{eq! Va{a teza, mislim na SRS je, da nama u Srbiji neko sa strane kroji kapu i sudbinu?! Pa, vaqda to nikome ovde nije sporno i tu niko nema dilemu. Ovde nekoliko ambasada vodi na{u dràvu, vodi kadrovsku politiku, ekonomiju... Od 2001. godine, prakti~no, ni{ta ne moè da se uradi ako se pre toga ne dobije saglasnost EU, ili SAD, Engleske, Nema~ke, Francuske... Nemci su se, ~ini se, u}utali? Da. Pretpostavqam da su se svojevremeno istr~ali u pokazivawu svojih ambicija u Srbiji, da to nije odgovaralo Amerikancima, a jo{ vi{e Englezima... Sad su Nemci, posle Cobela istisnuti i ne eksponiraju se, ali to moè da zna~i da je i ta pronema~ka opcija u Demokratskoj stranci u drugom planu. Sredoje Simi}, novinar nedeqnika Svedok, uradio je intervju sa penzionisanim generalom i ujedno biv{im radikalom Boìdarom Deli}em, koji se priklonio izdajniku Tomislavu Nikoli}u, a intervju objavquje Svedok od 16. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Boìdar Deli}, general u penziji, doskora{wi poslanik SRS, me|u prvima pristupio Nikoli}evom klubu Napred Srbijo i naslovom [e{eqevo saop{tewe o Tominoj ostavci protureno je medijima mimo znawa Vu~i}a, jedinog ovla{}enog da izdaje saop{tewa. Unutar intervjua je {est antrfilea pod naslovima Vu~i} nije i{ao u Hag na konsultacije, Spreman sam da u Hagu branim [e{eqa, Niko ne èli [e{eqevu smrt, Ne}e biti TV duela Nikoli}-[arovi}, Ne strahujemo za mandate i Nisam vrbovao Lidiju Vuki}evi}. Deli} je iskoristio priliku da iznese svoju verziju doga|aja koji su prethodili direktnom udaru koji je predvodio Nikoli}, verziju u kojoj su
209
pu~isti predstavqeni kao spasioci Srpske radikalne stranke. Wih nekoliko pametnih poku{alo je da spase hiqade glupih, tako izgleda wegova storija kada se do krajnosti pojednostavi. Pomenuti general prime}en je u javnosti, ipak, po ne~em drugom, a ne po ovom intervjuu. Pred brojnim televizijskim kamerama, rone}i krokodilske suze, izjavio je kako je izme|u [e{eqa i Srbije izabrao Srbiju. Po Deli}u, utamni~eni [e{eq, koji pred Ha{kim sudom vodi neravnopravnu ali uspe{nu bitku za prava svih Srba, upravo on je direktna pretwa Srbiji. Sve je jasno, samo ostaje da se odgonetne da li je Deli} shvatio koliku glupost je lupio. Radikalska drama je dobila (ne)o~ekivani epilog. Posle vi{ednevnog politi~kog cunamija i velikog praska u zemunskom Magistratu, SRS se raspolutila na {e{eqevce i nikoli}evce, izme|u dve kqu~ne figure, koliko do ju~e, pojedina~no najja~e politi~ke stranke. [e{eqevci su, bar za sada, brojnim. U rukovodstvu, naravno. [ta }e re}i bira~i, tek }e se videti. Centralna otaybinska uprava (COU) je, u petak, iz ~lanstva izbrisala zamenika predsednika SRS Tomislava Nikoli}a i wegove sledbenike Boìdara Deli}a, Jorgovanku Tabakovi}, Gojka Radi}a, Dragana ôli}a, Mi}u Rogovi}a, Ota Ki{martona, Zorana Ma{i}a, Stevana Zankova i Zorana Anti}a. Tomislav Nikoli} je sa svojom grupom napustio sednicu pre glasawa o izbacivawu iz SRS, da bi izbegli beskrajnu sva|u i najavio osnivawe partije, koja bi trebala da zaìvi ve} ove nedeqe. Sa 18 sledbenika-poslanika ve} je osnovao poslani~ki klub Napred Srbijo. Sastanku COU, na veliko iznena|ewe, nije prisustvovao generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i}, koji se jo{ nije izjasnio o sukobu u stranci, niti kom }e se jatu prikqu~iti. Apsolutna ve}ina Uprave osudila je poku{aj Nikoli}a da uni{ti stranku, izneveri wenu ideologiju, pod izgovorom da je reformi{e i modernizuje. Zato su Nikoli} i devet wegovih sledbenika jednoglasno iskqu~eni. Uveravamo javnost, a posebno svoje ~lanstvo i simpatizere, da }e stranka posle ovog neuspelog udara od onih koji proda{e veru za ve~eru, iza}i ja~a, jedinstvenija i odlu~nija da se stavi u funkciju naroda i dràve, kako bi u najskorije vreme preuzela vlast od prozapadnih sluga, kojima su se Nikoli} i wemu sli~ni, stavili na raspolagawe rekla je Gordana Pop-Lazi} pred Magistratom, posle sednice. Nejedinstvo me|u ~elnicima radikala tiwa poodavno, a kulminiralo je, i dovelo do raskola u SRS, po~etkom septembra, zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) sa EU. General u penziji Boìdar Deli}, poslanik i visoki funkcioner SRS je, kao retko ko, poku{avao da spre~i cepawe stranke i apelovao na razum, ali je i me|u prvima stao na stranu Tomislava Nikoli}a, kad se ~a{a prelila. Ne krije da je emotivno veoma te{ko podneo raskol u SRS, posebno {to wihove biv{e kolege Nikoli}a i poslanike koji su krenuli za wim tretiraju kao izdajnike.
210
Rekli ste da }e poslani~ka grupa Napred Srbijo poku{ati da spase SRS. Niste, pokazalo se, uspeli. Naàlost, nismo. Sednica COU je protekla bez incidenata. Prvo je pro~itano pismo Vojislava [e{eqa. Siguran sam, me|utim, da ga on nije pisao, ali je ono za nas vrlo uvredqivo. Jer, odjednom smo postali izdajnici, sluge Zapada, qudi koji }e uni{titi srpsku dràvu. Diskutovao sam me|u posledwima. Rekao sam da je SRS bila najja~a partija, da u woj ima najvi{e po{tenih qudi, da znam da su svi u sali izuzetne patriote. Ali, rekao sam i da niko od wih ne zna pravu istinu, osim, mo`da, desetak qudi. Kazao sam da treba da znaju da samo mi, koji smo bili na posledwem Predsedni~kom kolegijumu, znamo istinu, i da smo samo mi odgovorni za raspad stranke. Dobro, {ta se desilo tog dana na Predsedni~kom kolegijumu? Cela pri~a ima predigru. Nikoli} je u ~etvrtak, 4. septembra, ostao u Skup{tini, a mi smo oti{li na sastanak tima za odbranu dr [e{eqa, na kome je bilo re~i o de{avawu u parlamentu. Saop{teno je da je u Skup{tini re~eno da }emo glasati za SSP, jer je vladaju}a ve}ina usvojila na{ amandman na Zakon o ratifikaciji sporazuma. To je poslanicima saop{tio Nikoli}. Vladaju}a koalicija je napravila dve mawe intervencije u tekstu na{eg amandmana, pa su Nikoli} i Todorovi} zvali doktore sa Pravnog fakulteta, koji su nam pomagali, da ih pitaju da li }e te izmene {tetiti amandmanu. Rekli su da nema nikakvih problema, da moèmo to da prihvatimo, nakon ~ega je Toma iza{ao za govornicu i obavestio poslanike da }emo glasati za SSP. Kad smo po{li na sastanak tima za odbranu, Nikoli} je zamolio Vjericu Radetu da ponese na{ amandman i da ga pro~ita dr [e{equ. Ona ga je pro~itala, ali joj nikad ne}u oprostiti {to je to uradila na onakav na~in. Ispalo je, naime, kao da je Nikoli} taj amandman sam dogovarao sa nekim. [e{eq je na{ sastanak pratio telefonom. Pitao je s kim se Toma dogovarao, kad je dogovoreno da }emo glasati za SSP. Svi su }utali. [e{eq i Nikoli} su se oko sporazuma dogovorili 9. jula. Nisam bio prisutan, ali jesu neki koji su i u ~etvrtak bili na sastanku. Za{to dr [e{equ nisu rekli da je to dogovoreno jo{ 9. jula, ne znam. [e{eq je naredio da se sutradan, odnosno u petak, odrì pro{ireni kolegijum. I, {ta se desilo? Na Predsedni~ki kolegijum smo, posle Skup{tine, do{li svi osim Zorana Krasi}a, koji je bio na odmoru. Tek u petak ujutro sam dobio zapisnik sa sastanka 9. jula. Zapawio sam se. Video sam da su tada dr [e{eq i Nikoli} sve dogovorili oko SSP-a, do detaqa, a u ~etvrtak se toga niko nije setio. Zna~i, Nikoli} je samo sprovodio ono {to je sa Vojom dogovorio. Kad je po~eo kolegijum, iz Haga se ukqu~io dr [e{eq. Kaè Tomi da je dobro {to je prihva}en na{ amandman, da je to pobeda, da je popravqen tekst SSP, ali, veli, i da mi ne}emo glasati za sporazum. Toma pita: Kako, Vojo, ne}emo glasati? Zar se nismo dogovorili da }emo glasati za SSP, ako prihvate na{ amandman? [e{eq, me|utim, kaè da ne}emo glasati, jer su se promenile okolnosti uhap{en je Karayi}, na demonstracijama je bilo problema, ubijen je Pani}, a ho}e, kaè, i wega da ubiju u Hagu. Nikoli} je, otprilike, rekao: Dobro, Vojo, sve je to u redu, ali za{to mi na vreme nisi
211
javio, da ne razgovaram oko amandmana, da ne obe}am da }emo glasati? [e{eq je odgovorio da to nema veze, da ne}emo glasati i da im to saop{ti. Onda je Toma rekao dr [e{equ da moè i tako, ali da on onda vi{e ne moè da vodi poslani~ki klub radikala, jer nije odrào re~, da je ispao laòv, da on nije krpa. [e{eq je odgovorio: Ne mora{, bi}e {ef poslani~kog kluba neko drugi. Nikoli} je rekao: Dobro, Vojo, ali mene prema tebi obavezuje ono {to sam ti obe}ao u maju. Na to mu je dr [e{eq uzvratio da Nikoli}a ni{ta ne obavezuje prema wemu, niti wega prema Nikoli}u. [ta je to Tomislav Nikoli} obe}ao Vojislavu [e{equ? Nikoli} je u maju ponudio ostavku, jer ovi problemi nisu od ju~e. [e{eq ga je, me|utim, zamolio da jo{ godinu dana vodi stranku. Toma je to prihvatio, rekao da }e voditi SRS kao da se ni{ta nije dogodilo. Sad ga je na to podsetio, ali je dr [e{eq odgovorio da nema nikakvu obavezu. Na to je Nikoli} uzvratio: Dobro, onda ja podnosim ostavku na mesto zamenika predsednika SRS. I? Kao da je dr [e{eq to jedva do~ekao. To me stra{no pogodilo. Voja je, istog trenutka nama ostalima rekao: Slu{ajte saop{tewe. Nije nas pitao {ta mislimo. Meni je jo{ u ~etvrtak bilo jasno da se pribliàva kraj SRS, ako dr [e{eqa ne urazumimo. Zna~i li to da je dr [e{eq imao unapred spremno saop{tewe? Ne znam. On to moè da diktira iz glave. Ali, za dva-tri sekunda je rekao: Slu{ajte saop{tewe. Sa àqewem konstatujemo da je Tomislav Nikoli} podneo neopozivu ostavku. Izraàvamo zahvalnost za sve {to je u~inio za SRS. Ne tvrdim da sam ga citirao od re~i do re~i, ali je to su{tina. Bio sam zapawen. Kako su reagovali ~lanovi kolegijuma? [e{eq je odmah zatraìo da se izjasnimo o saop{tewu, a ne o su{tini problema. Nikoli} je rekao {to je imao, i iza{ao. Aleksandar Vu~i} se pobunio, rekao da ne moè tako, da je to kraj SRS. Pobunio se i Igor Mirovi} iz Novog Sada, i to mo`da najja~e. I ja sam bio protiv. Upozorio sam da SRS-u preti raspad. [e{eq je rekao: Ne pitam te to, nego za saop{tewe. Bio je qut. Saop{tio nam je da je sastanak zavr{en. Vjerica Radeta, Gordana Pop-Lazi}, Dragan Todorovi}, Nemawa [arovi}, Milorad Mir~i}, Petar Joji} i Nata{a Jovanovi} su }utali, govorili da je saop{tewe u redu. Po~eli su da se pakuju. Vu~i} je istr~ao za Tomom, pa se vratio. Rekao sam: Stanite qudi, ne moète da idete. Zar ne vidite da se stranka uni{tava? Ako izdamo ovo saop{tewe, vi{e nema SRS. Rekao sam Todorovi}u da }e ga [e{eq zvati, da mu kaè {ta god ho}e, i najgore, ali da saop{tewe ne moè u javnost, da moramo da sa~uvamo stranku, da mora da se urazumi u Hagu. [arovi}u sam rekao da i wega zove Voja. Molio sam Vu~i}a. Wemu je sve bilo jasno, kaè: Znam, Boò, ali te{ko. Onim trima ènama sam rekao, po{to i wih dr [e{eq zove, da uti~u na wega da se spasi stranka. Sve to je snimano, postoji traka u SRS. Onda je pao dogovor da se saop{tewe ne izda odmah, da se sa~eka ponedeqak. Ali, saop{tewe je, ipak, u subotu objavqeno.
212
[e{eq je nekog zvao i naredio da se saop{tewe objavi. A jedino je Aleksandar Vu~i} ovla{}en da izdaje saop{tewa. O~ito ste, i pre posledweg Predsedni~kog kolegijuma, znali da se SRS-u crno pi{e? Bili ste svedoci da se, posebno u predizbornoj kampawi, intenziviraju napadi na SRS. Nekad se udaralo samo na ~elnike, ali se, u stvari, stranka napadala kao celina. Bilo je, se}ate se, napada i na mene. Danima je Blic o meni sva{ta objavqivao, ~ak i nekakvu krivi~nu prijavu za ratni zlo~in. Kad su videli da vrh stranke ne moè da se razbije, i{li su na lokalni nivo. Analiti~ari su govorili, a mi smo to i znali, da smo najja~a stranka u dràvi, da smo suvi{e jaki, da pored nas ne mogu da pro|u neke stvari vezane za put Srbije, privatizacije i tome sli~no. Upozoravali su da }e biti poku{aja da se stranka razbije. Uvek sam, me|utim, mislio da }e poku{ati da to urade spoqa. Ali, SRS je bilo nemogu}e tako razbiti. Ona je razbijena iznutra. Ko je to uradio? Kad je prestala direktna komunikacija izme|u dr [e{eqa i Nikoli}a, po~eli su problemi. Voja je, po pitawu strana~ke politike, trebalo da komunicira samo sa tri ~oveka Nikoli}em, Vu~i}em i Todorovi}em. Sa ostalima je mogao da komunicira privatno. Ova veza je, me|utim, postepeno slabila, onda je potpuno prestala. A onda se pojavio veliki broj paralelnih veza sa qudima koji ne vode stranku, ~ak i sa obi~nim ~lanovima. To je dovelo do toga da je dr [e{eq po~eo da dobija informacije, koje, verujem, ~esto nisu bile istinite. Od ~elnika SRS su, na ra~un nikoli}evaca, pale mnoge te{ke re~i. Posebno je, u svom obra}awu COU, o{tar bio Vojislav [e{eq. Kao {to sam rekao, to pismo sigurno nije napisao dr [e{eq, ali neka sluì na ~ast wegovom autoru ili autorima. Iza{ao sam iz SRS i oti{ao sa Nikoli}em, upravo zato {to ne mogu da budem marioneta, krpa, sa kojom moè da se manipuli{e i radi {ta ho}e. Poku{ao sam da u~inim sve {to je u mojoj mo}i da spasem stranku. Marionete su oni koji su sedeli, imaju jezik, a nisu progovorili ni jednu re~, koji ne smeju [e{equ da kaù ni jednu jedinu re~, da iznesu svoj stav. Bilo je àlosno kad su nas, u ponedeqak, u Skup{tini Srbije napale na{e doju~era{we kolege, i rekli da su dobili takav nalog iz Haga. Nikad nisam radio po nalozima. Takav nalog, kakav su oni dobili, nikad ne bih prihvatio. ûle su se i kletve, ~ak i na tu|u decu i unu~ad. Kako ste se tada ose}ali? Prve kletve je, na konferenciji za {tampu, izrekla Vjerica Radeta. Volim u Skup{tini o{tru raspravu, dijalog, izno{ewe ~iwenica, ali ne i galamu i nekulturu. Kad su sa govornice izre~ene te kletve, nisam bio u skup{tinskoj sali, radio sam ne{to za odbranu dr [e{eqa, ali sam ih ~uo. Razmi{qao sam koliko }e to negativnih poena doneti SRS. A, onda sam uve~e od Vojislava [e{eqa ~uo pohvale za to {to je izgovoreno, da je to izvanredno ura|eno. Ne}u da kaèm koja je od te dve ène dobila vi{e, a koja mawe pohvala. Vu~i} je uvek bio najspremniji da kaè dr [e{equ druga213
~ije mi{qewe. Rekao mu je da se sa tim ne slaè, da }e to imati velike posledice, da to nije dobro. Vu~i} prati i kako reaguje javnost. A gra|ani su, od prvog do posledweg, reagovali negativno. Da li je ta~no da su kletve bile upu}ene i zameniku predsednika SRS i wegovoj porodici? U prvi mah, iskreno, nisam to tako protuma~io. Ali, kad sam to shvatio, bio sam zaprepa{}en i ogor~en. Odmah sam to povezao sa paralelnim vezama, o kojima sam govorio. Ogromna je gre{ka dr [e{eqa {to je zvao pojedince. Sa sve tri ove gospo|e je komunicirao sve vreme. One su dobijale instrukcije. Vas nisu kleli, ali su vas nazvali izdajnikom. To vi{e govori o wima, nego o meni. Nikad ih ne}u nazivati izdajnicima, iako kaù da sam francuski {pijun. Morali bi da objasne kako sam to do ju~e bio general, legenda, veliki heroj, a danas sam, kao i Nikoli}, najve}i izdajnik. Ostavku na sve strana~ke funkcije je, posle sastanka COU, podneo Igor Mirovi}, prvi radikal Novog Sada. Da li ste to o~ekivali? Da. On je s nama napustio i sastanak COU i uve~e podneo ostavku. Sa wim je iz SRS oti{ao i jedan broj qudi koji }e osnovati odborni~ki klub u Novom Sadu. Mnoge je iznenadilo {to je Jorgovanka Tabakovi} pre{la u tabor Nikoli}a. Onda oni ne poznaju Jorgovanku Tabakovi}. Ona misli svojom glavom. Nijednog sekunda nije bila u dilemi. Tada se nalazila slu`beno u inostranstvu, u jednoj skup{tinskoj delegaciji. Odmah joj je bilo jasno da treba da ostane uz Nikoli}a. Mnogi analiti~ari kaù da je odlaskom Nikoli}a SRS-u zadat zavr{ni udarac, ali i da od stava Aleksandra Vu~i}a zavisi da li }e to biti Pirova pobeda. On se, me|utim, jo{ nije oglasio o de{avawima u stranci. [ta vam to govori? SRS ima stotine hiqada pravih patriota, izvanrednih, po{tenih qudi. Sada su i oni dovedeni u dilemu. Veliki broj divnih qudi }e ostati u SRS sa ovom grupom, zato {to podràvaju dr [e{eqa. I ja ga podràvam. Jer, wegova `rtva u Hagu je ogromna, najve}a, za sve nas nezamislivo velika. Voleo bih da se {to pre vrati. Sve bih u~inio, {to je u mojoj mo}i, da se vrati. Jer, jedino on moè da spasi SRS. Niste odgovorili na pitawe. Da ga preformuli{emo: {ta mislite, moè li Aleksandar Vu~i} da bude u SRS kojom rukovode Dragan Todorovi} i Vjerica Radeta? Razgovarao sam sa Vu~i}em. Isto to pitawe je i on meni postavio. Kaè: Da li ti mene, Boò, vidi{ sa Draganom Todorovi}em i Vjericom Radetom? Rekao sam mu da ne treba ni{ta vi{e da mi kaè. Jedni kaù da Vu~i} taktizira, kupuje vreme, a drugi da mu, kao velikom emotivcu, vrlo te{ko pada sve {to se sada de{ava u SRS. [ta vi mislite?
214
Ne, sigurno ne taktizira. Upravo se radi o emocijama. I ja sam, iskreno, veliki emotivac. I u ratu sam bio takav, àlio sam svakog svog vojnika, za svakim sam suzu pustio. Ne volim {to sam takav. Voleo bih da sam kao Dragan Todorovi}, kome ni{ta ne zna~i SRS, jer nijedan korak nije u~inio da sa~uva stranku sa svim qudima. Da je bar poku{ao. Zbog toga ga osu|ujem, ali mu èlim da uspe{no vodi stranku. Aleksandar Vu~i} je u~io politiku od dr [e{eqa, dugo godina su zajedno, kumovi su. [e{eq je u wemu video drugi oslonac, dok je u Hagu. Za sve {to je trebalo, tu je bio Vu~i}. Imenovao ga je i za vo|u tima za wegovu odbranu. Ali, siguran sam da Vu~i} ne opravdava to {to se u posledwe vreme de{ava i na~in na koji je Voja rukovodio strankom, kako i neke wegove posledwe odluke. Shvatite, Vu~i}u je izuzetno te{ko. Verujemo. Ali, {ta mislite, kome }e se jatu prikloniti? Ili }e uraditi ne{to drugo? Siguran sam da }e dati ostavku na mesto generalnog sekretara SRS. Da je, kojim slu~ajem, Vu~i} postavqen na mesto {efa poslani~kog kluba, mislim da bi SRS bila sa~uvana. Iako se pozivaju na statut, ovde su sve statutarne norme naru{ene. Jer, prvi ~ovek SRS u zemqi je Nikoli}, a drugi Vu~i}. Todorovi} je samo predsednik Izvr{nog odbora. Posle Tomine ostavke, samo je vanredni kongres bio pravo, statutarno i demokratsko re{ewe. Za{to se nije i{lo na kongres, na ~emu je posebno insistirao Igor Mirovi}? Ne}e kongres, jer bi tamo bilo 1.500 delegata. Oni bi potpuno porazili ove {to sada misle da su vrh stranke. Posle tog kongresa vi{e ne bi postojali. Na izbor svakog ~lana COU uticali su [e{eq i Todorovi}. Ne}u da kaèm da ni Nikoli} u tome nije u~estvovao, ali je Vojina re~ bila kqu~na. Oni kaù da smo izba~eni jednoglasno, ali to nije ba{ tako. Od 101 ~lana COU, sedamdesetak je glasalo za na{e iskqu~ewe. Zvani~no je saop{teno da je za iskqu~ewe glasalo 78 ~lanova. To oni kaù. Prvo su rekli da nas je bilo 85. Sa nas 9-10 poslanika, koji smo izba~eni, sastanak je, pre glasawa, napustilo i jo{ nekoliko ~lanova COU. Ali, kod nas uop{te nije bilo dileme. Jer, COU je tako napravqena da izglasa sve {to se kaè. Da li je ta~no da su va{e biv{e kolege vr{ile pritisak na ~lanove COU, da je, ~ak, i dr [e{eq pojedine zvao iz Haga? Nemam takva saznawa, ali mislim da to nije ni bilo potrebno. Oni ta~no znaju ko misli svojom glavom, ali i mi to znamo. Oti{li smo na sastanak COU da im, posledwi put, kaèmo {ta mislimo. Oti{li smo da im kaèmo da u wima ne vidimo neprijateqe, da je ono {to su radili u ponedeqak jako ru`no, da ne treba pla{iti qude, da ne sva|aju ~lanstvo po dubini, da ne napadaju qude, ne organizuju tu~e kao u Ni{u i drugim mestima, ve} da se sve uradi civilizacijski. Iako o nama sada govore ru`ne stvari, od nas i mene to nikad ne}e ~uti. Moè se ~uti da je posle ovog sukoba spu{tena zavesa na SRS. Sla ète li se? Kako vidite budu}nost va{e biv{e stranke?
215
Ne èlim da to bude kraj SRS, èlim joj sve najboqe. Ova stranka je imala tri kqu~na ~oveka. Jedan je, naàlost, u Hagu, drugi je bio Toma Nikoli}. On je bio kohezioni faktor stranke, koji je sve mogao da pomiri, proguta i izbalansira. Motorna snaga SRS je bio Aca Vu~i}. U Novom Sadu i Vojvodini je dugo godina to bio Igor Mirovi}. Toga sada nema. @eleo bih da se {to pre tenzije spuste, posebno po dubini. O~igledno je da }e do}i do podela me|u ~lanstvom, ali to mora da pro|e bez mr`we i tu~a, kulturno. Wima je lak{e. Imaju stranku i infrastrukturu. @elim im da budu uspe{ni, a nas neka ostave na miru. Da Tomislav Nikoli} nije malo prenaglio ekspresnim osnivawem poslani~kog kluba Napred Srbijo? Bili smo na poslani~kom klubu u Zemunu. Jedna ta~ka dnevnog reda bila je glasawe za SSP. Todorovi} je rekao da je predsedni~ki kolegijum doneo odluku da se glasa protiv i da je ono {to posledwih dana ~itamo u {tampi 95 odsto la`. Mislio je da je time re{io problem. Rekao sam da qudi treba da znaju {ta je istina, ako je {tampa objavila 95 odsto laì. Bio sam na sastancima i u ~etvrtak i petak, i znam {ta je istina. Javio se Nikoli} i rekao da je do{lo do nesporazuma, objasnio za{to je dao ostavku, i naglasio da se borio za ono {to je dogovorio sa dr [e{eqem. Sastanak je trebalo da vodi Nikoli}, ali je Todorovi} seo na wegovo mesto. Pre{ao je na drugu ta~ku dnevnog reda izbor {efa poslani~kog kluba radikala. Kaè; Za {efa je predloèn Dragan Todorovi}, a za zamenika Gordana PopLazi}. Ima li neko ne{to da kaè? Pitam ga ko ga je predloìo, kad ja za to ne znam, a bio sam na svim sastancima. Kaè da ga je telefonom zvao dr [e{eq i rekao da je on novi {ef poslani~kog kluba, a Pop-Lazi}ka zamenik. Kaè mi da vaqda verujem svom predsedniku i pozvao me da do|em na kolegijum, pa da pitam [e{eqa. Rekao sam da verujem predsedniku, ali da to nije demokratski. Nikoli}a sam pitao {ta }emo da radimo. Sve {to smo probali, nije dalo rezultate. Rekao je da ne moè da dozvoli da SRS propadne. Todorovi} je relativno dobro vodio posao operativca u SRS, ali ga niko nikad nije video na mestu onog koji utvr|uje i sprovodi politiku stranke, koji predstavqa stranku. Nikoli} je, kao predsedni~ki kandidat, 3. februara 2008. godine osvojio ~ak 2,1 milion glasova. SRS je pod wegovim vodstvom najvi{e osvojila glasova i 13. maja, ~ak 1.219.436. Da li je, mo`da, dr [e{equ zasmetala popularnost Nikoli}a i Vu~i}a? Ne bih da gre{im du{u, mada mnogi kaù da je i to u pitawu. Zato i kaèm da jedino [e{eq moè, koliko-toliko, da sa~uva SRS. Sad u stranci nema lidera, ~oveka koji moè da je vodi. SRS je, ve} dugi niz godina, pojedina~no najja~a stranka. Ima oko 500.000 ~lanova. Ko }e najvi{e profitirati posle raskola? Svi koji èle da dovr{e razbijawe srpske dràve, pqa~ka{ku privatizaciju, itd., sad }e imati slabijeg protivnika. Ali, mi }emo se, onoliko koliko nas ima, èstoko boriti protiv toga. O~ekujemo da }e i SRS to raditi. Ove snage u dràvi, koje, po meni, ne misle dobro Srbiji ima}e, ipak, malo zati{je.
216
Slede}i redovni izbori su 2012. godine. [ta mislite, moète li do tada da stasate u ozbiqnu politi~ku stranku, koja }e u}i u parlament? Sada vam neki analiti~ari daju 20 odsto glasa~a SRS, a drugi kaù da Nikoli} sa Majom Gojkovi} moè da uzme i 50 odsto. Predstoji nam teàk posao pozicionirawa stranke, organizacija, izgradwa infrastrukture, itd. Ne}u da licitiram i, kao oni, kaèm da su svi na na{oj strani. Oni znaju da to nije istina. Mi sad imamo vi{e ~lanova SRS koji nas podràvaju, nego ijedna stranka. Ali, zato moramo brzo da radimo i da se organizujemo. Samo u ova dva-tri dana imao sam najmawe sto poziva od qudi koji ne pripadaju nijednog partiji, a koji èle da budu uz Tomu Nikoli}a. [to se toga ti~e, ne pla{im se. Treba samo {to pre da krenemo na posao, da po~nu da funkcioni{u op{tinski i mesni odbori. Pu{tena je bila kuloarska pri~a da je Vu~i} oti{ao na konsultacije kod [e{eqa u Hag. Todorovi} se ~ak na{alio rekao je da ga ne zove, jer ne}e da mu tro{i roming. Da li je zaista Vu~i}, ovih dana, bio u Hagu? Ne. Sve vreme je ovde, u Beogradu ili okolini. Sigurno nije bio u inostranstvu. To odgovorno tvrdim. Mo`da je bio u Crnoj Gori, koju ja ne doìvqavam kao inostranstvo. Svaki dan smo razgovarali. Zvao me kad je video koliko mi je te{ko. Govorio je da je sve to sasvim normalno. Rekao mi je: Boò, sa~ekaj, smiri se. Mnogo emotivno sve doìvqava{. Sad kad krenu da te napadaju, bi}e ti lak{e. To se i desilo. Da li }ete ostati u timu za odbranu Vojislava [e{eqa? Godinu dana nemam subotu, nedequ, ni radno vreme, jer radim na odbrani dr [e{eqa. Priveo sam to kraju. Spreman sam, bez obzira na sve, da branim dr [e{eqa. Jer, siguran sam da nijedan od ovih koji su sa wim od navodno tvrdih, izvornih radikala u mojoj oblasti ne moè da ga brani kao ja. [e{eq me je izuzetno po{tovao, kao i ja wega. Svestan sam wegove ogromne inteligencije, smatram da je jedan od najmudrijih Srba. Zato mogu samo da àlim {to nije video ~emu vode ovi postupci i paralelne informacije od qudi za koje nisam siguran da misle dobro SRS i dràvi. Spreman sam, ako me pozove, da idem u Hag, da ga branim. Ali, ne èlim vi{e da budem u tom timu, jer je on mnogo doprineo ovakvom raspletu. Nosi}ete i daqe bey sa likom dr [e{eqa? Taj bey je bio simbol. Nosio sam ga sa zadovoqstvom. Gordana Pop-Lazi} je rekla da oni koji su pre{li Nikoli}u èle smrt Vojislava [e{eqa. To je te{ka i pokvarena izjava. Uop{te se ne radi da li je neko za ili protiv [e{eqa. Ali, ipak je on inicirao da, upravo sad, krene rasplet u SRS, na ovakav na~in. Istorija }e odgovoriti za{to je to u~inio. Ovo je stvarno najgori, teàk momenat. O~ito }e nas optuìti, bilo {ta da se desi. To je nekorektno. Nemawa [arovi} je pozvao Tomislava Nikoli}a na dvo~asovni, ~ak tro~asovni TV duel. Da li }e on to prihvatiti? Do tog duela ne}e do}i. U stvari, moè do}i do TV duela, ali }e Nikoli} odrediti nekog mla|eg iz na{eg pokreta, ko je nivoa [arovi}a, da sa wim stane pred kamere. Kod takvih su~eqavawa treba voditi ra~una da qudi
217
budu istog nivoa. Da je duel zahtevao Todorovi}, mo`da bi Toma prihvatio. Uostalom, ni mi ne bismo dozvoli da Nikoli} izlazi na TV duel svakom ko ga pozove. Iz Magistrata u Zemunu najavquju da }e se, rukama i nogama, boriti da vam oduzmu poslani~ke mandate. Verujete da }e uspeti? Oni }e se boriti rukama i nogama, a mi glavom. Poku{ali su, i u ponedeqak, da se bore rukama i nogama. êkali su me ispred kancelarije u Skup{tini da me izbace, da mi ne dozvole da u|em. Osvojili su kancelariju Tome Nikoli}a, razbili kancelariju Jorgovanke Tabakovi}. Kaù da je to SRS, a ja sam im odgovorio da je to Narodna skup{tina Srbije. Ne sekiram se za na{e mandate. Ako ovako nastave, treba da razmi{qaju da li }e im gra|ani na slede}im izborima poveriti mandate. I za wih i za nas gra|ani su jedine i prave sudije. Da li je ta~no da ste, kao {to kaè, zvali Lidiju Vuki}evi} da bi je nagovorili da pre|e u va{ tabor? O Lidiji sam uvek mislio kao o lepo vaspitanoj dami. Najboqe da ostanem kod tog mi{qewa. Ta~no je da sam je, tog dana, nekoliko puta zvao. Video sam je u Skup{tini i, sa pet-{est metara, rekao da sam je zvao i pitao za{to se nije javila. Rekla je da je ku}i zaboravila mobilni telefon. Pita za{to sam je zvao. Rekao sam da nije ni{ta bitno. Na osnovu ~ega je pomislila da sam hteo da je vrbujem, ne znam. Deo gostovawa Tomislava Nikoli}a u emisiji Utisak nedeqe na TV B92, Svedok, 16. septembra 2008. godine, objavquje sa nadnaslovom Tomislav Nikoli}, {ef poslani~kog kluba Napred Srbijo, u Utisku nedeqe TV B92 i naslovom Ja sam Vu~i}ev politi~ki otac. Tekst sadrì tri antrfilea sa naslovima Vu~i}, Deli} i ja osudili kletve upu}ene Tadi}u, Nemojte tako lo{e o [e{equ... i Todorovi} zbog Mir~i}a rekao Laè{, Vojislave. Ovaj uvodni deo zvu~i potpuno uobi~ajeno, osim jednog sitnog detaqa. Kako to, odjednom, da izrazito antisrpski B92 pozove Tomislava Nikoli}a u goste? Pa naravno da su mu stajali na usluzi svi medijski resursi Srbije kako bi po~inio {to ve}u {tetu Srpskoj radikalnoj stranci i wenom predsedniku dr Vojislavu [e{equ. Kad ve} nije uspeo da stavi stranku pod svoju kontrolu, onda da joj bar {to vi{e naudi. Ali, bio je to atak na zdravu pamet i ~istu logiku gledaoca ove emisije. Yabe mu sve televizijske minute ovog sveta i sve fraze iz demago{ke {kole Aleksandra Vu~i}a, svi wegovi falsifikovani argumenti pali su u vodu pred ~iwenicom da je udario no` u le|a dr Vojislavu [e{equ u najteèm trenutku. Aleksandar Vu~i} je podneo ostavke na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci i mislim da je to saop{tio i Draganu Todorovi}u rekao je Tomislav Nikoli}, {ef poslani~ke grupe Napred Srbijo u Utisku nedeqe Oqe Be}kovi} na TV B92, gde je bio jedini gost. Nadam se da }e mi se ispuniti èqa da Vu~i} i ja zajedno formiramo novu stranku. Za{to govorite u ime Aleksandra Vu~i}a? Zar ne mislite da je na wega bio red da se oglasi i kaè za koju se opciju opredelio?
218
Red je da ja to saop{tim, red je da ja kaèm da je Vu~i} podneo ostavke, jer sam ja wegov politi~ki otac. Aleksandar Vu~i} je prepustio to meni, jer èli da pokaè koliko mu je zna~ajno da ja to izgovorim. Ne mogu da zamislim Vu~i}a kao generalnog sekretara u SRS, jer tu stranku vode qudi koji ne bi voleli da mu budu roditeqi. On ne}e da ostane u toj stranci. Pretpostavqam da su samo ~ekali da ga kona~no svrstaju u red izdajnika. I vama je trebalo da se desi da vas neke strana~ke kolege ~aste kletvama, pa da odlu~ite da ne{to promenite? To {to je izgovoreno na ra~un moje porodice bio je razlog za mene da shvatim da Vojislav [e{eq ne èli da budem vi{e wegov saradnik, ali to me nije opredelilo, niti sam izlazio u javnost. âk sam govorio da ja to nikada nikome ne bih naredio, da ja to nikada ne bih izgovorio, a da oni koji to izgovaraju govore o sebi. Mene je to glasawe o Sporazumu o pridruìvawu kona~no opredelilo. Svih ovih dana, kada govorite o Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu i povodom nekih drugih stvari, govorite da SRS, ova koja je sada ostala, nije osetila potrebe vremena. Da li verujete da su ikada bile te potrebe vremena u kome je taj re~nik bio dozvoqen? Da li va{a reforma i promena, va{a li~no, zna~i da mi vi{e nikada od vas ne}emo ~uti da je bilo ko izdajnik, da je usta{a, da je yukela? Ja moram da vam kaèm da smo se u vremenu od 1990. do mo`da 1997. svi mi tako obra}ali Slobodanu Milo{evi}u. I oni koji su danas tako fini, i koji }e verovatno od ovakve SRS jo{ dugo da trpe, pa i ja, koji }u od wih da trpim takve uvrede, nekako mislim da to za Milo{evi}a i wegovu porodicu nije uvreda. Taj manir je jako rasprostrawen u srpskom politi~kom ìvotu i dobro je da smo ga mi presekli, mislim da }e to biti povod da ga svi preseku. A ja zaista èlim... Naravno, uradili smo sve {to kaè predsednik stranke i svako je imao svoju granicu u ispuwavawu tih ciqanih re~enica koje treba da izgovori. Ali ja vam sada kaèm da na{a poslani~ka grupa i stranka koju sada formiramo vi{e nikada ne}e to da radi. Ispada da vi sada vi{e nikada ne}ete vre|ati Milo{evi}a i wegovu porodicu. Ne, ne, ne. Pri~am o bilo kome. Ja sam u principu vre|ao najvi{e Slobodana Milo{evi}a, i to najvi{e kad je bio najja~i. Ja sam mu uputio otvoreno pismo zbog kojeg bi, da je zaista bio takav kakvim su ga predstavqali, mogao i da me ubije. To je {tampano u milion primeraka i podeqeno u Srbiji. Ne{to drugo je ovde mnogo va`nije. Ve} nekoliko godina ja u svojim nastupima mewam stavove stranke, strana~ke nastupe i uz neka prekorevawa, kada se posle ispostavilo da je to bilo dobro, uvek mi je bilo odobreno da to radim. Nikada nije vr{ena analiza neke kampawe u kojoj sam u~estvovao. Ovih dana se ~ulo da vam je Vojislav [e{eq veoma zamerio {to ste rekli da ne biste ponovili ono {to ste na mitinzima govorili za Zorana \in|i}a. On je bio veoma qut {to sam rekao da to ne bih ponovio. Ali ja sam to i posle toga ponavqao. Imam i ja neki integritet.
219
Ali, istovremeno imate i integritet koji evo, to vas pitaju ovih dana: pa da, vi ste taj koji je rekao da vam nije ào {to je ubijen Slavko ]uruvija. A vi ovih dana obja{wavate nekakvu ~udnu razliku izme|u ào mi je i àlim. @ao mi je, ào, {to je ubijen, kao {to mi je ào svakog ~oveka kome oduzmu ìvot. Ja sam se prvi zalagao za ukidawe smrtne kazne, znam kako je to. Ali ne àlim Slavka ]uruviju. Pa, dozvolite da ne moram da àlim svakoga. Ima porodicu koja ga àli, ima prijateqe, ima prijateqe koji su mu vajni prijateqi a deset godina ne mogu da prona|u wegovog ubicu. Kad insistirate na tome da pravite nijanse izme|u àlim i ào mi je i kaète da to nije isto, {ta bi vam bio problem da kaète ào mi je {to sam to govorio? Onda kad sam tako govorio, tako sam i mislio. Naravno, postojala su uputstva... Na primer, ja sam morao mesec dana skoro svakog dana da govorim po tri puta za govornicom, da kaèm da je Slobodan Milo{evi} najve}i izdajnik u istoriji srpskog naroda. Za{to ste morali? Zato {to je {ef rekao da to morate da kaète? Da, ina~e si ti izdajnik u stranci. U to vreme stranka se kolebala, kome{ala, neki poslanici odstupaju, odlaze, tajne slu`be u{le u poslani~ku grupu, Vojislav [e{eq vi{e ne zna ko je ~iji, i naravno, stavqa nas na nekakve probe. I ja, kad mi to dosadi, kaèm: Do sada sam izdrào probe, vi{e nemoj da me stavqa{ na probe. Ako misli{ da to nije dovoqno, ra{~i{}avaj sa mnom. I onda prestane, ali ~ujem da je neko drugi... Ali, u ~emu je problem? Ako je sada isto tako naloìo nekim drugim osobama, kao Nata{i Jovanovi} i Gordani Pop-Lazi}, kleve}ite tri puta dnevno, za{to su oni druga~iji? Jeste, ali tada su zaista bile druge okolnosti. Milo{evi} je izdao Krajinu, izdao Republiku Srpsku, sve je bilo u haosu, u paklu. Opomiwali smo ga da se spremaju za Kosovo i Metohiju, a on se bavio ~istkama u SRS. Ovog ~asa SRS uop{te nije na udaru, nijedan wen poslanik. Evo, odustala je stranka da istraì ko nas je pretukao posle mitinga, vi{e niko to ne pomiwe. Dok sam ja vodio poslani~ku grupu, ja sam mogao da insistiram na tome, da idem skoro do opstrukcije, ali bez opstrukcije jer je predsednik tako rekao. Sada to vi{e niko ne pomiwe. Na konferenciji za {tampu govore o meni, a {to ne govore o Ranku Pani}u? To je sada vaqda mnogo va`nije nego govoriti o meni. Ako vi danas govorite da su vas najvi{e vre|ali i povredili oni koji su vam, kako vi kaète, iz srca ispali, koje ste vi uzgajali i napravili radikalima, da li ste ih onda vi tome nau~ili? Da li ste ih vi nau~ili da nema ni{ta jednostavnije nego da, istog dana kada neko ne poslu{a naredbu Vojislava [e{eqa, da se kaè izdajnik? Da li ste ih vi nau~ili da zapu{e nos kad pro|e general Deli} pored wih i kaù: Smrdi izdajnik. I ono {to oni pomiwu da ste vi rekli kad je jedan poslanik oti{ao kod Kari}a pa on se zakleo u crkvi, a sad wegova porodica nek razmi{qa {ta }e im se desiti.
220
Tako je. Nisam ih tako u~io. Ja i sad kaèm da Bog sve vidi i sve ka`wava. I nisam ja taj koji }e da kaè koga on treba da kazni i kako. Ja sam to rekao u vezi kletvi upu}enih Borisu Tadi}u. Ja sam prvi iza{ao za govornicu i rekao: Neka pazi {ta radi. Ko izda Kosovo i Metohiju, pa Bog sve vidi, pa Bog sve zna, Bog }e sve da ka`wava. To je od mene bilo dovoqno, to je trebalo i oni da kaù, da ne idu daqe. A {to su oti{li daqe, to je wihov problem. A ako to isto budu radili poslanici u va{oj novoj stranci? Pa znate kako su to normalni i smireni qudi. Oni èle normalnu i smirenu Srbiju, èle da vi{e niko ni sa kim ne ratuje. @ele da svako dete koje u Srbiji ìvi ne zavisi od promene vlasti. @ele da se vlasti ne mewaju zato da bi ratovali po ulicama, nego da se vlasti mewaju samo da bi deca ìvela boqe. Kletva boli, ali to ne moè biti razlog da se qudi tuku po ulicama. Meni je ào zbog nekoliko qudi u stranci, ne}u re}i ko su, ali oni znaju. Nekad su li~na prijateqstva razlog da ~ovek ne napusti stranku, ali mi smo ve} i tamo bili prepoznatqivi. Tamo meni, ni generalu Deli}u, ni Miletu Poskurici nije moglo da se desi da se pona{amo kao {to je krenuo neki talas u SRS pre mesec-dva, talas koji nisam mogao da prepoznam. Neki nalozi su stizali odre|enim qudima, ja sam to video iz nastupa, ali ne znam {ta se de{ava. Kome je èqa bila da rasturi stranku? Meni? Pa ja nisam vodio kampawu u Vojvodini za drugi krug parlamentarnih izbora za poslanike Skup{tine Vojvodine. Posle prvog kruga, pred deset qudi upozorio sam Vojislava [e{eqa: Za{to nema kampawe za drugi krug? Pitao me je otkud ja znam da nema kampawe. Rekao sam mu: Pa nema, ~im mene niko nije pozvao za drugi krug kampawe. Da ne odem ni na jednu televiziju, miting, da ne pro{etam Novim Sadom. Ko onda vodi tamo kampawu? Ko je tamo prepoznatqiviji od mene? On mi je rekao da je mo`da personalizovana kampawa. Sad je tamo neki kandidat za poslanika dovoqno jaka persona da bez Nikoli}a ide u kampawu?! [ta }u onda ja tu? Neka do|e neko drugi da bude zamenik predsednika, ali mora da ide u kampawu za svakog odbornika, a ne za poslanika. Vi ste od gra|ana Srbije krili tu tehnologiju da, kad se neko ne slaè, da }e biti naru~eno da se potuku? Ne, to nikada nije tako re{avano. Kako nije? Sada kaète da je tako re{avano. Pa sada je druga situacija. Sporadi~ni slu~ajevi odlazaka iz stranke su strana~ki slu~ajevi. Ni u jednoj stranci ne}ete saznati {ta se de{ava, kako predsednik vodi stranku. Ovih dana kada vama va{i doju~era{wi prijateqi kaù da ste izdajnik, da ste engleski {pijun, da ste francuski {pijun, da se druìte sa tajkunima, a vi kaète ja nisam glasao za SSP zato {to znam {ta ti mozgovi mogu da smisle, onda kaète da, kad se jedan politi~ar okrpi time da je izdajnik i strani pla}enik i tajkun, da ne moè da se opere. Zna~i, to su metode koje ste i vi koristili u te ~etiri godine? Prema kome? Ne kaù meni biv{e strana~ke kolege da sam izdao Srbiju, oni kaù da sam izdao stranku. Mada su rekli da sam engleski {pijun,
221
to sam vaqda postao u ovih nekoliko dana. Mo`da sam ih nau~io da ne budu nepismeni kao ja. Zar mislite da sam ja nekoga nau~io da se tu~e po ulicama? A kad sam ja na nekoga podigao ton? Za{to kaète da znate {ta takvi mozgovi mogu da smisle? Kad su se ti mozgovi promenili? Ne}e se nikada promeniti. Ovo je bila dobra prilika. Do sada sam ja to vodio tako da vi to ne osetite. U posledwih nekoliko meseci ja i ne vodim tu stranku i ta~no se ose}a potpuno druga~iji nastup. Ne mogu da ih umolim da si|u sa govornice. Pa ko sam onda ja? Stranka je izvanredno funkcionisala dok je Vojislav [e{eq ~inio jedinu stvar me|u svim politi~arima u ovoj zemqi. Kongres je izabrao mene kao zamenika, tako da sam bio potpuno autonoman od Vojislava [e{eqa, nije morao da prenosi na mene predsedni~ka ovla{}ewa niti je na to imao pravo. Kad je po{ao u Hag, stranka je Statutom odredila da ga ja zamewujem zato {to me je izabrao kongres. Predsednika koga je izabrao kongres moè da zameni samo neko koga je izabrao kongres. Danas Dragan Todorovi} kaè da ima predsedni~ka ovla{}ewa. Ne znam kako. Sad je Vojislav [e{eq preneo svoja ovla{}ewa na Todorovi}a. Pa {to nam onda pi{e pisma kao predsednik stranke, {to to ne radi Todorovi}? Ili ta ovla{}ewa tr~e iz Haga u Beograd i iz Beograda u Hag? Ja to nisam hteo tako da radim. U maju sam ga pitao da li je mogu}e da ja vodim stranku onako kako ja mislim, a da me on pozove svaki put i kaè mi da ne{to nisam uradio kako treba. Rekao mi je da ne moè. Pitao sam ga: Pa, kako onda da je vodim, Vojislave? Ja nisam neka lutka, figura, ja to nisam nikad bio. [ta se zapravo dogodilo? Vojislav [e{eq nije odobrio analizu izbornih rezultata. Potom su usledile neke izjave sa kojima se ja ba{ i nisam slagao. Na primer, da je Zvezdan Jovanovi} ravan Gavrilu Principu, da nikada ne}emo u}i u EU, da nikada ne}emo u}i u koaliciju sa Ko{tunicom i Tadi}em. Bilo je vi{e takvih tempiranih izjava dva-tri dana pred izbore. Je l mislite da je to smi{qeno radio da bi vam uzeo glasove? Ja ne bih odmagao svojoj stranci, barem ne u kampawi. @eleo bih da ostvari {to ve}i i {to boqi rezultat. I uvek mi se ~inilo da {to vi{e glasova osvojimo, da on ima sve vi{e otpora prema na~inu na koji vodim stranku. I analiti~ari su sve to vreme govorili da SRS ne èli vlast. Ne, ja sam uvek govorio da mi èlimo vlast. Ja sam èleo da vladam. Ali, [e{eq onda nije èleo da vi vladate? Ako kaète svojim qudima kako }ete ~ekati da vi{e od 50 odsto naroda glasa za nas, zna~i da vi nikada ne}ete vladati. Sad je postala druga~ija situacija, Srbija }e biti zemqa normalnih i pristojnih qudi. Do sad je bilo mnogo nepristojnosti. Istorijska je odgovornost Borisa Tadi}a {to je na listu stavio G17 plus, a onda im poverio pola Srbije. To je vlada bez koncepta. Va{ jedini stav je da ne}ete u}i u tu vladu pre izbora? Tako je.
222
Mnogo se govori ovih dana i o [e{eqevom pismu, u kojem vas optuùje da ste uzeli pare od Mi{kovi}a i Beka. Uradio sam to po wegovim zamislima. Ponekad imam dilemu, neke razgovore smo vodili samo on i ja, i on mi je govorio {ta da uradim po wegovom nalogu. Sad imam dilemu, da li bi mogao da me napadne da sam izmislio ne{to {to mi je on rekao. Na svu sre}u, za krupna pitawa, za ona pitawa koja su nas potpuno razdvojila, ja imam u stranci zapisnike kojima je prisustvovalo vi{e od 20 qudi. U tim zapisnicima [e{eq kaè: Traìte novac na sve strane, nemojte da zastanete u kampawi. I stranka zna koliko ra~una nismo platili u kampawi, koliko smo kredita uzeli, a za neke od wih sam rekao da vi{e ne postoje. Da li to zna~i da ste vi i{li kod Mi{kovi}a i kod Beka, jer vam je [e{eq rekao da uzmete pare? Jeste li i{li samo da traìte pare, ili ste ih i dobijali? To zna~i da sam se ja ~uo sa desetak qudi, od kojih nam je neko platio bilbord, neko neku TV emisiju. Nama novac nije trebao. Od Mi{kovi}a i Beka sam ~uo posle izbora u kurtoaznom razgovoru, oni su sve u~inili da Tadi} pobedi na izborima, da formira vladu i gradsku vlast. Optuìvali su me {to sam se ~uo sa Tadi}em. Pri tome sam svaki razgovor prijavio Vojislavu. Pa, ko }e sa wim da kontaktira, ne}e vaqda neko od strana~kih ~inovnika? Uostalom, i Vojislav [e{eq je nekada komunicirao sa Slobodanom Milo{evi}em i to u vreme kada smo bili u prili~no zategnutim odnosima. Znao sam da se oni tad dogovaraju kako da spasu Srbiju. Srbija je uvek u nekoj opasnosti. Ne daj boè da Srbija opet bude u opasnosti. [ta da tad kaèm Tadi}u? Ba{ me briga, ima{ svoju vladu? To se od mene ne o~ekuje. Kad je, koliko letos, Vjerica Radeta zatirala seme Borisu Tadi}u, niste razumeli da je to stvarno ne{to {to... Nije da nisam razumeo. Pa {to onda niste rekli? Nisam izlazio u javnost ni za svoju decu. Ali kad je to izgovoreno, ja sam reagovao, Boìdar Deli} je reagovao, Aleksandar Vu~i} najo{trije. Na tom sastanku na kome je Vojislav [e{eq hvalio ove dame iz SRS, koje su Tadi}u prokliwale porod, i kad su reagovali sutradan mediji i Srpska pravoslavna crkva, sutra uve~e je Vojislav [e{eq izgovorio ono {to danas izgovara Gordana Pop-Lazi}. Rekao je: Jeste li videli, to ga najvi{e boli. Ali je Vu~i} stvarno èstoko reagovao. Rekao je: Nemojte, predsedni~e, da pravimo `rtvu od Borisa Tadi}a. Srbija }e po~eti da ga voli zato {to }e da postane `rtva. On to nije shvatio, pa mu se u~inilo da je malo, i onda je krenuo i na moju porodicu, ali ja o tome ne}u da govorim niti me je to opredeqivalo. Pitao sam Vjericu Radetu za{to mi je klela unuke. Ona je rekla: Tako mi je rekao predsednik. Pitao sam: Je l mora{ da uradi{ sve {to kaè predsednik?, a ona mi je rekla: Moram. Rekao sam da ja ne moram. Kaète: ko danas èli da se neko tu~e u Srbiji. Ali, vi tako|e izjavqujete da je Vojislav [e{eq taj koji ne samo da pi{e kletve i smi{qa tu vrstu govora, nego nare|uje i tu~e po op{tinskim odborima?
223
Ali, to {to se radi je besmisleno. Vi ste govorili da je taj ~ovek najve}i intelektualac i da }ete u~iti od wega celog ìvota. Pa, zar intelektualac pi{e kletve, naru~uje tu~e? Nemojte tako lo{e da govorite o wemu. On verovatno ose}a da mu je neko udario na stranku i da ho}e da mu otme stranku. Hag je Hag. Ja ne znam kako ga izve{tavaju. On sa mnom ne komunicira ve} nekoliko meseci, sa drugim qudima komunicira i ja sam te qude upozoravao: Pazite {ta mu pri~ate, ako ve} ne pri~a sa mnom, pazite vi {ta mu pri~ate. To su za mene nepoznati qudi, pojavili su se u stranci pre godinu-dve, danas su kod Vojislava [e{eqa na najva`nijim funkcijama. Wih nikad niko ne}e izabrati za najva`nije funkcije, a moraju sad po diktatu da diù ruke. Ko zna {ta oni wemu govore ako on to ose}a kao napad na stranku. U stawu je da je brani fizi~ki. A ja sad kaèm svima, i srpskim radikalima i onima koji to vi{e ne èle da budu: nama wihove prostorije uop{te nisu potrebne, nama ne trebaju wihovi pe~ati, wihova evidencija ~lanstva. Mi ne otimamo SRS. Mi smo hteli da to re{imo kongresom. Nisu dali, ne po{tuju Statut pravi}emo novu stranku, bez wih. Ali ako svi op{tinski odbori odlu~e da ostanu sa nama, ako svi odbornici odlu~e, i ako se pojavi ~ovek koga je Dragan Todorovi} pre tri meseca iskqu~io iz stranke, odnosno iskqu~ila ga je Centralna uprava, ali je Dragan Todorovi} potpuno bio ube|en da je ~ovek kriminalac, prezentovani su mu dokazi i ja sam ga ~uo kad je rekao Vojislavu ili on iz stranke ili ja, pa je sad taj ~ovek poslat od strane Todorovi}a da preuzme stranku, onda ja ne razumem u kakvom se haosu Dragan Todorovi} danas nalazi. Ako je to uzrok za sukobe i sva|e, ja i sada koristim priliku da pozovem sve qude koji ne mogu da izdrè u SRS da se ni na koji na~in ne bore. Vi ste izdràvali tu vrstu maltretirawa najmawe pet godina unazad. Druga~iji je odnos kada je Vojislav [e{eq tu, i ja bih voleo da se on vrati i da vodi tu stranku, od we bi ne{to bilo. Ovako, te{ko. Druga~ije je kad je on predsednik a ja zamenik, i kada je on tu. Tad je sve u wegovim rukama, on odlu~uje. Ja wemu nikada nisam zamerio {to je neku odluku doneo sam. Pa ko to prigovara predsedniku stranke? Izbori pokaù da li je bio u pravu ili nije. On je mene dugo, mo`da skoro ~etiri godine, pustio da vodim SRS i imali smo uspeha. Ne znam gde bi mogao da mi prona|e ideolo{ku gre{ku, programsku gre{ku. Zamerili su mi da sam previ{e govorio ja, pa ja. Ne znam, mo`da me je to i hvatalo u tim kampawama, ali svi dobro znaju da ja nisam diktator, da sve probleme u stranci re{avam tako da niko nije iza{ao qut iz moje kancelarije, da je svako dobio podr{ku, pomo}, pa kad se ustanovi da nije dobar, neka rade strana~ki organi... Analiti~ari kaù da je sve puklo na sujeti i da je vas uvredio wegov predlog da Vojislav Ko{tunica bude mandatar. To je teza Vojislava [e{eqa koju je on lansirao kod nekih qudi i po ku{ao meni da je lansira u Hagu. Rekao mi je: Tvoja sujeta }e da upropasti Srbiju da ne napravimo vladu. Rekao sam mu: Ja uop{te nisam sujetan, Vojislave. Ali neprirodno je da ja iz medija saznam da ti razgovara{ sa Ko{tunicom o sastavu vlade, da ja saznam od Ivice Da~i}a da si ga zvao i re224
kao mu da vi{e ne kontaktira sa mnom oko pregovora nego iskqu~ivo sa tobom. Tek posle toga, ti meni kaè{ da }u ja biti predsednik Skup{tine. A {to bih bio predsednik Skup{tine? Ne}u da budem ni u vladi ni predsednik Skup{tine. Pa mi smo izvukli taj izborni rezultat koji donosi koaliciju za sastavqawe vlade i da mi budemo na funkciji predsednika Skup{tine! Pa da li je to normalno? Mnogo ozbiqno smo i Dragan Todorovi} i ja razgovarali sa [e{eqem u Hagu. Svako je izneo svoje probleme. Za{to je tada Todorovi} rekao [e{equ da je laòv? Zato {to ga je slagao za funkciju Milorada Mir~i}a. Mir~i} je trebalo da organizuje izborni {tab u Vojvodini, da bude koordinator tog {taba, ali je [e{eqevom odlukom izabran da bude predsednik za Vojvodinu. Mi nemamo organizaciju stranke u Vojvodini. Dragan Todorovi} je, kao predsednik Izvr{nog odbora stranke, predsednik svih odbora u Vojvodini. Odjednom su odbori bili zbuweni kome da se obrate, jer Mir~i} preuzima stranku u Vojvodini. Niko ni{ta ne pita Todorovi}a. Kad smo u Hagu o tome razgovarali sa Vojislavom, Dragan mu kaè: Laè{, Vojislave. SRS se predstavqala kao stranka koja po{tuje najboqe tradicije, pod koje spadaju moral, kumstvo, po{tovawe, autoritet. Kako to onda da je jedan Todorovi} mirno mogao da kaè jednom [e{equ: Laè{, Vojislave? Rekao bi mu on to na druga~iji na~in, ali to je bilo najboqe vreme u stranci, kad smo jedni drugima otvoreno govorili {ta ne vaqa. To je bilo idealno vreme. Onda su do{li qudi koji nisu sa nama proveli 18 godina, koji su zaustavili tu komunikaciju. Pa {to da mu ne kaè da laè? Kad moète jedan drugome tako da kaète i kad moète me|usobno da se laète, za{to onda ne biste mogli da laète i celu Srbiju? Da otvorimo kwigu gra|ana Srbije koji nikada nisu slagali, vi biste bili jedino ime i prezime. Pisalo bi Oqa Be}kovi} i vi{e niko. Ja nisam sreo gra|anina Srbije koji nikada ni{ta nije slagao. Laì se uvek otkrivaju. Ako je la` krupna, onda on vi{e u narodu ne vredi ni{ta, a ako je sitna onda pro|e. Pa zar i me|u kumovima? Kod nas u [umadiji kumovi ~ak i ne idu ku}i jedan kod drugog. Kum je sve, to nije svakodnevni prijateq. Ja sam to uvek izbegavao, ja svoje prijateqe u stranci nikada nisam okumio. Imam svoje staro kumstvo i gotovo. Ovo pomodarstvo sa kumovima je jako lo{e i lo{e se zavr{ava. A ne moète ~oveka ni da odbijete. Ja ni od koga ne traìm da mi bude kum, ali kad me qudi zamole, a posebno kad me zamoli najboqi prijateq, kako da odbijem? Ni sada ne bih ponovo odbio. A da li biste ponovili ono {to ste rekli u kampawi, da biste mu dali mesto mandatara u novoj vladi? Ja vi{e ne}u mati prilike sa wim ni da razgovaram, a kamoli da mu dajem mandat. Pod naznakom Eksluzivno, Svedok, 16. septembra 2008. godine, objavquje tekst Vladana Dini}a o Aleksandru Vu~i}u, biv{em generalnom sekretaru, pod naslovom Vratio sam Srpskoj radikalnoj stranci mandat odbornika u Skup{tini grada Beograda.
225
Ovo Vu~i}evo vra}awe mandata treba posmatrati u svetlu wegovog prethodnog hvalisawa {irokim spektrom wegovih velikih poslova i zavidnim materijalnim blagostawem. U danima koji su sledili Vu~i} je bio glavni inspirator, organizator i koordinator otima~ine odborni~kih mesta u mnogim op{tinama, pa i u Skup{tini grada Beograda. Ta~no je, podneo sam ostavku na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci, a vratio sam radikalima i mandat odbornika u Skup{tini grada Beograda, rekao nam je Aleksandar Vu~i}. Jedan od najtalentovanijih politi~ara mla|e generacije na srpskoj politi~koj sceni nije se opredelio ni za jednu su~eqenu stranu. Ni za [e{eqa. Ni za Tomu Nikoli}a, zasad. Dakle, sva medijska svojatawa mladog, ali iskusnog politi~kog vuka nisu ta~na, jer on, kako nam je rekao, nije ni{ta presekao, niti je kome {ta obe}ao, ali je kristalno jasno, posle bezo~nog napada potpredsednika Srpske radikalne stranke Gordane Pop-Lazi}, da mu vi{e nema mesta me|u radikalima. Ve} vi{e od nedequ dana, ina~e, vr{i se putem probranih, mahom proùtih medija, pritisak na Aleksandra Vu~i}a, da je to, ve} po mnogo ~emu, postalo neukusno. A koliko je va`no za pojedine stranke na koju }e stranu Aleksandar Vu~i}, svedo~i i nestvarna ~iwenica da je tokom subote i nedeqe jedna beogradska novinska agencija raspisala svojevrsnu poternicu i nagradu (u evrima), istina dosta skromniju nego {to se nudi za locirawe generala Ratka Mladi}a, novinaru koji prona|e Aleksandra Vu~i}a i iskam~i neku izjavicu. Nagradu niko nije osvojio, jer je, samo iz te agencije, bar 30 novinara zivkalo Vu~i}a, dok ih on sam nije preduhitrio, oglasiv{i se kratkom izjavom, posredstvom Bete, odgovaraju}i na optu`be Gordane Pop Lazi}. Qudsku dramu popularnog beogradskog i srpskog politi~ara oko rastakawa najja~e stranke u Srbiji, i posledwih doga|aja u SRS, neki mediji, po nalogu svojih gazdi mentora, poku{ali su da iskoriste, bezo~no prozivaju}i Vu~i}a za interese nekog tre}e, da se izjasni. Dakle, ne ni za SRS, ni za otcepqenog Tomislava Nikoli}a, a ni u korist samog, sad ve} biv{eg generalnog sekretara Srpske radikalne stranke. Ne upu{taju}i se u komentarisawe odluke Aleksandra Vu~i}a da podnese ostavku na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci, jer svaka ostavka je pre svega li~ni ~in svakog ~oveka od digniteta, poku{a}u da dam svoje vi|ewe i odgovor na pitawe: za{to je va`no gde }e Aleksandar Vu~i}? Pre svega, svima je jasno da }e Srpska radikalna stranka, ukoliko Vu~i} vi{e ne bude ~lan te stranke, doìveti jo{ jedan {okantni udar, a mogu}e je da bi eventualni odlazak, posle Tomislava Nikoli}a, i Aleksandra Vu~i}a izazvao novi talas odlazaka qudi iz SRS. Jasno je tako|e, da je SRS odlukom Vu~i}a da ne bude narodni poslanik, bila veoma retori~ki oslabqena u Skup{tini Srbije, a da je vladaju}oj ko226
aliciji pao kamen sa srca, kad nisu morali da brinu da li }e se na}i na ni{anu diskusija i replika visprenog Aleksandra Vu~i}a. Jo{ vidqivije je, verujem da je i najve}em politi~kom analfabeti jasno koliko bi dobila stranka kojoj bi, eventualno, pristupio Aleksandar Vu~i}, pa, iz tog ugla gledano, jasna je i èqa Tomislava Nikoli}a da Vu~i} bude s wim, a ne protiv wega. Uz to, oni koji znaju Vu~i}a, qudski mogu da shvate {ta se doga|alo u wegovoj du{i, jer je on svim svojim bi}em bio za to da se SRS ne cepa, ne deli i ne rasta~e. Bezobzirne prozivke, osuda }utawa jednog od vode}ih qudi najja~e politi~ke stranke Srbije, kriju u sebi pre svega zlu nameru, a ne brigu o politi~koj budu}nosti talentovanog i perspektivnog politi~ara Aleksandra Vu~i}a. Zapravo, mnogi koji se sad brinu za Vu~i}a, najsretniji bi bili kad bi on definitivno i zauvek rekao zbogom politici i preselio se u politi~ku penziju. Koliko znam Aleksandra Vu~i}a, a mislim da poznajem dobro tog mladog ~oveka, nade }e im se izjaloviti. Dakle, uveren sam da }e za jedno petnaest do mesec dana Vu~i} opet biti na politi~koj sceni i vetrometini, ali sada ja~i za dva debela i te{ka iskustva. Prvo, kada je od socijalista prevaren oko izbora gradona~elnika Beograda i sad kad se, poput cunamija, sve ovo izdoga|alo u Srpskoj radikalnoj stranci. Jer, za razliku od mnogih politi~ara, koji smatraju da je u politici sve dozvoqeno, Vu~i} u sebi ima i one moralne ograde, koje, ako ih ~ovek po{tuje, mnogo ko{taju, a malo donose. Iako je jasno da iza napada Gordane Pop-Lazi} stoji ne~ija komanda, od Vu~i}a, uveren sam, nikada ne}e da se ~uje napad na SRS, ili na lidera te stranke dr Vojislava [e{eqa. Ali, jasno je svima, tako|e, da Vu~i} nije momak koji }e sve da pre}uti, pa bi bilo dobro da se, ipak, pre napada na wega, dobro promisli. Jer svaka kontra ima i rekontru, a Vu~i} ima i znawa i srca da odgovori. Dakle, danas, u ponedeqak ujutro, kad zakqu~ujemo ovaj broj, istina o Aleksandru Vu~i}u glasi: podneo je ostavku na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci, vratio je radikalima mandat odbornika u Skup{tini grada Beograda ({to ba{ i nije morao, jer ti kojima ga je vratio nisu ni malo zaslu`ni) i jo{ nije odlu~io gde }e i s kim }e. Tako|e, jasno je da Vu~i}, politi~ar po afinitetu, koji je ve} punih 13 godina u ìì politi~kih zbivawa na ovim prostorima, vrstan pravnik, ne}e dugo biti po strani. Mo`da bih mogao da pogodim i gde }e. Ne bavim se pri~ama po sistemu moj izvor i javqa mi se, ali ube|en sam da }e Vu~i} uskoro, opet, u politi~ku arenu Srbije. Tako|e, ube|en sam da, bar zasad, on ne}e da formira svoju politi~ku stranku! Ne zato {to ne bi mogao, ve} zato {to shvata da bi to jo{ vi{e iseckalo Srpsku radikalnu stranku, wegovu prvu i dosad jedinu politi~ku qubav, a mo`da bi odvukao i brojne pristalice dr Vojislava [e{eqa ili Tomislava Nikoli}a.
227
Zna to Vu~i} odli~no, a to se sad i po pona{awu [e{eqa i Nikoli}a jasno vidi i ose}a. Mo`da, zato, moè da se konstatuje: Aleksandar Vu~i} vi{e nije potreban dr Vojislavu [e{equ, ~ak ni Tomislavu Nikoli}u, ali je potreban politi~koj sceni Srbije, koja je ve} pomalo umorna od izan|alih faca i lidera, a uostalom, na mla|ima svet ostaje. U svemu, pa i u politici. Kurir, 16. septembra 2008. godine, objavquje tekst koji sadrì jednu potpuno neistinitu izjavu Tomislava Nikoli}a, sra~unatu ne samo da nanese {tetu ugledu Srpske radikalne stranke, nego da se na wu obru{e sve mogu}e Tadi}eve i Dinki}eve inspekcije. Naslov teksta je Pare tajkuna za sve kampawe: Lider poslani~kog kluba Napred Srbijo Tomislav Nikoli} izazvao je pravu buru kada je potvrdio da su dva najmo}nija srpska tajkuna Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko finansirali SRS! Odgovaraju}i na optu`be da je u slu`bi oligarha Mi{kovi}a i Beka, koje je Vojislav [e{eq naveo u pismu, on kaè da je lider radikala pred dvadeset qudi naloìo da se od svih bogatih qudi traè sredstva i da se ne zaostaje u kampawi. Vlasnik kompanije Delta Miroslav Mi{kovi} i biznismen Milan Beko finansirali su jednu emisiju na B92 i jedno iznajmqivawe prevoza u kampawi za majske izbore rekao je Nikoli} u Utisku nedeqe. On je otkrio i da su drugi biznismeni, poput Peconija, Milije Babovi}a i Miodraga Kosti}a, ~inili finansijske usluge SRS i naglasio da svi tajkuni finansiraju sve stranke u Srbiji. Od nas mogu da o~ekuju da im vratimo, a od nekih koji su na vlasti mogu da traè, i u tome je razlika. Ja se tim qudima ~udim i tu emisiju {to su nam platili rekao je Nikoli} i naveo da se sa Mi{kovi}em i Bekom ~uo jednom u kurtoaznom razgovoru posle izbora. Aleksandar Vu~i} tvrdi da su navedeni sponzori vi{e novca dali DSu i SPS-u, dok je Dragan Todorovi} kazao samo da bi trebalo izvu}i zakqu~ke iz pisma Vojislava [e{eqa. Funkcioner SPS-a Branko Ruì} kaè da je potpuno legitimno da poslovni qudi imaju svoje interese i da lobiraju, ali da ne mogu da vode dràvnu politiku. [to se SPS ti~e, i vrapci na grani znaju da su sva sredstva koja smo dobijali od donatora u zakonskim okvirima i da smo to uredno prijavili skup{tinskom Odboru za finansije kaè Ruì}. Ostale stranke se groze na pitawe o finansijerima. Nada Kolunyija, funkcionerka DS, odbila je da komentari{e Nikoli}evu izjavu da tajkuni finansiraju sve stranke. Ostavka Aleksandra Vu~i}a na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci tema je teksta koji donosi Pres, 16. septembra 2008. godine, sa naslovom Dosta politike, idem na berzu! i podnaslovom Aleksandar Vu~i} podneo ostavku na sve funkcije u SRS-u i najavio da }e se na neko vreme povu}i iz politike, planira da se bavi berzanskim poslovima ili da razvija porodi~ni biznis. Unutar teksta su dva antrfilea, sa naslovima
228
Dvojac Nikoli}Vu~i} ostaje i Skandal: Vu~i}u prete seks-aferom, nude kompromituju}e snimke. Ono {to je Pres danima najavqivao pokazalo se ta~nim: generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vu~i} podneo je ostavku na sve funkcije u stranci i povukao se iz politi~kog ìvota. Vu~i} je ispred Skup{tine Beograda izjavio da se privremeno povla~i iz javnog ìvota, najavio da }e se baviti privatnim biznisom, ali nije iskqu~io povratak u politiku. Vu~i} se ju~e oko 15 sati parkirao ispred zgrade Predsedni{tva Srbije, pro{etao do Starog dvora, gde se nalazi sedi{te gradona~elnika Beograda, i kona~no stao pred novinare. Prethodnih nekoliko dana }utao sam, nadaju}i se da moè biti postignut dogovor dve struje u Srpskoj radikalnoj stranci. Ali, zbog stawa u SRS-u podnosim ostavku na sve funkcije u stranci i povu}i }u se iz javnog ìvota. Odluku da podnesem ostavku prvo sam saop{tio Draganu Todorovi}u i Tomislavu Nikoli}u rekao je Vu~i}, primetno na ivici suza. On nije mogao da precizira kada }e se vratiti u politi~ki ìvot, ali je rekao da }e mu za to biti potrebno vi{e od tri dana. Hvala na razumevawu i korektnom izve{tavawu o de{avawima u SRSu, ali, molim vas da me ne zovete narednih dana. Zovite nekog drugog kazao je Vu~i}. Na pitawe da li }e se naknadno prikqu~iti stranci koju }e osnovati Tomislav Nikoli}, on je dao neodre|en odgovor: Najve}i broj mojih prijateqa je ve} sa Nikoli}em, ali svi oni znaju da odluke donosim sam. Ne èlim da govorim lo{e o kolegama iz SRS-a, ali prethodnih nekoliko dana mogao sam i sam da vidim {ta neki od mojih strana~kih kolega misle o meni. Evo, sad im je prostor oslobo|en i vi{e ih ne ometam. Ipak se vidi ko je dorastao situaciji kaè Vu~i}. Na pitawe da li postoji mogu}nost da izabere tre}i put, odnosno da osnuje svoju stranku, on je odgovorio odri~no. Nisam sujetan ~ovek, nisam se rodio u foteqi. Ne treba mi foteqa predsednika stranke i ne patim da budem lider. Moja je èqa da se pobedi reìm Borisa Tadi}a, Ivice Da~i}a i êdomira Jovanovi}a, ali o~igledno je da to nisu svi razumeli na najboqi na~in rekao je Vu~i}. On je izbegao odgovor na vi{e puta postavqeno pitawe da li ostaje ~lan SRS-a. Od ~ega }u sada ìveti? Ja imam svoju profesiju, ali mo`da }u se baviti nekim poslovima poput berzanskih ili }u pomagati bratu u vo|ewu firme, Uglavnom, ne brinite za moju egzistenciju rekao je Vu~i} i napustio plato ispred Skup{tine grada. U SRS-u nisu èleli da komentari{u ostavku Aleksandra Vu~i}a, a sli~no je i u taboru Tomislava Nikoli}a. Nikoli} nije èleo da komentari{e odluku o povla~ewu Vu~i}a iz politike, ali wegov najbliì saradnik Boìdar Deli} rekao je da razume Vu~i}ev stav. Po{tujem wegovu odluku. Razumem ga, ali mi je ào {to se makar i nakratko povla~i, jer on je najtalentovaniji mladi politi~ar u Srbiji. Voleo bih i verujem da }e, kada odlu~i da se vrati u politiku, da bude uz Tomu i nas ostale rekao je Deli} za Pres.
229
Prema saznawima Presa, Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} su u stalnoj komunikaciji i doju~era{wi generalni sekretar SRS-a je obave{ten o svim koracima koji se ti~u formirawa nove Nikoli}eve stranke. Za po~etak, planirano je da Vu~i} pomaè Nikoli}u iz senke, a najbliì Vu~i}evi saradnici uveliko rade na pisawu programa i statuta nove stranke. Aleksandru Vu~i}u prete seks-aferom! Beogradskim redakcijama ju~e se telefonom javio ~ovek koji se predstavio kao Bole iz SRS-a i ponudio kompromituju}i materijal o sad ve} biv{em generalnom sekretaru Srpske radikalne stranke! Bole je urednika zvao sa skrivenog broja mobilnog telefona i nudio snimke navodne Vu~i}eve {valeracije. Imamo kompromituju}e snimke Aleksandra Vu~i}a. Sve se vidi... Ho}ete li to da objavite? Da li ste spremni ne{to i da platite? pitao je Bole ju~e oko 13 ~asova urednika Presa. Na na{e pitawe o kakvim se konkretno kompromituju}im snimcima radi, Bole je, kao iz topa, odgovorio: Kako o ~emu se radi?! Pa, seks-afera, razumete? Sve se vidi! Kaìte, koliko ste spremni da platite? nestrpqivo je pitao nepoznati sagovornik. Kada smo mu rekli da bismo prvo morali da vidimo materijal i proverimo wegovu autenti~nost, Bole je rekao da }e nas zvati oko 17 ~asova. U to vreme se, me|utim, nije javio. U jo{ dve redakcije beogradskih novina ju~e nam je potvr|eno da im je isti taj Bole nudio Vu~i}eve snimke. U SRS-u su ju~e tvrdili da oni ne stoje iza ovih poruka. Predsednik IO Dragan Todorovi} tvrdi da niko iz SRS-a nije zvao medije i nudio bilo {ta protiv Vu~i}a. Tvrdim da to nema veze sa SRS-om! To je podmeta~ina! kategori~an je Todorovi}. Kona~no, kada smo pozvali centralu SRS-a i traìli da razgovaramo s Boletom, posle kra}e provere re~eno nam je da niko s takvim nadimkom ne radi u centrali Srpske radikalne stranke. Aleksandar Vu~i} ju~e nam je rekao da ne veruje da iza ovih pretwi zaista stoji SRS i napomenuo da tek o~ekuje razne prqav{tine i podmetawa. Mogu da mi podme}u sva{ta, ali ne pla{im se, jer nemam ~ega da se pla{im! poru~uje Vu~i}. Ina~e, kako saznajemo, Vu~i}eva odluka da podnese ostavke na sve funkcije u SRS-u i da se povu~e iz politike izazvala je nevi|enu paniku u vrhu SRS-a. Todorovi}, Pop-Lazi}, Radeta i ostali ovaj Vu~i}ev potez doìveli su kao izdaju! Po stranci su ve} po~ele da kruè pri~e da je Aca uzeo silne pare da ovo uradi, da se utalio s tajkunima, da su mu navodno namestili neki profitabilan posao u inostranstvu kaè za Pres izvor blizak vrhu SRS-a. Pres, 16. septembra 2008. godine, donosi tekst o izdajni~koj grupi koju predvodi Tomislav Nikoli} i wenim aktivnostima, ~iji naslov glasi Nikoli} izlazi na izbore ve} u novembru a podnaslov Stranka Tomislava Nikoli}a u~estvova}e na ponovqenim lokalnim izborima 9. novembra u
230
Prijepoqu, Vrwa~koj Bawi, Kwaèvcu i Rumi. Unutar teksta su dva antrfilea. Naslov prvog antrfilea je Nikoli} uzeo ve}inu glasa~a SRS-a!, gde su plasirani la`ni podaci o podr{ci Srpskoj radikalnoj stranci u Srbiji, a drugog Subotica, Sombor i Kikinda uz Nikoli}a. Nova stranka Tomislava Nikoli}a ima}e vatreno kr{tewe 9. novembra na ponovqenim lokalnim izborima u Prijepoqu, Rumi, Vrwa~koj Bawi i Kwaèvcu, saznaje Pres. Nikoli} }e stranku registrovati do kraja ove nedeqe, kada }e biti zavr{en i wen program, ~ije je pisawe u toku, i biti odre|eno ime najmla|e politi~ke partije u Srbiji. U Nikoli}evom poslani~kom klubu Napred Srbijo, koji je ekipa Presa ju~e posetila u Skup{tini Srbije, rade punom parom. Uporedo sa pripremom za registraciju, pisawem programa i pravqewem strana~ke infrastrukture, dogovaraju se nastupi na lokalnim izborima, ~iji }e rezultati, kako sami kaù, biti prvi pokazateq pozicije Nikoli}eve stranke u politi~kom ìvotu Srbije. Kancelarija od 30 kvadrata, koja je u Skup{tini Srbije data poslani~kom klubu Napred Srbijo, trenutno sluì i kao sedi{te nove stranke. U woj smo zatekli desetak poslanika, od kojih trojica sede u uglu za niskim stolom i pi{u program, dok su ostali u neprestanom kontaktu sa lokalnim funkcionerima i, kako kaù, osnivaju partiju u hodu. Poslanik Boìdar Deli} kaè da su jo{ u potrazi za radnim prostorijama, koje sigurno ne}e biti preko Save i Dunava. Prema wegovim re~ima, jo{ se nisu odlu~ili ni za ime stranke, ali tvrdi da }e novu partiju registrovati do kraja sedmice. O~ekujem da }e do tada biti gotov i program stranke, koji se uveliko pi{e. U pisawu na{eg programa direktno ili sugestijama u~estvuju eminentni stru~waci iz oblasti geopolitike, me|unarodnog prava, ekonomije... Oni nam daju instrukcije i za formirawe stranke. Neki su obe}ali da }e nam dati logisti~ku podr{ku, a neki su izrazili èqu da prvi put u ìvotu uzmu ~lansku kartu neke partije. Ne}u da govorim o imenima, oni }e to sami u~initi pri~a Deli}. U kancelariji poslani~kog kluba zatekli smo ekonomistu Ivana Jankovi}a, biv{eg savetnika predsednika SRJ Dobrice ]osi}a, i po~asnog predsednika Svesrpske zajednice Francuske. Do{ao sam da ponudim pomo} u izradi ekonomskog dela programa Tomine stranke, jer je on budu}nost Srbije rekao nam je kratko Jankovi}. General Deli} navodi da }e infrastrukturna mreà biti napravqena po modelu dràvne uprave, pa }e tako imati okru`ne, op{tinske i mesne odbore. Svi mi u poslani~kom klubu dobili smo po neko zaduèwe. Svako je zaduèn za brigu o nekom okrugu, razgovor sa ~lanstvom... Znate, ne moè Tomislav Nikoli} sa svima li~no da kontaktira. Oni predsednici okru`nih odbora SRS-a koji su pre{li kod nas nastavi}e da rade isti posao, ali u novim prostorijama. Tako|e, uputili smo zahteve za dodeqivawe prostorija u onim op{tinama gde imamo svoje poslani~ke klubove. Nigde se ne}emo tu}i sa ~lanovima SRS-a oko prostorija, i svi na{i ~lanovi dobi}e nalog da iza|u iz prostorija SRS-a dodaje Deli}.
231
Tomislava Nikoli}a podràva 55,8 odsto glasa~a SRS-a, dok je na strani tvrde struje, koju predvodi Dragan Todorovi}, 34,6 odsto radikalskih bira~a, pokazalo je prvo istraìvawe ameri~ke agencije za istraìvawe javnog mwewa. Istovremeno, 9,6 odsto radikala jo{ je neodlu~no. Istraìvawe je ra|eno tokom pro{le nedeqe na uzorku od 250 gra|ana koji se izja{wavaju kao glasa~i SRS. U stru~nom komentaru istraìvawa, u koje je Pres ju~e imao uvid, navodi se da ove rezultate treba uzeti s rezervom jer uzorak nije ponderisan. Ipak, kako se navodi, ovo istraìvawe pokazuje tendenciju prema kojoj je Nikoli} u prvim danima radikalskog raskola bio ubedqiviji od {e{eqevaca, ali to ne mora da zna~i i da }e on na kraju iza}i kao pobednik. Poslani~ka grupa Napred Srbijo saop{tila je da su svi op{tinski odbori SRS-a u Severnobanatskom okrugu pruìli podr{ku Tomislavu Nikoli}u. Postigli smo ubedqive pobede u Severnoba~kom i Zapadnoba~kom okrugu. U Kikindi je Nikoli}a podràlo svih 17 odbornika, zajedno s predsednikom op{tine Branislavom Blaì}em. U Subotici je od osam odbornika koji su izabrani na listi SRS-a sedam pristupilo novoformiranom klubu, dok je u op{tini Sombor od 23 Nikoli}a podràlo 19 odbornika navedeno je u saop{tewu koje je potpisano sa Poslani~ka grupa Napred Srbijo. Saop{tewe nije bilo na memorandumu i nije imalo pe~at.
Televizija B 92, emisija Poligraf Beograd, 16. septembar 2008. godine Biv{i gradona~elnik Novog Sada Maja Gojkovi} iznena|ena je odlukom Nikoli}a da formira svoju stranku, po{to je napustio srpske radikale. Sigurna je da }e Aleksandar Vu~i} podràti Nikoli}a, a wegovo }utawe tuma~i kao elegantno izvla~ewe iz trenutno te{ke situacije. Gojkovi}ka prihvata odluku odbeglih poslanika, ali dodaje da mandati pripadaju politi~kim strankama i tako osu|uje otimawe mandata. [to je jo{ va`nije, otkriva i svedo~i da je zavera planirana jo{ mnogo ranije. Voditeq: Tomislav Nikoli} najavio je danas za 21. oktobar osniva~ku skup{tinu svoje nove stranke. U me|uvremenu, u unutarstrana~kom sukobu radikala primeweni su novi metodi. Na svetlost dana iza{li su transkripti razgovora Vojislava [e{eqa sa rukovodstvom stranke o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom, iz kojih se, ako su autenti~ni, vidi da je Vojislav [e{eq najpre sporazum podrào u julu, pod uslovom da Skup{tina usvoji i amandman Srpske radikalne stranke, a onda promenio svoje, a i mi{qewe gotovo kompletnog rukovodstva Srpske radikalne stranke. Gost Poligrafa ve~eras je biv{a potpredsednica Srpske radikalne stranke, predsednica Grupe gra|ana Maja Gojkovi}. Gospo|o Gojkovi}, dobro ve~e, dobro do{li na Televiziju B92. Kako tuma~ite ovu inicijativu u unutarstrana~koj raspravi Srpske radikalne stranke, ovu pojavu transkripta, odnosno zapisnika u ovom sukobu? Dokle zapravo daleko moè i}i, po va{oj proceni?
232
Maja Gojkovi}: Pratim pomno {ta se de{ava u mojoj biv{oj stranci, zato {to sam od retkih, mo`da i jedina u toj stranci, koja je prilikom izlaska oti{la tiho, bez ikakve polemike sa biv{im rukovodstvom. Ne znam {ta jedni drugima èle da dokaù sa ovim transkriptima. Time ni meni ni javnosti ne dokazuju u ~emu je wihov sukob; da li je to personalni sukob izme|u Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a, ko je kad dakle izneverio drugog ili su u pitawu neke ideolo{ke razmirice. Nikad do sada niko od radikala ko je napu{tao partiju nije iznosio strana~ku dokumentaciju u javnost, ali verovatno gospodin Tomislav Nikoli} ho}e da dokaè da se pridràvao dogovora iz jula meseca, a da se u septembru ne{to desilo kod gospodina Vojislava [e{eqa, koji je de fakto predsednik stranke, pa je traìo da se promeni taj wihov dogovor iz jula. Voditeq: Je li vas iznenadio Tomislav? Vra}amo se na ovu temu, su{tinu, srce ovog sukoba, zato {to znate odli~no i jednog i drugog. Je li vas iznenadio Tomislav Nikoli}? Video sam u jednoj od va{ih izjava, niste, ~ini mi se, o~ekivali da }e on tako borbeno nastupiti i, na kraju krajeva, napraviti novu partiju. Maja Gojkovi}: Ne, nisam o~ekivala, jer sam mislila da Tomislav Nikoli} ima nameru u stvari da reformi{e Srpsku radikalnu stranku, {to bi zaista bilo korisno za Srbiju, da to bude prihvatqiva stranka, ne samo od ovolikog velikog broja bira~a, nego da to bude stranka koja moè da participira u vlasti. Dakle, da ima nekog korisnog potencijalnog partnera nakon izbora. Iznenadilo me, zaista me iznenadilo kojom brzinom je Tomislav Nikoli} odlu~io da formira novu stranku i da se ne bori unutar strana~kog sistema za svoju premo}, ili se suo~io sa ~iwenicom da Centralna otaybinska uprava, gde ima 101 ~lan, zaista staje uz politiku koju sprovodi, odnosno vodi i utvr|uje dr Vojislav [e{eq i ta ista Centralna otaybinska uprava. To me iznenadilo, jer to u stvari pokazuje da je Tomislav Nikoli} dosta dugo razmi{qao, a mo`da i pripremao formirawe nove partije. Voditeq: Da li je ta~no ono {to ste izjavili u jednoj dnevnoj novini, ako su vas pravilno citirali u tom intervjuu, da su Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} jo{ davno, davno pre va{eg izbacivawa, rekli da se strpite i da }e reformisati Srpsku radikalnu stranku kad [e{eq bude osu|en u Hagu, jer su o~ekivali da se to moè desiti? Maja Gojkovi}: Jeste, apsolutno ta~no, ja stojim iza toga. Nije bilo transkripata tih na{ih razgovora, na moju veliku àlost. Ali ne bih ja time ni mahala, ako javnost èli da mi veruje, verova}e. To je stvar ocene mog iskaza, kako bi rekli pravni~kim jezikom. Ja sam 2004. imala tih problema, zato {to sam krenula kroz druga~iji pristup predstavqawa Srpske radikalne stranke u onoj ~uvenoj kampawi 2004. godine za gradona~elnika Novog Sada, {to je stranka jako dobro primila. Nisu istiniti navodi da sam ja to samostalno radila, jer vaqda bi se neko jo{ u to vreme pobunio. Nakon toga do{lo je do neke moje politi~ke izolacije i problema sa rukovodstvom stranke, odnosno konkretno sa Vojislavom [e{eqem, koji je prekinuo svaki kontakt sa mnom. Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} su èleli barem verbalno da se sprovedu reforme stranke. Rekli su da jeste to
233
pravi put ka bira~ima, dakle {ire od onog korpusa, koji je do tada redovno glasao za nas i za neku eventualnu pobedu, {to je, pretpostavqam, ciq svakom ko se bavi politikom. Voditeq: Tomislav Nikoli} je vrlo jasan. Aleksandar Vu~i} nije potpuno jasan. [ta vi vidite u ovom pona{awu Aleksandra Vu~i}a, koji je, da podsetimo na{e gledaoce, dao ostavku na sve strana~ke funkcije, na funkciju generalnog sekretara Srpske radikalne stranke i {efa odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke u Gradskoj skup{tini? Maja Gojkovi}: Da ostavimo rezervu, da li ga ja dobro poznajem, po{to je gospodin Nikoli} rekao da ga ja ne poznajem dobro, ali dobro. Ne poznajem privatno qude, poznajem qude kroz bavqewe politikom i mislim da sam u pravu kada kaèm da Aleksandar Vu~i} tu misli na sebe i na svoju politi~ku karijeru. Ube|ena sam da on stoji uz gospodina Tomislava Nikoli}a, samo je na{ao neki drugi put obra}awa. Nije èleo da polemi{e sa ~lanstvom ili da doìvqava ovakve te{ke re~i sa jedne i sa druge strane koje padaju, nego je èleo elegantno da se izvu~e iz ~itave situacije i da se pridruì Tomislavu Nikoli}u, koji danas tvrdi da je gospodin Vu~i} osniva~ te nove stranke Napred Srbijo, i ja mu verujem. Kada to kaè, ja mislim da Aleksandar Vu~i} sara|uje sa Tomislavom Nikoli}em, a meni se li~no dopao wegov manir, ako sam dobro shvatila, da je dao ostavku i na mesto odbornika, jer time pokazuje koliko je odgovoran. Po meni, i onako kako ja shvatam zakon ove dràve, kada u~estvuje{ na izborima, ne u~estvuje{ samo po imenu i prezimenu, nego i politi~kom programu koji predstavqa{ pred bira~ima. Nema{ prava da uzima{ glasove onda sa nekom novom partijom. Dakle, proveru treba da izvr{i{ kako stoji{ na politi~koj sceni Srbije, nakon nekih izbora. Voditeq: Kako u tom kontekstu vidite odlazak 17 poslanika Srpske radikalne stranke s Tomislavom Nikoli}em? Maja Gojkovi}: To je wihovo pravo, dakle, li~no pravo da se opredele. Voditeq: Mandati pripadaju poslanicima? Maja Gojkovi}: Ne, ja mislim da mandati pripadaju politi~kim strankama, listama na kojima su se kandidovali i ovo ne}e biti dobar primer ako vlast... Voditeq: To je vrlo konzervativan stav, gospo|o Gojkovi}, imaju}i u vidu sve moderne demokratije danas, i Srbija je jedna vaqda od tri-~etiri zemqe na planeti, koja se ra~una u ozbiqne, u kojoj mandati pripadaju, u kojoj stranke tuma~e da mandati pripadaju, i Ustav daje pravo... Maja Gojkovi}: Apsolutno se slaèm sa vama da tu treba ne{to da se mewa. Mo`da da postoje ve}inski izbori, onda }e sigurno mandati pripadati pojedincima, ali mislim, ne tuma~e}i da li je moja èqa da budem liberalan politi~ar ili konzervativan, nego ~isto kakva je pravna norma, pogotovu na lokalnim nivoima nemogu}e je, se}ate se Pokreta snaga Srbije i takvih primera, nemogu}e je da neka partija ne u~estvuje na izborima a da postoje weni poslanici. Evo jednog primera, mogu da ilustrujem, {ta }e se desiti ako neko od tih poslanika iz Napred Srbijo ne moè vi{e da u~estvuje u radu u parlamentu? Kako }e da mewaju tog poslanika? Sa koje liste?
234
Voditeq: Mora}e da se organizuju novi izbori. Maja Gojkovi}: Zna~i, pravno i politi~ki mora}e da se organizuju novi izbori. Dosta je interesantno {ta }e se de{avati i ~iju podr{ku za ostanak u parlamentu i postojawe nove parlamentarne stranke nakon izbora }e imati ta stranka. Mo`da }e onda pokazati i profil, uz vlast ili opoziciju. Voditeq: Hajde da se vratimo na dilemu koju ste sami postavili. [ta se u su{tini doga|a u Srpskoj radikalnoj stranci, po va{oj proceni? Zbog ~ega je, po va{oj proceni, do{lo do eskalacije sukoba upravo sad? Maja Gojkovi}: Ne znam. To je za mene nepoznanica. Voditeq: [ta se doga|a? Od 1991. godine ste u stranci ili 1990, ako se ne varam. Sve te qude li~no znate. [ta se doga|a u stranci? Siguran sam da neki odgovor imate. Maja Gojkovi}: Poznajem ih kroz na{e politi~ko delovawe i kroz neko druèwe, ne toliko blisko koliko moè da se pretpostavi, jer po meni su politi~ke partije firme, pa nisam sigurna da se svi qudi u firmama druè i privatno, nego se trude da ta firma najboqe pro|e na trì{tu. Tako je to i u politici, bar po mom vi|ewu. Ali nisam u kontaktu sa ~lanovima stranke, va`nim ~lanovima stranke od 2007. godine, tako da ne znam pouzdano {ta se de{ava i za{to u ovom trenutku. Voditeq: Rekli ste da je gospodin [e{eq radio protiv Tomislava Nikoli}a na predsedni~kim izborima. To je izjava koja daje jednu ideju {ta se zapravo doga|a u stranci. Mora da postoji neki osnov, mora da postoji razlog. Maja Gojkovi}: Ne da je radio protiv, nego nije èleo pobedu. Moje li~no iskustvo iz 2004. godine: gospodin [e{eq je, na na{u raspravu oko toga kako je izgledala moja izborna kampawa u prvom krugu, rekao koga interesuje tvoja pobeda, tako da mislim da je on ocenio da Srpska radikalna stranka ne treba da do|e na vlast ili da gospodin Tomislav Nikoli} ne treba da bude predsednik Srbije. Zaista ne znam, mogu re}i da traìte istinu i kod jednog i kod drugog sagovornika. Voditeq: Izjavili ste da je Tomislav Nikoli} na pro{lim izborima imao odre{ene ruke, Srpska radikalna stranka danas bi imala i predsednika i premijera Srbije. [ta ga je vezivalo? Maja Gojkovi}: Verovatno partijska disciplina i to {to u to vreme nije prelomio ovo {to je prelomio ovih dana, dakle, da krene nekim svojim putem. Ja sam imala utisak, iako sam u to vreme jo{ uvek bila formalno ~lan Srpske radikalne stranke, da u svakom finalu utakmice koju vodi Srpska radikalna stranka sa Tomislavom Nikoli}em (da ne govorimo da neko od nas moè sam da izvojuje pobedu, nego mu je potrebna i podr{ka partije), uvek gospodin Vojislav [e{eq u~ini ili da neku politi~ku izjavu kojom se spu{ta rejting nekog od kandidata. Voditeq: Ima mnogo onih koji misle da je u pitawu li~ni sukob, dakle, da se radi o tome da neki qudi iz Srpske radikalne stranke zauzimaju zapreminu koju Vojislav [e{eq ne moè da podnese. U kojoj meri u tome ima istine?
235
Maja Gojkovi}: Ja ne znam, pretpostavqam da je sada eskaliralo u tom pravcu, da je to li~ni sukob, a {to se mene ti~e, ja nikakav sukob nisam imala sa gospodinom Vojislavom [e{eqem. Voditeq: Pa ste li~no izba~eni? U redu, u redu. Maja Gojkovi}: Nisam, izviwavam se. Voditeq: Iskqu~eni ste. Maja Gojkovi}: Da, nisam ni{ta... Voditeq: Tako oni kaù. Maja Gojkovi}: Da, tako oni kaù. Voditeq: Tako kaù u Srpskoj radikalnoj stranci. Maja Gojkovi}: Nisam dobila nikad re{ewe, tako da je moj slu~aj, onako slu~aj otprilike, kao iz Procesa Kafke, po{to pretpostavqam da u demokratskim partijama treba da dobijete i obrazloèwe za{to ste... Voditeq: Ako to, gospo|o Gojkovi}, nije bilo li~no? Maja Gojkovi}: Ne, ja mislim da je to bilo ideolo{ki. Voditeq: Ako to nije bilo li~no, kako je onda mogu}e da su se svi sloìli? Maja Gojkovi}: Pa niko se nije sloìo, nikad im to nije ni predstavqeno, ali... Voditeq: Tomislav Nikoli} se sloìo da budete iskqu~eni, zapravo, nije se bunio. I Aleksandar Vu~i} isto. Kompletno rukovodstvo Srpske radikalne stranke. Zbog toga samo {to je to poèleo, ko, gospodin [e{eq? Je li to bio razlog? Maja Gojkovi}: Da, predsednik partije. Ja mislim da treba s wima da porazgovarate i da ih pitate, jer vidim da mediji dosta lako prelaze preko te teme. Kada postave pitawe gospodinu Tomislavu Nikoli}u za{to je gospo|a Gojkovi} iskqu~ena, on samo pre|e preko te teme. Voditeq: Evo, ja vas pitam. Hajde, kaìte mu vi, mo`da }e on imati inspiraciju da odgovori. Maja Gojkovi}: Pa dobro. Ne èlim da polemi{em sa ~lanom nijedne druge partije. Voditeq: Je li se sloìo gospodin Nikoli} sa va{im iskqu~ewem iz stranke? Je li moèmo tako re}i? Maja Gojkovi}: Da, apsolutno da. Zato {to, kada se ne slaète, onda ne{to i kaète. Voditeq: Malo~as ste rekli da su vam on i Vu~i} govorili da }e reformisati Srpsku radikalnu stranku u odre|enom trenutku kad Tribunal u Hagu izrekne presudu Vojislavu [e{equ. Jesu li vas izneverili li~no? Govorili su vam jednu pri~u tada i onda su vam okrenuli le|a. Maja Gojkovi}: Ne, u politici ne treba da traìte saveznike u svom razmi{qawu. Ako ste sigurni u ono {to ose}ate, da treba ne{to promeniti, onda ne treba da vas sputavaju saveznici, ili da vas iznevere, nego odete. Voditeq: Dobro, ali ne postoji partija koja vi{e o izdajnicima govori nego Srpska radikalna stranka. Govorim o izdaji, o fenomenu koji je vrlo prisutan u komunikaciji Srpske radikalne stranke i izme|u i prema eksternom svetu.
236
Maja Gojkovi}: Izme|u, to se de{avalo, tek sada je tako izme|u jedne i druge struje Srpske radikalne stranke, a sre}om, nisam dobila mnogo tih udaraca, zato {to pretpostavqam da oni koji sada izri~u re~i izdajnik, izdajnik, imali su po{tovawe prema mom ~inu da odem iz te stranke, da nikog ne zovem, ne lobiram i ne vrbujem za neku moju ideju, nego da odem nekim svojim politi~kim putem. Zato tog po{tovawa izme|u wih nema, jer se oni otimaju oko istog, dakle oko iste partije, oko istih ~lanova. Voditeq: Da se zadrìmo jo{ jedan trenutak na ovom pitawu, ba{ me zanima va{e mi{qewe, a verujem i na{e gledaoce. Da je ipak Vojislav [e{eq ne{to malo li~no vi{e podrào Tomislava Nikoli}a, dakle, i vi ste govorili o toj situaciji pred izbore, itd., da li mislite da bi danas Tomislav Nikoli} bio u ovoj poziciji u kojoj jeste, ili bi i daqe mo`da prozivao izdajnike i usta{e, preispitivao presudu Legiji i ostalim ubicama Zorana \in|i}a? Maja Gojkovi}: Mislite sa pozicije predsednika Srbije? Voditeq: Ne, ne, jer on je to javno govorio i kao kandidat. Dakle, to je govorio u trenutku kada je bio kandidat Srpske radikalne stranke. Maja Gojkovi}: U izbornoj kampawi nije. On je napravio izvestan zaokret u toj izbornoj kampawi, ali u finalu o~igledno da je Vojislav [e{eq intervenisao, jer znam kako to funkcioni{e, i Nikoli} je iz meni nepoznatih razloga prihvatio takav zavr{etak, odnosno finale svoje izborne kampawe, {to je rezultiralo gubitkom izbora. Voditeq: Zbog ~ega je, po va{oj proceni, Tomislav Nikoli} toliko dugo trpeo sve to o ~emu pri~a ovih dana, samovoqu Vojislava [e{eqa? Maja Gojkovi}: Pretpostavqam zato {to, kao {to vidite i ovih dana, on kaè da }e zadràti staru ideologiju Srpske radikalne stranke. Dakle, èleo je i daqe da bude u toj stranci, da predvodi Srpsku radikalnu stranku, ali o~igledno je do{lo do sukoba dve jake politi~ke li~nosti. Vi znate da sam ja javno iznosila i razgovor Tomislava Nikoli}a i mene, iako ne volim da vi{e puta ponavqam takve stvari, jer to je ipak bio razgovor izme|u politi~kih, u to vreme saradnika, da ja nisam prava meta. Ja jesam jaka politi~ka li~nost bila u to vreme, prvi radikal koji je pobedio, do sada jedini, na nekim neposrednim izborima, ali sam imala ose}aj stalno, da }e se, ako Tomislav Nikoli} bude hteo da napravi nekakav ja~i zaokret u politici Srpske radikalne stranke, to desiti i wemu. Voditeq: Koji je to zaokret? Maja Gojkovi}: Pa evo, videli ste wegov poku{aj sada, da ipak prihvati SSP, da glasa za to, naravno sa ublaàvawem, sa {ti}ewem na{eg interesa. Voditeq: A da li je to, gospo|o Gojkovi}, wegov zaokret, ili je to zaokret Vojislava [e{eqa, koji je pristao na SSP, pa je onda promenio? U kojoj meri je to su{tinski zaokret u politici? Maja Gojkovi}: Pa vide}emo. Ja mislim da su mediji jako dobro prihvatili odlazak Tomislava Nikoli}a. Evo, sad je interesantno, nadam se da on ne}e poverovati u tako veliku podr{ku. Podr{ku }e dobijati sve dok ne po~ne da povla~i prve politi~ke poteze kao predsednik neke nove stranke.
237
Da se vide zaista su{tinske razlike izme|u wega i partije koju je definitivno napustio. Ja zaista ne znam da li postoje neke. Voditeq: Drugim re~ima, sada ste vrlo diskretno rekli da ne verujete da }e sada neka nova politi~ka publika poverovati u to wegovo demokratsko lice, da su ga zavoleli zbog novih stavova itd., itd. Maja Gojkovi}: Ne znam koji politi~ki blok uop{te ima kao ciqnu grupu. Da li blok koji do sada nije napadao, jer je bio neko ko je bio zamenik u Srpskoj radikalnoj stranci 18 godina, ili èli da se obra}a bira~kom telu Srpske radikalne stranke i daqe. Po{to ja nisam analiti~ar, ja sam politi~ar, ja se ogra|ujem. Voditeq: Je li vas zvao Tomislav Nikoli}? Jeste li bili u kontaktu ovih dana? Maja Gojkovi}: Ne, ne. Tomislav Nikoli} nije kontaktirao sa mnom vi{e od godinu dana. Voditeq: A bilo ko iz te nove odborni~ke grupe Napred Srbijo. Niste bili u kontaktu? Maja Gojkovi}: Ne, ja sam kontaktirala gospo|u Jorgovanku Tabakovi}, i nas dve smo razgovarale, zato {to smo prijateqice. Voditeq: Gospo|o Gojkovi}, {ta o~ekujete sada da }e se desiti? Tomislav Nikoli} je u republi~kom parlamentu sa 17 poslanika, 21. oktobra formira novu politi~ku partiju. Sada bi trebalo Administrativni odbor Skup{tine da donese odluku {ta }e biti sa tim poslanicima. [ta pretpostavqate da se moè desiti? Kojim pravcem }e, po va{oj proceni, i}i doga|aji? Maja Gojkovi}: To je prvi test za vlast, koliko im zna~i odlazak dela odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke ili ne. Ili }e postupiti onako kako }e postupiti u svakom slu~aju odvajawa odbornika iz neke odborni~ke grupe sada prisutne u parlamentu Srbije. Vide}emo dakle, koliko je ova ideja Tomislava Nikoli}a bliska Demokratskoj stranci ili ne, dakle, vladaju}oj ve}ini, to i po tome moè da se zakqu~i. Ja mislim da sve partije osim Demokratske stranke u parlamentu treba da budu pomalo zabrinute politi~kom pojavom Tomislava Nikoli}a u parlamentu. Voditeq: Malo~as ste se pitali za{to je Tomislav Nikoli} tako dugo trpeo to o ~emu ovih dana pri~a. Sad ja moram vama da uputim isto pitawe. Za{to ste vi 15 godina trpeli tu samovoqu Vojislava [e{eqa o kojoj ste znali i o kojoj ste govorili, nekada u ve}im, nekada u mawim krugovima, ali to je ~iwenica? Maja Gojkovi}: Ne, niste u pravu. Ja nisam govorila u proteklom... Voditeq: Po ~emu nisam u pravu? Mislim u posledwih godinu dana. Maja Gojkovi}: U proteklom, ja nisam, mislim, nego samo... Voditeq: Niste u posledwih godinu, ali ste govorili dok ste bili u stranci, govorili ste upravo o tom na~inu na koji Vojislav [e{eq vodi tu partiju. Maja Gojkovi}: Niste u pravu. Zaista ne bih ni{ta ru`no rekla o delu... Voditeq: Video sam saop{tewe i transkripte razgovora koje je objavio Ha{ki tribunal.
238
Maja Gojkovi}: Ne daje Grupa gra|ana saop{tewa. Voditeq: êkajte, ~ekajte. Radi se o transkriptima va{ih razgovora sa predsednikom lokalne Srpske radikalne stranke u Sarajevu 1991. godine. To je objavio Ha{ki tribunal. Mo`da oni nisu autenti~ni. Maja Gojkovi}: Nisam to nikad videla. Voditeq: Niste videli? Maja Gojkovi}: Nisam razgovarala, sigurno. Ja nikad ne izmi{qam, nemam potrebe, nemam {ta da krijem iz svog politi~kog delovawa ni ranije, ni sada. Nikada nisam razgovarala ni sa kojim lokalnim politi~arem iz Sarajeva, stojim iza toga. Voditeq: Dobro. Kako vam 15 godina nije smetalo to, [e{eq se nije promenio, o~igledno. To sad svi pri~aju. Maja Gojkovi}: [e{eq se jako promenio, verujte mi. Barem do 2004. godine, dok se nas dvoje nismo razi{li u nekim politi~kim razmi{qawima, verovali ili ne, Vojislav [e{eq je stranku dosta demokratski vodio, i Predsedni~ki kolegijum je bio pravi Predsedni~ki kolegijum. Ja se ne se}am pri~awa Vojislava [e{eqa i }utawa Predsedni~kog kolegijuma do 2004. godine. Toga se ne se}am, tako da je meni ovo zaista zaokret i kod Vojislava [e{eqa i kod ~lanova Predsedni~kog kolegijuma koji su sad. Predsedni~ki kolegijum se apsolutno izmenio, osim Tomislava Nikoli}a, Aleksandra Vu~i}a i Dragana Todorovi}a, ja ne mogu da prepoznam koji su to sada qudi. Da li su oni na{li druga~iji na~in politi~kog delovawa, da je lak{e da samo predsednik vodi partiju i da ne polemi{e{ sa wim {ta je dobro a {ta nije dobro za partiju ili za Srbiju, to ne znam. To }ete morati wih da pitate, ili gospodina Vojislava [e{eqa kad iza|e iz zatvora, za{to je promenio sastav Predsedni~kog kolegijuma, za{to su ovi qudi mo`da podobniji. Ali znate {ta, kada u jednom trenutku prestanete da se slaète sa politikom stranke, po{tenije je da odete nego da i daqe sedite i trpite 4-5 godina i onda kaète ja se nisam slagao sa time posledwih 4-5 godina. Voditeq: Hajte sad, to su pitawa za vas. Ostavi}emo pitawe i za wih. Sa ~ime se vi to u su{tini niste slagali? Koja je razlika izme|u Maje Gojkovi} danas i Maje Gojkovi} koja je, hajde da kaèmo ne tako davno recimo, otkrivala spomenik Ja{i Tomi}u, ~oveku koji je pisao antisemitske tekstove? Koja je razlika? Maja Gojkovi}: Naravno, slaèm se sa tim, i ja sam osoba koja se trudila da zaustavi objavqivawe te kwige. O tome }e govoriti gospo|a Ana Frenkli. Postoje velike kontroverze oko istorijske uloge Ja{e Tomi}a, velike zasluge za srpski narod u Vojvodini i ovog wegovog drugog delovawa, i gospo|a Ana Frenkli }e vrlo rado do}i u ovu emisiju i govoriti o tome {ta smo u~inile, a {ta nismo u~inile nas dve za neobjavqivawe Spisa 2007. godine. Voditeq: Hajde da vas pitam na drugi na~in. Rekli ste da ste izba~eni zbog toga {to u stranci nisu mogli da progutaju va{ liberalizam. Koji liberalizam, gospo|o Gojkovi}? Nikada niste zapravo su{tinski objasnili gde je taj dubinski spor. Nikada niste doveli politiku stranke u pitawe, stranke kojoj ste pripadali 15 godina.
239
Maja Gojkovi}: Ne bih dovodila u pitawe politiku stranke kojoj sam pripadala, zato {to bi dovodila u pitawe svoju odluku iz 1991. godine da se u~lanim u jednu partiju, i 15 godina svog ìvota. Voditeq: Pa zar ne mislite da danas, posle toliko godina, mo`da treba da dovedete tu odluku u izvesnoj meri u pitawe? Maja Gojkovi}: Mo`da. Ali dozvolite meni da imam prava na neko svoje unutra{we sukobqavawe i razmi{qawe, da li je ne{to trebalo uraditi ili ne, i pretpostavqam da to imaju svi politi~ari, bez obzira kojoj politi~koj opciji pripadaju. Voditeq: A gde leì va{e o~ekivawe? Va{e o~ekivawe da vas gra|ani druga~ije danas primaju, u odnosu, recimo, na 1991. godinu, kada ste slu{ali [e{eqev govor u Hrtkovcima? Maja Gojkovi}: Ja nisam bila nikada u Hrtkovcima. Voditeq: Zna~i, Ha{ki tribunal ponovo ne saop{tava istinu, obmawuje na{u javnost? Maja Gojkovi}: Ne znam da li su to ponovili sada, po{to ne mogu svakodnevno da pratim. Voditeq: Niste bili u Hrtkovcima i niste slu{ali [e{eqev govor iz Hrtkovaca? Maja Gojkovi}: Ne, nikada, zaista, i kada sam kratko bila u Stru~nom timu gospodina Vojislava [e{eqa, ja sam pisala jedan podnesak Ha{kom tribunalu, a uostalom, imam paso{ iz 1991. godine. Voditeq: Da li i daqe stojite iza svoje izjave da nikada niste saznali za progone Hrvata iz Vojvodine, gospo|o Gojkovi}? Maja Gojkovi}: Da, stojim iza svoje izjave. Voditeq: Niste znali za progone Hrvata iz Vojvodine? Maja Gojkovi}: Ne od strane Srpske radikalne stranke. Iz 1991. godine, dozvolite da zavr{im re~enicu, posedujem paso{ i otvoreno sam bila sa svojim roditeqima u Be~u za vreme odràvawa tog mitinga, tako da mi je sad Ha{ki tribunal vrednovao taj moj podnesak napisan 2003. godine ili 2004. godine. Voditeq: U ~emu je taj dubinski spor izme|u vas i Maje Gojkovi} koja je 15 godina bila, ili koliko, 17 godina, u Srpskoj radikalnoj stranci? Maja Gojkovi}: Ne, nemam ja spor, ne postoji tu dualizam li~nosti, nego razli~itost u politi~kom vi|ewu obavqawa funkcije, jer ako dobijete na neposrednim izborima, vi morate da opravdate poverewe tih gra|ana, koji nisu samo ~lanovi Srpske radikalne stranke. Bilo bi u redu da za vas glasaju i drugi. Ne vidim {ta je tu ~udno kada neko kaè da, ja ho}u da budem gradona~elnik svim Novosa|anima, bez obzira na politi~ko opredeqewe. Ja vidim da mi i sada Tomislav Nikoli}, koji èli da vodi druga~iju partiju od Srpske radikalne stranke, ipak spo~itava to i kaè ona je u jednom trenutku poèlela da bude gradona~elnik svim gra|anima, a ne svojoj partiji. Tako da je to velika razlika u vo|ewu politike i shvatawu politike uop{te, jer pretpostavqam, da je neko od nas dvoje postao predsednik Srbije, odnosno kandidat, da bi pobedila ona osoba koja bi rekla ho}u da budem predsednik svim gra|anima Srbije, ne samo svojoj partiji.
240
Voditeq: Majo, da li ste vi onda ona ista Maja Gojkovi}, Maja Gojkovi} radikal, koja sad samo èli da bude predsednik grada svih gra|ana, a ne samo predsednik jednoj civilnoj grupi ili jednom delu gra|ana; po{to ste rekli da se ne odri~ete politike koju ste podràvali 17 godina? Maja Gojkovi}: Ja to ne èlim, nego sam ja dokazala da sam takav politi~ar. Ipak je ~etiri godine vo|ewa grada iza mene. Drugo su èqe, a drugo je da dokaè{ da si takav politi~ar. Voditeq: Sedam odbornika, ako se ne varam, u Gradskoj skup{tini, smatrate uspehom nakon te ~etiri godine? Maja Gojkovi}: Da, jako velikim uspehom, zato {to nam se jo{ u Srbiji nije pojavio ni jedan jedini politi~ar koji bez partije, u pripremi od mesec dana nije uspeo da sam sa listom Grupe gra|ana, dakle, bez partije, sa potpuno sa novom organizacijom, sa qudima koji se skoro nikada nisu bavili politikom ili su bili vrlo kratko u razli~itim politi~kim opcijama (najmawe je bilo tu ~lanova Srpske radikalne stranke), osvoji osam posto. Svi analiti~ari, svi politi~ari su odmahivali rukom i rekli: ne}e pre}i cenzus. Jer 13.000 glasova je jako mnogo za takav poduhvat, i 23.000 glasova u Vojvodini. Voditeq: Ako bi vas Tomislav Nikoli} pozvao da se pridruìte novoj partiji 21. oktobra, kakav bi va{ odgovor bio? Mislite li da je to mogu}e? Maja Gojkovi}: Sve je mogu}e u politici, ali morala bih da vidim ~emu to treba da se pridruìm. Dakle, kakva je to partija. Da li je to partija koja kaè mi }emo zadràti ideologiju Srpske radikalne stranke, ako mediji dobro prenose, ili je to ne{to potpuno novo. Dakle, ne mogu u nepoznanicu da odlazim, nego bih morala da vidim, ali trenutno formiram svoju politi~ku partiju. Voditeq: Kako ide formirawe va{e politi~ke partije? Maja Gojkovi}: Ja sam jako zadovoqna. Ove nedeqe }e biti gotov Statut, program za nekoliko nedeqa, a o imenu razmi{qa nas jako mnogo, dakle, jedno 10.000 qudi je ukqu~eno u tim, da na|emo pravo ime da plasiramo ovu na{u politi~ku ideju. Da nastavimo, u stvari, sa ovom departizacijom i depolitizacijom koju smo po~eli u prethodnoj izbornoj kampawi, dodu{e, na lokalnom nivou. Voditeq: Predsednica Grupe gra|ana Maja Gojkovi}, gost Poligrafa. Zahvaqujem na vremenu koje ste posvetili gledaocima televizije B92. Ostanite uz nas. Prijatno ve~e.
Televizja Studio B, emisija Vru}e leto Beograd, 16. septembar 2008. godine Prema mi{qewu Boìdara Deli}a, rascep u Srpskoj radikalnoj stranci prouzrokovala je povre|ena sujeta nekih funkcionera, gde je slobodno mogao da ura~una sebe, dok je Nenad ânak ube|en da je glavni razlog razlaza nepodudarnost interesa ~lanova rukovodstva stranke. Tre}i sagovornik u emisiji, Dragan Markovi} Palma izjasnio se da ne}e odgovarati na pitawa o Srpskoj radikalnoj stranci, ali mu nije jasno pona{awe Tomislava Nikoli}a, koji sada pori~e sve {to je govorio 18 godina.
241
Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci, ovo je Studio B. Gledate emisiju Vru}e leto. Jo{ uvek jeste vru}e politi~ko leto, kalendarski, ali nema veze, klimatski kako je napoqu. Nismo jo{, da tako kaèmo, prevazi{li ni letwu programsku {emu. Ona je tu me|u nama, nije ni{ta stra{no. Ima}ete priliku ve~eras da ~ujete ne{to o tome {ta je to politi~ka scena Srbije, da li je kraj disperziji na wenoj mapi, da li su politi~ke stranke doìvele, da tako kaèmo, vrh svog postojawa ili treba da nastanu nove. Od nekih stranaka se, da tako kaèmo, ra|aju novi pupoqci. Da li }e oni dati ploda ili }e ostati samo na tim, da tako kaèmo, sukobima unutarstrana~kim. Kako }e se to reflektovati na politi~ki ìvot. [ta to zna~i po Srbiju, po wene evropske integracije i da, tako kaèmo, po koncept normalnog dru{tva koji nastojimo da stvorimo ve~eras. O svemu tome gospodin Dragan Markovi} Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, gospodin Boìdar Deli}, poslanik poslani~ke grupe Napred Srbijo, gospodin Nenad ânak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine. Evo, gospodine ânak, moèmo da krenemo od vas, po{to se od vas do sada nije odvojila nijedna stranka, ni{ta se nije desilo, da tako kaèmo, spektakularno na politi~kom nebu Vojvodine i Srbije kada je re~ o Ligi socijaldemokrata Vojvodine. O~ekujete li vi, dali ste neki intervju, da se mogu pocepati i druge stranke? O~ekujete li da se to moè desiti i vama? Nenad ânak: Mislim da niste dobro informisani. Mi smo imali nekoliko poku{aja da se u Ligi socijaldemokrata... Voditeq: Nije ni{ta nastalo, jel tako? Nenad ânak: Pa nije ni{ta nastalo, iz tog razloga {to postoji ~vrsta unutra{wa ideologija, koja jasno vodi principijelno ka jednom ciqu. Onda tu jedino moè da se desi da otpadne neka grupa, ali da se napravi ne{to drugo te{ko. Takve stvari se naj~e{}e doga|aju kada do|e do nepomirqivih unutra{wih interesa i kada stranke porastu toliko da ti unutra{wi interesi ne mogu da zadovoqe ve}inu onih koji su u strankama. Mislim da je to, recimo, slu~aj koji se dogodio u Srpskoj radikalnoj stranci. Jednostavno, interesi su prevladali, neki koji su bili u suprotnosti sa nekakvom op{tom atmosferom. Mislim da je to otprilike sudbina svake organizacije koja popusti u jasnom ideolo{kom opredeqewu. Voditeq: Dobro, pita}emo gospodina Markovi}a. Gospodine Markovi}u, da li ste vi imali neke sli~ne situacije u Jedinstvenoj Srbiji? Da li je bilo tu frakcija mo`da? Da li je bilo nekih razmimoilaèwa, dilema, poku{aja odvajawa ili ne{to sli~no? Dragan Markovi} Palma: Pa, nije bilo u Jedinstvenoj Srbiji. Ja sam bio u Stranci srpskog jedinstva. Gospodin Pelevi} i ja se nismo slagali oko programa, ali smo sa~ekali da nam istekne mandat u parlamentu, rastali smo se ko qudi, i nikada nijednu ru`nu re~ nisam ja izgovorio o gospodinu Pelevi}u, niti je on o meni. Ja sam se s wim pozdravio, oti{ao, napravio novu stranku i po~eo od nule. Mislim da ne trebaju gra|ani sad u ovom zimskom periodu da se zabavqaju i da slu{aju i da se iznosi prqav ve{, kako su qudi bili u istoj partiji 18 godina zajedno i odjednom je ne{to puklo, i sad se nudi ne{to boqe. Ja ve~eras ne èlim da pri~am o Srpskoj radikalnoj stranci.
242
Voditeq: Deo pri~e politi~ke scene je o Srpskoj radikalnoj stranci. Dragan Markovi} Palma: Ali, ja po{to znam, vrlo dobro poznajem Tomislava Nikoli}a, ~esto me je kritikovao u nekim mojim nastupima, samo èlim da ga pitam, da li je to {to je on pri~ao 18 godina i mislio, to {to je mislio to i radio, i da li }e narednih 18 godina ponovo da pri~a jedno isto. Jer pazite, dete se rodi, postane punoletno, i tako daqe, i da mi slu{amo jednu istu pri~u. Ja mu èlim puno sre}e u narednom politi~kom ìvotu, i ne èlim vi{e da govorim o Srpskoj radikalnoj stranci. Mislim da mnogo vitalnijih tema ima za gra|ane Srbije da mi ve~eras govorimo. Ja mislim da ta tema treba da ostane da se oni bave tom temom i da oni vide {ta }e da rade sa dve partije, jednu novoformiranu i ovu staru. Voditeq: Time smo po~eli i tu je gospodin Deli}, nije gospodin Nikoli}, ali dobro. ûli ste, gospodine Deli}u, {ta je to, videli smo, plakali ste pred kamerama kad ste se odvajali od Srpske radikalne stranke. Boìdar Deli}: Ja sam mo`da od svih qudi koji su pripadali tom Predsedni~kom kolegijumu najmawe godina u stranci. Voditeq: Vi ste bili vojnik profesionalni i niste bili strana~ki... Boìdar Deli}: Da, da. Zna~i, ipak se ovde nije radilo o ideolo{kim razlozima i programskim razlozima, ovde se radilo o odnosima u vrhu stranke i jednostavno, o na~inu rukovo|ewa strankom. Voditeq: To je bila sujeta? Boìdar Deli}: Ja mislim da je stranku sru{ila sujeta. Zna~i, ve} pre godinu dana su se neki, hajde da kaèm prvi problemi pokazali, da bi mo`da pre pola godine do{li malo vi{e do izraàja i kulminirali posledwih meseci. To su svi ~lanovi Predsedni~kog kolegijuma mogli da osete, pa i neki koji su u timu za odbranu gospodina [e{eqa. Voditeq: Ho}u da vas pitam jednu stvar, izvinite {to vas prekidam. Bilo je re~i o tome da Tomislav Nikoli} kaè: nema razlike u ideologiji, ja sam stvarao tu ideologiju, mi smo se razi{li samo oko nekih, da tako kaèm, li~nih pitawa. Da li je to ta~no, i da li je mo`da bilo trvewa na relaciji da je Nikoli} ne{to uspeo da uradi od stranke i da neko ko nije ovde, na primer [e{eq, ne èli da prihvati da neko tu mo`da postane ne{to dok on nije tu? Boìdar Deli}: Ja mislim da gospodin [e{eq nikad ne}e imati vernijega saradnika nego {to je to bio gospodin Tomislav Nikoli}. Ja sam sa gospodinom Tomislavom Nikoli}em i pre nekoliko meseci, prisustvuju}i tim problemima, sedeo sa wim i molio sam ga da izdrì, da izdrì, upravo da ne bi do{lo do raskola u okviru stranke. A ovih posledwih dana molio sam i neke druge qude sa kojima gospodin [e{eq komunicira svakodnevno, da oni uti~u na wega. Voditeq: Jeste li vi dobili neku kletvu? Vidimo, Tomislav Nikoli} je dobio kletvu u Skup{tini, a neka kletva na vas nije pala do sada? Mislim, izviwavam se {to tako kaèm. Boìdar Deli}: To je ne{to najru`nije {to se u posledwe vreme ~ulo u Skup{tini Srbije. Posebno mi je bilo te{ko kad sam saznao da su te kletve naru~ene, a bio sam prisutan kad su te gospo|e dobile pohvalu iz Haga.
243
Voditeq: Da li ste vi ili gospodin Nikoli} mo`da imali nameru da opomenete te gospo|e kad su klele predsednika Srbije Borisa Tadi}a i druge zvani~nike ove zemqe i do ne znam kog, sedmog, osmog, desetog kolena, {to ih niste tad opomenuli i rekli da to nije, bez obzira da li je naru~eno ili ne, u redu, nego tek kada se odnosilo na Nikoli}a? Boìdar Deli}: Ja li~no nisam, ali pre nego {to se odnosilo na gospodina Nikoli}a, bili smo na timu za odbranu i gospodin [e{eq je pohvalio jednu od tih gospo|a koja je klela i pitao kako se na to gleda ovde u javnosti. Drugi su imali nekakva svoja druga mi{qewa, gospodin Vu~i} je rekao da je to katastrofa, da nema nikog normalnog u Srbiji ko moè da odobri takvo pona{awe u Skup{tini i da }e jednostavno to imati negativne efekte na rejting stranke. Voditeq: Dobro. Svi radimo ne{to u svojim ìvotima, a na{a deca nisu ni za {ta kriva. Gospodine ânak, ~uli ste ovaj deo pri~e. Vi ste dobili sada, ju~e smo videli, pretwu ubistvom preko sajta... To nije ne{to novo, to je ne znam koji put da vam prete, ali zanimqivo je to ~uti, koja je to klima i {ta je to. Odakle to dolazi, i jeste ne{to uspeli da saznate u me|uvremenu ili je to ne{to, eto da kaèmo, neka dezorganizovana lokalna grupa, ne znam {ta je to ve}? Nenad ânak: Policija se nije oglasila jo{ uvek. U pitawu je bio javni poziv na moje ubistvo, s tim da, ko mene likvidira ste}i }e slavu Gavrila Principa itd. itd, {to je sve tako dosta mitomanski sro~eno, ali je ~iwenica da u zemqi u kojoj smo imali ve} suvi{e politi~kih ubistava nije zgodno kada se tako {ta desi. Naravno, ne pridajem tome mnogo zna~aja, iz jednostavnog razloga {to oni koji ho}e da to urade, ne stavqaju na internet, nego to rade druga~ije. S druge strane, nije ni malo dobro kada se preko takvog mo}nog medija kao {to je internet, pozivaju qudi na neki patriotski ~in koji se svodi na ubistvo bilo koga. To jednostavno nije u redu. Tim pre {to, kada boqe pogledate, evo i gospodinu Markovi}u je bilo pre}eno, ako se ja dobro se}am, bilo je pre}eno prakti~no... Voditeq: U toku kampawe i stvarawa... Nenad ânak: Pa dobro, svejedno, ali bez obzira u kom kontekstu. Kad do|ete u poziciju da se qudima preti u zemqi u kojoj je i tako previ{e animoziteta i previ{e suprotstavqenosti, onda moè uvek da se desi da neko shvati ozbiqno i da shvati kao svoj patriotski zadatak da uzme jedan od stotina hiqada komada neregistrovanog oru`ja u Srbiji i da po~ne da puca oko sebe. Mislim, i onda {ta, jedino {to je pravo u svemu tome, to je smrt i krv. To je jedino onda {to je pravo. Sve ovo ostalo su laì koje nestanu za dvatri dana, ali mislim, mrtvi ostaju mrtvi. Wih ni{ta ne moè podi}i iz groba. Tako da, to je veoma ru`no, i ja sam traìo od policije hitnu intervenciju, ne zbog sebe, ponavqam, ja se ne bojim, nego zbog toga {to }e takva praksa kad-tad dovesti do ne~ega, da postane da je to normalno. Imali smo u Novom Sadu situaciju, nekoliko momaka se potuklo, i kada je jedan pao i prestao da daje znakove ìvota, oni su nastavili da ga tuku dok ga nisu ubili. Voditeq: Nije bilo pomo}i, nije bilo potrebe.
244
Nenad ânak: Ne, ali pazite, de{ava se, ovi mladi momci, puni energije, i ho}e to i padne te{ka re~ i da se pobiju i tako. U moje je vreme bilo, ne znam kako je sad. Ali to je jedna pri~a tog nekakvog de~jeg i mladi}kog nadmetawa pa ho}e tu da bude i malo grubosti, ali to je jedna pri~a. Drugo je kad vi nekoga ko je bespomo}an gazite dok ne umre. Pazite, to nisu neki kriminalci uradili. Nisu to qudi s kriminalnim dosijeom. Voditeq: Dobro. Nasiqa je mnogo, ali ovo je drugi deo pri~e. Ovo je neka vrsta vezana s politi~kim ìvotom. Nenad ânak: Ovo je prvo {to vam govori. A to je atmosfera u zemqi koja je do{la dotle da se ne po{tuje qudski ìvot, da se ne po{tuje qudska imovina, da se ne po{tuje qudska privatnost, da se ne po{tuje, to je sad vezano za ove pri~e sa ovim kletvama itd. Na stranu {to je to vrhunski necivilizovano. Ali pazite, tu se radi o porodici. Pa i unutar mafije kada se prave obra~uni, imate u zakoniku Leke Duka|inija pi{e da se ne sme u krvnoj osveti ubiti dete, èna i ne sme se ubiti u ku}i. Zna~i, na{e dru{tvo je ispod zakonika Leke Duka|inija, ispod mafija{kog nivoa razmi{qawa, jer kod mafije tako|e se ne puca u ène, ne puca u decu. Ovde se prokliwu jedni, drugi, tre}i, gaze se qudi. O ~emu mi razgovaramo? Voditeq: Evo, ukqu~i}emo gospodina Markovi}a. Bilo je re~i i u kampawi i u nekim emisijama, ~uo sam, predstavnici nove koalicije su rekli da je i vama pre}eno pre formirawa ove vlade. Ko vam je pretio? Ne morate da kaète, ali {ta je to? Dragan Markovi} Palma: Pa, vidite, tu politi~ku i takvu politi~ku klimu stvaraju qudi koji su u politici od devedesetih godina i ~ija izborna kampawa nije zasnovana na izve{taju o radu, {ta je on uradio devedesetih godina kao zamenik predsednika stranke ili predsednik stranke, ve} je wegova kampawa kako je ânak izdajnik, kako su oni ve}i demokrate od Palme itd. Taj jezik mr`we i govor mr`we slu{aju gra|ani Srbije, a ti koji to govore, oni su se dobro izve{tili da pri~aju, jer ìve od politike i ne znaju {ta imaju od kapitala. Evo i danas smo mogli da ~ujemo i da vidimo. Sada iza|e za govornicu u Skup{tini Republike Srbije neko ko je bio do pre tri meseca na vlasti i kaè, po{to non-stop su za govornicom, a mi se ùrimo, mi iz vlasti, da {to pre usvojimo zakone, one koji su od vitalnog zna~aja za svakog ~oveka u Srbiji, i onda kaù evo vidite, vladaju}a partija ne}e da nastavi kontinuitet politike prethodne vlade itd., jer je to bila dobra politika. Ja kaèm ~ekajte, daj mi da wima odgovorimo, da pitamo, da li je kontinuitet prethodne vlade, gde su rekli: o~uva}emo Jugoslaviju, Jugoslavije vi{e nema, pa su onda rekli: sa~uva}emo tu zajedni~ku dràvu, pa nisu, pa su onda rekli da }emo da sara|ujemo sa celim svetom, pa nas posva|a{e sa 90 posto dràva iz Evrope i sa Amerikom. Pa su onda oti{li da odbrane Kosovo, ali kako? Po{aqu studente tamo i ~ita se pismo premijera vlade gde se kaè bravo, mladosti Srbije, tako se brani Srbija. A gde su va{a deca? Deca qudi iz te partije se nalaze u Evropi, veoma dobro ìve, pa onda zauzmu prugu ko Bo{ko Buha u Mitrovici, samo mu jo{ bomba treba, i onda to na{i mediji objave, kako je to sada srpska pruga. Pa ja sam prvi da to uradimo, ali postoji ne{to {to se zove Rezolucija 1244.
245
Voditeq: Akcioni plan. Akcioni plan je podrazumevao... Dragan Markovi} Palma: Dozvolite mi. Da li je Akcioni plan podrazumevao da mi razbijamo prozore kad su u pitawu pojedine ambasade, pa da jedan politi~ar kaè pa {ta }emo, razbili smo nekoliko stakala, eto, oni su nam uzeli Kosovo. Za mene to nije kompenzacija i to nije ne{to ~ime treba da se bori ova dràva, kako da vratimo Kosovo i Metohiju. Ja sam siguran da 99 posto gra|ana Srbije nisu za to niti }e prihvatiti da Kosovo dobije nezavisnost. Voditeq: U kojoj meri imate podatke da je taj deo pri~e 21. februara bio instrumentalizovan, da je bio vo|en iz jednog centra mo}i tada{we Vlade Srbije oko paqewa ameri~ke ambasade i stradawa onog momka mladog, itd. Bilo je re~i o tome. Dragan Markovi} Palma: Pazite, zna se sve. Voditeq: Ne zna se ko je rukovodio slu`bama i ko je tada mogao da se... Dragan Markovi} Palma: Zna se ko je to radio, ali to nije dobro za Srbiju i srpski narod. Svi svetski mediji su poùrili... Voditeq: Da li je taj koji je to radio pretio vama? Dragan Markovi} Palma: Svi svetski mediji koji su, pa znate {ta, poku{avali su, sva{ta su poku{avali, ali svaki ~ovek zna u ìvotu {ta je radio i kad je igrao klikere, kad je bio mali, znate. Pa ne mogu da vas upla{e nekom pretwom itd., a daqe ne moète da podràvate tu politiku kada se iz dana u dan sve gore i gore ìvi. Ne moèmo mi da kaèmo: Akcioni plan je da povu~emo ambasadore iz zemaqa koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Dobro, i {ta daqe. A za{to niste proterali te ambasadore iz tih zemaqa koji se nalaze u Srbiji, ~ije su zemqe priznale nezavisnost Kosova i Metohije? Ali, oni ho}e da dobiju politi~ke glasove, poene. Daqe, miting... Voditeq: Mislite da je Kosovo, kosovska pri~a zloupotrebqena oko koncepta izbora? To me zanima. Dragan Markovi} Palma: Dozvolite mi jo{ dve re~enice. Evo, gledaocima }e biti jasno. Miting koji je odràn, moleban u Beogradu, i svako malo dete je znalo 2000. godine da se pravi najve}a ameri~ka baza Bondstil na Kosovu i Metohiji. Za{to? Za{to to nismo radili pre dve godine, pre tri godine, svakog meseca, svake nedeqe, i onda, odveli su narod, premijer i gospodin Nikoli}, odveli su narod u crkvu da se oni mole Bogu, da Bog zamoli Ban Ki Muna, generalnog sekretara Ujediwenih nacija, da poni{ti odluku o nezavisnosti Kosova i Metohije. Ali, iskoristili su tog trenutka emocije gra|ana. Predsedniku Vlade nije mesto da vodi gra|ane u crkvu. Ja idem u crkvu kada treba da krstim nekog, kada slavim slavu. U crkvi se mole Bogu oni koji su bolesni, a ne da mi se moli Bogu premijer i kao {to rade oni u Iraku, kleknu na }ilim, mole se Bogu, kad podignu glavu, bomba im padne na glavu. Je li to dràvna politika, kontinuitet dràvne politike koju ja treba da sledim kao Pomoravac, kao [umadinac, i da li moè meni neko da preti i da me natera na tako ne{to? Moè da preti, ali naravno, ta pretwa nikada ne}e biti prihva}ena, niti }e mo}i da me upla{e da ne nastavim da se bavim politikom ovako kako sam do sada radio. I ja sam za
246
to da se mi u parlamentu sva|amo oko predloènih zakona, za i protiv, ali se u parlamentu zloupotrebqava Poslovnik. Voditeq: Dobro, to znamo. Ali pitawe je, kratko }u vas jo{ pitati, zna~i, kad je bilo re~i o formirawu ove vlade, ove vladaju}e koalicije, vama je pre}eno, to su rekli neki drugi, iz vladaju}e... Je su li to bile ozbiqne pretwe, na nivou, da tako kaèmo? Dragan Markovi} Palma: Pa bile su prvo pretwe ucewiva~ke, bile su i ozbiqne itd., ali ja sam govorio, o tome ne èlim ponovo da govorim. Qudi koji su podràvali vladu i jedan broj, ne}u re}i tajkuna, privrednika, koji su dolazili da plate, do{li i kaù koliko to ko{ta, koja je moja obaveza prema tebi? To je jedan privrednik veliki iz Beograda. Ja kaèm ne razumem, koja je obaveza. Bio je jedan papir iza mojih le|a on stavio, kaèm mo`da si do{ao iz Beograda da jede{ leba, da ve~era{, po{to je to 150 km, ne razumem {ta je tvoja obaveza prema meni, i td. Pa ne, kaè, da napravi{ vladu sa Srpskom radikalnom strankom, DSS i Novom Srbijom. Ja kaèm slu{aj, ti si privrednik. A to ime se pomiwalo pre neki dan na B92. Molim te, nemoj tako da pri~a{, uop{te mi nisi jasan. Pa onda kada je video da je jedna strana potonula, onda je oti{ao na drugu stranu itd. I to nije dobro. Voditeq: To je najve}i... Dragan Markovi} Palma: Pazite, to nije dobro. Ne}u da donosim sada ja gradaciju, da li je on veliki ili mali, poznato je ko je. Pazite, i ja èlim kao politi~ar da preispitamo na{u imovinu, da vidimo ~ime ste se vi to bavili, odakle vam taj kapital, a ne za govornicom, za svakoga da govorite lopov. êkaj, {efe, odakle tebi bazen, znate koliko ko{ta bazen da se napravi 20 m h 7 m? Voditeq: Pa skupe su plo~ice, to znamo. Dragan Markovi} Palma: I pazite, vi ste patriota, vi ste po{ten. Kako ìvite? Iza|ete pa napadnete Krmivoprodukt, kaète Dragoqub Markovi} organizovao ubistvo Bo{ka Buhe, generala, a onda onaj kaè nemoj molim te... Slu{aj, nemamo od ~ega da ìvimo. Mora{ da bude{ neki diler brate, pa onda iza|u pa napadnu, dajte sada da vidimo Voju Lazarevi}a itd. Nigde se danas ne pomiwe ta struja i da ne kaèm {ta. Voditeq: I on je platio da ne bi bio napadnut? Dragan Markovi} Palma: Ne znam, ne znam. Pazite, dobro ìve ti politi~ari koji su politi~ari op{te prakse, ~ije je zanimawe politika, koji su dobro nau~ili da pri~aju i sada ponovo mi treba da slu{amo jedne iste. Pa znate {ta? Pa nisu politi~ke stranke, ovde dajem poruku bira~ima, fudbalski klubovi, pa da navijaju dok ne umru za Zvezdu i Partizan. Ako ne{to ne vaqa, pa ajmo da glasamo neke druge. Voditeq: Pa nek navijaju za Jagodinu ili za Vojvodinu. Dragan Markovi} Palma: Sada mogu da navijaju za Jagodinu. Prvi put se desilo da je Jagodina u{la u prvu super ligu. Izviwavam se {to sam malo duè govorio, ali nisam mogao da ne kaèm ovo. I sad prvi put govorim o ovoj temi kod vas u va{oj emisiji. Do sada nisam govorio. Voditeq: Hvala vam puno. Izgubili ste od fudbalskog kluba Vojvodine. Tu je gospodin ânak iz Novog Sada. Dobro, nije neki navija~.
247
Nenad ânak: êstitam i ja. Voditeq: Gospodine Deli}u, ~uli ste izlagawa gospodina Markovi}a i gospodina ânka. Ono {to ho}u da vas pitam jeste je li stvarno bilo uticaja odre|enih, da tako kaèmo bogata{a, kako ih zovu, da ne kaèmo one re~i, tajkuni itd., hajde da kaèmo vrhunskih biznismena, na politiku Srpske radikalne stranke? Boìdar Deli}: Ja sam ube|en da toga nije bilo. Da je taj uticaj, kad je u pitawu na{a stranka, apsolutno minoran. Voditeq: Bilo je re~i da neki poku{avaju da, pre formirawa ove vlade, formiraju vladu Srpske radikalne stranke, DSS, NS, SPS itd. Boìdar Deli}: Mo`da su to bile ne~ije èqe. Mo`da je to neko tako prièqkivao, me|utim, {to se ti~e kontakata i mojih saznawa, uticaja na Srpsku radikalnu stranku u tom pogledu nije bilo. Ono sa ~im ste po~eli, vezano za pretwe koje su upu}ene gospodinu ânku. Voditeq: ûli smo da je pre}eno gospodinu Nikoli}u, mo`da i vama, ali ne znam. Boìdar Deli}: Ne, meni ne. Ja nisam neki kalibar funkcionera da bi mi neko pretio. Me|utim, to upravo govori u kakvom se stawu nalazi na{a dràva. Da ne zaboravimo da su neke sudije tako nedavno bile ubijene, i te pretwe nisu nimalo naivne. Jer ovo {to kaè gospodin ânak, uvek se na|e... Voditeq: Dana 25. oktobra ubijen je jedan od sudija i ba~en u reku Savu. Boìdar Deli}: Zna~i, uvek se na|e neko od tih koji je spreman da napravi jednu takvu stvar, ali policija a i drugi organi moraju da se malo vi{e angaùju oko toga, jer ukoliko bi se po~eli po~inioci pronalaziti, mislim da bi toga bilo sve mawe. To je u svakom slu~aju neprijatno svakom ~oveku, bez obzira {to se slaèm sa ovim {to kaè gospodin ânak, taj koji je to stavio i na sajt i to, taj sigurno ne spada u grupu izvr{ilaca, ali je sigurno u grupi onih koji mogu nekoga da podstaknu, zna~i, u grupi je podstreka~a. To je neprijatno. ôvek se ose}a u svakom slu~aju neprijatno, pogotovo ako mora da razmi{qa i o svojoj porodici, o svojoj deci, da se wima ne{to ne desi. Zna~i, u svakom slu~aju neprijatno, ja mislim da ne postoji ~ovek koji moè tako ne{to da odobri. A vezano za ono {to ste pomiwali onaj veliki miting i sve doga|aje koji su se, eto, zavr{ili gubitkom jednoga ìvota. Ja ipak mislim da dràvni organi nisu reagovali onako kako je trebalo i nisu za{titili ambasade, a mi ipak tamo moramo da imamo takve qude koji mogu, ~ak i ako je sve najboqe organizovano, da procene, da uvek kod tih velikih protesta postoje te grupice, to sam na kraju krajeva video i kod ovog najnovijeg protesta, koje su spremne na sve. Ja sam ~ak doìveo na ovim malim protestima, gde je 2000 qudi, da jedna iz na{e stranke gospo|a ide i da slu{a dvojicu, kaè sada kad ovi budu prolazili preko Terazija, ulete}emo dole da uzmemo neku duksericu. Ali, imali smo sopstveno obezbe|ewe i reagovali smo i tako ne{to se nije desilo. A na ovom posledwem mitingu, koji je tako|e rezultirao gubitkom jednoga ìvota i ~ak te{kim telesnim povredama poslanika sam se li~no uverio da je bilo organizovanog napada na qude koji su do{li sasvim mirno da protestuju. Ja sam jednom prilikom rekao da je jedan dràv248
ni organ, {to je najteè i najgore u Srbiji, angaòvao i organizovao napad na drugi dràvni organ. Voditeq: To je mogu}e. Sve je mogu}e. Dragan Markovi} Palma: Ali nikad se nije desilo da bude povre|eno 50 policajaca, a 20 demonstranata. Zna~i, duplo mawe su povre|eni. Ja to ne pravdam. Boìdar Deli}: Ne, Palma. Ali da li ti veruje{ da je samo 20 povre|eno qudi? Dragan Markovi} Palma: Ja ne pravdam reakciju policije. Ali pazite, duplo vi{e policajaca je povre|eno, {to zna~i da nisu zapo~eli policajci, koji su do{li da obavqaju svoj zadatak. I ova odluka danas Ivice Da~i}a, da se, u redu onaj ko je pucao, itd., ali kako }e sutra da reaguju kada se bude desilo kada budemo igrali neku me|unarodnu utakmicu, itd. Mislim da to nije u redu. Ali pazite, poruke sa te bine su takve bile i upu}ivane da su usta{e Srbi, da su izdajnici, itd. i onda naravno, emocije su kod tih mladih qudi prisutne i desilo se {ta se desilo. Znate vi da su uhap{eni iz fudbalskog kluba Crvena zvezda qudi koji su zaduèni za obezbe|ewe, zato {to nisu spre~ili tu~u na tribinama gde je jedan policajac bio povre|en. Boìdar Deli}: Ali Palma, ja sam bio tamo te ve~eri. Bio sam i sa tim policajcima. Nikako ja ne opravdavam, ali pazi, molim te. Dragan Markovi} Palma: Ne kaèm ja da ste vi to radili. Ali poruke su bile takve sa bine. Boìdar Deli}: Ali pazi, molim te, ako ja pitam policiju, prvo, za{to niste izolovali tu prvu grupu. Televizija je prikazala da ta prva grupa, koja je po~ela, stoji izme|u dva kordona policije. Za{to ih niste zatvorili, gurnuli u one ulice dole i zavr{ili s wima? Kaè nismo imali dovoqno snaga. A o~igledno sam video da su imali dovoqno snaga, ali to nisu uradili u pravom momentu. Onda kaèm kakva vam je to taktika, da one koji su s vama u sukobu, vi kaète ceo sat, gurnete u masu i da onda dejstvujete i suzavcem, jer sam tad bio sa tim policajcima. I pitao sam slede}eg koliko ste uhvatili tih, koji su direktno se sat vremena tukli s vama. Kaè nijednog. I ono po pitawu povreda. Mnogo je vi{e povre|eno demonstranata. Ali ako neko ode u bolnicu, on je tamo evidentiran, sutradan kaè, ja sam gledao... Voditeq: Pa dobro, mora da ode u bolnicu da se evidentira. Boìdar Deli}: Kaè idem u bolnicu, sutradan policija mi dolazi na vrata, jer sam evidentiran u bolnici da sam povre|en. Sutra dolaze da me pitaju kako sam povre|en. Kaè em ni{ta nisam kriv, em sam dobio batine i sutra jo{ da imam problem sa policijom i sa sudom. Zna~i ovaj odnos, mnogo vi{e policajaca, ja apsolutno ne opravdavam. Bio sam kod svih grupa policajaca, video sam kako su povre|eni. Voditeq: Se}amo se demonstracija devedesetih godina. Izve{taji su bili druga~iji, da su uvek povre|eni policajci, i gotovo niko nikad od demonstranata, mada je bilo na desetine i stotine povre|enih demonstranata u akcijama i mnoge od wih i poznajem.
249
Dragan Markovi} Palma: Je li mogu da pitam ne{to gospodina generala? Za{to niste organizovali miting kada je poslat u Hag general Lazarevi} i general Pavkovi}? To su va{e kolege. Ja poznajem i jednog i drugog. Poznajem i generala Lazarevi}a. On je jedan vojnik, Srbin, patriota i ~ist je kao izvorska voda. Evo, odgovorite mi, molim vas. Meni je ào svakog Srbina koji ode u Hag, i Slobodan Milo{evi} kad je oti{ao u Hag. Ja ne podràvam Ha{ki tribunal, naro~ito zato {to tri osloba|aju}e, odnosno dve osloba|aju}e presude za Haradinaja i ovo danas {to se desilo. Ali mi objasnite, kakvu vi razliku pravite izme|u Srba? Da li koristite trenutak zbog politi~kih poena, i da to bude predizborni program ili jednostavno, za jednog vas boli du{a, a za drugog ne? Boìdar Deli}: Nemojte, jer ja imam apsolutno isti odnos prema svima, a posebno prema ovima koje ste vi pomenuli, jer sam u novembru i u decembru 33 dana bio u Hagu brane}i generala Lazarevi}a i generala Pavkovi}a. Me|utim, general Lazarevi} je oti{ao, na koji na~in, ne}u u to da ulazim. Pozvao me jednog dana da se vidimo, i to je bilo ovde na Dediwu u zgradi vlade. Pozvao me tu i kaè ja idem. Dragan Markovi} Palma: Zna~i, dobrovoqno oti{ao? General Pavkovi} oti{ao dobrovoqno? Boìdar Deli}: Ama, dobro. To se dole kod mene na Kosovu kaè dobrovoqno nezork. Pa nemojte, molim vas. Dragan Markovi} Palma: A {to niste organizovali tad kad su oti{li, da bar àlimo dva dana, ipak su oni li~nosti koji su stvarno obavili svoj zadatak koji su imali, a vi ste general, znate, dajete zakletvu. Boìdar Deli}: Pa svi su tamo. Dragan Markovi} Palma: Daqe, da vas pitam jo{ ne{to. Da li }ete vi da do|ete na miting za podr{ku Vojislava [e{eqa kada bude organizovao Dragan Todorovi}, i vi i Tomislav Nikoli}, to moram da vas pitam. Po{to }e najverovatnije da organizuju miting, sad su mu ponovo ukinuli komunikaciju i sa porodicom i sa pravnim timom itd. Da li }ete vi da organizujete miting da pomognete ~oveku? Ako ste se posva|ali, on je sad u zatvoru. On se tamo nalazi u tamnici, pazite, a kad iza|e iz zatvora onda mu recite ti si najgori ~ovek na svetu itd. Boìdar Deli}: Dragane, ti apsolutno ne zna{ pravu situaciju. Ja ve} godinu dana... Dragan Markovi} Palma: Mo`da i ne znam, izvinite. Boìdar Deli}: ... Godinu dana sam wegov vojni ve{tak. Nemam ni subote ni nedeqe. Radim na svom ekspertskom izve{taju, i sve su novine objavile: bez obzira {ta se desilo, ukoliko me pozove da svedo~im za wega, da zavr{im ekspertski izve{taj i da svedo~im, ja sam to spreman, jer smatram od ovih ostalih koji su u timu, kada je u pitawu vojna problematika, niko to ne moè da uradi boqe od mene. Mo`da ima boqih od mene, ali oni nisu do sada bili u timu i trebalo bi im mnogo vi{e vremena da se upoznaju sa materijalima i da se pripreme za ne{to {to moè da usledi mo`da za nekoliko meseci. Voditeq : Da prevazi|emo taj deo pri~e.
250
Dragan Markovi} Palma: Pri~ajmo malo o ìvotu gra|ana. Voditeq: Dobro, evo, sad }emo da ukqu~imo i gospodina ânka. Boìdar Deli}: Morao sam, jer me Dragan ovako prozvao. Dragan Markovi} Palma: Ja sam vas pitao. Ja se ne razumem mnogo u oblast va{u i zbog toga sam vas pitao, oko organizacije i to. Boìdar Deli}: Ali problem je bio kod generala Pavkovi}a i Lazarevi}a, bio je sporazum. Voditeq: To }emo kada napravimo emisiju o Ha{kom tribunalu i o wihovim, da tako kaèm, odbranama pred Ha{kim tribunalom ili, da kaèm, o ulozi Tuìla{tva i zasnovanosti tu`be, a sada pitamo gospodina ânka. Evo videli ste, dakle, da gospodin Deli} kaè: nema ideolo{ke podele, nije to te vrste cepawe itd., itd. Po ~emu se cepaju na{e politi~ke stranke, kada su{tinski i kad gledamo politi~ku teoriju, i nema milijardu politi~kih ideologija na ovoj sceni, je li tako? Postoje dve-tri dominantne i ostalo su, da kaèmo frakcije, neke pri~e. Nenad ânak: Gospodin Deli} je jasno rekao da su po wegovom mi{qewu u pitawu sujete. Da li sam vas dobro razumeo? To je vrlo va`no. Voditeq: Koja je sad razlika izme|u poslani~ke grupe Napred Srbijo i radikala, i da li je ovo evropski deo pri~e, ono drugo ne{to drugo? Nenad ânak: Ali gospodin Deli} je jasno rekao, ja zaista nemam tu {ta da dodam. On je jasno rekao da je tu u pitawu sukob zbog sujeta, a da ideolo{ki tu nema razlike. Ako je zbog sujeta, zna~i da je u pitawu ne{to {to je van ideologije, jer ja prosto ne mogu da verujem da bi qudi kao {to je gospodin Tomislav Nikoli}, koji se sve ovo vreme isticao pre svega dosledno{}u svojih stavova 18 godina, najedanput promenili stavove. Ja to ne mogu da verujem. Tako|e ne mogu da verujem da bi Vojislav [e{eq, koji je pristao da zbog svojih ube|ewa ode dobrovoqno u Hag, zna~i ne da ga hapse, nego dobrovoqno da ode u Hag, jedini dobrovoqno, osim ovih qudi koji su jo{ oti{li dobrovoqno, kako ste rekli? Boìdar Deli}: Dobrovoqno nezort. Nenad ânak: Dobrovoqno nezort, tako je. Boìdar Deli}: Pazite, to je na albanskom. Zna~i, dobrovoqno na silu prakti~no. To je to kad bi preveli. Nenad ânak: E sad, zna~i, osim tih dobrovoqno nezort, tih dobrovoqaca, on je dobrovoqno oti{ao, jel tako. Za{to bi onda gospodin [e{eq mewao svoju ideologiju, kada je zbog we bio spreman da `rtvuje sve. Zna~i, tu nema ideolo{kih skretawa. Ako su u pitawu sujete, ja mogu da razumem da gospodin [e{eq, ipak je pet godina u zatvoru. Pet godina je strahovito dug period i za pet godina je sasvim mogu}e da on nije mogao dovoqno dobro da prati situaciju ovde i da na pravi na~in odgovara na sve izazove koje je dnevna politi~ka situacija u Srbiji nalagala. Potpuno je jasno da se onda stvori i jedan tip pitawa, a to je za{to Srpska radikalna stranka, kao najja~a stranka u proteklih 14 godina recimo, najja~a pojedina~na stranka, nikad da do|e na vlast. I taman kad treba da kapitalizuje tu svoju ulogu, najedanput se pojavi gospodin [e{eq i da svoje komentare iz Haga, koji taman pred izbore obore rejting stranke. Taman za toliko ne moè da pobedi. Mi251
slim da to tako velika stranka ne moè da trpi do unedogled. Ne moè da trpi poraze. Koliko se puta [e{eq kandidovao za predsednika pa gubio? Koliko puta se Tomislav Nikoli} kandidovao za predsednika pa gubio? Svaki put za malo, ali uvek gubio. A istorija ne pamti druge. Ja mislim da je u pitawu upravo to, da to nije ba{ sasvim oko sujete, nego da je to pitawe oko interesa. A interes se zove: za{to tako jednu veliku stranku dràti stalno van dràvne vlasti, a to se doga|a od 2000. godine, tj. od trenutka kada je na izborima reìm Slobodana Milo{evi}a izgubio vlast. Jer setite se, posledwi put je Srpska radikalna stranka bila u vlasti pred bombardovawe 1999, za vreme bombardovawa i posle bombardovawa zbog Kumanovskog sporazuma su podneli ostavke, nisu vi{e hteli da budu u vlasti, osim {to su onda po slu`benoj du`nosti, nare|ena radna obaveza, pa su morali da ostanu ministri, ako se se}ate tog zanimqivog... Voditeq: Ne, ne. Oni su podneli ostavke i vratili su se u rekonstruisanu vladu, u istom sastavu. Boìdar Deli}: Rekli ste da nam ovo ne}e biti tema, a ispade da je ovo glavna tema. Voditeq: Nije. Nenad ânak: Pa jeste glavna tema, a i re}i }u zbog ~ega. Po tome {to gospodin Markovi} vrlo jasno govori i ja se slaèm s wim, da je pitawe boqeg ìvota gra|ana osnovno pitawe. Ali, pitawe boqeg ìvota gra|ana je pitawe koje moramo da re{avamo ve} jednom od glave, a ne od repa. Stalno se ide za tim da li je neki nesre}nik, to smo imali situaciju sad u Novom Sadu, neki ~ovek berberin, na{la mu je finansijska policija 266 dinara vi{e u kasi i zbog toga su mu na devet dana zatvorili radwu i osudili ga da plati 50.000 dinara kaznu. Za 266 dinara, gde kad ~ovek pla}a {i{awe ili brijawe, onda da krupnu nov~anicu i ne uzme kusur. E, takvi qudi stradaju, a qudi koji opstruiraju rad Narodne skup{tine, koji dovode do toga da ne mogu da se usvoje zakoni koji }e omogu}iti tom istom ~oveku da ìvi boqe, prolaze neka`weno. Ja mislim da je tu negde klik oko svega ovoga, i mislim da je ovaj tip podela po~etak raspetqavawa odnosa na politi~koj sceni. Ali pazite, tek po~etak, tek nas ~eka sva|a. Voditeq: Ali za{to mislite po~etak? Nenad ânak: Iz jasnog razloga {to velika je zabluda da smo mi sada, ne znam, stigli do neke demokratije, koju sad samo treba ~uvati, ali ni{ta da se ne dira. To nije ta~no. Mi tek sad treba da po~nemo da razvijamo institucije, da razvijamo dràvne slu`be, da razvijamo sve to u smislu stvarawa Srbije kao jedne ozbiqne demokratske dràve, a ne neofeudalne dràve u kojoj se par velika{a skupi, {to finansijskih oligarha, {to politi~kih li~nosti, koji izme|u sebe dogovore kako Srbija da izgleda, i to onda tako otprilike treba da bude. A narod ìvi tako, za 266 dinara ~ovek ne moè da radi svoj posao. Voditeq: Moram da postavim neka pitawa. Mnogo se pri~a o finansirawu politi~kih stranaka. Bilo je mnogo re~i o tome. Ono {to je gospodin Nikoli} mo`da uprili~io javnosti, jeste da je on jedini rekao da su gospodin Mi{kovi} i, ne znam, Beko, platili neku kampawu, jednu emisiju, ili
252
ne znam {ta, radikalima. On je to jedini do sada rekao od lidera. Je li to ta~no, gospodine Deli}u? Boìdar Deli}: Da, ja sam pratio tu emisiju kada je to rekao da je pla}ena neka TV emisija. Voditeq: Ali to do sada nismo ~uli od drugih lidera, da im je neko ne{to platio. Je li imate vi neko iskustvo, gospodine Markovi}u? Je li vam neko ne{to platio? Dragan Markovi} Palma: Nama verovatno nije. Pazite, da vam kaèm, prvo postoji zakon o finansirawu stranaka i na osnovu broja poslanika vi primate, tako da ko ima dosta poslanika, to su ogromne pare, razumete, tako da velike partije imaju... Voditeq: Kampawe ko{taju mnogo vi{e od toga. Dragan Markovi} Palma: Dosta para se dobije iz buyeta Republike Srbije. Ja sam imao dva poslanika, ono {to sam dobijao mese~no mi je dovoqno za kampawu, ali za kampawu koju vode velike partije sigurno im treba vi{e para, i zato su pojedini... Voditeq: Ali oni nemaju va{u mo}. Oni nemaju televiziju poput vas. Dragan Markovi} Palma: Pazite, da vam kaèm. Pa, vi{e je bio Tomislav Nikoli}, nego svi funkcioneri Jedinstvene Srbije, imam 120 odbora, u 50 op{tina imam odbornike, nego svi odbornici koji su bili u kampawi na Televiziji Palma plus. Voditeq: Je li bio i gospodin ânak? Dragan Markovi} Palma: Bio. Voditeq: Dobro. Dragan Markovi} Palma: Bio. I ta televizija je bila otvorena 1997. godine, kada je bila blokada medija, gde je ~uvena emisija \in|i}[e{eq odràna u Jagodini, pa onda su svi mediji posle preuzeli taj snimak. Prema tome, ja ne èlim da ulazim sada koliko je uzeo gospodin Nikoli} novca od ova dva preduzetnika, i da li jeste i da li nije. On je rekao da su platili, ali jedna emisija, to {to se brukao za jednu emisiju, jedna emisija, pazite, pa B92 da}e mu jednu emisiju, ne ko{ta ni{ta. Voditeq: Koliko kod vas ko{ta jedna emisija otprilike? Dragan Markovi} Palma: Pa 300 evra. Voditeq: Zna~i 300 evra. Dragan Markovi} Palma: Pa nebitno. Daj da pri~amo, ne}emo da pri~amo o Srpskoj radikalnoj stranci. Boìdar Deli}: Gospodine Palma. Ne, ne, sad }emo da pri~amo. Vi ste pokrenuli to pitawe i sad poku{avate da napravite vic na ra~un... Dragan Markovi} Palma: Ne vic, to ste vi rekli, pa taman posla da se ja {alim sa va{om partijom. Boìdar Deli}: Ne, pazite, {to su se brukali za jednu emisiju. Mi ni od koga nismo traìli da nam plati nikakvu emisiju. Upravo smo sa [e{eqem razgovarali jednom prilikom, pitao nas je koliko imamo para i kako }emo finansirati kampawu. Mi, kao najve}a stranka, imamo najvi{e para za kampawu. Tom prilikom, da li mu je to rekao Nikoli} ili Vu~i}, podi}i }emo kredit od 300.000 evra.
253
Voditeq: Nikoli} je izjavio posle kampawe da je kreditom pla}ena kampawa. Boìdar Deli}: Tad je rekao to [e{equ. [e{eq je rekao: pa mi nikad dosad nismo uzimali kredite. Kako }ete to da vratite? Kaè, moramo to da uradimo, a prora~unali smo da, od ovih para koje normalno dobijamo na osnovu broja poslanika, do septembra }emo mo}i da vratimo taj kredit. Zna~i, onda nije postojala potreba da mi jurimo nekakve biznismene, tajkune itd. da nam pla}aju kampawu. Ali neki koji su pla}ali mo`da mnogo vi{e drugima, ako su na jednoj televiziji platili mo`da 50 nastupa, pa su rekli neka dva nastupa budu za Srpsku radikalnu stranku, tu se ne radi niokakvom... Voditeq: Zna~i, oni su pla}ali i drugima i vama? Nenad ânak: Ako mogu da primetim, ovo daleko vi{e govori o tim tajkunima neko o Srpskoj radikalnoj stranci. Jer je o~igledno da oni pla}aju na sve strane, pa ko god pobedi, on je u dobitni~koj opciji. Voditeq: A to je delimi~no. Nenad ânak: Ne, nije delimi~no. Nije delimi~no, nego je to tragi~no. Onda dolazimo u stvari u poziciju gde vam finansijski oligarsi imaju akcije u svakoj stranci. Jer sam ja to dobro razumeo? To neki princip. Pa ako je to princip, onda mi imamo jasnu situaciju, ako igra{ na sve boje na ruletu, onda }e{ sigurno biti dobitnik. Voditeq: Je li to parlamentarizam onda, ili je to parlamentaroligarhija? Nenad ânak: To se zove vrhunac be{~a{}a. Voditeq: Ho}u da pitam gospodina Deli}a sad, nevezano za Srpsku radikalnu stranku, samo vi ste, Tomislav Nikoli} je rekao da je zbog amandmana koji je podnet na Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu do{lo do razilaèwa sa kolegama, ostalima. To zna~i da ste bili spremni da podrìte Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu, {to je on izjavio, izjavio je i Todorovi} pa povukao itd. Da li je prihvatawe tog amandmana do{lo na osnovu inicijative gospodina êdomira Jovanovi}a u Skup{tini tada za govornicom, pa ga prihvatila vladaju}a koalicija, {ta je tu bilo u pitawu? Boìdar Deli}: Ne. Koliko je meni poznato, mi smo taj amandman pripremili davno, ali sa gospodinom [e{eqem smo razgovarali 9. jula o tom amandmanu. Ja nisam bio na tom sastanku tima za odbranu, ali je bio Tomislav Nikoli}. Voditeq: Usagla{eno je da to bude... Boìdar Deli}: Zna~i, usagla{eno je. U~estvovali su odre|eni profesori me|unarodnog prava. Zna~i, usagla{en je i lepo sloèn taj amandman i tom prilikom je dogovoreno da, ukoliko se prihvati da taj amandman u|e u taj zakon, da }emo mi onda glasati za SSP. Li~no nisam znao, kada je po~ela sednica, nisam znao da u tom momentu jo{ nije bio prihva}en. I to se moglo videti, na kraju krajeva, i po diskusijama na{ih poslanika. Voditeq: Ali kad je prihva}en, do{lo je do tog raspleta koji se odnosio na to da }ete ipak glasati za SSP, kasnije se desilo ne{to drugo. Mene interesuje da li je taj ~in, da tako kaèmo, rascepa, bio oko SSP-a, i za254
{to onda gospodin Nikoli} kaè nismo bili spremni da glasamo, da ne budemo jedini koji ne}emo, a posle toga izgovara re~enicu, kaè bi}emo u koaliciji sa Novom Srbijom i DSS-om, koji ionako kaù da ne}e da glasaju. Ne vidim logiku u tome. Boìdar Deli}: Pa, pazite. Uvek postoji jedan momenat kada se, eto, ne{to desi. Sam taj problem je postojao i ranije. Voditeq: Ali ne vidim logiku, izvinite. Boìdar Deli}: Pa pazite, kada je vladaju}a ve}ina, kada je gospodin \eli} iza{ao i rekao da je, posle one odre|ene ispravke tog na{eg amandmana, i posle konsultacije gospodina Nikoli}a i gospodina Todorovi}a sa onim qudima koji su u~estvovali u izradi, i koji su rekli da sa tim ispravkama moè to da se prihvati, iza{ao za govornicu i rekao, po{to je prihva}en amandman Srpske radikalne stranke, mi }emo glasati za taj sporazum. Voditeq: To je oko amandmana. To je u redu i to smo shvatili, ali ne vidim logiku da posle toga gospodin Nikoli} kaè evo, mi smo spremni da i daqe razvijamo opozicione aktivnosti i sa Demokratskom strankom Srbije i Novom Srbijom. Boìdar Deli}: Za{to ne vidite? Voditeq: Pa zato {to su oni a priori protiv SSP-a, i nisu imali nijedan amandman. Dragan Markovi} Palma: Mene su najvi{e napadali zbog kampawe, zato {to sam ja wima rekao da je Jedinstvena Srbija za ratifikaciju Sporazuma o pridruìvawu i stabilizaciji. Onaj amandman koji su oni podneli ne mewa su{tinu zakona, odnosno su{tinu sporazuma. U ~lanu 135 Sporazuma o pridruìvawu i stabilizaciji, kaè se: po{tovawe Rezolucije 1244, a po Rezoluciji 1244 Kosovo je sastavni deo Srbije. I to se ~isto radilo zbog politi~kih poena za skup{tinskom govornicom, razumete. Voditeq: Zna~i, nije bilo nikakvih... Dragan Markovi} Palma: I to je cela pri~a. I zato nije hteo da glasa DSS i Nova Srbija za taj amandman, po wihovom ne mewa su{tinu Sporazuma o pridruìvawu i stabilizaciji itd. A mene su u izbornoj kampawi sve vreme napadali za{to ja to radim. Radio sam iz dva razloga. Zato {to treba Evropa, privrednici da do|u u Srbiju, a wima kompletno... Voditeq: Rekli ste traktori se ne voze... Dragan Markovi} Palma: Rekao sam patriotizam se ne sipa u traktor. Potpisan je memorandum izme|u Fiata i Zastave. Do{ao je ceo sindikat i rukovodstvo Zastave i rekli su mi: vi ste Pomoravac[umadinac. Ako se ne napravi programska vlada, nama propada ovaj memorandum. Mi ostajemo bez posla. Pazite, vi morate da budete pragmati~ni, patriotizam se pokazuje na delu a ne ~itaju}i va{a pisma koja {aqete u Mitrovicu itd., da ste vi ve}i patriota od mene, nacionalista, itd. To mi se ne svi|a. Ja sam hteo da iza|em za govornicu parlamenta i da sve to kaèm, da objasnimo gra|anima. Samo pri~aju jedni. Znate {ta je najgore, kad iza|e sedamdeset i ne{to qudi i pri~a jedno isto. Jedno vreme sam zatvorio u{i, ne moète da slu{ate, to je ubistvo, znate. Ja se divim gledaocima koji gledaju to. Voditeq: Skup{tinu gledaju mnogi.
255
Dragan Markovi} Palma: Pravo, {ta to zna~i pravo moje po Poslovniku? Pazite, da pri~a 78 qudi jedno isto, pa papagaj bi izgovorio pedeset puta pa bi stao, umorio bi se. Znate koliko ko{ta Skup{tinu, i ti isti traè smenu predsednika Skup{tine, koji ima najve}u odgovornost {to je to dozvolio. Diskusija, kad se reklamira Poslovnik je tri minuta, ona ih pusti 15 minuta da pri~aju. Ne pri~aju o temi koja je na dnevnom redu. Voditeq: A ona iz va{e koalicione grupe. Dragan Markovi} Palma: Ja sam rekao da }u da je kritikujem, ako bude bila ta~ka dnevnog reda na Skup{tini weno poverewe. Da }u da je kritikujem da ona nije po{tovala Poslovnik i da je nanela {tetu vladaju}oj partiji i gra|anima Srbije, zato {to smo izgubili 15 dana zbog demagoga koji pri~aju za govornicom. Oni su nau~ili to da pri~aju napamet. Voditeq: Suvi{e je blaga bila, jel da? Dragan Markovi} Palma: Pazi, pla}amo ih za pri~u. Pa mi bi bili najbogatiji u Evropi. Boìdar Deli}: Ja sam ovde jedini opozicija. Ali moram da mu kaèm, ovo mi nekako li~i na disciplinovawe opozicije. âk i neki novi poslovnik, koji predvi|a da se sa tri minuta diskusija svede na dva minuta. Kako opozicija ina~e moè da se bori? Kako opozicija moè da natera vladaju}u ve}inu da ne{to u~ini? Pa mogli ste, ne znam da li ste toga dana bili, kada je sa govornice jedna moja koleginica, ne}u da je imenujem, potpredsednica, lepo sela na mesto predsedavaju}eg i rekla, po{to smo tamo podeqeni na desnu i levu stranu, ova kaè opozicija se u ovoj Skup{tini ni{ta ne pita, na moju veliku radost. Voditeq: Gospodine Deli}u, izvinite, bio je prekid, morao sam da pustim ovaj reklamni blok. Izvolite, {ta ste hteli? Boìdar Deli}: Ali opet, zna~i, bili smo kod SSP-a. Voditeq: Vi ste bili spremni da ga podrìte? Boìdar Deli}: Mi smo bili spremni da ga podrìmo. To {to je DSS imao, mi smo ponudili na{ amandman, ali oni su imali apsolutno ~vrst stav da ga ne podrè. Voditeq: Zna~i, oni su ~vr{}i od vas u tome da ne}e u Evropu? Boìdar Deli}: Ne. Ali za{to? Po nekim drugim pitawima, to je samo jedno od pitawa koje }e se pojaviti na dnevnom redu. Za{to mi po drugim pitawima koja }e se sutra pojaviti u Skup{tini ne bismo sara|ivali? Zna~i, za SSP nismo sara|ivali, po drugim pitawima }emo svakako sara|ivati. Voditeq: Dobro. Da li je va{a saradwa, da li je saradwa DSS i Nova Srbija blià pri~a sa radikalima [e{eqa i ovim ostalim u Skup{tini, kako ste ih nazivali, narika~ama i ostalima ili prema vama? Prema kome oni nagiwu u ovom trenutku? Boìdar Deli}: Ako ste slu{ali gospodina Tomislava Nikoli}a, on je rekao da, {to se ti~e Skup{tine, ta opoziciona grupa sa kojom smo mi uvek spremni na saradwu, to je DSS i Nova Srbija. Voditeq: A nikako sa ovom sada{wom radikalnom strankom. To je rekao gospodin Nikoli}. Da li }e to tako ostati?
256
Boìdar Deli}: Vi ste i sami svedoci ovih dana kori{}ewa i te{kih re~i i jednoga pisma, gde smo mi svi koji smo do ju~e ovako sedeli za jednim istim stolom, danas, recimo, ja sam francuski {pijun, Tomislav Nikoli} engleski {pijun, obojica smo izdajnici i obojica smo pla}enici, a svi ostali su izdajnici i pla}enici, po{to vi{e nije bilo slu`bi da bi se dodelio... Dragan Markovi} Palma: Gospodine ânak, jesu li bili ovi termini kori{}eni u parlamentu od strane nekih kad ste vi bili? Po{to se vi mnogo se}ate, a malo ste stariji od mene, nemojte da mi zamerite, samo da podsetimo... Nenad ânak: Ja Tomislava Nikoli}a od sada oslovqavam sa kolega, zato {to najzad... Voditeq: I on je postao izdajnik, je li? Nenad ânak: Pa ja, hvala Bogu, dobro do{ao u izdajni~ko jato. Jer sad ve} stvarno, radikali su toliko tragali za izdajnicima, gde }e vi{e, po{to vi{e nije bio ko da bude izdajnik, oni su morali me|usobno da traè izdajnike, pa sad je i to bilo, sad }emo videti daqe {ta }e da se doga|a. Dragan Markovi} Palma: Malo pre nisam postavio jedno pitawe gospodinu generalu. Postoji li demokratija u vojsci, generale? Boìdar Deli}: Demokratija u vojsci? Pa pazite, demokratija, pa slu{ajte, evo ja }u vam re}i {ta je demokratija u vojsci. Kada ispred mene sednu svi komandanti i kada ja iznesem jednu situaciju i traìm mi{qewe od svih, i to je prisutno. Dragan Markovi} Palma: ...50 kapetana, poru~nika, zastavnika i tako daqe. I nemojte sad 78, wih 50 diglo ruku i pita vas jedan po jedan, gospodine generale, kada }e biti pove}ana plata? I wih 50 vas pitaju to. Je li imaju pravo oni to? Boìdar Deli}: Imaju pravo. Dragan Markovi} Palma: I vi }ete svakom da odgovorite? Boìdar Deli}: Ne, ja }u odgovoriti svima odjednom. I u toj i u takvoj instituciji ima nekad vi{e demokratije, nego {to je ima... Voditeq: Zna~i, odgovori}ete svima, a jedan }e pitati za sve? [alimo se malo, izvinite. Boìdar Deli}: Ja samo ho}u da kaèm da }e dva ~oveka uvek doneti boqe re{ewe nego jedan ~ovek. Nenad ânak: Samo znate kako, tu i jeste razlika u na{em poimawu demokratije. U mom vi|ewu demokratije, demokratija nije kad nekog pitate za mi{qewe, nego kad ima pravo da o ne~em odlu~uje. Boìdar Deli}: Uvaìte mi{qewe. Nenad ânak: A, to. Mora da postoji procedura kojom se to mi{qewe pretvara u odluku. A to kod nas ne postoji. I upravo je tu glavni problem {to }e zloupotreba Skup{tine }e dovesti do wene bagatelizacije, wenog uni{tewa. Voditeq: Umesto da bude najzna~ajnija institucija u zemqi, je li tako? Nenad ânak: Ona }e postati najbezna~ajnija, i onda }e re}i {ta ti glupi civili tamo rade, tro{e narodne pare, boqe da to uzmu oni koji znaju to da rade. Tako se, ina~e, opstrukcijom stiè do diktature.
257
Radio televizija Srbije, emisija Upitnik Beograd, 16. septembar 2008. godine Gosti: dr Slobodan Antoni}, dr Du{an Pavlovi} i \or|e Vukovi} Arogantan stav Tomislava Nikoli}a, ~oveka nedoraslog funkciji koju je obavqao, prelazi okvire zdravog razuma. Duboki kompleks inferiornosti jedan je od vode}ih razloga zbog kojih se odlu~io na sramni ~in izdaje, a nezakonito oduzimawe poslani~kih mandata radikalima dovoqno govori o wegovoj politi~koj sigurnosti. Gosti Upitnika predvi|aju da }e Tomislav Nikoli} krenuti stopama SPS-a i prikloniti se Demokratskoj stranci, jer sam nema perspektivu u politici. Tomislav Nikoli}: Dogovaramo i ime, logo i kako }e to sve da izgleda, veoma smo blizu re{ewa za ime stranke, istovremeno ve} pi{emo program u 50 ta~aka. Dragan Todorovi}: Sa onima koji su nam oteli mandate, apsolutno nema nikakve saradwe. Voditeqka (Olivera Jovi}evi}): Dobro ve~e i dobro do{li ponovo u Upitnik. Izjave sa po~etka emisije koje ste ~uli nastavak su doga|aja u Srpskoj radikalnoj stranci koji su ve} desetak dana potresali srpsku javnost. Moè li se re}i da posle raskola me|u radikalima ni{ta vi{e u srpskoj politici nije isto, i {ta se zapravo mewa, o tome razgovaramo ve~eras, ovde su moji gosti, gospodin Slobodan Antoni}, dobro ve~e. Dr Slobodan Antoni}: Dobro ve~e. Voditeqka: Gospodin Du{an Pavlovi}, dobro ve~e i vama. Dr Du{an Pavlovi}: Dobro ve~e. Voditeqka: I gospodin \or|e Vukovi}, dobro ve~e. \or|e Vukovi}: Dobro ve~e. Voditeqka: Dobro do{li, predlaèm na samom po~etku da ~ujemo {ta su o svojim budu}im koracima rekli u razgovoru za ovu emisiju i Tomislav Nikoli} i Dragan Todorovi}, u razgovoru, dakle, koji je vodila moja saradnica Marija Savi}-Stanojevi}. Da pogledamo. Tomislav Nikoli}: Veoma smo blizu re{ewa za ime stranke, istovremeno ve} pi{emo program u pedeset ta~aka sa kojim }emo i da se registrujemo i da iza|emo u javnost.
258
Boìdar Deli}: Dozvolite mi samo trideset sekundi. Zna~i, u vojsci sam doìvqavao da ustane pot~iweni i vrlo kriti~ki govori o nekoj situaciji. Uvek sam vodio ra~una o tome da taj ~ovek u nekom narednom periodu ne pretrpi neku sankciju, da ne bi pomislio da to dolazi od mene, kao od wegovog komandanta. Dragan Markovi} Palma: Ako mi dozvolite, mladi qudi iz Srbije da se dosele u Jagodinu, oni koji se nisu udali i oènili, da naprave brak u Jagodini i dobi}e posao u roku od 15 dana i lokalna samouprava }e voditi ra~una o wihovoj deci. Evo, to je poruka za va{e gledaoce. Voditeq: Po{tovani gledaoci, pratili ste Studio B. Ostanite uz na{ program. Videli ste ve~eras dosta toga, ~uli ste mnogo toga. Prijatno ve~e.
Marija Savi}-Stanojevi}: Kako bi ta stranka mogla da se zove? Tomislav Nikoli}: Pa, veoma blisko i nazivu ove poslani~ke grupe, ja mislim da uz mo`da neke korekcije, izmene, da bi ovo Napred Srbijo moglo da povu~e Srbiju zaista napred, a da mi budemo ti napredwaci koji je vode. Dragan Todorovi}: Srpska radikalna stranka nema {ta da mewa, mi ostajemo na svom programu, ostajemo na svojoj ideologiji, a ovo {to se desilo je na neki na~in ~i{}ewe unutar stanke. Tomislav Nikoli}: Ali sam ube|en da ta poslani~ka grupa prvo do kraja ovog mandata ne}e ostati na ovom broju, bi}e mnogo mawa, a ube|en sam da }e posle toga, posle novih izbora biti u tragovima. Dragan Todorovi}: Nije ovo prvi put, mi smo i u proteklom periodu imali probleme sa vla{}u koja je kupovala, rovarila u na{oj stranci i verujte da nikada nismo zbog toga imali problema. Posle kratkog vremena sve do|e na svoje mesto. Tomislav Nikoli}: Todorovi} ponekad i na silu ho}e da bude {aqiv. Ne moè da se uporedi ovo {to se sada desilo sa onim {to se ranije de{avalo. Zato {to je odlaskom Vojislava [e{eqa ostao Tomislav Nikoli}, odlaskom Tomislava Nikoli}a, ko je ostao? Dragan Todorovi}: Pedeset i devet poslanika Srpske radikalne stranke potpisalo je blanko ostavku. Za ostavke se zna gde stoje i nema {anse da bilo ko zaboravi gde su. Tomislav Nikoli}: Te ostavke ni{ta ne zna~e, mnogi poslanici ne znaju, a neki i znaju da no}as mogu da zavr{e s tim ostavkama na potpuno zakonit na~in i da niko ne moè da im uzme mandat. Aleksandar Vu~i}: Podneo sam ostavku na funkciju u Srpskoj radikalnoj stranci, i na mestu generalnog sekretara stranke i na mesto {efa odborni~ke grupe u Skup{tini grada Beograda. Tomislav Nikoli}: Svi wegovi prijateqi, svi wegovi saradnici ovde rade svakog dana, a cela wegova porodica je potpuno uz nas, on je uz nas, ostaje samo jo{ da on ra{~isti sa sobom. Petnaest godina je bio ~lan Srpske radikalne stranke, trinaest godina generalni sekretar, verovatno da mu nije lako, mo`da mu treba i malo odmora, a znam da ne moè, ako misli da se bavi politkom, on ne moè bez mene niti ja mogu bez wega. Dragan Todorovi}: To je li~ni ~in koji je u Srpskoj radikalnoj stranci uvek prihvatan bez ikakvih dodatnih obja{wewa ili zahteva da se to obrazloì. Tomislav Nikoli}: Mi smo ponudili i Demokratskoj stranci Srbije i Novoj Srbiji da sara|ujemo intenzivno, da budemo opoziciona grupacija, da planiramo jednog dana da osvojimo vlast. Dragan Todorovi}: Sara|iva}emo sa opozicionim strankama, pre svega sa Demokratskom strankom Srbije, Novom Srbijom, sa onima koji su nam oteli mandate apsolutno nema nikakve saradwe. Tomislav Nikoli}: Ja znam Vojislava [e{eqa, oni nama ne smeju da kaù ni dobar dan. Zato i zaboravite da }emo da sara|ujemo. Wima }e biti zabraweno da sara|uju sa nama. Mi smo ponovo otvoreni za svaki vid saradwe sa bilo kime i to je ona Srbija koju èlim da vidim.
259
Voditeqka: Dakle, {ta se u budu}nosti moè o~ekivati, kako ste razumeli ove izjave, gospodine Antoni}u. Dr Slobodan Antoni}: Izjave su vrlo jasne i simptomati~ne, potpuno jasno da u bliòj budu}nosti te dve partije koje nastanu od radikala, odnosno stari i novi radikali, te{ko da mogu da sara|uju. Voditeqka: Moè li se ne{to re}i o wihovom odnosu prema drugim partijama i da li neka od wih ima ve}i koalicioni kapacitet ako je ve} re~ o saradwi? Dr Du{an Pavlovi}: Da, pa ja mislim da u ovom trenutku verovano se ni{ta posebno u tom smislu ne}e promeniti, zato {to ono {to je ostalo od Radikalne stranke }e ostati na polaàju na kojem je, momentalno, to zna~i da weni partneri su momentalno oni koji su bili pre majskih izbora, to je DSS i narodna koalicija oko DSS-a, Nova Srbija. A ono {to je oti{lo od Radikalne stranke, ja mislim da u ovom trenutku u bliòj budu}nosti ne moè da ra~una na neke potencijalne partnere osim opet, te dve stranke, zbog toga {to }e Tomislav Nikoli} morati da jedno vreme, u stvari, pokazuje kako je on taj koji je ostao veran principima Srpske radikalne stranke i ne}e mo}i da mewa svoj program onako reformski kako je to najavio. Dakle, na kra}e vreme ja ne o~ekujem da sad te dve nove stranke pro{ire svoje koalicione kapacitete, ali na duì rok o~ekujem da bi, recimo, Tomislav Nikoli} mogao da do|e na poziciju koja bi mu omogu}ila da ulazi u koalicije ili neku vrstu saradwe i sa nekim drugim strankama, a ne samo sa DSS i Novom Srbijom. Voditeqka: To, me|utim, ranije nije bilo mogu}e. Dr Du{an Pavlovi}: Pa, nije bilo mogu}e zato {to je bio u stranci koja je bila, kako da kaèm, ograni~ena programskom strategijom svog lidera da ne moè da ulazi u bilo kakve koalicije koje bi omogu}ile dolazak na vlast Radikalnoj stranci i Tomislavu Nikoli}u da postane ili predsednik ili premijer. Tako da je to prosto, to je bilo ograni~ewe, sad, po{to toga vi{e nema, Tomislav Nikoli} ima ne{to ve}u slobodu da sa nekom drugom strankom napravi koaliciju. Voditeqka: Moè li se, gospodine Vukovi}u, na osnovu rezultata dosada{wih izbora praviti bilo kakva procena o budu}oj snazi budu}e stranke Tomislava Nikoli}a i budu}oj snazi radikala, koji sad imaju onoliko koliko su imali u parlamentu minus 18? \or|e Vukovi}: Dakle, ~ini mi se nekih ~etiri-pet godina se prosto videlo u bira~kom telu Srpske radikalne stranke da postoji mogu}nost za odre|eni rascep. Dakle, to je u krugu ovih velikih stranka, prosto uvek postoji ta nekakva mogu}nost jer se qudi iz razli~itih motiva opredequju za politi~ke stranke. Kod radikala se videlo da postoje dve zna~ajne politi~ke struje. Dakle, jedno su ti tvrdi nacionalisti i dakle, shodno tome, i u samom rukovodstvu stranke postojala je jedna takva struja i sa druge strane postojao je, kako bih rekao, i mo`da i najve}i deo pristalica Srpske radikalne stranke, to jesu qudi koji su gubitnici tranzicije, pre svega oni koje interesuju trenutne socijalne teme i, dakle, svojom politkom, donekle blaòm politkom u prethodnih nekoliko godina, gospodin Nikoli} je uspevao
260
da prikupi taj deo bira~kog tela. Dakle, ako bi sad mogli da kaèmo u tih nekih milion i dvesta hiqada bira~a koliko su oni dobili na posledwim parlamentarnim izborima, nekakva je procena da otprilike negde izme|u 400-500 hiqada predstavqaju ti tvrdi nacionalisti, a sa druge strane, dakle ta nekakva mek{a opcija, govorim samo o bira~kom telu, dakle ta nekakva mek{a opcija onih koji su gubitnici tranzicija negde oko 700-800 hiqada bira~a i to bi verovatno moglo da bude neka od linija podela same ove politi~ke opcije, dakle na te dve politi~ke opcije. Ali, kaèm, vide}emo, zaista zavisi od velikog broja stvari, prvo kad }e biti neki novi izbori, a i sa druge strane {ta }e biti neke kqu~ne teme koje }e te bira~e privoleti da glasaju za stranke. Voditeqka: Gospodine Antoni}u, moè li se govoriti o budu}em pona{awu ove dve opcije, dakle starih i novih radikala, u ~emu }e se one razlikovati, a u ~emu }e biti sli~ne? Dr Slobodan Antoni}: Da, prvo da kaèm da u tom ukupnom korpusu radikalskih glasa~a, zna~i, ovde pomenuta cifra od milion i dvesta hiqada glasova koliko su oni dobili na ovim izborima u maju, ima dovoqno mesta za dve stranke, mo`da ~ak i za vi{e od dve stranke. I naravno postavqa se pitawe kako }e te dve stranke da podele to bira~ko telo. Da li }e jedna biti ve}a ili mnogo ve}a, a druga ne{to mawa, ili }e mo`da biti jednake po snazi. E sada, od toga naravno zavisi kakvi }e wihovi potezi na politi~koj sceni biti, ali kad ve} govorimo o tim tektonskim promenama koje je donela ova podela, ono {to je najva`nije jeste da se gubi ona ravnoteà koja je do sada postojala, ili bar onaj balans koji je postojao u politi~kom poqu Srbije. Dakle, vi ste imali posledwih pet godina, imali ste jednu veliku stranku, Srpsku radikalnu stranku, na jednoj strani politi~kog poqa, i Demokratsku stranku na drugoj strani politi~kog poqa. Sada vi{e, dakle, ukoliko se ostvare ove prognoze koje se javqaju u posledwe vreme da }e radikali da se podele otprilike na dve pribli`no jednake stranke, ima}ete, dakle, sada jednu veoma veliku stranku, a to je Demokratska stranka i vi{e malih stranka koje }e da se nalaze u raznim ta~kama politi~kog prostora. I to je jedna potpuno druga... Voditeqka: Konstelacija odnosa. Dr Slobodan Antoni}: ...konfiguracija politi~kog terena. Voditeqka: Razgovara}emo o tome, ali ove dve stranke, dakle stari radikali i budu}a stranka Tomislava Nikoli}a, po ~emu }e se razlikovati su{tinski? Dr Slobodan Antoni}: Te razlike se ve} sad ose}aju, dakle to nije samo pitawe taktike, da li glasate ili ne glasati za neki zakon, a u ovom slu~aju je ovo prili~no va`na stvar kad je pitawu ovaj sporazum, nego je to prosto jedna strategija. Dakle, mi smo imali kad je u pitawu ova Srpska radikalna stranka Vojislava [e{eqa, imali smo jednu stranku koja imamo i sada o~igledno, koja ima jasnu evropski eti~ku poziciju i poziciju koja je skepti~ka, ~ak i veoma rezervisana prema NATO paktu, odnosno koja je otvorena prema saradwi sa Rusijom, pa ~ak neki smatraju i rusofilskom opcijom. Mi smo videli, recimo, danas Tomislava Nikoli}a, dakle, na drugoj
261
strani, koji je ~ak rekao da treba ispitati da li je sve Srbija uradila da zadovoqi zahteve, odnosno uslove koje postavqa Evropska unija, dakle to je jedan potpuno druga~iji pristup, on je i ranije govorio o tome da je Evropska unija ne{to {to je u skladu sa na{im nacionalnim interesom, dakle imate jednu drugu politiku koja ide na to da se pribliì onoj poziciji u kojoj se sada, recimo, nalazi SPS, u tom smislu, dakle, vi imate radikale koji su ostali tamo gde su i bili i Tomislava Nikoli}a koji vas otprilike pomera prema onoj poziciji gde je danas SPS. Voditeqka: Kada je re~ o tome ko su gubitnici a ko su dobitnici ove situacije, na sajtu Nove srpske politi~ke misli ima jedna anketa, ja mislim da }emo je videti sad, upravo, dakle, uzorak nije mo`da respektabilan, ali zanimqivo je da, evo, u opcijama da }e najvi{e profitirati iz aktuelnog sukoba unutar SRS-a Demokratska stranka, pa zatim Demokratska stranka Srbije, jedino Vojislav [e{eq i Tomislav Nikoli} imaju nula, nula glasova. Za koga biste vi glasali, gospodine Pavlovi}u? Dr Du{an Pavlovi}: Ko }e profitirati od ovih ovde? Voditeqka: Da. Dr Du{an Pavlovi}: Pa, ja verujem da duì, ja bih podelio glas na kra}i rok, DS i Tomislav Nikoli} mogu da profitiraju. Na duì rok, sad to ve} ne bih mogao. Voditeqka: A vi? \or|e Vukovi}: Dakle, ja mislim da postoje nekakva dva scenarija, dakle prvi scenario bi verovatno bi prema ovoj anketi, dakle kako to ve} gra|ani vide, verovatno bi bila taj lo{ scenario po celokupnu tu partijsku poziciju, dakle i kad je u pitawu gospodin Tomislav Nikoli} i kad je u pitawu, dakle, Vojislav [e{eq. Dakle, postoji mogu}nost da oni zbog tog me|usobnog sukoba dobar deo svog bira~kog tela oteraju u apstinenciju, to dakle, postoji kao jedna mogu}nost. Me|utim dugoro~no, ja prosto ne bih dao tako crnu sliku ~itavoj toj politi~koj opciji, jer vrlo lako se moè desiti da zbog tog prosto promewenog politi~kog pravca, dakle beàwa iz tog jednog striktno konzervativnog politi~kog programa, udaqavawa, dakle, od te krajwe desnice ka nekakvom centralnom, nekakvoj centralnoj politi~koj poziciji, postoji mogu}nost da narastete u tom centralnom politi~kom delu i da jednog trenutka budete, dakle, ne samo sa stanovni{tva broja glasova, stranka koja je respektabilna, nego sa stanovi{ta mogu}nost i pravqewa koalicije. Tako da ja mislim da verovatno, kratkoro~no, to jeste nekakav dobitak DS-a i jeste gubitak, dakle, ovih stranaka koje su u sukobu, ali dugoro~no postoji ta druga opcija, da zahvaquju}i tome do|e do porasta bira~kog tela, pre svega mislim Tomislava Nikoli}a, dakle barem toj skupini onih koji su gubitnici tranzicije, te da dakle moè i Demokratska stranka u nekom duèm vremenskom periodu da bude i gubitnik ovog procesa. Voditeqka: Za koga biste vi glasali? Dr Slobodan Antoni}: Pa znate {ta, oni su ve} imali 30 posto bira~kog tela, odnosno 30 posto glasova, te{ko je re}i da su oni bili tamo gde nije bilo glasova, tamo gde su oni bili tamo je bilo sasvim dovoqno glasova, ali ne naravno toliko da mogu da formiraju sami vladu. I pitawe je sada,
262
naravno, ko }e gde da se pomeri i ko }e koje glasa}e mo}i da uhvati. Ja mislim da se ve} kod radikala formira jedna vrsta partijske identifikacije, da su bira~i ve} nau~ili da se identifikuju sa strankom i da ... glasaju za tu stranku. Sad naravno postavqaju pitawe koliko je to zapravo jezgro i ja mislim da, dakle, vi ste pomiwali recimo 500-600 hiqada onih koji bi mogli da ostanu u ovom delu kod Vojislava [e{eqa, to nije malo, mislim, ako je to ne{to {to je wihovo tvrdo jezgro, onda tu moè biti jo{ nekih bira~a. Tako da je ta vrsta pomerawa mogu}a, ali ono {to mislim pre svega, oni }e da dele ovo sada{we svoje bira~ko telo. Voditeqka: I jo{ nam niste rekli za koga biste glasali vi kao u~esnik ankete. Dr Slobodan Antoni}: Ma ne, ja mislim da u ovom trenutku i kratkoro~no, a mo`da i dugoro~no najve}i dobitnik je zapravo Demokratska stranka. Voditeqka: Hvala. Dr Slobodan Antoni}: Naravno, oni su izgubili svog glavnog protivnika ukoliko do|e do zaista te podele bira~kog tela radikala. Voditeqka: Hvala. Nastavqamo za koji minut. Politi~ke stranke se uglavnom uzdràvaju od komentara pa ni ovom prilikom nije bilo lako do}i do izjava i reagovawa u kameru, pa su utoliko pre mnogi bili iznena|eni kada su ~uli poruke koje dolaze iz Demokratske stranke, da ih ~ujemo. Izve{taj novinar: U intervjuu vikend izdawu Ve~erwih novosti, visoki funkcioner Demokratske stranke i ministar u Vladi Srbije Oliver Duli} otvorio je pitawe budu}e saradwe te stranke sa Tomislavom Nikoli}em, nakon wegovog razlaza sa Srpskom radikalnom strankom. Duli} nije iskqu~io mogu}nost da u nekoj narednoj vladi stranka Tomislava Nikoli}a bude partner DS-a. To potvr|uje i {efica poslani~ke grupe te stranke u Skup{tini Srbije. Nada Kolunyija: Onog trenutka kada je Tomislav Nikoli} pokazao da je pridruìvawe Srbije Evropskoj uniji jedini mogu}i izbor za Srbiju i da je on spreman u tome da u~estvuje, on je pokazao zapravo da je sa wim mogu}e sara|ivati, dakle zavisi i od wega. Tomislav Nikoli}: I ja to ne prièqkujem, niti je uop{te mogu}e da mi i Demokratska stranka budemo zajedno na nekoj listi u koaliciji ili u vladi, da za Srbiju to ne bi bilo dobro. Voditeqka: Da, kako komentari{ete ove poruke iz Demokratske stranke? Dr Du{an Pavlovi}: Pa dobro, Demokratska stranka o~igledno ho}e da d neku vrstu {argarepe sad Tomislavu Nikoli}u, da ga ohrabri u tome {to radi, jer kako smo ve} se sva trojica sloìli ovde, ona je najve}i korisnik. Voditeqka: Ali Demokratska stranka nikad ranije nije hrabrila Nikoli}a. Dr Du{an Pavlovi}: Pa nije, ali se}ate se, recimo, hrabrila, zato {to nikad ranije Tomislav Nikoli} nije iza{ao iz Radikalne stranke, sada je iza{ao pa ga hrabri, kao {to je i Demokratska stranka hrabrila Socijalisti~ku kada je Socijalisti~ka partija prvi put nagovestila da bi mogla da
263
ne u|e u koaliciju nakon majskih izbora sa DSS-om i radikalima, nego sa Demokratskom strankom. Voditeqka: Ali, {ta sad dobija Demokratska stranka? Dr Du{an Pavlovi}: Dobija to, zna~i, prvo dobija potencijalnog partnera, u budu}oj nekoj vladi, {to zna~i da {iri izbor, {iri broj partnera sa kojima moè da pravi koaliciju i ako neko bude previ{e, koji je momentalno u koaliciji, bude previ{e ucewivao, on moè da iza|e, a da u|e neko drugi. To je uvek veoma lagodna pozicija i svako ko ima centralnu poziciju u vladi, bi voleo da ima takvu poziciju. A sa druge strane, ohrabruju}i Tomislava Nikoli}a, on u stvari utemequje ili povla~i jasniju liniju tog procepa i pravi ga nepovratnim, taj procep koji je nastao u Radikalnoj stranci. Dakle, {to Tomislav Nikoli} dobije vi{e ohrabrewa da istraje u onome {to radi, to }e on mogu}e odvu}i vi{e bira~a Radikalnoj stranci, pa }e Radikalna stranka kao najve}i protivnik Demokratske stranke biti slabija. Dakle, to je cela poenta. I, u stvari, ono {to prvo sada sledi Tomislavu Nikoli}u, dakle malo je DS tu poùrio, ono {to prvo sledi Tomislavu Nikoli}u da uradi je da privu~e taj deo bira~kog tela Radikalne stranke koji moè biti otprilike pola od onoga {to momentalno Srpska radikalna stranka ima ili mo`da malo mawe, nije bitno. Dakle, u tom smislu ovakve izjave vi{e idu na {tetu Tomislavu Nikoli}u u tom poku{aju nego {to mu koriste. Jer on mora, on mora, samo zna~i da zavr{im, odmah }u, on da bi uspeo u tome, dakle da bi privukao to bira~ko telo od onoga {to je ostalo u Radikalnoj stranci, on mora da pokaè tim bira~ima da je on ostao, u stvari, jedini koji je istinski privrèn toj radikalskoj ideologiji, a da su oni koji su ostali u Srpskoj radikalnoj stranci, ukqu~uju}i i [e{eqa kome je tamo negde u [eveningenskoj Pritvorskoj jedinici sada svest malo poreme}ena, kako je rekao Tomislava Nikoli}, da su oni u stvari skrenuli, je li? Dakle, on to mora da uradi, e u tom smislu verovatno su te izjave malo preuraweno do{le od Demokratske stranke i vi{e mu {tete nanose. Voditeqka: Ako ste vi u pravu, onda bi Tomislav Nikoli} kao iskusan politi~ar morao da zao{tri retoriku? Dr Du{an Pavlovi}: Naravno i ja mislim da }e on sigurno da zao{tri, uprkos ovoj izjavi koju je Sloba Antoni} pomenuo koja, ta~no nagove{tava neki budu}i pravac wegov, ja mislim da }e u stvari on poku{avati da vodi neku vrstu, ili da igra neku vrstu dvostruke igre. Dakle, sa jedne strane sla}e signale Demokratskoj stranci da u nekoj budu}nosti moè da bude wen partner, ali sa druge strane bi}e isto tako radikalan u svojoj retorici i stavovima kao {to je bio tokom kampawe ili u prethodnih deset ili petnaest godina. Voditeqka: Vi ste malo~as, gospodine Antoni}u, govorili o toj promewenoj konstelaciji odnosa, pa ste negde i napisali da je ovo prvo veliko u~vr{}ivawe vladaju}e koalicije posle Milo{evi}evog doba. Dakle, odnos DS i opozicija. Dr Slobodan Antoni}: Da, pa sad imamo sli~no situaciju, recimo, kao 1990-1991. godine kada je postajala jedna velika vladaju}a stranka i mnogo
264
malih opozicionih stranaka, odnosno kada je ta podela na vlast i opoziciju bila prosto u neravnoteì. Vlast je bila mnogo ja~a nego {to je bila opozicija i mi sad otprilike imamo sli~nu situaciju. Ovaj miting koji je bio u julu mesecu, ja sam ga recimo li~no poredio sa 9. martom 1991. godine, sad smo se vratili negde u devedesetu, devedeset i prvu godinu ba{ po toj velikoj snazi vladaju}e partije i slabosti i podeqenosti opozicije. Voditeqka: I da li i slabosti opozicije, po{to je za neke taj miting bio razo~aravju}i po broju. Dr Slobodan Antoni}: Dobro, miting je jedna stvar, ovo je potpuno druga stvar, da imate sad prvo podelu najja~e partije i drugo zna~i ta partija je tako podeqena da ste dobili dve partije koje te{ko mogu da sara|uju me|usobno. Dakle, to je vrlo, vrlo ozbiqan hendikep opozicije. Voditeqka: Da li mislite da je ovih 18 mandata u Skup{tini Srbije dovoqno zanimqivo za Demokratsku stranku kad je re~e o parlamentarnom ìvotu, da u nekom trenutku recimo moè zameniti i 20 espeesovih mandata i ne znam ~ijih jo{, sa ovim poslani~kim mestima? Dr Slobodan Antoni}: Dakle, ja mislim da je to malo verovatno da }e se desiti, dakle u bilo kakvoj situaciji u nekakvom, verovatno do slede}ih izbora, ili pred same slede}e izbore se to ne}e desiti jer ukoliko neko od koalicionih partnera ne bude zahtevati previ{e da to Demokratska stranka ne moè da izdrì, dakle utoliko ne}e ta vlada pasti, dakle, prosto mislim da je to malo verovatno. Sa druge strane, ~ini mi se kao jedan tip politi~kog samoubistva za tu politi~ku opciju ukoliko ona, dakle, sa tih svojih 18 mandata bude zaista trgovala i èlela, bude èlela, dakle, da u|e u vladu. Za mene je to vrlo, vrlo malo izvesno, kako bih rekao. Voditeqka: Imaju li razloga da se pla{e SPS i mawe stranke u vladaju}oj koaliciji, u slede}em prilog. (Prilog) Ruì}: Nemamo razloga za takve brige zaista, mislim prosto nisam ~uo da je prihvatqivo toj nekoj modernoj desnici da sara|uju sa ovom nekom demokratskom opcijom, niti demokratska opcija da ra~una na wih toliko ozbiqno, ali naravno u politici je sve mogu}e. Vlada za sada radi vi{e nego dobro, onoliko koliko ona bude davala rezultate toliko }e biti i wen vek trajawa, sve ostalo su neke {pekulacije i mislim da }e se o nekom novom sastavu vlade odlu~ivati nakon nekih narednih novih parlamentarnih izbora. Voditeqka: Dakle, gospodine Pavlovi}u, da li je rano govoriti onda uop{te o nekoj novoj preraspodeli politi~kih snaga u Srbiji? Dr Du{an Pavlovi}: Da, da, rano je govoriti, dakle bez obzira, znate {ta, to je, celo to pitawe da li bi sada Tomislav Nikoli} mogao da zameni nekoga u vladi je dosta nategnuto, pogotovo... Voditeqka: Ali ovih dana ta spekulacija je bilo vrlo prisutna u medijima. Dr Du{an Pavlovi}: Pa dobro, ali znate {ta, svaka vlada bi, idealno gledano, volela da odsluì ceo svoj mandat. Dakle, to moè da do|e, ta prekompozicija moè da do|e na dnevni red ukoliko neko od ~lanova vlade, ne265
ka stranka, po~iwe da zahteva ili da traì ne{to {to je suprotstavqeno nekoj drugoj stranci u vladi ili da po~ne da traì previ{e od najve}eg igra~a u vladi itd. Ja mislim da se to ne}e desiti, momentalno nema razloga. Voditeqka: Pa bi u takvoj situaciji moglo do}i do eventualne rekonstrukcije? Dr Du{an Pavlovi}: Onda mi moglo, ali znate {ta, stranke i rukovodstva stranaka su racionalni igra~i, oni znaju da kad bi to uradili, da bi se na{li pod rizikom izlaska iz vlade i onda to ne}e da urade. Dakle, i najve}e stranka u vladi i mawi partneri u vladi kao {to su G17 i SPS, nemaju razloga da traè previ{e i da rizikuju da budu zameweni. Dakle, ali ~ak i kad bi u ovom trenutku to bio slu~aj, mislim da bi bilo jako te{ko zamisliti da sada Tomislav Nikoli} odigra takvu ulogu da zameni nekoga momentalno u vladi. To bi jednostavno bilo preuraweno, upravo zbog toga, kako sam malopre poku{ao da objasnim, jer wemu predstoji momentalno kupqewe bira~kog tela Radikalne stranke. I on bi postao jako lo{ ako bi u{ao u koaliciju sa DS-om sada, ili u slede}ih mesec dana. On bi poslao jako lo{ signal bira~ima Radikalne stranke koji bi rekli: Pa, mi zaista ne èlimo da imamo ni{ta sa tobom, ako si ti iza{ao iz Radikalne stranke da bi u{ao u vladu sa Tadi}em, mi ne èlimo da imamo ni{ta sa tobom. Voditeqka: Mislite li, dakle, da su novi izbori prva velika prilika i ispit za budu}u partiju Tomislava Nikoli}a? Dr Du{an Pavlovi}: Da, ali to }e biti tek za nekoliko godina, to sigurno ne}e biti... Voditeqka: Iza ove koalicije o kojoj recimo, govori Oliver Duli}, kaè 2012. godine bi}e druga~ije. Dr Du{an Pavlovi}: Da, dakle ja mislim da ova vlada ima sada, kako sada stvari stoje, jako dobre {anse da odsluì pun mandat od ~etiri godine, ako se ne desi ne{to nepredvi|eno {to ne moèmo da sada, o ~emu ne moèmo sada da govorimo. Voditeqka: Gospodine Antoni}u, da li se na bilo koji na~in pojavom Nikoli}eve partije relitavizuje snaga SPS-a, G17 plus? Dr Slobodan Antoni}: Da, svakako, mislim da }e oni sad biti mnogo obazriviji u ispostavqawu odre|enih zahteva, naravno kao {to je kolega Pavlovi} rekao, tog politi~kog plena ima za sada dovoqno. Dakle, svi apetiti na neki na~in mogu biti namireni, ali opet mi ne moèmo znati {ta }e biti u budu}nosti, da li }e tu do}i do nekakvog sukoba interesa i zapravo jako je dobro za partiju hegemona, to jest Demokratsku stranku, iako je za wu dobro zapravo da postoji jo{ neka rezerva sa kojom moè da preti svojim mawim koalicionim partnerima. Voditeqka: U kojoj situaciji bi ta rezerva mogla postati poèqna, da li kad se radi o nekim va`nim dràvnim pitawem ili pre o nekim partijskim interesima druge vrste, recimo? Dr Slobodan Antoni}: Pa da, ali tu postoji jo{ jedna rezerva, to je LDP, dakle tu postoji vi{e rezervi, naravno sad te dve rezerve se me|usobno iskqu~uju, ali da li imate u vidu i slede}e, a to je da partija Tomislava Nikoli}a, kako god da se nazove, nije bila na izborima i pomalo je nepopu266
larno, ina~e, biti u parlamentu sa strankom koja nije bila na izborima. Mi naravno znamo kako to ide kod nas, da mandati fakti~ki pripadaju partijama i da je zahvaquju}i ve{tini Tomislava Nikoli}a, on prosto za{titio sebe i svoje poslanike od izbacivawa iz parlamenta. Ali ho}u da kaèm da stranka koja nije ni bila na izborima ipak ima mawi legitimitet, pogotovo onda ima mawi legitimitet za ulazak u vladu nego da je bila na izborim. Zato mislim da Tomislav Nikoli} svakako ne}e da ulazi u vladu dok ne iza|e prehodno na izbore. Voditeqka: Gospodine Vukovi}u, malo~as smo videli u razgovoru sa Nikoli}em i Todorovi}em da obojica o~ekuju saradwu sa DSS-om i svojevremeno je bilo najavqeno za jesen opoziciono okupqawe, razgovori sa narodwa~kom koalicijom. Mislite li da je sada realno da stari ili nova Nikoli}eva partija ostvari tu nameru? \or|e Vukovi}: Pa dakle, ~ak i da nije bilo ovog rascepa, dakle mi smo mogli da vidimo da je postojalo, kako bi rekli, to {ire neko opoziciono okupqawe, me|utim, radi se o nedovoqnom broju poslanika u parlamentu. îni mi se da svi pomalo zaboravqamo {ta je bilo, dakle na izborima 11. maja. Dakle, prosto se desio, kako bih rekao, jedan mali politi~ki zemqotres, mi smo imali pomalo jedan iznena|uju}i rezultat, barem prema o~ekivawima koja su bila. Dakle, ono {to mo`da jeste interesantno i {to treba prosto videti kao poziciju gospodina Tomislava Nikoli}a, to je da on pored ovih milion i dvesta hiqada bira~a, dakle koje je Srpska radikalna stranka osvojila, da je on na posledwim predsedni~kim izborima osvojio, dakle, ve}i broj glasova od tog broja. Osvojio je milion i {esto hiqada bira~a. Voditeqka: Ali i partija je va`na. \or|e Vukovi}: Dakle, kaèm da je partija va`na, ali ono {to jeste interesantno, negde se ~etiri stotine hiqada bira~a izgubilo izme|u ta dva izborna ciklusa. I to mo`da jeste jo{ jedan dodatni rezervoar glasova na koji on moè da ra~una. Dakle, kaèm, zaista je veliki broj stvari u igri, ali ja ne mislim da ne{to opozicija bar u ovom trenutku imaju}i u vidu postoje}e odnose, moè zna~ajno da uradi. To ukrupwavawe ne zna~i mnogo jer i druge stranke su u velikim problemima. Dakle, mi smo mogli da vidimo, i prosto se i pri~a o tome da Demokratska stranka Srbije tako|e ima probleme i sa infrastrukturom i sa bira~kim telom. Dakle to je postao jedan trend opadawa ukupnog broja bira~a kod te stranke i taj trend nije zaustavqen, a i tako|e imaju veliki broj problema u samoj infrastrukturi. Dakle, ti razli~iti lokalni, op{tinski i regionalni nivoi imaju problem u tome, dakle, {to su u velikom broju op{tina oti{li iz vlasti, nemaju to neko uhlebqewe, radi se o jako velikom broju qudi i sad pitawe je kako }e se ~itava stvar odvijati do kraja. Ja prosto ne mislim da ono ima neku veliku politi~ku snagu, ~ak i to veliko ukrupwavawe ukoliko bi se desilo, radi se o 107 poslanika i ni{ta vi{e od toga. A sa druge strane, dakle, taj drugi deo pozicije fakti~ki jeste dupla opozicija i postoje}oj opoziciji, govorimo o LDP-u i tu je vrlo te{ko o~ekivati neku konkretnu saradwu, tako da kaèm, vrlo je te{ko u ovom trenutku ocewivati da ta opozicija moè da uradi ne{to zna~ajno.
267
Voditeqka: Gospodine Pavlovi}u, Demokratska stranka Srbije se dràla po strani svih ovih dana, wihovi funkcioneri nisu èleli da govore pred kamerama, prepu{taju}i radikalima da srede stawe u svojim redovima. [ta mislite na koji na~in Demokratska stranka Srbije prosto negde ima veze sa ~itavom ovom stvari, da li ona negde dobija, gubi? Ima onih koji kaù da jedan deo koristi svakako ide DSS-u. Dr Du{an Pavlovi}: Pa, ja sad ne znam kako bi to na kra}i rok moglo da se objasni, da tu DSS ima neke koristi, znate, mo`da u nekom budu}em periodu ako, mislim da je kolega Vukovi} pomenuo malopre da jedan deo glasa~a Srpske radikalne stranke moè da se pasivizuje, i ja mislim da }e to sigurno biti tako, da prosto kaè mi vi{e ne}emo da glasamo, ne}emo uop{te da se bavimo politikom jer smo razo~arani onim {to se de{ava u Radikalnoj stranci, pa da onda mo`da ti glasa~i sutra ipak glasaju za DSS kao stranku koja im je tu negde blià. Ali ja ne znam prosto, to moèmo samo da naga|amo, ja prosto dakle da podvu~em ili da zakqu~im, ne mislim da DSS moè da bude neki poseban dobitnik kod ovog cepawa, on bi bio mnogo ve}i dobitnik da je Radikalna stranka ostala onako jaka i velika kao {to je bila pre ovog cepawa. Voditeqka: Gospodine Antoni}u? Dr Slobodan Antoni}: Da, slaèm se, zna~i, onda bi oni mogli da prave neku vrstu, o tome se govorilo, neku vrstu nacionalnog Deposa ili DOSa, kako god, i samo da kaèm, zna~i, to nije samo tih 107 mandata u Skup{tini, ipak je u pitawu, ipak su u pitawu bira~i. Ne smemo zaboraviti da su bira~i glasali za SPS u jednoj potpuno druga~ijoj atmosferi i na druga~ijem programu i da je zapravo rukovodstvo SPS-a, kako da kaèm, promenilo program nakon izbora, tako da su ti glasa~i tako|e mogu}i, dakle za o~ekivati je da deo tih glasa~a bude razo~aran i da tako|e glasa za, recimo, neku od ovih opozicionih i drugih opozicionih partija. Tako da nije to samo 107 poslanika, to je ipak jedan dobar deo bira~kog tela, onaj deo bira~kog tela koji bi ~ak mogao da d ve}inu u nekim slede}im izborima i zato je sad ova podela u Srpskoj radikalnoj stranci, kako da kaèm bolnija, odnosno opasnija. Voditeqka: O tome govori upravo gospodin Velimir Ili} za Upitnik, dakle pitali smo ga da li je nanet ozbiqan udarac srpskoj opoziciji i evo {ta kaè. Velimir Ili}: Pa, sigurno da je oslabqena opozicija, do{lo je do podela, ali je pitawe sada gde }e to bira~ko telo krenuti, iz jedna ili druge grupacije. Ako svi budu opoziciono nastrojeni i krenuli ka jednoj grupaciji, odnosno opoziciji, onda }e to biti dobro, onda se ne}e ne{to bitnije dogoditi, me|utim ako deo opozicije pri|e vladaju}oj koaliciji ili napravi sa wima bliske kontakte, dogovore neke, bilo kakve, onda }e oslabiti opozicija. Novinar: êmu je blià Nova Srbija, Srpskoj radikalnoj stranci ili Napred Srbijo? Velimir Ili}: Pa znate kako, mi smo imali dobru saradwu sa Radikal nom strankom godinama, neke posebne probleme nismo imali i neka za sada
268
ostane tako, naravno Toma mi je zemqak, ovako, [umadinac, ali i sa ovom drugom grupacijom smo imali odli~ne odnose, prema tome imamo puno zajedni~kih lokalnih vlasti {irom Srbije i vide}emo, ne bih to èleo da remetimo. Voditeqka: Dakle ima, videli smo u medijima ovih dana i onih koji tvrde da je ovo poraz kompletne nacionalne opcije. Da li je to ta~no gospodine Vukovi}u? \or|e Vukovi}: Pa dakle, verovatno je ta~no ako mi to vidimo kao nacionalnu opciju. Ono {to je, dakle, prosto, kako bih rekao, rezultat samih izbora da je ne samo ovim raskolom, nego mnogo ranije se desio taj poraz. Napomenu}u, dakle, te dve politi~ke opcije, Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka su mogle i bez izbora da same formiraju vladu na osnovu rezultata iz 2007. godine, pa to nisu uradile. U tom trenutku su, dakle, imali zna~ajno ve}u podr{ku bira~kog tela nego {to je to bilo na izborima 11. maja. Dakle tu je ~ini mi se taj kqu~ni prelom koji je napravqen, gde su bira~i u odre|enoj meri okrenuli le|a toj politi~koj ideji. Izme|u ostalog ja mislim da kad to mo`da i jeste najve}i problem same te politi~ke opcije zato {to je kako bih rekao, poku{ala da koristi teme koje bira~i ne razumeju ili u mawoj meri su im interesantne. O~igledno smo imali neke druge teme koje su bile kqu~ne za politi~ku borbu na samim izborima, to su bira~i boqe razumeli, to ih je vi{e motivisalo pa su shodno tome iza{li u ve}em broju i glasali za neke druge politi~ke opcije. Dakle, ne bih ja ba{ rekao da se sad de{ava poraz opozicije, postoje}e opozicije, dakle taj se poraz desio na samim izborima i sad mi imao rezultate, u stvari, koji jesu poku{aj da se taj poraz ublaì. Ja mislim da je ovo pona{awe Tomislava Nikoli}a poku{aj da se taj poraz ublaì, vrlo verovatno se ne{to sli~no moè desiti u Demokratskoj stranci Srbije. Kaèm, jer jednostavno kad izgubite neke izbore, ne moète o~ekivati da i daqe ostanete u stranci ~ovek koji ne odgovara ni za jednu, dakle, od tih izgubqenih bitaka. Jednostavno vam do|e neko od drugih struja u samoj stranci i poku{ava da u toj politi~koj borbi da vam preuzme stranku, da se te stvari dakle, kako bih rekao, isteraju na ~istac i to je jedna normalna politi~ka borba. To se de{ava i u drugim razvijenim demokratijama, dakle on {to je jeste problem srpske politi~ke scene, {to u strankama ne razumeju, pa dakle onda bilo kakav vid razli~itih politi~kih mi{qewa u politi~kim strankama zna~i istovremeno iskqu~ewe ili eventualno izbacivawe samih tih poslanika, odnosno same te struje. Dakle, imali smo prilike da vidimo, to je i u Demokratskoj stranci bilo, sad je to kod Srpske radikalne stranke, dakle ono {to jeste va`no, nije sad opozicija izgubila izbore, izgubila ih je na samim izborima 11. maja. Dr Slobodan Antoni}: Ne, mislim, izbore je dobio onaj ko je formirao vladu, a izgubio onaj koji nije uspeo da formira vladu, dakle u tom smislu potpuno je ta~no da su radikali i DSS izgubili izbore 2008. godine, ali ja moram opet da kaèm da su stranke koje su i{le sa jasnom parolom nacije, odnosno patriotizma, dobile ve}inu na ovim izborima. Dakle, SPS je i{ao na izborima 11. maja sa parolom da on ne}e da pravi vladu sa Demo269
kratskom partijom, dakle Ivica Da~i} je to nekoliko puta rekao, i{li su tako|e sa vrlo o{trim antiha{kim stavom, bili su kriti~ki prema Evropi. Tako da su oni dobili glasove na taj program. Zna~i, taj poraz nije zabeleèn na samom mestu glasawa, nego je zabeleèn posle kad je pravqena vlada i to je ono prosto {to moramo da imamo u vidu kada razmi{qamo o snazi i budu}nosti opozicije. Voditeqka: Ali sad ste pisali o budu}nosti opozicije pre nekoliko dana i ~ini mi se li~ni utisak, dosta rezignirano ste rekli da je ovo parastos za srpsku opoziciju i rekli ste da je na{a opozicija klini~ki mrtva. Dr Slobodan Antoni}: Da, da i slaèm sa tim. Voditeqka: Jeste li preterali u oceni? Dr Slobodan Antoni}: Zna~i, slaèm se s tim da je opozicija napravila, odnosno nacionalna opcija, ako ho}ete, da je napravila nekoliko vrlo ozbiqnih, ozbiqnih gre{aka i da je ona sad zaista u dubokoj krizi, ja mislim da je to pre svega kriza ideje, odnosno, ako ho}ete, kriza elite i ovo {to se sada de{ava prosto pokazuje da naravno ve}i deo problema obi~no dolazi iz glave, dakle mislim da je prosto to problem, dakle, krize nacionalne ideje u ovom trenutku. Voditeqka: Pa ste se zapitali da li treba pozvati, iskqu~iti je sa aparata i pozvati sve{tenika, jeste li preterali u toj oceni? Dr Slobodan Antoni}: To je to, ali ~ekajte... Voditeqka: Hajde neka bude metafora, je li prejaka? Dr Slobodan Antoni}: To se uvek tako de{ava. Dakle, kad neka elita prosto ne odgovori zahtevima, do|u neke druge tako da prosto sad je samo stvar trenutka da li treba re}i da su oni ve} zavr{ili sa politi~kim poslom ili nisu. Voditeqka: Da li ste mo`da zoboravili u takvim analizama koje su ~este, pratim ih, da je upravo faktor [e{eq bio prepreka za objediwavawe nacionalne opcije. Setite se koliko je puta Ko{tunica kritikovan ne toliko zbog Tome i Vu~i}e koliko zbog [e{eqa. Dr Slobodan Antoni}: Pa jeste, ali taj faktor je i daqe prisutan ovde i mo`da }e biti ~ak i fizi~ki prisutan slede}e godine ako se ostvare neke prognoze da }e on biti slede}e godine pu{ten iz Haga. Voditeqka: Kona~no, ho}e li biti ne{to od najavqenih pregovora, gospodine Pavlovi}u, objediwavawe opozicije, videli smo da i Nikoli} i Todorovi} o~ekuju da pregovaraju sa DSS-om. Dakle, koji se pregovori realni? Dr Du{an Pavlovi}: Da, ne, ne, ja mislim da je opozicija u potpunom nokdaunu sada. Dakle, sve opozicione stranke su u nokdaunu i taj zakqu~ak iz teksta kolege Antoni}a koji ste vi malopre pomenuli ne moè biti ta~niji. Voditeqka: Vi biste iskqu~ili sa aparata? Dr Du{an Pavlovi}: Ne, ne bih ja, ali bih dao wima {ansu da oni sami to urade, dakle u principu mi imamo jednu lo{u tradiciju ovde od po~etka vi{estrana~ja, to je da kad neko izgubi na izborima, on ne snosi nikakve posledice na to. U normalnim okolnostima ono {to se desilo, recimo, sa
270
DSS-om na ovim izborima bi zahtevalo da predsednik podnese ostavku, i da celo rukovodstvo stranke podnese ostavku. Voditeqka: A da li se se}ate ijednog slu~aja kada je predsednik stranke posle izbornog neuspeha... Dr Du{an Pavlovi}: Ne, ne se}am se, naravno, upravo to i kaèm, zna~i, uzimam kao primer... Voditeqka: Dobro, uzeli ste primer DSS-a. Dr Slobodan Antoni}: U Srbiji. Dr Du{an Pavlovi}: U Srbiji ne, ali znate u mnogim starim demokratijama to je redovna praksa, dakle kad imate predsedni~kog kandidata koji ne pobedi na izborima ili stranku koja ne osvoji ve}inu u parlamentu, predsednik podnosi ostavku. I sad, za{to je to va`no da se kaè? Zato {to ta cirkulacija onda strana~kih vo|a ili qudi na vrhu stranke omogu}uje da se stranka revitalizuje u nekom kasnijem periodu i onda postane ja~a. Problem je, recimo, dakle sa mnogim strankama ovde, {to one to ne razumeju i onda ulaze u jedno stawe u kome, se kako je kolega Antoni} rekao, nalaze kao na aparatima za odràvawe ìvota. Ali evo, ako pogledate, recimo, Demokratsku stranku, ona je u stvari uzletela i do{la do ovog trenutka skoro potpune vlasti u zemqi onog trenutka kad je uspela da izabere novog predsednika i kada je uspela da se obra~una sa onom garniturom koja je vodila stranku, koja je doìvela katastrofalan poraz na izborima u decembru 2003. godine. Dakle, kada je Tadi} preuzeo stranku od starog rukovodstva, stranka po~iwe da ide na gore. Da se to nije desilo ja verujem da bi Demokratska stranka danas bila na onom, otprilike na onom nivou koji danas ima LDP, to bi danas bio DS. Dakle, to je dobitni~ka formulacija, kad izgubi{ na izborima, ti mora{ da ode{ da ne nestane{. I onda stranka moè da preìvi. Voditeqka: [ta je, kad je re~ o nastavku, odnosno najavqenim pregovorima opozicije, {ta je realnije za DSS,, da razgovara sa Todorovi}evim, [e{eqevim radikalima, ili sa Nikoli}evom novom partijom? \or|e Vukovi}: Pa dakle, sad zaista zavisi... Voditeqka: [ta je strate{ki boqe za jednu takvu opozicionu partiju. \or|e Vukovi}: Dakle, ja prvo mislim da }e oni u okviru same stranke doneti verovatno nekakvu kona~nu odluku kakvu }e stranka politiku voditi u nekom narednom periodu. Tu prosto vidimo da postoje razli~ite struje u samom DSS-u, s jedne strane je jedna tvrda ta nacionalna struja, sa druge strane imamo tu proevropsku struju, verovatno }e se i tu desiti odre|ene stvari. Kako se na tom nivou bude donela odluka, ili koja od tih dveju struja bude uspela da donese prevlast u samoj stranci, tako }e se i vr{iti razgovori sa drugim opozicionim strankama. Ja prosto mislim da u ovom trenutku opozicija, ukoliko bude poku{ala neki koncept ujediwewa ili jednstvenog nastupa, to u stvari wima moè da nanese mnogo vi{e {tete nego koristi. Postoje}e opozicija nema taj ... efekat udruìvawa, dakle vi imate tu vrlo razli~ite politi~ke opcije i zbog toga je verovatno i do{lo do ovog rascepa Srpske radikalne stranke, jedan broj qudi je shvatio da tako velika stranka vi{e ne moè da raste, jer ima taj balast srpskog nacio271
nalizma, dakle to tvrdo nacionalisti~ko jezgro koje zastupa odre|ene politi~ke ideje, koje drugi deo bira~kog tela ne razume. Dakle, ja prosto mislim da je to i sa stanovni{ta konkretne politike dosta lo{ potez za samu opoziciju, ja prosto mislim da se to ne}e ni desiti u narednom periodu. Dr Du{an Pavlovi}: Ako mogu ne{to da dodam samo. Dakle, ne samo da bi to bilo {teta, nego to ujediwewe opozicije ne moè se desiti zato {to uop{te opozicija ne zna oko ~ega bi se ujedinila. Dakle ono na {ta oni, na ~emu oni insistiraju, ta je ideja poraèna na izborima, dakle ta nacionalisti~ka ideja ili poku{aj da se bira~ko telo mobilizuje na osnovu mitova i simbola ili mita o Kosovu je propao. Ta pri~a je propala na izborima, a dràti se sada toga ko pijan plota i poku{ati na osnovu toga da se cela opozicija objedini sada, to nema {anse za uspeh. Dakle, opozicija moè da ne{to uradi ukoliko bi znala {ta da kaè o temama koje su momentalno dominantne, a to su momentalno evropske integracije. I ja mislim da je ova izjava Tomislava Nikoli}a od danas, gde on pita vladu da li je ona uradila sve da bi isposlovala ili za{to nije uradila sve da bi dobila kona~no odmrzavawe tog ugovora o pridruìvawu, jedan poku{aj Tomislava Nikoli}a da se pribliì tom skupu pitawa koja su sada dominantna i da se pokaè kao neko ko o tome ima ne{to da kaè. Ako vi za sve {to se desi kaète, pa to je zbog toga da bi se Kosovo o~uvalo ili... Voditeqka: A ~ekajte, Kosovo je bilo va`no u predizbornim kampawama cele jedne politi~ke opcije koja nije ba{ izgubila sveukupno na izborima. Dr Du{an Pavlovi}: Naravno, ne, nije, ali je doìvela dosta veliki poraz. Voditeqka: U pravqewu vlade da. Dr Du{an Pavlovi}: Ne, ne, i na izborima i apsolutno i u broju glasova. Dr Slobodan Antoni}: ...dvesta hiqada glasova mawe. Dr Du{an Pavlovi}: To je skoro tre}ina mawe. Dr Slobodan Antoni}: Ne, ne, ne mislim na DSS, nego mislim na ~itavu tu opciju. Dr Du{an Pavlovi}: Ali ja mislim, pazite, ja mislim na DSS zbog toga {to je DSS bio jedna stranka koja je imala samo to u programu, dakle, jedina parola DSS tokom izborne kampawe bila je Kosovo je Srbija, ni{ta vi{e nije bilo va`no. I ta stranka doìvela je gubitak bira~kog svog tela za skoro tre}inu. Voditeqka: Ali Kosovo je bilo va`no u izbornoj kampawi i za Demokratsku stranku. Dr Du{an Pavlovi}: Naravno da jeste, ali sada nekako ispada da vi{e to nije tema koja dominira, dakle ona je dominirala po~etkom godine, ali vi{e ne dominira. Voditeqka: Dobro. Dr Slobodan Antoni}: Ne, ali ovo je potpuno ta~no, zna~i, opozicija moè da se ujedini ukoliko na|e temu, e sad, recimo, ta dobra prilika za ujediwewe i dobra prilika za zajedni~ku akciju bio je ovaj plan, u stvari stav prema SSP-u, je li tako? Zna~i, da li ga prihvatiti ili ga, da li ga prihva272
titi uz odre|ene amandmane ili ga odbaciti, vidite, ni tu opozicija nije uspela da se dogovori, ujedini i ~ak na tome je i do{lo do ovog raskola u Srpskoj radikalnoj stranci. Voditeqka: A je li vam se ~ini da se tu {iri konsenzus ako i Nikoli} {iri nacionalni konsenzus? Dr Slobodan Antoni}: Ne, ali vi sad govorite o nekakvom konsenzusu sa vladom, ali ovo je zapravo... Voditeqka: Govorim oko SSP-a, oko evropskog pitawa. Dr Slobodan Antoni}: O konsenzusu sa opozicijom, dakle, koja je ideja koja treba da okupi opoziciju, zato je ono {to sam ja rekao, zna~i, to nije kriza samo stranaka, to je kriza zapravo nacionalne ideje tako da kaèm, i to je pretpostavqam ne{to na ~emu }e opozicija da radi u narednih nekoliko meseci, a mo`da i godina. Voditeqka: Kad ste rekli da na ovom fonu ima mesta za tri partije, Maja Gojkovi} je rekla ve~eras za jednu televiziju da }e ona sama da pravi svoju partiju, da li je to mo`da ta partija? Dr Slobodan Antoni}: Ne, nisam mislio na wu kad sam rekao, nego da je milion i dvesta hiqada bira~a je sasvim dovoqno da, recimo, tri partije u|u u parlament, dakle u tom sam smislu sam rekao da je to dovoqno, nisam zaista imao u vidu bilo koga odre|enoga. Voditeqka: Ali personalno, sada kada se pogleda nova budu}a stranka, mislite li da je Maja Gojkovi}, sada u Grupi gra|ana, da je ona negde, moète li zamisliti da se svi ti qudi iz te, da kaèm mekane radikalske opcije na|u u toj stranci? Dr Slobodan Antoni}: Mislite kod Tomislava Nikoli}a? Voditeqka: Tako je. Dr Slobodan Antoni}: Pa ne, ali ja mislim da treba imati u vidu da su i oni me|usobno u odre|enim odnosima, tako da recimo, ako je neko oti{ao kod Tomislava Nikoli}a koga, recimo, Maja Gojkovi} ne voli, ona ne}e da ode tamo. Igor Mirovi} je tako oti{ao iz Novoga Sada, od novosadskih radikala oti{ao tamo. Voditeqka: Jeste. Dr Slobodan Antoni}: Mislim da izme|u wih dvoje postoje ozbiqni sukobi, tako da mislim da te{ko da to moèmo da zamislimo da su sad svi oni, ra~unaju}i i Vu~i}a, da odu kod Tome Nikoli}a, ali mislim, sam Toma Nikoli} je dovoqan da pocepa, da ozbiqno pocepa bira~ko telo radikala. Voditeqka: Hvala, nastavi}emo za neki minut. Voditeqka: Dragi gosti, mo`da je ba{ ovo pitawe zgodno pred kraj emisije, da li su ovi doga|aji nastavak procesa koji je zapo~eo legalizacijom socijalista, ~ak Palme, i wihovim priznavawem za evropske i progresivne snage. Dakle ovako, pozitivan odnos prema Tomislavu Nikoli}u i wegovoj budu}oj partiji, gospodine Antoni}u? Dr Slobodan Antoni}: Na neki na~in svakako, dakle ovde imate i situaciju u kojoj vladaju}a stranka ima jo{ jednog, ako ne aktuelnog, onda potencijalnog partnera, to je jedan proces u kome se de{ava ne{to {to bi se moglo nazvati kao nacionalno pomirewe, ali u smislu da zapravo jedna strana postaje hegemon, tako da kaèm, postaje pobednik.
273
Voditeqka: Gospodine Vukovi}u? \or|e Vukovi}: Pa, dakle, meni je to negde i o~ekivano, dakle vi ste u poziciji vlasti, vi imate kqu~eve mehanizma i ukoliko se pojavi neki igra~ na opozicionoj partijskoj sceni koji moè da pomogne oko odre|enih pitawa, koji oko odre|enih tema moè da potpomogne ve}inu i da ne kaèm da napravi konsenzus, onda je potpuno logi~no da ga podràvate. Dakle u jednom trenutku je to Socijalisti~ka partija Srbije, po tom je dakle, pre toga je to bio Palma, dakle, sad verovatno i neka budu}a politi~ka opcija, ili verovatno neka budu}a podela u DSS-u, upravo sa tog stanovni{tva }e biti interesantna Demokratskoj stranci da ih podrì, upravo iz toga razlog jo{ jednom, {to time {ire krug qudi ili politi~kih opcije koje se slaù oko nekih kqu~nih tema, dakle verovatno je to Evropska unija, ali mo`da i neko pitawe druga~ije politike prema Kosovu. Voditeqka: Moè li se u tom smislu govoriti o nacionalnom pomirewu, korak daqe u tome, u tom procesu u podeqenoj Srbiji? \or|e Vukovi}: Dakle, tu su dve dimenzije tog nacionalnog pomirewa, dakle jedna dimenzija je ona koju imamo kad su u pitawu partijske elite, dakle tu ve}e i vidimo jedan tip partijskog pomirewa. Ono {to je, u stvari, kqu~no, {to jeste pitawe nad pitawima, da li }e do}i do tog pomirewa u bira~kom telu. Dakle, da li su bira~i tih politi~kih opcija spremni da prihvate razli~itosti razli~itih politi~kih opcija. Dakle, ja zaista u ovom trenutku nisam siguran da je tako jednosmeran proces i da se stvari de{avaju tako brzo, to }e prosto vreme da pokaè. Voditeqka: [ta vi mislite gospodine Pavlovi}u? Dr Du{an Pavlovi}: Pa mislim da je jasno da se ide ka tome, dakle Tomislav Nikoli} }e polako da se preme{ta ili pribliàva nekoj sredini politi~kog spektra, gde }e biti prihvatqiviji i jednoj i drugoj strani i da }e u tom smislu, ako se bude daqe govorilo o tom pomirewu, i on tako|e postati sastavni deo tog diskursa. Voditeqka: Hvala vam puno {to ste ve~eras bili moji gosti, hvala i vama na gledawu i vidimo se i u slede}i utorak, laku no}.
Tomislav Nikoli} po svaku cenu èli da skrene pa`wu na sebe. Kada je, zarad sopstvenog interesa, ustupio novinarima nekakve stenograme razgovora sa dr Vojislavom [e{eqem, ozbiqno je ugrozio odbranu lidera radikala. Ove stenograme su, 17. septembra 2008. godine, objavili gotovo svi dnevni listovi u Srbiji. Novosti su navodne stenograme objavile sa nadnaslovom Stenogram razgovora Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a o SSP koji je razbio SRS, naslovom Sudar radikala i podnaslovom [e{eq: 9. jula Glasa}emo za SSP ako usvoje na{ amandman. I, 5. septembra Ko je rekao da }emo glasati. Antrfile u tekstu ima naslov Prozivka lidera. Hagu odgovaraju}i transkripti objavqeni su i u Presu sa nadnaslovom Transkripti sa dve sednice stru~nog tima za odbranu predsednika SRS, naslovom [e{eq traìo da se glasa za SSP i podnaslovom Vojislav [e{eq se 9. jula dogovorio sa Nikoli}em da radikali
274
glasaju za SSP ako bude usvojen wihov amandman, da bi 5. septembra tvrdio da o tome nikada nije bilo re~i. Identi~an tekst objavqen je i u Pravdi sa nadnaslovom Ekskluzivno stenogrami sa dve sednice rukovodstva SRS na kojima je odlu~ivano o glasawu SSP, naslovom Kobni preokret i podnaslovom 9. jula, [e{eq: Ako se na{ ovaj amandman, ovo {to, ubaci u wihov Zakon o ratifikaciji, glasamo. Ako se ne prihvati to na{e, glasamo protiv. 5. septembra, [e{eq: Ne, ne, ne}emo mi za to glasati. Ja sam zapravo da mi za to ne glasamo, {to bismo glasali, {to bi uop{te do{li na glasawe. Rukovodstvo Srpske radikalne stranke donelo je dve kontradiktorne odluke o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, pokazuju zapisnici sa sastanaka strana~kih organa, koji su na{oj redakciji prosle|eni iz poslani~ke grupe Napred, Srbijo. Prvo je, 9. jula, prof. dr Vojislav [e{eq rekao da radikali glasaju za zakon o ratifikaciji ako Vlada usvoji wihov amandman, da bi 5. septembra promenio mi{qewe, i to nakon {to su Tomislav Nikoli} i ostali poslanici, prema wegovim uputstvima, u Skup{tini najavili da }e podràti izmeweni zakon. Redakcija Pravde objavquje izvode iz zapisnika sa ta dva sastanka. Sednica 9. jula (...) [e{eq: Ima{ ti meni da kaè{ ne{to, Tomo? Nikoli}: Pa nemam ni{ta. Oni }e da stave ovaj sporazum na dnevni red, mo`da i u petak. [e{eq: Sporazum? Pa ide li ovo na{e? Nikoli}: E, vidi{ sad {ta, kakvu majmunaciju poku{avaju. [e{eq: Da. Nikoli}: Da istovremeno ide neka rezolucija Narodne skup{tine. [e{eq: Aha. Nikoli}: ...Bez veze, nevezano za sporazum. [e{eq: Da. Nikoli}: Kojom se potvr|uju sve dosada{we rezolucije, upozoravaju dràvni organi da ne sklapaju ugovore, ovamo, onamo. Tuma~imo da u onom sporazumu tamo o pridruìvawu da je Kosovo deo teritorije Sr bije. Ali to je rezolucija nevezana za sporazum. [e{eq: Da, da. Nikoli}: I ja sam, zvao me je... [e{eq: Ni{ta, glasa}emo im za tu rezoluciju, a ne}emo im glasata za sporazum, ako ovo na{e ne daju. Nikoli}: Pa ja sam, mene je zvao Tadi}, ja sam mu rekao: nemoj da nas zajebava{, to sve {to pi{e tu ubaci u Zakon o progla{ewu sporazuma pa }emo da razgovaramo. Zato {to, ako to nije u Zakonu o ratifikaciji, onda ne obavezuje dràve koje ratifikuju sporazum. [e{eq: Da, da. Ma rezolucija nije zakon i gotovo. Nikoli}: Ma da. I to mi ne}emo da, prvi put }emo da, ali objasni}emo za{to oko Kosova s wima nismo vi{e zajedno.
275
[e{eq: Pazi, ali kako ona to sve potvr|uje, ali ne}emo za sporazum. Nikoli}: Tako je, a i pazi, mi }emo da, amandmanom }emo, po{to ovo na{e ne}e sigurno da puste u proceduru, mi }emo amandmanom ovo na{e da guramo. [e{eq: Da, da. Nikoli}: Obrazlaèmo, obja{wavamo, pri~amo i da je prozovemo da vidimo {ta }e oni da kaù. [e{eq: Amandmanom na{e gurate u wihov zakon. Nikoli}: Tako je. [e{eq: Jer svakako mora i}i zakon o ratifikaciji, je li tako? Nikoli}: Jeste. I onda na{ amandman kojim u stvari na{e re{ewe predlaèmo. [e{eq: Raspravqate o wemu na{iroko. Nikoli}: Tako je. [e{eq: E pa dobro. I ako to na{e, ja sam to ~itao, to je dobro napravqeno i ne}emo od toga da odstupamo. Nikoli}: Dobro. [e{eq: To je uslov da bismo glasali za sporazum, ako ne}e to da pri hvate glasamo protiv sporazuma. Ja mislim da je to jedino racionalno. Nikoli}: Problem je Ko{tunica. [e{eq: Wemu je i na{e neprihvatqivo, je li? Nikoli}: Da, on sad glumi ~oveka koji je protiv Evrope. [e{eq: A ja se samo bojim da on nas malo ne istisne sa te ultranacionalisti~ke pozicije pa da on to postane, to mene samo brine. Voleo bih da i on bude za ovu opciju. Nikoli}: Kao {to nas je i na izborima istisnuo. Nema on {ansi vi{e, Vojislave. [e{eq: I onda kad smo mislili da nema nikakvih {ansi, odjednom on u prvi plan, zna{, wegovih je realno uvek bilo sedam posto. Nikoli}: Znam, ali on je proteìrao po medijima da treba sporazum sa Evropom praviti. [e{eq: Da, da. Nikoli}: On je parafirao. [e{eq: Dobro, ni{ta, mi se drìmo ove pozicije koju smo dogovorili. Nikoli}: Dobro. [e{eq: Dakle, ako ide ovaj na{ Zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se na{ ovaj amandman, ovo isto ubaci u wihov Zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se ne prihvati to na{e, glasamo protiv. Jesmo se to dogovorili? Nikoli}: Jesmo. [e{eq: E dobro. Zna~i tu smo precizni do kraja i svuda moèmo da branimo tu poziciju. Ho}emo u Evropsku uniju ako nam garantuju Koso vo u sastavu Srbije. To smo definisali pred izbore. Zna~i, drìmo se toga i ne odstupamo nigde. Eto. Pa da malo sa ose}ajem ga|ewa ho}emo u Evropsku uniju, ali Kosovo je iznad svega. Zna~i, ko nam garantuje Kosovo u Srbiji, moè da ra~una na...
276
Sednica 5. septembra (...) [e{eq: Kako je skup{tina danas izgledala? Radeta: Pa, evo ovako. Toma jo{ ostao na skup{tini, jo{ traje, Todorovi} je oti{ao na B92, a mene su zaduìli da ti kaèm da je, ne znam da li je bilo na vestima, da su ovi odlu~ili da prihvate ovaj na{ amandman. Uz dve sitne, hajde, ispravke koje je Toma konsultovao sa Raki}em i sa jo{ jednim profesorom i oni su rekli da to moè da se prihvati, jer je to Raki} ina~e pisao. To je ovo gde kaè u ovom prethodnom tekstu: Republika Srbija }e se jedino uz navedeno tuma~ewe smatrati vezanom celinom odredbi sporazuma, a u novom tekstu Republika Srbija }e se u primeni sporazuma rukovoditi navedenim tuma~ewem. [e{eq: Aha. Radeta: I tamo gde govori ~lan 135, stav Sporazuma po kojme to {to se sporazum ne primewuje na Kosovu koje je trenutno pod me|unarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom itd; stajalo je da se razume kao potvrdu teritorijalnog integriteta Srbije, a sada se kaè da se razume kao potvrdu da sporazum ne ugroàva teritorijalni integritet Srbije. [e{eq: Aha. A {ta kaè DSS na to? Radeta: DSS ne}e da glasa ni pod ovim uslovom. [e{eq: Dobro, pa mo`da ne}emo ni mi da glasamo, neka oni usvoje tako i gotovo. Oni kad tako usvoje, onda tim mogu da zavr{e raspravu, a {to bismo mi morali da glasamo i ako tako usvoje. Radeta: Pa da. [e{eq: Je li tako? Jovanovi}: Pa ve} se ve~eras izjasnio on o amandmanu, \eli}. [e{eq: Ako vlada zapravo to onda kao svoj amandman formuli{e. Krasi}: Ako vlada usvoji, onda je to prakti~no sastavni deo Predloga zakona. [e{eq: Jeste, i {to bi mi onda glasali za to? Pop-Lazi}: Pa zato {to smo rekli. [e{eq: [ta smo rekli? Pop-Lazi}: Da }emo da glasamo. [e{eq: Ko je rekao? Pop-Lazi}: Pa, danas sa govornice. Radeta: Pa, u toku rasprave. Pop-Lazi}: Kad se do{lo do toga da \eli} prihvati amandman u ime vlade, onda je ve} bilo jasno da }emo da glasamo i re~eno je i onda se u{lo malo u polemiku sa DSS-om. Jovanovi}: Odràni su i odbori, predsedni~e. [e{eq: A ko je u{ao u polemiku sa DSS-om? Pop-Lazi}: Pa oni su krenuli da pitaju da im nije jasno za{to smo preokrenuli stav kad smo kritikovali sporazum, da nije ni kamen na kamenu ostao od sporazuma, a sad smo odlu~ili da glasamo. [e{eq: A ko je odlu~io bre, kad smo odlu~ili, na kom strana~kom organu?
277
Pop-Lazi}: Ja vam ne kaèm da jesmo, ja samo kaèm kako je bilo. [e{eq: Aha. Ne, ne, ne}emo mi za to glasati. Sutra }emo onda odràti sastanak Predsedni~kog kolegijuma u {est sati, pa }emo videti ho}emo li glasati ili ne}emo. Ali ja sam zapravo da mi za to ne glasamo, {to bismo mi glasali. [to bismo mi uop{te do{li na to glasawe. Ako smo ve} rasturili to da kamen na kamenu nije ostao, {ta nam zna~i ova ispravka, {ta ti misli{, Krasi}u? Krasi}: Prvo {to si rekao, amandman ima ciq da popravi tekst. [e{eq: Da. Krasi}: Snaga na{eg amandmana je bila dobra pa je predlaga~ shvatio da treba da to u|e u Predlog zakona. [e{eq: I? Krasi}: I tu se na{a misija zavr{ava. [e{eq: Pa jeste, nikakvu mi obavezu nismo preuzimali da glasamo. (...) I ne}emo da glasamo. Ti sutra ne}e{ biti na ovom sastanku, je li? Krasi}: Ne}u, idem ujutro rano. [e{eq: Ni{ta, ti ostavi kovertiran svoj stav onda. [ta ti misli{ o tome, Vjerice? Radeta: Pa on je ve} prihvatio to i ovo je ve} sastavni deo, mislim da sad traje to. Jovanovi}: Izjasnio se, malo pre se izjasnio. Radeta: Ako nije zavr{eno. Izjasnio se. [e{eq: Ne, ne, nikad se mi nismo dogovorili da }emo glasati za. Odluku nismo doneli. Radeta: Dobro, ali je zna~i ovo postalo sastavni deo sporazuma. [e{eq: Jeste i {to mi moramo do}i na glasawe uop{te? Glasa}emo samo za gasni aran`man i ja sam vam to neprekidno govorio ovih dana. Radeta: Dobro, to nije sporno, da. [e{eq: I za nas je vrlo neprijatno da mi glasamo za to, a DSS jedini ostane protiv. Radeta: Aha. [e{eq: Onda smo mi tu na gubitku velikom. Radeta: Da. [e{eq: A to da nas pohvali Evropska unija, to nas ne interesuje vaqda. Krasi}: Ili êda Jovanovi}. [e{eq: Da, jesi li ti za to, Vjerice, onda da se glasa protiv? Radeta: Jesam, jesam, da ne glasamo uop{te. (...) [e{eq: Ni{ta, ne}emo za to glasati. Ali mislim ima}emo sutra, ja ra~unam da }emo imati ve}inu na Predsedni~kom kolegijumu za taj stav. Vide}emo sutra. [to mi moramo sad da se izja{wavamo. Jer oni sad ovo prislu{kuju pa }e saznati. Pravda, 17. septembra 2008. godine, objavquje intervju sa {efom poslani~kog kluba Srpske radikalne stranke Draganom Todorovi}em. U tekstu sa nadnaslovom Za Nikoli}a i wegovu grupu nema mesta u opo278
zicionom frontu, naslovom Nikada ne}u oprostiti Tominu izdaju i podnaslovom Ne pozdravqam se sa Nikoli}em kada se sretnemo. On zna da, kada neko izda SRS, ne moè da o~ekuje da }e se bilo koji srpski radikal pona{ati na druga~iji na~in, nalaze se dva antrfilea, sa naslovima Ru{i}emo Tadi}a i bez Nikoli}a i SRS nema veze sa tajkunima. Svakodnevno se ~ujem sa [e{eqem, nekada i dva puta dnevno. Razmewujemo informacije, razgovaramo o stvarima koje se de{avaju, {ta planiramo da uradimo, kaè na po~etku razgovora za Pravdu {ef poslani~kog kluba SRS, Dragan Todorovi}. [ta vam savetuje [e{eq, u kom pravcu da vodite SRS? Nema tu nekih velikih saveta. Pravci i akcije su ve} odavno odre|eni. I, {ta kaè [e{eq, da li je qut na nekoga? Ne, nisam primetio apsolutno nikakvu qutwu. On nije ~ovek koji se quti. Emocije ne ispoqava na bilo koji na~in. Ako je, na primer, ~uo da je neko oti{ao kod Nikoli}a, nemam apsolutno nikakav ose}aj da se u wegovom glasu de{ava nekakva promena. On je ~ovek koji moè da kontroli{e svoje emocije. Racionalan je, shvata situaciju. Pona{a se uobi~ajeno i mi o ovim stvarima i ne razgovaramo, nego ga samo obavestim. Kako komentari{ete istraìvawa koja kaù da je struja Tomislava Nikoli}a odvojila vi{e od 50 odsto bira~kog tela radikala? Uop{te na to ne reagujem. Kada su u pitawu istraìvawa u ovakvim situacijama, mogu da vam kaèm da ozbiqan istraìva~ od integriteta nikada ne bi u{ao u takve spekulacije. U ovom trenutku te procene ne mogu da budu relevantne. Kako ste reagovali kada je Aleksandar Vu~i} do{ao kod vas i rekao da podnosi ostavku na sve funkcije u SRS? Rekao sam da je to li~ni ~in. Nikada nisam ni pomislio niti poverovao da Vu~i} moè da izda SRS i Vojislava [e{eqa. To {to je uradio je korektno sa wegove strane. Nisam hteo da ga ni na koji na~in ube|ujem da uradi bilo {ta. Za razliku od onih koji su ga pozivali i tvrdili da su mu politi~ki oci... Znao sam da }e tu odluku Vu~i} doneti sam i kada bude do{lo vreme da }e to i saop{titi u skladu sa na{im dogo vorom. Ne èlim da ulazim u to da li je ta odluka dobra ili ne. Zna~i, SRS ovo ne smatra izdajom? Kako bi mogla da smatra?! To je korektan ~in i o tome nemam dileme. Ako se prikloni Nikoli}u? Ako se to desi, tada }emo pri~ati o tome. Ko }e naslediti Vu~i}a na mestu generalnog sekretara? Nismo jo{ o tome razmi{qali. Tomislav Nikoli} je rekao da ste prilikom zajedni~ke posete [e {equ rekli da on laè. Nikada ne}u komentarisati ni jedan jedini doga|aj vezan za SRS ili na{e privatne odnose koje smo imali izme|u sebe. Stvar ku}nog vas pitawa je da neke stvari ostaju u ku}i.
279
Kako ste doìveli odlazak Nikoli}a? Onoga momenta kada je saop{tio da je formirao poslani~ki klub, za mene je to zavr{ena stvar. Sreli ste se sa Nikoli}em na konsultacijama. Kako je izgledao taj susret? Nikoli} zna, kada se dese ovakve stvari, da kada neko izda SRS, ne moè da o~ekuje da }e se bilo koji srpski radikal pona{ati na druga~iji na~in. Preko te izdaje ne mogu da pre|em. Da li ste se pozdravili? Ne! Povukli ste predlog koji je on u ime predlaga~a, SRS podneo za razre{ewe predsednice parlamenta Slavice \uki}-Dejanovi}. Povukli smo ga zbog jednostavne ~iwenice. Nikoli} je iskqu~en iz SRS i nikada vi{e ne moè ni jednu jedinu re~enicu da izgovori u ime SRS. Mi smo ve} podneli novi predlog da se ona razre{i sa tog mesta jer je povredila Ustav Republike Srbije i sve ono {to smo naveli u obrazloèwu kada smo podneli zahtev za weno razre{ewe. [ta je bilo oko zajedni~kog delovawa opozicije? Ostalo je sve po starom. Na{ zajedni~ki ciq je da se obori reìm Borisa Tadi}a i da se {to pre do|e do prevremenih izbora. [to se ti~e Nikoli}a i poslanika SRS, oni su oteli strana~ke mandate i mi sa wima ne}emo ulaziti ni u kakvu pri~u i ni u kakve razgovore. Na{ stav je da mi nismo ni u bilo kojoj saradwi prihvatali da nijedan na{ otpadnik koji je oti{ao i odneo mandat, da sa wim nemamo nikakvu saradwu. Taj dogovor smo postigli i sa na{im potencijalnim partnerima u poje dinim op{tinama. Mi smo po{tovali i takve wihove èqe da ne ulazimo sa qudima koji su wih izdali. Nikoli} sa svojom grupom ne}e mo}i da se na|e u takvoj pri~i. Da li Mi{kovi} i Beko i daqe finansiraju SRS? [to se ti~e bilo koga ko finansira SRS i ako finansira, postoji sve u stranci. [to se ti~e Mi{kovi}a i Beka, u SRS ne postoji ni jedna jedina ~iwenica koja bi tu tvrdwu potkrepila. To pitawe treba da se postavi Nikoli}u. Tvrdim da je izve{taj koji je dostavila na{a stranka apsolutno istinit. SRS nikada nije finansirao nijedan tajkun. Intervju sa predsednikom beogradskog odbora Srpske radikalne stranke Nemawom [arovi}em objavqen je u Pravdi, 17. septembra 2008. godine, sa naslovom Vu~i} je ~lan SRS i podnaslovom Radikali ne prete Nikoli}u, mi smo `rtve na{im ~lanovima prete Nikoli}evi lobisti. [ef beogradskih radikala ne èli da komentari{e nesuglasice izme|u dr Vojislava [e{eqa i Dragana Todorovi}a, dok ostavku Aleksandra Vu~i}a smatra li~nim ~inom. Nemawa [arovi}, lider beogradskih radikala, tvrdi da niko iz ove stranke nije pretio Tomislavu Nikoli}u ni wegovoj porodici, a niti Aleksandru Vu~i}u, ve} da su, naprotiv, radikali prave `rtve progona. Mi nikada nismo, niti }emo pretiti. Medijska hajka i farsa se nastavqaju. Ako se nekome preti, onda su to na{i ~lanovi, na koje Nikoli}evi lobisti vr{e strahovit pritisak naglasio je [arovi}.
280
Osvr}u}i se na navode doskora{weg zamenika predsednika stranke, da su Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko finansirali deo kampawe radikala, [arovi} kaè da je to prvi put ~uo u emisiji u kojoj je Niko li} te podatke otkrio javnosti. Bio sam iznena|en kada sam to ~uo. Nikoli} je na te sastanke i{ao sam, tako da ja ni{ta ne znam o tome kazao je funkcioner SRS. On nije èleo da komentari{e ostavku Aleksandra Vu~i}a. Ostavka je li~ni ~in. Pri tom, Vu~i} nije rekao da napu{ta stranku, niti je kazao da vi{e nije ~lan SRS isti~e [arovi}. Kada je re~ o izjavi Tomislava Nikoli}a da je i Todorovi} imao nekoliko okr{aja sa [e{eqem, navode}i jedan od wihovih susreta u Hagu, kada je Todorovi} rekao lideru radikala da je laòv, [arovi} kaè da ta izjava govori o Nikoli}u kao ~oveku. Ne treba pquvati u ~abar iz koga je pio vodu 18 godina. Mi smo do ju~e bili bra}a i nijednu ru`nu re~ o wemu nismo rekli kazao je [arovi}. Na konstataciju da su oni Nikoli}a nazvali izdajnikom ~im je istupio iz stranke, [arovi} kaè: Mi smo ponovili re~i koje je Nikoli} govorio o @ivadinu Leki}u i ostalima koji su napustili stranku i otimali mandate. To je mi{qewe Tomislava Nikoli}a, koje smo mi prihvatili, kao {to smo ga prihvatili i kada je pri~ao o Leki}u. Urednik Nove srpske politi~ke misli, \or|e Vukadinovi}, smatra da }e se u budu}nosti DSS opredeliti za saradwu sa Srpskom radikalnom strankom i wenim vo|om dr Vojislavom [e{eqem. Politika, 17. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom Opozicija u rasulu, u kojem se nalazi antrfile Radikalima fali 29 potpisa. Srpska radikalna stranka povukla je ju~e svoj predlog za sazivawe vanredne sednice Skup{tine Srbije na kojoj bi se raspravqalo o smeni predsednice parlamenta Slavice \uki}Dejanovi}. Po{to je predlog podnet u vreme dok je Tomislav Nikoli} bio {ef poslani~ke grupe, on je trebalo i da ga obrazlaè. Me|utim, zbog raskola u stranci, novi {ef poslani~ke grupe Dragan Todorovi} najavio je da }e radikali predati nov predlog, uz obrazloèwe da Tomislav Nikoli} nikada vi{e ne moè da predstavqa SRS. Todorovi} je, kako prenosi Tanjug, kazao da radikali nisu traìli potpise podr{ke drugih poslanika, dodav{i da }e rasprava pokazati da li ima poslanika koji misle da je \uki}-Dejanovi} prekr{ila Poslov nik time {to je u julu prekinula sednicu parlamenta na dve nedeqe. S druge strane, {ef poslani~ke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikoli} izjavio je da poslanici tog kluba ne}e podràti novi predlog SRS-a za sazivawe vanredne sednice o razre{ewu predsednice parlamenta. Poslanici kluba Napred Srbijo, kako je kazao, ne}e imati nikakvu komunikaciju sa SRS-om. Prema wegovim re~ima, radikali su imali dilemu da li da on i daqe bude wihov predstavnik po tom predlo gu, ali da su ipak odlu~ili da povuku potpise 51 poslanika sa inicija tive za odràvawe vanredne sednice.
281
Da }e doju~era{wi partijski drugovi iz SRS-a biti najqu}i politi~ki protivnici, bilo je jasno posle te{kih re~i koje su me|usobno uputili i gomile strana~kog prqavog ve{a koji su izneli. Nakon kletvi koje su na wegovu adresu uputile poslanice i visoke funkcionerke SRS-a Vjerica Radeta i Nata{a Jovanovi}, Nikoli} je rekao da sa qudima koji su mu kleli unuke ne moè da sara|uje. S druge strane, trenutno ne izgleda realno ni da bi ostatak SRS-a veran Vojislavu [e{equ sara|ivao sa ~ovekom koga posledwih dana naziva izdajnikom. Me|utim, i pre raskola u ovoj stranci skup{tinska rasprava o Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu pokazala je da me|u opozicionim strankama ne postoji jedinstven stav o nekim pitawima. Tako su ra dikali, koje je tada kao {ef poslani~ke grupe predvodio Tomislav Nikoli}, da podsetimo, bili spremni da glasaju za Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu, uz uslov da se prihvati wihov amandman da je Kosovo deo Srbije, dok su poslanici Demokratske stranke Srbije ostali tvrdi u stavu da za ovaj dokument ne sme da se glasa. Da }e saradwa izme|u Nikoli}evih i Ko{tuni~inih poslanika ubudu}e biti oteàna, pokazuje i wihov razli~it odnos prema zakonskim predlozima vladaju}e koalicije. Tako portparol DSS-a Andreja Mladenovi} najavquje da }e wegova stranka biti principijelna opozicija tako {to }e u~estvovati u ras pravi i ulagati amandmane, ali i redovno glasati protiv vladinih predloga zakona, dok Nikoli} izjavquje da se moè o~ekivati da glasa za vladine predloge zakona ukoliko budu prihva}eni amandmani koje budu predlagali wegovi poslanici. Dodatni problem u sklapawu ~vr{}eg opozicionog saveza, koji je trebalo da bude formiran tokom septembra, predstavqa i najava Aleksandra Vu~i}a da }e se privremeno povu}i iz politike. Vu~i} je, da podsetimo, prvi izneo ideju ~vr{}eg povezivawa opozicije. I pored svih razlika koje su evidentne me|u opozicionim partija ma, u DSS-u i SRS-u tvrde da opozicija zbog toga nije slabija. Predsednik Izvr{nog odbora DSS-a Dragan [ormaz kaè da opozicija nije ni {ta nejedinstvenija nego do sada. Prema wegovim re~ima, vlast je mawe slo`na nego opozicija, {to pokazuje slu~aj sa rezolucijom o Kosovu, ko ja je nedavno povu~ena sa dnevnog reda skup{tine, jer nije bilo saglasno sti me|u koalicionim partnerima za weno usvajawe. [ta vredi da je opozicija slo`na, ako vlast ima stabilnu ve}inu. U toj situaciji je te{ko ne{to u~initi sve dok ne do|e do nekog rasko la u vladaju}oj ve}ini. Na ispitu }e sada biti i Nikoli} i [e{eq da pokaù koliko su prava opozicija, kaè [ormaz. Na pitawe da li je wegova stranka blià [e{eqevom ili Nikoli}evom krilu, on kaè da ne èli da govori o krilima, da DSS ima svo ju politiku. A Milo{ Aligrudi}, {ef poslani~ke grupe DSS-a u parlamentu, kaè da opozicija treba da sara|uje kako bi bila bedem demokratije.
282
Sli~no govori i Dragan Todorovi}, potpredsednik SRS-a. On snagu opozicije vidi u tome {to su neke stvari iza{le na videlo. Sada je, kako kaè, nekim strankama spu{ena cena, jer se pojavquju druge sa ve}im koalicionim kapacitetom. Todorovi} dodaje da nisu odustali od predloga za saradwu sa DSS-om. Dogovara}emo se po svim ta~kama koje eventualno odgovaraju i wima i nama kako bismo zajedni~ki delovali i postigli odre|eni ciq. Velimir Ili}, lider Nove Srbije, jedini smatra da je opozicija u ovom trenutku slabija nego ikada. On o~ekuje da }e se situacija na politi~koj sceni iskristalisati za mesec-dva. Sa wim se slaù i analiti~ari, ocewuju}i da ne postoji zajedni~ki opozicioni front. Opozicija je, kako kaè \or|e Vukadinovi}, urednik Nove srpske politi~ke misli, bila u te{kom poloàju i pre rascepa u SRS-u, a sada se na{la u jo{ teèm. DS i Boris Tadi} su koncentrisali u svojim rukama vlast kakvu je imao samo Milo{evi}. Od opozicionog fronta ne}e biti ni{ta ili }e u najboqem slu~aju biti znatno oslabqen zbog raspada radikala, kaè Vukadinovi}. Prema wegovom mi{qewu, DSS }e se opredeliti za saradwu sa [e{eqevim krilom, ali ne}e beàti ni od Nikoli}a. Nema sumwe da je DSS bliì [e{equ, ali ne}e ùriti u ~vrst zagrqaj sa radikalima. Ta bliskost ogleda se u odnosu prema SSP-u, Rusiji, Zapadu, vlasti i oni ~ine jedan jedini kakav-takav opozicioni blok u Srbiji. Odnos DSS-a prema Nikoli}u zavisi}e od wegovih poteza, obja{wava Vukadinovi}, ali dodaje i da ne treba potpuno iskqu~ivati saradwu Nikoli}evog i [e{eqevog bloka u budu}nosti. On je tako|e uveren da u ovom trenutku Nikoli} i ako mu se ukaè prilika ne}e nikako ulaziti u vlast jer bi to, pre izbora, bilo {tetno i po wega i po DS. Za razliku od wega, Milan Nikoli}, direktor Centra za prou~avawe alternativa, mi{qewa je da postoji {ansa da Nikoli} bude u vladi i bez izbora. Ova koalicija na vlasti trenutno je vrlo jaka i moè u Nikoli}u dobiti ~ak budu}eg partnera. DS i Tadi} sad imaju mogu}nost da odgovo re na neke ucene SPS-a, G 17 plus i LDP-a tako {to }e re}i da imaju no vog partnera, smatra Nikoli}. On kaè da su qudi koji trenutno vode stranke u opoziciji bez vi zije i inicijative, te da je Nikoli} jedini koji je u~inio ne{to novo. Nikoli} bi mogao da preuzme vo|stvo na tom novom opozicionom blo ku ako wegova ideja nije u drugom pravcu ulaska u vlast. DSS se pona{a kao drogirani bokser koji nikako da iza|e iz nokdauna, smatra Niko li}, koji ne vidi nikakve lo{e strane trenutne situacije, u kojoj je vr lo jaka vladaju}a koalicija, jer to zna~i ulazak Srbije u mirnije vode. Novi predlog za vanrednu sednicu, kako je ju~e rekla Slavica \uki}-Dejanovi}, potpisalo je 55 poslanika, ali to nije dovoqno, po{to
283
su za to potrebni potpisi 84 poslanika. Predsednica parlamenta je kazala da }e, ukoliko radikali obezbede podr{ku i drugih poslanika, tu inicijativu svakako staviti na dnevni red. Tekst sa naslovom Kako su radikali promenili mi{qewe o EU i podnaslovom Tomislav Nikoli} obelodanio stenograme sa dve sednice tima za odbranu [e{eqa, iz kojih se vidi da je lider SRS-a prvo bio za SSP, a potom se predomislio, objavqen je u Politici , 17. septembra 2008. godine. Nemoralni ~in Tomislava Nikoli}a, zloupotreba funkcije na kojoj je bio i podmetawe zapisnika sa sednica tima koji poma~e odbranu dr [e{eqa, glavne su teme u medijima. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikoli} dostavio je ju~e medijima zapisnike sa dve sednice stru~nog tima za odbranu Vojislava [e{eqa, koji potvr|uju da je predsednik stranke iz Haga u julu nalagao da SRS glasa za ratifikaciju SSP-a ukoliko bude usvojen radikalski amandman. Nikoli} je medijima dostavio zapisnike sa sastanka od 9. jula, na kome je lider SRS-a poru~io da }e radikali glasati za ratifikaciju sporazuma ukoliko Vlada Srbije bude prihvatila amandman SRS-a, i od 5. septembra, na kome je promenio odluku. Na po~etku zapisnika [e{eq je saop{tio da }e SRS glasati za vla din predlog rezolucije (o kontinuitetu dràvne politike prema Kosovu i Metohiji), ali ne i za SSP ukoliko ne bude usvojen amandman radi kala. Ni{ta, glasa}emo im za tu rezoluciju, a ne}emo im glasati za sporazum, ako ovo na{e ne daju, kaè [e{eq. Nikoli} mu odgovara: ... Mene je zvao Tadi}, ja sam mu rekao to sve {to pi{e tu ubaci u zakon o progla{ewu sporazuma pa }emo da razgovaramo. Zato {to, ako to nije u zakonu o ratifikaciji, onda ne obavezuje dràve koje ratifikuju sporazum. [e{eq mu je na to odgovorio: E pa dobro. I ako to na{e usvoje, ja sam to ~itao, to je dobro napravqeno i ne}emo od toga da odstupamo. To je uslov da bismo glasali za sporazum, ako ne}e to da prihvate, glasamo protiv sporazuma. Ja mislim da je to jedino racionalno. Nikoli} mu na to odgovara da je problem (Vojislav) Ko{tunica. [e{eq ga pita da li to zna~i da je Ko{tunici neprihvatqiv amandman radikala, na {ta Nikoli} odgovara da Ko{tunica glumi ~oveka koji je protiv Evrope. Lider SRS-a je izrazio bojazan da Ko{tunica malo ne istisne sa ultranacionalisti~ke pozicije SRS, pa da on to postane i rekao: Voleo bih da i on bude za ovu opciju. Pri kraju tog sastanka [e{eq zakqu~uje: ... Ako se na{ ovaj amandman, ovo isto ubaci u wihov zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se ne prihvati to na{e, glasamo protiv. Onda je [e{eq dodao: Zna~i, tu smo precizirali do kraja i moèmo da branimo tu poziciju. Ho}emo u EU ako nam garantuju Kosovo u sastavu Srbije. To smo definisali pred izbore. I zna~i drìmo se toga i ne odstupamo nigde. Pa da malo sa ose}ajem ga|ewa ho}emo u EU, ali Ko sovo je iznad svega....
284
Na sednici stru~nog tima od 5. septembra, kojoj nije prisustvovao Nikoli}, poslanici SRS-a Vjerica Radeta, Zoran Krasi}, Gordana Pop Lazi} i Nata{a Jovanovi} obavestili su [e{eqa da je Vlada Srbije prihvatila amandman SRS-a i da je sa govornice saop{teno da }e radi kali da glasaju za predlog zakona o ratifikaciji SSP-a. Na to ih [e{eq pita: A ko je odlu~io bre, kad smo odlu~ili, na kom strana~kom organu? Ne, ne}emo mi za to glasati. Sutra }emo onda odràti sastanak predsedni~kog kolegijuma u {est sati pa }emo videti ho}emo li glasati ili ne. Ali ja sam zapravo da mi za to ne glasamo. [to bismo glasali? Krasi} je rekao da je za wega najbitnije pitawe da li podràvawe SSP-a zna~i promenu stava EU prema pitawu Haga, na {ta mu je [e{eq rekao da to nije nikakva promena. Krasi} mu na to odgovara: Pa za{to bismo mi glasali? Neko tebe progawa i ho}e da te ubije, a mi treba..., a [e{eq ga preseca re~enicom: I ne}emo da glasamo. Potom je [e{eq pitao sve prisutne na sastanku da se izjasne da li su za to da se glasa za SSP, na {ta su Krasi}, Radeta, Jovanovi} i Pop Lazi} odgovorili da nisu za to da se glasa, a Boìdar Deli} je kazao: Ja sam za to da uop{te ne glasamo. [e{eq konstatuje: Da ne do|ete tada kada bude glasawe o tome, {to Radeta potvr|uje. [e{eq kaè: Dobro, imamo dotad vremena da se ~ujemo, ali ja mislim da ovo treba da provedemo kroz predsedni~ki kolegijum, da to bude zvani~no utvr|en zajedni~ki stav... Da tu ne bi bilo slobodnih strelaca. Pop Lazi}eva mu kaè: Danas je ve} ostao utisak u javnosti i ostavili smo takvu poruku da }emo mi glasati za to, na {ta [e{eq uzvra}a: Ne znam kako, s kojim odobrewem, s kim. I {ta nas briga za taj utisak, a na pitawe prisutnih {ta da kaù Nikoli}u, odgovara da je va`no da ne daje obe}awe da }e SRS glasati za to. Vest sa naslovom Maja Gojkovi}: [e{eq spre~avao pobede radikala, koju je prenela agencija Tanjug, objavqena je u Politici , 17. septembra 2008. godine. Biv{a potpredsednica SRS-a Maja Gojkovi} izjavila je sino} da je lider te stranke Vojislav [e{eq naglo ru{io wen rejting u kqu~nim momentima. [e{eq je uvek u zavr{nicama kampawa, u samim finali ma, iznosio pojedine opaske koje su u posledwem trenutku odnosile do bar broj glasova potencijalnih bira~a. Predsednik SRS-a o~igledno nije èleo da stranka pobedi, ili se pla{io pobede svog zamenika To mislava Nikoli}a, kazala je ona i dodala da osniva novu stranku. Potpredsednik SPO Sowa êkovi} sa zadovoqstvom ~eka osnivawe nove stranke Tomislava Nikoli}a i podse}a na neuspe{nu saradwu dr Vojislava [e{eqa i Vuka Dra{kovi}a devedesetih godina. Tekst sa nadnaslovom Nova Srbija spremna za saradwu sa novom strankom Tomislava Nikoli}a i naslovom Najve}i kriti~ari vlasti, objavquje Dan od 17. septembra 2008. godine.
285
Poslanici novoformiranog poslani~kog kluba Naprijed, Srbijo Tomislav Nikoli} su najavili osnivawe stranke i mogu}nost saradwe sa narodwa~kim blokom koji su formirale Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija. Funkcionere NS-a i DSS-a pitali smo da li postoji {ansa za zajedni~ko djelovawe sa eventualnom strankom Tomislava Nikoli}a obzirom na de{avawa u Srpskoj radikalnoj stranci, ~iji je on koliko do ju~e bio zamjenik predsjednika i {ef poslani~kog kluba. Naravno da postoji {ansa za zajedni~ko djelovawe. Ne treba je odbacivati, ali ni mje{ati se u unutra{we stvari SRS-a rekla je Filipovski za Dan i naglasila da o~ekuje da se ovih dana razrije{i kriza u SRS-u, poslije ~ega }e se znati ko je gdje. Naglasila je da je Nova Srbija za saradwu sa politi~kim strukturama sli~nih programskih opredjeqewa i zajedni~kih ciqeva. Navela je da bi zajedni~ki ciq ovih stranaka trebalo da bude iznalaèwe na~ina za {to skorije raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora. Bori}emo se da budemo jaka i konstruktivna opozicija koja bi zaista bila prava opozicija i teìla da {to prije skine sa vlasti predsjednika Demokratske stranke i Srbije Borisa Tadi}a i predsjednika G17 plus i ministra Mla|ana Dinki}a podvukla je Filipovski i najavila da }e naredni dani, poslije raspleta situacije u SRS pokazati kuda daqe. Obja{wavaju}i razloge za udruìvawe opozicije da bi {to prije sa vlasti oti{ao aktuelni reìm, Filipovski je objasnila da je nelogi~no da poslanici G17 plus prvo glasaju za ratifikaciju gasnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, a zatim predsjednik G17 plus Mla|an Dinki} po~ne sa lobirawem protiv. Prema wenim rije~ima, DSSNS i eventualno nova stranka Tomislava Nikoli}a bili bi jaka opozicija. To zna~i da }emo biti u principu konstruktivna opozicija od op{teg interesa za sve gra|ane i najve}i kriti~ari vlasti i svakog poteza koji ne bude ispravan. Posqedwi primjer gdje je vlast zasluìla o{tru kritiku je skidawe Rezolucije o Kosovu i Metohiji sa dnevnog reda skup{tinskog zasjedawa i to bez obrazloèwa podsjetila je Fi lipovski i istakla da ova Vlada nema konstantnu politiku o Kosovu i Metohiji, jer da ima, prije nego {to je Rezolucija skinuta sa dnevnog reda, predsjednik parlamenta Slavica \uki} Dejanovi} bi obavila kon sultacije sa {efovima poslani~kih grupa. Filipovski nije iskqu~ila mogu}nost da konstruktivna opozicija glasa za zakonske projekte koji su u interesu gra|ana, kao {to su infrastrukturni projekti za koje je NS glasala, a poti~u iz vremena biv{e vlade, kada je ministar za infrastrukturu bio predsjednik NS Velimir Ili}. Iz poslani~kog kluba Naprijed, Srbijo Tomislav Nikoli} je najavqeno da }e nova stranka imati program moderne desnice. Nedavno
286
je Srpski pokret obnove na sva zvona najavio povratak desnice na politi~ku scenu. Potpredsjednik SPO Sawa êkovi} je naglasila da prve informacije govore da su ~lanovi SPO i oni koji su to nekada bili prihvatili program sa zadovoqstvom. Upitana da li bi SPO mogao sara|ivati sa Nikoli}evom strankom, êkovi}eva je prvo istakla da je SPO pro{ao kroz sada{wa de{avawa u SRS-u. Eventualno nova stranka Tomislava Nikoli}a uliva nadu da je saradwa mo`da mogu}a naglasila je êkovi}eva i podsjetila da su deve desetih godina sara|ivali Vuk Dra{kovi} i Vojislav [e{eq, ina~e kumovi, ali neuspje{no. êkovi}eva se ogradila i naglasila kada je u pitawu eventualna saradwa sa Tomislavom Nikoli}em Vuk dlaku mijewa, ali }ud nikada. Potpredsjednik Izvr{nog odbora Demokratske stranke Srbije Dragan [ormaz je naglasio da se DSS, za razliku od SRS, umjesto unutra{wim stvarima bavi iznalaèwem na~ina za ru{ewe reìma Borisa Tadi}a. O eventualnoj saradwi sa Nikoli}em odlu~i}emo kada se zavr{i pri~a u SRS-u zakqu~io je [ormaz. Ve}ina {tampanih medija {iri dezinformacije o prelasku odbornika Srpske radikalne stranke na stranu Tomislava Nikoli}a, dok za one koji ne èle da se pridruè klubu izdajnika kaù da ostaju verni ideologiji i dr Vojislavu [e{equ zbog straha. Dnevnik, 17. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovima Radikali naizgled jedinstveni. Iz op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Sremskim Karlovcima nema zvani~nih informacija o tome da li se ~lanstvo opredelilo da li }e ostati verni strana~kom vo|i Vojislavu [e{equ koji je u Hagu ili }e se prikloniti disidentu Tomislavu Nikoli}u, ali pouzdani izvori tvrde da podela me|u karlova~kim radikalima ima. Prema tvrdwama dobrih poznavalaca prilika u radikalskim redovima, zvani~ nog izja{wavawa u odboru nije bilo, ali ima pojedina~nog, nezvani~nog svrstavawa na Nikoli}evu stranu. Dok odbor pod ~vrstom rukom prvog ~oveka stranke u Karlovcima }uti, biv{i ~lanovi ili pak oni koji su iza{li iz odbora zbog neslagawa sa predsednikom, otvoreno staju na stranu Tomislava Nikoli}a i prebrojavaju se, ne bi li sakupili dovoqno pristalica za formirawe novog politi~kog {taba. [ef odborni~ke grupe radikala u karlova~ kom parlamentu Vedrana ]ikovi}, na na{e pitawe da li je u odborni~koj grupi do{lo do podvajawa, kaè da nije i da toga nema ni u op{tinskom odboru, ~ak ni naznaka za tako {ta. Veruje se da me|u radikalskim odbornicima ipak ne}e biti otkazi vawa poslu{nosti [e{equ zbog toga {to su potpisali blanko ostavke, pa mogu ostati bez mandata. Karlova~ki radikali posledwih nekoliko godina poznati su po me|usobnim nesuglasicama. Do kulminacije je do 287
{lo pro{le godine u februaru, kada umalo izme|u onih koji su za sada{weg predsednika @ivana \uragi}a i onih koji su protiv wega nije izbila tu~a, pa je pozvana policija da interveni{e. Posle pisawa o tome u na{em listu, potpisnik ovih redova je ozna~en kao nedobronameran novinar, pa je ~ak sa redovne godi{we skup{tine stranke udaqen uz pomo} policije. Delovi razgovora izme|u dr Vojislava [e{eqa i wegovog stru~nog tima za odbranu, iz zapisnika koje je Tomislav Nikoli} dostavio medijima zbog li~ne promocije i èqe da naudi lideru radikala, objavqeni su u Glasu , 17. septembra 2008. godine. Tekst nosi nadnaslov Zapisnici razgovora na kojima su radikali odlu~ivali da li da glasaju ili ne za ratifikaciju SSP, naslovom A ko je to odlu~io bre? i podnaslovom [e{eq, 9. jula: Ako to na{e (amandman) usvoje, ja sam to ~itao, to je dobro napravqeno i ne}emo od toga da odustajemo to je uslov da bismo glasali za sporazum, ako ne}e to da prihvate, glasamo protiv sporazuma. [e{eq, 5. septembra: Ne, ne}emo mi za to glasati. Sutra }emo odràti sastanak Predsedni~kog kolegijuma pa }emo videti ho}emo li glasati ili ne. Ali, ja sam zapravo, da ne glasamo. [ef poslani~ke grupe Napred, Srbijo Tomislav Nikoli} dostavio je ju~e medijima zapisnike sa dve sednice stru~nog tima za odbranu Vojislava [e{eqa, koji potvr|uju da je predsednik stranke iz Haga u julu nalagao da SRS glasa za ratifikaciju SSP ukoliko bude usvojen radikalski amandman. Nikoli} je medijima dostavio zapisnike sa sastanka od 9. jula, u kome je lider SRS poru~io da radikali glasaju za ratifikaciju sporazu ma ukoliko Vlada Srbije bude prihvatila amandman SRS, i od 5. septembra, u kome je promenio odluku. Prema po~etku dostavqenog zapisnika, [e{eq je smatrao da SRS treba da glasa za vladin predlog rezolucije (o kontinuitetu dràvne politike prema Kosovu i Metohiji), ali ne i za SSP, ukoliko ne bude usvojen amandman radikala. Ni{ta, glasa}emo im za tu rezoluciju, a ne}emo im glasati za spo razum ako ovo na{e ne daju, rekao je [e{eq. Nikoli} mu (prema zapisniku) odgovara: ... Mene je zvao Tadi}, ja sam mu rekao to sve {to pi{e tu, ubaci u zakon o progla{ewu sporazuma pa }emo da razgovaramo. Zato {to, ako to nije u zakonu o ratifikaciji, onda ne obavezuje dràve koje ratifikuju sporazum. [e{eq mu je na to odgovorio: E, pa dobro. I ako to na{e usvoje, ja sam to ~itao, to je dobro napravqeno i ne}emo od toga da odstupamo. To je uslov da bismo glasali za sporazum, ako ne}e to da prihvate, glasamo protiv sporazuma. Ja mislim da je to jedino racionalno. Nikoli} mu na to odgovara da je problem (Vojislav) Ko{tunica. [e{eq ga pita da li to zna~i da je Ko{tunici neprihvatqiv amandman radikala, na {ta Nikoli} odgovara da Ko{tunica glumi ~oveka koji je protiv Evrope.
288
Lider SRS je izrazio bojazan da Ko{tunica malo ne istisne sa ultranacionalisti~ke pozicije SRS, pa da on to postane i rekao: Voleo bih da i on bude za ovu opciju. Pri kraju tog sastanka [e{eq zakqu~uje: ... Ako se na{ ovaj amandman, ovo isto ubaci u wihov zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se ne prihvati to na{e glasamo protiv. Onda je [e{eq dodao: Zna~i, tu smo precizirali do kraja i moèmo da branimo tu poziciju. Ho}emo u EU ako nam garantuju Kosovo u sastavu Srbije. To smo definisali pred izbore. I, zna~i, drìmo se toga i ne odstupamo nigde. Pa da malo sa ose}ajem ga|ewa ho}emo u EU, ali Kosovo je iznad svega.... Na sednici stru~nog tima od 5. septembra, kojoj nije prisustvovao Nikoli}, poslanici SRS Vjerica Radeta, Zoran Krasi}, Gordana Pop Lazi} i Nata{a Jovanovi} obavestili su [e{eqa da je Vlada Srbije prihvatila amandman SRS i da je sa govornice saop{teno da }e radikali da glasaju za predlog zakona o ratifikaciji SSP. Na to ih [e{eq pita: A ko je odlu~io, bre, kad smo odlu~ili, na kom strana~kom organu? Ne, ne}emo mi za to glasati. Sutra }emo onda odràti sastanak Predsedni~kog kolegijuma u {est sati pa }emo videti ho}emo li glasati ili ne. Ali, ja sam, zapravo, da mi za to ne glasamo. [to bismo glasali? Krasi} je rekao da je za wega najbitnije pitawe da li podràvawe SSP zna~i promenu stava EU prema pitawu Haga, na {ta mu je [e{eq rekao da to nije nikakva promena. Krasi} mu na to odgovara: Pa, za{to bi mi glasali? Neko tebe pro gawa i ho}e da te ubije, a mi treba..., a [e{eq ga preseca re~enicom: I ne}emo da glasamo! Potom je [e{eq zatraìo da se svi prisutni na sastanku izjasne da li su za to da se glasa za SSP, na {ta su Krasi}, Radeta, Jovanovi} i Pop Lazi} odgovorili da nisu za to da se glasa, a Boìdar Deli} je ka zao: Ja sam za to da uop{te ne glasamo. [e{eq konstatuje: Da ne do|ete tada kada bude glasawe o tome, {to Radeta potvr|uje. [e{eq kaè: Dobro, imamo do tad vremena da se ~ujemo, ali ja mislim da ovo treba da provedemo kroz Predsedni~ki kolegijum, da to bude zvani~no utvr|en zajedni~ki stav... Da tu ne bi bilo slobodnih strelaca. Pop Lazi}eva mu kaè: Danas je ve} ostao utisak u javnosti i ostavili smo takvu poruku da }emo mi glasati za to, na {ta [e{eq uzvra}a: Ne znam kako, s kojim odobrewem, s kim. I {ta nas briga za taj utisak, a na pitawe prisutnih {ta da kaù Nikoli}u, odgovara da je va`no da ne daje obe}awe da }e SRS glasati za to. To mu recite i ni{ta drugo..., poru~io je [e{eq. Predsednik beogradskog odbora Srpske radikalne stranke Nemawa [arovi} potvr|uje da je odborni~ki klub ostao apsolutno jedinstven u podr{ci dr Vojislavu [e{equ. Tekst sa naslovom [arovi}: Nisam drugi Vu~i} objavqen je u Glasu, 17. septembra 2008. godine.
289
Predsednik beogradskog odbora SRS-a Nemawa [arovi} kazao je ju~e da on sigurno ne}e biti novi sekretar radikala umesto Aleksandra Vu~i}a, kome je ju~e skup{tina Beograda konstatovala prestanak mandata, i da za tu funkciju ima vi{e kandidata. Odluku o tome done}e Centralna otaybinska uprava u skladu sa Statutom stranke rekao je [arovi}, koji je rekao da je odborni~ki klub SRS-a ostao apsolutno jedinstven u podr{ci [e{equ, kao i ~itav beogradski odbor SRS-a. A gradona~elnik Beograda Dragan \ilas izjavio je da bi bilo dobro i za Srbiju, a naro~ito za Beograd, da Vu~i} ostane politi~ki aktivan. Potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi} kazao je ju~e da su svi odbornici te stranke u lokalnim skup{tinama potpisali blanko ostavke i sudski overene ugovore po kojima odborni~ki mandati pripadaju partiji. Odbornici koji }e se opredeliti za stranku koja }e se, kako ~ujem, zvati kao i novoformirani poslani~ki klub Napred, Srbijo bi}e razre{eni u skladu sa ugovorima koje su potpisali kazao je on Beti. Kada je re~ o poslani~kim mandatima u Skup{tini Srbije koji se ne mogu oduzeti aktivirawem blanko ostavki zato {to nisu pra}eni i odgovaraju}im ovla{}ewem i sudski overenim ugovorima, potpredsednik SRS-a je kazao da }e ta stranka postupiti u skladu sa zakonom i Ustavom. Pretpostavqam da }e se vladaju}a ve}ina opredeliti za re{ewe koje joj je korisno u ovom momentu rekao je on. Jo{ se deli SRS, pa je broj wenih odbornika u Skup{tini op{tine Bor prepolovqen je, jer je wih {est od 13 odlu~ilo da formira novu grupu Napred Srbijo Tomislav Nikoli}. A velika grupa odbornika SRS-a u SO Prokupqe napustila je radikale i pre{la u grupu Napred, Srbijo. Poslani~ki klub Napred Srbijo saop{tio je da je Op{tinski odbor SRS-a na Novom Beogradu, ve}inom od 29 prema {est glasova, podrào Tomislava Nikoli}a. Odbornici Srpske radikalne stranke najavquju mnogo ozbiqniji rad u Skup{tini, nakon {to je beogradski odbor jedinstveno podrào dr Vojislava [e{eqa. Glas, od 17. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Odbornici SRS traè uvo|ewe direktnih prenosa sednica Skup{tine grada, naslovom Parlament na TV-u? i podnaslovom Broj ~lanova upravnih odbora, namewen opoziciji uve}an za 50 odsto. DSS i SRS odbijaju funkcije. Svi koji imaju fakultetsku diplomu i ~etiri godine radnog staà, mogu da konkuri{u za mesta direktora javnih preduze}a, ponovio Dragan \ilas, u kojem se nalaze dva antrfilea, sa naslovima Izjedna~iti gradske i prigradske op{tine i Obilaznica kasni 30 dana. Odbornici Skup{tine grada Beograda jednoglasno su ju~e usvojili odluku o ostavci {efa odborni~ke grupe SRS-a Aleksandra Vu~i}a, ko ga je zamenio Nemawa [arovi}, dosada{wi prvi ~ovek beogradskih ra290
dikala. Od 40 radikalskih odbornika, Vu~i}a je podràla samo Biqana Devrwe, koja je tako|e podnela ostavku. Beogradski odbor jedinstven je u podr{ci Vojislavu [e{equ, a vreme }e pokazati da li je Vu~i}eva odluka bila ispravna. Odbornici SRS }e daleko ozbiqnije pristupiti radu u Skup{tini nego {to je do sada bio slu~aj. Tako|e, traì}emo od gradske vlasti da se donese odluka o uvo|ewu direktnih televizijskih prenosa sednica beogradskog parlamenta, jer gra|ani na to imaju pravo rekao je [arovi} po imenovawu na novu funkciju, demantuju}i da }e biti novi generalni sekretar radikala. Odbornici iz redova vladaju}e koalicije po skra}enom postupku izglasali su predlog izmena i dopuna statuta 17 javnih preduze}a ~iji je osniva~ grad. Izmene se odnose na broj ~lanova upravnih odbora koji je uve}an za 50 odsto, namewenih predstavnicima opozicije. Neboj{a Bakarec, odbornik DSS-a, naglasio je da se uve}avawem mesta u upravnim odborima samo nepotrebno tro{e novci poreskih obveznika. DSS je jo{ jednom odbio \ilasov usmeni poziv da u~estvuju u radu upravnih odbora. I radikali su ponovo odbili poziv da u~estvuju u radu upravnih odbora javnih preduze}a, obja{wavaju}i da su pri~e o depolitizaciji prava farsa. Na pitawe novinara da li }e slobodna mesta u upravnim odborima, predvi|ena za opoziciju, biti popuwena, gradona~elnik Dragan \ilas je rekao da ne}e, ali da se odluka ne}e mewati. Promenom statuta javnih preduze}a predvi|eno je da svi koji imaju fakultetsku diplomu i ~etiri godine radnog staà, mogu da konkuri{u za mesta direktora javnih preduze}a. Konkurs }e mo}i da se raspi{e ve} sutra, dok }e u narednih deset dana neka preduze}a i dobiti nove direktore najavio je \ilas. Prema predlogu nacrta novog Statuta grada Beograda, koji su odbornici usvojili na ju~era{wem zasedawu, jedna od novina je da se u u nadle`nostima izjedna~avaju gradske i prigradske op{tine. Kako je objasnio Zoran Alimpi}, {ef odborni~ke grupe DS, prigradskim op{tinama bi}e oduzete neke nadle`nosti u ciqu ravnomernijeg razvoja grada. To zna~i da }e usvajawem Statuta, u nadle`nosti Grada biti dono {ewe prostornih i urbanisti~kih planova, izdavawe dozvola za objekte preko 800 metara kvadratnih, osnivawe televizijske stanice, kao i obavqawe poslova izgradwe svih saobra}ajnica izuzev auto-puta naveo je Alimpi}. Rok za javnu raspravu o Statutu Grada je kratak i isti~e 19. oktobra, jer po zakonu mora da bude izglasan u roku od 90 dana od konstituisawa Skup{tine grada. Predstavnici opozicionih odborni~kih grupa naglasili su da vlast novim statutom samo èli da jo{ vi{e centralizuje vlast i najavili veliki broj amandmana. Gradona~elnik Dragan \ilas rekao je da }e zbog ka{wewa gra|evinske firme Planum, otvarawe dela obilaznice kod Ostru`nice bi ti pomereno za mesec dana.
291
Pre pet dana nadzorni organ je ukazao da radovi kasne i ponudio da se u posao ukqu~e i podizvo|a~i, koji su oni odbili, uz obe}awe da }e svi rokovi biti ispo{tovani. Nepu{tawe u rad ove deonice u predvi|enom roku bi}e jako skupo, a ako i bude pu{tena na vreme, bi}e iskqu~ivo zahvaquju}i radnicima, a ne politi~arima rekao je \ilas. Kurir od 17. septembra 2008. godine objavquje delove zapisnika sa dve sednice stru~nog tima za pomo} odbrani dr [e{eqa. Tekst ima naslov Kako je [e{eq okrenuo }urak i podnaslov Tomislav Nikoli} obelodanio zapisnike razgovora s liderom radikala. [ef poslani~ke grupe Napred, Srbijo Tomislav Nikoli} dostavio je ju~e medijima zapisnike sa dve sednice stru~nog tima za odbranu Vojislava [e{eqa koji potvr|uju da je predsednik stranke iz Haga u julu nalagao da SRS glasa za ratifikaciju SSP ukoliko bude usvojen radikalski amandman. Nikoli} je medijima dostavio zapisnike sa sastanka od 9. jula, na kom je lider SRS poru~io da }e radikali glasati za ratifikaciju sporazuma ukoliko Vlada Srbije bude prihvatila amandman SRS, i od 5. septembra, u kom je promenio odluku. Na po~etku zapisnika [e{eq je saop{tio da }e SRS glasati za Vladin predlog rezolucije (o kontinuitetu dràvne politike prema Kosovu i Metohiji), ali ne i za SSP ukoliko ne bude usvojen amandman radikala. Ni{ta, glasa}emo im za tu rezoluciju, a ne}emo im glasati za spo razum ako ovo na{e ne daju, kaè [e{eq. Nikoli} mu odgovara: ...Mene je zvao Tadi}, ja sam mu rekao to sve {to pi{e tu ubaci u zakon o progla{ewu sporazuma, pa }emo razgovarati, zato {to, ako to nije u zakonu o ratifikaciji, onda ne obavezuje dràve koje ratifikuju sporazum. [e{eq mu je na to odgovorio: E pa, dobro. I ako to na{e usvoje, ja sam to ~itao, to je dobro napravqeno i ne}emo od toga odstupati. To je uslov da bismo glasali za sporazum. Ako to ne}e da prihvate, glasamo protiv sporazuma. Ja mislim da je to jedino racionalno. Pri kraju tog sastanka [e{eq zakqu~uje: ...Ako se na{ ovaj amand man, ovo isto, ubaci u wihov zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se ne prihvati to na{e, glasamo protiv. Na sednici stru~nog tima od 5. septembra, kojoj nije prisustvovao Nikoli}, poslanici SRS Vjerica Radeta, Zoran Krasi}, Gordana PopLazi} i Nata{a Jovanovi} obavestili su [e{eqa da je Vlada Srbije prihvatila amandman SRS i da je sa govornice saop{teno da }e radikali glasati za Predlog zakona o ratifikaciji SSP. Na to ih [e{eq pita: A ko je odlu~io, bre, kad smo odlu~ili, na kom strana~kom organu? Ne, ne}emo mi za to glasati. Sutra }emo onda odràti sastanak predsedni~kog kolegijuma u {est sati, pa }emo videti ho}emo li glasati ili ne. Ali ja sam zapravo da mi za to ne glasamo. [to bismo glasali?.
292
Dr Vojislav [e{eq, iako nepravedno zatvoren u Hagu i beskrupulozno napadnut od qudi za koje se ne bi znalo da postoje, da im nije bilo imena dr Vojislava [e{eqa, mo}niji je od mnogih koji su na slobodi i uìva po{tovawe svih koji znaju {ta je dostojanstvo. Komentar Dragana Roksandi}a sa naslovom Iskrivqena svijest, objavqen je u Kuriru, 17. septembra 2008. godine. Posva|ali su se Voja [e{eq i Toma Nikoli}. Dva stara prijateqa, dugogodi{wa saborca i kumova rekli su jedan drugom zbogom, i to ne ba{ biranim rije~ima. Kad je Voja prije {est godina kretao za Hag, izqubio se na aerodromu sa kumom Tomom i dao mu zaduèwe: Kume Tomo, vodi stranku kao da sam ja tu jer }u ja u Hagu imati iskrivqenu svijest! I onda se ne{to iskrivilo. Kod Voje ili kod Tome?! Ili, kod obojice?! Tako je kona~no do{ao red i na radikale. Mislio sam da je to nemogu}e! Sve ostale partije su pucale po svim {avovima, a samo su radikali stajali postojano kano sure klisurine! Toma kaè da ga kum Voja odavno i sistematski maltretira i da on to vi{e ne moè da izdrì! Umije Voja to. Pa, Voja maltretira i Ha{ki tribunal. Maltretira glavnog sudiju, pravi malu |ecu tuìocima, a svjedoke masakrira. Pa, svi trpe. [ta }e kad su ga ve} zvali tamo. Voji je sve to nekako pre{lo i u naviku, pa se mogu}e navadio i na Tomu! Istorija politi~kih sukoba i raskola na ovim prostorima izuzetno je bogata. Matrica je prakti~no uvijek ista. Uvijek je to pravilo, a ne izuzetak. A i po neki izuzetak samo potvr|uje pravilo. Jo{ su stari Rimqani primjewivali tu taktiku razdora prema samoqubqivim i vlastoqubivim slovenskim knezovima. Poslije su to od wih samo prepisali Mle~ani, Turci, Austrougari, Britanci, Amerikanci... Interesantno je i da se Voja odavno posva|ao i sa svojim kumom Vukom Dra{kovi}em. Danas je Voja zatvoren u Hagu, a Vuk je kao slobodan u Beogradu! A zapravo, Voja je slobodan u Hagu, a Vuk je u beogradskom zoolo{kom vrtu! Naravno, ne kod Vuka Bojovi}a. I u na{em malom napa}enom Montenegru imamo bogatu tradiciju politi~kih, ali, bogme, i svakojakih drugih raskola i podjela. Jer, pro sto, to smo mi. To vam je siguran dokaz da smo isti narod. ûven je sukob izme|u Moma i Mila od prije desetak godina. Kakvo je to klawe bilo. Sve dok Milo, Sveto, Solana, Gelbart, Holbruk, Olbrajtova i Klinton nisu nadja~ali Moma i sve nas i od Crne Gore napravili neovisni Montenegro najqep{i protektorat na svijetu. Momo je odstrijeqen, a Milo i Sveto su zavr{ili u zoolo{kom vrtu. I na{a opozicija pucala je po svim {avovima. Po krvolo~nosti je neprevazi|en sukob u Srpskoj narodnoj stranci izme|u starih vukova Boà Bojovi}a i Ranka Kadi}a i mladih lavova Mandi}a, Danilovi}a, Dedei}a. Od zavijawa starih vukova tuga nas je obuzimala, a od rike mladih lavova strah nam je ledio kosti! A onda su mladi lavovi povadili {rafcigere i izboli stare vukove (vidi bliè, Dragan Rosandi}: Akrona Sprèna zemqa str. 234-237 i 334-336).
293
Epilog: stari vukovi su odstrijeqeni, a mladi lavovi su zavr{ili u zoolo{kom vrtu kao {to sam jo{ tada prognozirao. Sli~an sukob izbio je svojevremeno i izme|u liberala Slavka Perovi}a i Mika @ivkovi}a. Slavko je bio u Pragu, a Miko je ostao u Kotoru. Ne{to sli~no kao Voja u Hagu, a Toma u Beogradu. Samo {to su Miko i Slavko komunicirali mejlovima: Slavko iz Praga: Dragi Miko, ti polako tone{, umjesto da pliva{ uzvodno! Miko iz Kotora: Dragi Slavko, sru{i}u tvoj kult! Slavko iz Praga: Qubav, qudi! Qubav, Miko! Miko iz Kotora: Sve je to zbog maga iz Praga! Mitar Miri}: [pijuni su me|u nama, kvare na{u idealnu vezu! Mladen Deli}: Qudi moji, pa je li ovo mogu}e?! Petar Boòvi}: Bruka, Miqenko, bruka! I ovdje je epilog bio identi~an: Slavko je odstrijeqen, a Miko je zavr{io u zoolo{kom vrtu. Voju i Tomu nisam imao ~ast da upoznam. Acu Vu~i}a upoznao sam prije pet-{est godina, kada je vodio neku partijsku kampawu radikala u Crnoj Gori. Li~i mi na po{tenog ~ovjeka. Generala Deli}a upoznao sam tako|e prije nekoliko godina. Razgovarali smo do duboko u no} u jednom primorskom restoranu. Dojmio mi se kao ~astan ~ovjek i veliki patriota. Pa, {ta je onda problem? Nagli Tomin obrt u pogledu podr{ke SSP, koji su potpisali Oli Ren i Boà Derikoà! Meni je posebno simptomati~no Tomino obrazloèwe u Skup{tini da treba pomo}i onima koji brane dràvu?! I to sa Tominim amandmanom da je Kosovo Srbija?! Dakle, oni koji su potpisali SSP, a u kojem nema Kosovo je Srbija, sad brane Srbiju, a Toma im pomaè! Tomin amandman je potpuno bezvrijedan. Bitan je SSP i {ta u wemu pi{e. Svih 27 ~lanica EU, kad budu ratifikovali SSP, ratifikova}e ga u izvornoj potpisanoj formi i bez Tominog amandmana. I, kao vrhunac, u samom SSP precizno stoji da }e ga tuma~iti EU, a ne tamo neki Toma. Pa, oni ne po{tuju ni Rezoluciju 1244, a kamoli tamo neki Tomin amandman. I tu mi se Toma ne{to upetqao ko pile u ku~inu! Ne{to tu nije u redu! Ko }e biti odstrijeqen, a ko }e zavr{iti u zoolo{kom vrtu, ubrzo }emo saznati! Negativna kampawa koja se vodi protiv dr Vojislava [e{eqa, o~igledno ima drugu nameru osim da lidera radikala predstavi kao diktatora. îwenica je da se time skre}e pa`wa sa mnogo ve}eg problema. Kriminalci i izdajnici se predstavqaju kao `rtve, a gra|ani ispa{taju. Kurir od 17. septembra 2008. godine objavquje tekst sa naslovom U Jagwilu ceo odbor uz Tomu. Mesni odbor SRS Jagwilo, u op{tini Mladenovac, jednoglasno je odlu~io da istupi iz stranke Vojislava [e{eqa i da se prikloni wego vom doju~era{wem zameniku i saborcu, a danas najqu}em rivalu i izdajniku Tomislavu Nikoli}u! Na taj korak su se odlu~ili, kako su nam re kli, jer vi{e nisu mogli da trpe diktaturu i jednoumqe Op{tinskog odbora Mladenovac.
294
êkali smo u petak sednicu Centralne otaybinske uprave da vidimo ho}e li se situacija nekako izgladiti. Budu}i da se ona zavr{ila rascepom SRS i izbacivawem Tomislava Nikoli}a iz wenih redova, me sni odbor SRS Jagwilo jednoglasno je odlu~io da kolektivno istupi iz SRS, sa skoro celokupnim ~lanstvom, koje broji 140 qudi obja{wava Milosav Milo{evi}, predsednik mesnog odbora Jagwilo. On kaè da su se na ovaj korak odlu~ili jer sumwaju da je OO SRS Mladenovac, iako je imao ve}inu u op{tinskoj skup{tini, prodao vlast demokratama. Od ukupno 55 odbornika, radikali su imali 20 mandata i mogli smo komotno da formiramo vlast sa osam odbornika koalicije DSS-NS. Sumwa se da je Dragan \ilas kupio na{e op{tinsko rukovodstvo, tako da smo mi, po ko zna koji put, dobili najvi{e glasova, a nismo bili u stawu da formiramo vlast ogor~en je predsednik MO Jagwilo. U vezi sa tim, poku{ali smo da razgovaramo sa Vladom Jeremi}em, predsednikom OO SRS Mladenovac, kao i sa Nemawom [arovi}em, {efom beogradskih radikala, ali se oni do zakqu~ewa ovog broja nisu javqali na svoje telefone. Da u najja~oj opozicionoj stranci stvari polako izmi~u kontroli, potvr|uje i slu~aj Biqane Devrwe, biv{e odbornice SRS u Skup{tini op{tine Novi Beograd, kojoj je op{tinska mandatno-imunitetska komisija ju~e oduzela mandat nakon {to je odlu~ila da oformi Tominu od borni~ku grupu. Zanimqivo je da su za takvu odluku, pored radikalskih ~lanova, glasali i ~lanovi komisije iz DS i LDP. Komentar Olge Stojanovi}, sa nadnaslovom Kulturna deratizacija i naslovom Toma, Vu~i} (Peri{i}), objavqen je u Kuriru 17. septembra 2008. godine. U stilu ogor~ene ène, autorka na pogrdan na~in opisuje i subjekte i objekte. Dr Vojislava [e{eqa karakteri{e kao narcisoidnog doktora, a radikale naziva ostra{}enim ènama. Svojim stilom, ova autorka je predstavila samo sebe. Po{tovani Robe Spjere, potpuno me je dirnulo i darnulo va{e prelazno re{ewe (sve su infekcije prelazne) da se pozabavite prevodila~kim radom i privatnim biznisom dok se ne iza|e iz krize radikalizacije Srbije i srbizacije radikala, po{to su isti delimi~no ha{i{i zovani i jo{ delimi~nije naturalizovani kao pagani i pogani, sa ve} pre`vakanim kletvama i pop-lazi}evskim duhovitostima iz Objekta, koji }e biti brawen do posledwe dunavske kapi, {to me podse}a na [ilerovu, mada je pore|ewe neprimereno. Zato {to Dunav nije bazen, a nema ni drogu niti ostale ovisnosti, osim otpada i nepatvorene sujete, ko ja zavisi od diktata narcisoidnog besmrtnika Vojislava [e{eqa. Kaèm narcisoidnog, jer nema te ideologije koja moè konkurisati [e{eqevom politi~kom egu, koji mu, ponad udova, stoji uz polovinu. U abdomenalnom pojasu i u glavi! Papiri su pride. Kao i dokumentacija u ~iju verodostojnost verujem 73,5 posto! Po{to nisam politi~ki analiti~ar, ve} jadni sinteti~ar, javilo mi se da }e do}i do raskola u SRS jer svaka ~vrstina nu`no podleè koroziji. Vidite samo {ta je bilo sa mla|im kamenim dobom i setite se svoje ideolo{ke platforme od pre, recimo, godinu dana...
295
Po definiciji, popularni Toma morao je aberirati u desni centar, a, uostalom, moja malenkost, pre neku nedequ, objavila je kolumnu sa naslovom Bey. Samo {to ne znam a u vezi sa biùterijom da li }e nepostojani Ko{tunica (nepostojan kao nepostojano a u srpskom jeziku) ostati u centru, kano klisurina, sa sve Veqom seqom Srbinom, ili }e iz Centra skrenuti ka Takovskoj ulici i pre}i ulevo?! Sumwam. Ko tamo kora~a levom? Desno, desno, desno! Ako je Aleksandar Vu~i} moderni politi~ar, onda je moja malenkost foto-model. Aleksandre alijas Robe Spjeru, vi niste moderan ve} veoma staromodan politi~ar, {to se adekvatno prime}uje u va{em stra na~kom nastupu i mladala~kom istupu! Va{a moderna je grn~arija u vreme Ceptera, kao i obrnuto: vra}awe Ceptera u vreme tradicionalne grn~arije! Vi ste se, dakle, politi~ki prelomili, karijerno odlu~ili i jo{ uvek mladala~ki profitirate! Niste vi uz Tomu (koji }e vas zauvek ~ekati), ve} uz sebe, koji }ete se privremeno sa~ekati: delimi~no kao omiqeni lider, a delimi~no pak kao suprotnost êdi, (ne)omiqenom juvenalnom lideru. Eto, konkurencije na planu mladala~kih politi~kih karijera, od kojih je va{a bila i ostala mejn strim, a êdina samo strim... Ni{ta vi nemate protiv Voje, dapa~e, ali praksis je taj koji vas je opredelio za Tomu! Ta praksa je ~udo, za wu su znali ~ak i marksisti! Sve {to se izrodi iz matice u rasejawu (a kamoli zatvoru) mora se otcepiti! To je i Tomin slu~aj, a va{a je namera upravo u sopstvenom slu~aju Vu~i}. A u ovom veliku ulogu igra i mladost, koja, po pravilu, mora biti neverna, ali nikako izdajni~ka, kako bi to rekli primitivci! Mnogo toga {to ste rekli o medijima ispostavilo se ta~nim, ne zato {to ste bili odve} iskreni, ve} zato {to je tako ispalo. Po sili nu`de i po nu`di sile. Pouzdano znam da vam Toma nije bio guru, mada Voja jeste, ali se ~ovek ve}ma priklawa docentu nego profesoru. Va{e (biv{e) strana~ke koleginice su zaista za svako izbegavawe, jer ono {to moè ostra{}ena èna, ne moè ni èdno krdo rogate stoke. Jedino {to mi nimalo ne imponuje u medijskoj prezentaciji va{e mogu}e o~ekivane odluke jesu floskule tipa biznis i prevodila~ki rad. Do te mere ste ugazili u politi~ki radni naslov beskraja i prevo |ewa èdnih preko vode da vam ni biznis ni prevodila~ki rad ne mogu biti ni prevlaka, a kamoli podvlaka, uvlaka, navlaka va{e o~ekivane karijere. Dakle, pozdrav i Tomi i Vu~i}u i, simboli~no, Peri{i}u. Srpski radikali i DSS odbijaju poziv da u~estvuju u radu upravnih odbora javnih preduze}a, a od gradske vlasti traè da donese odluku o uvo|ewu direktnih televizijskih prenosa sednica beogradskog parlamenta. Tekst sa naslovom Radikali traè TV prenose! objavqen je u Kuriru 17. septembra 2008. godine. Antrfile u tekstu ima naslov Izjedna~ene op{tine. Odbornici Skup{tine grada Beograda jednoglasno su ju~e usvojili odluku o ostavci {efa odborni~ke grupe SRS Aleksandra Vu~i}a, ko ga je zamenio Nemawa [arovi}, dosada{wi prvi ~ovek beogradskih ra296
dikala. Od 40 radikalskih odbornika, Vu~i}a je podràla samo Biqana Devrwa, koja je tako|e podnela ostavku. Beogradski odbor jedinstven je u podr{ci Vojislavu [e{equ, a vreme }e pokazati da li je Vu~i}eva odluka bila ispravna. Odbornici SRS }e daleko ozbiqnije pristupiti radu u Skup{tini nego {to je do sada bio slu~aj. Tako|e, traì}emo od gradske vlasti da se donese odluka o uvo|ewu direktnih televizijskih prenosa sednica beogradskog parlamenta, jer gra|ani na to imaju pravo rekao je [arovi} po imenovawu na novu funkciju, demantuju}i da }e biti novi generalni sekretar radikala. Odbornici iz redova vladaju}e koalicije su po skra}enom postupku izglasali Predlog izmena i dopuna Statuta 17 javnih preduze}a ~iji je osniva~ grad. Izmene se odnose na broj ~lanova upravnih odbora, namewenih predstavnicima opozicije, koji je uve}an za 50 odsto. Neboj{a Bakarec, odbornik DSS, naglasio je da se uve}avawem broja mesta u upravnim odborima samo nepotrebno tro{i novac poreskih obveznika. DSS je jo{ jednom odbio \ilasov usmeni poziv da u~estvuju u radu upravnih odbora. I radikali su ponovo odbili poziv da u~estvuju u radu upravnih odbora javnih preduze}a, obja{wavaju}i da su pri~e o depolitizaciji prava farsa. Na pitawe novinara da li }e slobodna mesta u upravnim odborima predvi|ena za opoziciju biti popuwena, gradona~elnik Dragan \ilas je rekao da ne}e, ali da se odluka ne}e mewati. Promenom statuta javnih preduze}a predvi|eno je da svi koji imaju fakultetsku diplomu i ~etiri godine radnog staà mogu da konkuri{u za mesta direktora javnih preduze}a. Konkurs }e mo}i da se raspi{e ve} sutra, dok }e u narednih deset dana neka preduze}a i dobiti nove direktore najavio je \ilas. Prema predlogu nacrta novog statuta grada Beograda, koji su odbornici usvojili na ju~era{wem zasedawu, jedna od novina je da se u nadle`nostima izjedna~avaju gradske i prigradske op{tine. To zna~i da }e usvajawem statuta u nadle`nosti grada biti dono{ewe prostornih i urbanisti~kih planova, izdavawe dozvola za objekte ve}e od 800 metara kvadratnih, osnivawe televizijske stanice, kao i obavqawe poslova izgradwe svih saobra}ajnica izuzev autoputa naveo je Alimpi}. Kumstva na politi~koj sceni provla~e se kao paralelna tema u ~lanku koji sledi. U tekstu sa naslovom [ule na ledu i podnaslovom Predsednik Tadi} sveo sve svoje kontakte sa kumom Draganom [utanovcem na protokol. U DS se sve vi{e govori da predsednik ozbiqno razmi{qa o tome da ga ukloni sa ministarske funkcije, navodi se primer dr Vojislava [e{eqa i Vuka Dra{kovi}a, kao i lidera radikala i Tomislava Nikoli}a. Antrfile u tekstu objavqenom u Kuriru 17. septembra 2008. godine, ima naslov î{}ewe i u gradu. Predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadi} odbio je pretpro{le nedeqe da u svoj kabinet primi ministra odbrane Dragana
297
[utanovca. To se desilo samo nekoliko dana pre sednice Glavnog odbora DS, sa koje je Tadi} poru~io da }e iskoreniti korupciju u redovima sopstvene stranke. Mnogi u DS su kao prvu metu tog govora prepoznali upravo [utanovca, tvrdi dobro obave{teni izvor Kurira iz DS. On navodi da su izme|u kumova Tadi}a i [utanovca odnosi ve} neko vreme zahladneli i da predsednik Srbije ozbiqno razmi{qa da ukloni [uleta sa ministarske funkcije, ali i sa mesta potpredsednika DS. Boris ve} neko vreme ne}e ni da razgovara sa [utanovcem. Kako bi poku{ao da izgladi nesporazume, [ule je zatraìo da ga predsednik primi, ali je ovaj to odbio. [utanovcu se najvi{e zamera na druèwu sa kontroverznim biznismenom Dankom \uni}em, sa kojim je ministar odbrane postao gotovo nerazdvojan. Zato su mnogi u DS ube|eni da se Tadi}eve re~i odnose prvenstveno na wega tvrdi na{ sagovornik. U kabinetu predsednika Tadi}a demantuju da je on u lo{im odnosima sa svojim strana~kim kolegom. Taman posla! To nije istina. Eto, pa wih dvojica su bili zajedno u subotu na promociji nove klase potporu~nika sa Vojne akademije, zatim na proslavi 200 godina {kolstva i obrazovawa u Srbiji u Sava centru... Nikakvih nesuglasica nema izme|u wih tvrdi Jasmina Stojanov, zaduèna za odnose sa javno{}u. Nevenka Nikoli} iz pres slu`be Ministarstva odbrane, bez konsultovawa sa ministrom, odmah je negirala u~estale glasine o sukobu Tadi}a i [utanovca. To jednostavno nije ta~no. Odakle vam ta informacija odse~no je rekla Nikoli}eva. Ipak, na{ sagovornik iz DS upu}uje da je tu re~ o protokolarnim stvarima, zbog kojih wih dvojica moraju da se pojave u javnosti zajedno. Tadi} i daqe vaga da li je dobro da se oslobodi [utanov~evih usluga. Naime, on mora da prona|e pravi na~in da se to u~ini kako bi taj doga|aj protekao najbezbolnije po stranku. Ovakve protokolarne doga|aje [utanovac koristi kako bi poku{ao da uti~e na svog kuma Borisa i popravi poquqani poloàj obja{wava na{ izvor. Po svemu sude}i, kumstvo nije svetiwa na srpskoj politi~koj sceni. Najdrasti~niji slu~aj je svakako onaj od pre skoro dva veka, kada je Milo{ Obrenovi} radi vlasti naloìo da se odse~e glava wegovom kumu Kara|or|u. Lider radikala Vojislav [e{eq svojevremeno se sukobio sa svojim kumom Vukom Dra{kovi}em, sa kojim je i danas u najgorim od nosima, a upravo smo svedoci sva|e i [e{eqevog razilaèwa sa drugim kumom Tomislavom Nikoli}em. Nakon ostavke Aleksandra Vu~i}a u SRS, izgleda da [e{eq ostaje i bez tre}eg kuma. Kako stvari stoje, Tadi} i [utanovac nastavi}e tradiciju razvrgavawa kumovskih veza. Istina, prema pisawu {tampe, Tadi} je kao kum na [utanov~evoj svadbi usko~io sa klupe za rezerve, jer pravi kum nije mogao da stigne na vreme. Na{ sagovornik potvr|uje da je, pored [utanovca, Tadi} prilikom svog govora mislio i na takozvanu gra|evinsku mafiju u prestonici Sr bije, o ~emu je Kurir ve} pisao.
298
Re~ je o qudima koji su bili najbliì Nenadu Bogdanovi}u, pokojnom gradona~elniku Beograda, koji je uvek bio Tadi}ev unutarpartijski protivnik. Boris to ne zaboravqa i èli da po~isti Bogdanovi}eve kadrove. Kao {to je ve} pisano u medijima, radi se najpre o biv{em gradskom menayeru Bojanu Stanojevi}u i biv{em glavnom arhitekti \or|u Bobi}u isti~e na{ sagovornik. Da li je Aleksandar Vu~i} bliì dr Vojislavu [e{equ ili Tomislavu Nikoli}u? Javnost smatra da im ~ovek od re~i duguje odgovor na to i jo{ poneko pitawe. Komentar Svetomira Marjanovi}a sa naslovom Aleksandar, objavqen je u Presu, 17. septembra 2008. godine. Aleksandar Vu~i} kaè da vi{e nije politi~ar! Ispred sedi{ta gradona~elnika Beograda, {to je àrko voleo da bude, rekao je da se po vla~i i da ga ne}e biti neko vreme. Re~e da ne}e ni kod Tomislava Nikoli}a, ni sa Vojislavom [e{eqem. Ne}e vi{e da bude generalni sekretar SRS-a, ni zamenik predsednika nove stranke Nikoli}a. Aleksandru treba verovati na re~. On nije ~ovek koji kaè jedno, a radi drugo. To je pokazao nekoliko puta, a posledwi kada je obe}ao da ne}e biti poslanik. Ostao je pri svome, i pored nare|ewa stranke da se vrati u parlament. Upravo zbog toga {to je takav kakav je, Aleksandar nam duguje ne{to: obja{wewe za ono {to nam nije rekao. Treba da nam objasni {ta ga je to spre~ilo da se pridruì svom duhovnom ocu i u~itequ Tomislavu Nikoli}u? Za{to je ~ekao da pro|e 10 dana od Nikoli}eve ostavke da bi rekao da je neodlu~an? [ta je to vagao kad je od po~etka znao {ta }e Nikoli} da uradi? [ta ga spre~ava da uzvikne Napred, Srbijo kad ve} vi{e ne}e da sedi pored Todorovi}a, Radete, Nata{e, Mir~i}a i la`ne majke Pop-Lazi}ke? Da li mu ne{to smeta kod Nikoli}a? [ta to za Aleksandra nije dovoqno dobro kod Nikoli}a, a jeste za sve wegove prijateqe koji su ve} pri{li biv{em vo|i radikala? Va`no je da objasni i za{to, kad je ve} podneo ostavku, nije raskr stio sa svojim predsednikom Vojislavom [e{eqem. Aleksandra ne}e izbaciti kao izdajnika, jer se samo povukao i nije se prikqu~io ostalim izdajnicima. On nijednom re~ju nije pomenuo [e{eqa i wegovu ulogu u razbijawu SRS-a, niti je rekao {ta misli o razlozima zbog kojih su se rastali Tomislav i Vojislav. Da li }utawe o ovome zna~i da bi posle odlaska Nikoli}a pristao da vodi radikale samo da je [e{eq na wega preneo predsedni~ki agreman, umesto {to ga je prepisao Todorovi}u? I kakav je wegov odnos sa [e{eqem? Da li i {ta to [e{eq zna o Aleksandru {to mi ne znamo? Na kraju, kome je bliì, Nikoli}u ili [e{equ? Ba{ zato {to drì do re~i, Aleksandar nam duguje ove odgovore. Posle neka ide u privatni biznis i zaradi dovoqno novca kako bi se u politiku vratio nezavisniji nego danas. Beogradski odbor Srpske radikalne stranke u potpunosti podràva dr Vojislava [e{eqa. Blic od 17. septembra 2008. godine, objavqu299
je tekst sa nadnaslovom Na sednici Skup{tine grada odbornici izglasali nacrt Statuta, naslovom Predlog usvojen, sledi javna rasprava i podnaslovom Izmeweni statuti javnih preduze}a, ~ime su se stvorili uslovi za raspisivawe konkursa za izbor direktora. Opozicija nezadovoqna, u kojem se nalaze tri antrfilea, sa naslovima Obilaznica kasni, Svi àle Vu~i}a i Ostavka sekretara za zdravstvo. Odbornici Skup{tine Beograda usvojili su ju~e Nacrt statuta gra da, kojim se status sedam prigradskih op{tina izjedna~ava sa gradskim. Oni su, tako|e, po skra}enom postupku, izglasali izmene statuta gradskih preduze}a, pa bi prvi javni konkurs za direktore, kako je najavio gradona~elnik, ve} danas mogao da bude raspisan. Nacrt statuta upu}en je skup{tinama op{tina na javnu raspravu. Posledwi put Statut grada mewan je 1995. godine, od kad su op{tine i o{tro podeqene na dve grupe: one gradske, koje su imale male nadle`nosti i prigradske, sa ovla{}ewima nalik ostalim op{tinama u Srbiji. Mnogi smatraju da je upravo ova podela dovela do sporijeg razvoja prigradskih op{tina. Nacrt statuta predvi|a da sedam prigradskih op{tina izgubi nadle`nosti iz oblasti urbanizma. Skup{tina grada ubudu}e }e donositi urbanisti~ke planove, a Direkcija za imovinu izdavati dozvole za gra|evinsko zemqi{te. Sa druge strane, op{tine }e imati svoje statute, donositi planove razvoja i osnivati mesne zajednice. Dobi}e ve}e nadle`nosti u oblasti za{tite ìvotne sredine, brinu}e o {kolama i vrti}ima. Zbog udaqenosti od grada, ove op{tine ima}e svoja komunalna preduze}a i dava}e nazive ulica kaè Zoran Alimpi}, predsednik Komisije na izradi nacrta novog Statuta. Skup{tina grada }e, ukoliko se usvoji ovaj nacrt, dobiti ovla{}ewa da pod odre|enim okolnostima raspusti skup{tinu op{tine, uvede prinudnu upravu i raspi{e izbore. U ovom nacrtu nije bilo previ{e hrabrosti da se Statut promeni u nekim bitnijim elementima i ne}e bitno promeniti organizaciju grada. Nije posao gradona~elnika da odre|uje kvotu dece u odmarali{tima, ~ime }e se baviti ako ovaj Statut bude usvojen. Direkcija za gra|evinsko zemqi{te ni do sada nije uspela da se izbori sa svim poslovima, a {ta }e biti kada se po~ne baviti i sa novih sedam op{tina. Kriju}i se iza decentralizacije, u{li smo u jo{ ve}u centralizaciju rekao je An dreja Mladenovi}, odbornik Demokratske stranke Srbije. Nacrt novog Statuta narednih dana bi}e poslat na razmatrawe svim predstavnicima op{tina, a zatim i na ponovno izglasavawe gradskom ve}u. Tek nakon toga, nacrt Statuta vra}a se u Skup{tinu grada, na ponovno izglasavawe. Opozicionim odbornicima, od dono{ewa novog Statuta, ve}u pa `wu privukla je izmena statuta gradskih preduze}a, {to je omogu}ilo raspisivawe javnog konkursa za direktore. Ova ta~ka dnevnog reda izglasana je po skra}enom postupku, pa su odbornici iz redova opozicije
300
koristili svaku priliku da za skup{tinskom govornicom daju svoje primedbe. Posle ove sednice, izvesno je da kandidati DSS i SRS ne}e u~estvovati na konkursu, niti u upravnim odborima javnih preduze}a. Radi se o ~istoj propagandi. Verovatno }e u konkursnoj komisiji biti strana~ki qudi, za koje ne verujem da }e izabrati direktore iz redova opozicionih stranaka. ^lanovi vladaju}e koalicije na ovaj na~in poku{avaju da nas uvuku u svoje redove i da sa nama podele odgovornost za eventualne neuspehe pri~a Dragan Tomi}, odbornik DSS-NS. Odbornici Skup{tine grada odlu~ili su ju~e da na javnom konkursu kandidati za direktore moraju da imaju sedmi stepen stru~ne spreme i najmawe ~etiri godine iskustva u struci. Na ovaj na~in, odre|eni su jedinstveni uslovi za sve, bez obzira o kojem preduze}u se radi. Jedna od zamerki bila je da }e, na primer, jedan politikolog mo}i da vodi GSP Beograd. Ne znam ko }e dobiti prednost na konkursu. O tome }e odlu~ivati konkursna komisija rekao je Alimpi}. Iako se prethodnih dana govorilo da }e ~lanove komisije ~initi predstavnici vladaju}e koalicije, to ju~e niko nije èleo da potvrdi. Konkurs bi ve} danas mogao da bude raspisan, a biografije direktora dobi}emo za mesec dana kratko je rekao gradona~elnik \ilas. Zajednica Skup{tine grada po~ela je ju~e sa dva sata zaka{wewa, a kao osnovni razlog navode se ostavke dva odbornika SRS Aleksandra Vu~i}a i Biqane Devrwe. Nemawa [arovi} novi je {ef odborni~ke grupe SRS. U stranci nismo komentarisali ostavku Vu~i}a. Gradski odbor daje punu podr{ku lideru Vojislavu [e{equ rekao je [arovi}, ~iji su odbornici napustili rasprave o nacrtu Statuta grada. Gradona~elnik \ilas ju~e je rekao da }e obilaznica oko Beograda kasniti najmawe mesec dana. I Grad i Republika su ispunili sve svoje obaveze. Ipak, nadzorni organ je utvrdio da }e radovi na obilaznici kasniti. Traìli smo od Planuma da uzme podizvo|a~e, kako bi posao na vreme bio zavr{en. Oni su odbili i ponovili da }e sve biti zavr{eno na vreme. Ukoliko obilaznica ne bude zavr{ena na vreme, krajwi je trenutak da se utvrdi neki sistem odgovornosti kaè \ilas. Meni je iskreno ào {to se Vu~i} povukao. Bio je moj veliki politi~ki protivnik i u skup{tini i na politi~koj sceni. Smatram da bi bilo dobro i za Beograd i Srbiju da je ostao politi~ki aktivan, jer je on ~ovek koji se razume u svoj posao. On je odli~an korektiv onima koji su na vlasti. Nadam se da }e promeniti odluku kaè gradona~elnik Dragan \ilas. Sli~no su rekli i Branislav Beli}, predsednik Skup{tine grada, i Aleksandar Anti}, {ef odborni~ke grupe SPS-PUPS. Tomislav Ran|elovi}, koji je pre samo 16 dana izabran za sekretara za zdravstvo, najverovatnije }e podneti ostavku na ovu funkciju. On je kao profesor na Medicinskom fakultetu predloèn kao nestrana~ka
301
li~nost od strane LDP. Sa ove funkcije mora}e da se povu~e, jer po Zakonu o lokalnoj samoupravi ne moè da obavqa ove dve funkcije. Sramni postupci Tomislava Nikoli}a iz dana u dan pruàju sve goru sliku o wemu. Nema kraja laìma za kojima poteè ovaj napredni izdajnik, u nameri da uni{ti lidera najja~e stranke u Srbiji, dr Vojislava [e{eqa. Blic od 17. septembra 2008. godine objavquje tekst sa nadnaslovom Nikoli} okupqa ~lanstvo i naslovom Ho}e odbore gde su lokalni izbori, u kojem se nalazi antrfile [e{eq prvo podrào SSP. Biv{i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikoli} izjavio je ju~e za Blic da }e osniva~ka skup{tina wegove stranke biti odràna 21. oktobra u Centru Sava. Nikoli} kaè da su radikali u ~etiri op{tinska odbora, u kojima }e 9. oktobra biti ponovqeni izbori, velikim delom pre{li na wegovu stranu. U Vrwa~koj Bawi i Kwaèvcu, svi ~lanovi su na na{oj strani, dok je u Prijepoqu na wihovoj strani ostao samo predsednik odbora. ^lan stvo u Rumi je podeqeno naveo je prvi ~ovek Napred, Srbijo. Kako Blic saznaje, Nikoli} }e upori{te za novu stranku potraìti i u ~lanstvu radikala u onim op{tinama gde su radikali prvobitno bili na vlasti, ali su koalicije raskinute jer su socijalisti napra vili dogovor s demokratama. Lider Napred, Srbijo pri~a da o~ekuje da }e stranka u samom star tu brojati par hiqada ~lanova i nagla{ava da }e i gra|anima u narednih 15-20 dana biti ponu|eno da postanu osniva~i nove stranke. Verujem da }e nam se i Vu~i} uskoro pridruìti. Mnogo brè se oporavqa nego {to sam na po~etku mislio prokomentarisao je Nikoli}. Nikoli}eva nova stranka }e imati prostorije u îka Qubinoj ulici broj 8, odakle do kraja nedeqe treba da se iseli predstavni{tvo Karneks holdinga, potvrdio je na{em listu Nikoli} i pojasnio da je ugovara~ zakupa firma Nickoagrar, vlasni{tvo \or|a Nicovi}a. Poslani~ka grupa Tomislava Nikoli}a objavila je stenograme koji pokazuju da je Vojislav [e{eq prvo podrào SSP, a zatim promenio odluku. Iz stenograma se vidi da je Nikoli} priznao da je razgovarao s predsednikom Tadi}em. Nikoli} je medijima dostavio stenograme sa sednica na kojima su radikali odlu~ivali o podr{ci Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu, a gde su glavni akteri on i [e{eq. Ni{ta, glasa}emo im za tu rezoluciju, a ne}emo im glasati za Sporazum, ako ovo na{e ne daju, rekao je [e{eq. Pa ja sam, mene je zvao Tadi}, ja sam mu rekao: nemoj da nas zajebava{, to sve {to pi{e tu ubaci u Zakon o progla{ewu Sporazuma, pa }emo da razgovaramo. Zato {to, ako to nije u Zakonu o ratifikaciji, onda ne obavezuje dràve koje ratifikuju Sporazum, odgovorio je, prema stenogramu, Nikoli}. Aleksandar Vu~i} nije deo tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa, nakon {to je podneo ostavku na funkciju generalnog sekretara Srpske radikalne stranke. Tekst sa naslovom Dve nedeqe za Vu~i}a i podnaslovom Biv{i generalni sekretar radikala otputovao na 14 dana van
302
Beograda, nakon ~ega }e se najverovatnije pridruìti Tomi Nikoli}u, objavquje Gazeta od 17. septembra 2008. godine. U antrfileu sa naslovom Vojislav [e{eq reko pa poreko, prenosi se deo navodnog razgovora izme|u lidera radikala i Tomislava Nikoli}a. O~igledno da reìmski mediji i wihov saradnik Nikoli} èle ubediti javnost da je dr [e{eq izgubio razum kako bi sebe oprali od prqavih poteza. Drugi antrfile ima naslov Vu~i} van tima. Aleksandar Vu~i}, koji je pre dva dana objavio da privremeno napu{ta javni ìvot i politiku, ne}e se izja{wavati o svojim budu}im potezima bar dve nedeqe, koliko mu je potrebno da se smiri i dobro razmisli o situaciji u kojoj se mimo svoje voqe na{ao. Putujem i ne}u biti tu bar dve nedeqe. Za to vreme poku{a}u da razmislim o svemu {to se desilo i donesem odluku o tome {ta }u ~ini ti u budu}nosti rekao je Aleksandar Vu~i} za Gazetu, ne precizira ju}i gde }e da provede neplanirani odmor. Kako nezvani~no saznajemo, on je od po~etka bliì tome da se prikloni stranci Tomislava Nikoli}a, ali mu odlazak Vojislava [e{eqa toliko te{ko pada da sada nije u stawu da donese kona~nu odluku. Da se sprema stranka u kojoj }e pored Nikoli}a ipak biti i Vu~i} ju~e je potvrdio i sam lider poslani~kog kluba Napred Srbijo, koji je rekao da dovr{ava posao oko formirawa svoje partije, u kojoj }e jedan od osniva~a biti i Aleksandar Vu~i}. Danas ili sutra javno }emo pozvati sva gra|ane koji èle da budu osniva~i da nam se prikqu~e u osnivawu nove stranke, za {ta }emo ostaviti rok od 10 do 15 dana. Sve bi trebalo da bude gotovo do 21. oktobra, kada se o~ekuje osniva~ka skup{tina. Ube|en sam da }e jedan od osniva ~a nove stranke biti i Aleksandar Vu~i}. On }e biti u politici i tu ne mogu da ga zamislim, a da nije sa mnom rekao je Nikoli}. Ime nove stranke, kako je istakao, ne}e puno odstupati od naziva wegove poslani~ke grupe Napred Srbijo, ali se ne}e pomiwati re~ radikal. Nikoli} je rekao i da je za sedi{te partije ve} nabavqen prostor kod \or|a Nicovi}a, u wegovoj firmi Nickoagrar, i da }e novinarima na otvarawu prostorija pokazati ugovore o zakupu prostorija. Nemawa [arovi} postao je ju~e novi {ef odborni~ke grupe radikala u Skup{tini Beograda, ali je odlazak Aleksandra Vu~i}a sa mesta generalnog sekretara stranke ostavio veliku neizvesnost o tome ko bi tu funkciju trebalo da obavqa u budu}nosti. Vr{e se sve pripreme da se za subotu zakaè Centralna otaybin ska uprava, na kojoj bi trebalo da bude izabran novi sekretar tvrdi na{ izvor iz vrha SRS-a. [arovi} je obelodanio da }e ba{ on zameniti Vu~i}a u gradskom parlamentu a, kako saznajemo, upravo je [e{eq bio taj koji je naredio da [arovi} usko~i na Starom dvoru, po istom scenariju koji se desio pre dve godine kada je naloìo da se postavi na ~elo beogradskog odbo ra stranke.
303
Todorovi} je tada predloìo [arovi}a za predsednika gradskog odbora. Svi smo bili u {oku, jer je jo{ bila sveà wegova afera kada je kao poslanik za 11 meseci sa skup{tinske blagajne podigao 1,639.088 dinara na ime putnih tro{kova za Vrawe, iako je ìveo u Beogradu. Pitali smo Todorovi}a da nam obrazloì svoj predlog, a on nam je odgovorio da je to li~no zahtevao Vojislav [e{eq iz Haga rekao je za Gazetu Marko Matakovi}, biv{i predsednik u op{tinskog odbora radikala u Barajevu, koji je prisustvovao toj sednici. S druge strane, Nemawa [arovi} demantovao je za Gazetu da je ju~e po istom principu imenovan za {efa odborni~kog kluba radikala. Taj ~ovek laè. To nije ta~no. Tada me je predloìo Dragan Todo rovi}, a ju~e sam za {efa odborni~ke grupe izabran jednoglasnom odlu kom svih ~lanova. Predloìli su me ~lanovi gradskog odbora, nije bitno ko. Sednica je bila zatvorena za javnost kaè [arovi}. On je rekao da ne}e biti novi generalni sekretar, ali kao ni osta li funkcioneri SRS-a, nije èleo da govori o mogu}im kandidatima. Gordana Pop-Lazi} i Nata{a Jovanovi}, koje se pomiwu kao Vu~i}eve zamenice, ju~e su za Gazetu naglasile da o tome ni{ta ne znaju. Rukovodstvo SRS-a donelo je sve potpuno kontradiktorne odluke o ratifikaciji SSP-a, pokazuju zapisnici sa sastanaka strana~kih organa koji su na{oj redakciji prosle|eni iz poslani~ke grupe Napred Srbijo. Naime, najpre je 9. jula Vojislav [e{eq rekao da radikali glasaju za zakon o ratifikaciji ako Vlada usvoji wihov amandman, da bi 5. septembra potpuno promenio mi{qewe, i to nakon {to su Tomislav Nikoli} i ostali poslanici prema wegovim uputstvima najavili da }e podràti izmeweni zakon. Ako se na{ ovaj amandman ubaci u wihov zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se ne prihvati to na{e, glasamo protiv rekao je tada [e{eq, da bi 5. septembra promenio mi{qewe iako je amandman prihva}en. Ne, ne, ne}emo mi za to glasati. Ja sam zapravo da mi za to ne glasamo, {to bismo mi za to glasali, {to bismo uop{te do{li na glasawe predomislio se lider SRS-a, obja{wavaju}i da je za SRS vrlo nepri jatno da glasa za SSP a DSS jedini da ostane protiv, i da bi radikali tu bili na velikom gubitku. A to da }e nas pohvaliti Unija nas, vaqda, ne interesuje dodao je lider radikala. Zoran Krasi}, {ef pravnog tima za odbranu [e{eqa, potvrdio je da Aleksandar Vu~i} vi{e nema udela u odbrani doju~era{weg lidera. On je, ~ini mi se, iza{ao iz pravnog tima i nije vi{e pravni sa vetnik istakao je Krasi}, koji je potvrdio da se ~uo sa [e{eqem, ali nije èleo da govori o tome. Kao wegov pravni savetnik sa [e{eqem imam privilegovanu ko munikaciju i ne smem da iznosim informacije u javnost. Jak SRS produàva ìvot [e{equ, a slab doprinosi wegovoj likvidaciji rekao je Krasi}.
304
Interpretaciju ve} poznatih transkripta objavquje Alo od 17. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Radikalski transkripti i naslovom [e{eq se pla{io Ko{tunice. Ipak, u narodu vlada mi{qewe da je Tomislav Nikoli} jedini koji treba da se pla{i za svoju politi~ku budu}nost. Za razliku od wega i wegovih saradnika, dr Vojislav [e{eq je celom svetu dokazao da je za wega strah nepoznanica. Zapisnici SRS-a, koji potvr|uju da je Vojislav [e{eq u julu nalagao da stranka glasa za ratifikaciju SSP-a ako bude usvojen wen amandman, a koje je ju~e medijima dostavio Tomislav Nikoli}, izme|u ostalog svedo~e i da se lider radikala pla{io Vojislava Ko{tunice. Naime, [e{eq je strahovao da zbog o{trih stavova o SSP-u, lider DSS-a ne istisne radikale sa ultranacionalisti~ke pozicije na srpskoj politi~koj sceni! U prvom razgovoru Nikoli}a i [e{eqa, kada su se dogovorili pod kojim uslovima }e radikali glasati za SSP, Nikoli} iznosi primedbu da je problem (Vojislav) Ko{tunica. Prema tim transkriptima, [e{eq ga zatim pita da li to zna~i da je Ko{tunici neprihvatqiv amandman radikala, na {ta Nikoli} odgovara da Ko{tunica glumi ~oveka koji je protiv Evrope. Lider SRS-a je izrazio bojazan da Ko{tunica malo ne istisne sa ultranacionalisti~ke pozicije SRS, pa da on to postane i rekao: Voleo bih da i on bude za ovu opciju. Ina~e, drugi deo transkripata opisuje naglu [e{eqevu promenu stava u vezi sa SSP-om, koju saop{tava na sednici kojoj nije prisustvo vao Nikoli}. Urednik Politike Dragan Bujo{evi}, u stilu reìmske marionete, analizira odluke dr Vojislava [e{eqa i biv{ih funkcionera Srpske radikalne stranke. Komentar sa naslovom Iza zavese objavquje Alo od 17. septembra 2008. godine. Vojislav [e{eq je iz wemu znanih ili neznanih razloga zalupio vrata svom genseku. Da je hteo da zadrì Aleksandra Vu~i}a, morao je da mu ponudi mesto zamenika predsednika radikala. Nije to u~inio i izbor Vu~i}a sveo je na dve mogu}nosti: ili }e oti}i kod Nikoli}a ili }e prestati da se bavi politikom. Jer da je ostao u SRS-u, vi{e ga niko ne bi oslovio sa Aleksandar Vu~i}, nego sa [e{eqeva krpa. Vi{e verujem da }e Vu~i} nastaviti uz Nikoli}a, nego da }e da batali politiku. Ako bude tako, odlagawe da saop{ti odluku sa kime }e, moè da se pokaè i kao dobar takti~ki potez, iako verujem da je ta odluka bila izazvana Vu~i}evim poku{ajima da pomiri zava|ene i emotivnim doìvqavawem raskola. Prvo, Vu~i} je uspeo da ne u~estvuje u me|usobnom bla}ewu. Drugo, izbegao je da kao Nikoli} obja{wava za{to je bio rob, pa sa da vi{e ne}e da bude i jo{ da starog gazdu ne}e da zameni novim. Nije morao da razlaè da li mu je trebalo da stekne punoletstvo u stranci da bi shvatio da su bazi~ne postavke SRS-a (Velika Srbija) iracionalne. Jo{ mawe je trebalo da se pravda da je kao nadre|eni ba{ on u~io radi 305
kale celom wihovom verbalno-vizuelnom folkloru. Teret ovog dokazivawa pao je na Nikoli}eva ple}a. Kada se jednog dana bude pojavio kod Nikoli}a kao zamenik predsednika, Vu~i} }e mo}i da govori samo o novoj politici, novom programu. Naravno, uvek }e ga na pro{lost podse}ati i politi~ki protivnici i novinari, ali od pro{losti se ne ìvi, osim ako nije re~ o velikom nasledstvu. Danas, od 17. septembra 2008. godine, objavquje komentar Zorana Panovi}a, sa naslovom Prijateqi, bra}o, kumovi! i podnaslovom Privremeno i trajno: (pred)politi~ka Srbija. Tema kumstva izme|u politi~ara inspiri{e mnoge autore, posebno kada se radi o dr Vojislavu [e{equ i wegovim kumovima. Inteligencija i harizma vo|e radikala ne ostavqaju ravnodu{nim ni wegove politi~ke neprijateqe. Ako je srpska politi~ka scena u dobroj meri novokomponovana, sa jasnim aluzijama na birtije i splavove folkoteke, onda je vaqda i logi~no muzi~ku podlogu traìti na turbo-folk sceni. Danas, kad su nekima puna usta ideologije, ipak je umesto Karla Manhajma i wegove kapitalne Ideologije i utopije (s predgovorom Vojina Mili}a u biblioteci Sazve`|a), boqe je citirati nekog trendi peva~a na primer Marka Bulata i wegov megahit Prijateqi, bra}o, kumovi. Dobro, to je u su{tini pesma o jednoj nesre}noj qubavi (ja sam niko i ni{ta, otkada nisam wen), ali za na{u pri~u interesantnija je druga strofa hteo sam da budem sre}an, ko drugi svi, a sad ~ekam da mi sude demoni pro{losti. Pod uslovom da stvari apstrahujemo, pa da izneverenu qubav zamenimo politikom, i to tako|e u izneverenom kqu~u. Dodu{e, ovde (u pesmi) su prijateqi, bra}a i kumovi u dijametralno suprotnoj poziciji od one u srpskoj politi~koj mitologizaciji. Dok su u pesmi oni podr{ka i rame za plakawe, u srpskoj istoriji oni su (kumovi, pre svih) usud. Dodu{e, ako ste alergi~ni na turbo-folk, za inspiraciju mogu posluìti i paradigmati~ni stihovi Qubomira Simovi}a o qudskoj nesre}i koju prave veliki ideolo{ki raskoli, na primer oni ubi kuma srpska dika, preko hleba i slanika, i to kako ve} ~esto biva u tom mraku bez svedoka nigde uha, nigde oka. A, gde su izneverena kumstva, srpske nesre}e i raskoli, tu bi sutra trebalo da budu crkve pokajnice. Klasi~an liderski i frakciona{ki, donekle ironi~no civilizacijski, sukob Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a o~as posla je preba~en u parapoliti~ku ravan srpskog kumovskog usuda. Otprilike, to zna~i da bi politi~ari pored obaveznog prijavqivawa imovine koju poseduju prilikom stupawa na du`nost, nekom nadle`nom organu (dràvnom ili strana~kom) morali da prijave i kumstva. Da bi se sutra vaqda predupredili rizi~ni dràvni i strana~ki potresi. Obja{wavawe makijavelisti~ke politike kroz usud kumstva je odraz primitivne politi~ke svesti koja je jo{ opskurnija ako se veè uz (para)istorijska, (para)biblijska ili neka druga pore|ewa; pa otuda jedna primitivna, ali agitpropovski apsolvirana politi~ka svest, olako od Vuka Dra{kovi}a moè da napravi Vuka Brankovi}a, a od Tome Nikoli}a nekog Nevernog Tomu. Kada Stjepan Mesi} izjavi da je Ra 306
dovan Karayi} doìveo sudbinu Kara|or|a, to moè da se doìvi i kao sitna nedràvni~ka provokacija i pakost zasnovana na stereotipu o Srbima, ali kada se u samoj Srbiji politika vodi na tom nivou, onda je to razlog da se zabrinemo. Obja{wavati politiku kumstvom je maltene isto kao obja{wavati nacionalnu politiku mentalitetom jer mentalitet nije politi~ka kategorija. To vam je kao kad ratove na eks-JU prostorima obja{wavate balkanizacijom, ta~nije nekim usudom Balkana. Ako neko zaista veruje u srpski usud kumstva, to bi zna~ilo da mo`da veruje da }e se sutra DS pocepati zbog toga {to su Boris Tadi} i Dragan [utanovac kumovi, a {to je, prizna}ete, pomalo banalno kalkulisawe. Slu~ajevi Kara|or|a i Milo{a Obrenovi}a, Vuka Dra{kovi}a i Vojislava [e{eqa, ili [e{eqa i Nikoli}a, ipak su malobrojni da bi se izvukla neka istorijska ili mentalitetska zakonomernost. Ima istori~ara koji slu~aj Kara|or|a i Milo{a pre tretiraju kao koncepcijski problem, i prili~no je nategnuto uzeti ovaj slu~aj kao mustru savremene politi~ke Srbije. âk i kad ga zastupaju radikalske narika~e. Umesto usuda, pametnije je govoriti o raskolni~koj kulturi koja je, opet, donekle odraz primitivne politi~ke svesti. Kumstvo moè samo da poja~a emocionalni intenzitet i medijsku fascinaciju tom raskolni~kom kulturom, gde su demoni pro{losti zgodan medijski efekat. I tu duh epohe nije nebitan. Sticajem prilika bili smo u situaciji da upoznamo jednog ~etni~kog specijalca koji je ceo rat, i to jo{ kao klinac, proveo uz Draù, da bi neposredno nakon rata, igrom sudbine, postao specijalac OZNE. Kao momka bez identiteta, nova vlast ga je pozvala da sluì vojni rok. Tamo su primetili da je talentovan za vojsku. Poslali su ga na Majevicu, jer su tamo ostali da se kriju neki ~etnici. On nam je rekao a, ja znao i ko je ostao. Na Majevici su imali bliski susret. Prepoznali su se, spustili cevi, i pro{li jedni pored drugih. Taj nam je pri~ao da je odli~no razumeo komuniste koji su 1948. u vreme Rezolucije informbiroa pucali sebi u usta. Jer ja nisam video ~etni~kog oficira koji je to isto uradio kad je kraq Petar pozvao ~etnike da pre|u pod Titovu komandu. Zamislite ove Deli}eve i Vu~i}eve suze da je 1948. godina! Zamislite sve ove kletve u drugom istorijskom kontekstu i vide}ete da nazoviideologija ne moè da zamagli sli~nu su{tinu raskolni{tva i revizionizma. Upravo je slobodna demokratska dràva, sa institucijama, zakonima i politi~kom praksom sve ono o ~emu je ju~e govorio Boris Tadi} na obeleàvawu Me|unarodnog dana demokratije garancije i amorti zeri da raskolni~ka tradicija, pa i ona kumovskog kolorita, ne}e pre}i u istragu. Sa demokratskim nivoom do kojeg je danas stigla Srbija, i raskol tipa ovog radikalskog moè se komotno prevesti (pacifiko vati) na proces profilisawa politi~ke scene. Pa i wenu dekontaminaciju od vla{kog, ili haripoterovskog boq{evizma. Uostalom, izuzev [e{eqa sa Vukom i Tomom, nijedan bitan moderni raskol u srpskoj politici nije bio kumovski. Iako je ~ar{ija od to 307
ga pravila mit, va`no je re}i da ni Milo{evi} ni Stamboli} nisu bili kumovi. Mada i danas neki u to veruju. [to ne zna~i da taj sukob nije bio raskolni~ke prirode. Setite se kultne TV serije Vi{e od igre i kako su se u woj pona {ali kumovi koje su igrali Pavle Vujisi} i Nikola Simi}. I neka to bude uzor. I za prijateqe, i za bra}u, i za kumove. Ba{ kao {to nam kaè citirana pesma. Predsednik politi~kog saveta LDP-a, Vesna Pe{i}, apeluje na gra|ane da se jo{ vi{e ponize i da ne pruàju otpor vo|ama politike izdaje ako èle da ih Evropa zagrli, dok za propast dràve krivi dr Vojislava [e{eqa i ideologiju ratnog nacionalizma. Tekst sa naslovom Uslovi nisu ispuweni i podnaslovom Na{ je problem {to mislimo da se Holandija zainatila, isti~e Vesna Pe{i} uz upozorewe da nismo u~inili nikakve korake da sami sebe sagledavamo kao jednu novu evropsku zemqu, koja ne}e vi{e da trpi teret i baga` devedesetih, u kojem se nalazi antrfile Razo~arani odlukom, objavqen je u Borbi, 17. septembra 2008. godine. Predsednik Politi~kog saveta Liberalno-demokratske partije (LDP) Vesna Pe{i} ocenila je ju~e da Srbija nije ispunila uslove za dono{ewe odluke o stupawu na snagu Privremenog sporazuma sa EU, i da mora mnogo toga da uradi da bi povratila poverewe u Briselu. Pe{i}eva je na televiziji B92 rekla da je znala da Holandija ne}e popustiti, da je na{ problem u tome {to mislimo da se Holandija zainatila i da je presuda Me|unarodnog suda po tu`bi BiH, ipak bila da smo krivi za genocid, da prikrivamo one koji su to u~inili, pre svega Ratka Mladi}a. Za{to ni{ta nismo uradili po toj presudi, zapitala se Pe{i}eva i dodala da nismo u~inili nikakve korake da sami sebe sagledavamo kao jednu novu evropsku zemqu, koja ne}e vi{e da trpi taj teret i baga` iz devedesetih godina. Ona je navela da ne}emo jo{ uvek da se suo~imo sa tim softverom Milo{evi}evim i [e{eqevim, sa tom jezivom propa{}u koju smo doìveli u praksi i ta politika devedesetih godina koja je sru{ila na{u ekonomiju, devastirala Srbiju, nabacila nam je genocid, zlo~ine. Pe{i}eva je istakla da ne}emo da prihvatimo da smo mi jedna firma u ste~aju i da jo{ postoje dileme o ideologiji ratnog nacionalizma Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica, sa kojom se nije raskrstilo. Prema wenim re~ima, Srbija je mogla da usvoji deklaraciju u Skup{tini, kojom bi pokazala da je svesna toga {ta se doga|alo u vreme tih ratova i da mewa politiku. Francuski ambasador u Srbiji @an Fransoa Teral izjavio je ju~e da je wegova zemqa razo~arana {to Savet ministara Evropske unije nije doneo odluku o stupawu na snagu Privremenog sporazuma sa Srbijom, ali da u Srbiji zbog toga ne treba da zavlada pesimizam. Ne treba se baciti u pesimizam, jer mislim da se radi o jo{ nekoliko nedeqa koje su potrebne da bi se donela pozitivna odluka, rekao
308
je francuski ambasador na sastanku Sekcije Privredne komore Srbije za Francusku. Kada je Tomislav Nikoli} poku{ao da otme Srpsku radikalnu stranku, nije uspeo u svojoj dugo planiranoj nameri, jer je ubedqiva ve}ina stala na stranu dr Vojislava [e{eqa. Borba od 17. septembra 2008. godine objavquje tekst sa naslovom Izme|u statuta i prakse i podnaslovom Kakva je unutra{wa organizacija stranaka u Srbiji i koji organi imaju odlu~uju}u ulogu u vanrednim situacijama, sli~nim onima koje se posledwih dana de{avaju u SRS. Dva antrfilea u tekstu imaju naslove: LDP i Skup{tina i Malo rukovodstvo. Posle raskola u Srpskoj radikalnoj stranci ostala je nedoumica da li je trebalo ili ne odràti vanredni kongres na kome bi bio izabran novi zamenik predsednika stranke. Radikali, biv{i i sada{wi, razli~ito tuma~e statut partije, pa je tako doskora{wi zamenik predsednika SRS, koji je podneo ostavku na tu funkciju, Tomislav Nikoli}, tvrdio da postoje uslovi za odràvawe vanrednog kongresa, dok je deo radikala koji je ostao uz lidera stranke Vojislava [e{eqa zastupao stav da ne postoji potreba za novim kongresom stranke. Oni koji su tvrdili da ne postoji potreba za vanrednim kongresom SRS, navodili su da, prema statutu, novi kongres mora da bude odràn ukoliko je zamenik predsednika opozvan, a ne, kao u slu~aju Nikoli}a, kada podnese ostavku {to je, kako su naveli, opet prema statutu, dovoqno da konstatuje i prihvati Centralna otaybinska uprava. Raskol u SRS zavr{io se tako {to nije zakazan vanredni kongres, ve} su Nikoli}a, 12. septembra, sa grupom ~lanova koji su stali uz wega, iz stranke iskqu~ili ~lanovi Centralne otaybinske uprave, koji su na sastanku ostali posle Nikoli}a i wegovih pristalica. Politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} smatra da se u politi~koj praksi pokazalo da nema potrebe za sazivawem kongresa u slu~aju ostavki ili iskqu~ewa pojedinih ~lanova stranke i da odluke u tom slu~aju donosi Glavni odbor. On je, govore}i o nadle`nostima organa u strankama i navode}i primer Nikoli}evog odlaska iz SRS, kazao da je logi~no da kona~nu od luku o sazivawu kongresa donosi Centralna otaybinska uprava, koja je najvi{i organ stranke izme|u dva kongresa. To se de{avalo i ranije u drugim partijama. Centralna otaybinska uprava kao najvi{i organ stranke i vodi glavnu re~ je nesporno ve}inski donela odluku o iskqu~ewu Nikoli}a iz stranke, rekao je Stankovi}. On je dodao da, {to se SRS ti~e, ubedqiva ve}ina uprave je stala na [e{eqevu stranu i da je odlazak Nikoli}a predstavqen kao odlazak odmetni~ke grupe. Istorija srpskih politi~kih prilika proèta je ~estim cepawem stranaka. Kada je re~ o SRS, problem nije predstavqala konfuzija pro cedure odlu~ivawa, koliko razli~iti pogledi Nikoli}a i drugog dela SRS na politiku stranke, rekao je Stankovi}.
309
Organi SRS su Otaybinski kongres, Centralna otaybinska uprava, predsednik, zamenik predsednika, potpredsednici, generalni sekretar, predsedni~ki kolegijum, statutarna komisija i nadzorni odbor. Kongres je najvi{i organ stranke, radi u redovnim (na svake ~etiri godine) i vanrednim zasedawima (tada se odràva na zahtev predsednika stranke, jednog izvr{nog odbora ili petine op{tinskih odbora). Izme|u ostalog, kongres donosi statut, program, bira i opoziva predsednika, zamenika predsednika i ~lanove uprave. Centralna otaybinska uprava je najvi{i organ odlu~ivawa izme|u dva zasedawa kongresa, a ~ini je 101 ~lan i ima mandat od ~etiri godine. Wene nadle`nosti su, izme|u ostalog, da saziva kongres, daje tuma~ewe statuta, izvr{ava odluke kongresa, donosi odluku o prestanku rada stranke na predlog predsednika stranke, re{ava sukob nadle`nosti izme|u organa stranke... Predsednik stranke predstavqa i zastupa stranku u zemqi i inostranstvu, a za svoj rad odgovara kongresu i upravi. Ve}ina politi~kih stranaka u Srbiji organizovana je po sli~nom principu, u kome najvi{i organ ~ine skup{tina ili kongres stranke, koji biraju rukovodstvo. Najvi{i organ Demokratske stranke izme|u dva zasedawa skup{tine je Glavni odbor, koji se sastaje najmawe jednom u tri meseca. Glavni odbor DS ~ine ~lanovi Predsedni{tva, ~lanovi op{tinskih i okru`nih odbora, poslanici, ~lanovi vlade, nosioci najvi{ih funkcija u lokalnim samoupravama, {efovi poslani~kih klubova, predsednik, potpredsednik i ~lanovi ve}a pokrajinskih skup{tina, po deset predstavnika omladine i predstavnika Foruma èna, poslovni direktor, sekretar Predsedni{tva, sekretar Statutarne komisije i Nadzornog odbora. ^lanovi tog tela su i predsednici odbora za lokalnu samoupravu, za prava mawina i za pomo} osobama sa invaliditetom, koordinatori i predstavnici resornih odbora, 40 stalnih ~lanova, potpredsednik Izvr{nog odbora. Pored predsednika, stranka ima i predsedni{tvo, a organi stranke su i Izvr{ni odbor, Statutarna komisija, Nadzorni odbor, Politi~ki savet, sekretar, poslovni direktor... U Demokratskoj stranci Srbije najvi{i organ je skup{tina stranke, koja se po novom, pro{le godine promewenom statutu, saziva svake ~etiri godine i koja bira predsednika, potpredsednika i Glavni odbor DSS. DSS, prema statutu, moè da ima najvi{e {est potpredsednika, koliko ih ima sada, a potpredsednike predlaè predsednik stranke. Predsedni{tvo stranke donosi va`ne politi~ke odluke i zauzima stavove koje predlaè Glavnom odboru, koji ima oko 180 ~lanova. ^lanove Glavnog odbora predlaù op{tinski odbori DSS, a sednice tog tela se odràvaju jednom u tri meseca. Predsedni{tvo stranke ~ine predsednik DSS, potpredsednici, predsednik Saveta DSS, predsednik omladine i predsednik Izvr{nog
310
odbora. Izvr{ni odbor, koji ima 15 ~lanova, bavi se infrastrukturom stranke i wega bira Glavni odbor. Organi Socijalisti~ke partije Srbije su kongres, Glavni odbor, predsednik, Izvr{ni odbor, Statutarna komisija i Nadzorni odbor. Kongres je najvi{i organ SPS i odràva se svake ~etiri godine. Taj strana~ki organ usvaja program i statut, bira Glavni odbor, predsednika, Statutarnu komisiju i Nadzorni odbor. Vanredni kongres se moè sazvati po odluci Glavnog odbora na predlog jedne tre}ine op{tinskih odbora ili jedne tre}ine ~lanova. Glavni odbor je najvi{i organ stranke izme|u dva kongresa i moè da ima do 300 ~lanova, a wihov mandat traje ~etiri godine. Predsedni{tvo socijalista je politi~ko-operativni organ koji ima do 13 ~lanova i ~ine ga predsednik, potpredsednici, predsednik Izvr{nog odbora i ~lanovi koje bira Glavni odbor. Dejan Vuk Stankovi} smatra da stranke kod nas nemaju mnogo organa i da broj ~lanova tih tela nije veliki, ako se uzme u obzir da u Srbiji ima vi{e od 170 op{tina i da bi svaki op{tinski odbor trebalo da ima predstavnika u Glavnom odboru stranke. Ako tu dodate rukovodstvo stranke i jo{ neke poznate li~nosti koje mnoge stranke imaju u sastavima svojih glavnih odbora kako bi dobile na teìni, onda cifra i od 300 ~lanova Glavnog odbora nije velika, smatra Stankovi}. Najvi{i organ Liberalno-demokratske partije je Skup{tina koja se odràva jednom u dve godine. Glavni odbor je najvi{i organ izme|u dve skup{tine i odràva se jednom u tri meseca, a LDP, kao i druge partije, odràva i sednice Predsedni{tva stranke. Organe te stranke ~ine Skup{tina, Glavni odbor, Predsedni{tvo (~ine ga predsednik i tri potpredsednika), Statusna komisija, Nadzorni odbor, Centralni izborni {tab i Biro LDP. Tekst Branislave Yunove, TV-kriti~ara, sa nadnaslovom Quti protivnici u SRS dozvolili su televiziji da iskoristi svoju mo} i suprotstavi ih kao jarce na brvnu, naslovom Politi~ka nekultura u TV areni i podnaslovom Ekran mnogo otkriva, naro~ito neukost, glupost, nespretnost, objavquje Nedeqni telegraf, 17. septembra 2008. godine. Neprofesionalizam i nekultura Tomislava Nikoli}a u wegovim TV nastupima nisu promakli oku komentatora. Proteklih dana televizija je ìvela od raspada Srpske radikalne stranke, {to je, objektivno, bila prvorazredna medijska tema. Bilo je partija koje su se, u sli~nim okolnostima, trudile da sakriju raskolni~ ko raspoloèwe, potisnu ili dozirano pu{taju u javnost kompromituju }e detaqe, dok se ne na|e majstor da opravi ma{inu za prawe ve{a. U SRS kao da nije bilo vi{e strpqewa za ~ekawe i prikrivawe. Partijsko jedinstvo ra{ilo se po svim {avovima, a TV reporterima nije bilo te{ko da u kasetofone uhvate svaku brzopletu izjavu, uvrede i me|usob no raskrinkavawe.
311
Tomislav Nikoli} je bio suvi{e li~an u ispovednoj emisiji kod Zorana Stanojevi}a na Prvom programu RTS. Govorio je vi{e nego {to je bio pitan, tu`nog lika kao na komemoraciji. Ne{to poletnije delovao je u emisiji Utisak nedeqe na TV B92 kod Oqe Be}kovi}, pogotovo {to mu je pripala ~ast da kao politi~ki otac objavi na koju }e stranu Aleksandar Vu~i}. Dragan Todorovi} je pao u ruke Draganu Bujo{evi}u na TV Enter u emisiji Nije srpski }utati, mada je proklamovao da sada nije pristojno govoriti. Nastojao je da bude principijelan, a sam najboqe zna koliko je u tome uspeo. Gordana Pop Lazi} je gostovala u Poligrafu kod Jugoslava ]osi}a sa obja{wewem fenomena kletvi. Posle su se wihove izjave sustizale u informativnim blokovima na TV stanicama i radiju, a sve se svodi na isto: povratka nema, rasplitawe tek predstoji, a ko }e profitirati to }e se tek videti. Gledaoci su, pak, mogli da vide po mnogo ~emu tipi~nu situaciju. Doju~era{wi saradnici postali su quti protivnici, a mo} televizije je da ih, figurativno i stvarno, suprotstavi kao jarce na brvnu. Pogotovo u zemqi u kojoj se politika (ne) maè na hleb. Bez we ne moè da se ìvi, od we buja i narasta televizija. TV ekran je pozornica politi~kog uzdizawa i posrtawa, prividnih uspeha i propadawa. Mnogo otkriva, naro~ito neukost, glupost, nespretnost. Istina, ume i da pripomogne u nastajawu slatkore~ivih politi~kih zvezda i heroja demokratije. Neko to odmah spozna, drugima je potrebno vreme da se opasuqe. A neki nikad ne shvate da su u pipcima otrovne hidre. Da li strana~ki lideri ili oni koji se izdaju za politi~are znaju da se pona{aju u takvim, po wih, delikatnim okolnostima. Ne umeju, jer nemaju izgra|enu politi~ku kulturu. Da li je prividna otvorenost medija da se kaè ono {to se misli prilika koju ne treba propustiti, ili je mudrije izbrojati do deset pa onda plasirati kletve, jer to je nivo politi~kog komunicirawa. U prirodi televizije je da se {to pre do|e do relevantne informacije, ali se to, naj~e{}e, ne poklapa sa interesima onih koji imaju probleme i koji su u ìì javnosti. Udri, kuni, lupaj. Vaqda }e se kockice sloìti. Siroti gledalac se ve} na sve navikao. Jo{ od one ki{e u socijalizmu, ni{ta ga ne moè iznenaditi. U ovom slu~aju, u kolopletu ob ja{wavawa i pravdawa, ostaje nem i pomalo ravnodu{an. Ne interesuje ga ko je koga kleo. Mo`da i poraèn. Koga moè da uzdigne i osokoli saznawe da je Vojislav [e{eq direktno iz Haga instrumentalizovao ~la nove SRS? To ru{i integritet i inteligenciju onih koji su na to pri stajali, a nema kraja u pija~arskom dokazivawu ko je {ta rekao i uradio. Mali format, mala politika. U kojoj meri televizija treba i mora time da se bavi i plasira kao najva`niji sadràj? Ho}e li nam od toga biti boqe, ho}emo li biti pametniji i plemenitiji ili }e se poja~ati ose}awe proma{enosti i za ludnosti sa kojim ìvimo ve} toliko godina? âk i kad je re~ o najve}im skandalima, u zemqama sa duòm demokratskom tradicijom, izbegava se ogoqeni, elementarni pristup, koji je,
312
kod nas, postao novinarski ideal. [to ne zna~i da se tamo, kod wih, zaobilazi istina. U Srbiji svi putevi do istine, izgleda, vode preko kletvi, koje se pretvaraju u neostvarive po{alice: dabogda ìveli u dosadnoj zemqi. Uvre|en inteligencijom i obrazovawem dr Vojislava [e{eqa, profesor @arko Trebje{anin iz subjektivnog ugla, krajwe navija~ki predstavqa karakter lidera srpskih radikala. Tekst sa nadnaslovom Prof. @arko Trebje{anin: Psiho-portreti Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a i naslovom [e{eq: agresivan, arogantan i netolerantan, Nikoli}: odlu~an, ali staloèn i razuman, objavqen je 17. septembra 2008. godine u Nedeqnom Telegrafu. Sukob Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a, poput sna`nog zemqotresa, ne samo da je iz temeqa potresao Srpsku radikalnu stranku, ve} je uzdrmao i celokupni politi~ki ìvot u Srbiji. Cinici koji su doprineli ovom èstokom sudaru, svakako su mnogobrojni. Izvesnu ulogu, mada ne i presudnu, svakako su odigrali i psiholo{ki faktori. Razli~ite li~nosti mogu zastupati istu politi~ku ideju i ideologiju, ba{ kao {to i isti tip li~nosti moè zastupati razli~ite politi~ke opcije. Pa ipak, postoji izvesna sklonost kod odre|enog tipa li~nosti prema nekim politi~kim i ideolo{kim opredeqewima. Klasi~na psiholo{ka istraìvawa su pokazala da je, recimo, nacisti~ka ideologija veoma bliska i prihvatqiva osobama koje imaju krut, autoritarni karakter. Svakom pa`qivijem posmatra~u te{ko da je moglo da promakne da su [e{eq i Nikoli} dva prili~no razli~ita psiholo{ka tipa, dva tipa li~nosti koja se razlikuju po svom temperamentu, karakteru, stilu opho|ewa, sistemu vrednosti, moralu i bazi~nim stavovima. Pogledajmo kakav je mentalni sklop i politi~ki kredo [e{eqa, a kakav Nikoli}a. Vojislav [e{eq je po svom mentalnom sklopu, po dominantnim osobinama li~nosti, tipi~an agresivni karakter, koga odlikuju impulsivnost, patolo{ka mr`wa, netolerancija i sklonost da probleme i kon flikte re{ava nasiqem. Dovoqno je da se setimo scena u Skup{tini, kada vo|a radikala ~upa kablove od mikrofona, besno preti, psuje i nasr}e fizi~ki na poslanike, ili kada vitla pi{toqem i preti studentima ispred Skup{tine. Svoj gnev i mr`wu ~esto je usmeravao tamo gde je bilo najlak{e isprazniti agresiju, a to su neza{ti}ene i socijalno marginalizovane grupe, nacionalne mawine (organizovao je hajke na etni~ki nepodobne gra|ane, usta{e). Vi{e puta je [e{eq pokazao da ima izuzetno nizak prag tolerancije na frustraciju, odnosno da ga je veoma lako izazvati ~ak i bezazle nom primedbom ili kritikom koju on shvata kao provokaciju ili ugroàvaju}i napad. Pred o~ima javnosti on je znao da i na neznatan povod plane i reaguje impulsivno, neprimereno o{tro, ~esto i fizi~kom agresijom.
313
Jedna od upadqivih odlika [e{eqevog karaktera je i truli cinizam, arogancija, kao i sklonost da se naruga ~ak i najve}im svetiwama, da oskrnavi i gurne u blato ono {to su za druge najvi{e vrednosti. Setimo se kako se samo narugao Dobrici ]osi}u, ~oveku koji ga je {titio kada je bio progoweni disident, kako ga je bacio u politi~ko blato. Svojim politi~kim neistomi{qenicima se krajwe drsko, neuqudno i primitivno podsmevao. On je nenadma{ni skandal-majstor, koji uìva da {okira svojim primitivizmom i bezobrazlukom. O tome najboqe svedo ~i wegovo pismo Sekretarijatu Ha{kog tribunala, koje sa ustezawem citiram, jer obiluje vulgarnostima. Obave{tavam vas da sam ponovo zakazao posetu mog pravnog savetnika Aleksandra Vu~i}a ... a vi moète opet da zabranite da me poseti, pa ponovo da pokaète koliki ste kriminalci i govna u qudskom obliku. (...) Ja sam ga prihvatio kao svog pravnog savetnika, a vi, svi pripadnici Sekretarijata ha{kog tribunala, moète samo da prihvatite da mi pu{ite kurac.... Jeba}u vam majku svima, po~ev{i od Hansa Holcijusa pa nadaqe, ukqu~uju}i i onu bitangu Tjarda van der Spula. Celokupnim svojim nastupom, bahatim pona{awem, na~inom sedewa, gromoglasnim cerekawem, gestikulacijom, kao i verbalnim egzibicijama, [e{eq otkriva karakter ohole, krajwe nadmene i sujetne osobe koja ima ose}awe superiornosti i omnipotencije. Bitna crta li~nosti, bez koje je te{ko shvatiti karakter i pona{awe harizmatskog vo|e srpskih radikala, jeste nedostatak empatije i saose}awa. Za potkrepqewe ove tvrdwe bi}e dovoqan jedan jedini primer. Setimo se samo sa kakvim demonskim osmehom i uìvawem je [e{eq javno, na televiziji, govorio da se advokat Barovi} (koga je [e{eqev telohraniteq, po nalogu gazde, pretukao) vi{e puta okliznuo na bananu pa zato ima modre podlive ispod o~iju! [e{eq ne samo da nije nikada pokazao ni mrvu saose}awa i saàqewa prema `rtvama svoje militantne politike, ve} je ~esto otvoreno pokazivao ~ak monstruozno, sadisti~ko uìvawe u wihovim mukama i nesre}noj sudbini. [e{eq je poznat po tome {to je bezbroj puta znao da bez ikakvog zazora kroz smeh izjavi da je ono {to je javno govorio bila obi~na la` i da uìva kad nekoga nasamari. Bez trunke ose}awa krivice obja{wavao je da su wegove izjave o tome da je Slobodan Milo{evi} najve}i kriminalac ili Mira Markovi} crvena ve{tica bile smi{qene laì, upotrebqene kao sredstva predizborne borbe. Vo|a radikala je uvek smatrao da je u politici sve dozvoqeno i da se samo glupaci usteù da u politi~koj borbi koriste obmanu, poluistine i najbezo~nije laì. Kada se poveù u jedinstven sklop li~nosti osobine kao {to su nedostatak elementarne empatije, impulsivnost, razobru~ena, nesputana agresivnost, nedostatak savesti i osnovnih moralnih skrupula, neinhi birana sklonost nasiqu, kao i nedostatak ose}awa krivice, tada se ot kriva da je [e{eq po svom psiholo{kom profilu veoma nalik psiho patskoj li~nosti. Naime, takvu osobu pre svega odlikuju nedostatak emocionalne bliskosti s drugim qudima, asocijalno pona{awe i nepo 314
{tovawe osnovnih dru{tvenih normi, a {to vodi ekscesnom, nasilni~kom i kriminogenom pona{awu. [e{equ se ne moè osporiti veoma visoka inteligencija, psiholo{ka pronicqivost i izvanredno razvijena verbalna sposobnost. Ali u tome i jeste problem, upravo zato je on i mogao da nanese tako ogromnu {tetu politi~kom ìvotu Srbije i nemerqivu {tetu dr àvnim interesima srpskog naroda. Naime, kada se makijavelisti~ko shvatawe politike (po principu sva su sredstva dozvoqena kada treba osvojiti vlast) i demago{ka ve{tina spoje sa natprose~no razvijenom socijalnom inteligencijom (u smislu manipulacije) i sa sklono{}u ka nasiqu, pra}enom nedostatkom elementarnog morala, tada dobijamo izuzetno opasnu politi~ku li~nost. Koraks je to odavno prozreo i svojim karikaturama na kojima je [e{eq naslikan kao monstrum koji se otrgao s lanca, na vreme je upozorio javnost Srbije s kim ima posla. [e{eq je svojim obesnim, histeri~nim i paranoidnim govorima, sa izvanrednim wuhom da oseti ono ~ega se qudi najvi{e pla{e, uspeo da pobudi u svesti qudi ose}aj ugroènosti, straha i da prizove u wima najgore porive i destruktivne emocije, ùdwu za osvetom, patolo{ku mr`wu, bes i pakost. On se neprestano udvarao neobrazovanom svetu, a pri tome ga je intimno prezirao, laskao je primitivnosti gomile, koju je bezo~no koristio kao puko topovsko meso za svoje vlastoqubive ciqeve. Dugo, isuvi{e dugo je Tomislav Nikoli} bio veran i poslu{an [e {eqev u~enik. Kao i mnogi drugi radikali, bio je fasciniran obrazovawem, inteligencijom i brzim politi~kim refleksom svog {efa i gurua. U vi{e navrata Toma je govorio da je sve ono {to zna o politici i politi~kom ìvotu nau~io od svog velikog u~iteqa, idola i, docnije, kuma. Veliki period svog bavqewa politikom kao poslanik i visoki funkcioner SRS, Tomislav Nikoli} je bio odani i krajwe lojalni saradnik [e{eqa, ~ije je naloge ispuwavao bespogovorno. Stil wegovog politi~kog pona{awa, istina mawe bu~an, nije previ{e odstupao od radikalskog manira koji je diktirao {ef stranke. Nikoli} je, se}amo se, znao da bude veoma radikalan u svojim stavovima, netrpeqiv, nabusit, cini~an i ironi~an. Kada je nastupao za skup{tinskom govornicom ili na konferenciji za {tampu, ~esto je bio nagla{eno arogantan, neprijatan. Govorio je tiho, kroz zube. A wegovo lice, uko~enih mi{i}a i stisnutih usana, ~e sto je imalo prete}i izraz i odavalo je gotovo nequdsku hladno}u. Ni koli} je u javnom nastupu naro~ito bio prepoznatqiv po svom izve{ta~enom, ledenom i izrazito cini~nom osmehu. Wegova usta, mehani~ki razvu~ena u osmeh, otkrivala su niz sitnih zuba, a po{to se pri tome o~i nisu smejale, ovaj osmeh pre je izazivao nelagodnost, nego simpatiju. Na pitawa novinara ~esto je odgovarao kratko, nadmeno, a nekada ~ak i drsko, osorno. Zapravo, vrlo ~esto u TV raspravama ili TV duelima, ~itav Niko li}ev stav, dràwe tela, ruke prekr{tene preko grudi, lice nepokret315
no poput maske, otkrivali su ~oveka u odbrambenoj poziciji. Imao je dràwe ~oveka koji neprestano o~ekuje napad, koji je u defanzivnoj poziciji jer svaki ~as o~ekuje udarac i zato je uvek spreman da uzvrati kontraudarcem. Tomislav Nikoli} je strpqivim radom, trpeqivo{}u i spremno{}u na kompromise, pre svega sa svojim {efom, uspeo da uzdigne rejting svoje stranke, koja je bila, ba{ kao i SPS, gubitnik na izborima posle 5. oktobra 2000. Za razliku od SPS, koja je po izru~ewu svog predsednika Slobodana Milo{evi}a, doìvela rasulo, haos i sunovrat, wena sestrinska stranka SRS doìvela je renesansu i nevi|eni uspon, naro~ito posle [e{eqevog dobrovoqnog odlaska u Hag. Za taj veliki uspeh u velikoj meri zasluàn je Nikoli}, koji je uspeo da mudro, promi{qeno i pa`qivo vodi stranku kroz Scile i Haribde uzavrelih politi~ kih zbivawa u Srbiji. Kao zamenik [e{eqa, ovaj staloèni [umadinac je pokazao da se tihom i laganom reformom SRS moè posti}i daleko vi{e nego upornim, tvrdoglavim insistirawem na anahronom, agresivnom i primitivnom nacionalizmu, koji je doveo radikale u gubitni~ku poziciju 2000. Radikalska politi~ka krutost, prostakluk, bahatost i samoqubivost, a to je nesumwivo [e{eqevo nasle|e, postali su balast. îm su se radikali, pod Tominom palicom, uqudili, svojim nastupom i verbalnim pona{awem upristojili, izmeniv{i tako prili~no radikalno svoj politi~ki imiy, rezultat nije izostao. Postali su najja~a stranka u Srbiji, a to je ne{to o ~emu je Vojislav [e{eq mogao samo da sawa. Ali jo{ uvek jako [e{eqevo nasle|e, kao senka pratilo je radikale tako da oni, mada su bili najja~a stranka u Srbiji, nisu imali s kim da obrazuju vladu. Dok je uzdizao i modernizovao svoju stranku, i Toma Nikoli} je sam sazrevao kao politi~ar. Odsustvo [e{eqa i wegovog autokratskog na~ina vo|ewa stranke pogodovalo je Nikoli}u da u~i na gre{kama i da se razvija kao politi~ar. Naravno, Toma je i daqe, ali sada re|e, odgovarao nabusito i sme{kao se cini~no, ali je dopustio sebi da povremeno skida masku i da pokaè svoje autenti~ne politi~ke sposobnosti. Mo glo se u kampawama za predsedni~ke i parlamentarne izbore primetiti da Nikoli} ume da pokaè, osim principijelnosti, odanosti i ideali ma, i svoje emocije, qudsku toplinu, brigu i iskrenost (koliko to mogu politi~ari!). Tako je on ~vrstim, ali odmerenim pona{awem dobio najvi{e novih pristalica. Naime, uspeo je da svojim smirenim nastupom ulije povere we bira~ima i da ih uveri da pred sobom imaju ~asnog ~oveka, srpskog doma}ina, koji voli svoju zemqu, a da pri tome nikoga ne mrzi i da je spreman da sa svima razgovara i da se dogovara. Toma je uspeo da izgradi sliku o sebi kao o izvornom {umadijskom vo|i, odlu~nom ali i razum nom politi~aru, koji je spreman da se bori i sr~ano brani interese svo je zemqe, ali nije spreman da ide glavom kroz zid, da tvrdoglavo ulazi u unapred izgubqeni rat i da nepromi{qeno vodi decu na klanicu.
316
Nikoli}u, po wegovom mentalnom sklopu, verovatno najvi{e i odgovara uloga odgovornog, mudrog i konzervativnog srpskog doma}ina, ko ga ~eqad po{tuje jer je po{ten, ~astan, po`rtvovan i briàn otac porodice. Za mnoge u Srbiji to je idealan predsednik, kome se moè verovati i na koga se mogu osloniti. Nikoli} je posledwih godina vi{e puta pokazao da se re~ mora po{tovati i da ~ast, ipak, ne{to zna~i u politici. Verujem da je to {to je Tomislav Nikoli}, kona~no, bacio zar|alu ka{iku i rekao [e{equ zbogom, od dalekose`nog zna~aja za budu}nost Srbije, koja se time definitivno oslobodila pogubnog {ovinizma i primitivnog, agresivnog nacionalizma. Poslanici Srpske radikalne stranke do{li su na sve~anu sednicu Skup{tine u majicama sa likom dr Vojislava [e{eqa, a koktel povodom Me|unarodnog dana demokratije opravdano su bojkotovali. Nedeqni telegraf od 17. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Me|unarodni dan demokratije u Domu Narodne skup{tine bez DSS, Nove Srbije i poslani~kog kluba Napred Srbijo i naslovom Gala koktel za 600 zvanica. Sve~anom sednicom Skup{tine, 15. septembra, obeleèn je Me|unarodni dan demokratije. Na sednici nisu bili poslanici DSS, Nove Sr bije i poslani~kog kluba Napred Srbijo, dok su radikali do{li u crnim majicama s likom Vojislava [e{eqa. Na koktelu koji je najavqen kao veliki koktel za 600 zvanica, gosti su bili premijer, ve}ina ministara, gradona~elnik Beograda, predstavnici vojske, verskih zajednica i diplomatskog kora. Na koktelu nije bilo nekoliko ministara, me|u wima su i Ivica Da~i} i ministar Boìdar \eli}. Predsednik Srbije Boris Tadi} izmamio je osmehe strana~kih kolega kada je proma{io svoje sedi{te i poku{ao u skup{tinskoj sali da sedne na Da~i}evu stolicu. Televizija B 92, emisija Pe{~anik Beograd, 17. septembar 2008. godine Gosti: Profesorka prava Vesna Raki}-Vodineli}, profesor psihologije @arko Kora}, pisac Vojislav Pejovi}, novinar Teofil Pan~i} Nekultura i neprofesionalnost voditeqa jasno govore o ciqu ove emisije. Primitivno ma{u}i svojim antisrpskim ube|ewima, voditeqke vrlo agresivno napadaju Srpsku radikalnu stranku. Iako dugo u medijima, a ipak anonimusi, obe voditeqke o~igledno imaju problem sa velikim imenom dr Vojislava [e{eqa, pa na nepristojan na~in poku{avaju da umawe wegov zna~aj. Gosti emisije, wihovi istomi{qenici, nastoje da degradiraju lidera radikala kao sporednu figuru u odnosu na Nikoli}a i Vu~i}a. Ova emisija moè posluìti kao jo{ jedan dokaz da je dr [e{eq, iako se nalazi u ha{kom pritvoru, va`niji nego mnogi koji su trenutno slobodni. Da prokune moè samo nevina devojka, nevin momak, majka, sestra, a mogu i nevina deca prokunutog lica ... Verujem da }e neki istaknuti ~lanovi SRS imati interes da se prikqu~e DS-u i ba{ me zanima da li }e biti pri317
mqeni. Ko se setio tog Bogoquba [ijakovi}a, iz koje crne rup~age su ga izvukli? Voditeqi: Svetlana Luki}, Svetlana Vukovi} Svetlana Luki}: Dobar dan vam èlim. Jutros sam videla pismo koje je onaj krvavi klovn iz [eveningena poslao svojoj bra}i i sestrama, srpskim radikalima. Obra}a se, kako kaè, srpskim nacionalistima, antiglobalistima i rusofilima. O rezoluciji VB-a sada }e se {irom srpskih zemaqa izja{wavati ~lanovi te maroderske stranke. Tu~e su ve} po~ele, ali nedovoqno ih je, a nedostaje i oru`je, makar zar|ale ka{ike. General Deli} je cmizdrio pre neki dan u Skup{tini, ako ste mo`da videli, i tada je rekao da se opredequje za Nikoli}a. Voli [e{eqa, kaè, ìvot bi mu dao, krv bi mu dao, ali prevagnula je qubav prema Srbiji. Mla|ani Vu~i} se, koliko znam, jo{ nije izjasnio o rezoluciji. Taj mali radikalski kukavi~ki gmaz imao je 1991. dvadeset jednu godinu. Zna~i, bio je punoletan, bio je pravi delija, ali je hu{kao polusvet da se prijavquje u dobrovoqce i koqe po Slavoniji i isto~noj Bosni, a on je sedeo na Terazijama i pio kapu}ino. Sada }uti i pla{i se svoje senke, jer on je hrabar jedino kada treba da balavi po raznim televizijama, da vre|a i preti novinarima i aktivistima nevladinih organizacija. Hrabar je i kada treba da organizuje bande koje ru{e Beograd. Ne znam {ta }e biti sa Srpskom radikalnom strankom {to se mene ti~e, neka crknu, svi, politi~ki, naravno. Zavr{i}e kao wihov brat vojvoda Le Pen, koji je pre neki dan najavio da se povla~i iz politike. Svoju politi~ku karijeru francuski vojvoda je po~eo re~ima: Ako idem napred sledite me, ako budem ubijen osvetite me, ako zastanem ubijte me. Godinama je dobijao glasove parolom Sa~uvajmo Francusku Francuzima!, a pre nekoliko meseci prodao je sedi{te stranke Kinezima za 20 miliona evra. Jedino {to mu je posle toga preostalo jeste da najavi da se 2012. povla~i iz politike. To je otprilike godina kada }e nam se [e{eq vratiti, ali tada vaqda ne kao radikalska batina, nego }e vi{e li~iti na nakaznog klovna i u najboqem slu~aju na {arenu perjanicu na glavi uro|eni~kog poglavice. Dosta o toj maroderskoj bandi, da vidimo {ta nam rade Evropejci. Usvojili su Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu, ali i gasno-naftni sporazum sa Rusima. Igra se nastavqa; i Gu~a i Egzit, i Istok i Zapad, i Jeremi}eva Arapska liga od koje je pre neki dan i{ao da traì pomo} za o~uvawe Kosova. Taj nesre}ni ministar spoqnih poslova uskoro }e, kad obi|e sve nesvrstane, po~eti po svetu da juri uragane i da od wih traì podr{ku za Kosovo. Bilo bi lepo kad bi neko tog ~oveka doneo u Beograd da se skrasi s milim bogom. Wegov {ef Boris Tadi} je po~etkom leta igrao ulogu nacionalnog pomiriteqa, glumio je Huana Karlosa, a sada se uìveo u ulogu Eliota Nesa, obra~unao se sa kriminalcima, sa korupcijom, i to u svojim redovima, u Demokratskoj stranci. Obznanio je Eliot Nes da ne}e {tititi ~lanove svoje stranke za koje se dokaè da su se bavili prqavim rabotama. To moè da zna~i da ih je do sada {titio, ili da je prosto priglup, pa pri~a stvari koje se podrazumevaju ja sam predsednik i po{tova}u Ustav, ja sam predsednik i
318
putova}u predsedni~kim avionom. Mnoge re~enice koje je predsednik izgovarao i izgovara ispra`wene su od svakog zna~ewa, mnoge su kontradiktorne i stalno se pita{ {ta taj ~ovek u stvari misli. Odgovor nam moè dati princip Okamovog brija~a, koji kaè da najjednostavnije re{ewe teì tome da bude ono pravo. U tom smislu je trenutno neprikosnoveni gospodar Srbije samo jadna politi~ka figura. Ali, sada ide moj omiqeni dodatak: Boris Tadi} i Demokratska stranka su najboqe {to smo mogli da dobijemo posle posledwih izbora. Jeste, najboqe je, ali za{to ta vlada i taj predsednik i wegovi saradnici reko{e toliko glupih stvari glavnom tuìocu Ha{kog tribunala? âk je i najpristojniji ~ovek me|u wima, tuìlac za ratne zlo~ine Vuk~evi}, zaraèn bezobrazlukom Tadi}a, Qaji}a i ostalih, glavnom tuìocu Ha{kog tribunala rekao kako je naporno radio i sa svojim timom zakqu~io, kao prvo, da se Mladi} ne}e ubiti, jer je vojnik, i drugo, da ga je te{ko uhapsiti, jer ga ~uvaju naoruàni qudi. Uz to smo jo{ saznali da su iz policije nestali Mladi}evi otisci. Mislim da bi i me|unarodna zajednica trebalo da promeni taktiku prema Srbiji i srpskim politi~arima i primeni ono {to su u Bosni radili ovi iz NATO. Bacali su iznad Br~kog letke sa apelom da gra|ani prijave Karayi}a i Mladi}a, a na pole|ini letka je bila slika nov~anice od 50 maraka. To im tada, dodu{e, nije pomoglo, jer su bacali sliku nov~anice; da su bacali pravih 50 maraka, na{a saradwa sa Hagom bila bi zavr{ena, a mi bismo bili daleko bliì Evropskoj uniji. Ovako, ostaje da ~ekamo Evropsku uniju onako kako seqaci ~ekaju letwu ki{u. Ovo je prva emisija posle letwe pauze, bilo je mnogo uzbu|ewa, ali uvek hladne glave je Vesna Raki}-Vodineli}. Vesna Raki}-Vodineli}: Ovaj najnoviji spor koji je izbio u Srpskoj radikalnoj stranci meni ne izgleda kao ideolo{ki spor. Ne samo zato {to je i sam Nikoli} tvrdio da je on tvorac radikalske ideologije i da ideolo{ki nije u sukobu sa Srpskom radikalnom strankom, nego i zbog brojnih drugih okolnosti koje su taj sukob pratile. Meni to li~i na uobi~ajenu borbu za {to boqu poziciju u stranci dok se ~eka da Vojislav [e{eq dobije kaznu, koju je u pritvoru ve} gotovo ili potpuno odsluìo, i da se pojavi u Srbiji i poku{a da ponovo operativno rukovodi strankom. Dakle, po meni je to borba za {to boqu poziciju u stranci pred o~ekivani mawe-vi{e bliski dolazak [e{eqa. îni mi se da je to bio povod, a da je sve ostalo {to se navodi kao povod fingirano, u ideolo{kom smislu re~i, i ja odista ne mislim da je Toma Nikoli} mek{i politi~ar od, recimo, Todorovi}a ili nekog drugog ko je ostao na drugoj strani. Mogu}e je da postoji razlika u stilu, ali u istinskom politi~kom ube|ewu i u politi~kim ciqevima koje bi i jedan i drugi poku{ali da ostvare ne vidim nikakvu razliku. Evo, na primer, svi slu{amo izjave, tonske zapise izjava Tomislava Nikoli}a da on ne}e da ostaje u stranci kojom treba da rukovodi, kako on posprdno kaè, neka Vjerica Radeta koja izgovara kletve u Skup{tini. A treba se setiti da je koliko pro{le nedeqe i on govorio o tim kletvama on je dao teorijski uvod u kletve i zakletve, a ona je odmah posle wega pre{la na praksu. Tako da ~ak ni u tim wegovim re~ima od pre nedequ dana ja odi319
sta ne vidim nikakvu razliku izme|u Vjerice Radete i Tomislava Nikoli}a kao politi~kih subjekata na srpskoj politi~koj sceni. Tako|e ne treba zaboraviti ni {ta je pri~ao u predizbornoj kampawi. Na mene je, verovatno zbog moje profesije, nezaboravan utisak ostavila wegova izjava o tome kako }e on revidirati presude koje su izre~ene ubicama premijera \in|i}a, i kako treba izmeniti presudu koja se odnosi na Milanovi}a, jer Milanovi}, po wegovom visokom stru~nom mi{qewu, nije kriv. To je za mene slika tipi~nog visokog radikalskog funkcionera. Ja odista ne vidim nikakvu razliku, izuzev u boji glasa, izgledu, polu, izme|u, recimo, paradigmati~ne li~nosti Vjerice Radete i Tomislava Nikoli}a. No, kako }e se politi~ka scena posle ovog, verujem, neminovnog slabqewa Srpske radikalne stranke prekomponovati, to je vrlo te{ko naslutiti u ovom trenutku. Ja verujem da }e se stvari razvijati tako da }e Nikoli} sam sebe, kao i qudi oko wega, a i analiti~ari, prikazivati kao nekog proevropskog politi~ara moderne desne orijentacije, dok }e [e{eqa smatrati ekstremisti~kim desnim politi~arem. Tako da }e jedino zanimqivo biti gledati da li }e nastati posebna politi~ka stranka, i sa kim }e sara|ivati. Pa, bilo bi mi interesantno da vidim i tu neku tranziciju od jedne nedemokratske ka demokratskoj stranci, a mo`da ~ak i prikqu~ewe nekih ~elnika te stranke strankama koje u svom nazivu nose re~ demokratski. Tu, naravno, ne mislim na Demokratsku stranku Srbije, po{to ne verujem da bi oni posle svega primili Tomislava Nikoli}a u svoje redove. Ali verujem da }e neki istaknuti ~lanovi radikalne stranke, koji su optirali ili }e optirati za Tomislava Nikoli}a, na}i interesa da se prikqu~e Demokratskoj stranci. I ba{ me zanima da li }e biti primqeni. Nadam se da se srpski novinari ne}e preterano naqutiti na mene ako kaèm da su osnovne crte novinarske obrade politi~kih doga|aja na jednoj strani estradizacija odre|enih li~nosti ili nekih doga|aja, a na drugoj strani patetika. îni mi se da je estradizacija bila dominantno obele`je prilikom prikazivawa i analize hap{ewa Karayi}-Dabi}a, a da je u ovom trenutku osnovna crta rascepa u Srpskoj radikalnoj stranci i wenog odnosa prema [e{equ patetika, koja je vidqiva ne samo u nastupima pojedinih ~lanova Srpske radikalne stranke koji su se opredelili za Tomu Nikoli}a, nego i iz nekih novinskih naslova, koliko sam ja imala priliku da ih vidim. Mene to navodi na zakqu~ak da, kao i ve}ina profesionalaca u Srbiji, i novinari traè neke kra}e puteve do svojih konzumenata, idu ipak linijom maweg otpora, jer mnogo je lak{e Karayi}evo hap{ewe prikazati kao jedan estradni slu~aj, nego zaista prikupiti, vratiti se na svu tu gra|u iz devedesetih godina, pro}i ponovo kroz sve te stra{no mu~ne doga|aje. U wih spada, recimo, jedna Karayi}eva izjava, uàsno glupa i surova, koje se vrlo dobro se}am, da, eto, Srbi u tom ratu u Bosni mnogo boqe stoje od muslimana, zato {to je na{ih poginulo, ne znam da li }u ta~no citirati cifre koje je on tada izrekao, ali na{ih, to jest Srba je poginulo oko 18.000, a wihovih oko 180.000. Naravno, obe te cifre su stravi~ne, obe su bile, na svu sre}u, predimenzionirane u momentu kada su date, ali znate, kada {ef
320
jedne dràve govori o tome da na jednoj strani ima deset puta vi{e `rtava nego na drugoj, on samim tim priznaje da postoje civilne, dakle, neopravdane `rtve rata, da postoje ratni zlo~ini. To je uàsno glupa, kontraproduktivna izjava, i naravno da mu se vratila u vi{e mahova, a sada vaqda i definitivno, kao bumerang. Dakle, na sve to se trebalo vratiti, sve je to trebalo analizirati, za sve to treba vremena, za sve to treba odre|eni politi~ki, pa ~ini mi se i moralni stav, za sve to treba odre|ena doza gra|anske kuraì, ali je bilo lak{e zabavqati publiku jednom estradnom slikom tokom letwih meseci. S druge strane, sada imamo ovu stra{nu patetiku, [e{eq tamo trune u zatvoru, wemu preti ubistvo, iako mu, naravno, nikakvo ubistvo ne preti, jedino {to mu preti je samoubistvo ako se on odlu~i na {trajk gla|u. Mo`da }e ovo zvu~ati nekako cini~no, ali to je ipak wegova odluka. Ja ne mislim da wemu treba nametati branioca, ja smatram da svaki ~ovek ima pravo da se brani sam ako to ho}e, pa makar i na svoju {tetu, ali sa druge strane, postupak se mora okon~ati i opstrukcija koju svaki okrivqeni ima pravo da vr{i mora da ima odre|eni kraj. Prema tome, sva ta patetika je isto tako tek jedan lak{i put, umesto da se analizira u~inak Srpske radikalne stranke u ~itavoj wenoj istoriji, koja nije ba{ kratka. Ali, ovako je prosto lak{e, lak{e se popije uz kafu. Naravno, ono {to novinari mo`da ne èle da urade i {to ne mogu da urade, ili ne mogu da stignu da urade, ili prosto ne}e da urade, treba da urade neke druge profesije u ovom dru{tvu. Pre svega tu mislim na pravosu|e, kao i na istori~are i neku politi~ko-analiti~ku teoriju, koja se, naàlost, kod nas vrti po povr{ini i ostaje na nivou kombinatorike. [ta }e biti ako bude, i kako }e izgledati politi~ka scena za neke dve godine a ne moète znati kako }e izgledati za dve godine ako ne izvr{ite po{tenu analizu onoga {to je bilo po~etkom devedesetih godina. Na~ini na koje su stranke formirane, koliki je bio stvarni, dokazani udeo nekih tajnih slu`bi u formirawu odre|enih politi~kih stranaka, kako su se one posle toga razvijale, da li su se emancipovale ili se, naprotiv, nisu emancipovale od tajnih slu`bi, {to mislim da je specifikum Srbije, ali takvu analizu ja nisam pro~itala i ne o~ekujem da je skoro vidim. Kada sam ~ula da se kletve u Skup{tini kvalifikuju kao govor mr`we, moja prva ideja je bila da je to, tako da kaèm, preveliko uvaàvawe tih kletvi i da one zapravo nisu govor mr`we nego govor gluposti i primitivizma. Govor mr`we je govor koji ima mobilizatorski karakter, govor kojim se vi obra}ate qudima sa idejom da ih navedete na kr{ewe qudskih prava, na netoleranciju, na diskriminaciju. To je govor mr`we. Kletve izre~ene u Skup{tini, i Nikoli}ev teorijski govor o wima i onaj prakti~ni gospo|a Radete, Jovanovi} i Pop-Lazi}, za mene ne predstavqaju govor mr`we, jer ne verujem da kod prose~nog ~oveka takav govor moè da ima mobilizatorski politi~ki karakter. Ja ga smatram govorom gluposti i govorom primitivizma koji pre izaziva podsmeh, pa i nekakvu sumwu da onome ko govori kletve vi{e ni{ta drugo nije ostalo, dakle, ukazuje na nekakvu slabost pre nego na bilo {ta drugo.
321
Ali, tada kada sam prvi put ~ula kletve, imala sam sre}u i zadovoqstvo da budem u jednom malom bawskom gradu na jugoistoku Srbije i da sedim sa jednom osobom koja je, pokazalo se, velika stru~wakiwa za kletve, nau~ila sam mnogo od we. Pre svega, ne moè svako da prokune. Po mi{qewu te stru~wakiwe, da prokune moè samo nevina devojka, nevin momak, majka, sestra, a mogu i nevina deca prokunutog lica. Onda sam se malo zainteresovala kako to da niko ne moè da prokune, a mnogi od nas ~esto kunu. E, onda mi je re~eno da te kletve van kruga ovih lica nemaju dejstvo. Zapitala sam se kako postoje ène koje kunu druge za novac? Re~eno mi je: A, to su basmarke! Basmarke su ène koje izgovaraju basme ili bajalice koje u sebi sadrè elemente kletve, ali one to rade za novac. Uglavnom su basmarke ène, ne iz diskriminatorskih razloga, nego zato {to se smatra da ène imaju boqu vezu sa drugim svetom. Onda sam ja rekla pa dobro, mo`da su ove ène u Skup{tini basmarke, na {ta mi je odgovoreno da to opet ne moè da ima dejstva, zato {to basmarke ne smeju da se bave ne~asnim zanimawima, ne smeju da budu, na primer, kurve, ne smeju da budu politi~arke, ne smeju da budu dou{nice. Wihove kletve, ~ak i ako su one bile pla}ene od nekog da izgovore te basme, odnosno kletve, tako|e ne}e imati dejstva. E, onda se ja opet nisam dala, po{to sam se setila nekih drugih kletvi, pa sam pitala dobro, a kako ~uvena kletva cara Lazara? Onda mi je stru~wakiwa rekla da to jeste izuzetak zbog zna~aja istorijskog doga|aja, ali da to u su{tini nije kletva, nego da je to zavet. Onda sam ja pitala kakva je razlika izme|u kletve i zaveta i re~eno mi je da se hajde, nazovimo ih sve basmama sve te pojave dele na tri podgrupe: jedno je zavet, drugo je kletva, a tre}e je zakletva. Zavet se uvek daje u obliku kondicionalne re~enice, u pogodbenoj formi ko ne do|e na boj na Kosovo, neka mu, ne znam, ne rodila mu p{enica bjelica, i {ta ve} sve treba da ne rodi. Dakle, zavet je ne{to {to se daje u pogodbenoj formi, kletva se daje u izri~noj formi, kao {to su to poku{ale da u~ine ove basmarke iz Skup{tine, a zakletva je zakliwawe, bilo u ~ast, bilo u Boga, i to, ovo posledwe, moè svako. E, onda sam poku{ala da idem malo daqe u tim svojim saznawima i da vidim da li skup{tinske basmarke mo`da spadaju u neku od ovih kategorija ~ije kletve imaju dejstva, i tu mi je stru~wakiwa rekla da moèmo da naga|amo da li su nevini momci ili nevine devojke u pitawu, i onda sam bila upu}ena na literaturu. Ono {to je mene najvi{e navelo da se interesujem za celu tu stvar, da joj posvetim dosta vremena i da stru~wakiwu zaista podvrgnem unakrsnom ispitivawu, bilo je slede}e radi se, dakle, o predstavnicima stranke koja za sebe tvrdi da je narodwa~ka, da zastupa narod, da sve zna o tom narodu, da najboqe moè da izrazi narodne interese. Me|utim, stru~wakiwa mi je rekla da oni pojma nemaju o elementarnim stvarima o kojima svi u tom malom gradu apsolutno sve znaju. Dakle, oni nemaju pojma. [to se ti~e mog li~nog odnosa, mene zaista uàsava da se vlada u kojoj je SPS naziva proevropskom. S druge strane, moram da kaèm da sam vrlo sre}na {to je skrpqena makar i takva vlada, u pore|ewu sa onom drugom koju smo mogli dobiti. Tako|e, vrlo mi je te{ko, recimo, palo saznawe da je
322
upravo na desetogodi{wicu otpu{tawa jednog velikog broja mojih kolega sa Pravnog fakulteta i ja sam bila jedna od wih ~ovek koji nas je otpustio, profesor Oliver Anti}, dobio neku vrstu, ipak, unapre|ewa, time {to je postao {ef Katedre za gra|ansko pravo na dràvnom Pravnom fakultetu. Nije to neka funkcija, ne sumwam da }e on od we napraviti mnogo vi{e i mnogo druga~ije nego {to je ona ikad bila, on ima tu vrstu sposobnosti u negativnom smislu, zaista ne sumwam u to. I zato me taj ~in nije ostavio ravnodu{nom, ne moè ~ovek da ne oseti gor~inu zbog svega toga. Ali, sa druge strane, opet, ta Srpska radikalna stranka kojoj on pripada je stranka u opadawu i nekako mi se ~ini da je to va`nije od ovog gorkog ukusa koji ja u sebi nosim. Moj ose}aj je sli~an onome kada vas ne{to jako boli, recimo kosti, pa onda ipak dovedete to u red, ne{to kvrcne i vama svane. Tako je i meni ovog leta ipak svanulo. Ja mislim odista da se izlazi iz akutne patolo{ke faze i da nijedna hroni~na patolo{ka faza ne moè biti toliko patolo{ka, toliko opasna, toliko ugroàvaju}a i toliko maligna. Dakle, ho}u da kaèm, nemam ja nekih iluzija da }e to na{e napredovawe prema Evropskoj uniji i}i brzo, da ono ne}e biti pra}eno mnogim kolektivnim i individualnim osuje}ewima, `rtvovawima i sl. Naravno da ne}e biti lako gledati pojedina~na likovawa takozvanih proevropejaca, ali mi se ipak ~ini da je ona opasnost koja je postojala, opasnost rascepa i propadawa dru{tva, ne dràve nego dru{tva kao takvog, malo oti{la u pozadinu. I mislim da je jedan dobar broj qudi, bar onih sa kojima se ja druìm, po~eo da nosi taj ose}aj u sebi i po~eo malo mawe grozni~avo da ~ita novine, da slu{a vesti, i da su znaci normalnosti, iako je to jo{ daleko od nekakvog evropskog standarda normalnosti, ipak ne{to ja~i od znaka nenormalnosti. Dakle, ja bih ipak bila optimista i ~ini mi se da danas mnogo lak{e nego pre nekoliko meseci doìvqavam na{e celokupno gadno politi~ko okruèwe. Svetlana Luki}: Ako budu uskoro sre|ivali ove grani~ne prelaze, mogli bi na prelazu Horgo{, na kapiji na{e zemqe, da postave Janusovu glavu, a ona, kao {to znate, ima dva lica, jedno gleda napred, a drugo nazad. Usvojili smo Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu, ali glavni tuìlac Ha{kog tribunala moè umesto Mladi}a da ponese iz Beograda wegov psiholo{ki portret. Vrhovni sud Srbije je smawio kaznu nekim [korpionima koji su likvidirali one muslimane kod Srebrenice, a ~ak se i Putin pre neki dan u opravdawu napada na Gruziju pozvao na genocid u Srebrenici. Potpisali smo Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu, ali, na primer, jedan od ministara, onaj Markovi}, ministar za lokalnu upravu i samoupravu, rekao je pre neki dan i ne trepnuv{i da jeste najboqe re{ewe da na ~elo javnih preduze}a do|u qudi putem konkursa, ali nema se vremena, kaè, to traje jako dugo, pa moraju opet da dele te funkcije striktno po politi~koj osnovi. Politi~ka kasta nam je, hvala na pitawu, ìva i zdrava, prerasla skoro u dru{tvo slobodnih zidara. Dugo }e ovo biti borba za opstanak, a ne pravi ìvot, a do tada se bavimo izme|u ostalog i Srpskom radikalnom strankom. Izvinite na tome, ali to }emo samo danas da radimo i vi{e nikada. @arko Kora}.
323
@arko Kora}: Stvar je vrlo prosta, [e{eq je pet godina u Hagu i on iz zatvorske }elije vodi najve}u stranku u Srbiji. To je ve} samo po sebi svedo~anstvo kako se mi u Srbiji navikavamo na ne{to {to je jedna potpuno nemogu}a situacija u bilo kakvom demokratskom svetu. Zna~i, obi~no qudi raspravqaju o programu neke stranke, a ne o ~iwenici da wu vodi ~ovek iz }elije. Malo qudi zna, {to se sada otkriva, da je on telefonom svaki dan zvao, znao je i po 20, 50 puta da zove poslanike, da diriguje. A u me|uvremenu, naravno, kao {to javnost dobro zna, Nikoli} je uspeo da digne rejting te stranke i onda je, naravno, usledio udarac, dogovorili su se direktno [e{eq i Ko{tunica da premijer bude Ko{tunica. Tada je ve} stvarno bilo potpuno jasno da [e{eq ne dozvoqava da Nikoli} dobije ikakvu zna~ajniju funkciju u dràvi, da ikada kapitalizuje svoje vrlo dobre rezultate na izborima. I naravno, onda je Nikoli} demonstativno skinuo svoj bey. Ta~ka je bila Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji, me|utim, to je bilo sasvim fiktivno i nema nikakve veze, tu treba razlikovati povod i uzrok, Sporazum je bio samo povod, a ne uzrok. Zna~i, uzrok je bila borba za vlast u toj stranci. Nikoli} smatra ja vodim tu stranku pet godina i red je da to ozvani~im, i u ovom trenutku je to veoma te{ka borba, koja }e se verovatno zavr{iti relativno lako u centralnim organima stranke, ali }e zato biti dramati~nog cepawa unutar strukture stranke. To zna~i, od odbora do odbora do}i }e do podela, {to smo mnogo puta gledali, ali }e sada biti dramati~nije jer se radi o velikoj stranci, u principu vrlo dobro organizovanoj stranci, sa ~lanstvom koje nije, hajde da kaèm, posebno nakloweno nekoj demokratskoj raspravi ili nekim finim nijansama u toj raspravi, nego mnogo brutalnije shvata politiku. Zna~i, Nikoli} ne moè da dobije stranku, to je sada ve} jasno i on }e o~igledno od svoje poslani~ke grupe, koja je sad zapravo frakcija unutar stranke, praviti novu stranku. Zna~i, to nije uop{te podela demokrata i antidemokrata, nego bitka za vlast unutar SRS. Odmah da kaèm, Nikoli} }e slede}ih nedeqa biti vrlo tvrd u svojim nastupima, on }e poku{avati da igra pravovernika i ja o~ekujem ~ak, paradoksalno, da on bude ~ovek, ako je to uop{te mogu}e kod radikala, tvr|i u odbrani originalnog programa SRS, mislim da }e on u dogledno vreme ostati dosledan tom programu. Ali ono {to je danas te{ko predvideti je odgovor na pitawe da li }e ukupni odnosi na politi~koj sceni Srbije wega pomerati ka ne{to razumnijoj konzervativnoj socijalisti~koj poziciji. To tek ostaje da se vidi. Zna~i, da li }e se Nikoli} pomeriti od neobuzdane {ovinisti~ke, gotovo psihopatske retorike radikala, da li }e se pomeriti ka jednoj agresivnoj ali ne{to umerenijoj retorici, to ostaje da se vidi, ali to mo`da i nije toliko presudno za srpsku politi~ku scenu. Ali, ovaj sukob jeste veoma vaàn. [to bi rekao Krleà, na desnici je ovaj put, ne na qevici. Desnica je o~igledno u ovom trenutku u Srbiji u haosu. Ko{tunica je uspeo, zbog opsesije kosovskim pitawem, da marginalizuje stranku i da se na neki na~in pomeri potpuno udesno. On je sad glasao protiv Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji koji je zapravo i radila wegova vlada, bar formalno, zna~i, gotovo neverovatno! Ti pregovori su
324
vo|eni dok je on bio premijer. Stranka Veqe Ili}a, kad nema asfaltirawa puteva, vegetira u potpunosti, zna~i, samo sa lopatom asfalta ta stranka neki glas i dobije, bez lopate asfalta tu nema vi{e ni~ega. Socijalisti su po posledwim istraìvawima jedne agencije ispod pet odsto i, naravno, sada se cepaju radikali. Ovde }emo imati jednu tako|e radikalnu mawu stranku koja }e se kretati slobodno po politi~kom prostoru i bi}e vi{e oportunisti~ka. Eto, to je, ako mogu da kaèm, jedina prednost Nikoli}a, ve}a mera oportunizma. On je, ina~e, kao politi~ar bio ve}i oportunista. On je, naravno, znao da bude beskrajno cini~an, on je davao neke uàsavaju}e izjave, ukqu~uju}i onu da mu nije ào zbog ubistva ]uruvije. Zna~i, ja ne treba da podse}am va{e slu{aoce da je wegova retorika bila ~esto zastra{uju}a, ali on }e biti svakako ve}i oportunista zato {to moè da opstane plivaju}i u tom prostoru, za razliku od Srpske radikalne stranke, koja se ukotvila u odbrani takozvane linije Karlobag-Ogulin-Virovitica. Ceo taj ratnohu{ka~ki, ratni lobi, naravno, otvoreno staje na stranu [e{eqa. Ali, ono {to je najva`nije za Srbiju, to je da li je ovo po~etak demontaè [e{eqevog nasle|a, jer je to posledwi bastion ratne politike Slobodana Milo{evi}a. [ta god bila Socijalisti~ka partija Srbije sa svojom zastra{uju}om retorikom da je put Slobodana Milo{evi}a jedini pravi put i tako daqe, to je objektivno jedna veoma mala stranka, trenutno je ispod cenzusa, mogla bi i da nestane. Ona je sad kona~no u{la i u parlament, u koaliciji sa jednom fantomskom strankom penzionera, sama nije mogla. Tako da ovo jeste prvi rascep u monolitu Milo{evi}evog vi|ewa sveta, vi|ewa Jugoslavije, vi|ewa nacionalne srpske istorije, vi|ewa poloàja Srbije u 20. i 21. veku. Srpska radikalna stranka je deponija svega najstra{nijeg {to je Milo{evi}eva politika bila. Paradoksalno, [e{eq i wegova stranka jesu nosioci, ~uvari Milo{evi}eve politike, koja nije Milo{evi}eva, nego je to politika katastrofalnog vi|ewa sveta. To je politika srpske elite, nacionalisti~ke politi~ke elite, koja je sad, naravno, svuda posakrivana, a koja je taj program i napravila. Videli ste da oni }utke gledaju ovaj rascep, sa velikom nelagodom to gledaju, i Ko{tunica, i Veqa Ili}, i svi ovi silni akademici koji bi ranije bili brzi da se odmah pojave u Politici na naslovnoj strani i svuda drugo. Oni su ostavili ovim svojim |acima, nedou~enim analiti~arima, da govore besmislice, i ~ekaju, jer nisu sigurni kako }e se to zavr{iti. Ako bi Nikoli} i uspeo da otcepi jedan ve}i deo te stranke na terenu, u organima ne}e mo}i. Ako bi on postao pragmati~niji sa stavom zatreba}u ja nekom za vlast, onda bi taj pragmatizam mogao stranku da dovede do izvesnog odbacivawa tog nasle|a. Izvesnog, molim vas, jer oni }e uvek govoriti o srpskim nacionalnim interesima, o Hrvatskoj, o delovima Hrvatske kao Srbiji i tako daqe. ûo sam jedan komentar da je Tadi} dete sre}e. Evo, kaè, ni sad nikom ni{ta, Tadi} ni kriv ni duàn, lak{e mu je, ima {iri politi~ki prostor i realno ga ima. Zna~i, oni gledaju s velikom nelagodom na ~iwenicu da su se zaista, naàlost, desile u jednom danu dve ~udne stvari: potpisivawe SSP-a, ali istovremeno i po~etak cepawa deponije Milo{evi}eve politike, koja je zaista delovala zastra{uju}e.
325
Po posledwim istraìvawima, radikali su imali 36 odsto, ja~i su nego kad su bili izbori. E, ovo }e ih u ovom trenutku svakako dovesti do formirawa bar dve stranke, koje }e onda davati mnogo ve}e {anse, hajde da kaèm, takozvanom demokratskom bloku, da recimo izabere svog partnera u toj ekstremnoj desnici. I mogao bi na kraju Toma Nikoli} da postane omiqeni desni~ar srpske politi~ke scene, {to on ve} polako i postaje. Svi ga àle, svi kaù da je on u stvari fini ~ovek koji je morao one stra{ne stvari da izgovara, siroti on, [e{eq ga je naterao. Brzina kojom se kod nas hemijski ~iste politi~ke biografije je nevi|ena. Imamo najboqe hemijske ~istionice za politi~ke biografije koje postoje u svetu. Kod nas qudi za pola sata ~oveka koga su zvali fa{istom po~nu da zovu demokratom, ja to nikad u svom ìvotu nisam video. Zamislite da napravim jednu besmislenu analogiju da je neki vode}i nacista, kad je video da se rat gubi, po~eo da vi~e tako je, gre{ka!, a da su Nemci na to rekli bravo, pa on je uvek bio demokrata, jadan, samo je morao s nacistima od 1933. ili ranije. U tome je strahota na{eg politi~kog ìvota, {to qudi sve zaborave, {to se odjednom u politi~are upisuju neka va{a o~ekivawa koja oni realno ne mogu da ispune. Zaista jeste zastra{uju}e {to }e u politi~kom ìvotu opstati osobe kao {to je ta ~uvena Radeta, to je ono {to }e sa [e{eqevom slikom i [e{eqevim beyom nastaviti da mar{ira po Srbiji. Ali Nikoli} }e otkinuti jedan deo, on bi mogao biti zna~ajan, i on }e, {to kaù, sticajem okolnosti, zbog ~iwenice da se na{ao na toj poziciji, morati da bude pragmati~niji. Ja bih vam rekao ovako onoliko koliko je Da~i} demokrata, toliko }e vam biti i Nikoli}, zna~i, mera vlasti }e biti mera demokratije. Tu nema, naravno, ni D od demokratije, ali ima mogu}nosti da se mewaju boje igraju}i mutne igre na toj poziciji ja sam demokratski {ovinista kao {to je Milo{evi} bio ~etni~ki levi~ar. Ja sam se uvek smejao kada je Nenad ânak davno, jo{ devedesetih godina, kad smo bili saradnici Dra{kovi} i ja, Dra{kovi}a uvek oslovaqavao sa pomoz bog, druè Vu~e. To je otprilike slika tih paradoksa. Tako da upisivati u biografiju Tome Nikoli}a u ovom trenutku demokratska o~ekivawa, vi{e je nego sme{no, ali }e wega pragmatizam naterati da pliva. On }e ponovo plivati ka esktremnoj desnici ako mu to zatreba da dobije glasove. On ima èqu da ostane u politi~kom ìvotu i osta}e, naravno i veliku èqu, ipak, da do|e na vlast. Zna~i, devet godina on prakti~no nije na vlasti. Bio je jako dobar na skoro svim izborima, ali nikada nije dobio izbore i o~igledno je, {to bi rekao jedan moj mladi prijateq s kojim sam se ju~e video, Iznogud. Re{io je, kaè, Iznogud da bude kalif umesto kalifa. Nepobitna je ~iwenica da Tomislav Nikoli} apsolutno nikada nije ni na koji na~in odstupio od politike Srpske radikalne stranke i ja bih ~ak rekao onog najtvr|eg jezgra te politike. On je to ~ak radio mnogo boqe nego bilo ko drugi. On nije reformator ni u naznakama, ovo je borba za vlast i nemojte da se igramo. Ja samo govorim koje su konsekvence borbe za vlast. On nije glasao za SSP, ceo sukob je bio oko toga, na kraju nije ni on glasao, naravno. To je ovo {to sam vam rekao, on mora sad da bude tvr|i kalif od
326
ranijeg kalifa da bi pokazao da je on u stvari pravovernik, je li, jer je o tome uvek re~. Ina~e, sad }ete gledati, bi}e zanimqivo prestrojavawe wihovih medija. To su pre svega, naravno, dva lista ~iji je vlasnik Rodi}, Kurir i Glas, a vrlo zanimqiva je i Pravda. Po nekima, najve}i uticaj na ure|ivawe Pravde ima Vu~i}. Ona se, izgleda, klati zato {to se Vu~i} o~igledno jo{ nije opredelio, a mora}e, naravno. Prema tome, jedna stvar je sigurna, a to je da }emo gledati jako mnogo prqav{tine. Vide}emo mo`da i slu{ati ne{to o Mi{kovi}u slede}ih nedeqa, pa }e narod prvi put otkriti da li Mi{kovi} ima neke veze s finansirawem Srpske radikalne stranke i da li, kad kupuju u wegovim samoposlugama, i oni ne{to malo doprinose razvoju Srpske radikalne stranke. Mene povremeno deo na{e javnosti, ne cela, na sre}u, podse}a na onu publiku na gladijatorskim igrama. Pri tom mislim da tu publika uvek pokazuje palac nadole, zna~i: ubij protivnika. Dakle, sad }e oni ~ekati da vide ko }e kome {ta re}i, kako }e u parlamentu da se vre|aju. Ne zaboravite, oni su osamnaest godina zajedno, oni se stvarno intimno znaju, znaju sve jedni o drugima, i toga }e biti koliko god ho}ete. A to }e ru{iti ugled radikala, jedan deo wihovog bira~kog tela }e se pasivizirati. Zna~i, tek u 2008. godini politika koja je poraèna 2000. godine po~ela je da se kruni. Daleko od toga da nestaje, jer vi i sad gledate kako se radikalski poslanici pona{aju, to bacawe fatvi, kletvi, gledate mr`wu. Recimo, evo samo jedan primer: profesor Pelevi}, kako on sebe voli da zove, opredelio se za Tomu Nikoli}a, i upravo je pre nekoliko dana odrào predavawe Rizi Haqimiju, objasnio mu da je on [iptar. Riza Haqimi iza|e i kaè mu: Ne moète vi odre|ivati {ta mene vre|a, to ja odre|ujem. Haqimi je izrekao i re~enicu na koju se niko od novinara i tih ~uvenih komentatora nije ni osvrnuo, rekao je: Ovo je jedini parlament u regionu gde mogu da se vre|aju Albanci u Skup{tini i da se ne nazivaju Albancima nego [iptarima. Eto vam primera koliko tu demokratije ima i koliko }e demokratska na~ela dovesti do opredeqivawa qudi. Zna~i, daleko od toga da je jedna strana demokratska, druga antidemokratska, ali ta potreba da pripisujete osobine je potreba da beìte od realnosti i da je ne vidite onakvom kakva jeste i to je jedna od najopasnijih tendencija qudi. To je isto kao potreba Borisa Tadi}a da obja{wava Papandreuu, predsedniku Socijalisti~ke internacionale i sada{wem premijeru Gr~ke, da je Socijalisti~ka partija Srbije jedna moderna stranka evropske levice. Slu{ajte, to je toliko cini~no i bezobrazno. Ja bih podsetio da se nacisti~ka partija Nema~ke zvala Deutsche nationalsozialistische Arbeiterpartei, radni~ka partija. Kona~no, i Musolini je bio socijalista. Zna~i, za potrebe trenutka sve je zgodno, ali dugoro~no smo svi gubitnici u Srbiji, jer se ipak stvari moraju nazvati pravim re~ima. Ali, imati na{u javnost, u kojoj su sve vrednosti potpuno pomerene, gde su najhrabriji qudi oni koji pquju nekoliko èna, to su Nata{a Kandi}, Sowa Biserko, Biqana Kova~evi} Vu~o. Ne znam da li imam pravo, da li imam dozvolu da pomenem Biqana Srbqanovi} je pri~ala da je, kad je do{la nedavno na aerodrom, osam taksi327
sta za redom odbilo da je vozi i pri tom je najstra{nije vre|alo. Ja vama sad ne{to da kaèm: to nema nikakve veze s politikom, svaki taksista ima potpuno pravo da misli o woj {ta god ho}e. U svim normalnim zemqama u kojima sam ja bio i uzimao taksi, pa negde i boravio vi{e meseci na nekoj stipendiji, na univerzitetu, taksisti je zabraweno da ne uzme putnika, on zbog toga gubi dozvolu. Kako vi to zami{qate? Da pro|e taksista i vidi vas i kaè pa, ja ne uzimam crnce, ili izvinite, ne uzimam invalide, ili trudne ène me iritiraju? Pa, gde to ima? Wegova je du`nost da vas vozi. Eto, to su stvari koje qudi trpe u ovoj zemqi i to qudi koji jesu demokrate. Ali kod nas je demokratija i prepisati u demokrate ~oveka koji je lajao u horu, koji je hu{kao na zlo~ine, koji je bio ratni dobrovoqac. I to je ono {to je tragi~no za Srbiju. Heroji taksisti vre|aju jednu ènu koja sedi sama sa dva kofera! On je verovatno, kad je do{ao ku}i, rekao ma, ja sam je izvre|ao... Pa, {to nije izvre|ao mog druga, imam jednog, ima dva sa dva i zna pet borila~kih ve{tina, pa da vidi{ batine na aerodromu! Ali ne, wemu je rekao gospodine, gde idete?. I zato je to opasno kada se za 24 ~asa ~ovek koji je u{ao u bitku za vlast da uzme Srpsku radikalnu stranku proglasi demokratom, kao da on to radi zato {to je u stvari ube|eni demokrata, da mu je jedini motiv bio da demokratizuje Srpsku radikalnu stranku. Znate {ta, stra{no je to, stra{no je i to ne sme da se radi, ne sme da se radi zato {to se na{a sveop{ta javna konfuzija samo jo{ pove}ava, magla u kojoj ìvimo samo je sve gu{}a. Otac rehabilitacije je Vojislav Ko{tunica, me|utim, imate jednu drugu rehabilitaciju koja je u demokratskom dru{tvu legitimna: svako moè da pokre}e inicijativu kakvu ho}e. Vi imate trenutno zahtev da se sudski rehabilituje, Milan Nedi}. Imate jedan mali paradoks da Milan Nedi} nikad nije ni osu|en na sudu, prema tome, ne vidim kako sud moè da rehabilituje tako nekoga. Milan Nedi} je bio predsednik kvislin{ke vlade, ulaè se ogroman napor da se pokaè da je on patriota. Vi imate tu rehabilitaciju na svakom koraku, to je sada vaè}i obrazac i model. Vi sada rehabilitujete bilo koga. Ko{tunica je to prvi uradio. Kona~no, on je napisao jedan tekst u kome se upravo kaè da Milana Nedi}a treba staviti u istorijski kontekst, drugim re~ima, treba da ga razumemo. Dobro je sara|ivati s Nemcima, spasavati srpski narod, a ovi mu~enici koje streqaju i koje ubijaju i koji vode rat protiv okupatora, to su bitange komunisti~ke. Ja ne znam {ta na{ predsednik misli, kakav bi problem bio ~ovek koji kaè da je wegova stranka ~lan Socijalisti~ke internacionale, pa neka mi kaè onda da li je Milan Nedi} heroj! Za{to je on na{ predsednik, on se nikada ni o ~emu ne oglasi. Kod nas se stalno govori o ustanku za vreme socijalizma, Danu ustanka u Srbiji kad je @ikica Jovanovi} [panac u Beloj Crkvi pucao; kaè pucao Srbin na Srbina. Pa, zna li on. To jeste, naàlost, bio jedan gra|anski rat, i ako me pitate je li dobar gra|anski rat pa, nije. Ali, znate {ta, i u Hrvatskoj su se hrvatski partizani borili protiv hrvatskih usta{a. Kona~no, jo{ jedno pitawe: ko je ubio Kostu Pe}anca, ko je bio taj deo ~etni~kog pokreta koji je otvoreno kolaborirao sa Nemcima i sedeo u Beogradu, hajde da ~uje328
mo, da li neko zna. A svakako neko od slu{aoca zna istoriju zna da je to bio Draà. Zna~i, sve to je sad u konfuziji i siguran sam da tvorci na{ih nacionalnih programa koji su se sad mudro povukli u svoje kabinete, sede u svojim ko`nim foteqama, u svojim udobnim stanovima, sa dosta muke sve ovo gledaju. Sve {to su tako bri`qivo radili krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih sad }e da pokaè svoju utrobu. Vi uhapsite Karayi}a, ali onda pozdravqate s tri prsta svoj olimpijski tim, vi uhapsite Karayi}a, a niko ne}e da kaè ko je to uradio, i onda stavite laptop... Pa, smeje se cela Srbija! Neko je rekao, ~ak u nekom nacionalisti~kom listu: po{to ga niko nije uhapsio, onda niko nema ni laptop, onda ga brè-boqe stavite u neki napu{teni policijski punkt, pa zovete telefonom kri{om... A se}ate se konferencije za {tampu kad je uhap{en Milo{evi}? Premijer kaè: Jeste, mi smo to uradili, mi smo ga uhapsili. Zamislite da je neko rekao ne znamo ko ga je uhapsio! I to je tako, ta politika najve}e stranke kod nas, koja zaista sad ima veliki deo vlasti. Dvoje mojih kolega, Buda Ne{i} i Vawa Rupnik-Ra~i}, skupili su svojevremeno rezultate testova, odgovore dece na jednom testu inteligencije, i izdali ~uvenu kwigu pod naslovom Olovka pi{e srcem. Na pitawe iz jednog testa za{to je olovka boqa od penkala, jedan de~ko je napisao zato {to pi{e srcem. U drugoj wihovoj kwizi, koju qudi mawe znaju, Pozdravi nekog, jedan de~ko iz doma koji nema nikoga rekao je ne{to {to je mo`da najstra{nije {to sam ja u ìvotu ~uo kad su ga pitali koga èli da pozdravi, on je rekao pozdravi nekog, jer nemam nikog. E, meni tako izgleda politika demokrata: pozdravi nekog, ne{to }emo nekome re}i. Ne moè to tako, i ne moète, kad branite SSP, sve vreme da pri~ate o Kosovu. Pa, nije ta~no, idete u Evropu, Kosovo je oti{lo. I ja to onda gledam, sedim, {ta da kaèm na sve to. Vi }ete sad re}i pa, {to sad govori{ o Demokratskoj stranci, ona sad ima najve}u vlast, ona ima vlast na svim nivoima. Ona je delimi~no deli, ali ona je zaista nosilac vlasti u potpunosti. Weni su predsednik dràve, Vlada Srbije, pokrajinska vlada, grad Beograd i najve}i broj op{tina u Srbiji. E pa, sa vla{}u ide i odgovornost i onda iskoristi tu odgovornost da ovo o ~emu govorimo, a to je magla, na neki na~in po~ne bar da se bistri. Neka kaè neko od onih na vrhu ove stranke: u Drugom svetskom ratu bilo je u Srbiji kolaboracionista i oni ne mogu biti heroji, ne moè Nedi} biti heroj, ne moè. Znate, Jirì Lec, sad ga vi{e niko ne citira, jednom je rekao: Kompromis je kad se obe strane kompromituju. Ja ne mogu tako, morate da me ubedite da je ba{ neka odre|ena vrsta kompromisa bila apsolutno neophodna i da nikako nije moglo bez we. Ima i takvih situacija u ìvotu, ali vrlo ~esto se najodvratniji kompromisi maskiraju i onda se kaè pa, moralo je. Nije moralo! Jer tako dobijamo situacije koje su potpuno neobja{wive. Na primer, mene }e te{ko neko da ubedi da je odluka, koliko znam, Ministarstva spoqnih poslova da svi Ko{tuni~ini ambasadori ostanu na svojim mestima. Da li neko ho}e da mi kaè da Sandra Ra{kovi}-Ivi} ima diplomatsko iskustvo da bi sedela kao ambasador u jednoj vrlo va`noj zemqi za Srbiju, Italiji? Ko donosi te odluke i za{to? Ili da li je mogu}e
329
da Vuk Jeremi} nema nikakvog drugog posla nego da putuje po svetu i pri~a o Kosovu? Ja li~no mislim da taj mladi} u svom vokabularu ima samo re~ Kosovo, ja ne znam vi{e {ta je u wegovom vokabularu. Od Islamske konferencije on samo putuje, on juri, on obja{wava, on samo ponavqa Kosovo, Kosovo, Kosovo... Je l ima jo{ ne{to u na{oj spoqnoj politici? Je l ima jo{ neki prioritet, je l mi jo{ ne{to èlimo? Ne. Vi imate upravni odbor RTS-a, pogledajte ga pa`qivo, od kojih qudi je on sastavqen. Ko je, uzgred, izabrao Tijani}a? Hajde da pogledamo te qude, neke od tih qudi, zaista ne govorim o svim qudima. Poznati su kao pravoslavni fundamentalisti. Imamo jednoga koji je zastra{uju}a li~nost u moralnom i svakom drugom pogledu. Pogledajte {ta pi{e u zakonu, pa vidite da li te najuglednije li~nosti, naro~ito iz oblasti javnog ìvota, zadovoqavaju zakone. Zna~i, Demokratska stranka, ona je nosilac vlasti. Izvinite, hteli ste vlast, imate celokupnu vlast, a sad imate i celokupnu odgovornost i vi morate da se za to borite i da kaète: ovo su vrednosti, ovo nisu vrednosti. Ali, umesto mi podràvamo antifa{isti~ku borbu dobijamo mi podràvamo svaku borbu. Koju borbu? Da li je, na primer, predsednik vlade, za koga ve}ina qudi ne zna ni da je predsednik vlade uop{te, da li je on rekao Da~i}u, koji mu je nadre|eni on je premijer, a ovaj je potpredsednik ~ekajte, gospodine Da~i}u, na {ta li~i ovo s paso{ima, jeste li vi svesni toga da u jednoj zemqi u centru Evrope qudi ne mogu da dobiju paso{. Sad su po~eli da obja{wavaju to o ~ipovima. Ma, ne interesuje me uop{te! Imate ministra prosvete, a {ta je program rada Ministarstva prosvete? [ta taj ministar ho}e? Ho}e pred{kolsko obrazovawe, ho}e osnovno i sredwo{kolsko, ho}e visoko, ho}e mreù privatnih fakulteta uzgred, on predaje na jednom. [ta je Bolowa, gde je stala Bolowa? Ni{ta. Imamo obe}awa tipa vize }e nam ukinuti, dobi}emo status kandidata... To sve zavisi od drugih, {ta zavisi od tebe? Jeste li mo`da videli da je svako ministarstvo iza{lo u javnost i reklo: mi }emo do kraja godine raditi to, to, to, usvoji}emo to, to, to? [ta? Ni{ta. Oni nas vode u Evropu... Da vam kaèm ne{to, video sam pre neki dan na ulici auto, to je vaqda najskupqi auto koji moè{ da kupi{ u Evropi od ovih normalnih, to je kabriolet bentli. Verujte mi, Ceco, ja bih stra{no voleo da imam taj auto, ali pojma nemam kako da do|em do wega i ne{to mi govori da nikad ne}u imati taj auto, a ~ak i kad bih imao te pare, sigurno ne bih kupio taj auto, ali nije bitno. Recimo da volim taj auto i ho}u da do|em do wega. Lepe su èqe da bude{ ~lan Evrope, pa hajde da mi bar odgovore na pitawe kad }emo da imamo paso{, to je jedno banalno, trivijalno pitawe. I naravno, onda slede strate{ke odluke, kao {to je ovo davawe Rusima ve}inskog vlasni{tva nad na{im energetskim sistemom. To je jedna katastrofalna strate{ka odluka, neobja{wiva strate{ka odluka. Uzgred, ~ovek koji se najvi{e za to zalagao na sednici parlamenta ima ogromne poslove u Rusiji. Zna~i, to je jedna strate{ka odluka koja je donesena cik-cak putem, ja to zovem politika cik-cak, levo-desno, cik-cak. Evo, ulazimo u Evropu, ali i s Rusima mi bogami poslujemo. Onda, Islamska kon330
ferencija, zna~i, to je ono mir, mir, niko nije kriv, svi su u stvari na srpskoj politi~koj sceni demokrate. Evo, sad mo`da to nije pravi primer, ali Toma je u stvari demokrata. Ne znam, nisam siguran da je to brz put u Evropu. Ja verujem u namere ove vlade da ide u Evropu, ja ne dovodim to u sumwu, odmah da vam kaèm, uop{te to nije sporno. Predajem 35 godina, video sam mnogo studenata koji imaju nameru da budu odli~ni studenti, da u~e, ali nisu nikad seli i u~ili ili nau~ili, a stvarno su imali nameru. Ne{to mora{ i da radi{, a ja u ovom trenutku to ne vidim. Uspe{no smo ratifikovali SSP i onda smo stali i sada me interesuje da li }e ova vlada da nam kaè ta~no {ta je program rada ministarstava za slede}u godinu. Za{to se to ne objavi? Jer vi kod nas ne moète ni da pozovete ~oveka na odgovornost, zato {to on nikad nije ni{ta ni obe}ao. [ta }e MUP da uradi ne znamo, ~ime }e se Da~i} baviti ne znamo, {ta je prioritet rada MUP-a ne znamo. Da~i} je, izgleda, dovoqno sre}an {to je seo u tu fotequ, pa moè da kontroli{e aferu kofer. Zna~i, imate pro{log ministra koji je krivi~no odgovarao za provalu trafike, imate ovog ministra koji je direktno ume{an u uàsnu finansijsku aferu. Ta pozicija apsolutnog primitivizma }e na kraju ugu{iti Srbiju. E, ja se tu ne snalazim. Svetlana Luki}: Dosta na{ih sagovornika je govorilo da je najva`nije da smo sa ovom vladom izbegli katastrofu, ali da se ni u najboqem realnom scenariju ne treba nadati da }emo za svog ìvota do~ekati da Srbija bude pristojno mesto za ìvot. Neko pomiwe budu}e generacije kojima smo du`ni da ostavimo zemqu u boqem stawu, da ne beè od we kao od kuge. Sve mi se vi{e ~ini da ovo sa budu}im generacijama nema ba{ mnogo smisla; ima smisla koliko i oni pozdravi poslati vanzemaqcima u svemir, poruka sa Valdhajmovim glasom, pti~icama i poto~i}ima. Neko je izra~unao da, ako je neka civilizacija udaqena od nas samo sto svetlosnih godina, poruci treba sto godina da stigne do we. Dok oni tamo popri~aju, dogovore {ta }e da nam odgovore, pro|e jo{ malo, pa onda jo{ sto godina putovawa nazad do nas. Zna~i, odgovor moè da nam stigne najranije za dvesto godina. E, tada }e tu biti neki drugi qudi, koje ni ta pitawa ni ti odgovori ne}e zanimati, a ne}e znati ni ko je Valdhajm, ni {ta su pti~ice, {ta je cve}e i drve}e. Kakve mi poruke ostavqamo generacijama koje }e naseqavati ove na{e nastambe za pedesetak ili sto godina, ko zna o ~emu }e oni misliti i {ta }e im biti va`no. Mi ovo radimo za sebe, {to bi rekao @arko Kora}, da spasemo du{u svoju. Za{to da ne budem dobar i po{ten, kaè Konrad, ionako sam smrtan. Svi smo ovde suo~eni prakti~no svakoga dana sa ~iwenicom da, ako ho}emo da budemo iole pristojni qudi, moramo da izigravamo heroje. Stvar se nekad moè izbe}i, a, bogami, ~esto i ne. Sve se to mora ~initi da bi ovo jednom prestalo da bude mesto neprekidne borbe sa entropijom. Vojislav Pejovi} je imao sre}u da ne mora ovde da ìvi stalno. On je pisac ro|en u Podgorici, studirao je u Beogradu, doktorirao u Nema~koj, dobio sina u Wu Orleansu, a u îkagu je napisao prvi roman, koji se zove @ivot i smrt Milana junaka, koji ovih dana izlazi i u Beogradu. Slu{ate Vojislava Pejovi}a.
331
Vojislav Pejovi}: Budu}i da sam profesionalni nau~nik, pro{ao sam ~itav taj uobi~ajeni razvojni put od zavr{etka studija prirodnih nauka do doktorata, pa onda radio u laboratoriji i tamo postao ekspert za analize proteina i shvatio da ne mogu to da radim ~itav ìvot, jer to traì ~itavu osobu. Kad smo 2005. dobili sina u Wu Orleansu, ja sam shvatio da ne mogu da radim vi{e posao koji radim. Kad je dete napunilo tri meseca, pirnuo je uragan Katrina i poterao nas iz Wu Orleansa i onda smo se mi, tokom evakuacije, tako reorganizovali da sam ja promenio svoju profesiju, sad se vi{e ne bavim naukom kao nau~nik u laboratoriji, nego pi{em nau~ne radove za potrebe farmaceutske industrije. I mogao sam sebi da organizujem ìvot tako da napi{em kwigu koja se u meni kuva preko deset godina, a na kojoj sam radio dve i po godine. Trudio sam se da tome zaista pristupim na na~in na koji se pristupa nekom nau~nom eksperimentu, da unapred odredim sve mogu}e odredive parametre, zna~i, u kom licu }u da pi{em itd, a to nije moj prirodni stil pisawa, pa sam, morao da ve`bam 3-4 meseca da bih postigao efekat koji traìm. Onda sam naravno, napisao izmi{qene biografije svakog lika u kwizi, jer sam pro~itao u jednom vrlo dobrom uybeniku da je to jako koristan trik. Zapravo, sve je to jako sli~no pripremi jednog dobrog nau~nog eksperimenta. Ja jesam usput postao vrlo optere}en èqom da sve uradim na {to je mogu}e ekonomi~niji na~in, tako da malo {ta moè da me iznervira kao re~enica u kojoj su dve suvi{ne re~i. Zavr{io sam sredwu {kolu 1990, Milo{evi} je, zna~i, ve} bio ~vrsto na vlasti, ve} je postavio svoje pion~i}e gde je mogao. Za mene je to bilo onako neodredivo uzbudqivo sad kao, uh, ne{to se de{ava, neko se tu bori za neka prava... I odem ja u vojsku i tu prvi put zaista shvatim, po{to sam odgojen u jugoslovenskom duhu, shvatim da postoje Srbi i Hrvati. U stvari, kad je sve to po~elo da se zakuvava, kao ne{to se mewa, Tito je umro i dolazi taj Sloba koji, eto, ho}e ne{to da napravi, i svi kaù da se on bori za pravednu stvar, jer ne vadi Jugoslaviju iz usta. I ja pomislim: aha, dobro, zna~i on mora da je neki o kej tip. Tada je, naravno, u vojsci jo{ bila jugoslovenska ideologija, Pokret za Jugoslaviju, ta vojna partija. Se}am se ~asova iz moralnog predmeta koji se vi{e nije zvao marksizam, gde smo dobijali jedan miks armijskog jugoslovenstva i srpskog nacionalizma, jer se nikad nije pri~alo o srpskoj politici, uvek samo o hrvatskoj, {ta Hrvati rade i tako daqe. Zna~i, nikad nismo dobijali punu sliku i ta~no se se}am da ja tada nisam shvatao da televizija moè da laè. Taj koncept nije bio jasan, nisam shvatao da moè da se pojavi ne{to na TV i da to bude apsolutna la`, odnosno takva fabrikacija stvarnosti da se istina ne vidi. Tek nekoliko meseci kasnije, kad sam video snimke prera|enog Vukovara, tek tada mi je bilo jasno da ja ne{to ozbiqno moram da poradim na sebi, da bih shvatio. Nijedna pri~a nije nikako mogla da opravda to {to sam ja tada u deset sekundi video na TV, nikakva ideologija, ni{ta. Onda je krenulo da me kopka pitawe ja sam tada imao osamnaest godina, {ta bi bilo da sam imao dvadeset ~etiri? Koliko bih ja bio odgovoran za to {to odbijam da vidim svet oko sebe onakvim kakav jeste? I to je stvarno bila klica moje kwige.
332
U kwizi imam junaka koji ima dvadeset ~etiri godine, koji se zove Milan Junak, momak iz Crne Gore koji studira u Beogradu. Oko wega se ru{i svet, ali on nije vi{e beba, on ima dvadeset ~etiri godine i postavqa se pitawe da li je on odgovoran, da li je on kriv za stvari koje mu se de{avaju jer ne vadi glavu iz peska zato {to je u tom pesku toplo. Mislim da prosto samim ro|ewem i na~inom kako je svet danas ure|en, a ne mora ~ak biti govora o prestrogo moralnom pogledu na svet, mislim da jesmo svi odgovorni za ono {to se oko nas de{ava, ~ak i ako nam je stav da se nas to ni{ta ne ti~e. Zna~i, ja sam bio takav, a da ne kaèm koliko qudi znam koji su bili u sli~nom mentalnom stawu kad se, na primer, Milo{evi} pojavio 1986-87. i generacija mojih roditeqa po~ela da se odu{evqava tim naizgled ne previ{e birokratizovanim likom koji }e tu sad da re{i neke probleme. Naravno, napravi se emotivna investicija, i sad treba objasniti sebi da si se odu{evqavao ne~im {to je jedan krvavi bofl. Sve to me je jako optere}ivalo i onda sam odlu~io da, ~im se prva prilika ukaè, probam ne{to da napi{em na tu temu. Eto, tako je kwiga po~ela. Iz zemqe, koja je tad bila krwa Jugoslavija, oti{ao sam u jesen 1997, odradiv{i sve one proteste 1996. i 1997. Oti{ao sam u Nema~ku na doktorat. Ta 1997. je uàs, ne samo zato {to sam bio u delu Nema~ke koji sunce prakti~no ne gleda, gde se oblaci navla~e i leti po tri meseca, senka ne pada na tlo. Kako se prikqu~im na vesti, ~ujem: radikali u Vladi, JUL radi {ta ho}e, ubijaju jedni druge, ni{ta nije sigurno. Onda bombardovawe, onda pola Beograda se seli u Crnu Goru da bi preìvelo. Dobijam imejl od Petra Lukovi}a, koji kaè: Ovo je kolektivna ludnica, nemoj da ti je palo na pamet da se ovde vrati{. Tako, to mi je sve u stvari kao da gledam kroz neki pleksiglas koji je, onako, dobro siv, ima tu paletu tamnosivoga, mrko-~a|avu, i ja gledam kao da sam sad to stavio pred o~i i poku{avam da se setim {ta je bilo kroz tu vizuru. Moja supruga i ja smo 2002. odlu~ili da odemo iz Nema~ke u Wu Orleans. Po~eo sam odmah da se ose}am mnogo boqe, ono sunce i one boje, sve je malo poja~ano. I onda sam, naravno, i daqe ostao u kontaktu sa ovda{wim zbivawima, ali mislio sam da }e to da bude sve OK, dok 13. marta nije ubijen \in|i}. Tu sam tek zapravo shvatio da kolumnisti, za koje sam mislio da ne mogu da se otka~e od pro{losti, zapravo ne preteruju. Napravio sam veliku tabelu u kojoj su u jednom redu bili doga|aji u biv{oj Jugoslaviji u kabinetima, u drugom doga|aji na frontovima, u tre}em doga|aji u svetu, a u ~etvrtom radwa moje kwige. Prvo sam napravio taj veliki dokument, i kad sam ga jednom od{tampao, video sam, iako je to prosta tabela, da zapravo grafi~ki predstavqa jedan portret galopiraju}eg o~aja, zato {to rubrika u kojoj sam odredio da budu meseci u godini, postaje sve duà. Kad god bi se desilo neko krvoproli}e, ja sam to ozna~avao crvenom bojom, i rubrike su sve crvenije. Ima jako puno izvora koji opisuju taj period, blago za svakog istraìva~a, recimo veb-sajt Ha{kog tribunala. Ako sam imao dilemu {ta se kad desilo, ako nije bilo jasno iz kwiga, samo odem na taj sajt, otvorim neki od procesa i odem na pretraìva~, i pojavi}e se pre ili kasnije.
333
Razmi{qao sam mnogo o tome kad su po~eli da otkopavaju masovne grobnice oko Beograda, jer, budu}i da sam ìveo nekoliko godina u Nema~koj, naravno nisam mogao a da ne po~nem da kopam po toj wihovoj kolektivnoj traumi. Pri~ao sam i sa svojim prijateqima ~ije su dede bili vojnici Vermahta, pa su i{li na primer u Rusiju, pa sam pitao jednog prijateqa pa dobro, kad se deda vratio iz Rusije, jesi li ga pitao deda, {ta si ti radio tamo? Kaè, mi o tome nikad nismo pri~ali, ali tamo je to malo druga~ije ura|eno. Ameri~ki vojnici su tovarili nema~ke civile u kamione, pa ih razvozili po konc-logorima da vide {ta se radilo. Ovde toga nije bilo, ovde su otkopavali jame po Hercegovini ne da bi podstakli mirewe i katarzu, nego da bi pomamili qude evo, ovde su zakopani va{i, evo, ovo su kosti, a vi izvolite, mrzite sad decu onih koji su vam pobili o~eve. Sumwam u postojawe dobre voqe u sada{woj konstelaciji politi~kih odnosa u Srbiji i Crnoj Gori, gde je, na kraju krajeva, ogroman problem zata{kavawa. Navodno je sve OK sad, tu su investicije, stiè krupni kapital, turizam, grade se hoteli i sve izgleda umivenije i lep{e, dràvne slu`be boqe rade. Me|utim, istovremeno se vode procesi za ratne zlo~ine u Crnoj Gori koje dràva opstruira na svakom koraku. Kaèm, sumwam da postoji politi~ka voqa ovde u Crnoj Gori da se, na primer, organizuje {kolska ekskurzija i hajmo u Srebrenicu da vidimo to poqe sa hiqadu grobova i da gledamo film o tome kako majke, sestre, }erke, ène, prekopavaju po kostima, da pogledamo stenogram sa su|ewa, da vidimo kako je to organizovano, jer sve to nije tajna. To nije tajna, ali posledwi voz za neku, mo`da ne katarzu, ali recimo pedago{ku traumu, verovatno }e napustiti ove predele za koju godinu. Ove godine to jo{ ima smisla, idu}e godine }e ve} biti mawe, godinu nakon toga jo{ mawe, i za par godina jedini qudi kojima }e to jo{ uvek biti va`no bi}e porodice `rtava. Ja sam pio taj kapu}ino s ove strane Drine. Sna`na motivacija jeste poku{aj da se na neki na~in iskupim time {to }u se truditi da sve to pribliìm qudima koji su dovoqno svesni, a ipak su odlu~ili da potiskuju. Poku{aj da to ipak prizovu svesti, da to mo`da zvekne u wima, u idealnom slu~aju da se raspla~u na kraju. Ja se zaista sm jo{ ose}am delimi~no krivim za sve to. Nisam legao ni pod jedan tenk, koji bi me verovatno pregazio, nisam imao hrabrosti za to, nisam nijednom oti{ao u Bosnu sa paketom hrane, imao sam svoje probleme, studirao sam, imao sam ovo, imao sam ono. To {to se najve}i broj qudi pona{ao kao ja, za mene ne predstavqa neko opravdawe sada, niti olak{avaju}u okolnost, jer sam fizi~ki i finansijski bio verovatno sposoban da ne{to u~inim, ali nisam. I sad, ja sam mogao da kaèm: svaka ~ast onima koji jesu, ali ja to nisam uradio i to me grizlo godinama. [anse da Barak Obama postane slede}i predsednik Sjediwenih drà va su realne, ali nisu ogromne. On mnogo boqe stoji kod kladioni~ara nego kod ispitiva~a javnog mwewa, {to je daleko boqa situacija nego da je obrnuto. Karte jesu uglavnom podeqene, sad su bile konvencije demokrata i republikanaca, mislim da }e Obama pobediti tesno. Me|utim, Amerika je jedno vrlo komplikovano dru{tvo, koje ima izuzetno veliki procenat qu334
di koji nisu mrdnuli daqe od svog malog mesta osim na lokalni rodeo ili tako ne{to, i gde je uticaj crkve veoma jak i gde je uticaj ~itave mreè tih desno orijentisanih, radikalskih radio-emisija izuzetno ra{iren. Ja se nadam da }e se stvari prelomiti tako da svi koji nameravaju da glasaju za Obamu zaista iza|u na izbore, a da ovi drugi ne}e iza}i u dovoqnom broju, jer mislim da je Amerika podeqena. Ogroman broj qudi, naro~ito malo starije generacije, verovatno jo{ ne moè da prihvati mogu}nost da im predsednik bude neko ko nije beli mu{karac. Kad bi se Obama zvao, na primer, Yon Braun i bio belac iz Ohaja, ja mislim da bi imao 20 odsto prednosti u odnosu na Mekejna. Na konvenciji republikanaca Yory Bu{ je pomenut jedanput. On je toliko nepopularan da na kongresu sopstvene partije nije govorio, pustili su mu osmominutni govor sa travwaka ispred Bele ku}e, ime Bu{a je spomenuto ~etiri puta, tri od ta ~etiri puta odnosila su se na wegovu ènu. Na konvenciji demokrata ime Yorya Bu{a je pomenuto 148 puta, ba{ sam jutros ~itao, tako da bi bilo ko sem Baraka Obame i Hilari Klinton, na koju ameri~ka desnica ima poseban pik, bio ubedqivi pobednik na ovim izborima. Ali, Amerika ne bira samo predsednika, nego se bori sa svojom osnovnom traumom, a to je, koliko ja uspevam da shvatim ameri~ko dru{tvo, rasizam, koji je bio biznismodel 150 godina i gde su generacije vaspitavane na tome da je u redu da se qudi koji nisu beli tretiraju kao ìvotiwe. Ozbiqno se zastupa teza da izvesno krilo Republikanske partije namerno lo{e vlada, e da bi zemqu potpuno predalo u ruke krupnom kapitalu. Zna~i da poku{avaju namerno, svesno da demontiraju dràvni aparat. Imam tako|e jednu svoju listu primedbi na Baraka Obamu. On ima dosta podilaze}i odnos prema religiji. Ba{ me interesuje zapravo {ta bi bilo ukoliko bi neki kandidat za bilo {ta u Americi rekao ja nastupam kao ateista, to me jako zanima. I voleo bih da se to desi, ali o~igledno ne moè sve da se desi odjedanput. U Berlinu je Obama govorio pred preko 200.000 qudi, ~ekali su po sat i po samo da pro|u bezbednosnu kontrolu. I to je, naravno, u Americi iskori{}eno protiv wega. Svetlana Vukovi}: U Evropi bi dobio izbore svakog dana. Vojislav Pejovi}: Nema za{to da ih ne dobije, na kraju krajeva, on toliko dobro izgleda, on je neko ko se sa lako}om stavqa u lidersku poziciju. Znam qude koji rade sa mnom, koji su bili sa wim na nekim ve~erama i kaù ima{ potrebu da ustane{ i skandira{ wegovo ime. On ima harizmu; da je to ~isto neka ambalaà kao kod Vuka Dra{kovi}a to bi bio problem, ali wegova politika zaista ima supstancu iza koje on moè da stoji. I kalio se politi~ki u îkagu, {to je verovatno {kola kakvih malo ima na svetu, i morao je da pro|e ~itav taj razvojni put politi~ara. Morao je politi~ki da sahrawuje qude koji su ga dizali, {to je ina~e uspe{no pre}utao u obe svoje kwige, o tome je nedavno iza{ao veliki ~lanak u Wujorkeru. Tek sam tada postao potpuno siguran da bi bio odli~an predsednik, zato {to te kvalitete uspe{ni politi~ar mora da poseduje. Naravno, dok god nema fizi~kih likvidacija i name{tawa sudskih procesa, sve je legitimno. Zato ih i pla}amo da rade to {to rade, a ne da mi moramo da se bavimo onim {to oni
335
ionako vole da rade. Trenutno omiqeni detaq vezan za Baraka Obamu ti~e se izdawa wegove kwige Smelost nade u Srbiji. Goran Per~evi} of SPS izgleda da je na ~elu izdava~ke ku}e koja je to izdala. Svetlana Luki}: Ne izgleda, nego jeste, bio je na konferenciji za {tampu, jeste. Vojislav Pejovi}: Kad sam to saznao, shvatio sam kuda ide ovaj svet. Svetlana Luki}: Bila je ovo Jadranka Stojakovi} sa pesmom [to te nema na stihove mostarskog pesnika Alekse [anti}a. Jadranka je devedesete godine provela u Japanu, a koliko znam, ve~eras peva u beogradskom Studentskom kulturnom centru. Pred kraj Pe{~anika slu{ate jo{ kolumnistu lista Vreme i sajta pescanik.net Teofila Pan~i}a. Teofil Pan~i}: Mi sad treba da dokonamo da li se to Srpska radikalna stranka mnoì ili se deli. Ako se mnoì nije dobro, a ako se deli onda je dobro. îni mi se da je ovo zapravo neki logi~an rasplet jedne situacije u kojoj ima{ jednu stranku koja je veoma jaka, ali potpuno nesposobna da zapravo postane sistemska stranka i deo nekakve vlasti. [e{equ to nije smetalo, da se razumemo, pogotovo, naravno, kad je oti{ao u Hag, jer wemu jednostavno odgovara ovakvo stawe. Wemu je ovo super, on je tamo mesija, mu~enik, a ovi wegovi ovde jedino {to mogu i smeju da rade, a bogami i jedino {to ume da radi ogromna ve}ina wih, to je da ponavqaju ono {to im on kaè. I svi hepi. Me|utim, tu se pojavio faktor Tome Nikoli}a, u tom smislu da je on jednostavno osetio da su wegove mogu}nosti zapravo ve}e od onoga {to on dobija, a onda je seo i podvukao crtu ~ekaj, {ta meni ovde smeta, {ta mi smeta, {ta me okiva sve vreme? Aha, [e{eq, dobro. On je osetio mogu}nost da se pribliì politi~kom mejnstrimu i to je postala neminovnost najkasnije posle ovogodi{wih predsedni~kih i parlamentarnih izbora. On je imao mogu}nost ili da zajedno sa [e{eqem i celom tom ekipom posle izbora postepeno otkliza na marginu, ili da ne{to preduzme da poku{a da se ubaci u neku desnu varijantu nekog mejnstrima. Mi zati~emo, zna~i, Tomu u ovom trenutku u tom stawu, kada on shvata da, ili sa Srpskom radikalnom strankom ili bez we, u nekoj novoj konstelaciji on dobija priliku da zapravo postane prvi ~ovek svega onoga {to je desno u savremenoj politici Srbije. Alternativa mu je to da ostane nekakav pajac jednog pajaca kao {to je [e{eq, tako da je u toj konstelaciji sasvim jasno za{to se on odlu~io za ovo. E sad, s druge strane moèmo da zamislimo situaciju da se [e{eq zaista vrati u Srbiju odlaskom pre svega Nikoli}a, mo`da i Vu~i}a, on ostaje tu kao nekakva figura koja nu`no gubi uverqivost. Po~iwe previ{e da podse}a qude na sve ono {to je u wihovim ìvotima bilo lo{e, ~ak uprkos tome {to su mnogi od tih qudi podràvali sve to, {to su u~estvovali u svemu tome, {to su glasali za sve to, {to su godinama mislili da je to super, {to mo`da i sad misle da je to super, ali sad oni misle super je, ali je propalo. Sad postoji jedno ali kojeg pre nije bilo i zato se osipa broj qudi koji su u stawu za to da glasaju. To je kao da zami{qa{ da si bio na nekoj sjajnoj pijanci, ali pijanka je bila sino}, a sad je ono sutradan u podne i boli te glava. Ja u toj nekoj konstelaciji mogu da zamislim ne da zapravo nestane ono {to je baza tog radi336
kalizma, ne}e to nestati, ali da se svede na jednu razumnu meru s kojom se moè ìveti. E sad, da li je cena toga da mi od sutra treba da tretiramo Tomu Nikoli}a kao uvaènog gospodina, respektabilnog desni~arskog politi~ara? Pa, ja to ne znam, meni je gadno i da pomislim na to, ali pre 2-3 godine nam je bilo nezamislivo i da }emo imati ovo sa Da~i}em. Ne pre dve godine, pre pola godine nam je to bilo nezamislivo, a onda se ne{to dogodilo, pa nam je postalo zamislivo. Opet kaèm, dogodio se Ko{tunica. Dakle, Ko{tunica je svojom politikom omogu}io to da mnogima od nas Da~i} po~ne da izgleda kao mawe zlo. To je apsolutno Ko{tuni~ina zasluga, da on nije oti{ao u apsolutno politi~ko ludilo to se ne bi dogodilo, niti bi bilo potrebe za tim, niti bi ikada bilo potrebe za Da~i}em kao delom takozvane demokratske proevropske vlade u Srbiji. E pa, sli~no je i ovo, svako bira sebi svoj put. Dakle, Ko{tunica je izabrao tako, Nikoli} je izabrao ovako, a mi moèmo samo da zamislimo {ta }e da se dogodi tokom te 2-3 godine. Ali ako se dogodi, a to nije iskqu~eno, da Nikoli} bude jednom, pa drugi put, pa tre}i put u nekim situacijama, je l te, da kaèm koristan, ko zna {ta }emo mi o tome po~eti da mislimo. Ne bih ni da pretpostavqam, mo`da ne bi bilo dobro da ~ujemo sami sebe za dve godine. Fakat je da smo svi negde uceweni. Dokazano je da Srbija realno ne moè imati boqu vlast od ovakve, i mi smo time uceweni, jer s jedne strane kao razumni qudi znamo da je to tako, s druge strane kao qudi osetqivog stomaka znamo da ima mnogo odvratnih elemenata u toj ka{i. Zna~i, s jedne strane, ako samo gleda{ na to i samo urla{ o tome jao, vidi ovog ludaka, vidi onog ludaka onda ti zapravo neosetno i sam prerasta{ u ludaka. Mislim, postaje{ dosadan qudima, koji bi da ti kaù hajde, nemoj vi{e da smara{, jebote, daj pogledaj malo {iru sliku. S druge strane, opet ne moè{ ni da se prepusti{ tome, jer onda ostaje{ bez onog najosetqivijeg instrumenta koji je za tebe jedan od onih od regulativnih faktora u javnosti, zna~i, prosto si neko ko treba da bude ono, {to kaù, watchdog, ko treba da pazi na takve ludake. I tu je sad te{ko na}i neku pravu meru. Mislim, to o~igledno svako od nas sad individualno radi, mi smo sad svi kao da smo se upravo iznova rodili, mi poku{avamo da se svako na svoj na~in saberemo i vidimo {ta je to {to mi sad imamo. Ako ti ima{ situaciju da su svi u vlasti osim onih koji su ba{ posledwi koje bi hteo da vidi{ ponovo na vlasti kao {to su radikali, DSS i tako daqe ti si onda odse~en od neke realne alternative i ti ne moè{ da pokaè{ prstom i da kaè{ e, bilo bi boqe da je taj i taj na vlasti... Je l, majke ti? Pa on je ve} na vlasti, o ~emu ti govori{? I mi smo sad u jednoj potpuno novoj situaciji, jer zapravo imamo taj problem da moèmo samo da gledamo tako na neke partikularne ekscese, kao s ovim ministrom vera. Ja ne znam, voleo bih zaista da mi neko objasni ko je uop{te, ko se setio tog Bogoquba [ijakovi}a, iz koje crne rup~age su ga izvukli i, generalno, da li je ideja postmilo{evi}evskih vlasti, svih po redu, da svaki slede}i ministar vera bude ve}i ludak od prethodnog? Je li to? Ako je to ideja, svaka im ~ast, onda idu u dobrom pravcu permanentno, ali kaèm ti, uvek ti je problem sa tom vrstom kriti~kog diskursa {to se
337
na|e{ sa onim zidom, {to ne ume{ da ponudi{ alternativu, a ne ume{ da ponudi{ alternativu jer sve ~ega bi se setio kao alternative, a {to postoji u realnom politi~kom parlamentarnom, pa ~ak i vanparlamentarnom politi~kom prostoru Srbije, sve je to ve} negde uka~eno na tu kompoziciju. I ti sad, ono, tu negde na toj ta~ki ostane{ u}utkan. Ta ideja kako mi imamo neke silne potencijale, to meni zvu~i potpuno besmisleno, to ti je otprilike kao da kaè{ je da fudbalska reprezentacija Srbije potencijalni prvak sveta. Pa, svaka reprezentacija je potencijalni prvak sveta u teoriji, ali postoji samo jedna koja je zaista prvak sveta, a to je ona koja pobedi u finalu svetskog prvenstva. Sve drugo je ma{tarija. Postoje neki potencijali, ali ti potencijali nikad ne}e biti realizovani. Ne}e biti realizovani, jer jedna masa sveta nikada ne}e ozbiqno ni pomisliti da uop{te u|e u tu arenu, jer je ta arena tako zasnovana. A kad kaèm arena, to nisu samo politi~ke stranke, parlament i tako daqe, to su mediji, to je sve ono {to ulazi u nekakav javni ìvot. Zna~i, ti kad pogleda{ na tu arenu, ko normalan bi poèleo sebi da u to u|e? Kad pogleda{ ko bi sve u ovoj zemqi mogao biti ministar kulture po svojim kapacitetima, a ko se nikada u to ne bi upustio, to je da te glava zaboli. Ima{ tu situaciju da je DSS insistirao na tome da drì prosvetu, to je u skladu sa likom i delom Ko{tunice. Zna~i, on je ~ovek koji je neka vrsta ideolo{kog bojovnika i on ima neku svoju viziju Srbije. Sad, mi moèmo govoriti da je ta vizija zaplotwa~ka, palana~ka, ksenofobna, ovakva, onakva, nacionalisti~ka, ne znam sve kakva, ali on je u skladu s tom vizijom, on je znao {ta je wemu va`no. Wemu je va`no da on bude premijer, a da wegovi qudi drè takva ministarstva kao {to je, izme|u ostalog, Ministarstvo prosvete. On nije, na primer, bio zainteresovan za Ministarstvo finansija, to je daleko od wegovog sveta. E, sad, ako je to slu~aj i sa Demokratskom strankom, onda zaista mora{ da postavi{ pitawe {ta je uop{te prioritet te stranke. [ta joj je prioritet, ako to nije jedna temeqita promena nekakve kulturnovrednosne paradigme u Srbiji, a u skladu sa onim {to Demokratska stranka za sebe tvrdi da jeste i za {ta tvrdi da jeste wen politi~ki, pa ako ho}e{ i kulturni i civilizacijski identitet. Ako oni te stvari tako olako prepu{taju tim nekim sporednim igra~ima, ju~e DSS-u, danas SPS-u, onda je poruka apsolutno porazna. Zna~i, pored Ministarstva vera, Ministarstvo prosvete je drugo na kojem su se ve`bali zaista najopskurniji likovi, da ne spomiwem ôli}ku i sve to zajedno. Generalno je ta poruka àlosna, da wima do toga nije stalo, da je wima va`nija svaka i najbesmislenija funkcija u nekom blo ody upravnom odboru nego to. Svetlana Luki}: Pa kad \ilas, odnosno Demokratska stranka, preuzima Beograd i sve je mawe-vi{e podeqeno po tim partijskim funkcijama, pa si ba{ velikodu{an da da{ Sekretarijat za obrazovawe ~oveku koji je iz DSS. Teofil Pan~i}: Isto tako su kulturu dali i na republi~kom i na gradskom nivou G17. Dakle, ne ulazim sad u personalna re{ewa, jer recimo, Bradi} je svakako jedno od boqih mogu}ih re{ewa. Govorim o tome da je zanimqivo kako se Demokratska stranka tako lako odrekla jednog takvog resora.
338
Pojavio se taj neki predlog Statuta Vojvodine iza kojeg stoji Demokratska stranka, ali zapravo nije jasno ~ak ni da li stoji Demokratska stranka kao celina ili je to neki projekt ekipe oko Bojana Pajti}a, zna~i ekipe koja rukovodi Demokratskom strankom u Vojvodini, a bogme i samom vojvo|anskom izvr{nom vla{}u. îni mi se da }e pre biti da je ovo drugo. Dakle, to se pojavilo i interesantno je kako je Vojvodina ostala kao jedan od, onako, sve re|ih poligona za ve`bawe takozvanog patriotskog diskursa. Najzad smo na{li jo{ jedne separatiste, zna{, po{to smo sve ove separatiste ve} istro{ili. Svetlana Luki}: Da li se ovo ~uju demonstracije ili {ta? Teofil Pan~i}: Da, bio je pun autobus policije, video sam kod turske ambasade... êkaj, gde sam ono stao? Da, kod separatista. A stvar je, naravno, krajwe trivijalna. Dakle, famozni vojvo|anski separatizam u principu ne postoji, jer za wega naprosto nema neke realne, ni demografske, ni politi~ke, ni bilo kakve druge osnove, iz milion razloga. Postoji, me|utim, ne{to drugo, postoji fakat da znamo kakvo je stawe u Srbiji, ili znatnom delu Srbije ju`no od Beograda, znamo na {ta to li~i, bar ti i ja smo uzdu` i popreko i{li po Srbiji i vidimo koliko je to propalo, àlosno, tu`no. E sad ta Vojvodina, koja nije mnogo boqa, ali opet je negde mrdnula, ìvnula, imala je i neku boqu osnovu, da se razumemo, odranije, i tamo se ne{to de{ava i u privredi i u politici, rade neke firme, prave se neke pare. Ti kad pogleda{, u ovoj zemqi se pare prave u Vojvodini i u Beogradu. Zna~i, normalno da }e ti qudi hteti da to razdvoje i da kaù: mi imamo izvesne druga~ije standarde i mi ho}emo da te standarde sprovodimo nezavisno od toga {ta o tome misli neko u nekoj beogradskoj kancelariji ili {ta o tome misli neko u Ku~evu. E, dokle god je tako, zna~i, javqa}e se taj virtuelni problem vojvo|anskog separatizma koji je naprosto jedno normalno ose}awe da qudi èle da upravqaju svojim poslom. Naravno, postoji vojvo|anska politi~ka kasta koja, razume se, u svemu tome ima i neki svoj interes. Razume se da tu ima i toga, razume se da wima odgovara da mogu da {trpnu {to vi{e tih nadle`nosti, da ih {trpnu i zarad samih sebe, ali to ne bi bio problem ni za koga u Beogradu da to ne korespondira sa èqom ve}ine Vojvo|ana a korespondira sa èqom ve}ine Vojvo|ana. Korespondira, zato {to Vojvo|ani naprosto vide da im se tako vi{e isplati, da im je tako boqe. Osu|ivati, to zna~i osu|ivati prirodnu qudsku te`wu da mu bude boqe. Zna~i, 1988. godine je bio bauk famoznih autonoma{a, {to je bio zapravo blaì izraz za separatiste, i u tom trenutku je verovatno ve}ina Vojvo|ana mislila da je to OK. [ta se desilo? Desilo se najgore srozavawe Vojvodine u savremenoj istoriji. Pa qudi ne}e ponovo kroz to da prolaze, qudi ho}e da rade sve suprotno od onoga {to ih je dovelo dotle. I sad, na toj ta~ki, imamo generalno, ako uprostim stvar, dve politi~ke opcije. Jedna je ona koja kaè OK, ta pri~a Vojvodina 88., ta pri~a nije pro{la, ta pri~a je donela samo {tetu. Zna~i, mi moramo da Vojvodinu rekonstitui{emo kao jedan ozbiqan politi~ki faktor. Naravno, sad neko na to moè da kaè: ali, jedna je stvar bila da Vojvodina bude autonomna pokrajina unutar SFRJ, jer to je jedan sa339
svim druga~iji i mnogo sloèniji kontekst i tako daqe, a druga kad ti ima{ jednu malu, onako na nekim ~udnim etnoprincipima zasnovanu dràvicu, a to ti se svodi na takozvanu avnojevsku Srbiju, i to prakti~no bez Kosova. Zna~i, ostaje takozvana uà Srbija i Vojvodina, i sad ti ima{ tu autonomiju Vojvodine kao jedine pokrajine i tako daqe. Pa, jeste, ~iwenica je, to jeste jedan ~udan sistem, ali do tog ~udnog sistema nije dovela Vojvodina, dovelo je raspadawe one zemqe. Ne moè{ zbog toga o~ekivati od Vojvodine da onako uslu`no nestane, da se uslu`no samoukine zato {to to sad u ne~ijoj kabinetskoj glavi izgleda kao jedna malo ~udna tvorevina. Pa, mora}ete da ìvite s tom tvorevinom, ako ne}ete da ìvite s tom tvorevinom, ìve}ete bez te tvorevine. E, pa boqe da ìvite sa wom nego bez we. Mi smo svi toliko optere}eni dnevnim zadacima, jer mi smo ba{ kao oni |aci koji re{avaju jedan po jedan problem i nemaju nikakvu viziju {ta }e biti do kraja {kolske godine. Mi tako radimo, mi u tome ìvimo, gde }e{ ti sad da razmi{qa{ o onoj situaciji kad }e ti do}i neki birokrata iz Brisela, pa }e sad da se bavi oblikom krastavaca, kad ti jo{ nisi re{io problem Ratka Mladi}a. Zapravo }e tek od tog momenta po~eti proces srastawa Srbije sa Evropskom unijom, jer {ta zna~i postati ~lan jedne takve zajednice? Pa to je srastawe. To nije samo puko prikqu~ivawe, zna{, sad kao da uzme{, ne znam, jedan vagon pa ga prikqu~i{ ve} postoje}oj kompoziciji, pa ve} na slede}oj stanici moè{ da otka~i{ taj vagon pa da on ode na neku drugu stranu. E, ovo ne ide tako, ovo je jedna vrsta srastawa. Ta Evropska unija nije dràva, ali nije ni puki savez dràva. Ako èli{ da bude{ deo toga, to podrazumeva milion stvari o kojima mi iz perspektive srpske svakodnevice jo{ nismo apsolutno stigli ni da po~nemo da razmi{qamo. U tome i jeste fora sa Evropskom unijom, {to ti ona omogu}ava da prestane{ da razmi{qa{ samo o pukom preìvqavawu, {to tu zapravo i jeste onaj po~etak nekih vi{ih ambicija u ìvotu. Kada se ti ukqu~i{ u neki {iri kontekst, ti moè{ tu da ima{ neku {ansu, pa da re{i{ neke probleme makar i na najbizarniji mogu}i na~in, ali i to }e ti ve} biti neko olak{awe. Na primer, ~esto se govori o tome kako je bitno smawena nezaposlenost u Rumuniji i Bugarskoj od kad su u Evropskoj uniji. To je ta~no, ali dobar deo te nezaposlenosti je re{en tako {to su qudi oti{li trbuhom za kruhom, pa vi{e nisu nezaposleni u Bugarskoj zato {to su zaposleni u Nema~koj na nekim obi~no ne ba{ preterano lepim i dobrim poslovima. Ali i to je za wih korak napred u odnosu na ono {to su bili, a onda se polako stvaraju uslovi da se i tu ne{to radi, pa qudi po~iwu odavde da odlaze u Rumuniju da rade, zato {to se tamo otvaraju neke firme. Recimo, evo ti, isto je primer ovog famoznog, i mislim uàsno va`nog, to poku{avam uvek da negde provu~em, Koridora 10, o kojem se stalno govori. Postoji ta mitologija kako je Srbija na sred nekakvog puta i Srbija je jedna nezaobilazna zemqa i gde god ti krene{ sa Istoka na Zapad i obrnuto, ti mora{ kroz Srbiju da pro|e{ i tako daqe. To je istinito samo u jednoj veoma maloj, uslovnoj meri. Naime, to jeste jedan logi~an put, ali ako ti po tom logi~nom putu prospe{ ~itav niz balvana, pa qudi }e to zaobilaziti. Ti, ako ho}e{ da ide{ kroz Srbiju carina, granica,
340
lo{ put, imbecilno visoke putarine, korupcija, policajac koji te zajebava zbog ovog i zbog onog. Svetlana Luki}: Malinari, kupinari... Teofil Pan~i}: Malinari, kupinari i ostala ~uda, rezervisti i tako daqe, i onda kad sve to pro|e{, onda ponovo carina... A u povratku sve ispo~etka. Pa, mislim, niko ne}e to da trpi. Zna~i, ako se taj famozni Koridor 10 i ve} sve {to uz wega ide ne napravi u roku od, ne znam, ja mislim ne vi{e od 2-3 godine maksimalno, onda moè{ lepo da zakqu~a{ ovu zemqu i da baci{ kqu~, jer jednostavno vi{e niko ne}e imati razloga da prolazi ovuda. Od svih katastrofa kroz koje smo pro{li na{i kriterijumi su jako opali, pa nam je ovo stawe fenomenalno, jer se svi se}amo kako nam je bilo pre 10 i 15 godina. I onda je to taj trenutak kada se mnogi qudi neosetno, nije to neka svesno doneta odluka, nego naprosto onako postepeno, neosetno se negde zavla~e u neku potpuno privatnu ili usko profesionalnu sferu i eto, kao, ja tu obra|ujem svoju malu ba{tu i to je ono, toliko od mene, odjavqujem se, je li. Kaèm, to je psiholo{ki vaqda sasvim razumqivo i sasvim o~ekivano, ali ne mogu ba{ da kaèm da je dobro. Ja verujem da se u naredne ne vi{e od 3-4 godine zapravo dugoro~no oblikuje jedna generalna slika srpskog dru{tva. Ovo {to mi u slede}ih nekoliko godina isposlujemo to nam je, kako nam bude izgledao parlament, to }e nam biti mustra po kojoj }e u narednih nekoliko decenija on da izgleda. Kako budemo imali mustru za medije, kako budemo imali mustru za famozni javni servis, kako budemo imali mustru, ne znam, za univerzitet, za {ta god ho}e{, zna~i to }e nam biti. Ja ina~e mrzim, vi{e puta sam i u Pe{~aniku govorio, tu sektu razo~aranih. Kad ~ujem re~i razo~aran sam, ja se hvatam za pi{toq, jer to obi~no izgovaraju qudi koji previ{e dobro o sebi misle. Jebote, ko si ti da bude{ razo~aran, mani me tvoje razo~aranosti. Zna~i, nisam bio o~aran, pa da budem... Nisam razmi{qao da }e posle 5. oktobra ne znam koja ~uda da se dese, ali na primer, da mi je neko rekao da }e osam godina posle 5. oktobra grad koji se zove Beograd i koji je glavni grad ove dràve biti podjednako siv! Kada ulazi{ sa Brankovog mosta, s novobeogradske strane i pukne na tebe jedan u principu prelep pogled, jer ta padina na kojoj se Beograd pruìo je ne{to boànstveno, ali kad ti vidi{ ono isto sivo, oqu{teno, odvratno koje si gledao i pre 8 i pre 15 godina, muka te uhvati. Kako je mogao jedan Edi Rama, ako se ne varam tako se zove gradona~elnik Tirane, da Tiranu ofarba u sve mogu}e boje? Pa neka su i ki~aste, ba{ me briga, vi{e volim veseli ki~ od ovog sivila. Pa, ~ekaj, jebote, je li tako te{ko okre~iti Beograd, {to reko{e u onom filmu, je li to takav problem da mi osam godina posle toga nismo mogli to da uradimo? Zna~i, za to ti ne trebaju milijarde evra, pa da kaè{ ne mogu da izgradim metro jer nemam pare. Zna~i, mi smo tu negde ispustili jedan bitan element ìvota, jedan bitan element ìvotne radosti. Mene to zanima da vidim, da neko pokaè brigu za takve stvari, da mi poru~e da ne ìvim u Belorusiji 1952, nego da ìvim na evropskom kontinentu 2008.
341
Svetlana Luki}: Sino} me je ne{to jako potreslo. Vra}ala sam se kasno u Kneza Milo{a i kako sam zaustavila kola na semaforu, obradovala me slika dve gospo|e koje su onako u svetlim haqinama krenule u {etwu. Tako me to razgalilo! I onda je jedna od wih pala, upala u neku rupu. Sam taj prizor ène koja je tako ponièna bukvalno mi je naterao suze u o~i, jer ona se pre toga pona{ala kao da je u gradu. Teofil Pan~i}: Naravno, zato {to se ona pona{ala kao osoba koja zna da postoje qudi koji su pla}eni za to da se brinu da se woj ne{to tako ne dogodi. Kad ode{ negde u neku od zapadnih metropola, mislim da je London najkarakteristi~niji slu~aj, na svakom koraku te neko upozorava na neke opasnosti koje ti izgledaju potpuno virtuelno iz tvoje pozicije. Pa, ne znam, ako visina poda perona stanice podzemne èleznice na nekim stanicama za malo, malo, malo, nije uskla|ena sa visinom poda samog vagona, onda ti stalno ponavqaju na stanici mind the gap, kao da se radi o ne znam kojem zjapu od pola metra. I nama je to onako malo blesavo i, kao, pa boè, zar ovde ìve sami idioti? Pa, ne, ne ìve idioti, nego neko je pla}en za to da razmi{qa o takvim stvarima, da ako postoji ikakva {ansa da se neko tu saplete, on je tu da tu {ansu smawi. E, mi smo u tom pogledu potpuno onako divqi, odnosno snalazi se kako zna{, zaobilazi ako vidi{ ne{to {to ti nije jasno, nemoj da staje{ na {aht, jer mo`da je {aht lo{, mo`da }e{ samo da propadne{. Prosto je generalno divqe stawe, stawe u kojem vaì pravo ja~eg. Ako ti vidi{ da to postoji u politici, ako vidi{ da to postoji u dru{tvu, ako vidi{ da to vlada, onda qudi to prenose na nivo svakodnevnog ìvota. To je jedna vladaju}a matrica. Svetlana Luki}: Koja nas pomalo pretvara u zveri, zato {to ti si stalno u o~ekivawu nevidqivog udarca i pona{a{ se odbojno, {ta ovaj ~ovek ho}e od mene?, a kad se opusti{, stvarno te uvek ne{to zvekne. Mi smo kao zveriwak. Teofil Pan~i}: Jeste, ili si nakostre{en ili se previ{e opusti{ pa ti se to osveti. Pa sad ti ìvi. Svetlana Luki}: Slu{ali ste Teofila Pan~i}a. Teofil se bez veze sekira zbog ovog Koridora 10, Nacionalni savet za infrastrukturu, kojim je li~no predsedavao Tadi}, sino} je odlu~io da se autoput Horgo{-Poèga podeli na vi{e deonica i da se izvo|a~i izaberu na tenderu. Evo, od osamdesetih godina ~ekamo zaobilaznicu oko Beograda, a vidite da su ovi zaludni zapadwaci napravili otprilike te duìne tunel, i to 100 metara ispod zemqe, da bi mogli da prikqu~e taj wihov opskurni akcelerator. Ho}e da ispitaju tamnu materiju. Mi to ne moramo, mi smo se s wom srodili, ona nam je rod ro|eni. A i vi ste nama rod ro|eni, skoro nam tako do|ete. Hvala vam {to ste nas slu{ali, bila je ovo prva malo zbuwuju}a emisija, mi }emo da se popravimo, od idu}eg petka pa do daqeg, Pe{~anik. Dovi|ewa.
Televizija Super, emisija U ~etiri oka Subotica, 17. septembar 2008. godine Gost: Tomislav Nikoli} Iluzije Tomislava Nikoli}a su zabriwavaju}e. Osim {to tvrdi da }e Srpska radikalna stranka nestati sa politi~ke scene, on samouvereno obe-
342
}ava bogatu i sre}nu Srbiju koja }e spojiti Evropsku uniju i Rusiju. Sa wim na ~elu. Nesvestan ~iwenice da je medijski prostor dobio zbog izdaje, a ne zbog intelektualnih i politi~kih kapaciteta, Nikoli} ne propu{ta priliku da uvredi qude koji vode Srpsku radikalnu stranku. Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e, posle pauze od dva i po meseca evo nas ponovo u beogradskom studiju Super televizije. Moje ime je Milo{ Rajkovi}, ovo je emisija U ~etiri oka, a kao {to smo najavqivali danas u toku ~itavog dana moj i va{ ve~era{wi gost je predsednik Poslani~ke grupe Napred Srbijo u republi~kom parlamentu Srbije, Tomislav Nikoli}. Tomislav Nikoli}: Ta~no odgovara. Voditeq: Malo je falilo da, da, da, moram da kaèm zamenim predsednika i sve ono, meni je prosto navika. Gospodine Nikoli}u, razgovarali smo ovde pre jedno 4-5 meseci, tada sam vas pitao da li vi ho}ete vlast, misle}i na vas i na Srpsku radikalnu stranku. Vi ste me dobro shvatili i rezolutno odgovorili: Da. Kako vam sada izgleda taj odgovor dati u samo predve~erje parlamentarnih izbora? Tomislav Nikoli}: Pa dobro, to je bila kampawa u kojoj ja nisam mogao da otkrijem sve svoje dileme. Mislim da sam nekoliko dana pre toga imao i taj incident sa izjavama oko pore|ewa Gavrila Principa sa nekim qudima iz na{e savremene, bliske pro{losti. Ja nisam mogao da im kaèm da mi se ~ini da poneki i ne èle da mi pobedimo i da preuzimamo vlast. Ali, moram da vam ponovim ono {to ja, ne zbog ~ega se ja bavim politikom, ve} zbog ~ega je u osnovi osnovana i stranka u kojoj sam bio do sada i ona pre we, Narodna radikalna, i ja se nadam i ova tre}a, a to je pobediti. To zna~i osvojiti vlast, ali motiv je pobediti. I mislim da smo sada svi u Srbiji sazreli kona~no, da pobeda zna~i preuzimawe vlasti i preuzimawe odgovornosti i za situaciju u zemqi i za stawe odnosa u zemqi. Do sada nijedna vlast nije pobedom preuzimala odgovornost da u zemqi bude mirno stawe, da se u zemqi po{tuje i onaj ko je na vlasti i onaj ko nije, to je bio problem, uglavnom problem opozicije. I tu kaèm svakovrsne opozicije, i kad smo mi bili u vlasti i kada smo bili u opoziciji. I mislim da je do{lo vreme da ìvimo kao normalni qudi u jednoj normalnoj dràvi. To zna~i da pobedi onaj ko osvoji vi{e glasova, da mu za petama stalno bude onaj ko je drugi, da postoji mogu}nost prevremenih izbora i da onaj ko je na vlasti zna da ga najverovatnije posle jednog mandata, najkasnije posle dva, ~eka promena vlasti koja }e da zna~i da se on nalazi u poziciji u kojoj je bio wegov suparnik. A to zna~i da }e da vodi ra~una o tome kako se pona{a prema svima, posebno prema onima koji druga~ije misle, a to bi samo trebalo da donese boqe Srbiji. Srbija je na prekretnici, toliko je sada, toliko velika kriza u svetu, toliko su veliki i mo}ni u krizi, tako su im berze u krizi, da je Srbija kami~ak koji }e oni jednostavno da zgaze, nesta}e. I ako budemo obuzeti sobom i svojim sukobima, mi ne}emo ni primetiti da je ìvot pro{ao. A ovako, ~ini mi se da je, da su mnogi qudi u Srbiji shvatili poruku koju odavno nosim i izgovaram, a nisu mi nekako verovali da je moja èqa da mi svi u
343
Srbiji ìvimo mirno, bez obzira na to ko je na vlasti, ko je u opoziciji, a da nam je svima èqa da na{a deca ìve boqe. I ne samo ~lanovi Srpske radikalne stranke koji su po{li za mnom, potpuno drugim novim i najteìm mogu}im putem, nego mnogo gra|ana Srbije koji nikada nisu bili ni u jednoj stranci, otvoreno se izja{wavaju, {aqu poruke, ~ekaju osniva~ku Skup{tinu, ~ekaju na, o~ekuju mogu}nost da budu osniva~i nove stranke. A ta nova stranka }e tako biti bliska po snazi Demokratskoj stranci da ja o~ekujem ve} u roku od mesec ili dva da Demokratska stranka potpuno promeni svoj stil vladawa Srbijom, da zaboravi na vreme kada je bila neprikosnovena, kada je mogla oko sebe da okupi {a~icu nekih koji ni{ta ne vrede, pomo}u wih da vr{i vlast, i kad je mogla da kaè: Mi smo jedini koji moèmo da povu~emo Srbiju napred. Hajde da vidimo gde moète da je vu~ete. U Evropu? Vi je niste povukli u Evropu. Prema Rusiji? Pa, vi imate otpor u samoj Vladi da idemo prema Rusiji. Mislim da, da }emo uspeti u novoj stranci da ostvarimo moju ideju izdatu pre 4 ili 5 godina o Srbiji, ne{to po uzoru na izjavu Svetog Save, da je Srbija istok na zapadu, zapad na istoku, da }emo uspeti da napravimo dràvu koja }e biti most izme|u proizvo|a~a i trì{ta, koja }e biti most izme|u Ruske Federacije i Evropske unije, koja }e spojiti tu Evropsku uniju i Rusiju, koje se i bez nas spajaju jer je o~igledno da jedni bez drugih ne mogu i da su time jedini pandan Americi. Mnogo toga treba da se ostvari, mnogo planova imamo, ali mislim da uz pomo} izuzetno vrednih i kvalitetnih qudi koji se neprekidno javqaju, mislim da je kona~no mogu}e videti Srbiju i kao bogatu i kao sre}nu zemqu. Voditeq: Posledwi NIN na naslovnoj strani donosi va{u sliku i ispod toga natpis Rubikon nevernog Tome. Kada ste vi pre{li rubikon, ako uzmemo u obzir period od nekog februara, vaqda be{e 2003. godine, pa sve do ovoga {to se de{avalo pre nekoliko dana? Tomislav Nikoli}: Pa nije, nikada nisam mislio da }e do ovoga da do|e zato {to je Vojislav [e{eq bio zaista pravi predsednik stranke koji je prihvatao i ono {to, {to vam se u jednom trenutku u~ini da nikada ne}e mo}i da prihvati, ne samo od mene, nego od mnogih saradnika koji su u to vreme jo{ uvek uspevali da stignu do wega sa razli~itim idejama. A posle toga, odlaskom u Hag on je zaista potpuno posve}en borbi za, za svoju slobodu, koju bih èleo da mogu i sada da pomognem bez obzira na to {to nisam vi{e u stranci koja se bavi wegovom odbranom, ali mislim da bar onu vrstu pomo}i koju sam do sada obezbe|ivao da mogu i sada da dam, i zato pozivam slobodno da mogu da mi se obrate, ja uop{te nemam nikakvih problema u vezi s tim. E, tako obuzet tom borbom po~eo je da sumwi~i sve i svakoga. I po~eli su neki na{i potezi koji se, mislim, ve}ini ~lanstva nisu dopadali, ali ogromno poverewe koje mi svi imamo u Vojislava [e{eqa uticalo je da ne, u prvo vreme, ne razmi{qamo previ{e o tome. Ali ja sam, ja sam ~ovek koji ima svoju li~nost i to Vojislav [e{eq dobro zna. Zbog toga je u na{em Statutu predvi|eno da i predsednika i zamenika predsednika bira Kongres, da predsednik ne moè da kaè Do vi|ewa zameni~e, zamenik ne moè da kaè Do vi|ewa predsedni~e, da kad jednog nema odmah se saziva vanredni Kongres. Toliko je izme|u nas bilo proèto to, ta saradwa,
344
da ne kaèm prijateqstvo, ali saradwa. I ja sam, kako koja kampawa, poku{avao da osavremenim stranku svojim istupima. Ja ~ujem sada da su pregledali snimke sa svih mojih mitinga, govora, traìli gde mogu da se zaka~e za ne{to, pa ne mogu da na|u. Kako da na|u kad su me sledili u tome? Ponekad su bivali iznena|eni, pa je onda, pa se onda ispostavilo da sam to dogovorio sa Vojislavom ili da Vojislav nema ni{ta protiv toga. I ja mislim da sam najboqe razumevao Vojislava [e{eqa i da sam znao {ta je sve u kom trenu spreman da prihvati. I tako smo do{li do prelomnih trenutaka za Srbiju koje je stranka, jedan deo stranke do~ekao nespremno. Vojislav [e{eq je do~ekao spremno pri~u o tome da mi moramo da sara|ujemo sa Ruskom Federacijom, ali da mi moramo, u ovim okolnostima u kakvim jesmo, da kaèmo Evropskoj uniji da postoje uslovi pod kojima bismo bili ~lan. To je nekad bilo nezamislivo za Srpsku radikalnu stranku, bili smo zaista protiv Evropske unije. Onda smo po~eli sa skepsom da gledamo, da govorimo kako ne}emo ni zate}i Evropsku uniju kad budemo tamo ulazili. Me|utim, u ovih 8 godina Evropska unija je sistemati~no, korak po korak, korupcijama, mitom, podmi}ivawem, ucenama, pretwama u{la u Srbiju. I sad, ako se bavite nekim poslom, na svakom sastanku imate jednog predstavnika Evropske unije, tamo gde traìte kapital, tamo su sada predstavnici Evropske unije, tamo gde ho}ete biznis da otvarate, tamo vam je neko iz Evropske unije. Uglavnom tu su, nisu institucionalno qudi do{li. I postalo je jasno da bez Evropske unije, ako ve} ne mogu mnoge dràve u svetu, da to ne}emo ni mi mo}i jako dugo da odrìmo i da moramo da traìmo druge puteve. Moèmo li sami? Ho}e li Ruska Federacija da nas, na neki na~in, da nam pomogne da bez Evropske unije, kao i ona, ili na na~in kao i ona podignemo svoj standard i obezbedimo da se u Srbiji boqe ìvi? I tre}e, ho}emo li poku{ati da saznamo koji su to uslovi Evropske unije, pa da kaèmo, ovo moèmo da ispunimo, ovo ne moèmo. I to je, to sam ju~e jasno izneo na sastanku {efova poslani~kih grupa i to mi je sada nova ideja na kojoj bi opozicija mogla da sara|uje ukoliko, ukoliko postoji bar malo voqe za saradwom, a to je da zatraìmo jedno vanredno zasedawe da nam kona~no podnesu ra~un. Pri~aju nam 8 godina o Evropskoj uniji, jedino su oni u stawu da nas tamo uvedu, jedino oni mogu da unesu boqi ìvot, a mi nikako tamo ne ulazimo. I prekju~e smo dobili opet jednu poruku koja nas opet zaustavqa negde na putu... Voditeq: Do decembra. Tomislav Nikoli}: Stalno tako. Neka iza|u po{teno pred nas i kaù {ta je to {to je ko~nica. Da li je ko~nica to {to nas Evropska unija ne}e? Da li je ko~nica Ha{ki tribunal? Da li je ko~nica Kosovo i Metohija? Da vidimo {ta, pa da mi, ja sam spreman da kao predstavnik opozicije kaèm, evo vam pomo}, ostvarite to i to {to vam traì Evropska unija, ali ovo ne, ne moè. Jel vam ovo razlog, pa onda ne}u vi{e da vas sumwi~im da vi nas ne uvodite zato {to èlite nas ostale da drìte po strani. I ja sam tu ideju izneo i ona je prihva}ena u Srpskoj radikalnoj stranci i zaista sam o~ekivao da ne}e biti promewena, ili bar da }e mi neko re}i na vreme. Mislim da tada ja ne bih prelazio ovu crtu koju sam kona~no pre{ao, da mi je, makar, Vojislav [e{eq tog jutra rekao: Promenio sam plan, ne}emo da
345
glasamo za taj sporazum ~ak i ako prihvate amandman. Ili kad je ~uo da se lomi Vlada oko prihvatawa amandmana, da je rekao Nemoj sa wima da razgovara{, ako prihvate, mi opet ne glasamo, samo da ne, da ne izlazim pred novinare u ime cele stranke i kaèm, ako prihvate amandman, glasamo, da bih posle 15 minuta saznao: E sada ne}emo da glasamo i kad pitam za razlog, razloga nema, nego: Ne}emo. U stvari razlog je Ne}e{ ti Tomo da odlu~uje{ i ne}e niko sa tobom da razgovara. Svako ko bude razgovarao sa tobom, zna}e da ja mogu da promenim tamo iz Haga ne{to. I to vi{e nije, to je, to vi{e nije moglo da se izdrì zato {to nisam u pitawu ja i moja porodica, koja je isto tako napadnuta od strane ovih koji sada vode stranku, u pitawu je sudbina Srbije. Ili }emo da se u~aurimo mi srpski radikali i da stojimo negde kao neka grupacija, a rekao sam otvoreno svojim prijateqima, grupacija koja }e da pada jer se ne vidi perspektiva. Mnogo nas qudi voli, a mnogo qudi }e da shvati da ne}emo nikada da do|emo na vlast. I da smo ovog puta imali 40% glasova, mi ne bismo vladali. Zna~i nema, nema ko da ide sa nama, a da ~ekamo, kao {to nam je rekao Vojislav, 50% da osvojimo, nema... Voditeq: A recite mi da li je rubikon mo`da bio onaj period kada se pregovaralo oko Vlade i kada ste, ba{ sam iz medija to saznao, od Ivice Da~i}a saznali da je bilo kontakata izme|u dva Vojislava, Vojislava Ko{tunice i dr Vojislava [e{eqa, sa idejom da gospodin Ko{tunica bude premijer a vi da budete predsednik Skup{tine, uprkos ~iwenici da ste neposredno pre toga napravili sjajan rezultat na predsedni~kim izborima, 2 miliona i 100 hiqada glasova? Sjajan rezultat sa strankom, bez obzira {to je mo`da koalicioni potencijal mali, ali verovatno najboqi rezultat u istoriji te stranke. Da je ta vlada formirana, da li biste tada pristali na mesto predsednika Skup{tine? Tomislav Nikoli}: Bez obzira na optu`be da ja personalizujem uspehe, ja sam rekao da ho}u da podnesem odgovornost i za neuspehe. Sada ~ujem od svojih prijateqa iz biv{e stranke da su oni doneli ta 2 miliona i 200 hiqada glasova, da je tu moja zasluga vrlo mala. Ali na stranu to, sada }e ostati bez tereta koji, Tomislava Nikoli}a, sada }e vaqda osvajati jo{ vi{e glasova, po{to kaù da sam bio teret. To jeste bio ozbiqan problem, ali mi smo imali takvih problema u stranci i prevazilazili smo ih i ja sam bio spreman i ovaj problem da prevazi|em. Ja sam ga prevazi{ao, pro{lo je od onda nekoliko meseci. Ne od Da~i}a, ja sam iz medija saznao da je Ko{tunici u ime na{e stranke ponu|eno da bude predsednik Vlade i bili smo zaista svi iznena|eni na tom sastanku na kome nam je Vojislav potvrdio navode i rekao da on ve} kontaktira sa Ko{tunicom i da mu je ponudio. I ja sam pitao, za{to Vojislave? Kaè, hajde dobro, da ne navodim sada razloge. Voditeq: Kaìte, zanimqivo je. Tomislav Nikoli}: Ne}u, uop{te ne èlim da vi{e polemi{em, posebno ne}u sa Vojislavom da polemi{em. Ali, uglavnom kaè da je rekao i da su se dogovorili i da je meni, da }u ja da budem predsednik Skup{tine. Ja sam rekao ne}u da budem ni predsednik Skup{tine, pa {ta to mene intere346
suje. Da bi ispalo da ja zbog svoje sujete ru{im tu koaliciju, zato {to, i da ~ak ru{im i Srbiju zato {to stranka ne}e imati mandatara za sastav Vlade. I ja sam u~estvovao u tim pregovorima oko sastava Vlade, istina je veoma benigna. Ali sam odmah na prvom sastanku primetio da Ivica Da~i} nikada ne}e i}i sa nama, a da Ko{tunica nije previ{e zabrinut zbog toga. Tako, to sam rekao i u Skup{tini i poslanicima Vojislava Ko{tunice, ja mislim da ni oni nisu èleli da formiraju Vladu i mi smo tu bili samo jedan, jedan veliki partner koji nije znao {ta se radi. I mi smo ~ekali, i na{i poslanici su ~ekali da li }e glasati za neku vladu ili ne}e, a nisu u~estvovali u tome da li }e ta vlada da se formira ili ne}e. I Da~i}e je tada rekao i na sastanku, a i meni li~no da, da je wemu Vojislav rekao da ne pregovara sa mnom uop{te, da nema {ta sa mnom da pregovara, nego da }e telefonom Vojislav [e{eq da ga zove i da pregovaraju o sastavu Vlade. Ali ja sam to sve zaboravio. Prvo, mi tu vladu nismo formirali i ja mislim da je, da je i na{a, na{a, wihova èqa a na{a krivica. Mi zaista nismo znali u tim pregovorima {ta, {ta radimo, {ta traìmo, kakav }e to program Vlade da bude. Jo{ nismo stigli do toga da govorimo kako }emo sa Ha{kim tribunalom ako budemo Vlada, a ve} se Vlada raspala. Zna~i nije, nije to bilo ozbiqno. I nije to, to je kod mene samo jo{ jedan tamo kamen u nekoj riznici tih neslagawa koja su jo{ uvek, po meni, normalna u stranci, bi}e ih i u novoj stranci, osta}e i kod radikala toga. Ali ovo sa, sa Sporazumom je mo`da, mo`da je bilo sasvim dovoqno da ja prestanem da pakujem to kamewe na stranu. Zato {to ne vidim daqe oko ~ega bi smo se jo{ mimoi{li a da, a da nas to razdvoji. Ako nam sudbina Srbije nije ono {to nas razdvaja, a {ta jo{ treba da ~ekam? I onda sam, naravno, imao dileme, ja sam ~ak mislio da prestanem da se bavim ovim poslom. Me|utim, ~ini mi se da bismo Aleksandar Vu~i} i ja mogli jo{ jednom da pokrenemo ta kola. I sada posle ovolikog broja poziva od meni poznatih i nepoznatih, dragih qudi, biv{ih suparnika, qudi sa kojima se nisam sreo godinama, qudi sa kojima se nikada nisam sreo, ja mislim da nemam prava da, da ovo sve ostavim ili bar da ostavim a da nisam pripremio da ostane. Tako da }emo mi zaista formirati novu stranku, ne}e, ne èlim da polemi{em i da ulazim u sukobe vi{e sa Srpskom radikalnom strankom. Ja sam svoju kwigu za wih zatvorio. Oni }e jo{ neko vreme da ìve od sva|a sa nama, a onda moraju da po~nu da rade, zato {to se u Srbiji u politici sve postiè radom, ili uspe{no radite ili radite neuspe{no, a to {to nekoga neprekidno napadate ne moè da vam donese poene. Mi }emo mnogo da radimo, mi po~iwemo jako brzo, trenutno se lomimo oko imena stranke. Voditeq: Sluti li se to ime stranke? Tomislav Nikoli}: Pa, postoje dve opcije, ili da potpuno iza|emo iz imena Napred Srbijo, ili da to bude okosnica, mo`da ~ak i da to bude ime stranke. Zato {to Napred Srbijo nekima li~i na slogan, parolu, ali ja mislim da ima dubqe zna~ewe i da je, da je to u stvari pokrenulo one koji èle da idu sa nama, to Napred Srbijo, taj procvat u koji bismo èleli da u|emo bez obzira na to ko je na vlasti. I sa druge strane, mogli bismo, mogli bi lepo qudi da nas zovu napredwacima, {to tako|e lepo deluje. Vide347
}emo. Nisam iskqu~io, evo ja sam ve} prihvatio da nemamo ime radikal, iako je sve {to sam u ìvotu uradio politi~ki vezano za re~ radikal. Iako sam se u radikale u~lanio 1990. godine kao potomak nekih radikala, a ne zato {to sam znao ko to obnavqa rad stranke. Ali eto, veoma smo blizu, ja mislim da mi to moramo u nekoliko narednih dana da odlu~imo. I sami smo toliko spremni da radimo da, evo, danas sa saradnicima razgovaram i oni kaù: Kako ho}e{ {efe, samo da krenemo. Voditeq: Analiti~ari ovih dana procewuju da je srpska opozicija, jedni kaù u nokdaunu, a jedni kaù da je klini~ki mrtva i da treba iskqu~iti aparate i pozvati sve{tenika. Da li je va{ odlazak iz Srpske radikalne stranke doprineo da to bude tako, ili to moè da bude faktor koji moè da je ponovo oìvi? Tomislav Nikoli}: A ja ipak mislim da smo mi toliko upla{ili Borisa Tadi}a da }e morati da po~ne da radi. Mo`da na~in na koji je do sada funkcionisala opozicija vi{e ne}e biti mogu}, a to je posva|ana opozicija, stalno neka surevwivost izme|u nas, postoje neki koji su veliki po imenu mali po broju poslanika, neki veliki po broju poslanika a mali zato {to imaju nekakve terete i optere}ewa. Ja mislim da, ja sam malo razgovarao sa Velimirom Ili}em, jo{ nisam video Vojislava Ko{tunicu, ali sam Velimiru Ili}u, bliskom saradniku Vojislava Ko{tunice, rekao da bih voleo da sednemo i da razgovaramo {ta to mi ho}emo dok smo u opoziciji. Da li postoji ne{to na ~emu moèmo zajedni~ki da radimo i da istrajavamo i to je ponovo velika snaga. Ako iz ove vlade ispadne remetila~ki faktor i faktor koji je neprijateq razvoju Srbije, G17 plus, eto vam novih izbora, eto vam izbora na kojima mi kao nekakva opozicija moèmo da preuzmemo vlast. Voditeq: A za{to stalno centrirate predsednika Tadi}a, recimo G17 plus je, ja mislim, jedina stranka koja je u kontinuitetu vlasti od 2000. godine do dana{weg dana i drì, pa rekao bih, veoma zna~ajne ili mo`da ~ak najzna~ajnije resore. Tomislav Nikoli}: Znate, polovina bi ih bila pod policijskom istragom, a stranke ne bi ni postojale da ih Tadi} ne drì. Mogu}e je da su u pravu qudi koji kaù: Tadi} nije korumpiran, Tadi} nije kriminalac, a {ta }e mu onda takvi qudi? On kaè da }e da ~isti svoju stranku od takvih, {to ne o~isti Vladu? Pa zar nije lak{e da nam, prvo nam kao `rtvene jarce ponudi one koji su kriminalci a nisu u wegovim redovima? Kako }e wegova stranka da prihvati obra~un sa qudima na nièm nivou, mo`da i kr{e zakon, od onog nivoa na kome to radi G17 plus. [ta }e mu re}i saradnici, re}i }e [to ne juri{ ove lopurde? Gde su nam banke? Gde su nam osiguravaju}a dru{tva? Gde su, gde nam je novac? Mo`da je nestao pro{le no}i kad su padale berze, gde nam stoji novac dràvni? Koliko je novca propalo pro{le no}i? Zna~i... Voditeq: Pa, pri~a se po beogradskim kuloarima i me|u novinarima i analiti~arima da postoji mogu}nost da, da vi podrìte projekat odstrawivawa G17 iz, iz, iz Vlade.
348
Tomislav Nikoli}: Ja taj projekat podràvam odmah. Ali ako misle da to podrazumeva formirawe Vlade Demokratske stranke i na{e poslani~ke grupe, to ne dolazi u obzir. Prvo treba da se o~isti politi~ka scena. Ako bismo sada demokrate i mi napravili neku vladu, ko bi bio opozicija? [ta bi to bilo, jednopartijski sistem? Ja druga~ije zami{qam Srbiju. Srbiju zami{qam kao normalnu zemqu u kojoj se smewujemo mi i demokrate na vlasti i stalno ide napred i stalno ide u progres i sara|ujemo, razgovaramo, {to ne bismo? A to da budemo zajedno u Vladi, prvo to, uop{te, bez izbora, o tome nikada nisam razmi{qao i u tome me Vojislav [e{eq tako|e podràvao. Bez izbora, nikada ne ulaziti u Vladu. A {to se ti~e G17 plus, toliko je, toliko je to zla, toliko je to lo{e, toliko nas sada, recimo, poniàvaju i potcewuju, toliko Tadi}a bacaju pod noge da ja to kao ponosan ~ovek nikada ne bih trpeo. Tadi}, Ko{tunica, Putin sklopili su gasni aran`man, napravili ugovor, procenili koliko ne{to vredi, predsednik Ruske Federacije to sa wima potpisao, Dinki} u svemu tome u~estvovao, da bi nam sada rekao da on ne priznaje ni to {to su, hajde ba{e me briga za Tadi}a i Ko{tunicu, ali to {to je predsednik Ruske Federacije potpisao, jedan Dinki} }e da sru{i, jedan Dinki} }e da posva|a Srbiju sa Ruskom Federacijom. I onda }e on da se izmakne u svoj stan~i} od 60 kvadrata, a {ta }e da ostane od Srbije? Gde }e Srbija posle bez Ruske Federacije? Voditeq: A da li ste ~uli podatak da je za danas zakazana poseta visoke ruske delegacije Ministarstvu za rudarstvo i energetiku otkazana iz nekog nepoznatog razloga? Tomislav Nikoli}: Ja ne znam, ja }u sutra na poziv Wegove Ekselencije, ruskog ambasadora, posetiti rusku ambasadu. Prvo èlim da malo objasnim situaciju, po{to su dobili informacije sa jedne strane, da}u i ja svoje. A i usput èlim da pitam, ja nisam odavno imao kontakata, obuzet, zauzet ovim {to se radi, èlim da znam {ta je u stvari problem. Do sada su mi uvek ambasadori Ruske Federacije ta~no iznosili problem, do sada smo uvek mi bili krivi. Mo`da postoji mogu}nost da sada Rusija ne{to ko~i. Ali ja pre mislim da ovo Srbija ko~i, ja mislim ~ak da se Boris Tadi} krije iza Dinki}a i da i on sam èli da se ne{to promeni u tom ugovoru, verovatno u ceni ili uslovima pod kojima prodajemo NIS, a da koristi Mla|ana Dinki}a kao jednog ~oveka koji ni{ta ne zna~i u Srbiji da name}e svoje ideje. Ja im sada kaèm, ne igrajte se i sa Amerikom da ste sklopili ugovor kada bi ga promenili. E pa, isto vam je to i sa Rusijom. Jeste li razmi{qali? Bilo je tri dana pred izbore, pa daj {ta da{. Jeste li razmi{qali o tome? Nemojte da mewate, hajte da vas poteramo u zatvor ako ste lo{ ugovor sklopili. Voditeq: A recite mi, je li ovo mo`da bila jednostavna trgovina Mi }emo vama SSP, a vi }ete nama sporazum sa Ruskom Federacijom, gasni sporazum? Tomislav Nikoli}: Pa ne znam kako, kako uop{te nalazite vezu izme|u SSP-a i Ruske Federacije. To su bila dva veoma bitna sporazuma, uz onaj Fijatov u Kragujevcu, koja su odlu~ila izbore. Sve se to upakovalo u mesec dana. Ruska Federacija je u~estvovala u tome i ja to priznajem, ~ak i u
349
predsedni~kim izborima je Ruska Federacija na izvestan na~in pomogla Borisu Tadi}u i orden je dobio pred izbore ruski, kao znak ruske naklonosti i pa`we. Ali ja se na Rusiju ne qutim, kao {to dete ne moè da se naquti na majku. Ja znam da mi bez Rusije daqe ne moèmo. Ja znam da se Rusija priprema da sav novac koji zaradi od energenata utro{i da i ona sama proizvodi, a ne da kupuje proizvode sa Zapada, tada }e Zapad da se zatrese. I mi u tome, u svemu tome mi imamo svoje mesto. Ali taj gasni aran`man je povoqan po Srbiju, onaj ko misli da nije povoqan trebalo je da kaè, kao ono kada se ven~avaju brakovi u katoli~koj crkvi, ko ima ne{to da kaè, sada da kaè. Yabe... Voditeq: Ili neka zauvek za}uti. Tomislav Nikoli}: Ili neka zauvek za}uti. Dinki} je imao priliku da kaè, on sada nije u opoziciji. Da je u opoziciji, on ne bi napadao to, jer bi mu qudi rekli Pa radio si to, bio si tamo. On sada sa pozicije ~oveka koji to moè da ru{i u samoj Vladi, ru{i kao da to nije uradio u nekoj prethodnoj vladi. Ovo je ve} bio dovoqan znak da mi treba da idemo u nove izbore i Boris Tadi} mora da razmisli o svom moralu. ôvek koga je vodio na svojoj listi, kome je poverio ogromna finansijska sredstva, dràvna, kome je poverio sudbinu, sudbinu Srbije u ruke do mere da je danas evro, koliko, 70, 72 dinara. Dinar raste, ali samo monetarno raste, a to {to }emo mi od toga da vidimo {tete. Evo ga sada Dinki}, najavquje i smawewe carina, kaè: Mo}i }emo da uvozimo sve ìvo. Pa {ta, mi se i àlimo {to uvozimo sve ìvo, {to ni{ta ne izvozimo. Zna~i, Tadi} je na ispitu, jel to Dinki} koga je on hteo na svojoj listi? Jel to Dinki} koga je hteo, kome je poverio pet najva`nijih ministarstava? Pa to je onda Tadi}. Jel to Dinki} ru{i sporazume sa Ruskom Federacijom? Pa to ru{i Tadi}. Jel moè da ga trpi, samo da bi bio na vlasti, samo da bi [utanovac bio ministar odbrane? Ta vlada mora da padne i ta vlada treba da padne. I nisu ta~ne pri~e, i ako me slu{aju ti vajni analiti~ari, jedno je vaqda dovoqno da kaèm, nikada ne}emo u ovakvim okolnostima u}i u vladu, nikada. Zna~i, ja uop{te ne èlim da spasem ovu vladu, ja èlim da ova vlada padne, u nezgodno vreme po nas, mi tek formiramo stranku. Ali kako je da je, ova vlada vi{e ne moè da ostane ni sekundu. Ko sada ugrozi na{e odnose sa Ruskom Federacijom, ko }e to da ispravi? Kada to moè da se ispravi posle toga? Ovamo su ugrozili odnose sa Evropskom unijom, ovamo sa Ruskom Federacijom, pa {ta smo mi sada ovde? Ne}e biti dobro. Ne znam, ja nemam kontakata sa Tadi}em, niti sam wegov savetnik pa da ga savetujem {ta on treba da radi, ali Srbija o~ekuje od wega da on postane ponovo ozbiqan i normalan ~ovek, da vodi dràvu, a ne da se igra tamo, da povla~i... Voditeq: [ta to zna~i, nemate kontakte? Kada ste posledwi put imali, makar telefonom? Tomislav Nikoli}: Pa, imao sam posledwi put kontakte sa tim, ono, dan pre nego {to smo po~eli sednicu na kojoj smo celog dana raspravqali o odgovornosti policije za nerede, za prebijawe, ubistva na ulicama Beograda za vreme na{eg mitinga, po{to i onu {etwu ra~unam u miting, bila je prijavqena kao deo mitinga. Ja sam imao tada veoma jasan zadatak od Vo350
jislava [e{eqa, svi znaju za taj zadatak, insistirati na tome da se utvrdi odgovornost za nezakonito hap{ewe Radovana Karayi}a, za sve ono {to se de{avalo na mitingu Srpske radikalne stranke, pokazati snagu u tom insistirawu, a ne praviti opstrukciju Skup{tine. E sada mi recite jel ja to mogu da izvedem bez Tadi}a? Ja sam sa wim igrao jednu igru, mislim da sam tu igru dobio, sada mu iznosim kako je to izgledalo. Ja uop{te nisam rekao da mi ne}emo da vr{imo opstrukciju, ja sam wemu rekao da ta sednica vi{e nikada ne}e biti nastavqena. I on je zbog toga rekao: U redu je. Vama }e policija dostaviti izve{taj, ja vas molim da ne vr{ite opstrukciju. Evo, ceo dan moè o tome da se pri~a, ja vas molim da sutradan Skup{tina radi, a da se policija obaveè do kraja nedeqe da vam dostavi izve{taj. Ja sam rekao, evo prihvatamo, a znao sam da bi prihvatio i da ni{ta nije rekao. Voditeq: Dobro. Moramo da napravimo kratku pauzu za blok reklama, pa }emo se vratiti razgovoru u beogradskom studiju. Voditeq: U beogradskom studiju Super televizije razgovaram sa gospodinom Tomislavom Nikoli}em. Puno pitawa, dosta smo vremena potro{ili. Gospodine Nikoli}u, u najkra}em, gde }e da bude pozicionirana va{a stranka, zvala se Napred Srbijo ili nosila neko tre}e ime? Tomislav Nikoli}: Mi smo stranka desnice, ali poku{avam da ~ak i imenom pokaèmo svim gra|anima Srbije da, da im je mesto kod nas. I tu bi, to je ono {to me, {to me opredelilo da ne mora da bude re~ radikal, ~ini mi se da bi to opet nekim qudima reklo: Ja tamo ne}u, to su, to je re~ radikal, nije demokrata. Zna~i, moji su preci bili demokrate, kako }u ja sada kod radikala?. Evo da vidimo, da to elimini{emo. Zna~i, {to se ti~e najpre tog nacionalnog, Srbija mora da se sa~uva. Svako ko bude na vlasti a ho}e da je ~uva, ima}e na{u pomo}. Svako ko o tome ne vodi ra~una, a mi u opoziciji, ima}e velikih problema sa nama. Srbija vi{e nema {ta da izgubi, ni jednu ku}u, ni jedno selo. Srbija mora da sa~uva Kosovo i Metohiju. Ako je to nemogu}e ostvariti nekim ratom, mogu}e je da niko od nas ne odustane i mogu}e je da se, kao {to je bilo u ovim amandmanima na Sporazum o pridruìvawu, da se tako od sada opredequjemo za svaki ugovor, za svaku koncesiju, za svaku rezoluciju. Kosovo je na{e i to je gotovo, o tome ne}emo da razgovaramo. I da spre~imo da Kosovo ikada bude dràva. A oni nemaju gde bez nas. I treba finansijski u}i na Kosovo dok to, dok je to jo{ mogu}e i kupiti sve {to moè da se kupi, to je krivica dràve {to to ne radi. Dati novac onima koji mogu da vra}aju pozajmqeni novac i da se u|e u investirawe na Kosovu i Metohiji. Rusija to radi u Ukrajini i veoma blizu je toga da, pa ako ne celu Ukrajinu, da }e veoma veliki deo imati pod svojom kontrolom. I {ta tu ima lo{e? Iz toga se stvara profit. [to se Vojvodine ti~e, izgleda da su se ponovo probudile neke stare pri~e i aspiracije kod mnogih Srba o tome da Vojvodina treba da bude dràva i da joj treba dati Ustav, da joj treba dati, da joj treba dati neki akt kojim }e pred me|unarodnom zajednicom da se prikazuje kao dràva. I {to se nas ti~e, to }emo da spre~avamo kao i svi drugi, potpuno po{tuju}i Ustav Republike Srbije. Sve {to je u skladu sa Ustavom, svaka ta~ka i zapeta bi}e omogu}ene Vojvodini. Sve {to nije u skladu sa Ustavom mora da se prese~e u korenu. I zato pri~am i
351
onima koji su u Demokratskoj stranci a u~estvuju u ovome kao vlasti u Vojvodini i u Srbiji, da }e u nama imati ozbiqnog suparnika, a za takve stvari neprijateqa. Na{ osnovni ciq, ono {to }e nas odlikovati i {to }e nas razlikovati od drugih je ta na{a èqa koju jo{ niko nije uspeo da ostvari u Srbiji, da spojimo Istok i Zapad, da napravimo ku}u sa dva ulaza, da imamo na sve strane prolaze, da, da smo poèqan i prihvatqiv faktor i za jedne i za druge, partner i za jedne i za druge. Pred nama je ogromno rusko trì{te, koje Evropi nije ponu|eno u tom obliku u kojem je ponu|eno nama. A sa druge strane, kod nas mogu da se razvijaju najsavremenije tehnologije iz kojih }e nastajati proizvod za to rusko trì{te. Rusima biti jeftinije, nama zaposliti radnu snagu, strancima omogu}iti da proizvode. Mi smo zaboravili Pokret nesvrstanih, wihova uloga }e biti mnogo ve}a zbog sirovina kojima raspolaù. Dolazi, dolaze, izgleda da }e ovaj vek biti vek sirovina, ne {ou-biznisa, ne lekova, nego ba{ sirovina. I to je o~igledno, videli ste da se oko toga pripremaju ~ak i ratovi, a kamoli sukobi. Mi smo oni koji svuda u svetu imaju prijateqe. Vezivawe samo za jednu opciju nikada dobro nije donelo. Mi moramo Evropi da kaèmo, postoje uslovi pod kojima ho}emo sa vama, ali mi idemo na sve strane sveta. Mi traìmo sada saradwu prijateqa na svim stranama i mi tu saradwu i to prijateqstvo moèmo da na|emo svuda. Srbiji mora da se obezbedi socijalna sigurnost, tu mora da postoji socijalni konsenzus, da sve politi~ke stranke èle da svim gra|anima Srbije bude boqe. I da se svi odri~emo nekih svojih ideja ili nekih svojih sukoba, a da obezbedimo da gra|anima bude boqe. Da bi bilo boqe, moraju da rade. Onaj ko zaposli Srbiju, taj neka vlada 100 godina. Ali Srbiju treba zaposliti. Srpsko selo treba podi}i, od srpskog sela moè da se ìvi. Ali to su ogromne investicije... Voditeq: Kako gospodine Nikoli}u kad je gotovo opustelo? Tomislav Nikoli}: Jeste opustelo, ali zato ako biste samo omogu}ili boqe uslove u startu, za bilo koji biznis od onih koji nudite u gradu. Ti qudi sa sela su u gradu, nemaju posao, preìvqavaju tamo. Jedno radi ili ne radi niko u ku}i, pla}aju stan u gradu, sve ih to ~eka besplatno u selu. Ja poznajem selo odli~no, ja sam svakog petka u selu, od petka do nedeqe ja sam u selu. Sve moè da, selo moè da oìvi, svako selo ima svoje specifi~nosti, geografska visina, nadmorska visina, geografski poloàj, blizina reka, sve, sto~arstvo, povrtarstvo, ratarstvo, sve moè u Srbiji, gde se ko na{ao, to }e da radi. Hrana je najva`nija sirovina u svetu, o~igledno, samo treba malo uloìti i neka vra}a hranom koju proizvede, ne treba mu traìti novac. Porezi su i onako mali, ja oko poreza ne mogu da se borim, kada na{i seqaci zaista imaju male poreze, to je skinuto pre 15-ak godina i vi{e se nije ni podigao porez na neku meru da ne moè da bude pla}en. Samo treba vratiti mladost. Kako? Asfaltnim putem do svakog sela, {kolom u svakom selu, kao nekada. Na~inom ìvota koji ima u gradu pod veoma skupim uslovima, da ga ima u selu. [to se mlade devojke ne udaju u selu? Pristaju da ceo ìvot proìveo u siroma{tvu u gradu. To treba promeniti, to shvatawe kako ~ovek treba da ìvi treba da se mewa u Srbiji. [ta ima lep{e od sela?
352
Voditeq: Me|u onima koji vam se javqaju, ima li ekonomista od formata eventualno? Tomislav Nikoli}: A to }ete tek da vidite, taj tim. Naravno, Jorgovanka Tabakovi} trenutno predvodi taj tim, ali je oko sebe okupila zaista mnogo qudi i bi}ete veoma iznena|eni koliko qudi, koliko na{ih uspe{nih qudi u inostranstvu, mnogi od wih i u Rusiji ovog ~asa èle da pomognu Srbiji. Wihovu pomo} do sada niko nije prihvatao, wihove savete niko nije slu{ao, wihove sugestije niko nije slu{ao, nisu bili uop{te za ideje koje smo mi zastupali. Ali su ekonomski traìli ko ho}e da ostvari ono po ~emu su oni postali najbogatiji, qudi koji grade 20 hiqada kvadrata stambenog prostora u Moskvi, sigurno taj ~ovek, Srbin, zasluùje da ga pitamo kako je uspeo u ìvotu. [ta Srbija treba da radi? On sada gradi u [paniji i gradi u Luksemburgu, povezuje Rusiju i Evropsku uniju, on je na{ao na~in da ih poveè i da svuda zaradi i od svega da mu ostane profit i da zaposli qude. Mi }emo veoma brzo iza}i sa programom koji, koji }e Srbija da sprovede... Voditeq: A da li je konkretno, recimo, vlasnik Ekonomik trejda spreman da investira u Srbiju neki, neki ozbiqniji novac? Tomislav Nikoli}: Hajde, sa~ekajte da iza|emo na osniva~koj skup{tini sa qudima koje do sada niste vi|ali u na{im redovima, onda }e vam sve biti jasno. A do tada je jo{ samo mesec dana. Voditeq: Ho}e li na toj osniva~koj skup{tini, ne mogu da zaobi|em to pitawe, biti Aleksandar Vu~i}? Tomislav Nikoli}: Da. Voditeq: Kako tuma~ite ~iwenicu da je podneo ostavku na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci, podneo ostavku, {to je mnogima palo u o~i, i na mesto predsednika odborni~ke grupe u Skup{tini grada i prakti~no totalno iza{ao iz svega, a onda zatraìo neko vreme da malo o}uti, rekao bih? Tomislav Nikoli}: Pa, ja Vu~i}a poznajem dosta dobro, mi smo 15 godina zajedno, on je 13 godina generalni sekretar, ja znam sve faze u wegovom biolo{kom razvitku. On je do{ao kao de~ak u stranku, danas je to ozbiqan ~ovek, otac porodice, ~ovek koji veoma ozbiqno sada razmi{qa i o ìvotu i o svom ìvotu. Aleksandar je blisko vezan za Vojislava [e{eqa zato {to mu je Vojislav [e{eq bio mentor dugo godina u stranci. Aleksandar, onako jogunast, tvrdoglav, uvek zastupa svoje ideje, Vojislav smatra da jedini on moè da iza|e sa wim na kraj i kad ga savetuje i kad ga prekoreva i kad Aleksandar prihvati i kada ne prihvati. I to je wihovo nadgorwavawe trajalo, pa i dan-danas Aleksandar Vu~i}, osim mene, jo{ je samo Aleksandar Vu~i} mogao da kaè Vojislavu sve {to misli. Tako da wegov rastanak, a ovo je sada ve} rastanak sa Vojislavom [e{eqem, ~ujem da su ga iskqu~ili i iz tima za odbranu Vojislava [e{eqa, {to je tako|e velika gre{ka. Neke stvari bez Aleksandra vi{e ne}e mo}i da urade. Ako je ve} napustio sve funkcije u stranci i uz moje protivqewe podneo ostavku na funkciju gradskog odbornika, to zna~i da u toj stranci wega vi{e nema. I to je direktno, direktno je to uradio Vojislav [e{eq time {to je odmah rekao da }e Dragan Todorovi} da bude namesnik, gaulajter u stranci, da }e on da bude onaj
353
koji, na koga su, tobo`, preneta predsedni~ka ovla{}ewa. A da }e da mu pomaù Vjerica Radeta, Nata{a Jovanovi}, Gordana Pop-Lazi}. Nije to, to nije nivo qudi koji mogu da vode Aleksandra Vu~i}a. Tako da on tu vi{e nema {ta da traì, to znam. E sada, treba da to preboli. A mislim da oni svakim danom pokazuje da on nema {ta drugo da boli, wega nema {ta drugo da boli. Jednostavno kao da nije postojao. Sa mnom se obra~unavaju pa time dokazuju da sam postojao u stranci. A wega bi da ne pomiwu uop{te, kao da su presre}ni {to je oti{ao i hajde da se ne sva|amo sa wim, mnogo je jak, inteligentan i pametan, daj da se ne sva|amo sa wim i daj da ga Srbija zaboravi kao da nije, kao da nije predstavqao u stranci ni{ta. To je druga velika gre{ka u odnosu na Aleksandra Vu~i}a. I ja sam ga pozvao, ja sam ube|en da on mora da se bavi politikom, jer tu politi~ku scenu bez Aleksandra Vu~i}a ja ne mogu da zamislim. Ne samo na{u stranku, ja ne mogu da zamislim da bi ijedna stranka u Srbiji mogla da nastavi ovako da postoji a da nema naslednika za onoga ko je vodi. Kada pogledate stranke, ja nisam mogao da nasle|ujem Vojislava [e{eqa, ja sam od wega stariji, ali sam mogao da ga zamewujem. Ali neko mora i mene da nasledi. Voditeq: Kada ste... Tomislav Nikoli}: Tako da ja wega o~ekujem jako brzo. Voditeq: [ta je sa Majom Gojkovi}? Kada ste uradili ovo {to ste uradili, mnogi su prakti~no ve} videli Maju Gojkovi} kod vas u stranci. Me|utim, evo danas saznajemo da ona formira svoju sopstvenu stranku. Tomislav Nikoli}: Pa, nisam sa wom imao kontakata jo{ iz predsedni~ke kampawe, kada smo je uzaludno zvali, mislim da je Aleksandar Vu~i} preko 40 puta pozvao wenu sekretaricu i ostavqao poruku da nam se javi, nije htela da pomogne kampawu. Govore mi prijateqi {ta, {ta se sa wom de{ava. Vidim da je malo bila u dilemi da li }e da formira stranku, da li bi se nekome prikqu~ila, nije zatvarala vrata za saradwu sa nama. Ali ja mislim da, ja wu poznajem, ne znam u posledwe 2 godine kako to kod we se razvija, ali onako kako je ja poznajem, ona }e poku{ati da formira stranku. Ja znam da ne moè da uspe, ona nema tu infrastrukturu koju }emo mi imati u startu. Mi }emo u svakom selu u Srbiji imati bar po 2-3 ~lana, koji su se ve} izjasnili da èle da sprovode na{e ideje. Ona }e biti ograni~ena na Novi Sadi i mo`da nekoliko op{tina oko Novog Sada i to je sve. Da li tako moè da postoji stranka? Moè za lokalne izbore, ali za neki vi{i nivo, za nivo u kome Maja Gojkovi} sebe zami{qa, za nivo vladaju}e stranke, kandidata za predsednika Republike, ona takvu stranku ne moè da formira, morala bi da bude u koaliciji sa nekim ko bi joj omogu}io da, da stiè do tako visokih funkcija. Tako da mislim da nikakve saradwe ne}e biti izme|u nas. Voditeq: Kako }ete se finansirati, gospodine Nikoli}u? Jer vi izgleda sada imate jedinstvenu {ansu da budete na ~elu stranke koju nikada nisu finansirali, kako se to popularno kaè, tajkuni, a opet moè li se bez wih opstati finansijski? Tomislav Nikoli}: Koga god od nas pitate Ko vas finansira, svako }e vam re}i Sami se finansiramo. I ja sam jedini nabrojao u jednoj emisiji, jedan auto iz rentakara koji smo imali od NN lica u toku kampawe i
354
mislim da sam bio jedini po{ten, pa bar ne{to otkrio od toga kako stranke funkcioni{u. Rekli su mi neki savetnici da to politi~ari nigde u svetu ne govore, ja bih voleo da govorim. Nama se obratilo mnogo qudi koji èle da budu ~lanovi stranke i koji èle da donacijama, koje }e pro}i kroz poslovne kwige stranke, pokaù koliko èle da pomognu stranku. Neko nudi faks, neko nudi automobil, neko nudi novac i mi }emo o tome vrlo brzo da sednemo i da razgovaramo u stranci. Najlak{e je primiti pomo}, ali mi smo stranka koja ra~una da vlada i ja znam da svi oni koji vam ne{to daju o~ekuju kada }ete ne{to da im vratite. Ja to vidim po svim vlastima do sada, svako je oduìvao svoje dugove onima koji ga finansiraju, samo Srpska radikalna stranka niti je imala potrebe da oduùje, niti je kome bilo {ta oduìla. Samo preko nas niko nije zaradio nijedan dinar i apsolutno smo ~isti i to znaju i moji biv{i strana~ki prijateqi. Ali da }emo morati i sami da u~estvujemo u, kao nekada davne 1990. godine kada smo po~eli da u~estvujemo u finansirawu svojih aktivnosti, to je sada potpuno jasno. Zna~i, ponovo u svoj auto, svoj benzin. Mi nemamo prava na novac iz buyeta, taj novac ostaje Srpskoj radikalnoj stranci kao listi koja je osvojila mandate. I bi}e to jako te{ko. Ali mnogo qudi doma}ina je sa nama, mnogo qudi koji }e mnogo uloìti u pobedu ove opcije koju zastupamo, cela poslani~ka grupa uloì}e sve {to, sve {to stigne iz Skup{tine na ime plata, ulaga}emo u to da razvijemo stranku. A posle prvih slede}ih izbora uop{te se vi{e ne sekiram, mi }emo biti stranka koju, koja }e se finansirati iz buyeta, kao {to se i Srpska radikalna stranka finansirala iz buyeta i to je sasvim dovoqno. Stranka mora da ima, mi smo imali mnogo zaposlenih zato {to je razvijeno mnogo aktivnosti u Srpskoj radikalnoj stranci, i izdava~ka delatnost i Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa i ogromno obezbe|ewe. Ali stranka mora da ima bar 15-ak zaposlenih, to je jasno, i mora da ima svoje tro{kove. Svi odbori {irom Srbije sami }e, kao i u Srpskoj radikalnoj stranci, sami }e finansirati svoje tro{kove. A te tro{kove u centrali, koji su u stvari i najve}i, od zakupa do svih tro{kova koji u stranci postoje, to }emo morati da preuzmemo mi koji smo se i odlu~ili da stranku konstitui{emo i da je vodimo. I ja mislim da, koliko smo mi do sada razgovarali, da }emo mi to sve lepo pokriti. Voditeq: Kaù da ste omek{avali Srpsku radikalnu stranku i postizali sve boqe i boqe rezultate na izborima. Gde je granica tog omek{avawa i {ta je ono na {ta nikako ne}ete da pristanete? Tomislav Nikoli}: Pa, ja mislim da sam vam ve~eras rekao koja je to granica i da sam bio potpuno jasan u svom odnosu prema onima koji su sada na vlasti, koje ja sada kroz Borisa Tadi}a posmatram. Mislim da niko drugi ne bi uspeo da ih okupi ovako {arene i da napravi ovu zbrku od Vlade, s tim {to je to i wegova slabost. Niko ko malo boqe razmi{qa ne bi napravio ovo. I ja priznajem da je on tu bio veoma uspe{an menayer, ali sa druge strane on je Srbiji doneo mnogo zla, mnogo nevoqa formirawem takve vlade. I ve} sam vam rekao, ko brani Srbiju, ko joj èli dobro onaj ko brani, bi}e pomognut, ko joj èli dobro bar ne}e biti ometan u meri u kojoj smo mi ometali svakoga, bilo {ta da radi. Mislim da je ta granica jedna mirna
355
dràva u kojoj }e qudi da ìve od svog rada, u kojoj }e deca da budu bezbedna, starci da ìve od penzije, qudi mo}i da se le~e, deca mo}i da se {koluju. I za to }emo morati da obezbedimo ili mi ili Demokratska stranka, odnosno i mi i oni, smewuju}i se na vlasti. I to bi onda mogao da bude idealan vid demokratije. Voditeq: Verujete li... Tomislav Nikoli}: Ruska Federacija... Voditeq:... da to moè da se desi u dogledno vreme? Tomislav Nikoli}: U Ruskoj Federaciji nemate opoziciju. I sada, kako èli predsednik tako je. Na svu sre}u imaju u kontinuitetu dobre predsednike, od Putina do Medvedeva. Ali je i Jeqcin radio {ta god je hteo i Gorba~ov pre wega. I ja ne volim takvu, takve odnose u dràvi. Ja volim odnose u kojima }e biti dva veoma jaka partnera. [ta mislite da su sada suprotstavqeni Putin i Medvedev? To bi bila idealna Rusija, zna~i ne moè ni{ta lo{e da se desi bez obzira ko pobedi. E taj, to }e jako brzo da bude. Ja mislim, ja vidim nove struje u Demokratskoj stranci, prilago|avaju se onome {to mi radimo, da ne ostanemo sami na toj demokratskoj margini, da ne budemo mi jedini koji shvataju {ta je demokratija. Mora}e i oni da pokaù. Do sada su samo po nazivu stranke pokazivali da znaju za re~ demokratija. Sve wihovo pona{awe bilo je do ivice diktature. Pa i prekju~e na sednici Narodne skup{tine, kojoj iz protesta nismo prisustvovali, prave dan demokratije u celom svetu, Ujediwene nacije tog dana u svim parlamentima u svetu drè ~as demokratije. Ja pitam predsednika Skup{tine ko govori sutra na sednici, ona kaè: Govori predsednik dràve, predsednik Vlade i ja. Pa dobro, je l vam to demokratija? A gde je tu opozicija? [to bar niste rekli opozicionim strankama Moète da se dogovorite da jedan od vas govori, ja bih prepustio neka neko drugi iz opozicije govori. Ali da se dogovorimo o tezama, {ta ne vaqa u dràvi, {ta treba da se popravi u dràvi. E, to je ono {to osione vlasti ne shvataju, onaj ko je dugo na vlasti ne shvata, onaj ko nema jaku opoziciju iza sebe. Ja sam, kada je Demokratska stranka formirala Vladu, rekao, te{ko }e im biti, iza sebe imaju 108 poslanika opozicije koji su spremni da, da vladaju dràvom svakog ~asa. Me|utim, nekako nisam primetio jo{ uvek èqu Vojislava Ko{tunice da sara|ujemo na tome da nas bude 108 koji smo u opozicija, opozicija ovako kako ja mislim da bi trebala opozicija da bude. Neka on iznese svoje ideje, mo`da ja mogu da prihvatim jo{ ne{to. Ali opozicija mora da bude onaj ko tera vlast da boqe radi ili preuzima vlast ako vlast ne}e boqe. A narod sve vidi, narod sve zna. Vlast ose}a kada je lo{e. Ako mi napravimo stranku, ja o~ekujem bar, koju }e osnovati odmah 10 000 qudi, odmah u startu. Ako ta stranka, a vaqda }e mediji izve{tavati o tome {ta radimo, postane snaga u Srbiji, Boris Tadi} }e za godinu dana imati pred sobom veoma lak izbor, da raspi{e nove izbore jer su se promenili odnosi u dràvi. I evo, ja mu sada kaèm, ima{ godinu dana da pokaè{ da treba da dobiju slede}e izbore. Voditeq: A i vama ta godina dobro dolazi da u~estvujete, stranku formirate. Tomislav Nikoli}: Naravno, da stabilizujemo stranku, da... Nama treba mnogo qudi koji }e da vladaju i mnogo qudi se prijavquje u Srpsku radi356
kalnu stranku. Ponavqam, bi}ete iznena|eni, a predstavi}emo svakoga ko nam je posebno drag na toj osniva~koj skup{tini. Voditeq: Mo} navike, Srpsku radikalnu stranku. Verovatno ste mislili na Napred Srbijo. Ali verovatno 17 godina ~ini da... Tomislav Nikoli}: Ja ne znam kako }e stranka da se zove, ali ta re~ radikal me stalno privla~i, vezana je za sve {to sam u ìvotu u politici postigao i verovatno }u te{ko da je se re{im. Ali to ne zna~i da ja ne èlim, da ne èlim dobro svojim biv{im prijateqima. Ja im èlim da se otrgnu od nekih zabluda, neka vode stranku najboqe {to mogu, ne vidim da }e bez Vojislava [e{eqa uspeti, ako se on ne vrati, jako brzo od te stranke ne}e ostati ni{ta. Ali preuzeli su na sebe teàk posao, za mesec dana shvati}e {ta sam ja sve nosio na svojim le|ima. Voditeq: Gospodine Nikoli}u, hvala vam lepo {to ste bili moj gost ve~eras. Tomislav Nikoli}: Hvala na pozivu. Voditeq: Po{tovani gledaoci, u proteklih sat vremena u ~etiri oka razgovarao sam sa gospodinom Tomislavom Nikoli}em, vide}emo kako }e se stranka zvati, ja sam o~ekivao da }e ve~eras otkriti to ime, mo`da }e i ostati Napred Srbijo. U svakom slu~aju hvala vam lepo {to ste bili sa nama, ostanite i daqe uz Super televiziju.
Televizija Lav, emisija Otvoreni studio Uìce, 17. septembar 2008. godine Gost Milorad Mir~i}, U Srpskoj radikalnoj stranci do{lo je do programskog i ideolo{kog razilaèwa, a povod za razlaz bilo je glasawe o SSP. Potpredsednik Srpske radikalne stranke Milorad Mir~i} obja{wava posledice onoga {to je u~inio Tomislav Nikoli} i dr Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci. Osim {to Nikoli} nije po{tovao osnovna na~ela demokratije unutar stranke, on je pristao na saradwu sa Evropom, koja je plod ucene, ~emu su se radikali usprotivili. Slede}i wegov korak, kra|a poslani~kih mandata Srpskoj radikalnoj stranci, doveo je situaciju do kulminacije. Bezvernom Tomi ni to nije bilo dovoqno, pa je u javnosti ~esto mahao sa stenogramima razgovora sa dr [e{eqom, ~ime mu je, sra~unato, ugrozio odbranu pred Ha{kim tribunalom. Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Evo nas u jo{ jednoj emisiji Otvoreni studio. Kao {to ste videli, ova dva dana najavqujemo da }e gost biti Milorad Mir~i}, svi ga uglavnom poznajete, potpredsednik Srpske radikalne stranke. Milorad Mir~i} je i po ovom vremenu do{ao u na{ grad, kako smo se i dogovorili. Pre toga je verovatno imao nastupe i na nekim drugim televizijama, o tome }emo ~uti tokom razgovora, ali Milorad Mir~i} je zapravo do{ao u Vr{ac i u, kako da kaèm, Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke u kome je, kako on re~e, sve i po~elo. Sada }emo da ga pitamo {ta je to po~elo i kako je po~elo. Dobro ve~e, moj dragi goste Milorade Mir~i}u. Milorad Mir~i}: Dobro ve~e.
357
Voditeq: Ja sam sa vama nekoliko puta pri~ao. Da vas pitam, jeste li vi Vojvo|anin? Milorad Mir~i}: Pa, nema ta odrednica, to je odrednica za qude koji ìve na ovim podru~jima. @ivim u Novom Sadu. A ta odrednica je jedna velika podvala i nerado odgovaram i izja{wavam se po tom pitawu, zato {to geografska pripadnost ne moè da bude povod da se sutra formira neka nova nacija. Tako je po~elo i sa Crnom Gorom, setite se samo, odrednica Crnogorac zna~ila je Srbin koji ìvi u Crnoj Gori, a sada imamo naciju koja je formirana na osnovu te odrednice. Tako da, ìvim u Novom Sadu, radim u Novom Sadu, porodica mi je u Novom Sadu. Voditeq: Dobro, ja sam vas pitao zbog toga {to je to Mir~i} retko prezime. Milorad Mir~i}: Pa nije, zavisi, na ovom podru~ju jeste. Voditeq: Kod nas ovde jeste. Milorad Mir~i}: Mir~i}i su poreklom iz Crne Gore, iz Vasojevi}a. Kako kaè geneza, selili se u tri pravca, jedan je i{ao prema Srbiji, jedan prema Krajini, odakle su i moji, a jedan je ostao u Beranima, odnosno ranije Ivangradu. Voditeq: Zna~i, ovi domicilni. Milorad Mir~i}: Tako da je to jedno pleme koje je doìvqavalo sudbinu kao i mnogi. Ima i u Vojvodini dosta sa tim prezimenom. Voditeq: Vi ste istraìli uglavnom va{e korene? Milorad Mir~i}: Jeste, preseqenici smo, nije ~esto prezime na ovom podru~ju. Voditeq: Nije, zbog toga sam i pitao. Kada sam rekao Vojvo|anin, mo`da sam malo ja omanuo tu, ali nema veze, uglavnom ta odrednica, {to kaète, nije ni va`na, svi smo Srbi, je li tako. Je li se vi izja{wavate kao Crnogorac? Milorad Mir~i}: Ne, nema potrebe. Voditeq: A mogli biste? Milorad Mir~i}: Nema potrebe da se izja{wavam tako, to sada u ovom trenutku zna~i samo ne{to {to je ve{ta~ki izmi{qeno, da to prihvata ~ovek jer mu je nametnuto. I to je jedno od zala koje je zahvatilo srpski korpus. Srpski narod se po~eo deliti, po~eli su da ga dele od ranije, se}ate se kakve su sve podele bile, Srbi Li~ani, Srbi Kraji{nici... Voditeq: Tako je, tako je. Milorad Mir~i}: Srbi Vojvo|ani, Srbi Sremci, bog te pita po kojim sve osnovama nisu nas delili, a sada su po~eli da izmi{qaju te nacije. Voditeq: E, vi upravo govorite o deobama, o me|usobnim deobama istog naroda i tako daqe. O~igledno da se dogodila, kako to da nazovemo, svakodnevno dobijamo telegrafske informacije i kakve god nove informacije {ta se doga|a u Srpskoj radikalnoj stranci. Evo, ovde je dan peti ili {esti kako se bruji o tome. Da li je zaista do{lo do podela u Srpskoj radikalnoj stranci, ili su samo pu~isti izazvali to {to su izazvali? Vi ste rekli Vu~i} i Nikoli} su pu~isti.
358
Milorad Mir~i}: Taj naslov je izmi{qen od strane novinara, stavqeno je jedno prezime vi{ka, stavqeno je ne{to {to nisam rekao. Voditeq: Ovo prvo prezime je vi{ak? Milorad Mir~i}: Pu~isti~ke metode su primewivane, primewivane su iz razloga i sa ciqem da se izazove razdor u Srpskoj radikalnoj stranci, a krajwi ciq je bio da se preuzme Srpska radikalna stranka. Metode koje su koristili ukazuju na to da Srpska radikalna stranka nije doìvqavala napade iznutra. Unutar stranke nisu se vodile neke polemike ili rasprave da bi se postigao neki efekat, da bi se poboq{ao rad stranke ili da bi se promenilo ne{to, nego su primewivani pritisci spoqa, tako da se stranka, kao i qudski organizam, brani od svega {to je napada. Ako je neki unutra{wi problem, onda organizam to odbacuje ili ako je unutra{wi neki napad, onda stranka reaguje preko svojih organa tako {to ukqu~uje op{tinske, okru`ne, Centralnu otaybinsku upravu i druge organe, a ovde je bila kombinacija unutra{weg napada sa logistikom spoqa. Sve je to trajalo u jednom odre|enom periodu, veoma kratko, kada se izrazila èqa da se èle promene unutar Srpske radikalne stranke od strane zamenika predsednika Srpske radikalne stranke. Promene ili reforme naboqe, ali to se vrlo brzo pretvorilo u ne{to {to je zna~ilo formirawe poslani~ke grupe, da bi preraslo u ambicije i planove da se pravi nova politi~ka partija. I nije to toliko problemati~no, ali je su{tina da se i nova poslani~ka grupa i ta nova politi~ka opcija prave unutar Srpske radikalne stranke, {to je nedozvoqivo. To je bukvalno razbijawe i nestajawe stranke i wenih organa, fakti~ki uvo|ewe anarhije u sistem funkcionisawa stranke. Voditeq: Dobro, ali vi ste to onako obuzdali, to se nekako nije previ{e otrglo kontroli skroz. Milorad Mir~i}: Da, pa stranka se branila misle}i da su to neki poku{aji da se unutar Srpske radikalne stranke do|e do odre|enih pozicija. Povod za to je bilo glasawe o Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu, gde se izja{wavao organ stranke Predsedni~ki kolegijum i apsolutnom ve}inom, samo jedan je bio za prihvatawe sporazuma, svi ostali su bili protiv. Onda je taj jedan, ne po{tuju}i osnovna na~ela demokratije i princip ve}ine i odluke, voqe ve}ine, uslovio svojom ostavkom. Ostavka je jednoglasno prihva}ena. To je bilo u petak, pred vikend, da bi u ponedeqak bilo saop{tewe, odnosno ve} u toku vikenda bilo saop{tewe da se formira nova politi~ka opcija. Fakti~ki, to je zna~ilo da se programski i ideolo{ki razilazimo i da je u okviru stranke funkcionisala jedna frakcija koja je imala potpuno druga~iji program, potpuno druga~iju viziju i potpuno druga~iju ideologiju, a samim tim i sasvim druga~iji ciq od onoga {to je osnovno sadràno u Programu Srpske radikalne stranke. Voditeq: Ja se izviwavam, ali da li je mogu}e da vi to niste mogli da naslutite, da vi to na neki na~in niste mogli da primetite, da se na vreme nekako prestrojite, {to se ti~e vas kao izvornih, kaù da ste vi malo tvr|a strana, ili tako, da je Toma mek{a i {ta ja znam. Milorad Mir~i}: To je izmi{qeno, to je jedna od podvala. Voditeq: Da ste vi nekakvi jastrebovi, {ta ja znam.
359
Milorad Mir~i}: To je jedna od podvala koja se lansirala da bi se izazvao dodatni razdor. Voditeq: Vi ste dobro obave{teni. Milorad Mir~i}: I da bi bio, na kraju krajeva, potreban efekat, efekat u smislu koji su oni o~ekivali. Ali, gde je po~elo, tako smo i po~eli ovaj razgovor, po~elo je u Vr{cu. Bilo je indikativno da su u vr{a~kom okrugu po~ela neka previrawa i po~ele su da se daju neke izjave od strane sad ve} biv{eg predsednika Okru`nog odbora, da je stranka podeqena na jedan deo koji je tvr|i, i drugi, koji je mek{i. On je crpeo informacije ili dobijao, po wegovim re~ima, od zamenika predsednika stranke, {to je bilo indikativno i upozoravaju}e. Tada je po~elo da se malo vi{e analizira i da se skre}e ve}a pa`wa na sve ono {to se radilo na terenu, i primetilo se da pojedini op{tinski odbori, odnosno pojedini qudi iz rukovodstva, u ciqu neke reforme ili nekih promena, po~iwu da lobiraju odre|ene qude. Kada je do{lo do konkretnog razgovora oko eventualnog glasawa oko Sporazuma za stabilizaciju i pridruìvawe, bilo je jasno da je to bio dodatni pritisak na Tomislava Nikoli}a, koji on nije bio spreman da izdrì, misle}i na taj na~in da }e u odre|enom trenutku, vuku}i taj potez davawa ostavke, podeliti Predsedni~ki kolegijum. Nai{ao je na jednoglasno prihvatawe wegove ostavke, i to je bilo iznena|uju}e, to je bilo prosto {okantno. âk, kasnije su neke pri~e izmi{qene i ispri~ane da su pojedini ~lanovi Predsedni~kog kolegijuma kasnije ispri~ali da su oni bili protiv, ali eto, nije bilo dovoqno ~lanova Predsedni~kog kolegijuma koji bi se wima pridruìli. Me|utim, ~iwenica je da je su{tina istine u tome da je to bila prekretnica, da je kasnije po~ela kampawa protiv predsednika Srpske radikalne stranke kako bi se stranka na neki na~in ve{ta~ki podelila na onaj deo koji pripada Vojislavu [e{equ i onaj deo koji je reformatorski unutar stranke. Pa ~ak su i{li toliko daleko, videli ste da su lansirali pri~u i tezu da je Vojislav [e{eq diktator. Zamislite kakav apsurd, da proglasite za diktatora ~oveka koji je u pritvorskoj jedinici, kome su vezane ruke, koji je bukvalno zato~enik, nema nijednu mogu}nost da kontaktira, osim onoga {to je u skladu sa dozvoqenim, a to je da zove Komitet za odbranu i da zove pojedine ~lanove svoje porodice. I on sada ispada diktator, ~ovek koji vodi stranku iz Ha{kog tribunala i vodi je stranputicom, a oni koji ar~e wegovu stranku, oni koji uìvaju sve blagodeti politike i politi~kog ìvota i bavqewa politikom, oni su reformatori, oni su demokrate. Prosto da ~ovek ne veruje, da bi ta pri~a do{la ~ak do tog stepena. Sad, u posledwe vreme, poku{avaju da nametnu tvrdwe kako je Vojislav [e{eq neura~unqiv, da ne moè sam da razmi{qa, da ne moè ba{ racionalno da prosu|uje, da donosi odluke. Voditeq: [to se ne vidi i ne prime}uje tokom ovih prenosa. Milorad Mir~i}: Da, ali je to indikativno da u istom trenutku to tvrdi i Tuìla{tvo u Ha{kom tribunalu, tako da ~ovek ne treba da bude suvi{e naivan i da misli da je to neka slu~ajnost. To je splet koincidencija koje ukazuju da je sinhronizovana kampawa protiv Vojislava [e{eqa. Evo, sa360
da ve} postoji opasnost, nakon ovih objavqenih transkripata koji su od strane biv{eg predsednika Komiteta za odbranu objavqeni, a upoznat je da ne sme takav materijal da do|e u javnost, sada se razmatra mogu}nost da se uskrati mogu}nost Vojislavu [e{equ, ili pravo Vojislavu [e{equ, da se javqa, {to je, u svakom slu~aju, deo jedne kampawe i deo jedne akcije koja je sprovo|ena u Srpskoj radikalnoj stranci. Voditeq: Ja sam vas pitao da li je imalo na~ina da se nasluti, kaète u Vr{cu je neka kapisla eto na kraju potpaqena, pa se to sve kasnije na ovaj na~in odvijalo kako se odvijalo. Da li ste imali mogu}nost da primetite pravovremeno da }e ne{to da se dogodi u tom obimu, takav jedan potez? Milorad Mir~i}: U predizbornoj kampawi za parlamentarne izbore bilo je razgovora o mogu}nosti da se pravi koalicioni savez sa Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovi}a Palme. Kada smo razmatrali to na Predsedni~kom kolegijumu, Vojislav [e{eq je pre toga dao predlog obrazlaù}i to mogu}no{}u da Dragan Markovi} Palma poseduje Televiziju Palma plus, a to nam daje veliku {ansu. To podru~je, na kraju krajeva, pokriveno je tom televizijom, da pove}amo {ansu, da pove}amo broj glasova, da nam budu boqi rezultati. Voditeq: Plus satelit, oni idu i na satelit i tako daqe. Milorad Mir~i}: Naravno. Na to su Tomislav Nikoli} i Dragan Todorovi} rekli pa on je dao izjavu da èli saradwu sa Evropskom unijom. Oni su izneli tada op{tepoznati stav Srpske radikalne stranke da u na{em programu i na{oj ideologiji ne moèmo da sara|ujemo i da prihvatimo saradwu koja je plod nekih ucena. Ucena saradwe sa Ha{kim tribunalom, ucena priznavawa samostalnosti Kosova i Metohije. Po~ela je rasprava na Predsedni~kom kolegijumu. Kada je rasprava zavr{ena, pristupilo se glasawu i rezultati glasawa su ukazivali da taj predlog nije imao dovoqnu ve}inu. Zavr{ena je rasprava, predsednik Srpske radikalne stranke je rekao u redu, nismo prihvatili, stavqamo ta~ku, nema vi{e rasprave. Voditeq: Nije insistirao? Milorad Mir~i}: U krajwem slu~aju, nisam u mogu}nosti da pratim {ta je ko izjavqivao. Ako je izjavio to ne}emo da odstupimo od na{eg principijelnog stava. Voditeq: Mislim, po{tuje ve}inu. Milorad Mir~i}: To je, zna~i, bio principijelni stav, to je bilo po{tovawe ideologije i programskog opredeqewa, i to je nagla{eno i od strane Tomislava Nikoli}a i Dragana Todorovi}a. Kada je bilo izja{wavawe oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, onda je, u napomeni da je to isto principijelni stav da ne prihvatimo taj sporazum zbog ucena koje su, izme|u ostalog, glavni razlog, onda je kontraargument bio data re~ pojedinca. I sada, kada imate jednu suprotnost pojedinac koji drì do date re~i i insistira na tome, i sa druge strane principijelne stavove, ideologiju i program jedne politi~ke partije i organizacije, onda je neminovno da se nametne razmi{qawe da taj pojedinac èli da se izdigne iznad i principa, i programa, i stranke. To je ne{to {to je bilo upozoravaju}e, tako da je u tom trenutku ve} bilo potpuno jasno da smo se razi{li ideolo361
{ki i programski, {to se kasnije potvrdilo samom izjavom Tomislava Nikoli}a da on ima nameru da formira novu politi~ku partiju sa novim programom, kako kaè, koji }e se jednim delom oslawati na Program Srpske radikalne stranke, ali, za razliku od Srpske radikalne stranke, wihovo osnovno programsko opredeqewe je da {to pre u|u u vlast. Voditeq: Da, to je potvr|eno i danas u nekim napisima u novinama. E sad, recite mi, s obzirom da vi ìvite u Vojvodini, a na neki na~in ste zaduèni, je li tako, ispred stranke, iako ste potpredsednik, da brinete o okru`nim i op{tinskim odborima u Vojvodini, sad tu dolazi do raslojavawa. Mene interesuje vlasni{tvo mandata, ko je zapravo tu vlasnik mandata i gde su bile one unapred potpisane ostavke, blanko? Vi ste samo to radili, od stranaka. Milorad Mir~i}: Da. Veoma je interesantno: zakon, odnosno Ustav je jasno izregulisao i definisao mogu}nost da poslanici mogu da povere svoj mandat politi~koj partiji koja ih je predloìla, na ~ijoj su listi bili, i to je ura|eno u Srpskoj radikalnoj stranci, ura|eno je u mnogim politi~kim partijama kada su u pitawu republi~ki poslanici. Me|utim, svedoci smo ~iwenice da ~ovek koji je bio najodgovorniji, na najodgovornijoj funkciji, koji je na neki na~in bio zaduèn da vodi ra~una o tim potpisanim ostavkama, da je taj ~ovek izneo te papire i, kako je saop{tio javnosti, zaboravio. Voditeq: Zaturio, zaturio kaè. Milorad Mir~i}: I to je mo`da malo sme{no, mo`da ima malo i doze cinizma, me|utim, ako se malo ozbiqnije ~ovek upusti u analizu tih re~enica, to je u stvari priznavawe jedne kra|e. To ima elemenata krivi~nog dela, jer kad vi uzimate papire, dokumente jedne organizacije, u ovom slu~aju jedne politi~ke partije, ta dokumenta iznosite i zaboravqate, onda u svakom slu~aju morate da razmislite i o posledicama, kakve to posledice izaziva za tu politi~ku partiju. Posledice su potpuno vidqive, to je izazvalo dodatno opredeqivawe. Voditeq: Ispada da je to sve smi{qeno, zapravo, sad se pokazalo, da li je to tako? Milorad Mir~i}: Pa naravno, ako su elementi krivi~nog dela, onda je to ra|eno sa predumi{qajem, kako bi to rekli, tako da tu postoji, ako ni{ta drugo, ako ne samo zakonska, onda postoji i moralna odgovornost. Ako je ~ovek visokomoralna li~nost, onda mora da se zamisli kako je to mogao na taj najgrubqi na~in da izigra poverewe koje je imao od stranke, kako je mogao da zloupotrebi svoju funkciju na taj na~in, a to sve da pravda zaboravno{}u. Voditeq: Sad taj sam sistem, meni je nekako jasan, hajde da vidimo za gledaoce, samo da objasnimo. Zna~i, poslanici Srpske radikalne stranke imaju svoj mandat, potpisali su blanko ostavku. Blanko ostavki nema, izgubqene su, nestale, kako oni sad mogu da se pregrupi{u u drugi poslani~ki klub? Milorad Mir~i}: Poslanik koji je izabran na listi Srpske radikalne stranke dobio je poverewe od Srpske radikalne stranke i on trenutno
362
raspolaè mandatom. Taj mandat u su{tini pripada Srpskoj radikalnoj stranci, politi~koj partiji. I Ustav je predvideo tu mogu}nost da poslanik potpi{e jedan dokument koji se zove ostavka. Ta ostavka se aktivira onog trenutka kada politi~ka partija proceni da treba da do|e do zamene. Ta ostavka se overava u sudu, tako da one ostavke koje su oni papiri, i ostavke koje su bile u stranci, one imaju, narodski re~eno, svoje duplikate u pisarnicama u sudu, gde su poslanici pred sudskim organima to overavali i na osnovu toga moè da se dokazuje. Voditeq: A moète li vi da povu~ete i taj potez, pa da kaète: evo, u Kikindi su svi pre{li, kaè, Op{tinski odbor pre{ao kompletan, wih 17, kod Tome, u Somboru je problem, ovamo je problem, {ta ja znam. Milorad Mir~i}: Ali, kada se radi o odbornicima, onda je tu mnogo ~istije, mnogo jasnije. Voditeq: Da, ovaj odborni~ki nivo. Milorad Mir~i}: Dodatno za odbornike, osim ovih ostavki koje potpisuju, postoji dokument koji se zove ugovor. Taj ugovor potpisuju takore}i dve strane. S jedne strane odbornik, a sa druge strane politi~ka partija koja mu poverava mandat. Taj ugovor je neopoziv. On ne moè da se opozove jednostrano, mora da ima pristanak obe strane, tako da ne moè taj ugovor jednostrano da opozove ni Srpska radikalna stranka, a ne moè ni onaj koji je potpisao. Vlasnik tog ugovora je u su{tini Srpska radikalna stranka. Ona potpisuje. To je kao kad ste vlasnik nekih nekretnina, neke imovine, i vi iznajmqujete tu imovinu nekom. On potpisuje sa vama ugovor na odre|eno vreme, na odre|eni rok da ste mu iznajmili, ali u su{tini ta imovina ostaje kod vas. Ti mandati ostaju Srpskoj radikalnoj stranci i to je jedan instrument dodatni, sigurnosni instrument kojim se sluì politi~ka partija da bi mogla da reguli{e kada je u pitawu zamena mandata, kada je zamena odbornika, kada je u pitawu funkcionisawe... Voditeq: O~igledno, ovde nema pravno dejstvo i moè da se shvate samo formalni... Milorad Mir~i}: Ne, ne, potpuno je jasno da je tu zakon precizan, da je sve izdefinisano do detaqa i da po automatizmu danom aktivirawa te ostavke i tog ugovora, lokalne skup{tine treba da konstatuju da je prestao mandat odborniku koji je izabran na listi Srpske radikalne stranke, ako se po{tuje zakon. Ali, ovde dolazi i do ne~eg {to nije vezano za zakon, ovde dolazi ne{to {to je najgrubqe kr{ewe tog zakona. Uostalom, to je odstupawe od pravila koja su ustaqena i koja su usvojena iz ranijeg perioda. Bez obzira, i da zakon, u krajwem slu~aju, kako je to ranije bilo, nije regulisao ovu materiju kao {to je sad precizno, ipak je postojalo jedno pravilo kada je proporcionalni izborni sistem, kada se bira sa jedne liste, onda postoji pravilo, kada ta politi~ka organizacija pokrene inicijativu za neku smenu ili promenu, onda se to izglasava. Ali, ovde je potpuno druga~ije, ovde ve}inu koja je u skup{tinama lokalne samouprave sa~iwavaju Demokratska stranka i weni koalicioni partneri, kako se to kaè, za evropsku Srbiju ili za evropsku op{tinu. Gde su oni ve}ina, oni to poku{avaju da izbegnu, oni poku{avaju da manipuli{u i izigravaju zakon tako {to gledaju u
363
svemu ovome da u{i}are, da dobiju neku politi~ku korist. Oni misle da je to dugoro~no, oni misle da }e to ve~no da traje, nisu svesni ~iwenice da je sve ograni~eno, pa i mandati. Mandati izabranih odbornika traju samo ~etiri godine. Ako do|e do prevremenih izbora, onda i mnogo kra}e, ali ono {to je su{tina i {to je posledica svega, sve to moè da se vrati kao bumerang. Ako jednom napravite presedan, ako jednom ne sprovodite zakon, onda to moè lako da postane pravilo. Ako zavlada bezakowe, onda niko od nas nije po{te|en i niko ne moè da tvrdi da ne}e da pretrpi od takvog stawa {tetu. Prema tome, odgovornost i politi~ka ozbiqnost, i politi~kih partija i pojedinaca, ogleda se u tome da se dosledno sprovodi zakon. Voditeq: Vi na tome insistirate, ali ovde kaète aktivira}emo blanko ostavke poslanika u Skup{tini Vojvodine, i tako daqe. Milorad Mir~i}: Da. Voditeq: Ho}ete li zaista aktivirati? Milorad Mir~i}: Da, danas smo aktivirali tri ostavke koje su potpisali, i to su aktivirane ostavke poslanika koji su izba~eni iz ~lanstva Srpske radikalne stranke zato {to su pu~isti~kim metodama, zajedno sa Tomislavom Nikoli}em, poku{ali da naprave prevrat u Srpskoj radikalnoj stranci. To je regulisano Statutom, to je unutra{wi akt koji reguli{e funkcionisawe Srpske radikalne stranke. Po automatizmu, aktiviraju se wihove ostavke. Oni su te ostavke svojeru~no i svojom voqom potpisali i u Skup{tini Autonomne pokrajine Vojvodine ve}ina je u obavezi da to konstatuje. O tome se ne glasa nego se konstatuje, i dozvoqava se, ostavqa se mogu}nost Srpskoj radikalnoj stranci, listi Srpske radikalne stranke, da izvr{i zamenu. Voditeq: To je {to se ti~e pokrajinske skup{tine. U op{tinskim odborima takve varijante se ne}e primewivati? Milorad Mir~i}: Zakon je tu jasan i precizan, zakon je tu neminovan. U lokalnim skup{tinama mora da se primewuje zakon. Ako se aktivira i ugovor i ostavka onda dolazi do automatizma, stranka zamewuje te odbornike. Ali, u republi~koj skup{tini je dosta iskomplikovano. Iskomplikovano je iz razloga {to se ne primewuju zakonske odredbe, nego se sluè nekim alternativnim sredstvima, dovode se neki analiti~ari, dovode se neke nevladine organizacije da obja{wavaju kako mandat pripada poslanicima koji su u parlamentu. I sad zamislite do kakve apsurdne situacije moè da se do|e. Recimo, i ako ostane protivzakonito i na silu, ako ostane ovakvo stawe da se otmu mandati od Srpske radikalne stranke, sada je to trenutno 18 poslanika, ako se neko od poslanika razboli, ako nekom stupi iz ovih ili onih razloga po automatizmu prekid poslani~kog mandata, ko }e da da novog poslanika, ako je to wihova logika koju oni name}u. Voditeq: To }e biti velika dilema. Milorad Mir~i}: Pa, nije dilema. Voditeq: Da}e Srpska radikalna stranka. Milorad Mir~i}: Pa naravno, pa ne moè dati ta novoformirana poslani~ka grupa i stranka, kako je oni nazva{e Forca Srbija. Ne moè
364
Forca Srbija da imenuje, zato {to Forca Srbija nije ni u~estvovala u izbornoj kampawi, nije u~estvovala ni u izborima. U~estvovala je Srpska radikalna stranka. Zamislite kakva je to nelogi~nost. Kaè, Ustav nije do kraja izdefinisao, treba zakon da defini{e. Ali postoji neka logika, postoji ne{to {to je logi~no i {to iz toga sledi. Ako se desi da poslanik iz te grupacije, trenutno ih ima 18, iz ovih ili onih razloga ne moè da vr{i funkciju poslanika, ko }e ga zamewivati, iz kojih redova? Pa sa liste Srpske radikalne stranke. Zar nije to logika, zar to {to kaù nije obi~ajno pravo, zar ne treba wega po{tovati? Kad pogledate, onda ta stranka raspolaè svim ostalim mandatima. Mi }emo pokrenuti inicijativu. Voditeq: Dobro, vi ste izvorna stranka, naravno, vi ste temeq svega. Milorad Mir~i}: Da. Voditeq: E sad, i Demokratska stranka je bila izvor Demokratske stranke Srbije, je li tako, jedno krilo se odvojilo. Milorad Mir~i}: Pa jeste, ali to je na neki na~in, {to se kaè, tradicija. Tradicija te stranke da se uvek na|e neko ko izvr{i ubistvo, {to kaù oceubica, tako da je to ve} na neki na~in navika, ali ovo je ne{to {to je iznena|uju}e, ne{to {to je iznenadilo ne samo nas, ~lanove Srpske radikalne stranke, nego {iru javnost. Voditeq: Jeste. Milorad Mir~i}: Niko nije mogao da o~ekuje da }e kod qudi posle toliko godina provedenih u stranci, posle i aktivnosti koje su imali u Srpskoj radikalnoj stranci i prihvatawa i sprovo|ewa programa, da se odjednom pojavi posle 18 godina ta svest, naknadna pamet, da se kaè ne slaèmo se sa programom. A to se poklapa sa ~iwenicom {to se bukvalno u ovim danima odlu~uje o sudbini predsednika stranke. Ako mu nametnu branioca, on je saop{tio da }e {trajkovati gla|u do smrti, i to je potpuno jasno i svako zna da }e Vojislav [e{eq da istraje u toj borbi. Voditeq: Ne, tu nema dileme. Milorad Mir~i}: Ako bude suprotno, onda se privodi kraju ve} po~etkom slede}e godine taj proces. Zar je problem, zar je te{ko bilo da sa~ekamo da do|e predsednik Srpske radikalne stranke, pa onda sa wim da vodimo raspravu ako treba da raspravqamo o ne~emu? Voditeq: A gde da do|e? Milorad Mir~i}: Pa naravno, da se vrati u Srbiju, jer po~etkom slede}e godine izre}i }e se neka presuda. Mi o~ekujemo da }e biti osloba|aju}a. Voditeq: Aha, tako mislite? Milorad Mir~i}: Pa kad se vrati predsednik, onda da vidimo sve te primedbe koje su imali, koje su sada ovih dana iznosili, a 18 godina su }utali o tome. Pa da vidimo za{to nije bilo strpqewa, da se strpimo jo{ par meseci, pa onda da razgovaramo oko toga, kada je on prisutan tu, a ne sad, u jeku najè{}eg pritiska. Kampawa je protiv Vojislava [e{eqa, preduzimaju se ovakvi koraci. Prvo, da mu se uzme stranka, onda da se proglasi za diktatora da bi se to zavr{avalo, da se proglasi za nesposobnog, da je umno poreme}en, kako kaù, a onda, na kraju, da se sve to pretvori u neku farsu koja za ciq ima da se obezvredi sve na politi~koj sceni Srbije, da to bude
365
relativno ko je vlast, ko je opozicija, da bude neva`no kakvo je raspoloèwe gra|ana Srbije. Rezultati izbora nisu bitni, u me|uvremenu }ete, kada u|ete u parlament, napraviti svoju poslani~ku grupu, pa }e ta poslani~ka grupa da raspolaè mandatima. A svrha svega ovoga {to se ~ini u parlamentu je, ipak moramo re}i, da se umawi vrednost koalicionih partnera Borisa Tadi}a. Voditeq: Da, Tomislav Nikoli} je bio na braniku, {to kaète, i on je to zagovarao stalno ru{i}emo Tadi}a, ru{i}emo Da~i}a. Milorad Mir~i}: Pa jeste, ali sada je potpuno promeweno. Voditeq: Je li mislite da je on sada u dosluhu sa wima? Milorad Mir~i}: Potpuno je promeweno, nema tu {ta da se misli. Na osnovu ~iwenica, na osnovu svega {to se iznosi... Voditeq: Pa znam, on to javno nije rekao, nije ni{ta priznao, naravno. Milorad Mir~i}: Pa, ne moète da tvrdite da nije rekao, ako ste pa`qivo slu{ali, ~ovek je... Voditeq: Moète da ga analizirate na drugi na~in. Milorad Mir~i}: Pa naravno, politikom morate da se bavite i sa one analiti~ke strane, da vidite ko {ta govori, da bi znali {ta mu je ciq, {ta se krije iza svega ovoga, pogotovu mi iz Srpske radikalne stranke moramo da pratimo. Voditeq: Apsolutno. Milorad Mir~i}: I jasno je data izjava da je wima glavni ciq da u|u u vlast, jer ako niste u vlasti, ako niste dobri sa vla{}u, ko }e vam zaposliti, kako oni kaù, prijateqe, strana~ke kolege, ko }e vam decu zaposliti. Ako je to ciq, onda su trebali ranije da saop{te, da kaù nama pojedincima je ciq da u|emo u vlast, pa u vlast po svaku cenu, i onda bi mi znali kako da se orijenti{emo, kako da se odredimo prema tim pojedincima. Voditeq: A {ta, wima se vaqda osladila ova koalicija koja je na vlasti, misle da mogu i oni tu da u{i}are ne{to? Milorad Mir~i}: Gledajte jednu stvar, kada je napravqen politi~ki savez izme|u Demokratske stranke i Liberalno-demokratske partije na gradskom nivou, tada je potpuno jasno bilo da Boris Tadi}, odnosno Demokratska stranka umawuje cenu Socijalisti~ke partije Srbije. Ne u bukvalnom smislu re~i, ali umawuje im zna~aj i daju im do znawa da imaju alternativu u slu~aju da ih po~nu ucewivati. Voditeq: Tako je. Milorad Mir~i}: Kada je formirana poslani~ka grupa otetih 18 mandata od Srpske radikalne stranke, onda je glavni udar usmeren prema Mla|anu Dinki}u, prema G17. ûli ste odmah kako Tomislav Nikoli} navodi primer Mla|ana Dinki}a kako ne moè on sa 15 poslanika u parlamentu da ucewuje vladaju}u koaliciju, da ucewuje Srbiju. Pa kako moè, kad on ima 18 otetih mandata, pa ra~una na taj na~in da ve} javi Borisu Tadi}u da je na raspolagawu. Uostalom, da nije tako, vratili bi mandate, ispo{tovali bi zakon, na kraju krajeva, to je i neka moralna norma u krajwem slu~aju. Ako ~ovek ima moral i ako je moralan, i ako je, u krajwem slu~aju, bogoboja`qiv, onda ne èli bilo {ta da ~ini u ìvotu zbog ~ega }e kasnije da se kaje. Ako
366
ste dobili mandat od jedne politi~ke partije, od jedne politi~ke organizacije, onda vratite taj mandat, vratite. Ako mislite da ste toliko popularni, ako mislite da ste toliko sposobni, pa osnujte novu politi~ku partiju, krenite, pa da vidite, da proverite tu popularnost. Nemojte da ìvite u nekim iluzijama, u nadawu da }e ta popularnost koju ste imali u jednoj politi~koj partiji, konkretno u Srpskoj radikalnoj stranci, da se prenese po automatizmu i u drugoj politi~koj opciji. Voditeq: Kao kod Veqe, na primer. Milorad Mir~i}: Pa jeste, ali to su potpuno druga~ije okolnosti. To je potpuno druga~ija situacija bila kada se Nova Srbija, recimo, formirala iz Srpskog pokreta obnove, to je bio taj revolucionarni, ili predrevolucionarni period pred 5. oktobar, bila je logistika sa strane i potpuno druga~ije okolnosti, jer tada je bio ciq da se ru{i reìm Slobodana Milo{evi}a, da se bukvalno dezorjenti{e Srbija i da se na neki na~in razbije tada{wa situacija na politi~koj sceni Srbije. Takve partije su imale podr{ku. Neke od tih partija su nestale, ova konkretno partija je ostala. Ali, ne moète na tom principu i na bazi toga da gajite neku nadu, jer su se promenile okolnosti. Voditeq: Da, ja vidim pribliàvawe Tome i Veqe. Milorad Mir~i}: To su sad naga|awa, treba prvo videti da li }e se kona~no osnovati ta Forca Srbija. Voditeq: Oni ve} imaju sedi{te, ve} imaju telefone. Milorad Mir~i}: Da, ali morate voditi ra~una da ne pravite neke gre{ke. Elementarno znawe nalaè da vodite preciznu kampawu i kada je u pitawu marketing jedne politi~ke organizacije, pogotovo kada je politi~ki marketing u pitawu, onda ne smete da ponavqate ne{to {to je ve} vi|eno. Napred Italija to je slogan Berluskonija, Forca Italija je slogan Berluskonija. Taj slogan su izmislili Amerikanci, ameri~ke agencije kada su dovodili Berluskonija na ~elo Italije zato {to velike svetske kompanije nisu mogle da prodru na italijansko trì{te, nisu mogle da imaju uticaja na tom podru~ju, a onda su u toj jednoj kampawi sklonili veliki broj politi~ara i privrednika i doveli su Berluskonija uz tu parolu, uz taj slogan Forca Italija. Ako je to ponovqeno Napred Srbija, odnosno Forca Srbija, onda morate da razmi{qate o tome da li }e neko da pomisli da mo`da ne stoji isti autor tog slogana, da nisu i ovde Amerikanci mo`da ume{ani, da nisu neki strani faktori ume{ani, pa su vam sugestivno savetovali ili uticali da vi formirate takvu jednu politi~ku partiju. Evo vam jedan od primera, ako vi krenete sa sloganom To je ono pravo, svako }e misliti da prodajete koka kolu. Ne}e niko da pomisli da vi prodajete neki novi proizvod, jer to je jedan slogan koji je ve} u{ao u u{i i prihvatqiv je za qude. Tako je i ovo Forca Srbija, to je ne{to {to je od Berluskonija, iza ~ega stoji, moè da se sumwa, neka logistika sa strane. Voditeq: Kaìte mi, hajde sada malo, nismo jedino Vu~i}a spomenuli u ~itavom razgovoru ve~eras, o~igledno da se on nije opredelio, je li tako? Vi ga i daqe smatrate ~lanom va{e stranke.
367
Milorad Mir~i}: Ne, nije podneo ostavku na ~lanstvo, tako da nema tu da li se smatra ili ne, to se podrazumeva da je ~lan Srpske radikalne stranke. Voditeq: Ne, on je na sve funkcije podneo ostavku. Milorad Mir~i}: On je na funkcije podneo, ali na ~lanstvo nije podneo ostavku i on je ~lan Srpske radikalne stranke, i to je sad ve} unutarstrana~ko pitawe. O tom pitawu ne iznose se ocene, ne iznose se izjave u javnost, nego je to unutarstrana~ko pitawe, sad raspravqaju organi stranke, moè da se vodi rasprava. On, kao i ostali ~lanovi stranke, uìva sva prava i ima obaveze po Statutu, kako je to regulisano i kako je to, na kraju krajeva, u praksi i prirodi da se radi. Voditeq: Dobro, vide}emo kakav }e biti razvoj situacije. Naravno, vi ste otprilike nagovestili {ta moè da se desi. Trenutna je situacija ovo {to se svakodnevno doìvqava i {to se svakodnevno izve{tava, dakle, jo{ to nije sasvim na~isto. Nego, recite mi, kako }e ovaj vr{a~ki Gordijev ~vor da se re{i u op{tinskom odboru, jer ovde jo{ narod ne zna {ta jeste. Ima, zna~i, iskqu~enih, ima novoizabranih. Milorad Mir~i}: Ovo je vanredna situacija u kojoj se nalazi politi~ka partija, u ovom slu~aju Srpska radikalna stranka. U vanrednim situacijama jasno se qudi opredequju, i oni koji su ranije bili izbacivani iz ovih ili onih razloga, ve}ina od wih se na{la u trenutku kada je poku{an prevrat, kada je poku{an pu~, oni su bukvalno fizi~kim svojim prisustvom spre~ili da se u Op{tinskom odboru Vr{ac, a samim tim i u Okru`nom odboru Vr{ac, ide korak daqe, kako su planirali pu~isti. Oni su planirali da izazovu sukobe, da uzurpiraju prostorije Srpske radikalne stranke, da prisvoje pe~ate i dokumentaciju, a onda da se na fizi~ki na~in obra~unaju, ili ako je mogu}e da izazovu incidente kako bi to ostavilo utisak da, eto, ti reformisti ili reformatori u Srpskoj radikalnoj stranci èle dobro, ali ovi koji nisu, ovi koji su, kako oni kaù, za Vojislava [e{eqa, oni koji su lo{iji, oni wima ne daju da izvr{e reforme, pa ih jo{ i fizi~ki tuku. Pokazali su visoku odgovornost i svest ~lanovi Srpske radikalne stranke, bez obzira da li su bili ili da li su sada. Mnogi od wih su se tog trenutka fizi~ki na{li u prostorijama, to uradili na civilizovan na~in, tako {to su spre~ili i iskqu~ili mogu}nost da do|e do sukoba ili do {irewa nekih nemira, i to je ne{to {to je, u svakom slu~aju, opredelilo organe stranke da razmi{qaju o vra}awu nekih ~lanova u ~lanstvo. Voditeq: Ovih iskqu~enih? Milorad Mir~i}: Tako je. Tako da bi imali potpunu sliku i da bi bilo jasno zbog ~ega se ovo radi u Srpskoj radikalnoj stranci i zbog ~ega su ciq Vojvodina i Beograd. Treba jasno da se kaè da je u Vojvodini stranka u proseku dobro organizovana. Stranka je organizovana na ~itavoj teritoriji Srbije, ali ovde dugo traje ta organizacija, razvijena je infrastruktura i onda su ra~unali, ako se razbije ta infrastruktura, ako se uspe da se preuzmu na ovaj na~in na silu op{tinski odbori u Vojvodini, onda }e to mnogo lak{e i}i u Srbiji. Ako se uspe i u Beogradu, onda je tu infrastruktura koja obezbe|uje logistiku za eventualno naredne izbore gde bi se, u svakom slu~aju, startovalo sa pozicija da ve} imate obezbe|en cenzus kada
368
su u pitawu izbori, i onda bi tako po~eli i na bazi toga bi gradili neku svoju politi~ku karijeru i nadgra|ivali tu wihovu budu}u politi~ku partiju. Sa druge strane, interesantno je da je za slabqewe Srpske radikalne stranke u Vojvodini zainteresovana i vladaju}a koalicija i na republi~kom, a pogotovo na pokrajinskom nivou. Jer, ne zaboravite, slabqewem Srpske radikalne stranke, vi slabite taj nacionalni front, vi slabite sve ono {to je slobodoqubivo i slobodoumno na podru~ju Vojvodine, {to se protivi usvajawu novog statuta. Taj novi statut, predlog ili nacrt tog novog statuta koji je prezentovan javnosti, to je ni{ta drugo nego ustav nove dràve Vojvodine. Svi prerogativi dràvnosti se defini{u u tom dokumentu, i ako vi amortizujete, anulirate delovawe jedne politi~ke partije kakva je Srpska radikalna stranka, koja osim velike i razra|ene infrastrukture poseduje i ogroman broj glasova i simpatizera, onda je to ve} velika prednost i velika mogu}nost da vi takav dokument usvojite, a da nemate otpora, da nemate nikog ko }e obja{wavati gra|anima Vojvodine kakva je tu opasnost. Voditeq: Prakti~no sada, sem vas, u Vojvodini nema opozicije. Milorad Mir~i}: To je evidentno, to je ~iwenica i od te ~iwenice su oni i krenuli. Krenula je vladaju}a koalicija da daje logisti~ku pomo} pu~istima u Srpskoj radikalnoj stranci da bi ostvarili ovaj svoj ciq, da bi destabilizovali Srpsku radikalnu stranku, ra~unaju}i da }emo se mi, srpski radikali, baviti unutarstrana~kim pitawima, vodi}emo rasprave, sukobqava}emo se, ako je mogu}e i da se tu~emo, da se bijemo, a onda }e oni... Voditeq: To se jo{ nije dogodilo, nije bilo fizi~kih... Milorad Mir~i}: Naravno da nije. Voditeq: Dobro je {to nije bilo. Milorad Mir~i}: Ipak je preovladao zdrav razum i preovladalo je ne{to {to su oni izgubili iz vida. Izgubili su iz vida da su ve}ina ~lanova Srpske radikalne stranke dugogodi{wi prijateqi, partijske kolege i da su oni prevazi{li to. Onog trenutka kada je prestala ta kampawa, kada je usahla ta po~etna euforija, tada su qudi sasvim racionalno i trezveno po~eli da razmi{qaju. Moè to da se re{i i na civilizovan na~in, da se do|e do razilaèwa ako treba, zbog razli~itih politi~kih stavova, na jedan sasvim kulturan, fin na~in. Voditeq: Tako je. Milorad Mir~i}: [to bi rekao narod, da svi budu zadovoqni, pa neka formiraju svoju politi~ku partiju. Ali, su{tina svega je da se ovaj dokument usvoji {to pre, kako bi se obezbedilo da ubrzanim korakom Vojvodina krene ka osamostaqivawu, uz jednu pri~u koja je prihvatqiva Vojvodina je evropska regija. Kao da su otkrili Ameriku, kao da su Kolumbo. Pa, i Srbija je evropska regija, i Srbija je deo te Evrope. Voditeq: Da, ali kaù: preko Vojvodine }emo uvesti brè Srbiju u Evropu. Milorad Mir~i}: To je ta teza koja se lansirala od ranije, ali potpuno je neverovatno kakva se propaganda i kakva se kampawa vodi u tom ciqu.
369
Zar vam nije nelogi~no da veliki deo jedne dràve, ve}i deo dràve, ulazi preko maweg dela. Zar nam nisu tako govorili, ako se razi|emo sa Crnom Gorom, ako Crna Gora postane samostalna dràva, brè }emo u}i u Evropsku uniju. Pa i tada je bilo nelogi~no, i mi smo i tada upozoravali. Nelogi~no je, neprihvatqivo da prvo vr{ite dezintegraciju, da se prvo dezintegri{ete, a onda idete u integracioni proces. Pa, to je suprotnost. Zar nije nelogi~no da prvo ulazi jedan region u Evropu, a onda }e ~itava dràva. Zar nije logi~nije da u|e ~itava dràva, pa taj region sa tom dràvom. Voditeq: Ali kad nisu ~isti ra~uni {to se ti~e regiona Vojvodina, Sanyak, oni se pomiwu te se pomiwu. Milorad Mir~i}: Ne, to je ne{to {to sluì da bi se qudi prevarili, da bi se povukli ili po{li za tom idejom kako bi omogu}ili lak{e raspar~avawe teritorije dràve Srbije i to je potpuno jasno. Sada se vr{i strahovit pritisak na vlast Srbije da prizna samostalno i nezavisno Kosovo i Metohiju. Ako imate u vidu ~iwenicu da je Srpska radikalna stranka napadnuta, da Srpska radikalna stranka iz tog razloga mora da se brani, da je preokupirana tim da opstane na politi~koj sceni, da se stabilizuje i da se pripremi za naredni period, onda vam je potpuno jasno da je to povoqna klima da vlast to uradi bez mawe-vi{e problema. Dok se opozicija, opoziciona Srpska radikalna stranka bavi ovim unutra{wim pitawima, vlast }e izmisliti ili prihvatiti neki model koji }e u po~etku biti bezbolan, kako oni kaù, a onda }e krajwi rezultat biti prihvatawe samostalnosti i nezavisnosti Kosova i Metohije, uz obrazloèwe pa dobro, kad u|emo u Evropsku uniju, svi }emo biti zajedno. Tako }e biti i sa Vojvodinom, tako }e biti i sa Sanyakom, odnosno sa Ra{kom oblasti. I uvek je isto ili sli~no obrazloèwe, uvek je isti ili sli~an model koji se primewuje kada je u pitawu dezintegracija prostora Srbije. Voditeq: A scenario je poznat. Milorad Mir~i}: Pa, poznat je scenario. Scenario je poznat jo{ od Karlova~kog ustanka, od 1848. godine, kada se stvaralo srpsko vojvodstvo, dana{wa Vojvodina. I tada je bio scenario napisan i realizovan. Po tom scenariju se i postupalo. Vojni~ki nisu mogli da poraze Srbe, Srbi su bili dominantni i bili su ja~i i organizovaniji. Ali, onda se do{lo do ideje: Srbe treba posva|ati. Kako? Tako {to se skoncentrisala i duhovna, i svetovna, i vojna vlast kod jednog ~oveka. Patrijarh Raja~i} je bio taj koji je komandovao svim. Onda je do{lo do poraza, serija poraza je pratila Srbe, tako se na kraju pojavio Leopold I, koji je rekao evo, ja sam dobrotvor Srbima, ja }u to vojvodstvo da priznam, ali }u titulu vojvode zadràti za sebe. To vojvodstvo i samostalnost i autonomnost Srba na po~etku je bilo protkano na neki na~in tom neslogom, srpskom neslogom, i rezultiralo je time {to su ~ak i simboli nametnuti, pa se deo te simbolike i dan danas koristi na zvani~nom ili protivustavnom, fakti~ki, grbu Vojvodine, gde je simbol Srema, Banata i Ba~ke, ali ne postoji Barawa. Autonomija i vojvodstvo Vojvodine je sa Barawom, Sremom i Ba~kom. To je, na neki na~in, ne{to {to nas prati od tih dana do dana dana{weg.
370
Ta nesloga ve}inskog srpskog ìvqa na ovim prostorima uvek se koristi, a ovde je iskori{}ena politi~ka nesaglasnost i iskori{}eni su metodi pritisaka na jednu politi~ku partiju kako bi se ubrzao taj proces dezintegracije Srbije, kako bi se ubrzao taj proces, kako oni kaù, ulaska Vojvodine u porodicu evropskih regija. Ona i jeste ve} u porodici evropskih regija, ali sada sledi jedan scenario gde se prvo usvaja taj statut, a onda se primewuju ostale metode. Voditeq: O tome se i ovih dana pi{e, taj statut je, u stvari, {to vi rekoste, ustav, organizuju se ministarstva i tako daqe. Sve je to na neki na~in poznat scenario. Milorad Mir~i}: To su prerogativi. Voditeq: E sad, s obzirom da se sleglo dosta posle one euforije {to je zavladala dva-tri dana nakon ovoga {to se desilo u Srpskoj radikalnoj stranci, da li biste vi sedeli, ili mogli da sednete, sa Tomislavom Nikoli}em i ovih 18 pu~ista i normalno da razgovarate, ne o politici? Milorad Mir~i}: Pa, ne vidim razlog zbog ~ega bih ja napravio takav gest i takav napor, kada oni nisu ose}ali potrebu za tim. Oni, da su ose}ali potrebu, ne bi izvr{ili ovakav napad, ne bi ugroàvali Srpsku radikalnu stranku kao politi~ku partiju, i nas pojedince koji pripadamo toj politi~koj partiji. To {to je bilo unutarpartijski obra~un, preraslo je u ne{to {to je bukvalno sa nesagledivim posledicama. Voditeq: Zna~i, udaqilo vas je kao doju~era{we prijateqe? Milorad Mir~i}: Prijateqstvo u politi~kom ìvotu podrazumeva, pre svega, pripadawe jednoj politi~koj opciji i iskreno zastupawe te politi~ke opcije. Iz te iskrenosti proizlazi dodatno prijateqstvo koje je vladalo me|u nama, srpskim radikalima. Mislili smo da me|u srpskim radikalima postoji ta iskrena èqa da to {to je politi~ki ìvot i {to smo u jednoj politi~koj partiji na neki na~in kruni{emo iskrenim prijateqstvom. Me|utim, o~ito da pojedinci druga~ije razmi{qaju. Mo`da }e oni da tvrde da mi druga~ije razmi{qamo, ali osnovno na~elo demokratije je i princip da primewujete i da po{tujete voqu ve}ine. Ako smo apsolutna ve}ina, onda su oni ti koji su to naru{ili. Voditeq: Za sam kraj da mi kaète, kako vidite, kakav }e razvoj situacije, otprilike po vama, da bude, jer sada je politi~ka jesen i bi}e i skup{tinskih zasedawa i bi}e istupa za govornicom, zakoni }e se usvajati, radi}e se normalno u Skup{tini, zna~i ne}e biti odmora i {ta ja znam. Dakle, kakva je va{a vizija razvoja situacije? Ne}ete ignorisati kad do|e za govornicu Tomislav Nikoli} ili neko od wegovih, pa da iza|ete iz sale, ili }e oni to da ~ine? Milorad Mir~i}: Za{to bismo mi izlazili iz sale, jedino {to moèmo da insistiramo u toj situaciji i {to bi bilo normalno je da apelujemo da se ~ovek seti, ako moè da se seti, gde je to zagubio, pa da vrati. Da ne kaèmo da je ukrao, pa da to organi i Ministarstvo unutra{wih poslova traè, ali eto, bilo bi bar najmawe da se seti ~ovek u jednom trenutku gde je to izgubio. Mi razmi{qamo o onome {to o~ekuje Srbiju i {ta }e se de{avati na politi~koj sceni Srbije. Realno je o~ekivati da }e se politi~ka kri371
za produbqivati i da }e agonija Srbije da se nastavi, pogotovo posle ovakvog odgovora koji smo dobili iz Brisela. Evropa je o~ito stala na stanovi{te da joj ne treba Srbija i da ne razmi{qa ozbiqno o pridruìvawu Srbije Evropskoj uniji. Voditeq: Kazna nas je stigla, je li tako? Milorad Mir~i}: To zvani~ni predstavnici ove dràve ne èle da priznaju, jer to je wima u sklopu wihovog politi~kog delovawa glavni argument. Oni i daqe obmawuju javnost. Voditeq: To je wima fijasko zapravo, je li tako? Milorad Mir~i}: Mislimo da se moramo okrenuti onome {to je realno mogu}e, a to je da se ~vr{}e povezujemo sa Ruskom Federacijom, da se okrenemo prema Rusiji. Mi, srpski radikali, iza{li smo iz te zablude koja je bila lansirana u predizbornoj kampawi, i predsedni~koj i parlamentarnoj, da treba imati ku}u sa dva ulaza, odnosno dvoja vrata. To je samo dodatna zabuna, treba se okretati ka onima gde je realno mogu}a saradwa, gde postoji mogu}nost da ekonomski oporavite Srbiju, a to je sad u saradwi sa Rusijom, u saradwi sa ovim kada je u pitawu gasovod, kada je u pitawu rafinerija, kada je u pitawu kompletan privredni aran`man, gde se otvara mogu}nost kada je u pitawu Rusija. I ono {to je neminovnost, da ova kriza koja se de{ava u Srpskoj radikalnoj stranci, kao najve}oj politi~koj partiji, mora da se odrazi i na ìvot u Srbiji, politi~ko de{avawe. Bez obzira koliko vladaju}a koalicija slepo veruje i misli da }e izvu}i korist iz svega ovoga {to daje logisti~ku podr{ku, i svaku drugu podr{ku, ovim otpadnicima iz Srpske radikalne stranke, to }e im se vratiti kao bumerang. U jednom trenutku do}i }e do krize me|u koalicionim partnerima, ta kriza mora da rezultira padom vlade, a onda je neminovno da do|e do raspisivawa vanrednih izbora. Ako imamo u vidu da su kqu~ne odluke sada na redu, kada je u pitawu Kosovo i Metohija, i kada je u pitawu daqa sudbina Vojvodine, onda }e to negativno da se odrazi na sve nas u Srbiji, onda }e posledice da ima Srbija. Oni koji su sada na vlasti, oni }e najverovatnije u ovom periodu da smi{qaju kakav }e marketing da imaju za te nove izbore, ba{ wih briga kako }e Srbija i na koji na~in da iza|e iz ove krize. Mi, srpski radikali, i daqe insistiramo na privrednom ja~awu Srbije, na povezivawu Srbije, ne samo sa Rusijom, nego sa onim zemqama gde Srbija ima realnu korist i gde ima realnu mogu}nost. Samo tako, privredno oja~ani, ekonomski jaki, bi}emo i politi~ki zna~ajniji faktor. Na taj na~in moèmo da konkuri{emo u tu Evropsku uniju, na taj na~in moèmo da postanemo ~lanovi mnogih asocijacija, a ovako ekonomski slabi, obezglavqeni, u politi~kom haosu, te{ko da }e bilo ko da nas uzme ozbiqno kao partnera. Voditeq: Zato vas i pitam, telegrafski mi samo odgovorite, je li Medvedev odgovorio na ovo {to ste mu se vi obra}ali? Milorad Mir~i}: Da, sada se skupqa peticija za pokretawe inicijative u Ujediwenim nacijama, u Savetu bezbednosti preko ministarstva Ruske Federacije... Voditeq: Zna~i, reakcije ima, je li tako?
372
Milorad Mir~i}: Pokre}e se inicijativa za za{titu qudskih i gra|anskih prava Vojislava [e{eqa, za{titu elementarnih prava, prava na slobodu odbrane. To }e se pitawe pokrenuti. Mi smo u akciji, op{tinski odbori su dobili potrebne formulare. Apelujemo i ovog puta, pozivam sve gra|ane, sve istinoqubive, slobodoqubive, sve pravdoqubive qude da svojim potpisom i te kako pomognu da predstavnici Rusije imaju argument vi{e kako bi mogli to da prezentuju i da se kona~no, definitivno stavi ta~ka i izbaci taj verbalni delikt kao prekr{aj, zbog koga se i sudi u procesu Vojislavu [e{equ. Mnogi qudi u svetu su sada u situaciji da odgovaraju zbog verbalnog delikta, za mnoge od wih je bukvalno najbitnije da imaju pravo i slobodu na odbranu, tako da nije samo u pitawu Vojislav [e{eq kada je ova inicijativa pred Ujediwenim nacijama, nego svi qudi ~ija su prava ugroèna. Voditeq: Gospodine Mir~i}u, sat vremena je pro{lo, mislim da smo dovoqno objasnili u ovom razgovoru. Ja sam mislio da ste vi mnogo umorniji, trebalo je da do|ete, gde ste bili, u [idu? Milorad Mir~i}: Naravno, koristimo svaku priliku, hvala vam na pozivu, hvala {to ste nam omogu}ili. Mi smo u situaciji da koristimo svaku priliku, bez obzira na udaqenost. Voditeq: To smo uvek ~inili, tu nema dileme. Milorad Mir~i}: Za razliku od ovih koji su otpadnici iz Srpske radikalne stranke, wima je omogu}eno da na nacionalnim frekvencijama mogu da se obrate gra|anima, mogu na medijima koji su dràvni da se obrate, i to u udarnim terminima, mi smo u prilici da sad, bez obzira {to ve~eras ima zanimqiv sportski program, nastupamo ovde kod vas na televiziji, pre toga sam bio na Televiziji Srem u [idu. U svakom slu~aju, jo{ jednom, hvala vam. Voditeq: Hvala i vama, u svakom slu~aju, na `rtvi, jer ovo je `rtva, do}i sa onog kraja Vojvodine ovamo. Sada se vra}ate i u Novi Sad, ipak je to napor. Napor je, bez obzira na sve, hvala vam. Vi imate, dakle, otvoren poziv kad god imate èqu, kad god imate razloga, da do|ete. Naravno, nije ova televizija zatvorena ni za onu drugu stranu, su~eqavawe mi{qewa treba da postoji, borba mi{qewa, je li tako. Ja vama zahvaqujem jo{ jednom, i evo, samo da zavr{imo sa tim, da li }e u Vr{cu skoro da se re{i ko treba da odlu~i o vra}awu ovih iskqu~enih ~lanova? Milorad Mir~i}: Organi stranke, u ovom slu~aju Izvr{ni odbor. Mislim da je samo pitawe kada }e se odràti ta sednica Izvr{nog odbora. Voditeq: Da, i onda }e se znati? Milorad Mir~i}: Da, ali pre nego {to sam do{ao u va{ studio, imao sam sastanak sa ~lanovima op{tinskog odbora. Voditeq: Vi to ne propu{tate? Milorad Mir~i}: Vidim da su qudi koji su i do sada bili odani i verni stranci bili prisutni u prostorijama, i moje nade su realne i o~ekivawa su i te kako realna, bazirana su na ovim qudima koji su puni optimizma, puni èqe da stranku stabilizuju i da, naravno, kao {to smo to bili i u prethodnom periodu, budemo najzna~ajniji politi~ki faktor u op{tini
373
Vr{ac. Naravno, ne treba zaboraviti i naglasiti, mi uvek delujemo kao politi~ka partija i na lokalnom i na svim drugim nivoima, samo u interesu i sa ciqem da pomognemo gra|anima. Tako i u Vr{cu, mi ne èlimo da radimo ne{to {to je suprotno interesu gra|ana Vr{ca i zbog toga èlimo {to pre da se stabilizujemo. Pozivamo i apelujemo na sve one ~lanove i simpatizere Srpske radikalne stranke koji su i do sada svojim trudom i radom doprineli da poraste rejting i ugled Srpske radikalne stranke, da se vrate u redove Srpske radikalne stranke. Videli su kako pojedinac zloupotrebqava zapo~iwu}i i zavr{avaju}i re~enicu ja sam Srpskoj radikalnoj stranci doneo ovo, ja sam Srpskoj radikalnoj stranci doneo ono. Narodna mudrost i izreka kaè: Kad ~ovek po~iwe re~enicu sa ja, nema ni re~enice, nema ni ~oveka. Voditeq: Hvala vam na svemu. Ovim }emo i da zavr{imo. Mislim da je poruka vi{e nego ilustrativna i da ostavqa utisak. Po{tovani gledaoci, bio je ovo gospodin Mir~i}, potpredsednik Srpske radikalne stranke. [ta da vam kaèm, jeste bilo zanimqivih programa i na ostalim kanalima, ali mislim da niste propustili priliku da ~ujete iz najsveìjih izvora, od ~oveka koji je odgovoran u ovom trenutku za Srpsku radikalnu stranku, najnovije vesti, najnovija saznawa, i da se prema tome i opredelite u nekim va{im razmi{qawima i tako otklonite neke dileme ako ih je bilo. [to se vr{a~kog op{tinskog i okru`nog odbora ti~e, tako|e }e se ovde situacija verovatno ubrzo stabilizovati, tako da }emo vas i o tome obavestiti. Hvala jo{ jednom {to ste sara|ivali sa nama, emisija je bila uìvo, nismo ukqu~ivali telefone. Mislio sam pred kraj da ukqu~im i telefon, ~isto da proverimo ko nas gleda i ko nas oslu{kuje, me|utim, eto nije bilo prilike, ne{to smo duè razgovarali. Mislim da nije bilo zgoreg da ~ujete ove detaqe i da zahvalim jo{ jednom gospodinu Mir~i}u {to je bio gost. Vas pozdravqam i hvala vam {to smo na neki na~in sara|ivali. Gledajte nas i daqe, upravo kre}u Vr{a~ke varo{ke vesti i tu imate {ta da vidite i ~ujete. Prijatno i dovi|ewa.
Televizija Mladenovac, emisija Ne{to vi{e Mladenovac, 17. septembar 2008. godine Gost Nemawa [arovi} Tomislav Nikoli} koristi sve privilegije koje dobija u zamenu za izdaju dr Vojislava [e{eqa. Nije mu va`no {to su gra|ani zbuweni novonastalom situacijom i ne èli da im pruì obja{wewa. Izbegava direktne kontakte sa biv{im strana~kim kolegama, i nema nameru da vrati srpskim radikalima mandate koje je protivzakonito prisvojio zloupoterbiv{i svoju funkciju. Predsednik beogradskog odbora Srpske radikalne stranke Nemawa [arovi} iznena|en je i pogo|en pona{awem ~oveka kojem je bilo ukazano veliko poverewe. Voditeq: Dobro ve~e po{tovani gledaoci, pratite program Televizije Mladenovac. Gost u ve~era{woj emisiji Ne{to vi{e je Nemawa [arovi}, predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke i ~lan Predsed-
374
ni~kog kolegijuma Srpske radikalne stranke, tako|e ~lan pravnog tima koji pomaè odbranu dr Vojislava [e{eqa. Dobro ve~e i dobro do{li. Nemawa [arovi}: Dobro ve~e svim va{im gledaocima. Voditeq: Ve~eras ste prisustvovali sastanku u op{tinskom odboru Srpske radikalne stranke u Mladenovcu. Pre nego {to nam kaète o ~emu je zapravo bilo re~i na tom sastanku, da pojasnite trenutnu situaciju u Srpskoj radikalnoj stranci, s obzirom da je pre par dana odràna Centralna otaybinska uprava. Nemawa [arovi}: Odgovori}u na oba pitawa tako {to }u vam re}i da je tema tog sastanka bila ova aktuelna situacija, aktuelna zbivawa u Srpskoj radikalnoj stranci. Ciq je bio da pustimo sve na{e ~lanove da postave pitawa i da dobiju odgovore na pitawa, koja, uostalom, i traè odgovore prethodnih dana, i odgovore koje nisu mogli, naàlost, dobiti preko sredstava informisawa. Svi smo mi svedoci da se sprovodi, ja bih rekao do sada nevi|ena kampawa iako smo mi iz Srpske radikalne stranke navikli da budemo na udaru reìma, navikli smo da nas satanizuju na reìmskim medijima. Naàlost, u Srbiji su danas svi mediji reìmski. Nekada smo imali reìmske i takozvane opozicione, sada su i ti opozicioni postali reìmski. Bilo je izuzetno te{ko pojaviti se bilo gde u javnosti i saop{titi istinu o svim onim doga|ajima koji su zaista zaintrigirali Srbiju i sve wene gra|ane prethodnih dana. Nije, naàlost, mogu}e bilo kome od nas iz Srpske radikalne stranke da se pojavi na centralnim medijima. Prethodnih dana su i televizija B 92 i Foks, Avala, RTS i sve ostale, bile rezervisane samo za one koji su napustili Srpsku radikalnu stranku. Jasno je da ne postoji sloboda javne re~i, kao i da u Srbiji vi{e ne postoji apsolutno nikakva odgovornost za javnu re~ ili za ono {to pi{u {tampani mediji. Iz dana u dan izlaze nove laì. Danas je jedna na naslovnoj strani, sutra je druga, ali ve} tre}i dan ide tre}a. I niko se ne bavi tim laìma, bez obzira {to je jasno ve} posle dan ili dva da su to bile potpune gluposti i koje{tarije. Vi{e niko ne gleda unazad, jer stiè novi dan i nova la`. Ja sam siguran da }emo mi uspeti u narednom periodu da se izborimo, jer intenzivno obilazimo op{tinske odbore, pri~amo sa ~lanstvom, pri~amo sa gra|anima Srbije i sigurni smo da }e nakon ovoga po~eti da se oporavqaju od {oka, i da }e ve}ina gra|ana Srbije, ve}ina na{ih ~lanova shvatiti da je ovo u stvari bio jo{ jedan udar reìma na Srpsku radikalnu stranku. Ali, isto sam tako siguran da }e, kao i svi prethodni poku{aji, i ovaj poku{aj propasti. Voditeq: O ~emu je bilo re~i posle toga na ju~era{wem sastanku, kako su uop{te ~lanovi, kada je Mladenovac u pitawu, prihvatili to va{e mi{qewe, va{u pri~u? Kaète da je bilo neistine, {ta je zapravo istina u svemu tome? Nemawa [arovi}: To nije moja pri~a, to je istina. Istina je samo jedna. Ja sam èleo da razmenim mi{qewe sa predstavnicima onih koji ovih dana izuzetno lo{e govore o nama, sa kojima su do ju~e delili isti hleb, koje su nazivali svojom bra}om i svojim saborcima. Ja sam uputio javni poziv, i dostavili smo to saop{tewe svim medijima, svim agencijama i {tampanim medijima, uputio sam poziv Tomislavu Nikoli}u da iza|e na televizij375
ski duel, na televiziju sa nacionalnom frekvencijom po wegovom izboru, kako bi u tom duelu dali odgovore gra|anima Srbije i vernim ~lanovima Srpske radikalne stranke {ta se de{ava posledwih dana. Me|utim, ispostavilo se da je do{lo do onoga {to smo o~ekivali, on je odbio taj duel. Odbio ga je iz prostog razloga {to nema potrebu za tako ne~im. Svi mediji su wegovi. Tomislav Nikoli} je dobio udarni termin na Radio televiziji Srbije, ve~e pred sednicu Centralne otaybinske uprave. Dobio je udarni termin na televiziji B 92. Gostovao je vi{e i ne znamo u koliko televizijskih dnevnika. Da li je nekada ranije bilo mogu}e da Tomislav Nikoli} ili bilo ko, kao predstavnik Srpske radikalne stranke, u jednom danu gostuje na tri televizijska dnevnika? Ja mislim da nije. Nije. Ne}e nikada ni biti. Da li je mogu}e da se u svim emisijama koje su pravqene prethodih dana, niko ne na{ali pa da pozove nekoga ko je ostao veran ideologiji Srpske radikalne stranke, da su~eli te dve strane? Da gra|ani budu i potpuno i objektivno informisani, pa da onda svako svojom glavom razmi{qa i odlu~uje kome }e verovati i {ta je bliè istini, {ta je logi~nije, {ta je o~iglednije. Lako je pri~ati o nekome sva{ta kada taj nema nikakve mogu}nosti da odgovori. Ja, kao neko ko je opet neuporedivo neiskusniji i mla|i od Tomislava Nikoli}a, sigurno ne bih imao ne znam kakvu prednost, ne bih imao nikakvu prednost u tom duelu. Jedini moj argument bi bila istina. Da mu postavim sva ona pitawa koja i mene mu~e i razdiru prethodnih dana. On odgovore na ta pitawa ne duguje samo meni, ve} duguje svim ~lanovima Srpske radikalne stranke koji su prethodnih 18 godina vredno, odano i uporno radili kako bi Srpska radikalna stranka do{la na vlast. To su pitawa na koja }e on morati kad tad da odgovori. Mi }emo ve} od sutra, na sednici Narodne skup{tine Republike Srbije, po~eti da postavqamo ta pitawa i da pitamo wega za{to se promenio. Mi iz Srpske radikalne stranke, koji smo ostali verni ideologiji, nismo se promenili. Mi nismo promenili svoja ube|ewa. Ja }u stati iza svake svoje izjave, i od pre pola godine, i od pre tri meseca, i od pre {est godina. Ali, dajte da vidimo za{to je Tomislav Nikoli} odustao od svega onoga {to je zastupao i predstavqao prethodnih 18 godina. Da vidimo {ta je to wega nateralo da poklekne. I ne samo da poklekne. Dakle, {ta ga je nateralo, {ta je to prelomilo u wemu da se on okrene protiv nas koji smo mu do ju~e bili najbliì saradnici, za koje nikada nije imao nijednu ru`nu re~, sa kojim ja nikada nisam nijednu ru`nu re~ razmenio. Nikada za svoj rad nisam dobio ni{ta drugo osim pohvala od Tomislava Nikoli}a. Znate, odjednom sada ~ujemo kako niko drugi u stranci nije ni{ta radio, kako niko drugi ni{ta nije znao. On je, eto tako, pokrivao neke na{e nedostatke, ali mu je vaqda dosadilo, pa je oti{ao na drugu stranu i rekao oni su ru`ni, glupi, nevaspitani. Ja o Tomislavu Nikoli}u nisam rekao nijednu ru`nu re~. âk je i u tom pozivu na TV duel pisalo da sam ga po{tovao kao oca i da sam mu bezrezervno verovao, i da ako je pozivao gra|ane Srbije sa svake televizijske emisije, sa svakog skupa da se ne sukobqavaju, da se ne sva|aju sa svojim prijate376
qima i kom{ijama, tim pre ni mi, srpski radikali, koji smo jedni druge nazivali bra}om, ne smemo da se sva|amo i da se sukobqavamo, te da u to ime, i u ime svih tih prethodnih 18 godina, iza|e i pogleda Srbiju u o~i. Svima nama da pogleda u o~i. Ja wega smem da pogledam u o~i. Da pogleda i kaè napravili ste tu gre{ku, ili niste napravili gre{ku. Da vidimo koji je to na{ greh. Da vidimo {ta je to {to ga je odvojilo od Srpske radikalne stranke. Da vidimo {ta je to {to ga sada tera da rastura Srpsku radikalnu stranku. Qudi kaù da ne moète nekoga upoznati dok ne ìvite sa wim, a ja sam ìveo sa Tomislavom Nikoli}em. Stajao sam bezbroj puta pored wega, pri~ao bezbroj puta sa wim, putovao sa wim. Nikada nikakav problem nisam imao. Ali se ispostavilo da su ipak mudriji oni koji kaù da nekoga ne moète upoznati dok se sa wim ne budete rastajali. Ja ovog Tomislava Nikoli}a ne poznajem. Voditeq: Posle svih ovih doga|aja, recite nam {ta je zapravo sa mandatima poslanika Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije. Ima razli~itih tuma~ewa kada je re~ o mandatima poslani~ke grupe Napred Srbijo. Nemawa [arovi}: Ima razli~itih tuma~ewa. Ja sam se oduvek slagao sa tuma~ewima Tomislava Nikoli}a. Mi smo do pre nekoliko dana bili politi~ki istomi{qenici. Mogu re}i da sam dosta toga nau~io od wega. Mogu re}i i to da mi je, kada sam postao poslanik, on davao podr{ku. Niko nije bio ponosniji od mene kada mi je nakon jednog od mojih prvih govora za skup{tinskom govornicom taj Tomislav Nikoli} aplaudirao, i rekao bravo sine. To su bile neke stvari koje su mene terale da radim daqe, da radim vi{e. Svaki wegov govor smo slu{ali i verovali smo mu. Evo, ja }u vam pro~itati {ta je Tomislav Nikoli} rekao na konferenciji za {tampu Srpske radikalne stranke kada je @ivadin Leki}, koga vi, verujem, dobro poznajete, napustio Srpsku radikalnu stranku, pre{ao u stranku Bogoquba Kari}a i ukrao poslani~ki mandat. Ja sam i tada verovao u potpunosti Tomislavu Nikoli}u, slagao se sa wegovim mi{qewem, i slaèm se i sad, ali opet kaèm, Tomislav Nikoli} je taj koji je duàn odgovor: {ta se to od tada do danas promenilo. Ja }u vama i va{im gledaocima pro~itati {ta je on rekao. On kaè da stranka Bogoquba Kari}a nije mogla da u|e u parlament. Niko ne moè da u|e u parlament bez izbora. Onda bismo bili prva dràva u kojoj je neka stranka postala parlamentarna nakon izbora. Na Zapadu je dopustivo da poslanik istupi iz poslani~ke grupe, ali nedopustivo da promeni politi~ku stranku, a posebno je nedopustivo da neko stranku svojim ulaskom na~ini parlamentarnom. Trenutno je u toku sastanak {efova poslani~kih klubova u Skup{tini Srbije i ja mislim da }e tu iza}i na videlo ko {ta misli o demokratiji, o moralu. Ali kad smo ve} kod morala, ja }u da vam pro~itam zakletvu narodnog poslanika Srpske radikalne stranke. To je umnoèno i podeqeno novinarima u tom trenutku. On kaè: Ja, @ivadin Leki}, zakliwem se kao narodni poslanik, zakliwem se svemogu}im Bogom, zakliwem se svojom pravoslavnom verom, zakliwem se svojim imenom i ~a{}u, zakliwem se slavom svojih predaka i budu}no{}u svojih potomaka, mojim poslani~377
kim mandatom u svakom trenutku }e raspolagati Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke i wenoj voqi }u se bezuslovno pokoravati. Kako ja ovu zakletvu po{tovao i ispuwavao, tako i meni Bog pomogao. Ovo je potpisano od strane Leki} @ivadina, 12. marta 2004. godine, u hramu Svetog oca Nikolaja u Zemunu. Prisustvovao je protonamesnik \or|e Popovi}. Istu ovu zakletvu poloìli smo i potpisali i Tomislav Nikoli} i ja. Dakle, ja apsolutno stojim iza te zakletve koju sam tada poloìo, jer smatram da ~astan ~ovek moè imati samo jednu politi~ku stranku u toku svog ìvota, a pogotovo ukoliko je neko bio simbol odre|ene stranke, ukoliko je toliko dugo vremena proveo u woj. Stranka onda postaje i porodica. U stranci su vam svi va{i prijateqi. U stranci provodite mnogo vi{e vremena nego kod ku}e. Nemogu}e je okrenuti se za jedan dan. Ja sam do posledweg trenutka verovao da se Tomislav Nikoli} nikada ne}e okrenuti protiv Srpske radikalne stranke. Na sednici poslani~kog kluba, odrànoj u ponedeqak, mislim da je to bio 8. ili 9. septembar, nije ni bitno toliko koji je ta~no datum bio, Tomislav Nikoli} je uzeo re~ i rekao kako nikada ne}e uraditi bilo {ta protiv Srpske radikalne stranke. Rekao je da }e ostati narodni poslanik. Mi smo smatrali da on mora, kao ~ovek koji je mnogo uradio za Srpsku radikalnu stranku, kao jedan od simbola stranke, da on treba da bude narodni poslanik, ne samo u ovom, nego i u narednim mandatima. On je rekao Ja jo{ uvek ne znam {ta }u uraditi u budu}nosti, ali vam mogu re}i da }u ostati poslanik jo{ mesecima, jer ne èlim da bilo kakva sumwa padne na neke lo{e odnose, nikada ne}u uraditi bilo {ta protiv stranke. Svi su mu poverovali u tom trenutku. Ali, na izlasku iz sale, on je dobacio kako je zaboravio gde su ostavke poslanika. Sve ostavke, i op{tinskih i gradskih odbornika, nalazile su se u centrali stranke. Danas se sve ostale ostavke, i gradskih i op{tinskih odbornika {irom Srbije, nalaze i daqe u centrali. Tomislav Nikoli} je pre toga uzeo te ostavke. I pored toga {to je rekao da nikada ne}e u~initi bilo {ta protiv stranke, on je nakon sednice poslani~kog kluba oti{ao u Republi~ku skup{tinu i predao taj papir na kome je zatraìo formirawe nove poslani~ke grupe. Dakle, mo`da je pro{lo pola sata izme|u toga {to je rekao da nikada ne}e u~initi ni{ta protiv stranke, da ostaje ~lan, da ostaje narodni poslanik, i trenutka kada je on predao zahtev za formirawe novog poslani~kog kluba u Skup{tini Republike Srbije. On je kasnije rekao kako su mu sami prilazili narodni poslanici. Mi smo ~uli od vi{e narodnih poslanika da to nije ta~no, ve} da je on pozivao narodne poslanike. Nekima je ~ak rekao da }e taj poslani~ki klub biti u okviru Srpske radikalne stranke, da je to potpuno normalno, da oni ne}e imati nikakve posledice. Krunski dokaz da je sve ovo pripremano mnogo duè i da je Tomislav Nikoli} ve} tada krenuo tim putem bez povratka, da nije èleo ni razgovor, ni pomirewe niti bilo {ta drugo Jorgovanka Tabakovi} je bila na spisku tih poslanika koji su pristupili wegovom poslani~kom klubu, a wen potpis se nikako tog trenutka nije mogao na}i na papiru, jer je ona kao ~lan skup{tinske delegacije Republike Srbije boravila u Azerbejyanu, dakle, hiqadama kilometara daleko od Srbije. Nikome
378
nije bilo teè od nas koji smo u rukovodstvu, jer smo sa tim ~ovekom provodili i dan i no}, pre{li hiqade kilometara. Niko od nas nije to o~ekivao, ni ja li~no, do posledweg trenutka. Da je neko pitao da dam ruku, dao bih obe, da Tomislav Nikoli} nikada ne}e u~initi bilo {ta protiv Srpske radikalne stranke. Voditeq: Dosta se govorilo u dnevnoj {tampi o svemu ovome. U jednom trenutku sam pro~itala jednu re~enicu u jednim dnevnim novinama, da je ostavka pripremana u maju mesecu, odnosno da su ~lanovi Srpske radikalne stranke znali za tu ostavku jo{ u maju mesecu. Mi se nalazimo u mesecu septembru. Koliko je ta~na ta informacija, i da li ste vi znali ne{to o tome? Nemawa [arovi}: Tomislav Nikoli} je podneo ostavku na sednici Predsedni~kog kolegijuma. Ta wegova izjava da }e poslanici Srpske radikalne stranke glasati za Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu bila je potpuni {ok za nas. Tim pre {to smo mi pre toga ve} u potpunosti prekinuli sve odnose sa reìmom Borisa Tadi}a. Podseti}u vas da smo 29. jula, nakon hap{ewa i izru~ewa Radovana Karayi}a, organizovali Svesrpski sabor protiv izdajni~kog i diktatorskog reìma Borisa Tadi}a. Na tom skupu, od strane reìma ubijen je i Ranko Pani}, va{ sugra|anin, koji je do{ao na taj skup da iskaè svoje neslagawe sa hap{ewem i isporu~ivawem Srba. I on je bio Kraji{nik. @eleo je na taj na~in da pruì podr{ku Radovanu Karayi}u. Reìm je odlu~io, i to je jasno, da po svaku cenu prekine taj skup i da onemogu}i {etwu. Naàlost, Ranko Pani} je pretu~en do smrti, i posle 16 dana je preminuo u Urgentnom centru u Beogradu. Tada je na Predsedni~kom kolegijumu Srpske radikalne stranke doneta odluka da prekinemo apsolutno sve veze, kontakte, razgovore sa reìmom Borisa Tadi}a. Da te odnose zao{trimo do kraja. Da blokiramo rad Narodne skup{tine dok god ne saznamo, dok ne utvrdimo ko su krivci koji su odgovorni, dok ne budu odgovarali oni koji su ubili Ranka Pani}a. Tomislav Nikoli} je ~ak tom prilikom rekao da }e re}i poslanicima Srpske radikalne stranke u Narodnoj skup{tini da vi{e ne razgovaraju sa kolegama, sa poslanicima iz stranaka koje ~ine vladaju}u ve}inu; da sa wima vi{e nema ni pozdravqawa u hodnicima, da nema razgovora, da nema vi{e ispijawa kafi. [ta re}i posle ubistva ~oveka? Ima li {ta gore? To je otvorena diktatura. Posle toga vi{e nema razgovora. Posle toga, vi sa reìmom moète razgovarati samo sa skup{tinske govornice, i to kritikuju}i ga najè{}e mogu}e. Tog trenutka vi{e nije bilo dogovora oko bilo ~ega. Iza{ao je Tomislav Nikoli}, iznenadio je celokupnu javnost u Srbi ji. Iznenadio je i sve poslanike, aktiviste i ~lanove Srpske radikalne stranke, jer, jednostavno, glasawe za Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu nije na{a ideologija. Zakazana je nova sednica Predsedni~kog kolegijuma. Svi ~lanovi osim Tomislava Nikoli}a su se izjasnili za to da poslanici Srpske radikalne stranke glasaju protiv Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu. I to upravo iz ovih razloga koje sam naveo. Tomislav Nikoli} je rekao dobro, ali ja vi{e ne}u da budem zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, ne}u da budem {ef poslani~ke grupe. Onda je po~elo neko ube|ivawe. Nadali smo se svi da }e on promeniti svoju odluku, da
379
}e povu}i tu ostavku. Pitao ga je i Vojislav [e{eq da li èli{ da povu~e{ tu ostavku. On je rekao ne. Nakon toga, Tomislav Nikoli} je iza{ao iz prostorije. Mi smo svi ostali, bili smo u ~udu. Ja moram ponoviti po hiqaditi put da to niko nije o~ekivao. Ponavqam i to da su svi ~lanovi glasali protiv. I Boìdar Deli}, koji je sada napustio Srpsku radikalnu stranku i tako|e uzeo mandat, je glasao protiv Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu. To nije bilo neko pitawe oko koga se bilo ko lomio. To je bio ~vrst stav. ^vrst stav Aleksandra Vu~i}a, ~vrst stav Dragana Todorovi}a, ~vrst stav generala Deli}a, Cvetanovi}a, Mir~i}a, Qube Kragovi}a sa Kosova i Metohije, moj stav. Zna~i, stav svih ~lanova Predsedni~kog kolegijuma je bio da ne smemo glasati o za Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu. Nakon {to je Tomislav Nikoli} oti{ao, mi smo napravili saop{tewe, jednoglasno ga je usvojio Predsedni~ki kolegijum, da sa àqewem konstatujemo da je Tomislav Nikoli} podneo ostavku i bio je dogovor da niko od nas, da se ne izlazi sa tim saop{tewem do ponedeqka, nadaju}i se da }e se Tomislav Nikoli} predomisliti. Me|utim, on nije hteo da se predomisli. Iza{ao je on sa saop{tewem, iza{la je stranka sa saop{tewem. A onda je do{ao taj ponedeqak, sednica poslani~ke grupe, i daqi razvoj doga|aja, formirawe nove poslani~ke grupe, okretawe svih reìmskih medija ka wemu. Jeste li videli da je istog trenutka kada je napustio Srpsku radikalnu stranku, Tomislav Nikoli} postao miqenik reìmskih medija. Sva ona pa`wa i vreme koju su do tog trenutka dobijali Boris Tadi} i svi oni koje je Tomislav Nikoli} nazivao neprijateqima Srbije, bili su usmereni ka wemu. Oni mediji koji su ga satanizovali do tog trenutka, nevladine organizacije koje su sve najgore o wemu govorile, koje su govorile da je on nosilac sveg zla, Nata{a Kandi} koja ga je optuìvala da je klao babe po Antinu, odjednom su svi postali zadovoqni tim novim, reformisanim Tomislavom Nikoli}em, koji }e vaqda postati predvodnik neke nove demokratske grupe. Neverovatno je, meni je bar neverovatno da u tako kratkom periodu do|e do takve promene odnosa reìmskih medija prema jednom ~oveku. [ta se to promenilo? Optuìvali su ga da nije àlio za Slavkom ]uruvijom. Optuìvali su ga da je najavqivao ubistvo Zorana \in|i}a, da smo mi iz Srpske radikalne stranke politi~ki inspiratori, da smo mi prizivali na mitingu, a prvi taj Tomislav Nikoli}, koji je rekao: I Tito je imao problema sa nogom pred smrt. Mi smo Tomislava Nikoli}a bezrezervno podràvali i stajali smo iza svake wegove izjave. Pruàli smo mu podr{ku kada je bio napadan od strane reìmskih medija. Branili smo svoju ideologiju, okupqali bira~e, okupqali ~lanove, radili koliko smo mogli. @eleo bih da Tomislav Nikoli} i meni objasni {ta se to desilo, {ta je to od wega preko no}i, od onoga koji je bio prvi me|u nama u Srbiji, napravilo najo{trijeg i najve}eg neprijateqa Srpske radikalne stranke. Jasna je wegova namera i namera reìma da {to je vi{e mogu}e oslabi Srpsku radikalnu stranku i da u toj politi~koj partiji koju }e on formirati na|e adekvatnog partnera za neku narednu vladu. Jer sada je, nakon ovih
380
posledwih izbora, bilo o~igledno da je dogorelo do nokata. Ovoga puta, i to su i re~i Tomislava Nikoli}a, posledwi put je reìm prevario gra|ane Srbije, jer niko nije glasao za vladu u kojoj }e biti ânak, Da~i}, Vuk Dra{kovi}, ne znam ni ja ko sve nije. Zapitajmo gra|ane, da li neko zna koliko stranaka u ovom trenutku ~ini Vladu Republike Srbije? Zapitajte se, da vidimo ko to zna. Da li 10, 12, 15? To nije ne{to {to moè doneti dobro Srbiji. Mi smo u prethodnom periodu videli te glomazne vlade, imali smo onu prvu 2000. godine, koju je ~inilo 18 stranaka, i ko zna koliko nevladinih organizacija. I naàlost, Srbija ima veliki broj stranaka u vlasti, i svaka ta vlada je izuzetno lo{a. Svako vu~e na svoju stranu. Svako od wih je obe}avao jedno u kampawi, a onda uradio ne{to potpuno suprotno nakon izbora. Zamislite da je Ivica Da~i} rekao pre izbora ja }u u}i u vlast sa Borisom Tadi}em. Ne samo u}i u vlast, nego mu dati prakti~no neograni~enu vlast u Srbiji. Ivica Da~i} je zaslu`niji za uspeh Demokratske stranke i za skoro apsolutnu vlast Demokratske stranke danas u Srbiji, nego {to su i Zoran \in|i} i Boris Tadi} i svi ostali koji su bili na wenom ~elu. Da nije bilo Ivice Da~i}a, Demokratska stranka ne bi imala republi~ku vlast. Da nije bilo Ivice Da~i}a, Demokratska stranka ne bi imala vlast u Beogradu. Da nije bilo Ivice Da~i}a i wegove spremnosti da sa êdomirom Jovanovi}em i LDP-om formira vlast, mi danas ne bi imali vlast u Rakovici. Mi danas ne bi imali vlast na Paliluli, ne bi imali vlast na Novom Beogradu, i da ne nabrajam gde sve u Beogradu i {irom Srbije. Da li je bilo ko od bira~a Liberalno-demokratske partije glasao za to da êdomir Jovanovi} u|e sa Ivicom Da~i}em u vlast? Da li je neko od bira~a Socijalisti~ke partije Srbije mogao o~ekivati da }e Milutin Mrkowi} re}i da je Boris Tadi} boqi predsednik nego {to je bio Slobodan Milo{evi}? Slobodan Milo{evi} nije shvatao zna~aj izgradwe i nije hteo da ide na obilaznice autoputa. Pa da Slobodan Milo{evi} nije shvatao zna~aj izgradwe, ko bi danas znao za Milutina Mrkowi}a? Niko ne bi. Jedina stranka koja je bila dosledna, koja je uradila nakon izbora onako kako je i govorila svojim bira~ima pre izbora, je Srpska radikalna stranka. Jednostavno, o~igledno je bilo da reìm mora u ovom trenutku u~ini ti sve na razbijawu Srpske radikalne stranke, jer je neophodno na}i novog partnera za vlast u slede}oj vladi. Da li je normalno da engleski ambasador, a podseti}u da je to zemqa koja je rekla da nipo{to ne sme biti formirana vlada u kojoj je Srpska radikalna stranka, u kojoj je Tomislav Nikoli}, Socijalisti~ka partija Srbije i svi ostali, da li je mogu}e da oni sada pozdravqaju Tomislava Nikoli}a? Da li je mogu}e da nevladine organizacije koje je on nazivao izdajni~kim, sada pozdravqaju Tomislava Nikoli}a? Da li je mogu}e da ti samozvani analiti~ari koji kroje kapu, naàlost, svima nama, sada u Tomislavu Nikoli}u, posle 18 godina, prepoznaju nekoga ko je reformator, ko je izraziti demokrata, ko }e voditi tu Srbiju u boqu budu}nost? Pritisak na gra|ane je bio stravi~an u ovom prethodnom periodu, u prethodnih desetak dana. Gra|ani Srbije jesu zbuweni, ali ja pozivam sve da
381
ne veruju reìmskim medijima, da ne veruju onima koji su do ju~e napadali Srpsku radikalnu stranku. Oni nas i danas najè{}e mogu}e napadaju, ni{ta se nije promenilo. Mi se nismo promenili. Do{lo je do promene, ali do promene kod Tomislava Nikoli}a. On je taj koji mora da kaè kako su sada wemu vrata svih televizija otvorena, kako sada \ilas kaè evo sada su Tomislav Nikoli} i Boris Tadi} na istoj strani. Pa da li je to mogu}e? Voditeq: Kakva je sada situacija u op{tinskim odborima Srpske radikalne stranke u Srbiji? Koliko se odbora izjasnilo za opciju Tomislava Nikoli}a, da li imate tu informaciju? Nemawa [arovi}: Pa ja vam mogu re}i informaciju od pre nekoliko dana, da je, mislim 146 op{tinskih odbora pruìlo bezrezervnu podr{ku dosada{woj politici i ideologiji Srpske radikalne stranke. Nekoliko op{tinskih odbora je pruìlo podr{ku Tomislavu Nikoli}u. Pre svih, op{tinski odbor u Subotici, gde je zatim Srpska radikalna stranka vratila taj op{tinski odbor pod svoje okriqe, ali je reakcijom reìma, policija najbrutalnije mogu}e vratila te koji su napustili Srpsku radikalnu stranku u prostorije Srpske radikalne stranke. To je jo{ jedan pokazateq da Tomislav Nikoli} ima bezrezervnu podr{ku reìma. Ja ne beìm od toga. Moè narodni poslanik Gojko Radi}, koga sam ja tako|e smatrao svojim prijateqem, da napusti Srpsku radikalnu stranku. Ja to ne odobravam, ali to je svakako o~igledno za wega opcija. Ali on ne moè uzeti i prisvojiti prostorije Srpske radikalne stranke. Ne moè prisvojiti sve ono {to su mnogi drugi stvarali prethodnih 18 godina. Vi moète da pre|ete na drugu televiziju, da kaète, ja nisam zadovoqan ovim poslom, vi mene ne pla}ate dovoqno, ja sam dobila boqu ponudu, oti}i }u u neku drugu televiziju, pa }e me tamo gledati vi{e qudi, ali vi ne moète re}i va{em uredniku i zaposlenima hajde vi sada iza|ite iz ove televizije, ovo je sada moja televizija. Ne moè neko ko da otkaz na poslu, ne svi|a mu se vi{e, dobije boqu ponudu negde drugde, da kaè ovo je sada moja fabrika, ovo je moje preduze}e. Ovo je sada moje. To jednostavno nije tako, jer postoji zakon, postoje ugovori, postoje mnoge druge stvari koje opredequju {ta je ~ije vlasni{tvo i ~ime ko moè raspolagati. Voditeq: Kako tuma~ite izjavu Aleksandra Vu~i}a da se, posle ostavki na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci, privremeno povla~i iz javnog ìvota? Nemawa [arovi}: Ja sam se sa Aleksandrom Vu~i}em ~uo vi{e puta u toku ovih prethodnih desetak dana. Aleksandar Vu~i} je meni svaki put rekao da on nikada ne}e napustiti Srpsku radikalnu stranku, da on nikada ne}e oti}i sa Tomislavom Nikoli}em, da trenutno ne èli da se pojavquje u javnosti, da }e se povu}i na nekoliko meseci iz javnosti, ali da sigurno ne}e napustiti Srpsku radikalnu stranku. On je rekao da je najbliì odluci da se povu~e iz politike. Da li }e tako biti ili ne}e, ostaje da se vidi. Aleksandar Vu~i} je uvek isticao svoju odanost Vojislavu [e{equ. Vojislav [e{eq je krstio i Milicu i Danila, dakle i }erku i sina Aleksandra Vu~i}a. Svaki put kada smo se ~uli, razgovor je bio krajwe prijateqski, i svaki put mi je ponovio ne, nikada ne}u napustiti Srpsku radikalnu
382
stranku, nikada ne}u oti}i u bilo koju drugu partiju, ne}u formirati novu politi~ku stranku sa Tomislavom Nikoli}em. Kada me neko pita da li je mogu}e da Aleksandar Vu~i} uradi ne{to drugo, ja kaèm ne znam, zaista èlim da verujem da nije mogu}e. U Gradskoj skup{tini ja sam izabran za {efa odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke. Tamo se sre}emo sa raznim qudima. Sreo sam se sa na{im nesu|enim doju~era{wim koalicionim partnerima i sa gospodinom Anti}em, sa kojim smo imali, kao {to veoma dobro znate, potpisan koalicioni sporazum. Videli smo i Krkobabi}a. Naravno, i daqe smo u odli~nim odnosima sa predstavnicima Demokratske stranke Srbije. Setio sam se Vu~i}evog dnevnika koji je objavio u Pravdi, pod naslovom Kako su me lagali Anti} i Da~i}. I dan danas Pravda, svaki put kada napi{e ime Da~i}, kaù Da~i}, pa u zagradi osvedo~eni laòv. Dakle, ja zaista ne mogu da verujem da bi Aleksandar Vu~i} ikada bio u stawu da isto {to su uradili oni wemu, i on uradi Srpskoj radikalnoj stranci, jer u tom slu~aju kakva bi bila razlika izme|u Aleksandra Vu~i}a i Da~i}a? Ja sam iz tog razloga, na osnovu wegovih re~i, sto posto siguran da on nikada ne}e napustiti stranku u kojoj je dosta toga stekao, i mnogo prijateqa, da kaèm i izgradio se zahvaquju}i Srpskoj radikalnoj stranci. To je stranka i wegovog kuma, stranka ~oveka za koga je on hiqadu puta rekao kako je to ~ovek na koga se ugledao, od koga je najvi{e politi~ki nau~io i sli~no. Voditeq: Vi ste {ef odborni~ke grupe u Gradskoj skup{tini. Koje su posledice vra}awa mandata Aleksandra Vu~i}a? Nemawa [arovi}: Srpska radikalna stranka je imenovala novog odbornika, to je Miroqub Igwatovi}, sekretar Gradskog odbora. Mi }emo nastaviti daqe da se borimo. Mi smo imali ve} jedan zaista zapaèn nastup u Gradskoj skup{tini. Bi}emo najo{triji kriti~ari rada aktuelne beogradske vlasti. Ne}emo stati, ne}emo se predati. Radi}emo i mnogo vi{e. Mi smo najavili inicijativu i traì}emo da se sednice Gradske skup{tine ubudu}e direktno prenose. Vi znate da prakti~no u svakoj op{tini, ne samo u Beogradu, nego i u Srbiji prenose sednice skup{tina op{tina. I u op{tinama koje imaju, poput Trgovi{ta, 5000 bira~a, i tu se prenose sednice skup{tine op{tine. Neshvatqivo je da gra|ani Beograda, kojih ima preko dva miliona, ne mogu da se informi{u o tome {ta se zaista de{ava u Skup{tini grada Beograda. Nekada je to nazivano osnovnim uslovom demokratije. U~ili su nas kako ne postoji demokratija ukoliko gra|ani ne znaju {ta oni za koje su oni glasali rade, {ta predstavnici vlasti rade. Mi mislimo da nema ni{ta prirodnije od toga. Sednice Skup{tine grada se odràvaju znatno re|e nego sednice Republi~ke skup{tine, kao {to se i sednice skup{tina op{tina odràvaju znatno re|e od sednica republi~kog parlamenta. To je jednom u mesec dana, ili jednom u dva meseca, nekada ~ak jednom u tri meseca. Ali, dajte da bar taj jedan dan Studio B, koji je televizija koju pla}aju svi Beogra|ani, i ovi iz Mladenovca, i oni iz centra grada, dajte da ta televizija bude otvorena za sve. Ne moè Studio B biti servis Demokratske stranke. Ne moè samo govoriti o tome {ta radi vlast. Dajte da vidimo koji su zaista problemi gra|ana, da pokaèmo i ono {to nisu uradili, a {to obe}avaju u posledwe tri ili ~etiri kampawe.
383
Mi smatramo da je neophodno promeniti neke stvari. Odborni~ka grupa Srpske radikalne stranke je najmla|a i najobrazovanija od svih poslani~kih grupa. Mi imamo 16 odbornika preko osamdesetog godi{ta. Prosek odborni~ke grupe je 39 godina. Sada, kada su zamewena ova dva odbornika, bi}e i jo{ mawi. Ali to ne zna~i da su tu samo mladi qudi. Dakle, mi imamo i studenata, imamo i radnika, imamo profesore univerziteta, imamo poznatih lekara. Mi èlimo da svi gra|ani vide tu na{u odborni~ku grupu. Da vide koliko je zaista kvalitetna Srpska radikalna stranka, kakve stru~wake imamo i koliko moèmo da uradimo za gra|ane Beograda. Jedini razlog {to oni to do sada nisu èleli i nisu prihvatali, je upravo to da bi mogli sa svih reìmskih medija da {ire pri~u kako su srpski radikali ovakvi ili onakvi. Dajte da vidimo da li oni imaju boqeg od Sretena Soki}a, profesora Fakulteta politi~kih nauka, da li imaju boqeg ekonomistu? Da li imaju boqeg lekara od prof. dr Mom~ila Babi}a, da ne nabrajam sada sve. Da li imaju boqe sportiste od onih koje mi imamo u svojoj odborni~koj grupi. Ne mogu se vi{e gra|ani Srbije i gra|ani Beograda dràti u mraku. Mi }emo uvek znati da na|emo na~in i da se borimo za te direktne prenose, ali dok ne ostvarimo taj svoj ciq, da i bez toga prikaèmo, pokaèmo gra|anima Beograda kakvi zaista jesmo. Voditeq: Osim ovih doga|aja koji su trenutno aktuelni, koje su druge aktivnosti Srpske radikalne stranke, i kakvi su va{i budu}i planovi? Nemawa [arovi}: Srpska radikalna stranka nastavi}e sa onim {to smo ve} zapo~eli u republi~kom parlamentu i u skup{tinama op{tina {irom Srbije. [to se ti~e republi~kog parlamenta, mi }emo i daqe biti najè{}a mogu}a opozicija reìmu Borisa Tadi}a. Mi }emo istrajati u svojim zahtevima, kao prvo, prema Ivici Da~i}u, da odgovori ko su ti koji su odgovorni za smrt Ranka Pani}a. Pored neposrednih izvr{ilaca, ho}emo da vidimo ko je naredio premla}ivawe gra|ana. Srpska radikalna stranka je napravila jedan film u kome se vidi da je policija brutalno prebijala gra|ane koji nisu ni na koji na~in ugroàvali policiju, koji su se sakrili. Grupa od nekih 100 ili 200 huligana, ja te qude ne}u da branim, to nisu ni ~lanovi ni simpatizeri Srpske radikalne stranke, po~ela je da pravi nerede ve} posle nekih sat vremena od po~etka mitinga. Ja sam li~no, kao organizator mitinga, bio na vezi sa policijom i traìo da te qude uklone. Da ih odvoje od mirnih, normalnih qudi koji su bili na skupu Srpske radikalne stranke. Oni su rekli ne moèmo, bojimo se da }e ispasti incident. Posle nekih sat i po vremena, ta grupa je krenula Makedonskom ulicom. To je ne{to {to su videli svi gra|ani. To je posle bilo pu{teno i po televizijama. U tom trenutku, ja sam se ponovo dva puta ~uo sa predstavnicima policije i rekao evo, sada su se odvojili, postavite kordon izme|u, ne pu{tajte ih vi{e. Rekli su nema problema, smatrajte to zavr{enim. Umesto toga, oni su pustili tu grupu da vi{e od sat vremena pravi nerede. Na kraju, umesto da ih odvoje od skupa, oni ih prakti~no sabijaju ka Trgu Republike i ispaquju suzavce, gumene metke i sve ostalo u tu masu qudi. Hvalili su se predstavnici reìma, hvalili su ih samozvani analiti~ari, kako je Trg Republike, na kome je bilo 25 ili 30 hiqada qudi, ispra`wen za dva minuta,
384
kako je akcija policije bila izvanredna. Bila je mo`da za neke, za nas nije. Za one koje su bili tu, nije bila izvanredna. Bila je izuzetno brutalna. Sama ~iwenica da je ispra`wen Trg Republike od tolikog broja qudi za tako kratak period, svedo~i o ~iwenici da niko od tih qudi, odnosno 99,9 odsto nije bilo tamo da bi se sukobqavao sa bilo kim, ili ru{io Beograd. Ti qudi su bili da iskaù svoj legitimni protest protiv onoga {to je reìm Borisa Tadi}a uradio, protiv hap{ewa Radovana Karayi}a. I umesto da ti qudi, kao i vi kada iza|ete na ulicu, uìvaju za{titu policije, veliki broj qudi je brutalno prebijen. Mi èlimo za{titu za svakoga od wih. Stra{no je kad neko napada novinare, ali izvinite, molim vas, jo{ je stra{nije kada neko ubije ~oveka? Da li je mogu}e da jedan polomqeni novinarski objektiv zna~i vi{e od smrti jednog ~oveka? Za mene ne. Ja nikada nisam opravdavao nasiqe. Na skupovima Srpske radikalne stranke nikada novinari nisu imali problema. Mi smo ~ak i posebne qude odredili za obezbe|ewe novinara, jer ne èlimo bilo kakve sukobe. Ali, za{to reìmski mediji nisu, onako kako su izve{tavali o napadu na novinare, izve{tavali jo{ tri puta vi{e o ubistvu Ranka Pani}a? To vam govori da je danas Srbija u medijskom mraku. Mi, predstavnici Srpske radikalne stranke, koji smo ostali verni i programu i ideologiji i svemu onome {to smo radili prethodnih 18 godina, bori}emo se do kraja. Bori}emo se po svaku cenu. Kako smo mogli mi iz Srpske radikalne stranke, kako je mogao bilo koji iskreni patriota da glasa za Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu nakon {to je reìm ubio Ranka Pani}a na demonstracijama zbog izru~ewa Radovana Karayi}a? Potpisivawe SSP-a zna~i bezuslovnu saradwu sa Ha{kim tribunalom. Sa Ha{kim tribunalom koji, osvedo~enog ratnog zlo~inca Rasima Deli}a osudi na tri godine zatvora. Svi su mogli videti i u TV dnevnicima kako Rasim Deli} onoj zlo~ina~koj jedinici El muyahedin kaè Mi se vama ponosimo, mi nikada nismo krili da ste bili u sastavu vojske Bosne i Hercegovine. Rekao sam to i na sastanku sa ameri~kim predstavnicima. Sa druge strane, Srbi dobijaju najduè mogu}e vremenske kazne. Mom~ilo Kraji{nik, koji je bio predsednik Skup{tine, koji nije bio ratni vojni komandant, koji nikakvu odgovornost, nikakve mehanizme nije imao, osu|en je na 27 godina. U Ha{kom tribunalu nema pravde za Srbe. To je sud koji treba da nametne ìg genocidnog naroda i vama, i meni i na{oj deci, i precima i potomcima. Mi na to ne moèmo nikada da pristanemo. U Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu se kaè da Srbija mora uspostaviti dobrosusedske odnose sa zemqama u okruèwu. Za Evropsku uniju, za Sjediwene Ameri~ke Dràve, i Kosovo je dràva u okruèwu. Nijedna dràva na svetu nikada nije prihvatila otimawe dela wene teritorije. Neka to prihvate druge stranke. I to je za neke legitiman stav. Za mene nije. Ali nemojte traìti da Srpska radikalna stranka to prihvati. Nemojte osu|ivati nas koji smo protiv SSP-a bili i godinu dana pre toga, i pet godina pre toga, nemojte nas osu|ivati {to i daqe imamo svoje mi{qewe, {to ga nismo promenili. Voditeq: [ta biste vi, pre nego {to odjavimo emisiju, poru~ili ~lanovima stranke?
385
Nemawa [arovi}: ^lanovima Srpske radikalne stranke svakako bih poru~io da pokaù i strpqewe i uzdrànost. Da ne veruju onim medijima kojima nisu verovali ni prethodnih 18 godina. Nemojte misliti da danas Televizija B 92 promovi{e bilo {ta {to je dobro za Srpsku radikalnu stranku, bilo {ta {to je dobro za gra|ane Srbije i za celu Srbiju. Vrlo brzo }e se videti ko je vera a ko nevera. Mi nismo promenili svoju ideologiju, mi nismo promenili ono po ~emu smo postali prepoznatqivi tokom prethodnih 18 godina. Pritisci reìma }e se nastaviti. Siguran sam da }e oni biti stravi~ni, kao {to su bili i prethodnih 10 dana, da }e biti isti takvi i narednih dana. Mi moramo izdràti. Ovo nije prvi udar na Srpsku radikalnu stranku. Setite se koliko je bilo te{ko nakon 5. oktobra. Setite se koliko je bilo te{ko nakon ubistva Zorana \in|i}a, za vreme akcije Sabqa, kada smo progawani po ulicama, satanizovani i hap{eni, kada su tako|e od nas pravili qude bez ~asti, bez morala. Isto to {to se de{avalo tada, de{ava se i sada. Svako ko sedne i razmisli, svako ko udahne duboko, nek zaboravi na ovo ~ime ga sada bombarduju sa svih strana mediji. Neka se seti svega onoga {to smo radili 18 godina, prepozna}e iste te qude. Prepozna}e qude u koje je verovao i u koje }e u budu}nosti verovati. Ovo je teàk put kojim mi idemo, ali je jedini mogu}i i jedini ~astan, i mi }emo na tom putu istrajati. Voditeq: Po{tovani gledaoci, gost u na{em studiju je bio Nemawa [arovi}, predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke i ~lan Predsedni~kog kolegijuma Srpske radikalne stranke. Hvala na gostovawu. Nemawa [arovi}: Hvala i vama na pozivu. Pravda, beogradska novina za koju se u vreme neuspelog pu~a u Srpskoj radikalnoj stranci ispostavilo da je pod apsolutnom kontrolom Aleksandra Vu~i}a, objavquje tekst sa naslovom Izmi{qeni stenogrami i nadnaslovom Radikali ogor~eni na Tomislava Nikoli}a zbog objavqivawa razgovora sa Vojislavom [e{eqem Naslov antrfile glasio je: Deli}: Stenogram je autenti~an. Stenograme sednice rukovodstva SRS, kojima se dokazuje da je Vojislav [e{eq preko no}i promenio odluku o glasawu za SSP, u~esnice tih razgovora Nata{a Jovanovi}, Vjerica Radeta i Gordana Pop-Lazi} opisuju kao nemoralan ~in Tomislava Nikoli}a. Prema wihovoj oceni, objavqivawe stenograma nije pokazalo da je [e{eq promenio mi{qewe o SSP. Potpredsednica radikala Gordana Pop-Lazi}, koja je u~estvovala u razgovorima sa [e{eqem o SSP, tvrdi da stenogrami nisu autenti~ni. Nikoli} treba da objasni odakle mu taj tekst, jer ovi stenogrami nisu autenti~ni. Ovo samo pokazuje wegov nemoral kazala je Pop-Lazi}ka. Wena strana~ka koleginica Nata{a Jovanovi} ogor~ena je odlukom Tomislava Nikoli}a da objavi razgovore sa liderom SRS. Nikoli} je sam odlu~io da kaè da }e radikali podràti SSP, dakle, to je wegova li~na odluka, a ne zajedni~ka kaè Nata{a Jovanovi}. îwenicu da u stenogramima jasno stoji da je i Vojislav [e{eq prihvatio glasawe za SSP, po{to je Vlada prihvatila wihov amandman, Jovanovi}eva je komentarisala ovako:
386
To su dva odvojena pitawa. Amandman je samo imao svrhu da opomiwe vlast. Na pitawe da li bi ona smela da se suprotstavi [e{equ, Jovanovi}eva kaè da je to besmisleno pitawe, jer oni nisu deca u obdani{tu. [e{eq i ja smo na istim ideolo{kim pozicijama, i kada bi bilo druga~ije, to bi zna~ilo da sam ja protiv wega isti~e funkcionerka SRS. Sa druge strane, Vjerica Radeta je optuìla Nikoli}a da je izno{ewem ovih stenograma prihvatio igru da pomaè Hagu u ubistvu [e{eqa. To je bila sednica o [e{eqevoj odbrani, a to se ne komentari{e u javnosti naglasila je Radeta, odbijaju}i bilo kakav daqi komentar o stenogramima. Kada je re~ o wenoj smelosti da se suprotstavi lideru radikala, Radeta kaè: Naravno da smem da se suprotstavim. Bio je takav slu~aj sad u kampawi, kada je on ne{to predloìo, na {ta sam mu ja rekla: Ju, sva{ta! Glasawem, [e{eqev predlog je odbijen. General Boìdar Deli} tvrdi da wegove biv{e koleginice nisu u pravu kada tvrde da je stenogram razgovora sa Vojislavom [e{eqem izmi{qen. Stenogrami jesu sa sednica Komiteta za odbranu, nismo izneli nijednu re~ vezanu za wegovu odbranu, ve} smo objavili samo ono {to je mu~ilo javnost. U~estvovao sam u razgovorima i mogu da potvrdim da je sve objavqeno ta~no isti~e general Deli}. Iako je [e{eqevo ekspresno mewawe odluke o izglasavawu SSP bilo kap koja je prelila ~a{u i dovela do raskola u SRS, Boìdar Deli} tvrdi da odgovornost za to snosi ceo Predsedni~ki kolegijum. Pravda, u istom broju, u rubrici Tema dana, objavquje kratak komentar, ispod naslova Razgovori sa [e{eqem strogo poverqivi. Razgovor sa [e{eqem vo|en je na sednici Komiteta za wegovu odbranu, Nikoli} nije imao pravo da objavi te razgovore. Po~elo oduzimawe mandata nelojalnim radikalima je naslov, a U vi{e op{tina u Srbiji aktivirane blanko ostavke odbornika, pristalice Nikoli}a reaguju tu`bama podnaslov teksta koji je objavila Politika, istog 18. septembra 2008. godine. Nakon raskola u vrhu Srpske radikalne stranke, podela na pristalice Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a nastavqena je u op{tinskim odborima ove partije {irom Srbije. Dok je centrala SRS-a po~ela da aktivira blanko ostavke odbornika koji su pri{li opciji Napred Srbijo, oni koji su pruìli podr{ku Nikoli}u najavquju osnivawe novih odborni~kih grupa u lokalnim parlamentima i protiv odluka svoje biv{e stranke bore se tu`bama upu}enim op{tinskim sudovima. Tako su odbornici izabrani na listi SRS-a u pet od {est op{tina Kolubarskog okruga podneli tu`be op{tinskim sudovima, traè}i poni{tavawe ugovora sa strankom o blanko potpisanim ostavkama i vra}awu mandata stranci zato {to su, kako kaù, bili dovedeni u zabludu.
387
Ti ugovori se temeqe na ~lanu 47 Zakona o lokalnim izborima, a sporna je odredba u ugovoru koja nam nije bila predo~ena prilikom wegovog potpisivawa, po kojoj sve ono {to smo potpisali bezuslovno vaì rekao je agenciji Beta {ef odborni~ke grupe u vaqevskom gradskom parlamentu Dragan Popovi}. Tu`be protiv SRS-a u Kolubarskom okrugu podnelo je {est od deset odbornika u Vaqevu, svih 11 na Ubu, tri od ~etiri u Lajkovcu i svih sedam u Ose~ini, ukqu~uju}i i predsednika ove op{tine Zorana Savi}a. Podsetimo, prema Zakonu o lokalnim izborima mandati koji pripadaju odre|enoj izbornoj listi dodequju se kandidatima sa te liste. Kada odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat pripada izbornoj listi sa koje je izabran. Prema odredbama istog zakona, odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran ukoliko mu prestane ~lanstvo u politi~koj stranci ili koaliciji na ~ijoj je listi izabran. Kako prenosi Beta, oduzimawe odborni~kih mandata zapo~elo je i u Pirotu. Me|utim, biv{i predsednik Op{tinskog odbora SRS-a u Pirotu, Igor Veqkovi}, najavio je da }e u lokalnom parlamentu ipak biti formirana nova odborni~ka grupa. Na sednici SO Pirot u petak, 19. septembra, 14 od 16 odbornika SRSa }e formirati novi odborni~ki klub Napred Srbijo. Oni su podneli overene izjave u sudu i op{tini da raskidaju ugovor sa SRS-om rekao je Veqkovi}. Odbornicima SRS-a u Kikindi, koji su podràli Nikoli}a, centrala u Beogradu aktivirala je ju~e blanko ostavke, do ~ega je do{lo nakon {to je Op{tinski odbor SRS-a u Kikindi pro{le nedeqe kolektivno pri{ao Nikoli}u. Mada je Paja Mom~ilov, poslanik SRS-a i ~lan Centrale otaybinske uprave ove stranke, Beti izjavio da SRS vi{e nema nijednog odbornika u kikindskom lokalnom parlamentu, predsednik SO Kikinda Svetislav Vukmirica najavquje da }e stranke koje su na vlasti potpisati novi koalicioni ugovor, kojim }e se u vladaju}oj koaliciji umesto SRS-a na}i biv{i kikindski radikali koji su se priklonili Tomislavu Nikoli}u. Sli~na stvar dogodila se ju~e u Aleksincu, gde je svih 18 odbornika SRS-a, koji su deo skup{tinske ve}ine, pre{lo u redove Napred Srbijo. Kako je saop{tio Op{tinski odbor SRS-a u Aleksincu, predsednik ove op{tine Nenad Stankovi} (SRS) ju~e je obavio razgovore sa Tomislavom Nikoli}em u vezi sa blanko ostavkama koje su odbornici potpisali. Za sada se ne zna kakva je budu}nost op{tinske vlasti u ovom gradu, jer skup{tinsku ve}inu ~ine upravo odbornici SRS-a koji su tu stranku napustili. Poslanik SRS iz Aleksinca i predsednik Okru`nog odbora ni{avskog okruga SRS-a Milovan Radovanovi}, koji je ostao lojalan {efu stranke Vojislavu [e{equ, zapretio je smenom svih 18 odbornika. Problem je, me|utim, {to nijedan od 95 kandidata sa liste SRS-a nije èleo da zameni svoje strana~ke kolege, jer su svi dali podr{ku Nikoli}u. Postupak aktivirawa blanko ostavki pokrenut je ju~e i u Ni{u, gde je Okru`ni odbor stranke doneo odluku da se iskqu~e iz ~lanstva svi koji su podràli Nikoli}a.
388
Iz stranke je iskqu~en Darko Bulatovi}, koji je podneo ostavku na mesto predsednika Op{tinskog odbora u gradskoj op{tini Medijana, Slavi{a Tasi}, koji je vodio Op{tinski odbor u gradskoj op{tini Pantelej, kao i Bratimir Vasiqevi}, potpredsednik tog odbora rekao je Tanjugu funkcioner SRS-a u Ni{u Nikola Savi}. On je dodao da su se od ukupno 18 odbornika u Skup{tini grada, tri odbornika prikqu~ila Nikoli}u, te da }e wima mandati biti oduzeti. Savi} je precizirao da najvi{e problema ima u gradskoj op{tini Pantelej, gde je od sedam odbornika {est pri{lo Nikoli}u, {to je pro{le nedeqe kulminiralo tu~om u Op{tinskom odboru SRS-a Pantelej izme|u [e{eqevih i Nikoli}evih pristalica. Odbornici u gradskim op{tinama Palilula, Crveni krst, Medijana i Ni{ka Bawa ostali su jedinstveni uz politiku stranke i Vojislava [e{eqa, rekao je Savi} Tanjugu. Nikoli}a je, me|utim, podràla ve}ina odbornika izabranih sa liste Srpske radikalne stranke u beogradskim op{tinama Palilula i Zvezdara. Kako se navodi u saop{tewu Nikoli}evog poslani~kog kluba Napred Srbijo, od 19 odbornika op{tine Palilula izabranih sa liste SRS-a, wih 15 je podràlo Nikoli}a, dok je u op{tini Zvezdara od 17 odbornika SRS-a, Nikoli}a podràlo 14. Sli~na je situacija u op{tini Prokupqe, gde je od 17 odbornika sa liste SRS-a 15 dalo podr{ku Nikoli}u. Kako prenosi Tanjug, od 32 ~lana Op{tinskog odbora SRS-a u Jagodini, 28 se izjasnilo za Nikoli}a, me|u kojima su i sva tri odbornika u Gradskoj skup{tini koji }e formirati klub Napred Srbijo. Poslanik SRS-a iz Jagodine Zoran Anti}, koji se priklonio Nikoli}u, izjavio je ovoj agenciji da je ve}ina gra|ana Pomoravqa i op{tinskih odbora SRS-a stala uz Nikoli}a, jer je razumela {ta je hteo i za{to se zalagao, i podràva ga u wegovoj spremnosti da mewa na~in politi~kog delovawa SRS-a. Poku{aj pu~a u Srpskoj radikalnoj stranci, koji je beogradska {tampa uglavnom definisala kao raskol, postao je preko no}i pravi hit, pa tako Ve~erwe novosti, 18. septembra 2008. godine, objavquju tekst sa nadnaslovom Analiti~ari procewuju kako }e pojava nove Nikoli}eve partije uticati na budu}u raspodelu politi~kih snaga u Srbiji, naslovom Toma ja~a Tadi}a i podnaslovom Cepawe SRS pogoduje DS jer }e biti najja~a stranka. U tekstu su i dva antrfilea. Nadnaslov prvog antrfilea je Novosti saznaju: Zabrawene posete lideru SRS, a naslov Prekinuli vezu [e{equ. Naslov drugog antrfilea je Nikoli} se uselio u novi kabinet u îka Qubinoj. Cepawe radikala i predstoje}a Nikoli}eva solo-rola, osim {to }e izroditi novu nijansu na strana~koj paleti, indirektno bi mogli da oja~aju rivalske partijske boje. Deobom SRS, Tadi}eve demokrate dobile su {ansu da kona~no svrgnu [e{eqevu partiju sa ~elne pozicije rejting lestvice. S druge strane, od preobraàja Nikoli}eve frakcije u politi~ku partiju, procewuju analiti~ari, najvi{e treba da zaziru narodwaci i socijalisti, jer }e tomisti, osim radikala, biti svakako mamac i za glasa~e DSS, NS i SPS.
389
Prema mi{qewu Zorana Stojiqkovi}a, profesora FPN, raskol me|u radikalima ostavio je DS {irok manevarski prostor. Demokratama takva pozicija omogu}ava da budu jaki samostalno, ili sa nekom mawom strankom, a ne da ulaze u aran`man sa vi{e sitnih partija, od kojih svaka ima svoje zahteve procewuje on. \or|e Vukadinovi}, urednik Nove srpske politi~ke misli, kaè da treba videti kako }e se radikali razvrstati i koliko wih }e za sobom na kraju povu}i Nikoli}. îwenica je da su radikali oslabqeni i da }e DS profitirati nije sporno za Vukadinovi}a. Teorijski gledano, sve ovo moè i da odmogne i da pomogne poziciji DSS, dok }e {anse Nikoli}eve partije zavisiti od politike koju }e zastupati. Promocija Nikoli}eve partije, procewuje Stojiqkovi}, mogla bi da zna~i i oseku glasa~a SPS u budu}nosti. Jer, radikalima bi mogli da se vrate wihovi nekada{wi simpatizeri koji su u me|uvremenu glasali za socijaliste. U trouglu tomisti, narodwaci i radikali zapravo je i ~arobna formula za jedinstvo opozicije, koje je, za sada, na dugom {tapu. Rov izme|u {e{eqevaca i Tominih kluba{a je predubok i oni, kako tvrde, sigurno ne}e sara|ivati. Nikoli} zato otvoreno poru~uje da je sudbinski vezan za narodwake. Evo, prvi }u ih pozvati na razgovore rekao nam je ju~e Nikoli}. U DSS pak jo{ procewuju na koju }e stranu biti porinut novi Tomin brod. êkaju, kako su nam rekli, da se profili{e wegov odnos prema DS, ali priznaju da bi Nikoli}ev nagli zaokret prema SSP mogao da bude prepreka za budu}e odnose. U Novoj Srbiji tvrde da su spremni za zajedni~ko delovawe, ali jo{ ne otkrivaju da li bi u isti stroj radije sa SRS ili Nikoli}evom partijom. Tribunal u Hagu zabranio je posete pritvoreniku Vojislavu [e{equ i privremeno mu onemogu}io svaki kontakt sa spoqa{wim svetom saznaju nezvani~no Novosti. Ha{ki sud je, kako prenose na{i izvori, poja~ao izolaciju lidera SRS, jer je proceweno da on svojim suflirawem iz }elije prekomerno uti~e na politi~ka zbivawa u Srbiji. Konkretan povod za ovu odluku Tribunala bilo je obelodawivawe stenograma razgovora prvog ~oveka SRS sa Nikoli}em o Sporazumu sa EU koji je bio uzrok kona~nog razlaza. Vest da }e biti uskra}eni za instrukcije i vizite svom predsedniku, Novosti ju~e nisu mogle da provere u vrhu SRS. Na pitawe da li je [e{eq izolovan, Dragan Todorovi} {turo je odgovorio: Nemam komentar. Nova stranka Tomislava Nikoli}a ju~e se i zvani~no sku}ila u îka Qubinoj ulici broj 8. Biv{i broj dva radikala uselio se u svoj novi kabinet, a ju~e su mu na useqewe dolazili strana~ki saborci iz svih krajeva Srbije. Ostalo je jo{ da ubacimo kompjutere i razvedemo telefonske linije rekao nam je Nikoli}. Ima prostora, lepo nam je ovde.
390
Kazao nam je da me|u gostima nije bio Aleksandar Vu~i}, ali da za wega uvek ima mesta. Sedi{te nove partije, koja }e se verovatno nazvati Napred Srbijo ili Napred Srbima, ima 360 kvadrata. Glas javnosti, 18. septembra 2008. godine, objavquje tekst ~itaoca Qubi{e Spasojevi}a sa naslovom: Vreme pameti, vreme gluposti. Za razliku od pravih brakorazvodnih parnica, u ovoj najnovijoj, na srpskoj politi~koj sceni Toma poteè svoje politi~ko o~instvo u èqi da privu~e dete u svoje naru~je, dok ga se majka odri~e kroz usta Gordane PopLazi}, po{to je dete odavno postalo punoletno i re{ilo da vi{e ne priznaje tutorstvo bilo koje vrste. Odluka Vojislava [e{eqa da predsedni~ka ovla{}ewa preuzme Dragan Todorovi}, umesto Aleksandra Vu~i}a, doneta je u strahu da se sa Vu~i}em ne ponovi opasnost koju je umislio da postoji sa Tomislavom Nikoli}em, to jest da }e mu prvo jedan, a zatim drugi preoteti stranku. Ova odluka ima}e za posledicu zna~ajno slabqewe sada{we SRS, jer su je napustila dva najpopularnija i najsposobnija politi~ara. Napu{taju}i SRS, ali i ne pridruùju}i se Tomi Nikoli}u, uz izjavu o privremenom odsustvu iz politi~kog ìvota, ~ini se da je Vu~i} sebi obezbedio vreme da re{i dilemu pred kojom se nalazi: pridruìti se Tomi, ili testirati sopstvenu harizmu tako {to }e osnovati svoju stranku. Svaki ortakluk je teàk (zavisi uglavnom od poverewa koje ortaci imaju jedan u drugog) i uglavnom neuspe{an, pogotovo u politici, pogotovo u Srbiji. Me|utim, nikada dosadni politi~ki ìvot u zemqi ~uda, ovim doga|awima je potvrdio ~iwenicu da se srpski bira~i opredequju za li~nost koja vodi partiju, a ne za program te partije. Neka kao potvrda ove tvrdwe posluì odgovor na jednostavno pitawe: koliko se bira~a na nedavnim izborima opredelilo da da svoj glas zbog programa neke stranke, a koliko zbog li~nosti koja tu stranku predvodi? Srbi su i tada svoju politi~ku zrelost dokazivali glasawem za Tomu, êdu, Borisa, Voju, umalo Mla|u da zaboravim (~ak i on ima glasa~e, ali mudro izbegava da proveri da li je wihov broj dovoqan da prema{i cenzus). Ono {to je sigurno to je da je sada ponuda li~nosti bogatija. Na li~nom primeru sam se uverio da bar u Srbiji opredeqewe za program moè biti pogre{no. Zasi}en radikalskim poslanicima, glasao sam za SPS veruju}i u zakliwawe Da~i}a i kompanije da }e braniti integritet i dostojanstvo Srbije, da }e se boriti za socijalnu pravdu, kao i da }e broj poslanika DSS, SRS i SPS biti dovoqan da se formira patriotska vlada. Mala mi je uteha ipak da je uspeo da obmane i jednog od najumnijih svetskih intelektualaca, ruskog geopoliti~ara Aleksandra Dugina, koji ga je primio u Predsedni{tvo Pokreta Evroazija, ali ga je potom, prozrev{i ga, i iskqu~io. Ono {to je u mojoj mo}i uradi}u, kao i mnogi bira~i koji su prevareni kao i ja nikada vi{e ne}u glasati za SPS. Bilo kako bilo, i Nikoli} i Vu~i} zajedno ili odvojeno imaju {ansu da pored velikog dela bira~a koji su glasali za radikale, trgnu iz apatije i umnoè glasove za sebe, pridobijawem zna~ajnog dela glasa~kog tela koje poga|a ono {to se de{ava sa Srbijom i wenim stanovnicima, ali misli da se ni{ta ne moè izmeniti i zbog toga apstiniraju. Od sposobnosti da to
391
u~ine, odnosno politi~kog delovawa u budu}em periodu, zavisi}e i wihova politi~ka sudbina, kao i sudbina Srbije. U izvesnom smislu oni su se ponovo politi~ki rodili, sa mogu}no{}u da sebi biraju saradnike po meri, neoptere}eni nekim ko odlu~uje umesto wih, ili nezdravim kompromisima. Ukoliko budu otvoreni za nove ideje i nove kadrove, a bez politi~kog autizma i samodovoqnosti koji su veoma prisutni u SRS, imaju {anse da uspeju. Iza wihovih re~i, treba da slede i wihova dela. êkamo ih. Novosadski Dnevnik, 18. septembra 2008. godine, kalkuli{e o mogu}im potezima Maje Gojkovi}, pod naslovom Od programa zavisi ho}u li se pridruìti Nikoli}u. Nadnaslov je glasio Maja Gojkovi} osniva stranku. Ova dilema je ubrzo re{ena, po{to je par dana kasnije, Gojkovi}ka javno ukazala da su Tomislav Nikoli} i wegovi sledbenici ukrali mandate koji pripadaju Srpskoj radikalnoj stranci. Biv{a gradona~elnica Maja Gojkovi} izjavila je u utorak da osniva novu stranku, ~iji }e statut biti gotov ove nedeqe, a program za nekoliko sedmica. Kako je izjavila Televiziji B92, jo{ uvek razmi{qa o imenu nove stranke. Sve je mogu}e u politici, ali morala bih da vidim ~emu to treba da se pridruìm. Da li je to partija koja }e zadràti ideologiju SRS ili ne{to potpuno novo odgovorila je Gojkovi} na pitawe da li }e se prikqu~iti stranci Tomislava Nikoli}a. [efica Grupe gra|ana Maja Gojkovi}, koja je osvojila sedam odborni~kih mandata u Skup{tini grada, kazala je da ju je svojevremeno, kad je postala gradona~elnica, [e{eq iz Haga upitao: A koga interesuje tvoja pobeda? Zamerili su mi {to sam htela da budem gradona~elnica svih Novosa|ana, a ne samo radikala, a to sam u praksi i dokazala. U SRS sam u{la jo{ 1991. godine, a da li }u, ukoliko budem pozvana, u}i u novu partiju Nikoli}a, zavisi od wenog programa izjavila je Gojkovi}, koja je pre oko godinu dana izba~ena iz SRS. Dnevnik, 18. septembra 2008. godine, objavquje tri teksta sa zajedni~kim nadnaslovom Radikali. Naslovi: su Prestrojavawe radikala u Skup{tini Vojvodine, Kikinda: Svi kod Nikoli}a i Sremci u dve kolone. Uo~i sednice Skup{tine Vojvodine, koja je zakazana za slede}i utorak, Srpska radikalna stranka poku{ava da o~uva svoj poslani~ki klub koji je do pre rascepa u toj stranci imao 24 poslanika. Kako je ju~e saop{teno iz SRS-a, poslani~ka grupa te stranke u Skup{tini Vojvodine predala je predlog o prestanku mandata poslanicima Bori Kuti}u, Blagoju Krajinovi}u i Sa{i Todorovi}u. Navedeni poslanici su delovali suprotno Statutu SRS-a, i ve} poznatom pu~isti~kom metodom Tomislava Nikoli}a, u~estvovali u razbijawu op{tinskih odbora, navodi se u ju~era{wem saop{tewu koje je potpisao predsednik SRS-a za Ju`noba~ki okrug Milorad Mir~i}, koji je i {ef poslani~ke grupe te stranke u Skup{tini Vojvodine.
392
U saop{tewu se kaè da su, u skladu sa Statutom, prestankom ~lanstva u SRS-u aktivirane wihove svojeru~no potpisane ostavke. SRS }e i daqe u Skup{tini APV postupati i raditi u skladu s Poslovnikom, Statutom i usvojenim principima o raspolagawu mandatima poslanika, saop{tio je Mir~i}. Sekretar Skup{tine Vojvodine Milorad Ga{i} potvrdio je za na{ list da je ju~e, pred kraj radnog vremena, u Skup{tinu stigao predlog SRS-a o prestanku mandata trojici pomenutih poslanika. Me|utim, dodao je da su dvojica od wih, Bora Kuti} (iz Nadaqa) i Blagoje Krajinovi} (iz Kikinde), 12. septembra podneli zahtev za povla~ewe svojih blanko ostavki. Na{ list je ranije preneo re~i poslanika SRS-a Ladislava Tomi}a iz Kikinde da je formirawe novog poslani~kog kluba, koji bi okupio pristalice Tomislava Nikoli}a, vrlo verovatno i da on o~ekuje da }e novi klub imati i vi{e od potrebnih pet poslanika. Kao Nikoli}ev pristalica, izjasnio se i pokrajinski poslanik i potpredsednik Skup{tine Vojvodine Igor Mirovi}, koji je prethodno podneo ostavku na sve strana~ke funkcije u SRS-u. Tomi} i Mirovi} izabrani su po ve}inskom izbornom sistemu. Prema dosada{woj praksi, ve}inski mandat tuma~i se kao mandat kojim raspolaù sami poslanici, a ne stranke na ~iji predlog su izabrani. O predlozima za prestanak mandata odlu~uje Administrativni odbor Skup{tine Vojvodine. Odbornicima SRS-a u Kikindi koji su podràli Tomislava Nikoli}a, centrala u Beogradu prekju~e je aktivirala blanko ostavke saop{tio je ju~e poslanik Srpske radikalne stranke i ~lan Centralne otaybinske uprave Paja Mom~ilov. U Skup{tini op{tine Kikinda SRS ima 17 odbornika, koji su s odbornicima Demokratske stranke Srbije i Koalicije SPS-PUPS ~inili ve}inu. Do aktivirawa ostavki do{lo je nakon {to je OO SRS-a pro{le sedmice kolektivno podrào Tomislava Nikoli}a, koji je iskqu~en iz stranke. Mom~ilov je novinarima kazao da SRS vi{e nema nijednog odbornika u kikindskom lokalnom parlamentu. Po wegovim re~ima, ju~e je vlast u Kikindi i pala, i daqe se moè odràvati jedino ve{ta~ki, kako je rekao, brutalnim nasiqem i kr{ewem zakona i Ustava. Ako su svi kandidati za odbornike s liste SRS-a re{ili da pre|u kod Tomislava Nikoli}a, onda to vi{e nije SRS i zakon nalaè da ta mesta popuni druga stranka po veli~ini, odnosno broju osvojenih mandata kazao je Mom~ilov. Na lokalnim izborima u Kikindi, od 39 odbornika, 17 mandata su osvojili radikali, 14 mandata pripalo je listi Za evropsku Kikindu Boris Tadi}, tri SPS-PUPS-u, po dva DSS-u i Zajedno za Vojvodinu LSV i jedan Ma|arskoj koaliciji I{tvan Pastor. Predsednik SO Kikinda Svetislav Vukmirica, izjavio je da }e stranke koje su na vlasti potpisati novi koalicioni ugovor, koji }e, umesto radikala, potpisati sada biv{i kikindski radikali koji su se priklonili Tomislavu Nikoli}u. Vi{e od polovine od ~etiri hiqade ~lanova SRS-a u rumskoj op{tini napu{ta Srpsku radikalnu stranku i prikqu~uje se Tomislavu Nikoli}u.
393
To je pokazao i sastanak Op{tinskog odbora stranke, kada se wegovih 11 ~lanova, zajedno s potpredsednicima Nenadom Katani}em i Sla|anom Mandi}em, izjasnilo da napu{ta SRS, a tre}i potpredsednik, Slobodan Krasi} iz Hrtkovaca, poslao je poruku da podnosi ostavku i da }e i on promeniti strana~ke boje. Najve}i deo ~lanstva odlazi u novu stranku Tomislava Nikoli}a, a do kraja ove sedmice formira}emo i op{tinski odbor i po~eti pripreme za op{tinske izbore, zakazane za 9. novembar kaè Nenad Katani}. Izlazimo sigurno sa svojom listom, ja sam stalno na terenu, najve}i deo ~lanova planira da pri|e nama. Tvrdwa da je SRS u Rumi, i uop{te u Sremu, [e{eqeva tvr|ava, nije ta~na to se sino} pokazalo ovde u Rumi, a doga|a se i u ostalim sremskim op{tinama. Predsednik OO SRS-a Aleksandar Martinovi} je u telefonskom razgovoru rekao da je od 37 ~lanova Odbora, wih osmoro preksino} napustilo sednicu. Doju~era{wa [e{eqeva tvr|ava Srem, o~igledno se polako ru{i. To potvr|uju i najnovije vesti s tog podru~ja: pre dva dana osam od 13 odbornika SRS-a u Rumi odlu~ilo je da formira novu odborni~ku grupu Napred Srbijo, a sli~no se de{ava i u Sremskoj Mitrovici, gde je {est od 20 odbornika za sada planiralo da osnuje istoimenu odborni~ku grupu. I u iri{kom OO SRS-a pripremaju se da napuste stranku i da se prikqu~e budu}oj stranci Tomislava Nikoli}a. U OO SRS-a u Irigu, kako saznajemo, pojedini ~lanovi tvrde da ih niko nije ni pitao za stav, ve} da im je nametnuto da podràvaju politiku Vojislava [e{eqa. Raspad odbora u Sremu usledio je samo tri dana posle sednice Okru`nog odbora SRS-a u Sremskoj Mitrovici, kada su ~lanovi ovog organa tvrdili da su jedinstveni i da svi ostaju u SRS-u. Biv{i predsednik Rume Sr|an Nikoli}, koji je iz SRS-a, kaè da jo{ nije odlu~io o tome gde }e i kako }e iza}i za lokalne izbore u Rumi. Ta~no je da su u rumskoj op{tini po~ele predizborne radwe, ali ja jo{ nisam odlu~io da li }u i}i u ime Srpske radikalne stranke ili nove stranke Tomislava Nikoli}a Napred Srbijo. Postoji mogu}nost u da budem kandidat Grupe gra|ana kaè Nikoli}. âsopis Alo, u rubrici Izjava dana, prenosi re~i Dragana Todorovi}a, {efa poslani~kog kluba Srpske radikalne stranke. Ako je [e{eq ~uo da je neko oti{ao kod Nikoli}a, nemam apsolutno nikakav ose}aj da se u wegovom glasu de{ava neka promena. Tako|e, Alo od, 18. septembra 2008. godine, objavquje reakcije vi|enijih radikala pod naslovom Radeta: Bqak! On je sau~esnik u ubistvu [e{eqa! Pop-Lazi}: Neka Toma objavi {ta pri~a sa ènom! Nadnaslov je glasio: Transkripti izazvali èstok odgovor {e{eqevaca Nikoli}u. Objavqen je i antrfile pod proizvoqnim, navija~kim naslovom Pomoravqe uz Nikoli}a Rat {e{eqevaca i tomista jo{ vi{e se razbuktao nakon {to je Tomislav Nikoli} pustio u javnost transkripte razgovora sa [e{eqem. Potpredsednik SRS-a Gordana Pop-Lazi} tvrdi da su transkripti la`ni, savetuju}i Nikoli}u da objavi transkripte razgovora sa wegovom ro|enom è394
nom. Vjerica Radeta oti{la je korak daqe optuìla je Nikoli}a da je postao sau~esnik u poku{aju ubistva Vojislava [e{eqa. Neka gospodin Nikoli} objavi i transkripte razgovora sa wegovom ro|enom ènom. Verovatno }e i to da bude la`, kao {to su i ovi transkripti la`ni. To {to je uradio samo je dokaz koliko je gospodin Nikoli} nisko pao rekla je za Alo Gordana Pop-Lazi}. Ona, me|utim, nije htela da odgovori na konkretno pitawe {ta je la`no u objavqenom transkriptu razgovora vrhu{ke SRS-a sa [e{eqem. Sve je to la` poru~ila je kratko. Vjerica Radeta tvrdi da je Nikoli}, u stvari, objavio neta~an transkript sa sastanka tima za [e{eqevu odbranu. Time je on zapravo postao sau~esnik u poku{aju ubistva koje Ha{ki sud sprema profesoru doktoru Vojislavu [e{equ. Ni{ta od toga {to je objavqeno nije ta~no, uop{te nismo sa [e{eqem razgovarali o strana~kim pitawima, niti o glasawu za SSP u Skup{tini. Bqak! To je moj komentar rekla nam je Vjerica Radeta. U Nikoli}evom {tabu odbili su da komentari{u izjave doju~era{wih koleginica. Kakve veze ima {ta govore Radeta i Pop-Lazi}eva? Onaj transkript je ta~an od re~i do re~i. [e{eq je tu pogre{no odigrao, ali to je sada pro{lost. Mi smo sada nova stranka kaè na{ sagovornik iz poslani~kog kluba Napred Srbijo, koji nije èleo da mu navodimo ime. Nakon {to se tomistima prikqu~io novobeogradski op{tinski odbor SRS-a, stiglo je i saop{tewe iz Jagodine, u kome se kaè da su op{tinski odbori SRS-a u Pomoravqu podràli inicijativu Tomislava Nikoli}a za osnivawe samostalne stranke. Dva najve}a odbora, u Jagodini i Para}inu, doneli su odluke da istupe iz SRS-a i podrè Tomu Nikoli}a. Ovih dana }e se izjasniti i drugi odbori, ali }e, najverovatnije, podràti Nikoli}a, pi{e u saop{tewu jagodinskog poslanika Zorana Anti}a. Borba, po svom malom tiraù gotovo neprimetna novina u srpskoj javnosti, objavquje, 18. septembra 2008. godine, izjavu Maje Gojkovi} koja je tog dana, izgleda, jo{ uvek vagala na koju }e stranu. Naslov je glasio: [e{eq ru{io rejting SRS Biv{a potpredsednica Srpske radikalne stranke Maja Gojkovi}, izjavila je da je lider te stranke Vojislav [e{eq naglo ru{io wen rejting u kqu~nim momentima. [e{eq je uvek u zavr{nicama kampawa, u samim finalima, iznosio pojedine opaske koje su u posledwem trenutku odnosile dobar broj glasova potencijalnih bira~a. Predsednik SRS o~igledno nije èleo da ja pobedim, ili se pla{io pobede svog zamenika Tomislava Nikoli}a, dodala je ona gostuju}i na Televiziji B92. Ista Borba, u rubrici Rekli su, sabira nekoliko izjava aktuelnih politi~ara. Ivica Da~i}, ministar policije: Svako ko ga|a policiju kamewem, motkama, staklom, mora}e da odgovara, jer policajci nisu glineni golubovi.
395
Oliver Duli}, ministar za urbanizam: Te 2012. godine bi}e sasvim mogu}e da novu vladu naprave Boris Tadi} i Tomislav Nikoli}. Velimir Ili}, lider NS: Posle podela u RS, opoziciji su pokidani konci i Tadi} }e nakratko mo}i da odahne. Vuk Jeremi}, {ef srpske diplomatije: Apsolutno je van pameti, posle hap{ewa Karayi}a, napraviti procenu da Srbija ne sara|uje sa Tribunalom u Hagu. Boris Tadi}, predsednik Srbije: Mi ne pretimo. DS se ne raduje nevoqama u drugim strankama. Dragan Todorovi}, funkcioner SRS: [e{eq je ~ovek koji moè da kontroli{e svoje emocije. Kurir se, 18. septembra 2008. godine, tako|e ukqu~uje u doga|aj dana, svojim naslovom Medve|a usluga!, a nadnaslov je poku{ao da pu~iste prikaè kao neku novu politi~ku opciju: Deli}: Ne}emo se sva|ati sa Evropom, ali bi}emo vrlo o{tri u za{titi interesa dràve Podnaslov je bacao malo vi{e svetla na pravu pozadinu pu~a: Podr{ka britanskog ambasadora Tomislavu Nikoli}u obradovala jedino wegove politi~ke protivnike iz SRS Antrfile, pod naslovom Rezervna varijanta, u dve re~i je objasnio prave motive neuspelog pu~a. Podr{ka britanskog ambasadora Stivena Vodrsvorta novoj stranci Tomislava Nikoli}a dolila je uqe na vatru izme|u posva|anih radikala. Iako poruka da }e biti prihvatqiv za Evropu nije za potcewivawe, Vodrsvortove re~i istinski su obradovale jedino SRS! Pojedini qudi su se ohrabrili i jasno stavili do znawa da se ne slaù sa politikom svog lidera Vojislava [e{eqa. Evropa }e prihvatiti one qude iz SRS koji su ukqu~eni u osnivawe nove partije i koji u potpunosti prihvataju da budu}nost Srbije, kao stabilne evropske demokratije, leì u saradwi sa susedima izjavio je ambasador Vodrsvort. Na pitawe da li im britanski ambasador ~ini pravu ili magare}u uslugu, general u penziji Boìdar Deli}, poslanik iz redova Napred Srbijo, nasmejao se. Ne}emo se sva|ati sa Evropom, ali bi}emo vrlo o{tri u za{titi interesa dràve i teritorijalnog integriteta Srbije. U vreme kada stvaramo stranku i kada smo napadnuti od strane doju~era{wih kolega, boqe bi nam do{ao neutralan stav poru~uje Deli}. Britanska podr{ka dobro je legla na optu`be koje radikali verni Vojislavu [e{equ upu}uju Nikoli}evim sledbenicima. Potpredsednica SRS Gordana Pop-Lazi} kaè da re~i britanskog ambasadora govore dovoqno. Eto ~iji je eksponent Tomislav Nikoli} i po ~ijem je nalogu poku{ao da razbije stranku. Oni su sad dobili poslani~ku grupu koja }e bezrezervno podràvati vlast zakqu~uje Pop-Lazi}eva. Cvijetin Milivojevi}, direktor agencije Pragma, kaè da je podr{ka britanskog ambasadora stigla u nezgodno vreme za Tomislava Nikoli}a.
396
Tek {to su ga biv{i prijateqi iz SRS optuìli da je engleski {pijun, stigla je i pohvala od engleskog ambasadora. Da sam na Nikoli}evom mestu, odbio bih sve pohvale stranih ambasadora, Nade Kolunyije, DS i ostalih du{ebri`nika kaè Milivojevi}. Da bi Nikoli}eva stranka opstala, dodaje on, mora pridobiti pristalice SRS zadràti wihovu ideologiju i sve {to ih karakteri{e. Zbog toga, zakqu~uje Milivojevi}, Vodrsvortova podr{ka nikako ne ide u prilog Napred Srbijo. Zna se da svaka ozbiqna dràva preko ambasadora gleda na koji }e na~in sprovoditi svoje interese. I to tako da se uvek igra na dve karte, jedna dobitna i jedna rezervna. Ovde bi Tadi} bio prva, a Nikoli} mo`da rezervna kaè analiti~ar Cvijetin Milivojevi}. Na udaru dnevnog lista Danas, 18. septembra 2008. godine, na{ao se i predsednik beogradskog odbora Srpske radikalne stranke Nemawa [arovi}. Zato {to wegova lojalnost nijednog trenutka nije do{la u pitawe, tekst je dobio naslov Jastreb u gradu. [ef beogradskog odbora Srpske radikalne stranke Nemawa [arovi}, od pre dva dana prvi je ~ovek te partije u beogradskom parlamentu. Na to mesto napredovao je odlaskom Aleksandra Vu~i}a iz javnog ìvota. Da pomak nije slu~ajan, svedo~i poverewe koje mu je stranka ukazala uvrstiv{i ga u tim za odbranu Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom, ali i brojne medijske spekulacije koje su ga postavqale na mesto generalnog sekretara SRS. [arovi} je bio i glavni kandidat za mesto glavnog menayera Beograda, u slu~aju da je Aleksandar Vu~i} izabran za gradona~elnika. On kaè da za wega glavni utisak u karijeri nije napredovawe u stranci i kojekakva mogu}a imenovawa kojima bi mu se ukazala ~ast, ve} ~iwenica da je proteklih nekoliko dana izneveren od qudi kojima je bezrezervno verovao. Od prvog obra}awa odbornicima Skup{tine Beograda, [arovi} je pokazao jo{ o{triji radikalski stav re~ima da sledi novo lice Srpske radikalne stranke, sa mladim stru~nim qudima. Ovaj mladi radikal javnosti je prvi put zapao za o~i kada se pojavila informacija da je tokom 2005, na ra~un putnih tro{kova od rodnog Vrawa do Skup{tine Srbije, uzeo ~ak 1,6 miliona dinara. Toliki izdatak bio bi opravdan da [arovi} nije imao prebivali{te u Beogradu, da nije bio odbornik na op{tini Stari grad, i da je putovao iz Vrawa na sednice. Drugi put eksponirao se kada je za jedan beogradski list izneo mi{qewe o crkvenom kr{tewu gra|ana. [arovi} smatra da se kr{tewe odraslih i dece razlikuje, pa se tako deca samo krste, a odrasli poha|aju i ~asove. Kazao je da je i sam i{ao u crkvu na obuku, koja podrazumeva upoznavawe s pravoslavqem, te da je imao ~asove i bio spreman za taj ~in. [arovi} u javnost dospeva i tokom predizborne kampawe kada je u januaru pretu~en od strane nepoznatih mladi}a dok je ispred jednog od novobeogradskih Mekdonaldsa sedeo u automobilu sa vidnim obele`jima SRS. Upravo to je, prema naga|awima, i razlog zbog kojeg je ostao veran tvrdom radikalskom jezgru.
397
Nemawa [arovi} ro|en je 28. decembra 1974. godine u Beogradu, gde je zavr{io Prvu gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Pre ulaska u politiku radio je godinu i po dana kao pripravnik u jednoj advokatskoj kancelariji i dve i po godine u Prvom op{tinskom sudu. Neoèwen je. Tabloid, 18. septembra 2008. godine, donosi tekst iz kojeg proizilazi jednostavan i jasan zakqu~ak, da se Tomislav - prera~unao. Objavqen je ispod nadnaslova (Pr)osudite sami i naslova Jezik za zube. Autor teksta je Milovan Brki}. Telali iz Demokratske stranke najavili su smenu glavne urednice Politike, dnevnika koji je u ovoj godini uspeo da postane moderan, svetski list. Upitana {ta misli o svojoj smeni, gospo|a Qiqana Smajlovi} je odgovorila da o tome ne razmi{qa, jer na tu odluku ne moè da uti~e. Telali su ve} na weno mesto najavili dolazak izvesnog Dragana Bujo{evi}a, ~oveka koji je posle dolaska DOS-a na vlast, kao novinar na gledanoj BK Televiziji Bogoquba Kari}a, sluìo da opere i istu{ira biografije tajkuna i politi~ara iz prethodne vlasti. Iskreno me je rastuìla vest {to predsednik Boris Tadi} nije imao snage da podanicima ostavi dnevni list koji se nije bavio veli~awem wegovog uspeha, ve} je na svojim stranicama opisivao prilike u zemqi Srbiji, onakve kakve jesu. Mera wegovog ìvota su o~igledno beski~mewaci koji svaki wegov potez mogu proglasiti Bo`jom mudro{}u. Politi~ar od karijere poèleo bi da ima dnevni list kakav je danas Politika, ili Ve~erwe novosti. Strah od istine u Srbiji je, izgleda, ve~an. Politika }e postati bilten DS-a, a Ve~erwe novosti, tako|e dobar dnevnik, uzima Gej 17 Plus! Mrak }e opet da se nadvije nad Srbijom. Ali, taj mrak je najopasniji po vlastodr{ce, one koji bi da se wihove slike, retu{irane, svakodnevno pojavquju na naslovnim stranama, predstavqene kao mudre glave na{ih vladara. Pro{le nedeqe izjalovili su se planovi predsednika Tadi}a da oja~a svoju vladu, koja ima prostu ve}inu, i izbegne ucene Dinki}a i wegovih bandita. Vo|a radikala Tomislav Nikoli}, koji je ve} dva puta pomogao predsedniku Tadi}u, kao protivkandidat na predsedni~kim izborima (prvi put je Tadi}evu pobedu priznao za velike pare), a ove godine je to u~inio da bi izbegao sukobe na ulicama, odlu~io je da se osamostali, i raskine sa politikom Vojislava [e{eqa. Osnovao je novi poslani~ki klub, u kojem su poslanici od autoriteta, poput Jorgovanke Tabakovi}, generala Deli}a...). Ipak, Toma se prera~unao. Sakupio je samo 18 poslanika. Eh, da je bio ve{tiji, i da je jo{ makar trojicu privoleo na svoju stranu, i sudbina sada{we vlade, a i Srbije, bila bi druga~ija. Gospodin Nikoli} je ~ovek iz [umadije, koji prilike u Srbiji gleda otvorenih o~iju, bez mistifikovawa. Ministar Bradi} najavio je novi zakon o informisawu. Sada{wi je najgori u Evropi. Otpora{ Bran~i Nikoli} osu|en je zbog klevete Miodraga Kosti}a na kaznu od 150, a Joèfa Kase na 40 hiqada dinara. Danas on
398
leì u zatvoru u Novom Sadu, i robija}e 190 dana. Za izgovorenu re~ u Srbiji se i danas ide u zatvor. Predsednik Tadi} je odbio da pomiluje Bran~ija, jer je oklevetani biv{i direktor wegove stranke. E, pa sada, u zemqi koja traì da bude ~lanica Evropske unije, vodite ra~una {ta pri~ate. Zatvori ~ekaju na takve. Nedeqnik NIN, 18. septembra 2008. godine, pod naslovom De~a~ka {izofrenija i nadnaslovom Tir(n)anija objavquje tekst Bogdana Tirnani}a, u kojem je do{lo do prave eksplozije najnegativnijih ose}awa usmerenih protiv Srpske radikalne stranke. Ose}awa koja su povremeno, u tekstovima ovog novinara kontrolisano izbijala na povr{inu, ovaj put su nesmetano u velikom nekriti~kom zamahu jurnula prema ~itaocu. U tekstu je plasirano nekoliko dezinformacija, kao ona da je dogovor o SSP-u verifikovan na Centralnoj otaybinskoj upravi. Verovatno se pokojni Tirke ponadao da je do{ao kraj Srpske radikalne stranke, ali to se nije desilo. Podnaslov je glasio: U Srbiji nikad nije dosadno: jer, malo-malo pa se dogode neki izbori, {to je bolesno. A na sve to sada smo kolektivno oboleli od {izofrenije. Jedna koleginica, koja se ne libi ~estog ogla{avawa u javnosti, pi{e, slika, {ije, pere i pegla {to je sve dostojno po{tovawa izjavila je ovih dana da je rascep u vrhu Srpske radikalne stranke (SRS) dokaz kako je Srbija zapala u stawe akutne te{ke {izofrenije. Dijagnoza je prili~no ta~na, ali je wen uzro~nik naime, ona {izofrenija upotrebqen na na~in kakav se ovde smatra uobi~ajenim. Na{ narod drì da je {izofrenija oblik psihi~kog o{te}ewa. Nije obavezno: ne dospeva ba{ svaki {izofreni~ar u bolnicu. Nije moje da se ovako mator trtim me|u jezikoslovce, ali se kao kroz maglu se}am jednog broja studentskog ~asopisa Vidici, verovatno zabrawenog, koji je u celosti bio posve}en de~acima kao vrsti mutanta budu}nosti. To vreme je stiglo brè negoli se o~ekivalo: ovo je epoha de~aka kao dru{tvenih arbitara. A svaki de~ak je ve} po prirodi svojoj, {izofreni~ar. Naime, latinski (ili neki drugi) izvornik pod {izofrenijom podrazumeva naspramnost, ona je slika dvojnika. Ogledalo je medij {izofrenije. O tome vi{e kod Basare (Biciklisti...) ili u nekim filmovima Mi{e Radivojevi}a (Kvar, De~ko koji obe}ava). Junaci ovih dela ìve kao svoji sopstveni dvojnici. Zato ogledalo mora biti razbijeno. Da konkretizujemo: kada se, recimo, brije, na{ {izofreni~ar vidi u ogledalu nekog drugog, pa ~itav dan zatim provodi kao taj drugi, veruju}i da on to zbiqa jeste. Ovo pravilo ne vaì za ~lanove DSS i NS. Jer nemaju ogledalo. Vladaju}i blok, okupqen oko DS, vidi u ogledalu zvezdano nebo novog jednopartijskog ure|ewa. A to je, ako mene pitate, najopasnije, teàk oblik {izofrenije vlasti. I tako daqe. A {ta }emo sa Tomislavom Nikoli}em? Kada se brije, {to redovno ~ini, on u ogledalu vidi sebe samog. Me|utim, kada progovori, traè}i od supruge pe{kir, zapaweno otkriva da mu se glas promenio, da se koristi {prahfelerima. To je, razume se, {izofreno. Nikoli} je autenti~na politi~ka li~nost, koja je uspela da minornu SRS pretvori u pojedina~no najja399
~u stranku na srpskoj dru{tvenoj sceni. Stalno je blizu vlasti, ali na vlast nikako ne dolazi. Svidelo mu se da ostane u opoziciji. S druge strane, opet, onaj mutiraju}i glas opomiwe da pravi lider stranke ostaje Vojislav [e{eq. Toma nije sporio tu ~iwenicu, ali je ipak radio po svom. Kada je onomad dobrovoqno odlazio u Hag, vojvoda je grobaru rekao: Ostavqam ti stranku i radi po svom naho|ewu. Mene nemoj da slu{a{ jer }e mi u tamnici biti iskrivqena svest! [e{eq jeste beskrajno inteligentan, odli~no informisan (nasilan), ali ne razumem ba{ najboqe wegovu definiciju iskrivqene svesti. On je, prosto, takav ro|en. I ne ose}a nikakvu nelagodu zbog te ~iwenice. Mada je zauzet odbranom pred pristrasnim Tribunalom u Hagu, [e{eq je, jer mu je zabraweno {partawe {eveningenskim ulicama u potrazi za {ampitama, ipak na{ao dovoqno slobodnog vremena da iz }elije nastavi rukovo|ewe SRS-om, {aqu}i telefonom uputstva svojim saborcima tvrde struje, izdaju}i im pismene naredbe, a ~ak je sro~io i poseban testament. Radikali su ga podràvali, ali svakim danom sve mawe, vi{e onako formalno. Zato je Maja Gojkovi} i iskqu~ena iz stranke. Biv{a gradona~elnica Novog Sada je tada, u jednom razgovoru sa Nikoli}em, rekla kako je ona samo kolateralna {teta, ali da je prava meta hajke on. Bila je savr{eno u pravu. Tako da je, posle letwe pauze, tikva pukla tek ovih dana. Na jednom sastanku sa Nikoli}em i Todorovi}em, [e{eq je predloìo da radikali napi{u svoj predlog teksta o ratifikaciji SSP-a. Oni su to, razume se, uradili. Predsednik Tadi} je, u prvi mah, bio odu{evqen. Ali je ubrzo obavestio Nikoli}a da od svega toga nema ni{ta, ve} da }e se pred parlamentom na}i iskqu~ivo predlog Vlade, koji je, u su{tini, bio plagijat radikalskog predloga. Ose}aju}i {ta mu se sprema, Nikoli} je rekao da }e poslanici SRS-a glasati za ratifikaciju SSP-a ukoliko Skup{tina prihvati wihov amandman da Srbija moè postati ~lanica EU samo kao celovita dràva, dakle sa Kosovom u svojim granicama, jer }e, tako, to opet biti tekst SRSa. Ovaj dogovor je verifikovan na Centralnoj otaybinskoj upravi, pa je Toma, sa skup{tinske govornice, o tome obavestio poslanike. Amandman je, kao {to znamo, usvojen. Me|utim, dok je pio kafu u hodniku, pri{la mu je (mislim) Vjerica Radeta i obavestila ga da je odluka promewena zato {to je tako nare|eno iz Haga. Shvativ{i najzad s kim ima posla, Nikoli} je odmah podneo ostavke na sve funkcije u stranci i parlamentu, i sa dvadesetoricom svojih istomi{qenika osnovao poslani~ki klub Napred Srbijo. A ovih dana se o~ekuje da osnuje i novu politi~ku partiju. Kraj pri~e. Jo{ nije: na Centralnoj otaybinskoj upravi, uz kletve i vre|awa, koja je po~ela ~itawem najnovijeg pisma iz Haga, Toma, general Deli} i ostali iskqu~eni su iz stranke. Ispred zemunskog Magistrata Gordana Pop-Lazi} (koja nije Vu~i}eva mama) pro~itala je saop{tewe kako je Nikoli}, na nagovor inostranih obave{tajnih slu`bi i dvojice doma}ih tajkuna, izdao ideju i ideologiju stranke. Kakvu ideologiju? Mo`da jedino onu o zar|alim ka{ikama za cipele kojima }e se klati drugovernici. [e{eq je, prema tome, dobio bitku: sada je SRS opet samo u wegovim rukama. Bi}e to Pirova pobeda.
400
Vratimo se po~etku ovih redova: stranka u kojoj }e glavnu re~ voditi narika~e Vjerica Radeta, Nata{a Jovanovi} i Gordana Pop-Lazi} jeste, suprotno wihovom ube|ewu, osu|ena na propast. Mo`da ni Toma Nikoli} ne}e boqe pro}i. Ali je sebi bar privremeno obezbedio pravo da peva u kupatilu bez {prahfelera. Wegov naslednik na mestu prvog potpredsednika stranke i {efa radikalske poslani~ke grupe Dragan Todorovi}, na vreme je pustio bradu kako bi izbegao svakodnevno brijawe. On vi{e ne sme da pogleda sebe u ogledalu. Mo`da tamo vidi [e{eqa ili }e ugledati lice smrti. A to je stvarno {izofreno. NIN u istom broju donosi jo{ jedan ~lanak sa istom tematikom. Objavqen je ispod nadnaslova Posle rascepa u Srpskoj radikalnoj stranci i naslova Pet minuta slave Tomislava Nikoli}a. Podnaslov je glasio: Stranka Napred Srbijo ima sve razloge da bude najuspe{nija od svih otcepqenih stranaka u Srbiji. Pod uslovom da Nikoli} ubedi Srbe da mu stranku nije iznajmio neki oligarh i da nije rezervni igra~ u timu Mirka Cvetkovi}a. Ovaj ~lanak je mnogo umereniji od onog Tirnani}evog i hladno analiti~ki prognozira neuspeh Nikoli}a na politi~koj sceni. Tomislav Nikoli} i Dragan Todorovi} su bili prijateqi sve dok Toma nije upitao Todorovi}a na kojem mestu }e on od sada da sedi u Skup{tini Srbije. Pa, na svom mestu, odgovorio mu je prvi strana~ki vojnik radikala koji se tada jo{ nadao da bi Nikoli} mogao da ostane u Srpskoj radikalnoj stranci, kako je i obe}ao dva dana ranije kada je podneo ostavku na sve partijske funkcije. Ne, ja vi{e ne mogu tamo da sedim, odgovorio mu je Nikoli} i nije u{ao u skup{tinsku salu. Ostao je ispred sale da novinarima objavi da Srpska radikalna stranka vi{e ne postoji. Deset dana docnije, SRS, naravno, postoji, ali u toj stranci vi{e nisu Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}. A radikali bez Tome i Vu~i}a su kao Otpisani bez Tihog i Prleta. Pored takvih radikala, uskoro }e postojati jo{ jedna, wima pone~emu sli~na stranka. Naime, daleko od nekada{we zemunske komande, u samom centru Beograda, u îka Qubinoj ulici, bi}e centrala nove stranke Tomislava Nikoli}a, koja }e prvog dana u ~lanstvo upisati bar jo{ 18 qudi koji platu primaju kao narodni poslanici u Skup{tini Srbije. I da li su onda srpski radikali zaista otpisani; da li ovako drasti~no oslabqeni imaju {anse protiv partije koja je i pre nego {to je nastala, dobila dva reda u Skup{tini Srbije? I ne samo to, nijedna od novih stranaka, nastalih cepawem neke velike partije, nije imala takvu medijsku artiqeriju kakvu je, uz miraz u narodnim poslanicima, dobila stranka Tome Nikoli}a. To, izme|u ostalog, partiji koja }e se roditi 21. oktobra u Sava centru, daje sve razloge za uspe{an ìvot. O op{toj radosti zbog stranke koja }e nastati, najboqe govori i to da je Miodrag Kosti} Kole, poznati srpski biznismen (kum Nenada ânka i nekada{wi finansijer DS-a i LSV-a), izjavio da je spreman da Nikoli}u ustupi i ime stranke Napred Srbija (ili Napred Srbijo) koje je, pre nekoliko godina za{titio ba{ da se neko, poput sada Nikoli}a, ne bi toga do401
setio i napravio partiju pod tim imenom. Dakle, stranka }e se verovatno zvati Napred Srbijo, {to je bio ne ba{ uspe{an slogan Srpske radikalne stranke na posledwim parlamentarnim izborima. Mada, naravno, prva asocijacija na Napred Srbijo/a nije ni Kole, ni brzo zaboravqeni radikalski slogan, ve} naziv partije italijanskog premijera Silvija Berluskonija Forza Italia (Napred Italija). Pravi Berluskoni sa svojom strankom desnog centra godinama vlada Italijom, na{ Berluskoni iz Baj~etine nikako nije uspevao da se dokopa vlasti, iako je bio tako blizu. Ali, tek sada on formira stranku desnog centra; u pro{lom radikalskom ìvotu, na primer, i mediji su u velikoj meri bili protiv wega, a ovog trenutka se Tomislav Nikoli} u tom pogledu ne bi mogao postideti ni pred Berluskonijem, li~no. Dnevni list Pres objavio je istraìvawe neimenovane ameri~ke agencije obavqeno nekoliko dana po Nikoli}evoj ostavci na uzorku od 250 glasa~a SRS-a, po kojem Tomislava Nikoli}a podràva 55,8 radikalskih glasa~a, uz Dragana Todorovi}a je 34,6, dok je 9,6 jo{ uvek neodlu~no. Me|utim, na Centralnoj otaybinskoj upravi (COU) SRS-a ubedqiva ve}ina je stala na stranu Vojislava [e{eqa i Dragana Todorovi}a; od 101 ~lana COU u petak je u Zemunu bilo prisutno 90, a bar 70 je ustalo i aplaudiralo [e{eqevom pismu iz Haga. Nikoli}, sa jo{ nekolicinom ~lanova, napustio je sednicu pre nego {to je COU izglasao wegovo iskqu~ewe. Posle toga, u ve}ini gradova po Srbiji nastale su podele na liniji ko je za Tomu, ko je za [e{eqa i Todorovi}a, a zvani~no 146 od 186 op{tinskih odbora SRS-a ostalo je verno Vojislavu [e{equ. [to govori da je presek stawa nedequ dana posle Nikoli}eve {izme takav da Toma zasada ima ne{to ve}u podr{ku me|u gra|anima koji su do sada glasali za radikale, naravno i me|u onima koji su glasali za druge stranke, ali me|u strana~kim aktivistima ipak je znatno vi{e onih koji }e i daqe sebe nazivati [e{eqevim radikalima. Da je Tomislav Nikoli} imao uza sebe Aleksandra Vu~i}a od prvog dana, da je, recimo, odmah pozvao i Maju Gojkovi} da im se pridruì, verovatno bi ve} u prvom talasu mogao da ra~una i na znatno ve}i deo radikalskog bira~kog tela. I takav tim bi zaista imao sve preduslove da ono {to je ostalo od Srpske radikalne stranke spusti do granice cenzusa. A da je na svoju stranu privoleo i Dragana Todorovi}a, sada bi Toma Nikoli} bio predsednik Srpske radikalne stranke, dok bi Vojislav [e{eq morao da telefonski stvara novu stranku, {to je znatno teì zadatak od pobede nad ha{kim Tuìla{tvom. I zato je [e{eq poùrio da inicira sukob, da isprovocira Nikoli}a da krene putem kojim je odavno namerio. Jer, stranka se ne pravi lako, potrebno je tu mnogo novca, qudi i vremena i naspram toga to {to }e mu Toma i Vu~i} odneti desetak procenata glasova, izgleda sasvim neva`no. Pogotovo, ako ~ak i Nata{a Kandi} govori da }e se [e{eq uskoro vratiti iz Haga. A kad se vrati, wemu je bitnije da ga ~eka odana vojska, pa makar ona teìla i mawe od deset odsto glasova, nego stranka koja ima znatno ve}u podr{ku, a kojom on ne bi mogao lako zavladati. Kako }e Srbija i za godinu
402
dana, kao i danas, biti pogodno tlo za velike demagoge, [e{eq moè da o~ekuje da }e tada ponovo uslediti veliki rast wegove Srpske radikalne stranke. Naravno, te{ko do nekih procenata koji bi toj stranci garantovali u~e{}e u vlasti, ali sigurno do nivoa koji }e ponovo naterati ovda{we nevladine i svetske vladine organizacije da se zaprepa{}uju kako to ponovo buja nacionalizam u Srbiji i kako se, za ime boga, ne{to mora preduzeti. [e{eq je ve} odabrao ~oveka od kojeg }e praviti novog Vu~i}a, to je Nemawa [arovi}; stari Aleksandar Vu~i}, kako je sam saop{tio, posle }utawa koje se oduìlo kao skora{wi miting radikala, privremeno se povla~i iz politike. One koji poznaju doskora{weg genseka radikala, ova odluka nije iznenadila. Vu~i} je o woj razmi{qao i pre ovog strana~kog raskola, nakon {to su ga socijalisti izigrali u Beogradu. Ali, oni koji poznaju Vu~i}a, znaju i da on ne moè bez politike, a i retko ko bi u fioku odloìo poziciju tre}eg najpopularnijeg politi~ara u Srbiji da bi se bavio, na primer, prevo|ewem sa engleskog. [to je, na preporuku JovanaYona Zametice ve} radio na Palama 1992. godine. Ili samo vo|ewem }erke u rusko obdani{te. Zbog ~ega onda Vu~i} nije odmah izabrao stranu i promovisao sebe u drugog ~oveka radikalskog pokreta otpora ili u lidera radikala u otaybini? To jeste te{ka odluka za ~oveka koji je jo{ davno me|u novobeogradskim blokovima nau~io da se svoja ekipa nikada ne ostavqa. Ali, ako je ve} podneo ostavku, ako se ve}ina wegovih strana~kih istomi{qenika seli u kancelarije u îka qubinoj ulici, zbog ~ega onda odmah nije stao uz Tomu i pomogao mu da mo`da i preìvi Centralnu otaybinsku upravu SRS-a? Ili barem da odmah Napred Srbijo postavi na pozicije znatno iznad onih na kojima su Todorovi}evi radikali. Mo`da Vu~i} samo èli da se elegantnije i malo zaobilaznije izvu~e iz SRS-a, ali verovatnije je da ~eka povoqnije vreme za novo politi~ko aktivirawe. U Nikoli}evoj stranci, ako vidi da moè da zauzme najve}i prostor na desnoj strani politi~ke scene ili mo`da u nekoj svojoj stranci koja bi mogla da nastane kada se jo{ malo poboq{aju prilike za nastanak jedne velike desne stranke. Uostalom, Nenad ânak je ve} Aleksandra Vu~i}a proglasio za budu}eg vo|u urbanog neokonzervativizma u Srbiji. Toma je, dakle, bar u samom startu ostao bez Vu~i}a, {to jeste nedostatak, a u dilemi koga ustoli~iti u vrh nove stranke Maju Gojkovi} ili Igora Mirovi}a, zanimqivo, opredelio se za Mirovi}a. [to govori da Nikoli} smatra da mu je potrebniji neko ko }e biti lojalniji i vi{e se strana~ki angaòvati, nego neko ko bi u novu stranku uneo i svoju harizmu i ambicije da jednog dana postane predsednik Srbije. Za sada, Tomislav Nikoli} prili~no dobro stoji u Ba~koj i Banatu; pored Mirovi}a na wegovoj strani je i vo|a kikindskih radikala Branislav Blaì}, kao i ìvopisni vo|a suboti~kih radikala Gojko Radi}. Me|utim, ako Maja, kao {to najavquje, uskoro napravi stranku, to znatno moè pogor{ati Nikoli}evu poziciju u severnoj pokrajini. Napred Srbijo bi dobar rezultat mogla da napravi i u Beogradu, a posebno u Nikoli}evoj [umadiji, gde [e{eq, poznat i po nadimku Crveni
403
vojvoda, nikada nije imao pro|u. Vole [umadinci da glasaju za svoje; to je jedan od razloga zbog kojeg Veqa Ili}, a uz wega delom i Ko{tunica, postiù redovno dobre rezultate u centralnoj Srbiji. I sada }e Nikoli} na tom podru~ju s wima ravnopravno mo}i da u|e u borbu za glasove srpskih doma}ina, plus {to u tom kraju pretenduje bar na dve tre}ine radikalskih glasova. Naravno, sve to pod uslovom da Nikoli}, pre nego {to se [e{eq vrati u zemqu, profili{e svoju stranku kao partiju koja je opozicija ùto-crvenoj vlasti i pri tom bude stranka koja }e se boriti protiv kriminala i korupcije i za prava gubitnika tranzicije. Toma je, vode}i radikale, veoma uspe{no ka sebi privla~io sve qude kojima se u~inilo da je ovaj sistem protiv wih, da je nepravedan, ali taj posao mora ponovo da obavi i u novoj stranci. A nije slavno krenuo; prvi je politi~ar koji je javno priznao da su mu delove kampawe pla}ali oligarsi Mi{kovi} i Beko, i kako je dodao, ne samo oni. Rekao je, gostuju}i u Utisku nedeqe, da su mu pomenuti biznismeni platili jednu emisiju na TV B92 i neka rentakar vozila. A [e{eq ga je ba{ tu ga|ao, optuìv{i ga da iza wegove pobune stoje ~inovnici stranih ambasada i oligarsi: Mi{kovi} i Beko. I Nikoli}u }e sada biti potrebno mnogo ve{tine da gra|anima objasni da mu, kao {to su nekada auto, sada nisu iznajmili i stranku i da on ne}e koristiti wihove usluge. Pohvale od strane wegovih prirodnih ideolo{kih protivnika nikako mu ne mogu doneti korist, ve} samo kod gra|ana mogu izazvati sumwu da }e Nikoli} ostati u opoziciji. I da broj radikala koji su principijelno po{li sa Nikoli}em ne bi opadao, prvi zadatak nove stranke mora biti frontalni napad na vlast. I to na celokupnu vlast, a ne samo na G17 plus i SPS kao stranke za koje se ve} spekuli{e da bi Demokratska stranka mogla da na|e zamene. Nikoli}u nikako ne bi koristilo da bira~i po~nu da ga doìvqavaju kao rezervnog igra~a tima koji predvodi Mirko Cvetkovi}. Ono {to Tomislavu Nikoli}u ide u prilog, jeste pogubqenost stranaka na delu politi~kog spektra na koji on pretenduje. Jer, DSS kao da jo{ ne shvata da je ostao bez bilo kakve vlasti i da polako klizi ka onom nivou podr{ke koji je imao devedesetih godina. Da padnu niè od toga, sve }e u~initi uticajni strani ambasadori kojima su se prili~no zamerili. I pitawe je koliko dugo }e Ili}eva Nova Srbija ostati privrèna Ko{tunici i u dubokoj opoziciji. Sa ove strane vlasti ostaje i Srpska radikalna stranka koja i daqe ima respektabilnih 60 poslanika u Skup{tini, ali takvih da me|u wima najve}u harizmu ima Lidija Vuki}evi}. I ako je ikada vreme za novu jaku desnu partiju sada je. Da je Nikoli} uspeo da u otpor [e{equ ubedi Todorovi}a i Vu~i}a, da je uspeo da se za svoju politiku modernizacije i ulaska u sistem izbori unutar Srpske radikalne stranke, imao bi sve razloge da veruje kako }e wegova stranka potpuno preovladati desno od centra na na{oj politi~koj sceni. To {to mora da ide mnogo teìm putem, osnivawem potpuno nove partije, jeste wegov poraz od Vojislava [e{eqa. Isti NIN, od 18. septembra 2008. godine, bavi se demagogijom pisca Brane Crn~evi}a. Naslov pod kojim su objavqene egzibicije wegovih sivih }elija glasio je: Za{to je Toma moj izbor. Poku{avaju}i da objasni svoj
404
postupak, Crn~evi} nehoti~no priznaje da se radi o udaru na ideologiju srpskog nacionalizma. O raskolu: O~ekivao sam raskol; video sam nesporazume u vrhu Srpske radikalne stranke, u raspoloèwima qudi. Naravno, da se ja priklawam idejama Tomislava Nikoli}a da treba ne{to uraditi sa tom strankom; bez obzira na to {to mislim da je Vojislav [e{eq u Hagu sposoban da obavi istorijski posao, i da wegova borba sa Ha{kim tribunalom, uz ono {to je u~inio Slobodan Milo{evi} i {to }e u~initi Radovan Karayi}, spada u nacionalni posao duàn svog po{tovawa. O [e{equ: Nisam sposoban da se sloìm sa wegovom neodoqivom potrebom da kao lider jedne stranke bude uvek u pravu i da niz svojih gre{aka progla{ava nedodirqivim ili, katoli~ki re~eno, nepogre{ivim. U gre{ke koje mu pripisujem spada ikonografija i zahtev od svojih strana~kih drugova da u~ine sve {to kaè iako misle druga~ije. Jo{ jednom ho}u da podvu~em da o [e{eqevoj borbi mislim sve najlep{e, obe}avam da ga ne}u ogovarati u svojim kolumnama i razmi{qawima, iako otvoreno kaèm da sam se opredelio za Tomislava Nikoli}a, kao {to bih se nekada, da sam imao tu priliku i mo}, pre opredelio za Milovana \ilasa nego za Josipa Broza. Ne volim re~ ideologija, ali je izvesno da su razlike u ideologiji Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a postale prevelike. Naravno da ne}u re}i ni{ta pogrdno o qudima koji su ostali uz Vojislava [e{eqa. Vera traì vernika, ali ~esto su i oni koji veruju u Boga prisiqeni da razmi{qaju o tome da li crkva radi dobro. I do sada je Bogu to bilo ugodno. O pet minuta slave Tome Nikoli}a: Ovo nije pet minuta slave Tomislava Nikoli}a, ovo je pet minuta gorke slave Tomislava Nikoli}a. Toma nije sujetan ~ovek, wega nisu preterano ili uop{te zbuwivale grdwe, a verujem da ima dobar imunitet i kada je re~ o pohvalama i da je u stawu da oceni vrednost i namere pohvaqiva~a. O Vu~i}u: Kao osetqiv ~ovek, Vu~i} je odlu~io da pokaè li~nu àl {to razvoj Srpske radikalne stranke kao celine vi{e nije bio mogu}. Vu~i} je samo hteo da pokaè SRS-u u celini koliko ga bole neodmereni sukobi u stranci koja je bila poznata po organizovanom jedinstvu. Mislim da wegovo apstinirawe sa srpske politi~ke scene ne}e trajati duè od deset dana. Jer, Aleksandar Vu~i} zna istinu i ne verujem da }e pogre{iti stranu. O vlasti: Ovo je privremena pobeda vladaju}ih stranaka koje uìvaju u raskolu SRS-a, ali raspored opozicije u poslani~kim klupama ne garantuje im ni{ta. Li~no sam uveren da }e nova stranka Tomislava Nikoli}a, bez u~e{}a Voje [e{eqa, lak{e na}i zajedni~ke opozicione ta~ke sa DSS-om. U svetlu novih doga|aja, oko Evropske unije i Ha{kog suda, vlast bi trebalo da pokaè vi{e od minimuma nacionalnih interesa, ali oni to ne mogu i ne}e u~initi. Sve dok je raskol u jednoj velikoj opozicionoj stranci, vlastima ne moè doneti ni{ta odlu~uju}e. O svojoj ulozi: Za{to ja uop{te o ovome govorim, kada u stranci nisam ka`wen ili ~a{}en nekim ~inom koji bi me obavezivao da se izjasnim? Lak{e mi je bilo u Milo{evi}evo vreme da emigriram iz stranke kojoj ni405
sam pripadao i poku{am da pomognem Radovanu Karayi}u, onda kada je od zvani~nog Beograda bio odba~en. Ja sam ~ovek koji na politiku gleda fenomenolo{ki. Kada sam bio poslanik SPS-a u Saveznoj skup{tini, niko se nije usudio da od mene traì nekakvu blanko ostavku koja bi me obavezivala na vernost stranci. Zbog toga {to se to danas traì, nisam prihvatio, iako mi je to nu|eno, da budem poslanik SRS-a. @ao mi je onih koje }e moje mi{qewe povrediti, ali za ono {to mislim, mene i prekori i pohvale jednako nerviraju. NIN, po ~etvrti put u istom broju, mezeti novonastalu situaciju na relaciji Nikoli} - ideologija srpskih radikala. Dragan Bujo{evi}, ~ovek koji se la`no predstavqa kao novinar (jer to zanimawe podrazumeva nezavisnost i objektivnost) pustio je, poput pokojnog kolege Tirnani}a, ma{ti i emocijama na voqu. Naslov je glasio: Tominizacija opozicije Da. U Srbiji ima opozicije. Pitawe da li u Srbiji ima opozicije ro|eno je u trenutku kada je Tomislav Nikoli} re{io da ne}e da bude [e{eqeva krpa. To je izazvalo najmawe tri, golim okom vidqive posledice. Radikali su, recituju}i napamet da je Nikoli} izdajnik, {pijun, marioneta oligarha (pojam uvezen iz Rusije za ovu priliku) Mi{kovi}a i Beka, nekako zaboravili da pitaju Ivicu Da~i}a gde mu je izve{taj o neredima na radikalskom mitingu i o smrti Ranka Pani}a, obe}an za najkasnije 7. septembar. Ko{tuni~ini narodwaci jedini su u Skup{tini bili protiv sporazuma Srbije i Evrope. I, pod brojem tri, dovedena je u pitawe sednica na kojoj bi se raspravqalo o smewivawu predsednice Skup{tine Srbije Slavice \uki}-Dejanovi}. Ono {to nije bilo vidqivo golim okom je da Tomislav Nikoli} svakako ne}e igrati kako svira ne samo Vojislav [e{eq, nego i Vojislav Ko{tunica. Nije odmah bilo o~igledno i da su otvorena vrata saradwe Nikoli}a sa Borisom Tadi}em, {to je za neke analiti~are no}na mora koja je i proizvela pri~u o Srbiji kao zemqi bez opozicije. Kona~no, tek }e se pokazati da }e Nikoli}evo osamostaqivawe da izazove zemqotres u raspravqawu deùrnih politi~kih tema: Kosmet, Evropa, patriote i izdajnici, interes nacije i interes dràve... Novi odnosi Nikoli}a sa Tadi}em, [e{eqem i Ko{tunicom jednostavno zna~e da ne}e biti uspostavqen blok opozicije prema Tadi}u i wegovoj vladaju}oj koaliciji, najavqivan za septembar. U trouglu [e{eq-Nikoli}-Ko{tunica, i pre radikalskog cepawa bilo je i te kako mnogo prqavog ve{a koji je spre~avao saradwu. Ne samo da [e{eq nije mogao da trpi Nikoli}ev uspeh, nego je i Ko{tunica, opsednut èqom da bude premijer i tre}i put, iza le|a Kragujev~anina pregovarao sa ha{kim pritvorenikom. Kada je propala koalicija samozvanih patriota, Ko{tunica je pokazao da nema nameru da u svemu sledi Nikoli}a. Prvi dokaz za to bilo je izbegavawe vrha DSS-a da se pojavi na mitingu ~iji je povod bilo hap{ewe Radovana Karayi}a. Drugi dokaz bilo je odbijawe da i DSS stane iza radikalskog amandmana na zakon o Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu, na {ta ga je Nikoli} pozivao i sa skup{tinske govornice. Nikoli}evo upozorewe sa govornice ako Ko{tunica ho}e sukob, neka do|e u Skup{tinu, najboqa je slika wegovih odnosa sa Ko{tunicom.
406
Odnos Ko{tunice i Nikoli}a bi}e dodatno komplikovan ~iwenicom da }e biv{i radikal sada krenuti u privla~ewe glasa~a DSS-a na svoju stranu. To }e oteàvati saradwu dve stranke jer }e, pre svega, Ko{tunica morati da pokazuje u ~emu je wegova razlika u odnosu na novozavetnog Tomu, vode}i ra~una da u tom dokazivawu ne pretera toliko da se prose~nom bira~u u~ini kao [e{eqev dvojnik. S druge strane, radikalizacija [e{eqevih radikala ~ija su slika i prilika kletve sa skup{tinske govornice i ra{timovani hor u Domu Skup{tine, u majicama sa slikom ~oveka koji je u sukobu sa svim svojim kumovima, stvori}e novi problem salonskim narodwacima koji su i ranije pokazivali nerazumevawe za takvo pona{awe. Praksa je ve} pokazala da je DSS mogao da sara|uje sa radikalima kada je wihovo pojavno lice bio Nikoli}, i nije to ~inio kada je frontmen bio [e{eq. [e{eqizacijom radikala oni }e ponovo postati ku`ni, wihov jezik i metode niko vi{e ne}e podràvati na politi~koj sceni Srbije i ponovo }e biti sramota da se kaè glasam za [e{eqa. Topi}e se i DSS, jer kako je napisao Slobodan Antoni} u Politici (26. jun), DSS se moè na}i u poloàju ve~ite opozicije. Wega na vlast moè da vrati samo ~vrsta ideja, jasna politi~ka vizija i jaka voqa za mo}. Ali, kao da ni~ega od toga vi{e nema u DSS-u... DSS izgleda kao neko ko se umorio i samo ~eka {ta }e daqe biti. Uz to, Antoni} podse}a da je DSS dva puta dolazio na vlast vi{e sticajem okolnosti nego sopstvenom zaslugom i radom. Zato ne bi bilo ~udno da u skorim istraìvawima javnog mwewa Nikoli}eva stranka, najverovatnije dodatno oja~ana Aleksandrom Vu~i}em, nadma{i popularnost SRS-a i DSS-a. Tim lak{e }e do}i do preokreta u svetu vladaju}ih ideja i istina na politi~koj sceni Srbije. îwenica da je samo DSS glasao protiv sporazuma Srbije i Evrope bi}e u narednom periodu i upotrebqavana i zloupotrebqavana u politi~kim razgovorima i analizama. Kada je ekipa proizvo|a~a javnog mwewa Srbije shvatila da Kosmet ne moè vi{e da bude politi~ka tema broj jedan, poku{ala je da ga zameni Evropom. Ni{ta ~udno po{to su u tom trenutku Ko{tunica i Nikoli} u duetu tvrdili da }e wihova vlada poni{titi (iako to nije bilo mogu}e) Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu. Nikoli} je ve} iza{ao iz tog dueta, a ~im mu bude zatrebalo, [e{eq }e upotrebqavati ~iwenicu da ni wegovi nisu u Skup{tini glasali protiv Evrope. Zato Evropa ne}e mo}i da bude glavna idejna ta~ka okupqawa opozicije protiv vladaju}e koalicije koja evropski put Srbije ne dovodi u pitawe ~ak i kada Holandija i Belgija pokaù grandiozno nerazumevawe prema potezima wene vlasti i ìvotu wenih gra|ana. Unose}i Evropu u svoj politi~ki program i izbacuju}i iz wega Veli ku Srbiju, Nikoli} }e biti bliì saradwi sa Tadi}em nego sa [e{eqem i Ko{tunicom. On time sebi stvara {ansu da u o~ima javnosti ne bude ekstremna opozicija, koju prose~ni bira~ uop{te ne qubi, nego konstruktivna opozicija. Blagodeti te opozicije Nikoli} je koristio za vreme obe Ko{tuni~ine vlade. Kao predsednik Administrativnog odbora, on je dopu{tao prvoj Ko{tuni~inoj vladi da opstane na vlasti kradu}i mandate su407
protno odluci Ustavnog suda da oni pripadaju poslaniku, a ne partiji. Kao pisac nekih od najva`nijih skup{tinskih rezolucija uspevao je da se predstavi kao deo vladaju}e elite i za{titnik op{tih interesa, olak{avaju}i glasa~ima da zaokruè wegovo ime. Ne postoji nijedan razlog da se Nikoli} i sada ne posluì istom taktikom i da naslowen na vlast ne sa~eka nove izbore. Ponovimo: u Srbiji opozicija postoji. Iz ~iwenice da Nikoli}a ne}e upregnuti Ko{tunica i [e{eq ne sledi zakqu~ak da u Srbiji nema opozicije, nego da }e tri opoziciona lidera imati sopstvene na~ine delovawa. Naravno da je i nedeqnik Vreme, 18. septembra 2008. godine, ustupio svoje udarne stranice Tominom poku{aju pu~a. U rubrici TV manijak (autora Dragana Ili}a) osvanuo je naslov 48 sati razvod. OK. U nedeqi tokom koje smo gledali ìvi prenos raspada SRS-a i Utisak nedeqe s Tomom Nikoli}em u glavnoj ulozi, te{ko da je bilo {ta drugo moglo da bude zanimqivije. Me|utim, ma koliko dramati~na bila, ova nedeqa je pokazala da televizija ima kapacitet da progura i do koske oglo|e bilo kog ~oveka. Brzina kojom se kod nas de{avaju politi~ka previrawa zaista je dostojna divqewa. Svojevremeno je tokom Milo{evi}eve ere, Vens-Ovenov plan u TV Dnevniku doìveo apsolutno odbacivawe, a nakon 24 sata potpunu i bezrezervnu podr{ku. Ovakva polukru`na skretawa mogu}a su samo u autoritarnim sredinama i autokratskim partijama, gde stav politi~ke stranke zavisi od voqe samo jednog ~oveka. Kod SRS-a taj Veliki brat je Vojislav koji se nalazi sa ostalim uku}anima u Hagu. Verujem da je 1948. FNRJ izgledala poput srpskih radikala danas. Kod nas cepawe stranaka predstavqa pravilo, ali se ovom prilikom kod poslanika SRS-a video izraz pogubqene i napu{tene dece koja nikako ne mogu da odlu~e vole li vi{e mamu ili tatu, Tomu ili Voju. Kao {to je voqeni drug Staqin preko no}i postao neprijateq, tako se Toma pretvorio u izdajnika i {pijuna. Da citiram poslanika Lidiju, ra~unalo se na weno politi~ko neiskustvo, a ja bih dodao i na politi~ku nevinost srpske desnice. Do danas je bilo lako, stavite [e{eqev bey, demokrate zovete ùti, êdu {iptar, Dinki}a ameri~ki pla}enik i posle sve ide samo. Srpska desnica ima nekoliko mitova, stereotipa i jo{ nije uspela da uhvati korak sa evropskim kolegama. Ni sa Evropom. Zato su na{e stranke desnice nalik na kolege iz Dume, a pobratim radikala je, recimo, Vladimir @irinovski. Me|utim, ne treba se zanositi, od 250 poslanika Skup{tine Srbije, te{ko da bi mogli prona}i qude ~iji bi ih integritet spre~io da glasaju ili istupaju protiv svojih uverewa, ukoliko to od wih zahteva partija. Mi, naàlost, ne biramo qude, nego partije. Najlu|i detaq vezan za ovaj TV {ou jeste ~iwenica da glavnog u~esnika drame nismo videli uìvo, ve} smo samo mogli da ~ujemo {ta je on rekao drugima ili da eventualno pro~itamo wegovo pismo iz Haga u kojem se obra~unava sa izdajnicima. Dakle, kao Staqinovo pismo, koje nikada nismo
408
~itali na ~asovima istorije, ali smo zato u~ili {ta je Tito odgovorio. Postojao je u ovoj TV drami i tre}i akter Aleksandar Vu~i}. Tokom cele nedeqe, on je poku{ao da nestane, odnosno da prakti~no postane [e{eq politi~ki deus ex machina, {to mu nije po{lo za rukom, jer su obe strane ~ekale da se opredeli. On nije uradio ni{ta. Povukao se (navodno privremeno) iz politi~kog ìvota, {to mi u televizijskom smislu izgleda kao izgubqeni brat koji }e se u dvestotoj epizodi vratiti na scenu. To je oprobani recept TV sapunica, samo ne znam kako {qaka u politici. Najve}e razo~arewe doìveo sam kada je Toma obja{wavao kako se razi{ao sa [e{eqem i kako fukcioni{e partijska ma{inerija SRS-a. Kao kada ~itate memoare Bore Jovi}a sve {to ste pomislili, sumwali, slu{ali kao kafansku politi~ku kombinatoriku ma to je to, nema misteriozne dramaturgije. Jer tajkuni daju pare fala bogu, jer [e{eq diktira kletve, a Nata{a, Gordana i Vjerica memori{u, fala bogu, jer su svi u dilu normalno. Dobro, a ~ije bi svedo~ewe slede}e voleli da ~ujemo? Da li }e Mi{kovi}evi memoari biti jednog dana prava istorijska gra|a da bi potpuno skapirali {ta nam se de{ava? Mene ~udi da Nikoli} nije svoju politi~ku odluku saop{tio na javnom servisu, to mi je nekako logi~no, jer je ~ovek bio na ~elu najve}e politi~ke stranke i u dva navrata bio ozbiqno blizu pobede na predsedni~kim izborima. Jedan od wegovih posledwih nastupa na RTS-u bio je u Dnevniku u prili~no napetom razgovoru sa Majom @eèq. Ili su se vrata javnog servisa malko pritvorila, ili je Toma ba{ èleo da svoju kompletnu ispovest da na Televiziji B92 li~no Oqi Be}kovi}. Bilo kako bilo i najve}i politi~ki igra~i na doma}im televizijama mogu da traju najvi{e nedequ dana, jer }e se, u me|uvremenu, recimo, poroditi Jelena Karleu{a, ili Brega pasti s vi{we. Ako vi{e od 15 godina svakodnevno slu{ate izjave, gledate TV nastupe i razmi{qate o doma}oj politi~koj sceni, logi~no je da }e ti mehurovi od sapunice postajati sve ve}i a kada puknu, ~uje se samo pu}! Antisrpsko Vreme, u istom broju, ispod nadnaslova Raskol u SRS-u i naslova Kletva se vra}a ku}i, objavquje tekst koji ni najmawe nije naklowen srpskim radikalima, ali je neo~ekivano promi{qeniji i odmereniji od onih iz konkurentskog NIN-a. Podnaslov je glasio: Uprkos medijskoj ofanzivi, svi akteri radikalskog sukoba trenutno su gubitnici iz prostog razloga {to se nijedan od wih vi{e ne moè pohvaliti dosada{wom ~iwenicom da iza sebe ima pojedina~no najja~u stranku u Srbiji Bumerang je imao precizan let: na kraju se ispostavilo da su gospo|e poslanici iz redova Srpske radikalne stranke, prokliwu}i svakoga ko razgovara s Borisom Tadi}em, ali i nekoliko kolena wegovih potomaka, proklele samu stranku koja ih je uvela u parlament. Doskoro najve}a stranka u Srbiji, naime, podelila se na dve (minus Aleksandar Vu~i}, za sada). U aktuelnoj, ìvopisnoj fazi ispaqivawa najteìh mogu}ih me|usobnih optu`bi na ra~un dosada{wih strana~kih kole409
ga gotovo je nemogu}e razmi{qati o saradwi dve radikalske stranke u skorijem periodu. A tome najvi{e mogu da se obraduju wihovi politi~ki protivnici bez jake opozicije ostavqene, ~lanice Vlade Srbije. Na prvi pogled, moglo bi se pomisliti da je rascep u SRS-u potpuno zabezeknuo rukovodstvo stranke: Dragan Todorovi}, novi zvani~ni glavni poverenik Vojislava [e{eqa u zemqi, nekoliko puta je javno uhva}en kako govori o predsedniku SRS-a Tomislavu Nikoli}u. Ma~o-general Boìdar Deli} javno je plakao rastaju}i se od voqenog [e{eqa i odlaze}i sa Nikoli}em, a Aleksandru Vu~i}u ni deset dana nije bilo dovoqno da odlu~i {ta da radi, pa je re{io da se privremeno, dodu{e povu~e iz politike. Uvertira: Mnogo je, me|utim, razloga za verovawe da je sukob bio sasvim o~ekivan, i poodavno pripreman. Jo{ proletos je postalo jasno da stranku koja je dugo negovala imiy izrazito monolitne organizacije, potresaju ozbiqni nesporazumi i razli~ita vi|ewa politi~ke situacija koja su zastupali lider stranke Vojislav [e{eq s jedne strane, i dvojica doskora{wih kqu~nih (i ubedqivo najpopularnijih) radikala u zemqi Tomislav Nikoli}, zamenik predsednika stranke, i Aleksandar Vu~i}, wen generalni sekretar. Do medija su stizale i povremene vesti o neizvr{avawu [e{eqevih naloga, a nakon izbora, Nikoli} je, prvi put, otvoreno govorio o nesporazumima sa strana~kim {efom. Bilo je nemogu}e izbe}i zakqu~ak da su, zabeleìv{i izborne rezultate znatno boqe od onih koje je stranka postizala u periodu uo~i [e{eqevog odlaska, Nikoli} i Vu~i} postali previ{e ozbiqna konkurencija ha{kom zatvoreniku koji se nada skorom povratku u Beograd. Zato su obojica, a naro~ito Nikoli}, morali biti svesni da }e predsednik stranke poku{ati da ih elimini{e na {ta ih je, uostalom, otvoreno upozoravala i Maja Gojkovi}, biv{a gradona~elnica Novog Sada, koja je pro{le godine tako|e izba~ena iz stranke. Prema nekim izvorima, sasvim suprotnim od [e{eqa i wegovog okruèwa, odakle su stigle optu`be o povezanosti Nikoli}a i dvojice krupnih biznismena (Miroslava Mi{kovi}a i Milana Beka), Nikoli} je jo{ krajem leta ozbiqno poradio na finansijskim pripremama za odvajawe od politi~kog oca (pa jo{ i kuma). Prema tim izvorima, upravo u interesu lidera stranke u nastajawu, krajem avgusta odobren je jedan pozama{an kredit. U istoj pri~i i u istom kontekstu, pomiwu se izvesna {pediterska firma (preko koje su finansirane i radikalske kampawe), jedna velika banka, menice jedne velike srpske privatne kompanije (~iji je vlasnik do sada finansijski pomagao radikale) i cifra od 50 miliona dinara. Koliko ubedqivo zvu~i ta pri~a, toliko ubedqivo deluje i pretpostavka koja se ovih dana pojavila da je Aleksandar Vu~i} pre mesec dana odbio jednoglasnu odluku najvi{eg organa SRS-a da, posle neuspe{nog poku{aja osvajawa vlasti u Beogradu, ipak ponovo postane poslanik u Skup{tini Srbije upravo zato da bi izbegao opredeqivawe u strana~koj podeli koju je uveliko slutio. Ipak, koliko su obe te verzije verodostojne, pouzdano znaju samo wihovi akteri. I izvesno je da }e tako i ostati, bar jo{ neko vreme.
410
Vreme i povod: Uprkos podse}awu koje govori da su i Nikoli} i Vu~i}, kao i najbliì im politi~ki prijateqi, ipak dugo bili uvereni u neminovnost raskola ({to je, na neki na~in, Nikoli} i potvrdio odaju}i doskora{we strana~ke tajne u posledwem Utisku nedeqe), obojica su delovala zate~eno odlukom [e{eqa da tiwaju}i sukob pretvori u otvoreni rat. Zato, trenutni utisak, zasnovan na brojnom stawu dve poslani~ke grupe u Skup{tini Srbije, ukazuje da je iskqu~ewem Nikoli}a i osamnaest neposlu{nih poslanika iz SRS-a, [e{eq za sada ostvario prednost. Ipak, nije ba{ sigurno da je ha{ki pritvorenik imao u vidu pojedine faktore, zbog kojih bi se trenutno vo|stvo moglo pretvoriti u Pirovu pobedu. I to ne samo zbog naklonosti dobrog dela medija i kreatora javnog mwewa, koji su u novom Nikoli}u prepoznali umerenog, modernog desni~ara uprkos wegovom tvrdom odbijawu da se odrekne nekog od dosada{wih skandala u kojima je u~estvovao stari, [e{equ verni Nikoli}. Poznat kao iskusan i ve{t (i beskrupulozan) politi~ar, [e{eq, naime, jeste odli~no odabrao i vreme i povod za otvarawe sukoba. O dobrom tajmingu govori ~iwenica da do novih izbora ima dosta vremena, neophodnog za oporavak stranke nakon raskola. A povod je vi{e nego idealan za bacawe sumwi na Nikoli}ev lik i delo u o~ima javnosti naklowene radikalskoj opciji: telefonski razgovor biv{eg zamenika predsednika SRS-a sa predsednikom Srbije Borisom Tadi}em i wegova najava da }e SRS glasati za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP), korak daqe u pridruìvawu mrskoj (iz ugla prose~nog radikalskog bira~a) EU. I bez Nikoli}evog upornog podse}awa na hronologiju doga|aja, pa`qivijim politi~kim posmatra~ima jasno je da je za ~uveni razgovor sa Tadi}em, kao i za (naknadno povu~enu) odluku SRS-a da weni poslanici glasaju za SSP, znao ceo Predsedni~ki kolegijum stranke, ukqu~uju}i i [e{eqa. [tavi{e, usvajawe tzv. interpretiraju}eg amandmana uz ratifikaciju SSP-a bio je zahtev SRS-a koji je podràla i Socijalisti~ka partija Srbije Ivice Da~i}a prilikom (neuspe{nih) majskih pregovora o Vladi sa Demokratskom strankom Srbije Vojislava Ko{tunice. Metod: [e{eq je, dakle, pustio (ako ne i nahu{kao) Nikoli}a da istr~i na klizav teren, da bi mu, izmakav{i mu stabilan oslonac, zadao direktan udarac: optuìo ga je, ni mawe ni vi{e, nego za izdaju i vo|ewe prozapadne politike. Neke posmatra~e taj metod podsetio je na na~in na koji se, jo{ jedan [e{eqev kum, Vuk Dra{kovi}, 1997. godine, obra~unao sa tada{wim politi~kim partnerom, Zoranom \in|i}em: Dra{kovi} je tada, usred tromese~nog gra|anskog protesta, optuìo \in|i}a da se tajno sastao sa Slobodanom Milo{evi}em iako je unapred bio obave{ten da }e do sastanka do}i. Iz te analogije sledi jo{ jedna: kao {to je Dra{kovi}, u drugim prilikama, pokazao spremnost da se dogovori sa Milo{evi}em, iz ~ega sledi da je, obra~unav{i se sa \in|i}em, samo poku{avao da se izbori za poziciju glavnog pregovara~a, tako je, kaè ista teorija, i [e{eq, zapravo, u celu akciju krenuo kako bi glavni partner u pregovorima sa vlastima bio li~no on.
411
I prema brojnim drugim tuma~ewima, koja nisu zasnovana na analogiji sa primerom iz 1997, [e{eqev manevar u najve}oj meri motivisan je, dakle, potrebom da elimini{e unutarstrana~ku konkurenciju uo~i o~ekivanog povratka iz Haga jedna teorija kaè da bi se to moglo desiti ve} slede}e godine, dok druga ra~una na ne{to kasniji trenutak pre slede}ih redovnih parlamentarnih izbora, odnosno 2012. godine. Makar u teoriji, me|utim, postoji i varijanta prema kojoj bi on novi izborni turnus mogao do~ekati u [eveningenu, {to bi zna~ilo da }e radikalske boje na terenu braniti Dragan Todorovi} (koji ne moè da pogodi kako mu se zove predsednik stranke) i pomenuta ekipa kolokvijalno nazvana narika~e (Vjerica Radeta, Nata{a Jovanovi}, Gordana Pop-Lazi}). U teoriji, mo`da bi u istom timu mogao da bude i privremeno povu~eni Vu~i}, ali, posle ocena koje su o wemu izrekli [e{equ lojalni kadrovi, ponestalo je ozbiqnih argumenata koji bi takvu tezu mogli da potvrde. A {iroko rasprostraweno tuma~ewe, prema kome je [e{eq uklonio Nikoli}a u akciji ~i{}ewa konkurencije, nalagalo bi i verziju prema kojoj bi ha{ki zatvorenik, kada bi verovao da bi Todorovi}, Radeta i ekipa mogli da nadma{e posledwi izborni skor SRS-a i wih uklonio sa ~ela stranke. Brojno stawe: U i{~ekivawu [e{eqevog povratka, originalni radikali mogu da ra~unaju na najtvr|e jezgro [e{eqevih pristalica, kojih nije malo, ali ih je, s obzirom na nikakav koalicioni potencijal stranke, nedovoqno za osvajawe vlasti. Moglo bi se, ~ak, i pokazati da podr{ka [e{equ u redovima SRS-a nije ba{ tolika kolika je izgledala u momentu dono{ewa odluke Centralne otaybinske uprave o izbacivawu izdajnika. Prema nekim izvorima, do zakqu~ewa ovog broja Vremena, kod Nikoli}a jeste oti{lo samo 18 poslanika, ali je od onih 60, koji su, na prvi pogled verni [e{equ, svega wih 40 potpisalo nove blanko ostavke (po{to je one prethodne Nikoli} izgubio). Isti izvori u pitawe dovode jo{ jedan zakqu~ak zasnovan na zvani~nim informacijama: Nikoli}, naime, nije uspeo da prikupi potpise ~ak ni petine op{tinskih odbora, {to je statutarni uslov za sazivawe vanrednog strana~kog kongresa iz ~ega bi se moglo zakqu~iti da je najve}i deo strana~ke organizacije sklon da slu{a instrukcije iz Haga. Prema saznawima Vremena, me|utim, primeweno je lukavstvo koje su i druge stranke znale da oprobaju u nekim op{tinskim odborima nisu ni odràni sastanci, ve} su samo predsednici faksom slali u centralu podr{ku [e{equ, u drugim odborima na sastanke nisu pozivani oni ~lanovi za koje se procewivalo da su bliski Nikoli}u ili Vu~i}u, a u nekim od onih koji su na sastancima podràli [e{eqa, bilo je ozbiqnih podela. Nikoli} je, prema dostupnim informacijama, uspeo da dobije novosadski i kragujeva~ki odbor stranke, a vanredna konferencija radikala u nedequ, na kojoj je Gordana Pop-Lazi} tvrdila da Nikoli} otima ~lanstvo i prostorije op{tinskih odbora u Kikindi, Vrwa~koj Bawi, Smederevu i Subotici, ukazuje da je novo rukovodstvo SRS-a u ozbiqnoj panici zbog takvog mogu}eg ishoda. Panika, me|utim, nije umawila spremnost [e{equ lojalnih radikala da nastave sa skup{tinskim igrokazima po kojima su godinama poznati, {to
412
se videlo na ~asu demokratije u ponedeqak, kada su, sve u ~uvenim majicama sa [e{eqevim likom, totalno izvan konteksta i bez veze sa situacijom, skandirali vratite nam Kosovo. I to je ono {to predstavqa lo{u vest za vlast koja je ostala bez jake opozicije iako se najve}a stranka podelila na dve o{tro zava|ene grupacije, bar jedna od wih [e{eqev SRS spremna je za jo{ ekstremniju politiku od dosada{we, jo{ skandaloznije nastupe od dosad vi|enih, a verovatno i jo{ teè postizawe dogovora nego {to je to dosad bilo mogu}e. Druga lo{a vest je da }e i umereni Nikoli}, bore}i se sa te{kim zadatkom da formuli{e politiku razli~itu od politike SRS-a, istovremeno morati da se dokazuje stavom radikalnijim ~ak i od originalnog radikalskog, a sve da bi se za{titio od optu`bi da je izdajnik i da deluje po nalogu vlasti, tajkuna, stranih sila itd (potkrepqenih radikalskim podse}awem da je nova stranka otela mandate mati~noj stranci i da ih zadràva voqom vladaju}e ve}ine, kao {to je to, sredinom devedesetih, radio tada{wi odbegli radikal Jovan Glamo~anin, ili odbegli socijalista Branislav Ivkovi}, 2001. godine). Nikoli}eve izjave u posledwem Utisku nedeqe o tome da ne àli Slavka ]uruviju, te da je Zoran \in|i} mafija{ki premijer, uostalom, ve} su potvrdile da je on veoma svestan da, iz pragmati~nih razloga, ne sme tako lako da u|e u ulogu umerenog, modernog desni~ara (paradoksalno, Nikoli}u te{ko da moè da prija ohrabruju}a poruka koju mu je ve} uputio britanski ambasador Stiven Vodrsvort, nagovestiv{i da bi poruka Evrope wegovoj stranci, ukoliko se opredeli za umereni pristup, mogla biti ista kao i poruka socijalistima ako su promene iskrene i ako ste zaista posve}eni modernim demokratskim vrednostima, prihvati}emo to i sara|ivati sa vama). [anse: Koliko je, bez obzira na li~nu popularnost, te{ko o~uvati pozicije ste~ene u vreme pripadawa velikoj organizaciji, pokazao je nedavno primer biv{e gradona~elnice Novog Sada Maje Gojkovi} koja, iako sama veoma popularna, nije uspela samostalno da postigne zna~ajniji uspeh na izborima u Novom Sadu i Vojvodini (iako je bitno oslabila pozicije SRS-a). Ono {to je te{ko, me|utim, nije i nemogu}e. Iskustvo pokazuje i da prelazak iz velike u malu stranku, dugoro~no posmatrano, moè da bude profitabilan potez. Dobar primer je Vojislav Ko{tunica, koji je, iako je po~etkom devedesetih iz vidqive Demokratske stranke pre{ao u mikroskopski DSS, u ovom veku uspeo da sastavi gotovo osam godina na vlasti. Ni êdomir Jovanovi}, uprkos kontinuiranoj medijskoj hajci, nakon izlaska iz DS-a nije propao naprotiv. Ukoliko Aleksandar Vu~i}, nakon privremenog povla~ewa iz politike, zaista pristupi novoj stranci, {to Nikoli} uveliko najavquje, {anse te organizacije, prema svim procenama, trebalo bi da budu bitno uve}ane. Ta teorija svoju potvrdu, me|utim, dobi}e tek na slede}im izborima, koji bi, prema redovnom redu vo`we, trebao da budu odràni 2012. godine. Tek tada, Nikoli} }e biti u prilici da politi~ki kapital koji trenutno ima (podr{ka medija, kreatora javnog mwewa, Zapada) pretvori u realne poslani~ke mandate i realnu snagu.
413
Radio televizija Vojvodine, emisija Iz prve ruke Novi Sad, 18. septembar 2008. godine Gost Tomislav Nikoli} Tomislav Nikoli} ve} pateti~no omalovaàva Srpsku radikalnu stranku i wene ~lanove, a istovremeno tvrdi da izbegava li~ni sukob sa dr Vojislavom [e{eqom. Ube|en je da je on najve}e dobro koje se desilo Srbiji i optimista je u pogledu svoje politi~ke budu}nosti. Ovom prilikom ekskluzivno najavquje pristupawe Aleksandra Vu~i}a svojoj partiji. Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e iz studija Dunav RTV Vojvodine, pratite emisiju Iz prve ruke svakog ~etvrtka uìvo od 20.30, ja sam Milena Kukuri}. Ve~eras je preko puta mene {ef poslani~kog kluba Napred Srbijo, gospodin Tomislav Nikoli}. Dobro ve~e, gospodine Nikoli}u, hvala {to ste ovde. Tomislav Nikoli}: Dobro ve~e, hvala na pozivu. Voditeq: Gospodine Nikoli}u, ovih dana se moè ~uti da je ne{to najboqe {to je zadesilo Srbiju posle 5. oktobra va{ razlaz sa Vojislavom [e{eqom. Da li i vi smatrate da ste doneli najboqu odluku u svojoj politi~koj karijeri? Tomislav Nikoli}: Nisam ja planirao, niti sam èleo takvu odluku i ne mogu da kaèm da je najboqe kad se ne{to deli, kad se ne{to razdvaja. Mi smo se razdvojili, jo{ se delimo {irom Srbije, ali je to moralo da se desi, jer vi{e ovako daqe nije i{lo. Oni koji misle da treba skinuti Borisa Tadi}a i ovu wegovu bulumentu sa vlasti sa velikim odu{evqewem su prihvatili ovo, zato {to su shvatili da postoji neko ko zaista èli da ih pobedi i ko zaista èli da Srbijom vlada boqe nego {to su oni do sada vladali. Tako da ovo {to sam uradio, iako sam bio prinu|en i prisiqen, iako vi{e ni{ta drugo nije moglo da se uradi, ipak je ostavilo malo pe~ata i na meni i na mojim saradnicima, i na nama koji smo oti{li i na onima koji su ostali, tako da }e to trajati.
414
Iskustvo u partijskim podelama u srpskom politi~kom sistemu govori da su ove stranke vremenom postajale sve razli~itije od mati~nih organizacija, pa su, nakon prvobitne podele bira~kog tela koje je pripadalo celoj stranci, po~ele da osvajaju i srca novih bira~a. Na osnovu tog iskustva, u beogradskim politi~kim pri~aonicama ve} se pojavila teorija prema kojoj bi, bude li svoju novu stranku zaista profilisao kao stranku umerene desnice, Nikoli} mogao da postane najve}a konkurencija aktuelnim narodwacima, pre svega DSS-u. Ta teorija ima i drugo poglavqe, u kome se kaè da bi, ukoliko Nikoli} napravi {umadijsku koaliciju sa Novom Srbijom Velimira Ili}a, kolateralna {teta raskola u SRS-u mogao da postane Vojislav Ko{tunica i wegov DSS. Koliko god zanimqivo delovale, sve te teorije tek bi trebalo da budu potvr|ene (ili demantovane). Zakqu~ak koji, u ovom trenutku, deluje sasvim pouzdano, jeste onaj prema kome su svi kqu~ni akteri radikalskog sukoba, zapravo, te{ki gubitnici iz prostog razloga {to se nijedan od wih vi{e ne moè pohvaliti dosada{wom ~iwenicom da iza sebe ima pojedina~no najja~u stranku u Srbiji.
Voditeq: A recite, vi ne biste doneli naglu i nepromi{qenu odluku, odnosno da li ste ve} duè vreme mislili o ovome, jer dan nakon saop{tewa da ste podneli ostavku, formirali ste poslani~ki klub, ve} ste najavili za 21. oktobar osniva~ku skup{tinu stranke. Tomislav Nikoli}: Da, u pravu ste, i potpuno su u pravu oni koji govore da se ose}alo da }e ne{to da se desi. Ja mislim da se to ustvari desilo maja meseca u Hagu, kada smo Dragan Todorovi} i ja bili u poseti Vojislavu [e{equ, ali je bilo sa odloènim dejstvom i ja sam tada obe}ao da }u jo{ godinu dana ostati na funkciji zamenika predsednika, odnosno prakti~no predsednika stranke u Srbiji. Voditeq: Dakle, [e{equ ste ~inili uslugu, po va{oj pri~i? Tomislav Nikoli}: Da, da. To je bila wegova molba, a bilo je o~igledno da on ne èli da ja tu budem. Voditeq: A {ta biste onda uradili ukoliko bi scenario bio takav kao {to ste planirali u maju? Tomislav Nikoli}: Ja bih trpeo do maja idu}e godine, zato {to sam tako obe}ao i dao re~. Mene re~ obavezuje. Ja sam na to podsetio Vojislava pred moju posledwu ostavku, a on je rekao da ne treba da me obavezuje re~, ni wega re~ ne obavezuje. Voditeq: A gde je nestalo poverewe izme|u vas i Vojislava [e{eqa? Tomislav Nikoli}: Pa ne znam, ja nisam izgubio poverewe. Voditeq: A da li je on izgubio poverewe u vas? Tomislav Nikoli}: Pretpostavqam da. Voditeq: Gde ste zgre{ili, gospodine Nikoli}u? Tomislav Nikoli}: Ne verujem da sam zgre{io, jer ovo {to se sada u Srbiji de{ava je o~igledan znak da nisam pogre{io. Qudi su odavno spremni za ovakve promene i ja sam poku{avao da stranku u ovom smislu okrenem, to je ta~no. Voditeq: A da li su bili spremni za promene unutar Srpske radikalne stranke? Tomislav Nikoli}: Bili su spremni mnogi, bili su spremni mnogi kvalitetni i ào mi je samo {to je nekoliko izuzetno kvalitetnih qudi ostalo tamo. Voditeq: Kao na primer? Tomislav Nikoli}: Pa nemojte sada, ne}u da kvarim tim qudima ni pozicije tamo ni ìvot, ali ima ih. Voditeq: Ho}ete da kaète da i vi ne lobirate? Tomislav Nikoli}: Ne, uop{te ne to, zbog toga poku{avam da vam odgovorim na pitawe, ali nisam se pripremao, da sam se pripremao ja bih verovatno bar 40 poslanika imao danas uz sebe. Taj broj poslanika koji mi imamo danas pove}an je za jedan je broj qudi koji su tog jutra u{li u moju kancelariju i rekli kako }e stranka da funkcioni{e daqe bez tebe i {ta }emo mi da radimo u toj stranci, da gledamo kako propada i nestaje, i ko }e da je vodi, i koga }e{ ti tamo da slu{a{ i {ta }e da se desi kad taj bude vodio u pravcu u kojem ti ne èli{. Ja sam onda rekao da je to sve ta~no ali da ja nisam planirao ni èleo, ni apsolutno da je mogu}e da formiramo po415
slani~ki klub, ali daqe od toga ne bih i{ao. De{avalo se i u Narodnoj radikalnoj stranci, mi smo po osnivawu skoro godinu dana bili u sukobu, razdvojeni u dve frakcije, i niko nikoga nije isterivao i iskqu~ivao iz stranke, nego smo poku{avali da se pomirimo i pomirili se formirav{i jednu novu stranku. Ali ovo je... Voditeq: Ali zbog ~ega ste se u javnosti predstavqali, hajde bi}e grubo da kaèm, hajde la`no, da ste homogeni i jedinstveni? Tomislav Nikoli}: Pa koja }e stranka da prizna da ne{to {kripi u woj? Voditeq: Pa bile su izvesne i naizmeni~ne i primetne tenzije kod vas. Tomislav Nikoli}: Prvo, stranka je du`na da svoje unutra{we probleme re{ava sama, bez javnosti. Kad po~ne to da re{ava uz pomo} novinara, kao {to ste vi, od stranke nema ni{ta. Zna~i, mi smo poku{avali da to reguli{emo, a posebno ja, u svojim direktnim kontaktima sa Vojislavom [e{eqem. Voditeq: Vama su novinari dobri samo za promocije, a kada ne{to ne vaqa, krivite novinare i televizije. Tomislav Nikoli}: Ne, ja samo kaèm da, kada nas se novinari do~epaju, onda od onoga {to bi jo{ i moglo da nas zadrì ne ostaje ni{ta. Novinari insistiraju na sukobu, to pravi pri~u. Ko }e da proda novine u kojima }ete da objavite da je sve u redu u Srpskoj radikalnoj stranci. Ali kada objavite da je do{lo do sukoba, da imate pouzdanih informacija, da vam izvor stranke kaè da je do{lo do sva|e, do tu~e... Voditeq: Ali bilo je tih izvora iz va{e stranke, izvesno je. Tomislav Nikoli}: Ja ne znam, ja nikada nisam bio izvor, ja sam bio onaj koji je smirivao situaciju u stranci, u koga su svi gledali i ~ekali {ta }u ja da uradim. Voditeq: Da li sam u pravu kada kaèm da je bio jedan op{ti utisak da ste se malo razo~arali u strana~ke kolege koji su hladno prihvatili va{u ostavku? Da li ste o~ekivali neku ve}u reakciju? Tomislav Nikoli}: Moram da priznam od nekih qudi da, zato {to znam da su i oni na ivici da urade ovo {to sam ja uradio. Voditeq: A da li ste vi isto tako lagodno prihvatili iskqu~ewe Maje Gojkovi} iz stranke? Tomislav Nikoli}: Maja Gojkovi} nikada nije iskqu~ena iz stranke. Voditeq: Kakav je wen status u stranci? Tomislav Nikoli}: Ona je napustila stranku. Voditeq: Kakav je wen interes da pri~a suprotno? Tomislav Nikoli}: Pa ja vam sada kaèm, a ona neka do|e na va{u televiziju pa neka odgovori. Po Statutu Srpske radikalne stranke mogla je da bude iskqu~ena i na tome je insistirao Vojislav [e{eq skoro dve godine. Ja nisam dao. Voditeq: A {ta ste uradili da to spre~ite? Tomislav Nikoli}: Nisam uradio ni{ta, nije ni Maja radila ni{ta. Poku{avao sam u predsedni~koj kampawi da je nagovorim da u~estvuje u mojoj predsedni~koj kampawi. Na 40 poziva Aleksandra Vu~i}a, prvo smo zvali wu, pa onda wenu sekretaricu u gradu Novi Sad...
416
Voditeq: Ali nije Novi Sad preko sveta. Zbog ~ega niste do{li ukoliko vam je bilo stalo do Maje Gojkovi}? Tomislav Nikoli}: Kome da do|ete, kome da do|ete ako vam se ne odaziva na telefon? Voditeq: Mo`da je promenila broj telefona? Tomislav Nikoli}: Nije ta~no, u kabinetu nije promenila broj telefona. Uvek smo dobijali poruku bi}e obave{tena. Maja Gojkovi} nije htela da ide sa nama. Ne znam uop{te za{to toliko insistirate na Maji Gojkovi}. Ja nikada nisam dozvolio da ona bude iskqu~ena, ali kada je formirala novu odborni~ku listu, tada je sama sebe izbrisala iz spiska ~lanova i to je zavr{eno. Ja mislim da ona pravi novu stranku. Voditeq: Da li je stavqena ta~ka na va{u eventualnu budu}u saradwu, sa kojom se ovih dana spekuli{e u medijima? Tomislav Nikoli}: Mislim da. Voditeq: Kako ste vi preko no}i, gospodine Nikoli}u, postali evropejac? Tomislav Nikoli}: Nije to preko no}i, mene ve} tri-~etiri, mo`da i pet godina optuùju da sam se na{minkao, da sam se umio, da se pretvaram, da pri~am ono {to ne mislim, da na taj na~in pridobijam glasove, ali ja ìvim u realnom svetu, ja nisam u virtuelnom svetu. Ja vidim {ta Srbiji treba. Ja vidim {ta se sa Srbijom de{ava. Ako mislite da je sad mogu}e ìveti bez Ruske Federacije, nemogu}e je, ako mislite da je mogu}e bez Evropske unije, nemogu}e je. Ja sam danas bio kod wegove ekselencije ruskog ambasadora, po{to je èleo da ~uje o ~emu se radi u Srpskoj radikalnoj stranci. Rekao je da uop{te ne èli da se me{a u na{e odnose ali da je ~uo, bio je i u Srpskoj radikalnoj stranci, ~uo wihovu pri~u, èli da ~uje i na{u. I on je rekao: Mi nikada ne}emo re}i Srbiji nemojte da idete u Evropsku uniju. Nije to na{ ciq, pa mi sara|ujemo sa Evropskom unijom, ali ja samo gledam kako ko od vas èli da u|e u Evropsku uniju, i ja vama ~estitam {to èlite da se ispravno u|e. I to je bio moj jedini ciq. Da vi{e ne kaèmo ne}emo u Evropsku uniju, nego da kaèmo ho}emo, pod odre|enim uslovima i da insistiramo na tim uslovima, da te uslove Evropska unija prema nama po{tuje, kao {to }emo mi prema sebi samima te uslove da po{tujemo. Voditeq: Moèmo u javnosti ~uti da ste reformista. Koje su to reforme koje ste predlagali da se izvr{e u okviru SRS-a a [e{eq nije bio spreman da ih prihvati? Tomislav Nikoli}: Ja ~ak nisam ni traìo reforme, ali sam traìo da se zadrì ono {to smo dogovorili Statutom i Programom. Na primer, organizacija stranke, zbog koje je Dragan Todorovi} tako|e podnosio ostavku, pa odustao. Vojislav [e{eq je odvojio Vojvodinu od drugih delova Srbije strana~ki, tako da Vojvodina vi{e i nije deo Izvr{nog odbora stranke, nego pod kontrolom Milorada Mir~i}a, koji uop{te vi{e nema kontakata sa Izvr{nim odborom, nego potpuno sam vodi srpske radikale u Vojvodini i to se videlo na izborima, a posebno u drugom krugu pokrajinskih izbora. Voditeq: A {ta ste vi uradili da spasete tu situaciju?
417
Tomislav Nikoli}: Ja sam samo obavestio Vojislava [e{eqa unapred da }emo izgubiti izbore u Vojvodini. Voditeq: A zbog ~ega niste preduzeli ne{to, do{li u Novi Sad sa Mir~i}em, Mirovi}em i qudima koji vode stranku? Tomislav Nikoli}: Mene niko nije zvao u Novi Sad. Voditeq: Ali vi ste prvi ~ovek u zemqi. Tomislav Nikoli}: Ali mene niko nije zvao niti na jednu tribinu, niti da pro{etam Novim Sadom, niti na miting, na neku televizijsku emisiju u drugom krugu. Voditeq: Bili ste pozvani na na{u televiziju, gospodine Nikoli}u! Tomislav Nikoli}: U drugom krugu? Voditeq: Bili ste pozvani. Tomislav Nikoli}: Mo`da. Voditeq: Dobili smo va{ promotivni materijal. Tomislav Nikoli}: U drugom krugu pokrajinskih izbora? Ne verujem da sam bio pozvan. Evo sada vam kaèm, ali stranka je provela to vreme u kukuruzu, ~ekala je da Demokratska stranka pobedi. [ta je bio razlog, ja ne znam. Voditeq: A {to ste vi ~ekali da vas pozove Milorad Mir~i}, ne razumem? Tomislav Nikoli}: Zato {to Milorad Mir~i} vodi stranku u Vojvodini, zato {to je Vojislav [e{eq rekao da on to radi. Voditeq: Ali vi ste iznad Mir~i}a. Tomislav Nikoli}: Nisam za Vojvodinu. I u toj stranci nisam hteo da ostanem. Prost odgovor. Voditeq: To je ta~ka na Vojvodinu? Tomislav Nikoli}: Nije ta~ka na Vojvodinu, nego stranka ~ije }emo ime uskoro odrediti apsolutno èli da zastupa Vojvodinu kao {to zastupa svaki deo Srbije. Mi ne}emo odvajati Vojvodinu. Voditeq: [to se ti~e imiya Srpske radikalne stranke, {ta ste uradili da se popravi taj imiy? Svo vreme moèmo da ~ujemo: popravio se imiy stranke. [ta ste vi to uradili? Tomislav Nikoli}: Ja sam uradio ono dokle sam mogao da stignem. Voditeq: A {ta je to? Tomislav Nikoli}: Pa kako {ta je? Samo u posledwa tri meseca vi niste vi{e mogli da odlu~ite {ta je Srpska radikalna stranka. Od kako su po~ele ponovo grubosti, ove narika~e po~ele ponovo da izlaze za govornicu, da prokliwu seme i pleme, vratili smo se na neke pozicije za koje sam mislio da vi{e nikad na wih ne moèmo da se vratimo. Stranka je postala apsolutno demokratska, stranka je postala potpuno ure|ena, u stranku su do{li mnogi novi qudi, u stranku su u{le i sveè ideje. Ideju o~uvawa Srbije moète da ostvarite i da istovremeno sara|ujete i sa Evropskom unijom i sa Ruskom federacijom. Ne zna~i to da, ako ho}emo da o~uvamo Srbiju, mi ne moèmo uop{te da pregovaramo sa Evropskom unijom. Moèmo, i te kako. Moramo, i te kako. Voditeq: Ali kako to [e{eq nije razumeo? Vi ga dobro poznajete.
418
Tomislav Nikoli}: Pa ovo je posluìlo, ti moji poku{aji da se stranka kona~no opredeli da bude ku}a sa dva ulaza. A jo{ je Sveti Sava govorio: Srbija je istok na zapadu i zapad na istoku. I sada, toliko vekova posle toga, ponovo imamo istu poziciju. Ali i Vojislav [e{eq je, na moju radost, sve do pre neki dan potpuno bio u toj ideji i o tome postoje pisani dokazi. I ~ak je kona~no i on rekao: Pod tim uslovima moèmo da idemo u Evropsku uniju. A onda je odjednom, za pet minuta, sve promenio, prelomio i ja to nisam mogao vi{e da izdrìm. Neki su izdràli. Eto ih, sada neka vode tu stranku i daqe. Voditeq: Ali ako je neko 18 godina bio u istoj stranci, kao {to ste vi i Vojislav [e{eq, onda su ideolo{ke razlike vrlo male i vi{e je stvar politi~kih procena, taktike i nekih personalnih osobina. Po ~emu }ete se vi i va{e budu}e politi~ko delovawe i va{a nova stranka razlikovati od Srpske radikalne stranke? Tomislav Nikoli}: Pa, mi ne}emo. Nema tu mnogo toga da se mewa. To je Vojislav [e{eq, uz moju malu pomo}, jo{ devedesetih godina, dobro zamislio. Dobro je i napisano. U velikoj meri je mnogo toga u~iweno da se to i ostvari. Ali u posledwih, mislim tri ili ~etiri godine, mo`da }u da analiziram jednog dana kad je to po~elo da se de{ava, odjednom sam osetio da to vi{e ne ide tako, i da ja uop{te ne znam, kada ne{to izgovaram, da li }u biti prekoren zbog toga, iako sam potpuno u programu i ideologiji. I da ne mogu da radim svakodnevno, da predstavqam Srpsku radikalnu stranku i wenih 400.000 ~lanova, a da ne znam da li }e me neko prekoreti uve~e za ne{to {to sam uradio ube|en da je to po programu, i da ne}u imati prekor zato {to sam oti{ao iz programa, zato {to sam ne{to uradio. Ja mislim da }emo mi samo ostvarivati sve ono {to kaèmo. Meni je najvi{e ào, u tom razlazu, {to je Vojislav [e{eq nekoliko puta, na tri, ~etiri dana pred izbore, zaustavqao stranku, ili mene kao kandidata za predsednika. Voditeq: Pa zato kad pomiwe Gavrila Principa i da nikada ne}e u Evropsku uniju, da nikada ne}e sara|ivati sa Tadi}em i Ko{tunicom, zbog ~ega se tada niste povukli? Tomislav Nikoli}: Zato {to je jo{ uvek postojala {ansa da se sve to ispravi. Voditeq: Pa da li je i ovog puta mo`da postojala {ansa? Tomislav Nikoli}: Ne, ovog puta nije moglo, zato {to je opredeqewe da li smo za Evropsku uniju ili ne, u stvari, najva`nije opredeqewe za Srbiju. Voditeq: Od kada je vama, gospodine Nikoli}u, Evropa toliko va`na? Tomislav Nikoli}: Nije meni Evropa uop{te toliko va`na. Ja samo znam da smo mi za ovih osam godina, koliko uop{te ne uti~emo na politi~ki ìvot u Srbiji, doìveli da je Evropa ovde potpuno u{la i da biste sada morali da u|ete u rat da isterate Evropu iz Srbije. Kome je to u interesu? îje su investicije ovde? Ko drì finansijski sektor? Ko drì proizvodwu? Ne ra~unam politi~ki uticaj, mene to ne interesuje. Mene interesuje kako Srbija ìvi, kako svakog dana funkcioni{e, ustaje i leè da spava. Pod evropskim uticajem. Rusija je po~ela mo`da pre nekoliko mese419
ci, ovim sporazumom koji je ratifikovan u Skup{tini Srbije, malo ozbiqnije da se me{a kod nas. I naravno, politi~kom podr{kom, sa Kosovom i Metohijom u sastavu Srbije. Ali mi nemamo ruskog kapitala ovde, bezmalo uop{te. Svesno su sve dosada{we vlade zaustavqale Rusiju, koja nije bila nimalo ofanzivna i to mora da se kaè. Sad je ofanzivna oko energetskog sporazuma i NIS-a i vi vidite, lomi se vlada, mo`da }e da padne vlada. Voditeq: Dakle, vi smatrate da je Evropa neminovna? Tomislav Nikoli}: Ja smatram da Evropa nije neminovna, da bi trebalo sa wom sara|ivati, da bi trebalo ispuniti ono {to moè i zbog toga sam inicirao, kao predlog opozicije, mislim da }emo imati saglasnost izme|u nas i Srpske radikalne stranke, koja vi{e po [e{eqevom nalogu nikada ne}e postojati, da pozovemo na odgovornost Vladu Srbije i predsednika Srbije, da do|e pred Skup{tinu Srbije i da kaù za{to mi ponovo sada ~ekamo neki decembar da nam kaù da nismo prihvatqivi, pa }emo ~ekati neki juni idu}e godine. [ta mi to nismo ispunili, neka nam taksativno iznesu razloge zbog kojih Evropska unija ne èli da nas primi u svoje ~lanstvo, pa da mi poslanici kaèmo: ovaj uslov ispunite, ovaj nemojte, pa makar da nikada ne u|emo u Evropsku uniju. Ako je to misija Euleks, ako je priznavawe nezavisnosti Kosova i Metohije uslov, ja vam sad kaèm nikada ne}emo u}i u Evropsku uniju, ali ako to nisu uslovi, ako su uslovi na drugoj strani, da se zaustavi mito, korupcija, kriminal, ako postoje neki uslovi koje Srbija moè da ispuni, da vidimo za{to Vlada Srbije nije ispunila. Zna~i, ja nisam kao neki mi moramo u Evropsku uniju. Ne, mi treba da u|emo u Evropsku uniju, ako ve} do|e do toga da moramo ne}e mo}i, jer ono {to morate, kod Srba te{ko da }ete mo}i da postignete. Voditeq: [ta mislite, koliko ste uverqivi kada pri~ate o Evropi? Tomislav Nikoli}: Toliko da se mnogo gra|ana Srbije javqa, mnogi koji nisu nikada bili ~lanovi stranke, i mnogi koji su ~lanovi drugih stranaka. Jedna stvar mi u svemu ovome daje ogromnu nadu i èqu da uspemo, a to je poziv jednog novinara koji je bio uvek protiv nas, koji je rekao: Ja sad kona~no vidim da u Srbiji, kako god da izgleda vlast, a ova }e morati da bude smewena, samo sam se bojao da je vi onakvi ne smenite, kakva god da bude nova vlast, moje }e dete mirno da ìvi. Srbija traì normalnu i vlast i opoziciju, i Boris Tadi} }e morati da napravi normalnu vlast veoma brzo. On nas ne sme da ~eka na slede}im izborima sa ovakvim kriminalcima i propalicama u vladi, koji ga ~ak zaustavqaju i kada ho}e sa Rusijom da napravi neki sporazum. On mora hitno da ~isti i svoju stranku i kriminalce iz drugih stranaka, iz Vlade Srbije, da bi do~ekao na{u stranku na slede}im izborima. To }e da popravi politi~ku scenu u Srbiji. Voditeq: Da se vratimo, skrenuli smo sad malo s teme, vrati}emo se, naravno, i na tu temu. Koje }e biti polazne ta~ke va{eg programa? Tomislav Nikoli}: Moète odmah da ih prepoznate u na{em dosada{wem delovawu. Ja ne mislim uop{te da se mewam. Mi }emo biti umerena desnica, ali otvorena za sve gra|ane Srbije i iznenadi}e vas ko }e nam sve od predstavnika mawina prisustvovati na osniva~koj skup{tini. I mawine kona~no imaju priliku da ne moraju da zaziru, da ne moè niko da ih pla420
{i. Ko }e da ih upla{i Tomislavom Nikoli}em, ko }e sad wima da kaè kad Tomislav Nikoli} pobedi, vi }ete biti gra|ani drugog reda. Nije ta~no, niti }e to da bude. Voditeq: Ali radikali su se godinama vezali.... Tomislav Nikoli}: [ta je moje polazi{te: zakon, Ustav Srbije, zakon i Srbija. Odnos prema svim gra|anima Srbije, specifi~an odnos prema mawinama, potpuno povla{}eni poloàj, ekonomsko ure|ewe. Mene optuùju moji dosada{wi strana~ki prijateqi da ho}u da rasprodam Srbiju. [ta da rasprodam, {ta jo{ nije rasprodato? U ovih osam godina se pred na{im o~ima sve rasprodaje. Ja mogu samo da zaustavim, da jo{ ne{to spa{avamo ako je mogu}e, posebno da se zaustave na{a prirodna bogatstva da ne odu i ona u tu|e ruke, po{to taj sporazum sa Evropskom unijom nije predvideo ono {to je Hrvatska napravila, i neke druge dràve, da svoje rude, svoje poqoprivredno zemqi{te ne da, ne moè niko da kupi. [ta je moje polazi{te u spoqnoj politici Istok i Zapad. Takva stranka nije postojala. Voditeq: Radikali su imali lo{u spoqnu politiku? Tomislav Nikoli}: Jesu, priznajem. Jesu, priznajem. Nas ~ak ni Rusija nije dovoqno podràla. Mi koji smo rusofili, koji smo sve svoje politi~ke ambicije okrenuli Rusiji, mi smo doìveli da Rusi Borisu Tadi}u poklone energetski sporazum tri dana pred izbore, da mu poklone orden tri dana pred izbore, sve to pred na{im o~ima. Voditeq: I vi }ete, gospodine Nikoli}u, dobiti neki orden {to ste napravili podelu unutar Srpske radikalne stranke. Tomislav Nikoli}: Meni }e najboqi orden biti ako u istoriji ostanem zapam}en kao ~ovek koji je uprili~io, uqudio, unormalio srpsku politi~ku scenu a posle toga se povukao u penziju. Voditeq: Polazna ta~ka programa Srpske radikalne stranke sa posledwih izbora je Kosovo i Metohija je srce Srbije, gde }e biti Evropa na toj novoj lestvici? Tomislav Nikoli}: Naravno, Kosovo i Metohija }e biti ponovo srce Srbije, a Evropska unija zna {ta Srbija moè da o}uti a {ta Srbija ne}e da o}uti. Ukoliko Evropska unija kaè da Kosovo i Metohija nije srce Srbije i ako Evropska unija nastavi da otima Kosovo i Metohiju na na~in na koji je to do sada ~inila, taj put u Evropsku uniju bi}e jako oteàn. Ja ponavqam da mi treba da budemo ~lan Evropske unije, ali mi ne moramo, i mislim da bi nam saradwa sa ostalim delom sveta, ali veoma intenzivna, o{tra, ofanzivna saradwa, posebno sa Rusijom, Kinom i Indijom, zaustavila pritisak Evrope, koja je ovde jedini hranilac, rekao bih. Voditeq: Je li vaì jednom radikal, uvek radikal? Tomislav Nikoli}: Ako mislite na stil ìvota, ja }u uvek biti radikal, ali ako mislite na naziv stranke u kojoj se nalazim, mislim da ne}u jo{ dugo biti radikal. Voditeq: A kakva je razlika izme|u vas i radikala koji nose bey sa [e{eqevim likom? Tomislav Nikoli}: To morate wih da pitate, na to pitawe sam odgovorio Vojislavu [e{equ.
421
Voditeq: A vi ste izmislili taj bey, gospodine Nikoli}u. Tomislav Nikoli}: Ba{ tako sam mu rekao Vojislave, ja sam taj bey izmislio. Voditeq: Pa mogu i da ga skinem. Tomislav Nikoli}: Ali ako misli{ da ja time dokazujem lojalnost prema tebi, ja }u sada da ga skinem pred tobom, a ti ispituj onda ove koji ga nose {ta li misle dok ga nose. Voditeq: A {to ste ga izmislili, gospodine Nikoli}u? Tomislav Nikoli}: Zato {to sumwam u mnoge da uop{te nisu sa nama bili iskreni i to se sada dokazuje. Voditeq: Pa ste na kraju vi ispali? Tomislav Nikoli}: Neka sam ispao, evo, kako god da sam ispao. Voditeq: Hm! Tomislav Nikoli}: Ali ovu stranku treba spa{avati. Ja sam poku{ao da je spasem, ja sam poku{ao da je okrenem da moè da pobedi. Ja sam svojim doju~era{wim prijateqima rekao otvoreno na sednici Centralne otaybinske uprave pa da smo 40 odsto glasova osvojili, mi ne bismo imali vlast i vi to dobro znate. Sa nama niko ne}e. A posebno je bolno to {to je Vojislav [e{eq dokazivao ono {to je Demokratska stranka radila u kampawi protiv mene. Wihov glavni moto, kojim su me mo`da i pobedili, bio je ne glasate vi za Tomislava Nikoli}a, glasate vi za Vojislava [e{eqa. I te no}i kada je trebalo da odustanem od svega {to sam izgovorio, kad je trebalo da lièm ono {to sam pqunuo, Vojislav [e{eq je hteo da ja kaèm da sa mnom nema razgovora u Srbiji, zato {to on sve moè za jedan minut da promeni iz Haga. A ja bih voleo da onaj ko sa mnom razgovara zna da razgovara sa ozbiqnim ~ovekom, koji svoje stavove ne mewa. Voditeq: A da li ste na tu igru pristali od samog po~etka? Tomislav Nikoli}: Pa, bilo je dosta toga na {ta sam pristao i na {ta }e pristajati qudi u mojoj politi~koj stranci. Politika je igra, ali kad se postave krupna, fundamentalna, nacionalna pitawa, tu vi{e igre nema. Tu se vi{e ne igra ni za novac, ni za qubav, ni za uticaj u medijima. Sa narodom se igra ne igra, ja takve igre ne igram, a politi~ke igre oko nekih doga|awa u Skup{tini naravno da volim da igram, pa ja to najboqe radim. Voditeq: Radikali su permanentno bili vezani za ratove i za teritorije i smatralo se da su najja~i u kriznim situacijama, i kada rastu konflikti. Kako }ete prosto sa tim promenama vremenom, po{to ste u stranci od samog po~etka? Tomislav Nikoli}: Ne radikali, Srbi su bili vezani za rat. Srpska dràva je bila vezana za rat, srpska dràva je bila napadana sa svih strana. Radikali su u svemu tome u~estvovali ba{ kao i da su na vlasti, pomagali i Slobodanu Milo{evi}u i svakome ko je bio na vlasti, ko je dràvu branio. Me|utim, ta pri~a o tome da mi umemo samo da vodimo politiku za vreme rata pala je u vodu od 2000. godine naovamo. Od dolaska DOS-a na vlast na{a popularnost raste, bez ratova. Ni u jednoj demokratskoj utakmici nas niko nije mogao da pobedi, ali u onim sukobima, u srozavawu nivoa Skup{tine su nas lako pobe|ivali. Kad god smo mi sniàvali ugled Skup{ti422
ne, mi smo bivali pobe|eni. Kada smo se trudili da odrìmo demokratski nivo, visoki nivo u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, mi bismo bili pobednici. Ja se nadam da nemilih scena u Skup{tini vi{e nikada ne}e da bude. Ja ne beìm od toga da se ponovo pokaèmo kao veoma hrabri i odlu~ni ako nas neka vlast u Skup{tini napadne na bilo koji na~in. Ali mi }emo vrlo brzo nau~iti aktuelnu vlast da joj to vi{e nikada ne padne na pamet, da dolaze nova vremena, da su stigla nova deca kojima nije do toga, kojima je do {kole i do posla. Da na{i qudi èle da se le~e, da na{i qudi koji su u nevoqi uglavnom èle da rade, ba{ wih briga {ta mi radimo u Skup{tini. Voditeq: Gra|anima novac treba, a ne le~ewe, gospodine Nikoli}u. Tomislav Nikoli}: Naravno, ne igram se sa va{im poslom, a vi se moète igrati sa mojim poslom, to je va{e pravo. Ali posao politi~ara je najteì mogu}i. Dok ste u opoziciji svi vas vole, dok ste u opoziciji, ne moète ni na {ta da uti~ete. Voditeq: Ali vi niste bili omiqeni ni dok ste bili u opoziciji. Tomislav Nikoli}: Ja nisam bio omiqen? Voditeq: Da. Tomislav Nikoli}: Ja sam uvek bio omiqen. Voditeq: Titulu ~etni~kog vojvode dobili ste od Vojislava [e{eqa i izjavili ste da ste od wega mnogo toga nau~ili. A ko je koga nau~io patriotizmu? Tomislav Nikoli}: On meni sada moè da oduzme tu titulu kao {to je Mom~ilo \uji} oduzeo wemu, pa {ta? Patriotizam je doneo Vojislav [e{eq u stranku, nau~io nas mnogo ~emu, i tome kako se za dràvu bori i kako se ideje sprovode i koje su ideje dobre. Ja to nikada ne}u da zaboravim, i ja to ne mogu da pogazim i da bacim iza sebe. Ja sam mnogo toga nau~io od Vojislava [e{eqa. I {teta je {to je Vojislav [e{eq u Hagu, zato {to je, prvo, upropa{}ena stranka. Naravno, wegov li~ni gubitak je stra{an. Drugo, Srbija je ostala bez politi~ara koji joj je bio potreban, ali ukoliko se on u najskorije vreme ne vrati u Srpsku radikalnu stranku, ne}e ostati kamen na kamenu, zato {to su je preuzeli jako lo{i qudi i qudi izme|u sebe mnogo posva|ani. Voditeq: Ali to su va{e doju~era{we kolege. Tomislav Nikoli}: Tako je, samo je sve to zavisilo od Vojislava [e{eqa i mene. Voditeq: Kako su oni preko no}i postali tako lo{i qudi? Tomislav Nikoli}: Ja ne znam. Neki su me iznenadili, neki su preko no}i, zaista za no}, za pet minuta, po~eli da govore druga~ije. Voditeq: A zar vas ne{to moè iznenaditi u politici, s obzirom na to koliko ste dugo u woj? Tomislav Nikoli}: Pa moè. Ako meni Nata{a Jovanovi} kune unuke to moè da me iznenadi, zato {to je dolazila na babine svim mojim unucima. Ako to radi Gordana Pop-Lazi}, to moè da me iznenadi. Ne da me zaboli, to moè da me iznenadi. I to je taj srpski usud. Nisu to one izgovorile iz glave, nego su izgovorile iz nare|ewa. A Nata{a ne mora da ~ita.
423
Voditeq: Je li tolika bojazan od Vojislava [e{eqa? Tomislav Nikoli}: Pa to je mera odanosti predsedniku, ho}e{ to da u~ini{ ili ne}e{. Ako ne ispuni{, nisi vi{e wegov kadar. Voditeq: Pa i vi ste do skora ispuwavali sva wegova nare|ewa. Tomislav Nikoli}: Skoro sva, skoro sva. Voditeq: Zna~i, vi ste bili lojalni? Tomislav Nikoli}: Takvo nare|ewe nikada nisam izvr{io. [to meni nije postavio to nare|ewe? Zna~i, ta~no je znao kod koga od nas moè dokle da ide. I to je bila dobra igra, stalno dràti u sva|i. Nikad nije dozvoqavao da jedna struja ispliva, a druga ne. Ne, on je uvek odràvao ravnoteù posva|anosti u stranci. Mo`da je to na~in na koji se vodi stranka. Ja tako ne mislim da radim. Voditeq: Kakav je on interes imao od svega toga? Tomislav Nikoli}: Nemojte. Ne}u o Vojislavu [e{equ. Voditeq: Dobro. Da li ste izlaskom iz Srpske radikalne stranke stekli me|unarodnu legitimaciju? Tomislav Nikoli}: E, to je sad najgore. Ja sam o tome razgovarao sa ruskim ambasadorom. Voditeq: Pa to je za vas dobro, gospodine Nikoli}u. Tomislav Nikoli}: Nije dobro. Kako moè da bude dobro? Kad je to bilo dobro kad vas zapad pohvali? Kome je to donelo dobro u Srbiji? Voditeq: Probajte i vi malo da osetite. Tomislav Nikoli}: Ne}u, zaista. Mene su u stranci optuìli da sam engleski {pijun, a onda me engleski ambasador ju~e pohvalio. Ja kaèm: Kud otkri {pijuna? [pijuni treba da rade u tajnosti, a ne da budu pohvaqivani. Naneo mi je politi~ku {tetu. Ne znam {ta je bio ciq, mo`da im se ~ini da sam za nekoliko dana postao previ{e popularan. Mo`da im se ~ini da sam ugrozio Borisa Tadi}a, zato {to je Boris Tadi} spreman da sve uradi, a sa mnom }e biti veoma, veoma te{ko. Voditeq: I bez ove infrastrukture koju ste imali iza sebe? Tomislav Nikoli}: [ta to zna~i infrastruktura? Voditeq: Srpska radikalna stranka. Tomislav Nikoli}: Ja sam ube|en, kad sve ovo zavr{imo i kad osniva~ku skup{tinu zavr{imo, da }e se pokazati da Srpska radikalna stranka vi{e nema infrastrukturu. Voditeq: Koje su vrednosti va{e politike vas u~inile prihvatqivim za dobar deo javnosti u Srbiji koji su do ju~e sve najgore govorili o vama, i za me|unarodnu javnost? Tomislav Nikoli}: Ponavqam jo{ jedanput da o meni niko nije govorio sve najgore, ~ak ni o Srpskoj radikalnoj stranci u posledwih nekoliko godina nije govoreno najgore. A oni koji nas ba{ ne vole i koji su èleli da se ne oseti koliko mi mewamo i sebe i odnose u Srbiji, oni su govorili da se {minkamo, da mi to krijemo svoje pravo lice. Zagrebite malo ispod povr{ine, nai}i }ete na radikala. Ali Srbija je u stvari o~ekivala od nas da pobedimo. Srbija je èlela da mi pobedimo. I o~igledno je da joj je dosadio Boris Tadi} i Mla|an Dinki}, i prevare i dogovori nesolidnih part424
nera i dogovori partnera koje nikada pre toga niste mogli da zamislite. I ova penzionerska stranka u vlasti, koja je odlu~ila ko }e da vlada Srbijom, a otac i sin penzioneri. Dakle, Srbija je zaista èlela da doìvi promenu, ali mi joj tu {ansu nikada nismo pruìli. Voditeq: Ali vi biste preko tih istih penzionera hteli da do|ete na vlast. Tomislav Nikoli}: Ali zato {to smo mi veoma sli~ni. Na{i programi su sli~ni. Oni su osiroma{eni za osam godina vladavine DOS-a. Oni su kod nas do{li da kaù kako vi{e ne mogu da trpe {ta se radi sa wima i sa penzijama, da bi oti{li ponovo sa onima koji su ih osiroma{ili i koji ni dan danas ne mogu da im osiguraju ono {to su... Voditeq: ôvek ide tamo gde mu je boqe, gospodine Nikoli}u. Tomislav Nikoli}: Tako je, ali ne moè da vodi Srbiju tamo gde je we mu boqe. Srbiju treba voditi tamo gde je za Srbiju boqe, a ne gde je boqe za tog ~oveka. Voditeq: [ta je va{ politi~ki adut? Tomislav Nikoli}: Ja mislim da je to moja osamnaestogodi{wa karijera, moji nastupi, govori, pona{awe, moje delovawe u razli~itim situacijama, ono {to predstavqam, ono {to qudi o meni znaju. Voditeq: Koja je va{a ciqna grupa? Tomislav Nikoli}: Cela Srbija. Nama treba ogroman broj gra|ana Srbije koji }e glasati za opciju koju su do sad pokrivali i Tadi} i Ko{tunica i Da~i} i ne znam ve} ko sve ne. Mi smo sad prihvatqivi za sve politi~ke opcije. Voditeq: Mislite kao Palma. Sada ste kao Palma, gospodine Nikoli}u. Tomislav Nikoli}: Da, samo {to }emo mi imati ogroman broj glasova, a Palma ima samo televiziju i unapred potro{ena dva op{tinska buyeta. Mi smo prihvatqivi za sve gra|ane Srbije. Neko me pitao ho}ete li da pravite vladu sa Borisom Tadi}em. Ja bih voleo da Boris Tadi} najuri iz vlade one koji trenutno spre~avaju boqi ìvot u Srbiji, ne samo preko Evropske unije, nego i preko Ruske Federacije. Zna~i, Mla|ana Dinki}a, Nenada ânka. To bi dovelo do toga da padne vlada. Ja bih voleo da vlada padne i da imamo vanredne parlamentarne izbore. Pitali ste me da li biste u{li u tu vladu. Nikada. Mada bi ta vlada imala 100-200 narodnih poslanika. Ko bi onda bio opozicija? [ta traìm ja sa Borisom. Voditeq: A {ta imamo od dana{we opozicije, da li je opozicija oslabila podelama unutar Srpske radikalne stranke? Tomislav Nikoli}: A {to je oslabila, kad su obe ostale u opoziciji. Voditeq: Kako moè do}i do ujediwewa opozicije? Tomislav Nikoli}: Pa nije nikada ni dolazilo do ujediwewa opozicije. Voditeq: Pa najavqivali ste jo{ dok ste bili... Tomislav Nikoli}: Razgovarao sam sa Velimirom Ili}em, a razgovara}u i sa Vojislavom Ko{tunicom ako on to èli. Voditeq: A on je razgovarao istovremeno i sa Draganom Todorovi}em. Tomislav Nikoli}: Dobro je to. Pa onda neka izaberu {ta je za Srbiju najboqe. Ja nikome ne zabrawujem da razgovara sa Draganom Todorovi}em.
425
On zabrawuje svojim poslanicima da se nama jave, wemu je zabraweno da se javi meni, iako ja znam koliko on guta ovih dana i koliko mu je te{ko i da je on slede}i. Ali to je wegova politi~ka sudbina, izabrao je. Ali imate jo{ uvek isti broj poslanika koji ste imali i ranije. Ko kaè da ne}emo glasati istovetno, mnogo puta. Pa ~ak i smenu vlade, kako da ne glasamo. Voditeq: Da li je ovom podelom dobila najvi{e vladaju}a koalicija, jer ima neku vrstu garancije da u dogledno vreme, jer }ete se baviti sobom, svojom strankom, ne}ete ru{iti vladu? Tomislav Nikoli}: [to ne}emo da ru{imo vladu? A kako moèmo da je sru{imo? [ta se promenilo, ako smo mogli da je sru{imo do ju~e, {ta se promenilo da danas ne moèmo? Mi moèmo da sru{imo samo ako Boris Tadi} shvati da ne moè vi{e dugo da laè Srbiju i da u vladi drì qude koji su neprijateqi Srbije, da u vladi drì kriminalce, da obe}ava borbu protiv tih kriminalaca u svojim redovima. Pa zar nije lak{e da istera G17 plus i da ih otera pred tuìoca. Da ih izvede pred sud da utvrdimo {ta su radili. [to bi on ~uvao kriminalce iz G17 plus a da juri neke kao svoje. Voditeq: A kaè se prvo po~isti svoje dvori{te. Tomislav Nikoli}: Wegovo dvori{te je vlada, to je on napravio, celo wegovo dvori{te je vlada. [ta on ho}e, da nam zamaè o~i sa dva-tri ~lana iz Demokratske stranke, a vlada da nastavi da radi kao do sada i da pqa~ka. Voditeq: A da li o~ekujete da }e vlada imati vi{e respekta prema va{oj poslani~koj grupi nego {to je to bilo? Tomislav Nikoli}: Prihvatawem amandmana na ugovor o ratifikaciji sporazuma, vlada je shvatila da ima posla sa ozbiqnim politi~arima. @ao mi je {to to nije ostala poslani~ka grupa Srpske radikalne stranke. Prihvatawem amandmana mi smo postali politi~ki faktor u Srbiji. Posle mnogo godina, direktno smo uticali na odluku koja donosi boqi ìvot Srbiji. Vlada }e to morati sa respektom da prihvati, mora}e da oslu{kuje {ta poslani~ka grupa Napred Srbijo zahteva. Evo sada ovaj novi zahtev o tome da pred nas do|u \eli}, Dinki} i Tadi} i da nam kaù da li to oni zaustavqaju Srbiju prema Evropi, to je veoma ozbiqan zahtev. Za svaku vladu koja èli da u|e u Evropu to je ozbiqan zahtev. Ona kona~no mora da nam kaè je li Ratko Mladi} problem da mi u|emo u Evropu. Neka nam kaù kona~no, {ta je pravi problem {to mi ne moèmo da se pribliìmo Evropskoj uniji i dokle }e da nas zavla~e pri~ama kako, evo, \eli} se vratio sa sastanka i kaè u decembru }emo. I sada hajde ti ìvi do decembra, ~ekaj, on zaboravi {ta je rekao u septembru. Voditeq: Bilo je i gorih dana, gospodine Nikoli}u. Tomislav Nikoli}: Mo`da, ali od onda se toliko toga promenilo, da smo te gore dane sve zaboravili, ne daj boè da se vrate. Ali ja, prate}i ovih dana svetske berze i pad akcija na svetskim berzama kaèm vam da ti dani jako brzo mogu da se vrate, i to skoro u celom svetu, a ne samo u Srbiji. Voditeq: Oprostite, radikali su podneli zahtev za va{e razre{ewe sa ~ela administrativnog odbora a o va{em razre{ewu jedino moè da odlu~uje sam administrativni odbor, je li tako? Tomislav Nikoli}: Nije ba{ ni tako...
426
Voditeq: Da li vi ostajete na ~elu administrativnog odbora i odbora za ustavna pitawa? Tomislav Nikoli}: Ja to ne znam. Voditeq: Dobro. Tomislav Nikoli}: Ne, u odboru za ustavna pitawa ako bude potrebe, ako imamo vi{e ~lanova odbora nego {to nam pripada, ja }u podneti ostavku. Ali radikali su pokazali ponovo da sam samo ja bio zaduèn da ~itam Poslovnik. Jednog ~lana odbora moè da smeni samo poslani~ka grupa kojoj on pripada. Da bi mene smenili iz administrativnog odbora, to mora da podnese poslani~ka grupa Napred Srbijo. Kao kad bih ja podneo sada za poslani~ku grupu Demokratske stranke da promeni nekog ~lana, odakle meni to pravo. Ali ukoliko da do|e takav zahtev, ja }u to izneti odmah na dnevni red sednice administrativnog odbora, neka se opredele ~lanovi administrativnog odbora kako god èle. Ili }u biti ja predsednik administrativnog odbora ili Vjerica Radeta, neka izaberu ko je boqi. Voditeq: Rekli ste da je va{a ciqna grupa svi gra|ani Srbije, je li tako? Koliko vas, imate li podatak, intelektualaca, umetnika, sportista podràva? Tomislav Nikoli}: Pa to }ete videti. Voditeq: Po{to vi kaète ko }e ~ekati 21. oktobar. Tomislav Nikoli}: Sa~ekajte svi 21. oktobar, bi}ete veoma iznena|eni da je toliko qudi ~ekalo ovakvu jednu opciju. Qudi koji su potpuno poznati u javnom ìvotu Srbije, qudi od kojih ja ne traìm nikakvu podr{ku. Ja i sada mislim da sportisti treba da se bave sportom, ekonomisti ekonomijom, pravnici pravom. Voditeq: Ali nije isto lo{e kada vas neko podrì. Tomislav Nikoli}: Nije lo{e kad pokaète da onaj ko vas je do sada pobe|ivao tako {to je uz wega bio Vlade Divac ili Novak \okovi}, da taj vi{e na takvu podr{ku ne moè da ra~una ili da barem ne bi smeo da stavqa na tas, na terazije da odmerava da li je ja~a va{a kulturna podr{ka ili wegova, va{a podr{ka intelektualaca ili wegova. Dakle, Srbija se ne}e vi{e u tome takmi~iti. Takmi~i}e se u tome ko boqe radi i ko Srbiji donosi boqe dane. Voditeq: Aleksandar Vu~i}? Tomislav Nikoli}: Aleksandar Vu~i} je u Beogradu, Aleksandar Vu~i} je ra{~istio sa Srpskom radikalnom strankom, jo{ da ra{~isti sa svojim uspomenama u Srpskoj radikalnoj stranci. Voditeq: Vi ste brzo te uspomene potisnuli, gospodine Nikoli}u? Tomislav Nikoli}: Ja sam jedini i imao pravo da ih brzo potisnem. Ja sam deo tog tima, to je najvi{e Vojislavqevo dete, pa onda moje i ovih dana treba da napuni 18 godina ta Srpska radikalna stranka. I ja sam to morao brzo da ra{~istim, zato {to je, izgleda, o~ekivano od mene da se pona{am kao Aleksandar Rankovi} kada ga je Tito {utnuo nogom, pa odem ku}i da me cela Srbija ceni zato {to vi{e nisam re~ rekao protiv Tita. Ja sam onda brzo odlu~io da li je meni mesto u Baj~etini, rodnom selu moga oca ili mi je mesto {irom Srbije, gde jo{ mogu mnogo toga da pruìm. Ja sam odlu~io da radim a ne da se penzioni{em.
427
Voditeq: [pekuli{e se da }e se Vu~i} pojaviti 21. oktobra u Sava centru? Tomislav Nikoli}: A mora da se pojavi ranije. Voditeq: Jel da? Tomislav Nikoli}: A gde bi on to? [ta }e Vu~i}, u najboqim godinama za bavqewe politikom, {ta }e sada da po~ne, biznis? Kome treba biznis, kome treba novac? Ko je to od nas... Voditeq: Je li vratio ~lansku kartu u Srpsku radikalnu stranku? Tomislav Nikoli}: Pa znate {ta, nisam... Voditeq: Je li on ~lan, formalno ~lan SRS-a jo{ uvek? Tomislav Nikoli}: Ja mislim da formalno jeste. Ja formalno nisam. Voditeq: Pa {to i on formalno nije, na primer? Tomislav Nikoli}: Evo, pita}u ga ve~eras kad se budem vra}ao sa emisije. Pita}u ga za{to je jo{ uvek formalno ~lan Srpske radikalne stranke, kad on to vi{e nije u du{i, nije u srcu i tamo vi{e nema qudi koji bi ga vezivali i ne prepoznaje program, {to je najgore. Aleksandar Vu~i} u Srpskoj radikalnoj stranci vi{e ne prepoznaje program za koji bi se zalagao. Voditeq: A da li bi on u va{oj stranci pored vas bio drugi ~ovek, kao {to ste vi bili pored Vojislava [e{eqa? Tomislav Nikoli}: Pa on }e mo}i da bira. Voditeq: Na koji na~in }ete obezbediti siguran izvor prihoda za va{u stranku? Tomislav Nikoli}: Mislim da smo na putu da obezbedimo izvor prihoda za ono {to nam trenutno treba, a za velike kampawe mi }emo morati da pre toga ubedimo mnoge gra|ane Srbije da nam javno pomognu i da svojim prilogom pomognu kampawu. Sve na{e investicije bi}e javne, ja sam vam to nagovestio i ovih dana. Voditeq: Zbog ~ega nije bilo do sada javno da su pojedini preduzetnici finansirali jednu va{u emisiju? Tomislav Nikoli}: Zar vi mislite da postoji stranka koja nije dobijala novac, kojoj neko nije platio emisiju? Voditeq: Ali zbog ~ega niko nije priznao? Tomislav Nikoli}: Pa ne znam. Voditeq: Zbog ~ega ste odlu~ili ba{ u momentu raskola SRS da progovorite? Tomislav Nikoli}: Zato {to me novinarka pitala. Voditeq: Pa pitala vas je mnoge stvari. Tomislav Nikoli}: I mnoge stvari sam odgovorio. Voditeq: Kakav interes ima Mi{kovi} da finansira jednu emisiju? Tomislav Nikoli}: Pa ima interesa, {to ne bi imao interesa. Voditeq: Kao na primer? Tomislav Nikoli}: Da li je bio Mi{kovi} ili Beko ne znam, nije ni bitno. Voditeq: Dobro, dobro. Tomislav Nikoli}: Kako nema interesa. Voditeq: Kako ste prosto do{li do toga da neko vama plati emisiju?
428
Tomislav Nikoli}: Pa nismo imali vi{e novaca da platimo emisiju, i onda je predsednik rekao traìte novac na sve strane. Voditeq: I kako vi, kako procedura te~? Tomislav Nikoli}: Da ja vas zamolim, vidite, molim vas, sa Mi{kovi}em da li ima upla}enih termina na televiziji koje firma ne moè da koristi. Sve firme imaju termine na televiziji, imaju zakupqen reklamni prostor. Tako se televizije izdràvaju. Voditeq: Dobro. Tomislav Nikoli}: I nikome nije palo na pamet da kaè a {to vi, televizije, traìte od Mi{kovi}a da kod vas uplati reklame. A ko }e drugi da uplati, a ko drugi ima novac? Onda se vi izdràvate od tih upla}enih termina, onda ja kaèm pa odvojite jedan termin za mene, ja nemam para da platim termin. I sve to tako ... Voditeq: Samo je jedan termin bio sporan? Tomislav Nikoli}: Bio je taj jedan termin sporan. Bio je veoma vaàn. Voditeq: Je li se isplatio taj termin? Tomislav Nikoli}: Da sam nepo{ten ~ovek, ja vam to nikad ne bih izneo. Ali ja o~ekujem da od sada to svi priznaju. Ja nisam pravio Zakon o finansirawu politi~kih stranaka, pravio ga je DOS. Po tom zakonu moète da radite {ta god ho}ete. Voditeq: Ali vi ste predali Republi~koj izbornoj komisiji izve{taj u kome pi{e da vi niste imali donatore, fizi~ka i pravna lica, i vi ste ga potpisali. Tomislav Nikoli}: Tako je. Zna~i, ja sam samo imao jednu besplatnu emisiju na jednoj televiziji. Jel treba da napi{em u izve{taju imao sam jednu besplatnu emisiju? Voditeq: Koliko ko{ta ta jedna emisija? Tomislav Nikoli}: Ja to ne znam. Voditeq: Je li to tajna? Tomislav Nikoli}: Neka ko{ta i 1.000 evra. Znate li vi da sekund spota vi{e ko{ta nego neka polusatna emisija? Sve zavisi od termina. Voditeq: A kako se obezbe|uje siguran izvor prihoda, niste mi odgovorili na to? Tomislav Nikoli}: ^lanovima. Voditeq: ^lanstvom? Tomislav Nikoli}: Tako je. Voditeq: Pored raskola unutar SRS-a, po~eo je raskol i po odborima i po vojvo|anskim op{tinama. Uz koga su vojvo|anski radikali? Tomislav Nikoli}: Ako gledate izve{taj Srpske radikalne stranke, onda su uz Srpsku radikalnu stranku, po{to su svi dobili neki cirkular. Predsednici op{tinskih odbora su ga potpisali, stavili pe~at i vratili nazad u Beograd. Ali ako gledate situaciju u gradskim odborima, u op{tinskim odborima, situacija je potpuno druga~ija. îtavi gradovi, ~ak bez ijednog odbornika koji bi ostao, su pre{li na na{u stranu. To nije bila moja èqa. Bilo je ~ak i sukoba, {to tako|e nije bila moja èqa. Mi se iseqavamo iz svih prostorija, {ta ima ko da se tu~e sa nama. Mi samo odlazi429
mo, stranka se deli. Odlaze oni koji vi{e ne èle da ostanu. To vam je kao kad se brak razvodi, jako te{ko i bolno, a ko koga drì za ruku, nemoj da ide{, nemoj da ide{, ili tu~e ga da ne ode, kao {to to rade sada predstavnici Srpske radikalne stranke. Idu u hordama, idu na odbornike, {ta }e im to. Izbori }e pokazati. Evo, mi }emo uskoro imati izbore. Imamo izbore u ~etiri op{tine u razli~itim delovima Srbije. Imate u Vojvodini, imate u Kwaèvcu, u Vrwa~koj bawi, ima u Prijepoqu, ima u Rumi, veoma razli~ite sredine. Neka se bore sa nama za glasove, nek pobede na tim lokalnim izborima. Voditeq: Do{lo vreme radikali protiv radikala, tako? Tomislav Nikoli}: Pa ne}emo mi biti radikali, radikali su protiv samih sebe. Srpska radikalna stranka je mnogo uradila protiv sebe, i zato je tu gde jeste. Kao mehur od sapunice. Voditeq: Da li }ete formirati pokrajinski odbor? Tomislav Nikoli}: Ne. Voditeq: Ne, zbog ~ega? Tomislav Nikoli}: Ne. Voditeq: Da ne biste pro{li kao sa Mir~i}em? Tomislav Nikoli}: Ne kao sa Mir~i}em, nemam ja ni{ta da zamerim Mir~i}u, on nije bio dorastao tome, a {ta je bila èqa Vojislava [e{eqa, to }e on vaqda da objasni nekada. Ne moète jednostavno da odvajate delove Srbije, ne moè, to ne ide. [ta to zna~i, sve vreme se zalaèmo da Srbija bude jedinstvena. Jedno vreme su se ~ak zalagali da se ukine autonomija Vojvodine, pa sam ja prihvatio da ne odemo ni jedan santimetar daqe od dostignute autonomije, jer to moè da u|e u novi ustav. A sada }emo da priznamo da je autonomija tolika specifi~nost da evo, u nekim delovima Ustava traì neke atribute dràve. I da se s tim sloì Srpska radikalna stranka, pa tog ~asa vi{e niko u woj ne}e da ostane, mo`da nekoliko rukovodilaca. Voditeq: Do 15. oktobra skup{tina Vojvodine treba da usaglasi predlog novog statuta Vojvodine koji }e do}i pred poslanike Skup{tine Srbije. Prema predlogu, Vojvodina }e dobiti, izvr{no ve}e }e postati vojvo|anska vlada, sekretari, ministri. Liga socijaldemokrata se zalaè da Vojvodina dobije predsednika, opozicija, dakle radikali, ocewuju ovaj predlog statuta kao separatisti~ki, a {ta vi kaète? Tomislav Nikoli}: Ja jo{ uvek ne èlim da to komentari{em, iako sam nekakav tekst dobio, po{to je to neformalni tekst i komentarisa}u ga kada skup{tinski materijal do|e u Narodnu skup{tinu Republike Srbije, a u pokrajinskoj skup{tini }e poslanici da ga komentari{u kada bude zvani~ni materijal pokrajinske skup{tine. Ali odmah da vam kaèm, bez obzira na to kakve je obaveze preuzela Demokratska stranka da bi vladala i Srbijom i Vojvodinom, to u Srbiji ne moè da pro|e, to u Narodnoj skup{tini Republike Srbije ne moè da pro|e. Onaj ko u Vojvodini misli da moè da donosi odluke a da te odluke ne budu odobrene od strane ve}ine gra|ana Srbije, grdno se vara. Voditeq: Ali predlog je u skladu sa Ustavom Srbije, {ta je sporno?
430
Tomislav Nikoli}: Nije ta~no da je u skladu sa Ustavom Srbije, sve {to bude u skladu sa Ustavom Srbije pro}i }e ili ako ne pro|e, onda }e Ustavni sud Srbije da se ume{a. Ali da vi i ja tvrdimo da je ne{to u skladu sa Ustavom Srbije, ne moèmo. Voditeq: Kakav statut Vojvodini treba? Tomislav Nikoli}: Ja kao poslanik mo`da i mogu, iza|em za govornicu i kaèm nije u skladu sa Ustavom... Voditeq: A kakav statut Vojvodini treba? Tomislav Nikoli}: Dobar statut, za{to da ne. Voditeq: [ta to zna~i? Tomislav Nikoli}: Sa specifi~nostima, sa specifi~nim obele`jima kao sastavnog dela Srbije. Ja znam {ta se sa Vojvodinom radi. U skladu sa regionalizacijom Evrope, pokrajinama u Nema~koj. Neko bi nam rekao pa to samo da prepi{emo na Vojvodinu. Ali kod nas je svaka regionalizacija, svaka autonomija put ka federalizaciji i svaka federalizacija put ka razbijawu dràve koji bi Evropska unija jedva prihvatila. I mi to moramo. A u ~emu se razlikujemo vi i ja, {to vi ìvite u Novom Sadu a ja u Beogradu, u ~emu se razlikujemo? Ho}ete vi da budete neka druga dràva? Za{to biste to radili, je li se sve cepa, je li Kosovo i Metohija nau~ila neke qude u Vojvodini kako moè da se dobije dràva? Ja im to ne preporu~ujem. O svemu moè da se razgovara. U Vojvodini se najboqe ìvi, i taj sukob razvijeni sever-siroma{ni jug je Italiju skoro razru{io. Ali mi ne moèmo da rasturimo jednu dràvu. Novim ustavom smo specijalna dodatna sredstva predvideli Vojvodini za investicije, zato se Vojvodina ovako ubrzano gradi. Ja i to prihvatam, ali daqe nema, daqe ne moè. Neko mora da promeni Ustav Srbije da bi Vojvodini omogu}io da postane dràva. Ja mislim da u Srbiji nikada ne}e imati ve}ina za to. Voditeq: Mislite da je Vojvodini dovoqno sedam posto predvi|eno Ustavom? Tomislav Nikoli}: Ja mislim da je to mnogo. Vide}ete, to zna~i samo Vojvodina grad. Kad ni{ta nema, ide Vojvodina. Voditeq: Gospodine Nikoli}u, u kojoj meri je danas popularno biti Tomin ~ovek? Tomislav Nikoli}: Ja mislim da, evo da imate vremena vi i ja da pro{etamo ulicom bilo kog grada zajedno, vide}ete kako me qudi pozdravqaju. Tu ima qudi koji nisu u na{oj stranci, ima qudi koji nisu u strankama. Ja sam dobio samo jednu poruku ru`nog sadràja, a jo{ na ulici niko nije rekao {ta to radi{, niko. Ispred Srpske radikalne stranke imala su zadatak dva mladi}a da vi~u izdajni~e, pa su oni jedno 150 metara pre stranke vikali izdajni~e, jer sam ja i{ao pe{ice, a ispred same stranke bilo je jedno stotinak, dvesta qudi koji su aplaudirali. Zna~i, morali su da se izvuku iz mase da bi rekli ono {to nije ta~no i ono {to im je neko rekao da treba da kaù. Ja mislim da je ovaj potez dobro prihva}en. Ja nikoga nisam, ja ne mogu sebe da izdam. Ja sam sve u~inio da stranka pobedi na izborima. Meni to nije bilo dozvoqeno. Oni koji èle da se bave politikom da bi bili poslanici, da bi imali dobru platu, da bi imali putne tro{kove, neka ra431
de {ta god ho}e. Ja èlim politikom da se bavim da pobedim. Tako je nas u~io i Vojislav [e{eq, stranka se osniva da bi do{la na vlast. Voditeq: Kako }ete odoleti udvarawima establi{menta i novim perspektivama? Tomislav Nikoli}: Ne moè, sa mnom niko ne moè, na taj na~in nema {ta da mi se ponudi. Ja sam svojim prijateqima iz Srpske radikalne stranke rekao ne{to na {ta je nekoliko wih, ove narika~e graknule i rekli eto vidi{ kakav je. Ja sam rekao nemojte da me optuùjete da uzimam novac i da meni ni{ta do kraja ìvota ne treba. Onda su one sko~ile aha, evo, ofirao se, ne treba mu ni{ta do kraja ìvota. [ta mi treba, ja imam jo{ tri godine do penzije, ako nisam do sada stekao, sad }u da sti~em u 60 godina. Zna~i, vlada ne moè da me kupi, bogati qudi ne mogu da me kupe, niti }e dolaziti da me kupe, ja nisam na vlasti. Voditeq: Ali mogu da vam kupe jednu emisiju. Tomislav Nikoli}: Mogu da plate emisiju mojoj stranci. Voditeq: Dobro. Tomislav Nikoli}: I prihvati}u da je plate. Voditeq: Bojite li se da }e na kraju radikali imati vi{e {tete nego vi koristi? Tomislav Nikoli}: Ja mislim da }e Srbija imati koristi, ba{ me briga da li }e i moja nova stranka i ona u kojoj sam proveo ceo ìvot imati bilo kakvu {tetu. Neka pobede oni koji }e misliti na Srbiju. Ako je uslov za tu pobedu bio da se i mi ovako posva|amo, ako smo se posva|ali. Ovako daqe nije i{lo. Boris Tadi} je mogao da ode na Havaje, da provede tamo ~etiri godine i da se vrati u kampawi i da pobedi. Wega ovde vi{e nije imao ko da pobedi. Mi smo sluìli za pri~u da Boris Tadi} moè da bude pobe|en. Voditeq: Da li je kod radikala kumstvo pomodarstvo? Tomislav Nikoli}: Ne}u o kumstvu da govorim ni{ta. Voditeq: Gospodine Nikoli}u, hvala {to ste bili gost Radio televizije Vojvodina. Tomislav Nikoli}: Hvala vama na pozivu. Pravda, 19. septembra 2008. godine objavquje tekst sa nadnaslovom Beogradski reìmski mediji tvrde da je predsednik SRS na ledu, naslovom Tribunal: Nismo izolovali [e{eqa i podnaslovom ^lanovi tima za odbranu lidera radikala demantuju da su [e{equ zabrawene posete i telefonska komunikacija. Tomislav Nikoli}, koji je medijima prosledio stenograme razgovora izme|u wega i lidera radikala, bi}e odgovoran ukoliko se dr Vojislavu [e{equ zabrani kontakt sa saradnicima. Antrfilei u tekstu imaju naslove Razli~iti ar{ini i [e{eq po{tuje pravila. Vojislavu [e{equ nisu zabrawene posete, niti je Tribunal poja~ao izolaciju predsednika SRS, saop{teno je iz Haga, nakon {to su pojedini beogradski mediji objavili informaciju da je poja~ana izolacija lidera radikala, zato {to je proceweno da on svojim suflirawem iz }elije preko mere uti~e na politi~ka zbivawa u Srbiji.
432
Kao konkretan povod za ovu odluku Tribunala, mediji su naveli obelodawivawe stenograma razgovora prvog ~oveka SRS sa svojim doskora{wim zamenikom Tomislavom Nikoli}em o SSP. Refik Hoyi}, portparol Ha{kog tribunala, izjavio je da su navodi pojedinih beogradskih medija apsolutna neistina. Nije ta~no da je Tribunal zabranio posete Vojislavu [e{equ, niti da mu je privremeno onemogu}io kontakt sa spoqnim svetom i saradnicima kategori~an je Hoyi}. I Zoran Krasi}, ~lan tima za odbranu Vojislava [e{eqa, kaè da ne zna za takvu odluku Tribunala. Ja sam se i ju~e i prekju~e telefonom ~uo sa Vojom isti~e Krasi} i dodaje da objavqivawem takvih informacija pojedini reìmski mediji u Srbiji poku{avaju da izvr{e dodatni pritisak na SRS, a pre svega na wenog lidera. U zahtevu za nametawe branioca [e{equ, Tuìla{tvo traì i da mu se zabrani komunikacija sa ~lanovima stru~nog tima. Takav zahtev postoji, ali Pretresno ve}e jo{ nije o tome odlu~ivalo kaè Krasi}. On dodaje da Tuìla{tvo traì da se iz predmeta udaqe ~lanovi tima koji pomaù [e{equ u pripremi odbrane, da mu se onemogu}i privilegovana komunikacija sa timom, da mu se uskrati pravo na poverqiva dokumenta, kao i da mu se onemogu}i svaki kontakt sa potencijalnim svedocima odbrane. Tuìla{tvo èli da [e{eq bude iskqu~en iz postupka tvrdi Krasi} i dodaje da im u tome pomaù i pojedini doma}i mediji. Vjerica Radeta, ~lan pravnog tima za odbranu Vojislava [e{eqa, tako|e tvrdi da Tribunal za sada nije zabranio [e{equ kontakt sa spoqnim svetom i dodaje da su ~lanovi tima sa wim razgovarali telefonom u sredu uve~e. Ukoliko mu, ipak, zabrane kontakt sa saradnicima, krivac za to }e biti Tomislav Nikoli}, koji je medijima prosledio stenograme razgovora o SSP vo|ene izme|u wih dvojice kaè Radeta. Advokat Toma Fila rekao je za Pravdu da Tribunal u Hagu radi {ta ho}e i da ga ne bi za~udilo i da je odlu~eno da [e{equ budu zabrawene posete i privremeno onemogu}eni kontakti sa spoqnim svetom. Nebrojeno puta do sada se pokazalo da Tribunal koristi razli~ite ar{ine za razli~ite pritvorenike kaè Fila i dodaje da je [e{eq i daqe nevin, jer nije doneta pravosna`na presuda. Dokle god je tako, on ima pravo da se bavi i politikom i to ne bi trebalo da moè iko da mu zabrani kaè Fila i podse}a na slu~aj Ramu{a Haradinaja, koji je bio pu{ten na slobodu do po~etka su|ewa uz dozvolu da nastavi da se bavi politikom. Vjerica Radeta, odgovaraju}i na pitawe da li bi razlog za poja~anu izolaciju lidera SRS moglo da bude kori{}ewe privilegovanog telefona za odbranu u strana~ke svrhe, tvrdi da nikad na sastancima tima koji pomaè wegovu odbranu nije bilo re~i o bilo ~emu drugom osim o predmetu. Telefon rezervisan za odbranu nikada nije kori{}en za razgovor o strana~kim pitawima kategori~no tvrdi Radeta.
433
Tomislav Nikoli} demantuje da je ugrozio odbranu dr Vojislava [e{eqa u Hagu, ali smatra da bez wega, Aleksandra Vu~i}a i Boìdara Deli}a u timu za odbranu lidera radikala nije ostao niko sposoban. Tekst sa nadnaslovom Tomislav Nikoli} tvrdio da stenogrami nisu ugrozili prava lidera SRS, naslovom Ne èlim [e{eqevu smrt i podnaslovom Razgovori sa [e{eqem vo|eni su na predsedni~kom kolegijumu SRS i oni nemaju veze sa wegovom odbranom. Tvrdwe da time odmaèm [e{equ i da pomaèm Hagu da ga likvidira, jesu gluposti, objavqen je u Pravdi, 19. septembra 2008. godine. Tri antrfilea u tekstu imaju naslove Grocka uz Tomu, Tomin klub sve brojniji i Radeta nema {ansi. Tomislav Nikoli}, {ef poslani~kog kluba Napred Srbijo, u razgovoru za Pravdu tvrdi da ne èli [e{eqevu smrt, za {ta ga optuùju doskora{we kolege iz SRS. Osvr}u}i se na navode Vjerice Radete da objavqivawem stenograma sa sednica SRS pomaè Hagu u poku{aju da likvidira Vojislava [e{eqa, Nikoli} kaè da su to obi~ne gluposti. To {to je rekla neka ide na wenu du{u. Ne èlim [e{eqevu smrt, i to svi znaju. Nisam objavio ni re~ koja se ti~e Ha{kog tribunala, ve} iskqu~ivo na{e politi~ke dogovore o odnosu prema EU. Svi razgovori koji su objavqeni, vo|eni su na sednici Predsedni~kog kolegijuma navodi Nikoli}. Kako daqe navodi, on nijednim postupkom nije ugrozio ni [e{eqa ni wegovu odbranu pred Ha{kim tribunalom. U javnost su iza{li samo delovi na{eg razgovora o izglasavawu SSP-a, a to Hag uop{te ne zanima. Ne znam gde su oni na{li ijednu re~ vezanu za odbranu. Bilo bi dobro da se hitno obrate Aleksandru Vu~i}u, Boìdaru Deli}u i meni, da im pomognemo u odbrani [e{eqa, jer je o~igledno da oni ne}e mo}i ni{ta da urade bez nas kaè Nikoli}. Na pitawe da li su ga nekada{we kolege povredile izjavama da èli smrt svog kuma, Nikoli} kaè: Ma pojedinci iz SRS su me povredili kada su poèleli smrt mojih unuka. Vi{e od toga ne mogu da me povrede. Ovo sad sve govori o wima. Dragoqub Simonovi}, doskora{wi predsednik op{tinskog odbora SRS Grocka kaè da se ve}ina ~lanova ovog odbora odlu~ila da pruì podr{ku Tomislavu Nikoli}u. Na glasawu koje je izvedeno preksino}, od 28 prisutnih ~lanova 23 je bilo uz Nikoli}a, dok je pet glasalo za Vojislava [e{eqa. Svi op{tinski odbornici su pruìli podr{ku Tomislavu Nikoli}u, wih 13, kao i svi predsednici mesnih zajednica, wih 15. Na po~etku glasawa rekao sam im da glasaju srcem i sve je proteklo u mirnoj i korektnoj atmosferi navodi Simonovi}. Kako kaè, on i wegovi istomi{qenici iselili su se ju~e iz strana~kih prostorija u Bole~u. Napravili smo primopredaju i preselili se u nove prostorije Nikoli}evog kluba isti~e Simonovi}. Poslanica u Skup{tini Srbije, Jelena Budimirovi}, izabrana na listi Srpske radikalne stranke, pre{la je u poslani~ku grupu Napred Sr434
bijo koju je formirao Tomislav Nikoli}. Ta poslani~ka grupa, posle prelaska poslanice iz Sremske Mitrovice, sada ima 19 ~lanova. Najve}i broj odbornika u skup{tinama gradova i op{tinama je na strani Tomislava Nikoli}a. Ta podr{ka u najskorijem periodu mogla bi da bude plebiscitarnog karaktera navodi se u saop{tewu kluba Napred Srbijo. Kako se dodaje, u Zaje~aru, Sokobawi i Boqevcu vi{e od 90 odsto odbornika u lokalnim parlamentima podràva Nikoli}a. Svi odbornici SRS-a u skup{tinama op{tina Jagodina i ]uprija su u{li u odborni~ki klub Napred Srbijo, kao i ve}ina wih u Para}inu, Despotovcu i Rekovcu. Kada je re~ o zahtevu radikala da vo|ewe Administrativnog odbora, umesto Tomislava Nikoli}a, preuzme Vjerica Radeta, biv{i {ef poslani~kog kluba SRS kaè da taj predlog ne}e dobiti ve}inu. Sa tim zahtevom }e pro}i isto onako kao {to }e SRS pro}i na slede}im izborima. Uostalom, Vjerica Radeta i nije ~lan tog odbora, zna~i, morali bi prvo da zamene nekog ~lana, i da na wegovo mesto do|e ona, a onda da na odboru obezbede ve}inu koja bi glasala za wu. A zamislite ko bi uop{te za wu i glasao! Nema {anse da se tako ne{to zaista i dogodi isti~e Nikoli}. Potpredsednik stranke Dragan Todorovi} opravdano je zabrinut jer postoji opasnost da se dr Vojislavu [e{equ zabrani komunikacija sa saradnicima zbog la`nih transkripata koje je Tomislav Nikoli} objavio u medijima. Politika je, 19. septembra 2008. godine, objavila Tanjugovu vest sa naslovom Todorovi}: [e{equ preti zabrana komunikacije. Potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi} izjavio je ju~e da postoji ozbiqna opasnost da lideru radikala Vojislavu [e{equ bude onemogu}ena svaka komunikacija sa timom za odbranu zbog objavqivawa transkripata razgovora sa strana~kim kolegama o Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu. Posle objavqivawa la`nih transkripata ozbiqno je ugroèna odbrana [e{eqa i sam [e{eq, rekao je Todorovi} na konferenciji za novinare, dodav{i da postoji opasnost da mu budu onemogu}eni kontakti i sa strankom i porodicom. On je kazao da, za sada, komunikacija [e{eqa i strana~kih kolega postoji, ali da sve vreme i{~ekujemo {ta }e se desiti. Todorovi} veruje da Ha{ki tribunal, ipak, ne}e preduzeti takve korake, jer su transkripti, kako je rekao, la`ni. On je saop{tio i da je do{lo do promena u timu za odbranu [e{eqa, na ~ijem }e ~elu, umesto Tomislava Nikoli}a, biti Zoran Krasi}, a u tim }e u}i i poslanik SRS-a Boris Aleksi} kao pravni savetnik. Upitan da li je Aleksandar Vu~i} i daqe u timu, Todorovi} je odgovorio da }e, kada bude imao kompletnu informaciju, obavestiti javnost, a da sastav tima ne odre|uje stranka, ve} sam tim. Ako Ha{ki tribunal zabrani dr Vojislavu [e{equ komunikaciju sa porodicom i saradnicima, to }e imati nesagledive posledice po wegovu odbranu. Novosti, 19. septembra 2008. godine, objavquju tekst sa nadnaslovom Tribunal negira da je predsednik SRS izolovan, naslovom Nismo kaznili [e{eqa i podnaslovom Radikali tvrde da su krivi transkripti.
435
Tribunal nije uveo nikakve restrikcije Vojislavu [e{equ u pogledu wegovih komunikacija. Ovako nam se ju~e obratio Matijas Helman, predstavnik beogradske kancelarije Ha{kog tribunala, reaguju}i na na{ tekst da je lideru SRS privremeno onemogu}en svaki kontakt sa spoqa{wim svetom, jer svojim suflirawem iz ha{ke }elije preko mere uti~e na ovda{wa politi~ka zbivawa. Potpuno su neta~ne tvrdwe da je Tribunal zabranio posete Vojislavu [e{equ i da mu je privremeno onemogu}io svaki kontakt sa spoqnim svetom poru~io je Helman u kratkoj pisanoj izjavi. Ipak, u vrhu SRS ju~e su potvrdili na{e napise. Postoji ozbiqna opasnost da Vojislavu [e{equ bude zabrawena komunikacija zbog objavqivawa la`nih transkripata wegovih razgovora sa Tomislavom Nikoli}em rekao je Dragan Todorovi}, potpredsednik radikala. On je napomenuo da zbog objavqivawa tih zapisnika postoji opasnost da [e{equ bude zabrawena komunikacija sa timom za odbranu i porodicom i da to moè da ima, kako je naveo, nesagledive posledice za wegovu odbranu. Predsednik op{tine i {ef radikala u Ba~koj Palanci Dragan Bozalo pozvao je koalicione partnere SPS i DSS da se zvani~no izjasne sa kim }e. Tekst sa nadnaslovom Ba~ka Palanka i naslovom Radikali gube tlo pod nogama objavqen je u Dnevniku, 19. septembra 2008. godine. U antrfileu sa naslovom Nikoli} je lopov, Dragan Bazalo izraàva svoje iznena|ewe pokazanim karakterom Tomislava Nikoli}a. Ako se desi ono {to lebdi na politi~koj sceni Ba~ke Palanke, onda }e do kraja septembra, prvi put, ne samo od uvo|ewa vi{estrana~ja u Srbiji, ve} i od sredine pro{log veka, lokalnu vlast ~initi stranke koje pripadaju demokratskoj opciji. Po~etkom juna skup{tinska ve}ina formirana je s 18 radikala, ~etvoro socijalista (PUPS, PSS), tri odbornika DSS-a i jednim ~lanom Slova~ke narodne partije. U opoziciji su ostale demokrate s 13 i G17 plus s tri odbornika. Da su pri~e o zbivawima na politi~koj sceni Ba~ke Palanke istinite, prve su potvrdile Tadi}eve demokrate, koje su u ju~era{wem strana~kom saop{tewu za javnost rekle da je zamenik predsednika SO Ba~ka Palanka [tefan Se~ u Novom Sadu potpisao koalicioni sporazum s demokratama u ime Slova~ke narodne partije i time i zvani~no napustio koaliciju s radikalima. Demokrate se u saop{tewu za javnost pozivaju i na uspe{ne pregovore s ovda{wim socijalistima, a o~ekuje se i da }e i lokalni DSS shvatiti nu`nost promena i pridruìti se novoj koaliciji, kakva postoji u mnogim vojvo|anskim op{tinama i dobro funkcioni{e. Odgovor na saop{tewe demokrata usledio je na konferenciji za {tampu Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke, koju je odrào predsednik op{tine i {ef radikala Dragan Bozalo. Politi~ka konkurencija na sve mogu}e na~ine èli da sru{i Srpsku radikalnu stranku rekao je Bozalo. Nemam ni{ta protiv pregovora bilo koga s bilo kim, niti imam kakav komentar na to. Ali, ako naprave vlast,
436
neka vladaju, mi }emo i}i u èstoku opoziciju, a to je normalno u parlamentarnom ìvotu. Pre nego {to se to desi, pozivam koalicione partnere, SPS i DSS, da se zvani~no izjasne za to s kim }e. Prema najavama i onome {to se de{ava u Ba~koj Palanci, mogu}e je da do|e do promene vlasti. Neke stranke }e pristupiti novoj ve}ini, a neke, po{to radikali ne}e imati ve}inu, ne}e imati kuda. Dragan Bozalo je konstatovao i da se ni{ta nije promenilo i da su oni i daqe jedinstveni i da Srpska radikalna stranka podràva svog predsednika Vojislava [e{eqa. Karakteristika podele u na{oj stranci je to da je Tomislav Nikoli} javno priznao da je ukrao ostavke svih poslanika, koje smo potpisali i ja i Jelena Kukoq kao kandidati za narodne poslanike (nisu pro{li na izborima, pr. aut.) i o tome postoji trag ovde u sudu rekao je Bozalo. Od bilo koga u politici mogao sam da o~ekujem sva{ta, ali sam se najmawe nadao da }e Tomislav Nikoli} biti lopov. Tomislav Nikoli} je kontradiktorna osoba, kojoj se ne sme verovati. Sve vi{e gra|ana uvi|a tu ~iwenicu. Osim {to je postao ono protiv ~ega se nekada o{tro borio, Nikoli}u se de{avaju i situacije za koje je do ju~e govorio ne daj Boè. Politika, 19. septembra 2008. godine objavquje tekst sa nadnaslovom Kako se Tomislav Nikoli} zaqubio u Evropu, a vlast u wega, naslovom Razvojni put Tome evropejca i podnaslovom Vukadinovi}: Nekome je mnogo stalo da i Nikoli}a, ali i ostale uvu~e u tu pri~u o Evropi. Stankovi}: Ako je spreman da prihvati da su Kosovo i EU paralelni procesi, moè da se uvrsti u red evroentuzijasta. Iz antrfilea sa naslovom Evroskeptik? saznajemo da profesor Fakulteta politi~kih nauka Zoran Stojiqkovi} ne veruje da je Nikoli} veliki Evropejac. Ne daj Boè da te hvale preko novina re~e jednom Tomislav Nikoli}. I ba{ to mu se dogodi. Posle Dragana Markovi}a Palme i Ivice Da~i}a, i Nikoli} posta evropejac. Nema ko ga ne hvali. Analiti~ari u wemu vide veliki (koalicioni) potencijal, a i vlast nema ni{ta sporno da nekada{we oli~ewe devedesetih primi u svoje (evropske) redove. A razvojni put Tomislava Nikoli}a, istina, i{ao je od ekstremnog nacionalizma, preko umerene desnice, do politi~ara pragmati~ara koji bi ku}u sa dva ulaza i za Istok i za Zapad. Vaqda se i on poveo onom Palminom patriotizam se ne sipa u traktor. Period ekstremnog nacionalizma, istina, vi{e se vezuje za lik i delo Vojislava [e{eqa, iako je Nikoli} bio tik uz wega ili prosto {to {ef kaè, to je Sveto pismo. Pred odlazak u [eveningen, bar kako Nikoli} tvrdi, [e{eq mu je dao odre{ene ruke da vodi stranku sam, jer }e mu (u Hagu) biti iskrivqena svest. E, tu po~iwe Nikoli}u da raste rejting, a opada evroskepticizam. Ali, ne zadugo, jer se {efu u Hagu nisu mnogo dopali umiveni radikali, te malo malo, i to, po pravilu, usred neke kampawe, oplete Evropu i Nikoli}u pomrsi konce. Uzme li se u obzir to {to je tikva me|u kumovima pukla zbog SSP-a, name}e se pitawe da li je u Nikoli}u zaista ve} neko vreme ~u~ao Evropejac, ili to forsiraju oni koji wegovu novu stranku ve} merkaju kao eventu437
alnog novog partnera u vlasti, odnosno, da li ga je zadesila sudbina Da~i}a i Palme? Analiti~aru \or|u Vukadinovi}u veoma je zanimqivo to {to se preokreti u svim strankama de{avaju upravo po pitawu Evrope. Suvi{e je ~esto da bi bilo slu~ajno. Izgleda da je nekome mnogo stalo da i Nikoli}a, ali i ostale uvu~e u tu pri~u o Evropi. Sli~no je kao i kod Da~i}a i Palme. Gde god se pojavi prilika, oni je koriste da ih pribliè evropskoj opciji. îwenica je i da je Nikoli}eva struja blaà i spremna da prihvati SSP, na osnovu koga se stranke i dele rekao nam je Vukadinovi}. Nikoli}evi nastupi se, isti~e analiti~ar Dejan Vuk Stankovi}, ne razlikuju mnogo od wegovih prethodnih govora u Skup{tini. Razlikuje se jer ima vi{e fleksibilnosti i spremnosti za saradwu. Ako moè da prihvati ~iwenicu da su Kosovo i EU paralelni procesi i jedno drugo uslovqavaju, Nikoli} tek tada moè da se uvrsti u red evroentuzijasta rekao je on. Da }e se uskoro prevazi}i podele me|u strankama koje su dominirale devedesetih, smatra Zoran Stojiqkovi} sa FPN-a. A to je, kaè, ve} po~elo onda kada su SPS i DS napravile vladu. Nije Nikoli} postao veliki Evropejac. [tavi{e. On je ostao evroskeptik, jer, nisu tako jednostavne podele na one koji jesu i one koji nisu za EU. Bitno je i pod kojim uslovima u EU kazao je Stojiqkovi}. Odbrana dr Vojislava [e{eqa ozbiqno je ugroèna zbog izdajni~kih poteza Tomislava Nikoli}a. Glas, 19. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom SRS: Transkripti ugrozili [e{eqa. Potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi} kazao je ju~e da postoji ozbiqna opasnost da lideru radikala Vojislavu [e{equ bude onemogu}ena svaka komunikacija sa timom za odbranu zbog objavqivawa transkripata razgovora sa strana~kim kolegama o SSP-u. Posle objavqivawa la`nih transkripata ozbiqno je ugroèna odbrana [e{eqa i sam [e{eq rekao je Todorovi} na konferenciji za novinare i dodao da postoji opasnost prekida kontakata i sa SRS i sa porodicom. On veruje da Hag, ipak, ne}e preduzeti takve korake, jer su transkripti la`ni. Na ~elu pravnog tima umesto Tomislava Nikoli}a bi}e Zoran Krasi}, a u}i }e i poslanik Boris Aleksi}. Upitan da li je Aleksandar Vu~i} i daqe u timu, kazao je da }e, kada bude imao kompletnu informaciju, obavestiti javnost. Potrebno je, naveo je, da neko podnese ostavku zato {to nije debloki rana primena sporazuma sa EU, a ponovio je i da EU ne zahteva samo saradwu sa Hagom, ve} i da Srbija prizna nezavisnost Kosova, posle ~ega }e na red do}i Vojvodina. Novosti, 19. septembra 2008. godine, objavquju tekst sa nadnaslovom Podele u SRS prenele se i na gotovo sve beogradske op{tine, naslovom Radikali se osipaju i podnaslovom Palilula, Zvezdara, Mladenovac uz Tomislava Nikoli}a. U antrfileu sa naslovom Jedinstveni, predsednik Gradskog odbora SRS Nemawa [arovi} nagla{ava da ve}ina ~lanstva
438
stoji iza politike dr Vojislava [e{eqa. Drugi antrfile u tekstu ima naslov Raskol radikala. Raskol radikala iz vrha stranke preneo se po vertikali na sve nivoe partije. I dok se beogradski odbor ~vrsto drì za struju vernu Vojislavu [e{equ, po op{tinama je slika druga~ija. Ipak, u Zemunu i Lazarevcu, gde su radikali u vlasti, raskol nije zna~ajnije izraèn. Zemunski radikali ostaju privrèni svom ideolo{kom lideru [e{equ. Prema re~ima predsednika op{tine Slavka Jerkovi}a, do sada ga niko od odbornika nije obavestio da prelazi u novu stranku Tomislava Nikoli}a. On veruje da }e u ovoj op{tini, koja je uvek predstavqala simbol radikalskog upori{ta, ~lanovi ove partije i daqe ostati jedinstveni. Administrativno-mandatna komisija bi trebalo da zaseda danas i zameni mandate tih troje odbornika, koji su oti{li iz stranke najavquje Draì}. Mandati pripadaju partiji i oni ne mogu da ih zadrè. Ostalih deset odbornika ostali su verni stranci, a i bitno je da niko od zna~ajnijih lazareva~kih funkcionera nije oti{ao iz SRS. U gradskom parlamentu SRS je uspela da o~uva svoje jezgro, jer su ih od 40 odbornika, koliko imaju, napustili samo Aleksandar Vu~i} i Biqana Devrwa. Jedinstveni su i na ûkarici i prema re~ima Zdravka Topalovi}a, predsednika Op{tinskog odbora, ne}e odstupiti od podr{ke Vojislavu [e{equ. Na Vo`dovcu se troje od 17 radikalskih odbornika izdvojilo i sekretaru Skup{tine dostavili su podnesak da }e formirati odborni~ku grupu Napred Srbijo. U stranci planiraju da aktiviraju wihove ostavke ~im Skup{tina bude zasedala. Sasvim druga~ija slika je u nekim drugim op{tinama. Na Vra~aru odborni~ka grupa se prepolovila na dva tabora. Na Novom Beogradu, Paliluli i Zvezdari ubedqiva ve}ina se priklonila Tomislavu Nikoli}u. Nemawa [arovi}, predsednik Gradskog odbora SRS, podvla~i da je najbitnije, kako tvrdi, {to ve}ina ~lanstva ipak jedinstveno stoji iza dosada{we politike stranke. Bitno je da je Gradski odbor jednoglasno podrào predsednika stranke dr Vojislava [e{eqa i da ne}emo odstupiti od dosada{we ideologije kaè [arovi}. Qude koji su oti{li ne krivim i ne osu|ujem, jer su poklekli pod velikim medijskim pritiskom. Verujem da }e shvatiti da su prevareni i da }e se vratiti u stranku, a zbog svojih poteza ne}e trpeti nikakve posledice. Op{tina SRS Napred Srbijo Novi Beograd 6 28 Palilula 4 15 Zvezdara 3 14 Vo`dovac 14 3 Mladenovac 6 14 Zemun 28, 0 Lazarevac 10 3 Vra~ar 6 4
439
Zbog politike ponièwa i prodaje, protiv koje se bore dr Vojislav [e{eq i srpski nacionalisti, radikali traè od aktuelne vlasti da poloì ra~une gra|anima Srbije. Pravda, 19. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Radikali traè raspravu o poverewu vladi, naslovom Tadi}eva vlast ponizila Srbiju i podnaslovom Sada je jasno da je potpisivawe SSP bila predizborna kampawa Borisa Tadi}a i da EU nema nameru da Srbiju primi u ~lanstvo. Antrfile u tekstu ima naslov La`ni transkripti. Zahtevamo od aktuelne vlasti da poloì ra~une gra|anima Srbije za katastrofalnu politiku koju vodi. Vladaju}a garnitura pretrpela je najve}e ponièwe do sada zahvaquju}i ovakvom vo|ewu politike. îne sve ono {to se od wih traì kako bi se navodno pridruìli EU, rekao je {ef poslani~kog kluba radikala Dragan Todorovi}. Prema wegovim re~ima, radikali }e u parlamentu inicirati raspravu o dosada{wim rezultatima rada vlade. Todorovi} kaè da EU nema nameru da nas prihvati i da je to vi{e puta pokazala. Ono {to se desilo u Briselu pokazuje da EU apsolutno nema nameru da omogu}i Srbiji pristup Uniji. Potpis, vezan za SSP, koji je \eli} u toku predizborne kampawe stavio, samo je podr{ka Tadi}u. Neprihvatawe Trgovinskog sporazuma od strane EU pokazuje da oni imaju nameru da Srbiju i daqe ucewuju kako bi poku{ali da je potpuno dezintegri{u kaè Todorovi}. U pozadini svega ovoga, prema wegovim re~ima, jeste pristanak Srbije na priznavawe nezavisnosti Kosova. Rekli su da Srbija ne moè da razmi{qa o ulasku u Uniju dok ne ostvari dobru saradwu sa Kosovom. Slede}i uslov bi}e odvajawe Vojvodine, o ~emu govori novi Statut isti~e {ef poslani~kog kluba SRS. Todorovi} je naglasio da postoje zemqe koje ne poniàvaju Srbiju i da sa wima treba ostvariti vezu. Pored ovog puta u EU postoje i drugi putevi kojima moramo da krenemo, a to je Rusija. Ona nas priznaje kao ravnopravnu dràvu i kao takva moè nam pomo}i zakqu~uje Todorovi}. Todorovi} je pozvao gra|ane na nau~ni skup SRS koji }e se odràti u subotu sa po~etkom u 10 ~asova u Domu sindikata pod nazivom Novi poku{aj sudskog ubistva Vojislava [e{eqa. Dragan Todorovi} je rekao da su pojedini mediji objavili la`ne transkripte razgovora Tima za odbranu Vojislava [e{eqa i da oni mogu da pogor{aju poloàj [e{eqa u Hagu. Objavqivawem la`nih transkripata sa sednice Tima za odbranu Vojislava [e{eqa ozbiqno je ugroèna sama odbrana. Postoji opasnost da se [e{equ zabrani komunikacija sa timom, wegovim pravnim savetnicima i sa porodicom. Ovo moè da izazove nesagledive posledice po wegovu odbranu navodi Todorovi}. Tomislav Nikoli}, u stilu gangstera, nastavqa da nanosi {tetu dr Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci. Zbog la`nih stenograma koje je napredni izdajnik ustupio medijima, lideru radikala su zabrawene
440
posete u pritvoru Ha{kog tribunala, a postoji mogu}nost da slede}a mera bude zabrana telefonskih razgovora. Gazeta, 19. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom Jadranka [e{eq: Tomo, jesi li sada sre}an?! i podnaslovom Supruga lidera SRS-a tvrdi da je Nikoli} stenograme namerno objavio kako bi naudio [e{equ. Antrfile u tekstu ima naslov Helman: Nema zabrane! Supruga lidera SRS-a Jadranka [e{eq optuìla je wegovog biv{eg zamenika Tomislava Nikoli}a da je namerno objavio stenograme sa sednice tima za [e{eqevu odbranu samo da bi mu Ha{ki Tribunal zabranio posete! Objavqivawe stenograma ura|eno je sa namerom da se [e{eq {to vi{e ugrozi i da bi mu Hag prekinuo svaki vid kontakta sa svetom. Tomislav Nikoli} je bio {ef tima za odbranu i vrlo dobro je upoznat sa pravilima pona{awa pravnog tima. Vrlo dobro zna kakve sve posledice objavqivawe sadràja tih razgovora moè da izazove. Ali, to {to je uradio govori o samom Nikoli}u i o tome kako je moralno nisko pao. Zovite Tomu i pitajte ga da li je zadovoqan ovim {to je postigao. [e{equ je Tribunal ve} uskratio posete. ûla sam se sa wim, ali nije iskqu~eno da slede}a mera Tribunala bude da mu zabrane telefonske razgovore istakla je Jadranka. I ostali funkcioneri SRS-a ju~e su se gotovo horski obru{ili na Nikoli}a, isti~u}i da je to najstra{nije {to je Toma uradio do sada. Tomislav Nikoli} odbacio je ove optu`be kao neta~ne. U izjavi za Gazetu, Nikoli} isti~e da on nije objavio razgovore pravnog tima sa [e{eqem, ve} samo deo razgovora o strana~kim pitawima. Nisam objavio ni jednu jedinu re~ o wegovom procesu u Ha{kom tribunalu, niti o svedocima. Nijedan detaq wegove odbrane nije objavqen, ve} samo strana~ka pri~a vezana za Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu. I on i ja vrlo dobro znamo kako je bilo kaè Nikoli}, i dodaje da on nije ~uo da je Tribunal zabranio [e{equ posete i kontakte. Uostalom, sud takvu odluku ne moè da donese na osnovu strana~kog razgovora. I sam [e{eq razgovarao je sa Ko{tunicom oko formirawa Vlade i iznosio u sudnici politi~ke komentare, pa mu sud nije uskratio posete podsetio je Nikoli}. Za {ta li }e me jo{ optuìti doju~era{we kolege? upitao se Nikoli}. I Neboj{a Stefanovi}, koordinator organizacionog tima nove Nikoli}eve stranke tvrdi da zbog stenograma [e{eq ne moè da bude izolovan. To su za{ti}eni razgovori i ne mogu da se koriste protiv [e{eqa u tom procesu kaè Stefanovi}. Podsetimo, Nikoli} je javno obelodanio stenograme razgovora koji dokazuju da je [e{eq bio za to da radikali glasaju za SSP. Matijas Helman, predstavnik Sekretarijata Ha{kog tribunala u Beo gradu, tvrdi da nije ta~no da su pritvoreniku Vojislavu [e{equ uvedene sankcije.
441
Kontaktirao sam sa Tribunalom. Re~ je o dezinformaciji. Nikakve restrikcije nisu uvedene. [e{equ nisu zabrawene posete niti mu je onemogu}ena komunikacija rekao je Helman za Gazetu. Reìmski mediji neprestano {ire dezinformacije o Srpskoj radikalnoj stranci i dr Vojislavu [e{equ. Sve je to u dogovoru sa Nikoli}em koji se laìma i kra|om bori za vlast. Tekst sa naslovom U Tominom jatu i podnaslovom Jelena Budimirovi}, poslanica SRS, od ju~e devetnaesti ~lan poslani~kog kluba Napred Srbijo, koji vodi Tomislav Nikoli}, objavqen je u Kuriru, 19. septembra 2008. godine. Antrfilei sa naslovima Vlast laè i Podizali kredite za kampawe, nalaze se u tekstu. Poslani~ki klub Napred Srbijo dobio je ju~e jo{ jednog novog ~lana, mladu Jelenu Budimirovi} iz Sremske Mitrovice, ~ime je broj ~lanova ove poslani~ke grupe porastao na 19. Kako nam je trenutno najmla|i poslanik u novoformiranoj poslani~koj grupi rekla, wen motiv za prelazak u Tomin tabor je ~iwenica da se u wemu nalaze qudi koje veoma ceni i po{tuje. Smatram da }emo se zajedno boriti, ja }u dati svoj doprinos koliko mogu, da zastupamo interese gra|ana Srbije, jer to nam je jedini ciq kaè ova 23-godi{wa poslanica. Kako je istakla, niko je nije naterao da napusti SRS, ve} se sama odlu~ila na taj potez. Imala sam odre|ene pozive qudi iz vrha SRS, koji su mi rekli da ne bi bilo pametno i dobro da napustim stranku. Ni{ta konkretno, samo su mi na neki na~in sugerisali da bi trebalo da ostanem u SRS kaè Jelena. Prema re~ima Neboj{e Stefanovi}a, doskora{weg zamenika generalnog sekretara SRS Aleksandra Vu~i}a, ovoj grupi poslanika svakodnevno se prikqu~uje veliki broj qudi. Stiù nam izve{taji iz bukvalno svih op{tina u Srbiji u kojima stoji da nam veliki broj qudi pruà podr{ku. O~ekujem da u naredne dve nedeqe taj broj bude jo{ ve}i. Mo`da }e se neki i iznenaditi koliko wih }e do}i kod nas, i to ne samo qudi koji su bili u SRS kaè Stefanovi} i isti~e da gra|ani treba da imaju malo strpqewa jer je stranka jo{ u povoju i treba vremena da se sve organizuje i pokrene. Dragan Todorovi}, potpredsednik SRS, ju~e je, me|utim, negirao da je jo{ jedna poslanica iz SRS pre{la u Napred Srbijo. Mislim da je to jo{ jedna la`, kao i ona da je ceo Severnobanatski okrug uz Tomislava Nikoli}a. Nije istina ni da je ceo odbor SRS u Aleksincu pre{ao na Nikoli}evu stranu pobrojao je on. Todorovi} tvrdi i da su transkripti razgovora sa [e{eqem koje je Tomislav Nikoli} dostavio medijima la`ni. Postoji ozbiqna opasnost, kaè Todorovi}, da lideru radikala zbog toga bude onemogu}ena komunikacija sa spoqnim svetom. Naàlost, posle objavqivawa la`nih transkripata ozbiqno je ugroèna odbrana [e{eqa i sam [e{eq. Nadam se da mu ne}e zabraniti kontakte sa porodicom i strankom rekao je Todorovi}. On je pozvao one koji su dali transkripte da daju izjavu pred sudom da su ti transkripti ta~ni. Osim toga, Nikoli} je dao potpisanu izjavu da ne}e iznositi ni{ta iz privilegovanih razgovora sa Vojislavom [e{eqem kaè Todorovi}.
442
Todorovi} kaè da vlast mora da poloì ra~une za katastrofalnu politiku koju vodi. Jasno je da od EU nema ni{ta, a da je potpis koji je \eli} stavio na SSP bio samo predizborna podr{ka Borisu Tadi}u. Pozadina nije samo zahtev za izru~ivawem Mladi}a i Hayi}a, ve} i da Srbija prizna nezavisnost Kosova upozorava on. Novi {ef radikala svog prethodnika optuìo je za jo{ jednu la`. Todorovi} je ju~e demantovao Nikoli}evu izjavu da su biznismeni Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko finansirali deo predizborne kampawe SRS. Apsolutno nikada, ni na jednom organu nije doneta takva odluka, niti postoji informacija da je bilo ko finansirao SRS. Mi smo uvek za kampawe uzimali kredite od banke, za predsedni~ke 40 miliona dinara, a za parlamentarne kredit od 50 miliona. Tomislav Nikoli} treba da odgovori koga su finansirali ti finansijeri isti~e Todorovi}. Pravni tim za odbranu Vojislava [e{eqa umesto Nikoli}a ubudu}e }e voditi Zoran Krasi}, a lider radikala dobi}e i novog pravnog savetnika, Borisa Aleksi}a. Upitan da li je Aleksi} umesto Vu~i}a, i da li je biv{i generalni sekretar deo pravnog tima, Todorovi} je izbegao da konkretno odgovori. Borba, 19. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom Opasnost od prekida komunikacije i podnaslovom Dragan Todorovi} rekao da je posle objavqivawa la`nih transkripata razgovora [e{eqa sa strana~kim kolegama o SSP ozbiqno ugroèna odbrana lidera radikala. Antrfile u tekstu ima naslov Nastavak su|ewa [e{equ. Politi~ki protivnici dr Vojislava [e{eqa na sve na~ine poku{avaju da uni{te Srpsku radikalnu stranku i wenog vo|u, ne biraju}i sredstva i ne razmi{qaju}i o posledicama svojih dela. Potpredsednik SRS Dragan Todorovi} izjavio je ju~e da postoji ozbiqna opasnost da lideru radikala Vojislavu [e{equ bude onemogu}ena svaka komunikacija sa timom za odbranu, zbog objavqivawa transkripta razgovora sa strana~kim kolegama o Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu. Posle objavqivawa la`nih transkripata ozbiqno je ugroèna odbrana [e{eqa i sam [e{eq, rekao je Todorovi} na konferenciji za novinare, dodaju}i da postoji opasnost da mu budu onemogu}eni kontakti i sa strankom i porodicom. On je kazao da, za sada, komunikacija [e{eqa i strana~kih kolega postoji, ali da sve vreme i{~ekujemo {ta }e se desiti. Todorovi} veruje da Ha{ki tribunal, ipak, ne}e preduzeti takve korake, jer su transkripti, kako je rekao, la`ni. On je saop{tio i da je do{lo do promena u timu za odbranu [e{eqa, na ~ijem }e ~elu, umesto Tomislava Nikoli}a, biti Zoran Krasi}, a u tim }e u}i i poslanik SRS Boris Aleksi} kao pravni savetnik. Upitan da li je Aleksandar Vu~i} i daqe u timu, Todorovi} je kazao da }e, kada bude imao kompletnu informaciju, obavestiti javnost, a da sastav tima ne odre|uje stranka, ve} sam tim.
443
Todorovi} je najavio da }e u subotu, u 10 sati, u Domu sindikata biti organizovan nau~ni skup pod nazivom Poku{aj novog sudskog ubistva dr Vojislava [e{eqa, na kome }e govoriti stru~waci iz oblasti prava, akademici i predstavnici nevladinih organizacija. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikoli} dostavio je medijima u utorak, 16. septembra, zapisnike sa dve sednice stru~nog tima za odbranu [e{eqa, koji potvr|uju da je predsednik stranke iz Haga u julu nalagao da SRS glasa za ratifikaciju SSP-a ukoliko bude usvojen radikalski amandman. Nikoli} je medijima dostavio zapisnike sa sastanka od 9. jula, na kome je lider SRS poru~io da }e radikali glasati za ratifikaciju sporazuma ukoliko Vlada Srbije bude prihvatila amandman SRS, i od 5. septembra, na kome je promenio odluku. Su|ewe Vojislavu [e{equ pred Ha{kim tribunalom bi}e nastavqeno u utorak, 23. septembra, saop{tio je ju~e sud u Hagu. Prema odluci sudskog ve}a predsedavaju}eg @an-Kloda Antonetija, tema rasprave u utorak bi}e proceduralna pitawa, a tuìoci }e od srede izvoditi nove svedoke. Sudije su Tuìla{tvu dale rok do danas do dostavi spisak svedoka za idu}a dva meseca. Arogantan stav Tomislava Nikoli}a moè samo da nasmeje ozbiqne bira~e, a nikako da ih ohrabri da glasaju za wega. Pres, 19. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom Toma ru{i Ko{tunicu, Dinki}a... i podnaslovom Nova stranka Tomislava Nikoli}a bitno }e smawiti koaliciono-ucewiva~ki kapacitet Mla|ana Dinki}a, narodwa~kog bloka u koaliciji SPSPUPSJS.... Istraìvawe velike agencije, neimenovane, pokazuje da bi Nikoli} i Vu~i} zajedno uzeli 60 odsto glasova radikalima dr Vojislava [e{eqa, navodi se u antrfileu sa naslovom Istraìvawe: Vu~i}ev glas odlu~uje. Nova stranka Tomislava Nikoli}a najvi{e }e ugroziti pozicije DSSa, G17 plus i koalicije okupqene oko SPS-a, procewuju stru~waci. Tomisti }e, naime, zna~ajno smawiti koaliciono-ucewiva~ki potencijal stranaka bez kojih je do sada bilo nemogu}e formirati vlast u Srbiji. Mogu}nost saradwe Demokratske stranke i nove partije Tomislava Nikoli}a ve} je najavio i ministar Oliver Duli}, koji je rekao da }e 2012. biti sasvim realno da vladu prave Boris Tadi} i Toma Nikoli}. Neki su ovu Duli}evu najavu spremno protuma~ili kao poruku Dinki}u i Da~i}u da vi{e nisu nezamenqivi. Glavni urednik Standarda @eqko Cvijanovi} smatra da Nikoli}eva stranka ima dva velika potencijala: izborno-rezultatski i koalicioni. Nova partija Tomislava Nikoli}a moè da dopre do svih bira~a, osim onih koji se kre}u na granici DS-LDP. Toma }e, nema nikakve sumwe, privu}i znatan deo bira~a SRS-a i DSS-NS, koji bi mo`da ve} glasali za radikale da nije [e{eqa napomiwe Cvijanovi}, i nagla{ava da bi kqu~ni faktor u ovoj pri~i mogao da bude Aleksandar Vu~i}.
444
Vu~i} moè da privu~e i deo tvrdog [e{eqevog jezgra, a ukoliko u novu stranku integri{e Maju Gojkovi}, Tomislav Nikoli} }e i u Vojvodini imati odli~an rezultat obja{wava na{ sagovornik, koji nagla{ava da je Nikoli} bitno oborio cenu SPS-a, SPO-a, a naro~ito G17 plus! Oni su posle ovih izbora imali najve}i ucewiva~ki potencijal i obilato su ga koristili. Posle slede}ih izbora eventualna vlada Tadi}Nikoli} ozna~ila bi prvi pravi tranzicioni konsenzus, {to bi bila velika stvar za Srbiju kaè Cvijanovi}. S druge strane, analiti~ar CeSida \or|e Vukovi} napomiwe da su izbori mnogo daleko i da je te{ko proceniti ko }e biti koalicioni partneri za nekoliko godina. Te{ko je definisati koga sve Nikoli} ugroàva na politi~koj sceni, jer bi logi~no bilo da DSS i SRS kao gubitnici prethodnih izbora redefini{u svoju politiku. Ali, ako oni ostanu pri politici kojom su lupili u zid nedavno, onda }e Nikoli} dobrim delom uzeti wihove bira~e! Wemu bi moglo da pri|e onih pola miliona glasa~a koji su na izborima glasali za wega, ali ne i za SRS procewuje Vukovi}. Ako se Aleksandar Vu~i} pridruì Tomislavu Nikoli}u, wihova nova radikalna stranka mogla bi SRS-u da uzme vi{e od 60 odsto glasova, pokazalo je istraìvawe jedne velike beogradske agencije. Kako saznajemo, tokom istraìvawa ova agencija je organizovala skoro 20 fokus grupa na kojima su glasa~i SRS-a birali stranu. Sasvim je interesantno da i oni najtvr|i radikali, koji se izja{wavaju kao {e{eqevci, kaù da }e na wihovu odluku bitno uticati odluka Aleksandra Vu~i}a. Veliki broj wih kaè da }e glasati za stranku Tomislava Nikoli}a, ali samo ako mu se pridruì Vu~i} otkriva izvor Presa. Pres, 19. septembra 2008. godine, objavquje vest sa naslovom Todorovi}: La`ni Nikoli}evi transkripti. Potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi} izjavio je da postoji ozbiqna opasnost da Vojislavu [e{equ bude zabrawena komunikacija zbog objavqivawa la`nih transkripata sa Tomislavom Nikoli}em. Transkripti koje je medijima dostavio Nikoli} da je [e{eq prvo podrào, a potom odbio potvr|ivawe SPS sa EU su la`ni! Sad moè da mu bude zabrawena komunikacija sa timom za odbranu kaè Todorovi}. Pres, 19. septembra 2008. godine, objavquje vest sa naslovom Hag: Nema kazne za Vojislava [e{eqa. Predsedniku SRS-a Vojislavu [e{equ nije ukinuta komunikacija sa spoqnim svetom, re~eno je u Ha{kom tribunalu. Nikakva komunikacija [e{equ nije ukinuta i ni{ta se tu nije promenilo. Neistinito je da mu Tribunal ukida pravo da komunicira sa spoqnim svetom. Jedina novost jeste odluka da su|ewe bude nastavqeno 23. septembra rekao je portparol Tribunala Refik Hoyi}. Tomislav Nikoli} je iznajmio kancelarije za budu}u stranku, u centru Beograda, po ceni od 4.800 evra mese~no. Javnost verovatno interesuje odakle po{tenom Tomi sredstva za to, po{to promovi{e ~ast i moral kada
445
god mu se ukaè prilika. Pres, 19. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom Nicovi}: Kirija za Nikoli}a 4.800 evra. Biv{i vo|a radikala Tomislav Nikoli} pla}a}e mese~no 4.800 evra za prostor u centru Beograda, gde }e biti sedi{te nove stranke, otkriva Pres. Nikoli} je zakupio prostor povr{ine 346 kvadrata u îka Qubinoj ulici od biznismena \or|ija Nicovi}a, vlasnika firme Nicko agrar. Nicovi} kaè za Pres da je iz novina saznao da je zakupac wegovih prostorija Tomislav Nikoli}, da se sa wim nije dogovarao oko cene, niti da mu je dao bilo kakav popust. Iz medija sam saznao da }e prostorije moje firme, koje rentiramo ve} devet godina, zakupiti Tomislav Nikoli}. On se javio agenciji za promet nekretnina Garant, koja u na{e ime izdaje ovaj prostor, i sa wima je sklopio ugovor. Kirija je po ceni koja vaì za sve, tako da se sa Nikoli}em nisam niti video, niti sam se sa wim dogovarao u vezi s izdavawem ovog prostora. Nema tu nikakvog popusta! Ja sam biznismen i mene ne zanimaju ni Nikoli} ni politika! Znam da je Nikoli} potpisao taj ugovor kao gra|anin, verovatno {to jo{ nema stranku, i zato se u ugovoru ne pomiwe nikakvo pravno lice obja{wava Nicovi} za Pres. On dodaje da ugovor o zakupu sa Tomislavom Nikoli}em jo{ nije video, ali napomiwe da }e u wemu morati da se preciziraju neki detaqi. Postoje neke stvari koje moramo da utana~imo, kao {to su, na primer, tro{kovi renovirawa prostora, koji mora da se preuredi za nove zakupce. Renovirawe }e trajati neko vreme, tako da }e Nikoli} sa useqewem morati da sa~eka. Verujem da mu to ne}e predstavqati ozbiqan problem kaè Nicovi}. Britanski ambasador Stiven Vordsvort, koji je podrào odvajaweTomislava Nikoli}a od politike dr Vojislava [e{eqa, jedan je od mentora aktuelne srpske vlasti. Tekst Milorada Vu~eli}a, sa naslovom Opoziciji pruèna britanska ruka, objavqen je u Pe~atu, 19. septembra 2008. godine. Pu~e kopqe na tri polovine, kaè na{ narod. Tako je danas i sa srpskom opozicijom. Ona je pukla na tri dela, od kojih su dva nespojiva. Nespojivi su SRS i poslani~ki klub Napred Srbijo. Dogovarawe je mogu}e samo izme|u narodwa~ke koalicije (DSS i NS) i jedne od dve strane i ni{ta vi{e. U politi~koj opoziciji Srbije postoje danas krupne razlike oko svih su{tinskih pitawa. Pre svega, DSS jedini nije hteo da glasa za SSP sa Evropskom unijom. Svojom pravnom analizom DSS i NS nepobitno su ustanovili da je potpisivawe SSP u su{tini prihvatawe i priznavawe nezavisnosti Kosova. Prolazna spremnost radikala da ga uz besmisleni amandman prihvate bila je povodom (svakim danom se pokazuje i krupan razlog) za podelu u ovoj stranci. Tomislav Nikoli} je ratifikaciju ovog dokumenta proglasio istorijskim danom za Srbiju, mada za taj deo istorije nije neposredno glasao. Simptomati~no je da je Kosovo kao kqu~no dràvno pitawe samo u sredi{tu pa`we DSS-NS-a.
446
Mo`da }e deo opozicije po~eti da se takmi~i sa postoje}im reìmom oko toga ko je ve}i ili ko je boqi Evropqanin. Da se povede spor oko pravovernosti! To bi tek bila stranputica i, bilo bi to vi{e nego tragikomi~no. Predlozi da se ovo takmi~ewe, u vidu vanredne sednice Skup{tine Srbije, odrì ve} se moè ~uti. Nikoli} ~ak predlaè da preispitamo jesmo li mogli uraditi vi{e ili sve za Evropu! Moglo bi se zakqu~iti, da politi~ki ne poznajemo Nikoli}a i da ne znamo da je ~etni~ki vojvoda, da je to sve hap{ewe generala Mladi}a? O tu`bi nekih dràva koje su priznale nezavisnost Kosova o Me|unarodnom sudu pravde u Hagu niko, osim DSS-a, i ne govori. O antiglobalizmu kao zajedni~kom imenitequ nacionalno odgovorne opozicione politike tako|e ne moè biti ni govora. Wega zamewuje tru}awe i naklapawe o nekakvoj levici i desnici, kojih u Srbiji nema. Kada je vr{io vlast, DSS je proklamovao i realizovao saradwu s Hagom prevashodno kroz tzv. dobrovoqnu predaju ha{kih optuènika. U SSPu se jasno kaè da je neophodna bezrezervna saradwa sa Ha{kim tribunalom. Tada{wa vlada nije dozvoqavala da se Tuìla{tvu omogu}i potpuni pristup u kompletnu dokumentaciju dràve i wenih bezbednosnih slu`bi. Izlazilo se u susret samo onim zahtevima koji su bili jasno odre|eni. Danas se, izgleda, pokazuje spremnost da se omogu}i potpuni uvid i vr{qawe po svim bezbednosnim tajnama koje svaka dràva koja drì do sebe strogo ~uva. Oni koji u dana{woj opoziciji slavodobitno podràvaju istorijski SSP, podràvaju tako i bezrezervnu saradwu sa Hagom i o~igledno iskazuju krupnu razliku u odnosu na Hag, a i te kako i na svoju nekada{wu poziciju. Krupno neslagawe vi{e je nego vidqivo i oko na~ina na koji opozicija uop{te deluje. DSS i NS smatraju, a na osnovu iskustava demokratije, da opozicija u parlamentu glasa za svoje amandmane ali ne glasa za zakone koje predlaè reìmska ve}ina. Uloga u popravqawu onoga {to je neprihvatqivo iscrpquje se u predlagawu i podràvawu amandmana. Poslani~ka grupa SRS-a, dok je na wenom ~elu bio Tomislav Nikoli}, iskazivala je spremnost da se pona{a potpuno druk~ije i, kako bi se reklo konstruktivno, a naro~ito kada su evropske integracije u pitawu, ma {ta se pod tim podrazumevalo. I to je vi{e nego krupna, ako ne i nepremostiva razlika. Da bi uop{te razumeli problem, moramo uzeti u obzir ono {to kaè neprikosnoveni Stiven Vordsvort, britanski ambasador i jedan od tvoraca sada{we srpske vlade. On, gle, ve} pruà ruke Tomislavu Nikoli}u i wegovom neslagawu sa [e{eqevom politikom, ali ako su promene iskrene i ako ste zaista posve}eni modernim demokratskim vrednostima, prihvati}emo to i sara|ivati s vama... zajedno }emo krenuti napred. A da bi se i{lo napred i odredilo s kim se moè i}i napred, Vordsvort vi{e nego jasno precizira s kim se ne moè. Pravi protivnici u Srbiji, pa samim tim i prava opozicija, upravno su Ko{tunica i DSS: Pre samo godinu dana, DSS biv{eg premijera Ko{tunice, nakon dugotrajne kampawe usmerene ka demonizaciji NATO-a po pitawu Kosova, uspeo je da sa politi~ke scene potpuno izbri{e pitawe ~lanstva Srbije u alijansi.
447
Nije samo to greh DSS-a on se potpuno usredsredio na ogor~enost zbog odluke o statusu Kosova. Nikoli} je, izgleda, ve} izgubio ogor~enost zbog Kosova, da o EULEKS-u i ne govorimo, pa je mo`da pred wim i opozicijom sada i pitawe odnosa prema NATO-u. Mogli bi i tu na popravni ispit. Ne bi to jedan od gazda u Srbiji zaludu pomiwao. Naro~ito sada, kada se posle odmora, ~io i bodar, vratio u svoju guberniju, a na{u zemqu. Odnosi sa Rusijom nisu vi{e ni tema u na{oj opoziciji. Gasnog aran`mana o~igledno ne bi ni bilo da nije bilo Ko{tunice i narodwaka. Svi drugi vode politiku: Ni na Istok ni na Zapad. Na Istok nikako ne}emo, a na Zapad ho}emo ali nam ne daju! Opozicija je izvesno na gubitku. Suèn joj je prostor delovawa i to ne samo po broj~anom sastavu poslanika u parlamentu. Na dobitku je samo DS. Nema vi{e nikakvih opasnosti po samu vlast, ima samo za neke u vlasti. Opasnost se nadvila samo nad nekim od ~lanova vladaju}e ve}ine, nad SPSom, PUPS-om, Palmom, G17, Ugqaninom, ânkom ili nekim petim ili desetim. Mogu lako biti zameweni, i to na dva na~ina. Ili lete}om promenom, ubacivawem Nikoli}a ili Jovanovi}a i Nikoli}a zajedno, ba{ kao u hokeju na ledu, ili novim izborima. Standard, 19. septembra 2008. godine, objavquje intervju sa Majom Gojkovi}. U tekstu sa nadnaslovom Biv{a gradona~elnica Novog Sada i prvi uticajni funkcioner koji je napustio SRS najavquje osnivawe nove partije i analizira pobunu Tome Nikoli}a tvrde}i da ne zna da li se on sa [e{eqem razi{ao politi~ki ili samo personalno, naslovom Nije mi jasan Tomin jed prema meni i podnaslovom Ako se Nikoli}eva partija bude kretala na postulatima SRS, onda tu nema ni{ta za mene, jer sam od toga ve} oti{la. U tekstu su tri antrfilea, sa naslovima Za{to [e{eq nije hteo SRS na vlasti, Maja i Tomini dogovori i Ne znam ko je dao pare za moju kampawu. Biv{i potpredsednik Srpske radikalne stranke Maja Gojkovi} posle uspeha svoje Grupe gra|ana na lokalnim izborima u Novom Sadu, gde je osvojila osam odsto glasova, ~vrsto je re{ila da napravi politi~ku stranku. Dok je SRS, iz koje je istupila pre godinu dana, doìvela bu~an raskol, u prostorijama wene stranke u centru Novog Sada u ti{ini se pi{e partijski program. Ime nove stranke za sada jo{ nije poznato, dok Gojkovi}eva kaè da je u uì krug u{lo osam imena i ni u jednom se ne pojavquje naziv radikalna. Otuda, kako kaè ona, polaze i politi~ke razlike izme|u we i Tomislava Nikoli}a, budu}i da biv{a gradona~elnica Novog Sada èli sasvim novu politi~ku pri~u, dok se Nikoli} naslawa na radikalski politi~ki kontekst. Testirali smo na{e mogu}nosti na lokalnim izborima u Novom Sadu i rezultat koji smo postigli tuma~imo kao interesantan pomak za nekoga ko je bio u SRS. Da li je poverewe tih osam odsto novosadskih bira~a dobila nova politi~ka ideja ili moja li~nost, vide}emo u budu}nosti kaè ona. Da li }e va{a stranka pokrivati celu republiku?
448
Pretpostavqam da ho}e. Sve zavisi od toga kako }emo biti primqeni. Vide}emo kada za dve-tri nedeqe iza|emo na politi~ku scenu. Kako }ete biti politi~ki pozicionirani? Bi}emo na desnom centru, po{to svi znaju da levi~ar nisam. Koje stranke }e vam biti najbliè? Stranke koje inkliniraju narodwa~kom bloku. Ali pre toga moraju da se reformi{u i kona~no postanu ono {to predstavqa evropske narodne partije. Te reforme su va{ uslov? To je uslov koji postavqaju prilike. Naàlost, sada u Srbiji ne postoji ozbiqna opozicija koja bi bila desno od levice koja danas vlada Srbijom. Kako komentari{ete procene da }ete vi, Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} na kraju ipak da napravite neki zajedni~ki politi~ki projekat? Tu neke stvari nisu jasne. Da bismo ne{to zajedno napravili, potrebno je da postoji neka zajedni~ka voqa ili bilo kakav kontakt da bi se do{lo do ujediwewa, a ja to u ovom trenutku ne vidim. Drugo pitawe je da li bi to bilo ujediwavawe tri osobe ili tri razli~ite organizacije. Vidite li vi sebe u nekom zajedni~kom poslu s wima dvojicom? Na svom putu ja sam oti{la malo daqe od wih. Imala sam i vi{e vremena da razmislim, a ve} sam, za razliku od wih, pro{la i kroz jedan krug izbora. Okupila sam qude oko sebe i imala opipqive rezultate: osam posto na gradskom nivou u Novom Sadu i 23.000 bira~a na nivou Vojvodine. Da je bilo novca za {iru kampawu, sada bismo bili parlamentarna snaga i u Vojvodini. Kada biste prevazi{li stvari o kojima govorite, na {ta bi li~ila ta politi~ka pri~a izme|u vas troje? To bi bila respektabilna politi~ka organizacija. Ali ne kaèm da respektabilna ne}e biti i ovako. Mislite na sebe ili na Nikoli}a? I na wega i na sebe. Ali smo mi trenutno politi~ki protivnici. Protivnici? Svako ko ima politi~ku partiju je politi~ki protivnik. [ta je prepreka izme|u vas i Nikoli}a, politi~ki programi ili mentalitet? O nekoj mogu}nosti na{eg skorijeg zajedni~kog politi~kog nastupa ne razmi{qam jer je to u ovom trenutku izja{wavawe o nepoznatom. Iako pratim sve {to se de{ava u politi~koj partiji u kojoj sam provela punih 18 godina, nije mi jasno kakav je profil Nikoli}eve politi~ke organizacije. Ali bar Nikoli}a poznajete? Da, ali da bih pristala da se ujedinim s nekim moram da poznajem wegov politi~ki program. Ovo {to se sada vidi kod Nikoli}a, koji je jedini promoter svega, za mene je ne{to nedefinisano. U ~emu je va{a dilema? Pomalo mi je ~udno da se pravi nova politi~ka organizacija, a da se zadràva ideologija stare. Ako se to pokaè kao takvo i ako se Nikoli}e449
va partija bude kretala na postulatima i ideologiji SRS, onda tu nema ni{ta za mene jer sam od toga ve} oti{la. Ali niste oti{li tako davno da bi to trebalo da bude toliki problem? Iz SRS nisam oti{la pre godinu dana, kada sam iskqu~ena, nego pre ~etiri godine. Kada neko vodi onakvu politi~ku kampawu kakvu sam ja vodila, onda je iz te kampawe sve bilo jasno. Nisu svi tada prepoznali potrebu za politi~kim promenama. Ne}u da ulazim u to da li nisu videli ili nisu hteli da vide, ali ne vidim sebe u povratku unazad. Da li ste posle raskola u SRS imali kontakte sa Nikoli}em i Vu~i}em? Ne. Nikoli}a nisam ~ula od juna pro{le godine. Niste hteli ili... Nije da nisam htela, nego mi se nije vi{e nikada javio. Sa Vu~i}em je bilo telefonskih kontakata u toku leta i jeseni 2007. Bilo je i ne{to wegovih propu{tenih poziva na mom telefonu i u januaru, neposredno pred ~uveni predsedni~ki krug. Bila je dugo dilema da li su vas zvali ili nisu na novosadski miting u Nikoli}evoj predsedni~koj kampawi? Mnogo se polemisalo o tome. Zvali su me, ali to je bilo kao kada biste zvali prijateqa koga niste zvali godinama da ga pitate kako je, a isti dan ga o~ekujete da se pojavi na va{em ven~awu sa poklonom. Nikoga u toj partiji o~igledno nije interesovalo {ta se doga|a sa mnom tih pet-{est meseci. Procenili ste da vas je zvao zbog poklona? Za{to bi me Vu~i} zvao da moj dolazak na taj miting nije zna~io mnogo? Vu~i} je veoma pragmati~no stvorewe i izra~unao je da bi to bila velika politi~ka korist za SRS i wenog kandidata. Ne znam {ta bih ja time dobila, a bila bih i veoma neiskrena da sam se pojavila na tom mitingu. Mislim da je bilo po{tenije da ne do|em. Da li je to razlog da ste, kada je krenula Nikoli}eva ofanziva protiv SRS, vi wemu dali podr{ku, dok je wegova reakcija bila dosta hladna? Ne mogu da merim toplotu reakcije Tomislava Nikoli}a. Ali ipak, sloì}ete se... Politi~ar ne bi trebalo da ima emocije prema drugom politi~aru. Ne bi trebalo da ga vode emocije povre|enosti. Ako moè da razgovara sa Borisom Tadi}em, za{to ne bi mogao da razgovara sa Majom Gojkovi}. Ja sam mu dala podr{ku, ne politi~ku, nego qudsku. U ~emu je razlika izme|u qudske i politi~ke podr{ke? Dosta se govorilo i pisalo da mu prete. Bila sam u ube|ewu da je povodom tih navoda bio iskren, a i sama sam pro{la kroz to. Neko u ime SRS stvarno preti. Otkrijte nam ko je taj ko preti qudima u SRS. Ne}u da govorim o imenima, ali re~ je o jednom od telohraniteqa Vojislava [e{eqa iz perioda kada smo svi bili zajedno. Kako je vama pre}eno iz SRS?
450
Taj ~ovek se pro{le godine predstavio mom bratu, koji je dobijao poruke da se na izborima ne kandidujem sama, nego da se vratim u stranku i da }e mi sve biti opro{teno. Samo ne znam {ta treba da mi bude opro{teno. Ne verujem da je taj telohraniteq uzeo spisak biv{ih ~lanova SRS koji su se kandidovali {irom Srbije, pa im je telefonirao. Neko mu je rekao da to uradi. A {ta zna~i to {to Nikoli}u niste dali politi~ku podr{ku? Ne znam za{to bih mu je davala, jer ne znam koje su mu politi~ke namere za daqe. Iz wegovih nastupa ne mogu da znam da li on samo èli da oslabi SRS, da li on stvara samostalnu politi~ku karijeru i kako }e mu izgledati partija, da li ima podr{ku vlasti ili traì put do podr{ke sada{we opozicije. Zato sam mu pruìla qudsku podr{ku da se pod pretwama ne povla~i, ve} da izdrì. Da li mislite da je Nikoli} danas uradio isto ono {to ste vi uradili godinu dana pre? Ne mogu tu da prepoznam istovetnost problema. Mo`da samo u tome {to se susretao sa problemima u komunikaciji sa [e{eqem, a onda je to me|u wima eskaliralo na pitawu ko je va`niji i ko }e voditi stranku. A pri va{em iskqu~ewu su se vodili drugim pitawima? Naravno. Godine 2004. bila sam marginalizovana zato {to sam po~ela da vodim malo druga~iju politiku od one koja je do tada vaìla u SRS, a odmah zatim i zbog na~ina shvatawa visoke funkcije koju sam dobila na neposrednim izborima. Kao da insistirate na tezi da je va{ odlazak iz SRS bio politi~ki, a Nikoli}ev personalni? Moj odlazak je definitivno bio politi~ki. Nisam imala personalnih problema sa Vojislavom [e{eqem, koji }e jednog da progovoriti. A pravi razlog odlaska Nikoli}a iz SRS, li~ni ili politi~ki? To }e se tek videti. Za sada Nikoli} govori da je i za Veliku Srbiju i za ideologiju SRS, ali da ne èli da bude u stranci ~iji }e {ef biti Dragan Todorovi}, u kojoj }e [e{eq tri puta dnevno mewati odluke. Ve}ina qudi je oti{la s Nikoli}em iz revolta prema [e{eqevom izboru da Todorovi} bude taj koji }e voditi stranku. Da li ste, dok ste bili u stranci, razgovarali s qudima na te sporne teme, da li ste ikada imali neke dogovore? Imala sam ja dogovore i sa Nikoli}em, i sa Vu~i}em, i sa Igorom Mirovi}em, ~ak i sa Miloradom Mir~i}em, koji je rekao da }e napustiti stranku kada se [e{eq vrati iz Haga. Kakvi su bili ti dogovori? Toma i ja smo mnogo puta razgovarali o tome u ~emu je nastao problem sa mnom. On je pretpostavqao da je to bila moja kampawa i moje izjave da sam gradona~elnik svih gra|ana. Zatim da nisam dovoqno odana direktivama iz strana~ke centrale. Direktivama kao gradona~elnik? Da, mada se meni stvarno niko nije me{ao u posao gradona~elnika. Uostalom, ne znam kako bi se me{ali, osim ako ne èle da proteìraju neke svoje ekonomske interese.
451
Nemogu}e da nije bilo takvih zahteva. Tolika stranka, a vi na uticajnom mestu? Ne, zaista. Verovatno je to ra|eno preko Gradskog odbora. Ne kaèm da ne bih pomogla qudima, ali meni se niko nije obra}ao i drago mi je zbog toga. Dakle, bili ste gradona~elnik koji nije zapo{qavao strana~ke kolege? Zahteva da zapo{qavam strana~ke kadrove nije bilo. Obra}ali su se Gradskom odboru i verovatno je te stvari zavr{avao Igor Mirovi}. Nije bilo ni zahteva da kao gradona~elnik podrìte ili ne podrìte poslovni interes nekog tajkuna u Novom Sadu? Da podrìm nije bilo. A da ne podrìte? Poznato je da je [e{eq bio protiv davawa dozvola kioscima Future, iza kojih je bio interes Stanka Suboti}a? To je veoma interesantna pri~a. [e{eq me nikada nije zvao, ali je bilo bo~nih udaraca od raznih strana~kih funkcionera iz Novog Sada da se protiv te firme proteìra jedna druga firma, koja je u~estvovala na javnom konkursu. Svi su se pitali za{to sam tada raspisala javni konkurs, a niko se nije pitao za{to pre mene nije bilo javnog konkursa za zauze}e javnih povr{ina u Novom Sadu. U to vreme sam dobila policijsku pratwu posle niza pretwi. Ali niko iz stranke nije traìo od vas da otka~ite Futuru? Ne, niko me iz stranke nije zvao. Ali s te strane nije mi stizala nijedna re~ podr{ke u to vreme kada mi se sva{ta de{avalo. ûdno je da pritisak nije bio otvoreniji, po{to je Suboti} vaìo za neprijateqa SRS? Nikad se nisu pomiwala nikakva imena ni za ni protiv. Bile su to veoma ~udne stvari. Ni policija nikada nije saop{tila ko mi je pretio, iako sam ube|ena da znaju ko je. To su o~igledno bili poslovi s druge strane zakona. Kako obja{wavate da vas tada nisu otvorenije kontaktirali povodom toga? Zato {to qudi iz moje biv{e stranke dobro znaju da ne bih popustila, bez obzira {to mi je jedan od velikih likova pretio poru~uju}i da ja nisam dobar primer za Srbiju, zato {to }e se posle mene pojaviti neki predsednici op{tina {irom Srbije sa istom takvom idejom da se donese odluka u Skup{tini kako bi trebalo da izgleda konkurs, a onda da se na javnoj licitaciji otvaraju ponude. Da sam bila ~ista u tome, govori i to da je firma koja je tada dobila posao u me|uvremenu izgubila na mnogim konkursima jer su privremena zauze}a zaista privremena. Kako obja{wavate da sad Nikoli} poku{ava da omalovaì va{u ulogu u SRS, kada kaè da je umesto vas stranku u Novom Sadu vodio Igor Mirovi}? Slaèm se s wim. Uop{te nisam va`na, samo sam dobila osam odsto na gradskim izborima. Ali za{to nisu analizirali za{to je SRS izgubila vlast u Novom Sadu i za{to je na izborima tako lo{e pro{la u Vojvodini. Ako Nikoli} kaè da je on zasluàn za dva miliona glasa~a u Srbiji, a ne
452
stranka, onda sam i ja zaslu`na {to je 2004. godine SRS do{la na vlast u Novom Sadu. Neka mi dozvoli da mislim isto to o sebi. Moète li da objasnite taj Nikoli}ev jed? Ne mogu, jer ne znam {ta se de{ava u Tominom na~inu razmi{qawa. Nisam mu nikakva konkurencija, ve} prijateq wegove porodice, kao i porodice Vojislava [e{eqa. Da li }emo se ikada na}i na istom politi~kom polu, to zavisi od budu}ih politi~kih partija, i wegove i moje. Kako obja{wavate da je [e{eq posle {est godina izbivawa iz zemqe zadrào takav uticaj u stranci? Ko je tu kuriozum, on ili mentalitet SRS? Uz svu informisanost i obrazovawe Vojislava [e{eqa, to je izuzetno te{ko, ~ak i da niste u zatvoru, ve} da ste samo odsutni. S jedne strane, to se moè objasniti wegovim upornim poku{ajima koji su mu uspevali zbog mentaliteta qudi koji ga okruùju. ^lanstvo nikad ne bih osu|ivala, jer ono misli da to savr{eno funkcioni{e. Ali ne bi se danas dogodio ovaj mali gra|anski rat u Srbiji izme|u ~lanova SRS, da su oni ranije bili svesni da to ne funkcioni{e onako kako im je predstavqeno. Za{to je Nikoli} toliko oklevao da iznese istinu ~lanovima SRS? To je za mene enigma. Me|u funkcionerima SRS vidi se neka vrsta oboàvawa [e{eqa, a istovremeno iz Nikoli}evih posledwih izjava vidi se da ih je on ozbiqno poniàvao. Kako to obja{wavate? Nije problem u [e{equ, nego u qudima koji su to sve vreme trpeli. Kako ste to izdràvali? Da li ste i vi imali zadatke da morate tri puta da kaète da je Milo{evi} izdajnik? Moje izjave tog tipa ne mogu da se na|u. Morate da budete li~nost koja }e da kaè da se s ne~im ne slaè. To je stvar izbora da li dozvoqavate da vas poniàvaju ili ne. [e{eq je uvek bio sklon da proverava qude, iako mi nije bilo jasno {ta }e mu to. Se}ate li se posledweg razgovora sa [e{eqem? Razgovarali smo pred 5. oktobar 2004. godine i nikad vi{e. Tema je bila moja lokalna kampawa izme|u dva kruga. Nije mi dozvolio da obrazloìm nikada ni{ta iz te kampawe, osim tog jednog mu~nog telefonskog razgovora. Meni nije jasno kako je on pratio tu izbornu kampawu, po{to mislim da se preko satelita spotovi ne emituju. Zna~i da je imao qude koji su mu prepri~avali? To i jeste problem kad se to tako radi. Verovatno je bilo prepri~avawa. Zamerio vam je da je kampawa suvi{e personalizovana? Da. Rekla sam mu da u Novom Sadu jedino tako moè da se pobedi. Ali i Vu~i} je imao istu takvu kampawu u Beogradu? Istu u prvom krugu. [e{eq je tada tvrdio da se pre razgovora sa mnom obra~unao sa Vu~i}em. Traìo je da promenimo kampawu. Nisam to uradila, po{to je bilo o~igledno da }u pobediti ako nastavim. Pored toga, ne bi bilo fer prema SRS u Novom Sadu da promenim kampawu i ne pobedim, a da pre}utim razgovor. Da li ste imali neku dilemu tada?
453
Bila sam u dilemi da li da im kaèm da mi je [e{eq rekao: Koga interesuje tvoja pobeda, mada ne znam da li bi mi verovali, ili da pre}utim i prevarim qude u kampawi ili da im na prvom sastanku kaèm: qudi, Voja nam je rekao da izgubimo izbore. Kako danas vidite [e{eqevu viziju SRS? Ne znam, mo`da èli da SRS do|e na vlast tek kada se on vrati. Osim jednog kratkog perioda pomagawa Slobodanu Milo{evi}u da ostane na vlasti, SRS nikada nije bila na vlasti. Ali bilo je prilike za to i u wegovo vreme. Setite se wegovih predsedni~kih izbora protiv Milana Milutinovi}a? Ne znam. Voja nije èleo da prizna svoju pobedu na predsedni~kim izborima, a mogao je da izvede stranku na pravi put, mogao je da pobedi socijaliste. [ta ste vi ~uli u to vreme kada je on Milutinovi}u prepustio vlast? Nisam bila na tim sednicama. Mada, svima je bilo jasno da se tu ne{to de{ava. Uve~e se slavilo, a ujutru je Vojislav sve ube|ivao da nije pobedio. Obrazloèwe je bilo da su stigli prona|eni glasovi sa Kosova. Da li sa Nikoli}em, dok ste bili zajedno u stranci, nikada niste imali neki dogovor o zajedni~koj akciji? Bilo ih je. Sloìli smo se da bi trebalo reformisati stranku i pribliìti se Evropi. Ko je koga u tim razgovorima razo~arao, vi wega kad ste krenuli prerano ili on vas, kad je krenuo prekasno? Nisam ni razo~arana ni o~arana. Verovatno je wegov put lagodniji. Moj put je ne{to teì, ali time i sla|i. Da li ste na~isto s tim koliko novca je potrebno za pozicionirawe nove stranke? Potrebno je veoma mnogo, i to je jedan od problema sa kojim }u se susresti ve} na po~etku. Divim se onima koji taj problem nemaju. Imate li ideju kako }ete prona}i taj novac? Za sada ne. Mo`da }u, kao na Zapadu, javno da objavim svoju kandidaturu i da bez skrivawa pokaèm ko je za finansirawe ove politi~ke opcije. Meni se taj sistem svi|a. Pomiwu}i Mi{kovi}a i Beka, Toma Nikoli} je otvorio temu finansirawa stranke. Da li ste vi imali uvid ko su 2004. godine bili finansijeri va{e gradona~elni~ke kampawe? Ne znam, zaista. Ako pratite izjave Nikoli}a, organizaciju Gradskog odbora SRS u to vreme vodio je iskqu~ivo Igor Mirovi}, pa je otuda vodio i organizaciju finansirawa kampawe. Vi, dakle, ne znate da li je neki tajkun finansirao va{e kampawe? Informacija da li je to bio neki tajkun sa teritorije Srbije ili Novog Sada nemam, jer ne znam koliko su oni zainteresovani za finansirawe lokalnih kampawa. Nije to wihov nivo, oni uglavnom pomaù centrale partija jer im trebaju veliki poslovi. Tekst sa naslovom Tadi}evo pokoravawe Krunske 69 i podnaslovom Lider demokrata na predstoje}oj oktobarskoj skup{tini namerava da u vrh
454
stranke lansira qude od najve}eg poverewa, pre svih Vuka Jeremi}a i Olivera Duli}a. S druge strane, klima se potpredsedni~ka pozicija Draganu [utanovcu, objavqen je u Standardu, 19. septembra 2008. godine. Nakon {to je Tomislav Nikoli} izdao dr Vojislava [e{eqa i Srpsku radikalnu stranku, analiti~ari predvi|aju da }e se prikloniti Borisu Tadi}u saznajemo iz antrfilea sa naslovom Toma i Boris prave koaliciju? Drugi antrfile u tekstu ima naslov \ilas ostavqen po strani. Boris Tadi} je ~vrsto re{io da posle dva velika izborna uspeha ove godine zacementira i svoju dominaciju unutar stranke. Naime, javna je tajna da jo{ od preuzimawa liderskog mesta pre ~etiri i po godine Tadi} ima labavu poziciju u Demokratskoj stranci, {to se u nekoliko navrata vi{e nego jasno videlo. Posledwi put to je bio slu~aj na sednici predsedni{tva DS odrànoj 24. juna, na kojoj se odlu~ivalo o izboru mandatara, kada je ubedqivo preglasan. Zbog svega toga, Tadi} namerava da na predstoje}oj skup{tini Demokratske stranke, koja }e biti odràna slede}eg meseca, povu~e nekoliko kadrovskih poteza koji }e imati za ciq u~vr{}ivawe wegove pozicije u stranci na duì period. Sre|ivawe stawa u Demokratskoj stranci Tadi} je najglasnije najavio po~etkom meseca na sednici Glavnog odbora DS, kada je otvoreno poru~io da }e pustiti niz vodu pojedine funkcionere DS-a za koje se utvrdi da su korumpirani. Ono {to je tom prilikom bilo posebno indikativno, jeste Tadi}evo apostrofirawe repova iz Beograda, {to je obave{tene posmatra~e odmah uputilo na zakqu~ak da se radi o nekoliko gradskih funkcionera. Kao potencijalne mete za odstrel odmah su prepoznati biv{i gradski menayer Bojan Stanojevi}, gradski arhitekta \or|e Bobi}, ali i nekada{wi potpredsednik gradske vlade Qubomir An|elkovi}. Posledwem je, prema pisawu beogradske {tampe, dodatna oteàvaju}a okolnost i supruga Qiqana, za koju se tvrdi da je kao na~elnik za urbanizam u op{tini ûkarica radila neke nedozvoqene stvari. Da li zbog toga {to se Qubomir An|elkovi} trenutno nalazi na mestu savetnika ministra odbrane, tek, na spisku funkcionera DS koji }e se eventualno na}i na Tadi}evom udaru na{lo se i ime potpredsednika stranke Dragana [utanovca. U nekoliko napisa apostrofirano je da Tadi} i [utanovac ve} izvesno vreme imaju problema u komunikaciji, a najdaqe je oti{la Pravda, koja je ministra odbrane dovela u vezu sa nezakonitim poslovima, zbog ~ega je on najavio tu`bu protiv ove dnevne novine. Iako iz Tadi}evog i [utanov~evog okruèwa zvani~no demantuju pri~e o wihovim nesuglasicama, nekoliko izvora Standarda bliskih vrhu ove stranke, potvr|uju da su odnosi dvojice do ju~e najbliìh saradnika daleko od idealnih. Tenzije izme|u Tadi}a i [utanovca su prisutne ve} duè vreme, a naro~ito su poja~ane uo~i parlamentarnih izbora. [utanovac se otvoreno protivio pojedinim Tadi}evim potezima i predlozima, a bio je i jedan od najglasnijih kriti~ara Tadi}eve ideje da na predsedni{tvu stranke za mandatara predloì Vuka Jeremi}a navodi izvor Standarda.
455
Lo{i odnosi izme|u Tadi}a i [utanovca uo~eni su i po formirawu Vlade Srbije, kao i vlasti u Beogradu, kada je nekoliko qudi bliskih ministru odbrane izvisilo za pozicije na koje ih je predlagao. Izme|u ostalih, u posledwi ~as sa mesta sekretara za inspekcijske poslove u Beogradu otpao je Vladan Lukovi}, iako su mediji ve} objavili da je imenovan. Umesto ovog biv{eg policijskog inspektora, bliskog [utanovcu, koji je u prethodnom mandatu ve} vodio ovaj sekretarijat, naknadno je postavqena Gorjana Obrenovi}. Za sada nema jasnih nagove{taja do koje mere je Tadi} spreman da ide protiv [utanovca, ali se pretpostavqa da je u najmawu ruku ministru odbrane ugroèna potpredsedni~ka pozicija u stranci. Osim [utanovca, u unutarstrana~kim kuloarima pomiwe se da bi Tadi} mogao da preispita poziciju jo{ jednog potpredsednika stranke, i to Bojana Pajti}a. Naime, ovaj pokrajinski premijer isturen je na pomenutom Predsedni{tvu u DS odrànom 24. juna kao kandidat za mandatara sa ubedqivom podr{kom vrha stranke. To je Tadi}u bio jasan signal da wegovi neistomi{qenici u Predsedni{tvu vide u Pajti}u ~oveka koji }e na pravi na~in mo}i da mu oponira. Kao mogu}i povod za obra~un sa Pajti}em, Tadi}u bi mogle da posluè aktuelne tenzije oko Statuta Vojvodine, koje izazivaju brojne negativne polemike. Naime, upadqivo je da se predsednik DS do sada nije jasno odredio prema tekstu ovog Statuta, koji opozicija naziva separatisti~kim, a ~iji je najglasniji zagovornik upravo Pajti}. Osim toga, Tadi} je suo~en i sa ~iwenicom da je Pajti} u Vojvodini napravio stranku u stranci, na {ta ga je u vi{e navrata upozoravao jedan od glavnih Pajti}evih strana~kih oponenata, zrewaninski gradona~elnik Goran Kneèvi}. Iako je Tadi} pro{le godine odbio da prihvati Kneèvi}eve argumente, nije iskqu~eno da ih sada naknadno uzme u obzir. Da li }e potpredsedni~ke pozicije, koje uz Du{ana Petrovi}a i Vidu Ogwenovi} trenutno zauzimaju [utanovac i Pajti}, biti raspoloìve, zna}e se veoma brzo. Kao dvojica glavnih Tadi}evih favorita za te funkcije ve} duè vreme u igri su ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} i ministar za prostorno planirawe Oliver Duli}. Vuk Jeremi}, koji je u stranci trenutno samo ~lan Glavnog odbora, slovi za funkcionera koji je najvi{e napredovao u posledwih godinu dana i kojeg bi Tadi} voleo da vidi na jednom od potpredsedni~kih mesta. On, me|utim, ima prili~no jaku opoziciju unutar stranke, koja ga doìvqava kao ~oveka iz Tadi}evog kabineta. U tom smislu Jeremi}ev poloàj mogao bi da se uporedi sa pozicijom koju u stranci ima Tadi}ev savetnik Sr|an [aper, kojeg je on proletos ipak uspeo da ugura u Predsedni{tvo DS. Tadi} ho}e da ispravi gre{ku koju je pravio pokojni Zoran \in|i}, koji se izolovao od stranke donose}i odluke u uskom krugu svojih najbliìh saradnika iz kabineta, pre svih sa Bebom Popovi}em navodi jedan od sagovornika Standarda. U tom smislu, ideja da se uz ve} instaliranog [apera u vrh stranke postavi Vuk Jeremi} pokazuje jasnu Tadi}evu nameru da za naredne poteze ko456
je bude vukao obezbedi maksimalnu podr{ku, {to }e se i desiti ako se realizuju nagove{taji da Oliver Duli}, kao jo{ jedna od mladih Tadi}evih uzdanica, zauzme poziciju potpredsednika stranke. To ne mora biti nu`no rokada sa Bojanom Pajti}em, koji zauzima mesto koje se garantuje vojvo|anskom predstavniku DS, ve} upra`weno peto potpredsedni~ko mesto, koje je pripadalo pokojnom Nenadu Bogdanovi}u. Izvori Standarda tvrde da }e do}i do promene na mestu potpredsednika stranke koje je zagarantovano ènskom kandidatu, a koje trenutno drì Vida Ogwenovi}. Wenim povratkom u diplomatiju (ambasador u Danskoj) do{lo je do situacije da to mesto treba da popuni neko ko je i operativno u stawu da obavqa tu funkciju. Kao najozbiqniji kandidat za ovo mesto vi|ena je {efica poslani~ke grupe DS Nada Kolunyija, koja uìva maksimalnu Tadi}evu podr{ku. Da li }e Kolunyija biti i kona~no re{ewe, kao i da li }e, i na koji na~in, biti razre{eno najavqeno provetravawe unutar demokrata, trenutno znaju jedino Boris Tadi} i krug wegovih najbliìh saradnika. Ono {to je sasvim izvesno je da }e ne{to krupno da se desi u Krunskoj 69. A {ta konkretno, zna}e se vrlo brzo. Ako ne pre, ono definitivno na oktobarskoj skup{tini DS. Kada je Tomislav Nikoli} odlu~io da oformi svoj poslani~ki klub Napred Srbijo, iz redova radikala osuli su paqbu da on sve to radi u dogovoru sa Borisom Tadi}em. On je to demantovao, dodaju}i usput da nikad nije krio svoje kontakte sa predsednikom Srbije. Da je tih kontakata u posledwih godinu dana bilo, svedo~i vi{e izvora Standarda, koji isti~u da su, paralelno sa wihovim druèwima u javnosti, po~ele da se pojavquju spinovane informacije o mogu}oj koaliciji demokrata i radikala u bliskoj budu}nosti. Kao glavni uslov da se to desi, Nikoli} je tada isticao dekriminalizaciju DS, a Tadi} da radikali treba da se odreknu negativne retorike i ekstremisti~ke i izolacionisti~ke politike. Tadi}evom najavom ~i{}ewa u sopstvenim redovima i Nikoli}evim napu{tawem [e{eqa ~ini se da su stvoreni prvi preduslovi za wihov mogu}i savez. Izvori Standarda tvrde da ne bi bilo iznena|uju}e kada bi se to desilo ve} slede}e godine, posle mogu}ih vanrednih izbora. Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas, prema saznawima Standarda, nije u igri za potpredsedni~ku funkciju u stranci, {to zna~i da }e i ubudu}e morati da se zadovoqi mestom ~lana Predsedni{tva DS, sa relativno skromnim uticajem. Odnosi izme|u \ilasa i Tadi}a pro{li su kroz hladan period, koji je naro~ito bio nagla{en tokom juna, kada predsednik DS nije pokazivao naro~itu inicijativu da se raskine ve} sklopqeni savez narodwaka i socijalista sa Aleksandrom Vu~i}em. Ipak, \ilas je sada zdu{no prihvatio Tadi}evu najavu, potvr|uju}i da DS treba da se obra~una sa svima koji koriste ime stranke i predsednika Tadi}a. On je ~ak najavio skora hap{ewa pripadnika gra|evinske mafije, koji su na ovaj ili onaj na~in vezani za DS. îwenica je da se Tomislav Nikoli} dugo pripremao da preotme Srpsku radikalnu stranku i da nije birao ni mesto ni vreme kada je izdao dr Vo457
jislava [e{eqa. Za razliku od wega, Aleksandar Vu~i} je istu stvar uradio dosta inteligentnije, nadaju}i se da }e izbe}i sukob sa liderom radikala. Komentar @eqka Cvijanovi}a sa naslovom Vu~i} i podnaslovom Da li je Vu~i}evo }utawe u radikalskom raskolu stvar nedostatka politi~kog formata ili upravo obrnuto, objavqen je u Standardu, 19. septembra 2008. godine. Po{to je wegovo }utawe u javnosti pro~itano kao znak mentalne slabosti i nedostatka politi~kog formata i po{to ga je i Koraksi} video kao Rodenovog Mislioca, koji, umesto na steni, stewe na no{i, pitam se {ta je Vu~i} drugo i mogao da o~ekuje u zemqi gde je dru{tvena zabava i saobra}ajna nesre}a, kada se oko nastradalih okupi radoznala ruqa da vidi ho}e li ovi pre izdahnuti ili }e do}i kola hitne pomo}i. Fudbal nam je nikakav, da pqujemo Vladu, dosadno je, i za{to onda svako od nas ne bi boqe od Vu~i}a znao {ta je on to trebalo da uradi. Idemo redom. Sada je ve} o~igledno da je Toma Nikoli} dugo znao da mu nema ìvota sa Vojvodom [e{eqem, da se ve} neko vreme pripremao za radikalski raskol, ali da nije birao ni mesto ni vreme obra~una. Na kraju, pokazalo se da nije previ{e birao ni qude koji su krenuli sa wim: neki sa kojima je ozbiqno ra~unao ostali su sa Vojvodom, dok je s Tomom zavr{io, na primer, ugledni arkanovac Borislav Pelevi}, ~ijem se ulasku u radikale zimus protivio sam Toma. Ve} sama ~iwenica da je mnogo toga iznu|eno u Tominoj akciji koliko god ona bila zna~ajna postavqa pred wega izvesna ograni~ewa. Iz wegovog ugla gledano, potpuno je neva`no da li je to sa Napred Srbijo dobra ideja, da li u tom projektu ba{ sve funkcioni{e kako treba, da li je izbegao da, beè}i od toga da za Vojvodu [e{eqa mora na skup{tinskoj govornici da ponovi tri puta neku pquva~inu, sada dospe u opasnost da istu takvu re~enicu za nekog drugog mora da ponovi {est puta. On je naprosto sve {to je uradio, i dobro i lo{e, morao da uradi jer je birao izme|u toga i politi~ke smrti. A onome {to se moralo, mane se ne traè, ono je jednostavno moralo da bude. Ba{ to }e, me|utim, re}i da ono {to je Toma napravio za ovih desetak dana nije bilo rezultat duboko promi{qene strategije, bar ne wegove, ve} odbrambenog instinkta i minulog rada. S druge strane, Vu~i} je pone{to mogao i da bira. Prvo, wegov na~in bavqewa politikom druga~iji je i od Tominog i od [e{eqevog. U Srbiji u svakim slu~aju ne postoji vi{e od tri ~oveka koji se politikom bave kao da se nikada ni~im drugim u ìvotu ne}e baviti: pored Vu~i}a, to su jo{ samo Mla|an Dinki} i êda Jovanovi}, svet koji toliko predano radi na sebi i svojoj pri~i, da sva trojica odli~no razumeju da ih sam dolazak u situaciju da rade ono {to moraju ~ini veoma opasno predvidqivim i jednako rawivim, i da je to redovno prva stepenica poraza. Drugo, i najva`nije, takvi tipovi iz politike ne izlaze, posebno ne kada im se, kao Vu~i}u, dogodi ne{to {to im otvara vrata pred kojima godinama stoje i o wima znaju sve, osim da ih otvore. Koliko god, dakle, Vojvodu doìvqavao kao politi~kog oca, Vu~i} zna da je to pri~a koja nema budu}nost, bar ne onakvu kakvom je zami{qa on ili
458
bilo ko pred kim je jo{ bar 25 godina bavqewa politikom. On zna da }e, ako ostane sa Draganom Todorovi}em i pomajkom Pop-Lazi}, zauvek biti u situaciji da se pravda da nije mislio onako kako je rekao i da politi~ka tehnologija, koliko god je savladao, ima i izvesna ograni~ewa: na primer, ne}e vam pomo}i da, ako celog ìvota balansirate na ivici, kad-tad padnete s we. Vu~i}, kona~no, zna i najva`nije: da su stvari tako postojane da je za dolazak na vlast Vojvodinih radikalskih zilota potreban samo jedan uslov temeqan krah Srbije, i politi~ki i privredni. Uz sve to, on zna da je bavqewe politikom posao, i da i u politici vaì pravilo kako mawe vredi sto odsto akcija u propaloj kompaniji nego pet odsto u kompaniji koja raste. Iako Vu~i} prepoznaje da pri~a s Tomom ima budu}nost, ne bih se zakleo da je ube|en da budu}nost ima i Toma. Vu~i} vidi sva vrata koja su se pred Tomom otvorila, ali zna da Toma ne}e pro}i kroz sva. Toma je tip starog kova, on vi{e voli da vodi politiku u parlamentu i u medijima nego na terenu, pomalo je spor i lew, vi{e veruje u utisak nego u upornost. Vu~i} je mla|i, ambiciozniji i ube|en sam da samo on me|u radikalima ume da prebroji koliko se mogu}nosti otvorilo Tominom pobunom. Sad se pitate za{to onda u me|usobnom pquvawu sa Todorovi}em i Pop-Lazi}evom nije bio prvi do Tome? Ba{ zato. Vu~i} je prepoznao pri~u i ba{ zato je, dok je on }utao, wegova ekipa mladoradnika, koje je posle Vojvodinog odlaska odgajao kao nacionalnu frakciju nekada{weg Otpora, radila za Tomu i bila akcioni motor wegovog tima. Ali Vu~i} zna jo{ ne{to: zbir novih i starih radikala ne}e biti istovetan wihovom dana{wem rezultatu, bez obzira na to {to je Toma napao i onaj deo Veqinih i Ko{tuni~inih bira~a koji ranije nisu mogli da mu oproste [e{eqa. Ta vrsta entropije rezultat je raspada svakog sistema, posebno onih sistema u kojima se re~i poput sloge i lojalnosti kotiraju tako visoko. E sad, svi se se}amo onih starih radikala kao ekipe koja je, kad god je popreko pogledate, uvek bila spremna da vas namaè govnima i proglasi vas stranim {pijunom i pla}enikom. Svi vidimo i ko su u raskolni~kim timovima ba{tinici i te ideje, oni, dakle, kod kojih je Toma pro{ao kao Spinoza me|u Jevrejima (da je proklet onaj ko ga pogleda i razgovara s wim). I za Vojvodu i za Tomu taj raskol je kona~an. Ali ima neko za koga nije. Vu~i}. On nije poèqan za Tomu toliko da je ovome vi{e stalo da se proglasi za wegovog politi~kog oca nego {to je wemu stalo da se proglasi za Tominog politi~kog sina; on, dakle, jeste ~ovek koji ima izvestan broj vlasni~kih akcija u Tominom projektu; ali on je istovremeno i neko ko se izborio za toliko da Todorovi}, poznat po tome {to u dugim rafalima puca na sve {to se mi~e, izgovori istorijsku re~enicu: Vu~i} nije izdajnik. Zato }e Vu~i}ev povratak u politiku biti brì nego {to se nadate, on }e se desiti onog trenutka kada sile raspada u~ine svoje i kada se sve strane pomire sa trenutnim stawem. Kada se vrati, Vu~i} }e biti ~ovek ~ija }e snaga po~ivati na tome da o wemu nijedna strana ne misli sasvim r|avo, bar ne onoliko da ne bi mogle ozbiqno da razgovaraju s wim. Vu~i} }e se poja459
Televizija Sremska, emisija O~i u o~i Ruma, 19. septembar 2008. godine Gost Milorad Mir~i} Planirani pu~ politi~kih neprijateqa dr Vojislava [e{eqa, i wihovih saradnika unutar Srpske radikalne stranke, nije sproveden u delo. Ve}ina ~lanova i simpatizera srpskih radikala podràla je svog jedinog lidera, a izdajnici ideologije nisu uspeli da pobede dr Vojislava [e{eqa ni organizovanim nasiqem. Milorad Mir~i}, potpredsednik Srpske radikalne stranke, u ovoj emisiji govori o su{tini sukoba, Tomislavu Nikoli}u, ostavci Aleksandra Vu~i}a i drugim aktuelnim doga|ajima unutar Srpske radikalne stranke. Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci. Vi ste na programu regionalne Sremske televizije, pratite emisiju O~i u o~i. Ve~era{wa tema pomenute emisije je politi~ka scena u Srbiji, jednim delom, dakle obuhvati}emo zbivawa, najaktuelnija zbivawa unutar Srpske radikalne stranke.
460
viti kao ~ovek koji }e imati monopol na smawewe radikalske entropije, wegova snaga bi}e ve}a onoliko koliko te entropije bude vi{e, odnosno, onoliko koliko se ovi dubqe zakrve. Ako mislite da }e Vu~i} biti ~ovek sa idejom da ponovo ujedini radikale, vre|ate wegovu inteligenciju: on je dovoqno pametan da zna koliko je ta pri~a ve}a i od wega i od samih radikala. Ali ve} wegov mekani ulazak u Tominu pri~u ima}e efekat nekakvog ujediwavawa, nekakvog smawewa entropije. Vu~i} }e potom, kladio bih se, biti taj koji }e pokrenuti pri~u o povratku Maje Gojkovi} i on }e biti taj koji }e Todorovi}evim radikalima, koji }e biti duboko ispod linije politi~ke margine, biti neka vrsta prozora u normalnost i nade da wihova pozicija nije zauvek zakovana. To nije malo, jer takav Vu~i} koga od Vojvode razlikuje to {to ima dobru budu}nost a ne samo r|avu pro{lost, koga od Tome odvaja to {to }e umeti da se dogovori sa drugima i boqe i brè od wega ba{ takav, u sebi sabira potencijale i ambicije nekoga ko }e poku{ati da oporavi i predvodi desni deo politi~kog spektra koji nije samo radikalski; on }e imati i aspiracije i prema onim narodwa~kim delovima desnice koji u sebi jo{ uvek imaju vi{e svega nego ideje {ta da sa sobom rade. Zato su malo poùrili svi koji veruju da je Vu~i} svojim }utawem pokazao da u politici moè da bude sve osim lider. [ta Vu~i} zaista moè u politici vide}emo kad se vrati, ali ~ini mi se da samo on zna da su se wegovim odustajawem od toga da bude Tomin izvo|a~ radova ili Vojvodin beznade`ni pistoqeros, neka od mnogih vrata koja su se otvorila Tomi, zapravo otvorila samo za wega, i da su me|u onima koja se jo{ nisu zatvorila pred Vojvodom, jedna ostala otvorena samo za wega. Uostalom, nekako je ovde u{lo u deo nacionalnog mentaliteta, i onog reformisti~kog i onog konzervativnog, da svakome ko odbije da na prvu prospe krv i onome ko stavi prst na ~elo, ispod zadwice docrtaju no{u. Ali radi se o tome da politi~ka scena ovde napreduje bar toliko da }e se na woj lak{e nositi hipoteka no{e na dupetu, nego {qive ispod oka.
S tim u vezi, moj ve~era{wi gost je potpredsednik Srpske radikalne stranke Milorad Mir~i}. Dobro ve~e, dobro do{li. Milorad Mir~i}: Dobro ve~e i hvala na pozivu. Voditeq: Gospodine Mir~i}, kakva je trenutna situacija unutar Srpske radikalne stranke, kada su u pitawu unutra{wa pitawa oko va{e stranke. Milorad Mir~i}: Srpska radikalna stranka je uspela da svede sve probleme i sva pitawa u okvire strana~kih organa, i mi poku{avamo da stabilizujemo stranku na taj na~in {to animiramo mesne odbore, op{tinske odbore i organe stranke da funkcioni{u. Od nas se o~ekuje jedan veliki posao, pre svega o~ekuje nas skupqawe potpisa podr{ke peticije Ministarstvu spoqnih poslova Ruske Federacije, da pokrenu pitawe u vizi nametawa branioca Vojislavu [e{equ u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija, i to je jedan od redovnih poslova. Ne moèmo da zatvaramo o~i pred ~iwenicom da je ovo bio stra{an udarac na Srpsku radikalnu stranku, koji je po svim svojim karakteristikama imao predznak ili znak pu~a unutar stranke. Kada doìvite ne{to tako, onda morate i da pretrpite odre|ene posledice. Posledice su, u svakom slu~aju, nastale onog trenutka kada je jedno nezadovoqstvo, na prvi pogled li~no, pretvoreno u mogu}nost stvarawa posebne poslani~ke grupe i sa najavama formirawa jedne politi~ke partije koja bi delovala, kao i ta poslani~ka grupa, u okvirima Srpske radikalne stranke. To bi bio dualizam vlasti, to bi bilo ne{to {to bi razaralo Srpsku radikalnu stranku dugoro~no i rezultiralo bi op{tim haosom i nestajawem Srpske radikalne stranke. To su neke posledice koje su usled toga nastale i mi smo suo~eni sa ~iwenicom da moramo sanirati te posledice. Voditeq: [ta je su{tina sukoba unutar Srpske radikalne stranke? Mnogi su u Srbiji, i javnost ~itava, doìvqavala Srpsku radikalnu stranku kao najkompaktniju i najdisciplinovaniju stranku, te s tim u vezi zaista je iznenadio mnoge ovaj sukob unutar Srpske radikalne stranke. Da li sada, kada razmi{qate o svemu, moète da proniknete u uzrok tog sukoba unutar stranke? Milorad Mir~i}: Su{tina je programsko i ideolo{ko razilaèwe unutar Srpske radikalne stranke. O~ito da neki funkcioneri Srpske radikalne stranke, u ovom slu~aju zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, nije mogao da prihvati i da se pomiri da do kraja zagovara ideologiju Srpske radikalne stranke, da do kraja sprovodi program Srpske radikalne stranke. Iz wemu poznatih razloga, koji su sve vi{e vidqivi i koji se daju u javnost, on je odustao od te dugoro~ne borbe, od ove mukotrpne borbe. Odlu~ili su oni qudi koji su wegovi istomi{qenici da prekinu sa opozicionim delovawem, da se ukqu~e aktivno u vlast. Na~in koji su odabrali o~ito wima odgovara. Ono {to je potpuno jasno, jeste da je Srpska radikalna stranka, kao politi~ka organizacija, morala jednostavno da se ne samo brani, nego i da o~isti svoje redove od onih qudi koji u jednoj politi~koj partiji, ne da imaju razli~ita mi{qewa po odre|enim pitawima, nego potpuno zauzimaju razli~ite ideolo{ke i programske pozicije. To je nedozvoqivo, to je nedo461
pustivo, bez obzira {to je povod za ovakav raskol i ovakav sukob bio trivijalan u ~iwenici da je neko dao re~, pa }e zbog te re~i Srpska radikalna stranka da zaboravi ili zanemari svoje principe, svoje programsko opredeqewe, kada je u pitawu odnos prema Evropskoj uniji. Taj povod je bio ne{to {to je na prvi pogled izgledalo da se èle neke reforme i promene u Srpskoj radikalnoj stranci, {to je unelo dodatne zabune, iz prostog razloga {to su qudi razmi{qali da to nije ideolo{ko razilaèwe, nego poku{aj da se ne{to novo unese u funkcionisawe jedne politi~ke partije. I po prirodi, kada neko èli neke promene, kada èli reforme, to samo po sebi zna~i ne{to pozitivno. U samom startu, kada najavite da bi èleli neke promene, imate ve} najmawe 30 odsto ~lanstva u nekoj organizaciji, a pogotovo politi~koj partiji. Ako se pri tome ima u vidu da je politi~ka partija, Srpska radikalna stranka, u~inila sve kako bi afirmisala odre|ene qude, kako bi pojedinci koji zauzimaju ovako visoke funkcije imali svu logistiku, svu podr{ku, onda je to dodatni argument ili dodatni razlog da ti qudi koji su uspeli da, pod okriqem, ili pod izgovorom reformi, iskoriste svoju popularnost i svoju utemeqenost u Srpskoj radikalnoj stranci i izmanipuli{u jedan veliki broj ~lanova, jedan veliki broj simpatizera, pa je to u tom prvom talasu, u tom prvom naletu, izazvalo takvu zabunu i takvu pometwu me|u ~lanstvom Srpske radikalne stranke, koje je dodatno oja~ano izjavama tih pojedinaca da su oni i daqe za Srpsku radikalnu stranku, da ne nameravaju i ne pada im napamet da napu{taju Srpsku radikalnu stranku, ali samo u okvirima Srpske radikalne stranke èle reforme. To je, u svakom slu~aju, imalo odraza, imalo je efekta, u onom delu gde se izazivaju}i zabunu dodatno pridobio odre|eni broj ~lanova, simpatizera Srpske radikalne stranke. Na kraju krajeva, i jedna velika medijska manipulacija, mogu}nost da se u sredstvima informisawa, ili preko sredstava informisawa, direktno obra}aju ~lanovima i simpatizerima Srpske radikalne stranke i gra|anima Srbije, u svakom slu~aju dodatno je i{lo u korist onih koji su na ovaj na~in poku{ali da naprave prevrat, da naprave unutarstrana~ki udar, a da to bude neprime}eno i da to bude ne{to {to bi pod okriqem, ili pod pla{tom neke reforme ili promene dobilo simpatije i bilo tuma~eno kao ne{to pozitivno. Srpska radikalna stranka je blagovremeno, pravovremeno reagovala tako {to je sve to usmerila i kanalisala prema organima Srpske radikalne stranke, da se razgovara na organima Srpske radikalne stranke, od op{tinskih do okru`nih odbora i, na kraju krajeva, Centralna otaybinska uprava je najvi{i organ stranke kad kongres ne zaseda. To je bilo ne{to {to je, pokazalo se, blagovremeno i na pravi na~in reakcija da bi se spre~ili svi ti doga|aji u po~etku, koji su se odvijali u Srpskoj radikalnoj stranci, a koje je inicirao zamenik predsednika Srpske radikalne stranke. Kada je do{lo do rasprave na Centralnoj otaybinskoj upravi, onda je istina bukvalno isplivala na povr{inu, onda se saznalo {ta su prave namere. Prave namere su otpale zbog nemogu}nosti da se realizuje preuzimawe stranke pu~isti~kim metodama, ali ciq je bio da se formira nova po462
liti~ka partija, ciq je bio da se napusti dosada{wi program, ciq je bio da se odustane od ideologije, i to je ne{to {to je javnosti sada potpuno jasno. Pri tome nije zanemareno ni to da se oteà poloàj i situacija u kojoj se nalazi Vojislav [e{eq. Kad ve} nije mogla da mu se preuzme i preotme, na ovaj na~in, stranka, onda se sve ~ini, i sve se ~inilo, kako bi se oteàla wegova situacija u kojoj se nalazi. Voditeq: Da li je to bilo o~ekivano, da li ste vi li~no o~ekivali ovakav sled okolnosti i pu~, kako ste to nazvali, unutar Srpske radikalne stranke? Milorad Mir~i}: Niko unutar Srpske radikalne stranke nije mogao to da o~ekuje iz prostog razloga {to Srpska radikalna stranka, kao jedna politi~ka partija, ima taj korektan i otvoren odnos prema svakom ~lanu, a pogotovo prema qudima koji su na istaknutim funkcijama, prema funkcionerima Srpske radikalne stranke. Srpska radikalna stranka daje sve mogu}nosti i sasvim otvoreno, po{teno i korektno ima odnos prema svakom pojedincu. Kada kaèm stranka, ne mislim na onaj administrativni, suvoparni naziv za jednu organizaciju, nego mislim na sve qude, na ~lanstvo unutar Srpske radikalne stranke, i niz primera moè da posluì kao dokaz. Pre svega na primerima izbora vidimo da je na predsedni~kim, parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima, ~lanstvo nesebi~no pomagalo da se ostvare {to boqi rezultati, da se pomogne i kandidatima za predsednika i onim kandidatima koji su bili na listi za poslanike. Tako da nije bilo nijednog trenutka sumwi niti mogu}nosti da neko posumwa da to moè da bude zloupotrebqeno na ovakav ili na na~in kako su oni to zami{qali. Onog trenutka kada se desilo, to je bio dodatni faktor iznena|ewa. To je toliko {okantno delovalo da qudi prosto nisu mogli, u po~etku, da veruju da to rade zamenik predsednika stranke i nekolicina qudi koji su wegovi istomi{qenici. To je unelo dodatnu zabunu u ~lanstvo, to je unelo dodatnu zabunu i u rukovodstvo. Prosto nismo mogli da verujemo da od petka, kada je zasedao Predsedni~ki kolegijum, gde se podnela ostavka na mesto zamenika predsednika, gde se podnela ostavka na mesto predsednika poslani~ke grupe, da to ve} do ponedeqka preraste u aspiraciju, odnosno u èqu da se formira i poslani~ka grupa i da se formira samostalna stranka. Voditeq: Tomislav Nikoli}, naro~ito sada, iznosi tvrdwe tipa da je imao zamerki i na izborni rezultat i na sprovo|ewe kampawe. Da li se on, uslovno re~eno, nekada àlio, da li ste nekada pri~ali otvoreno unutar stranke i o tom izbornom rezultatu? Upravo zato pitam da li je mogao da se nagovesti ovaj sled doga|aja? Milorad Mir~i}: Ovo sve {to se pri~a nakon svih ovih doga|aja, mislim da je potpuno jasno da ima samo za ciq da na neki na~in opravda sve ove poteze koje su vukli, i oni su o~ito u samom startu bili osu|eni na propast i sada se sluè razli~itim pri~ama, razli~itim metodama, kako bi se stekla dodatna simpatija ili kako bi se, u ovom slu~aju, poja~ala ta uloga `rtve ili nekog ko nije shva}en unutar Srpske radikalne stranke. Tako i ova pri~a o analizama rezultata na pokrajinskom nivou, insistiralo se da se pravi analiza svih rezultata na svim nivoima, i na republi~kim, i na po463
krajinskim, i na lokalnim, ali nije bilo prilike da se analizira, osim u nekim kuloarima, u nekim pojedina~nim druèwima, jer nije zakazivan Predsedni~ki kolegijum. Predsedni~ki kolegijum nije zakazivao upravo zamenik predsednika stranke, jer on je bio ~ovek koji je operativno vodio stranku, na to nije mogao niko da uti~e, i nije se zakazivala Centralna otaybinska uprava gde bi se raspravqalo o svim pitawima, pa i o pitawima analize izbornih rezultata. Kada se zakazala Centralna otaybinska uprava, na kojoj se raspravqalo o tome ko }e biti poslanik, ko }e biti na listi republi~kih poslanika i ko }e biti na listi pokrajinskih poslanika, ni tada se nije ose}ala potreba da se obrazlaù rezultatu, a kamoli da se analiziraju, nego se pristupilo predlozima i glasawu. Nakon toga niko nije spomiwao rezultate, niko nije spomiwao uzroke lo{ih ili dobrih rezultata, niko nije ulazio u neku dubqu analizu. A sada ~ujemo da je zamenik predsednika stranke ~ovek koji je naknadno do{ao do te spoznaje, koji je naknadno zakqu~io da je trebalo vr{iti analizu tih rezultata. Niz je iznena|ewa koja ~ovek slu{a. Najnovije iznena|ewe bukvalno se grani~i sa ne~im {to ~ovek ne moè da poveruje, a to je da se objavqivawem transkripta razgovora izme|u Vojislava [e{eqa i ~lanova komiteta za odbranu, direktno i{lo na {tetu Vojislava [e{eqa, jer je Ha{ki tribunal, odnosno kancelarija Ha{kog tribunala to prijavila Ha{kom tribunalu i zabranili su Vojislavu [e{equ komunikaciju sa wegovim {tabom za odbranu. To je uradio ~ovek koji je bio predsednik tog odbora za odbranu Vojislava [e{eqa, to je uradio ~ovek koji zna da ne sme, da je protivzakonito i protiv pravila Ha{kog tribunala, da se ovo ~ini, da se dokumentacija ili razgovori, ili neke pojedinosti, iznose u javnost. Ne moè ~ovek da se otme utisku da je sve ovo ura|eno zbog osvete, zbog nekog revan{izma, da se pogor{a situacija u kojoj se nalazi Vojislav [e{eq, da se potpuno poku{a uni{titi komunikacija ili prekinuti komunikacija sa Vojislavom [e{eqem, i pitawe je kakve }e sve sankcije da proisteknu prema Vojislavu [e{equ. Najverovatnije }e Ha{ki tribunal da ide i daqe sa sankcionisawem, da prekine komunikaciju, da mu zabrani komunikaciju i sa ~lanovima porodice i sa bilo kojim saradnikom. To je dodatni pritisak u periodu kada se u Ha{kom tribunalu razmi{qa ozbiqno o nametawu branioca Vojislavu [e{equ, a stav Vojislava [e{eqa je, ako se desi to, on }e krenuti u {trajk gla|u do smrti. Neverovatno je da to ~ini ~ovek, ili ~ine qudi koji su do ju~e bili prvi saradnici Vojislava [e{eqa. Voditeq: Kako lider stranke, Vojislav [e{eq, reaguje na najnovija zbivawa i ove postupke u srpskoj javnosti? Milorad Mir~i}: Pa, ~ovek koji se nalazi u dosta nezavidnom poloàju, kada je u pitawu wegov proces, ipak je kao prvi ~ovek svestan ~iwenice da se moraju de{avati i ovakve stvari u politici, kao i u ìvotu, i nadasve gotovo siguran da politi~ka partija, kakva je Srpska radikalna stranka, mora i daqe da funkcioni{e. I ono {to je prisutno u razgovorima sa Vojislavom [e{eqem, on uop{te ne poklawa pa`wu pojedincima, jednostavno, ne osvr}e se na sve ovo {to se desilo, nego insistira da Srpska radikal464
na stranka {to pre krene u svakodnevne aktivnosti, u politi~ko delovawe, da u parlamentima, republi~kom i pokrajinskom, i daqe radi svoj posao, da spre~avamo vlasti na republi~kom i pokrajinskom nivou da vode Srbiju, odnosno pokrajinu, u propast. Vojislav [e{eq, kao predsednik stranke, insistira da se u politi~kom delovawu Srpske radikalne stranke jasno istakne taj kolektivni duh i da se ne odstupa od programa i ideologije Srpske radikalne stranke, da se ta ideologija srpskog nacionalizma ne napu{ta iz prostog razloga {to je i wegova procena i saznawe, kao i svih nas, da tek predstoji velika opasnost za Srbiju i srpski narod. I ako se jedna politi~ka partija, kao {to je Srpska radikalna stranka, koja je nosilac svega onoga {to je nacionalno opredeqeno, {to je pravdoqubivo i istinoqubivo, ako se bude bavila svojim unutra{wim pitawima, onda ne}e postojati ta realna snaga koja }e se odupirati svemu onome {to se doga|a, {to je negativno u Srbiji. Voditeq: Kako se unutar Srpske radikalne stranke komentari{e postupak dosada{weg generalnog sekretara Aleksandra Vu~i}a i wegova reakcija na ove doga|aje i wegova, dakle, ostavka na sve funkcije? Milorad Mir~i}: Srpska radikalna stranka je bila u situaciji da reaguje na vi{e na~ina u proteklom periodu. Prvo, kada su u pitawu unutra{wi problemi i unutra{we pitawe u Srpskoj radikalnoj stranci, kao svaka politi~ka partija, ona èli i nastoji da to re{ava u okvirima partije i na organima partije. Kada to pre|e van okvira partije, onda je to spoqa{wi napad na partiju, i taj spoqa{wi napad je bio kada je u pitawu delovawe Tomislava Nikoli}a i wegovih istomi{qenika. To je bio napad qudi koji su imali nameru ne samo da preuzmu Srpsku radikalnu stranku, nego da uz podr{ku, uz logistiku nekih faktora, kao {to su tajkuni, kao {to su razli~ite obave{tajne slu`be, bukvalno preorijenti{u tu politi~ku partiju u potpuno druga~ijem smeru, u potpuno druga~ijem pravcu, u smislu da bude kooperativnija kada je u pitawu saradwa sa vla{}u i da prihvata sve ono {to se name}e kao norma ili kao ucena od strane Evropske unije, pa ~ak i po cenu, o~ito je bila namera, i po cenu priznavawa nezavisnosti Kosova i Metohije, samo da bi ostali u politici. Kada su u pitawu odnosi sa drugim ~lanovima, onda su to unutarstrana~ka pitawa. Kada je neko ~lan i ostaje ~lan stranke, onda je to pitawe o kojem se raspravqa u partiji. Ta pitawa i odgovori na pitawe koje ste vi postavili ne daju se u javnost, nego se raspravqa u Srpskoj radikalnoj stranci. Srpska radikalna stranka je dovoqno jaka, dovoqno mo}na i sna`na politi~ka partija da moè da vodi i neku raspravu sa pojedincima ili sa grupom, i da sve wihove èqe ili wihove inicijative jasno artikuli{e i da to bude stav Srpske radikalne stranke kao kolektiva, a ne kao èqa i mogu}nosti pojedinaca koji èle da se izdignu iznad politi~ke partije. Kada je u pitawu Aleksandar Vu~i}, ili bilo koji pojedinac, to je i daqe unutarstrana~ko pitawe. Oni su ~lanovi Srpske radikalne stranke i s wima }e se, u svakom slu~aju, raditi onako kako to nalaè Statut Srpske radikalne stranke, a to je da kao ~lanovi Srpske radikalne stranke, sprovode}i program, po{tuju}i sve principe Srpske radikalne stranke, i daqe aktivno u~estvuju u politi~kom ìvotu sve dok oni sami ne odlu~e suprotno.
465
Voditeq: Da li mo`da ima istine u pojedinim navodima da je, recimo, ostavka Vu~i}a proiza{la iz zaobilaèwa Vojislava [e{eqa u preno{ewu funkcija u stranci trenutno? Dakle, po mnogima je Vojislav [e{eq zaobi{ao Aleksandra Vu~i}a u preno{ewu nekih du`nosti sada nakon ovih najnovijih doga|aja. Milorad Mir~i}: Predstoji vreme gde }e se vr{iti dodatne analize, ali ne moè se u nekim ozbiqnim politi~kim analizama oslawati na to {ta je sujeta, {ta je li~no, {ta su neki li~ni razlozi. Li~ni razlozi nikada ne mogu da rukovode ni ozbiqnog politi~ara, a kamoli jednu ozbiqnu politi~ku partiju. Voditeq: Hvala vam puno na ovom prvom delu razgovora. Sledi blok reklama, zatim se vra}amo ovoj temi. (Reklame) Voditeq: Nakon bloka reklama nastavqamo razgovor sa potpredsednikom Srpske radikalne stranke Miloradom Mir~i}em. Recite mi, kako je protekla, po vama, sednica Centralne otaybinske uprave? Milorad Mir~i}: Sednici Centralne otaybinske uprave ukupno je prisustvovalo 90 ~lanova Centralne otaybinske uprave. Nakon otvorene rasprave, javqali su se ~lanovi Centralne otaybinske uprave. Prvi se javio za re~ Tomislav Nikoli}, izneo je sve one razloge, motive i ~iwenice koje je on smatrao da su bitni. Na Centralnoj otaybinskoj upravi i drugi ~lanovi Centralne otaybinske uprave su se javqali, diskutovali o tome, i mogu da kaèm da je bilo veoma interesantno slu{ati te rasprave, te govore. Bez obzira {to sam, kao i mnogi, dugo u Srpskoj radikalnoj stranci, ~uo sam neke nove stvari, nove pojedinosti i od Tomislava Nikoli}a i od drugih ~lanova Centralne otaybinske uprave. One su u jednom delu sluìle kao argument ili kontraargument kada je u pitawu neka rasprava. Na osnovu te rasprave, na osnovu tih ~iwenica, izja{wavali su se ~lanovi Centralne otaybinske uprave. Istine radi, zamenik predsednika stranke nije imao hrabrosti, ili nije mogao iz nekih drugih razloga, da sa~eka kraj i da vidi kako }e glasati ~lanovi Centralne otaybinske uprave. Napustio je, ostalo je 78 ~lanova Centrale otaybinske uprave i jednoglasno je doneta odluka da se iz ~lanstva Srpske radikalne stranke iskqu~e Tomislav Nikoli} i grupa ~lanova Centralne otaybinske uprave koji su okupqeni oko Tomislava Nikoli}a. To je ne{to {to je ubedqivo, {to je upe~atqivo, to je ne{to {to govori na pravi na~in, najrealnije prikazuje kakav je odnos snaga i kakav je, u krajwem slu~aju, odnos ~lanova Centralne otaybinske uprave prema pojedincima koji su okupqeni oko Tomislava Nikoli}a. Voditeq: Kakva je trenutno situacija u lokalnim odborima Srpske radikalne stranke {irom Srbije, i da li stranka poseduje potpisane blanko ostavke? Milorad Mir~i}: Svi smo svedoci da se poku{alo, u tom prvom talasu, da se izazove velika panika ili panika ve}ih razmera, sa ciqem da se ti sukobi pro{ire ili prodube na organe Srpske radikalne stranke do mesnih odbora, kako bi se na taj na~in na silu, protivno Statutu, isposlova466
lo da se odrì vanredni kongres. Vanredni kongres je bio jedan od metoda ili na~ina da se preuzme stranka, a za zakazivawe vanrednog kongresa trebalo bi da se izjasni jedna petina op{tinskih odbora. Iz tog razloga su po~ele da se {ire te dezinformacije, iz tog razloga je vr{ena takva medijska kampawa, takva propaganda, kako bi se postigao taj efekat. Me|utim, nisu vodili ra~una, nisu dovoqno odgovorni ni svesni da je takva kampawa izazvala i druga~ije reakcije, i druga~ija razmi{qawa. Do{lo je do sukoba na nivou op{tinskih odbora u nekim delovima Srbije, i to je ne{to {to smo blagovremeno ne samo osujetili, nego smo osudili i reagovali. Jasno smo na terenu delovali u smislu da smo govorili ~lanovima Srpske radikalne stranke, Centralna otaybinska uprava }e kona~no da donese odluku, a do tada nemojte da se sva|ate jer ste mnoge godine proveli zajedno, jer ste proìveli dosta toga {to je i te{ko i lepo, i ne moè neko ~ija je èqa nerealna, ~iji su apetiti o~ito porasli, da unese taj nemir me|u vas. Ono {to je tako|e bio ciq, to je da se preuzimawem prostorija i dokumentacije Srpske radikalne stranke destabilizuju oni koji u po~etku nisu shvatali o ~emu se radi, a pogotovo su ciqna grupa bili odbornici ili pokrajinski poslanici. Odbornicima je jasno dato do znawa da ako pre|u, mogu}e je da se i wihove ostavke zaborave. Videli ste kolika je to doza cinizma kada je izgovara zamenik predsednika jedne politi~ke partije, kada kaè uzeo sam, ili u prevodu ukrao sam, dokumentaciju strana~ku, a onda sam zaboravio gde sam je ostavio. To ima elemente krivi~nog dela. Sa tom tezom je i{ao i daqe, pa je tako pozivaju}i odbornike, {to on li~no, {to qudi okupqeni oko wega, obja{wavao da zakon nije definisao do kraja status odbornika i pitawe podno{ewa neopozive ostavke. Me|utim, o~ito da im je to sluìlo samo da obmanu qude koji su bili odbornici ispred Srpske radikalne stranke, jer je Zakon o lokalnoj samoupravi jasno i precizno definisao {ta je to neopoziva ostavka, i {ta je to ugovor koji su potpisivali odbornici izabrani sa liste Srpske radikalne stranke. Ugovor koji su potpisivali je dokument koji je neopoziv i ne moè jednostrano da se raskine, bez saglasnosti obe strane. Oni su potpisivali taj ugovor sa Srpskom radikalnom strankom, Srpska radikalna stranka je ta druga strana koja je potpisivala i ne moè jednostrano, kako su oni zamislili, da odu u sud, u sudsku pisarnicu, da napi{u izjavu, i da na taj na~in stave van snage zakonsku odredbu. Ipak je zakon jedan vi{i akt nego {to je to dokument koji se potpisuje u pisarnici, i zakon mora dosledno da se sprovodi. A onda su negde poku{ali i nekim pomo}nim sredstvima da se sluè. Kako su u dobroj saradwi sa vladaju}om koalicijom, pre svega sa Borisom Tadi}em, videli su prostor da vladaju}a koalicija u ve}ini op{tina pre}utno pre|e preko te ~iwenice da Srpska radikalna stranka podnosi neopozive ostavke i tome prilaè potpisane ugovore, kako bi zamenila one odbornike koji su napustili Srpsku radikalnu stranku, koji odlaze u neku novu politi~ku partiju. Kako reko{e, ta partija }e im se zvati Forca Srbija. Forca Srbija i Srpska radikalna stranka su dve potpuno razli~ite politi~ke partije i ne moète uzimati mandate, uzimati i krasti od Srpske radikalne stranke i prenositi u neku Forca Srbiju. Ne moète, i lo467
gika stvari kaè da je to nemogu}e. [ta ako ti koji prelaze u tu Forca Srbija, podnesu ostavke, ko }e da ih zameni? Da li ta odborni~ka grupa, ili ta politi~ka partija koja se zove Forca Srbija, ili }e to uraditi Srpska radikalna stranka. Pa vaqda }e se desiti ovakav slu~aj, i ako to uz blakonaklonost i podr{ku ve}inske koalicije koju ~ini Boris Tadi}, i ve}ine koju sa~iwavaju u najve}em broju op{tina, i ako uz tu podr{ku, ako se desi taj slu~aj, {ta }e onda da rade? Pa ta lista koja se zove Napred ili Forca Srbija nije u~estvovala na izborima. Kako }e onda da re{avaju te probleme, kako }e da zamene tog odbornika? Ako tako nedosledno tuma~e taj zakon, onda moraju da budu svesni ~iwenice da }e se neminovno desiti ovakav slu~aj. Ako se desi takav slu~aj, onda je to lan~ana reakcija, onda moraju sami sebe da negiraju, onda moraju sami protiv sebe da glasaju. U su{tini, to se svodi da moraju da po{tuju zakon. Voditeq: Kakva je trenutna situacija unutar srpskog parlamenta, koliko je uticalo na Srpsku radikalnu stranku {to je odre|en broj poslanika pristupio Tomislavu Nikoli}u? Milorad Mir~i}: Kada iz okvira Srpske radikalne stranke, sa liste Srpske radikalne stranke, neko ko je ukrao mandat sedi u parlamentu i sam sebi pripisuje da predstavqa jedan odre|eni broj gra|ana, moète misliti kakvu sramotu nanosi tom delu gra|ana. Ti gra|ani ni u kom slu~aju ne smatraju da su lopovi, ti gra|ani se ni u kom slu~aju ne poistove}uju sa tim pojedincima. Gra|ani koji su glasali za tu listu, da su znali ko }e ih predstavqati, ne bi dali svoj glas, a sada su prinu|eni ili prisiqeni da gledaju te koji su ukrali, koji su otu|ili te mandate, kako sede u parlamentu. Wihova uloga je dvostruka. Prvo, da bi destabilizovali Srpsku radikalnu stranku, a drugo, da u tom broju, koliko ih je, 18, jednostavno posluè Borisu Tadi}u i vladaju}oj koaliciji okupqenoj oko Borisa Tadi}a, da Boris Tadi} na ovaj na~in smawuje cenu i umawuje ulogu svojih koalicionih partnera. Ulaskom LDP-a u politi~ki savez, ili dogovor sa Demokratskom strankom, smawena je cena ili umawena uloga Socijalisti~ke partije Srbije. A sada ova grupa odmetnika, ovi koji su ukrali mandate Srpskoj radikalnoj stranci, wih 18, ima funkciju i ulogu da uti~u na Mla|ana Dinki}a na taj na~in {to }e Boris Tadi} u svakom trenutku da ih koristi kao {tap ili {argarepu, kada je u pitawu delovawe prema svojim koalicionim partnerima, pogotovo prema Mla|anu Dinki}u. To i oni ne kriju. Jasno su rekli da èle {to pre da u|u u vlast. Wih ne interesuje vlast na jedan demokratski na~in, po jednoj proceduri koja se podrazumeva, da se iza|e na izbore. Oni sada èle vlast, i ta èqa je nadvladala sve wih. Oni koji su u po~etku bili u zabludi sada su shvatili da im je sada prilika da, ako ih Boris Tadi} upotrebi protiv Mla|ana Dinki}a, protiv G17, mogu da u~estvuju u toj vlasti. Voditeq: Kako vi vidite, kako }e sva ova zbivawa na politi~koj sceni, odnosno sva zbivawa unutar Srpske radikalne stranke, uticati na rejting stranke? Milorad Mir~i}: Mi ra~unamo da }e, u svakom slu~aju, odre|ene posledice biti, a nastoja}emo da {to mawe budu na {tetu Srpske radikalne
468
stranke. To nije samo floskula, kada kaèmo da nastojimo, bitno je da je sa~uvana infrastruktura, to je najbitnije. Najbitnije je da je gro ~lanstva ostao u Srpskoj radikalnoj stranci i da je Srpska radikalna stranka ostala jasno izdefinisana na desnoj strani politi~ke scene Srbije. Za{to je to bitno? Pa, ~itav poku{aj podràvawa SSP-a je bio upravo pomerawe Srpske radikalne stranke sa desne politi~ke scene prema desnom centru. Kada pomerate jednu politi~ku partiju, onda morate ra~unati na sve negativne posledice koje }e se desiti. Negativne posledice, u tom slu~aju, bile bi napu{tawe jednog velikog broja simpatizera i glasa~a Srpske radikalne stranke, jer ne bi mogli da prepoznaju orginalnost ni izvorni program Srpske radikalne stranke, niti orginalnost u politi~kom delovawu. To je ona pri~a koja je pri~ana u predizbornoj kampawi, da se èli ku}a sa dva ulaza ili sa dvoja vrata. To je shvatano i prihvatano kao mogu}nost za pove}awe broja glasova. Ni u jednom trenutku nikome u Srpskoj radikalnoj stranci nije padalo na pamet da taj pojedinac, koji je zagovarao tu pri~u, jednostavno unosi dodatnu zabunu me|u bira~e i simpatizere Srpske radikalne stranke. Ne moète u jasno definisanoj politi~koj sceni, gde svoju poziciju ima Srpska radikalna stranka, da unosite dodatnu zabunu, da kaète niti smo na ovoj, niti na onoj strani, u su{tini pri~ate i sa jednima i sa drugima. Jedna politi~ka partija, kakva je Srpska radikalna stranka, mora da bude jasna, precizna, mora da daje precizna re{ewa, mora da nudi realna re{ewa koja su realno ostvariva. [ta to konkretno zna~i? Srpska radikalna stranka, kao nacionalno prepoznatqiva politi~ka opcija, zagovara najuù i najte{wu saradwu sa Ruskom Federacijom. Za{to? Zato {to je to realno mogu}e. Mi moèmo da ~ekamo na Evropsku uniju, moèmo da ~ekamo na ulazak u druge asocijacije, ali ne moèmo sigurno da znamo kada }emo biti primqeni. Srbija u ovakvoj ekonomskoj krizi, u ovakvoj bedi, nema vi{e mogu}nosti, a kamoli vremena da ~eka. Mi moramo jasno da predo~imo gra|anima Srbije {ta je na{a vizija, {ta je na{ stav. Uska povezanost sa Ruskom Federacijom, i ekonomska, i politi~ka, i svaka druga. Za{to? Pa zato {to je to realno, zato {to Ruska Federacija sve vi{e èli i sve vi{e isti~e svoje interese na ovom podru~ju, u ovom regionu, a pogotovo kada je u pitawu Srbija. [ta nam donosi ta saradwa? Ta saradwa nam donosi napredak u ekonomiji, ta saradwa nam donosi potpisivawe, pre svega, energetskog sporazuma, ta saradwa nam donosi prebacivawe finansijskih institucija Ruske Federacije na ovo podru~je, {to otvara velike mogu}nosti za uzimawe jeftinih kredita, {to otvara ili omogu}ava pokretawe novih investicija. Ta saradwa nam nudi da u {to kra}em vremenu ekonomski oja~amo. Kada ekonomski jedna dràva oja~a, onda je ona i na politi~kom planu i u politi~kom poqu mnogo uvaènija. To nam nudi podr{ka Rusije, i to omogu}ava Srbiji da tako ekonomski oja~ana i politi~ki sna`no podràna od Rusije, bude cewena i od Evropske unije. Ako imamo u vidu da Rusija ve} duì period insistira na saradwi sa Srbijom, onda je realna politi~ka opcija da se jedna politi~ka partija, kao
469
{to je Srpska radikalna stranka, jo{ dubqe i jo{ ~vr{}e veè za tu opciju i za tu mogu}nost. Voditeq: I na samom kraju odgovorite mi, kakva je trenutna situacija u odborima Srpske radikalne stranke, da li je uspostavqena stabilnost, i kako komentari{ete raskol u sremskom regionu, koji je o~it, dakle, i ovde kod nas? Milorad Mir~i}: Svakog dana postiè se taj efekat stabilizacije op{tinskih i mesnih odbora, ali je ~iwenica da se i daqe vr{i propaganda, da se taj medijski pritisak i daqe vr{i na ~lanstvo, doprinosi da taj posao ide mnogo sporije i mnogo teè. Ali, ono {to je prisutno i u sremskom okrugu i u svim drugim okruzima, to je da se ve}ina jasno opredelila. Ono {to pravi problem u posledwe vreme, to je upravo delovawe tih fantomskih odborni~kih grupa koje se formiraju i one unose dodatni nemir, nemir u smislu da morate preduzimati odre|ene poteze, odre|ene mere, morate da ~ekate na sazivawe skup{tine kako bi se to sankcionisalo. Ali, i to }e pro}i. Srpska radikalna stranka je dovoqno jaka, dovoqno smo mi iskusni u politici, dovoqno imamo snage i, na kraju krajeva, sama ~iwenica da predsednik Srpske radikalne stranke svojim primerom pokazuje i da nam ukazuje kako treba da se borimo i koliko treba da smo uporni, doprinosi da qudi ne odustaju. Mi èlimo da se svi ti na{i prijateqi, najiskreniji saradnici, koji su bukvalno prevareni, obmanuti, vrate. Ali, pri tome ne zaboravqamo da kaèmo, i ovog puta da naglasimo, ne}emo ba{ preterano da tr~imo, ne}emo ba{ preterano da ih pozivamo, ako su izabrali svoj put neka idu u tu novu politi~ku opciju, mi im èlimo puno uspeha. Ali }emo se truditi svim politi~kim sredstvima, svim demokratskim metodama, da ih spre~imo u tom wihovom uspehu, jer wihov uspeh }e zavisiti od onoga koliko se trude, koliko su iskreni u zagovarawu te ideje, a po{to su napustili ve} jednu ideju i jednu ideologiju, te{ko je poverovati da }e biti iskreni i odani toj nekoj novoj politi~koj opciji. Voditeq: Hvala vam puno na gostovawu. Milorad Mir~i}: Hvala i vama. Voditeq: Pratili ste O~i u o~i, gost ve~era{weg izdawa pomenute emisije je potpredsednik Srpske radikalne stranke Milorad Mir~i}. Budite uz nas. Pravda, 20-21. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Karikaturista Marko Somborac analizira aktuelna de{avawa na politi~koj sceni ali predvi|a i nove saveze i koalicije i naslovom [e{eq i êda mogu zajedno. Ispod teksta su karikature Marka Somborca u kojima je glavna tema dr Vojislav [e{eq. Ova kozerija imala je za ciq da predstavi ~itaocima karikaturistu koji redovno radi za dnevni list Blic, u skladu sa politi~kim potrebama ovog ~asopisa, naravno. Unutar teksta je i antrfile pod naslovom Biografija: U raskolu Srpske radikalne stranke jedino je Tomislav Nikoli} na dobitku. Ako ni{ta drugo, bar su mu telefonski ra~uni niì, zakqu~ak je karikaturiste Marka Somborca.
470
Sa na{im sagovornikom poku{ali smo da analiziramo aktuelna de{avawa na srpskoj politi~koj sceni, ali wegovo mi{qewe nismo ~uli, jer nije mogao da do|e do re~i od svojih likova. Na pitawe kako vidi politi~ku scenu za deset godina, umesto autora Blicovog stripa odgovor su dali Vojislav [e{eq i êdomir Jovanovi}. U razgovor su se povremeno me{ali Boris Tadi}, Ratko Mladi} i Radovan Karayi}, dok su Velimir Ili} i Mla|an Dinki} dogovarali primirje. Kako komentari{e{ najavu Tadi}a da }e se obra~unati sa korupcijom i kriminalom i u svojoj stranci? Boris Tadi}: A vi se jo{ toga se}ate? Kako komentari{e{ rastanak Tomislava Nikoli}a i Vojislava [e{eqa i ko je od wih dvojice tu na ve}em gubitku? Tomislav Nikoli}: Ja sam ve} na dobitku, da vidite kako su mi se smawili telefonski ra~uni. U ~ijoj koì nikada ne bi voleo da se na|e{ i zbog ~ega? Aleksandar Vu~i}: Halo, javqam se na oglas za prevodioca... Da li veruje{ da Todorovi} ima kapacitet da vodi stranku i kako }e se sna}i? Vojislav [e{eq: Sna}i }e se sasvim fino. Ne traìm od wega ni{ta vi{e od onoga {to mu svaki dan izdiktiram da uradi. [ta misli{ da stoji u pozadini stalnog sukoba Ili}a i Dinki}a? Velimir Ili}: Evo, ovo je moja ku}a, evo tu ima i ovce... more, u kom smislu to misli{! Mla|an Dinki}: Jao vidi {to su slatke! Ko iz DS treba da se pla{i Tadi}evog obra~una sa korupcijom? Boris Tadi}: Ne bih nikog da izdvajam da se ne uvrede ostali. Da li veruje{ najavama da }e Ratko Mladi} uskoro biti uhap{en? Ratko Mladi}: Nema {anse, ne vozim se GSP-om! Ko je najzanimqiviji ministar u vladi i za{to? Krkobabi}: Ne znam {ta ima da bude sme{no u vladi, evo na primer ja sad pripremam jedan veoma ozbiqan predlog zakona o specijalnom bonusu za penzionere koji najranije zauzmu red ispred po{te. Stav o hap{ewu Radovana Karayi}a, ko govori istinu u celoj toj pri~i? Radovan Karayi}: Vidovita Zorka i Kleopatra su bile qubomorne na bioenergetski dar dr Dabi}a, pa su udruìle svoje paranormalne mo}i u nameri da ga uni{te, i taman kad su krenule u ostvarewe tog plana, promeni se vlast i uhapsi{e me. Ho}e li Ko{tunica biti aktivan u opozicionom frontu? Vojislav Ko{tunica: Naravno, ako sam po ne~emu poznat to su aktivnost i delovawe. Kako }e izgledati politi~ka scena u Srbiji za 10 godina... êdomir Jovanovi}: Gospodine premijeru, ostalo nam je jo{ samo 5.812 iz zakona da usvojimo kako bi postali kandidat za ~lanstvo u EU. Predlaèm da zaboravimo na na{e razlike, i kad se jednog dana vratim sa letovawa, kohabitiramo i usvojimo ih.
471
Vojislav [e{eq: Slu{aj ti êdo, to {to si pobedio na predsedni~kim izborima Vjericu za samo 3,5 glasa ne zna~i i da je narod za ulazak u EU! Ja predlaèm da lepo bombardujemo Brisel i da se vi{e ne zezamo sa tim pridruìvawem! Marko Somborac je ro|en 5. 7. 1976. u Smederevu. Zavr{io je sredwu Dizajnersku {kolu i Vi{u {kolu za likovne i primewene umetnosti u Beogradu. Bavi se grafi~kim dizajnom, animacijom, ilustracijom ali najvi{e stripom i karikaturom. Trenutno radi autorski dnevni strip Blic Strip! za dnevne novine Blic, objavquje i strip-karikaturu Ekran (scenario Goran Raj{i}) u nedeqniku Ekonomist i ilustracije za Kreativni centar. Intervju sa Vladanom Bati}em objavquje Pravda, 20-21. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Vladan Bati} lider demohri{}ana, obja{wava za{to traì \eli}evu ostavku, za{to Tadi}u veruje malo, a Ko{tunici uop{te ne, govori o raskolu u SRS i o korumpiranim ministrima i naslovom \eli} je nezreo. Tek pred kraj intervjua postaje jasno za{to je Aleksandar Vu~i} ustupio stranice novine koju kontroli{e svom doju~era{wem politi~kom protivniku. Sve je stalo u jednu Bati}evu re~enicu: O~igledno da Nikoli} nije mogao da bude mazohista bezgrani~no i da trpi teror Vojislava [e{eqa celog ìvota. Ako ni{ta drugo, ovim otvorenim svrstavawem na Nikoli}evu stranu, biv{i dosmanlijski ministar pokazuje kome ~ine uslugu otpadnici iz redova Srpske radikalne stranke. Unutar teksta su dva antrfilea sa naslovima Nije sramota biti sa êdom i Kova~evi}u da se sudi u Srbiji: Vladan Bati}, lider DHSS-a, iako traì da Boìdar \eli} podnese ostavku jer nije ispunio nijedno od svojih obe}awa, sumwa da }e potpredsednik vlade to i uraditi, a poslani~ki klub LDP-a, ~iji je ~lan wegova stranka, nema dovoqno poslanika da bi pred Skup{tinom traìli raspravu o poverewu \eli}u. U intervjuu za Pravdu Bati} tvrdi da se ova vlada sigurno ne}e ozbiqno uhvatiti u ko{tac sa korumpiranim dràvnicima, jer bi to ugrozilo wen opstanak, ali zato pozitivno ocewuje aktuelna de{avawa na politi~koj sceni jer }e to, kako kaè, uneti sveù krv u politiku. Traìli ste \eli}evu ostavku. Da li verujete da }e je zaista podneti? Iskreno re~eno, ne verujem, jer on ne shvata {ta zna~i odgovornost za datu re~ kada ste na nekoj dràvnoj funkciji. Ne shvata da se ne treba poigravati sa o~ekivawem, nadama i strpqewem gra|ana, koji po definiciji, kada im se ne{to obe}a, o~ekuju da se to i ispuni. \eli} nije zreo za funkciju koju obavqa. Verujem da on to sve iskreno èli, ali ne moè svoje èqe da pretvori u stvarnost. On ~ak ni trivijalne stvari, kao {to su novi paso{i, nije uspeo da ostvari. Mora da preuzme odgovornost, a ne da su mu uvek drugi krivi, jer nije to ne{to {to zavisi od mese~evih mena, pa da se on nada da }e biti ovako ili onako. Da li }ete zahtevati wegovu smenu u Skup{tini? Ne. Ni ja kao poslanik DHS-a, ni LDP kao poslani~ki klub, nemamo dovoqan broj poslanika da traìmo raspravu o poverewu \eli}u. Uosta472
lom, nije ovo li~no, ja samo èlim da uti~em na wegovu svest, da shvati da ne moè ovako. Ipak, nije on jedini u vladi koji ne{to obe}a, a od toga kasnije ne bude ni{ta? Nije jedini, ali ovo je sad najsudbonosnije, ovo su goru}e stvari. Od odmrzavawa Trgovinskog sporazuma i pribliàvawa Evropi zavise investicije, pokretawe proizvodwe, ve}a zaposlenost, ve}e plate, vi{i standard... Naravno da u svakom segmentu imate la`na obe}awa, ali ovo je ne{to {to je u ovom momentu najprimarnije. Da li verujete vladi kada kaù da kre}u u borbu protiv korupcije, da niko ne}e biti po{te|en i da }e se i zatvorom ka`wavati politi~ari koji ne prijave svoju imovinu? Daj boè, ali verova}u da to nije jalovo obe}awe tek kada vidim da je neko stavqen na optuèni~ku klubu. [ta bi im vi predloìli, od koga da po~nu? Ima puno qudi koji su u raznim segmentima ~inili svakojake zloupotrebe. recimo, u pogledu koncesije Horgo{-Poèga, treba da odgovaraju oni koji nisu hteli da obelodane finansijske delove tih sporazuma, razni qudi koji su pravili aran`mane sa koncesionarima. Pa i ugovor se ne raskida, jer koncesionar traì da se vrate sve donacije, sponzorstva, provizije koje su zavr{ile kod pojedinih qudi iz vlasti. Tu su famozne kupovine lokomotiva i vagona preko butika. Ruski gas, sirijska nafta... Svega i sva~ega je tu bilo. Dakle, sumwate da }e se tu ne{to uraditi? Mo`da }e biti ~i{}ewa na nekim niìm nivoima, kao neka pokazna ve`ba, a i to je dobro. Ipak, na ne{to vi{em me|ustrana~kom, odnosno dràvnom nivou ne verujem, jer onda postoje}a vlada ne bi mogla da opstane. Ali hajde da vidimo, verujem da Tadi} ima dobru voqu i recimo da sam u vezi sa tim blagi optimista. Koji ministar je i{ao privatnim avionom na utakmicu Man~ester Junajteda? Recimo da je potpredsednik vlade, a vi sad daqe istraùjte. \eli}, Krkobabi}, Dinki} ili Da~i}? Ne}u da licitiram, odavde morate vi. Nije problem {to je on i{ao na utakmicu idem i ja. Ali ja odem i kupim kartu u Jatu, pa odletim tamo i nabavim ulaznicu tako {to je platim ili nabavim preko prijateqa koji ìve u Barseloni, ili mi je obezbedi Vidi} ili Miroslav \uki}. A ko je wemu obezbedio privatni avion? Oti{ao je avionom jednog tajkuna i bio je gost Gasproma i Zenita. A to se sve doga|a u vreme kada ovde traje silna polemika oko tog ~udnog gasnog aran`mana. To malo bode o~i, a sam odlazak na utakmicu, kao utakmicu nije sporan. Kako komentari{ete de{avawa na politi~koj sceni, cepawe SRS, Nikoli}evu najavu formirawa nove stranke, najavu delovawa opozicionog fronta?
473
Mo`da to i nije lo{e za politi~ku scenu, mo`da }e to da unese sveù krv. Evo, i ânak je najavio formirawe svog poslani~kog kluba, bi}e tu jo{ nekih novosti... Kojih novosti? Bi}e jo{ poslani~kih klubova, ali ne bih da ja o tome spekuli{em. [to se ti~e SRS, o~igledno da Nikoli} nije mogao da bude mazohista bezgrani~no i da trpi teror Vojislava [e{eqa celog ìvota. Ko{tunica kaè da }e aktivno u~estvovati u delovawu opozicionog fronta. Da li verujete da }e on li~no mo}i ne{to konkretno da uradi? Zar vi verujete u ve{tice? To mi zvu~i kao nau~na fantastika! Pa on nikada ni{ta nije radio aktivno, od po~etka bavqewa politikom. Ko{tunica kad se probudi razmi{qa da li da se umije ili da se ubije. Kako on aktivno da u~estvuje, kada ni ulicu ne ume sam da pre|e? Mislim... ~ovek je sporiji od puà. Ali ajde da vidimo, mo`da su mu sad dali neki adrenalin. Da li ste zadovoqni saradwom sa êdomirom Jovanovi}em? Na{a saradwa je nastavak pri~e iz vremena Zorana \in|i}a. Mi smo politi~ki prili~no razli~iti, DHSS je desni centar, oni su levi, ali oko fundamentalnih stvari, oko kojih smo na{li zajedni~ki jezik, dobro funkcioni{emo. Ali postoje nesuglasice oko neke teme, kako se to re{ava? Nije bilo nekih nesuglasica. Razli~itih mi{qewa ima, a koalicioni dogovor ne podrazumeva da svi o ne~emu isto mislimo. Mi smo razli~ito glasali kada su, recimo, bile rezolucije o Kosovu. Niko meni ne moè da onemogu}i da ja glasam u skladu sa programom moje stranke. To od mene nije svojevremeno traìo ni \in|i} dok sam sedeo u wegovoj vladi. Da li vam je neprijatno {to se za ime va{eg koalicionog partnera stalno vezuju afere, pomiwu ga u kontekstu sa [ilerovom, zemunskim klanom? Nije mi neprijatno. Bilo bi druga~ije da je bilo {ta od toga dokazano, a kada se ponavqaju pri~e koje su samo zlurade, a ni{ta nikad nije dokazano, a sa druge strane imate gomilu afera koje su o~igledne a nikad nisu procesuirane to je onda nakaradno shvatawe politike. To {to psi laju a vetar nosi, ne moè da mi smeta. Kako komentari{ete slu~aj Miladina Kova~evi}a? U Srbiji se shvata da je on junak. Prebijete kolegu na mrtvo ime, on bude u komi i, kao, nema veze, sada je on mangup jer je prebio Amerikanca. To je katastrofa i ne treba dràti u pritvoru samo vicekonzula, ve} suditi i Miladinu Kova~evi}u. Ne izru~iti ga, jer to bi bilo kr{ewe na{eg Ustava, ve} mu suditi ovde s obzirom da je po~inio krivi~no delo. Isti broj Vu~i}eve Pravde, ta~nije dvobroj za 20-21. septembar 2008. godine, donosi intervju sa politi~kim analiti~arom Slobodanom Antoni}em, pod naslovom Izgubili su i [e{eq i Nikoli} i podnaslovom Vu~i} je isuvi{e dugo u politici, isuvi{e je inteligentan, i isuvi{e je uspe{an politi~ar, da bi se tek tako povukao. Intervju je objavqen u trenutku dok se Aleksandar Vu~i} javno jo{ nije izjasnio o svom sau~e{}u u pu~u, ali je Antoni} ipak pravilno uo~io
474
da biv{i funkcioner Srpske radikalne stranke ovim }utawem poku{ava da podigne sopstvenu cenu. Tako|e, ovaj analiti~ar je odmah prozreo da u celom prevratu veliku ulogu igraju i li~ni kompleksi Tomislava Nikoli}a, bio je to jedini na~in da napokon bude prvi, a ne ve~iti drugi. Unutar intervjua je antrfile pod naslovom Ko{tunica treba da ostane predsednik DSS: Nikoli}evoj stranci je veoma dobro krenulo. Imaju naklonost svih medija, imaju 18 poslanika u Skup{tini Srbije, dobili su odmah i 300 kvadrata luksuznog poslovnog prostora u centru grada.. Mislim da }e se oni brzo uklopiti u sistem. Brzo }e postati sastavni deo vladaju}ih struktura, u {irem smislu te re~i, ali i u doslovnom kaè u razgovoru za Pravdu Slobodan Antoni}, politi~ki analiti~ar. Na koje bira~e moè da ra~una Nikoli}eva nova stranka? Ono {to se za sada moè re}i jeste da }e Nikoli}eva stranka podeliti bira~ko telo SRS. Ona svakako ima velike {anse da i nakon slede}ih izbora bude u parlamentu. Nikoli} }e verovatno privu}i i doju~era{we glasa~e neke druge partije, a mo`da i neke izborne apstinente. Ali, nisam siguran da }e to biti ve}i postotak. Osnova wegove stranke ipak }e biti glasa~i SRS. To je sasvim dovoqno. Koliko bi imali glasova? Na posledwim izborima, za SRS je glasalo 1,2 miliona bira~a. Ako bi Nikoli} uzeo makar polovinu, to je 600.000 glasova. To je tri puta vi{e nego {to ih je na posledwim izborima imao êda Jovanovi}, a dva puta vi{e nego Ivica Da~i}. Sasvim lepa cifra! Ko vi{e gubi ovim raskidom, [e{eq ili Nikoli}? I za{to? Vi{e gubi [e{eq. Wegova stranka }e se smawiti i po kadrovima, i i po glasovima. I Nikoli} gubi. Ali, on ipak mnogo vi{e dobija. On dobija novi po~etak za sebe, i kona~no dobija priliku da negde bude prvi. Kakvu sudbinu predvi|ate SRS? SRS }e biti u krizi do povratka [e{eqa iz Haga. Zahvaquju}i [e{eqevom nepoverewu prema svakom ko je inteligentniji i obrazovaniji, SRS i do sada nije imao dovoqno sposobnih i kompetentnih kadrova. Imam utisak da }e sada neki i od tih malobrojnih kvalitetnih qudi napustiti SRS. Povratak [e{eqa, mo`da i slede}e godine, svakako }e se povoqno odraziti na stranku. Ali, imaju}i u vidu [e{eqevu autoritarnu narav, mislim da }e to biti samo kratkoro~no. Nisam siguran da }e SRS ikada vi{e biti velika stranka kao do sada. Mislite li da }e se Aleksandar Vu~i} zaista povu}i iz politike? Vu~i} je isuvi{e dugo u politici, isuvi{e je inteligentan, i isuvi{e je uspe{an politi~ar, da bi se tek tako povukao. Mislim da }e se on relativno brzo vratiti na politi~ku scenu. Za{to neki analiti~ari kaù da je }utawem spustio sebi cenu? Ja tako ne mislim! On i daqe kod Nikoli}a moè da dobije sve {to ho}e. Samo je pitawe koliko }e imati stvarne mo}i u toj stranci, ili u SRS. Sa ove pozicije on moè dosta toga za sebe da postigne. Mnogo vi{e nego da se odmah opredelio.
475
U kojoj meri je sada opozicija oslabqewa. Negde sam ve} rekao da je ovo velika kriza na{e nacionalne opozicije. To je ujedno i kriza cele nacionalne ideje. Na{e nacionalne stranke su, u posledwih godinu dana, napravile brojne gre{ke. Neke od tih stranaka su danas mo`da klini~ki mrtve. Kao slabe opozicione stranke, one savr{eno odgovaraju vladaju}im evroreformistima. Nacionalnoj politici su o~igledno potrebne nove ideje. Wih mogu da donesu samo novi qudi. Zna~i, stari treba da odu... To ne zna~i da svi stari kadrovi treba da odu. Ali, mora da se napravi mesto za qude koji }e doneti osveèwe. Ako se nove ideje i novi qudi ne mogu probiti kroz postoje}e stranke, probi}e se kroz nove partije i pokrete. Nacionalna ideja je isuvi{e velika stvar da bi nestala sa topqewem nacionalnih stranaka. Koliko je lo{e za Srbiju da nema jaku opoziciju? Veoma. Nema demokratije sa slabom opozicijom. Da li je sada, i u kojoj meri, ostvariv najavqeni front opozicije? On je zasada nemogu}. Nikoli} i [e{eq jo{ dugo vremena ne}e mo}i da sara|uju. A bez wihove saradwe nema jedinstvenog fronta. Kakav je poloàj DSS u ovom trenutku? Oni imaju {ansu da povrate ne{to od svojih ranijih glasa~a. Mogu i da pridobiju razo~arane bira~e SPS i SRS, kojih svakako nije malo. No, da bi to uradili, oni moraju da ponude ne{to novo, sveè, druga~ije od dosada{weg. To ne mogu bez kadrovske obnove. Da li onda Ko{tunica treba da ostane predsednik DSS? Ko{tunica svakako treba da ostane. On je simbol doslednosti i kontinuiteta DSS, {to je za jednu konzervativnu partiju va`no. Ali, u vrhu stranke je mnogo kompromitovanih i neuspe{nih kadrova. Ako stranka ho}e da povrati ne{to od svoje ranije mo}i, nu`no joj je kadrovsko provetravawe. Ako do toga u skorije vreme ne do|e, DSS }e postati samo jo{ jedno slepo crevo nacionalne politike. Pravda, tako|e u dvobroju za 20-21. septembar 2008. godine, objavquje intervju sa pripadnikom grupe koja je poku{ala pu~ u Srpskoj radikalnoj stranci, Igorom Mirovi}em, biv{im predsednikom novosadskog odbora Srpske radikalne stranke, sa nadnaslovom Intervju: Igor Mirovi} ~lan Napred Srbijo i naslovom Sujeta je kriva za raspad SRS. Trezven ~italac ne moè da se odupre utisku kako Mirovi}eva ispovest ima samo jedan ciq, da se opravda svojim biv{im kolegama i glasa~ima. Otuda i neverovatna teza o budu}oj saradwi wegove raskolni~ke, vanparlamentarne partije i Srpske radikalne stranke. Smisao ove neverovatne konstrukcije je u obmani koju pu~isti plasiraju u javnost od prvog dana, da se ne radi o ideolo{kom, nego o li~nom sukobu. Da se radi o majstoru demagogije, svedo~e i naslovi dva antrfilea Saradwa sa SRS za godinu dana i [e{eq sve razume: Igor Mirovi}, ~lan kluba Napred Srbijo, u intervjuu za Pravdu iskreno pri~a o razlozima za{to je napustio SRS, u ~ijem je osnivawu u~estvovao, i za{to je sada krenuo politi~kim putem Tomislava Nikoli}a.
476
Posle 15 godina provedenih na funkciji predsednika novosadskog gradskog odbora, Mirovi} kaè da je rasulo bilo neizbe`no, jer se na kraju sve svelo na rekla-kazala. Sa Mir~i}em se rastao korektno, uz obe}awe da nijedan od wih dvojice ne}e pquvati na vreme koje su proveli zajedno. Za{to ste odlu~ili da napustite SRS i odete sa Nikoli}em? Zbog poreme}enih me|uqudskih odnosa i lo{eg na~ina komunikacije, pa i same organizacije. Nakon odlaska Vojislava [e{eqa, to vi{e nije bila ona stranka u ~ijem sam stvarawu u~estvovao od osniva~kog kongresa 23. februara 1991. u Kragujevcu do danas. U kom smislu poreme}eni me|uqudski odnosi, i ko su qudi koji su pravili takvu atmosferu? [e{eq je kao predsednik stranke, dok je tu funkciju obavqao u zemqi, znao da rukovodi, znao je ponekad da povisi ton i da mnogo toga sakrije, pre}uti ili oprosti. Jednom re~ju, imao je izuzetan stil u rukovo|ewu i, osim programa i ideologije stranke, veliki broj qudi je vodio i taj wegov stil. Posle wegovog odlaska u Hag, jedan broj qudi po~eo je da zloupotrebqava tu ~iwenicu da im je Vojislav poverio rukovo|ewe strankom. Koji qudi? Oni koji su sada u najuèm rukovodstvu. Kome ste saop{tili da odlazite? Pozvao sam Milorada Mir~i}a i saop{tio mu to. Sa wim imam jako dobru komunikaciju, dugogodi{wi smo prijateqi, a i on je iz Novog Sada. Zapravo, dao sam izjavu novinarima koji su se tog dana, pro{le srede, zatekli u Skup{tini grada, i odmah posle toga pozvao Mir~i}a. Saop{tio sam mu svoju odluku, predloìo da odmah na|e novo kadrovsko re{ewe za predsednika Gradskog odbora, i da se mirno razi|emo. Kako te~e formirawe nove stranke i koja su sada va{a zaduèwa? Kontaktiraju me qudi koji ho}e da se prikqu~e stranci, i to razo~arani ~lanovi SRS, mladi obrazovani qudi, ali i oni koji nikada do sada nisu bili ~lanovi nijedne stranke. Kako komentari{ete napade i uvrede doju~era{wih kolega na Nikoli}a? To govori o qudima koji takve stvari izgovaraju i pokazuje da su nevaspitani. Mi u Novom Sadu smo se razi{li na korektan na~in, ~ak smo posle zavr{etka primopredaje du`nosti oti{li u restoran da popijemo kafu. Dali smo re~ jedni drugima, ovde na lokalnom nivou, da ne}emo ru`no govoriti o vremenu koje smo proveli zajedno. Nikoli}u su pretili i aferama, da li se bojite da bi i vas mogli da ucewuju? Ne, jer nema razloga da se bilo ~ega bojim. Ko je iz SRS najvi{e razbuktavao sukob Nikoli}a i [e{eqa? To je te{ko re}i pojedina~no. Najve}i broj qudi nije razumeo da se ne{to mora i o}utati, zarad dobrobiti stranke. Lo{i me|uqudski odnosi, rekla-kazala, traju ve} tri-~etiri godine u kontinuitetu i vi{e nije bilo mogu}e sara|ivati. Ima tu i borbe za pozicije, foteqe, jer mnogi o~ekuju da se predsednik SRS uskoro vrati u zemqu, pa poku{avaju da se pozicioniraju.
477
Ho}ete da kaète da su sad u SRS ostali samo karijeristi? Te{ko je re}i, ima tu i dobrih qudi. U najuèm rukovodstvu SRS ostali su qudi koji nisu kadri da vode ovako veliki srpski nacionalni pokret. Da li verujete da }ete sa Nikoli}em do}i na vlast? Verujem. Da li je ovo po~etak kraja SRS? Da, onakve kakvu smo je znali od 1991. do danas. Ali, nije po~etak SRS koja je krwa, koja }e nastaviti politi~ki da deluje i ja im u tome èlim puno uspeha, kao i da nam budu saveznici u ru{ewu reìma Borisa Tadi}a. Verujem da ne}emo na tu saradwu dugo ~ekati, da }e se to ostvariti ve} za pola godine, ili godinu. Da li ste se vi li~no ~uli sa [e{eqem otkako je po~elo cepawe stranke? Da, veoma kratko, sredinom pro{le nedeqe, i to igrom slu~aja. On je pozvao Mir~i}a koji je bio u mom dru{tvu i onda je i sa mnom porazgovarao. Rekao sam mu da sumwam da stvari mogu da se vrate na po~etak i ~inilo mi se da je to delimi~no i razumeo. [ta vam je [e{eq rekao {to odlazite iz SRS? Nisam mu ni rekao da odlazim, jer u tom momentu nisam ni doneo ~vrstu odluku da idem. Pod naslovom Ne àlim za Nikoli}em Pravda, u istom dvobroju za 20-21. septembar 2008. godine, objavquje intervju sa potpredsednikom Srpske radikalne stranke Miloradom Mir~i}em. Unutar intervjua su tri antrfilea pod naslovima Nikoli} da vrati mandate, SRS ~vrsta u Vojvodini i Sa [e{eqem ne pri~am o politici. U ovom drugom antrfileu nalazi se i razja{wewe o konkretnoj {teti koju je dr Vojislavu [e{equ naneo ha{ki saradnik Tomislav Nikoli}. Ipak, mo`da najve}i utisak ostavqa Mir~i}eva konstatacija da se u slu~aju Vu~i}a radi o estradnoj pojavi na srpskoj politi~koj sceni. Zahtev da se reformi{e stranka bio je samo maska da se Srpska radikalna stranka napadne spoqa i iznutra na jedan nedozvoqen na~in, ocewuje na po~etku razgovora za Pravdu, Milorad Mir~i}, potpredsednik SRS. Zar taj raskol nije mogao da se spre~i? Govoriti da li je neko nekoga mogao da spre~i, u prihvatawu neke nove ideologije, jednostavno je nemogu}e po{to je to odluka pojedinca. Onog trenutka kada neko u jednoj politi~koj stranci, kakva je SRS, do|e na ideju da ima potpuno druga~ije programsko i ideolo{ko opredeqewe, jako te{ko je govoriti o mogu}nosti {ta bi spre~ilo wegov odlazak i opredeqewe za drugu partiju. Moglo se ranije uticati i intervenisati na sve ovo {to su zamislili. Bilo je potpuno jasno da su ~ak i u predizbornim kampawama nametana neka nova programska opredeqewa koja nisu svojstvena i nisu u programu SRS. Ko stoji iza cepawa SRS? O~igledno je da ovo nije bio uticaj unutra{wih faktora nego i spoqa{wih. Unutra{wi faktor se ogledao u aktivnostima nekih obave{taj478
nih struktura i nekih tajkuna. O~ito da je wihov uticaj i delovawe i daqe primetno na terenu, ali to }e jewavati. Neko vanredno stawe u stranci ne moè dugo da traje i ono mora da do|e u normalnu fazu. Najva`nije je da je najve}i deo ~lanstva ostao uz nas. Ko je jo{ kriv za ovakvo stawe u stranci? Ne moè se to nekome pojedina~no pripisivati. U pitawu je grupa koja je bila okupqena oko Nikoli}a. Oni su intenzivno radili na tome da nametnu svoje mi{qewe i svoj li~ni stav i neku, u krajwem slu~aju, korist kao opredeqewe i program SRS. To se nije moglo prihvatiti, kao {to to ne bi prihvatila nijedna politi~ka stranka. Kada se zategao odnos izme|u Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a? Ne moè se to pitawe pojednostavqivati i svoditi na li~ne odnose izme|u ovog ili onog. To je pitawe razlaza ideolo{kog i programskog. Onog trenutka kada su se pojedinci unutar SRS razi{li sa strankom, po~eo je razlaz i u rukovodstvu stranke. Kako komentari{ete podno{ewe ostavke Aleksandra Vu~i}a na sve funkcije u SRS? U estradnom delu politike vi{e me interesuje da li }e Dejvid Bekam da otvori olimpijske igre u Londonu. Unutarstrana~ka pitawa se re{avaju u okvirima stranke i ne bi trebalo da idu u javnost. Pogotovo ne bi trebalo da budu ekskluziva u smislu estradnog delovawa na politi~koj sceni. îji je Vu~i} sada ~lan? Nisam ~uo! Kakav uspeh SRS moè da o~ekuje? Na politi~koj sceni Srbije, SRS je i daqe vode}a politi~ka partija kada je u pitawu nacionalna odbrana i ono {to se moè nazvati otpor opozicije vladaju}oj koaliciji. Nismo se pomerili sa tih pozicija, bez obzira koliko su pojedinci hteli da radikale pomere ka takozvanom desnom centru. SRS, kao lider svega {to je nacionalno, istinoqubivo i pravdoqubivo o~ekuje da }e i daqe imati dobre uspehe. U svakom slu~aju, mi smo qudi koji ìve u realnom svetu i svesni smo da je sve ovo planirano i ura|eno kako bi se umawio uspeh SRS. Koliko moèmo proveri}emo ve} na slede}im izborima. O~ekujete li da i posle toga ostanete najja~a partija u Srbiji? Ako zadrìmo ovu poziciju o~ekujemo da }emo i daqe imati lidersku ulogu. Da li }emo imati ovoliki procenat i rejting u bira~kom telu to ne zavisi samo od ove pozicije na desnoj politi~koj sceni nego zavisi i od na{eg angaòvawa i niza okolnosti. Kako vam se sada ~ini mogu}nost formirawa opozicionog fronta? Ta ideja postoji! Pre svega, preduslovi za tu ideju su realizovani. Postoji politi~ka saradwa izme|u SRS i DSSNS. To je dobar preduslov da se jednog dana realizuje to takozvano pravqewe opozicionog fronta. Na kraju, da li vam je ào zbog raskola u stranci? Kada imam u vidu, da se ovako odnose prema [e{equ ne mogu da ne budem iskren, ni{ta mi nije ào. Drago mi je {to nisam bio u nekim prisnijim odnosima sa tim pojedincima.
479
O~ekujete li da Tomislav Nikoli} i 19 poslanika koji ga podràvaju vrate mandate SRS? To nije samo pitawe Ustava i zakona, to je pitawe i morala. Ako neko poverqivu dokumentaciju SRS iznese u nameri da je ukrade i pri tome zaboravi gde je, to ve} postaje pitawe istra`nih organa. Oni treba da se ukqu~e i da pomognu ~oveku da se priseti gde je to zaboravio. Sa druge strane, prakti~no je pitawe {ta ako sticajem nekih okolnosti prestane mandat toj grupaciji?! Koja }e to poslani~ka grupa zameniti te poslanike!? Nije vaqda da misle da }e to mo}i da uradi Forca Srbija. Ona nije ni u~estvovala na izborima. Kakva je situacija u Vojvodini {to se ti~e SRS? Glavni udar ovih odmetnika bio je usmeren prema organizaciji SRS u Vojvodini. Moramo da konstatujemo da nisu uspeli onako kako su planirali. O~ito da je sada na sceni medijska manipulacija koju koriste pojedinci. Koriste se i pe~ati SRS, kako bi se medijima dalo saop{tewe, kao ono da je kompletan okru`ni odbor pre{ao u redove neke nove politi~ke opcije koja se zove Forca Srbija. U stvari pri{ao je samo jedan ~ovek koji koristi taj pe~at. U Vojvodini je ipak SRS ostala ~vrsta. ûjete li se sa [e{eqem? ûjem se onoliko koliko je potrebno da se pribavi sve ono {to je neophodno za wegovu odbranu pred Ha{kim tribunalom. [ta on kaè na situaciju u stranci? Ne razgovaramo o politici. Takvi razgovori oteàli bi wegovu poziciju u Hagu. To je u~inio Tomislav Nikoli} prikazav{i neke falsifikate. Verovatno je to ura|eno u dogovoru sa kancelarijom Ha{kog tribunala, a sve kako bi se dodatno oteàla pozicija Vojislava [e{eqa. ôvek koji je to uradio do ju~e je bio na ~elu komiteta za wegovu odbranu i bio je svestan ~iwenice da }e to oteàti [e{eqevu situaciju. Izjavu supruge Vojislava [e{eqa objavquje Pravda, u dvobroju za 2021. septembar 2008. godine, sa nadnaslovom Jadranka [e{eq optuùje Tomislava Nikoli}a i naslovom La`ni svedok protiv Voje. Jadranka [e{eq navodi konkretne mere Ha{kog tribunala koje su sprovedene protiv wenog supruga odmah posle Nikoli}eve izdaje. Supruga predsednika Srpske radikalne stranke, Jadranka [e{eq, kaè za Pravdu da prati sve {to se de{ava na politi~koj sceni, ali da joj je pa`wa usmerena prvenstveno prema Ha{kom tribunalu. Dobra je vest da je sudsko ve}e odbacilo neosnovani zahtev Tuìla {tva da se mom suprugu nametne branilac. Lo{a je vest da je Ha{ki tribunal novog saradnika dobio u doju~era{wem {efu tima za Vojinu odbranu kaè Jadranka [e{eq, i dodaje: Objavqivawem stenograma (ne èle}i da komentari{em wegov sadràj), pored toga {to je izazvao uskra}ivawe poseta Vojinim savetnicima, on je, uz moralni pad, pokazao visok stepen solidarnosti sa tom groznom institucijom. U skladu sa tim, mogu}e je o~ekivati da se u liku nekog narednog la`nog svedoka pojavi ba{ on.
480
Alo, 20-21. septembra 2008. godine, objavquje dva kratka teksta u rubrici Pobednikgubitnik pod naslovima Dragan Markovi} i Dragan Todorovi}: Dragan Markovi}: Biyin zet, koji mu je pretio telefonom, osu|en na ~etiri meseca zatvora. Dragan Todorovi}: Radikali tvrde da im je uskra}ena komunikacija sa [e{eqem, iako u Hagu uveravaju da to nije istina. Glas javnosti, 20. septembra 2008. godine, objavquje intervju sa neuspe{nim pu~istom Tomislavom Nikoli}em sa nadnaslovom Tomislav Nikoli} govori za Glas o novoj partiji, raskolu sa [e{eqem..., naslovom Vu~i} pi{e statut stranke i podnaslovom Aleksandar ne pi{e sam program, ali to mu je dobra prilika da se skloni iz javnosti. Razi{ao sam se sa [e{eqem i pre SSP-a. Razgovarao sam nakratko sa Veqom, potpuno sam otvoren za saradwu, kao i sa Ko{tunicom. Unutar teksta su tri antrfilea pod naslovima Tajkuni ostali uz SRS, Kole moè u na{u partiju i Prqav ve{. Nikoli} se u tekstu ponajvi{e pravda povodom transkripta koji je posluìo Hagu da uvede drakonske zabrane dr Vojislavu [e{equ. U svojoj odbrani iznosi niz neistina, a jedna od krucijalnih je i da transkripti nisu dostupni svim ~lanovima Tima koji pomaè odbranu dr Vojislava [e{eqa. Van svake logike, jer to u praksi zna~i da je pojedinim ~lanovima zabraweno da prisustvuju sastancima. Pa kakvi su to ~lanovi, zar ne bi bilo logi~no da su iskqu~eni, ako se u wih nema poverewa ili su neki drugi razlozi u pitawu? Toliko o po{tewu ha{kog cinkaro{a Tomislava Nikoli}a. Apsolutno su autenti~ni stenogrami sa sednica kolegijum SRS-a! S time se ne igram! Prvo, to uop{te nije u vezi sa ha{kim procesom, nijedna ta~ka, ni zapeta. Strogo po{tujem pravilo po kome se pona{a i [e{eq razgovori o procesu ne idu u javnost. Iznosio sam u javnost neke detaqe i kada sam bio u stranci, ali, tada nisu rekli da laèm. A sad laèm. Neka pri~aju {ta ho}e kaè za Glas Tomislav Nikoli}, {ef novog poslani~kog kluba Napred Srbijo. Jeste li razmi{qali da biste zaista [e{equ mogli da ograni~ite kontakte objavqivawem stenograma? [e{eq nema zabranu bavqewa politikom, strankom se bavi javno i wegovi razgovori sa nama se prislu{kuju. A ko ih snima? Mi, uvek i sve. Za{to? Mislio sam da [e{eq namerava da to objavi u nekoj kwizi. Me|utim, posledwih meseci ti transkripti se ne dodequju svim ~lanovima komiteta za odbranu, jer su neki delovi iz na{ih razgovora ve} izlazili u javnost. I tada nije re~eno evo, [e{eq spre~ava svoju odbranu, ili neko od wegovih saradnika koji to iznose u javnost. Dragan Todorovi} ne veruje da ste vi to poslali medijima. Ja sam poslao.
481
[ta, onda, on time ho}e da kaè? Da je to tako lo{ potez, da ~ak i ja nisam u stawu da ga uradim. Ne mora on da se brine za moj ugled u javnosti! Neka svako radi ono {to misli da je za wega najboqe. Pod optu`bom da laèm da je [e{eq odobrio da glasamo za SSP, morao sam da pruìm dokaz. I vi{e time ne}u da se bavim, kre}em u novu politi~ku borbu. [e{eq vam u pismu najvi{e zamera to {to ho}ete na dve stolice i na Istok i na Zapad. Jo{ Sveti Sava je rekao da je Srbija istok na zapadu, a zapad na istoku. Moèmo i moramo na obe stolice. Do sada smo imali samo jedan odsto investicija iz Rusije, za osam godina vlasti DOS-a, Zapad je kupio sve {to se moè. Kako to da spre~imo. Naravno, [e{eq je u pravu kada kaè da ne moèmo u EU ako se odreknemo Kosova. I to je bila svrha amandmana SRS-a. Ako je [e{eq rekao da ne moè, to je na{ definitivan politi~ki razlaz. [e{eq vam u pismu ni ime nije pomenuo. Je li to dug kumstvu, ili samo politika? Ne, o kumstvu ne}u da govorim. Ali, za [e{eqa ~ovek umire kada se sa wim posva|a. I daqe verujem da je on velika `rtva sopstvenog naroda i da u Hagu brani i sebe i srpski narod i da mu ovo uop{te nije trebalo. Testirao je koliko mogu da izdrìm. Do kada biste, da se nije ispre~io SSP, izdràli? Nisam mogao da presko~im to sa SSP-om, jer to defini{e sudbinu Srbije. Ako bih ostao u stranci koja se vra}a na put devedesetih, prihvatio bih ideju [e{eqa da SRS nikad ne bude na vlasti. A meni u ovim godinama ne prili~i da se bavim politikom zbog poslani~kih mandata. Zna~i, do sada ste to radili zbog mandata? Pa, do sada sam bio ograni~avan na to. Svaki put, nekoliko dana pre izbora, [e{eq stavi svima do znawa da SRS ne èli da vlada: linija Karlovac-Karlobag-Virovitica, ne}e u EU, ne}emo sa Ko{tunicom i Tadi}em, Zvezdan Jovanovi} isto {to i Gavrilo Princip... Je li Aleksandar Vu~i} definitivno sa vama? ûjemo se svakodnevno. I skoro sve sam ve} rekao. A niste i pi{e li program nove stranke. Vu~i}, cela wegova porodica, gotovo svi wegovi prijateqi su angaòvani na wenom konstituisawu. On radi na mnogim pitawima za na{u novu stranku, a pitawe je dana kada }e da odlu~i da zajedno budemo weni osniva~i. Ne pi{e sam program i to mu je dobra prilika da se skloni iz javnosti, ~ujemo se kad ima primedbe. Ve} ste rekli da mu je istekla tre}ina vremena u ilegali. Kad ga o~ekujete? Najkasnije do 21. oktobra. Ali, verujem i mnogo pre. Jeste li smislili ime? Ne. Konsultujemo se sa sociolozima, marketin{kim stru~wacima, da vidimo da li slogan Napred Srbijo moè da bude ime stranke... Program }e biti prihvatqiv za sve qude i {to bismo ih imenom odbijali. Ne èle svi da budu radikali. Napred Srbijo se kao mlada biqka lepo primilo.
482
Ublaìli ste retoriku prema Borisu Tadi}u. Moje politi~ko delovawe usmereno je na to da Tadi} padne sa vlasti {to je mogu}e pre. Do sada je mogao da ode na Havaje i vrati se da pobedi, jer nije imao rivala pod [e{eqevim uslovima. Sada mora, pod hitno, da reformi{e vladu, pa i DS. Pa da na vas ra~una? Umesto Dinki}a? Ne. Nikad u vladu s Tadi}em. Idemo na izbore. Spekuli{e se da sa Velimirom Ili}em ve} pregovarate o udruìvawu. Ako bih to po~iwao, dokazao bih da ho}u novom strankom da ugasim druge. Ne. Razgovarao sam kratko s Veqom i rekao da sam potpuno otvoren za saradwu i da moè da diktira uslove. Rekao sam mu i da se sa Ko{tunicom ovih dana sastanemo. Sa SRS nema saradwe, ne}e dati [e{eq. Prozivaju vas da ste odlaskom iz SRS-a odvukli i zlatne koke tajkune. Biznismeni koji su imali veze sa SRS ostali su uz wih. Treba da prestane ta pri~a da ~ovek ne sme da se sre}e sa biznismenima. Oni koji zapo{qavaju hiqade qudi moraju da informi{u i da budu informisani. A kako bih ja znao {ta ne vaqa u privredi, gde vlada gre{i, gde optere}uje, ako te stvari ne saznam od qudi koji se tim poslom bave. Ja ne izlazim nigde sa wima tajno, ne idem na ve~ere... Za stranku je neophodno makar milion evra godi{we. Odakle vam pare? Vodio sam SRS koja je imala prihode milion evra, ali i tolike tro{kove. Nova stranka ne}e imati tolike tro{kove, jer nema Haga. Koliko }ete pla}ati zakup prostorija? 5.000 evra mese~no. êka}e nas dok ne stanemo na noge. O~ekujem useqewe za pet do deset dana. I Miodrag Kosti} je spreman da vam ustupi ime. Zvao me je i rekao je da ima registrovano Napred Srbija, ali i da }e se pomirqivo pona{ati prema Napred Srbijo. Ho}e li biti u va{oj stranci? Ne znam, isuvi{e je vezan za \in|i}a i DS da bi o tome razmi{qao. Nije li nekorektno da iznosite prqav ve{, a da [e{eq ne moè da odgovori? Ima on pedeset onih koji govore umesto wega. Nemam ni{ta sa [e {eqem. Prete vam kompromitovawem. Ja da se pla{im, ne bih ni napu{tao SRS. Neki Jadranko Vukovi}, koga niko u stranci i ne zna, ustao je i rekao mi znamo da je Nikoli} engleski {pijun. I mi imamo te papire i done}u ih u Skup{tinu ako nas on zbog toga napadne. Kaèm ajde odmah, Jadranko, bre. Pres, 20. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa izjavama pripadnika odmetni~ke grupe, Neboj{e Stefanovi}a i potpredsednika Srpske radikalne stranke Dragana Todorovi}a pod naslovom Tomistima pri{lo 75 odsto odbora SRS-a?! Da bi tekst bio jasniji, po{to je citiran potpuni anonimus Stefanovi}, treba re}i da se radi o mladi}u koji je iz neposrednog okruèwa Alek483
sandra Vu~i}a, precizno re~eno slepom izvr{iocu svih wegovih naloga, koju je svu svoju budu}nost bespogovorno vezao za ovog estradnog politi~ara. Tomislavu Nikoli}u pri{lo je ~ak 75 odsto lokalnih odbora SRS-a, tvrdi koordinator organizacionog tima nove Nikoli}eve partije Neboj{a Stefanovi}. Odbornici i funkcioneri SRS-a masovno dolaze i kaù da nam prilaze, bez obzira na to {to postoji mogu}nost da ostanu bez mandata ili mesta u partiji. Mi nikoga ne teramo ni na {ta, qudi sami odlu~uju da nam se prikqu~e. Do sada je, prema na{im podacima, na Nikoli}evu stranu pre{lo skoro 75 procenata odbora SRS-a tvrdi Stefanovi}, i kaè da su u novu stranku svi dobrodo{li. S druge strane, potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi} kaè da je to gnusna la`. Laì! Oni svakog ~oveka koji im do|e iz nekog odbora tretiraju kao odbornika. Svega pet op{tinskih odbora nam je dostavilo zahtev u kojem traè sazivawe kongresa stranke, i to je ~iwenica koja dovoqno govori o tome koliko je qudi pre{lo kod Nikoli}a. Ogroman broj odbornika ostaje uz SRS i Vojislava [e{eqa tvrdi Todorovi} za Pres. Upitan da prokomentari{e tvrdwe iz suprotnog tabora, da SRS pretwom oduzimawem mandata pla{i qude, Todorovi} kaè da ne èli da ulazi u tu pri~u. Prvi put }u poverovati u neku wihovu pri~u kada nam do|u i vrate mandate. Do tada, svi oni su izdajnici! kaè Todorovi}. Gazeta, 20. septembra 2008. godine, donosi tekst sa nadnaslovom Gazeta otkrila ime Tomine stranke, naslovom Napred jedina Srbijo i podnaslovom êka se da saglasnost za ime da i Aleksandar Vu~i}, koga ve} ~ekaju i kqu~evi novih strana~kih prostorija. Unutar teksta je intervju sa jo{ jednim ~lanom izdajni~ke grupe, izvesnom Jelenom Budimirovi}, sa nadnaslovom naslovom SRS me razo~arala i podnaslovom Oti{la sam iz SRS kad su traìli blanko ostavku, kaè posledwi Tomin preleta~. Unutar teksta je antrfile pod naslovom I gorile uz Tomu. Kuriozitet ovog teksta je pomiwawe nebitnog telohraniteqa Petra Pani}a, ~oveka poznatog jedino po ~estoj promeni strana. Wegov dolazak u redove pu~ista, tamo je izgleda doìvqen kao velika sre}a i dobitak. Racionalno sagledano, wegov transfer je ~ist dobitak jedino za srpske radikale, uz nadu da vi{e nikada ne}e poku{ati da se vrati u staro jato. Nova stranka Tomislava Nikoli}a najverovatnije }e se zvati Napred jedina Srbijo! Kako Gazeta saznaje, ovo ime predloìo je li~no Tomislav Nikoli}, a sa wim su se sloìli i ostali poslanici. Me|utim, kona~no re{ewe za ime, prema Nikoli}evoj èqi, sa~eka}e mi{qewe Aleksandra Vu~i}a, koga ve} ~ekaju i kqu~evi novih strana~kih prostorija. Istina, napredwaci, kako su ih mediji ve} krstili, razmi{qaju o tome da zadrè i ime Napred Srbijo. Tomislav Nikoli} za Gazetu kaè da jo{ nisu kona~no odlu~ili kako }e se stranka zvati, ali nam je potvrdio da je jedno od re{ewa Napred jedina Srbijo.
484
Mogu}e je da }emo ostaviti i samo Napred Srbijo, jer je ve} qudima u{lo u u{i, ali bih li~no voleo da tom nazivu dodamo i re~ jedina kaè Nikoli}. On kaè da mu se dopada ime Jedinstvena Srbija, ali, s obzirom na to da se ve} jedna stranka tako zove, najbliì je ideji da svoju partiju nazove Jedina Srbija. Ali otom-potom kaè Nikoli}. On je potvrdio da su ve} podeqeni kqu~evi strana~kih kancelarija i da on li~no ~uva jedan za Vu~i}a, ako, kako kaè, re{i da im se pridruì. Uprkos Nikoli}evoj ogradi, Vu~i}, kako saznajemo, ve} uveliko u~estvuje u pripremama za osniva~ku skup{tinu stranke. Izvor blizak Vu~i}u kaè da je on veoma angaòvan oko pisawa statuta, ali da se bavi i infrastrukturom stranke. O~ekuje se, tako|e, da }e sa wegovom objavom da pristupa novoj stranci jo{ najmawe pet poslanika SRS-a pre}i u Nikoli}ev tabor. Poslanik SRS-a, koji je èleo da ostane anoniman, potvrdio nam je da me|u poslanicima SRS-a ima jedan mawi broj onih koji ~ekaju Vu~i}evo opredeqewe. Ako Vu~i} krene za Tomom, ni{ta nas ne}e spre~iti da po|emo za wim, iako smo Todorovi}u potpisali blanko ostavke kaè on, mole}i nas da mu ne otkrivamo ime da ne bi imao problema. Podsetimo, pre dva dana poslani~kom klubu Napred Srbijo pridruìla se Jelena Budimirovi}, dok se prava bitka odvija u odborima SRS-a u unutra{wosti Srbije, gde se uveliko povla~e blanko ostavke. Jedan broj odbornika SRS-a u Aleksincu obavestio je predsednika lokalnog parlamenta da povla~e ostavke. Devet od 18 wih obavestili su Skup{tinu da povla~e ostavke jer su ih, kako su naveli, potpisali pod prinudom rekao je predsednik Skup{tine Ivan Dimi}. Predsednik Okru`nog odbora SRS-a Ni{avskog okruga i narodni poslanik Milovan Radovanovi} kazao je agenciji Beta da nije bilo zvani~nih izja{wavawa ~lanova SRS-a o tome da li }e ostati uz [e{eqa ili }e se prikqu~iti Nikoli}u. Kako Gazeta saznaje, nekoliko telohraniteqa iz nekada{weg li~nog obezbe|ewa Vojislava [e{eqa, koje je on jo{ 2000. godine otpustio, re{eno je da pruì pomo} Tomislavu Nikoli}u. Re~ je o momcima iz Batajnice, me|u kojima ima i osniva~a prvih mesnih odbora SRS-a. Me|u wima je i biv{i [e{eqev telohraniteq Petar Pani} Pana, koji se uz Nikoli}a pojavio na sednici Centralne otaybinske uprave. Najmla|i ~lan Napred Srbijo, narodni poslanik SRS-a Jelena Budimirovi} kaè da je SRS napustila jer je razo~arana u qude iz te stranke. U razgovoru za Gazetu Budimirovi}eva isti~e da je odluku o napu{tawu radikala donela posle insistirawa funkcionera SRS-a na tome da poslanici moraju da potpisuju blanko ostavke. Za{to ste toliko dugo ~ekali da pre|ete na Tominu stranu?
485
Bilo mi je potrebno vreme da smireno i dobro razmislim o svemu. Nisam èlela da donosim ishitrene odluke. Onda sam shvatila da je Tomislav Nikoli} postupio ispravno. Uostalom, kod wega su pre{li ugledni qudi iz redova SRS-a koje ja veoma cenim. Porodica me je podràla, a moju odluku pozdravili su svi moji prijateqi i kom{ije. Ose}ate li se kao izdajnik? Ne! Tomislav Nikoli} zastupa istu ideologiju koju je zastupao u SRS-u. Da li je neko od funkcionera SRS-a vr{io pritisak na vas da ostanete u stranci? Nije bilo konkretnih pritisaka. Opomiwali su me i sugerisali mi da ne bi trebalo da prelazim u poslani~ki klub Napred Srbijo. Na koji na~in su vas opomiwali? Ne bih da govorim o imenima i ne èlim da pri~am o tome. To je bilo u stilu: îtajte izme|u redova!. Smatram da svako treba da ima izgra|eno mi{qewe o bilo kom pitawu da je re~. Posle odlaska Nikoli}a, da li je bila poja~ana kontrola nad poslanicima SRS-a? Jeste. Krenuli sa tom pri~om da moramo da potpisujemo blanko ostavke kako bismo dokazali vernost stranci. Me|utim, ja je nisam potpisala jer sam htela da razmislim. Da li se jo{ neko u poslani~kom klubu SRS-a premi{qa da pre|e kod Tome? Sigurno. Odre|eni broj qudi se premi{qa, jer je i wima potrebno vreme, kao {to je meni bilo, da razmisle i kona~no preseku. Mislim da }e se odlu~iti za na{u opciju, jer svakim danom sve vi{e ~lanova i op{tinskih odbora prelazi kod Nikoli}a. Sve je to la` glasi naslov teksta koji je osvanuo u Danasu, u dvobroju za 20-21. septembar 2008. godine, a prenet je iz dnevnog lista Alo od 18. septembra. Unutar teksta je antrfile pod naslovom Bekam, koji Vu~i}: Rat {e{eqevaca i tomista jo{ vi{e se razbuktao nakon {to je Tomislav Nikoli} pustio u javnost transkripte razgovora sa [e{eqem. Potpredsednik SRS-a Gordana Pop-Lazi} tvrdi da su transkripti la`ni, savetuju}i Nikoli}u da objavi transkripte razgovora sa wegovom ro|enom ènom. Vjerica Radeta oti{la je korak daqe optuìla je Nikoli}a da je postao sau~esnik u poku{aju ubistva Vojislava [e{eqa. Neka gospodin Nikoli} objavi i transkripte razgovora sa wegovom ro|enom ènom. Verovatno }e i to da bude la`, kao {to su i ovi transkripti la`ni. To {to je uradio samo je dokaz koliko je gospodin Nikoli} nisko pao rekla je za Alo Gordana Pop-Lazi}. Ona, me|utim, nije htela da odgovori na konkretno pitawe {ta je la`no u objavqenom transkriptu razgovora vrhu{ke SRS sa [e{eqem. Sve je to la` poru~ila je kratko. Vjerica Radeta tvrdi da je Nikoli} u stvari objavio neta~an transkript sa sastanka tima za [e{eqevu odbranu.
486
Time je on zapravo postao sau~esnik u poku{aju ubistva koje Ha{ki sud sprema profesoru doktoru Vojislavu [e{equ. Ni{ta od toga {to je objavqeno nije ta~no, uop{te nismo sa [e{eqem razgovarali o strana~kim pitawima niti o glasawu za SSP u Skup{tini. Bqak! To je moj komentar rekla nam je Vjerica Radeta. Potpredsednik SRS-a, Milorad Mir~i}, izjavio je da rukovodstvo SRS vi{e ne zanimaju ni Tomislav Nikoli}, ni Aleksandar Vu~i} niti ostali pu~isti, isti~u}i da je ve}ina ~lanova ostala i da se sada radi na unutra{wim pitawima stranke. Aktivira}emo blanko ostavke poslanika u Skup{tini Vojvodine koji su, kao sada ve} biv{i ~lanovi SRS, u{li u wu po proporcionalnom sistemu, a od DS-a o~ekujemo da po{tuje zakon i demokratsku proceduru kada su odborni~ki mandati po op{tinama u pitawu, rekao je Mir~i}. Odgovaraju}i na novinarsko pitawe da li je Vu~i} podneo ostavku na mesto generalnog sekretara, Mir~i} je odgovorio da }e naredne Olimpijske igre u Londonu, 2012. godine, otvorit Dejvid Bekam, ~ime je jasno pokazao da o tome ne èli da pri~a. Danas, tako|e 20-21. septembra 2008. godine, prenosi pisawe bawalu~kog lista Fokus u kojem se iznose najgrubqe laì na ra~un dr Vojislava [e{eqa. Isto vaì i za navodni izvor Danasa iz Srpske radikalne stranke, ~ija je izjava sadràna u tekstu pod naslovom [e{eq u dogovoru sa Hagom razbio radikale? Predsednik SRS Vojislav [e{eq postigao je dogovor sa Ha{kim tribunalom da namerno izazove raspad svoje stranke, a da zauzvrat bude osu|en na osam godina zatvora. Na taj na~in [e{eq bi odmah po izricawu kazne bio oslobo|en, po{to bi u tom slu~aju ve} imao odsluène dve tre}ine kazne, tvrdi bawalu~ki list Fokus u izdawu za subotu, a prenose beogradski elektronski mediji. Izvor lista iz SRS-a, koji je insistirao na anonimnosti, isti~e da se [e{eq po izlasku sprema da gradi imiy mu~enika, koji je osu|en i odleào kaznu, ali i kao jedinog srpskog lidera koji je pobedi Ha{ki tribunal. [e{eq se u pripremi ovog plana svim silama trudio da odugovla~i su|ewe i da kompletan rok provede u istrazi u Hagu, tvrdi izvor lista. [ta }e biti sa nevernim Tomom pita se autor Dragan Vujadinovi}, a tako glasi i naslov wegovog teksta koji je objavqen u Danasu, 20-21. septembra 2008. godine. Analiziraju}i protekle doga|aje, Vujadinovi} dolazi do zakqu~ka sa kojim se lako sloìti: Toma je dobrodo{ao vladaju}oj koaliciji. U tekstu se uo~ava jo{ jedan mawe bitan detaq, koji autor navodi u svom poku{aju ismejavawa srpskih radikala: pravilno uo~ava da su, prilikom protesta, poslanici Srpske radikalne stranke obukli plave, a ne crne majice sa likom svog predsednika. To je ~ist demant pisawa ve}ine novina koje su tvrdile da su u pitawu crne majice. Naravno, crna boja je posluìla urednicima da srpske radikale poistovete sa krajwom desnicom koja ovu boju ~esto eksploati{e, naro~ito u zapadnoj Evropi. Po{to su istorijskog utorka, devetog septembra, Leta Osmog, izgla sana dva strate{ka sporazuma jedan ruski i jedan evropski, nastupila je pauza. Imamo mi pre~ih poslova. Na primer, da svi budemo pomalo radika487
li. Tako bi se u najkra}em mogla opisati politi~ka klima u Srbiji. Nema va`nijih tema i dilema od prognoza ko }e sa Vojom a ko sa Tomom, kako }e se sada{wi i biv{i radikali razmestiti u parlamentu i, kona~no, {to se to ve} jednom Vu~i} ne ogla{ava. Istawi nam ìvce svojim }utawem. Nije se pojavio ni na Centralnoj otaybinskoj upravi, odrànoj u pro{lu subotu. îtava nacija na~uqila u{i, a od Vu~ka ni trga ni glasa. Mo`da je boqe da nije ni dolazio. Da se ne provede kao neverni Toma, koji je sa svojom grupom do{ao, ali oti{ao pre kraja. Da ne prisustvuje iskqu~ewu iz sopstvene stranke. Dakle, parlament nije radio, a kad }e niko ne zna. Svi znaju da posla (zakona) ima napretek i da se mnogo kasni. [ta to vredi kad ne bi moglo da se radi. Jer bi se parlament pretvorio u Hajd. Radikali bi se i stari, i iskqu~eni, poslovnicima i ponekom kletvom bacali na ministra Ivicu Da~i}a, po{to nije blagovremeno odgovorio ko je na mitingu, odrànom 29. jula, prekomerno upotrebio silu, prebio poslanike radikale, ranio komandanta Pelevi}a i na smrt povredi Ranka Pani}a. Narodwaci bi opet startovali sa svojom junskom rezolucijom o Kosovu, koja iz neobja{wivih razloga nije stigla na dnevni red. Tu je i nepredvidivi dramaturg (kako êdi tepa Veqa Ili}) sa svojim neumornim asistentima, uvek spremnim i uve`banim za pozori{nu predstavu razli~itih ànrova. Naravno, najve}u radoznalost i znatièqu ~itavog radnog naroda, medija, ali i samih poslanika, izaziva prvi bliski susret Todorove i Tomine poslani~ke grupe. Ho}e li se otvoriti jo{ jedan fajterski front, ili }e eksprijateqi, bra}a i kumovi mudro }utati i praviti se kao da se ni{ta stra{no nije desilo. Prate}i istorijat partijsko-kumovskih sva|a i podela, ovaj prvi scenario (neki ga zovu i srpska posla) ~ini se neminovnim. Optimalno za ùte, jer se glavni politi~ki konkurent uru{io i pocepao sam od sebe, ali jo{ jedna dodatna opasnost za profesorku Dejanovi} kao glavnu kormilarku Hajda, koji podse}a na onu galiju iz pri~a Vladimira Nazora. Samo {to jedna grupa vesla~a gura napred, a druga pozadi. Pa galija naj~e{}e stoji u mestu. Hajde sada da se i mi malo upustimo u tra~arewe. Zaista, {ta }e biti sa nevernim Tomom? Kao umeren i popularan politi~ar, a pogotovo kao izdajnik koji je naru{io vi{egodi{wu idilu o monolitnosti i slozi radikala, Toma je dobrodo{ao vladaju}oj koaliciji. Jo{ ako svoju nacionalpatriotsku ideologiju iskombinuje sa evropskim putem, eto ~ak i potencijalnog partnera. Ako bi nekada bilo gusto. Pa se traì glas vi{e. {to bi dodatno uvelo disciplinu unutar {arene vladaju}e koalicije. Ili si pravoveran i odan u svakoj prilici, ili evo zamene. Ako se situacija vi{e puta ponovi, zamena u igru, kolebqivci na klupu za rezerve. Nema zezawa, politika je ovo, bre. Da se tako ne desi da ânkovi i Ma|ari izdaju istorijski ruski sporazum, a da se od Mla|anovih strepi do posledweg ~asa. (Istina, ruski sporazum nije bio u opasnosti, pun parlament rusofila). Me|utim, kao i uvek, postoji i druga strana. Ako Toma bez stranke ili sa strankom u najavi, zadrì veliku poslani~ku grupu, otvara se nova, ~vrsto zamandaqena Pandorina kutija. Ve} se svi navikli na partokratiju u kojoj su poslanici svoji i autonomni, samo ako se bezuslovno slaù i gla488
saju kako naloì partija, da bi se u Tominom slu~aju desio revolucionarni obrt. Da mandati pripadaju, poslanicima. Blanko ostavke koje je potpisalo svih 250 poslanika, vi{e ne vaè. Dobar dan, Evropo. [irom otvori svoje dveri, mi dolazimo. Sa slobodnim i slobodoumnim poslanicima na ~elu. Ubudu}e }e svi pri~ati i glasati u skladu sa svojim unutra{wim kategori~kim imperativom, uz blagoslov i podr{ku ro|enih partija. Kakva promena, qudi moji. îm smo ratifikovali SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu), odmah smo se prosvetlili i progledali. Evo, taj isti Toma ustavotvoriteq, koji je najvi{e insistirao da se ~ak i u Ustav unese klauzula da mandati poslanika pripadaju partijama, sad se toliko transformisao u smeru po{tovawa pojedinaca i wihovih osnovnih qudskih prava, da vi{e nema nikakvih dilema. Mandati pripadaju poslanicima i ta~ka. Potpuno drugi qudi. Samo se setite one monolitnosti radikala. Kao jedan ~ovek. Toma ili Todor iz poslani~ke klupe pokazuju komandu potpredsednici Nata{i, koja sa predsedni~kog pulta komanduje ostalima. Za, protiv, izvadi kartice, iza|i iz sale. Sve kao po koncu. Mi se toliko promenili i tek }emo da se mewamo, a Evropska unija nas opet otka~ila. Mi wih {argarepom, oni nas Mladi}em pa Mladi}em. (Da smo znali koliko }emo ~ekati ovu prokletu {argarepu, umesto {to smo ga ~uvali, predali bismo ga odavno). Sada smo, posle ratifikacije SSP-a, samouvereno ~ekali vesti iz Brisela. Uzalud, iako su skoro svi bili za nas, Holan|ani i Belgijanci nisu dozvolili da se odmah odmrzne prelazni trgovinski sporazum. Potpredsednik Boà, glavni za evropske integracije, potpuno rezigniran. Da bi malo ute{io pokisli i razo~arani radni narod, Boà ~vrsto obe}ao beli [engen za sredinu idu}e godine. Dok nam Evropqani ne ponude makar kakvu {argarepu, mi nastavqamo da u~imo i ve`bamo demokratiju. U ponedeqak, petnaestog septembra, u Domu Narodne skup{tine, na sve~an na~in obeleèn svetski dan demokratije. Poslanicima i gostima se obratio vode}i dràvni trojac. Predsednik, Predsednica i Premijer. Be{e mnogo ministara i visokih diplomatskih i crkvenih velikodostojnika. Ali, be{e vrlo malo narodwaka (prime}en je potpredsednik Radojko Obradovi}, po{to je sedeo na uzvi{enom predsedni~kom pultu) i niko Tomin. Ode`du promenili i pravoverni radikali. Umesto tradicionalno belih, za ovaj sve~ani dan obukli plave evropske majice, sa velikom slikom vojvode na grudima. Naravno, }ud nisu promenili. Jedino su oni sedeli dok se pevala Oda radosti, a kad su svi seli, oni su ustali i po~eli skandirawe vratite nam Kosovo i Kosovo je Srbija. O~igledno, opet nam dolaze brza i nervozna vremena. Kad po~ne nova sednica, svi }emo videti da li se, i koliko, u ovom kratkom vremenu, Srbija promenila. Mihal Rama~ oglasio se u istom izdawu lista Danas, dvobroju za 2021. septembar 2008. godine, sa tekstom pod naslovom Lawski kukuruz upola cene. Naravno, o dr Vojislavu [e{equ nije napisao ni{ta pozitivno, ali je ipak bio jasan u svojoj tvrdwi da }e od propalog pu~a samo vlast imati koristi.
489
Sve {to se desi, dobro ili lo{e, u Srbiji moè biti izgovor za nerad. Primer daju narodni poslanici. [to bi sedeli u Skup{tini kad ne moraju? Protekle sedmice imali su bar tri opravdawa. Prvo, raspali se radikali. Drugo, propade pre~ica za Evropu. Tre}e, bitka za Kosovo. Vi{e nego dovoqno razloga za dokoli~arewe o narodnom tro{ku. Pristalice radikala i daqe ne razumeju ko je wihov: oni {to osta{e sa [e{eqem ili oni {to odo{e s Nikoli}em. Razumeli bi kad bi videli razliku. Posva|ani kumovi im ne olak{avaju muke. Svaki vojvoda prikazuje se kao an|eo, pa nije jasno ni kako su toliko godina mogli zajedno, ni kakva zla sila ih je razdvojila. Srbija je, do sada, znala samo za netrpeqivosti koje su iznutra razjedale vladaju}e koalicije. Sada gleda isti film na opozicionoj strani. Bez opozicije nema demokratije. Slaba opozicija stvara opasno mo}nu vlast. U dru{tvima bez demokratskih navika opozicija se smatra odvratnim smetalom, ako ne i neprijateqem op{te dobrobiti. Ko je posle petog oktobra prozborio ne{to protiv vlasti, posmatran je istim o~ima kao opozicija pre tog datuma. Osam godina kasnije, sve je kao {to be{e. Izuzetak je gradona~elnik Beograda. Nije odoleo isku{ewu da ujede biv{eg genseka radikala, sve hvale}i wegov tobo`wi opozicionarski u~inak. Kakve god bile zasluge biv{eg genseka, boqe je zemqi u kojoj opozicija stalno bocka vlast, nego onoj gde svi tap{u. Vlast }e uvek tvrditi da radi boqe od prethodne i da ulaè napore. Opozicija mora da je danono}no pritiska sa svih strana: zato {to kasne vozovi, zato {to se prodaju nepostoje}i stanovi, zato {to je hrana preskupa, zato {to nisu svi jednaki pred zakonom. Radikali su pojeli sami sebe najvi{e zbog toga {to nisu bili prava opozicija. Umesto da neprestano ukazuju na grehe, gre{ke i propuste vlasti, oni su paradirali u dowem ve{u s likom svog vo|e i podvriskivali protiv svetskih nepravdi. Za doma}e nisu marili, jer su do grla upleteni u wih. Da su zastupali nezaposlene, siroma{ne seqake i neprijavqene radnike koji rade za crkavicu, radikali bi bili korisni otaybini. Iako su znali da za wih glasaju mahom oni kojima ne preti~e, oni su vodali qude po ulicama, kobajagi radi odbrane prava jednog prebogatog kockara. Time su svoju partiju u~inili jalovom i beskorisnom i otvorili prostor za prvog ko prihvati ulogu sirotiwskog vo|e. Ve}inu stanovnika i glasa~a u Srbiji ~ine qudi koji imaju mawe od 400 evra mese~no. Ko im èli dobro i èli wihove glasove, mora}e jezikom koji ti qudi razumeju ponuditi vi{e od praznih pri~a. Na [e{equ i Kosovu dobija}e se sve mawe glasova. Pucawe radikalskog balona trenutno odgovara samo vlasti. Posmatra li se na duì rok, ono moè biti blagotvorno za dràvu. Otvorilo je o~i stotinama hiqada qudi koji su, do sada glasali protiv sebe. Oni slede}i put ne}e po}i za la`nim rodoqubima, ve} za onim ko im otkrije nove vidike. Vlast ima {ansu kakva se retko pruà. Dok se weni protivnici me|usobno koqu, moè se ozbiqno prihvatiti posla i uraditi mnogo korisnog za sve. Posle petog oktobra vlast nije imala ozbiqnu opoziciju, ali su je iz stotina senki ugroàvali opaki neprijateqi kojima se nije mogla suprotstaviti. Ostalo su u~inili mangupi u wenim redovima. Dana{wu mogu
490
ugroziti samo ovi posledwi. Ako ih ima i ako ho}e da ih se li{i, to je lak{e nego bilo kada. Ako ih nema, posao joj je jo{ lak{i. Bude li se pravila da ih ne vidi, pro}i }e kao i prethodne. I niko ne}e àliti za wom. Do kraja septembra idu}e godine, sada{wa vlast moè u~initi vi{e nego dve prethodne. Moè i da prokocka priliku i time omogu}i da o novoj vladi, krajem naredne godine, pregovaraju Vu~i} i Jovanovi}. Ko misli da je to nemogu}e, ne poznaje Srbiju. U woj nema politi~ara koji ne veruje da je bogomdan za vladara i sposoban da izigra sve redom. Konkurs za srpskog Sanadera je otvoren. On moè do}i s levice i sa desnice. Mora}e uraditi isto. Ohladiti vru}e glave, sti{ati strasti i pokrenuti proizvodwu. Zemqa gde se lawski kukuruz nema kome prodati ni upola cene, i gde ministar trgovine kaè da nema monopolista, pravi je raj za opoziciju. Od dru{tvene pravde nikog ne boli glava. [to vi{e je bude, qudi }e lak{e shvatati da budu}nost nije u la`nom Davidu Dabi}u, ve} u ure|enoj dràvi. Sasvim je svejedno ho}e li Srbija u}i u Evropu kroz deset ili kroz dvadeset godina. Nije svejedno kada }e se mawe pquvati po ulicama. Nije svejedno kada }e gra|anin mo}i da sretne svog poslanika i kaè mu {ta ga ti{ti. Nije svejedno kada }e voza~ prvi put odustati da se javi na mobilni, jer telefonirawem tokom vo`we ugroàva i sebe i druge. Nije svejedno kada }e poslanik, ministar i wihova stranka, prvi put u istoriji, podneti javnosti ~iste ra~une. Nije svejedno kada }e se javnost izboriti za to da se javno kaè ko je platio svaki bilbord, svaki pla}eni termin na televiziji, svaku ve~eru i svaku vo`wu taksijem. êga se stide, svi redom? Nisu vaqda svi krali? Svi znaju da im niko ne moè ni{ta.
Televizija Palma plus, emisija Pitawa i odgovori Jagodina, 20. septembar 2008. godine Gost Nemawa [arovi} Interes da se razbije Srpska radikalna stranka bio je veliki, kako od strane politi~kih protivnika srpskih radikala i mo}nih tajkuna, tako i stranih sila kojima su radikali sa dr Vojislavom [e{eqem bili prepreka na putu za ostvarewe prqavih ciqeva. Predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke Nemawa [arovi} govori o sau~esnicima nemoralnih nalogodavaca, koji su iskoristili pozicije u stranci i izigrali poverewe velikog broja ~lanova i simpatizera. Namera Tomislava Nikoli}a i wegovih sledbenika bila je otimawe Srpske radikalne stranke i nasilno mewawe ideologije, kako bi se prilagodila evropskim interesima. Voditeq: Ponovo smo u studiju. Po{tovani gledaoci, na{ slede}i gost je predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke, ~lan Predsedni~kog kolegijuma Srpske radikalne stranke, a ve} pretpostavqam da znate da je ve~eras na{a tema sukob ili raskol, koji je tema svih tema u posledwe dve nedeqe, dakle raskol u Srpskoj radikalnoj stranci. Gospodin Nemawa [arovi}. Dobro ve~e i dobro nam do{li. Nemawa [arovi}: Dobro ve~e i boqe vas na{ao.
491
Voditeq: Malo smo se umorili mi novinari od va{ih sukoba koji su se sveli na neke personalne nivoe, ko je za Vojislava [e{eqa, ko je za Tomislava Nikoli}a. Me|utim, svi su izgledi da ipak nije to su{tina sukoba i da zapravo nije to razlog svega onog {to se desilo. Ja bih prvo zamolila za jedan komentar. Ima jedna divna re~enica jednog velikog intelektualca, koga veoma ~esto koristim u emisiji, a koja glasi: ôvek koji nema hrabrosti da stoji iza svojih ideja, ili ne vredi kao ~ovek ili wegove ideje ne vrede ni{ta. Kome bi se to danas moglo primeniti? Nemawa [arovi}: Naàlost, vi{e je takvih kojima bi moglo. Napravili ste zaista uvod i dobro ste primetili da, iako reìmski mediji poku{avaju ove doga|aje u Srpskoj radikalnoj stranci da predstave kao nekakav li~ni sukob, kao raskol ili ne znam ni ja {ta, u stvari se radi o poku{aju otimawa Srpske radikalne stranke i poku{aju nasilnog mewawa ideologije Srpske radikalne stranke. Voditeq: Kome je to u interesu? Nemawa [arovi}: To je u interesu onima koji su i do sada poku{avali da rasture Srpsku radikalnu stranku. Pre svega Demokratskoj stranci, naravno, i na{im politi~kim neprijateqima, odnosno politi~kim protivnicima u Srbiji, a isto tako i onima sa Zapada koji ne kriju, ve} duì niz godina, da je Srpska radikalna stranka u Srbiji brana mnogo ~emu. Brana uspostavqawu wihove apsolutne diktature. Jednostavno, do{ao je trenutak da je Srpska radikalna stranka maltene ostala usamqena i ostala jedina politi~ka snaga u Srbiji koja nije mogla sa svima, jedina politi~ka snaga sa kojom nije bilo mogu}e pregovarati oko interesa Srbije. Mi smo dosledno branili na{e stavove koje smo branili i prethodnih 18 godina i jednostavno, oni su, po ko zna koji put, poku{ali, ovoga puta i uspeli da donekle u|u u rukovodstvo Srpske radikalne stranke, da na|u one koji }e biti, kako kaù, nosioci reformi, koji }e biti prihvatqivi za Evropsku uniju, za Evropu, za one koji su se u posledwih petnaestak godina dokazali kao neprijateqi, ne Srpske radikalne stranke, ve} celokupnog srpskog naroda. Voditeq: Dobro. Kada se kaè izdaja, onda idemo ono, starozavetno za{to je Juda izdao Hrista, znamo, zbog 50 srebrwaka, i obi~no se kriju ti razlozi iza svih tih, da kaèm, vrsta izdaje. U tom smislu pomiwali su se oligarsi. Za one koji ne znaju, evo Vujaklija, to je jedan plemi}, to je kasta, povla{}en sloj, dakle oni koji su finansirali, koji, pretpostavqam, i sada u tom smislu rade. Kakav je interes oligarha da Srpska radikalna stranka vi{e ne postoji na na~in na koji je postojala, nego da se ona pocepa i da se stvori jo{ jedna stranka od we? Koji interes oligarsi imaju? Nemawa [arovi}: Interes je zaista veliki. Vi znate da postoje pojedinci koji su izuzetno bogati i koji uti~u i na privredna zbivawa i na celokupno dru{tvo u Srbiji. Jasno je da oni imaju veliki uticaj na ve}inu stranaka koje se nalaze na politi~koj sceni Srbije, ali izvesno je da ostvaruju ogroman uticaj na stranke koje su vladaju}e. Voditeq: Da li su oni nezavisni u odnosu na Brisel i Va{ington? Nemawa [arovi}: Oni nisu, naravno, nezavisni, oni se nikada ne}e sukobiti ni sa Briselom ni sa Va{ingtonom, jer kao vlasnici krupnog kapi492
tala oni teè da taj svoj kapital oboga}uju i daqe, da ga oplo|uju i naravno, da prelaze i granicu Srbije. Jer, vi imate ve} vi{e, dakle ne radi se o jednom ili dvoje qudi, ima tu vi{e qudi ~iji kapital uveliko prelazi granice Srbije. To nisu tajkuni samo za prilike Srbije, ve} oni poprili~no dobro stoje i u celom regionu na teritoriji biv{e SFRJ i {ire svoje pipke jo{ daqe. Wihov prevashodni ciq je bio da otmu Srpsku radikalnu stranku. Ciq je bio da se otme mnogo vi{e poslanika nego {to su uspeli. Kada to nije uspelo, poku{ali su da na sednici Centralne otaybinske uprave omogu}e toj, navodno reformisti~koj struji, da ve}inom glasova preuzme Srpsku radikalnu stranku. To je bio plan, da kaèm, potpunog uni{tewa, jer bi u tom slu~aju nama, koji smo ostali verni ideologiji Srpske radikalne stranke, bila zatvorena sva vrata. Mi }emo ovako i daqe, zahvaquju}i tome {to smo sa~uvali Srpsku radikalnu stranku, zahvaquju}i tome {to imamo i republi~ke poslanike, i gradske odbornike i op{tinske odbornike {irom Srbije, imati priliku da {irimo svoje ideje i da se borimo za Srbiju. Vi ste videli da je Tomislav Nikoli} preko no}i postao miqenik i reìmskih medija, i nevladinih organizacija koje je do ju~e nazivao izdajni~kim, i velikog broja samozvanih analiti~ara koji su do tog trenutka godinama unazad govorili sve najgore i o Tomislavu Nikoli}u i o Srpskoj radikalnoj stranci. Mogla se ~uti i re~enica kako }e sada svi glupi i primitivni ostati u Srpskoj radikalnoj stranci, a kako }e svi lepi, pametni i obrazovani oti}i sa Tomislavom Nikoli}em. Ja bih rekao da je tu \or|e Vukadinovi} rekao jednu pametnu stvar, da, po re~ima istih tih qudi, do ju~e nije ni bilo tih lepih i pametnih u Srpskoj radikalnoj stranci. Ali najboqe, naravno, o tome govori izjava engleskog ambasadora, koji je pruìo apsolutnu podr{ku Tomislavu Nikoli}u i toj wegovoj partiji koju planira da formira i rekao je da }e biti dobrodo{li. Voditeq: [ta vama zna~i podr{ka britanskog ambasadora? Nemawa [arovi}: Mi iz Srpske radikalne stranke znamo koje je to snage u pro{losti, dakle svih ovih 18 godina, podràvao britanski ambasador. Britanski ambasador nije pruào nikada podr{ku interesima Srbije i srpskog naroda. Mi znamo da Velika Britanija pruà podr{ku Albancima sa Kosova i Metohije. Oni su bili glavni zagovara~i bombardovawa Savezne Republike Jugoslavije, glavni su zagovara~i bili i otcepqewa Kosova i Metohije i priznawa nezavisnosti Kosova. Dakle, ti koji nam otimaju deo teritorije, ti koji nas bombarduju i ti koji sada podràvaju Tomislava Nikoli}a, ja mislim da je jasno i svakom gra|aninu Srbije i svakom srpskom radikalu da ti ne misle ni{ta dobro ni Srpskoj radikalnoj stranci ni Srbiji uop{te. Voditeq: Dobro. Ovih dana bila je pri~a: u pitawu je Srbija, dao bih krv i ìvot za Vojislava [e{eqa, ali ono {to se ne daje, to su mandati. I to je postalo predmet duhovitih dosetki qudi po Beogradu ne morate dati krv ni ìvot, dajte mandate. [ta se sada de{ava sa mandatima koji su oteti. Onda je re~eno da vaqda nema tih papira, da su spaqeni, {to upravo govori da ni{ta nije bilo spontano, nego da je ra|eno na tome malo duè vre493
me. Jasno mi je da vi ne gajite iluzije da }e oni vama biti vra}eni, imaju}i u vidu naklonost onih koji odlu~uju o tome kada je u pitawu Forca Srbija, odnosno Napred Srbijo, ali prosto, {ta }ete vi ~initi u tom smislu? Nemawa [arovi}: Mi }emo iskoristiti sva pravna sredstva, dakle sve ono {to nam stoji na raspolagawu u skladu sa Ustavom i zakonom da poku{amo da vratimo te svoje mandate. Vi ste lepo primetili da je ovaj takozvani sukob bio ne{to {to je dugo vremena planirano i vi ste videli da su i reìmski mediji a, naàlost, 99 posto medija u Srbiji danas pripada reìmu, je istoga trenutka sko~ilo da objavquje sve ono {to ide Tomislavu Nikoli}u u prilog. Jednog dana su objavqivali na naslovnim stranama i u udarnim vestima jednu la`, drugi dan drugu la`, tre}i dan tre}u la`. Znate, la` ide na prvu stranu, ali demanti, i ako bude objavqen, ide na desetu ili petnaestu, ili ko zna koju. I krunski dokaz, a ima ih, naravno, vi{e, da je Tomislav Nikoli}, na moju veliku àlost, sve ovo duè vreme planirao, je to {to je do{ao na tu sednicu poslani~kog kluba, koja je odràna u prostorijama Srpske radikalne stranke, rekao pred svim poslanicima da nikada ne}e u~initi bilo {ta protiv Srpske radikalne stranke, jer mi smo smatrali, svi su smatrali u Predsedni~kom kolegijumu da on treba da ostane poslanik i do kraja ovog mandata i u narednom mandatu. On je rekao da ne zna {ta }e raditi u budu}nosti, ali sigurno ne}e u~initi ni{ta {to bi ugrozilo Srpsku radikalnu stranku. I rekao je osta}u narodni poslanik Srpske radikalne stranke jo{ mesecima, da ne bih bacio bilo kakvu sumwu ili senku da postoje neki sukobi unutar stranke. Voditeq: Dobro, i? Nemawa [arovi}: Na izlasku iz sale dobacio je Draganu Todorovi}u i rekao je a ove ostavke poslanika, ja sam zaboravio gde se one nalaze. To je bio prvi nagove{taj da ne{to nije u redu i da se ne{to ~udno de{ava. On je nakon toga oti{ao u republi~ki parlament i predao spisak tih devet poslanika koji su pristupili toj wegovoj novoformiranoj poslani~koj grupi. Veoma je indikativno i to {to je na spisku tih poslanika bila Jorgovanka Tabakovi}, koja je u to vreme bila u Azerbejyanu kao ~lan skup{tinske delegacije. Dakle, jednostavno nije mogu}e i nije istinito ono {to je Tomislav Nikoli} rekao, a rekao je da su wemu prilazili poslanici Srpske radikalne stranke i traìli formirawe novog kluba. Voditeq: Mislim da mi emisija ide {ta je rekao Tomislav Nikoli}. Ne mislim uop{te da je to centar pri~e. Jasno je da ~astan ~ovek, to nedavno Maja Gojkovi} nije uradila, i uop{te, mislim, ako ste u opoziciji nosilac liste, to se nikada ne radi. Jasno je da je, naravno, pripremano i ne mesec dana, nego mnogo duè Nemawa [arovi}: Znatno duè. Voditeq: Jasno je da su se vodile medijske kampawe i da su promovisani beli mitovi, crni mitovi. Crni mit je u Hagu, beli mit je ovde, kooperativni, upeglani, izglancani, urbani i tako daqe. To je sve qudima jasno. Ono {to sam vas pitala jeste {ta }ete vi uraditi po pitawu mandata, a to vas pitam iz perspektive gra|anina koji nije ~lan Srpske radikalne stranke. Ako se mirno prihvati da, dakle, ne postoji pravda, da ne postoji pravo,
494
da mandati mogu da se otimaju, da vi iza|ete na listu kao ~lan jedne stranke pa onda postanete Forca Srbija, a Ustavni sud ne reaguje, onda se postavqa jedno ozbiqno pitawe imamo li dràvu i uop{te, da li nama, ovakva kakva jeste, treba dràva ako je gra|anin potpuno neza{ti}en, dakle ako ni vi u parlamentu ne moète da se izborite za elementarna prava? Nemawa [arovi}: Ovo, naàlost, nije prvi put da se otimaju mandati od Srpske radikalne stranke. Ja }u vas podsetiti da su i ranije otimani mandati, ne samo Srpskoj radikalnoj stranci, ve} i drugima. Voditeq: Dobro, i Bane Ivkovi} je to radio onda. Nemawa [arovi}: Tako je, i oduvek su ti koji su otimali imali podr{ku reìma. Jasno je da }e i ovoga puta Tomislav Nikoli} imati podr{ku reìma. Mi smo ve} uputili zahtev, Srpska radikalna stranka je uputila zahtev Narodnoj skup{tini da Tomislav Nikoli} bude smewen sa mesta predsednika Administrativnog odbora. Voditeq: Dobro, i ho}e li se sazvati taj Administrativni odbor? Nemawa [arovi}: Administrativni odbor }e biti sazvan, ali prema informacijama koje imamo, reìm }e pruìti podr{ku Tomislavu Nikoli}u, oni se ne}e u to me{ati. Drugim re~ima, mi ne}emo imati ve}inu, jer ve}inu u svakom odboru, pa i Administrativnom, ima reìm. Mi ne}emo imati mogu}nost... Voditeq: Ho}ete li vi mirno gledati sve to, ili }ete praviti opstrukciju, kakvi su vam planovi? Nemawa [arovi}: Ne}emo mi praviti opstrukciju, ali }emo izlaziti za skup{tinsku govornicu, ~ita}emo pre svega izjave tih qudi, {ta su oni govorili ranije. Tomislav Nikoli} se na ovu temu izjasnio mnogo puta, ja sam i danas doneo stenograme sa konferencije za novinare, odràne 19. maja 2005. godine, koju je drào Tomislav Nikoli}. Voditeq: A nemojte samo dugo da ga citirate, molim vas. Nemawa [arovi}: Ne}u dugo, pro~ita}u jedan deo, mo`da ba{ i vezano za ovo {to vi kaète. Dakle, Tomislav Nikoli} kaè: [ta }e se desiti ako neko od 250 poslanika sutra umre? îji je taj wegov mandat? Kako je Ustavni sud tako besmislenu odluku mogao da donese, jer ako je wegov mandat, je li moè da ga prepi{e sinu, je li moè supruzi, da zameni èna muà ili mu` ènu u Skup{tini? Za{to se onda obra}aju meni kao nosiocu liste da dam novo ime, otkud meni pravo? Evo, jedan na{ poslanik je tragi~no preminuo pre tri meseca, obratili su se meni da dam ime novog poslanika. Otkud meni to pravo, kada mandat pripada poslaniku. Kako okolnosti odre|uju kome pripada mandat? Vaqda se ne obaziremo na okolnosti, obaziremo se na izborne rezultate. Voditeq: Dobro, to govori o wegovom liku, to nije bitno. Nemawa [arovi}: Tomislav Nikoli} je pqunuo na sve ono {to je pri~ao prethodnih 18 godina. Vi znate da su poslanici Srpske radikalne stranke svi poloìli zakletvu, i Tomislav Nikoli} je poloìo zakletvu i rekao: Zakliwem se kao narodni poslanik, zakliwem se svemogu}im Bogom, zakliwem se svojom pravoslavnom verom, zakliwem se svojim imenom i ~a{}u, zakliwem se slavom svojih predaka i budu}no{}u svojih potomaka da
495
}e mojim poslani~kim mandatom u svakom trenutku raspolagati Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke. Kako ja ovu zakletvu po{tovao i ispuwavao, tako i meni Bog pomogao. Voditeq: Ho}u ne{to drugo da vas pitam. Gra|ani uglavnom znaju da politika ne ra~una sa moralom, moral ne ra~una sa politikom. Imamo milion nezaposlenih qudi, {trajkuju ispred Vlade, nisu predmet ni~ijeg interesovawa. Pomenuste lik i delo gospodina Tomislava Nikoli}a. Novinari pi{u o letovawima u, ne znam, Antaliji, tako 30.000 evra, znamo da se voze skupi automobili u vrednosti od 100.000. Gra|ani ne ra~unaju mnogo na pri~u sa moralom. Ako je ta~no da su oligarsi, kako je rekao gospodin Tomislav Nikoli} u jednoj emisiji, jednu ili dve emisije platili, i da li rent-a-kar za kola, ko nama garantuje da i ova nova stranka Forca Srbija nije tako|e deo nekog sporazuma ili nekog rent-a-kara u vidu nekog tajkuna koji to finansira. To vas pitam ne zbog va{ih strana~kih sukoba, nego zbog prosto jedne jasne situacije: mislim {ta su danas politi~ke partije, gde se Srbija danas nalazi, vredi li izlaziti na izbore, da li je la` legitimna i da li zapravo politi~ari postaju deo jedne povla{}ene kaste koja je u funkciji onih koji upravqaju Srbijom? Nemawa [arovi}: Naàlost, izgleda da je to tako i vi kaète ko nam garantuje da ne}e neko finansirati i ovu novu partiju. Ja bih rekao da je ve} u prvim koracima o~igledno da ho}e, jer kad uzmete u obzir podr{ku i {tampanih medija, i podr{ku televizija, veoma dobro znamo ko kontroli{e koji {tampani medij, koji tajkun kontroli{e koju televiziju. Jasno je da Tomislav Nikoli} i ova grupa oko wega imaju apsolutnu podr{ku tih tajkuna. Druga stvar, mi smo videli da su se ve} prvih dana javili mnogi od wih i rekli da su spremni da finansiraju kampawu Tomislava Nikoli}a, da su spremni da finansiraju formirawe stranke, a po procenama istih tih reìmskih medija, ne, dakle, po mojoj, potrebno je za formirawe stranke negde oko deset miliona evra. Vi ste videli i to da je Tomislav Nikoli} veoma brzo na{ao da su mu oslobo|ene prostorije u centru grada. Vi ste videli da je on u svim medijima, da gostuje na svim... Voditeq: Ko pla}a te prostorije? Nemawa [arovi}: Pa to je pitawe. Voditeq: Jer, ako idemo od toga da imamo poslani~ku platu, znamo kolika je plata, i pretpostavqam da su donatori sami ~lanovi te grupe, mislim lako je izra~unati da neko od svoje plate to ne moè da pla}a. Nemawa [arovi}: Da, jasno je. Voditeq: Mislim, da li je to transparentna stvar u Srbiji? Nemawa [arovi}: Naàlost, to je pitawe koje se mora postaviti... Voditeq: Kvadratni metar je koliko u Knez Mihailovoj, odnosno îka Qubinoj? Nemawa [arovi}: Izuzetno je skup. Ja zaista ne znam, znam da mi za op{tinske odbore, koje imamo {irom Beograda i {irom Srbije, dakle mi kao velika stranka koja ima veliki broj odborni~kih mandata i koju direktno finansira dràva, imamo velikih problema, da jedva sastavqamo kraj sa
496
krajem i da nije uvek lako podmiriti sve i platiti sve ra~une. A neka stranka koja tek treba da postane parlamentarna za dve ili tri godine, veliko je pitawe na koji na~in. Nije to samo jedna prostorija. Dakle, veliko je pitawe na koji na~in }e se sve to pla}ati. Treba pla}ati putovawa, treba pla}ati gostovawa po televizijama, treba pla}ati prostorije {irom Srbije, treba platiti i taj name{taj, a evo vide}ete kada budete imali priliku, ja ve} imam informacije da je tamo sve potpuno novo, da tamo preovla|uje koà, da su tamo najmoderniji ra~unari. Treba iza}i odmah u javnost sa podacima ko je to platio i iz kog razloga. Voditeq: Imaju li gra|ani pravo to da saznaju? U parlamentu sad, ne znam, neko je glasao za Demokratsku stranku Srbije, neko za Srpsku radikalnu stranku, neko za Demokratsku stranku, ali pretpostavqam da svaki gra|anin o~ekuje da ima bar te neke osnovne informacije ko stoji iza koje stranke, ko je finansira, s kojim interesima, da li su to doma}i centri mo}i ili su to strani, i uop{te, da li je to, mislim, jedan top sikrit u Srbiji? Nemawa [arovi}: O~igledno je da jeste. I vi znate da nekada dràvni organi reaguju ekspresno i da ponekada, kada nema mnogo elemenata i nema mnogo izgleda da je zaista prekr{en neki zakon, oni izuzetno brzo reaguju. Ja smatram da je izjava Tomislava Nikoli}a da je neko finansirao jednu emisiju i jedan rent-a-kar, bila povod na osnovu koga su morali reagovati i tuìla{tvo, i istra`ni organi. Moralo se utvrditi da li je to zaista tako. Vi znate da su sve politi~ke stranke u obavezi da predaju izve{taje o kampawi, da predaju ta~an izve{taj u svaki dinar na koji na~in je finansirano, koliko od sredstava koje smo dobili od dràve, koliko smo dobili od donatora, koliko smo podigli kredita, i da je krivi~no delo, da je ka`wivo bilo {ta ne prikazati u tom izve{taju. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci nismo znali ni{ta o tome. Voditeq: A ko je znao? Nemawa [arovi}: I ja sam bio podjednako iznena|en, kao i javnost, kada je Tomislav Nikoli} rekao da su Beko i Mi{kovi} finansirali Srpsku radikalnu stranku. Ali se pitam, kao {to se, verujem, pita i dobar deo gra|ana Srbije, za{to to nije bio osnov za reakciju dràvnih organa. Voditeq: Pa dobro, da li vi mislite da je opravdawe za vas {to vi u Srpskoj radikalnoj stranci niste znali? Mislim, uop{te ne treba ni ta emisija, prosto vidite automobil koji neko vozi, pa naravno da znate da ne moè da kupi od svoje plate. Da li mislite da je to sad opravdawe Srpske radikalne stranke i vas koji ste ostali, kada su u pitawu gra|ani, mislim to {to vi, kao, niste znali? Nemawa [arovi}: Pa nije to kao nismo znali. Verujte da zaista nismo znali mnoge stvari, da }e se mnoge stvari i nama i javnosti Srbije tek otkriti. Mi smo imali bezrezervno poverewe u Tomislava Nikoli}a. On je bio na{ kandidat za predsednika Republike Srbije, ja sam sa wim proveo dosta vremena i u kampawi, i u putovawima, i svakodnevno smo se ~uli. Voditeq: A me|u nezavisnim intelektualcima u junu se govorilo da se priprema nova desnica, da }e je finansirati stranci, ta~no se zna koje dve dràve, da to treba da bude Amerika, la`na desnica, la`na levica, da se
497
traì onaj ko je pogodan, ko }e prihvatiti. Mislim, ~ak se i tipovalo na nekoliko qudi. Dakle, to se u na{im krugovima sasvim otvoreno govorilo. Da li je mogu}e da vi u stranci, recimo, niste primetili u kampawama da se odstupilo od va{e ideologije, da 350.000 qudi nije i{lo na predsedni~ke izbore, da su bili nezadovoqni pri~om o Evropskoj uniji, sever, zapad, istok, jug, prosto, one teme na kojima ste insistirali su izostale. Da li je mogu}e da vi to niste prime}ivali? Nemawa [arovi}: To je zaista ~iwenica i postojali su odre|eni razgovori u stranci. Mi smo ~ak i pri~ali o samim tim planovima i mi smo upozoravani da }e poku{ati i neke strane obave{tajne slu`be i, naravno, ti na{i politi~ki protivnici iznutra, na neki na~in da razbiju i Demokratsku stranku Srbije i Srpsku radikalnu stranku. Mi smo ~ak i sa Tomislavom Nikoli}em pri~ali o tome na sastancima, to sada mo`da deluje malo zaista sme{no, pa je on iznosio svoje procene kako je ipak ve}a verovatno}a sada da }e oni udariti prvo na DSS, zato {to je DSS slabiji, a da }e im, kada razbiju Demokratsku stranku Srbije, biti znatno lak{e da razbiju Srpsku radikalnu stranku. I qudi iz Demokratske stranke Srbije veoma su dobro znali tokom ovih prethodnih 10-15 dana {ta se zaista radi i veoma ~esto smo i sa wima bili u kontaktu. Bez obzira {to je Tomislav Nikoli} rekao kako }e nastaviti sa wima saradwu, oni su veoma dobro znali da, ukoliko uspeju da preotmu Srpsku radikalnu stranku, da }e oni biti slede}i na udaru i pruàli su nam podr{ku. Ali, opet kaèm, svako procewuje po sebi. Ja sam zaista bio ube|en do posledweg trenutka da Tomislav Nikoli} nikada ne}e izdati zakletvu koju je poloìo, da nikada ne}e pregaziti kumstvo sa Vojislavom [e{eqom. Voditeq: Za{to mislite da je on takva moralna gromada, na ~emu ste gradili vi to? Nemawa [arovi}: Mene je zaista pogodilo kada sam ~uo, znate, bilo je dosta prqavih stvari, krajwe prqavih stvari i dosta laì koje su izno{ene prethodnih dana, ali moram priznati da sam bio dodatno razo~aran Tomislavom Nikoli}em kada sam ~uo onu wegovu izjavu kako je on jo{ pre ~etiri godine rekao svojoj èni, kada ga je Vojislav [e{eq pozvao da mu bude kum, da je on jo{ tada rekao kako ne treba da mu bude kum, jer su svi wegovi kumovi nagrabusili. Kako je on mogao, to je pitawe na koje on nama treba da da odgovor, kako je mogao da se pretvara te ~etiri godine. Voditeq: Vi u stranci ste mislili da je on moralna gromada. Gra|ani verovatno ne dele va{e mi{qewe, uop{te mislim kada su politi~ari u pitawu, tu smo onako na slabom terenu, da kaèm, kada je u pitawu poverewe, ali mediji u redu. Mediji su svemo}ni. Nemawa [arovi}: I Tomislav Nikoli} je rekao jednom prilikom: Po{tenoga je lako prevariti. Naàlost, eto, ispalo je zaista da su i nas prevarili neki qudi u koje smo imali poverewe. Voditeq: Da. Mislim da to ne moè nikako biti opravdawe kada je politika u pitawu, ali dobro. Ono {to je va`no, jeste sinopsis razgovora sa Komiteta za odbranu Vojislava [e{eqa. To su mediji objavili. E sad, vidim novine tako|e pi{u da je izolacija poja~ana. [ta je tu po meni va`no
498
Statut Ha{kog tribunala je prekr{en jer je objavqen deo transkripta, deo razgovora. To je objavio donedavno {ef tima za odbranu Vojislava [e{eqa, iz ~ega zakqu~ujem da bi Ha{ki tribunal morao Tomislava Nikoli}a da pozove na neku vrstu odgovornosti zbog kr{ewa Statuta Ha{kog tribunala. Da li }e se to desiti, i ako se ne desi, o ~emu se tu zapravo radi? Nemawa [arovi}: Prva stvar, dakle treba razjasniti to, objavqeni su takozvani stenogrami koji nisu autenti~ni i odmah prvi dan usledila je reakcija Srpske radikalne stranke. Mi smo pozvali Tomislava Nikoli}a, ako tvrdi da su oni autenti~ni, da overi izjavu u sudu kojom tvrdi da su ti stenogrami autenti~ni. Ono o ~emu se ovde radi, dakle su{tina je potpuno druga~ija. Ovo je, u stvari, poku{aj Tomislava Nikoli}a da omogu}i Sekretarijatu i Tuìla{tvu Ha{kog tribunala da nametne branioca Vojislavu [e{equ, da mu ukine u potpunosti i tu privilegovanu komunikaciju, i komunikaciju sa porodicom i sa pravnim timom. Po~etak uop{te svega ovoga, ~itave ove akcije i poku{aja rasturawa Srpske radikalne stranke jeste bio kada je Tuìla{tvo podnelo zahtev da se prekine proces, da se pravni savetnici i tim za odbranu elimini{u i da se ponovo nametne branilac Vojislavu [e{equ. Tomislav Nikoli} je ovde postupio, ne mogu re}i mudro, ali postupio je perfidno, jer zna da niko od ~lanova tima ne moè da reaguje, upravo zbog te obaveze koje smo mi potpisali da ne}emo otkriti ni{ta vezano za te privilegovane razgovore i vezano za Komitet za odbranu dr Vojislava [e{eqa. Dakle, on zna da mi zbog toga ne moèmo da reagujemo, ali je zato Tuìla{tvo Ha{kog tribunala, u sadejstvu sa Sekretarijatom, reagovalo odmah i istoga dana kada su objavqeni, dakle o~igledna je sprega izme|u objavqivawa tih takozvanih stenograma i akcije Tuìla{tva, istoga dana Sekretarijat je pozvao pravne savetnike Vojislava [e{eqa da se izjasne da li je u toj privilegovanoj komunikaciji do{lo do bilo kakve zloupotrebe i da li smo mi raspravqali na sastancima Komiteta o bilo ~emu drugom, osim o onom delu koji je vezan za odbranu. Voditeq: Dobro, jasno. Oni ho}e da mu onemogu}e, prvo, da na bilo koji na~in u~estvuje u politici, to je jasno. Mene interesuje, po{to je Tomislav Nikoli} prekr{io Statut Ha{kog tribunala, da li }e on, kao i svi ostali, odgovarati pred tim istim Ha{kim tribunalom, i ako ne bude pozvan, {ta to dokazuje? Nemawa [arovi}: Ja sam siguran da ne}e odgovarati pred Ha{kim tribunalom. Voditeq: [ta to vama dokazuje? Nemawa [arovi}: Dokazuje da je u sprezi sa onima protiv kojih se do ju~e borio. Dakle, Srpska radikalna stranka, Tomislav Nikoli}, rukovodstvo, ~lanovi, svi smo mi bili protiv saradwe sa Ha{kim tribunalom. Mi smo posledwih pet i po, ne pet i po, nego posledwih deset godina obeleìli borbom protiv Ha{kog tribunala, borbom protiv isporu~ivawa Srba Ha{kom tribunalu. Jasno je da Tomislav Nikoli}, kao {to ne}e odgovarati ni pred dràvnim organima Srbije za taj novac koji je uzeo od finansijera, a to nije prikazao u izve{taju o finansirawu kampawe, isto je tako ja499
sno ve} danas da on ne}e odgovarati ni za to {to je uradio, odnosno za to pravilo i tu obavezu koju je prekr{io prema Ha{kom tribunalu. Ja }u vas podsetiti da je Qubi{a Petkovi} odveden na silu u Ha{ki tribunal i osu|en na ~etiri meseca zbog nepo{tovawa suda. Voditeq: Znam, zato vas i pitam. Nemawa [arovi}: I to za greh koji je neuporedivo mawi, samo zbog toga {to nije èleo da bude svedok Tuìla{tva. On je rekao ja mogu da budem svedok odbrane i èlim da budem svedok odbrane, ali ne èlim da budem svedok Tuìla{tva. Nije postojao pravni osnov da ga bilo ko natera da bude svedok Tuìla{tva, jer svako moè izabrati ~iji }e biti svedok. Voditeq: Dobro, dobro, to je jasno, da. Dakle, vi mislite da ne}e? Nemawa [arovi}: Ja sam ube|en i vreme }e pokazati. Voditeq: Dobro, {ta je sa na{im vlastima koje su objavile ne{to {to nisu smele, pritom uz biv{eg {efa pravnog tima, i na taj na~in ugrozili, da kaèm, qudska prava Vojislava [e{eqa tamo? Postoji li tu wihova odgovornost, imaju}i u vidu da je Vojislav [e{eq jo{ uvek gra|anin Srbije, nije Rusije. Nemawa [arovi}: Gra|anin je, ali nikakva odgovornost vi{e u Srbiji za javnu re~ ne postoji. Vi znate da su i neki novinari iz Makedonije tako|e zbog stvari koje su objavili, a nisu smeli objaviti, pozvani i odgovarali su. Voditeq: I iz Hrvatske, iz Crne Gore. Nemawa [arovi}: Tako je. Ali budite sigurni da se ta pravila ne odnose na Vojislava [e{eqa. Kada je Vojislav [e{eq u pitawu, onda je dozvoqeno svako wegovo pravo pogaziti, znate. Nije prvi put da su dolazili stranci u Beograd i govorili protiv [e{eqa sve je mogu}e. Budite sigurni da, kada se kr{e procesna i osnovna qudska prava Vojislava [e{eqa, niko nikada ne}e odgovarati. Voditeq: Da, dobro. Hvala vam, gospodine [arovi}u, {to ste bili na{ gost. Nemawa [arovi}: Hvala i vama na prilici {to ste mi dopustili, jer ovih dana zatvoreni su potpuno mediji za sve nas iz Srpske radikalne stranke. Meni se de{avalo da me ~ak i neke va{e kolege pozovu da gostujem, da ja prihvatim gostovawe, a da mi zatim {aqu poruke. Ja }u sa velikim zadovoqstvom na jednoj od televizija, kad budem, da li }e to biti za {est meseci ili za godinu, pokazati u lice jednom od tih va{ih kolega poruku koju mi je poslao. Naàlost, mi smo u medijskoj blokadi, ali nastavi}emo borbu. Voditeq: A ja imam problem sa ovom drugom stranom. Ja ih zovem, oni ne}e da do|u i ba{ me ~udi. Nemawa [arovi}: I ja ih zovem, ali oni ne}e da do|u. Evo, ja sam ponudio i Tomislavu Nikoli}u televizijski duel, ponudio sam Boìdaru Deli}u, ponudio sam i drugima iz te grupe da iza|u, da se suo~imo, da se pogledamo u o~i. Do ju~e smo bili bra}a, dajte da narod Srbije, da gra|ani Srbije i verni ~lanovi Srpske radikalne stranke iz prve ruke saznaju {ta se zaista de{avalo prethodnih dana.
500
Voditeq: Da, i ova televizija je nudila mogu}nost duela, me|utim, ne moèmo nikako drugu stranu da dozovemo. Posledwe pitawe: ve} se tipuje, najve}i broj je onih koji smatraju 21. oktobra u Sava centru pojavquje se kao glavna zvezda Aleksandar Vu~i} i onda se priprema takozvani drugi udar na stranku, jer se smatra da }e on svojom mlado{}u, poletom i progresivnim i novim idejama u~initi to da deo mlade populacije pre|e u novooformqeni klub Napred Srbijo. [ta kaè Srpska radikalna stranka? Nemawa [arovi}: Ja sam se vi{e puta otkako su krenuli ovi doga|aji ~uo sa Aleksandrom Vu~i}em, svaki put on mi je rekao da ne postoji ni teoretska {ansa da on formira bilo kakvu stranku sa Tomislavom Nikoli}em, da nikada ne}e napustiti Srpsku radikalnu stranku. Rekao mi je da je najbliì dono{ewu odluke da se povu~e u potpunosti iz politike i iz javnog ìvota. Voditeq: Da li vi verujete u to? Nemawa [arovi}: Ja zaista nemam razloga da ne verujem Aleksandru Vu~i}u, on je meni to ponovio deset puta. Svaki put je rekao ne brinite, nikada ne}u napustiti Srpsku radikalnu stranku, nikada ne}u oti}i i formirati stranku sa Tomislavom Nikoli}em. I kada me novinari pitaju, a to se ~esto de{ava ovih dana, ja svaki put kaèm i setim se wegovog dnevnika koji je objavio u Pravdi, naslov je bio Kako su me lagali Anti} i Da~i}. Tako su i oni wemu nakon potpisivawa tog koalicionog sporazuma mesec dana svaki put ponavqali kako je sve u redu, a ~uli su se redovno. Isto tako, ja sam se nedavno ~uo sa Aleksandrom Vu~i}em i zaista ne mislim da ~astan ~ovek moè ponoviti bilo kome u Srpskoj radikalnoj stranci ono {to su wemu uradili Anti} i Da~i}. Ukoliko Aleksandar Vu~i} uradi bilo {ta drugo, dakle ukoliko ne ostane u Srpskoj radikalnoj stranci... Voditeq: Onda su Anti} i Da~i} bili u pravu, je li? Nemawa [arovi}: Onda }e Vu~i} postati Da~i}. Voditeq: Ne, ili je Da~i} bio u pravu {to je to uradio? Nemawa [arovi}: Vreme }e pokazati. Voditeq: Politika je pragmati~na stvar i, mislim, te àlopojke kako me je lagao i tako... pa, politi~ari nas laù evo 20 godina, i mi ìvi i zdravi, hvala Bogu. Hvala vam {to ste bili gost ove emisije. Nemawa [arovi}: Hvala i vama. Voditeq: Bilo je to sve za ve~eras, po{tovani gledaoci. Repriza ove emisije je sutra u 18 ~asova. Ostanite i daqe uz Televiziju Palma plus, prijatno i laku no}. Gazeta, 21. septembra 2008. godine, objavquje tekst o najbestijalnijoj izmi{qotini koja je ikada plasirana na ra~un dr Vojislava [e{eqa. Naslov je Prodao SRS za slobodu?! a podnaslov je Radikali o{tro demantuju tvrdwe da je [e{eq razbio radikale u zamenu za izlazak iz zatvora. Tekst sadrì demante istaknutih funkcionera Srpske radikalne stranke povodom toga, ali i izjave otpadnika okupqenih oko Nikoli}a i Vu~i}a. Lider SRS-a Vojislav [e{eq `rtvovao je svoju stranku zarad sopstvene slobode!
501
Naime, predsednik radikala nagodio se sa Ha{kim tribunalom da namerno izazove raspad svoje stranke, a da zauzvrat bude osu|en na osam godina zatvora, tvrde bawalu~ke novine Fokus, pozivaju}i se na dobro obave{tene izvore. To bi prakti~no zna~ilo da bi [e{eq po izricawu kazne odmah bio oslobo|en, po{to bi u tom slu~aju ve} imao odsluène dve tre}ine kazne. Kako za ovaj list tvrdi izvor iz SRS-a, [e{eqev plan je da po izlasku iz Haga u javnosti sebe predstavqa kao mu~enika, koji je bio osu|en i odleào kaznu, ali i kao jedinog srpskog lidera koji je pobedio Ha{ki tribunal. Radikali, me|utim, tvrde da su to ~iste laì i podmeta~ine. Funkcioner Nemawa [arovi} smatra da ovakve izjave samo pokazuju koliko su neki qudi spremni nisko da padnu. Samo pomisao da je [e{eq postigao dogovor sa Hagom izri~u oni kojima drhte ga}e od pomisli na Ha{ki tribunal. [e{eq je dokazao da bi pre umro nego da sa svojim tamni~arima pravi dogovore. Da ih je pravio, pa on nikada i ne bi bio tamo. Nema ni{ta jadnije i perfidnije nego optuìti ~oveka koji je dokazao svoju po`rtvovanost i odanost srpskom narodu i optuìti ga za tako ne{to. Siguran sam da niko iz na{e stranke nije mogao da kaè tako ne{to, jer kod nas svi stoje imenom i prezimenom. Imena nemaju samo gwide kaè [arovi}. I Vjerica Radeta, poslanica SRS-a, ovakve tvrdwe svrstava u domen nau~ne fantastike. Takve izjave nisu ni vredne komentara. [e{eq se u Hagu juna~ki bori i vaqda je nakon {est godina, koliko je tamo, to svima jasno. Ne bih da spekuli{em kome je u interesu da plasira ovakve neistine, ali se zakqu~ak sam name}e smatra Radeta. Sa druge strane, i Boìdar Deli}, koji se priklonio Tomislavu Nikoli}u, slaè se da [e{eq nikada ne bi na taj na~in igrao. To nema veze sa ìvotom! To su samo spekulacije i sigurno nije bilo takvog dogovora. Ovakve izjave samo imaju za ciq da oteàju situaciju Vojislavu [e{equ, koja je ve} dovoqno te{ka bio je kratak Deli}. Mi}o Rogovi}, ~lan Nikoli}evog poslani~kog kluba, tako|e veruje da je re~ o spekulacijama. On kaè da je siguran da }e sve {to se ovih dana bude de{avalo verovatno delom biti pripisano Tominom poslani~kom klubu Napred Srbijo. Sve me to iznena|uje i ne mogu da verujem {ta se de{ava. @elim najboqe stranci u kojoj sam bio, ali smatram da wihovi posledwi potezi ne vode pravom putu. Iskreno se nadam da je, pak, re~ samo o spekulaciji kaè Rogovi}. Intervju sa poznatim neprijateqem svega sa prefiksom srpski, Vesnom Pe{i}, donosi Blic, 21. septembra 2008. godine, sa naslovom Nikoli} preuzima ulogu Ko{tunice i podnaslovom Nacionalisti~ki militanti nikako ne}e u Evropu. Zato se razvla~i i sa hap{ewem Hayi}a i Mladi}a i zato se sada oja~alom Tadi}u koji bi mogao da sklizne ka EU kao kontrola potura umivena varijanta srpskog nacionalizma. Unutar intervjua je antrfile pod naslovom [to pre mewati gubitni~ku politiku:
502
Cepawem Srpske radikalne stranke dobili smo i [e{eqa i najboqeg [e{eqevog |aka, a to sigurno nije dobitak. U~enik Nikoli} nije vi{e tako divaq, on je umivena varijanta srpskog nacionalizma, zato ga wegovi zovu izdajnikom. On }e da zameni onemo}alog Ko{tunicu, a ako zatreba, i Borisa Tadi}a, kaè u intervjuu za Blic nedeqe Vesna Pe{i}, predsednica Politi~kog saveta LDP. Meni je jasno ovo ublaàvawe. Od pada Milo{evi}a vi{e nije potreban novi Milo{evi}, ili novi [e{eq, jer se tako vi{e ne mogu ostvariti srpski nacionalni ciqevi koji su se i ranije, kao i sada, odnosili na zaokruìvawe srpskih granica. To se pitawe èli i daqe dràti otvorenim. Zbog toga su i vo|eni ratovi koji vi{e ne dolaze u obzir. Za wih je danas potrebna pri~a o Evropi da bi se Srbija ekonomski obnovila i osnaìla svoje osiroma{ene, pa i uni{tene qudske resurse. Kako tome o ~emu govorite moè da doprinese raspad SRS i nova stranka? Nikoli} otvoreno govori o tome da je Srbiji potrebna ekonomska saradwa sa EU i wihove investicije, ali Srbija niti mora niti treba da u|e u EU. SSP se moè potpisati, pod uslovom da se put ka EU uvek moè obu staviti nacionalnim ciqevima. Ovo pokislo ~uvawe ciqeva iz devedesetih godina danas se obavqa razvla~ewem, tj. vo|ewem jedne neuverqive politike o integraciji Srbije u EU. Ulazak Srbije u EU bi zatvorio srpsko nacionalno pitawe i pitawe granica Srbije. A to srpski nacionalisti~ki militanti nikako ne}e, jer bi to bio wihov istorijski i politi~ki poraz, a pri tom su i korumpirani, i ne}e da izgube svoje privilegije i napqa~kane pare. Kako ih prepoznajete? Tako {to se posle Milo{evi}a i 5. oktobra name}e nekakav sredwi put kojim }e da ide Srbija i koji nije ba{ evropski. Strategiju kontinuiteta nacionalnih ciqeva preuzeo je Ko{tunica, ali se posle 5. oktobra takvim namerama ispre~io Zoran \in|i} koji je ozbiqno hteo da sredi Srbiju wenim uvo|ewem u EU. To je platio glavom. Onda je Ko{tunica propao jer je i on preterao. Odbacio je EU, i kao razvu~enu pri~u i {ansu za pare, a narod ho}e posao i pare. Varijantu sredweg puta je preuzeo Tadi}: i Kosovo i EU, Istok i Zapad, neutralna Srbija, s evropskim parama. Po{to je Tadi} imao suvi{e uspeha i osvojio veliku mo}, da ne bi slu~ajno izmakao kontroli i skliznuo ozbiqno ka EU, eto poja~awa da se to ne}e dogoditi. Tako smo dobili jo{ jednu umivenu varijantu jednog te istog. To vam je sada Tomislav Nikoli} i Napred Srbijo koji najvi{e li~e na Titovu nesvrstanu Jugoslaviju! Jasno je da opoziciju vi{e nisu mogli da predvode [e{eq, Vjerica Radeta, Nata{a Jovanovi}, Gordana Pop-Lazi}... Da li }e ono {to smo saznali o na~inu rada i funkcionisawu SRS otrezniti wihove glasa~e? Najve}em delu srpskih bira~a ne smeta autoritarnost u strankama, nare|ivawe i slepa poslu{nost. A bira~i SRS su najskloniji autoritarizmu. Ja mislim da wih mnogo vi{e zbuwuje kada do|e do izdaje, tj. kada se vo|a vi{e ne slu{a. Oni vide da je boqe da se pri~a o Evropi, jer }e se mo503
`da tako podi}i standard ìvota, ali istovremeno svi kolektivno pla~u {to su izneverili vo|u. Da li }e se rascepom SRS upristojiti politi~ka scena u Srbiji? Vi mislite da se vi{e ne psuje toliko u Skup{tini. Mo`da }e u tom smislu i biti boqe i mawe prosta{tva. Ali, upristojavawe politi~ke scene u Srbiji zna~i vi{e od toga otklon od politi~kih ciqeva koji su inspirisali ratove koje je Srbija vodila devedesetih godina. To zna~i stvarawe pristojne, ure|ene i moderne dràve i ekonomije, saradwu sa susedima i Srbija kao ~lan EU. Te pristojnosti nema jer se moè pretr~ati iz Milo{evi}eve stranke, pa sada i [e{eqeve, u proevropsku orijentaciju bez ikakvog otklona prema godinama terora, bede, ratova i pogre{ne politike zbog koje su stradali i Srbija i weni susedi. Sada se prodaje pri~a da ko ne slu{a u vladaju}oj koaliciji moè biti zamewen i novim radikalima jer, eto, i oni su proevropski! A {to da i nisu, kada je SPS proevropski. A ako Tadi} ne slu{a, naro~ito oko Rusa i gasnog sporazuma, i za wega se sprema zamena. Mnogo je dvojnika i fal{erica. Da li je javnost prebrzo zaboravila sve ono {to su nam servirali Nikoli} i wegove pristalice? Nije zaboravila, ali se malo pravi luda jer se ve} popustilo SPS-u. Ona je bila ucewena da }e proevropska orijentacija propasti ako se ne za`muri na oba oka. SPS se nekako mogao progutati zbog takvog ciqa jer je mala stranka. Takav rezon se ne moè primeniti na Nikoli}eve radikale. Da li LDP moè u koaliciju sa Nikoli}evom strankom? Tako ne{to ne dolazi u obzir. Ja verujem da je LDP jedina prava evropska stranka, jedina koja je shvatila pogubnost Ko{tuni~inog tre}eg puta, nekakve neutralne Srbije, Srbije sa dvoja vrata, izme|u Istoka i Zapada, a koja u stvari kupuje podr{ku Rusije za svoje nerazumne i davno prevazi|ene nacionalne ciqeve. Kome Evropa odmaè ovakvim pona{awem prema Srbiji koja je sve kooperativnija i ~iji su gra|ani ve}inom za EU? Evropa ne}e da je Srbija ba{ toliko vara. Oni sve vide. Mi nismo ispunili uslove, nismo predali Hagu Mladi}a i Hayi}a, a svi znamo da je to uslov. A ne daju ih zbog onog razvla~ewa oko EU. [to mi vi{e budemo zavla~ili sa neutralnim putem Srbije, a srpski narod i teritorije podmetali kao nere{en problem, to }e i EU biti prema nama uzdrànija. Mogu da nas otka~e i EU i Rusija, jer ni jednoj ni drugoj ne treba takva Srbija. Zato {to pre treba mewati tu gubitni~ku politiku. Dnevne novine preplavqene su intervjuima pu~iste Tomislava Nikoli}a, koji je naprasno postao miqenik medija. Naravno, svaku od tih prilika koristio je za dodatno nano{ewe {tete Srpskoj radikalnoj stranci i wenom predsedniku dr Vojislavu [e{equ. Tako Pres, 21. septembra 2008. godine, objavquje intervju sa naslovom Ja sam isti, a [e{eq se promenio! i podnaslovom Nisam promenio nijedan stav otkad sam napustio SRS, i daqe sawam Veliku Srbiju, i daqe ne bih Hagu izru~io Mladi}a, ali vi{e niko ne sme da kaè da Srbija ne}e u EU!. Unutar intervjua su dva antrfilea sa naslovima Selim se iz bulevara Zorana \in|i}a i Odnos prema finansijerima:
504
Biv{i vo|a radikala Tomislav Nikoli} priznaje da lak{e di{e otkada je napustio [e{eqa i SRS, ali tvrdi i da je ostao isti, isti onaj radikal koji je osvojio vi{e od dva miliona glasova na predsedni~kim izborima. U intervjuu za Pres poku{ao je da nas ubedi za{to da mu verujemo i da obe}ava kako }e na wegovoj strani biti mnogo vi{e qudi neko ikada u SRS-u! U ~emu je razlika izme|u Tomislava Nikoli}a od pre deset-petnaest dana, koji je bio zamenik predsednika SRS-a, i Tomislava Nikoli}a s kojim danas razgovaramo? Nema razlike. Ono {to sam mislio pre desetak dana mislim i sada. Slobodniji sam da druga~ije ispoqavam ono {to mislim i da lak{e sprovodim svoje ideje. Sve {to sam mislio tada mislim i danas. I daqe se zalaète za Veliku Srbiju, s granicama Karlobag, Karlovac... Ostajem pri svim principima, samo {to neki moraju druga~ije da se realizuju. Do svih granica Velike Srbije mora da se ostvari potpuna demokratija i po{tovawe qudskih prava. To je ono na ~emu }emo graditi na{ odnos s Hrvatskom. Da li biste sara|ivali s Hagom? Saradwa s Hagom da, ali dvosmerna, koja podrazumeva da se Srbima omogu}i istinska odbrana. Podràvate li izru~ewe Ratka Mladi}a? Ne. Ali, izjavili ste da se zalaète za evropske integracije, za {ta je uslov puna saradwa s Hagom, a vi ste protiv izru~ewa. Da, ali i Evropa treba da sara|uje sa Srbijom. I da li smo ikada saznali sve te evropske uslove. Zato traìm sada i od na{e vlasti i od EU i ostalih koji odlu~uju o sudbini Srbije da sednemo za sto. Da Evropa napi{e {ta traì od nas, a mi da kaèmo {ta Srbija moè da ispuni. To ste prepisali od Vojislava Ko{tunice. Dobro je on traìo, ali za{to je onda pravio SSP i posle nije glasao za wega? Ali, u ~emu je onda razlika izme|u vas i [e{eqa? Na koje razlike mislite? Politi~ke! Zastupate iste stavove, imate iste ciqeve, ispada da ste kopija [e{eqa. Razlika je u tome {to ja i daqe zastupam iste stavove, a vi{e nisam bio siguran koji su [e{eqevi stavovi. Za{to bi radikal ili bilo ko drugi pri{ao vama kad imamo original SRS, sa sve [e{eqem? Nisam ni od koga traìo da bira izme|u mene i [e{eqa. Ne, za{to bih ja do{ao kod vas, ubedite me! Treba da pri|ete mojoj novoj stranci jer }e ona biti umerena desnica, stranka koja je svesna toga da u Srbiji treba normalno da se ìvi. Da vi{e nema neprijateqa me|u gra|anima Srbije, da otvorimo vrata i na Istok i na Zapad. Da Srbija vi{e nikad ne kaè: Mi nikada ne}emo biti u EU! @elim napredak Srbije. Da vlast i opozicija vi{e ne ratuju, ve} da se u demokratskoj borbi vidi ko }e boqe da ostvari interese Srbije. Da li sam vas ubedio?
505
Na ba{, a da li ovo {to govorite zna~i da ste napustili SRS jer nije bilo mogu}e reformisati stranku? Bilo je mogu}e, ali to nije dozvolio [e{eq. Vidite li sebe u koaliciji s Tadi}em, kao {to najavquju iz DS-a? Nikada! Za{to bismo pravili jednopartijski sistem? Ko bi onda bio opozicija? Ja èlim dva bloka. Moè li DS da okupi svoj blok? Moè! I ja ho}u da okupim blok, da pozovem Ko{tunicu i Ili}a! Imamo ba{ bliske stavove, ako treba, jedna lista na izborima na kojoj }e se znati koliko ko ima kandidata pa da se posle izbora podelimo u klubove. Moè! Ho}e jednu stranku moè! Ho}u da sara|ujem, da se smewuje vlast, da teramo jedni druge da dobro radimo. Da li je za vas Zvezdan Jovanovi} u stvari Gavrilo Princip, kao {to je za [e{eqa? Nije. I to je jedan od razloga zbog koga je SRS izgubila izbore. A da li biste razmotrili eventualno pomilovawe Milorada Ulemeka Legije? To je pri~a iz kampawe za predsednika. Pitali su me da li bih kao predsednik pomilovao Legiju, a ja sam rekao da bih morao da pro~itam spise. Ako postoje dokazi i ako je sud pravilno presudio da je Legija u~estvovao u ubistvu Zorana \in|i}a, kakvo crno pomilovawe! Za{to vam se Aleksandar Vu~i} nije pridruìo? Vu~i} je apsolutno, stopostotno uz nas, on podràva moje ideje. [ta zna~i to? Mentalno je uz vas, ali ne}e da vam se fizi~ki pridruì? Ne, to zna~i da ja treba da imam strpqewa jo{ koji dan. Svi wegovi prijateqi, najbliì saradnici su ve} kod mene. Da li o~ekujete da vam se Vu~i} pridruì do 21. oktobra kada je najavqen osniva~ki kongres? Ne}u dotle da ~ekam Vu~i}a! Na dan formirawa stranke o~ekujem ugledne qude koji }e tada biti iznena|ewe! On pre toga mora potpuno jasno da kaè da }emo on i ja i nekoliko na{ih najbliìh saradnika da pripremimo i program, statut i organizaciju. Zna~i, ne}ete jo{ dugo da ~ekate Vu~i}a? Ne}u morati jo{ dugo da ~ekam. [ta ga je spre~ilo da ne prelomi do sada? Velika privrènost [e{equ i èqa da mu i daqe pomaè u odbrani. Ima stvari u odbrani [e{eqa koje samo Vu~i} moè da uradi i ima stvari organizacionih i logisti~kih koje samo ja mogu da uradim. Ponudio sam saradwu timu za odbranu [e{eqa, da niko ne zna. Da li ne{to [e{eq mo`da zna o Vu~i}u {to mi ne znamo pa je mo`da to jedan od razloga? Ne, ne postoje takve stvari. Da li ste se posle razlaza ~uli sa [e{eqem i {ta biste mu rekli? Nismo se ~uli od sastanka na kome je odlu~io da ne glasamo za SSP. Prema wemu ne ose}am ni mr`wu, ni odbojnost. Ali, koliko ga poznajem, on vi{e nikad ne}e progovoriti sa mnom, niti }e to dozvoliti nekom iz SRS-a. Ho}ete li vratiti poslani~ke mandate, oni ipak nisu va{i?
506
Nisu to mandati SRS-a. Formalno ne, ali ste ih osvojili kao ~lan SRS-a. To je ta~no, ali smo tada svi bili SRS. Sada svako od nas raspolaè svojim mandatom. Ali, ako mislite da sam ja bio jedan obi~an ~lan stranke koji sad treba da vrati mandat nekome ko nijednim potezom nije doprineo da stranka osvoji mandate, grdno se varate. Kome da vratim mandat? Nekoj Vjerici Radeti koja kune sve ìvo po Srbiji, jer je to wen na~in bavqewa politikom i koja mi u o~i kaè: Znam da sam klela tvoje unuke, ali tako je naredio [e{eq! Ali ovako li~ite na Baneta Ivkovi}a, koji se u vreme DOS-a otcepio od SPS-a i zadrào mandate. Je l li~im na Ivkovi}a? E, neka li~im! Ja nisam mandate odneo vladaju}oj stranci, nekom bogata{u, ja sam mandate poverio gra|anima! I uskoro }e nas biti vi{e nego {to nas je ikada bilo u SRS-u! Da li vas je posle raskida sa SRS-om pozvao neko od stranih ambasadora? Ambasador Rusije. Od zapadnih ambasadora jo{ niko, ali mo`da neke pozovem na osnivawe stranke. Neko od lidera stranaka? Niko. Ni Boris Tadi} ni Vojislav Ko{tunica. Ko{tunica me nije pozvao ni da mi ~estita kada sam bio izabran za predsednika Skup{tine. Razgovarao sam jedino s Velimirom Ili}em da sednemo s Ko{tunicom i razgovaramo kako daqe. I na kraju, da li vama i va{oj porodici i daqe prete? Vidim da je dràva preduzela neke mere za bezbednost moje porodice, {to bi moglo da zna~i da ima indicija da je neko odlu~io da me ugrozi. Obe}ali ste pre vi{e od godinu dana da }ete se preseliti iz Bulevara Zorana \in|i}a. Mogu da vas obradujem, uskoro }u potpisati ugovor za novi stan, koji je u izgradwi. Ne bih da otkrivam ime ulice u koju se selim da i woj ne promene ime. Stan }e biti gotov za oko godinu dana, a ugovor }u potpisati ranije. Ali za{to, se sada selite kad delite iste ideje s \in|i}em: Srbija u EU. odbrana Kosova... Nisu iste ideje. \in|i}ev put u EU je bio po svaku cenu. On je i{ao u EU, wegova stranka je i{la u EU, ali ne i gra|ani. Uveli su brutalnu privatizaciju, pqa~ku. To nisu moje ideje. Ko }e biti finansijeri va{e nove stranke i da li }ete saop{titi wihova imena? Naravno, imena svih onih koji budu pomogli novu stranku. Da li su vam neki privrednici ve} ponudili pomo}? Jesu. Ko? Svi! [ta to zna~i svi, kaìte neko ime. Kaìte vi meni, a ja }u vam re}i da li su se javili.
507
Miroslav Mi{kovi}, Danko \uni}, Milan Beko, Miodrag Babi}, Miodrag Kosti}, Zoran Drakuli}, \or|e Nicovi}, Rodoqub Dra{kovi}... Niko od wih. Ali hajde da po~nemo da razgovaramo o finansirawu. Kako se stranke finansiraju? Tako {to novac daju oni koji ga imaju. Pa i va{e novine ìve od oglasa koje pla}aju oni koji imaju novac. A takvih ima 50 u Srbiji i {ta, treba da ih uni{timo zato {to daju novac. Bitno je ovo: {ta sam ja mogao wima da ponudim? [ta sam ja za osam godina mogao da uradim za wih? Ni{ta. Da li sam protiv bogatih qudi? Nisam! Ho}u Srbiju sa {to vi{e bogatih qudi! Dràvu treba da brine da li je neko krade i da li pla}a porez. Ako je to u redu, u ~emu je problem? Ovde je problem prvobitne akumulacije, ali da li je DOS 2001. naplatio ekstraporez? Zar to nije znak da je zavr{ena pri~a o ekstraprofiterima! Kada bih mogao da formiram vladu, prvo bih sve privrednike okupio da ~ujem {ta misle, {ta predlaù qudi koji zapo{qavaju stotine hiqada gra|ana Srbije. U tome je stvar. Sa druge strane, srpski radikali dobijali su prostor u novinama meren milimetrima, tako da slede}a informacija spada u ve}e i duè.Tanjugovu vest sa naslovom Todorovi}: Udar na radikalnu stranku dugo pripreman objavquje Politika, 21. septembra 2008. godine, sa podnaslovom Prema tvrdwi akademika Koste âvo{kog, DSS bi mogao da bude slede}i. Unutar vesti sadràna je druga Tanjugova vest pod naslovom Elena Boì}-Talijan novi gensek SRS-a. Srpska radikalna stranka i wen lider Vojislav [e{eq jedini su za{titnici nacionalnih i dràvnih interesa Srbije, poru~eno je ju~e na nau~nom skupu Novi poku{aj sudskog ubistva Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu. Siguran sam da }e gra|ani prepoznati ko su prave patriote i za{titnici nacionalnih interesa i da }e SRS iz ovog iza}i mnogo ja~a istakao je potpredsednik radikala Dragan Todorovi}. On je naveo da je [e{eq u tribunalu samo zato {to je Srbin, srpski nacionalista i protivnik globalizacije, dodaju}i da je sud u Hagu stvoren samo da bi sudio srpskom narodu. Prema wegovim re~ima, poku{aj Ha{kog tribunala da nametne branioca [e{equ zna~i wegovo ubistvo. Zbog toga su radikali, kako je naveo, po~eli prikupqawe potpisa za peticiju Ruskoj Federaciji da se zaloì da se u tribunalu po{tuje me|unarodno pravo i [e{eqevo pravo da se brani sam. Todorovi} je kazao da je SRS raspadom na dve struje doìvela veliki udar, koji je dugo pripreman. U pozadini toga je ne{to ozbiqnije. Svi znaju da su jedini branik Srbije SRS i [e{eq. I zato je trebalo razbiti SRS istakao je potpredsednik radikala. Akademik Kosta âvo{ki naglasio je da su akcije razbijawa SRS i nametawe branioca [e{equ sinhronizovane u ciqu razbijawa najve}e opozicione stranke u Srbiji. Na tom putu se na{la SRS, a ve} slede}a bi mogla da bude DSS rekao je âvo{ki. On je dodao da je poku{aj nametawa branioca protiv statuta suda, koji propisuje da optuèni moè da se brani sam ili moè da angaùje advokata.
508
Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorovi} izjavio je ju~e da je za novog generalnog sekretara stranke izabrana Elena Boì}-Talijan. Todorovi} je precizirao da je takva odluka doneta na ju~era{woj sednici Centralne otaybinske uprave SRS-a. Elena Boì}-Talijan }e na mestu generalnog sekretara SRS-a zameniti Aleksandra Vu~i}a, koji je posle raskola i raspada te stranke na dve struje dao ostavku na sve funkcije i, kako je rekao, na kratko se povukao iz javnog ìvota. Srpska radikalna stranka je posle 13 godina izabrala novog generalnog sekretara, a doma}i mediji su uveliko spekulisali ko }e naslediti Vu~i}a na tom mestu. Elena Boì}-Talijan je u SRS-u glavni i odgovorni urednik strana~kog glasila Velika Srbija. Na udaru su se na{li svi funkcioneri, svih nivoa, Srpske radikalne stranke. Za ovakvo, orkestrirano, pona{awe medija postoji samo jedno racionalno obja{wewe. îtavom operacijom ruinirawa Srpske radikalne stranke, iznutra i izvana, rukovo|eno je iz istog centra mo}i. Otkud ba{ sad, u ovom trenutku, da se prekopava po biografiji Nemawe [arovi}a, zar je ba{ toliko interesantan ~itala~koj javnosti? âk i u konstataciji da korene vu~e iz Hercegovini, ose}a se dobro prora~unata namera da se [arovi} ~itaocu predstavi kao veoma blizak dr [e{equ, koji je istog porekla. Naravno, sve hladno i objektivno sabiraju}i, kada se uzme u obzir kome je najvi{e pogodovao Nikoli}ev pu~, te ko ima toliku mo} da mu pruì logisti~ku pomo} svih vrsta, dolazimo do neoborivog zakqu~ka da je sve ovo reìja Borisa Tadi}a i wegovog ùtog preduze}a, registrovanog pod imenom Demokratska stranka. Sve uz obilatu pomo} wemu bliskih tajkuna, kojima je dr [e{eq stao na rep nebrojeno puta. Dakle, normalno je za o~ekivati da se u rubrici Ko je ovaj ~ovek Glasa javnosti, od 21. septembra 2008. godine, pojavi tekst Sandre Mali{i} sa nadnaslovom Nemawa [arovi}, {ef gradskog odbora SRS i naslovom Jastreb od 1,6 miliona dinara. Po~etak: Ro|en je 28. decembra 1974. godine u Beogradu, ali korene vu~e iz Hercegovine. Detiwstvo je proveo u prestonici, gde je zavr{io sredwu, osnovnu {kolu, kao i Pravni fakultet. Mladi jastreb radikala pre nekoliko dana postao je {ef odborni~ke grupe u Skup{tini grada Beograda, zameniv{i Aleksandra Vu~i}a, koji je podneo neopozive ostavke na sve strana~ke funkcije. Ipak, demantovao je medijske spekulacije da }e ga i na svim mestima naslediti. Tako, ako je verovati Nemawi, on sigurno ne}e biti novi generalni sekretar radikala, osim kako je rekao druga~ije. Ili o tome ne odlu~i Centralna otaybinska uprava. Strana~ki anga`man: Bio je narodni poslanik i odbornik u Skup{tini op{tine Stari grad. Tako|e, bio je ~lan Odbora za inostrane poslove, Odbora za privredne reforme i Administrativnog odbora Narodne skup{tine. ^lan je i pravnog tima za odbranu Vojislava [e{eqa. Da su radikali u Beogradu kojim slu~ajem uspeli da naprave koaliciju sa narodwaci509
ma i socijalistima, Nemawi bi pripalo mesto gradskog menayera u Vu~i}evom timu. Nekoliko dana pre objavqivawa Vu~i}eve ostavke, tvrdio je da on ne}e izdati radikale rekav{i: Vu~i} je ~lan na{e stranke od po~etka, znam ~oveka, nikad ne bi izdao ni stranku ni [e{eqa. Ne radi se uop{te o nekim strujama me|u radikalima postoji samo jedna stranka, SRS i Vu~i} je, to vam ja tvrdim, wen najodaniji ~lan. Nema {anse da Aca krene u razbijawe radikala. Me|utim, posle nekoliko dana, kada je Vu~i} je podneo ostavku, pred odbornicima Skup{tine Beograda rekao je da }e radikali biti daleko ja~a opozicija nego {to su bili. A na pitawe novinara da li mu je ào {to Vu~i} nije vi{e u wihovim redovima, [arovi} je rekao: Ko ga nema bez wega se moè. Ispalo je da Vu~i}a vi{e àle demokrate i \ilas, nego doju~era{wi saborci. Zanimqivosti: Javnost ga je zapamtila po aferi kada je kao narodni poslanik za dolaske iz Vrawa na Sednice Skup{tine za 11 meseci podigao rekordnih 1,6 miliona dinara, i pored ~iwenice da je i tada bio nastawen u Beogradu. Danima je bio predmet svih medija. Uzalud je tada obja{wavao da je morao da ìvi u Vrawu zbog qubavi, jer mu je tada{wa devojka bila Vrawanka, i da je zato odlu~io da se privremeno preseli u gradi} na jugu Srbije. Pravdao se da nije ìveo u tazbini ve} je sam od skup{tinskih dnevnica iznajmqivao stan. Uo~i predsedni~kih izbora, zbog lepqewa plakata Tomislava Nikoli}a prebijen je ispred Mekdonaldsa na Novom Beogradu. Lekari su mu tada konstatovali podlive, kontuzije, zaradio je i tri kop~e. Po forumima na internetu, za mladog radikala kaù da }e od wega ne{to biti, jer ima dobru i jaku politi~ku retoriku, a na wemu je da je iskoristi. @enski deo foruma{a ipak se nije zagledala u wegovu pamet, ve} u wegov izgled. Neke podse}a na poznatog ameri~kog glumca i srcelomca Kijanu Rivsa. Bra~no stawe: Za devojku ne znamo, ali nije oèwen. A za razliku od doskora{weg saborca Tome Nikoli}a, strastveni je navija~ Crvene zvezde. Intervju sa potpredsednikom Srpske radikalne stranke Draganom Todorovi}em donosi Glas javnosti, 21. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Dragan Todorovi}, potpredsednik SRS-a, za Glas o raskolu u stranci, Nikoli}u..., naslovom Neke vladine stranke jo{ }e pojeftiniti! i podnaslovom Ne mogu sa sigurno{}u da kaèm da li bi do razlaza izme|u [e{eqa i Nikoli}a do{lo da nije bilo SSP. Put kojim je Nikoli} krenuo ~ista je izdaja! On je krenuo ne~asnim putem otima mandate. Da je rekao hvala, ne mogu vi{e, dajem ostavku, duboko bih se poklonio i wemu i tom ~inu. Vi{e od 160 op{tinskih odbora odlu~ilo da ostane uz SRS i [e{eqa svega pet je zatraìlo vanredni kongres. Unutar teksta nalaze se ~etiri antrfilea sa naslovima Rano za procene, Ne verujem u transkripte, Nek stranku zovu kako ho}e i âvo{ki: Hag pocepao SRS. Posledice ovoga {to je Tomislav Nikoli} uradio takve su da }e sada neke stranke u vlasti pojeftiniti. A do posledweg trenutka sam bio ube|en da }e Nikoli} postupiti ~asno. Proveli smo 18 godina u istoj stranci,
510
pre{li stotine hiqada kilometara... Ne moète sve to jednim potezom ruke izbrisati i re}i puj-pike, ne vaì. Otuda i moji lapsusi Tomislav Vojislav. Me|utim, meni se i ranije de{avalo da Voji kaèm Tomo, Tomi Vojo rekao je u razgovoru za Glas Dragan Todorovi}, potpredsednik SRS-a. [ta je stranka od raskola izgubila koliko poslanika, odbornika, op{tinskih odbora. Da li je SRS u nekim op{tinama ve} izgubila vlast ili se to moè dogoditi narednih dana? Vi{e od 160 op{tinskih odbora je odlu~ilo da ostane uz SRS i [e{eqa. Svega pet je zatraìlo vanredni kongres. Plasirane su informacije da je ceo Severnobanatski okrug uz Nikoli}a, {to je apsolutna la`. Samo je Kikinda, pod uticajem Branislava Blaì}a, stala uz Nikoli}a i to zbog neta~nih informacija da je ovo na~in da se pomogne [e{equ. Verovatno takve laì kruè Srbijom, pa se zato pojedinci odlu~uju za Nikoli}a. Kako vreme bude odmicalo, polako }e se sve sti{avati i vratiti u kolote~inu. Normalno, ne}e biti kao {to je bilo, ali uspe}emo. [ta }ete daqe preduzeti da osporite i vratite mandate poslanika i odbornika koji su pre{li u Napred, Srbijo? Poslali smo dopis predsednici Skup{tine i obavestili je da je 18 poslanika SRS iskqu~eno iz stranke. To je prosle|eno i Administrativnom odboru. Sa~eka}emo da vidimo {ta }e odbor odlu~iti. Tako|e, tu je i zahtev da se Nikoli} razre{i sa mesta predsednika odbora, jer to mesto ne pripada personalno nikom nego stranci. Ko }e i kada zauzeti funkcije Nikoli}a i Vu~i}a? Zamenika predsednika bira kongres, pa }emo sa~ekati slede}i redovni za wegov izbor. A sekretara i sekretarijat }e birati Centralna otaybinska uprava. Bili ste me|u posledwima koji su [e{eqa ispratili u Hag. Da li je Nikoli} korektno preneo [e{eqeve zavetne re~i: Vodi stranku najboqe {to ume{, meni }e i u Hagu biti iskrivqena svest? Nisam prisustvovao tom razgovoru. Stalno poku{avam da objasnim da strankom rukovodi Statut, a ne jedan ~ovek. To svako u stranci zna. Uvek smo se rukovodili time nije bitan pojedinac, ve} tim. Nikoli} tvrdi da je [e{eq, 9. jula, ~lanovima tima za odbranu rekao da je saglasan da SRS podrì SSP ako se usvoji va{ strana~ki amandman. Kako ste vi tada razumeli [e{eqev stav? Tada jo{ nije bila formirana vlada, trajali su razgovori. Palma je tada iza{ao sa stavom da mu je apsolutni ciq pristupawe Evropi. Verovatno je Tomislav razgovarao sa Vojom {ta bi i kako moglo da se uradi sa formirawem vlade. Razmi{qali smo {ta da uradimo, jer SSP ne moè da se popravi i na|ena je neka vrsta izlaza da se amandmanom Zakon o ratifikaciji popravi. Nisam ulazio u detaqe, niti sam se me{ao u to, jer je Tomislav razgovarao sa Vojislavom. Da li bi do razlaza izme|u [e{eqa i Nikoli}a do{lo i da nije bilo SSP?
511
Ne mogu sa sigurno{}u da kaèm. O~ito je da su postojali problemi i da su mogli i morali da se re{avaju unutar stranke. Do trenutka Nikoli}eve ostavke, oni su ipak bili prevazilaèni. Tomislav je mogao da izabere tri puta: da se potpuno povu~e iz javnog ìvota ono {to je i govorio: Dosta mi je svega, idem u Baj~etinu da pe~em rakiju i da odgajam unuke. Mogao je i, kao {to nalaè Statut, da poku{a da se izbori za svoje stavove i za svoje gledi{te u stranci, ali to je izuzetno teàk put. Onaj ko veruje u sebe i ko veruje da je u pravu da je to put kojim bi trebalo i}i, radi to unutar stranke. Sve ono {to Nikoli} iznosi sad trebalo je da iznese tada i na taj na~in. Da li je imao priliku za to? Mogao je da zakaè Predsedni~ki kolegijum kad god je hteo, da traì niz sastanaka i mi bismo saznali za probleme koje ima. Tre}i na~in je onaj kojim je Nikoli} i krenuo, a to je ~ista izdaja! Postoje, dakle, samo dva na~ina ~astan i ne~astan. Naàlost, on je krenuo ne~asnim putem. Otima mandate. Da je rekao hvala, ne mogu vi{e da ostanem u stranci, dajem ostavku, duboko bih se poklonio wemu i tom ~inu i Nikoli} bi za mene ostao ~astan ~ovek. Ovako ne mogu. I da je sto odsto u pravu, nemam dilemu. Kako primate Nikoli}eva obra}awa ~lanstvu i bira~ima u kojima ih pita kako mogu da ostanu u stranci koju vode Todorovi} i Radeta? Zanima me za{to to nije ranije rekao i {ta konkretno zamera Draganu Todorovi}u. Ja uop{te i ne vodim stranku, ve} [e{eq i strana~ki organi. Ali, to je samo marketing, {ablonizovan do krajwih granica sa ra~unicom da }e takve izjave kod mnogih ~lanova stranke izazvati neku dilemu. Gubici SRS u bira~kom telu mogu biti ve}i nego u ~lanstvu i poslani~ko-odborni~kim redovima. Kakve su strana~ke procene? Svaka procena sada je visokorizi~na. Ozbiqan analiti~ar moè samo da pretpostavqa. Ne}u ni ja procewivati {ta }e biti kad bude. Sigurno je da }e na{ program, ideologija, politika, poslani~ki klub u Skup{tini biti apsolutno prepoznatqiv, bez bilo kakvih promena. Kako gledate na to {to su transkripti uba~eni u politi~ki opticaj? Siguran sam da Nikoli} nikada ne bi to pustio, jer bi i on mogao da odgovara za nepo{tovawe Haga. Pretpostavqam i da mu nije namera da time ugrozi odbranu [e{eqa. Naàlost, u javnosti se pojavquju neke stvari koje ne odgovaraju istini. Takvi potezi govore samo o onima koji ih povla~e. Verujete li u autenti~nost tih snimaka? Ne. To moè da isfrizira malo boqe tehni~ki opremqen pojedinac. Poznato je i da, od 5. oktobra, mnogi imaju mogu}nost da prislu{kuju razgovore. A o slu`bama da i ne govorim. Ako Nikoli} u naziv stranke unese radikal, kako }e SRS odreagovati? Nova stranka moè da se zove kako god ho}e, samo ne SRS! To je stvar zakona. Zna se kako se registruje stranka, koja imena moè da uzme i to nas apsolutno ne interesuje. Akademik Kosta âvo{ki istakao je ju~e na nau~nom skupu Novi poku{aj sudskog ubistva dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu, odrà512
nom u Domu sindikata, da su akcije razbijawa SRS i nametawe branioca [e{equ sinhronizovane, a sve da bi se razbila najve}a opoziciona stranka u Srbiji. Na tom putu se na{la SRS, a ve} slede}a bi mogla da bude DSS rekao je âvo{ki i dodao da [e{equ rade o glavi. Elena Guskova, ruski akademik, istakla je da je Ha{ki tribunal usmeren protiv srpskog naroda, da je napravqen samo da bi sudio Srbima i da je [e{eq primer herojstva i juna{tva. Komentari{u}i podele u SRS, Guskova je navela da to nije tragedija, ve} ~i{}ewe i da je stranka time oja~ala i ujedinila redove. Potpredsednik SRS, Dragan Todorovi}, rekao je da su stranka i wen lider [e{eq jedini za{titnici nacionalnih i dràvnih interesa u Srbiji i da je zbog toga stranka trebalo da bude razbijena. Todorovi} je ponovio da poku{aj Tribunala da nametne branioca [e{equ zna~i wegovo ubistvo. Na skupu je govorio i akademik Veselin \ureti}, a prisustvovali su supruga lidera SRS-a Jadranka [e{eq i brat ha{kog optuènika Radovana Karayi}a, Luka, kao i ~lanovi Centralne otaybinske uprave. Dnevnik, u broju od 21. septembra 2008 godine, objavquje tekst u rubrici (S)lagalica sa naslovom (S)loìo Dejan Patakovi}. Super je ovaj Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu Evropi. Jedino je malo nezgodno {to se, kad je najva`nije, sporazum obavezno pretvori u nesporazum. Boè, ima li te? Srbi su u Crnoj Gori strani turisti, a Crnogorci su u Srbiji doma}i direktori i ministri. Nau~nici upozoravaju dame da je opasan ìvot na visokim {tiklama. Tajkuni se s tim ne}e sloìti, oni sjajno podnose ìvot na visokoj nozi. [ta radi Srbin kad mu je dosadno? Osnuje stranku. Tvrdio je Boìdar \eli} da }emo biti kandidati za ulazak u Evropsku uniju, da }e nam biti deblokiran trgovinski sporazum s EU, da }emo dobiti bele {engenske vize. Ali, ni{ta od toga. Ukoliko je i sam verovao u ono {to je nama obe}avao, trebalo bi da osnuje ministarstvo za optimizam. PS: Aleksandar Vu~i} dugo nije saop{tavao da li }e se privoleti [e{equ ili Nikoli}u, da bi na kraju rekao da napu{ta politiku. Ispravno, u protivnom, tako neodlu~an, morao bi da nosi istovremeno dva beya. PPS: Novi alfa i omega radikala Dragan Todorovi}, mnogo je radoznao. Na pitawa novinara naj~e{}e odgovara pitawima. Izjavu potpredsednika Srpske radikalne stranke, Dragana Todorovi}a, donosi Dnevnik, 21. septembra 2008. godine, u tekstu sa naslovom Todorovi}: Jedini za{titnici srpskih interesa. Srpska radikalna stranka (SRS) i wen lider Vojislav [e{eq su jedini za{titnici nacionalnih i dràvnih interesa, i prave patriote, izjavio je potpredsednik radikala Dragan Todorovi}. Otvaraju}i nau~ni skup Novi poku{aj sudskog ubistva dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu, Todorovi} je poru~io prisutnima da SRS i [e{eq, uprkos svemu, ostaju na braniku nacionalnih interesa i da niko ne}e mo}i da ih slomi. U
513
ovako te{kom trenutku SRS je doìvela teàk udar. Dugo je ovo pripremano. Nemojte da vas zavara ova buka i halabuka. Nemojte da vas zavara svakodnevno pojavqivawe nekih koji su bili sa nama i koji poku{avaju da vas obmanu pri~ama o tome kako su postojali neki sukobi koji nisu mogli da se prevazi|u, kazao je on isti~u}i da je u pozadini ne{to ozbiqnije. Prema wegovim re~ima, SRS je bila jedini otpor potpunoj okupaciji Srbije i zato ju je trebalo razbiti. Akademik Kosta âvo{ki kazao je da se u ovom trenutku SRS nalazi u te{koj situaciji, jer je razbijaju iznutra, a [e{equ rade o glavi, i dodao da su te dve akcije sinhronizovane. Podgori~ki Dan, 21. septembra 2008. godine, objavquje tekst koji sadrì izjave {efa pravnog tima za pomo} odbrani dr Vojislava [e{eqa, sa naslovom Vu~i} nije vi{e pravni savjetnik. [ef tima za odbranu Vojislava [e{eqa i poslanik Srpske radikalne stranke, Zoran Krasi}, kazao je da biv{i generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i} vi{e nije [e{eqev pravni savjetnik. Vu~i}a }e zamjeniti neko drugi po izboru Vojislava [e{eqa najavio je Krasi} za Dan i dodao da bi do kraja sedmice na Centralnoj otaybinskoj upravi trebalo da bude izabran i novi generalni sekretar stranke. Naglasio je da [e{eq sam u Hagu vodi odbranu i da mu pravni tim pomaè. Krasi} je demantovao informacije da }e Vojislav [e{eq uskoro biti u Srbiji navode}i da Ha{ki tribunal vodi akcije suprotne takvim tvrdwama. On je za te dezinformacije optuìo pojedine medije, kako kaè, bliske reìmu, i naglasio da je ciq tupqewe o{trice SRS-a i sprje~avawe rasta popularnosti stranke. Govore}i o stawu u Srpskoj radikalnoj stranci poslije odlaska zamjenika predsjednika SRS-a Tomislava Nikoli}a, Krasi} je naglasio da su mu poznate dvije stvari. Vojislav [e{eq je rekao, kada je dobrovoqno odlazio u Hag, da SRS ostaje mo}na i jaka politi~ka stranka. Kazao je da }e SRS voditi borbu za Srpstvo u Srbiji, a on u Hagu i da je siguran da }e o wegovoj porodici brinuti Tomislav Nikoli}, kojeg po{tuje kao brata saop{tio je Krasi} i naglasio da doga|aji u SRS-u nijesu bili potrebni sada kada [e{eq u Hagu vodi borbu za ìvot i smrt. Pravda, 22. septembra 2008. godine, objavquje prototip propagandnog, politi~kog teksta, kojem je nedostajao jo{ samo potpis Aleksandra Vu~i}a, pa da i neukima bude jasno iz ~ijeg lonca su naredni redovi. Tekst je pompezno najavqen nadnaslovom Gra|ani potpisivali peticiju za osnivawe Nikoli}eve stranke, a ukra{en je i potpuno proizvoqnim naslovom Beogra|ani svim srcem za Tomu. Tekst ima antrfile sa naslovom Gradi}emo normalnu Srbiju. Za nepunih sat vremena oko 700 Beogra|ana potpisalo je peticiju kojom podràva osnivawe stranke Tomislava Nikoli}a.
514
Na beogradskom Trgu Republike, sa gra|anima su razgovarali poslanici kluba Napred Srbijo, Jorgovanka Tabakovi}, Boìdar Deli} i Borislav Pelevi}. Predstavqaju}i program, poslanici su istakli da je prioritet nove stranke boqi ìvot svih gra|ana. Srbiji je dosta podela, vreme je da se ujedinimo, da udruìmo snage i od Srbije napravimo dràvu koja }e biti most izme|u istoka i zapada, dràvu koja }e uspe{no sara|ivati sa Evropskom unijom, ali i sa Rusijom i Kinom obja{wavao je Boìdar Deli} Beogra|anima. Poslanici su druèwe sa gra|anima iskoristili i da ~uju {ta Beogra|ani misle o novoj partiji. Mogli smo peticiju da potpi{emo na bilo kom mestu, ali smo èleli da to uradimo na ulici, sa gra|anima, da od naroda ~ujemo {ta oni misle o na{oj stranci. Raduje me {to su Beogra|ani svim srcem uz Tomu i uz nas kazao je Deli}. Prema re~ima Miqane Nestorovi}, privrednice iz Beograda, u Nikoli}evoj partiji vidi {ansu za spas Srbije. Uz Tomu sam jer mislim da ima snage da promeni stawe u Srbiji. Verujem u wega, ja sam bila ~lan SRS dugo godina iskqu~ivo zbog wega kaè Nestorovi}eva. Za razliku od we, medicinska sestra Milijana @ujovi} peticiju je potpisala jer je nezadovoqna ìvotom u zemqi. Verujem da Nikoli} moè da promeni stvari na boqe. Punih 25 godina sam bila ~lan SPS i qudi iz moje stranke nikada nisu pravili ovakve korake kao Nikoli}. ôvek prati svoj put, ima ideju i zato sam odlu~ila da budem uz wega i da mu pruìm podr{ku isti~e @ujovi}eva. Nikoli}eve poslanike tokom vikenda podràli su i najstariji sugra|ani. Za penzionerku Latinku Tadi} promene su glavni razlog zbog kojeg èli da pomogne Nikoli}u. Tominu politiku sam podràvala godinama. [e{equ svaka ~ast, ali ne{to se mora promeniti u ovoj zemqi. Bila sam simpatizer SRS, ali sam uvek vi{e navijala za Tomine stavove. Penzioner Vuka{in Antoni}, koji je radni vek proveo u Nema~koj kaè da mu se dopadaju Nikoli}evi stavovi. Svi|a mi se Tomina politika, a da li }e uspeti da promeni stawe u zemqi zavisi od toga koliko nas bude uz wega. Me|u Nikoli}evim simpatizerima je i frizerka Sla|ana Mi}i}Tep{i}. Bila sam ~lan SRS i kada se sve ovo desilo znala sam da mi je mesto uz Nikoli}a. Jednostavno nisam vi{e za [e{eqeve metode, za to odvajawe i zabranu ulaska u EU kazala je Tep{i}eva obja{wavaju}i zbog ~ega podràva Tomislava Nikoli}a u nameri da formira stranku. Poslanica Jorgovanka Tabakovi} kaè da je raduje {to su Beogra|ani prepoznali da Nikoli}evi poslanici brinu o budu}nosti Srbije. Gra|ani su samim prisustvom ovde pokazali {ta misle o na{oj inicijativi da formiramo novu stranku. Qudi razumeju {ta mi govorimo, da razmi{qamo o budu}nosti i da na toj ideji èlimo da izgradimo normalnu i pristojnu
515
Srbiju, gde }e svako mo}i da prona|e sebe istakla je Jorgovanka Tabakovi} za Pravdu. Prema wenim re~ima Nikoli}eva stranka nacionalne interese ne}e braniti drsko{}u i optuìvawem pojedinaca, ve} }e razgovarati i sara|ivati sa svima koji èle da pomognu Srbiji u o~uvawu nacionalnog jedinstva. Glas javnosti, 22. septembra 2008. godine, objavquje tekst o navodnoj podeli unutar odbora Srpske radikalne stranke, sa nadnaslovom Odborni~ke mandate radikala {irom Srbije jo{ dele SRS i Napred Srbijo i naslovom Jedan [e{equ, jedan Nikoli}u.... Unutar teksta je antrfile sa naslovom Tu`be. Na kraju, ispostavilo se da se radi samo o spisku lepih èqa koji je izdiktiran u {tabu pu~ista u poku{aju. Podeqenost ~lanova i funkcionera SRS-a {irom Srbije jo{ ne jewava, ali i dovodi u pitawe opstanak na vlasti radikala u pojedinim op{tinama. Tako je ceo Op{tinski odbor Kikinde iskqu~en iz stranke, zbog odluke da kolektivno podrì Tomislava Nikoli}a, a SRS koja je bila na vlasti u ovom gradu je ostala bez ijednog odbornika. Zbog najava da }e iz partije biti iskqu~eni svi koji se opredele za novi tabor, sli~na sudbina verovatno ~eka i odbornike Priboja, Uba (11 wih), i Ose~ine (sedam), gde su donete kolektivne odluke o podr{ci Nikoli}u. Me|utim, u Aleksincu su se ujedinili Nikoli}evci i [e{eqevci da ne bi ostali bez par~eta dragog im kola~a. Zaboga vlast je vlast. Iako i iz Napred Srbijo i iz SRS-a tvrde da je ve}ina op{tinskih i mesnih odbra u wihovom yaku statistika se mewa iz dana u dan. Mnogi OO jo{ se nisu izjasnili, a bilo je i slu~ajeva da su saop{tewem podràli jednu stranu bez prethodnog izja{wavawa ~lanstva. U Gorwem Milanovcu, ~lanovi OO su optuìli predsednika Milana Vasi}a da je falsifikovao podr{ku [e{equ, koji je to i priznao, jer je smatrao da nema potrebe za sazivawem sastanka? Za sada, podr{ku Nikoli}u dala je ve}ina odbornika u Pirotu (16 od 16), koji su najavili novu odborni~ku grupu, bez obzira na pretwe oduzimawem mandata. Sli~no je i u Vaqevu ({est od 10), Lajkovcu (tri od ~etiri), Prokupqu (15 od 17), Nikoli}evom rodnom Kragujevcu (10 od 18), i Jagodini, a i Vlasotince se ju~e izjasnilo da ide u Napred Srbijo. Ista grupa je saop{tila da ima ve}inu i u Zaje~aru, Sokobawi, Boqevcu, Para}inu, Despotovcu i Rekovcu, dok je ]uprija cela pri{la. A u Zrewaninu je, posle iskqu~ewa predsednika OO zbog lojalnosti Nikoli}u, ceo odbor ostao veran izvornoj politici SRS-a. Dragan Todorovi} tvrdi da skoro 160 op{tinskih odbora podràva [e{eqevu politiku. Me|utim, i u gradovima gde je ve}ina uz staru struju, ima naklowenijih Nikoli}u i koji prete odno{ewem mandata. U Loznici je to slu~aj sa pet od 12 wih, dok je u Ni{u broj mawi (~etiri od 18), ali situacija se komplikuje. Iako su blanko ostavke aktivirane, u Skup{tini Ni{a je registrovana nova grupa.
516
Napred Srbijo se hvali da su svi odbornici SRS-a iz Zvezdare i Grocke kod wih, kao i da imaju ve}inu u Novom Beogradu (16 od 22), Paliluli (15 od 19), Obrenovcu (13 od 17), Mladenovcu (15 od 20), Barajevu ({est od 10). Odbornici radikala u pet od {est op{tina Kolubarskog okruga podelili su tu`be op{tinskim sudovima, zato {to su dovedeni u zabludu. Oni su u parni~nom postupku zatraìli poni{tavawe ugovora sa SRS-om o blanko potpisanim ostavkama i vra}awu mandata stranci. Kao potvrda da se u prethodnom tekstu radi samo o Nikoli}evim èqama, Tanjug objavquje skromnu vest sa naslovom Ba~ka Palanka oblepqena plakatima donosi Kurir, 22. septembra 2008. godine. Ulice Ba~ke Palanke ju~e su osvanule oblepqene plakatima lidera radikala Vojislava [e{eqa, na kojima pi{e Svi uz [e{eqa i Rusijo, podrì pravo na odbranu. Ba~kopalana~ki radikali, koji su posle raskola u vrhu stranke saop{tili da su ~vrsto stali uz [e{eqa, isti~u da su organizovali {tampawe i lepqewe plakata sa wegovim likom da bi i na taj na~in pokazali da ga podràvaju. Nastavak su|ewa [e{equ glasi naslov druge Tanjugove vesti koju objavquje isti broj Kurira, 22. septembra 2008. godine. U Ha{kom tribunalu ove sedmice trebalo bi da bude nastavqeno su|ewe lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu [e{equ, a u procesu protiv biv{eg na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije, generala Mom~ila Peri{i}a, bi}e odràna statusna konferencija pred po~etak su|ewa. Su|ewe [e{equ, posle duè pauze, bi}e nastavqeno u utorak 23. septembra. Nastavak su|ewa [e{equ odloèn je 26. avgusta na neodre|eno vreme, po{to su tuìoci zatraìli da proces bude prekinut dok @albeno ve}e ne donese odluku o wihovom zahtevu da optuènom bude oduzeto pravo da se brani sam i da mu Tribunal nametne branioca. @albeno ve}e je pro{le sedmice taj zahtev odbacilo, pa je Sudsko ve}e nastavak su|ewa zakazalo za utorak. [e{eq je 9. septembra od Tribunala zatraìo da mu produì rok za podno{ewe odgovora na zahtev Tuìla{tva da mu se oduzme pravo da se sam brani, kao i da mu obezbedi da ima uslove za fer i pravi~no su|ewe. On je najavio da ne}e u~estvovati u procesu ukoliko mu bude nametnut branilac. U procesu protiv biv{eg na~elnika General{taba VJ, generala Peri{i}a, u sredu, 24. septembra, bi}e odràna posledwa statusna konferencija, pred po~etak su|ewa koje je zakazano za 1. oktobar. Peri{i}, koji se u martu 2005. godine dobrovoqno predao Tribunalu, tereti se da je odgovoran za granatirawe civila u Sarajevu, od avgusta 1993. do novembra 1995. godine. Ha{ki tribunal ga smatra odgovornim i za dvodnevno granatirawe Zagreba, u maju 1995. godine, a na teret mu se stavqaju i napadi na civile u enklavi Srebrenica, od 2. do 11. jula 1995. godine.
517
U prvom pojavqivawu pred Tribunalom, Peri{i} se izjasnio da nije kriv ni po jednoj od osam ta~aka optu`nice za zlo~ine protiv ~ove~nosti i pet ta~aka za kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa. Sa istim naslovom, Tanjugovu vest sli~nog sadràja donosi Borba, 22. septembra 2008. godine, i podnaslvom Lideru Srpske radikalne stranke su|ewe je odloèno 26. avgusta, po{to su tuìoci zatraìli da proces bude prekinut. U Ha{kom tribunalu ove sedmice trebalo bi da bude nastavqeno su|ewe lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu [e{equ, a u procesu protiv biv{eg na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije, generala Mom~ila Peri{i}a, bi}e odràna statusna konferencija pred po~etak su|ewa. Su|ewe [e{equ, posle duè pauze, bi}e nastavqeno u utorak, 23. septembra. Nastavak su|ewa [e{equ odloèn je 26. avgusta na neodre|eno vreme, po{to su tuìoci zatraìli da proces bude prekinut dok @albeno ve}e ne donese odluku o wihovom zahtevu da optuènom bude oduzeto pravo da se brani sam i da mu Tribunal nametne branioca. @albeno ve}e je pro{le sedmice taj zahtev odbacilo, pa je Sudsko ve}e nastavak su|ewa zakazalo za utorak. [e{eq je 9. septembra od Tribunala zatraìo da mu produì rok za podno{ewe odgovora na zahtev Tuìla{tva da mu se oduzme pravo da se sam brani, kao i da mu obezbedi da ima uslove za fer i pravi~no su|ewe. On je najavio da ne}e u~estvovati u procesu ukoliko mu bude nametnut branilac. U procesu protiv biv{eg na~elnika General{taba VJ, generala Peri{i}a, u sredu, 24. septembra, bi}e odràna posledwa statusna konferencija, pred po~etak su|ewa koje je zakazano za 1. oktobar. Peri{i}, koji se u martu 2005. godine dobrovoqno predao Tribunalu, tereti se da je odgovoran za granatirawe civila u Sarajevu, od avgusta 1993. do novembra 1995. godine, jer je znao da su Ratko Mladi}, Stanislav Gali}, Dragomir Milo{evi} i drugi, kako stoji u optu`nici wemu podre|eni oficiri VJ na slu`bi u Vojsci Republike Srpske, u~estvovali u pripremama i izvr{ewu tog zlo~ina. U rubrici Vesti Alo, 22. septembra 2008. godine, objavquje dva kratka ~lanka sa naslovima Beogradski odbornici SRS podràli Nikoli}a i [e{eqevi plakati u Ba~koj Palanci. Poslani~ka grupa Napred Srbijo saop{tila je da je u gotovo svim beogradskim op{tinama najve}i broj odbornika, koji su izabrani na listi SRS-a, podrào Tomislava Nikoli}a. Ulice Ba~ke Palanke ju~e su osvanule oblepqene plakatima lidera radikala Vojislava [e{eqa, na kojima pri{e Svi uz [e{eqa i Rusijo, podrì pravo na odbranu. Ba~kopalana~ki radikali, koji su nakon raskola u vrhu stranke saop{tili da su ~vrsto stali uz [e{eqa, isti~u da su organizovali {tampawe i lepqewe plakata sa wegovim likom da bi i na taj na~in pokazali da ga podràvaju.
518
Betinu vet o nastavku su|ewa dr Vojislavu [e{equ objavquje Danas, 22. septembra 2008. godine, sa naslovom Nastavak su|ewa [e{equ. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Krasi}: Pravni tim u sredu putuje u Hag. Nastavak su|ewa Vojislavu [e{equ, rasprava uo~i po~etka procesa Mom~ilu Peri{i}u i podno{ewe izmewene optu`nice protiv Radovana Karayi}a, obeleì}e idu}u nedequ u radu Ha{kog tribunala. Su|ewe [e{equ bi}e nastavqeno sutra posle skoro jednomese~ne pauze. Lider Srpske radikalne stranke optuèn je za zlo~ine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 19911993. Prema odluci sudskog ve}a predsedavaju}eg @an Klod Antonetija, tema rasprave bi}e proceduralna pitawa, a tuìoci }e od srede izvoditi nove svedoke. Tuìoci su do sada izveli 38 svedoka. Krajem jula, Tuìla{tvo je zatraìlo da [e{equ zbog navodnog ometawa postupka i zastra{ivawa svedoka bude oduzeto pravo da se brani sam i da mu Tribunal nametne branioca. Istim podneskom, tuìoci su zatraìli i da proces bude prekinut do odluke sudskog ve}a o tom zahtevu. Za sredu, 24. septembar, pred sudom u Hagu zakazana je rasprava na kojoj }e biti utvr|eni posledwi proceduralni detaqi predstoje}eg su|ewa biv{em na~elniku General{taba Vojske Jugoslavije Mom~ilu Peri{i}u. Proces generalu Peri{i}u, optuènom za zlo~ine nad nesrbima u Srebrenici, Sarajevu i Zagrebu 19931995, trebalo bi da po~ne 1. oktobra. Peri{i} se pro{le nedeqe sa privremene slobode u Srbiji vratio u pritvor Tribunala. Ha{ko Tuìla{tvo je najavilo podno{ewe predloga izmewene optu`nice protiv biv{eg predsednika Republike Srpske Radovana Karayi}a. Po pravilima suda, sudije }e predlog optu`nice razmotriti i, ako ocene da je to primereno, potvrditi ~ime }e ona stupiti na snagu. Pretpretresni sudija Ian Bonomi nagovestio je da bi u tom slu~aju nova optu`nica mogla biti ponu|ena Karayi}u na izja{wavawe o krivici krajem slede}e ili po~etkom naredne nedeqe. Optu`nica koja je jo{ na snazi Karayi}u na teret stavqa genocid nad nesrbima u Srebrenici i drugim op{tinama u BiH, kao i progon i druge zlo~ine protiv ~ove~nosti 19921995. Narednih dana u Hagu }e biti nastavqen dokazni postupak optu`be protiv hrvatskih generala Anta Gotovine, Ivana êrmaka i Mladena Marka~a. Pravni tim za odbranu Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom u sredu putuje u Hag, a u ~etvrtak bi trebalo da se sastane sa liderom radikala, najavio je ju~e {ef tog tima Zoran Krasi}. Krasi} je na konferenciji za novinare rekao da pravni tim jo{ nije dobio dozvolu da se u ~etvrtak sastane sa [e{eqem, ali je izrazio nadu da }e do te posete do}i. U pravnom timu, kako je dodao, vi{e nije Aleksandar Vu~i} ve} je umesto wega, na zahtev lidera radikala, Boris Aleksi}. Krasi} je optuìo ha{ko Tuìla{tvo da se, po{to nema dokaza, odlu~ilo za likvidaciju [e{eqa. Sve {to se de{ava u Srpskoj radikalnoj stranci moè da se tuma~i na taj na~in, rekao je Krasi}. On je podsetio da Tuìla{tvo na su|ewu [e{equ ima oko stotinu svedoka i da je ostalo da ispita jo{ 58.
519
Tekst sa naslovom [e{eq iskqu~io Vu~i}a objavquje Gazeta, 22. septembra 2008. godine. Aleksandar Vu~i} nije vi{e u timu za odbranu Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu! Kako Gazeta saznaje, posle Vu~i}eve ostavke na sve funkcije u stranci, ali i ~iwenice da }e se biv{i generalni sekretar SRS-a, po svoj prilici, prikloniti struji Tomislava Nikoli}a, [e{eq je odlu~io da Vu~i}a iskqu~i iz svog tima. Glavni pravni savetnik u timu, koji pomaè odbranu [e{eqa pred Tribunalom u Hagu, Zoran Krasi}, kaè da Tomislav Nikoli} i Boìdar Deli} ne èle vi{e da budu u timu za odbranu [e{eqa i da je i Aleksandar Vu~i} iza{ao iz tog tima. [e{eq je odlu~io da umesto Vu~i}a u tom timu bude Boris Aleksi} kaè Krasi}. On je ponovio da ha{ko Tuìla{tvo nastoji da likvidira Vojislava [e{eqa jer nema dokaza protiv lidera radikala. Sve {to se doga|a u posledwe vreme u SRS-u treba tuma~iti na taj na~in, jer je samo jaka i mo}na SRS garancija za [e{eqev ìvot kaè on. Prema Krasi}evim re~ima, borba protiv [e{eqa i za wegovu likvidaciju vodi se na dva terena jednom u Hagu i drugom u Srbiji {to je bilo u planu i tokom nedavne posete glavnog tuìoca Ha{kog tribunala Serà Bramerca Beogradu. On je najavio da }e delegacija u kojoj }e biti on, pravni savetnici i menayer tog slu~aja otputovati u sredu u Hag da bi u ~etvrtak i petak posetili [e{eqa, da }e to u~initi o privatnom tro{ku, a ne o tro{ku Haga, kao i da jo{ ne zna da li }e ta poseta biti odobrena. Gazeta, 22. septembra 2008. godine, donosi tekst Jasmine Mitrovi} sa naslovom Skup{tinski plavi {lemovi i podnaslovom êda i LDP bi}e tampon-zona izme|u poslanika radikala i Napred Srbijo. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Stari raspored sedewa. Poslanici LDP-a, ali i narodwaci Vojislava Ko{tunice i Velimira Ili}a, bi}e u Narodnoj skup{tini tampon-zona izme|u tomista i {e{eqevaca! Pomerawa u Skup{tini Srbije ura|ena su kako bi se izbegli sukobi i incidenti poslanika SRS-a i Napred Srbijo. Optu`be i pretwe nekada{wih saboraca oti{le su predaleko, zbog ~ega bi moglo do}i i do fizi~kih obra~una nekada{wih saboraca. Poslanici SRS-a, naime, kaù da ne èle da budu ni blizu izdajnika. S druge strane, i Tominim poslanicima ne prija da budu prve kom{ije doju~era{wim saborcima. Prema ranijim re~ima Tomislava Nikoli}a, poslanici Napred Srbijo ve} su rezervisali mesta u posledwim redovima na strani opozicije. On je naglasio da im ne treba tampon-zona, ali da ne bi vaqalo da sede zajedno sa radikalima, jer oni stalno vi~u kada se wegov klub pojavi u sali. I treba da vi~u, jer ko gubi ima pravo da se quti ranije je objasnio Nikoli}. S druge strane, poslanik SRS-a Sulejman Spaho kaè da nije upoznat sa pomerawima u Skup{tini Srbije, kao ni sa ~iwenicom da }e izme|u wih
520
i poslanika koji podràvaju Nikoli}a biti ~itava opozicija kao neka vrsta tampon-zone! Istina, u SRS-u razmi{qamo o tome {ta }emo da radimo sa izdajnicima i kako da se pona{amo prema wima. To {to su pobegli u posledwe redove je wihova li~na i moralna stvar, ali ih to ne}e spasiti od nas. Ipak, fizi~kih obra~una ne}e biti. Oni su pokazali kakav je wihov moral kad su se odrekli ideologije i [e{eqa kaè Spaho. Poslanik LDP-a Zoran Ostoji} isti~e da su ih poslanici Napred Srbijo zamolili da se pomere napred kako bi oni seli {to daqe od ostatka poslani~ke grupe SRS. Pitali su nas i mi smo rekli nema problema, pomeri}emo se. Mi idemo napred i siguran sam da }emo po broju osvojenih glasova uskoro, kao jedna od najja~ih stranaka, sedeti u prvim redovima rekao je Ostoji}, i podsetio da su ih i u julu narodwaci molili da sednu izme|u wih i radikala, pa su se LDP-ovci pomerili dva reda ispred po~etne pozicije. I to smo uvaìli. Ne znam za{to nisu hteli da sede do radikala, verovatno da ih javnost ne bi poistovetila. Nismo mi tampon-zona, a s obzirom na to da smo im uvaìli zahtev, napredwaci imaju najmawe prava da nas prozovu tim imenom {aqivo je rekao Ostoji}. Poslanica Nove Srbije Aleksandra Ili} kaè da su narodwaci spremni da budu izme|u radikalskih frakcija. Prema ranije odre|enom rasporedu sedewa u skup{tinskoj sali, na levoj strani bili su poslanici liste Za evropsku Srbiju. Iza wih u Skup{tini su sedeli poslanici koalicije SPS-a i mawina, a u desnom delu sale poslanici opozicije SRS-a, DSS-a i LDP-a. Tekst novinarke Nata{e Jovanovi} donosi Gazeta, 22. septembra 2008. godine, sa naslovom Tomi Beograd, [e{equ Palanka i podnaslovom Me|u radikalima u unutra{wosti Srbije traje pravi rat za svaki odbor. Jovanovi}ki je jedini reper ono {to kaè Nikoli}, tako da je weno pisawe daleko od realnog stawa na terenu. Uostalom, ciq ove novinarke i nije bio da informi{e ~itaoce, nego da ohrabri eventualne kolebqivce u redovima Srpske radikalne stranke. Rat radikala odanih Vojislavu [e{equ i onih koji su pre{li na stranu Tomislava Nikoli}a traje nesmawenom èstinom po odborima u unutra{wosti Srbije! Tako su svi odbornici sa liste SRS-a iz op{tina Zvezdara i Grocka pri{li odborni~koj grupi Napred Srbijo. Najve}i broj odbornika pre{ao je u Napred Srbijo i u op{tinama Novi Beograd, Palilula, Obrenovac i Mladenovac. S druge strane, ulice Ba~ke Palanke oblepqene su plakatima Vojislava [e{eqa. Na plakatima pi{e Svi uz [e{eqa i Rusijo, podrì pravo na odbranu. Ba~kopalana~ki radikali, koji su nakon raskola u vrhu stranke saop{tili da su ~vrsto stali uz [e{eqa, isti~u da su oni organizovali {tampawe i lepqewe plakata sa wegovim likom da bi i na taj na~in pokazali da ga podràvaju.
521
Odbornici SRS-a u Vlasotincu odlu~ili su da formiraju odborni~ku grupu Napred Srbijo. Nikoli}u se pridruìlo i petoro odbornika SRSa u Skup{tini grada Loznice. Jablani~ki okrug, ako je suditi po izjavi potpredsednika SRS-a Gorana Cvetanovi}a, ostao je veran [e{equ, jer su se na okru`nom odboru svi izjasnili za wega. U Napred Srbijo tvrde da je broj mesnih odbora i ~lanova SRS-a koji pristupaju politi~koj opciji Tomislava Nikoli}a gotovo plebiscitaran. Trend koji je prisutan u Beogradu, ali i u celoj Srbiji, jasno stavqa do znawa da gra|ani Srbije veruju novoj politi~koj opciji na ~elu sa Tomislavom Nikoli}em navedeno je u saop{tewu Napred Srbijo. Pod naznakom Novosti saznaju Ve~erwe novosti, 22. septembra 2008. godine, objavquju tekst sa nadnaslovom Radikali na slede}em partijskom kongresu ne}e birati Nikoli}evog naslednika, naslovom [e{eq ne}e zamenika i podnaslovom Stranku }e voditi predsedni~ki kolegijum, a ne Dragan Todorovi}. Unutar teksta je antrfile sa nadnaslovom Elena Boì} Talijan, novi gensek SRS, o sudbini partije po odlasku Nikoli}a i naslovom Toma je obi~an Da~i}ev klon. Srpska radikalna stranka verovatno }e na slede}em strana~kom kongresu ukinuti funkciju zamenika predsednika, tako da se i ne}e birati naslednik Tomislava Nikoli}a potvr|eno je Novostima u vrhu [e{eqeve partije. To je samo jedna u nizu novina koje se pripremaju u kadrovskom {minkawu SRS, koje je zapo~eto ve} minulog vikenda izborom generalnog sekretara Elene Boì} Talijan i 20 novih ~lanova Otaybinske centralne uprave. Rokade su napravqene i u timu za odbranu Vojislava [e{eqa. Tako je za novog pravnog savetnika zato~enog ha{kog lidera radikala imenovan Boris Aleksi}. Zaokruùjemo pa`qivo kadrovsku celinu kako bi smo stranku {to brè oporavili od izdaje Nikoli}evih odmetnika ~uli smo od Dragana Todorovi}a, zamenika predsednika SRS, na koga je [e{eq preneo deo ovla{}ewa i dozvolio mu da zastupa stranku u wegovo ime. Iako se spekulisalo da }e upravo Todorovi} da nasledi nevernog Tomu, to se, po svemu sude}i, ne}e dogoditi. Drugi potpredsednik radikala Milorad Mir~i} potvr|uje za Novosti da }e na zasedawu Kongresa, koje bi trebalo da se odrì za dve godine, biti ukinuta funkcija zamenika predsednika. Nema svrhe da i daqe postoji mesto koje je ina~e ustanovqeno samo zbog Tomislava Nikoli}a kaè Mir~i}. Pokazalo se da predsedni~ki kolegijum moè veoma dobro da funkcioni{e i da operativno vodi stranku. Posle 13 godina Vu~i}eve epohe, u fotequ generalnog sekretara SRS sela je èna. Elena Boì} Talijan na to mesto do{la je iz uredni~ke sobe strana~kog glasila Velika Srbija, u kojem svoje deonice jo{ ima i Tomislav Nikoli}. Do posledweg ~asa spekulisalo se da }e novi gensek radikala postati novope~eni [e{eqev miqenik Nemawa [arovi}, ali je proceweno da bi
522
mu to, uz funkciju {efa beogradskog odbora i prvog ~oveka odborni~ke grupe u Skup{tini grada, bilo preveliko breme. Zato je funkciju prvog operativca radikala preuzela mlada novinarka, koja strana~ke boje brani i kao poslanik u Narodnoj skup{tini. Zanimqivo je da wen prethodnik Vu~i}, koji je nedavno podneo ostavku na sve funkcije u partiji i vratio mandat u Skup{tini Beograda, jo{ nije izbrisan iz evidencije ~lanova [e{eqeve stranke. U Srpskoj radikalnoj stranci nije bilo duboke podele, ve} je izvr{en udar koji je temeqno pripreman. Sre}om, otpadnici predvo|eni Tomislavom Nikoli}em, koji je preko no}i evoluirao u proevropskog ~oveka, nisu nas uzdrmali. Ovako posledice zemqotresa u [e{eqevoj stranci sumira novi generalni sekretar radikala Elena Boì} Talijan, koja na na{e pitawe, da li je ba{ zato~eni ha{ki lider urgirao da ona nasledi Vu~i}a, kaè: Na sastanku Centralne otaybinske uprave bila sam jedini kandidat. Ima li SRS perspektivu posle raskola? Svakako da ima. Ube|ena sam da }emo da prebrodimo ovaj raskolni~ki potez, ~iji je glavni ciq bio da se razori najve}a opoziciona stranka koja je dokazani za{titnik najve}ih nacionalnih interesa i vrednosti. Verujete li da Nikoli} nije oti{ao zbog [e{eqeve samovoqe? Dovoqno je da pro~itate izjavu britanskog ambasadora, koji je rekao da je ushi}en {to je kona~no i Nikoli}, posle Da~i}a, evoluirao u proevropskog politi~ara. Za nas je prava dilema [e{eq ili Tadi}, a ne [e{eq ili Nikoli}, koji je samo klon Ivice Da~i}a. Nikoli}u mnogi va{i saborci ne zameraju tu evoluciju. Je li ta~no da mu je pri{lo 70 odsto odbora? To je potpuna obmana javnosti. Od 186 na{ih odbora, svega wih pet traìlo je hitno odràvawe vanrednog kongresa. Strahujete li da }e vam Nikoli} oteti bira~e? Ne vidim kako bi Nikoli} mogao da nam nanese poraz, kada zastupa politiku identi~nu DS. Nasledili ste Aleksandra Vu~i}a. O~ekujete li da se i on sada pridruì Nikoli}u? Ne mogu da pretpostavim {ta }e Vu~i} da uradi. Ako pre|e kod Nikoli}a, to }e biti pouzdani znak da prihvata politiku koja nema veze sa SRS. Ve~erwe novosti, 22. septembra 2008. godine, objavquju tekst sa nadnaslovom Novosti istraùju kako su se cepale i spajale politi~ke stranke u Srbiji, naslovom Kormilo pre~e od ideje i podnaslovom Nema nijedne stranke koja nije imala potrese, najvi{e izdanaka iz DS. Tekst sadrì antrfile sa naslovom Mi}unovi} za primer: Godinama su udruèni radikali gledali kako se wihovi politi~ki rivali sastaju i rastaju. Virus razdora, me|utim, u{ao je u wihove redove ba{ uo~i obeleàvawa punoletstva zajedni~kog delovawa Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a. Toliko je, naime, pro{lo otkad su wih dvojica Narodnu radikalnu stranku i Srpski ~etni~ki pokret ujedinili u SRS.
523
Sporadi~ni odlasci, poput rastanka sa Radom Trajkovi}, nisu uticali na stabilnost radikala. To se nije dogodilo ~ak ni kad je Maja Gojkovi}, nekada{wa desna ruka partijskog vrha, krenula solo. Uprkos najavama da }e u isti stroj, Gojkovi}eva i Nikoli}, kao lideri novih stranaka, kre}u svako svojim putem. Radikalsku boqku Demokratska stranka odavno je preleàla, i to vi{e puta. Iz we su nastale: DSS Vojislava Ko{tunice, Srpska liberalna stranka Nikole Milo{evi}a, Demokratski centar Dragoquba Mi}unovi}a, Narodna demokratska stranka Slobodana Vuksanovi}a, Liberalno-demokratska stranka êdomira Jovanovi}a. I prvi izdanci DS, zbog programskih razlika ili liberalnih ambicija, vrlo brzo su dali svoje pelcera. Iz Ko{tuni~ine stranke odlazi Vladan Bati} i osniva Demohri{}ansku stranku Srbije, a nekada{wi potpredsednik DSS Obren Joksimovi} se utopio kod radikala, ali nije se ogla{avao oko posledwih sukoba u SRS. Sve do kraja 1997. godine, Vuk Dra{kovi} i Velimir Ili} su bili u istom stroju, a sada su na potpuno razli~itim kolosecima. Od trenutka kad je Ili} napustio mesto potpredsednika SPO i osnovao svoju Novu Srbiju, vi{e puta se sastajao i rastajao sa Dra{kovi}em. Popularni Vuk i Veqa, kako su im klicali na trgovima, zajedni~ki su u{li u Skup{tinu Srbije pre pet godina, ali je vera i nada da }e wihova qubav potrajati kratko trajala. Iz SPO u parlamentu nastaje SDPO Veroquba Stevanovi}a i Vojislava Mihailovi}a, koji se ujediwuju sa poslani~kom grupom Ili}eve stranke. Dra{kovi} i Ili} su, ipak, ponovo bili zajedno kao ministri u Ko{tuni~inoj vladi. Sad su opet politi~ki suparnici. Podele nisu zaobi{le ni socijaliste. Visoki funkcioner SPS Neboj{a ôvi} osnovao je Demokratsku alternativu, koju je uveo u vlast kao deo koalicije DOS. Usledilo je i spajawe sa Socijaldemokratijom Slobodana Orli}a, koji je preuzeo stranku od dotada{weg lidera Vuka Obradovi}a. SPS je pretrpeo gubitke, i to u mandatima, kad je Branislav Ivkovi} napustio partiju i osnovao svoju Socijalisti~ku narodnu stranku. On je dobio mesta u parlamentu od kvote socijalista, i trpeo èstoke kritike doju~era{wih drugova {to podràva vladaju}u koaliciju. U Stranci srpskog jedinstva @eqka Ra`natovi}a Arkana politi~ki su stasali i Borislav Pelevi} i Dragan Markovi} Palma. Pelevi} je uo~i posledwih izbora stranku utopio u SRS, a sad se opredelio za Napred Srbijo Tomislava Nikoli}a. Palma je lider Jedinstvene Srbije i deo vladaju}e koalicije. Na podele, kako se pokazalo, nisu ostale imune ni stranke nacionalnih mawina, koje su nastale iz pokreta. Bo{waci u sanyaku okupili su se oko Stranke demokratske akcije, a Ma|ari u Vojvodini oko Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara. Posle podela, na ~elu SDA je Sulejman Ugqanin, a Rasim Qaji} je lider Sanya~ke demokratske partije. Osim DZVM, Ma|ari su podeqeni i na DSVM i SVM.
524
Ima i stranaka u kojima je izvedena mirna revolucija. U G17 je zamewen lider, ali on nije osnivao novu partiju. Tako je Mla|an Dinki} nasledio Miroquba Labusa, koji vi{e nije politi~ki aktivan. Da je, ipak, mogu}e i spajawe rastavqenih potvr|uje primer Dragoquba Mi}unovi}a. On je svoj DC vratio u DS, a svoju lidersku poziciju zamenio mestom predsednika Politi~kog saveta demokrata. Slobodan Vuksanovi} se opredelio za drugi krak: svoju NDS utopio je u DSS i sada je {ef wene medijske slu`be. Politika, 22. septembra 2008. godine, objavquje tekst Ivane Anoj~i} sa naslovom Koga }e slediti radikalski glasa~i i podnaslovom Ako budu morali da biraju izme|u SRS-a i nove stranke Tomislava Nikoli}a, bira~i }e se pre opredeqivati prema wihovim programima biraju}i izme|u boqeg ìvota i Velike Srbije. Sam podnaslov govori koja je namera ove novinarke. Tekst ima antrfile sa naslovom koji potkrepquje tezu o namerama ove novinarke. Podnaslov glasi: Podr{ka beogradskih odbora SRS-a Nikoli}u. Da li }e se gra|ani vi{e opredeliti za li~nost ili za program stranke? Poznato je da su zapadwaci pragmati~ni i da se od Yona Kenedija, za koga se pri~alo da je izabran glasovima èna, ne opredequju za li~nost. Kod nas, kaù stru~waci, gra|ani gledaju i jedno i drugo, ali ipak sve vi{e u program. Ako je tako, kakve }e {anse imati Vojislav [e{eq kada se vrati i nastavi da radi po starom programu Srpske radikalne stranke? Preciznije re~eno, moè li mu se desiti da, ba{ kao i na primeru Kosova, gde ve}ina govori da treba da ostane u Srbiji, ali mnogi od wih ne veruju da }e tako zaista i biti, najve}i broj radikala javno kaè da [e{eq treba da vodi stranku, a potom glasa za neku umereniju politiku. Zoran Stojiqkovi}, politikolog, kaè da se neki gra|ani vezuju za program, a neki slede lidera, jer ne prepoznaju ponudu i dodaje: Tre}a grupa su racionalni bira~i koji kalkuli{u, na wih uti~e imiy, ali i neki daqi jezi~ak na vagi da bi se odlu~ili. Ako sve partije nude isto bira~i se onda opredequju prema li~nosti, odnosno lideru stranke. Miqenko Dereta, izvr{ni direktor Gra|anskih inicijativa, smatra da }e se qudi sve vi{e opredeqivati za program: Na Zapadu se opredequju za visinu poreza. Jovan Krkobabi} je dobio glasove zbog pove}awa penzija. I Boris Tadi} je dobio glasove na program Za evropsku Srbiju. Ali, ponekad ni slepo dràwe za program nije kvalitet jer ìvot diktira ne{to drugo. Cvijetin Milivojevi}, direktor pi-ar agencije Pragma, kaè da su se gra|ani za 18 godina vi{estrana~ja opredeqivali za li~nost i ad hok obe}awa politi~ara. âk i bira~i koji se razumeju u politiku ne znaju {ta pi{e u programu stranke za koju se opredequju. Kada su ~uli da }e penzije biti vi{e za deset odsto, zainteresovani bira~i su glasali za tu opciju i nije ih zanimao ni Jovan Krkobabi} ni program stranke. Na Zapadu i u Americi qudi se vezuju za program stranke. Politi~ar kao brend i obe}awa, na primer koja se odnose na Irak prolaze. Ali, poruka stranka to sam ja, to ne postoji, dodaje Milivojevi}. On kaè da je brend vaàn i navodi
525
primer Crvene zvezde koja je brend i sada kada su posledwi na tabeli. Kada bi se napravila nova Crvena zvezda, sa najboqim igra~ima tog tima, to opet ne bi bilo to. Milivojevi} kaè da je robni ìg jednak kao i lider stranke. On kaè da je za stranku va`na infrastruktura i unutra{wa organizacija partije i da odmetni~ke li~nosti nikada u novoj stranci nisu dosegle uspeh stranke iz koje su oti{li. Ali i da lideri te{ko podnose poraze unutar stranke. Nikola Milo{evi} i Kosta âvo{ki su posle odlaska iz DS-a osnovali SLS koji nije bio ozbiqna stranka. Ni Veqa Ili} ne}e dosti}i uspeh SPO koji je nekada bio najve}a opoziciona stranka. Nove stranke napravili su i socijalisti Zoran Lili}, Bane Ivkovi} i Miodrag Vu~eli}, ali ne samo da nisu dosegli SPS nego su propali, dodaje Milivojevi}. Za Tomu Nikoli}a bilo je zahvalnije da iscrpi sve mogu}nosti u stranci pre nego {to je napusti. Sada ne samo da treba praviti novu stranku nego treba na}i mesto toj novoj desni~arskoj partiji, kaè Milivojevi}. Nikoli} je stranku doveo do zvezda, ali je navukao i oreol Pirove pobede jer nije dobio ni par~e vlasti. On nosi gubitni~ku poruku. Tako da sada mnogi misle da je [e{eq `rtva a da mu ovi rade o glavi, kaè Milivojevi}. Nikoli} je imao boqu poziciju dok je imao po{tovawe prema [e{equ, pa kada se vrati iz Haga mogli su da ga ru{e. Za~u|en sam nestrpqewem Nikoli}a, {to moè da zna~i sva|u i sa DSS-om i NS-om, nastavqa Milivojevi}. Ne znamo {ta se ta~no de{ava u SRS-u, ali ako [e{eq jo{ ostane u Hagu i ako se osloni na slabiji deo stranke, moè mu se desiti da propadne, kaè Stojiqkovi}. I on misli da je Nikoli} prvo trebalo da poku{a da sa~uva infrastrukturu, a tek ako to nije mogu}e da pravi novu stranku, jer je kontrola nad strana~kim efektivama va`na: Ali, on moè da uspe kao {to je uspeo Vojislav Ko{tunica posle izlaska iz DS-a. Nikoli} je uspe{an, iako nije evropejac sa wim se da razgovarati i bliì je bira~kom telu od [e{eqa. Dereta misli da }e se [e{eq brzo na}i na slobodi, ali da }e wegova politi~ka uloga biti minimalna, i da }e za wega biti oni koji se vezuju za li~nost jer Nikoli} je stavio pod znak pitawa program koji je pregazilo vreme. [e{eq o~ekuje da se vrati kao pobednik, ali do~eka}e ga samo wegova stranka, ne i narod. U slu~aju [e{eqa i Nikoli}a prose~nom bira~u verovatno je jasna razlika u wihovom karakteru, wihovoj strukturi li~nosti, makar i ne umeo da je racionalno opi{e i objasni. Mo`da }e mnogo lak{e napraviti razliku me|u wihovim programima. Izvesno je da Nikoli} ne}e mo}i da kao sr` svog programa ima stvarawe Velike Srbije i da }e imati opu{teniji odnos prema Evropskoj uniji. Me|utim, ni on ne}e mo}i mnogo da pobegne od programa radikala ako ho}e da uzme wihove bira~e, i kako bi u~inio jasnom razliku izme|u svoje stranke i DSS-a. Verovatno }e programska razlika izme|u SRS-a i Nikoli}a vremenom biti jasnija. Zato }e i Nikoli}u odgovarati da izbori ne budu brzo odràni, mada bi mu svakako odgovaralo da se to dogodi pre povratka [e{eqa u zemqu. Ipak, kad god da budu, u slu~a526
ju SRS-a i nove Nikoli}eve stranke bira~i }e se pre opredeqivati prema wihovim programima biraju}i izme|u boqeg ìvota i Velike Srbije. Poslani~ka grupa Tomislava Nikoli}a Napred Srbijo saop{tila je ju~e da je u gotovo svim beogradskim op{tinama najve}i broj odbornika, izabranih na listi Srpske radikalne stranke, podrào doskora{weg zamenika predsednika radikala. Broj mesnih odbora i ~lanova SRS-a koji pristupaju politi~koj opciji Tomislava Nikoli}a je gotovo plebiscitaran, saop{teno je iz poslani~kog kluba Napred Srbijo, prenosi Beta. Kako navode u poslani~kom klubu Tomislava Nikoli}a, u op{tini Zvezdara svih 14 odbornika sa liste SRS-a pristupilo je wihovoj opciji, a svih 13 odbornika radikala u op{tini Grocka tako|e je podràlo Nikoli}a. U op{tini Novi Beograd od 22 radikalska odbornika Nikoli}a je podràlo 16, dok je u op{tini Palilula od ukupno 19 odbornika SRS-a wih 15 pristupilo odborni~koj grupi Napred Srbijo. U op{tini Obrenovac 13 odbornika od ukupno 17 s liste SRS-a podràlo je Nikoli}a. Biv{i zamenik predsednika radikala, prema podacima poslani~ke grupe Napred Srbijo ima ve}insku podr{ku i u op{tini Mladenovac, gde je novom odborni~kom klubu pristupilo 15 od ukupno 20 odbornika s liste SRS-a. A ulice Ba~ke Palanke, javqa Tanjug, ju~e su osvanule oblepqene plakatima lidera radikala Vojislava [e{eqa, na kojima pi{e Svi uz [e{eqa i Rusijo, podrì pravo na odbranu. Ba~kopalana~ki radikali, koji su nakon raskola u vrhu stranke saop{tili da su ~vrsto stali uz [e{eqa, isti~u da su organizovali {tampawe i lepqewe plakata sa wegovim likom da bi i na taj na~in pokazali da ga podràvaju. Neven Cveti~anin objavquje tekst u Politici, 22. septembra 2008. godine, iz kojeg se vidi da je naklowen Nikoli}u i Vu~i}u, za koje predvi|a ~ak boqu poziciju na politi~koj sceni Srbije. Naslov wegovog teksta je Redovan politi~ki saobra}aj a podnaslov Ukoliko jasno uobli~e svoju politi~ku ideju u pravcu desnog centra, Nikoli}evi napredwaci }e biti 2:1 u odnosu na [e{eqeve radikale. Cveti~anin iznosi svoje ocene ne trude}i se mnogo da objasni na ~emu ih zasniva, {to je standardna tehnologija izvr{ilaca Tadi}evih naloga. Politika je poput saobra}aja ako je regulisana preciznim pravilima i procedurama moè biti od koristi dru{tvu i obi~nim qudima, a ako se odvija stihijski moè biti opasna kako za one koji je voze tako i za slu~ajne prolaznike. Na svakom dru{tvu je da se opredeli kakav model politi~kog saobra}aja mu odgovara da li onaj stihijski ili onaj institucionalizovan i ure|en. Od konstituisawa moderne srpske dràve imali smo primere i insti tucionalnog java{luka i institucionalne odgovornosti, zavisno od razli~itih vladara i wihovih stilova, pa ~ak ni posle favorizovanih petooktobarskih promena nije i{lo lako sa uvo|ewem reda u oblast politi~kog, ekonomskog i dru{tvenog ìvota. Tome je zna~ajno doprinosila ~iwenica {to je jedna od najve}ih stranaka u Srbiji Srpska radikalna stranka bila izrazito neprijateqski raspoloèna prema ~itavom petooktobarskom
527
poretku, mada je sasvim uredno u~estvovala u wegovim politi~kim procesima i procedurama, no jasno stavqaju}i od znawa javnosti da }e, ukoliko se legalno domogne vlasti, petooktobarski poredak promeniti i sru{iti, mewaju}i strate{ke pravce politi~kog delovawa u odnosu na prethodnu vlast. Tako se sam petooktobarski poredak klimao, ostavqaju}i utisak konfuznog interregnuma, za koji se, poput nekada{we Vajmarske republike, moglo o~ekivati da }e pre ili kasnije popustiti pred naletom politi~kih ekstremista. No, najnovijom podelom u Srpskoj radikalnoj stranci okolnosti su se promenile, poredak se stabilizovao i ukazala se mogu}nost da se u Srbiji uspostavi redovni politi~ki saobra}aj, ba{ poput onog u ostalim evropskim zemqama. Naime, politi~ki saobra}aj u ve}ini evropskih zemaqa po~iva na institucionalnom partnerstvu izme|u umerene levice (tj. levog centra oli~enog u savremenoj socijaldemokratiji) i umerene desnice (tj. desnog centra oli~enog u savremenim demohri{}anskim i konzervativnim partijama), pri ~emu su klasi~na revolucionarna levica i klasi~na ekstremna desnica na marginama politi~kog ìvota, ne uspevaju}i da zna~ajnije animiraju glasa~e. Tako u Britaniji imamo laburiste i konzervativce, u Nema~koj socijaldemokrate i demohri{}ane, u Francuskoj socijaliste i degoliste, kao oli~ewe umerene levice i umerene desnice (tj. levog i desnog centra), koji se ne spore oko su{tinskih pitawa samog politi~kog pokreta, kao ni oko strate{kih pravaca wegovog razvoja, ve} samo unutar istog poretka isti~u razli~ite zahteve levi centar zahtev za vi{e socijalne solidarnosti, desni centar zahtev za vi{e po{tovawa tradicije i obi~ajnosti. Za razliku od toga, u Srbiji smo sve donedavno imali situaciju da prostori levog i desnog centra, tj. umerene levice i desnice, nisu stabilizovani budu}i da je najbrojnija politi~ka grupacija, Srpska radikalna stranka, me{aju}i u sebi motive ekstremne desnice i ekstremne levice, predstavqala politi~kog mutanta koji je u sebe mogao da usisa ~itav sistem daju}i svemu ekstremni ton. No, s najnovijim formirawem dva krila radikala, Srbiji se pruìla {ansa da se u woj stabilizuju prostori levog i desnog centra, a da, ba{ kao u ostalim evropskim dràvama, na marginu odu grupacije sa ekstremnim predznakom. Ukoliko se Demokratska stranka, posle vi{egodi{weg lutawa, ugnezdila na levom centru, poku{avaju}i da razvije ideju moderne socijaldemokratije (mada je ova stranka toliko heterogena da u woj ima i ~istih liberala, pa ~ak i konzervativaca), utoliko se Nikoli}evom krilu radikala, ili grupaciji pod nazivom Napred, Srbijo, pruìla prilika da se, nakon raskida sa [e{eqevim radikalima, stacionira na desnom centru i da stabilizuje taj deo politi~kog prostora. Upravo je na desnom centru na{e politi~ke scene velika praznina, nakon {to je Ko{tuni~in DSS doìveo politi~ki nokdaun, dok su Dra{kovi}ev SPO i ostale grupacije koje gravitiraju desnom centu odavno izvan prave snage. Zapravo, uspeh Nikoli}evih napredwaka zavisi}e upravo od sposobnosti da stabilizuju prostor desnog centra i da ponude neku novu ideju u odnosu na [e{eqeve radikale, upravo ideju svetu prihvatqive savremene konzervativne stranke, ~ime bi
528
sam [e{eq bio sveden na srpskog Lepena koji prelazi cenzus, ali koji ipak ne u~estvuje u glavnim politi~kim tokovima. Ukoliko jasno uobli~e svoju politi~ku ideju, upravo u pravcu desnog centra, Nikoli}evi napredwaci }e biti 2:1 u odnosu na [e{eqeve radikale, {to im obezbe|uje najmawe 15 odsto (~ak do 20) bira~kog tela, {to nije mali po~etni politi~ki kapital. Kona~no, nakon svega toga Srbija bi imala stabilizovan politi~ki prostor, gde bi na jednom polu imali stabilan i jak levi centar, oli~en u DS-u i reformisanom SPS-u, na drugom polu jak i stabilan desni centar oli~en u Napred Srbijo (a dobro bi bilo i da se DSS orijenti{e ka desnom centru, a ne ka [e{eqevoj ekstremnoj desnici), dok bi izme|u ova dva pola bio klasi~an (neo)liberalni centar oli~en u LDP-u i G17 plus. Tako bi politi~ki prostoru u Srbiji, nakon mnogo godina, jo{ od vremena starih srpskih napredwaka, liberala, radikala i demokrata, po~eo pokazivati strukturu sli~nu politi~kim prostorima u ve}ini evropskih dràva. Kona~no, bio bi to redovni politi~ki saobra}aj, u kome bi levi, desni i klasi~ni centar vozili po istom putu i uvaàvaju}i ista pravila, a razli~iti bi bili samo brzina i smer, jer ipak je apsurdno o~ekivati da u jednom demokratskom dru{tvu svi voze istom brzinom i u istom smeru. Pres, 22. septembra 2008. godine, objavquje intervju sa generalnim sekretarom Srpske radikalne stranke Elenom Boì} Talijan, pod naslovom [e{eq je uz mene. Novoizabrani generalni sekretar SRS-a Elena Boì} Talijan veruje da ima podr{ku Vojislava [e{eqa, iako jo{ nije razgovarala s wim. Pretpostavqam da me je za funkciju preporu~io rad na mestu urednika Velike Srbije. Imam podr{ku Predsedni~kog kolegijuma, a verujem da je uz mene i na{ predsednik, mada sa wim nisam razgovarala kaè Boì} Talijan za Pres. [ta }e biti va{e zaduèwe? Komunikacija sa medijima, ali i sa strana~kim organima, odborima. U nekim strankama generalni sekretar vodi ra~una i o kasi? Kod nas to nije slu~aj. Da li je bilo te{ko prihvatiti funkciju na kojoj je bio Vu~i}? Kada sam obave{tena da sam predloèna, imala sam nekoliko razgovora sama sa sobom. Odlu~ila sam da prihvatim odgovornost i verujem da }u uspeti. On je Vu~i}, ja sam Boì} Talijan, svako na svoj na~in radi posao. [ta danas mislite o Vu~i}u? Wegova odluka je da se povu~e. Vide}emo da li }e biti dosledan. A o Tomislavu Nikoli}u? Veliko razo~arawe. Ali, kada vidimo reakcije stranaka na vlasti, ushi}ewe britanskog ambasadora i koliko je novca potrebno za stranku, jasno je da je sve to dugo spremano. Od kada ste ~lan SRS-a? Recimo od 1997, kada sam po~ela da pi{em za Veliku Srbiju. Javnost o vama malo zna, osim da ste ro|eni 1970. u Beogradu i da ste poslanik?
529
Radila sam kao novinar za Radio Novosti i Ve~erwe Novosti. Studirala sam kwièvnost, ali nisam zavr{ila. Nisam udata. Poslanik sam, predsednik skup{tinskog Odbora za ravnopravnost polova, i od pre neki dan i ~lan Kolegijuma SRS-a. Koje je poreklo prezimena Boì} Talijan? To je li~no i ne bih javno o tome. U svakom slu~aju, ima veze sa korenima. Tanjugovu vest sa naslovom Krasi}: Ubijaju}i SRS ubijaju [e{eqa objavquje Pres, 22. septembra 2008. godine. Vest je saèta u dve re~enice, ali i toliko je bilo dovoqno da Zoran Krasi} ukaè na ciqeve sprege HagTadi}-Nikoli}. Ha{ko Tuìla{tvo nastoji da likvidira Vojislava [e{eqa, jer nema dokaza protiv wega, izjavio je ju~e Zoran Krasi} iz SRS-a. On je rekao da sve {to se doga|a u posledwe vreme u SRS-u treba tuma~iti na taj na~in, jer je samo jak i mo}an SRS garancija za [e{eqev ìvot. Pres, 22. septembra 2008. godine, objavquje tekst koji sadrì izjave Zorana Lu~i}a iz Cesida, koji proizvoqno tvrdi da je Tomislav Nikoli} uspe{niji politi~ar od dr Vojislava [e{eqa, {to je, svakako, dokaz da ova organizacija nije ni najmawe neutralna, kao {to se predstavqa u javnosti. Svoju naklonost je razotkrio u nastavku, kada je Tadi}a nazvao politi~kom gromadom. Naslov teksta glasi Nema radikala u DS-u, ali mogu}e smene pojedinih funkcionera. Unutar teksta je antrfile sa naslovom êtiri velika sukoba u istoriji DS-a. Raskol u Demokratskoj stranci ne postoji, ali postoji mogu}nost da uskoro do|e do zna~ajnijih kadrovskih promena ili obra~una sa pojedinim strana~kim funkcionerima, za koje se sumwa da su korumpirani, kaù politi~ki analiti~ari za Pres. Politikolog Neven Cveti}anin, sa Instituta dru{tvenih nauka, ne iskqu~uje mogu}nost da u skorije vreme do|e do smene kadrova na funkciji potpredsednika ili u Predsedni{tvu DS-a. Me|utim, ne}e Tadi} smaknuti nekog ko dobro stoji kod javnog mwewa i ko je pokazao dobre rezultate u strana~kom i politi~kom ìvotu. Wih }e ostaviti, smeni}e one s mawe poena, a dovesti neke koji su poradili na rejtingu i ostvarili uspeh u svojoj oblasti. Time bi pokazao da nikom nije zagarantovano mesto u prvom timu. Ali, ako se uskoro ne pojavi niko iz redova demokrata za koga se utvrdi da je korumpiran, Tadi}eva najava o borbi protiv korupcije izgleda}e neozbiqno. On }e, u tom slu~aju, te{ko uspeti da spere sumwu sa svoje stranke kaè Cveti}anin. Zoran Lu~i} iz Cesida smatra da se izme|u cepawa SRS-a i eventualnih promena u DS-u, ipak ne moè da povu~e paralela. Predsednik SRS-a je u Hagu, a i sude}i prema izbornim rezultatima, Vojislav [e{eq je neuporedivo mawe uspe{an politi~ar od Tomislava Nikoli}a. A, Boris Tadi} je u DS-u politi~ka gromada. U stranci niko ne moè da se nosi s wim. Moè Tadi} nekog da izbaci, moè neko nezadovoqan sam da iza|e, ali niko od wih nije DS-ov Nikoli}. Niko ne moè da odvu~e ni jedan jedini glas ocewuje Lu~i}, i dodaje da ne sumwa da je toga Tadi} svestan.
530
Lu~i} tvrdi da je svima u DS-u jasno da Tadi} èli da unapredi stranku tako {to }e prvo o~istiti svoje dvori{te, a onda i celu dràvu. To nije podela u DS-u, nego obra~unavawe sa korumpiranim funkcionerima. I svako ko je u stranci ~ist podrà}e Tadi}a u toj ideji. A kada sredi stawe u stranci, dobi}e jo{ ve}u podr{ku gra|ana smatra Lu~i}. Portparol DS-a, Jelena Trivan, kaè da se u javnosti, posle cepawa radikala, tendenciozno plasira pri~e o nekakvom raskolu i u DS-u. Nemamo unutra{wih problema, niti bilo kakvih podela! I nije istina da }e na sednici Skup{tine DS-a u oktobru do}i do kadrovskih promena u vrhu stranke. Jer, to je tzv. radna skup{tina, na kojoj se raspravqa o programu i daqim potezima stranke, sumiraju se rezultati... Kongres stranke, kada se bira rukovodstvo, bi}e odràn tek za godinu i po dana. A, to {to je predsednik Tadi} najavio borbu protiv korupcije nikako ne zna~i da }e on obavqati istra`ne radwe, nego da niko ni u DS-u ne}e biti za{ti}en, ukoliko istra`ni organi utvrde da je korumpiran kaè Trivanova. Nekoliko dana pre prvih izbora, 9. decembra 1990, grupa od 10 ~lanova GO, predvo|enih akademikom Nikolom Milo{evi}em, napustila je stranku i osnovala Srpsku liberalnu stranku. Kada je GO, u junu 1992, odlu~io da DS ne u|e u DEPOS, grupa ~lanova GO, predvo|ena Vojislavom Ko{tunicom, napustila je stranku i osnovala DSS. Na Skup{tini DS-a, u januaru 1994, dotada{wi predsednik Dragoqub Mi}unovi} podneo je ostavku, a za novog predsednika izabran je Zoran \in|i}. Mi}unovi} je iza{ao iz stranke i dve godine kasnije osnovao Demokratski centar. Nakon {to je na Izbornoj skup{tini, u februaru 2004, izgubio mesto potpredsednika, êdomir Jovanovi} je, u okviru DS-a, pokrenuo Liberalno-demokratsku frakciju, koja je javno kritikovala rukovodstvo stranke, {to je rezultiralo wegovim iskqu~ivawem. Kasnije je osnovao LDP. U rubrici Vesti dana, Pres, 22. septembra 2008. godine, objavquje izjavu potpredsednika Srpske radikalne stranke Dragana Todorovi}a. Meni se ranije de{avalo da Voji kaèm Tomo, a Tomi Vojo. Pravda, 22. septembra 2008. godine, objavquje izve{taj sa nau~nog skupa u organizaciji Srpske radikalne stranke, koji je odràn u beogradskom Domu sindikata i kome je prisustvovalo vi{e hiqada gra|ana. U nadnaslovu se nalazi glavna tema skupa: Ponovni poku{aj sudskog ubistva doktora Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu, a u naslovu je akcentiran zajedni~ki zakqu~ak ve}ine u~esnika skupa: Razbijawe radikala i nametawe branioca [e{equ sinhronizovana akcija. Srpska radikalna stranka i doktor Vojislav [e{eq jedini su branik Srbije, poru~eno je na nau~nom skupu Ponovni poku{aj sudskog ubistva doktora Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu, koji je odràn u velikoj sali beogradskog Doma sindikata, pred vi{e hiqada posetilaca. Pored ~lanova Srpske akademije nauka i umetnosti, profesora prava, ~lanova tima za odbranu doktora Vojislava [e{eqa, skupu su prisustvovali Jadranka [e{eq, supruga predsednika SRS i Luka Karayi}, brat prvog predsednika Republike Srpske, Radovana Karayi}a.
531
Dragan Todorovi}, potpredsednik SRS, se me|u prvima obratio prisutnima, naglasiv{i da je Ha{ki tribunal sud kreiran iskqu~ivo za Srbe, kao i da se doktor Vojislav [e{eq tamo nalazi zato {to je Srbin, srpski nacionalista i protivnik globalizacije. Todorovi} je dodao i da je SRS raspadom na dve struje doìvela veliki udar, koji je odavno pripreman: U pozadini toga je ne{to ozbiqnije. Svi znaju da su jedini branik Srbije SRS i [e{eq. I zato je trebalo razbiti SRS istakao je potpredsednik radikala. Todorovi} je ovom prilikom naglasio da nametawe branioca predsedniku SRS wega vodi u direktnu smrt: SRS je uveliko zapo~ela prikupqawe potpisa za peticiju Ruskoj Federaciji, da se zaloì da se u Tribunalu po{tuju me|unarodno pravo i pravo [e{eqa da se brani sam zakqu~io je on. Akademik i profesor prava Kosta âvo{ki je naglasio da je poku{aj nametawa branioca protiv Statuta suda, koji propisuje da optuèni moè da se brani sam, ili moè da angaùje advokata. On je istakao da su akcije razbijawa SRS i nametawe branioca [e{equ sinhronizovane, a sve u ciqu razbijawa najve}e opozicione stranke u Srbiji. Prisutnima se obratio i akademik Veselin \ureti}, akademik dr Elena Guskova, profesor dr Branko Raki}, profesor dr Mirko Zurovac, advokat Dragoqub Toma{evi}, kwièvnik Momir Lazi}, kao i predstavnici patriotskih nevladinih organizacija. Elena Guskova je, govore}i o srpskom narodu, istakla dr Vojislava [e{eqa kao velikog heroja i junaka. Komentari{u}i podelu u najve}oj stranci u Srbiji, ona je rekla da se radio o ~i{}ewu partije, a ne o tragediji: Podela koja se dogodila u SRS je u~inila to da ta stranka oja~a i ujedini svoje redove rekla je ona. Javnosti su se obratili i brojni oficiri, koje je Ha{ki tribunal vrebao da se pojave u Hagu i svedo~e protiv Vojislava [e{eqa, a koji su, kako kaù i pod velikim pritiscima i ucenama, ostali na strani istine. Samo neki od wih su: Jovan Glamo~anin, Aleksandar Gaji}, Vojislav Dabi}, Milan Radovi}, Nenad \ura{kovi}, Dragan Spasojevi}, Zoran Raki}, Aleksandar Stefanovi}, Zoran Draìlovi}, Miodrag Pani}, Qubi{a Vuka{inovi} i mnogi drugi. Izjave {efa tima koji pomaè odbranu dr Vojislava [e{eqa, Zorana Krasi}a, o planu Ha{kog tribunala da likvidira predsednika Srpske radikalne stranke, objavqene su u tekstu koji donosi Pravda, 22. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Pravni tim predsednika SRS putuje u sredu u Ha{ki tribunal, naslovom Krasi}: Hag ho}e da likvidira [e{eqa i podnaslovom Borba protiv [e{eqa i za wegovu likvidaciju vodi se na dva terena u Hagu i u Srbiji {to je bilo u planu i tokom nedavne posete glavnog tuìoca Ha{kog tribunala Serà Bramerca Beogradu. Unutar teksta su dva antrfilea sa naslovima Potpuna podela i Stra{ni zahtevi. Ha{ko Tuìla{tvo nastoji da likvidira Vojislava [e{eqa jer nema dokaza protiv lidera radikala, izjavio je Zoran Krasi}, glavni pravni savetnik u timu koji pomaè odbranu [e{eqa pred Tribunalom u Hagu.
532
Sve {to se doga|a u posledwe vreme u Srpskoj radikalnoj stranci treba tuma~iti na taj na~in, jer je samo jaka i mo}na SRS garancija za [e{eqev ìvot, dodao je Krasi} i naglasio da se borba protiv [e{eqa i za wegovu likvidaciju vodi na dva terena jednom u Hagu i drugim u Srbiji {to je bilo u planu i tokom nedavne posete glavnog tuìoca Ha{kog tribunala Serà Bramerca Beogradu. On je najavio da }e delegacija u kojoj }e biti on, pravni savetnici i menayer tog slu~aja otputovati u sredu u Hag da bi u ~etvrtak i petak posetili [e{eqa, da }e to u~initi o privatnom tro{ku, a ne o tro{ku Haga, kao i da jo{ ne zna da li }e ta poseta biti odobrena zbog toga {to je Nikoli} objavio pojedine transkripte u javnosti. Krasi} je naveo i da Tomislav Nikoli} i Boìdar Deli} ne èle vi{e da budu u timu za odbranu [e{eqa, da je i Aleksandar Vu~i} iza{ao iz tog tima, a da je [e{eq traìo da umesto Vu~i}a u tom timu bude Boris Aleksi}. Za utorak je zakazan nastavak su|ewa [e{equ. Predstoji ispitivawe svedoka Tuìla{tva koje je navelo da ima oko sto svedoka, od kojih je do letwe pauze saslu{ano 38. Upitan o tvrdwama da je 60 odsto odbora SRS pre{lo na stranu Tomislava Nikoli}a, on je odgovorio da je to izjava Borislava Pelevi}a i da je mogu}e da je re~ o 60 odsto onoga {to je Pelevi} uneo u SRS, a to su dva poslanika. Krasi} obja{wava da je podeqenost stranke oti{la u tom pravcu da su se jedni u Domu sindikata zdu{no borili za ìvot [e{eqa, dok drugi izvode performanse ispred Ruskog cara. On se ovom prilikom zahvalio svima na dosada{wem u~e{}u u odbrani [e{eqa, ali i podsetio na to da su ti isti rekli svoje o dr [e{equ onog trenutka kada su se iskqu~ili iz wegovog tima za odbranu. Zahtev Tuìla{tva da se [e{equ nametne branilac sadrì vi{e mawih zahteva koji su stra{ni sa gledi{ta sprovo|ewa pravde i mogu}nosti da se obavi fer i pravi~no su|ewe, ukazao je Krasi}. Prema wegovim re~ima, me|u tim zahtevima je i da se [e{equ zabrani svaka komunikacija sa licima koja mu pripremaju odbranu, sa svedocima i Tuìla{tva i odbrane. Krasi} je ukazao da je [e{eq pod takvim reìmom u Pritvorskoj jedi nici da je ta komunikacija nemogu}a. Pravda, 22. septembra 2008. godine, objavquje kratak tekst sa naslovom U Ba~koj Palanci [e{eqevi plakati. Ulice Ba~ke Palanke oblepqene su plakatima lidera radikala Vojislava [e{eqa, na kojima pi{e Svi uz [e{eqa i Rusijo, podrì pravo na odbranu. Ba~kopalana~ki radikali, koji su nakon raskola u vrhu stranke saop{tili da su ~vrsto stali uz [e{eqa, isti~u da su organizovali {tampawe i lepqewe plakata sa wegovim likom da bi i na taj na~in pokazali da ga podràvaju.
533
Borba, 22. septembra 2008. godine, objavquje dva kratka teksta sa naslovima Pravni tim ide u Hag i Plakati. Prvi sadrì izjave savetnika dr Vojislava [e{eqa, Zorana Krasi}a, iznesene na konferenciji za novinare. Pravni tim za odbranu Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom u sredu putuje u Hag, a u ~etvrtak bi trebalo da se sastane s liderom radikala, najavio je ju~e {ef tog tima Zoran Krasi}. Krasi} je na konferenciji za novinare rekao da pravni tim jo{ nije dobio dozvolu da se u ~etvrtak sastane sa [e{eqem, ali je izrazio nadu da }e do te posete do}i. U pravnom timu, kako je dodao, vi{e nije Aleksandar Vu~i} ve} je umesto wega, na zahtev lidera radikala, Boris Aleksi}. Krasi} je optuìo ha{ko Tuìla{tvo da se, po{to nema dokaza, odlu~ilo za likvidaciju [e{eqa. Sve {to se de{ava u Srpskoj radikalnoj stranci moè da se tuma~i na taj na~in, rekao je Krasi}. Ulice Ba~ke Palanke ju~e su osvanule oblepqene plakatima lidera radikala Vojislava [e{eqa, na kojima pi{e Svi uz [e{eqa i Rusijo, podrì pravo na odbranu. Ba~kopalana~ki radikali, koji su nakon raskola u vrhu stranke saop{tili da su ~vrsto stali uz [e{eqa, isti~u da su organizovali {tampawe i lepqewe plakata sa wegovim likom da bi i na taj na~in pokazali da ga podràvaju. Glas javnosti, 22. septembra 2008. godine, donosi tekst sa naslovom Pravni tim ide u Hag. Betinu vest objavquje Kurir, 22. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Zoran Krasi} i naslovom Pravni tim u sredu putuje u Hag. Dnevnik, 22. septembra 2008. godine, objavquje tekst o radu Ha{kog tribunala u narednoj sedmici, kada se nastavqa su|ewe dr Vojislavu [e{equ. Nadnaslov teksta je U Tribunalu se nastavqa su|ewe lideru radikala, a naslov [e{eq sutra ponovo u sudnici. Tekst sadrì antrfile sa naslovom Pravni tim SRS u Hagu. Nastavak su|ewa Vojislavu [e{equ, rasprava uo~i po~etka procesa Mom~ilu Peri{i}u i podno{ewe izmewene optu`nice protiv Radovana Karayi}a, obeleì}e ovu nedequ u radu Ha{kog tribunala. Su|ewe [e{equ bi}e nastavqeno sutra, posle skoro jednomese~ne pauze. Lider Srpske radikalne stranke optuèn je za zlo~ine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 19911993. Prema odluci sudskog ve}a predsedavaju}eg @an Klod Antonetija, tema rasprave u utorak bi}e proceduralna pitawa, a tuìoci }e od srede izvoditi nove svedoke. Tuìoci su do sada izveli 38 svedoka. Krajem jula, Tuìla{tvo je zatraìlo da [e{equ, zbog navodnog ometawa postupka i zastra{ivawa svedoka, bude oduzeto pravo da se brani sam i da mu Tribunal nametne branioca. Istim podneskom, tuìoci su zatraìli i da proces bude prekinut do odluke sudskog ve}a o tom zahtevu.
534
Zbog tog podneska tuìlaca, su|ewe je bilo suspendovano od 26. avgusta. Apelaciono ve}e Tribunala je, me|utim, odbilo da proces prekine, odbacuju}i àlbu optu`be na istu odluku prvostepenog ve}a. Za sredu, 24. septembar, pred sudom u Hagu zakazana je rasprava na kojoj }e biti utvr|eni posledwi proceduralni detaqi predstoje}eg su|ewa biv{em na~elniku General{taba Vojske Jugoslavije Mom~ilu Peri{i}u. Proces generalu Peri{i}u, optuènom za zlo~ine nad nesrbima u Srebrenici, Sarajevu i Zagrebu 19931995, trebalo bi da po~ne 1. oktobra. Peri{i} se pro{le nedeqe sa privremene slobode u Srbiji vratio u pritvor Tribunala. Ha{ko Tuìla{tvo za danas je najavilo podno{ewe predloga izmewene optu`nice protiv biv{eg predsednika Republike Srpske Radovana Karayi}a. Po pravilima suda, sudije }e predlog optu`nice razmotriti i, ako ocene da je to primereno, potvrditi ~ime }e ona stupiti na snagu. Pretpretresni sudija Ian Bonomi nagovestio je da bi u tom slu~aju nova optu`nica mogla biti ponu|ena Karayi}u na izja{wavawe o krivici krajem ove ili po~etkom naredne nedeqe. Optu`nica koja je jo{ na snazi Karayi}u na teret stavqa genocid nad nesrbima u Srebrenici i drugim op{tinama u BiH, kao i progon i druge zlo~ine protiv ~ove~nosti 19921995. Narednih dana u Hagu }e biti nastavqen dokazni postupak optu`be protiv hrvatskih generala Anta Gotovine, Ivana êrmaka i Mladena Marka~a. Oni su optuèni za progon i druge zlo~ine nad srpskim stanovni{tvom Kninske Krajine tokom i posle operacije Oluja u leto i jesen 1995. Iskazom novog svedoka optu`be bi}e nastavqeno i su|ewe Milanu i Sredoju Luki}u, optuènim za zlo~ine nad muslimanima u Vi{egradu 19921994. U postupku protiv sedmorice oficira Vojske Republike Srpske, optuènih za genocid nad srebreni~kim muslimanima u leto 1995, izvo|ewe dokaza trebalo bi da zapo~ne odbrana ~etvrtooptuènog Vinka Pandurevi}a. Pravni tim za odbranu Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom u sredu putuje u Hag, a u ~etvrtak bi trebalo da se sastane sa liderom radikala, najavio je ju~e {ef tog tima Zoran Krasi}. Krasi} je na konferenciji za novinare rekao da pravni tim jo{ nije dobio dozvolu da se u ~etvrtak sastane sa [e{eqem, ali je izrazio nadu da }e do te posete do}i. U pravnom timu, kako je dodao, vi{e nije Aleksandar Vu~i} ve} je umesto wega, na zahtev lidera radikala, Boris Aleksi}. Krasi} je optuìo ha{ko Tuìla{tvo da se, po{to nema dokaza, odlu~ilo za likvidaciju [e{eqa. Sve {to se de{ava u Srpskoj radikalnoj stranci moè da se tuma~i na taj na~in, rekao je Krasi}. On je podsetio da Tuìla{tvo na su|ewu [e{equ ima oko stotinu svedoka i da je ostalo da ispita jo{ 58. Krasi} je ponovio da je [e{eq optuèn iz politi~kih razloga, da je Tuìla{tvo iskoristilo gotovo svo vreme za izvo|ewe dokaza, i da [e{eq ne}e pristati da mu se nametne branilac.
535
Televizija Avala, Emisija Etiketirawe Beograd, 22. septembar 2008. godine Gost: Dragan Todorovi} Potpredsednik srpske radikalne stranke Dragan Todorovi} ne èli da komentari{e ostavku Aleksandra Vu~i}a jer smatra da je to wegova li~na stvar. Obe}awa Borisa Tadi}a ne shvata ozbiqno, pa ne veruje ni u wegovu pri~u o suzbijawu kriminala u Srbiji. O detaqima vezanim za odbranu dr Vojislava [e{eqa, Dragan Todorovi} tako|e nije hteo da razgovara, smatraju}i da to nisu stvari za javnost. Voditeq: Ovo je Etiketirawe, ja sam Jovan Palavestra. U Skup{tini Srbije danas su odràne bezuspe{ne konsultacije posle kojih je zakqu~eno da se ne zna kada }e biti zakazana sednica parlamenta, ali je zato pokrenuta pri~a o mandatima Srpske radikalne stranke koje sada imaju poslanici koji su uz Tomislava Nikoli}a. O tome kako }e izgledati parlamentarna borba u narednom periodu, kao i o izve{taju MUP-a i neredima na mitingu povodom hap{ewa Radovana Karayi}a, ve~eras }e govoriti potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorovi}. Dobro ve~e gospodine Todorovi}u, dobro do{li u emisiju Etiketirawe, a ovo je emisija svojevrsne kladionice, kakvi ste vi u prognozirawu i da li ste se kladili? Dragan Todorovi}: Dobro ve~e. Boqe vas na{ao. U principu, nikada se ne kladim, ne verujem u takvu vrstu sre}e, mislim da sve treba zaraditi, tako da sam ja poznat kao ~ovek. Voditeq: Vi ste politi~ar, vi morate ponekad unapred da prognozirate... Dragan Todorovi}: To je ne{to drugo. To je, na neki na~in, predvi|awe {ta eventualno moè da se desi na osnovu mnogih ~iwenica, na osnovu saznawa koje ~ovek ima, a na osnovu iskustva dolazi do nekih pretpostavki i onda se sa nekom dozom verovatno}e, mawom ili ve}om, predvi|a kako }e se neke stvari dogoditi. A poga|ati na lutriji ili ve} na kladionici, ili bilo kojim drugim igrama na sre}u, meni nije svojstveno, nikada se time nisam bavio, a i ne verujem, pri ovoj pameti, da }u se time baviti. Voditeq: Zato }ete ovde ve~eras imati ulogu stru~nog konsultanta za na{e gledaoce, na koga da se klade u ovim na{im parovima. Najpre da pogledamo kakvi su rezultati tipovawa bili u emisiji od pro{log ponedeqka, tada smo na na{em tiketu imali slede}e parove: par A je bio vezan za pitawe ko dobija odlukom Aleksandra Vu~i}a da se povu~e neko vreme iz politike, Nikoli} ili [e{eq, 61 odsto za Nikoli}a; zatim, do ~ega }e pre Srbija sti}i, do EU ili do profesionalne vojske, to je bilo relativno izjedna~eno, za profesionalnu vojsku neodlu~no, {to se ti~e EU, tu slabo qudi veruju da }emo skoro; ko }e konkretno da nadrqa zbog korupcije koju je najavio predsednik Tadi} prethodnih nedeqa, neko ili niko, ne{to malo vi{e vas smatra niko; zatim, kakav }e biti gasovod iz gasnih aran`mana, regionalni ili lokalni, regionalni, ogromna ve}ina smatra; Srbija ili Bugarska, ko }e direktno na Evropsko prvenstvo u ko{arci, 83 odsto Srbija, i tako je i bilo, pobedili smo Bugare i idemo direktno na Evropsko prvenstvo.
536
Da ste vi pre nedequ dana, gospodine Todorovi}u, bili u prilici da prognozirate, da li biste od ovoga ne{to druga~ije prognozirali u odnosu na na{e gledaoce, ko dobija Vu~i}evom odlukom, Nikoli} ili [e{eq, to je u stvari pitawe kome }e se prikloniti Aleksandar Vu~i}.. Dragan Todorovi}: Po{to je to u ovom momentu stvar koja je zavr{ena, s obzirom da je Aleksandar Vu~i} rekao da se ne}e opredeqivati ni na jednu stranu, da }e posle odre|enog vremena odlu~iti da li }e uop{te ponovo u}i u politiku i na koju }e stranu, ja uop{te ne bih prognozirao. Uop{te, to je li~na odluka Aleksandra Vu~i}a, on na to ima apsolutno legitimno pravo, ja nikada ne komentari{em Voditeq: Pretpostavqam da to doìvqavate kao gubitak jednog ~oveka koji je bio u vrhu stranke dosta godina. Dragan Todorovi}: Ja uop{te to ne}u da komentari{em, ja pretpostavqam da svako posle dobrog razmi{qawa donosi odluku {ta }e i koju odluku }e da donese. On je doneo odluku koju je doneo, i {to se ti~e Srpske radikalne stranke ta stvar je zavr{ena. Voditeq: Dobro. Ima}emo priliku u ovoj emisiji, imamo parove koji govore upravo o de{avawima u Srpskoj radikalnoj stranci i Skup{tini Srbije, da se sada ne zadràvamo na tome. [to se ti~e, recimo, najave predsednika Tadi}a da, se}ate se na Glavnom odboru je rekao da ne}e nikoga {tititi ukoliko je ume{an u neke korupciona{ke afere i poru~io je qudima iz svog odbora da nema razloga da se raduju. Da li imate informacija da li je na nekoga mislio konkretno Dragan Todorovi}: Ja znam da su ve} od 5. oktobra 2000. godine data razna obe}awa od strane DOS-a, mawe-vi{e su odmah na po~etku objavili i proklamovali da }e poku{ati da sve one koji su se ogre{ili o zakon privedu pravdi. Naàlost, na{e iskustvo i praksa je potpuno obrnuta, ne samo da nisu nikoga priveli od onih koji su kr{ili zakon u ranijem periodu, nego su omogu}ili ogromnom broju qudi da tako|e u|u u kriminal i korupciju, da to dostigne takve razmere da je prosto neverovatno da mi jo{ uvek kao dràva opstajemo. Re}i }u vam samo za neke stvari, vi to dobro znate, hajde da krenemo sa problemom. Voditeq: Ne, ne, ne. Nemamo sada vremena. Samo sam vas pitao, neko ili niko }e da nadrqa? Dragan Todorovi}: Niko. Apsolutno ne}e niko, to je samo EPP. Voditeq: E dobro, ostali parovi nisu toliko u ovom trenutku interesantni tako da moèmo sada da pogledamo, pre nego {to vidimo ve~era{we parove, i dojavu koju smo dobili pro{log ponedeqka. To je dojava koja upravo govori o ovoj situaciji u Srpskoj radikalnoj stranci, ako ne znate, od jednog na{eg dobro obave{tenog izvora. Snimak: Gordana Pop-Lazi}: Videli ste poku{aj jedne grupe da se ukradu, pre svega, mandati Srpskoj radikalnoj stranci. Smatramo da je to vrlo dugo planirano, od Hrista dakle, da je sigurno reìm u to ume{an, i mi smo odlu~ili u Srpskoj radikalnoj stranci da }emo odràti jo{ jedan nau~ni skup uz u~e{}e mnogih nau~nih javnih radnika, akademika, i na taj na~in
537
obavestiti i javnost u zemqi, a i me|unarodnu javnost, od Biblije imamo nevernog Tomu, od Hrista dakle, i imamo Nikoli}a kuma koji je ubio Kara|or|a, i na taj na~in uputiti nau~ni dokaz da je Tomislav Nikoli} neverni Toma, dakle uputiti nau~ni dokaz da je Tomislav Nikoli} koji je ubio Kara|or|a Voditeq: To je bila dojava od pro{le nedeqe. Moèmo da pogledamo i parove sa tiketa za ovu nedequ, a potom da se pozabavimo i analizom me~eva i tipovawem. Par A, posle odlaska Tomislava Nikoli}a iz Srpske radikalne stranke ~uli smo niz optu`bi na ra~un otcepqenih ~lanova, oni su nazvani izdajnicima, a re~eno je i da je ~itava stvar organizovana po nalogu vlasti ili nekih tajkuna. U pojedinim medijima se spekulisalo da je ovakvim raspletom doga|aja opozicija dovedena do rasula, a ima onih koji smatraju da je Nikoli} sposoban da na svoju stranu, u stvari, privu~e neke bira~e vladaju}ih stranaka. Kome, po va{em mi{qewu, koristi ovaj raskol u Srpskoj radikalnoj stranci? Vlasti ili opoziciji? Snimak Jorgovanka Tabakovi}: Pozivamo gra|ane da nam se pridruè i ovoj Srbiji doprinesemo time {to }emo, imamo da kaèmo, imamo mnogo toga, re}i na pristojan i odgovoran na~in. Dragan Todorovi}: Se}ate se za parolu DOS+Bane, sada je situacija potpuno ista, samo {to se sada radi o tome Boris+Toma, ina~e je potpuno ista situacija i mi ne}emo uop{te upasti u zamku koju je vladaju}a ve}ina pripremila, da se mi sva|amo sa onima koji su nam uzeli mandate. Mi }emo sve ono {to imamo po tom pitawu da kaèmo vladaju}oj ve}ini, odnosno Borisu Tadi}u, jer je on odgovoran za ovu situaciju u kojoj se nalazimo. Boris Tadi}: Ne raduje se niko u Demokratskoj stranci nevoqama drugih stranaka. Potrebna je stabilnost u svim politi~kim strankama kako bi Srbija bila stabilna. Nestabilne politi~ke stranke direktno proizvode nestabilnost u parlamentu, nestabilnost u dràvi Srbiji i u wenim institucijama. Dakle, to je pitawe Srpske radikalne stranke. Voditeq: Predsednik Srbije, koga ste upravo videli, predstavi}e sutra ili narednih dana u Generalnoj skup{tini UN zahtev Srbije da Me|unarodni sud pravde oceni legalnost progla{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije. O tom zahtevu }e se raspravqati i odlu~ivati ovih dana i, prema najavama, predlog bi trebalo da bude prihva}en, a onda ostaje pitawe, {ta Srbija moè da dobije kada ocena legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije stigne iz Me|unarodnog suda pravde i ko }e trqati ruke posle te ocene legalnosti, da li Srbija ili Kosovo? Snimak: Boris Tadi}: Na{a ideja je jednostavna. @elimo da se sa politi~kog prebacimo na pravni teren, jer je na{a najve}a snaga i argumentacija u domenu me|unarodnog prava. Na taj na~in bismo prona{li nove mogu}nosti, nove kapacitete da otpo~nemo pregovore, a sa druge strane stvaraju se i novi potencijali da pridobijemo i neke druge zemqe koje nisu danas na na{oj strani kada je u pitawu Kosovo i Metohija, da imaju fleksibilniji odnos, ako ne i najboqi mogu}i kada je u pitawu interes dràve Srbije.
538
Samaryi}: DSS zahteva da dràva podnese tu`bu protiv bar jednog broja dràva koje su priznale Kosovo i Metohiju kao mnogo efikasniji na~in i metod borbe za odràwe Kosova i Metohije u me|unarodnim prilikama nego {to je ovaj koji je na dnevnom redu Voditeq: Ministar za vanredne situacije Rusije Sergej [ojgu danas je posetio Srbiju i od premijera Mirka Cvetkovi}a i od vi{e ministara dobio obe}awe da }e energetski sporazum biti u potpunosti realizovan. Ministar ekonomije Srbije Mla|an Dinki} je i ranije najavqivao pregovore o tehni~kim detaqima tog sporazuma, u {ta spada i cena NIS-a, a posle dana{we posete definisano je da rok za pregovore o tehni~kim pitawima iznosi {ezdeset dana. Vide}emo kako }e ti pregovori izgledati. Ko je boqi pregovara~ Mla|an Dinki} ili Sergej [ojgu, to je na{ par C, ali pogledajte kako izgleda kad gospodin [ojgu pregovara. Sergej [ojgu: Ako vi smatrate da je to jeftino, vi ste, mi smo rekli da, mi moèmo da kupimo za ovu cenu, a sada nam pri~ate Voditeq: To je to. A Savet ministara EU, kao {to znate, nije doneo odluku o dmrzavawu prelaznog trgovinskog sporazuma, jer Holandija za saradwu sa Hagom ne Priznaje ni{ta sem hap{ewa i isporu~ivawa Ratka Mladi}a. Ipak, mi smo jednostrano re{ili da po~nemo sa primenom tog sporazuma, a u vazduhu je ostalo da visi pitawe ko }e prvi da popusti ili da se preda, Hag ili Mladi}. Snimak: Boìdar \eli}: Jasno je da Holandija o~ekuje Mladi}a u Hagu. Sa druge strane, vidite da na ta direktna pitawa gospodin Ferhagen, nije dao jedan tako zna~ajan odgovor, i u tom smislu postoji prostor da se ovaj sporazum odmrzne, makar Mladi} ne bio u Hagu. Voditeq: Na{e dve najboqe teniserke, koje su doskora bile i najboqe teniserke sveta, Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi}, posle Olimpijade se vra}aju u Peking radi u~e{}a u VTA ligi, one su ina~e glavne favoritkiwe, prognozirajte koja je od wih dve }e boqe pro}i, dakle par E, Jelena ili Ana. Snimak: Jankovi}eva, druga teniserka sveta, osvajawem titule mogla bi ponovo da zasedne na vrh VTA liste. Odustajawem Dinare Safine, tre}e teniserke sveta, Jankovi}evoj se prakti~no otvorio put do finala Peking turnira, gde je poraèna pro{le godine. Jelena je slobodna na startu, dok je u drugom kolu najverovatnije o~ekuje me~ protiv Francuskiwe Viryinije Zano???. [to se ti~e Ivanovi}eve, s obzirom na formu proteklih par meseci, wu od samog starta Pekinga o~ekuju te{ki ispiti, prvi u drugom kolu protiv talentovane Francuskiwe Alis Korne. Trijumfom u Pekingu Ivanovi}eva bi mogla da se vrati na tre}e mesto, ali ne i na drugo. Ina~e, Ana Ivanovi} od osvajawa Rolan garosa, kada je prvi put postala najboqa teniserka sveta, nije uspela da ostvari zapaèniji rezultat, a uz to je i povredila palac, zbog ~ega je propustila Olimpijadu. Voditeq: To je, dakle, na{ tiket. Da vidimo, gospodine Todorovi}u, kako se vama ~ine ovi na{i parovi. Prvi par se direktno ti~e onoga {to se
539
de{avalo u va{oj stranci. ûli smo da je bilo pri~e da su neki tajkuni tu ume{ani, da vlast podràva Tomislava Nikoli}a, da je program wegove budu}e stranke isti kao program Demokratske stranke, imate li vi neke konkretne dokaze da je to tako? Dragan Todorovi}: Pa znate, vi moète neke zakqu~ke da donesete na osnovu mnogih ~iwenica i tu mislim da je na{a javnost u protekle dve nedeqe imala priliku da ~uje dosta i da polako moèmo da kaèmo da su ipak maske pale. Pogotovo {to se ne de{ava prvi put u Srbiji da vlast uspeva da do|e do pojedinaca unutar stranke koji poku{avaju da rasture stranku, i da sluè interesima neke vladaju}e stranke ili vladaju}e koalicije. Ovde, pre svega, mislim na Demokratsku stranku. Podsetio bih vas i na{e gledaoce na 1994. godinu, kada je tako|e jedan broj poslanika Srpske radikalne stranke, uz pomo} Slu`be dràvne bezbednosti a u reìji SPS-a, formirao novu poslani~ku grupu u saveznom parlamentu, pa izabrao predsednika Ve}a gra|ana Voditeq: Da li je to tada bio Radoman Boòvi}? Dragan Todorovi}: Da. To je bio Radoman Boòvi}. Pa onda bih vas podsetio na 2001. godinu i ono {to ste imali priliku da ~ujete, kada je Bane Ivkovi} krenuo da formira novu Socijalisti~ku partiju Srbije, kada je krenuo sa parolom da on ne moè da bude u stranci kojoj komanduje Mirjana Markovi}, i imamo neke analogije. Pazite, tada je predsednik Socijalisti~ke partije Srbije, Slobodan Milo{evi}, tako|e bio u Hagu. On je odredio Baneta Ivkovi}a da moè da rukovodi strankom i potpuno iste stvari, samo {to su akteri razli~iti, razli~ite su parole, recept je potpuno isti, kuhiwa je potpuno ista. I sada imate na drugoj strani ovaj novi klub Napred, Srbijo i Tomislava Nikoli}a koji je krenuo sa parolama da on ne moè vi{e da trpi diktate iz Haga. Pazite, Vojislav [e{eq u Hagu diktator, mi se nalazimo ovde u Srbiji. Voditeq: Ako je onaj transkript koji smo imali da vidimo, ako je ta~no... Dragan Todorovi}: ve} ste dobili od strane stranke da ti transkripti nisu istiniti i da su oni frizirani. O stvarima koje su vezane sa Vojislavom [e{eqem, ono {to se radi u Timu za odbranu Vojislava [e{eqa, sa time se ne izlazi u javnost i to pitawe uop{te ne}u da komentari{em. Hajde da se vratimo na ovo {to nam se sada de{ava. Scenario je potpuno isti, vi sada imate vladaju}u ve}inu koja iza sebe ima katastrofalne rezultate. Znate, zemqa je u haosu, u te{kom ekonomskom haosu, od onih pet stotina hiqada radnih mesta nema ni{ta, te{ko ko da moè da napuni pola potro{a~ke korpe a ne celu. Wihov ciq i ideja za koju se zalaù ve} osam godina, to je ulazak u Evropu, za koju nam obe}avaju da }e biti evo samo {to nije bilo, doìveo je potpuni fijasko. Takvo ponièwe i takav {amar mislim da nije doìvela nijedna zemqa koja poku{ava da u|e u Evropu. Umesto da gra|ani Srbije, da poslanici Skup{tine Srbije dobiju izve{taj od strane Vlade, da neko kaè, mi ovde nismo uspeli to da postignemo, da vidimo ko je odgovoran, zbog ~ega je odgovoran, da vidimo {ta je u pozadini. Da bi se izbegle sve te stvari, onda narodu treba da se d hleba i igara, odnosno treba da se izvr{i udar na najja~u opozicionu stranku i tu nema nikakve tajne
540
Voditeq: Jer nisu mogli nekako da na nekog slabijeg udare, ba{ je ~udno da su na prvog ~oveka udarili. Dragan Todorovi}: Prvo, da se razumemo, prvi ~ovek Srpske radikalne stranke je Vojislav [e{eq. Ali polako, vi nikada ne moète da do|ete u poziciju da odmah kada se neke stvari dese iza|ete sa ~iwenicama i dokazima koji potkrepquju te sumwe, odnosno zakqu~ke koje mi iznosimo. Moèmo da kaèmo na osnovu svih dosada{wih iskustava, na osnovu onog {to nam se de{ava, izme|u ostalog, i onog {to nam je govorio Tomislav Nikoli}, da se tu neke stvari ne uklapaju. Izme|u ostalog, ~uli ste i Borisa Tadi}a koji kaè da ni na koji na~in ne}e da se me{a u to {to se de{ava u Srpskoj radikalnoj stranci. Ali, ja bih podsetio i vas i va{e gledaoce samo da se prisete koliko je odmah na po~etku visokih funkcionera Demokratske stranke pohvalilo Tomislava Nikoli}a, izrazilo zadovoqstvo Pitajte vi wih zbog ~ega. Ja ne}u u to da ulazim. Jedno jednostavno pitawe, kako to za tako kratko vreme ili odjednom da Oliver Duli}, Nada Kolunyija, da svi iz Demokratske stranke hvale Tomislava Nikoli}a, i onda, na zaprepa{}ewe, i engleski ambasador hvali Tomislava Nikoli}a, tu novu stranku koja ima evropske perspektive itd? Kod mene, kao ~oveka, to ra|a, na neki na~in, neke pretpostavke koje govore o tome da je ipak u pozadini ne{to drugo, i uostalom znam sve ono {to se de{avalo sa Banetom Ivkovi}em i ovde ne vidim apsolutno ni{ta razli~ito u odnosu na Baneta Ivkovi}a. Potpuno je sve isto. Setite se Baneta Ivkovi}a, wega su ~ak pratili i dovozili u Skup{tinu, odvozili iz Skup{tine, i sluìo je samo za glasawe. Rasprava u Skup{tini, wega nema. Kada se pojavi Bane Ivkovi}, znajte da je do{lo vreme za glasawe. Zavr{i se glasawe, Bane Ivkovi} ode Voditeq: [ta }e se desiti u Skup{tini, upravo ste pokrenuli pri~u o... Dragan Todorovi}: Ve} se desilo, samo polako da zavr{im, ve} se desilo. Znate, sada je situacija u vladaju}oj koaliciji, kada je u pitawu Demokratska stranka, mnogo komotnija. Oni sada uop{te ne moraju sa strepwom i sa zebwom da iznose predloge novih zakona ili da li }e ispuniti neke dogovore i obe}awa u razgovorima pre formirawa koalicije. Voditeq: Zna~i, vi Napred, Srbijo ra~unate u vladaju}u koaliciju? Dragan Todorovi}: Pa ja sam to ~ak mogao da zakqu~im iz nekih izjava koje govore predstavnici ovog novog kluba, a i sam Tomislav Nikoli}: Mi }emo i na istok i na zapad, i na sever i na jug, Treba sara|ivati sa Evropom. Ja tu ne vidim razliku izme|u Demokratske stranke i ovoga novoga kluba Napred, Srbijo Voditeq: Mo`da ima nekih drugih razlika svakako, ima ona razlika izme|u vas i wih, {to je odnos prema mandatima koje su ostavili Dragan Todorovi}: [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi nemamo nikakve dileme, Ustav }e Voditeq: [ta preduzimate i {ta }e se daqe doga|ati? Dragan Todorovi}: Sve {to je u skladu sa zakonom i Ustavom. Vidite da idemo potpuno mirno, da sve stvari koje radimo, radimo u skladu sa na{im statutom, i radimo u skladu sa zakonom. Mi smo sigurni u jednu stvar, istina ima mnogo sporiji put, treba joj vreme da se probije, ali posle toga mno541
ge stvari se zavr{avaju. Znate, mi smo, izme|u ostalog, na konferenciji za {tampu izneli i snimak razgovora koji vode qudi koje instrui{e Tomislav Nikoli}, koji rade sa wim u saradwi, na koje sve na~ine obmawuju na{e odbornike {irom Srbije, poku{avaju}i da ih pridobiju, kako bi pri{li novoj strancu Tomislava Nikoli}a. A ako se se}ate, to znaju svi poslanici Srpske radikalne stranke, {ta je rekao Tomislav Nikoli} na Poslani~kom klubu, da on ne}e uraditi ni{ta na deqewu i cepawu Srpske radikalne stranke, da ne}e nikoga zvati, da }e on razmisliti da li }e ostati poslanik, da ostaje ~lan Srpske radikalne stranke i samo je prilikom izlaska rekao: Samo da vam kaèm, ostavio sam negde mandate, zaboravio sam ih gde sam ih ostavio i to je odmah bio signal da se neke stvari ne}e odvijati kako je on najavio. Voditeq: U ovom trenutku imamo samo dvadesetak sekundi pre EPP, tako da posle EPP poku{amo da prognoziramo {ta }e se doga|ati, konkretno sa mandatima, jednostavno, da li odlazak Tomislava Nikoli}a predstavqa dobitak za vlast ili za opoziciju. Voditeq: A sada da se vratimo tamo gde smo stigli sa ovom pri~om, da li vlast ili opozicija dobija od ovoga {to se de{avalo posledwih dvadesetak dana u Srpskoj radikalnoj stranci. Stali smo kod mandata u Skup{tini Srbije. Rekli ste da }ete preduzeti sve zakonske mere da mandate vratite izbornoj listi. Da. Ne izbornoj listi. Listi koja je bila na izborima, a to je Srpska radikalna stranka. Znate, ne moè sada nova stranka da se pojavi u Skup{tini, i mi smo to danas i rekli na ovom sastanku koji je odràn zajedno sa predsednikom Skup{tine. Danas se vladaju}a koalicija potpuno nespremna pojavila na ovom sastanku, na neki na~in to je bio zajedni~ki sastanak da oni, pre svega, izme|u sebe moraju da se dogovore kakav }e stav po nekim pitawima da zauzmu. Kada oni budu jasno rekli, mi }emo na osnovu nekih na{ih procena, kako god ho}e da defini{u, zauzeti takav i takav stav, onda }emo nam biti potpuno jasno {ta moèmo da o~ekujemo i na osnovu toga }emo preduzeti korake. Ali, ni u kom slu~aju ne}emo upasti u zamku koju nam je pripremila vladaju}a koalicija, da mi sada po~nemo da se raspravqamo sa ovim delom koji je izdao Srpsku radikalnu stranku i koji se otcepio. Mi sa wima nemamo ni{ta, svu odgovornost snose Boris Tadi} i Demokratska stranka i sve {to se bude de{avalo mi }emo kritike upu}ivati wima, jer tu vi{e nema nikakve dileme. Ustav je po tom pitawu potpuno jasan, zakon je po tom pitawu potpuno jasan. Naàlost, kod nas sve moè da se tuma~i ovako ili onako, nije to prvi put, svi su bili u prilici da gube mandate ili podnose ostavke, samo u zavisnosti u kojoj su poziciji bili. Da vas podsetim, bilo je i trke ko }e pre u pisarnicu da podnese ili ostavku ili da povu~e ostavku itd, ali jednom mora i na to pitawe da se stavi ta~ka. Principijelno da se dogovorimo. Pretpostavqam da je za to potreban novi zakon koji bi stvari preciznije definisao. Dragan Todorovi}: Znate, Administrativni odbor je mi }emo uraditi sve {to je u skladu sa zakonom. Normalno, ne}emo to uraditi dok je Tomislav Nikoli} na mestu predsednika Administrativnog odbora, on ima
542
legalitet ali nema legitimitet, on je tu izabran na predlog Srpske radikalne stranke, on nije vi{e ~lan Srpske radikalne stranke, izme|u ostalog. Mi smo to danas i pokazali na Administrativnom odboru i dokazali, jer Tomislav Nikoli} je posle na{ih primedbi prepustio vo|ewe Administrativnog odbora potpredsedniku Administrativnog odbora, i mislim da }emo mi polako ali sigurno posti}i uspeh. Mi ve} na neki na~in pokazujemo da smo potpuno u pravu. Ba{ zbog toga {to se Srbijom {ire laì, obmawuju se na{i odbornici da }e mo}i da zadrè mandate, da }e mo}i da potpi{u neke nove ugovore, da potpisuju izjave da povla~e ostavke. Mi imamo prvu presudu Okru`nog suda u Beogradu na àlbu biv{eg odbornika Srpske radikalne stranke Biqane Devrwe sa izborne liste Srpska radikalna stranka, kojoj je podneta ostavka. Ona se àlila, danas je stigla presuda, i ovde se jasno i precizno kaè: Na osnovu ugovora i stava 1 ovog ~lana, ugovora koji je potpisala Srpska radikalna stranka i odbornik, podnosilac izborne liste sti~e pravo da slobodno raspolaè mandatom odbornika sa kojim je zakqu~io ugovor, i to tako {to samostalno odlu~uje da li }e realizovati ovla{}ewe koje odre|uje vreme kada }e to u~initi. Podneta ostavka i ovla{}ewe koje su dati, blanko ostavka, ne mogu se opozvati. I to je nesporna ~iwenica. I ja vam tvrdim da je ogroman broj odbornika Srpske radikalne stranke obmanut i da }e shvatiti da su imali posla sa nepo{tenim qudima Voditeq: Pretpostavqam da je ovo bila poruka za wih Dragan Todorovi}: Da, da, ~ak ja i one koji su obmanuti, koji su na neki na~in poverovali u ova la`na obe}awa, pozivam da se vrate u Op{tinski odbor, iznesu sve ~iwenice koje su va`ne kao {to je, izme|u ostalog, i na{ poslanik posle potpisivawa za novi poslani~ki klub izneo pred televizijskim kamerama, da je jednostavno zate~en, da je o informacijama koje je dobio, kasnije razmislio i shvatio da je obmanut i zbog toga je doneo odluku da se ponovo vrati u Poslani~ki klub Srpske radikalne stranke. Voditeq: Pre nego {to damo definitivni predlog za tipovawe na na{ par A, kome vi{e zna~i raskol u Srpskoj radikalnoj stranci, vlasti ili opoziciji, pogledajmo dojavu koju smo dobili od Marka Somborca iz Blica. Naime, Tomislav Nikoli} je u jednom intervjuu spomenuo i saradwu Srpske radikalne stranke sa nekim qudima koji imaju puno para. E, mi smo dobili blic dojavu sa jednog sastanka qudi koji imaju puno para. Voditeq: To je bila dojava od specijalnog izvora Marka Somborca sa sastanka bogatih qudi. Da li postoje strana~ki cenovnici? Dragan Todorovi}: To morate da pitate one koji su na pijaci. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, ne postoji nikakav cenovnik, niti je postojao. Mi uvek kada izlazimo u javnost, bez obzira da li su to mediji, novine ili skup{tinska govornica, izlazimo sa ~iwenicama i prvenstveno sa namerom da za{titimo interese dràve i gra|ane Srbije. Mi iznosimo, pre svega, najvi{e podatke za korupciju, kriminal, a to su ove privatizacije koje su se odvijale od 2000. godine, i nema nijednog od tih tajkuna, da kaèm, da nisu bili na tapetu, ali to nema nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom. To morate da razgovarate sa onim ko je tu informaciju izneo.
543
[to se ti~e Srpske radikalne stranke, izve{taj koji je podnet Republi~kom odboru za finansije, na osnovu onih ~iwenica koje smo mi imali i utro{enih sredstava koja su oti{li sa ra~una Srpske radikalne stranke, nigde ni na jednom organu Srpske radikalne stranke nema ni jedne jedine informacije o finansirawu bilo koga sa strane, i tu nema dileme. Ako je to postojalo, onda morate da pitate onoga ko je tu informaciju izneo. Ja ponavqam, nekoliko dana unazad sam u{ao delimi~no u finansijsko stawe, po{to se tim poslom nisam nikada bavio, niti su me ti problemi interesovali, moj deo rada je bio vezan za potpuno drugu oblast Srpske radikalne stranke. Mi smo za predsedni~ku kampawu uzeli ~etrdeset miliona kredita, za kampawu za parlamentarne izbore uzeli smo pozajmicu od pedeset miliona, to smo morali da pretvorimo u dugoro~an kredit. Imali smo sredstva koja dobijamo iz buyeta, odnosno koja su predvi|ena za predizborne kampawe, i po svemu onome {to je moglo da se zakqu~i, ni jednog jedinog momenta nije pomiwan ni jedan jedini izvor drugog finansirawa. Takav izve{taj je i oti{ao, a o svemu drugome morate da razgovarate sa onim koji je taj izve{taj potpisao. Voditeq: Bi}e jo{ prilike, samo da kaèmo jedan, iks ili dva, ko dobija? Dragan Todorovi}: Ja mislim da je ~iwenica i ono {to sam ja danas tvrdio, da su maske potpuno pale. To govore i va{i gledaoci, koji kaù da }e 50 odsto koristi od toga imati vlast, to govori da ima ne{to u pozadini, tako da po tom pitawu nemam dilemu. Sigurno }emo mi, kako vreme odmi~e, do}i i do novih podataka i da }emo potkrepiti ono sa ~ime smo izlazili u javnost. Voditeq: Sada moèmo kona~no da pre|emo i na par B, ono {to }e se narednih dana de{avati u Savetu bezbednosti. Videli ste da smo mi pokrenuli inicijativu da se utvrdi legalnost nezavisnosti Kosova i Metohije pred Me|unarodnim sudom pravde. Da li o~ekujete da }e to biti prihva}eno na Generalnoj skup{tini, a kada bude prihva}eno, {ta o~ekujete da bi moglo da bude ocena? Dragan Todorovi}: Moram da vam kaèm da sa velikim strahom o~ekujem odluku Me|unarodnog suda u Hagu, i mislim da se iza ovoga krije prevara. Ja bih odmah da kaèm da bih voleo da se to ne desi, ali izraàvam bojazan da moè da se desi. Izme|u ostalog, i prof. dr Branko Ranki} je na na{em nau~nom skupu napomenuo neke mogu}nosti koje mi moèmo da o~ekujemo da se dese u Me|unarodnom sudu, i izme|u ostalog, po nekim izjavama i najavama, ~ak i od strane srpskih politi~ara i javnih li~nosti koje u~estvuju u politici. Govori se o tome da Srbija u proteklom periodu od devedesetih godina, nije omogu}ila [iptarima na Kosovu i Metohiji da se iskaù politi~ki i ekonomski, da su wihova nacionalna prava ugroèna itd. To je jedan od elemenata na osnovu kojih Me|unarodni sud u Hagu moè da d za pravo Albancima i ja se li~no pla{im ovog puta kojim je krenula Demokratska stranka, voleo bih da se to ne desi, da ja ne budem ptica zloslutnica, ali to moè da nam se desi, i ako nam se desi onda ne verujem u slu~ajnosti, mislim da je mnogo boqe
544
Voditeq: Jeste li videli ovaj stav DSS, da se tuè dràve koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije? Dragan Todorovi}: I mi smo bili za to da se tuè dràve koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije, mi smo izme|u ostalog i predlagali, hajde, po{to ste za EU pa vam to predstavqa problem, postoje dràve koje nisu ~lanice EU, hajde da prvo tuìmo wih. Da li su to uradili u skladu sa me|unarodnim pravom ili nisu. Me|utim, o~ito da nisu krenuli tim putem i ja se ovoga stra{no pla{im. Sa velikom dozom zebwe o~ekujem {ta nas o~ekuje. Imate sada i predlog novog statuta Vojvodine, gde se nedvosmisleno, iz svih ovih ~iwenica koje imamo, formira prakti~no Vlada Vojvodine. Uvode se ministarska mesta i, na neki na~in, omogu}ava zakonodavna vlast Skup{tini Vojvodine. Meni to sve li~i, na stvarawe nove federalne jedinice u Srbiji, a to ve} potvr|uje one navode biv{eg nema~kog ambasadora Cobela, koji je rekao da Srbi treba vode ra~una o tome {ta rade, da ni Vojvodina nije bila u sastavu Srbije i da je u sastav u{la tek 1918. godine. Na osnovu svih ovih iskustava u proteklih dvadeset godina, moèmo da o~ekujemo probleme. Evropa se ne}e zaustaviti sa Mladi}em i Goranom Hayi}em, nego }e od nas traìti i ono {to pi{e u Sporazumu o stabilizaciji pridruìvawu, da gajimo dobrosusedske odnose sa okolnim dràvama Voditeq: Ima}emo i to u paru D. Zna~i, {to se vas ti~e, Kosovo i Metohije }e pre da trqa ruke kada se ta pri~a zavr{i. Dragan Todorovi}: Ja se ozbiqno pla{im da se to desi, ja bih voleo da su moje prognoze potpuno neta~ne, ali pla{im se. Voditeq: Pratili ste ovu pri~u oko gasnog aran`mana sa Rusijom i pregovorima koji su potom usledili u pri~i o tome koliko vredi i koliko ko{ta Naftna industrija Srbije. Videli ste da je proceweno da je, ~ini mi se, dve i po milijarde evra, da je u ugovoru ~etiri stotine miliona evra, da li va{a stranka ima problem sa tim? Dragan Todorovi}: Mi u tome, kao {to znate, nismo u~estvovali, nismo bili u vlasti. Mi jesmo bili za gasni sporazum, ostali smo za gasni sporazum, i tu nema nikakve dileme. Hajde da postavimo sada jedno pitawe. Imali smo priliku da pogledamo ponovo snimke potpisivawa gasnog sporazuma u Rusiji, i tu su prisustvovali predsednik republike Boris Tadi} i tada{wi predsednik vlade Vojislav Ko{tunica. Da li se ovom novom procenom pozivaju na odgovornost, za mene ni{ta drugo ne zna~i, i Boris Tadi} i Vojislav Ko{tunica, da taj ugovor i ta procena nije bila vaqana. Molim vas, Mla|an Dinki} je ~ovek koji radi za interese pojedinih kompanija, pre svega radi za Me|unarodni monetarni fond, Svetsku banku i za odre|ene kompanije, to nije nikakva tajna, u ovom slu~aju i za OMV. On proteìra wihove interese i poku{ava na sve mogu}e na~ine da sru{i gasni sporazum, ali ja mislim da Mla|an Dinki} pri~a ono {to bi Demokratska stranka èlela, pa im on sluì. Voditeq: premijera, on je rekao da }e biti primewivan aran`man.. Dragan Todorovi}: Mi smo mnoge stvari slu{ali, pa se to nije desilo. Ovde se postavqa pitawe, koliko sam ja imao priliku da ~ujem ministra [ojgua, on je to pitawe postavio, veoma ozbiqno: Vi ste izvr{ili jednu
545
procenu, i ta procena je bila tolika kolika jeste. Da li je ona bila dobra ili ne, ja stvarno ne mogu da govorim, nemam kompletan uvid u taj gasni sporazum, cena Naftne industrije nije primarna, ovde su posredne koristi od tog gasnog sporazuma na prvom mestu, i ja pretpostavqam da, ako predsednik Republike i predsednik vlade prisustvuju potpisivawu tog sporazuma, da je wihovo prisustvo garant da je taj sporazum dobar, ina~e su oni neozbiqni qudi, ja ne razumem. Voditeq: Bilo je re~i o tehni~kim detaqima u koje verovatno spada i cena. Na koga tipujete, ko je boqi, da ne kaèm ja~i pregovara~, Mla|an Dinki} ili [ojgu? Dragan Todorovi}: Mla|an Dinki} uop{te nije pregovara~, on radi za procenat, a gospodin [ojgu {titi interese Ruske Federacije, mislim da su argumenti na wegovoj strani. Voditeq: Par D, koji }e pre da popusti ministar inostranih poslova Holandije ili Ratko Mladi}, odnosno ko }e pre da se preda? Dobili smo dojavu, pa da pogledamo sastanak evropskog komesara Olija Rena i Boìdara \eli}a. Snimak: Boìdar \eli}: Jednostrana primena zna~i, pre svega, da nastavimo ne{to {to radimo da radimo i tu }emo sigurno nastaviti da primewujemo i nastavi}emo da radimo, da primewujemo ono {to primewujemo, tako da u tom smislu, u interesu Srbije, taj deo se primeni ne da bi se dodvorili bilo kome, nego zato {to je u interesu na{e primene, tako da Srbija mora da zna kako da primewuje primenu onoga {to primewuje, i u tom smislu stoji prostor da se primewuje, tako da mislim da je svima u zemqi jasno da je u na{em interesu da nastavimo upodobqavawe na{e primene i tu }emo sigurno nastaviti da primewujemo i mi }emo i to prevazi}i. (Ovo je bio montiran zvuk, parodija) Oli Ren: (ni{ta nije rekao) Voditeq: Ovo je bila dojava iz Brisela. Ko }e prvi da popusti, da li }e Holan|ani popustiti oko primene ovog prelaznog sporazuma ili daqe da nastave Dragan Todorovi}: Uop{te ne}u da ulazim {ta }e da radi Holandija, ja pozivam i ovom prilikom generala Ratka Mladi}a da se ni po koju cenu ne preda. Siguran sam da je svestan svih okolnosti i ~iwenica koje bi bile vezane, ukoliko bi se on na{ao u Ha{kom tribunalu. Siguran sam da je Ratko Mladi} dostojan svojih predaka, dostojan svih onih koji su ~inili dobro za srpski narod i da se nikada ne}e predati. Voditeq: Zna~i, {to se vas ti~e, ako dolazi do popu{tawa, to jedino moè da bude holandski ministar inostranih poslova. Dragan Todorovi}: Uop{te me to ne interesuje. Voditeq: Onda }u staviti H, to je ni jedan ni drugi. Par E, ko }e biti boqi na teniskom turniru u Pekingu? I kratko retorspektiva posle reklama, pa }emo videti. Voditeq: Evo nas pred na{om tablom, da gospodin Todorovi} i ja i grafi~ki prikaèmo {ta vam preporu~ujemo, kako da se kladite na ove na{e parove.
546
Par A, vlast ili opozicija, kome koristi raskol u Srpskoj radikalnoj stranci? Vi ste, ako se ne varam, rekli da je to vlast. Dragan Todorovi}: Vlast, da. Voditeq: [to se ti~e na{ih gledalaca, oni, vidite, misle da }e opozicija da profitira i da }e Toma Nikoli} da se prikqu~i Dragan Todorovi}: Da, kasnije, po{to }e se Srpska radikalna stranka o~istiti, ali sada trenutno }e profitirati vlast. Voditeq: E, ovo je pitawe ocene legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije. Dragan Todorovi}: Naàlost, ja se pla{im da to moè da bude vezano za Kosovo i Metohiju Voditeq: [to se ti~e na{ih gledalaca, oni se po ovom pitawu slaù sa vama, a mo`da }emo ve} narednih dana videti, na osnovu onoga {to se bude de{avalo na Generalnoj skup{tini, kako }e to izgledati. E sad, ovaj par je vezan za pregovarawe oko gasnog aran`mana, odnosno tehni~kih detaqa aran`mana, tu spada i cena NIS-a i jo{ neke stvari. [ta vi mislite kakav }e biti taj naftovod regionalni, ili neki mawi lokalni Dragan Todorovi}: Ne, ne, ne. Sigurno Rusi nemaju nameru da se na bilo koji na~in odreknu mogu}nosti da do Evrope stignu kroz razli~ite pravce i da budu potpuno sigurni da mogu da plasiraju gas u zapadnu Evropu, tako da je ovo ozbiqan poduhvat. Voditeq: Evo, po{to je najavqeno da }e {ezdeset dana da se pregovara, maksimum, kao pregovara~ pojavquje se ministar za vanredne situacije gospodin [ojgu, mislite li da je on boqi pregovara~ ili Mla|an Dinki}? Dragan Todorovi}: Nemam dilemu po tom pitawu. Voditeq: Zbog toga {to on iza sebe ima Rusiju ili iz nekog drugog razloga? Dragan Todorovi}: Zato {to radi u interesu svoje dràve, a nesporne su ~iwenice da je Ruska Federacija, nekoliko godina unazad, stala na stranu Srbije i da ~ini sve kako bi pomogla Srbiji. Voditeq: Ovaj par Ferhagen??? ili Mladi}, odnosi se na evropske integracije Srbije, za po~etak na primenu Prelaznog sporazuma. [to se vas ti~e, svejedno vam je, i preporu~ujete gospodinu Mladi}u da se ne preda. To smo rekli H, neodlu~no. Na{i gledaoci misle da }e Ferhagen prvi popustiti.. Dragan Todorovi}: Sloìo bih se ja i sa ovim, ali sam siguran da do ovog drugog ne}e do}i. Voditeq: I {to se ti~e posledwe Dragan Todorovi}: [to se ti~e Jelene i Ane, ja se ne bih opredeqivao ni za jednu, voleo bih da budu u finalu, pa neka pobedi boqa. Zato }u staviti H. Voditeq: [to se ti~e na{ih gledalaca, oni veruju da je Jelena Jankovi} u ovom trenutku u boqoj formi. Gospodine Todorovi}u, najlep{e vam hvala {to ste bili gost emisije Etiketirawe. Pratite nas i slede}e nedeqe da vidite kako se odvijaju stvari i da li ste bili dobar prognozer.
547
Dragan Todorovi}: Hvala i vama. Voditeq: Prijatno. Intervju sa gorqivim aktivistom pu~isti~ke grupe Neboj{om Stefanovi}em objavquje Pravda, 23. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Neboj{a Stefanovi}, koordinator organizacije Napred Srbijo i naslovom SRS je ubila sujeta. Tekst sadrì dva antrfilea, sa naslovima U na{oj stranci nema bogata{a i Nisam o~ekivao ovako prqavu kampawu radikala. Jo{ jednom, u Vu~i}evoj Pravdi pote~e med i mleko preko slike wegove i Nikoli}eve vanparlamentarne grupice. I sve je nadobudni juno{a Stefanovi} pojasnio, kako su srpski radikali najgori, a wegovi pu~isti (u poku{aju) najboqi. Samo nije objasnio za{to upravo on, Stefanovi}, agituje {irom Srbije, pozivaju}i telefonom sve mogu}e funkcionere Srpske radikalne stranke. Da je upola toliko radio dok je sedeo u Generalnom sekretarijatu Srpske radikalne stranke, sigurno bi mnogo vi{e napredovao u karijeri koju si je zacrtao. Ali avaj ne, ovaj fabrikat Aleksandra Vu~i}a, ukqu~i se samo kada mu wegov mecena pritisne dugme. Prema tome, da je novoformirana Nikoli}eva grupacija zaista demokratski orijentisana, ne bi joj bio potreban prekovremeni rad Stefanovi}a i wemu sli~nih, u demokratiji nema mesta za podzemne rabote tipa no}nih telefonskih poziva ili tajnih sastanaka. Jednostavno, stranka iza|e sa svojim programom, pa ko voli, neka izvoli. Nikoli}ev tim za napad na dr [e{eqa pona{a se potpuno suprotno, kod wih je sve u igri, ako ne pomaè podmi}ivawe, prelazi se na ucene. Toliko o qudima koji tvrde da su Srpsku radikalnu stranku napustili ba{ zbog nedostatka demokratije. Koordinator organizacije nove stranke Tomislava Nikoli}a kaè da su program i Statut stranke jo{ uvek u izradi, ali da se na tome radi svakodnevno, kako bi pred gra|ane {to pre iza{li sa socijalno-ekonomskim programom koji realno moè da se primeni u Srbiji. U intervjuu za Pravdu Stefanovi} priznaje da nije o~ekivao ovako brutalne napade SRS i upozorava ih da su li~nom preokupirano{}u zaboravili na strana~ku borbu protiv reìma. U ~emu je razlika politike SRS i kluba Napred Srbijo? Politika na{e stranke razlikova}e se od SRS upravo po tome {to }emo se mi pre svega zalagati za ozbiqnu i odgovornu politiku prema gra|anima. Naàlost, ~ini mi se da oni koji danas napadaju Nikoli}a ne shvataju politi~ki trenutak i su{tinu onoga {to se de{ava u zemqi. Ti {to ga napadaju postali su neka vrsta potpore reìmu i uz takvu vrstu politike reìm je slobodan da vlada jo{ dugo godina. Novom politi~kom snagom koja se ra|a u na{oj stranci bi}emo najo{trija i najkvalitetnija konkurencija reìmu koja }e mo}i vrlo brzo da preuzme odgovornost za upravqawe dràvom. [ta su prioriteti va{e stranke? Poku{a}emo da napravimo na~ela koja }e za gra|ane biti prihvatqiva. @elimo da radimo na reformi ekonomije, na pravqewu ozbiqnog naci548
onalnog programa koji }e podrazumevati o~uvawe teritorije i {to je veoma va`no, poku{a}emo da napravimo most izme|u Istoka i Zapada, Evrope sa jedne strane i Rusije, Kine i Indije sa druge. Srbija ne sme imati neprijateqe u svetu. Va{a stranka ima znatno mek{u politiku od SRS, a samim tim vam je i koalicioni kapacitet uve}an. Sa kojim strankama je mogu}a saradwa a sa kojima ne? Na{a stranka }e sara|ivati sa svim strankama koje sprovode ozbiqnu i odgovornu politiku. Rano je i ne bih licitirao sa kim je mogu}a saradwa a sa kim ne. @elimo da pruìmo ruku svima onima koji èle dobro Srbiji. Ako je neko u politici samo iz pukog interesa, ako ne misli ni{ta dobro da ponudi gra|anima Srbije ve} se bori samo za boqi ìvot svojih funkcionera, onda svakako ne}e imati saveznika u na{oj budu}oj stranci. [ta }e biti sa opozicionim frontom? Je l vi o~ekujete da sara|ujete sa DSS-NS ili da to mesto ipak zauzmu radikali? Mi smo otvoreni za saradwu sa svima i ne vidim {to bi ta saradwa na bilo koji na~in bila ugroèna. Zato {to DSS-NS ho}e saradwu sa SRS, a radikali ne}e sa vama. O tome }emo razgovarati u narednom periodu. Mislim da }emo sara|ivati sa DSS-NS, oni }e uvideti da smo mi najja~a stranka u opozicionom bloku i najozbiqniji protivnik reìma. Reìm u nama ima protivnika koga treba da se pla{i jer se prvi put posle mnogo godina pojavquje stranka koja ima snage da pobedi reìm i do|e na vlast. Da li su podeqene funkcije u stranci? Nismo se time bavili. Puno posla imamo oko organizacije, pisawa programa, Statuta, rada na terenu. Razgovaramo sa velikim brojem qudi i èlimo da prikupimo {to vi{e ideja. Koja je konkretno va{a funkcija u stranci? Trenutno sam koordinator organizacije stranke. Formirali smo skoro svuda op{tinske odbore, sad formiramo okru`ne i to su inicijativni odbori koji imaju zadatak da privuku i organizuju qude. Ne èlimo da privu~emo samo ~lanove SRS, ve} i qude koji se nikada nisu bavili politikom. Kvalitetno smo radili mreù i u Beogradu i u Srbiji i to moè da se vidi i po broju odbornika i op{tina koje svakodnevno pristupaju Nikoli}u. Koliko je op{tinskih odbora SRS iz Srbije stalo uz Nikoli}a? Izme|u 70 i 75 procenata je uz Nikoli}a. Re~ je o obi~nom ~lanstvu i ~lanovima i predsednicima mesnih odbora. Kako napreduje posao oko imena stranke, programa, Statuta? Grupa ozbiqnih profesora radi na tome, na izradi Statuta i programa. Imena tih profesora }emo saop{titi javnosti kada sve bude gotovo. Za ekonomski program }emo uzeti nekoliko stru~waka, a me|u wima je i Jorgovanka Tabakovi}. Ho}emo da na{a stranka predstavi jedan ozbiqan socijalno-ekonomski program koji moè realno da se primeni na Srbiji i pove}a ìvotni standard gra|ana. Da li }ete sara|ivati sa Vladom oko va`nih pitawa kao {to je ulazak u EU, pitawe o~uvawa Kosova?
549
Da, u onoj meri koliko je to bitno za odbranu nacionalnih interesa Srbije i koliko je to u interesu gra|ana. Ne}emo biti striktno protiv ne~ega dok ne vidimo za {ta se Vlada zalaè. Ipak, mi }emo sada biti i jedan od najozbiqnijih protivnika reìma, suprotstavqa}emo im se na argumentovan na~in. Da li se slaète sa ocenom da je stranku ubila sujeta funkcionera i da sada wom rukovode karijeristi? Da, bilo je dosta sujete i nerazumevawa. Stranka je postala aparat koji nije oslu{kivao {ta obi~ni qudi govore. Bila je to samo komunikacija sa vrha na dole, dok je povratna informacija izostala. E, mi sad radimo ne{to potpuno suprotno i ho}emo da saslu{amo mi{qewe svakog ~oveka. Svaki deo stranke je vrlo vaàn i svaki ~ovek koji pristupi na{oj organizaciji ima}e mogu}nost da kaè {ta misli, sa ~im se slaè a sa ~im ne. Zna~i ne}e biti kao kod [e{eqa, da ne sme{ da kaè{ {ta misli{... Uvek sam se zalagao da svako kaè {ta misli i sa ~im se ne slaè. Moète li da se suprotstavite Nikoli}u, da mu kaète da vam se ne dopada wegov predlog? Nikoli} ohrabruje takvu vrstu komunikacije i mnogo vi{e voli kada mu qudi kaù ne{to kriti~ki nego kada mu povla|uju. Ako samo hvalite ne~ije poteze makar se ne slagali sa wim, to neminovno vodi u propast stranke. Da li se bojite napada doskora{wih kolega za skup{tinskom govornicom gde bi na tapetu bila imovina va{ih ~lanova? Mi se ne stidimo bogatih qudi u na{oj stranci koji su svoj imetak stekli na po{ten na~in i naravno, ne èlimo da napadamo bogate qude koji su svojim radom stekli imetak. Ali kod nas konkretno u grupi nema nekih izuzetno bogatih qudi. Imamo prose~no imu}ne qude, siroma{ne... Ne pla{imo se ni~ega, jer sve {to radimo, radimo u interesu gra|ana. Kako komentari{e{ napade iz SRS da Nikoli} pomaè Hagu u ubistvu [e{eqa? To je tu`no. To vi{e govori o qudima koji to pri~aju, a ja se ne bih bavio wima. Svojim doskora{wim kolegama èlim sve najboqe, da prestanu da se bave politikom na ovaj na~in, ve} da po~nu da brinu o interesima gra|ana. Da li ste o~ekivali ovako prqavu kampawu SRS? Iskreno, ne. Zato mi je i te{ko da govorim o tome jer me|u svim tim qudima koji su ostali u SRS imam i prijateqe. Nisam o~ekivao da }e protiv Nikoli}a, koga su do ju~e veli~ali i hvalili, pri~ati ovakve stvari. Ve~erwe novosti, 23. septembra 2008. godine, objavquju tekst sa nadnaslovom Raskol u radikalima otvorio bitku za mandate, naslovom Rat oko odbora i podnaslovom Mawi klub Nikoli}a vodi u ~etiri tela. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Tomisti u pretposledwem redu. Ustvari, radi se o sumarnom izve{taju iz srpskog parlamenta, iz kojeg proizilazi da se Nikoli} zadrào na mestu koje mu apsolutno ne pripada, ostao je predsednik Administrativnog odbora iako je to, po osnovu broja poslanika, mesto koje pripada srpskim radikalima. Nikoli} se ogr~eno
550
bori za ovu stolicu iz straha da ovaj odbor ne oduzme mandate wemu i wegovima, {to je i zakonska obaveza ovog skup{tinskog tela. Doju~era{wi strana~ki saborci, sada izdeqeni na one koji su ostali verni [e{equ i one koji su krenuli za Nikoli}em, ju~e su se, mo`da najè{}e do sada, su~elili na sednici skup{tinskog Administrativnog odbora. Odmeravawe snaga koje je trajalo gotovo dva sata samo je uvod u ono {to }e se, kako su sami nagovestili, de{avati i narednih dana. Klub SRS nema nameru da odustane od smene Tomislava Nikoli}a sa ~ela najva`nijeg skup{tinskog odbora Administrativnog, a traè jo{ jedno mesto potpredsednika Skup{tine i predsedavawe najva`nijim odborima parlamenta. Poslanici SRS ju~e su svom doju~era{wem {efu poru~ivali da nema moralno pravo da predsedava odborom, jer je samo gra|anin i treba da sedi na galeriji. Nikoli} je uzvra}ao: îm budete to traìli, va{ zahtev }e biti prva ta~ka dnevnog reda. Upravo ta re~enica je nagove{taj i sudbine ostalih skup{tinskih odbora, kojih ima ~ak 30, a tek }e se videti ho}e li, i po kom principu, biti preraspodele snaga. Kako nam je obja{weno u skup{tinskim stru~nim slu`bama, pozicije u odborima uvek se dele srazmerno snazi parlamentarnih stranaka, odnosno broju poslanika. A, kqu~ne pozicije predsednika i zamenika odbora nisu zacrtane nigde, ve} je stvar politi~kog dogovora. Tako je jedno od nepisanih pravila da vladaju}a ve}ina, da bi dokazala svoju demokrati~nost, vo|ewe najva`nijih odbora prepusti opoziciji. Po tom principu su, recimo, Administrativni, Odbor za odbranu i bezbednost i za finansije pripali radikalima, po{to su sa 77 poslanika bili najbrojnija opoziciona grupa. Ali, sada Administrativni, kao i odbor za finansije, Kosovo i Metohiju i za poqoprivredu vode poslanici Kluba Napred Srbijo, kojih je svega 19, dok ve}i deo SRS koji je ostao uz Todorovi}a, i koji broji 58 poslanika, vodi {est odbora. Ina~e, u slu~aju desetak skup{tinskih odbora predsednici i zamenici nisu jo{ ni izabrani, pa i to ostavqa prostor za podelu funkcija. Nezvani~no, ~eka se jo{ i da ânkova LSV formira svoj poslani~ki klub, i da se kona~no utvrdi koliko poslani~kih ekipa ima u parlamentu Srbije, pre nego {to se krene u wihovo podmirivawe. Da se u ovako osetqivim situacijama ni{ta ne prepu{ta slu~aju, pokazuje i to {to se ju~e na Administrativnom odboru odlu~ivalo i o tome koja }e poslani~ka grupa gde da sedi. Tako }e baksuzni trinaesti red iza poslanika SRS da ostane prazan, a Nikoli}evi se sele u pretposledwi, 16. U novom rasporedu bio im je namewen posledwi red, ali se Miroslav Marki}evi}, iz Nove Srbije, pobunio: Mi tu sedimo sedam-osam godina i nema {anse da se iz zadweg reda pomerimo. Izjave potpredsednika Srpske radikalne stranke Dragana Todorovi}a objavquje Pravda, 23. septembra 2008. godine, u tekstu sa nadnaslovom Dragan Todorovi} za podele u SRS krivi lidera DS i naslovom [e{eq
551
ne}e izgubiti bitku sa Tadi}em. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Novi stenogrami. Za kratko vreme pale su sve maske. Osnivawe poslani~kog kluba Napred Srbijo, kao i poku{aj preotimawa odbornika {irom Srbije i ~lanova op{tinskih odbora ve} smo videli, rekao je Dragan Todorovi}, potpredsednik SRS. Prema wegovoj oceni, izme|u Tomislava Nikoli}a i Branislava Ivkovi}a, nekada{weg funkcionera SPS ne postoji razlika. Podse}am vas na period kada je Slobodan Milo{evi} oti{ao u Hag i ostavio ovla{}ewe Banetu Ivkovi}u da rukovodi SPS-om. Tada je iza{la krilatica DOS + Bane i setite se kako je Ivkovi} sistematski po~eo da razbija SPS i da preotima poslanike kako bi potpuno pocepao tu stranku. Sada imate potpuno istu situaciju, doktora [e{eqa u Hagu i Tomislava Nikoli}a koji je krenuo sa krilaticom da ne moè vi{e da trpi ponièwa, pa pod tim izgovorom razbija SRS rekao je Todorovi}. Prema wegovoj oceni, za radikale ne postoji dilema ostati sa [e{eqem ili oti}i sa Nikoli}em. Potpuno je jasno da gra|ani mogu da biraju izme|u predsednika SRS i Borisa Tadi}a. Izbor [e{eq ili Nikoli} ne postoji, niti ima mesta za takvu dilemu smatra Todorovi} i dodaje da lider SRS ne}e izgubiti bitku sa Tadi}em. Potpredsednik radikala podsetio je na obe}awe koje je Nikoli} dao o tome da nikada ne}e cepati stranku. Todorovi} je ovom prilikom naglasio da je okru`ni sud odbio àlbu Biqane Devrije o povla~ewu blanko ostavki i najavio iskqu~ewe iz SRS svih onih koji su imali neko mesto, a kasnije napustili stranku. Po zakonu }emo traìti da nam se vrate mandati i snagom argumenata i moralnom snagom }emo nastaviti da se borimo za o~uvawe prava, bez obzira na medijski prostor koji sada uglavnom drì stranu Tomislava Nikoli}a poru~io je Todorovi}. Na pitawe da li su ta~ne tvrdwe pojedinih medija o tome da SRS ne}e imati zamenika, Todorovi} kaè da ukoliko takva inicijativa bude pokrenuta na Centralnoj otaybinskoj upravi, to mesto ne}e biti upra`weno. Potpredsednik SRS je iskoristio priliku da novinarima podeli stenograme razgovora dvojice odbornika iz Kraqeva, gde jedan od wih ube|uje drugog da pre|e u poslani~ki klub Napred Srbijo. Kako navodi Todorovi}, poslanik je ostao veran [e{equ, pa je razgovor snimio i podelio ~lanovima SRS. Pod naznakom Novosti saznaju Ve~erwe novosti, 23. septembra 2008. godine, objavquju tekst sa nadnaslovom Biv{i gensek stiè u petak i naslovom Vu~i} kod Nikoli}a. Biv{i generalni sekretar radikala Aleksandar Vu~i} u petak se vra}a u Srbiju i, prema o~ekivawima sledbenika Tomislava Nikoli}a, ve} naredne nedeqe pridruì}e se osniva~ima nove partije. Nekada{wi broj tri radikala povukao se iz javnosti odmah posle ostavke na sve funkcije u [e{eqevoj partiji i otputovao na nekoliko dana u inostranstvo.
552
On je ju~e ostao veran svojoj odluci da se malo odmori od novinara, pa nije ni hteo da komentari{e izbor Elene Boì}-Talijan za wegovog naslednika u zemunskom Magistratu. Potvrdio nam je, me|utim, da se u petak vra}a u zemqu. Jedan od prvaka Tominih napredwaka Borislav Pelevi} rekao nam je ju~e da Vu~i} uveliko radi na programskim ciqevima Nikoli}eve stranke i da o~ekuje da se on odmah po povratku iz inostranstva aktivno ukqu~i u stvarawe nove politi~ke organizacije. Vu~i} }e biti sa nama hiqadu posto samouveren je Pelevi}. On je ve} aktivno ukqu~en u pisawe na{eg programa i nema nikakve sumwe da }e biti drugi ~ovek partije. Pelevi} je kazao i da }e Vu~i} biti drugi na spisku osniva~a koji se predaje prilikom registracije nove stranke. Sa naslovom ôka: Ostaju verni [e{equ, tekst donosi novosadski Dnevnik, 23. septembra 2008. godine. Predsednik Op{tinskog odbora SRS-a u ôki i poslanik u Skup{tini AP Vojvodine Milorad Bojin saop{tio je da je jednoglasan stav OO da ostaje veran stranci dr Vojislava [e{eqa, demantuju}i ujedno i tvrdwe da su svih {est op{tinskih odbora radikala na podru~ju Severnobanatskog okruga uz Tomislava Nikoli}a. Po Bojinovim tvrdwama, takvog opredeqewa samo su odbori Kikinde i Ade. Neta~ne glasine plasirali su secesionisti iz Srpske radikalne stranke, pre svih dr Branislav Blaì} iz OO u Kikindi. OO SRS-a u ôki i svih pet odbornika u Skup{tini op{tine su uz radikale. On je kategori~an da u OO SRS-a ôke nema odstupawa, pa ~ak ni podela, jer je uz [e{eqa ostalo svih pet mesnih odbora u ôki, Sanadu, Ostoji}evu, Crnoj Bari i Padeju, i da je samo nekolicina ~lanova ostala nedefinisanog stava. Dnevnik je, 23. septembra 2008. godine, objavio tekst sa naslovom Feudalni resori i kod Pajti}a? O nesuglasicama u Skup{tini Autonomne pokrajine Vojvodine govori se u antrfileu sa naslovom Radikalski raskol u Skup{tini Vojvodine. Ustvari, pod ovim naslovom nalazi se ocena profesora na novosadskom Pravnom fakultetu i pokrajinskog poslanika Milijana Popovi}a koji kaè da je pravno nesporno da mandati trojice preleta~a u redove Nikoli}evih pu~ista, pripadaju Srpskoj radikalnoj stranci. Skup{tina Vojvodine imenova}e danas, na predlog predsednika PIVa Bojana Pajti}a, 17 zamenika pokrajinskih sekretara ~iji formacijski raspored, prema informacijama na{eg lista, ukazuje na delimi~nu feudalizaciju resora u Banovini. Predlog o imenovawu zamenika pokrajinskih sekretara, kako nam je potvr|eno, bi}e naknadno uvr{}en u dnevni red dana{we sesije, a imena kandidata za tu funkciju predloì}e pokrajinski premijer, za kojeg, ina~e, u Banovini odreda tvrde da jedini zna koji }e resori dopasti novim zamenicima. Na primer, jedan od sagovornika na{eg lista iz vladaju}e koalicije, na pitawe koji su resori pripali wegovoj stranci, ovako je odgovorio: Vide}emo na samoj sednici!
553
Bi}e da je ovolika ispada, nepoznanica posledica ~iwenice da se u PIV-u odustalo od potpune feudalizacije resora, odnosno da u ve}ini sekretarijata pokrajinski sekretar i wegov zamenik ne}e biti iz iste stranke. Izuzetak od tog na~ela, kako saznajemo, bi}e, recimo, sekretarijat za informacije, gde }e i {efica tog resora Ana Tomanova-Makanova i wena zamenica Smiqa Maksimovi} biti iz Demokratske stranke. Jedan od zvani~nika u Banovini potvrdio je na{em listu da }e svaka od ~lanica vladaju}e koalicije imati onoliko zamenika koliko ima pokrajinskih sekretara, s tim da je odluka o wihovom formacijskom rasporedu iskqu~ivo u rukama predsednika PIV-a koji ih i predlaè skup{tini Vojvodine. Ukoliko ova formula bude dosledno primewena, LSV }e, iako ima dva ~lana Ve}a, imati samo jednog zamenika sekretara, budu}i da potpredsednik Du{an Jakovqev, za razliku od ostalih potpredsednika, ne vodi resor pride. U LSV-u, me|utim, o~ekuju, {to je potpuno razumqivo, da osnov za ra~unicu budu ~lanovi PIV-a, a ne samo pokrajinski sekretari. PIV, ina~e, uz predsednika, ima 18 ~lanova, ali samo 17 pokrajinskih sekretara. Udovoqiti liga{ima zna~ilo bi, s druge strane, da neka stranka pristaje na to da bude zakinuta, a da li eventualno i jeste, pokaza}e dana{wa sesija pokrajinskih poslanika. U svakom slu~aju, Demokratskoj stranci, kao najve}oj u vladaju}oj koaliciji, pripa{}e najvi{e pri deobi zameni~kog kola~a, a u ovom trenutku poznato je tek da }e se kandidat te stranke, osim u informacijama, zameni~kom funkcijom okititi u obrazovawu. Predstavnici Ma|arske koalicije nalaze se na ~elu resora privrede, zatim uprave, propisa i nacionalnih mawina, te obrazovawa, i samim tim mogli bi da ra~unaju na tri zameni~ka mesta. G17 plus o~ekuje dva, s obzirom na to da su odli~nici te stranke na ~elu lokalne samouprave i me|uop{tinske saradwe, odnosno regionalne i me|unarodne saradwe. Naposletku, u jednu zameni~ku fotequ mogao bi da sedne kandidat SPS-a, koji u vojvo|anskoj vladi vodi resor energetike i mineralnih sirovina. Prema zvani~nom dnevnom redu, pred pokrajinskim poslanicima }e se danas, izme|u ostalog, na}i zavr{ni ra~un pokrajinskog buyeta za 2007. godinu s izve{tajem o izvr{ewu lawskog buyeta, zatim predlog odluke o strategiji za{tite od nasiqa u porodici i drugih oblika radno zasnovanog nasiqa u AP Vojvodini za period 20082012. godina, izve{taj o radu pokrajinskog ombudsmana za pro{lu godinu, te izve{taji o radu, tako|e za minulu godinu, pokrajinskih javnih preduze}a, institucija i fondova. Dosada{we najave upu}uju na to da }e dana{wu sednicu Skup{tine Vojvodine, vi{e od dnevnog reda, obeleìti raskol u najve}oj opozicionoj poslani~koj grupi SRS. Naime, potpredsednik Skup{tine Vojvodine i biv{i funkcioner radikala Igor Mirovi} najavio je formirawe poslani~ke grupe Napred Srbijo, u kojoj }e, sem wega, kako je rekao, biti jo{ {est poslanika lojalnih Tomislavu Nikoli}u.
554
Mirovi}, ina~e, do sad u javnim nastupima nije pomenuo mogu}nost da se povu~e s potpredsedni~ke funkcije na koju je izabran dok je jo{ bio provereni radikal. Tu funkciju ipak ne}e obavqati profesionalno, jer, ube|uje nas, moè dobro da ìvi i s platom mawom od one u vojvo|anskoj skup{tini koja iznosi 1.600 evra. Radikali, s druge strane, potvrdio nam je to {ef radikala u Skup{tini Vojvodine Milorad Mir~i}, na dana{woj sednici ne}e pokrenuti inicijativu za Mirovi}ev opoziv, jer ne veruju da }e to nai}i na podr{ku drugih poslanika, a i nadaju se da }e mu ipak proraditi moral, te da }e potpredsedni~ku fotequ ostaviti upra`wenu kako bi u wu zaseo neki {e{eqevac. Od skup{tinske ve}ine radikali, dodaje Mir~i}, o~ekuju da ne pravi problem s konstatovawem ostavki trojice poslanika Blagoja Krajinovi}a, Bore Kuti}a i Sa{e Todorovi}a, koji s Mirovi}em i Ladislavom Tomi}em nastoje da se izdvoje u posebnu poslani~ku grupu. Za formirawe poslani~ke grupe potrebno je najmawe pet poslanika. Profesor na novosadskom Pravnom fakultetu i pokrajinski poslanik SRS-a Milijan Popovi} ocenio je ju~e da je pravno nesporno da mandati Krajinovi}a, Todorovi}a i Kuti}a pripadaju SRS-u, podsetiv{i na odredbu da mandat pokrajinskih poslanika, pored ostalog, prestaje i ~inom podno{ewa ostavke, a oni su to u~inili, naveo je Popovi} na konferenciji za novinare. Po wegovim re~ima, SRS ne insistira na vra}awu Mirovi}evog i Tomi}evog mandata jer je to i nemogu}e, budu}i da su wih dvojica mandate osvojili na izborima po ve}inskom sistemu. âk i da se dogodi da wih dvojica podnesu ostavke, ti mandati ne mogu da pripadnu SRS-u, jer se u tom slu~aju raspisuju dopunski izbori objasnio je Popovi}. Crnogorske Vijesti, 23. septembra 2008. godine, prenose tekst iz Politike, u kome novinarka Ivana Anoj~i} gata o budu}nosti Srpske radikalne stranke. Tekst je objavqen sa nadnaslovom Koga }e, nakon raskola u partiji, slijediti glasa~i Srpske radikalne stranke, naslovom [e{equ ostaje samo stranka i podnaslovom Izvjesno je da Nikoli} ne}e mo}i da kao sr` svog programa ima stvarawe Velike Srbije i da }e imati opu{teniji odnos prema Evropskoj uniji. Me|utim, ni on ne}e mo}i mnogo da pobjegne od programa radikala ako ho}e da uzima wihove bira~e, i kako bi u~inio jasnom razliku izme|u stranke i DSS. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Beogradski odbori mahom uz Nikoli}a. Po ~itawu narednih stranica, ispostavqa se da su oni poligon za ispucavawe velikih misli jo{ ve}ih analiti~ara, ali ipak se ve}ina wih sloìla, na posredan na~in, da Nikoli} nije uspeo u prvbitnoj nameri preotimawa stranke, te da je sada krenuo teìm putem, osnivaju}i partiju za ~ije mesto tek treba da se izbori. Pa neka i on, Tomislav Nikoli}, posle svih ovih godina, ne{to i radi, name}e se kao zakqu~ak svim dobrim poznavaocima lika i dela ovog neuspelog pu~iste. Da ga sad vidimo kad mu nema [e{eqevih le|a. Da li se gra|ani vi{e opredjequju za li~nost ili program stranke? Poznato je da su zapadwaci pragmati~ni i da se od Yona Kenedija, za koga
555
se pri~alo da je izabran glasovima èna, ne opredjequju za li~nost. Kod nas, kaù stru~waci, gra|ani gledaju i jedno i drugo, ali ipak sve vi{e u program. Ako je tako, kakve }e {anse imati Vojislav [e{eq kada se vrati i nastavi da radi po starom programu Srpske radikalne stranke? Preciznije re~eno, moè li mu se desiti da, ba{ kao i na primjeru Kosova, gde ve}ina govori da treba da ostane u Srbiji, ali mnogi od wih ne vjeruju da }e tako zaista i biti, najve}i broj radikala javno kaè da [e{eq treba da vodi stranku, a potom glasa za neku umjereniju politiku. Zoran Stojiqkovi}, politikolog, kaè da se neki gra|ani vezuju za program, a neki slijede lidera, jer ne prepoznaju ponudu i dodaje: Tre}a grupa su racionalni bira~i koji kalkuli{u, na wih uti~e imiy, ali i neki daqi jezi~ak na vagi da bi se odlu~ili. Ako sve partije nude isto, bira~i se onda opredjequju prema li~nosti, odnosno lideru stranke. Miqenko Dereta, izvr{ni direktor Gra|anskih inicijativa, smatra da }e se qudi sve vi{e opredjeqivati za program: Na Zapadu se opredjequju za visinu poreza. Jovan Krkobabi} je dobio glasove zbog pove}awa penzija. I Boris Tadi} je dobio glasove za program Za evropsku Srbiju. Ali, ponekad ni slijepo dràwe za program nije kvalitet jer ìvot diktira ne{to drugo. Cvijetin Milivojevi}, direktor PR agencije Pragma, kaè da su se gra|ani za 18 godina vi{estrana~ja opredjeqivali za li~nost i ad hok obe}awa politi~ara. âk i bira~i koji se razumiju u politiku na znaju {ta pi{e u programu stranke za koju se opredjequju. Kada su ~uli da }e penzije biti vi{e za deset odsto, zainteresovani bira~i su glasali za tu opciju i nije ih zanimao ni Jovan Krkobabi} ni program stranke. Na Zapadu i u Americi qudi se vezuju za program stranke. Politi~ar kao brend i obe}awa, na primjer koja se odnose na Irak prolaze. Ali, poruka: stranka, to sam ja, to ne postoji, dodaje Milivojevi} i navodi primjer Crvene zvezde, koja je brend i sada kada su posqedwi na tabeli. Kada bi se napravila nova Crvena zvezda sa najboqim igra~ima tog tima, to opet ne bi bilo to. Milivojevi} kaè da je robni ìg jednak kao i lider stranke. On kaè da je za stranku va`na infrastruktura i unutra{wa organizacija partije i da odmetni~ke li~nosti nikada u novoj stranci nijesu dosegle uspjeh stranke iz koje su oti{li. Ali i lideri te{ko podnose poraz unutar stranke. Nikola Milo{evi} i Kosta âvo{ki su poslije odlaska iz DS osnovali SLS, koji nije bio ozbiqna stranka. Ni Veqa Ili} ne}e dosti}i uspjeh SPO, koji je nekada bio najve}a opoziciona stranka. Nove stranke napravili su i socijalisti Zoran Lili}, Bane Ivkovi} i Miodrag Vu~eli}, ali ne samo da nijesu dosegli SPS, nego su propali, dodaje Milivojevi}. Za Tomu Nikoli}a bilo je zahvalnije da iscrpi sve mogu}nosti u stranci prije nego {to je napusti. Sada ne samo da treba praviti novu stranku, nego treba na}i mjesto toj novoj desni~arskoj partiji, kaè Milivojevi}. Nikoli} je stranku doveo do zvijezda, ali je navukao i oreol Pirove pobjede, jer nije dobio ni par~e vlasti. On nosi gubitni~ku poruku. Tako da sada mnogi misle da je [e{eq `rtva a da mu ovi rade o glavi, kaè Milivojevi}.
556
Nikoli} je imao boqu poziciju dok je imao po{tovawe prema [e{equ, pa kada se vrati iz Haga mogli su da ga ru{e. Za~u|en sam nestrpqewem Nikoli}a, {to moè da zna~i sva|u i sa DSS i NS, nastavqa Milivojevi}. Ne znamo {ta se ta~no de{ava u SRS, ali ako [e{eq jo{ ostane u Hagu i ako se osloni na slabiji deo stranke, moè mu se desiti da propadne, kaè Stojiqkovi}. I on misli da je Nikoli} prvo trebalo da sa~uva infrastrukturu, a tek ako to nije mogu}e da pravi novu stranku, jer je kontrola nad strana~kim efektivama va`na: Ali, on moè da uspije kao {to je uspio Vojislav Ko{tunica poslije izlaska iz DS. Nikoli} je uspije{an, iako nije evropejac sa wim se da razgovarati i bliì je bira~kom tijelu od [e{eqa. Dereta misli da }e se [e{eq brzo na}i na slobodi, ali da }e wegova politi~ka uloga biti minimalna, i da }e za wega biti oni koji se vezuju za li~nost jer Nikoli} je stavio pod znak pitawa program koji je pregazilo vrijeme. [e{eq o~ekuje da se vrati kao veliki pobjednik, ali do~eka}e ga samo wegova stranka, ne i narod. U slu~aju [e{eqa i Nikoli}a prosje~nom bira~u vjerovatno je jasna razlika u wihovom karakteru, wihovoj strukturi li~nosti, makar i ne umio da je racionalno opi{e i objasni. Mo`da }e mnogo lak{e napraviti razlike me|u wihovim programima. Izvjesno je da Nikoli} ne}e mo}i da kao sr` svog programa ima stvarawe velike Srbije i da }e imati opu{teniji odnos prema Evropskoj uniji. Me|utim, ni on ne}e mo}i mnogo da pobjegne od programa radikala ako ho}e da uzme wihove bira~e, i kako bi u~inio jasnom razliku izme|u svoje stranke i DSS. Vjerovatno }e programska razlika izme|u SRS i Nikoli}a vremenom biti jasnija. Zato }e i Nikoli}u odgovarati da izbori ne budu brzo odràni, mada bi mu svakako odgovaralo da se to dogodi prije povratka [e{eqa u zemqu. Ipak, kada god da budu, u slu~aju SRS i nove Nikoli}eve stranke bira~i }e se prije opredjeqivati prema wihovim programima, biraju}i izme|u boqeg ìvota i velike Srbije. Poslani~ka grupa Tomislava Nikoli}a Napred Srbijo saop{tila je da je u gotovo svim beogradskim op{tinama najve}i broj odbornika na listi Srpske radikalne stranke podrào doskora{weg zamjenika predsjednika radikala. Broj mjesnih odbora i ~lanova SRS koji pristupaju politi~koj opci ji Tomislava Nikoli}a je gotovo plebiscitaran, saop{teno je iz poslani~kog kluba Napred Srbijo, prenijela je Beta. Kako navode u poslani~kom klubu Tomislava Nikoli}a, u op{tini Zvezdara svih 14 odbornika sa liste SRS pristupilo je wihovoj opciji, a svih 13 odbornika radikala u op{tini Grocka tako|e je podràlo Nikoli}a. U op{tini Novi Beograd od 22 radikalska odbornika Nikoli}a je podràlo 16, dok je u op{tini Palilula od ukupno 19 odbornika SRS wih 15 pristupilo odborni~koj grupi Napred Srbijo. U op{tini Obrenovac 13 odbornika od ukupno 17 s liste SRS podràlo je Nikoli}a. Biv{i zamjenik predsjednika radikala, prema podacima poslani~ke grupe Napred Srbijo ima ve}insku podr{ku i u op{tini Mladenovac gdje
557
je novom odborni~kom klubu pristupilo 15 od ukupno 20 odbornika s liste SRS. A ulice Ba~ke Palanke, javqa Tanjug, ju~e su osvanule oblijepqene plakatima lidera radikala Vojislava [e{eqa, na kojima pi{e Svi uz [e{eqa i Rusijo, podrì pravo na odbranu. Ba~kopalana~ki radikali, koji su nakon raskola u vrhu stranke saop{tili da su ~vrsto stali uz [e{eqa, isti~u da su organizovali {tampawe i lepqewe plakata sa wegovim likom da bi i na taj na~in pokazali da ga podràvaju. Gazeta, 23. septembra 2008. godine, objavquje zajedni~ki tekst Nata{e Jovanovi} i Qubice Kubure sa naslovom Sve ène [e{eqeve! Previrawa u Srpskoj radikalnoj stranci izbacila su u prvi plan Nata{u Jovanovi}, Vjericu Radetu, Gordanu Pop-Lazi}, a prvoj borbenoj liniji pridruìla se i novi sekretar Elena Boì}-Talijan, {to bi radikalima uskoro moglo da prilepi etiketu prave ènske stranke! Uz ~asne izuzetke, Dragana Todorovi}a i Milorada Mir~i}a, koji su jedini medijski eksponirani mu{karci u novoj SRS, stranka bi po broju èna na rukovode}im mestima mogla da zadovoqi evropske standarde i konkuri{e za EU! Me|utim, ako ostavimo politi~ku korektnost po strani, radikalke pokazuju da je lider Vojislav [e{eq odbranio imiy harizmati~nog mu{karca, a poslanici SRS-a lojalnost prema svom vo|i. Interesantno je to da je ve}ina ~eli~nih dama trenutno bez ja~e polovine. Jovanovi}eva i Boì}-Talijan se nikada nisu udavale, Lidija Vuki}evi} je nakon razlaza sa Mitrom Mrkelom ostala solo, a Gordana Pop-Lazi}, majka troje dece, nedavno je ostala bez muà. Wihovu bezrezervnu odanost [e{equ mnogi su se osmelili da tuma~e kao zaslepqenost li~no{}u lidera i wegovom mu{kom harizmom, a obja{wewe je mo`da ponudio sam [e{eq kada je na davno postavqeno pitawe ko je najboqi frajer u stranci, odgovorio: Ja sam lider, dakle, ja sam najboqi frajer. Psiholog @arko Trebje{anin kaè da u slu~aju vo|e i ènskih poklonika svakako postoje erotski elementi i harizma prvog ~oveka, ali da je, kada je re~ o ènama SRS-a, uo~qiv i jedan autoritativni mentalitet. Te ène su same po sebi konzervativne i uskra}uju sebi pravo slobodnog izbora. Autoritativni mentalitet kome one pripadaju porazumeva da je vo|a najmo}niji i da ima sva prava. I samo glasa~ko telo je patrijarhalni deo Srbije koji na ~elu stranke èli da vidi vo|u. Sada kada su ène na kqu~nim funkcijama, pitawe je i koliko }e glasa~i ostati vrni [e{equ kaè Trebje{anin. Fenomen ènske stranke, bar kada je u pitawu SRS, sa stanovi{ta Nevena Cvjeti}anina, politi~kog analiti~ara, uslovqen je ~iwenicom da vo|a radikala vi{e ne èli da rizikuje. @ene su kao strana~ke saradnice mek{e, lojalnije od svojih kolega i gotovo nikad ne osporavaju vo|stvo. Sve politi~ke pu~eve pokrenuli su mladi mu{karci u èqi da smene svoje starije kolege. To je ne samo politi~ki, ve} i biolo{ki fenomen. uvek mladi mu`jak napadne starijeg. U takvim borbama gotovo da nema èna kaè Cvjeti}anin.
558
Poslanik SRS-a Lidija Vuki}evi} kaè da su ène ostale potpuno verne [e{equ jer to je ~ovek kome se moè verovati. On je jedna apsolutna li~nost za po{tovawe i na wega bi svaki Srbin trebalo da bude ponosan. @ene su ose}ajnije i imaju najboqi instinkt kada je istina u pitawu. Ostale smo verne wegovoj ideologiji kaè Vuki}evi}. Na na{e pitawe da li se i ona uverila u ~uveni {arm Vojislava [e{eqa, poslanik SRS-a je odgovorila: Nemojte mene to da pitate, ja wega nisam li~no upoznala. Za poslanika Vjericu Radetu nema velike razlike izme|u ènskih i mu{kih radikala. U SRS-u se ne delimo na mu{karce i ène. Nikada mi nismo imali nikakve ènske mreè i organizacije, svi smo mi isti, bilo kog da smo pola. Ja sam i pre odvajawa ove grupice qudi bila ~lan rukovodstva stranke, tako da se u tom smislu ni{ta nije promenilo. Jedina novina jeste to {to nam je generalni sekretar èna kaè Radeta. Revija 92, 23. septembra 2008. godine, donosi tekst u rubrici Pojave sa nadnaslovom Da li su kletve kojima se danas prokliwu srpski politi~ari nau~ene u ~etvrtom osnovne ili su genetski kod tradicije i naslovom Ja kakva je, izjeli je vuci. Unutar teksta su ~etiri antrfilea. Nadnaslov prvog je Kolektivnu , a naslov je Posledwu kletvu izrekao Vukov SPO. Drugi antrfile nosi nadnaslov Umotvorine , a naslov Deset Bo`jih kletvi. Nadnaslov tre}eg je Basme , a naslov Kunu majke i vra~are. Blagoslov je nadnaslov ~etvrtog antrfilea, a naslov Spoqa gladac, a unutra jadac. Folklor svakog naroda definitivno ima neizbeàn uticaj u procesu odrastawa i vaspitavawa, ali koliko on zaista moè biti poguban, moglo se videti posledwih nedeqa, kad su se re~i iz bapskih pri~a i s ~asova po nekada{wem programu za ~etvrti osnovne, na kojima su se ~itali narodni biseri u delima Vuka Karayi}a, ~ule i za skup{tinskom govornicom. Da imamo vi{e narodnih poslanika i javnih li~nosti koji su, poput radikalki Nata{e Jovanovi} i Vjerice Radete, svoj intelekt razvijale na pomenutom {tivu, verovatno bi neke od tih li~nosti, daju}i komentar posle izbora za mis Srbije, rekle: Ja kakva je, izjeli je vuci! jer tako se, Boè moj, nekada govorilo za lepotice. Kletve su dakle, hteli mi ili ne, deo na{e stvarnosti i, kao genski nasle|ene, odre|ivale su srpsku istoriju. Ali, svedo~ili smo posledwih nedeqa, i te kako uti~u i na srpsku svakodnevicu: da ne be{e kletvi nikada se ne bi raspala Srpska radikalna stranka preko koje je dr Vojislav [e{eq iz dalekog Haga ubici Zorana \in|i}a poru~io (parafraziramo): Ako si ga ti ubio, ruke ti se pozlatile. To naravno nije stra{no, jer se i kletva u nau~nim studijama defini{e kao samostalan iskaz ili iskaz u okviru drugih ànrova koji se izri~e sa verom u magijsku mo} da }e te re~i pokrenuti Boga, demona, sudbinu ili prirodne sile, na nano{ewe zla. Jedino {to, na sre}u, praksa ne potvr|uje ovo teoretisawe. Kletva za Srbina moè biti i te kakav kompliment. I uz to, postoji verovawe da ona nije, tek tako, uvek ostvariva.
559
Ovo je svakako najboqe objasnila profesor prava dr Vesa Raki}-Vodineli}, koja je na Radiju B92, komentari{u}i savremene radikalske kletve, u emisiji Pe{~anik, objasnila: Kada sam ~ula da se kletve u Skup{tini kvalifikuju kao govor mr`we, moja prva ideja je bila da je to preveliko uvaàvawe kletvi i da one zapravo nisu govor mr`we, nego govor gluposti i primitivizma. Govor mr`we je govor koji ima mobilizatorski karakter, govor kojim se vi obra}ate qudima sa idejom da ih navedete na kr{ewe qudskih prava, na netoleranciju, na diskriminaciju. Kletve izre~ene u Skup{tini, i Nikoli}ev teorijski govor o wima, i onaj prakti~ni gospo|a Radete, Jovanovi} i PopLazi}, za mene su govor onih kojima vi{e ni{ta drugo nije ostalo. Doktor Raki}-Vodineli} dodala je, me|utim, i da je, kad je prvi put ~ula za ovaj skandal s kletvama, bila u jednom malom bawskom gradu na jugoistoku Srbije i da joj je tamo obja{weno da ne moè svako da prokune. Da prokune moè samo nevina devojka, nevin momak, majka, sestra, a mogu i nevina deca prokunutog lica. Kletve koje bilo ko drugi izgovori nemaju dejstva. Ovo o~igledno ne zna {ira srpska javnost jer se ve}ina boji kletvi. Da je tako, video je i glumac Ri~ard Gir kad je do{ao u Bosnu da snima film o lovu na Radovana Karayi}a. Razgovaraju}i s tamo{wim Srbima, pitao ih je da li bi oni izdali svog biv{eg lidera, s obzirom na ~iwenicu da je Karayi}evu glavu preko Interpola bila ucewena na pet miliona dolara. Srbi su mu, rekao je Ri~ard Gir kasnije novinarima, rekli da ne bi nikako jer se boje za svoje potomstvo. Poznato je odvajkada da je svaki jatak prokuwen, odnosno proklet. Ali bosanski Srbi su tu lekciju o ve~noj kletvi ba~enoj na izdajice mogli i da obnove. Wu su im tamo, sve do nedavnog hap{ewa wihovog lidera, guslali: Stra{no je i Romanijom pro}i, a kamoli Karayi}u do}i. To se prevodilo i sa: Ko izdao Radovana ne do~ekao \ur|evdana. Ciklus srpske epske poezije posve}en ha{kim optuènicima, Radovanu Karayi}u i Ratku Mladi}u, bezmalo je ve}i od onog koji je vuk Karayi} zabeleìo, a drevni guslari su ga posvetili Kosovskom boju. Novinar Zoran [apowi} je, pre nekoliko godina, napisao da se po guslarskim ve~erima od Ivawice i Beograda do Trebiwa i Cetiwa, poju poeme o neuhvatqivosti Karayi}a i Mladi}a. U svim tim pesmama obavezno postoje i stihovi puni hvale rezervisani za jatake dvojice optuènika, ali i strofe pune najstra{nijih kletvi upu}enih onima koji se usude da Radovana i Ratka prodaju ili predaju ha{kim a`dajama , pisao je [apowi} citiraju}i jedan stih: Wega krije u gori jelika, ne moè mu ni{ta Amerika. Ili, Ko izdao vuka s Romanije ogwi{te mu opasale zmije. [apowi} je dodao da je svojim o~ima gledao reakcije me{tana na dve najspektakularnije akcije hvatawa Radovana, i da je video kako se narod u mestima, gde su akcije poku{ane, pona{ao upravo onako kako epske pesme o Radovanu zapovedaju.
560
Me{tani su bili veoma zabrinuti, pisao je [apowi} i citirao jednog: Zorom sam dobro potegao iz fla{e, kao da sam ne{to predosetio. Ponesem posle 20 jaja u stan, sapletem se na stepenice i sve porazbijam. Do|em ku}i, èna gleda televizor, i meni veli akcija uspela, Karayi} nije uva}en... Sve te kletve i po{alice samo su, me|utim, nastavak duge srpske tradicije. U novinskoj dokumentaciji jo{ se vuku nove kletve spevane tokom ratova na prostoru biv{e SRJ Jugoslavije. Mostarski pesnik Alija Kebo, u poemi Amirina kletva, prve no}i nakon {to je poru{en Kameni most u ovom gradu, zapisao je kletvu: ûjem za jezive orgije koje ~ine nemani, Za silovanu staricu {to je sko~ila s tre}eg sprata Od ponièwa goreg maqa nema, Al nema vi{e ni druga ni sabrata, Ve} samo pu{ka za uqeza i nezvana gosta, Dabogda nikad ne imali mosta. Prema ovoj, kletve koje je zapisao Vuk Karayi}, a koje su se prenosile sa srpskog kolena na koleno, do 19. veka, ne`ne su izjave. [ta je stra{no kad se danas ~uje dabogda ti samo popovi po ku}i pevali, ili dabogda ti zmije popile o~i. Pa i dabogda ti ispali svi zubi sem jednog, da bi mogao da pati{ od zuboboqe! u vreme Vuka koji je zapisao, moglo je biti morbidno. Ali danas, kad se i zdravi zubi vade da se namesti keramika, vi{e boli kletva koja se ~uje me|u mladima u diskotekama: Dabogda te policija crtala kredom po autoputu. Da su kletve krojile srpsku istoriju, misli i Dejan Ajda~i}, filolog i etnolingvista, koji je ovaj fenomen pratio kroz doma}u pisanu i usmenu kwièvnost. On navodi da se propast srpske sredwovekovne dràve i poraz hri{}anstva najvi{e pamti kroz kletvu svetog Jovana zbog zlo~ina~ke osionosti Du{anovih velika{a koji pale decu. Propast bugarske dràve ostvaruje se kao posledica kletve izre~ene po{to su velika{i u{li u crkvu na kowima. U Vukovoj pesmi Uro{ i Mrwav~evi}i, Vuka{in, ne mogav{i da ubije sina koji mu nije dosudio carstvo jer su ga za{titili an|eli, prokliwe Marka Kraqevi}a, a car ga blagosiqa, pi{e Ajda~i} i ilustruje jo{ i ovim: U bugarskim pesmama Marku Kraqevi}u se ne zna grob, jer ga je prokleo mladi junak koga je prevario. Tek da se podsetimo. I na{ naj~uveniji boj protiv Turaka po~eo je kletvom. Knez Lazar je rekao: Ko ne do|e na boj na Kosovo, od ruke mu ni{ta ne rodilo, ni u poqu bjelica p{enica, ni u brdu vinova lozica... Kletvi je, dakle, toliko da se wima danas nau~nici bave mnogo podrobnije, pre svega sociolozi i psiholozi. Magistar Vawa Bari{i}-Jokovi}, koja na temu Re~i koje ubijaju sprema doktorat na novosadskom Filozofskom fakultetu, pi{e da je u okviru srpske tradicije kletva mehanizam osvete. Wena psiholo{ka funkcija je u li~noj satisfakciji, ose}aju da je pravda zadovoqena. Kletva se zato od davnina smatra legalnim sredstvom za zadovoqewe pravde. I blagoslov i kletva navode Boga da unapredi ili uni{ti nekoga ili ne{to, ve} prema zasluzi. Ona smatra da su kletve do sada bila zapostavqena u na{oj nauci zbog ~iwenice {to ih se svi pla{e. Postoji ~ak nepotvr|ena teza da se i Vuk Karayi} pla{io kletvi jer je verovao u wihovu delotvornost, pa je zbog to561
ga u svom Rje~niku iz 1818. godine, kletve izjedna~io sa psovkama, {to je o~ito pogre{no, ali za svaki slu~aj. U isto~noj Srbiji i danas je zadràn ritual napojnice, kada celo selo jezivim kletvama traì od Boga kaznu za lopove i paliku}e. Na kolektivnu kletvu, pi{e etnolog Zlatica Kneèvi}, pozivaju se svi, i seqanin kome su lopovi odneli neku stvar, i oni drugi, jer to je moralni ~in osude. Odred kolektivne kletve se izvodi tako {to napojni~ar poziva celo selo na raskrsnicu, svako ima kamen u ruci, u besu udaraju nogama po putu i na sav glas kunu lopova, primera radi: Sekirom koju si ukrao, porodicu svoju milovao, dabogda. Posledwu ovakvu napojnicu dali su ~lanovi lokalnog odbora SPO u Plav~evu kod Ku~eva onima koji su nekoliko puta razbijali spomen plo~u ~etniku iz Homoqa: Dabogda mu se deca razbijala kao {to je zlotvor razbijao plo~u. Sve ~e{}e se u Srbiji ~uje i da su Deset Boìjih zapovesti, u stvari, deset Boìjih kletvi, pa otuda i u leksikonu Eks Yu, na internetu spisak novih Boìjih umotvorina. Neke od wih su: * Dabogda imao pun yep para, a nemao ~ime da ih izvadi{ * Dabogda ti svi u ku}i plakali, samo pop pevao * Dabogda ti pankeri po grobu skakali * Dabogda imao {ugu na plu}ima, pa se kroz usta ~e{ao * Dabogda ti se dete rodilo u kinder jajetu, a nemao sliku da ga sastavi{ * Dabogda ti tata nosio tange * Dabogda ti majka prdnula na roditeqskom * Dabogda ti kita otpala no} pre prve bra~ne no}i * Dabogda vam ja jebavao ène * Dabogda ti svaka dala, a nikad ti se ne digo * Dabogda ti rak taksiro po plu}ima * Dabogda ti se deca o~ima klikerala * Dabogda ti mu{ka deca li~ila na Medlin Olbrajt * Dabogda imao svega kao Bu{ mozga * Dabogda ti Jelena Karleu{a predavala deci estetiku. A kad nekome ukradu auto, delotvorno je, sude}i po savetima s interneta, re}i: Stiè tebe kletva najstra{nija, gde pokrade po{tena ~oveka, kugom ti se seme zatrovalo, krvi pi{o, gnoja proqevao! \avoli ti pamet isisali, a sa glavom fudbal igrali! Deca ti se iglama trovala, |avo ti ih mlade oduzeo! Po teoreti~arima srpske kwièvnosti, basme koje su zapisivali Vuk Karayi} i etnolog Tihomir \or|evi} su tajne re~i kojima se aktiviraju zle sile, dok su kod kletvi op{terazumqive re~i upu}ene ~oveku, a nesre}a je ovozemaqska, ~ak i ako dolazi od vi{e sile. Prisustvo elemenata basmi u kletvama i kletvenih elemenata u basmama, svedo~i o proìmawu ova dva ànra. Ali danas su oni spojeni, posebno {to ima vra~ara, odnosno basmarki koje prokliwu, ali to rade za novac. Kad je dr Vesna Raki}-Vodineli}, u Pe{~aniku pri~ala o basmarkma, rekla je i da su joj upu}eni u ju`nosrbijanskoj bawi rekli da ène koje su klele u Skup{tini, i da jesu basmarke, nemaju mo}. Da bi basmarka imala mo}, ona ne sme da se bavi ne~asnim zanimawima, ne smeju da budu, na primer, kurve, ne smeju da budu politi~arke, ne smeju da budu dou{nice... Ipak, najgore su, kaè narod, maj~ine kletve. I to je najsuroviji deo istorije srpske kletve. Vaqda zato {to je to u{lo u praksu ìvota prose~ne srpske porodice, etnolozi se kunu da su po tradiciji, maj~ine kletve jake samo ako se izgovore pod odre|enim po562
stupcima kao {to su kle~awe na kolenima i razgrtawe i cepawe bluze sve dok joj se ne vide dojke. U srpskoj istoriji na blagoslov nije bio ni{ta boqi od kletvi. Posebno {to su, sude}i po zapisima Vuka Karayi}a, postojali i la`ni blagoslovi, formula dobrih èqa za obiqem koja u nastavku ima iskaza kojim se priziva zlo, poput: Po dvoru ti svako drvo raslo, a najvi{e crna trnovina! U jednoj baladi junak, koga je sestra izdala za bijelo ruho, izgovara kletvu-zdravicu uz ~a{u jada. On je kune ne do~ekala sina iz vojske, ve} ~ekala dobra kowa, dobra kowa osedlana, i na kowu rukavica, puna krvi nalivena, mrkom svilom zapletena. Nazdravqawe ~a{om jada asocijativno se vezuje za budu}u smrt sestrinog jo{ nero|enog sina posredstvom rukavice pune wegove krvi, kao jo{ zlokobnije ~a{e koja se ne moè ispiti. Svedok, 23. septembra 2008. godine, donosi intervju sa Milo{em Aligrudi}em koji je izbegao da odgovori na direktno novinarsko pitawe o poku{aju pu~a. Nadnaslov je glasio Milo{ Aligrudi}, {ef Poslani~ke grupe DSS u Narodnoj skup{tini i naslovom Energetski, crnogorski lobi i raskol u DSS-u izmi{qaju samo hajka~ki mediji. Intervju sadrì ~etiri antrfilea sa naslovima Moramo naterati vlast da uspostavi balans u parlamentu, Oli Ren nije dobronameran, zamazuje o~i javnosti, Mi hapsili nova vlast pu{ta da se brane sa slobode i Vladaju}a koalicija nudi rezoluciju diskontinuiteta dràve. [ef poslani~ke grupe DSS u Narodnoj skup{tini, Milo{ Aligrudi}, tvrdi da u stranci dr Ko{tunice nema sukoba, niti, kako se pi{e po {tampi, energetskog i crnogorskog lobija, da Aleksandar Nikitovi} nije podelio DSS i da toj stranci ne preti raskol kakav se desio kod radikala. Kaè da je partijski vrh okupqen oko Vojislava Ko{tunice i da svakodnevno sprema opozicionu strategiju. Aligrudi} isti~e da svaka vlast mora da se suo~i sa jakim opozicionim bedemom jer je to u interesu demokratije. Saradwa opozicionih stranaka je neophodna i ona se odvija. Sve opozicione stranke i grupacije koje ho}e da se suprotstave reìmu su, kaè, dobrodo{le. Dokle se stiglo sa dogovorom o zajedni~kom opozicionom delovawu u parlamentu? pitamo. U Skup{tini su ~iweni koraci na zajedni~kom delovawu opozicije 108 poslanika je predloìlo da parlament donese rezoluciju o za{titi teritorijalnog integriteta i suvereniteta dràve, jedan deo opozicije je podrào drugi deo, oko zakazivawa sednice za razre{ewe Slavice \uki}-Dejanovi} sa mesta predsednika parlamenta, koji je kasnije povu~en kaè za Svedok Milo{ Aligrudi}. To su primeri zajedni~kog delovawa, a toga }e, kad je re~ o opoziciji u Skup{tini, biti i vi{e. To je ~ak i korisno, jer svaka vlast, svaka skup{tinska ve}ina, mora da se suo~i sa jakim opozicionim bedemom, {to je u interesu demokratije i demokratske procedure u parlamentu. Od jake opozicije zavisi kvalitet demokratskih pravila igre. Ako wih nema, ugroèn je ceo poredak. Inicijativu za zajedni~ko delovawe javno je izrekao Tomislav Nikoli}, ali su sa svih strana ~iweni koraci kojima se zajedni~ko delovawe realizuje, bez obzira da li }emo pompe563
zno najavqivati neke dogovore ili ugovore, o tome, ili ne}emo. Saradwa opozicionih stranaka, koje to stvarno jesu, koje ne paktiraju sa vladom, je neophodna i ona se odvija. Forma je mawe zna~ajna. Da li je opozicioni front oslabio raskolom u SRS? DSS nema nameru da komentari{e de{avawa u drugim, posebno u opozicionim strankama. Svaka politi~ka stranka i svaka grupa poslanika u parlamentu, koja èli zaista da se postavi kao opozicija reìmu, dobrodo{la je za oblike saradwe o kojima sam govorio. Vidim potrebu da svi oni koji sebe doìvqavaju kao istinsku opoziciju aktuelnom reìmu budu u grupi koja sebi dozvoqava luksuz da sara|uje po kqu~nim pitawima, pre svega u parlamentu, kako bi se demokratski bedem odrào, {to je za nas jako zna~ajno. Mislite, zna~i, da {e{eqevci i nikoli}evci mogu sesti za isti sto? Ne mislim ni{ta, samo govorim {ta bi bilo dobro. Kaète da treba spre~iti opstrukciju demokratije od strane vlasti. [ta ste, u stvari, hteli da kaète? To je normalna izjava. Svaka vlast kojoj bi se dozvolilo da vlada bez ikakvog ograni~ewa ne bi bila demokratska. Zato i postoji demokratski poredak, koji podrazumeva vlast i opoziciju, zato je va`no da postoji jaka opozicija. Va`no je da se odbrane demokratska pravila igre, pre svega u parlamentu, a i u dru{tvu. Jer, ako toga nema, onda se oni koji vr{e vlast, vremenom sami razobru~e i po~iwu da se pona{aju suprotno pravilima demokratske igre. Samo slovo zakona i Ustava nisu dovoqni. Ustav i zakon ~uvaju demokratski vi{estrana~ki poredak i obezbe|uju ga upravo iz razloga da bi obe strane postojale. Bilo je dosta me|usobnih optu`bi, pozicije i opozicije, oko opstrukcije rada parlamenta. Ko je to, u stvari, ~inio? Odgovornost za funkcionisawe parlamenta je uvek na skup{tinskoj ve}ini. Ne postoji zdrava logika koja bi uspela da objasni da je opozicija odgovorna za rad parlamenta. Odgovornost je uvek na vlasti. I kad, kako se nekad u~ini, opozicija ima preteranu reakciju, uvek je u pitawu reakcija na ne{to {to se desilo. Zna~i, da vlast svojom nesmotreno{}u, kr{ewem pravila demokratske procedure, zakona ili Ustava, izaziva odre|enu reakciju opozicije. Onda ne moèmo optuìvati opoziciju zbog na~ina na koji je reagovala, jer ona reaguje u odbrani interesa gra|ana koji su birali te narodne poslanike i, na kraju krajeva, odbrani interesa svih gra|ana, jer se ne{to ru{i u demokratskom poretku. Tada dolazi do te reakcije. nikad opozicija ne reaguje bez ikakvog ozbiqnog razloga. Pokazali smo da je svako javqawe opozicionih poslanika, po Poslovniku, izazvano jakim razlogom u tom trenutku. Kako je vladaju}a ve}ina kr{ila demokratska pravila igre? Kr{en je ~lan 106 Ustava, od predsednice Skup{tine, ignorisane su odredbe Poslovnika prilikom vo|ena sednice. Imali smo doga|aje van parlamenta na koje je reagovala, pre svega, Poslani~ka grupa SRS. Ne moè ni van parlamenta da se kr{i Ustav, zakonska procedura, procedura formirawa gradskih i op{tinskih vlasti, i to na drasti~an na~in, a da se
564
pretpostavi da politi~ke stranke koje su u{le u parlament, koje imaju predstavnike u lokalnim organima vlasti, ne}e da reaguju u Skup{tini Srbije. Svaka vlast, u svakoj dràvi, to zna unapred. Kad je DSS bio u vladaju}oj koaliciji, to smo tako|e znali. Tajna na{eg uspeha, kada je re~ o velikom broju donetih zakona, je u tome {to smo to znali, pa smo vodili ra~una da sa tada{wom opozicijom uspostavimo korektnu komunikaciju da bi se svi ovi problemi izbegli. To ne zna~i da ih nije bilo. Bilo je po dva-tri dana blokade rada parlamenta. Ali, to se de{ava. Postojao je neki izazov koji nismo mogli da spre~imo. Ova blokada parlamenta je, ipak, jako dugo trajala. Vidite, ta blokada uop{te nije dugo trajala, nego se radi o nesnalaèwu vladaju}e koalicije u parlamentu. Jer oni koji izazivaju probleme u dru{tvu su i odgovorni za sve posledice. Kad su problemi ve} nastali, reakcija vladaju}e koalicije nije bila da se ozbiqno razgovara sa opozicijom o otvorenim problemima, nego su od wih pobegli. Najboqi na~in da se od problema pobegne bio je, smatrali su, zaustavqawe rada parlamenta, davawe nenormalno duge pauze od dve nedeqe, koja nigde u Poslovniku nije predvi|ena, a koja se na kraju pretvorila u pauzu od {est nedeqa. To sa opozicijom nema veze. Re~ je o vladaju}oj koaliciji koja ne ume da se odgovorno postavi prema situaciji u trenutku u kome se nalazi. Opozicija najavquje vru}u politi~ku jesen, stvarawe posebne strategije protiv vlasti. O ~emu se zapravo radi? Svaki mesec opozicionog delovawa je vru} mesec. Ako ova vlada bude opstala ~etiri godine, ima}emo ~etiri vru}e godine, koje }e se zavr{iti porazom sada{we koalicije na slede}im izborima. Jer svi preduslovi za to postoje. Ova koalicija ne moè da ispuni skoro nijedno va`no predizborno obe}awe. Nema ni{ta od brzog kandidovawa zemqe za ~lanstvo u EU, ne}e se brzo realizovati obe}awe o tzv. belom {engenu, ne}e se uskoro ispuniti obe}awe o stupawu na snagu trgovinskog sporazuma sa EU, ne}e se ispuniti obe}awe o veoma niskoj inflaciji. Ne}e se ispuniti ~ak ni obe}awe o pove}awu penzija, dinamikom kojom je predvi|eno. âk i ako se ispuni, strada}e oni o kojima nije ni bilo re~i u izbornoj kampawi, a to su gra|ani koji imaju potrebu za socijalnim davawima iz buyeta. Ima}emo, dakle, ozbiqne probleme kao dràva, a vlast }e biti odgovorna za wihovo izazivawe i nere{avawe. Tako da su ti vru}i meseci i godine nadam se da }e ih biti {to mawe uvek na teret onih koji vladaju dràvom. Opoziciji to ostavqa prostor za komunikaciju sa gra|anima, obja{wavawe situacije. Uskoro }e se to pretvoriti u vi{e nego lak posao, ali to nije dobro za gra|ane i dràvu. Oni }e trpeti zbog nesnalaèwa ove predimenzionirane, neprirodne i nesposobne vlasti. Zna~i, o~ekujete parlamentarne izbore pre 2012. godine? Ni{ta ne predvi|am. Samo smatram da, ako neko ne ume da vlada, a o~igledan je to slu~aj sa sada{wom vladaju}om koalicijom, onda je za dràvu i gra|ane boqe da vladaju {to kra}e. Da budu promeweni novom, sposobnom vla{}u. Kakva bi ona bila, sada nije mogu}e re}i. Ali ona ne bi, sasvim sigurno, proizvodila ovako krupne deficite. Kad je re~ o tuma~ewu dràv565
ne politike, me|unarodnih odnosa, kad je re~ o kqu~nim energetskim pitawima za dràvu, ne bi imala kriminalni odnos prema strategiji razvoja dràve kad je re~ o autoputevima, gasnom sporazumu, itd. Sve su to ozbiqna pitawa. Za neke stvari u datom trenutku nemate ozbiqnu alternativu. Svako uni{tavawe gasnog sporazuma, svako odbijawe Rusije da sa nama ozbiqno sara|uje, na osnovu potpisanog i ratifikovanog ugovora, je ogromna {teta za dràvu, a tome se u nekom realnom ekonomskom smislu ne vidi zna~ajna alternativa, niti verujem da ona postoji. Dràva je u prethodnom periodu uspela da postigne nekoliko dogovora o va`nim strate{kim pitawima, a ova vlast je uspela da te dogovore dovede u pitawe. Kada je re~ o izgradwi autoputa i koncesiji, koja je onda zagovarana, ceo posao je doveden u pitawe, iako Rusi sa tom investicijom nemaju nikakve veze. Bile su u pitawu ~lanice EU. Problem je unutra{we politi~ke prirode. Na {ta konkretno mislite? Verovatno je vr{en strahovit pritisak iz Vojvodine. Saobra}ajna propulzivnost kroz na{u dràvu, koja ukqu~uje Vojvodinu i povezuje je ozbiqnom ìlom kucavicom sa ostatkom dràve, o~ito nekim krugovima u Vojvodini ne odgovara. Kao da èle izolaciju tog podru~ja, verovatno da bi, kasnije, realizovali neke strate{ke planove vezane za ono {to zovu autonomijom pokrajine. Mislim, me|utim, da je to ne{to drugo i gore. Na sve to treba obratiti pa`wu. Ova vlast i DS, kao okosnica te vlade, nije u stawu da se izbori sa tim problemom, nema nikakve snage, zato {to mora da pravi kompromis sa pojedinim politi~kim grupacijama. Ministar Dragan [utanovac kaè da opozicija ko~i velike investicije. Ta izjava je apsolutna glupost. Iza gasnog aran`mana je bila zalegla cela dràva predsednik, premijer, vlada. Sada stari-novi ministar Mla|an Dinki} dovodi u pitawe ceo projekat. Za{to? Kako to obja{wavate? Nije bitan taj ~ovek. Bitna je DS koja je preuzela najve}i deo odgovornosti. Ona je okosnica te vlasti. Ali, oni }ute, deluju, najblaè re~eno, suzdràno. Ne da }ute, nego se bojim da od gra|ana prikrivaju pravu istinu o sopstvenoj politici. Jedno govore u javnosti, a drugo rade iza zatvorenih vrata. I kad je re~ o KiM i wihovoj tzv. èqi za za{titom teritorijalnog integriteta, koje se nigde na terenu ne dokazuje, ve} sasvim suprotno. Ali, ta vrsta perfidnosti i laì moè da traje jedno vreme, ali ne jako dugo. Isto se odnosi i na naftni sporazum. Stalno govore kako su privrèni tom sporazumu, a onda dopu{taju da delovi vladaju}e koalicije, predstavnici drugih politi~kih stranaka, aktivno rade na razgradwi tog sporazuma, koji je ~ak ratifikovao parlament. To je stra{no. Govori se o proceni vrednosti kapitala, preti se da }e se Rusima pretiti izmenom aran`mana, kad je re~ o ceni, a ne shvata se da taj posao ima vi{estruku korist, bez obzira na utvr|enu cenu NIS-a. Neverovatno je da se inopartner dovodi u veliki problem kad je re~ o ve} zakqu~enom poslu. Fiktivno utvr|ena cena vrednosti preduze}a moè biti zna~ajna da se radi o drugoj vrsti preduze}a, ko566
je se proda i sav novac stavi u dràvni buyet. To je bila vrlo jasna i ~ista situacija. Ovde je re~ o investirawu u projekat od ogromnog zna~aja za Srbiju, od koga }e dràva imati godi{we prihode u stotinama miliona dolara, zapo{qavawe koje bi drasti~no smawilo stopu nezaposlenosti. Ta ìla kucavica bi trebala da privu~e druge investicije, koje bi se, kao grane, zalepile na tu glavnu ìlu kucavicu i sna`no pokrenule na{u privredu. Za{to smo onda dali 50 miliona dolara za novu procenu NIS-a? To treba pitati one koji su to odlu~ili. Ako ta nova procena NISa bude dovela do kraha ugovora sa ruskim partnerom, onda se bojim da }e tih 50 miliona biti ba~eno, da }e, mo`da, deo NIS-a nekom prodati za, recimo, 600 miliona dolara, i da }e ovde qudima lagati da je dràva uradila dobar posao. Mislim da je to katastrofa. Bojim se da su tu ume{ani neki drugi faktori, politika van na{e dràve, da nekom u svetu ne odgovara da postanemo ruski strate{ki partner za prolazak gasa kroz ovaj deo Balkana. Rusi lako mogu gasovod da provuku preko Rumunije i Bugarske. To je bila ekonomska ponuda, koja je prerasla u ugovor, koja bi Srbiji dala ekskluzivno pravo. Cewkawe sa Rusima o ve} potpisanom i ratifikovanom ugovoru moè da upropasti ceo projekat. Ve} smo se vi{e puta, naàlost, pokazali kao neozbiqna dràva. Sad izgleda, to ~inimo ponovo. Ko }e biti odgovoran ako gasni sporazum propadne? Tadi} i Mirko Cvetkovi}. Oni su na sebe preuzeli najve}i deo odgovornosti u dràvi. To je objektivna odgovornost. Neko moè biti i direktno kriv, recimo, Mla|an Dinki}. Ali, govorim o odgovornosti, o funkcijama i qudima koji nose najve}u odgovornost. Jedan poslanik, dodu{e u {ali, re~e nam da Mla|an Dinki} samo pu{ta probne balone. Nema tu nikakvih probnih balona. Ova vlada realizuje svoj apokalipti~ni program. Nema nikakvih probnih balona. Postoje samo aktivnosti dela vlade ili pojedinih wenih ~lanova na maskirawu wihove prave politike pred gra|anima, jer se boje da se elementi te politike, u punom svetlu, otkriju svima. Za{to kaète da se ne moè usporediti vlada dr Ko{tunice i vlada Mirka Cvetkovi}a? Rekao sam da se radi o dve prave linije koje su se, u jednom trenutku, presekle i svaka odlazi u dijametralno suprotnom pravcu. Slaète li se sa stavom ostalih opozicionih stranaka da je Boris Ta di}, u stvari, premijer iz senke? On èli da bude sve u dràvi. Mislim da ~ak vi{e ne radi ni iz senke. Pojedini postupci predsednika Tadi}a, koji su otkriveni u javnosti, govore da se to uop{te ne radi iz senke. Evo jednog primera. Kad je davao instrukcije predsednici parlamenta kako da postupi, Slavica \uki}-Dejanovi} je prvo oti{la na sastanak kod predsednika dràve, a zatim do{la u Skup{tinu i, suprotno Pravilniku, odredila pauzu od dve nedeqe. Tadi} ne samo da poku{ava, nego, o~ito, i uspeva da bude dominus.
567
Velimir Ili} traì od Mla|ana Dinki} podnese ostavku zbog obe}awa koja je dao, a nije realizovao. Podràvate ga? Smatramo da je potrebno da Mirko Cvetkovi} podnese ostavku i da se raspi{u novi izbori. Cvetkovi} se suo~io sa nesposobno{}u vlade koju predvodi, sa ozbiqnim problemima i velikim animozitetom u okviru ove vladaju}e koalicije, sa nemogu}no{}u da realizuje vi{e od pola obe}awa koja su dali u izbornoj kampawi. Logi~no bi bilo da ova vlast ustukne. Oni, naravno, to ne}e sami uraditi. DSS je 2001. godine imala rejting 30 odsto, a na posledwim izborima ste, u koaliciji sa NS, uzeli samo 11 odsto glasova. [ta se desilo? Otkud tako lo{ izborni rezultat? DSS je, sa kra}im periodima, bila u vlasti od 2000. godine. Niì izborni rezultat, tokom toliko vremena, moè se lako objasniti. Da li je DSS `rtva tranzicije? Da li je to po~etak osipawa stranke? Pa, naravno. Svako je na neki na~in `rtva tranzicije. Najve}e `rtve su gra|ani. Oni najvi{e trpe. Te{ko je govoriti o politi~kim strankama kao `rtvama tranzicije. Ali, dug period proveden na vlasti, u tranzicionom periodu, sigurno uti~e na obarawe rejtinga stranke. To je zakonitost. Skoro nigde se, u na{em okruèwu, nije desilo da jedna politi~ka stranka uspeva da opstane na vlasti osam ili vi{e godina, u ovakvim vremenima. DS je, se}ate se, bila spala na 30-tak poslanika u pretpro{lom sazivu parlamenta, pa su uspeli da naprave boqi izborni rezultat. Na{ sada{wi izborni rezultat ne bih ozna~io kao po~etak osipawa ili pada, pogotovo kad je re~ o ideji koju nosi DSS. Radi se o malom zamoru kod bira~a kad je re~ o istim licima, istoj politi~koj stranci. Nismo sami na politi~koj sceni. Postoje i drugi. Oni nam se protive, u protivqewu na{oj politici ~esto koriste i sredstva koja su nedopu{tena. Re~ je o te{kim, niskim udarcima, medijskoj podr{ci takvim qudima. A da ne govorim da je ova kampawa protekla u ~udnoj atmosferi, ozbiqnom medijskom pritisku, stra{noj podr{ci pojedinih zapadnih zemaqa pojedinim politi~kim strankama. Da bi odre|ene snage odnele prevagu na izborima, iz Brisela je stigao iznenadni poziv na potpisivawe SSP. A vidite koliko je ta podr{ka bila ozbiqna. Ni{ta od stupawa na snagu trgovinskog sporazuma sa EU. Nije im, o~igledno, interes samo da zavr{imo saradwu sa Hagom, nego i da priznamo nezavisnost Kosova. DS se ubacila u ozbiqan kovitlac i ne vidim kako }e iz toga da iza|e. [tampa dosta spekuli{e sa navodnim raskolom u DSS. Navodno rat vode tvrda struja koju predvode Aleksandar Nikitovi} i Slobodan Samaryi} i mlaka, reformisti~ka, ~iji je nezvani~ni lider Milan Parivodi}. Govori se i o dva lobija u DSS energetskom i crnogorskom, predvi|aju vam sudbinu SRS. [ta je od svega toga istina? U svakoj politi~koj stranci postoje qudi koji o ne~emu razli~ito misle. Nismo mi roboti, programirani, pa da svi mislimo na isti na~in. Ali, u svakoj politi~koj stranci, pa i u DSS, postoje organi stranke na kojima razgovaramo o svojoj politici, iznosimo razli~ite argumente i dogovaramo se kakva na{a politika treba da bude. To je na~in na koji DSS radi.
568
Za sada ne vidim nikakve probleme, niti osnov za stvarawe bilo kakve podele, ili, ne daj boè, cepawe stranke. Svi napisi u novinama o tome se zapravo {aqu iz onih krugova koji bi èleli da se to desi. To je jedna vrsta medijske hajke protiv DSS. Za shvatawe politike koje vlada u Srbiji, to, o~igledno, nije neobi~na pojava, ali je to krajwe nekorektno. Zna~i, biv{i {ef kabineta dr Ko{tunice, Aleksandar Nikitovi} nije podelio DSS. Odakle, onda, pri~e o raskolu u va{oj stranci? Te se pri~e ~itaju u novinama. Ja to saznam iz {tampe. Nemam nikakva saznawa da u DSS postoje ozbiqne podele dok ne pogledam novine. A verujte, mnogo se druìm sa qudima iz stranke, kao {ef Poslani~ke grupe DSS imam kontakte i sa mnogim qudima iz unutra{wosti, beogradskim gradskim odborom. Otkad je DSS nastao pa do danas, postoje razli~ita mi{qewa, ali ona nikad nisu izazvala nikakav rascep. Ne èlim da komentari{em doga|awa u drugim strankama. Drìm se politi~ke korektnosti i zbog toga uop{te ne}u da pri~am o onom {to se desilo u SRS. Ali, izvla~iti zakqu~ak, zato {to se to desilo jednoj stranci, da }e se to desiti i drugoj, nije korektno. To ima, me|utim, {iri politi~ki ciq. Misle da }e na taj na~in demoralisati na{e simpatizere i ~lanove stranke. Ali, qudi nisu naivni. Jako dobro znaju {ta je ciq te medijske hajke. Zna~i, u DSS ne postoji energetski i crnogorski lobi? Sva{ta. Kakav crni energetski i crnogorski lobi? Govorkalo se da je ministar Naumov smewen upravo pod pritiskom energetskog lobija, odnosno Vojina Lazarevi}a, kuma Aleksandra Nikitovi}a. Ne znam ni{ta o li~nim odnosima pojedinih na{ih ~lanova sa bilo kim. Ne znam da postoji takva veza i ne mogu da je komentari{em. Meni je jako drago {to vodimo ovaj razgovor, jer }e va{i ~itaoci imati prilike da ~uju kakva su na{a razmi{qawa. S druge strane, stekao sam utisak, posledwih meseci, da je novinarima uvek zabavnije da vide kakvo se to zlo, ne daj boè, de{ava u DSS, SRS ili nekoj drugoj stranci, nego da prokomentari{e ne{to od onoga {to radi vladaju}a koalicija, a {to }e dràvu skupo ko{tati. Nije ovo jetka primedba, samo konstatujem. Za{to ste iz stranke iskqu~ili direktore Elektroprivrede Srbije Vladimira \or|evi}a i Srbija{uma Vladana @ivadinovi}a? Doneli smo odluku u stranci da, u momentu formirawa nove vlade, pojedini direktori dràvnih preduze}a podnesu ostavke, kako bi se DSS vrlo jasno odvojio od nove, aktuelne vlasti. To se traìlo samo od pojedinih direktora, koji su na ~elu sistema kojima neposredno upravqa vlada, kao {to je Elektroprivreda. Za{to ste to uradili? Zato {to direktor takvog sistema nije samo stru~wak na svom poloàju. On je i neposredni izvr{ilac vladinih odluka. Smatrali smo da ti qudi odmah treba da odu, da ne ~ekaju da budu razre{eni. Oni su bili i funkcioneri DSS. Kod mnogih drugih javnih preduze}a je vladao princip stru~nosti, koji nije vezan za samu politiku i politiku vlasti. Neki su odmah poslu{ali strana~ki nalog, a par wih to nije u~inilo. Svaka politi~569
ka stranka ima svoja pravila rada. Kad stru~ni funkcioner ne poslu{a nalog stranke, donet na demokratski na~in, postavqa se pitawe odnosa tog pojedinca i stranke ~iji je ~lan, i time se razre{ava to pitawe. Ali, ni{ta van toga. Niko nikom ne moè da zabrani da nosi neku funkciju u dru{tvu ili da bude direktor. Ovde se samo ukazuje na odnos pojedinca i politi~ke stranke iz potpuno jasnih razloga. Moè li opozicija spre~iti vladaju}u koaliciju i vlast da ponovo blokiraju rad parlamenta? Pa, mi smo sve vreme to i ~inili. Svi na{i nastupi u parlamentu su bili ka tome usmereni, ka vra}awu starih odnosa izme|u vlasti i opozicije. Oni su u prethodnom periodu bili izbalansirani. Ne zavise samo od pisanih pravila rada, nego umnogome od politi~ke voqe subjekata u parlamentu. Ako smo dobro organizovani u parlamentarnom radu, kao opozicija, moèmo naterati vlast da ponovo uspostavi balans. To zna~i da parlament radi i da je efikasan. Oli Ren je pozvao Srbiju da po~ne jednostrano da primewuje privremeni sporazum. Visoki funkcioner DSS Nenad Popovi} kaè, me|utim, da bi se jednostranim primewivawem privremenog sporazuma sa EU srpska privreda na{la pred kolapsom. Nemogu}e je jednostrano primewivati sporazum, jer svaki sporazum ima prava i obaveze, koje su uzajamne. Da bi se sproveo, potrebna je interakcija dve strane. To je priroda svakog ugovora, posebno ovako sloènog kao {to je trgovinski sporazum. Mogu se jednostrano primewivati samo pojedine odredbe iz tog sporazuma, bez ikakvog odgovora druge strane. Samo po sebi, to moè biti korisno u mnogim stvarima. To nije sporno. jer mi bismo neke obaveze, koje proisti~u iz trgovinskog sporazuma iz SSP, i da ga nismo potpisali, izvr{avali kao neku vrstu nepisane obaveze. Ali, ta izjava Olija Rena sluì samo da zamaè o~i javnosti. Ona prakti~no zna~i primenite ono {to moète, a mi }emo se praviti ludi. To ~ak i vre|a, ta izjava Olija Rena nije ~ak ni dobronamerna. Hvaliti se da nam je omogu}eno da sami ne{to primewujemo, a da drugu stranu ba{ briga {to mi radimo, je neverovatna izjava. Kako komentari{ete izjavu Borisa Tadi}a da }e se obra~unati sa korumpiranim funkcionerima u svojoj stranci? Prvo, kao priznawe da korupcija u DS postoji. Mi smo mnogo uradili na otkrivawu ozbiqnih slu~ajeva korupcije i kriminala u dràvi, nakon ~ega su se otvorile razne afere i mnogi sudski procesi. Ne kaèm da je ura|eno dovoqno, da je zavr{en ceo posao, ali je zapo~et ozbiqan posao. Naàlost, ne vidim da je ova vlast to nastavila. âk ~ujem da se neke negativne stvari odvijaju u procesima protiv nekih osoba koje su ranije bile optuène za odre|ena krivi~na dela, pa se pu{taju da se brane sa slobode i sli~no. Kao da neko ho}e da pokaè da je ranija vlast, odnosno nadle`ni organi, napravila gre{ku {to je pojedina lica hapsila i optuìla. To je jako lo{a poruka. Time se zapravo pokazuje da postoji izvesna doza sprege vlasti i pravosu|a.
570
Nema saglasnosti oko rezolucije o Kosovu. Konsultacije u Skup{tini, u ~etvrtak, nisu uspele. [ta je sporno? Vladaju}a koalicija nije htela da uzme u obzir da je grupa od 108 poslanika, pre nego {to je vlada i formirana, podnela predlog rezolucije o za{titi teritorijalnog integriteta i suvereniteta dràve. Ona je, suprotno Ustavu, ignorisana. Nakon ~etiri meseca, vladaju}a koalicija povla~i svoju rezoluciju, koja je blaga i nikakva. Ono {to su oni napisali je zapravo rezolucija o diskontinuitetu dràve. Oni su svoju rezoluciju povukli, {to nije lo{e, a od nas traè da ~itavu stvar vratimo na po~etak, da se pravimo kao da nismo podneli tekst rezolucije, {to je nemogu}e. Jedino re{ewe je da se zakaè sednica Skup{tine po na{em zahtevu, a onda }emo videti. Ostajemo otvoreni za razgovor o tome tekstu, koji je ve} u proceduri. Mislim da nije lo{e da parlament bude nosilac tog teksta, a ne vlada. Alternativa va{em tekstu rezolucije je predlog LDP. To nije sna`na alternativa, jer LDP ima 13 poslanika u parlamentu. Mi se sa LDP o pitawu Kosova, naro~ito, uop{te ne slaèmo. Ali, ~esto je lak{e razgovarati s kim se ne slaète, nego sa nekim koji svoje argumente krije, kao {to radi DS. Pred javno{}u neprekidno pomiwu da se u politici prema Kosovu ne razlikuju od DSS, a kad do|e do prakti~nih pokazateqa wihove politike, vidimo da su razlike ogromne. Reketirawe i vansudsko poravnawe glasio je naslov teksta Vladana Dini}a koji je osvanuo u Svedoku, 23. septembra 2008. godine. îtam po novinama, a gde bih drugo, da je navodno dnevni list Pravda i-mejl po{tom poku{ala da ucewuje i reketira, ni mawe ni vi{e, Vladimira Vuk~evi}a, specijalnog tuìoca za ratne zlo~ine?! Sve sam ~uo, ali to, bar do pre neki dan nisam! Al, ko }e ga znati. I odmah je krenula lavina napada na Pravdu, oglasio se, ko bi drugi do Bruno Vekari}, portparol ({to mu je i posao) Tuìla{tva za ratne zlo~ine, osu|uju}i Pravdu i brane}i kolegu Vuk~evi}a. Pomiwale su se navodno kompromituju}e fotografije, koje Pravda nije objavila, jer nije dobila odgovor uslikanog Vuk~evi}a. Oglasila se i Pravda tekstom glavnog i odgovornog urednika Predraga Popovi}a, da su to sve ~iste gluposti i budala{tine, ali se u mnogim medijima, kojima je tuìlac Vuk~evi} bliì od Pravde, osulo drveqe i kamewe na Pravdu direktno, a indirektno i na sve druge medije, koji ipak imaju svoje mi{qewe o liku i delu Vladimira. Usledile su kontre i rekontre, ko je kome pretio, ali i ko je koga slagao (la`no obavestio) i donet je zakqu~ak da dràva Srbija svim, vaqda legalnim sredstvima, mora da {titi dignitet vladinih funkcionera i ~inovnika. I to je u redu. Ali, dan-dva posle i-mejla Pravde Vuk~evi}u, beogradski tira`ni Pres je malo pripretio Aleksandru Vu~i}u da }e objaviti neke kompromituju}e fotose doskora{weg generalnog sekretara Srpske radikalne
571
stranke!? Kao, javio se neki tip, koji po ovoj zimi nema druga posla nego obilazi telefonom redakcije, nudi slike Vu~i}a u akciji, ali traì i lovu. Dakle, qubav je qubav, al sirewe za pare... I, dobro: kakve sad veze imaju Vuk~evi}, Vekari} i Vu~i}? Nikakve! Al, trebalo bi. Ako je i-mejl Pravde pretwa, ucena, svojevrsni reket, kako se zove onda to ~ime se preti Aleksandru Vu~i}u? Ili, Vuk~evi} je jedno, a Vu~i} ne{to drugo. Ili, Vuk~evi} je dràvni ~inovnik, a Vu~i} ovog ~asa nije ni~iji. Dakle, ni dràvni, ni Tomin, ali ni [e{eqev. To {to se wemu preti aferom, kompromituju}om, nije pretwa, ucena i reket! Ali, {to pomiwem Vuk~evi}a, Vu~i}a i Vekari}a? [ta oni imaju zajedni~ko? Ni{ta, brate mili, {to bi reko Vu~i}, a trebalo bi. I Vuk~evi} i Vu~i} bi morali da imaju bar isti tretman u pruàwu eventualne za{tite, jer bar kad neko nekog reketira, ne bi trebalo i tu da odlu~uju strana~ke boje i pripadnost. I, sad kad sam pratio dosta histeri~nu retoriku u napadu na Pravdu, a nisam ~uo ni{ta, samo muk, u odbrani privatnosti Aleksandra Vu~i}a, ne znam za{to, al pade mi na pamet Radovan Karayi}. Znam da }e opet Bruno da se naquti, ali moram da pitam: Da li je Radovan Karayi} imao pravo na za{titu svoje privatnosti, bar dok nije bio uhi}en na Batajni~kom drumu (ne zna se ni ko ga je uhapsio, ni kad ga je uhapsio, zna se samo da je u Hagu. Poodavno). Uostalom, ne zna se ni ko ga je u }eliji snimao za uspomenu, koja je osvanula u zagreba~kom tisku i beogradskom Blicu. Mogao bi Vekari} da ho}e, al ne}e, da kaè, ko je slikao Karayi}a usred }elije, ali i da objasni kako je slika Radovana Karayi}a i kojim kanalima dospela na prvu stranicu Blica, hrvatskog tiska i nekih engleskih tabloida. To {to je izru~en, |ene-|ene, al to {to je slikan, pa slika prodata, nije u redu. Jer i Radovan, koji, bar dok ne bude osu|en nije kriv, ima pravo na privatnost. Pogotovo u }eliji. Ali ne, Vekari} se ne izja{wava. Zato se quti na novine i novinare koji traè odgovor na prosta dva pitawa: ko je snimio Radovana u }eliji i ko je prodao Karayi}evu sliku probranim medijima? îm Bruno to kaè, a ne}e, prestala bi takva pitawa. Ovako: Ko je snimio Radovana? Ko je prodao Radovana? Mislim na sliku. I dok sam se zabavqao oko Pravdinog i-mejla i pretwi Vu~i}u, stiè mi na adresu redakcije crveni koverat i pismo gospo|e Qiqane Cvetinov iz Ba~ke Palanke, za koju, da budem iskren, sam tog ~asa prvi put ~uo. Debeo koverat, a u koverti opomena pred tu`bu. Iliti, {to bi rekao Bruno Vekari}, pretwa. Ucena, kad sam pro~itao, ba{ i nije, ali je pisamce zanimqivo.
572
Istina, gospo|a Cvetinov, 22 godine sudija Op{tinskog suda u Ba~koj Palanci, pride i zamenik predsednika suda, pogre{no je otkucala i moje ime i ime firme koju ho}e da tuì, ali smatram da je to zbog brzine, a ne iz nemara. Uostalom, qudski je gre{iti. To {to me obave{tava da }e da me tuì je u redu. To je weno pravo, ali... ... Tu`bu }u zasnovati na odredbi ~lana 200 Zakona o obligacionim odnosima, a i na odredbama Zakona o javnom informisawu, Statuta NUNS-a i UNS-a, a moète izvr{iti uvid u sudsku praksu gde }ete sami videti da se po ovim vidovima dosu|uje naknada {tete... Vidim da je stvar ozbiqna, ona je sudija, ja novinar, ona vaqda zna kako se sad kod nas presu|uje, pa to i bez su|ewa ispada da je gotova stvar... Daqe gospo|a Qiqana Cvetinov, izme|u ostalog, pi{e: ... Ja sam 22 godine sudija Op{tinskog suda u Ba~koj Palanci, a sada sam i zamenik predsednika suda, a u Ba~koj Palanci uìvam ugled koji ste vi na ovaj na~in poku{ali da mi naru{ite. U svemu je sretna okolnost to {to stranka o kojoj pi{ete, Kecman Dragan, ne uìva nikakav ugled?! Nemam pojma ni ko je taj gospodin, kako tvrdi sudija Qiqana, Dragan Kecman, koji ne uìva nikakav ugled, ali ona je vaqda sudila u predmetu o kojem je Svedok pisao, pa mo`da stvarno zna da stranka u postupku i nema ugled?! Mo`da }e sad, ko }e ga znati, taj pomenuti Kecman da tuì gospo|u Cvetinov da je ovim pismom poku{ala da mu naru{i ugled... U pisamcetu, sudija Qiqana Cvetinov obrazlaè i svoj ~in za{to je odlu~ila da me obavesti da }e da me tuì. ... O podno{ewu tu`be vas obave{tavam iz razloga da prou~ite sudsku praksu (hvala joj na savetu, ba{ je èna ok!) o visini naknade koja se dosu|uje i da vas obavestim da sam spremna i na vansudsku nagodbu. Dakle, tu smo!? Nagodba, vansudska. ... ukoliko ste spremni na ovakvu naknadu, obratite se mom advokatu Perovi} Neboj{i iz Beograda, Ul. Palmoti}eva br. 3, kojem sam dala ovla{tewa za podno{ewe tu`be. Kratko i jasno: Ili se kod nas u Srbiji presude donose pre su|ewa? U pismu upu}enom meni, gospo|a Cvetinov, verovatno nenamerno, kaè da smo ja, Svedok, firma koja izdaje Svedok i novinar Sredoje Simi} poku{ali da jo{ naru{imo ugled... Ako smo poku{ali, zna~i da nismo uspeli, a ako gospo|i nismo naru{ili ugled? Onda, sudsko poravnawe ili daj lovu, pa ne}u da te tuìm. Moè biti da moè i tako. Ali, nemam pojma, ako gospo|a pravne nauke poznaje u prste, jer ve} 22 godine je sudija op{tinskog suda, eto posle dve decenije dogurala je i do zamenika predsednika suda, {to joj treba advokat. Ina~e, moj kom{ija iz susednog sokaka. Uostalom, i sud je za qude. Ali, ne volim ni ja da mi ba{ neko preti. Nekome prete seks aferom, drugome ne~im drugim, a meni sudija Cvetinov preti sudskim, pardon, vansudskim poravnawem?!
573
Pa, ne}e biti da i ovo ne miri{e na pretwu? Jer, ko }e ga znati, moè biti da su|ewe, ako ga bude, bude i u Ba~koj Palanci. Ne bih se iznenadio da mi sudi upravo Qiqana Cvetinov! Evo, obe}avam: ako bude predmetni sudija, ne}u da traìm weno izuze}e. Na kraju, ako je bilo {ta sporno u tekstu novinara Sredoja Simi}a, koji je nedeqnik Svedok objavio, mogla je i gospo|a Qiqana da po{aqe ispravku, demanti, da se ~ujemo, a ne da mi pi{e pismo da se upoznajem sa wenim advokatom. Mojim kom{ijom iz susedne ulice. Znam ~oveka. Vansudski! PS: îtam saop{tewe NVO Kvirija centar, @ene u crnom (otkud one?!), Helsin{ki odor za qudska prava (auuu!!!), Jukom (ko bi rekao), da se zalaù da se oni koji su pretukli neke u~esnike Kvir festivala privedu pravdi, i da sve institucije dru{tva po{tuju qudska prava seksualnih mawina! Slaèm se da se tabatori privedu pameti i bajbokani, al da nisam ~itao ovo NVO saop{tewe, umro bih, siromah, u neznawu, da kod nas u Srbiji postoje i nacionalne seksualne mawine?! Mislim na one mu{karce koji su u du{i lezbosi. Interesuju ih samo ribe, a ne pederi? Je l i oni imaju neka prava? Uostalom, ovde ni{ta slu~ajno nije. Stejt department kritikuje Srbiju zbog verske nejednakosti. Uskoro o~ekujem podr{ku od na{ih NVO. Amerikancima!!
Televizija B 92, emisija Stawe nacije Beograd, 23. septembar 2008. godine Gosti: Mila Ale~kovi}-Nikoli} i Brana Crn~evi} Psiholog Mila Ale~kovi}-Nikoli} upu}uje zamerku Televiziji B 92, jer je nikada nisu pozvali da govori o Evropi s obzirom da je dràvqanin Francuske, a sada o~ekuju da komentari{e doga|aje u Srpskoj radikalnoj stranci, iako nije ~lan nijedne partije. Drugi gost emisije Stawe nacije, pisac Brana Crn~evi}, tvrdi da je veliki po{tovalac dr Vojislava [e{eqa, a svoj transfer kod Nikoli}a obja{wava na razne na~ine, izme|u ostalog nervira ga i sve~ana pesma Spremte, se spremte ~etnici. Voditeq: Dobro ve~e i dobro do{li u Stawe nacije. I danas istraùjemo {ta Srbija misli o kqu~nim doga|ajima, fenomenima i temama. Na po~etku rezultati istraìvawa Strateyik marketinga na pitawe koje smo vam postavili ju~e: Koliko procenata gra|ana odobrava odluku predsednika op{tine Novi Be~ej da se Severini, Zdravku ôli}u i Vladi Georgijevu poklone luksuzni apartmani u tom gradu: 32, 3 odsto gra|ana Srbije odobrava ideju gradona~elnika Novog Be~eja, 32, 4 odsto usprotivilo se ovakvoj odluci gradona~elnika Novog Be~eja, a 35, 3 odsto gra|ana nema stav o ovom pitawu. U prvoj emisiji ~ak dvoje qudi je pokazalo da odli~no poznaje stawe nacije, odnosno javno mwewe Srbije. Wih }emo ukqu~iti i
574
postaviti im po jedno lagano pitawe kako bismo se uverili da ipak poznaju temu o kojoj govorimo. Dakle, gledate Stawe nacije i ima}ete i veliku {ansu da osvojite nagradu od 20.000 dinara. Wu }e danas, prema pravilima emisije, podeliti dva na{a potencijalna dobitnika. Prvi je Dragan \uri}. Dobro ve~e, gospodine \uri}u, ~estitamo. Kako ste uspeli ba{ da pogodite ovaj procenat? Dragan \uri}: Pa eto, poznajem naciju. Voditeq: Prema pravilima, treba ta~no da odgovorite samo na jedno pitawe, a ono glasi: Koja tri peva~a bi, prema odluci gradona~elnika, trebalo da dobiju apartmane u Novom Be~eju? Dragan \uri}: Zdravko ôli}, Severina Vu~kovi} i Vlado Georgijev. Voditeq: Odli~no, ta~no. êstitamo jo{ jednom, a na{ drugi potencijalni dobitnik je Josip Tikvicki. Gospodine Tikvicki, kako ste vi do{li do ovog procenta? Josip Tikvicki: Kao i moj prethodnik, poznajem naciju. Voditeq: Poznajete naciju. Vama pitawe da biste osvojili nagradu. Gde se nalazi Novi Be~ej? Josip Tikvicki: Novi Be~ej? Voditeq: Tako je. Zna~i, sve je jasno. Josip Tikvicki: On je u Banatu. Voditeq: Odli~no, ~estitamo. A sada idemo na na{u novu temu i novo pitawe. Po~etkom ovog meseca puklo je verovatno posledwe kumstvo na srpskoj politi~koj sceni, [e{eq-Nikoli}, i pocepala se najve}a opoziciona partija, Srpska radikalna stranka. Te{ke re~i ne prestaju, izgleda, ni danas. Citati: Biv{i {ef tima za moju odbranu Tomislav Nikoli}, koga su, u me|uvremenu, neke zapadne obave{tajne slu`be vrbovale da poku{a da rasturi Srpsku radikalnu stranku, i nije slu~ajna vremenska koincidencija sa inicijativom Tuìla{tva da mi se nametne branilac. Akcija je vo|ena i ovde i tamo, u Beogradu. Po ne~ijem nalogu sad daje izjave kako sam ja preko tog telefona davao i neke politi~ke sugestije. Da li je to istina ili nije, te{ko je sad to ustanoviti, ali u principu takvom ~oveku, koji izgubi svaki moralni kriterijum, ni{ta se na re~ ne sme verovati. Ovo je stara pri~a o Srbiji, o {pijunima, izdajnicima. Neka me nazovu kako god ho}e, ali na{e politi~ko delovawe, ~im bude mogu}e, pokaza}e na kojim smo pozicijama i {ta je u stvari na{ ciq. Voditeq: Videli ste temu emisije. A pitawe kojim se danas bavimo i na koje }e Strateyik uraditi istraìvawe: Da li }e Tomislav Nikoli} preuzeti ve}inu bira~kog tela Srpske radikalne stranke? Vas pitamo koliko procenata gra|ana Srbije misli da }e Tomislav Nikoli} preuzeti ve}inu bira~a Srpske radikalne stranke. O ovoj temi govori}e na{i dana{wi gosti: psiholog Mila Ale~kovi}Nikoli}, ina~e vatreni poklonik Vojislava [e{eqa i pisac Brana Crn~evi}. Dobro ve~e, dobro do{li. Voditeq: Kako ste zadovoqni ovom najavom?
575
Mila Ale~kovi}-Nikoli}: Nisam uop{te zadovoqna jer niste stavili zapetu, pa se ne zna na koga se odnosi ovaj vatreni pobornik. îni mi se da imate neki problem sa pauzama u govoru. Morate ta~no re}i ko i za{to je pozvan. Ja sam vam zahvalna {to ste me pozvali posle osam godina, ali ja sam iz neke metapozicije, zna~i, malo spoqa gledam na celu stvar. Voditeq: Gospodine Crn~evi}u, kako se vi izja{wavate, odnosno da li ta zapeta treba da stoji ili ne? Brana Crn~evi}: Pa, mogli ste ta~ku ili zapetu {to se mene ti~e. Kad me budete pitali {ta mislim, ja }u vam re}i {ta mislim. Voditeq: Odli~no. Gospo|o Ale~kovi}-Nikoli}, vi ste mi upravo dali jednu svoju, da kaèmo, izjavu kojoj strani ste bliì. Ali ja ipak da vas pitam. Mila Ale~kovi}-Nikoli}: Nisam dala nikakvu izjavu. Voditeq: Ali sa ovom zapetom, ostali smo bliì... Mila Ale~kovi}-Nikoli}: Pazite, vi morate da napravite tu zapetu zbog onih koji slu{aju i gledaju, ne zbog nas, mi se sami odre|ujemo kasnije, kad po~ne govor, zna~i jo{ nije bio po~eo u najavi. Voditeq: Evo prilike. Mila Ale~kovi}-Nikoli}: Prvo da vam opet ponovim, hvala {to ste me pozvali. Ja sam do{la zato {to me od dvehiqadite, kada sam fakti~ki u{la u to nekakvo javno delovawe, kako se to kod nas kaè, va{a televizija nije nikada zvala, a mi smo u Evropi i te kako pri~ali, i tako daqe, ne pri~ali, nego ìveli, hodali {to bi se reklo, i nikad ni{ta nije bilo, i onda sam ja pomislila pa dobro, mo`da je prilika da se ne{to kaè. E sad, vidite, ja nisam nikakvo partijsko lice, nisam ni u jednoj stranci i ne mogu da govorim iznutra, nemam nikakvo moralno pravo da govorim ni o stawima du{e, ni afekata qudi koji su u strankama, jer qudi se uvek razilaze, samo ideje ostaju. Qudi se u principu uvek razilaze, kad tad. Mogu da se razi|u, to psihologija zna, i medicina, i filozofija i tako daqe. Ja ne mogu da se svrstavam, ja sam levi~ar, da po|emo od toga, ve} zbog toga ne mogu da se svrstam, ja sam nacionalna tradicionalisti~ka levica, a ne globalisti~ka. Voditeq: A kad bi vas neko sada pitao konkretno u ovom sukobu. Tomislav Nikoli} ili Vojislav [e{eq? Bili ste na mitingu podr{ke. Mila Ale~kovi}-Nikoli}: E pa, to je druga stvar. Radikalna stranka je mene zvala ~esto, za razliku od va{e televizije, koja me nije zvala nikada. Pazite, osam godina je pro{lo od takozvanih reformi, promena i tako daqe. Ja dolazim kao evropski dràvqanin, ipak imam dvojno, francuskosrpsko dràvqanstvo. Nikad ni{ta nismo mogli da kaèmo. U ovoj zemqi su svi ne{to trabuwali o Evropi, osim nas koji tamo ìvimo, pa to zato kaèm, zato sam do{la. Voditeq: Evo prilike. Mila Ale~kovi}-Nikoli}: Srpska radikalna stranka za sve to vreme, tih osam godina nas poziva, to je jedina stranka koja je htela da ne{to o Evropi pri~amo, ne kao funkcioneri, ne kao partijski qudi, nego kao neko ko ìvi, ko zna.
576
Voditeq: Da vas pitam. Da vas je pozvao Tomislav Nikoli}? Mila Ale~kovi}-Nikoli}: Do{la bih. Ako bi me pozvala Demokratska stranka, do{la bih, ako bi me pozvala neka druga, do{la bih. Ja sam po opredeqewu socijaldemokrata nacionalnog tipa, to sad ne treba obja{wavati. Uvek sam to bila i ostala. Nisam globalista, antiglobalista sam, to su sad konkretne podele. Ja sam i{la na sve skupove koji su bili principijelni. Pazite, to nisu bili partijski skupovi. Voditeq: Zna~i, ako je skup principijelan... Mila Ale~kovi}-Nikoli}: Iskqu~ivo o Ha{kom sudu, o svedocima, o na~inima odbrane, na~inima manipulacije. Mene to kao psihologa zanima, slu{ali smo svedoke, mene ina~e zanima razlika izme|u kontinentalnog i anglosaksonskog prava. I to je to. Voditeq: Hvala. Samo da pitamo gospodina Crn~evi}a: vi ste se u jednom od posledwih tekstova svrstali na stranu Tomislava Nikoli}a. [ta imate da kaète? Jel to emotivna odluka, ili je racio u pitawu? Brana Crn~evi}: Ne, ja se bavim emocijama samo kad pi{em. Ina~e kad govorim, ne. Ja sam se opredelio za Nikoli}a zato {to, otprilike, znam za posledwih godinu i po dana {ta se doga|a u vrhu stranke. Sticajem okolnosti, druìo sam se sa vrhom i iako sam sa partijskog dna, jer sam ~ovek koji nije ~a{}en ~inom u Srpskoj radikalnoj stranci, niti me to interesuje, ali gledam ~isto fenomenolo{ki. Ja sam jedan od po{tovalaca Voje [e{eqa za sve ono {to radi u Hagu, za upornost, za pamet, za pravni~ku sigurnost koju ose}a, ali mislim da izme|u otaybine i Haga postoji neka razlika u wegovom pona{awu i nikad, i kad sam bio blizak Milo{evi}u, nisam voleo vladavinu telefonom. Vladavina telefonom nije prirodna. Voditeq: Kao u pesmi Qubav preko ìce. Ali, danas smo videli {ta je uradio Vojislav [e{eq. On je danas optuìo, upravo u Hagu, Tomislava Nikoli}a da je vrbovan od strane stranih slu`bi da raspar~a Srpsku radikalnu stranku. Brana Crn~evi}: To je jedna od uobi~ajenih optu`bi u strankama. Ne samo ova stranka, nego sve stranke kad su u kakvoj neprilici ili kad su takve borbe, vole da govore o {pijunaì, {pijunima, vrbovawu i tako daqe. Ja ne volim te velike re~i, ja samo kaèm, iz onog {to sam gledao izbliza, da sam o~ekivao raskol. Ja spadam u one qude kojima crkva nije potrebna da veruju u Boga, ne moram da idem u crkvu, mogu ja da verujem u Boga bez ijedne posete bilo kojoj crkvi. I kod [e{eqa mi iskreno smeta {to je on, kao tvorac odli~ne kwige o Vatikanu, izabrao ni mawe ni vi{e nego Vatikan za protivnika i opsluùje Ha{ki tribunal svojim dokazima da je Vatikan jedna opasna insitucija, {to se u okviru stranke pona{a vatikanski. Pona{a se kao papa, nepogre{ivo, a to nije dobro. Vrh stranke je dugo primao wegove nominalne i normalne gre{ke, jer je gledao izdaleka kao svoje i onda je do{ao trenutak kada se to vi{e nije moglo trpeti, to jest wegov obi~aj da demantuje svoje najbliè saradnike. Da ih, mewaju}i odluke, politi~ki uni{tava i ~ini ni{tavnim, i to je na kraju rezultirao raskolom. Voditeq: Ja predlaèm, evo da pitamo, jo{ kratko, gospo|u Ale~kovi}Nikoli} kako vi posmatrate ove dana{we optu`be?
577
Mila Ale~kovi}-Nikoli}: Pravo da vam kaèm, ja nisam slu{ala vesti danas, a {to se ti~e ovih optu`bi, ja bih vas podsetila da je jedan me|u prvima koji je optuìo bio Robespjer, kada je rekao Antoanu da radi za engleske slu`be, i to su istorijske stvari koje se uvek ponavqaju. Voditeq: To je, zna~i, uobi~ajeno. Evo, ja predlaèm da podsetimo gledaoce kako je izgledalo kada je sukob po~eo, kako su izgledali Vojislav [e{eq i Tomislav Nikoli}. Citati: Proklet bio svaki radikal, proklet mu bio rod i porod, koji se ikada sastao sa Borisom Tadi}em. Mislim da je nekim mojim koleginicama prekipelo. Svakom srpskom radikalu kome bi ikada palo na pamet da na bilo koji na~in komunicira sa izdajnikom i sa kugom qudskom, kao {to je Boris Tadi}, neka mu se seme zatre, neka ga sunce nikada ne ogreje i neka ne vidi svetloga dana. Ja u ovome kako se sad pona{a Srpska radikalna stranka ne prepoznajem stranku koju sam odgajao, podizao, negovao, ~uvao. Mi smo do sada ve} dobili preko sto odluka op{tinskih odbora Srpske radikalne stranke kojima podràvaju Srpsku radikalnu stranku i Tomislava Nikoli}a. Za no} sam postao najgori ~ovek na svetu. Ja i to prihvatam, postao sam i strani obave{tajni agent i kriminalac i sluga. Apsolutna ve}ina ~lanova Centralne otaybinske uprave u svojoj diskusiji je osudila poku{aj biv{eg zamenika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a da uni{ti stranku. Ali, jednu stvar je zaboravio moj kum. Kad je polazio u Hag, na aerodromu u Sur~inu rekao mi je od sada ti vodi{ stranku, radi najboqe {to moè{, mene ne slu{aj, meni }e u Hagu biti iskrivqena svest. Voditeq: I daqe gledate Stawe nacije, vra}amo se u studio. Gospo|o Ale~kovi}-Nikoli}, {ta se, prema va{oj proceni, dogodilo u Srpskoj radikalnoj stranci, zbog ~ega je do{lo do ovog razlaza? Mila Ale~kovi}-Nikoli}: Da vam kaèm, ja ne znam da li je to sukob li~nosti jer uvek, pazite, sve na{e stranke imaju dozu stra{nog jakobinizma, ja bih ~ak rekla sada psiholo{kog jakobinizma, to je moja konstrukcija, a jakobinizam zna se {ta je, i to je mo`da neka nu`nost. Ovde nema nijedne demokratske stranke, iznutra. Voditeq: Moète li da analizirate samo ovaj slu~aj? Za{to mislite da je kod wih ba{? Mila Ale~kovi}-Nikoli}: Pa, ja ne znam koja su wihova stawa afekta. Ja veoma cenim Tomislava Nikoli}a. [e{eqa znam kao genijalnog ~oveka, on je na granici genijalnosti, ja se wegovoj odbrani u Hagu divim. Po{to govorim iskqu~ivo o principima, mene je zanimalo {ta taj ~ovek tamo radi, kako se brani. Na skupu smo ~uli svedoke koji govore direktno o psiholo{kim maltretirawima, mu~ewima, pritiscima. Ne verujem da ti qudi laù, ne verujem, koliko imam klini~kog iskustva. Gledala sam ih, deluju iskreno. Mislim da svako od vas to mora da ~uje i ovde i da ih ovde dovede578
te, to pri~aju. Ja sam zato i{la na skup, ja idem redovno na skupove na{ih francuskih prijateqa, recimo @ak Verès, na{ veliki prijateq, tamo, naravno, veliki advokat, je rekao da je to sud koji je ovde ubica, nastao je potpuno nelegitimno i tako daqe. Voditeq: Mislite li da je gospodin Crn~evi} mawi patriota mo`da zato {to podràva Tomislava Nikoli}a? Mila Ale~kovi}-Nikoli}: Ne, pa uop{te ne govorimo o Brani, on je ~ovek po mom mi{qewu, potpuno, ima... Pazite, vi moète da se opredelite negde, ja ne mogu da sudim {ta se desilo u emotivnom odnosu izme|u dva ~oveka koji dvadeset godina sara|uju. Ja sam klini~ki psiholog, predajem, naravno, antropologiju i filozofiju izme|u ostalog, gde je moje moralno pravo, da sam ja ìvela wihove ìvote, da sam ja bila wihov ... Voditeq: Ovo je mo`da bio pogled sa distance. Gospodine Crn~evi}u, da li vi mislite da je to emocija izme|u ova dva ~oveka, ili se ne{to drugo desilo? Za{to ba{ sad? Brana Crn~evi}: Vidite, kad neko zajedno raste, raste uporedo, i kad neko ima prednost, [e{eq je kao predsednik stranke imao prednost, ali on je nominovao, odnosno kongres je izabrao za zamenika Tomu Nikoli}a, i bilo bi prirodno da oni sara|uju na osnovu ideje koju vodi stranka. I jedno vreme, ta saradwa je i{la stra{no dobro. Me|utim, do|e vreme kad qudi ne mogu da se uzdrè, nego demantuju svog pomo}nika da bi bili u pravu, da bi odluke bile ispuwene, da bi bile nepogre{ive. I onda se radi o trpeqivosti. Toma Nikoli} je veoma trpeqiv ~ovek. Ja sam ga gledao u tom paklenom kazanu kako se kuva, video sam koliko se nervira {to se dogovorene odluke mewaju, {to ga predsednik stranke svako malo demantuje, ali video sam i neograni~enu qubav wegovih dana{wih protivnika prema wemu. Voditeq: Mi smo wih pozvali, Tomislava Nikoli}a i Dragana Todorovi}a, u emisiju. Brana Crn~evi}: Imam jednu primedbu samo. Vidim da propra}ate ovom pesmom radikalne stranke Spremte, se spremte ~etnici i moram da priznam da mi malo smeta, kao {to mi smetaju i majice u koje su obu~eni [e{eqevi qudi. Sve {to je ikonografski, ~ak i u muzici, me nervira. Voditeq: Ja se izviwavam, samo da pogledamo, mi smo pozvali, ina~e, gospodina Nikoli}a i gospodina Todorovi}a u ovu emisiju, ali ni jedan ni drugi nisu hteli javno da se suo~e. Pitali smo ih ko je u ovom sukobu autenti~an radikal, i da li su slu`be bezbednosti imale uticaj na rasturawe, kao i na formirawe Srpske radikalne stranke. Citat: Sigurno da je jedini stvarni politi~ki ~inilac, koji }e i daqe ostati na braniku dràvnih i nacionalnih interesa Srpska radikalna stranka. Mi vi{e ne}emo ni u imenu imati re~ radikal, sve ono {to se podiglo kao Srpska radikalna stranka ima svoj nivo sada, oni su na tom nivou, a slede}i izbori pokaza}e da li }e oni uspeti da o~uvaju taj nivo, da razvijaju, da podiù, ili }e pasti, kao {to je najverovatnije da moraju, zato {to ne vidim za{to bi se qudi opredeqivali za ne{to {to je ne samo umrlo, mislim da je sahraweno.
579
Va{a televizija, koja ima ~uvenu emisiju Insajder, kroz koju su prodefilovali svi ìvi i neìvi pripadnici raznoraznih slu`bi, niste mogli da ~ujete ni jednu jedinu stvarnu informaciju po tom pitawu, ali to je stvar koja je bila prepoznatqiva i ranije, a sada poku{avaju da obnove kako je navodno Srpsku radikalnu stranku osnovala Slu`ba dràvne bezbednosti i od tog wihovog ~eda izrasla je stranka koja je bila najogor~eniji protivnik svih reìma u ovih proteklih 18 godina. Jednostavno, te neke stvari se ne slaù, ne bih ~ak ni ozbiqno da odgovaram na to pitawe. Ja ne poznajem nikog u tim slu`bama i ne sara|ujem. Ne mogu da kaèm, Vojislav je imao taj neki izve{taj patriota u Dràvnoj bezbednosti, koji su ga upozoravali kad ne{to ne vaqa, kad se ne{to ne radi kako treba, ponekad ga upu}ivali na lo{ trag, ali sve je to prestalo wegovim odlaskom u Hag i u stranci postoje neki mali, sitni qudi koji tvrde da imaju kontakte i informacije iz vrha obave{tajnih slu`bi. Ja znam da je to samo la`. Voditeq: Ponovo smo u studiju, gledate Stawe nacije. Gospo|o Ale~kovi}-Nikoli}, da li vi mislite da je bilo neke pomo}i sa strane ili uticaja sa strane, da je uticao neko da se ovo sada desi u Srpskoj radikalnoj stranci? Mila Ale~kovi}-Nikoli}: Da vam kaèm, ja ne znam za{to vi toliko sada insistirate na slu`bama, kada se zna da u ovoj zemqi slu`be u~estvuju u stvarawu i razgradwi svih stranaka. One su odavno ovde prisutne, neko ko ìvi u Parizu to zna. Voditeq: To zna~i da su i u ovome u~estvovale? Mila Ale~kovi}-Nikoli}: Recimo da postoji neka mogu}nost da su se oni upetqavali u sve to, ali, koji je wihov u~inak i uspeh, to je sad drugo pitawe. Za{to ne insistirate na idejama, gubimo vreme, pri~a se o nekim slu`bama. Voditeq: Sa kojim idejama vi mislite da }e oni iza}i sad pred bira~e? Mila Ale~kovi}-Nikoli}: Pa, otkud ja znam sa kojim? Ja mogu da vam kaèm da poredite ideje koje je imala ta stranka, pa onda vi zakqu~ite u ~emu su razlike. Koliko ja znam, ovaj ogranak koji se odvojio jo{ nije jasno rekao svoje ideje. Voditeq: Samo da pitamo gospodina Crn~evi}a. Da li vi mislite da }e ovo proizvesti zabunu u bira~kom telu? Brana Crn~evi}: Neku zabunu malu ho}e, ali ne}e to biti kapitalna zabuna. Mila Ale~kovi}-Nikoli}: Pazite, ono {to mi cenimo, to je jasna doslednost antiglobalisti~ke odluke da se ne ulazi u NATO. Evo, to je pitawe koje ja ne razumem, ja uop{te ne vidim. U Srbiji je svaka stranka la`na, u stvari svaka se izdaje za ono {to nije, nijedna stranka ne odgovara nazivu. Ja, na primer, ne znam za{to su oni uop{te desnica. Ako gledamo program, je li, pogotovu ako su im prijateqi u Venecueli levica, prijateqi u Rusiji su levica, imaju u Kini prijateqe koji su isto levica i tako daqe. Demokratska stranka vodi trenutno desni~arsku politiku jer nema veze sa socijalisti~kim programom francuske stranke.
580
Radio televizija Vojvodine, emisija Signali Novi Sad, 23. septembar 2008. godine Gosti: Gordana Pop-Lazi}, Milorad \uri}, Zoran Ostoji} i Nikola Novakovi} Predstavnici vladaju}e ve}ine podràvaju Tomislava Nikoli}a i wegov poku{aj preotimawa Srpske radikalne stranke, te pravdaju protivzakonite postupke prevratni~ke grupe. îwenica je da vladi koja radi protiv interesa gra|ana smeta jaka opoziciona stranka. Ipak, kona~ni ishod zavere Tomislava Nikoli}a i wegovih sledbenika nije zadovoqio o~ekivawa pravog akcionog jezgra. Voditeq: Ne tako davno, analiti~ari su predvi|ali da nam sledi period ukrupwavawa politi~ke scene. Svedoci smo da se desilo ne{to potpuno suprotno. U istom redu sa velikim temama: odbrana Kosova, nastavak evroatlantskih integracija, ekonomski dogovor sa Ruskom Federacijom, pa i novi statut Vojvodine, na{la se i situacija u Srpskoj radikalnoj stranci. Dobro ve~e po{tovani gledaoci, ovo su jo{ jedni Signali Radio-televizije Vojvodine. Koliko }e i na koji na~in politi~ku scenu Srbije promeniti nova situacija unutar do ju~e najja~e opozicione stranke u zemqi? Setite se kako je posledwu godinu u na{em politi~kom mejnstrimu tretirano radikalstvo. Setite se preba~enih preko milion glasova, na momente atipi~nih govora sada biv{ih ~lanova te stranke i pomalo, zbog svega toga, zbuwene javnosti. Mi ve~eras u Signalima pitamo da li se sada Srbija bliì onom idealu politi~ki stabilnog dru{tva ili }emo biti jo{ dubqe raspolu}eni. Novinar: Dana{wa sednica Skup{tine Vojvodine ozna~ila je raspad Srpske radikalne stranke na jo{ jednom pokrajinskom nivou. Osim {to je
581
Voditeq: Ideja je da pomognemo gledaocima. Ja sam hteo da pitam gospodina Branu Crn~evi}a da li }e Tomislav Nikoli} uspeti da odvoji deo bira~kog tela Srpske radikalne stranke. Brana Crn~evi}: Naravno da ho}e. Ali, on ima i {ansu da uzme i drugi deo bira~kog tela, koji se do sada nije opredeqivao za radikale, ili prebega iz takozvanih drugih stranaka. Vidite, protiv Tomislava Nikoli}a se govori sva{ta. Na primer, kao krajwi argument da je on maltene izdajnik je to {to ga je pohvalio engleski ambasador. Ja sam to propratio novinskim komentarom koji ovde ponavqam: mene ne zabriwava {to je engleski ambasador pohvalio Tomu Nikoli}a, zna se za{to on to radi, mene bi zabrinulo da Toma Nikoli} pohvali engleskog ambasadora. Mi ìvimo u vremenu kad qudi mogu i hvalama da poku{aju da ne{to ru{e u samom po~etku. Voditeq: Dobro. Hvala vam puno {to ste bili gosti emisije Stawa nacije. Od vas traìmo da date ta~an odgovor o tome kakvo }e biti mi{qewe ve}ine ispitanika. Glasajte, pogodite u jednu decimalu {ta misli javnost Srbije i zaradite 20.000 dinara. Koliko gra|ana Srbije misli da }e Tomislav Nikoli} privu}i ve}inu tela Srpske radikalne stranke? Sa novim gostima i novom temom vidimo se sutra, prijatan dan.
to postala omiqena zabava za javnost, rasplet situacije unutar do ju~e najja~e opozicione stranke u Srbiji izaziva polemike me|u analiti~arima, ali i ostalim u~esnicima u politi~kom ìvotu. [ta je s tim srpska politi~ka scena dobila a {ta izgubila? Da li su de{avawa kod radikala u~vrstila vladaju}u ve}inu ili je pak to postala no}na mora za male stranke koje je ~ine? Da li je mogu}e da posle svega Srbija dobije jaku opoziciju? Nalazimo li se pred jo{ dubqom polarizacijom i podelama ili pred politi~kom stabilno{}u? Voditeq: Dakle, Signali ve~eras, kao {to ste ~uli, traè odgovor na pitawe: da li nam preti ili se sme{i politi~ka stabilnost ili neke nove podele? Ve~eras u Signalima RTV Vojvodine, gospo|a Gordana PopLazi}, potpredsednica Srpske radikalne stranke, gospodin Milorad \uri}, ~lan Predsedni{tva Demokratske stranke, gospodin Nikola Novakovi}, ~lan Predsedni{tva G17 plus i gospodin Zoran Ostoji}, ~lan Predsedni{tva Liberalno-demokratske partije. Dobro ve~e, dobro do{li u ve~era{we Signale, i gospodin Mladen Oqa~a, koji }e pratiti raspravu u studiju ve~eras, na{ karikaturista, i naravno vi, po{tovani gledaoci, putem SMS-a. Sva pitawa, eventualno sugestije za ve~era{we goste, zanimqiva }e nam biti i va{a mi{qewa o ovoj temi koja je u ìì javnosti posledwih nekoliko nedeqa. I danas rasplet na Skup{tini Vojvodine. Gospodine \uri}u, upravo ste do{li sa sednice Skup{tine Vojvodine. Formirana je poslani~ka grupa Napred Srbijo, ostao je potpredsednik iz redova Srpske radikalne stranke gospodin Igor Mirovi} i velika dilema {ta }e biti sa mandatima, ali za to }e se boriti Srpska radikalna stranka. Kakav je stav vladaju}e ve}ine? Milorad \uri} (DS): Pa, stav vladaju}e ve}ine da su poslanici koji su bili sporni povukli svoje ostavke, i u tom smislu one pripadaju poslanicima. Naravno, to je mogu}e zbog zakona koji je donet i koji kaè da poslanici zapravo, pod odre|enim okolnostima, mogu staviti svoje ostavke na raspolagawe. Zna~i, i sam zakon je tu relativan, u tom smislu da s jedne strane, naravno, mandat pripada poslaniku, a s druge strane znamo da oni dobrovoqno predaju svoj mandat stranci, i onda se u tom jednom me|uprostoru de{avaju razli~ita tuma~ewa. Tako da, budu}i da su ti poslanici povukli svoje ostavke, Mandantno-imunitetska komisija }e raspravqati o tome, tako da su poslanici Srpske radikalne stranke napustili zasedawe i{~ekuju}i rasplet na tom nivou. Vide}emo kako }e se to odvijati. U svakom slu~aju, ~iwenica je da se jedan deo poslanika bira po proporcionalnom sistemu, tako da to daje i odgovor, mo`da jedan od odgovora, da li se bliìmo stabilnosti na{eg politi~kog sistema, jer u velikoj meri stabilnost politi~kog sistema obezbe|uje sam izborni zakon. Dakle, dok god imamo proporcionalni izborni sistem, bi}e to prilika da se na{a politi~ka scena usitwava i zapravo jedini pravi na~in da se politi~ka scena ukrupni jeste dono{ewem ve}inskog izbornog sistema, koji bi onda zapravo pu{tao samo najja~e stranke, a to zna~i da bi sve ove mawe stranke zapravo nestale. No, za tako ne{to je sad o~igledno potreban konsenzus na politi~koj sceni. Ja ne verujem da }e se on uskoro desiti, imaju}i u vidu da su...
582
Voditeq: Ako se stigne uop{te u sklopu ovih velikih tema. Milorad \uri} (DS): ... da su ne samo mawe stranke, nego da su i neki radikali bili protiv proporcionalnog sistema, protiv ve}inskog sistema, tako da mislim da veliki deo uzroka ovog deqewa i na{e politi~ke scene leì zapravo u izbornom zakonu. Gordana Pop-Lazi} (SRS): O~ekujete sada moje mi{qewe? Voditeq: O~ekujem sada va{e mi{qewe zapravo zato {to se vi borite za te mandate sada. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Pa ja mislim da na ovim prostorima nema tog izbornog sistema koji mi nismo u praksi probali: i ve}inski, i proporcionalni, i jedan i drugi, i jedna izborna jedinica i devet izbornih, i 29 izbornih jedinica, zna~i sve. Ali ono {to je u teoriji jasno i {to je praksa u ovim zapadnim demokratijama koje nam sluè kao uzor kad je demokratija u pitawu, jeste upravo taj proporcionalni sistem. Dakle, on na neki na~in promovi{e stranku iza koje stoji, naravno, neka ideja, odnosno stoji neka ideologija, i stoje neki qudi za koje ona smatra da su dostojni toga da se na|u na toj izbornoj listi, i da }e nakon toga, nakon osvojenog nekog rezultata, naravno, sprovoditi tu politiku i boriti se za tu ideologiju. Mi nismo nikad imali taj problem da smatramo da je proporcionalni sistem upravo ono {to daje pravu sliku, podelu izme|u svih aktera na politi~koj sceni. Jeste da je na{a politi~ka scena optere}ena velikim brojem politi~kih partija. Za to su uglavnom krive one malo krupnije politi~ke partije koje u posledwe vreme stalno {lepaju na svojoj listi jo{ po pet-{est nekih sitnih partija, pa smo sad do{li u situaciju, evo nakon one velike DOS-ove izborne liste 2000, da sad imamo jo{ jednu. Onda je vaqda bilo sedamnaest, ako se ne varam, sada devetnaest ~ak politi~kih partija koje stoje iza DS-a u republi~kom parlamentu. To, naravno, nije dobro. Pogotovu nije dobro ovo, verujem da vas to najvi{e interesuje, ovo {to se de{ava, da se nakon izbora opozicija cepa, umesto da se ujediwuje. To je, dakle, ne samo teorijsko, nego i pragmati~no pitawe, za{to do toga dolazi. Voditeq: Ali izvinite, posle lo{ih izbornih rezultata, logi~no da se na|u u svakoj stranci. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ne, odli~ni rezultati. Pazite, prvo ako po|emo od Srpske radikalne stranke, rezultat je odli~an. Takva jedna pojedina~na partija nigde u Evropi, nigde gde je vi{epartijski sistem nije uspela da osvoji vi{e od 30 odsto glasova. Dakle, moèmo da budemo veoma zadovoqni. I ako osvoji tih 30 odsto glasova, recimo, ona je obavezno u vlasti. Kod nas to, naravno, nije slu~aj. Sad treba da damo odgovore za{to je to tako. Dakle, to je pitawe koje nam se sada name}e, a ne samo za{to do toga dolazi. Ja }u samo kratko ako mi dozvolite, ne}u, naravno da uzmem mnogo vremena, da objasnim za{to se to de{ava. Dakle, nakon izbora mnogo pametniji qudi od mene, koji se bave politi~kom teorijom, kaù da je logi~no da se opozicija ukrupwuje, je li tako. Da ima jedan jedini zadatak, da sru{i vlast, odnosno da izazove nove izbore. Za{to se to kod nas nije desilo? Treba da damo sad neki logi~an odgovor. Za{to je neko sada upravo krenuo na razjediwavawe opozicije i ~ak otimawe poslani~kih mandata jednoj velikoj po583
slani~koj grupi i politi~koj partiji koja je u opoziciji? Pazite, nije na vlasti, nego je u opoziciji. Voditeq: Te odgovore, gospo|o Lazi}, naravno, traì}emo i ve~eras, ali trebalo bi vi da ih potraìte vi{e u va{im redovima, i spomenuli ste to. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ne, ne, molim vas, ja ostajem na terenu teorije i politi~ke pragmatike, dakle prakse. Ne govorim ni{ta personalno, nego to se de{avalo i drugim politi~kim partijama. Dakle, ni{ta ja ovo li~no ne govorim iz svog nekog ugla, nego govorim o onome {to je normalno na politi~koj sceni gde funkcioni{e vi{e politi~kih partija. Voditeq: Ali praksa, to je ono {to nas interesuje. Dakle, podeqena je javnost i sad ta neka, kako se opet tuma~i u javnosti, vrlo tanka linija izme|u pozicije i opozicije. Vi ste opoziciona ili poziciona stranka, gospodine Ostoji}u? Zoran Ostoji} (LDP): Mi smo glasali protiv vlade gospodina Cvetkovi}a, protiv izbora predsednika Skup{tine, i {ta bi se po vama iz toga dalo zakqu~iti? Voditeq: Pa, ja vas pitam, a {ta je sa Beogradom? Zoran Ostoji} (LDP): U Beogradu smo pomogli Demokratskoj stranci da odrì vlast i da spre~i one koji su mogli da u~ine da socijalisti odu na drugu stranu. Ja mislim da je sve ono {to ste u najavi pomenuli mnogo va`nije za ìvot gra|ana Vojvodine, posebno energetski sporazum, nego to {ta se de{ava u Srpskoj radikalnoj stranci. Ali sad, sve {to je va`no za Vojvodinu, va`no je i za Srbiju. Ali vidim da je to tema i da priznam da to na neki na~in, kako da kaèm, treba da bude vest da se ne bi pri~alo o energetskom sporazumu, o protivzakonitosti i protivustavnosti, da se ne bi pri~alo da je Srbija ~etvrta zemqa po korupciji u zdravstvu, itd., da se ne bi pri~alo gro stvari, hajde da se bavimo Srpskom radikalnom strankom. Voditeq: Ho}ete da kaète da su ove podele na politi~koj sceni zapravo paravan za neka kqu~na pitawa koja ste pomenuli? Zoran Ostoji} (LDP): Mnoge stvari prolaze ovih dana, dok se mi bavimo {ta je Toma rekao Voji a Voja wemu. Vi znate da mi nismo komentarisali de{avawa u Srpskoj radikalnoj stranci, to je wihova, na kraju krajeva, interna stvar. Ja bih li~no voleo, pa i drugi iz LDP-a, da su svi, cela Srpska radikalna stranka, odnosno 78 poslanika u doju~era{wem poslani~kom klubu glasali o Sporazumu o stabilizaciji, ali to se nije desilo i uop{te ne ulazim u razloge. Ho}u samo da kaèm slede}e: u ve}ini zemaqa Evrope je proporcionalni sistem i po deklaraciji iz Kopenhagena, poslanici su vlasnici mandata, bez obzira {to je proporcionalni sistem. To je i posledwe mi{qewe Ustavnog suda, onog Vu~eti}evog, kada je poku{ano oduzimawe mandata Vojislavu Ko{tunici, odnosno DSS-u. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Odmah tada smo doneli novi Ustav. Zoran Ostoji} (LDP): Jeste, ali tada se Ustavni sud pozvao na deklaraciju iz Kopenhagena, ona vaì i sada. S druge strane, novi Ustav, koji su doneli zajedno svi, sem LDP-a, otvorio je mogu}nost da stranke raspolaù mandatima. Otvorio je mogu}nost, ali zakon koji je regulisao blanko ostavke nije doneo. Samo da podsetim. Mi smo jedina poslani~ka grupa koja nema
584
blanko ostavke, tako da ja ne bih ulazio sad u diskusiju da li je fer ovo ili ono. Se}am se kad je Tomislav Nikoli} oduzimao mandate nekim poslanicima G17, da bi opstala Ko{tuni~ina vlada i Mla|an Dinki} kao ministar finansija, pa je to tada bilo ovako. Zato, kako da kaèm, ne o~ekujte od LDP-a da sudi o tome. Kaèm, to nije normalno da partije imaju mandat. Bili smo protiv tog ustava, da budu vlasnici mandata, mi nemamo blanko ostavke, a ovo sve drugo i}i }e... Voditeq: Na poverewe. Ne, nego ovo mi je sve prosto interesantno. Va{a teza bila je, ~esto se to sad ~uje u posledwe vreme, da se ova de{avawa unutar Srpske radikalne stranke koriste kao paravan za neke mnogo va`nije teme. [ta vi kaète, gospodine Novakovi}u? Zoran Ostoji} (LDP): Zaista mislite da je to va`nije nego to {ta je Toma rekao Voji i {to su se posva|ali. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Jeste va`nije, kako da nije? Zoran Ostoji} (LDP): Pa i ja mislim, eto, sloìsmo se. Voditeq: A da li mi gubimo su{tinu? Nikola Novakovi} (G17): Vrlo jednostavno. Mi se pribliàvamo su{tini i danas je ovde bio gospodin [ojgu, Svetska banka i tako daqe. Dakle, stvari polako idu nekim svojim tokom, idu nekim svojim putem, dolaze na neko mesto. Mi smo tvrdo na stavu da su sva zbivawa u Srpskoj radikalnoj stranci unutarstrana~ka stvar. Mi wima niti pomaèmo niti odmaèmo, i nemamo nikakvo mi{qewe o tome. Srpska radikalna stranka kao opozicija u parlamentu do sada, za{to nije u vlasti to ja stvarno ne znam, nisam u~estvovao u tim razgovorima, ali je su{tina... Voditeq: A da ste u~estvovali, gospodine Novakovi}u? Nikola Novakovi} (G17): U su{tini nije moje ni da ih u~im, naravno, ni~emu, ali u celom svetu opozicija je ona snaga, ona politi~ka snaga koja tr~i ispred vlasti, koja poku{ava da pokaè kako bi oni uradili, uredili, sredili neke odnose, kojom brzinom i tako daqe, ne bi li taj benifit koristili na slede}im izborima. Ja nisam neki politi~ar, naro~iti. Ja ~etiri godine sedim u parlamentu i vrlo pa`qivo slu{am, dodu{e stalno, {to kaù, mi smo uvek u vlasti, to je dobra pozicija za nas, slu{am prazne govore, dakle jedan stav bez stava. Zna~i, mi nemamo tu vrstu mo}ne opozicije. Nemojte da se naqutite, postoje qudi u Srpskoj radikalnoj stranci koji vrlo dobro znaju da govore o temi, o onome {to je na dnevnom redu itd., vrlo precizno i vrlo jasno. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ja sam primetila da vi mene uvek lepo slu{ate. Nikola Novakovi} (G17): Vrlo pa`qivo, da. Pravu opoziciju sam otkrio prvi put kada se pojavila Liberalno-demokratska partija. Ovo nije nikakav kompliment, nego je svako pojavqivawe za govornicom bilo argumentovano, vrlo suvislo, vrlo logi~no, vrlo, kako da vam kaèm, obrazovano i jasno. A ona tre}a grupa stranaka u opoziciji, izgleda, jo{ ve`ba. Oni su isto bili stalno u vlasti, pa ne znaju, ovo im je malo nepoznato, pa poku{avaju da li~e na Srpsku radikalnu stranku, ali slabo im je to...
585
Voditeq: Sami ste kazali, gospodine Novakovi}u, da ~etiri godine pa`qivo slu{ate u Skup{tini i analizirate opoziciju. Kako vam se sad ~ini ova situacija? Spekuli{e se u javnosti da je Tomislav Nikoli} Napred Srbijo, sa svojih 19 poslanika u Skup{tini Srbije, ozbiqna pretwa malim koalicionim partnerima Demokratske stranke, a tu ste i vi. Nikola Novakovi} (G17): Mislite, da, pretwa. Voditeq: Da, mislim {pekulacija. Nikola Novakovi} (G17): Kad boqe pogledate, sa mojih bezmalo 60 godina, ja nikako ne delujem neozbiqno, ne bavim se {pekulacijama, ne prognoziram, ne verujem prognozama, a da li }e ili ne}e, na koji na~in, kako }e se uop{te to odvijati, to nas tek ~eka. Mi jo{ nemamo taj poslani~ki klub za govornicom. Ja wih nisam mogao pa`qivo da slu{am, ja nisam imao pojma ni ko }e tu da bude. Bilo je iznena|ewe, kako smo procewivali kada se to de{avalo, ko gde sedi, {ta }e da bude i tako daqe. Dakle, stvarno ne znam i nikako ne}u da se bavim nikakvim {pekulacijama. Voditeq: Formirawe stranke, program, i onda moèmo o tome da razgovaramo. [ta vi mislite, gospodine \uri}u? Nikola Novakovi} (G17): Nema bojazni u G17 plus, odmah da vam kaèm. Voditeq: [ta vi mislite, gospodine \uri}u? Milorad \uri} (DS): Za razliku od ostalih u~esnika ovog razgovora, ja mislim da je ovo {to se de{ava u Srpskoj radikalnoj stranci izuzetno vaàn politi~ki doga|aj. Doga|aj koji zapravo predstavqa jednu bitnu promenu na na{oj politi~koj mapi i doga|aj koji zapravo ukazuje na kraj jedne politi~ke ideje. Mislim da je to izuzetno va`na stvar, prosto, da je jedna politi~ka ideja koja je u dobroj meri definisala politi~ka zbivawa u Srbiji, a to je ideja izolovane Srbije, neevropske Srbije, Srbije koja nije sklona orijentaciji prema Evropskoj uniji, doìvela poraz. Ovo {to se de{ava je zapravo eho tog poraza, jer su oni kao politi~ka ideja izgubili, i u tom smislu mislim da to treba da se analizira i da se konotira kao jedan grani~ni doga|aj koji sada stvara od na{e politi~ke situacije jednu potpuno novu situaciju. Voditeq: Stabilniju ili haoti~niju, gospodine \uri}u? Milorad \uri} (DS): Stabilniju u smislu da je ideja, proevropska ideja odnela pobedu. U tom smislu je stabilizovan jedan deo ~itave scene. Naravno, politi~ka scena nikad ne}e biti stabilna. Ne zna~i da se ni{ta ne de{ava, ona neprestano vri, i ona se suo~ava uvek sa novim izazovima, ali generalno gledano, jedan dobar deo politi~kih ideja koje su na~inile uspeh Srpske radikalne stranke posle 2000. godine je zapravo sada nai{ao na zid, nije nai{ao na odziv bira~a, i mislim da u tom smislu to predstavqa kraj jedne, rekao bih, mini-epohe u srpskoj politici. Vide}emo {ta }e biti daqe, koji }e biti slede}i izazovi. To }e pre svega zavisiti od onoga {to se objektivno de{ava u dru{tvu, na politi~koj sceni, kako u Srbiji tako i u okruèwu. I s jedne i s druge strane zavisi od toga kako politi~ke partije, politi~ke elite artikuli{u te doga|aje i kako one predstavqaju to bira~ima.
586
Srpska radikalna stranka iskoristila je jedan period, i to je ta Nikoli}eva era u Srpskoj radikalnoj stranci, iskoristila je tranzicione probleme koje je Srbija imala i to je artikulisala kroz svoju politiku, koja je stigla do jednog visokog procenta, ali tu je zaustavqena, i eho tog zaustavqawa je zapravo ovaj raspad, naravno, plus personalne i ostale stvari. Ne moèmo re}i da to nije vaàn doga|aj za politi~ku scenu. Ja mislim da je izuzetno vaàn i da }e on predstavqati kraj jedne epohe i po~etak jedne nove. Zoran Ostoji} (LDP): A uprkos tog, da budem cini~an, tako va`nog doga|aja, kao {to je potres, raspad, ne}u da koristim neke grube re~i u tome {to se de{ava, kraju jedne ideje, kako vi kaète, mi smo pre neki dan posrnuli na tom evropskom putu uprkos tome {to su gra|ani glasali za wega, time {to Privremeni trgovinski sporazum nije odmrznut. Uprkos tome {to se de{ava u Srpskoj radikalnoj stranci, {to je zna~ajno, je li, za proevropske snage, to se nije desilo. Cini~no, kaèm. To zna~i, nije ovde problem opozicija, pa vi kaète nema jake opozicije, pa gle sad, raspali se radikali, pa }e biti jo{ slabija. Ovde je problem nekompetentna, nesposobna vladaju}a ve}ina i vlada, jer nije do radikala da se uhapsi Mladi}, ni do LDPa, niti do parlamenta. Parlament je uradio sve {to je mogao. Ratifikovao je Sporazum uprkos tome {to se de{avalo me|u radikalima. Voditeq: Ho}ete da kaète da ne moè vi{e alibi biti vladaju}oj ve}ini da je antisistemska opozicija, koja proizvodi opstrukciju, na{ najve}i problem. Zoran Ostoji} (LDP): Apsolutno mora da se pri~a, da se utvrdi kako to pomo}i vladi, jer nigde vlada nije mogla da nosi evropske integracije, to mora vlada, parlament i svi delovi dru{tva, a mi se ovde bavimo opozicijom. To je skretawe sa teme. Voditeq: Ne, ne bavimo se mi. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Trebalo je onda da pozovemo gospodina \eli}a, on da nam da odgovore. Zoran Ostoji} (LDP): Mo`da ste hteli da glasate, pa onda niste. @ao mi je {to niste. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ako dozvolite, ovde se govori uglavnom o Srpskoj radikalnoj stranci, ali ja ne mogu da do|em do re~i. Milorad \uri} (DS): Samo, molim vas, dakle, ne mislim da se radi o posrtawu na evropskom putu i ne bih voleo da ~ujem tako zlurade komentare sa strane. Mi pre svega imamo jedan problem koji nije nastao sada i ~ije re{avawe }e trajati i imamo jedan negativan stereotip o nama u na{em okruèwu, i to se formalizuje kroz razli~ite negativne stavove Evropske unije i drugih me|unarodnih ~inilaca. Nije to ova vlada skrivila. Ona poku{ava to da ispravi, kao {to je i pro{la vlada poku{avala, kao i pretpro{la. Zna~i, radi se o jednom vrlo te{kom problemu koji imamo. Mislim da nisu na mestu bilo kakve zajedqive opaske, kao eto, posrnuli smo na putu. Imamo problem, ali to ne zna~i da ideja koja stoji iza ove vlade, koja je, na kraju krajeva, i politi~ka ideja va{e stranke, nije na sceni. Voditeq: Gospodine \uri}u, zajedno ste u pokrajini sa LDP-om.
587
Zoran Ostoji} (LDP): Kaèm da treba ra{iriti taj teret, podeliti taj teret. Vlada ga ne moè nositi. Pa, to je vaqda dokazala. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Dobro, mi svo ovde pokrenuli stvarno mnogo tema. Hajde da malo suzimo teme. Dakle, to {to od dvehiqadite godine uvek one vladaju}e politi~ke partije idu u susret Evropi, je li tako, i èle da budu sastavni deo Evrope kroz Evropsku uniju, ne smatraju}i da su sastavni deo Evrope i bez Evropske unije. Sada vidimo da, nakon {to je ovaj SSP usvojen u parlamentu, naravno, sa mnogo mawe glasova nego {to je ovaj gasni sporazum sa Rusima, ali svejedno, pro{ao je u parlamentu, kao bumerang nam se vratilo od Evropske unije to da postoji jedna ili dve deùrne, je li tako, ~lanice, koje }e uvek re}i ne, treba jo{ ne{to. Treba da iskora~ite jo{ malo. Treba jo{ Mladi}, ili treba jo{ Hayi}, ili treba jo{ Vojvodina. Pazite, molim vas, za{to istori~ari traè neku distancu da bi se osvrnuli na neki doga|aj? Zato {to mi u su{tini ìvimo u nekoj virtuelnoj stvarnosti. Dakle, nismo mi ba{ tako kadri, kad iza|emo iz ovog studija, da spoznamo svu stvarnost onakvom kakva ona u biti jeste. Za nekih mo`da godinu dana, ili pet godina, mi }emo na ovu emisiju, na ovu temu gledati na sasvim druga~iji na~in. Ali za{to? Zato {to nismo dovoqno pametni da je spoznamo u ovom trenutku jer je jako malo qudi koji mogu u datom trenutku da reaguju na pravi na~in. Koliko god da je neprijatna istina, da je izreknu i da nam stave to kao ne{to {to nas ~eka ukoliko povu~emo ovaj potez ili onaj. To im je {ah. Tako vam je i u politi~kom ìvotu. Tako vam je u me|unarodnim odnosima. Dakle, ono {to je Srpska radikalna stranka uvek govorila za neke istorijske doga|aje koji su nam sledili, unapred {ta }e se dogoditi, za{to }e se dogoditi, i da kraja nema i da ta Evropska unija... Voditeq: Ali ako je ve}inska Srbija za tu Evropsku uniju, gospo|o Pop-Lazi}, kako biti konstruktivna opozicija, a biti protiv toga? Gordana Pop-Lazi} (SRS): Sad }u vam odgovoriti na to pitawe, {ta zna~i konstruktivna opozicija, samo malo, po{to ste mi misao prekinuli. Dakle, ako sada kaèmo da ho}emo u Evropsku uniju, a Evropska unija nas ne}e iz razloga {to nas Evropska unija zami{qa kao dràvu bez Kosova i Metohije i bez Vojvodine. Kako to znamo? Jeste li ~itali presudu Du{anu Tadi}u, koji je osu|en na 20 godina robije u Ha{kom tribunalu? Tamo ste mogli da vidite potpunu retrospektivu srpske istorije. I tamo su oni otvoreno rekli: ideja Velike Srbije ili velikog Srpstva jeste i postoji sve dok budete èleli Kosovo i Metohiju, odnosno dok se ne odreknete Kosova i Metohije i Vojvodine i dok se ne svedete na pretkumanovsku Srbiju. Ja znam da to vas ne interesuje. Voditeq: Naravno da nas interesuje, nego hajde da se mi vratimo na ovu na{u temu. Najve}a je {ansa da se ova politi~ka scena u Srbiji malo umiri ili preti jo{ ve}e usijawe? Gordana Pop-Lazi} (SRS): Evo, u dve re~enice. Da li moèmo svi da budemo konstruktivni? Moèmo. A onda smo jedna amorfna masa. Onda se unapred sa svim slaèmo, nema sukoba mi{qewa. Ja mislim, jedino logi~no i u politici i u bilo kom drugom problemu, ako postoji sukob mi{qe588
wa, da iz toga moè da proiza|e neki kvalitet. To je jedino konstruktivno. Ina~e, da budemo istomi{qenici, pa hajde da se vrati Titovo vreme {to se politike ti~e, to je jedina takozvana konstruktivna opozicija. A {to se ti~e ovoga {to se de{ava u Srpskoj radikalnoj stranci, dajte vremena da vidimo ko je zaista opozicija, ko nije. Vreme }e pokazati, u zavisnosti od toga {ta }e ko govoriti, a jo{ vi{e {ta }e ko raditi, odnosno kako }e glasati, za koje zakonske predloge. A ne znam da li znate samo za ovaj kuriozitet, da je, recimo, u Velikoj Britaniji jo{ od XVIII veka pravilo da opozicija ~ak i ne predlaè zakone, to kad govorite o konstruktivnosti, nego ima samo zadatak da obara vlast. Voditeq: Dobro, sad smo oti{li predaleko. Gospodine Novakovi}u, da li vi mislite da postoji {ansa da se malo smiri i upristoji na{a politi~ka scena? Nikola Novakovi} (G17): Pristojnost je kriti~na stvar na politi~koj sceni, naàlost, ali ja ne vidim da su tu neke velike turbulencije izuzev ovih doga|aja u Srpskoj radikalnoj stranci, a to }emo da vidimo vrlo brzo kako }e se zavr{iti. I to }e vrlo brzo da se zavr{i. Gordana Pop-Lazi} (SRS): A bilo je i onih otimawa mandata DSS-u, se}ate se? Ali se to nama vratilo sad. Nikola Novakovi} (G17): Bilo je vrlo ru`no, ali se to vratilo nazad. Dakle, postoje ekscesi, ali to su pojedina~ni ekscesi. To je bio neki sukob dve stranke i ja sam bio, na primer, zapawen te 2004. godine kad sam video koliki je to animozitet izme|u tih qudi. To je maltene na nekoj li~noj osnovi. Posle se to razredilo i to je malo nestalo, ali ne mislim da to moè dugo da traje. U krajwem slu~aju, bilo kakva erupcija se zavr{ava izborima. Dakle, tu nema opet nikakvih nekih tajni ili ne znam ni ja ~ega, pa }emo opet da iza|emo na izbore. Zna~i, najnormalnije. Ja sam se zapawio kad sam video da su Slovenci odràli, ~ini mi se, sedme izbore za 18 godina, ili mawe ~ak. Ovi {to su bili ju~e. Da li tamo nema turbulencije? Pa ima, i te kako. Voditeq: Koliko smo mi imali izbora? Milorad \uri} (DS): Samo malo. Mislim da je pitawe, kako da kaèm, da se ne moè politi~ka scena smiriti sama po sebi, zato {to prosto èlimo da se smiri. Politi~ka scena }e se smiriti u ovom smislu, po mom mi{qewu, kada politi~ke stranke prestanu da se bave sobom i svojom pozicijom na vlasti, a zapravo se stave zaista u slu`bu gra|ana i odgovaraju na one potrebe koje gra|ani imaju i politi~ki artikuli{u. Jer to nema niko drugi da radi osim politi~kih stranaka. One su nu`ne i izbori su nu`ni. A da se osvrnem na istorijske opservacije gospo|e Pop-Lazi} i da se vratim. Jedan lo{ primer su devedesete godine. Dakle, {ta se tu desilo? Imali smo jedno ru{ewe bipolarne strukture sveta oko nas, na{eg okruèwa. U Srbiji je to zapravo prevedeno kao mogu}nost da se jedan komunisti~ki recidiv vlasti, odnosno politi~kih stranaka, transformi{e kroz to kome{awe koje je u tom trenutku bilo na jednom, rekao bih, evropskom i svetskom nivou, da se iskoristi kako bi jedna stalna struktura ostala na vlasti, ne vode}i ra~una zapravo {ta su interesi gra|ana i to se zavr{ilo katastro589
falno. Posledice tih godina mi ispravqamo i danas, i to je ovo pitawe posrtawa na na{em evropskom putu. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ko je, po vama, kriv za raspad SFRJ? Ko je inicirao? Milorad \uri} (DS): Smiri}e se onda kada politi~ke stranke budu zaista orijentisane prema potrebama gra|ana. Koje su potrebe gra|ana danas? Potrebe gra|ana danas su dve stvari: stabilnost i boqi ìvot. Ko je spreman da obezbe|uje to? To je integracija u Evropsku uniju. Evropska unija kao ideja daje dve stvari: harmonizaciju i stabilnost. To je ono {to nam fali ve} 25 godina. Voditeq: Kad }e se smiriti politi~ka situacija u Srbiji? Zoran Ostoji} (LDP): Kada vlada, koja kaè da je proevropska i za ~ije evropske poslove je dobila mandat gra|ana, ne bude imala samo dva poslanika vi{e od ve}ine, a unutra je sedelo 19 stranaka. I onda kada se budu ispuwavala predizborna obe}awa. Je li potpredsednik rekao da }emo petnaestog odmrznuti sporazum? Je li se to desilo? Nije. Sad kaè u decembru. Pa, ne vodi se tako politika, nego se uradi posao koji mora da se uradi. Koji je to posao? Zavr{etak saradwe sa Hagom. Kakav je to posao? Hap{ewe i izru~ewe Mladi}a. Holandija blokira. Da, Holandija ima sramotu zbog Srebrenice. Je li wihova sramota za nas sme{na? Ne, oni su principijelni qudi, stide se toga i ne èle da dopuste da se to zavr{i tako. Prosto, mi smo problem, koji to ne vidimo, nego govorimo o potpredsedniku evropske vlade kako je to nepravda. Pa, nije nepravda. Nepravda je {to nije u Hagu Mladi}, a nije nepravda {to Holandija insistira da bude u Hagu. Prema tome, kad tako budemo posmatrali evropska posla, a za to smo dobili mandat... Voditeq: To je odgovornost svih vas. Zoran Ostoji} (LDP): Kada se Vojvodini name}e statut u skladu sa Ustavom protiv koga je Vojvodina glasala, kako mislite da to bude politi~ka stabilnost? Voditeq: Dobro, gospodine Ostoji}u, sad je to ve} potpuno drugo pitawe, kako je Vojvodina glasala protiv tog Ustava. Zoran Ostoji} (LDP): Pa ja vam govorim o elementima politi~ke nestabilnosti, pa kaèm: tanka ve}ina, puno stranaka, ne obavqa evropski posao. Kako to moè da bude stabilno? Vojvodina nije glasala na referendumu za Ustav, name}e joj se statut u skladu sa tim Ustavom protiv koga... Voditeq: Gospodine Ostoji}u, ali va{ poslanik iz Skup{tine Vojvodine je tako|e potpisao taj predlog statuta kao deo vladaju}e koalicije. Ali poznat je stav LDP-a u Vojvodini. Zoran Ostoji} (LDP): Pa ~ekajte, pa mi imamo obavezu prema gra|anima koji nisu bili protiv tog ustava. Ho}emo da glasamo u parlamentu za ovakav statut. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ovo je Ustav gra|ana Srbije, Ustav donose gra|ani. Kako sad moète da kaète tako? Zoran Ostoji} (LDP): Izme|u ostalog, [e{eq, Toma Nikoli}, Boris Tadi} i Ko{tunica. [to se sad sva|ate? Svi ste bili za Ustav. Je li bio [e{eq iz Haga za Ustav? Jeste.
590
Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ja sad zaista ne znam da li se vi ne{to razumete u ustavno pravno, ali je ovo Ustav gra|ana Srbije. Zoran Ostoji} (LDP): Tako je. Ali koji su politi~ki lideri nosili kampawu za taj ustav? Jesu li ova ~etvorica? Gordana Pop-Lazi} (SRS): A {ta fali Ustavu, ho}ete li da mi kaète? Zoran Ostoji} (LDP): Krajevi i sredina. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Pa, moète da glasate vi protiv. Milorad \uri} (DS): Moram da prekinem, samo jednu re~enicu da kaèm. Dakle, ako sam ja bio protiv Ustava, a Ustav je usvojen, onda je prva stvar moje pristojnosti, pre svega, i civilizovanog odnosa prema pravnom sistemu da po{tujem taj Ustav. Ja sam bio u mawini, govorim teoretski. Nikola Novakovi} (G17): Mi upravo ovih dana to ~inimo, traè}i od Ustavnog suda da oceni zakonitost i ustavnost energetskog sporazuma. Milorad \uri} (DS): Tako treba. Zoran Ostoji} (LDP): Mi smo za taj ustav. A mi ovde pri~amo o politi~koj stabilnosti. Voditeqki smeta, izgleda, {to je situacija nestabilna, pa joj obja{wavam za{to je nestabilna. Voditeq: Smeta gra|anima Srbije {to je situacija nestabilna, o~igledno, gospodine Ostoji}u. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Svima smeta. Zoran Ostoji} (LDP): Da, ali kako kad vlada ima 128 i ne uradi posao za koji je dobila mandat? Nikola Novakovi} (G17): Dono{ewe Statuta ide u pravcu stabilizacije a ne destabilizacije. Sre}om, taj ustav, ako ste iskreno, vi u vladaju}oj ve}ini, proevropskoj, za Evropu, vrlo brzo }emo morati mewati stvari u vezi sa Ustavnim zakonom. Voditeq: Ko je ovih nedeqa na najve}em gubitku, da li vladaju}a ve}ina ili opozicija? Pri~ali smo u vezi sa tim i sa analiti~arima, da napravimo malo pauzu pa se vratimo u studio. Novinar: Polarizacija politi~ke scene je sasvim o~ekivan postizborni proces, slaù se analiti~ari. U takvim situacijama, kod stranaka koje su doìvele izborni neuspeh pojavquju se mladi i stari lavovi, koji poku{avaju da preuzmu kqu~nu politi~ku poziciju. To ne mora iskqu~ivo da dovede do cepawa stranke, kao {to je ovih dana slu~aj u do ju~e najja~oj opozicionoj partiji u Srbiji, Srpskoj radikalnoj stranci. \or|e Vukovi} iz Cesida podse}a na to da se posle izbora 2003. godine sli~na stvar desila Demokratskoj stranci kao posledica lo{eg predizbornog rejtinga, ali i lo{ih izbornih rezultata. \or|e Vukovi}, Cesid: Ti ~uveni padovi u strankama nekad znaju da budu duhoviti. Prosto znaju da doprinesu tome da u nekoj budu}nosti ta stranka uspe, kao {to je sad Demokratska stranka otprilike uspela da uradi ono {to sticajem okolnosti, ~ini mi se, nikad nikom nije uspelo u ovoj stogodi{woj istoriji vi{epartizma u Srbiji, da ima sve elemente vlasti. Novinar: U na{em politi~kom trenutku pitawe je kome idu u prilog novonastala de{avawa u Srpskoj radikalnoj stranci. Da li pojava nove grupacije na politi~koj sceni, koju predvodi Tomislav Nikoli}, poja~ava po591
ziciju vladaju}oj ve}ini i upu}uje na normalizaciju politi~ke scene ili se pak nikoli}evci pojavquju kao pretwa malim koalicionim partnerima Demokratske stranke? Prof. dr Jovan Kom{i}, politi~ki analiti~ar: Pojava ove grupacije u parlamentu Srbije, ukoliko bude i u pravnoj proceduri verifikovana kao trajna pojava do kraja mandata parlamenta Srbije, moè biti zna~ajan stabilizuju}i faktor, a i zna~ajan korektivni faktor za politiku vladaju}e koalicije. Ona moè zna~iti, u jednom politi~kom smislu, zna~ajnu podr{ku, opozicionu podr{ku na evropskom kursu Srbije. Novinar: U svakom slu~aju, vladaju}a ve}ina vi{e ne}e mo}i da kao izgovor za nerealizovana predizborna obe}awa koristi alibi kako je navodno ko~ioni faktor antisistemska opstrukcija u parlamentu i antisistemska opozicija, dodaje Kom{i}. On smatra da }e istovremeno biti smawen takozvani ucewiva~ki kapital mawih partnera u vladaju}oj koaliciji, {to }e ih naterati na odgovornu politi~ku utakmicu. Iako }e naredni meseci pokazati kako }e biti podeqene karte na relaciji vladaju}a ve}ina opozicija, politi~ki analiti~ar Slobodan Antoni} u svom autorskom tekstu najavio je parastos za opoziciju. Citiramo: Da, ova opozicija je klini~ki mrtva. Zato }e wu ba{ nosioci vlasti da odràvaju na aparatima, jer sa takvom opozicijom je lako vladati. Ali slaba opozicija zna~i slabu demokratiju, a slaba demokratija zna~i neodgovornu vlast. Zato bi, ipak, trebalo ne{to preduzeti. Makar iskqu~iti aparate i pozvati sve{tenika, da bi mogao do}i neko ko je stvarno ìv, vispren i delatan. Vreme }e, nepodeqena su mi{qewa, pokazati jo{ ne{to. Da li }e u slu~aju Srbije biti ispravna ona teorijska konstatacija da kvalitet demokratije u jednoj dràvi ne zavisi samo od kvaliteta vladaju}e elite, ve} i od kvaliteta opozicije? Voditeq: I posle vi{enedeqnih rasprava u javnosti, Signali ve~eras o~igledno pokazuju da raskol unutar Srpske radikalne stranke deli i druge u~esnike na politi~koj sceni Srbije. ûli smo razna mi{qewa, da li èlite da prokomentari{ete? Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ako dozvolite, ja bih prokomentarisala. Ja mislim da su analiti~ari, mawe-vi{e, bili u pravu. Dakle, ovo jeste poku{aj da se oslabi opozicija, ali ja moram da kaèm da je ova jedna grupa koja se izdvojila iz Srpske radikalne stranke, grupa koja je o~igledno napustila ideologiju Srpske radikalne stranke. Da li }e oni ikada imati neku ideologiju? ûjem da se formira neka politi~ka partija i da }e se registrovati. âk sam ~ula i izjave da ne}e biti nikakve ideologije, {to zna~i da }e biti neko preduze}e koje }e morati... Voditeq: Dobro, gospo|o Pop-Lazi}, ve~eras nisu tu sa nama. Nisu vas mediji ni sva|ali, pa ne}emo sada da ra{~lawujemo {ta se desilo. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ne, ne, nismo mi ni posva|ani, ni{ta. Ja samo komentari{em {ta to zna~i za srpsku opoziciju. Dakle, treba da se pitamo kome je bilo u interesu da do toga do|e. Voditeq: [ta vi mislite?
592
Gordana Pop-Lazi} (SRS): Evo, sad smo videli ovo posledwe {to je jedan od analiti~ara rekao da to ide u korist onima koji su na vlasti, jer oni ne èle jaku opoziciju. Naravno, oni ne ra~unaju na to da je i Srpska radikalna stranka, ja pretpostavqam i Demokratska stranka Srbije, i te kako jaka. Da li ima 19 mandata vi{e ili mawe, setite se da smo 2000. godine imali 23 mandata, pa smo vas doveli 2003. godine do prevremenih izbora, dakle, oborili smo tu vladu. Nevezano je to za broj mandata, a sad se nije ni{ta desilo. Desilo se da ste Karayi}a odveli u Hag, desilo se da su mirne demonstracije onako razbijene kako su razbijene, da je jedan ~ovek izgubio ìvot, da je nekoliko narodnih poslanika povre|eno i nikom ni{ta. Evo sad imamo neki izve{taj ministra policije, ja pretpostavqam da niste dovoqno upoznati jer ga niste ni dobili, ili ste ga dobili, ali vidim da je ve} danas bilo razgovora o tome. Voditeq: Gospo|o Pop-Lazi}, izvinite, spomenuli ste to, koliko je ovo oslabilo opoziciju, Marijana Lainovi}, moja koleginica, danas je razgovarala sa Andrejom Mladenovi}em, isto pitawe je i wemu postavila, zna~i, da li je opozicija sada, kako to smatra jedan analiti~ar, skoro klini~ki mrtva i kome }e se DSS prikloniti u ovom momentu? Hajde da ~ujemo. Novinar: Je li imate mi{qewe, malo grubo re~eno, kada jedna velika stranka propada, da se obi~no okolne mawe stranke okoriste oko toga? Da li }e se Demokratska stranka Srbije okoristiti o ovu situaciju koja je zadesila Srpsku radikalnu stranku i kako? Andreja Mladenovi}: Ne, vidite, mi nikada nismo na takav na~in ni shvatali ni vodili politiku. Ono {to se de{ava u drugim strankama, to je wihova stvar. Nismo se me{ali ni ranije, kada su postojali razni potresi u drugim strankama, naravno, ne me{amo se ni u ovu situaciju koja se de{ava u Srpskoj radikalnoj stranci. To je wihov problem. Oni }e iza}i iz wega, kako to sigurno oni budu najboqe znali da urade. Ali, ono {to je bitno, to je da opozicione stranke sara|uju tamo gde je tome mesto, u parlamentu, i da budu prava opozicija. Novinar: Pa, ko je vama bliì, Srpska radikalna stranka sa [e{eqem na ~elu ili Nikoli}eva nova partija? Ko je bliì DSS-u? Andreja Mladenovi}: Mi nemamo nameru da se na taj na~in izja{wavamo i da dajemo sada takvu vrstu qubavnih izjava jednoj ili drugoj strani. Nemamo razloga da to radimo. Mi smo stranka koja vodi svoju politiku s jasnim principima, na~elima, sa jasnim programom. Mi }emo svoju politiku voditi, kaèm, opozicionu u ovom trenutku, a sve ostale stranke ipak moraju prvo o sebi da razmi{qaju i o svom programu, na koji na~in }e taj program predstavqati bira~ima. Na ovaj na~in se sada izja{wavati, ko je kome bliì ili daqi, to je potpuno besmisleno i mislim da takvo pitawe mo`da treba uputiti vlasti, pa neka se vlast izja{wava ko je kome bliì. Ja ne znam za{to bi se izja{wavale opozicione stranke. Voditeq: Pa zato {to je, recimo, jedna od intencija bila da se napravi jaka opozicija, najavqivano je tokom leta dok nije radio parlament. Gospodine \uri}u, po{to ste vi ta vladaju}a ve}ina, je li slu{ate ~esto te qubavne izjave? Kako biste reagovali kao Demokratska stranka kad bi ih uputio poslani~ki klub, budu}i, Tomislava Nikoli}a, ako bude formalizovan?
593
Milorad \uri} (DS): Mislim da qubavne izjave nisu va`ne. Va`nije su izjave o namerama, izjave o misiji za politiku. Dakle, svako ko podràva ideju Srbije u Evropskoj uniji moè na ovaj ili onaj na~in da bude saveznik Demokratske stranke. Mislim da je to jedini pravi na~in na koji treba gledati kako }e se stvari odvijati u budu}nosti. Da li }e to biti ova ili ona stranka, mislim da to u ovom trenutku zaista nije bitno pitawe. Bitno je u kom pravcu idete, {ta èlite da postignete i u kojoj meri je taj pravac saglasan sa onim {to gra|anima treba. U tom smislu, ovo {to se de{ava nije toliko va`no. Ovaj doga|aj u Srpskoj radikalnoj stranci vaàn je kao pojedina~an doga|aj koji ozna~ava kraj jedne epohe, kraj jedne ideje. Srpska radikalna stranka je doìvela kraj svoje politike i ona bi zastala ovako ili onako. Prosto, granice rasta Srpske radikalne stranke su dostignute i ovo je posledica. Naravno, sad je pitawe kako }e se to daqe razlagati i razbijati. Mislim da nije ni va`no. Mislim da je va`na ~iwenica da je kona~no na politi~koj sceni dominatna ideja Srbije u Evropskoj uniji i nadamo se sa akterima koji }e se... Voditeq: I sami ste rekli, gra|anima je bitna stabilnost, politi~ka stabilnost u svakom smislu, a ne svake godine da {iqimo olovke i idemo na izbore. Milorad \uri} (DS): Naravno. [ta }e biti daqi izazovi za vladaju}u Demokratsku stranku? Voditeq: Otvorili smo to pitawe, a nikako da do|emo do odgovora. Milorad \uri} (DS): Pa, bi}e. Glavni izazov }e biti u kojoj meri }e se ispuwavati ciqevi koji su pred nama. Ja se slaèm sa gospodinom Ostoji}em, samo mislim da je malo prebrzo po~eo da izvla~i zakqu~ke. Zoran Ostoji} (LDP): Pa, va{ predsednik je rekao da }e to biti 15. septembra. Milorad \uri} (DS): Pa dobro, pro{lo je dva minuta od po~etka vlasti i ve} imamo stav da je potpuno neuspe{na. To nije, naravno, ta~no. Dakle, kroz ovaj ~etvorogodi{wi period koji je pred nama, u kojoj meri }e se ostvarivati ciqevi za koje su gra|ani dali glasove i ideje za koje su gra|ani dali svoje poverewe, u toj meri }e biti stabilna pozicija vladaju}e stranke. Zoran Ostoji} (LDP): Ali, sude}i po ovih prvih 100 dana ne obe}ava, jer {ta je uspeh vlade u 100 dana? Koji je najve}i uspeh vlade u 100 dana? Je li odmrznut sporazum, nije. Je li uhap{en Mladi}, nije. Izgleda da je najve}i uspeh to {to se sva|aju radikali. Voditeq: Gospodine Ostoji}u, ne toleri{emo 100 dana? Gordana Pop-Lazi} (SRS): Jedan ~ovek je poginuo. Zoran Ostoji} (LDP): To nije uspeh {to je jedan ~ovek poginuo. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Pa eto, ja kaèm, to je rezultat. Zoran Ostoji} (LDP): Vi znate da smo i mi u parlamentu rekli da mora da se utvrdi kako je ~ovek poginuo. Pa, svakako da ginu qudi na demonstracijama. Ali, {ta je tu problem, od koga ne vidimo interes gra|ana? Kaù gra|ani, boqi ìvot, Evropa. Zna~i, boqi ìvot. To nije deklarativna pri~a. Ovde jedan analiti~ar kaè kao sad, to {to je Toma sad deklara594
tivno za Evropu, to pada cena malim strankama u vladaju}oj koaliciji, vaqda G17. [ta }e Toma da zameni u Borisovoj vladi? Voditeq: Nije samo G17. Hipoteti~ki je, gospodine Ostoji}u, pa nemojte re}i da to niste ~uli. Zoran Ostoji} (LDP): ûo sam, pa sad poku{avam da otvorim tu temu, da bih vam objasnio da tu nema P od politike, to je samo me|u elitom. Koja politika Tome Nikoli}a, {ta je to zajedni~ko sa G17? Sve. Pa ~ekajte, niste u pravu, gospo|o. Voditeq: êkajte, kad vidimo program, onda }emo videti {ta je politika. Zoran Ostoji} (LDP): êkajte, kad iza|emo, qudi ne znaju {ta je politika. Nikola Novakovi} (G17): To ste rekli primer verovatno. Zoran Ostoji} (LDP): Sad }e da u|e Toma Nikoli}. Kako? Re{io je da glasa, rekao je ja sam sad za Evropsku uniju i time sve ono {to je unazad 1520 godina radio, puj-pike ne vaì. Isto, da gra|ani ne znaju, ali moram da vas podsetim, bilo je qudi i to ne malo, koji su govorili da je politika KarlobagOgulinVirovitica katastrofa za srpski narod, da }e se zavr{iti seobom Srba iz Hrvatske, da }e biti zlo~ini, i sve se to desilo. Zna~i, nemojte re}i da qudi ne znaju. Ima ih koji znaju, a ima ih koji su verovali da je to mnogo dobro. A ~ekajte, Nikoli} je deo toga do ju~e, i sad odjedanput moè da mewa G17, {to se posva|ao sa [e{eqem. Pa, gde je tu interes gra|ana? Voditeq: Gospodine Novakovi}u, da li Tomislav Nikoli} moè da zameni G17 u vladaju}oj koaliciji? Nikola Novakovi} (G17): Vi svi gubite iz vida da smo mi veliki partner u toj koaliciji, a ne mali. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Sve pare su kod wih. Nikola Novakovi} (G17): Izme|u ostalog. Dakle, mi nismo uop{te ni benigna, ni bezazlena, ni zanemarqiva, ni mala stranka. Zoran Ostoji} (LDP): A i Toma nema dovoqno da vas zameni, je li tako? Nikola Novakovi} (G17): Ne bih o tome, ~ekamo da se ustoli~i uop{te. Dakle, u toj pri~i, ne vidim da tu ima... Voditeq: Ne ose}ate se prozvanim? Nikola Novakovi} (G17): Ma, niti se ose}am prozvanim niti imam bojazni, ikakve. Dok god su na{e namere iskrene, ~asne, dok radimo ovoliko koliko radimo. Iskreno da vam kaèm, mene najvi{e nervira to, i tu vidim najja~u, kako da vam kaèm, tu crtu nestabilnosti, {to parlament ne radi, jer ne moèmo da se dogovorimo ni oko ~ega. Prvo smo imali neku vrstu destrukcije, onoga-ovoga, i tako daqe. Ne, nego se ne pridràvamo procedure, ne pridràvamo se Poslovnika, a to je demokratija. Demokratija nije ni{ta drugo nego pridràvawe zakona ko pijan plota. Zoran Ostoji} (LDP): Vi ste ve}ina, a rad zavisi od ve}ine. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Evo, po{tovane kolege narodni poslanici i predstavnici naroda, moramo da kaèmo ovako narodu. Da bi se neko na{ao u parlamentu, mora da iza|e na izbore, je li tako? Pa, to je problem
595
parlamenta, pazite, otvoren problem parlamenta. Tomislav Nikoli} nije iza{ao na izbore sa svojom listom nego sa listom Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq, i to pod brojem jedan dr Vojislav [e{eq. [ta se de{ava u na{em parlamentu, ne po prvi put da se ukradu mandati. Ja sad samo postavqam pitawe, da li je zakonito ili nije, sud }e da kaè. Ali, da li je moralno, ja mislim da to svi moèmo odmah da kaèmo, nemoralno je, jer pazite, ja kao narodni poslanik, ja se li~no ose}am veoma povre|eno, znate. Ja sam to {to sam potpisala, tu svoju blanko ostavku, dala gospodinu Nikoli}u da je ~uva. Zoran Ostoji} (LDP): Ali pazite, vi ste za Ustav koji to omogu}ava, i sad kad je on izgubio ostavke, vi se àlite. Pa, {to ste potpisali blanko ostavke? Gordana Pop-Lazi} (SRS): Zato {to sam to èlela. Ja ho}u da vam to na jednom plasti~nom primeru objasnim, ako mi dozvolite, to traje samo jedan minut. Zoran Ostoji} (LDP): Proverite da li mi imamo blanko ostavke. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Nije ni bitno. Pazite, zakon kaè da poslanik moè svojevoqno, niko me nije naterao, je li tako, ja sam svojevoqno to potpisala i dala nekome na ~uvawe. Taj neko sad kaè da je to ne{to {to je moje izgubio. Molim vas, da ste vi svoj stan dali na ~uvawe kom{iji dok odete na more, da zaliva cve}e i da vam ~uva stan, vratite se s mora a on vam opqa~kao stan, {ta biste radili? [ta biste rekli za tog ~oveka? Evo, neka gledaoci kaù. Zoran Ostoji} (LDP): Po mom sudu, poslanik treba da bude vlasnik mandata i to ustavno re{ewe je skandalozno. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Jeste vlasnik mandata, ali ja sam sama odlu~ila, ho}u da podnesem unapred ostavku zato {to je to vlasni{tvo moje partije, odnosno one liste na kojoj sam se na{la. Zoran Ostoji} (LDP): Dobro, gospo|o, tuìte ga sudu {to vam je izgubio te ostavke. Voditeq: Mi ve~eras u Signalima ne moèmo taj problem da re{imo. Zoran Ostoji} (LDP): Evo, nemamo gasni sporazum. Ne pri~amo o tome, evo ode vreme. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ima}emo za gasni sporazum, gasni sporazum je gotov, ~im je [ojgu do{ao kao ministar za vanredne situacije. Nije do{ao ministar energetike. Voditeq: Kaìte, gospodine \uri}u, nismo vas dobro ~uli. Zoran Ostoji} (LDP): Kako je Toma izgubio ostavke ili gasni sporazum, {ta gra|ane interesuje vi{e? Gordana Pop-Lazi} (SRS): I jedno i drugo. Milorad \uri} (DS): Na{e gledaoce, pretpostavqam, da interesuje ono {to je bilo u najavi emisije, a to je tema, da probamo da se s koncentri{emo na druge stvari. Gordana Pop-Lazi} (SRS): O tome ko cepa opoziciju. Milorad \uri} (DS): Niko ne cepa. Gospo|o Pop-Lazi}, to se sasvim lepo uklapa u va{ na~in, va{u koncepciju sveta. Zavere kao jedno uverewe
596
da svetom moè neko da upravqa, da svet kontroli{e. Re}i }u vam ne{to, gospo|o Pop-Lazi}, samo ako mi dopustite. Svet je toliko sloèn da wime niko do kraja ne moè da upravqa. Voditeq: Hajdemo mi da re{avamo probleme gra|ana i da ispuwavate predizborna obe}awa. Milorad \uri} (DS): Niko nije pocepao va{u stranku, to je proces koji se desio vama i koji bi vam se sigurno desio zato {to ste imali neuspeh u vlasti, neuspeh va{e politi~ke ideje i imali ste neuspeh na izborima. Prema tome, saberite to, imate na~ina. Voditeq: Gospodine \uri}u, samo da vas podsetim na 1992, DS, DSS s druge strane, ~etiri godine pro{lo, pa opet DS i DSS zajedno, pa 2003. i 2004. DSLDP, pa sada 2008. zajedno DS i LDP u Beogradu i u Vojvodini. Ho}ete li vi, gospo|o Pop-Lazi}, sa budu}om strankom Tomislava Nikoli}a mo}i da sedite zajedno? Gordana Pop-Lazi} (SRS): Znate za{to je veliki udar na opoziciju? Nikola Novakovi} (G17): To nisu turbulencije, ako se na|u u bilo kojem zajedni~kom imenitequ, pa sve je mogu}e. Da li je iko mogao da sawa da }e Demokratska stranka da sklapa nekakav mirovni sporazum sa Socijalisti~kom partijom? Da li je iko mogao da sawa? Voditeq: Evo, gospodin Ostoji} ima tu procenu. Zoran Ostoji} (LDP): Imam toliko vidovitosti. Dinki} je tri godine bio ministar finansija, Ivana Duli}-Markovi} ministar poqoprivrede, pa potpredsednik vlade glasovima socijalista. Nikola Novakovi} (G17): Pa, jesmo li mogli mi wima da zabranimo da glasaju? Zoran Ostoji} (LDP): Pa, vi ste se ve} pomirili sa socijalistima, pa pomirio se Vuk Dra{kovi} jo{ pod Milo{evi}em, {to, sad vam je ~udno {to se sad mire sa socijalistima? Nikola Novakovi} (G17): Svi smo, govorimo da je to dobro, da je mogu}e. Milorad \uri} (DS): Je li mogu sad, ja mislim da je problem va`niji nego {to je bilo ova rasprava. Mislim da je dobro {to je SPS promenio svoju politiku, zapravo u korist gra|ana ove zemqe. Gordana Pop-Lazi} (SRS): I dobro je {to se o~istila Srpska radikalna stranka. Milorad \uri} (DS): Da prosto ne bude ovo da se bavimo sitnim strana~kim stvarima. Voditeq: Prosto je u ìvotu qudski i fer pruìti ruku i najve}em neprijatequ. Idemo na EPP i vra}amo se na temu emisije. Vreme }e pokazati koje su sve kombinacije mogu}e na politi~koj sceni Srbije. Posle posledwih izbora jedan ugledni britanski nedeqnik je, komentari{u}i situaciju ovde, rekao Srbija je na Balkanu i ovde moète o~ekivati neo~ekivano u svakom pogledu. Razne kombinacije smo spomiwali dok su kamere bile iskqu~ene, ~u}e javnost i za to, nadam se, uskoro. Evo pitawe gledaoca: Za{to je cepawe Srpske radikalne stranke va`nija tema od Statuta Vojvodine i standarda gra|ana Vladimir iz Ciriha nas gleda i pita. Statut Vojvodine, samo dozvolite meni, Signali su od
597
utorka, zna~i pre dve nedeqe krenuli sa pretpri~om, od slede}eg utorka specijale o upravo novom statutu Vojvodine radimo. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Moje mi{qewe je da je to u tesnoj vezi. Upravo zbog toga {to je Statut Vojvodine sada aktualizovan, do{lo je do udara na Srpsku radikalnu stranku. Ja to sad najozbiqnije kaèm. To je u kauzalnoj vezi. Trebalo je, dakle, potpuno oslabiti opoziciju da bi moglo da do|e do tog nekog statuta Vojvodine koji predvi|a i zakonodavnu i izvr{nu vlast i jednu federalnu jedinicu u okviru jedne dràve. Voditeq: Gospo|o Pop-Lazi}, ne moè ni{ta iz okvira Ustava da iza|e. Zoran Ostoji} (LDP): Bili smo protiv Ustava, pa tuìmo sudu ovaj sporazum. Ako vi mislite da je Statut protivustavan, tuìte ga Ustavnom sudu. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ne, ne, samo u okviru Ustava. Ono {to se traì, pazite, jo{ treba da pro|e kroz parlament. Voditeq: Evo jo{ jedno pitawe: Da li }e do}i do promene vlasti u Ba~koj Palanci? Kome pripadaju radikali iz Ba~ke Palanke, Nikoli}u ili [e{equ? Gordana Pop-Lazi} (SRS): û}ete sutra na konferenciji za {tampu {ta kaù oni odbornici koji su... Voditeq: Recite, ajde, pretpremijera. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Pa, ne mogu ja sad, sutra }e oni re}i koji su prvo oti{li za Nikoli}em, pa se vratili da vam kaù za{to su oti{li, kakav je Nikoli} i {ta je radio. Voditeq: Imamo jo{ pitawa. U Srbiji narod glasa za stranku, a ne za pojedince. Kako, onda, mandati mogu pripadati Nikoli}u? Gordana Pop-Lazi} (SRS): Pa, ne mogu nikako. Ali eto, kod nas je sve mogu}e, pa i to. Voditeq: Imamo jo{ pitawa. Kada i da li }e biti pokrenuti sudski postupci zbog uzurpacije mandata? Mislim da smo odgovorili na to pitawe. Milorad \uri} (DS): Da, ali mislim, po ovome {to gra|ani pitaju, da to proizvodi odre|enu konfuziju, jer im nije jasno zapravo. Voditeq: Evo jedan komentar. Na{im poslanicima fali elementarna kultura u Skup{tini! Kada }e poslanici biti ka`wavani za bahato pona{awe? Hajde da se setimo samo pro{le nedeqe, onog dana demokratije i one situacije. Kako je vama to izgledalo? Gordana Pop-Lazi} (SRS): Pa, katastrofalno. Voditeq: Vama? Gordana Pop-Lazi} (SRS): Da, znate zbog ~ega? [to je sasvim normalno bilo i o~ekivano da tog dana i neko iz opozicije progovori ne{to na temu demokratije, jer pazite, ne moè niko da uzurpira ili da suspenduje demokratiju osim vlasti. Ni{ta nemam protiv, naravno, i da se predsednik Republike tamo pojavi i da govori, i predsednik Vlade bi mogao da govori, i predsednik Skup{tine, ali je neko iz opozicije, bilo ko, trebalo da prozbori koju re~ i da da svoj doprinos obeleàvawu tog dana. Samim tim {to nismo imali tu mogu}nost, mi smo pogazili demokratiju i demokratske principe.
598
Milorad \uri} (DS): Ali ste tom prilikom zapravo jo{ jednom demonstrirali, po ~emu }ete ostati upam}eni u srpskoj politi~koj istoriji, a to da ste promovisali jedan vrlo agresivan stil rada, jedan vrlo agresivan re~nik, jedan jezik koji je zapravo vrlo opasan. Ako tako govorite i ako promovi{ete tu vrstu re~nika, i tu vrstu agresivnog stila, zna~i, to je samo po~etak. Gordana Pop-Lazi} (SRS): [ta je bilo agresivno tog dana? Milorad \uri} (DS): Sve, ne samo tog dana. Vi ste u srpsku politiku uneli jedan manir po kome }ete ostati upam}eni, a to je manir bespo{tednog vre|awa i agresivnosti, i sad ste uveli ~ak i bacawe kletvi, tako da je to ne{to za {to zapravo gra|ani misle da treba biti ka`wavan. Oduzimawe re~i i ka`wavawe je legalni postupak predsedavaju}eg. Oduzimawe re~i je legalan akt. Gordana Pop-Lazi} (SRS): A vi ste uveli oduzimawe re~i, ka`wavawe narodnih poslanika, izno{ewe narodnih poslanika, sva{ta ste uveli. Milorad \uri} (DS): Oduzimawe re~i je legalan akt. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ovo je otpor suspenziji demokratije. Milorad \uri} (DS): Kako, zato {to promovi{ete agresivne re~i. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Koji agresivan re~nik? Milorad \uri} (DS): Pa sve lepo, otkad postojite. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Okanite se tog agresivnog re~nika, dajte vi da vidimo {to se ova deca ubijaju po {kolama. Milorad \uri} (DS): Ne, pa po~elo je o jeziku. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Nas jedino interesuje {kola. Milorad \uri} (DS): Znate, sve po~iwe od jezika, a onda se manifestuje u realnosti. Evo, zavr{ili smo sa razarawima. Voditeq: Je li vama to smeta, gospodine Novakovi}u, re~nik agresivnog pona{awa? Nikola Novakovi} (G17): Pa, meni stra{no smeta re~nik, uàsno mi smeta re~nik. Ja u posledwe vreme ne mogu da izdrìm, bogami, iza|em napoqe kad krene re~nik koji apsolutno, po meni, nema mesta ~ak ni u iole pristojnoj kafani, a kamoli u parlamentu. Drugo, ovo je moje li~no, o ukusima se ne raspravqa, meni se te majice ne svi|aju, vi se nemojte qutiti. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Pa dobro, ja mogu prihvatiti to da se vama ne svi|aju, ni meni se ta va{a zna~ka ni{ta ne svi|a. Nikola Novakovi} (G17): Ta zna~ka je pozla}ena. Voditeq: Sad je to stvar ukusa. Nikola Novakovi} (G17): Tre}e, ono {to je najva`nije, to je da i pored toga {to Poslovnik dozvoqava izricawe odre|enih mera u slu~ajevima kada se koriste re~i potpuno neprimerene, predsedavaju}a kao vrlo tolerantna èna dozvoqava to ipak. Ja se potpuno slaèm sa svima koji kaù povreda Poslovnika, ali ne onog koji govori ru`ne re~i, nego onog koji ne primeni Poslovnik i ne kazni ga. Zoran Ostoji} (LDP): Pa, neprimewivawe Poslovnika, ne kr{ewe Poslovnika. Nata{a Mi}i} je primewivala Poslovnik pa je tako bilo, ali je bio red, je li tako? Pa kad ne}e da si|e sa govornice, iskqu~i ga. Ra599
dila je Skup{tina i donosila zakone po mnogo stroèm Poslovniku kvalifikovane ve}ine nego {to je Ko{tunica. Nikola Novakovi} (G17): Ali, Pe|a Markovi} je predsedavao kad smo doneli 250 zakona za tri godine, bio je sjajan. Zoran Ostoji} (LDP): Tada nije bilo opozicije, tada su, sve sa Tomom i gospo|om Pop-Lazi}, bili male mace. Milorad \uri} (DS): Da se prikqu~im malo ovom, da ostavite to za druge va{e eksponente na politi~koj sceni, ali generalno mislim da je mo`da i ovo prilika da ubudu}e i Srpska radikalna stranka, ili mo`da ova druga stranka koja }e nastati, bude primer jednog dobrog jezika i da na taj na~in da doprinos ovim novim okolnostima. Voditeq: Videli ste komentar, gospodine \uri}u, mislim da je va`no, kaù gledaoci da su glasali za Nikoli}a a ne za odbore, ali eto, kad budu ovde u ovom studiju... Evo jedno pitawe: Za{to poklawamo NIS Rusima? To, izgleda, odgovara i poziciji i opoziciji. Zoran Ostoji} (LDP): Je li pozicija i ova antievropska opozicija glasala za poklawawe, zna~i, samo na potcewenoj prirodnoj renti, koja treba da ostane op{tinama gde su nalazi{ta, pa onda Vojvodini a time i Srbiji. Za petnaest godina, a mo`da su rezerve ve}e, mi }emo Rusima pokloniti milijardu i osamsto miliona dolara. To je samo zbog toga {to je potpisano da ovo {to pla}a NIS, to ostaje Rusima da pla}a i ne moè im se pove}ati prirodna renta. Voditeq: Dobro, vi kaète da ste vi jedini u pravu u vezi sa privatizacijom NIS-a. Zoran Ostoji} (LDP): Kako mislite da smo u pravu? Voditeq: Kaète: gre{i pozicija i opozicija, mi smo jedini u pravu. Zoran Ostoji} (LDP): êkajte, jel ima u Zakonu o privatizaciji pogodba, direktna? Nema. Pa zato i traìmo od Ustavnog suda da to zaustavi. Pa evo, to je ona ve}ina koja je bila za Ustav, okupila se opet oko NIS-a. Fino je to, ali ne zaboravite, i nacionalizacija je nekada nu`na u tranzicionim zemqama da bi se otklawale velike nepravde. Prema tome, moète vi da poklonite NIS Rusima. Voditeq: Gospodine Ostoji}u, ali vi ste s jednim delom te ve}ine na vlasti i u Vojvodini i u gradu Beogradu. Zoran Ostoji} (LDP): Ne razumem. Pa, nije vaqda da su u Vojvodini do neli da poklone NIS, i u gradu Beogradu! Voditeq: Ne, nisu, ali kaèm da je LDP u vladaju}oj koaliciji u Vojvo dini i u gradu Beogradu. Zoran Ostoji} (LDP): Oti{li su u Moskvu predsednik dràve, predsednik Vlade i potpisali su ne{to {to mi smatramo da je protivustavno i protivzakonito. Nemaju pravo ni predsednik dràve ni predsednik Vlade da kr{e Ustav, kao {to nemaju ni obi~ni gra|ani, naravno. Voditeq: I zna se gde }e se to re{avati. Evo pitawe gledalaca: Kako moète da kaète da nas Evropa ne}e? Postoje jasni zahtevi. Zar ne mislite da smo mi krivi {to ih ne ispuwavamo?
600
Milorad \uri} (DS): Mislim da je ta~no. Da postoje jasni zahtevi dok god ne ispunimo to, mislim da ne moèmo da krivimo onu drugu stranu. Dakle, na nama je da ispunimo. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Je li znate da nabrojite te zahteve, molim vas. Hajte, pod jedan, dva i tri samo, ne morate daqe. Milorad \uri} (DS): Kad vi budete u~iteqica, onda }u ja tako... Zoran Ostoji} (LDP): Ne postoje nikakvi zahtevi, nego postoji unutra{wa potreba Srbije da zlo~ince isporu~i Hagu koji im sudi. Postoji unutra{wa potreba Srbije. To je na{a obaveza, a ne zakon. Gordana Pop-Lazi} (SRS): A znate za{to je Holandija bila protiv ovoga? Zoran Ostoji} (LDP): Ja ne znam, ali znam da je u Srebrenici pobijeno 7000 qudi, anadam se da }e se tamo saznati. Gordana Pop-Lazi} (SRS): A ja }u da vam kaèm, da sakrije svoju krivicu, za{to je pobijeno, koliko je pobijeno, jer su Holan|ani krivi, pa je onda boqe da se Ratko Mladi} na|e u Hagu, da oni operu svoju bruku i svoju qagu i sramotu. Eto, to je istorijska ~iwenica koju }e va{i unuci u~iti u istorijskim ~itankama. Zoran Ostoji} (LDP): Vidite, gospo|o, pa onda }e biti Mladi} oslobo|en. Ne, u~i}e da je KarlobagOgulinVirovitica i ta politika uni{tila jednu dràvu. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Jeste, i to }e da u~e. To je ideologija Srpske radikalne stranke. Milorad \uri} (DS): Ali ja sam razumeo Gordanu Pop-Lazi} tako da misli da je u interesu Holan|ana da se ne uhapsi Ratko Mladi}. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ne, wima je u interesu da se uhapsi. Vi ste danas malo prepotentni. Zoran Ostoji} (LDP): Ima nade ako se preda. Vidite, Naser Ori} se predao, dobio malu kaznu. Haradinaj se predao, dobio malu kaznu. [e{eq se predao. Vidite, i [e{eq se predao. Zna~i, oni koji se predaju, dobiju malu kaznu, zna~i da ima nade za [e{eqa da dobije malu jer se predao. Gordana Pop-Lazi} (SRS): A ko dobi presudu neki dan na tri godine zatvora? Ne, ne, taj koji je dobio tri godine zatvora, za koliko odse~enih glava srpskih i hrvatskih? Kako vi to jednostrano shvatate. Pa, vi mislite da i ovaj poku{aj razbijawa Srpske radikalne stranke, a {to mi nazivamo ~i{}ewem, nije vezan za Hag i sudbinu Vojislava [e{eqa? I za Vojvodinu i za Kosovo, ja vam kaèm da je to sve uvezano, sinhronizovano i da oni koji kreiraju politiku na Balkanu i ovde to tako rade. Zoran Ostoji} (LDP): Nisam danas komentarisao, gospo|o Pop-Lazi}, to {to se de{ava me|u vama, ali sve je to tako. Tako Staqin kad je hapsio, oni su priznavali da rade za ~etiri obave{tajne slu`be. Kad bih bio cini~an, gospo|o Pop-Lazi}, ja bih vama ovako rekao: toliko mi je draga politika va{e stranke da mi je drago da imate dve. Ako moète, da imate i tri. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ali vi ste isto tako iza{li, kao Tomislav Nikoli} iz Srpske radikalne stranke, i vi ste tako iza{li iz Demokratske stranke.
601
Voditeq: Gospo|o Pop-Lazi}, pitawe gledalaca: [ta je sa izbornim obe}awima? Wih vi{e niko ne spomiwe. Se}amo se izbornih obe}awa Srpske radikalne stranke. Gordana Pop-Lazi} (SRS): To morate vlast da pitate. A {to se nas ti~e, mi }emo kritikovati vlast. Zoran Ostoji} (LDP): Pri~amo o raspadu radikala da ne bismo pri~ali o predizbornim obe}awima. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Pa, mora vlast da govori o obe}awima, kako mi da govorimo i da ispuwavamo obe}awa? Zoran Ostoji} (LDP): Pa vlast, vlada, 128 qudi je glasalo, izabralo vladu. Ona vaqda treba da ispuni. Ne moè LDP da ispuni kad je opozicija. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ma nisu oni u opoziciji, samo se prave. Zoran Ostoji} (LDP): Pa dobro, ne moè Srpska radikalna stranka da ispuni zato {to je i ona opozicija. Voditeq: Da li postoji granica izme|u pozicije i opozicije, po va{em skromnom mi{qewu, trenutno u Srbiji, i ako postoji, gde je vidite, gospodine Novakovi}u? Nikola Novakovi} (G17): Onog momenta kad parlament bude po~eo da radi kako treba, po Poslovniku, bi}e ta~no, jasno razgrani~ena pozicija od opozicije. Zna~i, kad budemo raspravqali o zakonima, vide}e se koja je ~ija ideja, kakva su ~ija re{ewa, ko je za{ta glasao itd. Dakle, dok je parlament u jednom zastoju, da ne upotrebim goru re~, stvarno ispadne kao da smo svi amorfna masa, tamo zdudani u jednom kotlu, a to nije ta~no. Voditeq: A to nije dobro. I to nije dobra poruka gra|anima. Nikola Novakovi} (G17): Nikako nije dobro. Zna~i, ulazimo u jesen, danas prvi pravi dan. Voditeq: Postoji li granica izme|u pozicije i opozicije, gospo|o Pop-Lazi}? Evo, sami ste rekli gospodinu Ostoji}u da se on pravi da je opozicija. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Po definiciji, naravno da postoji. Ali ja kaèm, dela govore. Zna~i, upravo ovo {to je kolega rekao, dakle... Voditeq: Ho}e li biti odblokiran taj rad? Ho}emo li po~eti da vas gledamo? Gordana Pop-Lazi} (SRS): Kad dobijemo, o~igledno, odgovore na pitawa koja su sada nerazre{ena u parlamentu. Ni po pitawu mandata ni po pitawu rezolucije oko Kosova ne moèmo da se usaglasimo ba{ u svim ta~kama, ni po pitawu dnevnog reda koji bi trebalo da bude na slede}oj sednici, ni zbog ovog izve{taja koji se o~ekuje od ministra policije. Dakle, od vlasti mnogo zavisi da li }e parlament da po~ne da radi onako kako smo to svi èleli. Ali prosto, opozicija je toliko jaka da ne dozvoqava da se radi anarhi~no, onako kako bi oni èleli, da se ne ~uje glas opozicije. Voditeq: Od koga to zavisi, gospodine Ostoji}u? Zoran Ostoji} (LDP): Od ve}ine i od vlade. Kada vlada bude po~ela da ispuwava predizborna obe}awa, a to je iznad svega i pre svega odmrzavawe sporazuma i sve ono {to nosi, a to je boqi ìvot, svakako da }e onda i parlament boqe raditi. Mi u parlamentu imamo 140 plus, vide}emo koliko je
602
iskreno za evropske zakone. Vlada ne}e mo}i da iznese tu pri~u ako se ta pri~a ne ra{iri i u parlament, jer je mnogo lak{e vladi da to uradi u parlamentu. Ima podr{ku za to. Zato LDP insistira na jednoj parlamentarnoj raspravi o evropskim poslovima i o ovome {to se desilo, i kako pomo}i vladi, jer jo{ nije pro{lo sto dana. Nije korektno da ih jo{ ru{imo. A s druge strane, oni koji su zajedno doneli Ustav, dosad su imali isti stav o Kosovu, zajedno misle da treba pokloniti NIS Rusima, sad se sva|aju oko 16 ili 17 rezolucija o Kosovu. E, to je gubqewe vremena, a to vladaju}a ve}ina inicira. Umesto da se raspravi o Evropi, oni se sva|aju. Voditeq: Rok dajete, koliko ste ono rekli, pa }ete onda. Koliki rok dajete vladi, pa }ete da krenete u ru{ewe kao deo konstruktivne opozicije? Zoran Ostoji} (LDP): Dali smo kvorum da ta sednica po~ne, jer vladaju}a ve}ina, nije ih bilo dovoqno. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Vidite da nisu u opoziciji. Ja lepo kaèm da nisu opozicija. Zoran Ostoji} (LDP): Da, mi nismo u opoziciji Srbiji, evropskoj Srbiji i modernoj Srbiji. Kako moèmo biti opozicija qudima koji nas gledaju? Voditeq: Gospodine \uri}u, kod vas je jedino situacija kristalno jasna, je li tako, evo rekao je i gospodin Novakovi}, i kod wega... Milorad \uri} (DS): Pa to je posledica jasne ideje, jasne poruke, podr{ke gra|ana koju su nam dali na izborima. I nije ni ~udo {to je sve to bilo. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Ubiste nas sa tom retorikom osam godina, a mi sve u ve}oj dubiozi, sve siroma{niji, dinar sve ja~i, evro sve slabiji. Milorad \uri} (DS): Gospo|o Pop-Lazi}, ào nam je, ali to je bilo mnogo uspe{nije nego {to ste vi uradili, prema tome, {ta }emo? Voditeq: Ali gospodine \uri}u, i teorija politi~ka kaè: nije bitno samo... Milorad \uri} (DS): [to vi glasnije govorite, zna~i samo da imate mawe argumenata, ali {ta da vam radim? Voditeq: Zna~i, jaka vladaju}a elita, ali i jaka opozicija. Milorad \uri} (DS): Gospo|o Pop-Lazi}, udahnite samo malo da bih mogao ne{to da kaèm. Gordana Pop-Lazi} (SRS): [ta ho}ete time da kaète? Milorad \uri} (DS): Da ne mogu da razgovaram istovremeno sa vama. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Da ja nisam dala konstruktivan doprinos ovoj emisiji? Milorad \uri} (DS): O tome }emo posle. Gordana Pop-Lazi} (SRS): Molim vas, ja nisam re~ita osoba, budite pristojni. Milorad \uri} (DS): Ja jesam pristojan, mislim... Gordana Pop-Lazi} (SRS): Nemojte onda da me vre|ate. Milorad \uri} (DS): Ne vre|am vas, samo vas molim da mogu da govorim, u jednom trenutku sam, da ne budem pra}en sa... Gordana Pop-Lazi} (SRS): To ste mogli lepo da kaète, a ne udahnite.
603
Voditeq: Ja se izviwavam, evo sad stvarno moram prekinuti ovo. Zavr{ite re~enicu, gospodine \uri}u, pa da ja kaèm ne{to na kraju. Milorad \uri} (DS): Dakle, na{a pozicija, pozicija Demokratske stranke je, naravno, stabilna. Kao {to sam rekao, ona je posledica jedne jasne ideje, jedne ideje koja je odgovarala potrebama gra|ana. Voditeq: Ali vam treba i jaka opozicija. Milorad \uri} (DS): Da li nam treba jaka opozicija? Pa, to nije stvar o kojoj odlu~uje stranka koja je na vlasti. To je pitawe za opoziciju. Dakle, mislim da svakoj stranci na vlasti treba jedan dijalog sa oponentima, ali je problem {to su oponenti zapravo zagovornici ideje koja je potpuno propala i koja nema vi{e podr{ku me|u gra|anima. Nama moè da bude konstruktivna opozicija, zapravo ona opozicija koja poboq{ava re{ewa koja vladaju}a stranka daje da bi se pribliìla ciqu koji je dobio podr{ku gra|ana. Tako to vidim i ako sa tim ciqem imamo akciju opozicije, onda je to dobrodo{lo. Ako bude pri~a o jednoj propaloj politi~koj ideji, onda je to, sve u svemu, jalovo. Voditeq: Vreme }e pokazati, kao {to ste vi{e puta rekli ve~eras, i gra|ani su ve~eras ~uli za ovih sat i petnaest minuta rasprave, i mogli su i sami da zakqu~e da li se Srbiji sme{i politi~ka stabilnost ili nove podele na politi~koj sceni. Hvala vam puno za u~e{}e u Signalima, a od slede}eg utorka Signali specijal i naravno, televizijska rasprava o novom statutu Vojvodine, pa sve dok ne dobije zeleno svetlo u pokrajinskoj skup{tini, ne zavr{i se javna rasprava i ne krene put Beograda. Hvala lepo i vidimo se slede}eg utorka. Prijatno ve~e. Pres, 24. septembra 2008. godine, prenosi {ta je predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq izjavio u nastavku su|ewa pred Ha{kim tribunalom, povodom neuspelog pu~a Tomislava Nikoli}a. Tekst nosi naslov [e{eq: Toma strani {pijun! i podnaslov Velika me je sramota {to je Tomislav Nikoli} godinama uìvao moje neograni~eno poverewe, wega su zavrbovale zapadne obave{tajne slu`be, ni{ta mu se ne moè verovati!. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Toma gotov u svakom pogledu. Lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq ustvrdio je ju~e pred Ha{kim tribunalom da su wegovog doskora{weg zamenika Tomislava Nikoli}a zavrbovale zapadne obave{tajne slu`be da bi razbio SRS. Tokom proceduralne rasprave u Tribunalu, [e{eq je rekao i da je Nikoli} izgubio svaki moralni kriterijum i dam u se ni{ta vi{e ne moè verovati. Biv{i {ef tima za moju odbranu Tomislav Nikoli}, koga su u me|uvremenu neke zapadne obave{tajne slu`be vrbovale da poku{a da rasturi SRS, po ne~ijem nalogu sada daje izjave koje treba da mi onemogu}e odbranu rekao je [e{eq u nastavku su|ewa pred Tribunalom, i istakao da se postupci Nikoli}a nisu slu~ajno podudarili sa inicijativom Tuìla{tva da mu se nametne branilac, navode}i da je akcija vo|ena i u Hagu i u Beogradu.
604
[e{eq je, ina~e, Nikoli}a i Vu~i}a pomenuo u okviru rasprave o pismu kojim je Ha{ki sekretarijat upozorio wegove pravne savetnike da ne smeju da svoj status koriste za politi~ko delovawe, niti da daju izjave koje su neprimerene. Povod za ovo pismo bile su izjave pravnih savetnika Zorana Krasi}a i Slavka Jerkovi}a da Tribunal poku{ava da ubije [e{eqa, kao i to {to je u srpskoj {tampi objavqen transkript telefonskog razgovora [e{eqa sa ~lanovima tima za odbranu tokom kojeg je on saradnicima davao uputstva za politi~ko delovawe u Srbiji. Velika me je sramota {to je Tomislav Nikoli} godinama uìvao moje neograni~eno poverewe, ~ak toliko poverewe da sam mu omogu}io da bude glavni {ef tima za pomagawe moje odbrane, i utoliko je moje razo~arewe ve}e kazao je [e{eq. On je dodao da se ~oveku koji je izgubio svaki moralni kriterijum ni{ta na re~ ne sme verovati, i pogotovo Sekretarijat Tribunala ne sme da se rukovodi wegovim izjavama u srpskim medijima. Tuìla{tvo, ako ima razloga, moè Nikoli}a da uzme kao svog svedoka i dovede ga u sudnicu, kako bi ta saradwa bila ovde maksimalno manifestovana predloìo je [e{eq, i obavestio Sudsko ve}e da je opozvao Aleksandra Vu~i}a kao pravnog savetnika iz tima za odbranu. Obavestio sam Sekretarijat da Vu~i} nije vi{e moj savetnik jer ni u wega vi{e nemam poverewa. O tome nema razloga da daqe raspravqamo rekao je [e{eq, i dodao da je, umesto Vu~i}a, u timu sada Boris Aleksi}, poslanik SRS-a. Lider radikala je zatraìo od suda da mu se omogu}i minimum odbrane, oceniv{i da je nedopustivo da mu sud spre~i direktnu komunikaciju s pravnim savetnicima i wihove periodi~ne posete. Vi meni moète uskratiti tu telefonsku liniju i pravne savetnike. Ja }u se u tom slu~aju i daqe braniti bukvalno sam rekao je [e{eq. Sudija Antoneti rekao je da je nezamislivo da se buyet Tribunala koristi za finansirawe politi~kih aktivnosti i da se postavqa pitawe da li [e{eq imenuje pravne savetnike iz redova SRS-a kako bi s wima vodio politi~ke razgovore. Lider radikala je ponovio da se protiv wega vodi kafkijanski proces, jer ga tuìoci nisu upoznali sa vi{e od 50 odsto svojih zahteva. U jednom trenutku predsedavaju}i Sudskog ve}a, sudija @an-Klod Antoneti, rekao je da nema potrebe da se govori o Nikoli}u, po{to vi{e nije u [e{eqevom timu za odbranu, na {ta je optuèni uzvratio da se s tim slaè jer je s Nikoli}em gotovo u svakom pogledu. Wegov moralni krah je wegov li~ni krah, i to nas ne interesuje rekao je [e{eq! Agencijsku vest sa izjavama Tomislava Nikoli}a, koje predstavqaju poku{aj demanta onoga {to je rekao dr Vojislav [e{eq, donosi Pres, 24. septembra 2008. godine, pod naslovom Nikoli}: Savest mi je ~ista!. Predsednik poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}, odbacio je ju~e optu`be lidera radikala Vojislava [e{eqa. Nikoli} je novinarima u Skup{tini Srbije tako|e rekao da bi se pre ubio nego svedo~io protiv [e{eqa u Hagu.
605
Savest mi je potpuno ~ista. Nemam odnose ni sa kim, posebno ne sa zapadnim snagama, silama i slu`bama rekao je Nikoli}, koji je objasnio da je bio jedino u ruskoj ambasadi. Ako je ruska ambasada strana agentura, evo, pre tri dana sam ponovo bio s wegovom ekselencijom ambasadorom Aleksandrom Konuzinom. Nikoli} je dodao dam u je ào [e{eqa i da ga nije sramota nijednog trenutka koje je s wim proveo u politi~kom ìvotu ili prijateqskim odnosima. Ja mu i daqe nudim svoju pomo}, a on vrlo dobro zna da ono {to moèmo Boìdar Deli}, Aleksandar Vu~i} i ja u wegovoj odbrani, to niko ne bi mogao da nastavi rekao je Nikoli}, doskora{wi zamenik predsednika SRS-a. Kako saznajemo, optu`be Vojislava [e{eqa veoma su pogodile Tomislava Nikoli}a. Kad je ~uo {ta je [e{eq rekao, Toma prvo nije mogao da veruje, a onda se jako razo~arao kaè jedan od najbliìh saradnika Nikoli}a. Glas, 24. septembra 2008. godine, tako|e objavquje nemu{tu odbranu Tomislava Nikoli}a, u tekstu sa nadnaslovom Nikoli} odbacuje sve [e{eqeve optu`be i naslovom Savest mi je ~ista. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}, odbacio je optu`be Vojislava [e{eqa da su ga vrbovale strane obave{tajne slu`be kako bi razbio SRS. Pre bih se ubio nego svedo~io protiv [e{eqa u Hagu. Savest mi je potpuno ~ista. Nemam odnose ni sa kim, posebno ne sa zapadnim snagama, silama i slu`bama. Ako je ruska ambasada strana agentura, evo pre tri dana sam ponovo bio s wegovom ekselencijom (ambasador Aleksandar Konuzin) rekao je Nikoli}, a preneo Tanjug. @ao mu je [e{eqa, dodao je, i nije ga sramota nijednog trenutka koje je sa wim proveo u politi~kom ìvotu ili prijateqskim odnosima. Ja mu i daqe nudim svoju pomo}, a on vrlo dobro zna da ono {to moèmo Boìdar Deli}, Aleksandar Vu~i} i ja u wegovoj odbrani, da tamo nema toga ko bi mogao da nastavi rekao je Nikoli}. Tanjugovu vest, koja sadrì izjave dr Vojislava [e{eqa o vrbovawu Tomislava Nikoli}a od strane zapadnih obave{tajnih slu`bi, o ~emu je govorio u nastavku su|ewa pred Ha{kim tribunalom, donosi Glas javnosti, 24. septembra 2008. godine. Vest je sa nadnaslovom Varni~ewe [e{eq prvi put pomenuo biv{eg zamenika i naslovom Nikoli}a je vrbovao Zapad. Lider SRS-a Vojislav [e{eq, izjavio je ju~e da su Tomislava Nikoli}a vrbovale neke zapadne obave{tajne slu`be da poku{a da rasturi SRS. Biv{i {ef tima za moju odbranu, Tomislav Nikoli}, koga su u me|uvremenu neke zapadne obave{tajne slu`be vrbovale da poku{a da rasturi SRS, po ne~ijem nalogu sada daje izjave kako sam preko tog telefona davao i neke politi~ke sugestije rekao je [e{eq na su|ewu u Hagu, a preneo Tanjug.
606
Da li je to istina ili nije, dodao je, te{ko je sada ustanoviti. Istakao je i da se postupci Nikoli}a nisu slu~ajno podudarili sa inicijativom Tuìla{tva dam u se nametne branilac, jer je akcija vo|ena i ovde i u Beogradu. Velika me je sramota {to je Nikoli} godinama uìvao moje neograni~eno poverewe, ~ak toliko da sam mu omogu}io da bude glavni {ef tima za pomagawe moje odbrane i utoliko je moje razo~arewe ve}e kazao je i dodao da se ~oveku koji je izgubio svaki moralni kriterijum ni{ta na re~ ne sme verovati, i pogotovo Sekretarijat Tribunala ne sme da se rukovodi wegovim izjavama u srpskim medijima. Tuìla{tvo, istakao je, ako ima razloga, moè Nikoli}a da uzme kao svedoka kako bi ta saradwa bila ovde maksimalno manifestovana. Sudija @an-Klod Antoneti rekao je da nema potrebe da se govori o Nikoli}u, po{to vi{e nije u [e{eqevom timu, s ~ime se optuèni saglasio jer je sa Nikoli}em gotovo u svakom pogledu. Wegov moralni krah je wegov li~ni krah i to nas ne interesuje rekao je [e{eq, koji je obavestio Ve}e da je opozvao Aleksandra Vu~i}a kao pravnog savetnika iz tima za odbranu jer vi{e nema poverewa u wega i postavio Borisa Aleksi}a. Naveo je [e{eq da je Sekretarijat pisao wegovim pravnim savetnicima Jerkovi}u i Krasi}u, u kome ih kritikuje zbog wihovih izjava da Hag poku{ava da ga ubije i da svedoci vode mrtvu trku ko }e da bude ve}i laòv. Antoneti je kazao da su traìli od [e{eqevih savetnika da po{tuju poverqivost upravo zbog spornih izjava kojima su mo`da pre{li crtu. Nezamislivo je da se buyet Tribunala koristi za finansirawe politi~kih aktivnosti i da se postavqa pitawe da li [e{eq imenuje pravne savetnike iz SRS-a kako bi sa wima vodio politi~ke razgovore rekao je sudija. Tekst sa nadnaslovom [e{eq se odrekao najbliìh saradnika i naslovom Vu~i} }e biti drugi ~ovek Nikoli}eve nove stranke donosi Blic, 24. septembra 2008. godine. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Deli}: Svedo~i}u za [e{eqa. Kakvog li cinizma, cinkarili dr [e{eqa Ha{kom tribunalu, a sada se javno nude da svedo~e u wegovu korist. Kakva propagandna patka, ba{ }e predsednik [e{eq da ih pozove, pa da mu naprave jo{ ve}e probleme. Vrata nove stranke koju formira Tomislav Nikoli} otvorena su za Aleksandra Vu~i}a, potvrdili su ju~e za Blic Boìdar Deli} i Jorgovanka Tabakovi} iz poslani~ke grupe Napred Srbijo, ocewuju}i izvesnim da }e biv{i generalni sekretar SRS u novoj stranci zauzeti funkciju drugog ~oveka. Oni su uvereni da }e Vu~i} to ubrzo i obelodaniti. S druge stranke, lider SRS Vojislav [e{eq, ju~e se pred Ha{kim tribunalom odrekao Nikoli}a i Vu~i}a kao svojih saradnika. Da li }e Vu~i} biti zamenik predsednika zavisi iskqu~ivo od toga da li }e stranka imati tu funkciju, ali u svakom slu~aju za wega je predvi|eno mesto drugog ~oveka stranke, rekao je Deli} za Blic.
607
Na pitawe da li su ta~ne spekulacije da Vu~i} pi{e statut nove stranke Tomislava Nikoli}a, Jorgovanka Tabakovi} je odgovorila: Koliko znam, Vu~i} ili pi{e ili nadgleda pisawe statuta. Ona je potvrdila da je Vu~i} napustio pravni tim [e{eqa, ocewuju}i da se nakon {to je dao ostavku na sve funkcije u stranci to podrazumeva. Lider SRS Vojislav [e{eq optuìo je ju~e pred Ha{kim tribunalom da su wegovog doskora{weg zamenika Tomislava Nikoli}a zapadne obave{tajne slu`be zavrbovale da razbije SRS, da je on izgubio svaki moralni kriterijum i da mu se ne moè verovati ni{ta. [e{eq je naveo i to da je opozvao svog pravnog savetnika Aleksandra Vu~i}a, zato {to u wega vi{e nema poverewa. Mene je sramota {to je Tomislav Nikoli} godinama uìvao moje neograni~eno poverewe i {to sam mu omogu}io da bude {ef tima za moju odbranu kazao je [e{eq i dodao da je Nikoli} za wega gotov u svakom pogledu. [e{eq je o Nikoli}u i Vu~i}u govorio u okviru rasprave o pismu kojim je Sekretarijat Tribunala upozorio wegove pravne savetnike da ne smeju svoj status da koriste za politi~ko delovawe, niti da daju izjave koje su, po oceni Sekretarijata, neprimerene, a povod za pismo bile su izjave da Tribunal poku{ava da ubije [e{eqa, kao i u {tampi objavqen transkript telefonskog razgovora [e{eqa sa ~lanovima tima za odbranu tokom kojeg je on saradnicima davao uputstva za politi~ko delovawe u Srbiji. Nikoli} je, me|utim, ju~e izjavio da bi se pre ubio nego svedo~io protiv [e{eqa u Hagu, tvrde}i dam u je savest potpuno ~ista i nude}i mu i daqe svoju pomo}. Nemam odnose ni sa kim, posebno ne sa zapadnim snagama, silama i slu`bama. A ako je ruska ambasada strana agentura, evo, pre tri dana sam ponovo bio sa wegovom ekselencijom ambasadorom Aleksandrom Konuzinom, rekao je Nikoli}. On je dodao dam u je ào [e{eqa i da ga nije sramota nijednog trenutka koje je sa wim proveo u politi~kom ìvotu ili u prijateqskim odnosima. Aleksandar Vu~i} je, pak, ju~e odbio da komentari{e za Blic [e{eqeve optu`be na ra~un wega i Nikoli}a. I dok je Tomislav Nikoli} ponovo ponudio [e{equ pomo} u pravnom timu za odbranu pred Ha{kim tribunalom, Boìdar Deli} je izjavio za Blic da je spreman da svedo~i u korist [e{eqa, ali da ne}e vi{e da dolazi na sastanke pravnog tima. Ja mu i daqe nudim svoju pomo}, a on vrlo dobro zna da ono {to moèmo Boìdar Deli}, Aleksandar Vu~i} i ja u wegovoj odbrani, da tamo (u timu za odbranu [e{eqa) nema toga ko bi to mogao da nastavi, rekao je Nikoli}. Pod naznakom Novosti istraùju, Ve~erwe novosti objavquju, 24. septembra 2008. godine, tekst o navodnoj podeli op{tinskih odbora Srpske radikalne stranke, sa nadnaslovom Kako se raskol u vrhu Srpske radikalne stranke odraàva na odbore u unutra{wosti Srbije, naslovom Radikali raspolu}eni i podnaslovom U gotovo svim gradovima i op{tinama prestrojavawa u toku, ipak oba tabora tvrde da je ve}ina uz wih. Unutar
608
teksta su tri antrfilea. Prvi i drugi objavqeni su sa zajedni~kim nadnaslovom Tomislav Nikoli} {ef Napred Srbijo Su~eqavawa Vojislav [e{eq lider SRS. Naslov prvog antrfilea je Nisam ni~iji {pijun, a drugog Sramota me Nikoli}a. Tre}i antrfile je sa naslovom Kosovo uz SRS. Razlaz u vrhu SRS je zavr{en, ali jo{ traju prestrojavawa u wihovim gradskim i op{tinskim odborima. Prema raportu iz {taba radikala, ve}ina odbornika ostaje verna Vojislavu [e{equ, dok iz kluba Napred Srbijo uveravaju da se lokal listom priklawa Tomislavu Nikoli}u. Izve{taji dopisnika Novosti, me|utim, pokazuju da }e se jo{ }erati. Beograd Dok se beogradski odbor ~vrsto drì za struju vernu Vojislavu [e{equ, po gradskim op{tinama slika je druga~ija. Zasad, u Zemunu i Lazarevcu, gde je SRS u vlasti, raskol nije zna~ajnije izraèn, dok su, recimo, na Zvezdari i u Grockoj svi odbornici odlu~ili da pre|u u novu stranku. Novi Sad U Skup{tini grada Novog Sada, deset od ukupno 26 radikala, osnovali su grupu Napred Srbijo, na ~elu sa dosada{wim predsednikom GO SRS Igorom Mirovi}em. U Subotici, sedam od osam odbornika, pri{lo je novom klubu, dok je u Somboru Nikoli}a podràlo 19 od 23 odbornika. U Kikindi je na Nikoli}evu stranu pre{lo svih 17 odbornika. Loznica Nikoli}eve pristalice dosad su osnovale 30 mesnih odbora. Grupa od pet odbornika, koji su promenili stranu, veruje da }e sa~uvati mandate, a iz skup{tinske ve}ine poru~uju da je oko mandata zatraèno i mi{qewe Ministarstva za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu. Uìce Uì~ki radikali su potpuno raspolu}eni: polovina je na Nikoli}evoj, a polovina na [e{eqevoj strani. Jedan odbornik je u me|uvremenu podneo ostavku, pa SRS i Napred Srbijo u Skup{tini grada sada imaju po {est odbornika. Ivawica U op{tinskom odboru, koji broji 34 ~lana, jo{ nije ni{ta zvani~no prelomqeno. â~ak Gradski odbor radikala dao je potpunu podr{ku predsedniku [e{equ i sada{wem rukovodstvu stranke. Svih 12 odbornika su se tako izjasnili izjavio je za Novosti Mirko Muwi}, predsednik GO SRS. Kraqevo/Vrwa~ka Bawa Dok su okru`ni i op{tinski odbori SRS u Kraqevu dali podr{ku svom lideru [e{equ, gotovo ceo odbor radikala u Vrwa~koj Bawi i svi mesni odbori stali su na stranu Nikoli}a. Kragujevac Od ukupno 62 mesna odbora radikala na podru~ju ovog grada, 47 se izjasnilo za Nikoli}a. Prema re~ima Mileta Poskurice, narodnog poslanika, deset od ukupno 18 odbornika SRS u Skup{tini grada odlu~ilo je da promeni stranu. Gradski odbor SRS, me|utim, saop{tava da podràva [e{eqa, a saop{tewe iste sadrìne prosledio je i Okru`ni odbor SRS, ~iji je predsednik Nata{a Jovanovi}. Ni{ Jo{ nijedan odbor zvani~no nije krenuo za Tomislavom Nikoli}em, ali su podele i te kako vidqive. Zabeleèn je i fizi~ki obra~un {e{eqevaca i tomista u op{tini Pantelej. U Skup{tini Ni{a formiran je klub Napred Srbijo, kojem je pristupilo ~etvoro od ukupno 18 odbornika.
609
Leskovac Podr{ka [e{equ je, zasad, jednoglasna, mada se ne iskqu~uju preleti u Nikoli}ev tabor. To {to nema pojedina~nih istupawa najvi{e se pripisuje Goranu Cvetanovi}u, potpredsedniku stranke i predsedniku Okru`nog odbora SRS. Radikali su, ina~e, na vlasti sa SPS, DSS I NS. Vrawe âk 13 od ukupno 16 odbornika SRS prikqu~ilo se Nikoli}u, a formiran je i odborni~ki klub na ~ijem ~elu je Predrag Sto{i}, dosada{wi predsednik Okru`nog odbora SRS. Radikali s Kosmeta ostali su verni [e{equ, a Qubomir Kragovi}, predsednik Koordinacionog odbora SRS, isti~e da je takva odluka potvr|ena i na sednici Odbora sa predstavnicima svih op{tinskih odbora. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}, odbacio je optu`be lidera radikala Vojislava [e{eqa da je {pijun i da su ga vrbovale strane obave{tajne slu`be kako bi rasturio stranku. Nikoli} je rekao da ga nije sramota nijednog minuta koji je proveo sa [e{eqem i da mu i daqe nudi svu svoju pomo} u timu za odbranu pred Ha{kim tribunalom. Nije me sramota nijednog trenutka koji sam proveo sa [e{eqem, i ako on misli da je ruska ambasada strana agentura, gde sam pre neki dan bio sa ruskim ambasadorom, meni je savest ~ista. Nemam nikakve veze sa stranim slu`bama i agenturama rekao je Nikoli}. On je upozorio [e{eqa da ne procewuje da li bi mogao da svedo~i protiv wega pred Ha{kim sudom, rekav{i da bi se pre ubio nego to u~inio. Lider SRS Vojislav [e{eq izjavio je u Ha{kom tribunalu da su Tomislava Nikoli}a vrbovale neke zapadne obave{tajne slu`be da poku{a da rasturi SRS i napomenuo da ga je velika sramota {to je Nikoli} kod wega godinama uìvao neograni~eno poverewe. Velika me je sramota {to je Nikoli} godinama uìvao moje neograni~eno poverewe, ~ak toliko da sam mu omogu}io da bude glavni {ef tima za pomagawe mojoj odbrani i utoliko je moje razo~arewe ve}e. ôveku koji je izgubio svaki moralni kriterijum ni{ta se na re~ ne sme verovati, i pogotovo Sekretarijat Tribunala ne sme da se rukovodi wegovim izjavama u srpskim medijima. [e{eq je dodao da je sa Nikoli}em gotovo u svakom pogledu. Wegov moralni krah je wegov li~ni krah, i to nas ne interesuje rekao je [e{eq. Vojislav [e{eq: Stidim se Nikoli}a, glasio je naslov teksta koji je osvanuo u Gazeti 24. septembra 2008. godine, sa podnaslovom Lider SRS-a preporu~io Ha{kom tribunalu da za svedoka optu`be uzme Tomislava Nikoli}a. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Nikoli}: Pre bih se ubio nego svedo~io. Lider Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, izjavio je ju~e da su Tomislava Nikoli}a vrbovale neke zapadne obave{tajne slu`be da poku{a da rasturi SRS, i napomenuo da ga je velika sramota {to je Nikoli} kod wega godinama uìvao neograni~eno poverewe. Mene je sramota {to je Nikoli} godinama uìvao moje neograni~eno poverewe i {to sam mu omogu}io da bude {ef tima za moju odbranu. On je za mene gotov u svakom pogledu, a wegov moralni krah je wegov li~ni krah
610
dodao je [e{eq, i istakao da se postupci Nikoli}a nisu slu~ajno podudarili sa inicijativom Tuìla{tva da mu se nametne branilac, navode}i da je akcija vo|ena i u Hagu i u Beogradu. ôveku koji je izgubio svaki moralni kriterijum ni{ta se na re~ ne sme verovati, a pogotovo Sekretarijat Tribunala ne sme da se rukovodi wegovim izjavama u srpskim medijima. Tuìla{tvo, ako ima razloga, moè Nikoli}a da uzme kao svog svedoka i dovede ga u sudnicu kako bi ta saradwa bila ovde maksimalno manifestovana rekao je [e{eq. On je obavestio Sudsko ve}e da je opozvao Aleksandra Vu~i}a kao pravnog savetnika iz tima za odbranu jer vi{e nema poverewa u wega, i dodao da je obavestio Sekretarijat da je, umesto Vu~i}a, u timu sada Boris Aleksi}, tako|e poslanik SRS-a. Lider SRS-a pomenuo je Nikoli}a i Vu~i}a u okviru rasprave o pismu kojim je Sekretarijat Tribunala upozorio wegove pravne savetnike da svoj status, koji ukqu~uje i poverqive telefonske razgovore sa [e{eqem, ne smeju da koriste za politi~ko delovawe. Kako se ~ulo u sudnici, povod za pismo bile su izjave pravnih savetnika Zorana Krasi}a i Slavka Jerkovi}a da Tribunal poku{ava da ubije [e{eqa, kao i objavqen transkript razgovora [e{eqa sa ~lanovima tima za odbranu. Lider radikala zatraìo je od suda da mu se omogu}i minimum odbrane, oceniv{i da je nedopustivo da mu sud spre~i direktnu komunikaciju sa pravnim savetnicima. Vi meni moète da uskratite telefonsku liniju i pravne savetnike. Ja }u se u tom slu~aju i daqe braniti bukvalno sam rekao je [e{eq. On je podsetio da je ranije zatraìo posetu pravnih savetnika Zorana Krasi}a i Slavka Jerkovi}a 25. i 26. septembra, na {ta nije dobio jasan odgovor Sekretarijata. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}, poru~io je ju~e lideru SRS-a Vojislavu [e{equ da ne procewuje da li bi mogao da svedo~i protiv wega pred Ha{kim sudom, rekav{i da bi se pre ubio nego to u~inio! Nikoli} je odbacio optu`be lidera radikala da je {pijun i da su ga vrbovale strane obave{tajne slu`be kako bi rasturio stranku. On je za Gazetu poru~io da ga nije sramota nijednog minuta koje je proveo sa [e{eqem i da mu i daqe nudi svu svoju pomo} u timu za odbranu pred Ha{kim tribunalom. Alo, 24. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Lider SRS-a prvi put javno optuìo doju~era{weg najblièg saradnika i naslovom [e{eq: Toma rasturio SRS po stranom nalogu. Unutar teksta je antrfile pod naslovom Otkaz dobio i Aleksandar Vu~i}. Tomislav Nikoli} je ju~e doìveo prvi javni napad svog kuma i doju~era{weg strana~kog {efa Vojislava [e{eqa. Lider SRS-a Vojislav [e{eq iskoristio je raspravu pred Sudskim ve}em u Hagu kako bi optuìo Nikoli}a da je agent stranih obave{tajnih slu`bi. Nikoli}, me|utim, nije uzvratio istom merom, rekav{i samo da mu je ào [e{eqa. Prema [e{eqevim tvrdwama, Nikoli}a su zavrbovale zapadne obave{tajne slu`be da rasturi SRS.
611
On sada po wihovom nalogu daje izjave da sam preko telefona davao i politi~ke sugestije. Nije slu~ajno da su se Nikoli}evi postupi podudarili sa inicijativom Tuìla{tva da mi se nametne branilac, {to zna~i da je akcija vo|ena i ovde i tamo u Beogradu. Neka Tuìla{tvo uzme Nikoli}a kao svedoka i neka ga dovede u sudnicu, pa da ta saradwa bude maksimalno manifestovana izgovorio je [e{eq pred Sudskim ve}em. Na primedbu sudije @an-Kloda Antonetija da nema potrebe da se govori o Nikoli}u jer on nije ~lan tima za odbranu, [e{eq je naglasio da se tom ~oveku, koji je izgubio svaki moralni kriterijum, ni{ta ne sme verovati. Mene je velika sramota {to je Tomislav Nikoli} godinama uìvao moje neograni~eno poverewe, ~ak toliko da sam mu omogu}io da bude {ef tima za moju odbranu. Sa wim je gotovo u svakom pogledu i o wemu ne}u vi{e da razgovaram zakqu~io je [e{eq. Sa druge strane, Tomislav Nikoli} je rekao da àli [e{eqa. Meni je wega ào. Ako je ruska ambasada strana agentura, pa evo, pre tri dana sam se opet video sa ruskim ambasadorom. Moja je savest ~ista i nemam nikakve odnose sa bilo kakvim zapadnim snagama, slu`bama i silama. Stvarno mi ga je ào, ali ja mu i daqe nudim svoju pomo}. On dobro zna da ono {to moèmo general Deli}, Aleksandar Vu~i} i ja ne moè niko u ovom sada{wem timu poru~io je Nikoli}, dodav{i da ga nije sramota nijednog trenutka koji je proveo sa [e{eqem u politici, i da bi se pre ubio nego svedo~io protiv wega. [e{eq je obavestio Ha{ki tribunal i da se odri~e usluga Aleksandra Vu~i}a, doskora{weg istaknutog ~lana tima za wegovu odbranu. Ja sam Aleksandra Vu~i}a opozvao kao svog pravnog savetnika jer vi{e u wega nemam poverewa. Wegovu funkciju }e preuzeti narodni poslanik u Skup{tini Srbije Boris Aleksi} naveo je [e{eq. Kurir, 24. septembra 2008. godine, objavquje agencijsku vest sa naslovom [e{eq udario po Nikoli}u. Lider Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, tvrdio je ju~e pred Ha{kim tribunalom da su wegovog doskora{weg zamenika Tomislava Nikoli}a zapadne obave{tajne slu`be zavrbovale da razbije SRS. Tokom proceduralne rasprave kojom je nastavqen postupak protiv [e{eqa, optuènog za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH u periodu 1991-92, on je rekao i da je Nikoli} izgubio svaki moralni kriterijum, kao i da mu se ni{ta ne moè verovati. Mene je sramota {to je Tomislav Nikoli} godinama uìvao moje neograni~eno poverewe i {to sam mu omogu}io da bude {ef tima za moju odbranu rekao je [e{eq i dodao da je Nikoli} za wega gotov u svakom pogledu, da je Nikoli}ev moralni krah wegov li~ni krah i da o wemu ne èli vi{e da govori. Predsednik poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}, odbacio je optu`be lidera radikala Vojislava [e{eqa da su ga vrbovale strane obave{tajne slu`be i dodao da bi se pre ubio nego svedo~io protiv [e{eqa u Hagu.
612
Savest mi je potpuno ~ista. Nemam odnose ni sa kim, posebno ne sa zapadnim snagama, silama i slu`bama rekao je Nikoli} i dodao: Ako je ruska ambasada strana agentura, evo, pre tri dana sam ponovo bio sa wegovom ekselencijom Aleksandrom Konuzinom. Nikoli} je istakao da mu je ào [e{eqa i da ga nije sramota nijednog trenutka koji je sa wim proveo u politi~kom ìvotu ili u prijateqskim odnosima. Ja mu i daqe nudim svoju pomo}, a on vrlo dobro zna da ono {to moèmo Boìdar Deli}, Aleksandar Vu~i} i ja u wegovoj odbrani, nema ko bi to mogao da nastavi rekao je Nikoli}, doskora{wi zamenik predsednika SRS. Pod naslovom îsta savest lidera i podnaslovom Tomislav Nikoli} odbacio sve ju~era{we optu`be Vojislava [e{eqa, sli~nu vest objavquje Borba 24. septembra 2008. godine. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Izgubio moralni kriterijum. Predsednik poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}, odbacio je ju~e optu`be lidera radikala i ha{kog optuènika Vojislava [e{eqa da su ga vrbovale strane obave{tajne slu`be kako bi razbio Srpsku radikalnu stranku. Nikoli} je novinarima u Skup{tini Srbije tako|e rekao da bi se pre ubio nego svedo~io protiv [e{eqa u Hagu. Savest mi je potpuno ~ista. Nemam odnose ni sa kim, posebno ne sa zapadnim snagama, silama i slu`bama, rekao je Nikoli}. Ako je ruska ambasada strana agentura, evo pre tri dana sam ponovo bio sa wegovom ekselencijom (ambasador Aleksandar Konuzin), dodao je. Nikoli} je dodao da mu je ào [e{eqa i da ga nije sramota nijednog trenutka koje je sa wim proveo u politi~kom ìvotu ili u prijateqskim odnosima. Ja mu i daqe nudim svoju pomo}, a on vrlo dobro zna da ono {to moèmo Boìdar Deli}, Aleksandar Vu~i} i ja u wegovoj odbrani, da tamo (u timu za odbranu [e{eqa) nema toga ko bi to mogao da nastavi, rekao je Nikoli}. Mene je sramota {to je Tomislav Nikoli} godinama uìvao moje neo grani~eno poverewe i {to sam mu omogu}io da bude {ef tima za moju odbranu, kazao je [e{eq ju~e u sudnici. Tokom proceduralne rasprave kojom je nastavqen postupak u Hagu, on je rekao i da je Nikoli} izgubio svaki moralni kriterijum i da mu se ne moè verovati ni{ta. On je dodao da je Nikoli} za wega gotov u svakom pogledu, da je Nikoli}ev moralni krah wegov li~ni krah i da o wemu ne èli vi{e da govori. [e{eq je sudije obavestio i da je opozvao svog pravnog savetnika Aleksandra Vu~i}a, biv{eg generalnog sekretara SRS-a, zato {to u wega vi{e nema poverewa. Optuèni je Nikoli}a i Vu~i}a pomenuo u okviru rasprave o pismu kojim je Sekretarijat Tribunala upozorio wegove pravne savetnike da ne smeju da svoj status koji ukqu~uje i poverqive telefonske razgovore sa
613
[e{eqom koriste za politi~ko delovawe, niti da daju izjave koje su, po oceni Sekretarijata, neprimerene. Pravda, 24. septembra 2008. godine, objavquje dva teksta pod zajedni~kim nadnaslovom Dvoboj. Prvi tekst nosi naslov Stidim se Nikoli}a i nadnaslov Vojislav [e{eq iz Haga èstoko kritikovao biv{eg zamenika SRS. Drugi tekst objavqen je sa nadnaslovom Tomislav Nikoli} tvrdi da ne}e biti ha{ki svedok, naslovom Pre bih se ubio nego {to bih u Hagu bio protiv [e{eqa i podnaslovom @ao mi je [e{eqa, ovo {to sada pri~a obara ga u o~ima drugih, ja o wemu i godinama koje smo proveli zajedno nikada ni{ta ru`no ne}u re}i. Nikoli} je iskoristio stranice Vu~i}eve novine da iznese tvrdwu kako je wegov i ìvot wegove porodice u opasnosti. Nije te{ko pogoditi koga je Nikoli} okrivio za organizovawe atentata, ali i ovu marketin{ku akciju obojio je svojim dobro poznatim cinizmom, tvrde}i kako: za wega (dr [e{eqa) nikada ni{ta lo{e ne}u da kaèm i meni nije ào nijednog trenutka koji sam proveo sa wim. Vojislav [e{eq izjavio je u Ha{kom tribunalu da su Tomislava Nikoli}a vrbovale neke zapadne obave{tajne slu`be da poku{a da rasturi SRS. Lider SRS je dodao da ga je velika sramota {to je Nikoli} kod wega godinama uìvao neograni~eno poverewe. Biv{i {ef tima za moju odbranu, Tomislav Nikoli}, koga su u me|uvremenu neke zapadne obave{tajne slu`be vrbovale da poku{a da rasturi SRS, po ne~ijem nalogu sada daje izjave kako sam preko telefona davao i politi~ke sugestije. Da li je to istina ili nije, te{ko je sada ustanoviti kazao je [e{eq. Lider radikala kazao je da ne veruje da se Nikoli}evi postupci slu~ajno podudaraju sa inicijativom Tuìla{tva da mu se nametne branioca. Prema [e{eqevoj oceni, ta akcija vo|ena je u Hagu i u Beogradu. Velika me je sramota {to je Tomislav Nikoli} godinama uìvao moje neograni~eno poverewe, ~ak toliko poverewe da sam mu omogu}io da bude glavni {ef tima za pomagawe moje odbrane i utoliko je moje razo~arewe ve}e kazao je [e{eq. On je dodao da se ~oveku koji je izgubio svaki moralni kriterijum ni{ta na re~ ne sme verovati, i pogotovo Sekretarijat Tribunala ne sme da se rukovodi wegovim izjavama u srpskim medijima. Ako Tuìla{tvo ima razloga, moè Nikoli}a da uzme kao svog svedoka i dovede ga u sudnicu, kako bi ta saradwa bila ovde maksimalno manifestovana poru~io je [e{eq. Na opasku predsedavaju}eg Sudskog ve}a, sudije @an-Kloda Antonetija, da nema potrebe da se govori o Nikoli}u, po{to vi{e nije u [e{eqevom timu za odbranu, [e{eq je rekao: Slaèm se. Sa Nikoli}em je gotovo u svakom pogledu. Wegov moralni krah je wegov li~ni krah i to nas ne interesuje, rekao je [e{eq. On je obavestio Sudsko ve}e da je opozvao Aleksandra Vu~i}a kao pravnog savetnika iz tima za odbranu jer vi{e nema poverewa u wega, i dodao da je obavestio Sekretarijat da je, umesto Vu~i}a, u timu sada Boris Aleksi}, tako|e poslanik SRS-a.
614
Aleksandar Vu~i} nije èleo da komentari{e navode Vojislava [e{eqa, ali je rekao da }e odgovoriti kada za to do|e vreme. Tomislav Nikoli}, {ef kluba Napred Srbijo i doskora{wi zamenik predsednika SRS, u razgovoru za Pravdu kaè da bi se pre ubio nego {to bi se u Hagu pojavio kao svedok protiv [e{eqa. Vojislav [e{eq ju~e u Hagu, a wegova supruga pre nekoliko dana, rekli su da ih ne bi iznenadilo da se i ja pojavim kao la`ni svedok protiv [e{eqa. Pa ja bih se pre ubio nego {to bih svedo~io protiv Vojislava. Meni je wega ào kad tako ne{to moè da kaè naglasio je Nikoli}. Osvr}u}i se na ostale optu`be doskora{weg prijateqa i lidera stranke, da je pogre{io {to mu je bezgrani~no verovao i da mu je sada jasno da je on pla}enik stranih slu`bi koje su sve ovo vreme radile na razbijawu SRS, Nikoli} kaè: @ao mi je {to tako ne{to moè da iznese u javnost i {to moè toliko sebe da obara u o~ima drugih. Ja za wega nikada ni{ta lo{e ne}u da kaèm i meni nije ào nijednog trenutka koji sam proveo sa wim. To {to sada govori samo je znak koliko je dugo pripremao situaciju da se nas dvojica rastanemo. Trudio sam se da stranku uzdignem {to je vi{e mogu}e i nikada od wega nisam dobio ni naznaku da on misli da sam ja {pijun i strani pla}enik. Nikoli} kaè da ukoliko je ruska ambasada centar Zapadne obave{tajne slu`be i ako se po susretima sa ruskim ambasadorom moè zakqu~iti da je zapadni pla}enik, onda priznaje da to i jeste. [e{eq je mene skinuo iz stranke jer je to bio jedini na~in da dovede na poloàj ovakve qude kakve je sada postavio. Bio sam mu ko~nica za nekog Jadranka Vukovi}a, Igwatovi}a i Elenu Boì}. Evo, namera mu je uspela, oni su sada u vrhu stranke i vide}emo kako }e to da funkcioni{e naglasio je Nikoli}. Biv{i zamenik predsednika radikala priznaje da ga je najvi{e povredila izjava Jadranke [e{eq, koja je kazala da zbog Nikoli}a vi{e ne}e mo}i da pose}uje supruga u Hagu. Iz Haga su odmah demantovali te navode da su Vojislavu uskra}ene posete i telefonski razgovori. Ja Jadranku nisam pitao je li sre}na kada je wen mu` prokliwao moje unuke. [to nije rekla suprugu: [ta to radi{, za{to Tomi kune{ unuke? Ako je woj va`no da obi|e supruga, meni je va`no da moji unuci budu zdravi. Ja wen obilazak nisam ugrozio, a wen mu` kletvama jeste ugrozio ìvot mojih unuka, ili je bar pokazao {ta misli o wima navodi Nikoli}. Kada je re~ o atentatu koji je pripreman na wega, od kojeg se odustalo, kako navode neki mediji zbog gre{ke u organizaciji, Nikoli} kaè: Dobio sam informacije u posledwih nekoliko dana da se sprema atentat na mene i odmah sam ih dostavio dràvi. Informacije su proverene, pouzdane, a do{le su od zabrinutih prijateqa koji su mi rekli da je akcija pripremana i da je sada do{lo do zastoja jer je izvr{ilac saznao ko je meta, pa je odbio da izvr{i nare|ewe. Sada o~ekujem od dràve da preduzme mere.
615
Na pitawe da li pretwe imaju veze sa odlaskom iz SRS, doskora{wi zamenik predsednika radikala kaè da imaju. Tako i gledam na to. Ovo je prvi put da mi se ozbiqno preti sa potpuno jasnim indicijama, jasnom povezano{}u sa nekim qudima sa kojima sada nisam u istoj stranci. U pripremu mog atentata su ume{ani qudi iz Srbije i iz Republike Srpske, qudi sa kojima sam se do ju~e druìo. Slu~ajno sam po jednom imenu video da je jedan od organizatora ~lan SRS. Osoba koja je trebala da izvr{i atentat je meni nepoznata. Koliko znam, on je dobio zadatak da me likvidira, ne znam ba{ na koji na~in, ali kada je video ko mu je meta, odustao je. Rekao je organizatorima: Nosite se u p... materinu, otkriva Nikoli}. Po obezbe|ewu u neposrednoj blizini porodi~nog stana Nikoli} je shvatio da policija mnogo duè od wega ima saznawa o pripremi atentata na wega. Prakti~no ve} petnaest dana me {tite pripadnici slu`be po{to vidim u svojoj blizini qude koji me danono}no ~uvaju, prate moju porodicu i mene. Zato mislim da su oni pre mene imali te informacije i da su ih i krili od mene zbog moje bezbednosti. Jednom prilikom sam pri{ao qudima koji su bili ispred moje zgrade i rekao im da se sklone ili }u da zovem policiju, na {ta su mi oni rekli: [ta ima da nas zovete, pa tu smo, kaè Nikoli}. Iako je pod nadzorom, predsednik Napred Srbijo priznaje da strahuje za bezbednost svoje porodice. Moja porodica normalno ìvi, ali kada se ovako pojave manijaci nije vam svejedno poru~uje Nikoli}. Prema wegovim re~ima, ovo nisu prve pretwe, a prethodno upozorewe je dobio od nekada{weg premijera Ko{tunice. I u Vojvodini bitka za radikalske mandate je naslov teksta koji donosi Politika, 24. septembra 2008. godine. Podnaslov teksta je Ju~e u pokrajinskoj skup{tini formiran novi poslani~ki klub Napred Srbijo, a poslanici SRS-a nakon ù~ne rasprave napustili salu parlamenta. Sudbina poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke u Skup{tini AP Vojvodine, na ju~era{woj sednici parlamenta tek delimi~no je re{ena, ali do epiloga burne rasprave do{lo je pre usvajawa dnevnog reda odlukom radikala koji su ostali verni Vojislavu [e{equ i demonstrativno napustili zasedawe pre usvajawa dnevnog reda. Nakon otvarawa sednice fitiq je, po svemu sude}i, zapalio predsednik pokrajinskog parlamenta [andor Egere{i koji je obavestio poslanike da je Skup{tini podnet zahtev za formirawe nove poslani~ke grupe Napred Srbijo, koju predvodi doskora{wi predsednik novosadskih radikala Igor Mirovi}, a koji je, ina~e, kao pripadnik ove stranke izabran za potpredsednika parlamenta. Po{to je izabran za poslanika po ve}inskom sistemu, wegov mandat, imaju}i u vidu propise koji reguli{u rad parlamenta, ne dovodi se u pitawe. Me|utim, na~inu rada predsednika Skup{tine su se o{tro suprotstavili poslanici SRS-a koji su u najve}em broju ostali u radikalskom klubu
616
(18 od dosada{wa 24 poslanika), a najenergi~nije je reagovao predsednik poslani~ke grupe Milorad Mir~i}, ina~e potpredsednik stranke, koji je rekao da se radi o drasti~nom kr{ewu Poslovnika (~lan 226). Komentari{u}i blanko ostavke trojice poslanika koji su se priklonili struji Tomislava Nikoli}a, Mir~i} je traìo da se one jednostavno konstatuju, jer mandati ste~eni po proporcionalnom sistemu pripadaju stranci, a zatraìo je i da se mesto potpredsednika parlamenta vrati SRS-u po{to Mirovi} vi{e nije wen ~lan. Nakon razmene o{trih optu`bi, u ~emu su u~estvovali i sada{wi i biv{i poslanici radikala, predsednik Egere{i je kao neku vrstu kompromisa zakqu~io da ovim slu~ajem treba da se pozabavi Odbor za administrativna pitawa i o svemu da se raspravi na narednoj sednici Skup{tine. Ali, to je jo{ vi{e ogor~ilo radikale koji su ponovo upozorili da nema razloga da se time bavi to skup{tinsko radno telo, jer se po Poslovniku ostavka poslanika ne razmatra, ve} samo konstatuje. Kada je re~ o funkciji Mirovi}a, Mir~i} je kazao da, mada izabran po ve}inskom sistemu, on je na izborima dobio poverewe gra|ana kao ~lan SRS-a i da treba da se povu~e iz politi~kih i moralnih razloga. Mir~i} je upozorio poslanike vladaju}e koalicije Za evropsku Vojvodinu, koji se ju~e nisu ukqu~ivali u ù~nu raspravu podeqenih radikala, da ve} koliko sutra me~ka moè zaigrati i pred wihovom ku}om, pa treba da imaju u vidu da }e onda biti du`ni da se pona{aju na isti na~in kao i sada, `mure}i pred kr{ewem ne samo Poslovnika, ve} i propisa o izboru pokrajinskih poslanika. Ovo {to se sada doga|a predstavqa haos i anarhiju u skup{tinskom radu, pa ne znam ~emu sluè izbori da bi se potom tako kr{ila voqa gra|ana. Mo`da je najboqe da pojedini tajkuni kupe neke stranke i da izbore vi{e i ne organizujemo bio je rezigniran Mir~i}. Jedan od Nikoli}evih pristalica, poslanik Bora Kuti}, kazao je da gra|ani nisu glasali samo za stranku, ve} i za Tomislava Nikoli}a, da je on na izborima predvodio stranku i da niko nema pravo da svojata voqu bira~a. On je skrenuo pa`wu da nije do{lo do klasi~nog prebega poslanika, ve} da se stranka podelila, {to, po wegovom mi{qewu, ne moè da bude isto. Ina~e, ju~e je Igor Mirovi} izjavio novinarima da }e se u novom poslani~kom klubu Napred Srbijo, pored wega na}i jo{ pet poslanika, od kojih je po ve}inskom sistemu, me|utim, izabran jo{ samo Vladislav Tomi} iz Kikinde, dok su Bora Kuti} iz Srbobrana, Milena Maksimovi} iz Vr{ca, Blagoje Krajinovi} iz Kikinde, i Sa{a Todorovi} iz Sombora, izabrani po proporcionalnom sistemu. Tokom ju~era{weg zasedawa do nesporazuma je do{lo i u vladaju}oj koaliciji, jer su poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine sa liste Zajedno za Vojvodinu protestovali {to na dnevni red nije stavqen i wihov zahtev da se raspravqa o privatizaciji Naftne industrije Srbije, pri ~emu su zbog toga o{tre zamerke uputili Izvr{nom ve}u koje taj zahtev nije prosledilo parlamentu.
617
Na to je reagovao predsednik ve}a Bojan Pajti}, koji je rekao da je iznena|en takvom reakcijom, po{to je u koaliciji ve} dogovoreno da se o tome raspravqa na slede}em zasedawu, jer za ovo nije pripremqena adekvatna informacija uz analizu resornog sekretarijata. Politika, 24. septembra 2008. godine, objavquje Tanjugovu vest sa naslovom [e{eq se odrekao i Vu~i}a i podnaslovom Lider SRS-a ju~e u Ha{kom tribunalu izjavio da je opozvao biv{eg generalnog sekretara stranke kao pravnog savetnika u timu za odbranu jer vi{e nema poverewa u wega. Predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, ju~e se u sudnici Ha{kog tribunala javno odrekao svojih doskora{wih saradnika i partijskih kolega Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a. On je ponovio optu`be iznete u pismu Centralnoj otaybinskoj upravi na dan iskqu~ewa biv{eg zamenika predsednika radikala, u kojem tvrdi da su za raskol u stranci krive zapadne obave{tajne slu`be, za {ta je sada prvi put neposredno okrivio Nikoli}a kazav{i da su ga vrbovale neke zapadne obave{tajne slu`be da poku{a da rasturi stranku. Velika me je sramota {to je Tomislav Nikoli} godinama uìvao moje neograni~eno poverewe, ~ak toliko poverewe da sam mu omogu}io da bude glavni {ef tima za pomagawe moje odbrane i utoliko je moje razo~arewe ve}e, rekao je [e{eq u nastavku su|ewa pred Tribunalom, napomiwu}i da sud ne sme da se rukovodi Nikoli}evim izjavama u srpskim medijima, jer je to ~ovek koji je izgubio svaki moralni kriterijum. Lider radikala je, kako je preneo Tanjug, obavestio Sudsko ve}e da je opozvao Aleksandra Vu~i}a kao svog pravnog savetnika u timu za odbranu jer vi{e nema poverewa u wega. Tvrde}i da Tribunal i {ef novoformiranog poslani~kog kluba Napred Srbijo zajedno rade protiv wega, lider radikala predloìo je sudu da, ako ima razloga, moè Nikoli}a da uzme kao svedoka i dovede ga u sudnicu kako bi ta saradwa bila ovde maksimalno manifestovana. Reaguju}i na to, predsedavaju}i Sudskog ve}a sudija @an-Klod Antoneti rekao je da nema potrebe da se govori o Nikoli}u jer vi{e nije u [e{eqevom timu za odbranu, na {ta je optuèni uzvratio da se sa tim slaè i da je sa Nikoli}em gotovo u svakom pogledu. Tomislav Nikoli} je ju~e odbacio optu`be lidera radikala da su ga vrbovale strane obave{tajne slu`be kako bi razbio stranku iz koje je nedavno iskqu~en, rekav{i da je novinarima u Skup{tini Srbije rekao da bi se pre ubio nego svedo~io protiv [e{eqa u Hagu. Savest mi je potpuno ~ista. Nemam odnose ni sa kim, posebno ne sa zapadnim snagama, silama i slu`bama, naglasio je Nikoli}, dodaju}i da se pre tri dana sastao sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Konuzinom. Biv{i {ef pravnog tima za odbranu [e{eqa kazao je da mu je ào predsednika SRS-a i da ga nije sramota nijednog trenutka koji je sa wim proveo u politi~kom ìvotu ili u prijateqskim odnosima. Ja mu i daqe nudim svoju pomo}, a on vrlo dobro zna da ono {to moèmo Boìdar Deli}, Aleksandar Vu~i} i ja u wegovoj odbrani, da u timu za odbranu nema toga ko bi to mogao da nastavi, rekao je Nikoli}.
618
Izjave potpredsednika Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke Lazara Marjanskog date za Dan, ovaj list objavquje u broju od 24. septembra 2008. godine. Nadnaslov teksta je Radikali tvrde da su u Vojvodini doìvjeli mawi udar, a naslov [e{eq poru~io da ide kome se ne svi|a. Tekst sadrì antrfile sa naslovom Istorijski 14. oktobar. Potpredsjednik Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke, Lazar Marjanski, kazao je da je SRS u Vojvodini doìvjela mali udar i naglasio da su odbori u Somboru i Kikindi u ve}em dijelu napustili SRS. Ostali odbori su ostali jedinstveni. ^lanovi rukovodstva, pokrajinskih i op{tinskih odbora koji su napustili stranku imaju tendenciju vra}awa u redove SRS-a kazao je Marjanski za Dan, i naglasio da se predsjednik stranke Vojislav [e{eq svakodnevno ~uje sa vrhom stranke i Predsjedni~kim kolegijumom, tako da je upoznat sa situacijom na terenu. Naglasio je da se [e{eq svakodnevno ~uje i dogovara sa timom za odbranu i Predsjedni~kim kolegijumom. On je prenio [e{eqev stav koji je, kazao je on, odlu~an. [e{eq kaè da iz stranke ide onaj ko ho}e i da se redovi moraju o~istiti. Wegovo je mi{qewe da u stranci treba da ostanu vjerni ~lanovi SRS-a. Idemo daqe, bi}emo ja~i kada se stabilizujemo i ne}emo imati krtice u svojim redovima prenio je Marjanski [e{eqeve rije~i. Naglasio je da je interesantna odluka Okru`nog suda u Beogradu da mandati pripadaju stranci i objasnio da to zna~i da svi odbornici koji su pre{li na drugu stranu gube mandat i vra}aju ga radikalima. Naglasio je da }e se radikali lako izboriti za mandate, a zakonski put je tu`ba Okru`nom sudu koji rje{ava predmete u roku od 48 sati. Upitan o procjenama koliko je SRS izgubila ~lanstva odlaskom biv{eg zamjenika SRS-a Tomislava Nikoli}a i grupe poslanika, Marjanski je istakao da je oko tri odsto ~lanova napustilo redove radikala. Marjanski je za 14. oktobar najavio sjednicu vojvo|anskog parlamenta na kojoj }e se raspravqati o novom statutu Vojvodine. Prema wegovim rije~ima, ako bi brzo bio usvojen novi statut Vojvodine, prakti~no bi se otvorio put za sticawe dràvnosti. Vest B92 objavquju podgori~ke Vijesti, 24. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom [e{eq se u Hagu odrekao Nikoli}a i Vu~i}a i naslovom Sramota me {to sam mu vjerovao. Vojislav [e{eq odrekao se doju~era{wih saradnika Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a tokom rasprave u sudnici Ha{kog tribunala. Sekretarijat suda odbio je da finansira dolazak [e{eqevih pravnih savjetnika u Hag jer sumwa da se vrijeme za pripremu odbrane koristi za usagla{avawe politi~ke strategije Srpske radikalne stranke. Predsjedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti prenio je sumwu sudske administracije da se telefonski razgovori i kontakti [e{eqa i wegovih pravnih savjetnika Zorana Krasi}a i Slavka Jerkovi}a ne odnose na proces koji se vodi. Sudija je dodao da bi bilo nezamislivo i da ne bi sluìlo na ~ast Tribunalu da se wegov buyet koristi za finansirawe politi~kih aktivnosti. A do zakqu~ka da se ne{to sli~no doga|a, u sudu su do{li analiziraju}i nedavne izjave Tomislava Nikoli}a.
619
îni se da je gospodin Nikoli} u medijima rekao da ste mu, kada je sa vama razgovarao, davali telefonom politi~ka uputstva. Pretpostavqam da je na osnovu toga Sekretarijat postavio to pitawe, rekao je sudija Antoneti. Na pomiwawe Nikoli}a, [e{eq kao da je jedva ~ekao. Ja obavqam te razgovore (sa savjetnicima) mo`da ponekad promakne i neka opaska o vremenskim prilikama itd... ko to sad moè da ustanovi? Niko. Me|utim, ima jedan novi momenat. Biv{i {ef tima za moju odbranu, Tomislav Nikoli}, koga su u me|uvremenu neke zapadne obavje{tajne slu`be vrbovale da poku{a da rastura SRS... po ne~ijem nalogu sad daje izjave kako sam ja preko tog telefona davao i neke politi~ke sugestije, rekao je [e{eq. On je dodao da su istupi Nikoli}a u Beogradu koordinirani sa inicijativom Tuìla{tva da mu se nametne branilac. Sudu je preporu~io da Nikoli}a ili dovede kao svjedoka ili da wegove izjave odbaci. Da li je to istina ili nije, to je sada te{ko ustanoviti, ali, u principu, takvom ~ovjeku koji izgubi svaki moralni kriterijum, ni{ta se na rije~ ne smije vjerovati. Ja }u, gospodine predsjedavaju}i, da budem do kraja iskren. Mene je sramota, velika me je sramota {to je Tomislav Nikoli} godinama uìvao moje neograni~eno povjerewe, ~ak toliko povjerewe da sam mu omogu}io da bude {ef tima za pomagawe moje odbrane, sve ove godine, rekao je [e{eq. Tokom iste rasprave [e{eq je obavijestio sudije i da se odri~e usluga Aleksandra Vu~i}a, doju~era{weg pravnog savjetnika. Ja sam Aleksandra Vu~i}a opozvao kao svog pravnog savjetnika jer vi{e u wega nemam povjerewa, rekao je [e{eq. Nedeqni telegraf, 24. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Putin i Medvedev su prihvatili da se general Mladi} pojavi u Ha{kom tribunalu. Obave{tajne slu`be se utrkuju koja }e pre da natera Srbiju da ispuni uslove za ulazak u EU i tako stekne prednost u borbi za dominaciju na Balkanu, tvrde izvori NT, naslovom KGB i CIA jure Mladi}a i podnaslovom Krug oko generala se suàva. Pomaga~i i sponzori svesni da nemaju podr{ku nijedne velike sile. Unutar teksta su dva antrfilea sa naslovima Direktno podre|eni predsedniku i vladi i Iza ruske slu`be stoji veliki kapital. U tekstu se, kroz usta neidentifikovanih izvora, iznosi tvrdwa da su Nikoli} i wegovi otpadnici sada glavne uzdanice ruske politike u Srbiji, te da }e Ruska Federacija prekinuti svaku saradwu sa [e{eqevim radikalima. Me|utim, po{to ova saradwa ni jednog trenutka nije dovedena u pitawe, ispostavqa se da se radi o jo{ jednom naru~enom tekstu ~iji je ciq da se popravi Nikoli}ev imiy. Ameri~ka i ruska obave{tajna slu`ba pre nekog vremena po~ele su iznuruju}u me|usobnu trku koja }e poneti lovorike za hap{ewe Ratka Mladi}a i wegovu isporuku u Hag, odnosno koja }e gurnuti Srbiju u EU. Ovo za NT otkrivaju izvori bliski bezbednosnim strukturama u Srbiji. Veliki broj stranih obave{tajaca premreìo je Srbiju u poku{ajima da dobije informaciju vi{e. Rusi rade na nekoliko nivoa. Pa`qivo analiziraju sve informacije u novinama i izjave politi~ara, idu do najsitnijih
620
detaqa, kad su date, kako, kome; wihovi operativci obilaze gradove i sela, poku{avaju da uspostave kontakt sa qudima za koje sumwaju da su u direktnoj vezi sa Ratkom Mladi}em. Za sada jo{ uvek nisu sigurni da li su mu poruke predate i u kojoj varijanti su stigle do wega. Prema jednoj verziji, oni poku{avaju Mladi}a da ubede da se preda. Prema drugoj, ~ak i da se ne preda, spremni su da pomognu u wegovom hap{ewu. Otkud toliki zaokret u ruskom stavu? Do sada se verovalo (s razlogom ili bez) da Rusi pomaù tzv. patriotske i antiha{ke snage u Srbiji. Me|utim, sa smenom vlasti, promenila se i ruska politika. Prema na{im sagovornicima, Moskva ne samo da osu|uje ratne zlo~ine u Bosni i poru~uje da ne}e praviti problem oko hap{ewa Mladi}a, ve} pruà i logisti~ku podr{ku za wegovo locirawe i eventualno izru~ewe. Ha{kog begunca Ratka Mladi}a doveo je u Srbiju wegov kum, biv{i visoki general{tabni oficir Vojske Jugoslavije, 1996. godine. ûvan je u vojnim objektima i, prema nekim izvorima, ideja tada{we vlasti bila je ne samo da mu sa~uva glavu, ve} da ga ima na oku. Radijus kretawa bio mu je ograni~en, pa, navodno, nije mogao da izlazi kad ho}e, ~ak ni da slobodno pose}uje k}erkin grob. Me|u visokim oficirima znalo se gde se skriva, ali wegova sudbina bila je, zbog burnih de{avawa na Kosovu, sporedna tema. Po re~ima jednog od wegovih biv{ih kolega, visokog oficira, ~esto se àlio da mu je k}erka ubijena i da je on izolovan. Znalo se da je bio u sukobu sa Milo{evi}em. Kada se prvi put pri~alo o NATO bombardovawu, 1998, Mladi} je bio u isturenom vojnom objektu u [umadiji, koji se koristi samo u slu~aju rata kaè ovaj oficir. Obezbe|ivalo ga je dvadesetak qudi. Kada je u martu 1999. po~elo NATO bombardovawe, èleo sam da ga upozorim i na{ao sam ga sa qudima u blizini Vaqeva. Nije bio u vojnom objektu, ve} blizu wega. Samoinicijativno je premestio celu grupu pod {atore, gde su spavali u vre}ama. Pitao sam ih da li im ne{to treba, a on je zamolio za nekoliko raketnih baca~a jer je èleo li~no da ga|a NATO letelice. Posle petooktobarskih promena, zna se da je Mladi} boravio u Beogradu. Prema zapadnim izvorima, Mladi} je po~eo ozbiqnije skrivawe ve} posle hap{ewa Milo{evi}a 2001, pa se veruje da se jedno vreme krio u svom ratnom bunkeru u Han Pijesku, u isto~noj Bosni. NATO je organizovao nekoliko pretresa tog mesta, ali uzalud. Po~etkom 2006. srpska vojna obave{tajna slu`ba izvestila je da se general krio u vojnim objektima u Republici Srpskoj i Srbiji, da ga je ~uvala mreà od 50 obave{tajaca i vojnih lica, sve do 1. juna 2002, kada je Srbija usvojila Zakon o saradwi sa Ha{kim tribunalom. Nakon toga, on je nestao, a po~ela su i prva hap{ewa qudi optuènih da su wihovi jataci. Posle ubistva premijera Zorana \in|i}a, ruska obave{tajna slu`ba FSB (Federalna slu`ba bezbednosti), naslednica ~uvenog KGB, naro~ito se aktivirala u Srbiji, tvrde na{i izvori. Ta~nije, ona ne samo da nikada nije prestajala ovde da radi, ve} je, po nekim mi{qewima, najja~a slu`ba koja na ovim prostorima deluje u kontinuitetu vi{e od pola veka.
621
Uticaj ruskih obave{tajaca posebno je bio jak u nekim institucijama sistema, me|u kojima je svakako najzna~ajnija vojska. To se posebno videlo za vreme premijerskog mandata Vojislava Ko{tunice. Ruski obave{tajci navodno su imali ~ak neku vrstu za{tite na{e vojske i neretko su i oni koristili vojne objekte, kaù na{i sagovornici. Za sve to vreme Mladi} je bio neuhvatqiv. Kako se verovalo, u skrivawu su mu pomogle ne samo bezbednosne slu`be i pojedini visoki vojni zvani~nici, ve} i pojedine partije. Pre svega SRS. Sa rascepom ove stranke okolnosti su se umnogome promenile. I generalno, sa promenom vlasti u Srbiji, ruska obave{tajna slu`ba traì nove partnere. Rusima ide u korist da general Ratko Mladi} bude uhap{en tvrde izvori NT. Oni èle da Srbija u|e u EU i eventualno Partnerstvo za mir, ali ne i u NATO. Zato }e podràti sve one snage koje mogu da za{tite te wihove interese. Tako|e }e diskretno pomo}i Srbiji da ispuni uslove za Uniju, ako ova zauzvrat svoje ~lanstvo u NATO bude odlagala dokle god moè. Zato im je va`no da u toj pomo}i prestignu Amerikance i nametnu se kao najozbiqniji partner novoj vlasti. Kako je NT ve} pisao, jedan od mogu}ih ruskih pulena je Tomislav Nikoli} i wegova nova stranka. To je jo{ jedan od razloga za{to bi Moskva rado videla Mladi}a u Tribunalu tako bi nova partija biv{eg radikala bila oslobo|ena balasta pro{losti, umivena i oprana, i ne bi za sobom vukla rep koji im je u amanet ostavio Vojislav [e{eq. Zato je Rusima posebno stalo da hap{ewe Mladi}a pro|e {to mirnije, jer bi bilo kakvi neredi mogli da poquqaju jo{ uvek nestabilno bira~ko telo Nikoli}eve partije. To je razlog vi{e za{to su se ukqu~ili u ovu akciju tvrdi na{ izvor. Na pitawe novinara NT da li ruski obave{tajci na poslu locirawa Mladi}a pomaù svojim zapadnim kolegama, na{i izvori tvrde: Najverovatnije da ne postoji direktna saradwa, ali indirektne saradwe svakako ima, ako ni{ta drugo, i jedni i drugi prinu|eni su da podele odre|ene informacije sa srpskim vlastima, pa se u neku ruku moè re}i da su CIA i FSB na istom zadatku. Onaj ko prvi bude locirao Mladi}a, mora}e tu informaciju da dostavi srpskim vlastima. A kad hap{ewe po~ne, to }e se veoma brzo pro~uti me|u svim obave{tajnim slu`bama na Balkanu. Srpski ministar policije Ivica Da~i} pro{log vikenda izrazio je nadu da }e se najtraèniji ha{ki begunac predati sam. Na{i izvori tvrde da se, bez obzira na ruske poku{aje, to ipak grani~i sa nemogu}im. Sa ovim se slaù i zapadni analiti~ari koji prenose da je Mladi}a teè uhapsiti nego Karayi}a. Kao neko ko je direktno napredovao u lancu komande u JNA, on je imao detaqna saznawa o ume{anosti Srbije u zlo~ine, i to ga mo`da {titi, pi{e International Herald Tribune. Tako|e moè da mu pomogne i wegova izdr`qivost. Qudi koji znaju Mladi}a kaù da je mawe upadqiv nego Karayi} i da je dobro istreniran u obave{tajnoj slu`bi da sebe u~ini gotovo nevidqivim.
622
Dok je, kako navode, Karayi} egzibicionista i poeta-intelektualac, koji je voleo da se pokazuje, Mladi} je krajwe disciplinovan, a qudi koji ga okruùju su mu duboko odani. Bez obzira na to, krug oko generala sve vi{e se suàva. Jedan od dokaza za to su i sve ~e{}i napisi u pojedinim novinama koje objavquju navodne lokacije na kojima policija ili BIA bezuspe{no traè ha{kog begunca. Osim {to poku{avaju da zavaraju trag i pokaù koliko su doma}e slu`be nesposobne, iza ovoga se, u stvari, krije panika. Mladi}evi pomaga~i i sponzori svesni su da iza wih vi{e ne stoji nijedna velika sila, niti dràvna institucija zakqu~uju na{i izvori. Jer, kako je redakcija NT objavila u pro{lom broju, ruski premijer Vladimir Putin stavio je jasno do znawa da Moskva ne èli da stoji iza ratnih zlo~ina i genocida, izme|u ostalog i zato {to im to vezuje ruke u slu~aju Mihaila Saka{vilija. U svakom slu~aju, oni èle da stave ta~ku na ovaj slu~aj. Kako su pisali podgori~ki mediji, rat izme|u ruskih i ameri~kih obave{tajaca u srpskoj prestonici po~eo je jo{ 2001. godine, kada je ruska obave{tajna slu`ba prebacila svoju centralu za Balkan iz Sofije u Beograd. Koliko je FSB danas jaka, najboqe govori ~iwenica da joj je direktno podre|ena vojna kontraobave{tajna uprava. Ona je potpuno autonomna obave{tajna institucija direktno podre|ena predsedniku i vladi. Kako na{i izvori tvrde, i u vojsci se vodi pravi tihi rat izme|u ameri~kog i ruskog uticaja. Da bi u tom ratu izvojevala pobedu, ameri~ka strana odlu~ila je da progura ideju o podmla|ivawu kadrova, jer su stari kadrovi, kako tvrde, tradicionalno proruski orijentisani. Iza ruskih obave{tajnih slu`bi, naravno, stoji i ruski kapital, koji ~esto nije transparentan i izgleda kao kapital koji dolazi iz zapadnih zemaqa. Tako je jedna od dràva koja ima najvi{e tog prikrivenog ruskog kapitala Gr~ka. I upravo zahvaquju}i tome, snaàn ruski lobi sve vreme vr{i uticaj da Makedonija, kao izrazito proameri~ka zemqa na Balkanu, ne u|e u NATO. Za sada im to polazi za rukom. Nedeqni telegraf 24. septembra 2008. godine, donosi intervju sa pu~istom Igorom Mirovi}em, biv{im predsednikom novosadskog Gradskog odbora Srpske radikalne stranke. Mirovi} je direktno priznao da je pravo na strani Srpske radikalne stranke kada su u pitawu mandati koje je uzurpirala wegova druìna. U svom priznawu oti{ao je i daqe, kada je pitawe otetih mandata okvalifikovao kao politi~ko. Ovaj razgovor objavqen je sa nadnaslovom Napred Srbijo }e pomo}i da se sva|e u vladaju}oj koaliciji rasplamsaju, priznaje Igor Mirovi}, potpredsednik Skup{tine Vojvodine i doskoro jedan od prvih radikala u pokrajini i izjavquje, naslovom Izbori ve} slede}e godine i podnaslovom ûo sam se sa [e{eqem dan pre nego {to }u podneti ostavku. Intervju ima dva antrfilea sa naslovima Nata{a Jovanovi} reaguje emotivno i Statut Vojvodine podsti~e sukob sa Srbijom. Do momenta kada smo se ~uli sa Igorom Mirovi}em, potpredsednikom Skup{tine Vojvodine i doskora{wim predsednikom Gradskog odbora SRS
623
za Novi Sad, u ve}ini op{tinskih i mesnih odbora u pokrajini zavr{eno je izja{wavawe ~lanova da li }e se prikqu~iti partiji u povoju Tomislava Nikoli}a, ili }e ostati u SRS. Prema Mirovi}evim re~ima, podela stranke, koja je po~ela vrlo burno, me|usobnom tu~om radikala u Kikindi, protekla je mirno i bez incidenata. Pro{log petka, 12. septembra, posle sednice Centralne otaybinske uprave, odràli smo sastanak Gradskog odbora SRS Novog Sada, na kome su bili i Milorad Mir~i}, potpredsednik SRS, i rukovodstvo Okru`nog odbora. Zakqu~ili smo da su incidenti bespotrebni i posle sastanka poslali smo privatnim kanalima svima poruku da se stvari dovedu u red i da se do ~etvrtka, 18. septembra, svi izjasne kuda èle. I kako su se izjasnili? Grubo re~eno, tre}ina ~lanova i simpatizera SRS pri{la je Napred Srbijo, tre}ina je jo{ uvek razo~arana jer je velika i jaka SRS dozvolila sebi da se podeli, a tre}ina je ostala uz radikale. Da li }e ta razo~arana tre}ina oti}i u apstinenciju ili }e ih pokupiti neke druge stranke? Ko se opredeqivao za [e{eqa, a ko za Nikoli}a? Zanimqivo je da nije bilo nikakvih pravilnosti u podeli stranke. Ima slu~ajeva gde kompletni odbori u selima prelaze u Napred Srbijo, a ima i onih gde gradski odbori ostaju u SRS. [to se ti~e razo~aranih, procewujem da }e se oni vremenom ipak opredeliti za Napred Srbijo, jer tek sledi profilisawe nove stranke. O~ekujem da }e nam pri}i novi, do sada neangaòvani qudi. Druga ciqna grupa su mladi, a tre}a dosada{wi ~lanovi SRS koji nisu mogli da se afirmi{u zbog zatvorenog kruga onih koji su godinama rukovodili strankom, me|u kojima sam bio i ja. Mislim da }e uravnoteèniji stil nove partije posebno privu}i ène. [ta }e biti sa mandatima odbeglih radikala u vojvo|anskom i lokalnim parlamentima? Osim pravnog okvira u dono{ewu odluke o mandatima, veliku ulogu }e imati i politi~ki. Da je u pitawu 10 ili 20 poslanika i odbornika, onda bi primena pravnog okvira bila jedina mogu}a. Ali najve}a stranka u zemqi podelila se na dva dela i imate veliki problem kada desetinama narodnih i pokrajinskih poslanika i stotinama lokalnih odbornika treba da uzmete mandate. Striktna pravna primena dovela bi do nesagledivih politi~kih posledica, i mnoge skup{tine bi morale da kvare dosada{we koalicione odnose... Dakle, optimista sam kad su u pitawu mandati. Osim toga, verujem da }emo za pola godine ili godinu imati izbore na svim nivoima. Za{to to mislite? Pojavquje se nova politi~ka organizacija koja }e vrlo brzo, u roku od {est meseci, zadobiti veliko poverewe gra|ana, i prirodno je da }e za wu morati da se potraì mesto na novim izborima. Ka izborima }e voditi i odnosi unutar vladaju}e koalicije DS, G17 plus, LSV, mawinskih stranaka... Taj konglomerat stranaka ne}e mo}i, baziran na trulim kompromisima koje je DS prinu|ena da pravi, da ostane dugo na sceni. Formirawe Napred Srbijo je dobar pokazateq da se stvorila energija dovoqno sposobna i od624
lu~na da promeni vlast. SRS je bila sposobna, ali ne i odlu~na da preuzme odgovornost. To je su{tinska razlika. Da bismo smenili vlast, sara|iva}emo sa svim opozicionim strankama u Srbiji, pa i sa SRS, ako to oni budu èleli. Sve opozicione stranke treba pa`qivo i strpqivo da podgrevaju rascep u vladaju}oj koaliciji da bi {to pre izazvale izbore. Toma Nikoli} i Aleksandar Vu~i} godinama su nas ube|ivali da su radikali spremni da preuzmu vlast, a vi sada pri~ate ne{to drugo? Podela je pokazala sve: grupa u kojoj su gospodin Nikoli}, Vu~i} i mnogi drugi, imala je tu odlu~nost, jer je verovala u sopstvenu snagu, ideju koju je promovisala i mogu}nosti SRS. Grupa qudi koja je ostala bila je zadovoqna izlaskom na izbore i zadràvawem odre|enog broja mandata u skup{tinama. Mislim da je to sebi~no gledawe. Koliko dugo ste znali da }ete i}i iz stranke? Odluku sam doneo u petak, nakon sednice Centralne otaybinske uprave, u automobilu kad sam se iz Beograda vra}ao u Novi Sad. U ~etvrtak, pre toga sam, zbog op{teg stawa u partiji, pomi{qao da se povu~em iz politike. Nisam to uradio jer je veliki broj prijateqa i kolega insistirao da se i daqe zajedno borimo. Mislim da je jedan broj qudi na potpuno pogre{an na~in doìvqavao SRS. Ona je bila ku}a svih ~lanova partije, ali su neki pomislili da im ta ku}a pripada malo vi{e nego drugima. Verovatno zbog toga {to su svakodnevno boravili u SRS, po~eli su da se identifikuju sa strankom do te mere da je krenula wihova sebi~nost. To se najboqe videlo u kritikama strana~kih drugova sa kojima su bili 18 godina. Posle rascepa, Nikoli} je pokrenuo pitawe za{to izme|u dva kruga pokrajinskih izbora nije bilo kampawe u Vojvodini. [ta se, u stvari, desilo? Bio sam fokusiran na lokalne izbore u Novom Sadu kao nosilac odborni~ke liste i kandidat za gradona~elnika. I meni je zasmetalo {to stranka nema nikakvu kampawu izme|u dva kruga, ali ve} tada su po~ele da tiwaju razlike u samom rukovodstvu SRS i do{lo je do prekida me|usobnih odnosa izme|u ~lanova Predsedni~kog kolegijuma. Da li ste o tome pri~ali sa Mir~i}em? I on je bio iznena|en {to niko ni{ta ne preduzima i {to ne postoji nikakva komunikacija. Kako je bio iznena|en kad je trebalo da vodi tu kampawu? Gospodin Mir~i} je pre izbora odre|en za neku vrstu potpredsednika stranke zaduènog za Vojvodinu, pa je rukovodstvo u Beogradu smatralo da bi trebalo da on formira izborni {tab, nabavi sredstva, napravi neku vrstu plana promotivnih aktivnosti i realizuje kampawu. A on je smatrao da to treba da uradi centrala, a da on sa malom grupom saradnika treba da u~estvuje samo u realizaciji toga. Kad se ve} videlo da su stvari oti{le predaleko, po~ela je improvizacija, i to nije moglo da donese dobre rezultate. O tome smo veoma malo pri~ali kasnije jer je stigla instrukcija da se ne analiziraju rezultati. îja instrukcija? Ne znam, bio je to op{ti stav. U kakvim ste odnosima ostali sa Mir~i}em?
625
U veoma dobrim. Sa wim sam prijateq ve} 17 godina. Od pro{log petka i sednice Centralne otaybinske uprave videli smo se nekoliko puta i popili kafu. O wemu mogu da kaèm samo najboqe. Na{i razgovori se baziraju na tome da nam je jako ào {to se sve ovo desilo. Mediji su pisali da je Mir~i} jedan od predstavnika tvrdog krila SRS bliskog [e{equ? I ja sam na neki na~in blizak Vojislavu [e{equ, ali kada je re~ o budu}nosti zemqe i o tome kako }e se profilisati stranka koja treba da nosi tu budu}nost, imam razli~ito mi{qewe. To ne zna~i da ne bih pomogao [e{equ kada bi to od mene zatraìo. Da li Mir~i} ima jednako razumevawa i prema Tomislavu Nikoli}u? Koliko sam shvatio iz wegovih nastupa ima. Ne govori o wemu ru`no. Da li ste se u me|uvremenu pomirili i sa Majom Gojkovi}? Nisam se sa Majom ni sva|ao. U novembru 2007. gotovo spontano smo prekinuli komunikaciju, kada sam kao ~lan SRS imao du`nost da saop{tim da ona nije glasala za Tomislava Nikoli}a i da okupqa grupu gra|ana sa kojom namerava da iza|e na lokalne izbore. Zakqu~ili smo da je na taj na~in sama donela odluku da napusti stranku. Za{to ste sa Mir~i}em ostali u dobrim odnosima, a sa wom, iako vam je kuma, niste? Ne postoji nekakav specijalni razlog, nije bilo ru`nih re~i ni sva|a. Da li biste voleli da zajedno popijete kafu? Za{to da ne, ako mi se javi, popi}emo kafu. Da li }ete biti jedan od osniva~a nove Nikoli}eve partije? Svakako. Pre neki dan bio sam u Beogradu da vidim prostorije i zatekao sam Nikoli}a. Rekao sam mu da u vrh stranke, osim nekoliko proverenih qudi koji su se kalili u politi~koj borbi devedesetih, treba ubaciti nove qude koji }e, kao nekad Vu~i} i ja, graditi imiy partije. Rekao mi je: Nije lako na}i takvu dvojicu. Odgovorio sam: Treba biti uporan. Da li ste i vi bili jedan od onih koji su odràvali kontakt sa Vojislavom [e{eqem od kada je oti{ao u Hag? Da, ali ne toliko ~esto. Za ovih pet godina ~uli smo se desetak puta, i to uglavnom oko izdavawa sabranih dela Ja{e Tomi}a, ~iji je on bio inicijator. Kada ste se ~uli posledwi put? U pro{li ~etvrtak, pred sednicu Otaybinske uprave. Razgovarao je telefonom sa Mir~i}em. Sedeo sam pored. Rekao je da bi da se ~uje i sa mnom. Analizirao je motive grupe poslanika koja je ve} oti{la sa Nikoli}em, a ja sam poku{ao da mu te motive objasnim. Da li je znao da }ete i vi oti}i? Nije znao. Ne znam da li je i kako reagovao kasnije. Da li ste od Centralne otaybinske uprave, osim sa Mir~i}em, kontaktirali sa jo{ nekim iz vrha SRS? Ne, ali se nisam ni sa kim ni posva|ao. Ima tu divnih qudi. Iznenadi}ete se kad vam kaèm da je Nata{a Jovanovi} jedan od najboqih i najemotivnijih qudi koji su ostali u rukovodstvu. Re~ je o osobi koja iskreno
626
proìvqava sve ovo. Nikada ne}u zaboraviti da je ona prva u no}i kada smo 2004. izvojevali pobedu na lokalnim izborima u Novom Sadu, gotovo pla~nim glasom, uzbu|ena, ~estitala tu pobedu. Drugi su se javqali tek posle dva-tri dana. Taj uspeh je gledala kao svoj i zbog toga }u je ceniti i daqe. Ali sada je vrlo eksplozivno reagovala i izgovorila te{ke re~i? To ne zna~i da }u promeniti sud. Mo`da je i to rezultat wene emotivnosti. Puno se pri~alo o finansirawu SRS i tajkunima. Da li je bilo zvu~nih imena me|u finansijerima radikala u Vojvodini? Stranka je obezbe|ivala finansije od velikog broja finansijera koji su davali male iznose. Me|u wima nije bilo tajkuna. Kako komentari{ete novi statut Vojvodine? Statut u jednom delu izlazi iz okvira Ustava Republike Srbije. Ustav je dao Vojvodini, pre svega, ekonomsku autonomiju i opredelio koliko ona moè godi{we da ubira poreza za svoj razvoj. Umesto da se Statut bavi razradom mehanizama koji bi Vojvodini omogu}ili brì ekonomski razvoj, on u najzna~ajnijem delu govori o simbolima nove dràve Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti, glavni grad Vojvodine, zastava i grb, Vlada AP... Intencija je da se u ovoj fazi napravi korak vi{e ka sukobu Vojvodine i Srbije. Kako }e glasati va{i poslanici u Skup{tini Vojvodine? Protiv Statuta. Ja sam jo{ ju~e imao radni tekst u rukama i {est poslanika Napred Srbijo su se dogovorili da }e glasati protiv. Pod nadnaslovom Vlada Srbije predloìla {efovima poslani~kih grupa Skup{tine Srbije novi tekst rezolucije o Kosovu i naslovom Euleks samo uz odobrewe Ujediwenih nacija, tekst objavquje Danas, 24. septembra 2008. godine. Unutar teksta su dva antrfilea pod naslovima Nikoli} izjavio da mu je ào [e{eqa i Radikali traè vra}awe mandata sudskim putem: Goran Bogdanovi}, ministar za Kosovo i Metohiju, tokom ju~era{weg nastavka konsultacija uru~io je {efovima poslani~kih grupa u Skup{tini Srbije novi tekst Predloga rezolucije o Kosovu i Metohiji. U Predlog rezolucije ukqu~ene su i sugestije opozicionih stranaka da me|unarodno prisustvo u Pokrajini apsolutno ne moè biti prihvatqivo bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i bez odobrewa Srbije. U dokument je dodato i da su svi akti takozvane dràve Kosovo ni{tavni, ukqu~uju}i i Ustav. Predlog potvr|uje dosada{wu jedinstvenu dràvnu politiku prema KiM i isti~e da }e Vlada Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta koristiti sva raspoloìva pravna, politi~ka i diplomatska sredstva. Kada je re~ o raspore|ivawu misije Euleks, Vlada Srbije se obavezuje da }e se kroz mehanizme UN angaòvati na pronalasku odgovaraju}eg pravnog osnova za takvo prisustvo. Ponavqa se da je dolazak misije mogu} samo uz odobrewe Saveta bezbednosti UN. Navodi se, tako|e, da je Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu EU u skladu sa dràvnom politikom prema Kosovu, jer se ~lan 135 SSP poziva na vaèwe Rezolucije 1244 na Kosovu. Ministar je rekao da nova rezolucija ja~a ekonomski srpsku zajedni627
cu u Pokrajini. On je napomenuo i da je u Predlog ukqu~ena i ve}a briga za prognane, kao i obaveza svih organa da vi{e pa`we posvete problemu kidnapovanih i nestalih. Bogdanovi} je dodao da u dana{wem nastavku konsultaciju o~ekuje odgovor poslani~kih grupa na novi tekst Predloga rezolucije i da od wihovog odgovora zavisi da li }e se taj tekst na}i na dnevnom redu sednice parlamenta koja je zakazana za ~etvrtak. [ef poslani~ke grupe LDP êdomir Jovanovi} ponovio je ju~e da wegova stranka èli mnogo dubqi i konkretniji zaokret u kosovskoj politici od onoga na koji je u ovom trenutku spremna vladaju}a koalicija. On je rekao da vlada nudi mnogo vi{e kontinuiteta u politici prema Kosovu nego spremnosti da se okrene novi list, a za LDP je neprihvatqiva ideja o kontinuitetu sa politikom koje su vodile prethodne vlade Vojislava Ko{tunice. Jovanovi} je optuìo vladu da je odgovorna {to parlament stoji dve nedeqe i {to se gubi vreme na konsultacije koje traju kao {panska serija. Jovanovi} je zamerio vladaju}oj ve}ini da parlament gura u tesnac, nastoje}i da za ~etiri dana usvoji osam izuzetno va`nih zakona. Ina~e, kako se ju~e ~ulo, LDP je svim poslani~kim grupama uputila svoj predlog rezolucije o evropskim integracijama. [ef poslani~ke grupe NS Velimir Ili} izjavio je ju~e da nije na|en kompromis o novoj rezoluciji o Kosovu i Metohiji i da stoga misli da taj predlog ne}e biti na dnevnom redu slede}e sednice i da predlog rezolucije vladaju}e ve}ine, kao i predlog DSS, NS i SRS treba da se pribliè jedan drugom i da na osnovu toga bude izra|ena zajedni~ka rezolucija. Ili} je rekao i da je tokom ju~era{wih konsultacija bilo re~i i o kadrovskim re{ewima za koja je zaduèn parlament. Dodao je da je jedini problem Administrativni odbor, jer SRS traì da sa mesta predsednika bude smewen Tomislav Nikoli}. I potpredsednik poslani~ke grupe SPS Du{an Bajatovi} rekao je novinarima da se ~ine napori kako bi bio usagla{en jedinstven tekst rezolucije, kao i da je na konsultacijama bilo re~i i o setu zakona koje je potrebno usvojiti da bi Srbija dospela na belu [engen-listu i ocenio da bi bilo dobro da budu doneti do 1. oktobra. On je naveo da postoji na~elna saglasnost o dono{ewu tog seta zakona i izrazio nadu da ne}e biti sporewa. Boìdar Deli} iz poslani~ke grupe Napred Srbijo rekao je pak da je postignut konsenzus da predlaga~ nove rezolucije o Kosovu bude Skup{tina Srbije i da }e o tom dokumentu poslanici verovatno raspravqati slede}e nedeqe. On je kazao da je novi predlog uvaìo dva amandmana poslani~ke grupe Napred Srbijo koji se odnose na probleme prognanih i nestalih. Dragan Todorovi} (SRS) rekao je da }e ta stranka razmotriti novi predlog rezolucije o Kosovu i dodao da misli da moè biti postignut konsenzus, ali da to ne moè biti predlog Vlade Srbije, ve} poslanika Skup{tine. Lider SRS Vojislav [e{eq tvrdio je ju~e pred Ha{kim tribunalom da su wegovog biv{eg zamenika Tomislava Nikoli}a zapadne obave{tajne slu`be zavrbovale da razbije SRS. Tokom proceduralne rasprave, [e{eq je rekao i da je Nikoli} izgubio svaki moralni kriterijum i da mu se ne
628
Televizija B 92, emisija: Stawe nacije Beograd, 24. septembar 2008. godine Gosti: Advokat Branislav Tapu{kovi} i Biqana Kova~evi}-Vu~o Ve}ina medija se aktivno bavi istraìvawem budu}nosti Srpske radikalne stranke, preciznije re~eno, prièqkuje wenu propast. Prema procenama agencije Strateyik marketing, koja je obavila istraìvawe za emisiju Stawe nacije, Tomislav Nikoli} }e privu}i 53, 2 odsto bira~kog tela radikala. Ipak, postoje i oni koji veruju da je napredni Toma sebe delima osudio na prezir i zaborav. Voditeqka: Dobro ve~e i dobro do{li u Stawe nacije. Danas ponovo istraùjemo {ta Srbija misli o novim vru}im temama, doga|ajima i fenomenima. Na po~etku pogledajmo kakvo je raspoloèwe Srbije o pitawu koje smo postavili ju~e. Ono, da vas podsetimo, glasi: Koliko gra|ana Srbije misli da }e Tomislav Nikoli} privu}i ve}inu bira~kog tela Srpske radikalne stranke? Prema rezultatima istraìvawa, koje je za emisiju Stawe nacije sprovela agencija Strateyik marketing, 53, 2 odsto gra|ana misli da }e Nikoli} privu}i ve}inu glasa~a radikala, 18, 7 odsto smatra da se to ne}e desiti, dok 28, 1 odsto ispitanih nema stav o ovom pitawu. Istovremeno, prema rezultatima najnovijeg istraìvawa koje je obavqeno za na{u emisiju, 72,5 odsto onih koji su glasali za radikale misle da }e Nikoli} osvojiti radikalsko bira~ko telo. Detaqne rezultate istraìvawa moète da pogledate na sajtu B 92 i u sutra{wem izdawu Blica, a evo kako su rezultate istraìvawa neposredno pred po~etak emisije Stawe nacije prokomentarisali Dragan Todorovi} i Tomislav Nikoli}:
629
moè verovati ni{ta. Mene je sramota {to je Tomislav Nikoli} godinama uìvao moje poverewe i {to sam mu omogu}io da bude {ef tima za moju odbranu, kazao je [e{eq. [e{eq je sudije obavestio i da je opozvao svog pravnog savetnika Aleksandra Vu~i}a zato {to ni u wega vi{e nema poverewa. Tomislav Nikoli} odbacio je ju~e u Skup{tini ove optu`be i rekao da mu je savest potpuno ~ista i da nije u vezi ni sa jednom obave{tajnom slu`bom, dodaju}i da bi se pre ubio nego svedo~io protiv [e{eqa u Hagu. On je napomenuo i da mu je ào [e{eqa i da ga nije sramota nijednog trenutka koje je sa wim proveo. Ja mu i daqe nudim svoju pomo}, on vrlo dobro zna da ono {to moèmo Boìdar Deli}, Aleksandar Vu~i} i ja u wegovoj odbrani, da tamo nema toga ko bi to mogao da nastavi, naglasio je Nikoli}. Dragan Todorovi} je rekao da }e SRS traìti sudskim putem, i u skladu sa ustavom Srbije i zakonom, da im se vrate poslani~ki mandati, mesto potpredsednika parlamenta i mesto {efa Administrativnog odbora. Todorovi} je napomenuo i da istovremeno radikali ulaù napore da budu kooperativni i ~ine sve kako bi Skup{tina Srbije {to pre krenula da radi. Boìdar Deli} je rekao da ne èli da komentari{e ovakve navode. SRS imaju pravo da, ako smatraju da im ta mesta pripadaju, to i traè, kazao je Deli} i dodao da poslani~ka grupa Napred Srbijo, koja broji 19 poslanika, procentualno ~ini 7,6 odsto od ukupnog broja poslanika i da Napred Srbijo sigurno ne}e uzeti ni{ta {to joj ne pripada.
Dragan Todorovi}: Su{tinski, mislim da je isuvi{e rano i da su obrnuti ovi rezultati koji su dobijeni, ne bih im poklawao veliku pa`wu zato {to je jo{ uvek izuzetno kratko vreme, zato {to su u pitawu, na neki na~in, qudi opredeqeni ili-ili, posebno kada je u pitawu ~lanstvo Srpske radikalne stranke i simpatizeri. Taj proces otre`wewa je na neki na~in ve} po~eo i znam na osnovu iskustva iz dosada{wih de{avawa ne samo u Srpskoj radikalnoj stranci, nego i u drugim strankama, ko krene na ovakav na~in kao {to je krenuo Tomislav Nikoli}, osu|en je na prezir i na zaborav. Tomislav Nikoli}: Drago mi je ako su ovo ta~na istraìvawa, da potvr|uju ispravnost te moje odluke, ali sve ostaje na tome kako }e ko u narednih godinu ili dve do izbora, koliko nam jo{ treba, da radi. Ja sam spreman da radim danono}no i znam da je Srbija odahnula, dobila je opoziciju koja ne}e praviti ratove u Srbiji, ve} }e naterati vlast da sve do smene radi najboqe {to moè. Voditeqka: A vas smo, dragi gledaoci, pitali da pogodite koliko procenata gra|ana Srbije misli da }e Tomislav Nikoli} osvojiti ve}inu bira~kog tela radikala. Naàlost, niko od gledalaca nije pogodio ovaj procenat, pa se nagradni fond prenosi do sutra, kada }e iznositi 40.000 dinara. A sad prelazimo na novu temu i na novo pitawe. Dugogodi{we tenzije u srpsko-ameri~kim odnosima koje su zapo~ele raspadom biv{e Jugoslavije, da bi se nastavile NATO intervencijom i priznawem Kosova, doveo je do usijawa slu~aj Miladina Kova~evi}a. Za Kova~evi}em su, naime, Sjediwene Ameri~ke Dràve raspisale poternicu zbog sumwe da je pretukao kolegu sa studija Brajana [tajnhauera. Kova~evi} je nakon toga pu{ten iz zatvora uz kauciju od 100.000 dolara i papire koje mu je izdao srpski konzulat u Wujorku, i vratio se u Srbiju. Prilog: Miladin Kova~evi}, dvadesetogodi{wi student, rodom iz Kule, optuèn je da je u no}i izme|u 4. i 5. maja ove godine u baru Univerziteta u Bigamtonu, u Wujorku, koji je poha|ao, pretukao Brajana [tajnhauera i naneo mu te{ke telesne povrede. Sudija je Kova~evi}u odredio kauciju od 100.000 dolara, koju su 6. juna platili wegovi roditeqi, a tri dana kasnije Kova~evi} je napustio Sjediwene Ameri~ke Dràve. Slu~aj Miladina Kova~evi}a u Srbiji nije mnogo odmakao, a posledwih meseci prili~no je uzburkao odnose izme|u SAD i Srbije. Wegov advokat Veselin Cerovi} potvrdio je za B 92 da ameri~ke vlasti jo{ nisu poslale dokumentaciju u vezi sa postupkom protiv wegovog klijenta, uz napomenu da na{ zakonik o krivi~nom postupku ne dopu{ta izru~ewe srpskih dràvqana stranoj dràvi. Ministarstva pravde Srbije i SAD su u kontaktu zbog tog slu~aja, a prema re~ima ministarke Sneàne Malovi}, po dobijawu dokaza iz Amerike, to ministarstvo }e ih proslediti Tuìla{tvu na daqe postupawe. Ina~e, i Interpol je objavio crvenu poternicu za Miladinom Kova~evi}em, {to zna~i da }e, ako pre|e granicu Srbije, biti uhap{en i izru~en u Sjediwene Ameri~ke Dràve. Protiv biv{eg konzula Igora Milo{evi}a vodi se istraga zbog sumwe da je pomogao Miladinu Kova~evi}u i izdao privremenu putnu ispravu, po{to su mu ameri~ke vlasti oduzele paso{. Protiv Milo{evi}a, koji se
630
od drugog septembra nalazi u pritvoru, ranije je pokrenut disciplinski postupak u Ministarstvu spoqnih poslova Srbije, i on je opozvan sa funkcije vicekonzula. Kova~evi} je u vezi sa tim slu~ajem 18. septembra saslu{an kao svedok, a kao svedoci su pozvani i wegovi roditeqi. Kova~evi} do sada, po savetu advokata, nije èleo da javno govori, on je u neformalnom razgovoru rekao da je legalno napustio SAD, da je samo obi~an mladi} koji èli da ìvi normalno, a da je do fizi~kog obra~una do{lo nakon {to je [tajnhauer napao devojku koja je bila sa wim u dru{tvu. U me|uvremenu, Kova~evi} je, po dolasku u Srbiju, potpisao ugovor i po~eo da nastupa za ko{arka{ki klub Vrbas. Zbog toga je pre nekoliko dana ameri~ka senatorka Hilari Klinton od kompanija koje su sponzori Ko{arka{kog saveza Srbije zahtevala da prekinu sa finansirawem srpske ko{arke, dok je ameri~ki senator ârls [umer zatraìo da kongres obustavi Srbiji pomo} od 50 miliona dolara. Voditeqka: Videli ste temu emisije. Pitawe kojim se danas bavimo i na koje }e Strateyik marketing uraditi istraìvawe je: Da li Miladin Kova~evi}, student optuèn da je u Americi pretukao svog kolegu, treba da se vrati na su|ewe u Sjediwene Ameri~ke Dràve, a vas pitamo: Koliko procenata gra|ana misli da bi Miladin Kova~evi} trebalo da se vrati na su|ewe u SAD? O ovoj temi govori}e na{i dana{wi gosti: advokat Branislav Tapu{kovi} i direktorka Komiteta pravnika za qudska prava Biqana Kova~evi}-Vu~o. Kako saznajemo, branilac Miladina Kova~evi}a, Veselin Cerovi}, danas je otkazao punomo} porodici Kova~evi}, tako da se sada ne zna ko je pravni zastupnik Kova~evi}a. Dobro ve~e, dobro do{li. U isti glas: Dobro ve~e. Voditeqka: Gospodine Tapu{kovi}u, da razjasnimo odmah na po~etku da li postoji pravni osnov da Srbija izru~i Miladina Kova~evi}a Sjediwenim ameri~kim dràvama. Branislav Tapu{kovi}: Evo, ja }u vam re}i ne{to. Ja sam pre dva meseca imao jedan razgovor sa novinarom Gordanom Kneèvi} iz Ilustrovane politike. To je bio, bogami, jedan dosta obiman intervju vezan upravo za ovu temu i otprilike sve se svelo na to: zakon sile ili neka druga varijanta. Ja sam za to da se pre svega po{tuje sila zakona. Voditeqka: [ta kaè zakon? Branislav Tapu{kovi}: Sila zakona je tu vrlo jasna kada je u pitawu taj problem, jer po zakonu ove zemqe u kojoj ìvimo, ako je ve} tema stawe nacije, jeste da Ustav i drugi zakoni ne predvi|aju mogu}nost izru~ewa gra|ana Srbije. Voditeqka: Gospo|o Vu~o, neki pravnici tuma~e novi ustav tako da on ostavqa mogu}nost ekstradicije. Da li je to ta~no i da li u tom slu~aju Srbija treba da se uhvati te odredbe i da isporu~i Miladina? Biqana Kova~evi}-Vu~o: Da, to su dva pitawa. îwenica je da novi ustav u ~lanu 39. predvi|a da dràvqani Srbije, ne pomiwu uop{te izru~ewe, da dràvqani Srbije ne mogu biti li{eni dràvqanstva i ne mogu biti prognani. Progon dràvqana, li{avawe dràvqanstva i ekstradicija,
631
to su potpuno dva razli~ita pojma. Ali, postoji Zakonik o krivi~nom postupku koji daje pretpostavku za izru~ewe i podrazumeva da ne mogu biti izru~eni doma}i dràvqani, odnosno dràvqani Srbije i Crne Gore, po{to nije mewano. Me|utim, to otvara jedno drugo pitawe, da li se ovde radi o klasi~nom izru~ewu ili se ovde radi da je zapravo dràva Srbija pomogla Miladinu Kova~evi}u da pobegne od legalnog i regularnog su|ewa u Sjediwenim Dràvama i mislim da je to najbitnije pitawe. Voditeqka: Da li vi mislite da je trebalo da bude procesuiran pred ameri~kim sudom ili da mu se sudi u Srbiji? Biqana Kova~evi}-Vu~o: Wemu je moralo da se sudi pred ameri~kim sudom i to {to je dràva Srbija na taj na~in, preko konzula i na koji na~in je do{lo do toga da prvo plati kauciju za wega, zatim i da, dobro, to je sporniji deo, a zatim i da mu izda putnu vizu i da mu omogu}i bekstvo iako je postupak pokrenut, to je jedno pitawe koje }e sigurno pritiskati Srbiju. Voditeqka: A va{ komentar? Branislav Tapu{kovi}: êkajte da vam kaèm, ali moramo da cenimo sad ovu situaciju, fakti~ku, kakva je sad u ovom momentu. U toj situaciji uop{te ne vidim problem oko toga da se ~itava ta stvar procesuira pred nadle`nim sudom ove dràve. To se lako moè izvesti, dràva treba da uloì odre|eni napor da se taj problem, vezan za wegovu krivicu ili nevinost, raspravi pred doma}im sudom, i tu nema apsolutno nikakvih problema. Ja samo ne razumem jednu stvar, treba i odgovornost diplomate, sasvim sigurno, da se postavi kao problem iako su to odvojene stvari. U svakom slu~aju, diplomata mora da poloì ra~une kako je do{ao do toga, ako je sada odvojen problem, ja samo ne razumem za{to je bilo neophodno da se taj diplomata, zato {to je to neko zahtevao, odmah strpa u zatvor. Trebalo je da bude procesuiran, trebalo je da poloì ra~une, trebalo je da se traì wegova odgovornost, ali taj pritisak koji je i{ao do te mere da je taj diplomata odmah uhap{en i da se drì u zatvoru zbog nekog svog propusta, to treba da se utvrdi, to su sve stvari koje zaista nemaju veze sa zdravim razumom. Voditeqka: Vrati}emo se uskoro na pitawe odgovornosti diplomata. A podse}am gledaoce, pitawe koje vam postavqamo je: Koliko procenata gra|ana Srbije misli da bi Miladin Kova~evi} trebalo da se vrati na su|ewe u Sjediwene Ameri~ke Dràve? Ameri~ki student Brajan [tajnhauer i daqe je u komi, Miladin Kova~evi} strepi od su|ewa, a ìvot wihovih porodica dramati~no je promewen. ûjmo {ta je o tome za emisiju Stawe nacije rekao otac Miladinov, Petar Kova~evi}, a {ta kaù Brajanovi roditeqi. Prilog: Otac Miladina Kova~evi}a, Petar, za B 92 kaè da je, nakon svega {to se desilo wegovom sinu u Americi, i dok se nije vratio u domovinu, porodica pretrpela puno te{kih trenutaka. On obja{wava da im se porodi~ni ìvot pretvorio u no}nu moru i pakao. Me|utim, kako kaè, i pored velikih muka i problema, kom{ije, prijateqi, poznanici i javnost u sredini u kojoj ìvi su ih podràli u borbi za Miladinovu budu}nost.
632
Sve ovo {to se de{ava, pre svega medijska hajka i veliki pritisak na wega od strane na{ih i inostranih medija, je dovelo do toga da se Miladin povukao u sebe i najve}i deo dana provodi u ku}i. [to se ti~e treninga i ko{arke, mi smo mu savetovali, kao i lekari i roditeqi, da mora da proba da se aktivira da bi prevazi{ao te tegobe s kojima se susre}e u ovom trenutku. Kad je ~ovek izloèn takvoj medijskoj hajci, onda je logi~no da se brine za budu}nost i da se mora pla{iti. Porodica Kova~evi} èli da se slu~aj pravno re{i i traì da Miladin, nakon povratka u Srbiju, ima sva prava koja imaju slobodni qudi. Mi od pravde ne beìmo, ali èlimo da se organizuje po{teno i fer su|ewe, sa svim ~iwenicama i svim dokazima vezanim za doga|aj u Americi i nadam se da }e na{a dràva po{tovati Ustav i zakone na{e zemqe. A {to se su|ewa ti~e, èlimo da se skine hipoteka sa na{eg sina kao nasilnika, {to on nije, i da se wemu omogu}i normalan ìvot u budu}nosti, kakav odgovara svakom normalnom i mladom ~oveku. Sa druge strane, majka Brajana [tajnhauera podse}a na povrede svog sina. Jako mi je te{ko da pogledam svog sina, on je na aparatima za odràvawe vitalnih funkcija i od toga zavisi wegov ìvot. Trojica mu{karaca su {utirali mog sina u glavu dok je leào bez svesti na podu i krvario. Bio je toliko obliven krvqu da ni cimer nije mogao da ga prepozna. Porodica [tajnhauer i daqe veruje da }e se Miladin Kova~evi} pojaviti pred ameri~kim sudom i da }e pravda, nakon onoga {to se dogodilo wihovom sinu, biti zadovoqena. Voditeqka: Gospodine Tapu{kovi}u, za{to je, po vama, Miladin Kova~evi} pobegao iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva i da li mislite da ga je konzul mo`da upozorio na posledice dela? Branislav Tapu{kovi}: Znate {ta, to su stvari koje moraju biti utvr|ene prema odgovaraju}im postupcima. Ja zaista o tome ne bih mogao da kaèm bilo {ta, ali pravda moè biti zadovoqena pred svakim pravnim sistemom, u svakoj pravnoj jurisdikciji. Ja ne verujem da on moè izbe}i odgovornost ako bi se to procesuiralo na bazi navodnih mi{qewa ve{taka i svih drugih relevantnih dokaza i pred ovim sudom. Me|utim, sad se postavqa taj problem da li ovakva jedna stvar koja se dogodila gra|aninu na{e dràve treba da povla~i toliko stvari. Mi vrlo dobro znamo {ta zna~i gra|anin, i kakav je integritet gra|anina u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, takav treba da bude integritet gra|anina u svakoj drugoj dràvi. U tom smislu ja ne vidim uop{te razlog zbog ~ega se to diè na taj nivo da se preti sankcijama i nekim drugim odgovornostima na nivou dràve, ako je sasvim mogu}e pred ovim sudom, na bazi dokaza, pred na{im sudijama, da se raspravi pitawe wegove krivi~ne odgovornosti i da on, ukoliko je kriv, dobije {to zasluùje. Voditeqka: Hvala. Gospo|o Vu~o, da li vi mislite da je vicekonzul Igor Milo{evi} sam doneo odluku da izda dupla dokumenta Miladinu Kova~evi}u, ili da iza wega stoji neko drugi, vi{i? Biqana Kova~evi}-Vu~o: Ja zaista ne znam, ali ne verujem, imaju}i u vidu konzularne konvencije i koje su nadle`nosti konzula i da konzul pred633
stavqa dràvu, potpuno je zapravo svejedno, u {ta ne verujem, zato {to nijedan ~ovek, pogotovu koji je obu~en da radi taj posao, ne bi doneo takvu jednu odluku sa takvim posledicama sam, niti je mogao takvu odluku da donese sam. Tako da ja verujem da je postojala odre|ena, a ove okolnosti ukazuju da je to postojalo, odre|ene okolnosti, da Miladin Kova~evi} uz jemstvo, podse}am, on je bio u pritvoru, pu{ten je uz jemstvo od 100.000 dolara, koje je konzul sam predao, pare su legle preko konzulovog ra~una, i oni su garantovali, dràva Srbija preko konzula. Konzul nije privatno lice tamo, to je dràva Srbija, oni su garantovali da on ne}e oti}i iz zemqe i paso{ mu je ostao tamo u sudu. Voditeqka: Upravo to zanima gledaoce. Biqana Kova~evi}-Vu~o: Da, on je dobio putni list da iza|e iz zemqe, sve je to protivzakonito. Miladin Kova~evi} bi trebalo da bude u zatvoru, i to pred ameri~kim sudom. Miladin Kova~evi} bi trebalo da odgovara kao begunac, a i svi oni koji su mu omogu}ili bekstvo, za koje jo{ ne znamo ko su, morali bi krivi~no da odgovaraju. Naravno, oni bi morali da odgovaraju ovde u zemqi krivi~no, a Miladin Kova~evi} bi morao, i mora da odgovara pred ameri~kim sudom. I nikakva misterija tu ne postoji. Jednostavno, svaki roditeq i svako na ovom svetu èli da ìvi pravedno, dobro. Ovo {to pri~a otac, ne treba podlegati tim vrstama emocija, on mora da odgovara za ono {to je uradio na teritoriji Sjediwenih Ameri~kih Dràva. On nije ovde izvr{io delo nego tamo, on je pobegao. Voditeqka: Gospodine Tapu{kovi}u, {ta vi mislite: Srbija s jedne strane daje garancije da Miladin ne}e napustiti SAD, a s druge strane diplomate mu spremaju dokumenta kojima se vratio u Srbiju. Koliko je to lo{e za imiy Srbije? Branislav Tapu{kovi}: Ja se slaèm da on mora odgovarati, od toga niko ne moè pobe}i, niti sme da pobegne. Voditeqka: Da li je to blam za dràvu Srbiju? S jedne strane daje garanciju, s druge strane mu omogu}ava da se vrati u zemqu? Branislav Tapu{kovi}: Pazite, to je vrlo delikatan problem, ja ne bih da bilo kakve procene dajem u tom pogledu i da sebe stavqam u poloàj da presu|ujem o takvim stvarima. Me|utim, vi vrlo dobro znate da Amerika nikada ne dopu{ta odgovornost svojih gra|ana pred tu|im sudom. Ja bih naveo jedan banalan primer, ja sam tamo negde jo{ jedanput to spomiwao. Kada je jedan ameri~ki vojni pilot, negde u Italiji, prekinuo jednu ìcu na kojoj su bile skija{ke gondole i veliki broj qudi stradao, on nije odgovarao pred italijanskim sudom. Integritet gra|anina u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama je neprikosnoven, i oni ne dopu{taju da neki wihov gra|anin odgovara van Amerike, ve} upravo pod wihovim uslovima i wihovim zakonima. Pa za{to, onda, ova na{a zemqa ne bi dràla do toga da weni gra|ani odgovaraju pred doma}im sudom. Sad je fakti~ka situacija da je on tu. Mora odgovarati i treba odgovarati. Voditeqka: Da li vi mislite da je to lo{e za imiy Srbije i da je lo{e za odnose Srbije i Amerike?
634
Biqana Kova~evi}-Vu~o: Ne. Ja samo mislim da je to jedna tradicija koju je Srbija uspostavila po~etkom ratova i da je se ne odri~e i to je ono {to mene poraàva. I daqe se mi pona{amo kao da smo `rtve ameri~kog sistema i sada i advokat Tapu{kovi} to pri~a, kao da smo mi `rtve sistema za jedno nasilni~ko pona{awe tamo, a ovaj mladi} igra ko{arku i slave ga kao junaka ovde u Srbiji. I sada mi sebi dièmo spomenik, kako se mi borimo protiv ameri~ke nepravde, a u stvari ne}emo da po{tujemo elementarne pravne norme koje u sebi sadrè i neke elemente moralnosti, izme|u ostalog. Moèmo da ~itamo i i{~itavamo zakone koliko ho}emo. Mladi} Miladin Kova~evi} je prebio ~oveka u baru i pokrenut je postupak protiv wega. Odre|en mu je pritvor, garantovano je da ne}e pobe}i iz zemqe, a on je uz pomo} predstavnika dràve Srbije pobegao iz zemqe. Wemu mora da se sudi u Americi, to nije nikakav pritisak niti je nikakvo ispravqawe svetske nepravde, nego zaista jedno nedopustivo pona{awe Srbije i srpskih dràvqana. Voditeqka: Va{e mi{qewe je gde treba da se sudi? Branislav Tapu{kovi}: Ja sam advokat i ja ne bih da presu|ujem. Ja sam advokat koji se nikada nije usudio da daje procenu o tome {ta se dogodilo na nekom mestu, {ta se dogodilo u tom kafi}u i kako se to odvijalo. Biqana Kova~evi}-Vu~o: îwenica je da je on bio u zatvoru tamo i da je dato jemstvo od 100.000 dolara da ne}e napu{tati zemqu. To su ~iwenice, a ne {ta se dogodilo u sudu. To se utvr|uje pred sudom i niko nije pri~ao o samom doga|aju. îwenica je da je optuèn za nasilni~ko pona{awe i za posledice koje su mladi}a dovele u komu, i da je pobegao uz pomo} dràve Srbije u Srbiju. To je jedna situacija bez presedana u svetu, ne moè da se poredi ni sa ~im. Branislav Tapu{kovi}: Ali fakti~ki je on ovde i nije to uop{te bez presedana u svetu. Biqana Kova~evi}-Vu~o: Ba{ je bez presedana, nikada se to nije dogodilo. To je pomagawe u bekstvu nekome ko se nalazi u zatvoru, i to onako pred o~ima svetske javnosti. Branislav Tapu{kovi}: To je sada podignuto na taj nivo da ~ak treba da prestanemo da igramo ko{arku. Biqana Kova~evi}-Vu~o: I treba. Za{to je konzul, nije vicekonzul nego konzul, u zatvoru a on na slobodi, i dozvoqava sebi da {aqe lo{u poruku silnim nasilnicima po ovoj Srbiji koji se {etaju ovako? Voditeqka: Kratko pitawe. Da li je na{ sud sposoban da ovaj slu~aj procesuira? Biqana Kova~evi}-Vu~o: Ne. Branislav Tapu{kovi}: Apsolutno da! Pa ~ekajte, za{to ne? Objasnite mi. Biqana Kova~evi}-Vu~o: Ne! Nije nadleàn, jednostavno, jer Sjediwene Ameri~ke Dràve ne}e da dozvole da sud u Srbiji sudi za postupak koji je pokrenut u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama za de~ka koji je de fakto otet iz Sjediwenih ameri~kih dràva. Voditeqka: Da mu se po{aqu dokumenta iz Amerike?
635
Biqana Kova~evi}-Vu~o: Ne}e se poslati. On je begunac, mi smo pomogli beguncu. Branislav Tapu{kovi}: A {ta }emo tamo sa mu~ewima u onim zatvorima? Biqana Kova~evi}-Vu~o: A {ta }emo sa crncima u Americi, sa Indijancima... Voditeqka: Ja vam se mnogo zahvaqujem na ovoj debati i na tome {to ste odvojili vreme za Stawe nacije. Voditeqka: Od vas traìmo da date ta~an odgovor o tome kakvo }e biti mi{qewe ve}ine ispitanika. Glasajte, pogodite do u jednu decimalu {ta misli javnost Srbije i zaradite 20.000 dinara. Koliko procenata gra|ana Srbije misli da bi Miladin Kova~evi} trebalo da se vrati na su|ewe u Sjediwene Ameri~ke dràve? Sa novim gostima i novom temom vidimo se sutra u istom terminu. Pravda, 25. septembra 2008. godine, objavquje izjavu supruge dr Vojislava [e{eqa, sa nadnaslovom Jadranka [e{eq upozorava Tomislava Nikoli}a, naslovom Pokaì vi{e ~asti i ponosa i podnaslovom Ki~politika ipak ne prili~i jednom ~etni~kom vojvodi, malo vi{e ~asti i ponosa nije na odmet. Supruga Vojislava [e{eqa, Jadranka, ne èli da u~estvuje u polemici sa Tomislavom Nikoli}em, ali isti~e da je o~ekivala malo vi{e ~asti i ponosa u wegovim istupima. Svoj moralni pad Tomislav Nikoli} ne moè da opravda postavqaju}i morbidnu dilemu ìvot unuka ili turisti~ki obilazak muà u zatvoru, kaè Jadranka [e{eq za Pravdu. Ona kaè da Nikoli}evim unucima èli svu sre}u ovog sveta. Ne èlim da u~estvujem u pri~i koja je svedena na nivo ki~-politike, iako svi znaju da je su{tina ne{to drugo. Tomo, malo vi{e ~asti i ponosa nije na odmet. Ovo ipak ne prili~i ~etni~kom vojvodi, kaè supruga predsednika Srpske radikalne stranke. Glas javnosti, 25. septembra 2008. godine, objavquje intervju sa generalnim sekretarom Srpske radikalne stranke Elenom Boì}-Talijan, sa nadnaslovom Intervju Novi generalni sekretar SRS Elena Boì}-Talijan o raskolu, [e{equ, mandatima, kletvama i izdajama, naslovom Nikoli} prvo hteo da preotme stranku i podnaslovom Amandman nije bio uzrok onoga {to se dogodilo sve je veoma dugo pripremano i zato Nikoli} ima fantasti~nu finansijsku podr{ku. [e{eq nije bio iznena|en prvi Nikoli}ev ciq bio je preuzimawe stranke, on je mislio da }e u stranci mo}i da dobije ve}inu za druga~iju politiku. Nikoli} moè da pravi front jedino sa DS-om, a ako se Ko{tunica i Ili} udruè s wim, onda i oni mogu s Tadi}em. Intervju sadrì tri antrfilea, sa naslovima [e{eq: Nikoli} 51:5, Tomina interesna grupa i Zove me [e{eq, ne}u da se javim. Tomislav Nikoli} je moje veliko razo~arewe. Da vas razo~ara moè samo neko u koga ste verovali. Ima indicija da je sve pripremano duè vreme, ali da se na ovakav potez Nikoli} odlu~i u ovom trenutku, niko nije o~ekivao kaè u razgovoru za Glas novoizabrani generalni sekretar SRS-a Elena Boì}-Talijan.
636
Za{to na ovaj potez u ovom trenutku? Zar nije sada, kada su izbori pro{li, najboqi trenutak da odstranite neposlu{nog Nikoli}a? Za Evropu je prihvatqiv ulazak Srbije u EU jedino u granicama Beogradskog pa{aluka. Najgori je mogu}i trenutak, jer je SRS najve}a opoziciona stranka, jedina koja je {titila nacionalne i dràvne interese. Ali ta stranka je postigla konsenzus amandmanom oko koga se saglasio i [e{eq. A je l neko zaista veruje da je zbog amandmana Nikoli} okrenuo le|a [e{equ? Oni transkripti nisu autenti~ni, to je neka vrsta kompilacije. Koji deo nije istinit, {ta je mo`da izostavqeno? Uzmimo taj 9. jul. Tada je postojala samo na~elna pri~a da moè da se poku{a sa amandmanom da se izmeni ili nekako poboq{a SSP i poja~a na{ stav po pitawu za{tite integriteta i suvereniteta. Me|utim, evropske diplomate su nastavile da istupaju sa stavom da nema ulaska u EU ako Srbija ne prizna Kosovo. Kao glavni i odgovorni urednik Velike Srbije, koja mora da prenese svaki zvani~an stav stranke, tvrdim da SRS nikada nije imala stav da se amandmanom na prate}i zakon moè uticati na SSP. Zar nije Zoran Krasi}, izme|u ostalih, rekao za skup{tinskom govornicom da }e SRS glasati za SPP? Jeste, ali to je mogao da bude politi~ki manevar izvolite, prihvatite amandman, a mi }emo kasnije odlu~iti da li }emo tako i uraditi. To je legitiman politi~ki manevar. A da li je moralan? Za{to nije?! Jel istinit bar onaj deo transkripta gde [e{eq kaè ako prihvate na{ amandman, glasa}emo za? Pravo je pitawe da li bilo ko veruje da je taj amandman bio uzrok onoga {to se dogodilo. To je iskori{}eno kao povod. Ovo je veoma dugo pripremano, {to }e vreme i pokazati. Nikoli} ima fantasti~nu logisti~ku podr{ku u finansijskom smislu. ôvek koji namerava da pravi stranku, ne ulazi u to bez ogromnih finansijskih sredstava. Da li je Nikoli} svojim odlaskom odvukao deo finansijera? Uglavnom je bio prozivan da sara|uje sa tajkunima. Ako je i bilo nekih finansijera koje je Nikoli} pomiwao, to nisu bili finansijeri SRS. Ni rentakar, ni ona jedna emisija na B92? A za{to Nikoli} u izve{taju koji je potpisao nije stavio da su te do nacije pro{le kroz SRS?! [to je izbegao to da napi{e ako je bilo tako? I, gde su te pare oti{le? Pa, kad je lagao tada ili sada? Ali, ako je to bilo i van znawa stranke, ti biznismeni su, preko Nikoli}a, ipak platili deo kampawe SRS-a. Jeste li sada ostali i bez tih finansijera? Pa to je, o~igledno, bio samo wegov deo finansijera. Odakle onda stranci onoliko propagandnog materijala u kampawama? Samo povr{no poznajem finansijsku situaciju, u koju je Dragan Todorovi} tek sad po~eo da ulazi. Uzeli smo kredit, jednom 40, pa onda 50 miliona. Eto, odatle pare.
637
A na osnovu ~ega ste dobili toliki kredit? Koje su vam garancije? Kakve garancije? Pa {to bi vam neko na lepe o~i dao 50 miliona? Zato {to redovno vra}amo. Ne vidim u tome nikakav problem. Rekli ste da je SSP samo iskori{}ena mogu}nost da Nikoli} uradi to {to je uradio. Da li se [e{eq sa wim u duèm periodu razilazio i zbog ~ega? Nikoli} se razilazio s politikom stranke. Od kada, kada je to uo~eno, tek nakon raskola ili znatno ranije? Moglo se to videti u posledwoj kampawi. Dovoqno je, na primer, uporediti Veliku Srbiju i Nikoli}evu kampawu koju je samoinicijativno vodio. Da je voleo samostalno o svemu da odlu~uje, dokazuje i to {to godinu dana nije odràvao Predsedni~ki kolegijum. Kod [e{eqa je to bilo nemogu}e. Ta pri~a o [e{eqevoj autoritarnosti i Nikoli}u kao `rtvi potpuna je zamena teza. Na poslani~kom klubu, onog dana kada je posle u Skup{tini objavio da }e osnovati poslani~ku grupu, Nikoli} nam je rekao da }e podneti ostavku na mesto {efa poslani~ke grupe, ali da ne}e ni na koji na~in ugroziti stranku. Da }e ostati ~lan i da ne}e nikoga zvati, odvla~iti. Rekao je ako stranka ne odlu~i druga~ije. Nije to rekao u poslani~kom klubu, mo`da je novinarima izjavqivao. Rekao je mislim da je najboqe da ostanem. Onda je samo ustao, iza{ao, okrenuo se i rekao e, samo da vam kaèm, ja sam zagubio negde ostavke. Zatvorio je vrata i iza{ao. I za{to je ovaj trenutak najgori mogu}i za razbijawe stranke? Zato {to se sada de{ava da Srbija mora da prihvati nezavisnost Kosova i {to je britanski ambasador, posle Ivice Da~i}a, odu{evqen i proevropskim evoluirawem Nikoli}a. Da li je zato on postao odjednom britanski {pijun? Ne. Prvo smo ga tako prozvali, a posle ga je britanski ambasador pohvalio. A na osnovu ~ega to tvrdite? Zato {to su neki verovatno imali informaciju s kim se sastajao. Kako je mogu}e da SRS, jedna od najobave{tenijih stranaka u Srbiji, nije napipala da se duè vreme tako ne{to priprema? [e{eq nije bio iznena|en. Odre|eni qudi su dolazili do odre|enih informacija. Zapravo, prvi Nikoli}ev ciq je bio preuzimawe stranke, a ne ovo. Mislili su da }e sve to mo}i da se sprovede u stranci, da prosto dobiju ve}inu za tu druga~iju politiku. Zbog ~ega je taj plan A propao? Zbog [e{eqove intervencije? Ne! Kakva intervencija! Pa oni su samo dva dana pre COU mislili da }e imati ve}inu, zato su i insistirali da se odrì. Kako to da je Nikoli}, koji je pet godina operativno vodio SRS, pogre{no procenio odnos snaga u vrhu stranke? Ne bih ba{ rekla da je operativno vodio. Slabo je bio zainteresovan. Mislim da ~ak nije ni znao ko su sve ~lanovi COU.
638
Zna~i, ipak je istina da je sve vreme stranku vodio [e{eq, koji je Nikoli}a sputavao i da je zato puklo? Ne, nego je Dragan Todorovi} morao da brine o svim problemima u stranci. Jeste li podneli zahtev da vam Nikoli} vrati mandate? Jesmo. I za to da Nikoli} ne bude predsednik Administrativnog odbora. Nikoli} govori da èli saradwu sa NS i Ko{tunicom, a ~ak se spekuli{e i da sa Ili}em pregovara. Ho}ete li ga preduhitriti? Jeste li ve} pokrenuli razgovore s wima o ujediwenoj opoziciji? O~ekujem da }e se nastaviti ti kontakti. A Nikoli} spada u ovaj drugi front DS. Da li je mogu}e da u taj opozicioni front istovremeno sa Ko{tunicom i Ili}em u|u i Nikoli} i SRS? Ne. Nikoli}eva politika je politika koju vodi DS. On sad moè da pravi front jedino sa DS-om. A ako Ko{tunica i Ili} odu sa Nikoli}em? Onda mogu i oni sa Tadi}em! Ho}e li SRS mewati nastup u Skup{tini? Vide}emo kako }e se parlament pona{ati, {ta }e poku{ati sa Poslovnikom, da li }e nastojati da nas u}utkaju. A kletve? To je jedna obi~na forma religioznog karaktera koja postoji od kad postoji ~ovek, a aktuelna je u savremenom svetu. [to je to pogodilo toliko Nikoli}a? Ko je wega uop{te prozvao? Priznala mu je Vjerica Radeta da ga je proklela po {efovom nare|ewu. To nije ta~no! Da li se Nikoli}u javqate na hodniku ili i tu slu{ate nare|ewa {efa? Takvo nare|ewe nije nikada stiglo iz Haga! Ali, {ta imam da razgovaram sa onim ko je postupio tako nemoralno i ne~asno!? Koliko blanko ostavki je SRS prikupila posle odlaska Nikoli}a? [ezdeset. Gde su one sada? Verovatno u sefu. Na nekom sigurnom mestu. Bile su na sigurnom i kod Nikoli}a? On je bio zamenik predsednika, zaduèn i za ostavke. I zato ih je zagubio. Da nije kqu~ od sefa kod [e{eqa? Ne, nema potrebe. Na takav nemoralan potez se niko vi{e ne bi odlu~io. Moète li, ipak, da vratite mandate? To sad zavisi od vladaju}e ve}ine. Ako postoji wegova sprega sa reìmom, mi ne}emo tu dobro pro}i. Ne znam {ta }e se de{avati sa Nikoli}evih pet odsto akcija u DOO Velika Srbija. Ve}inski vlasnik sa 51 odsto je [e{eq, a 14 odsto poseduje SRS. Jo{ nije pokrenuto to pitawe. Todorovi}, Gordana Pop-Lazi} i Aleksandar Vu~i} imaju akcija koliko i Nikoli}.
639
Jedan kolega bio je iznena|en odlukom Jorgovanke Tabakovi} da ode sa Nikoli}em i upitao je za{to je to uradila, a ona }e pa, {ta da vam kaèm, svako gleda svoj interes. To je, u stvari, jedna interesna grupacija koja se pumpa raznoraznim finansijerima. Koliko ta grupacija ugroàva SRS? Vremenom }e biti jasnije gra|anima da ta politika nema veze sa SRS. Uop{te se ne obra}amo istom bira~kom telu. Nikoli} je izjavqivao da ima poseban telefon za [e{eqa, a da on nije zazvonio {est meseci. Nekoliko qudi koji su pored wega sedeli u Skup{tini tvrdi Elena Boì}-Talijan pitali su ga na COU za{to takve laì iznosi, kada im je uvek sa ironi~nim osmehom pokazivao, evo, zove me [e{eq, e ne}u da mu se javim. Bio je to {ok i za mene, a Nikoli} nije porekao da je tako bilo. Jasmina Mitrovi} objavquje tekst u Gazeti, 25. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Istorija se ponavqa, naslovom Ponovo rat napredwaka i radikala!!! i podnaslovom Tomislav Nikoli} dao ime partiji Srpska napredna stranka, ~ime je ponovo oìveo istorijski sukob. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Prete~a demokrata. Mitrovi}ka gradi svoj tekst na zameni teza, kao da ne zna da su za sukob potrebne dve strane podjednake snage. Zaista je nerealno Nikoli}evu grupu gledati u istoj ravni sa dobro organizovanom, brojnom i ideolo{ki profilisanom Srpskom radikalnom strankom. Tako|e, pozivawe na istoriju nema mesta kada je u pitawu ime koje su Vu~i} i Nikoli} nadenuli svojoj druìni, jer su iskonski napredwaci ipak imali neke ideje i iskrene namere za dobrobit Srbije. Tomislav Nikoli} krstio je svoju novu partiju imenom Srpska napredna stranka, ~ime je, slu~ajno ili ne, oìveo istorijski sukob napredwaka i radikala! Ove dve partije su u vreme dinastije Obrenovi} bile najqu}i politi~ki protivnici u na{oj istoriji. Nikoli}, me|utim, demantuje da je sukob u pro{losti bio inspiracija za ime wegove stranke, navode}i da se radi o ~istoj slu~ajnosti, ali da wegovi napredwaci dele sli~ne ideje sa starim. Napredwaci su radili na modernizaciji Srbije, nisu se vezivali za podr{ku Rusije, ve} su se okrenuli Be~u i Evropi. Voleo bih da istaknem tu vezu, a kao razliku to {to ja èlim modernizaciju zasnovanu na tradiciji rekao je Nikoli}, i demantovao da je namerno krstio stranku tim imenom, jer su se oni u pro{losti najè{}e sukobili sa radikalima. To je slu~ajnost. Ni radikali ni mi ne moèmo da se poistovetimo sa strankama koje su delovale pre 100 godina rekao je Nikoli}, i dodao da je dogovoreno da re~ radikal ne bude u imenu nove stranke da se gra|ani ne bi zbuwivali i sukobqavali. Ne}emo da se tu~emo oko toga ko je boqi radikal i mi }emo biti napredwaci kaè on. To {to je Nikoli} stranci dao ime Srpska napredna stranka nije promaklo funkcionerima SRS-a, ali oni nisu èleli da komentari{u da li je Nikoli} namerno stranci dao ovo ime kako bi napakostio radikalima.
640
Potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi} odbio je da za Gazetu prokomentari{e za{to je Nikoli}eva stranka napredwa~ka i da li je to vezano za èqu da naudi SRS-u. Ne bih o tome. Ne ~ini mi se da ju je krstio, nego je stvorio mrtvoro|en~e rekao je Todorovi}. Ime nove stranke Tomislava Nikoli}a naravno nije promaklo srpskim istori~arima, ali oni se nisu sloìli oko toga kakva je uloga napredwaka i radikala bila u istoriji Srbije. Istori~ar Milan St. Proti} kaè da napredwaci nisu bili odani demokratiji, i dodaje da mu je posebno zanimqivo to {to je Nikoli} odabrao ime najqu}ih radikalskih protivnika u pro{losti. Napredna stranka, za razliku od radikala, nije bila odana demokratiji i parlamentarizmu, nego monarhu. Oni su bili dvorska kamarila i okupqali su malobrojnu elitu bogatih intelektualaca. Iako su na izborima r|avo prolazili, gotovo uvek su bili na vlasti kaè Proti}. On ipak dodaje da sada{wa SRS nema veze sa starom, pa tako ni Nikoli}eva SNS sa nekada{wim napredwacima. S druge strane, istori~arka Branka Prpa kaè da su stari napredwaci u~inili mnogo dobrih stvari za Srbiju. Definisali su spoqnu politiku Srbije i wenu evropsku orijentaciju. Tada{wi radikali bili su okrenuti Rusiji. Napredwaci su kao intelektualna elita tog doba doneli i prvi, liberalni Ustav Srbije. Iznedrili su velika imena srpske politike i kulture istakla je Prpa. Istori~ari podse}aju da su posle Prvog svetskog rata napredwaci i liberali u~estvovali u stvarawu Demokratske stranke. Ako se istorija ponavqa, to zna~i da bi Nikoli} u perspektivi lako mogao da formira vladu sa Tadi}evim demokratama. Sa nadnaslovom Srpska napredna stranka ime partije Tomislava Nikoli}a, naslovom Napredni neverni Toma i podnaslovom SNS }e biti opozicija Tadi}evom reìmu i ne vidimo razloga da bilo kada budemo u koaliciji sa DS-om na republi~kom nivou, tekst o imenu nove odmetni~ke grupacije Tomislava Nikoli}a donosi Glas javnosti, 25. septembra 2008. godine. Unutar teksta su tri antrfilea, sa naslovima Ponudi}u odbranu [e{equ, Koreni jo{ od Obrenovi}a i Ni do kolena napredwacima. Srpska napredna stranka ime je partije Tomislava Nikoli}a, koja }e nastupati kao opoziciona, ali }e, u momentima kao {to je rezolucija o Kosmetu, sara|ivati sa vla{}u. SNS na politi~koj sceni Srbije, ustvrdio je ju~e Nikoli}, ne}e imati neprijateqe, ve} politi~ke suparnike. Nastupamo kao opozicija reìmu Borisa Tadi}a i ne vidimo razloga da bilo kada budemo u koaliciji sa DS-om na republi~kom nivou rekao je Nikoli} na konferenciji za novinare, a preneo Tanjug. Stranka, koja je ime pokupila iz srpske politi~ke istorije, zasada }e se finansirati iz osniva~kih uloga, ali }e ve} prvi skori izbori omogu}iti redovno finansirawe iz buyeta. Prema wegovim re~ima, u formira641
we nove stranke uskoro }e se ukqu~iti i Aleksandar Vu~i}, ali ne i Maja Gojkovi}. Mo`da }e Vu~i} da bude predsednik, a to zavisi od toga kako }emo da napi{emo statut i kako }e osniva~i da odlu~e ko }e biti na kojoj funkciji. Ne mislite da sam ja raspore|ivao funkcije. To je ostalo u onoj stranci tamo, rekao je Nikoli} i dodao da Vu~i} ne u~estvuje u pisawu statuta nego u sastavqawu programskih ciqeva. U programu SNS-a deset je ciqeva, me|u kojima i o~uvawe teritorijalnog integriteta, da Srbija bude most izme|u Istoka i Zapada, da u EU moè samo celovita s Kosmetom, kao i da bude vojno neutralna... Izbor imena stranke je pravi pogodak, tvrde analiti~ari, pa Zoran Stojiqkovi} sa FPN-a isti~e da je vode}i ra~una o konzervativizmu koji ~uva tradiciju, Nikoli} mudro odabrao re~ napredna, koja i nagove{tava oprezan ulazak u promene. Milan Nikoli} pozdravqa izbor imena najmla|e stranke, ali mu jo{ nije jasno da li wegov prezimewak èli da ide levo ili desno. Obi~no su napredne stranke levi~arske. Ipak, Nikoli} verovatno zasada èli da napreduje ka centru rekao je Nikoli}. Bez obzira na to {to se sada tvrdoglavo pona{a i se~e grane na kojima sedi, [e{equ poru~ujem da sam spreman da SNS stavim u funkciju wegove odbrane rekao je Beti Nikoli} i dodao da [e{eq vrlo dobro zna da postoje segmenti wegove odbrane koje niko drugi ne moè da uradi. Dodao je i da }e SNS imati negativan stav prema Hagu. Srpska napredna stranka osnovana je 1881. od grupe mladokonzervativaca iz lista Videlo, a prvi predsednik bio je Milan Piro}anac, premijer Srbije od 1880. do 1883. Na vlast su do{li uz podr{ku kneza Milana Obrenovi}a, sprovodili su liberalne reforme. Najpre su u{li u savezni{tvo sa radikalima, a ubrzo se i sukobili. Doneli su napredne zakone o prosveti, sudovima, politi~kim strankama... Lider SNS-a do 1898. i premijer od 1884. do 1887. bio je Milutin Gara{anin. Posle pada vlade napredwaka Stojana Novakovi}a 1896. SNS se raspala i deo se utopio u radikale Nikole Pa{i}a. Stranku je obnovio Stojan Novakovi} 1906. Posle Prvog svetskog rata, napredwaci su zajedno sa samostalcima, liberalima, jednim delom radikalnih prvaka i delovima srpskog i hrvatskog krila Hrvatskosrpske koalicije u~estvovali u stvarawu Demokratske stranke Qubomira Davidovi}a. Istori~ar Predrag Markovi} ocenio je da Nikoli}eva SNS nema sli~nosti sa istoimenom strankom iz vremena Obrenovi}a. Bila je to elitisti~ka partija koju su ~inili intelektualci i bogati qudi tog vremena kazao je on Beti. I Nikola Samaryi} ocenio je da Nikoli}eva politika ne moè da ba {tini ideje napredwa{tva koje simbolizuju Stojan Novakovi}, Milutin Gara{anin i Vladan \or|evi}. Socijalna demagogija i populizam Nikoli}a nemaju nikakve podudarnosti sa konzervativizmom Novakovi}eve stranke rekao je.
642
O istoj temi pi{u i Ve~erwe novosti, 25. septembra 2008. godine, u tekstu sa nadnaslovom Tomislav Nikoli} ju~e u Skup{tini predstavio Srpsku naprednu stranku, i poru~io, naslovom Bi}emo kontra Tadi}u i podnaslovom Ciq o~uvawe teritorijalnog integriteta. Vu~i} mogu}i kopredsednik. Unutar teksta su dva antrfilea, ~iji naslovi su Napredwaci meta radikala i êda nije qut zbog imena. Licitacija je ju~e zavr{ena nova partija Tomislava Nikoli}a zva}e se Srpska napredna stranka. Ve} slede}e nedeqe, kako saznajemo, u pripremu osniva~ke skup{tine ukqu~i}e se i Aleksandar Vu~i}, koji je dobrim delom precizirao i programske ciqeve. Nikoli} i wegovi sledbenici okupili su se oko deset kqu~nih ta~aka: o~uvawe teritorijalnog integriteta Srbije, pomo} Srbima izvan granica Srbije, formirawe stabilne dràve jednakih prava i bez nedodirqivih pojedinaca, za{tita prava nacionalnih mawina, ulazak celovite Srbije u EU sa KiM, uz bliske odnose sa Rusijom, Kinom, Indijom, vojna neutralnost, borba protiv korupcije i kriminala, ja~a privreda i smawewe nezaposlenosti, socijalna pravda i ravnomerni razvoj. Ispuni}emo èqe mnogih gra|ana koji ho}e da Srbija bude demokratska, u kojoj }e gra|ani normalno da ìve, koja }e {tititi KiM i pomagati pripadnicima mawina da ostvare svoja prava obe}ao je Nikoli} pred novinarima. Sara|iva}emo sa Istokom i sa Zapadom, sa zemqama koje su priznale nezavisnost Kosova, kako bi ih motivisali da promene svoju odluku, i takva Srbija bi}e jednog dana u jedinstvu sa RS. Nikoli} je istakao da nikada ne}e u~estvovati u vlasti sa DS, osim posle lokalnih izbora, ako to neko na terenu bude èleo. Ne bi bilo dobro da sara|ujemo sa DS na republi~kom nivou i da tako pravimo jednopartijski sistem pojasnio je on. Mi moramo da budemo dva suprotstavqena bloka, jer tre}eg nema. Sad, kada su krstili stranku, napredwacima predstoji bitka da kona~no privuku u svoj tabor biv{eg genseka SRS Aleksandra Vu~i}a. U Nikoli}evoj partiji uveravaju da je Vu~i} sa obe noge kod wih i da }e se sigurno pojaviti na osniva~koj skup{tini 21. oktobra u Sava centru. Iako je Vu~i} ve} vi|en za Nikoli}evog zamenika, mogu}e je, saznaje mo, da se u statut upi{e i funkcija kopredsednika koja bi mu bila namewena. Na konkretno pitawe da li }e Vu~i} biti kopredsednik ili zamenik predsednika, Nikoli} je zagonetno odgovorio: Mo`da }e biti i predsednik! êkajte da zavr{imo statut. I dok biv{i [e{eqev zamenik uveliko kr~i svoj novi politi~ki put, doju~era{wi saborci optuùju ga za kra|u poslani~kih mandata. Po~inio je najmawe ~etiri krivi~na dela kra|u, prevaru, uni{tewe i otu|ewe tu|e stvari, kao i zloupotrebu slu`benog poloàja o{tra je Gordana Pop-Lazi}, potpredsednica radikala. Smatramo da je krajwe vreme da nadle`ni dràvni organi preduzmu odgovaraju}e korake i za{tite izbornu voqu gra|ana. Pop-Lazi}eva je kazala da je presudom Okru`nog suda u Beogradu radikalima vra}en jedan, In|iji ~etiri, Jagodini tri, Novom Be~eju pet i Kragujevcu 10 odborni~kih mandata.
643
Srpska napredna stranka bila je jedna od ~etiri najva`nije politi~ke opcije u Srbiji pre Prvog svetskog rata. Osnovali su je mladokonzervativci 1881, a na wenom ~elu bili su Milan Piro}anac, Milutin Gara{anin, Stojan Novakovi} i êdomir Mijatovi}. Sprovodili su liberalne reforme, a do{li su na vlast uz podr{ku kneza Milana Obrenovi}a. Posle 1887. pre{li su u opoziciju, a dve godine kasnije, 140 napredwaka pobijeno je iz osvete kada su radikali formirali vladu! Istori~ar i biv{i ~lan predsedni{tva G17 plus êdomir Anti} nije qut {to se ime Nikoli}eve partije poklapa sa wegovim Naprednim klubom koji je osnovao u junu pro{le godine. Kad radikal postane napredwak, to je tragedija za radikala kaè Anti} za Novosti. Napredwaci brane [e{eqa glasi naslov teksta koji je osvanuo u dnevnom listu Alo, 25. septembra 2008. godine. Tekst sadrì dva antrfilea sa naslovima Skupqawe kinte i Pop-Lazi}: Nikoli} po~inio ~etiri krivi~na dela. Stranka Tomislava Nikoli}a zva}e se Srpska napredna stranka (SNS), a prema re~ima wenog lidera, ~lanovi te partije bi}e indiferentni prema SRS-u i opozicija reìmu Borisa Tadi}a. Predstavqaju}i ciqeve nove partije, Nikoli} je poru~io da su napredwaci spremni da brane Vojislava [e{eqa pred Hagom. Nikoli} je rekao da }e se SNS zalagati za jedinstvenu dràvu srpskog naroda i svih ostalih gra|ana koji ìve na teritoriji Srbije i Republike Srpske, kao i da }e beskompromisno {tititi dràvne i nacionalne interese na svakom delu teritorije Srbije, ukqu~uju}i i Kosovo. @elimo da se u Srbiji sukobqavaju ideje, a ne qudi. Ne}emo imati politi~ke neprijateqe, ve} suparnike. Mi smo opoziciona stranka reìma Borisa Tadi}a i nema razloga da bilo kada budemo u koaliciji sa DS-om. Srbiji su potrebna dva bloka, a ovaj drugi }e stvoriti na{a nova stranka napredwaci poru~io je Tomislav Nikoli} ju~e u Skup{tini Srbije. On je istakao i da je wegova nova stranka spremna da se stavi u funkciju odbrane ha{kog optuènika i lidera SRS-a Vojislava [e{eqa. Bez obzira na to {to se sada tvrdoglavo pona{a i se~e grane na kojima sedi, Vojislavu [e{equ poru~ujem da sam spreman da Srpsku naprednu stranku stavim u funkciju wegove odbrane rekao je Nikoli}. Osniva~ka skup{tina napredwaka odrà}e se 21. oktobra u beogradskom Centru Sava. Prema Nikoli}evim re~ima, stranku }e u po~etku finansirati weni osniva~i, koji }e imati osniva~ke uloge. Ube|en sam da od toga i uz na{e plate moèmo jedno vreme da izdrìmo, a o~ekujem da vrlo brzo stvorimo takvu politi~ku situaciju da do|e do novih izbora rekao je Nikoli}. Potpredsednik SRS-a Gordana Pop-Lazi} optuìla je Tomislava Nikoli}a za kra|u poslani~kih mandata, navode}i da je tako po~inio najmawe ~etiri krivi~na dela.
644
Izjavila je da je Nikoli} po~inio krivi~na dela kra|e, prevare, uni{tewa i otu|ewa tu|e stvari i zloupotrebe slu`benog poloàja. Smatramo da je krajwe vreme da nadle`ni dràvni organi preduzmu odgovaraju}e korake iz svoje nadle`nosti i za{tite izbornu voqu gra|ana rekla je ona. Blic, 25. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Nikoli} promovisao stranku i naslovom Aleksandar Vu~i} moè da bude i predsednik. I ovaj tekst kopa po istoriji davno uga{ene Napredne stranke, sve u poku{aju da Nikoli}eva amorfna grupa dobije izgled prihvatqiv srpskoj javnosti. Nova stranka koju formira otcepqena politi~ka grupa u Skup{tini Srbije Napred, Srbijo zva}e se Srpska napredna stranka, najavio je ju~e {ef tog poslani~kog kluba i biv{i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikoli}, naglasiv{i da }e napredwaci nastupati kao opozicija, ali da na politi~koj sceni Srbije ne}e imati neprijateqe, ve} politi~ke suparnike. Nikoli} je rekao da }e SNS biti most izme|u istoka i zapada, kao i da je ciq stranke da u budu}nosti oformi uniju s Republikom Srpskom. Glasawe o Rezoluciji o Kosovu i Metohiji predstavi}e nas i kao stranku koja moè da sara|uje s vla{}u rekao je lider SNS-a. Nikoli} kaè da o~ekuje da }e se ovoj stranci za nekoliko dana prikqu~iti i biv{i generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i}, koga, kako je rekao, u SNS ~eka mo`da i mesto predsednika. Nikoli} je izjavio da je wegova nova stranka indiferentna prema SRS, ali da je spremna da se stavi u odbranu lidera radikala Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom. On je naglasio da [e{eq vrlo dobro zna da postoje segmenti wegove odbrane koje niko drugi ne moè da uradi. S druge strane, radikali optuùju Nikoli}a da je po~inio krivi~na dela kra|e, prevare, uni{tavawa i otu|ewa tu|e stvari, kao i zloupotrebe poloàja, i o~ekuju da nadle`ni organi reaguju, navela je ju~e potpredsednica SRS Gordana Pop-Lazi}. Ina~e, Srpska napredna stranka bila je jedna od ~etiri najva`nije politi~ke partije u Srbiji pre Prvog svetskog rata. Osnovana je u januaru 1881, a wen prvi predsednik bio je Milan Piro}anac, ujedno i premijer Srbije od 1880. do 1883. godine. Radilo se o konzervativnoj partiji koja je u prvo vreme bila u savezni{tvu s radikalima, ali je brzo u{la s wima u sukob oko vlasti i politi~kih na~ela. Posle Prvog svetskog rata napredwaci su u~estvovali u stvarawu Demokratske stranke Qubomira Davidovi}a. Tekst sociologa Zorana Avramovi}a, u kojem je pisao o neuspelom pu~u u Srpskoj radikalnoj stranci, objavqen je u dnevnom listu Politika, 25. septembra 2008. godine. U tekstu koji je naslovio sa Posle podele radikala, autor je poku{ao da omalovaì dr Vojislava [e{eqa. Podnaslov je glasio Nikoli}ev zaokret nije puki razlaz sujeta, osveta zavidnih, ve} stvar uvida da ne{to temeqno treba da se promeni u srpskoj politici. Logi~no da Avramovi} nagla{ava upravo suprotne razloge za Nikoli}ev pu~ od onih istinskih: sujete, osvete i materijalne koristi. Presko~io
645
je autor da obavesti ~itaoca da je i on sam bio ~lan Srpske radikalne stranke, ~lan koji se pasivizirao zbog toga {to nije ostvario svoje ambicije. Eto, sada mu se kod Nikoli}a pruà nova prilika da napreduje u karijeri, pa samo u tom svetlu treba ~itati slede}e redove. Nije nimalo neobi~no {to se zatalasala politi~ka javnost posle izbijawa sukoba u vrhu SRS-a i iskqu~ewa Tome Nikoli}a iz stranke. Re~ je o stranci koja je odli~no prolazila na izborima za organe dràvne vlasti, o stranci koja je bila najmo}nija me|u drugim strankama. Izbijawe sukoba i manifestacija politi~kog raskola u strankama nije nikakva novost. Stranke se stvaraju, dele i neke nestanu sa pozornice borbe za javnu vlast. Setimo se koliko je stranaka izmilelo iz DS-a. Bilo je i ranije poku{aja da se neki odmetnuti ~lanovi SRS-a organizuju kao stranka, pa su ostali na margini. Me|utim, ovoga puta re~ je o ~oveku koji je fakti~ki upravqao strankom nekoliko godina i postizao odli~ne rezultate na izborima. Podela nije do{la odozdo nego iz samog vrha. Bilo je zanimqivo ~itati komentare i analize ovog unutarstrana~kog potresa. Za razumevawe politi~kog vremena u kome ìvimo nije zna~ajno samo politi~ko delovawe stranaka, ve} i na~in mi{qewa javnosti o praksi politike. A u toj javnosti moglo se pro~itati sva{ta. Neki su doga|aj iskoristili za izlive neobrazloènog gneva na vojvodu [e{eqa, drugi su se ogradili od unutarstrana~ke stvari ali su profilisali socijalno i kulturno ~lanstvo koje se deli. Tre}i su predskazali sumrak opozicije. êtvrti su videli dobitak na strani DS-a. Peti su se bavili mogu}nostima Nikoli}eve nove partije. I tako daqe i tako daqe. Nismo iz ovih komentara saznali ni{ta ili smo saznali sasvim malo, {ta u nekom dubqem politi~kom smislu zna~i podela unutar SRS-a. Ali, pravo pitawe nije toliko za{to je do{lo do podele u SRS-u ve} da li takva podela ima neko dubqe zna~ewe za politi~ki ìvot Srbije i na{e politi~ko sutra. Na prvom metu, ovaj doga|aj govori o zna~aju liderstva u politi~koj organizaciji. Koliko god se trudili da partiju u~inimo partijom svih, ona }e uvek ostati organizacija sa aktivnim vrhom i pasivnim ili sledbeni~kim ~lanstvom. To su uvideli svi prou~avaoci politi~kih stranaka. Tomislav Nikoli} je izrastao u lidera stranke, a ne u pukog zamenika, u toku posledwih pet godina. Istorijski je specifikum da je izabrani predsednik za to vreme utamni~en u Ha{kom tribunalu. I bez toga, pojava sna`nog lidera u strana~koj organizaciji mora da dovede do maweg ili ve}eg poreme}aja u organizaciji. Kada je postao stvarni strana~ki lider, Nikoli} je morao da preuzme teret odgovornosti. Lider je samo onaj koji preuzima najve}u odgovornost za posao kojim se bavi. A sa tim teretom nije mogu}no slu{ati zapovesti, i pri tom ostati lider. Mnogi su hteli da postanu lideri svojih stranaka (imamo ih oko 400 registrovanih) ali nisu uspeli. Su{tina partijskog delovawa liderstvo i sledbeni{tvo nije mogla da zaobi|e ni SRS. A ko garantuje da ne}e biti novih lidera u toj stranci.
646
Drugo va`no a zaobi|eno pitawe je {ta ova unutarstana~ka podela zna~i za politi~ku kulturu Srbije. To {to ima toliko stranaka na papiru, da smetaju ili da se ke{aju uz vlast, stvar je izuzetno r|avog zakona o strankama. U Tominom slu~aju re~ je o ne~emu drugom. Srpska politi~ka kultura je tradicijski vi{e koncentrisana na stranke nego na op{ti nacionalni interes. Strana~ke podele u srpskom narodu su jake i duboke, a okupqawe na onim najva`nijim pitawima dràve i nacije tanu{no. U najteòj deceniji pro{log veka u Srbiji je vo|ena bespo{tedna me|ustrana~ka borba dok se oko dràve pleo otrovni pauk. Kao da je vladalo pravilo da ja osvojim (ili sa~uvam) vlast, pa makar dràva propala. Mora da do|e vreme kada }e u srpskoj politi~koj kulturi vaìti pravilo interesi dràve i nacije su ispred strana~kih. Da bi se do{lo do prakse ovakvog politi~kog mi{qewa neophodno je da stranke sara|uju oko nekoliko najva`nijih dràvnih i nacionalnih pitawa, a pre svega spoqnopoliti~kih. Te{ko dràvi ~ije strana~ke vo|e soliraju u kontaktima sa politi~kim inostranstvom. Ukoliko je ja~i nacionalni konsenzus oko dràvnih pitawa, stabilnost dràve }e biti na vi{em stepenu. Nikoli}ev politi~ki zaokret moè se tuma~iti i u tom kqu~u. Nije to puki razlaz sujeta, osveta zavidnih, me{etarewe inostranstva, ve} stvar uvida da ne{to temeqno treba da se promeni u srpskoj politici. Radi se o svo|ewu konfrontacije o svemu i jalovog razdirawa na ono {to je teku}a politika i strate{kog sporazumevawa o temeqnim nacionalnim i dràvnim interesima. Hajde da zamislimo proteklu deceniju sa ovakvom politi~ko-strana~kom kulturom. Da li bi se Srbiji dogodilo u obliku koji smo doìveli ono {to ju je zadesilo? Nikoli} kao Gara{anin glasi naslov teksta M. Albunovi}a koji je osvanuo u Politici, 25. septembra 2008. godine. Unutar teksta su tri antrfilea, sa naslovima Za Pa{i}a, protiv Pa{i}a, Za savez sa Republikom Srpskom i Napredwaci bili protivnici radikala. Jo{ jedno propagandno ~eprkawe po istoriji, udrobqeno sa nekoliko slatkore~ivih izjava Tomislava Nikoli}a. I ni{ta vi{e. U nekim sre}nijim zemqama, ovakvi ~lanci objavquju se kao pla}eni oglasi, a ne besplatno, na stranicama centralne reìmske novine. Nova stranka Tomislava Nikoli}a zva}e se Srpska napredna stranka, saop{tio je ju~e na konferenciji za novinare u Skup{tini Srbije biv{i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke i {ef poslani~kog kluba Nared Srbijo. Tomislav Nikoli} je rekao da u Srbiji èli da stvori nove politi~ke odnose, ali i da }e se boriti protiv reìma Borisa Tadi}a, te da ne postoji mogu}nost da napredwaci bilo kada naprave koaliciju sa DS na republi~kom nivou. Prva glasawa u parlamentu pokaza}e da smo spremni za saradwu i sa onima u vlasti. Mi èlimo sukob ideja, a ne qudi. Ho}emo politi~ke suparnike, a ne neprijateqe kazao je Nikoli}. Najavu osnivawa Srpske napredne stranke ju~e nije èleo da komentari{e zamenik predsednika SRS-a Dragan Todorovi}, koji je samo rekao da
647
je mnogo bitnije da je situacija u SRS-u potpuno konsolidovana. Me|utim, Nikoli} je i ju~e ponovio da }e se biv{i generalni sekretar radikala Aleksandar Vu~i}, koji je dao ostavke na sve funkcije u SRS, ali je formalno ostao ~lan, narednih dana javno prikqu~iti napredwacima. On je dodao da je Vu~i} aktivno u~estvovao u izradi programskih ciqeva SNS-a. Nikoli} je rekao i da postoji mogu}nost da Vu~i} postane predsednik nove stranke. Da je Vu~i} bliì Nikoli}evoj opciji veruju i u Srpskoj radikalnoj stranci. Naime, na strana~koj konferenciji za novinare potpredsednik SRS-a Gordana Pop-Lazi} izjavila je da su Nikoli}evi qudi pojedina~no kontaktirali sa 17 odbornika SRS-a u Obrenovcu, od kojih ih je 13 pre{lo u klub Napred Srbijo. Prema re~ima Pop-Lazi}eve, jedan od wih, @ivota Mir~eti}, je odlu~io da vrati mandat SRS-u na raspolagawe. Mir~eti} je novinarima rekao da se predomislio jer je shvatio da je u pitawu manipulacija i obmana, dodaju}i da su mu Nikoli}evi qudi, a jedan od wih se predstavqao kao Aleksandar Vu~i}, za prelazak u Nikoli}ev tabor nudili boqi posao za suprugu. Sam Vu~i} i daqe se ne izja{wava, a pojedinim medijima rekao je da }e se oglasiti narednih dana. Nikoli} je kazao da su napredwaci za sada indiferentni prema SRS ali da iz SRS-a stiù pretwe, pritisci i ucene qudima koji napu{taju ovu stranku i prelaze u napredwake. U Nikoli}evoj biv{oj stranci, me|utim, nisu indiferentni prema svom biv{em kandidatu za predsednika Srbije. Gordana Pop-Lazi} optuìla je ju~e Nikoli}a da je otimawem mandata radikalima po~inio najmawe ~etiri krivi~na dela i dodala da SRS o~ekuje da nadle`ni organi reaguju. Ona je navela da je Nikoli} po~inio krivi~na dela kra|e, prevare, uni{tavawa i otu|ewa tu|e stvari, kao i zloupotrebe poloàja. Pop-Lazi}eva je izjavila da Nikoli}evi qudi razgovaraju sa odbornicima radikala i u drugim gradovima po Srbiji i da traè da im se prikqu~e, ali i dodala da su u nekoliko op{tina, {to odlukom sudova, {to odlukom samih skup{tina op{tina i administrativnih komisija, mandati vra}eni radikalima, i kao primere navela Sremsku Mitrovicu, Jagodinu, Novi Be~ej, Kragujevac. Kuriozitet u najavi Tomislava Nikoli}a da }e mu se partija zvati Srpska napredna stranka je u tome da je on 1990. godine bio jedan od osniva~a Narodne radikalne stranke, koja je trebalo da nastavi ideju nekada{weg srpskog premijera Nikole Pa{i}a, a sada uzima ime stranke koja je bila glavni Pa{i}ev protivnik. Nikoli}evi radikali su se 1991. spojili sa Srpskim ~etni~kim pokretom Vojislava [e{eqa stvoriv{i Srpsku radikalnu stranku. Tomislav Nikoli} je rekao da }e politi~ko delovawe napredwaka biti zasnovano na 10 programskih ciqeva: o~uvawe teritorijalnog integriteta Srbije, pomo} pripadnicima srpskog naroda koji ìve van granica Srbije, a posebno na podru~ju biv{e Jugoslavije, jednakost gra|ana pred zakonom, poboq{awe poloàja nacionalnih mawina, razvijawe odnosa i sa is648
tokom i sa zapadom, vojna neutralnost, borba protiv korupcije i kriminala, stvarawe dràve ekonomskog blagostawa i socijalne pravde, kao i ravnomeran regionalni razvoj i decentralizacija dràve. On je kazao da }e napredwaci zastupati ideju saveza Srbije sa Republikom Srpskom kada gra|anima Republike Srpske bude omogu}eno da se o tome izjasne na referendumu. Nikoli} je objasnio da }e se nova stranka do prvih narednih izbora finansirati od osniva~kih uloga i ponovio da }e osniva~ka skup{tina stranke biti 21. oktobra u Sava centru u Beogradu. Srpska napredna stranka osnovana je 1881. godine, kada i Narodna radikalna stranka Nikole Pa{i}a. Na ~elu napredwa~ke stranke bio je Milutin Gara{anin, politi~ar, diplomata i akademik, sin ~uvenog Ilije Gara{anina. U vreme kada je stranka osnovana, predsednik srpske vlade bio je Milan Piro}anac. Po{to je pristupio napredwacima, ispalo je da je i predsednik prve napredwa~ke vlade (18801883). Treba naglasiti da je upravo 1881. godine Milan Obrenovi} sklopio tajnu konvenciju sa Austrijom podre|uju}i spoqnu politiku Srbije interesima Be~a. Vrlo brzo napredwa~ka stranka je stekla oreol dvorske stranke Milana Obrenovi}a ~iji su ~lanovi pripadnici birokratskog aparata, stranke Milana Obrenovi}a koji je sve snage, pa i ovu stranku, koristio za borbu protiv radikala. Istina, na uzavreloj politi~koj sceni Srbije Napredna stranka je tokom prve vlade otvorila prostor politi~kim slobodama i pro{irila poqe gra|anskih prava u Srbiji, ali je uprkos tome 1883. godine izbila poznata Timo~ka buna. Drugu vladavinu ove stranke (18841887), pogotovu zbog posledica izazvanih Timo~kom bunom, narod je omrzao. Kada je wihova vlada pala 1887, a na vlast do{li Pa{i}evi radikali, ~lanovi Napredne stranke bili su ~ak i lin~ovani, ku}e su im ru{ene a imawa spaqivana. SNS je raspu{ten 1896. da bi bio obnovqen deset godina kasnije pod vo|stvom Stojana Novakovi}a. Napredna stranka Srbije osnovana je po tre}i put 1920. godine od wenih pristalica koje nisu u{le u Demokratsku stranku. Novi {ef napredwaka bio je Mileta Novakovi}, sin Stojana Novakovi}a. Iza{li su na izbore 1923. u koaliciji sa liberalima ali nisu osvojili nijedno poslani~ko mesto. Tekst sa nadnaslovom Poslani~ki klub Napred Srbijo formira Srpsku naprednu stranku i naslovom Nikoli} ponudio pomo} [e{equ objavquje Dan, 25. septembra 2008. godine. Naslov antrfilea unutar teksta je Sa Tadi}em nikada. [ef poslani~kog kluba Napred Srbijo Tomislav Nikoli} najavio je formirawe stranke koja }e se zvati Srpska napredna stranka. Stranka }e nastupiti kao opozicija, ali u Srbiji ne}e imati neprijateqe ve} politi~ke suparnike rekao je Nikoli} na konferenciji za novinare i dodao da je wegova stranka spreman da se stavi u odbranu ha{kog optuènika, lidera Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa. Naglasio je da, bez obzira {to se [e{eq tvrdoglavo pona{a i sje~e grane na kojima sjedi, poru~uje mu da je spremna da Srpsku naprednu stranku stavi u funkciju wegove odbrane.
649
Prema wegovim rije~ima, [e{eq dobro zna da postoje segmenti wegove odbrane koje niko drugi ne moè da uradi. Svaki dràvqanin Srbije koji se nalazi u Ha{kom tribunalu zasluùje da ga Srbija brani, prvenstveno [e{eqa. Srpska napredna stranka ima}e negativan stav prema Ha{kom tribunalu poru~io je Nikoli}. On je bio donedavni zamjenik predsjednika Srpske radikalne stranke, ali je poslije sukoba sa Vojislavom [e{eqem, sa grupom poslanika, osnovao poslani~ki klub Napred Srbijo. Nikoli} je rekao da o~ekuje vi{e hiqada osniva~a nove stranke, me|u kojima }e biti i Aleksandar Vu~i}, ali ne i Maja Gojkovi}. Ono {to smo postigli kao radikali neka ostane Srpskoj radikalnoj stranci, da ne bismo zbuwivali gra|ane i da se ne bi sukobqavali. Ne}emo da se tu~emo oko toga ko je boqi radikal naglasio je Nikoli} i istakao da }e stranka biti otvorena prema svim prijateqima u svijetu i veoma oprezna prema zemqama koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Nikada ne}emo u~estvovati u vlasti sa predsjednikom Srbije Borisom Tadi}em i Demokratskom strankom, osim poslije lokalnih izbora, ako neko na terenu to bude èleo rekao je Nikoli} za Betu i naglasio da ne bi bilo dobro da SRS i DS sara|uju na republi~kom nivou i da se tako pravi jednopartijski sistem. Pobjeda, 25. septembra 2008. godine, donosi tekst stalnog dopisnika iz Beograda sa nadnaslovom Biv{i radikal osniva novu partiju i naslovom Nikoli}eva Srpska napredna stranka. Tomislav Nikoli} najavio je osnivawe Srpske napredne stranke, koja }e biti opoziciona partija i na politi~koj sceni Srbije ne}e imati neprijateqe, ve} politi~ke suparnike. Nikoli} je rekao da }e ta partija biti most izme|u Istoka i Zapada i da je ciq stranke da u budu}nosti oformi uniju sa Republikom Srpskom. Mi èlimo da se u Srbiji sukobqavaju ideje, a ne qudi. Mi ne}emo imati politi~ke neprijateqe, ve} politi~ke prijateqe i bi}emo opozicija Borisu Tadi}u. Srbiji su potrebna dva bloka i ubije|en sam da }emo biti onaj drugi, izjavio je Nikoli}. On je najavio i da je wegova nova partija spremna da se stavi u funkciju odbrane ha{kog optuènika i lidera Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa i da [e{eq vrlo dobro zna da postoje segmenti wegove odbrane koje niko drugi ne moè da uradi. Nikoli} je najavio da }e wegova stranka imati negativan stav prema Ha{kom tribunalu i da ne vidi na~in za nastavak saradwe, poslije svega {to se tamo de{ava. Ina~e, Srpska napredna stranka bila je jedna od ~etiri najva`nije politi~ke partije u Srbiji prije Prvog svjetskog rata, a zatim se utopila u radikalnu stranku koju je vodio Nikola Pa{i}. Vest agencija Beta i B92 o formirawu politi~ke stranke izdajnika Tomislava Nikoli}a, biv{eg funkcionera Srpske radikalne stranke, objavquju Vijesti, 25. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Biv{i zamjenik predsjednika SRS najavio formirawe nove partije i ponudio pomo} u odbrani [e{eqa. Unutar vesti je antrfile sa naslovom Napredwaci u istoriji.
650
Naravno, novinarima nije palo na pamet da u pisawu o Nikoli}evoj partiji upotrebe odrednicu vanparlamentarna, jer Tadi}evom reìmu odgovara da ima wihove glasove u srpskom parlamentu. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikoli} izjavio je ju~e da je taj poslani~ki klub predloìo da se formira nova stranka, koja bi se zvala Srpska napredna stranka i koja bi koristila izraz napredwaci kao skra}enicu. Na konferenciji za {tampu u Skup{tini Srbije, Nikoli} je rekao da }e ta stranka nastupati kao opozicija, ali da na politi~koj sceni Srbije ne}e imati neprijateqe, ve} politi~ke suparnike. Nikoli} je najavio da }e napredwaci biti most izme|u Istoka i Zapada, kao i da je ciq stranke da u budu}nosti oformi uniju sa Republikom Srpskom. Prema rije~ima Nikoli}a, u formirawe nove stranke uskoro }e se ukqu~iti i Aleksandar Vu~i}. Mo`da }e Vu~i} da bude predsjednik, a to zavisi od toga kako }emo da napi{emo statut i kako }e osniva~i da odlu~e ko }e biti na kojoj funkciji. Ne mislite da sam ja raspore|ivao funkcije. To je ostalo u onoj stranci tamo, rekao je Nikoli}, i dodao da Vu~i} ne u~estvuje u pisawu statuta nego u sastavqawu programskih ciqeva. Principi stranke nijesu mnogo razli~iti od ostalih svode se na o~uvawe teritorijalnog integriteta, omogu}avawe boqeg ìvota gra|anima, ali i na vojnu neutralnost i saradwu sa Istokom i Zapadom. Ipak, Tomislav Nikoli} tvrdi da }e napredwaci ne{to promijeniti stvori}e drugi blok u Srbiji koji }e uvesti demokratiju kakvu Tadi} nikada nije dozvolio. Mi èlimo da se u Srbiji sukobqavaju ideje, a ne qudi. Mi ne}emo imati politi~ke neprijateqe, ima}emo politi~ke prijateqe i bi}emo opozicija Borisu Tadi}u. Srbiji su potrebna dva bloka i ubije|en sam da }emo biti onaj drugi, rekao je on. Nastupamo kao opoziciona stranka reìmu Borisa Tadi}a i ne vidimo razloga da bilo kada budemo u koaliciji sa Demokratskom strankom na republi~kom nivou, rekao je on. Nikoli} je izjavio da je wegova nova stranka spremna da se stavi u funkciju odbrane ha{kog optuènika, lidera Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa. Bez obzira {to se sada tvrdoglavo pona{a i sije~e grane na kojima sje di, Vojislavu [e{equ poru~ujem da sam spreman da Srpsku naprednu stranku stavim u funkciju wegove odbrane, rekao je agenciji Beta Nikoli}, doskora{wi zamjenik predsjednika SRS-a. Nikoli} je rekao i da [e{eq vrlo dobro zna da postoje segmenti wegove odbrane koje niko drugi ne moè da uradi. On je dodao da }e Srpska napredna stranka imati negativna stav prema Ha{kom tribunalu i da ne vidi na~ina za nastavak saradwe, poslije svega {to se tamo de{ava. Mi imamo toliko srpskog ponosa da kaèmo ili }ete od toga napraviti sud ili Srbija vi{e u tome ne èli da u~estvuje, rekao je Nikoli}. On je jo{ rekao da svaki dràvqanin Srbije koji se nalazi u Ha{kom tribunalu zasluùje da ga Srbija brani, prvenstveno Vojislava [e{eqa. Nikoli}, koji je bio donedavni zamjenik predsjednika Srpske radikalne stranke, poslije sukoba sa liderom te stranke Vojislavom [e{eqom podnio je ostavku na sve strana~ke funkcije. On je, sa gru651
pom poslanika, osnovao poslani~ki klub Napred Srbijo, nakon ~ega je iskqu~en iz SRS-a, kao i svi koji su mu pri{li. Prema rezultatima istraìvawa Strateyik marketinga, 53,2 odsto gra|ana Srbije smatra da }e Tomislav Nikoli} preuzeti ve}i dio bira~kog tijela Srpske radikalne stranke. Interesantno je da je me|u onima koji su glasali na posqedwim izborima za radikale, ~ak 72,5 procenata onih koji misle da }e Nikoli} osvojiti bira~e SRS-a, ali uz napomenu da to ne zna~i da }e oni izvjesno tako i glasati ubudu}e. U srpskoj istoriji ve} je postojala Srpska napredna stranka. Ona je bila jedna od ~etiri najva`nije politi~ke stranke u Srbiji prije Prvog svjetskog rata. Napredwaci su na vlast do{li uz podr{ku kneza Milana Obrenovi}a i sprovodili liberalne reforme. Stranka je donijela napredne zakone o prosvjeti, sudovima, politi~kim strankama, Narodnoj banci i staja}oj vojsci. Tada{wa Srpska napredna stranka osnovana je u januaru 1881, oko grupe mladokonzervativaca okupqenih oko lista Videlo.
Radio televizija Srbije, emisija [ta radite, bre Beograd, 25. septembar 2008. godine Na vanrednoj sednici Skup{tine Srbije radikali su insistirali da se utvrdi odgovornost za smrt Ranka Pani}a i prekomernu upotrebu sile na mitingu. Izjava Tomislava Nikoli}a da su srpski narodwaci u~estvovali na mitingu Srpske radikalne stranke izazvala je burne reakcije. Potpredsednik Skup{tine Nata{a Jovanovi} je skrenula pa`wu predsednici Skup{tine da reaguje kada za govornicu iza|e neidentifikovana osoba, dok ga je poslanik Jadranko Vukovi} nazvao naprednim izdajnikom. Novinar: Skup{tina Srbije po~ela je danas novu vanrednu sednicu, na ~ijem dnevnom redu su izbor ~lanova Saveta Narodne banke Srbije, zamenika ombudsmana, zamenika sekretara parlamenta, kao i vi{e kadrovskih re{ewa u pravosu|u. Od po~etka sednice vodila se rasprava mimo dnevnog reda. Radikali su se smewivali za govornicom i kritikovali izve{taj MUPa povodom de{avawa na mitingu posle hap{ewa Radovana Karayi}a. Insistirali su da se utvrdi odgovornost za prekomernu upotrebu sile i za smrt Ranka Pani}a, navode}i da izve{taj MUP-a nije pravi i potpuni izve{taj, ve} samo par~e papira od 17 strana, gde pi{e samo ono {to je op{tepoznato. Dragan Todorovi}: Ovaj izve{taj pokazuje, ne nesposobnost policije, iako bi tako moglo da se zakqu~i na osnovu ovoga, nego da postoji neko ko je sa strane vukao sve konce i ko je èleo da izazove ovaj haos, a sada da se opere preko toga {to }e odgovarati {est pripadnika Ministarstva unutra{wih poslova. Ima jo{ mnogo stvari, ali da ne bih zloupotrebqavao govornicu, javi}u se ponovo. Novinar: Po~etak su obeleìle i uvrede poslanika Srpske radikalne stranke na ra~un biv{eg {efa tog poslani~kog kluba, Tomislava Nikoli}a. Tomislav Nikoli}: Mi srpski napredwaci u~estvovali smo na mitingu Srpske radikalne stranke, bili tako|e meta napada policije i moram da izrazim svoje nezadovoqstvo izve{tajem MUP-a Republike Srbije. Pozivam ministra unutra{wih poslova da dostavi novi izve{taj, koji bi zaista bio izve{taj, koji ne potcewuje Narodnu skup{tinu Republike Srbije.
652
Dragan Todorovi}: ûli ste, napredwaci, ja samo postavqam pitawe gde su bili ti napredwaci na izborima, kako je mogu}e da na lokalu sudovi, skup{tine op{tina, komisije za mandatna pitawa vra}aju mandate Srpskoj radikalnoj stranci, a u Skup{tini Srbije to nije mogu}e? Pa gde je tu moral? Nata{a Jovanovi}: Ja bih vas zamolila da ubudu}e reagujete kada neka neidentifikovana lica iza|u za govornicu i kada tvrde da su bili u~esnici jednog patriotskog skupa. I molim vas jo{ jednom, gospo|o \uki}-Dejanovi}, ja vas uvaàvam kao, ipak, ozbiqnu ènu koja zna ko su politi~ke stranke koje su iza{le na izbore i da u skladu sa tim i od danas i ubudu}e, da vratite sve u normalno stawe i 78 poslanika Srpske radikalne stranke sa liste Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq, da ubudu}e reagujete, jer u sali ne sede ni Milutin Gara{anin, ni Stojan Novakovi}. Jedini napredwak koga znam u sali i koji mi se davno tako deklarisao je Miloqub Albijani}. Jadranko Vukovi}: Ja sam Jadranko Vukovi}, koga ste mogli ovih dana u elektronskim medijima, i {tampanim, da prepoznate kao neki Jadranko Vukovi}, tako me naziva Branislav Nikoli}, izviwavam se Tomislav Ivkovi}. Naravno, da se ne moè predstavqati kao napredwak, moè kao napredni izdajnik... Tomislav Nikoli}: Nas je tamo malo, mi vama ne smetamo, ~ak i sedimo daleko od vas. Probajte sad da podignete ugled Srpske radikalne stranke, ali ne preko napredwaka, jer mi }emo se ovde boriti idejama a ne pro{lo{}u, mi }emo ovde da se bavimo budu}no{}u a ne pro{lo{}u. Mi vama ne}emo da se bavimo. A ako se ve} bavite imenom Tomislava Nikoli}a, dajte nekog radikala koga Srbija poznaje, neka taj ovde govori o meni. Vi, koje smo mi uveli u Skup{tinu, vi zaista treba prvo da dokaète da ne{to znate i da ne{to umete da radite i da uradite, osim toga {to napadate Tomislava Nikoli}a. Novinar: Predsednica Skup{tine je u dva navrata odre|ivala pauzu u radu kako bi se o nastavku sednice i po{tovawa dnevnog reda dogovorila sa {efovima poslani~kih grupa. Rasprava po ta~kama dnevnog reda nije po~ela ni u poslepodnevnom delu sednice. [ta ste rekli? Tomislav Nikoli}: Ja sam bio kamen~i} u cipeli Srpske radikalne stranke, iza{ao sam iz te cipele, ja ne znam {ta ih vi{e ùqa. Pretpostavqam da je ovo nalog iz Haga, da svako dokaè lojalnost. Novinar: Predsednica Skup{tine Srbije, Slavica \uki}-Dejanovi}, ocenila je da iza rasprave mimo dnevnog reda stoji politi~ko nezadovoqstvo Srpske radikalne stranke i da je iz dana{wih tema iznedrena potreba da se blokira dnevni red Skup{tine. Slavica \uki}-Dejanovi}: Imali su konkretne zahteve vezane za kadrovske kvote i za pojedina predsedni~ka mesta u odborima, a Skup{tina prakti~no bez odbora ne moè raditi. Novinar: Kada bi im to ispunili, da li bi dozvolili raspravu? Slavica \uki}-Dejanovi}: Veliki deo wihovih zahteva je, po oceni parlamentarne ve}ine i svih {efova poslani~kih grupa, bio sasvim na me653
stu i velikom delu, da kaèm primedbi i zahteva u skladu sa brojem poslanika koje imaju, iza{li su u susret, ali procewuje se gde je ta granica. Nada Kolunyija: Moèmo da zakqu~imo da je zapravo sada Skup{tina u izvesnoj meri `rtva odnosa izme|u dve grupacije koje su nastale iz Srpske radikalne stranke. Dakle, zapravo se radi o zahtevu Srpske radikalne stranke da ona ima prioritet u izboru mesta predsednika odbora, delegacija i tako daqe. Novinar: Na optu`be vladaju}e koalicije da Srpska radikalna stranka opstrui{e rad parlamenta, Todorovi} kaè da oni samo ho}e da upoznaju javnost Srbije sa de{avawima vezanim za miting Srpske radikalne stranke. Dragan Todorovi}: Dok ne ubedimo vladaju}u ve}inu da shvati svu teìnu ove situacije, da shvati da ne moè da zabija glavu u pesak i da misli da }emo se mi umoriti, da }emo od toga odustati. [ta ste rekli? êdomir Anti}, istori~ar: Kad radikal postane napredwak, to je tragedija za radikala. Novinar: Rodoqub [abi}, poverenik za informacije od javnog zna~aja, podne}e ostavku ukoliko Skup{tina Srbije odbaci amandmane koje je ombudsman pro{le nedeqe podneo na Predlog zakona o za{titi podataka o li~nosti i usvoji re{ewa koja predlaè vlada. Predlog zakona kojim se potpuno relativiziju ovla{}ewa organa nadle`nog za za{titu podataka li~nosti ne postoji apsolutno nigde u uporednom pravu, kazao je [abi} agenciji Beta. Prema wegovim re~ima, nebitno je da li }e za{titu podataka o li~nosti obezbe|ivati poverenik ili neki drugi nezavisni organ, ve} je bitno da za vr{ewe funkcija na raspolagawu ima realna ovla{}ewa, jer je potreba prava a ne prividna za{tita. Poverenik je naglasio da gotovo apsurdno deluje da je na dnevnom redu iste sednice parlamenta i ratifikacija dodatnog protokola uz koncepciju o za{titi lica u odnosu na automatsku obradu li~nih podataka, za koje su predloèna ograni~ewa neshvatqiva. Podsetimo da je za{titnik gra|ana, Sa{a Jankovi}, pro{le nedeqe uputio Skup{tini 15 amandmana na predlog zakona, me|u kojima su i dva koja se ti~u nadle`nosti poverenika, kojima bi se omogu}ila delotvorna i potpuna za{tita tog prava. [ta ste rekli? Rodoqub [abi}, poverenik za informacije: Zanimqiv je fenomen da budemo jedna od prvih evropskih zemaqa koja ima biometrijske li~ne karte, a jedna od posledwih koja nema savremeni Zakon o za{titi podataka li~nosti. Novinar: ^lan Saveta dràvne revizorske institucije Qiqana Dmitrovi}-[apowa podnela je ostavku na tu du`nost. O wenoj ostavci obave{teni su poslanici u pisanoj formi, a Tanjug je imao uvid u taj dokument. Ona je u obrazloèwu ostavke, koju je ju~e podnela, navela da je uvidela, nakon gotovo godinu dana obavqawa te du`nosti, da joj nedostaje rad na obrazovawu na Ekonomskom fakultetu u Subotici, kao i nau~noistraìva~ki rad. Mitrovi}-[apowa je iznela i li~ne razloge za ovaj potez, kao i to da
654
je zamorno da svakodnevno putuje za Beograd, posebno {to data obe}awa ~lanovima Saveta dràvne revizorske institucije nisu ispuwena. Dràvna revizorska institucija najavila je za petak konferenciju za {tampu, koju }e odràti u zgradi Skup{tine Srbije. Savet dràvne revizorske institucije ima pet ~lanova, a izabran je 24. septembra pro{le godine. [ta radite, bre? Novinar: Ministar odbrane Srbije i potpredsednik Demokratske stranke, Dragan [utanovac, negirao je da je u sukobu sa liderom demokrata Borisom Tadi}em. [utanovac je, gostuju}i na Radiju B92, kazao da su pri~e o wegovom sukobu sa Tadi}em manipulacija ùte {tampe. Prema wegovim re~ima, te spekulacije su plasirane kako bi se skrenula pa`wa sa problema u Srpskoj radikalnoj stranci, odnosno problema u celoj opoziciji. [utanovac je dodao da se Tadi}eva najava obra~una sa korumpiranim kadrovima u Demokratskoj stranci odnosila na lokalni nivo. Kazao je da nije u~estvovao u radu lokalne samouprave, kao i da je Tadi} ocenio da on dobro obavqa posao ministra odbrane. Jasno je, kako je rekao, da su pri~e o lo{im odnosima izme|u wega i Tadi}a poku{aji uno{ewa razdora u Demokratsku stranku. [ta radite, bre? Novinar: Srpska radikalna stranka ocewuje da je poku{aj Vlade da nametne jednostranu primenu trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom skandalozan, jer bi to bilo izuzetno lo{e za privredu, a naro~ito za poqoprivredu Srbije. Gordana Pop-Lazi}: Ukidawe carina u trenutku kada se predvi|a da }e spoqnotrgovinski deficit samo do kraja ove godine dosti}i rekordnih 12 milijardi dolara predstavqa, po mi{qewu eksperata Srpske radikalne stranke, ekonomsko samoubistvo. Ukidawe carine predstavqa i indirektan udar na buyet i standard na{ih gra|ana, jer se tako smawuju buyetski prihodi. Novinar: Pop-Lazi} je dodala da je fraza o ravnopravnoj utakmici na{e poqoprivredne industrije sa zapadnoevropskim potpuno nerealna. [ta radite, bre? Novinar: Demokratska stranka Srbije zatraìla je od premijera Srbije, Mirka Cvetkovi}a, da iskqu~i ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a iz projekta izgradwe Koridora 10. DSS ponovo optuùje Dinki}a da projekte u kojima u~estvuje koristi da bi se reklamirao i da ~im upropasti jedan posao, zapo~iwe drugu kampawu. To se dogodilo sa JAT-om, NISom i RTB Borom. Ta opoziciona stranka i ~lanica vladaju}e koalicije u prethodnoj vladi, zajedno sa strankom G17 plus, koju predvodi Dinki}, zatraìla je od premijera Srbije i da obavesti javnost o tome da li Vlada uop{te ima plan za izgradwu Koridora 10. Ministar ekonomije Srbije Mla|an Dinki} u septembru je najavio da }e do kraja meseca zatvoriti konstrukciju finansirawa zavr{etka izgradwe autoputa u Srbiji na panevropskom Koridoru 10, koji povezuje Salcburg i Solun. Dinki} }e se u okviru tog plana sutra sastati sa predstavnicima Svetske banke u Va{ingtonu.
655
[ta ste rekli? Milutin Mrkowi}, ministar za infrastrukturu: Dogovorili smo se: pare Dinki}, realizacija ja, i ta~ka. [ta ste rekli? Velimir Ili}, predsednik NS: Ja bih Dinki}a naterao da od svoje plate plati sve te tro{kove oko procena NIS-a, pa da vidim kako }e mu pasti na pamet da se igra s takvim stvarima. [ta ste rekli? Verica Bara}, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije: Svi ve liki dràvni poslovi, poput sporazuma o prodaji NIS ili Zastave, izgledaju kao strana~ki plen, li~na pogodba politi~ara koji su na vlasti. [ta radite, bre? Novinar: Posle privatizacije lokalnog nedeqnika Pan~evac, pre {est meseci, kada je izlicitirana rekordna cena od 2.200.000 evra, redakcija se prepolovila. Oni koji su oti{li, osnovali su svoj ~asopis sa istim logom i sli~nim nazivom. Tada po~iwu i muke za ~itaoce, koji su ~etvrtkom kod kolportera imali skoro dva ista nedeqnika. (NN): Vi{e nema dileme, u Pan~evu, u gradu sa 100.000 stanovnika, od petka }e postojati samo jedan Pan~evac i to ovaj, najstariji nedeqnik na Balkanu, dok }e wegov dvojnik Pan~evac pres morati da promeni ime. Novinar: Trgovinski sud u Pan~evu je presudio da zbog nelojalne konkurencije Pan~evac pres u roku od 24 sata mora da uni{ti sve dosada{we primerke sa ovim nazivom, pe~ate, memorandume i oglasne poruke. Vladimir \okovi}, Pan~eva~ki pres centar: Ovakva presuda i uvo|ewe ovakve privremene mere, dakle, ukupna odluka sudije Trgovinskog suda, Boìdarke Papovi}, kod nas stvara veliku i izrazitu sumwu da je ona propustila da pravilno protuma~i zakon i ostale propise ove dràve. Novinar: Novi, 32. broj zva}e se Pan~eva~ki pres centar. Naslovna strana razlikova}e se od dosada{we, a da li }e ~itaoci prepoznati svoj nedeqnik sa novim logom? Biqana Bulatovi}, Pan~eva~ki pres centar: Toga se sigurno ne pla{imo, nas ~itaoci pre svega prepoznaju po na{im tekstovima, po na{im imenima, po na{im zalagawima za istinitost, za objektivnost, koliko god je to mogu}e u ovakvim uslovima raditi. To {to }e, na primer, naslovna strana, evo, izgledati ovako, pa }e pisati Pan~eva~ki pres centar, oni sasvim znaju i gde se mi nalazimo i ko radi u ovoj redakciji i na koji na~in radi. I mislim da je na{ rukopis potpuno prepoznatqiv i da ovo ne mewa ni{ta {to se ti~e na{ih ~italaca. Novinar: U starom Pan~evcu nismo dobili komentar na presudu. Upravni odbor }e naknadno dati saop{tewe, kao da je i sam iznena|en efikasno{}u i odlukom Trgovinskog suda u Pan~evu. Televizija Super, emisija U ~etiri oka Subotica, 25. septembar 2008. godine Gost Dragan Todorovi} Aktuelna vlast svakim novim potezom Srbiju vodi u propast. Osim {to su dokazali da nisu nacionalno odgovorna vlada, svakodnevno ponià-
656
vaju gra|ane pristaju}i na sve ucene kako bi se pribliìli Evropskoj uniji. Te{ka egzistencijalna situacija srpskog naroda samo je jedan od dokaza da su izborna obe}awa vladaju}e ve}ine bila velika la`. Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Moje ime je Milo{ Rajkovi}, ovo je emisija u êtiri oka, moj gost je Dragan Todorovi}, potpredsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke. Gospodine Todorovi}u, dobro ve~e i dobro do{li. Dragan Todorovi}: Dobro ve~e, boqe vas na{ao. Voditeq: Da krenemo od najaktuelnijeg, od rezolucije u Skup{tini. Stvari nikako, izgleda, ne {timaju. Dragan Todorovi}: Objektivno govore}i, rezolucija koju je podnelo 108 poslanika, ima ve} vi{e od dva meseca, na neki na~in je od strane vladaju}e koalicije bila potpuno potisnuta u stranu iz raznoraznih razloga, da ne ulazimo sad u to. Onda je vlada podnela svoju rezoluciju, pa kad su shvatili da bi to bilo dosta problemati~no, da za tu rezoluciju glasa tesno vladaju}a ve}ina, da bi bilo mnogo boqe da se stvari urade onako kako su se radile ranije, kada su u pitawu rezolucije o Kosovu i Metohiji, da se postigne konsenzus i da najve}i broj poslanika u Skup{tini Srbije glasa za tu rezoluciju, ju~e smo mi na samoj sednici, na konsultacijama, dobili predlog vladine rezolucije koja bi trebalo da bude u stvari predlog poslanika u Skup{tini Srbije. Mi, normalno, nismo imali mogu}nosti da odmah kaèmo da li je to prihvatqivo za nas ili ne, ostalo je da to u toku dana vidimo i da danas na konsultacijama kaèmo na{e primedbe. Mi smo tako i uradili. Smatramo da ova rezolucija nije uzela mnoge stvari koje smo mi prvom rezolucijom predvideli i da bi trebalo ipak na neki na~in da se stvari promene, pre svega u na~inu kako treba da pristupimo dono{ewu ove rezolucije i zakqu~ili smo da je najboqe da se ni na koji na~in stranke po pitawu rezolucije ne takmi~e ko je ve}i patriota, da li se neko vi{e ili mawe brine za Kosovo i Metohiju od drugih, nego da stvarno iskreno krenemo da vidimo {ta je to najkorisnije za na{u dràvu u ovom momentu, kako bi rezolucija trebalo da glasi. Ostavqeno je vladi, odnosno ministru za Kosovo i Metohiju da parcijalno razgovora sa predstavnicima svih stranaka i da u tim razgovorima do|emo do konsenzusa, da do|emo do rezolucije koja bi bila prihvatqiva za najve}i broj poslanika. Jer, o~ito je, ako predlog na{e rezolucije, odnosno predlog rezolucije 108 poslanika nije u potpunosti prihvatqiv za jedan deo vladaju}e ve}ine, da za opoziciju nije prihvatqiv ovaj predlog od strane vlade, da se na|e kompromis koji ni u jednom momentu ne bi i{ao na u{trb kvaliteta rezolucije i stavova koji bi trebalo da budu izraèni kada je u pitawu odnos na{e dràve prema Kosovu i Metohiji i ono {to je posebno, da se vlada i svi na{i dràvni organi obaveù da ne mogu da idu van okvira rezolucije koja }e biti doneta u Skup{tini Srbije, bez obzira {to nas za 15 dana o~ekuje odluka Ujediwenih nacija da li }e pitawe Kosova i Metohije biti prosle|eno Me|unarodnom sudu, odnosno da se Me|unarodni sud izjasni da li je progla{ewe nezavisnosti Kosova bilo u skladu sa me|unarodnim pravom. Voditeq: Voleo bih da to malo razjasnimo: da li je rezolucija op{ti okvir ili se ona bavi i pojedina~nim pitawima, mawe ili vi{e zna~ajnim?
657
Dragan Todorovi}: Ona je op{ti okvir, ali u tim op{tim okvirima bi}e i pojedina~nih pitawa, kao {to je recimo Euleks ili bilo koja druga misija koja bi na bilo koji drugi na~in od strane Ujediwenih nacija pod pritiskom Amerike i Evropske unije bila poku{ana da se proturi, kako bi nam na mala vrata prakti~no uvodili nezavisnost Kosova i Metohije, koju bi Srbija morala da prizna ili bi preko nekih na~ina to priznali, preko saradwe sa takvim misijama. Zna~i, to su stvari koje }e biti precizirane tom rezolucijom jer ne moèmo druga~ije, ne moèmo mi samo da se bavimo op{tim stvarima kad je u pitawu rezolucija. Neke stvari moraju da budu vrlo precizne, to je poveqa Ujediwenih nacija, Rezolucija 1244, me|unarodno pravo. To su neke stvari koje mi moramo da ugradimo i u ovu rezoluciju, kao {to smo ugra|ivali i u ove prethodne, jer na{i argumenti, na{e pravo proizlazi iz toga. Voditeq: Postoji li saglasje bar u delu opozicije oko rezolucije? Gledaju}i ju~e medije, imao sam utisak ~ak da je gospodin Samaryi} ispred DSS i ne{to tvr|i nego vi kad je u pitawu rezolucija. Dragan Todorovi}: Pa ne znam, mo`da je to va{ utisak. [to se ti~e dana{wih konsultacija, mi smo rezolutno odbili ovu rezoluciju. Stavili smo sve primedbe na sto, potpuno jasno i rekli da, ukoliko se ne do|e do nekog konsenzusa, mi }emo insistirati na tome da se u dnevni red uvrsti rezolucija koju je predloìlo 108 poslanika, tako da nema tu ni ~vr{}eg ni mek{eg stava. Ali stvari su vrlo jasne, nismo hteli da se izja{wavamo ju~e dok vrlo pedantno i temeqno ne pogledamo kompletnu rezoluciju i o tome danas kaèmo na konsultacijama. Voditeq: [ta o~ekujete 6. oktobra, mislite li da }e ovaj slu~aj zavr{iti pred Me|unarodnim sudom ili ne}emo pro}i kroz skup{tinu Ujediwenih nacija? Dragan Todorovi}: Ja li~no mislim da }emo pro}i kroz skup{tinu Ujediwenih nacija. Tvrdwe da }e Kosovo i Metohija biti jedinstven slu~aj, da to ne}e biti pravilo po kome }e se i u svetu i ostali delovi nekih dràva izdvajati kao {to je to uradilo Kosovo i Metohija, pokazale su se kao potpuno pogre{ne. Mislim da mnoge dràve u svetu koje su suo~ene sa takvim problemom insistiraju na tome da sve ostane u okviru Poveqe Ujediwenih nacija i me|unarodnog prava i da }e one insistirati na tome da Me|unarodni sud u Hagu da svoje mi{qewe. Me|utim, ja se pla{im tog Me|unarodnog suda u Hagu. I to je ma~ sa dve o{trice, moèmo u Hagu da doìvimo veliko razo~arewe. Ja }u vas samo podsetiti na Me|unarodni sud u Hagu koji je doneo odluku da je od strane srpskoga naroda u Bosni i Hercegovini po~iwen genocid. Ta odluka je doneta na osnovu jedne presude u Ha{kom tribunalu, {to je potpuno van pameti. I to je problem sa kojim mi moèmo da se suo~imo i ovom prilikom. Prema me|unarodnom pravu, da bi se priznala nezavisnost nekoj dràvi, postoje neki okviri koji omogu}avaju da se to desi. To su biv{e kolonije, delovi koji su bili pod vojnom okupacijom ili ukoliko u jednom delu zemqe jednoj naciji nije bilo dozvoqeno da izrazi svoje politi~ke, ekonomske, nacionalne, kulturne, verske i sva druga prava i slobode. Recimo, ako
658
bi i{lo po istoj logici kao {to je to bilo u ovom prvom slu~aju, kada je u pitawu Republika Srpska, onda moè da nam se desi ne{to {to moè da bude za nas izuzetno veliki problem i ja se objektivno toga pla{im. Voleo bih da se to nikada ne desi, ali jednostavno, moramo biti svesni nekih ~iwenica, {ta moè da nas o~ekuje, u {ta smo upali i ja se pribojavam da ne doìvimo takav scenario. Voditeq: A recite mi, u slu~aju da stav bude povoqan po nas, mislite li da zaista postoji realna mogu}nost da se obnovi pregovara~ki proces, recimo iz ugla ju~era{we izjave ameri~kog ambasadora, gospodina Kamerona Mantera, koji je rekao da je za wih Kosovo zavr{en posao i da se ide daqe? Dragan Todorovi}: Pa ja u to uop{te ne sumwam. Oni koji su 1999. godine bombardovali Srbiju na onako zlo~ina~ki na~in, ni u kom slu~aju ne}e mewati svoju odluku kada je u pitawu Kosovo i Metohija. Ali to nama na neki na~in daje ne{to vi{e prava i mogu}nosti da insistiramo na svojim pravima, i ono {to je posebno va`no, mislim da omogu}ava drugim dràvama solidan izlaz pod pritiskom Sjediwenih Ameri~kih Dràva da ne pristaju na ucene i da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. To je, objektivno govore}i, najve}i dobitak od odluke Me|unarodnog suda, koji bi rekao da je Kosovo pogazilo me|unarodno pravo kada je proglasilo nezavisnost. Sve drugo mislim da je u ovom momentu nerealno, mada ja ni jednog jedinog momenta ne sumwam da }e se okolnosti promeniti, da }e do}i vreme i da }emo uraditi ono {to smo uradili i posle ropstva pod Turcima, da }emo mi osloboditi Kosovo i Metohiju i u to apsolutno ne sumwam. Da li }e se to desiti brzo ili ne, ja to ne znam, ali sam siguran da }e se okolnosti u svetu mewati. Izme|u ostalog, mi smo svedoci da je Rusija ve} na velika vrata u{la ponovo na me|unarodnu scenu i da je sad potpuno jasno da je nezaobilazni faktor, koji ni u kom slu~aju ne moè da sluì vi{e za potkusurivawe, kako je to bilo proteklih petnaestak i vi{e godina. Voditeq: Pa dobro, ali imam utisak da i to sve sa Rusijom ide mnogo sporije nego {to smo o~ekivali, pre svega mislim na ovaj gasni sporazum i prodaju NIS-a i sve ono {to se de{avalo prethodnih dana. Dragan Todorovi}: Pa znate, postoje dve strane, koliko ja imam uvida u sve to. Jedna strana apsolutno nema nikakvih ograda kada je u pitawu gasni aran`man, to je Rusija. Oni su u~inili dosta napora kako bi pospe{ili i ubrzali taj proces, ali problem je o~ito kod vladaju}e ve}ine, i bez obzira {to se sada trenutno promenila, promena nema. Mi smo u decembru mesecu 2007. godine predlagali, bez obzira {to su raspisani izbori, da se zakaè Skup{tina i da Skup{tina ratifikuje gasni sporazum, ali onda su utvrdili da smo raspisali izbore, da nemamo pravo da donosimo bilo kakve odluke itd. i ~ekalo se skoro godinu dana da bi gasni sporazum do{ao u Skup{tinu Srbije, a sada se pojavquje Mla|an Dinki}, koji sve vreme sabotira, mada nije nikakav tajna da je Mla|an Dinki} ~ovek koji lobira za pojedine strane kompanije, u ovom slu~aju za OMV. To nije nikakva tajna, to znaju svi. Me|utim, ja li~no mislim da u pozadini postoji i neko drugi, jer ipak je Mla|an Dinki} mawi partner u toj koaliciji i mislim da ne bi on bio ta glavna ko~nica ukoliko se radi samo o Mla|anu Dinki}u. Ja se pla659
{im da i pojedini krugovi u Demokratskoj stranci tako|e stoje na toj poziciji i da oni u su{tini ko~e gasni sporazum. Tako da je ovo pre svega odgovornost Borisa Tadi}a i Demokratske stranke. Voditeq: Mislite da se u ovoj fazi moè opstruirati gasni sporazum? Dragan Todorovi}: Moè sve i ne moè ni{ta. Iz ovoga {to mi ima mo preko medija saznawa ili ovo {to se javno iznosi, posle dolaska ministra [ojguja, prakti~no je re~eno da vi{e nema nikakvih prepreka, da cena nije sporna. Ona je u to vreme bila tolika kolika jeste, Rusi su to prihvatili. O ceni vi{e ne}e da razgovaraju. U ovom sporazumu cena za naftnu industriju je samo jedan segment. Radi se o nekim drugim stvarima kada je u pitawu gasni sporazum. Ja verujem da su i ona prethodna vlada i ova vlada imale sve ~iwenice u vidu kada su sporazum potpisivale. Znate, kad potpisujete jedan takav sporazum, onda aran`man oko svega toga, koji ima vi{e elemenata, od toga da }emo mi biti zna~ajna tranzitna zemqa i ubirati zna~ajan prihod od tranzita koji }e i}i kroz na{u dràvu, do toga da }emo imati gas po drugoj ceni. Sama ~iwenica da ne}emo pla}ati Ma|arskoj za transportne usluge kao {to to radimo do sada, mogu}nost da Banatski Dvor bude jedno od najve}ih prirodnih skladi{ta zemnog gasa omogu}ava Srbiji stvarno izuzetno solidne uslove i izuzetno perspektivne, da kaèm, ekonomske koristi od svega toga. Ja mislim stvarno da su oni o svemu tome vodili ra~una, da je taj sporazum zbog toga i potpisan u Moskvi, ne verujem da je to ura|eno samo zbog predizborne kampawe i da je Tadi}u i Vojislavu Ko{tunici ciq bio da se slika. A i da jeste, oni su svojim prisustvom garantovali da je taj sporazum dobar. Ja li~no mislim, i {to se ti~e Srpske radikalne stranke, da je to dobar sporazum za Srbiju i da bi taj sporazum {to pre trebalo da se primewuje. Voditeq: Do|osmo polako do strana~kih pitawa. Gospodine Todorovi}u, {ta }e biti sa mandatima oti{lih, odbeglih ili kako ho}ete, radikala u vojvo|anskom parlamentu i u lokalnim parlamentima? Dragan Todorovi}: I u republi~kom parlamentu, zaboravili ste i to. Voditeq: Pa dobro, i u republi~kom. Dragan Todorovi}: Mi smo sigurni da, {to se ti~e mandata, ne}e biti nikakve dileme. Zakon i moralno pravo su na na{oj strani i sigurni smo da }emo vratiti mandate i u lokalnim skup{tinama i u parlamentu Vojvodine, kao i u parlamentu Srbije. Mi smo ve} iza{li sa informacijama, prva potvrda tog na{eg stava i uverewa je bila odluka Okru`nog suda u Beogradu, koji je potvrdio da mandat pripada Srpskoj radikalnoj stranci, da su ugovor i ostavka koji su potpisani vaè}i i da ne postoji mogu}nost bilo kakvog naknadnog raskidawa ugovora ili povla~ewa ostavki. Izme|u ostalog, ve} nekoliko skup{tina op{tina je potvrdilo zahtev Srpske radikalne stranke i oduzelo mandate onima koji su iza{li iz Srpske radikalne stranke. To su Jagodina i jo{ nekoliko op{tina. Nekoliko komisija za mandatna pitawa tako|e u op{tinama je to potvrdilo. Mislim ukupno u {est op{tina da su nam vratili mandate, mislim da su negde poku{ali sa nekim ugovorima kao {to je u Vaqevu, da poni{te te ugovore koje su potpisali sa Srpskom radikalnom strankom, ali se pokazalo da je ra~unica bila
660
bez kr~mara, da su mnogi na{i odbornici u Srbiji bili obmanuti da }e mo}i da zadrè mandat. Ja sam siguran da }emo mi polako uspeti da dokaèmo da smo potpuno u pravu, da mandati pripadaju Srpskoj radikalnoj stranci, da je na izborima bila Srpska radikalna stranka i po tom pitawu nema nikakve dileme. Mislim da }emo uspeti da povratimo sve mandate koji nam pripadaju. Voditeq: Recite nam {ta je sa Vojvodinom, jeste li na proteklim izborima podbacili u Vojvodini, da li je ta~no da kampawa nije bila intenzivna kao {to je mogla da bude? Dragan Todorovi}: Moè da se procewuje i na ovakav i na onakav na~in. Nisam se bavio mnogo pokrajinskom kampawom, zato {to smo bili u kampawi za republi~ke izbore, tako da smo bili potpuno preokupirani. Gospodin Milorad Mir~i} je bio odre|en kao {ef izbornog {taba za izbore u Pokrajini i bio je nadleàn i za kampawu, tako da je verovatno bio problem {to su izbori za pokrajinski parlament bili pola proporcionalni, pola ve}inski, tako da su to razli~iti pristupi, razli~ite kampawe. Da li su one bile adekvatne ili ne, to je sad te{ko doneti ba{ odluku i re}i ovo je bilo dobro, ovo nije bilo dobro. Ja se se}am recimo 2000. godine, mi smo imali odli~nu kampawu, ali smo u septembru mesecu izuzetno lo{e pro{li. Tako da nije kampawa uticala, verovatno su se stekli neki drugi uslovi kada je u pitawu Vojvodina. Ja mislim da je jak medijski pritisak na gra|ane Vojvodine da se na neki na~in oni eksploati{u od strane Srbije i da je to jedino mogu}e izbe}i ukoliko Vojvodina krene nekim drugim putevima, putevima separatizma. I ono {to je evidentno, da je Bojan Pajti} koristio sredstva kao predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine, kao {to su i neki drugi u Srbiji, da se razumemo. Se}ate se izgradwe puteva, vodovoda, kanalizacije u vreme predizborne kampawe itd, da je to tako|e imalo na neki na~in uticaja. Mi nismo imali tih mogu}nosti, i verovatno se to odrazilo na rezultate na{ih izbora. Voditeq: Vojvodina je uvek bila tradicionalno jako radikalsko upori{te. Dragan Todorovi}: Mislim da }e Vojvodina ostati i daqe tradicionalno jako radikalsko upori{te, da }e sve na neki na~in polako do}i na pravu meru. Siguran sam da }emo mi u Vojvodini povratiti na{ uticaj. Voditeq: [ta se onda desilo, gospodine Todorovi}u, da li vi zaista verujete da su Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} strani {pijuni, da su ih zapadne obave{tajne slu`be ili kako god, angaòvale da rade protiv Srbije? Dragan Todorovi}: Ne znam za{to ste ubacili tu i Aleksandra Vu~i}a, ali ja }u vam postaviti jedno kontrapitawe. Recite mi, za ovih 18 godina, o informacijama koje je iznosio Vojislav [e{eq u javnost na na{im konferencijama za {tampu, ili u Skup{tini Srbije ili u Saveznoj skup{tini, da li se neka informacija pokazala neistinitom ili la`nom? Voditeq: Pa mnogo je toga bilo, imam utisak da je bilo svega. Dragan Todorovi}: Izviwavam se, ali kada su takve stvari u pitawu, ja ne znam ni jedan jedini slu~aj. Evo setite se samo kada su Ministarstvo unu661
tra{wih poslova i Du{an Mihajlovi} na ~elu tog ministarstva raspisali nagradu za onoga ko otkrije po~inioce ne znam koliko ubistava itd. Tada je Vojislav [e{eq iza{ao sa podacima, ~ak smo mi zahtevali da nam se ta naknada isplati, za neke jo{ nisu iza{li sa po~iniocima tih ubistava, ali sam siguran da Vojislav [e{eq ne izlazi u javnost ukoliko nema ~vrste dokaze da je to ta~no. Sad imate situacija kada vi moète, znate, nemate, hajde da kaèm, fono-zapise ili slike itd, ali imate izve{taje i vi ne moète sad da kaète hajde, dokaì. Evo ti slika, kao {to je, recimo, bilo sa generalom Peri{i}em i onim ameri~kim {pijunom koje su uhvatili na delu. To je jedinstven primer kad imate priliku da nekoga uhvatite na delu. Ali na osnovu nekih radwi, ~iwenica, doga|aja, vi zakqu~ujete odre|ene stvari, pa ako imate odre|ene informacije, onda kad se sve to uklopi, vi moète eventualno da izvu~ete takav zakqu~ak. Ja govorim samo o tome da Vojislav [e{eq do sada nije iza{ao u javnost sa informacijom koja se ne bi kroz odre|eno vreme pokazala kao ta~na. Voditeq: Sad ste napravili bitnu razliku izme|u gospodina Nikoli}a i Vu~i}a. Za{to je onda gospodin [e{eq iskqu~io Aleksandra Vu~i}a iz Tima za odbranu? Dragan Todorovi}: Aleksandar Vu~i} se sam povukao, to je wegova odluka i vi{e nema nikakve diskusije po tom pitawu. Voditeq: Povukao se iz stranke, ali mislite li da je to dovoqan razlog da postane sporan kao ~lan, vrlo kvalitetan ~lan, rekao bih? Dragan Todorovi}: Vojislav [e{eq je {ef, on je taj koji odre|uje ~lanove svoga tima. Jeste da su to sve qudi iz stranke, ali timu pomaù i qudi koji su tu angaòvani po raznoraznim zadacima. O tome odlu~uje Vojislav [e{eq. Znam da je kod wega pre svega jedan od osnovnih elemenata kad bilo koga uzima stranka. Kada je u pitawu stranka, to zna~i odnos prema stranci, tako da po tom pitawu nemam nikakvu dilemu koji je razlog u pitawu. Voditeq: Da li je do ovog moralo da do|e? U na{em vi{estrana~ju taj princip je poznat, ali se odvijao pre petnaestak godina: DS i DSS, SPO i NS, itd. Dragan Todorovi}: Nije ta~no, nije ta~no. To su potpuno razli~iti procesi. Ovde se radi o ne~em drugom. Ovo su isti procesi kao {to je bio proces 1994. godine, kada je SPS uz pomo} Slu`be dràvne bezbednosti uspeo da kupi odre|en broj na{ih poslanika, kako bi uz pomo} wih izglasali predsednika Ve}a gra|ana Savezne skup{tine Jugoslavije. Drugi takav proces imali ste 2001. godine, kada je Bane Ivkovi} krenuo da cepa Socijalisti~ku partiju Srbije i skoro identi~na situacija: u to vreme predsednik stranke Slobodan Milo{evi} nalazio se u Ha{kom tribunalu i on je ovlastio Branislava Ivkovi}a da vodi stranku u wegovo ime a on je krenuo da stranku cepa i to nije nikakva tajna. Branislav Ivkovi} je imao odre|enih razloga zbog ~ega je to morao da radi, ùti su ga pritisli, i onda su, normalno, stru~waci za marketing izabrali na~in kako }e to. On je lansirao parolu da ne moè da bude u stranci koju vodi Mirjana Markovi} i do{li su do toga da je prakti~no Socijalisti~ka partija Srbije uni{tena. Na drugoj strani, sada imate ovaj proces koji se desio u Srpskoj radikalnoj
662
stranci i ja ne vidim tu apsolutno nikakvu razliku, za mene je to potpuno isto. Po samoj ~iwenici ko od ovoga ima koristi, vi moète da do|ete do zakqu~ka. Izme|u ostalog, nesporna je ~iwenica da Demokratska stranka i Boris Tadi} sada imaju najve}u mogu}u vlast od 2003. godine. Oni su ranije u{li u vladu sa Vojislavom Ko{tunicom, ali iako su bili ve}inski partner, bili su u podre|enom poloàju. Oni sad imaju prakti~no neograni~enu vlast i vi{e ih ne interesuje mi{qewe wihovih koalicionih partnera, jer verovatno da imaju mogu}nost da dobiju nekoga drugoga ili ne~ije drugo u~e{}e u toj vlasti i ja cenim po tim efektima koji su jako, jako vidqivi. Voditeq: A {ta ako, recimo, budu sli~ni ili saglasni stavovi gospodina Nikoli}a i wegovih poslanika i Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije? Dragan Todorovi}: Ne mogu nikako, mi se ve} razlikujemo. Vidite po samoj ~iwenici kad je u pitawu Evropska unija. Po na~inu kako se to na neki na~in ve} duè vreme govori, mi }emo i sa zapadom i sa istokom, i sa severom i sa jugom mi }emo, otprilike, kako vetar bude duvao, kao onaj pevac na krovu da se okre}emo. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi smo svoj program definisali vrlo precizno. Mi ho}emo saradwu pre svega sa prijateqskim dràvama. To podrazumeva pre svega sa Rusijom, Kinom, arapskim svetom, sa zemqama latinoameri~kih dràva, odnosno sa svim dràvama koje Srbiju doìvqavaju kao ravnopravnog partnera. Mi jednostavno ne moèmo sa dràvama koje priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. Mi ne moèmo u Evropsku uniju koja priznaje nezavisnost Kosova i Metohije i sve poku{ava kako bi nam otela Kosovo i Metohiju i ono {to je najgore, kako bi nas naterala da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije. Mi ne moèmo da sara|ujemo sa dràvama koje u pozadini polako pripremaju da nam otmu i Vojvodinu. To ne treba skrivati, ovaj novi Statut koji se priprema je prakti~no prvi korak u stvarawu nove federalne jedinice u Srbiji i to se sve radi kao {to se to radilo i u onoj prvoj SFRJ koja je razbijena, pa onda u SRJ, tako da mi tu nemamo nikakve dileme. Verovatno mi Evropskoj uniji odgovaramo kao Beogradski pa{aluk i sve dok ne budu zavr{ili svoj plan, svoj ciq koji su sebi postavili u zadatak, od Evropske unije nema ni{ta. Voditeq: A mislite da se moè statutima uprkos postoje}em Ustavu napraviti ne{to poput toga da se Vojvodina odvoji? Dragan Todorovi}: A da li je Ustav Savezne Republike Jugoslavije predvi|ao mogu}nost da se Crna Gora odvoji? Nije predvi|ao. Ali je do{ao Beogradski sporazum. Uz ~iju podr{ku? Uz podr{ku Evropske unije. Se}ate se, Havijer Solana je do{ao u Beograd, pa je onda napravqen provizorijum, dràva Srbija i Crna Gora. Onda je do{ao referendum, koji je tada{wa vladaju}a ve}ina naàlost prihvatila, da se omogu}i prakti~no bez odluke ve}ine gra|ana Crne Gore. Od onog {to je stajalo u Ustavu da 50 posto plus jedan glas od ukupno upisanih bira~a moè da odlu~i da Crna Gora ostane ili iza|e iz Srbije, do{lo se do mnogo maweg procenta i Crna Gora se odvojila. Tako da, ne treba se zavaravati, svi oni koji to poku{avaju, mo`da neki rade nesvesno, oni koji rade svesno, hajde da ne kaèm da su u ne~ijim rukama i da rade za ne~iji interes, ali rade protiv interesa sopstvenog naroda i dràve.
663
Voditeq: Gospodine Todorovi}u, ko su za vas prihvatqivi partneri na Srpskoj politi~koj sceni u datoj situaciji danas, ali i za neku budu}nost? Dragan Todorovi}: U principu, u ovom momentu to su Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija. Voditeq: Da su sada izbori i da imate mogu}nost da sastavqate vladu, da li bi gospodin Ko{tunica ponovo bio kandidat koga bi Srpska radikalna stranka podràla? Dragan Todorovi}: Nikada ne bih mogao tako ne{to kaèm. Pre svega, ako se i kad se budu raspisali izbori, vi znate da mi na izbore izlazimo sami; kad se zavr{e izbori, mi }emo iza}i sa na{im stavom i po tom pitawu mislim da je apsolutno rano govoriti. Voditeq: Razli~ite nazive ima ova koalicija, zovu je semafor, zovu je neprincipijelna itd. itd. itd, ali ona funkcioni{e. [ta predvi|ate, koliko }e dugo opstati ova vlada? Dragan Todorovi}: Ja se ne bih bavio tim prognozama. Neke okolnosti su sada izmewene, ja sam ve} rekao da sad postoji jedan broj poslanika koji je, izgleda, spreman da zameni neke u sada{woj vladi i to na neki na~in moè da produì vek ovoj vladi. Ina~e, ova vlada je trebalo da ve} podnese ostavku i da se na neki na~in raspravqa u parlamentu o potpunom fijasku i neuspehu koji su postigli u Briselu. Znate da nisu uspeli da potpi{u taj prelazni sporazum, taj trgovinski sporazum. Voditeq: Malo pomerawe u decembru. Dragan Todorovi}: Pa za decembar, pa }e onda do septembra, pa ponovo do decembra i tako }emo do ko zna koje godine. Mislim da je to neozbiqno da se na takav na~in zamajavaju na{i gra|ani i da je ovo stvarno normalna dràva, posle takvog neuspeha vlada je morala, predsednik vlade je morao da podnese ostavku, da ne govorimo o potpredsedniku vlade, koji posle toga ne bi trebalo da se bavi uop{te politikom, a on ve} najavquje da mu je sada glavni ciq bela {engenska lista itd. To je problem sa kojim se mi suo~avamo. Ja sam bio ube|en da }e ova vlada biti kratkoga veka, sad me je ova situacija malo poremetila, ali sam siguran da nije dugoga veka. Voditeq: Ekonomsko pitawe, mo`da najzna~ajnije pitawe u ovom trenutku za ovu dràvu i za ovaj narod. Ju~e smo ~uli prakti~no kritiku Me|unarodnog monetarnog fonda i konstataciju da }e, ukoliko se ono {to je u onim dogovorima pri formirawu vlade obe}ano ne ispuni, to napraviti velike ekonomske probleme i jedan savet, da se u|e u ne{to restriktivniju varijantu. Dragan Todorovi}: Mi svetsku banku i Me|unarodni monetarni fond slepo slu{amo i postupamo po svim instrukcijama, od 2001. godine, tu nema nikakve dileme, me|utim, ti saveti i te instrukcije idu samo u jednom smeru, da se dràva Srbija potpuno stavi u ekonomsko ropstvo, i da ni jednog jedinog momenta ne do|e u situaciju da iz tog ekonomskog ropstva iza|e. Ja vas samo podse}am na slu~aj Argentine, kada je do{lo do potpunog kraha. Iz nekih drugih razloga mi uspevamo da ne do|emo do takvog kraha kao {to je do{la Argentina, ali sve dok se ne budemo okrenuli sebi, dok ne budemo vodili ekonomsku i monetarnu politiku u skladu sa sopstvenim interesima,
664
ja mislim da mi ne}emo iza}i iz ove ekonomske i socijalne krize u kojoj se nalazimo. Voditeq: Ho}e li ove izmene u pravnom timu gospodina [e{eqa usporiti ritam su|ewa u Hagu? Kad o~ekujete da se taj proces zavr{i i kad o~ekujte da se dr Vojislav [e{eq vrati u zemqu? Dragan Todorovi}: Vojislav [e{eq i mi ni na koji na~in ne moèmo ni da usporavamo ni da ubrzavamo, mi ne moèmo da uti~emo uop{te na proces u Ha{kom tribunalu. Na taj proces pre svega moè da uti~e Tuìla{tvo i Pretresno ve}e. [to se ti~e Tima za odbranu Vojislava [e{eqa, koliko je to bilo vidqivo na{im gledaocima koji prate ta su|ewa, taj tim je imao zapaènu ulogu. Rezultati su o~igledni, a to su sve one informacije koje je Vojislav [e{eq imao kada su u pitawu i ve{taci i svedoci. Videli ste da je 39 qudi koji su iza{li ispred Tuìla{tva doìvelo potpuni krah. Mislim da ni nastavak su|ewa ne}e biti uop{te druga~iji i ono {to je nesporna ~iwenica, u {ta je ube|en svaki na{ gra|anin, Vojislav [e{eq je pobedio, ali i definitivno }e rasturiti Ha{ki tribunal. Izme|u ostalog, ako ste gledali sino} prenos su|ewa Vojislavu [e{equ, predsedavaju}i Pretresnog ve}a, gospodin Antoneti, prihvatio je i priznao da se na neki na~in tamo vodi kafkijanski proces. Oni optuùju ~oveka kojeg nemaju za {ta, nema apsolutno ~iwenica i nema optu`nicu, ne zna za {ta ga optuùju. To su stvari koje nigde u svetu ne bi mogli da doìvite, a evo, to imate u Ha{kom tribunalu. Neko vas optuùje, vi ste optuèni, sedite, ali ne znate za{to ste optuèni, i u toku samog su|ewa izlaze sa nekim informacijama, svedocima, ~iwenicama itd. Voditeq: Ratko Mladi} i Goran Hayi}, {ta o~ekujete? Dragan Todorovi}: Ratko Mladi} i Goran Hayi} su srpski heroji i o~ekujem da se nikada ne}e, ne samo predati, nego da ih nikada ova marionetska vlast Borisa Tadi}a ne}e uhvatiti, jer ako ih uhvati, sigurno bi ih isporu~ili Ha{kom tribunalu. Voditeq: Nismo se dotakli tokom ovog razgovora izve{taja policije o doga|ajima one ve~eri kad je bio miting Srpske radikalne stranke u Beogradu. Dragan Todorovi}: Taj izve{taj je dosta sporan, dosta diskutabilan. Ono {to je na prvi pogled o~igledno, to je poku{aj vlasti da potpuno izbegne odgovornost za sve doga|aje koji su se desili na mitingu Srpske radikalne stranke, pre svega za sve one ~iwenice na koje smo mi upozorili onda kada smo traìli da Ministarstvo unutra{wih poslova, odnosno vladaju}a ve}ina iza|e pred gra|ane Srbije i objasni, odnosno sve ono {to desilo uz stvarne ~iwenice i argumente prezentuje poslanicima Skup{tine Republike Srbije, a time i gra|anima Srbije. O~ito je da oni nisu imali tu nameru, o~ito je da oni misle da odugovla~ewem izbegnu odgovornost, jer ako uzmete {ta se sve desilo, a da na kraju posledice treba da snosi {est pripadnika Ministarstva unutra{wih poslova, zbog toga {to su prekora~ili upotrebu sile. Verovatno da jesu, ne samo {est, nego mnogo vi{e. Ali nije glavna odgovornost na wima, glavna odgovornost je na onima koji imaju mnogo vi{u komandnu odgovornost, pre svega mislimo na odgovornost mi665
nistra, direktora policije i onih koji su neposredno komandovali u operaciji prilikom poku{aja uvo|ewa reda na mitingu Srpske radikalne stranke. Ako uzmete da je samo pored pripadnika beogradskog MUP-a do{lo 900 àndarma, ako im se pridruìlo 825 pripadnika iz drugih delova Srbije, a da su oni identifikovali ukupno oko 310 navija~a, {to Crvene zvezde, Partizana i Rada, onda objektivno postavqamo pitawe da li je na{a policija sposobna da obavi zadatke koje ima i za koje je nadle`na. Ako 1725 pripadnika policije nije u stawu da zavede red protiv 310 mladi}a, onda se postavqa ozbiqno pitawe {ta je sa tim kadrom koji prima platu, koji se finansira iz buyeta i poreskih obaveza gra|ana Srbije. To su stvari koje padaju u o~i. Druga stvar, vi imate upotrebu hemijskih sredstava i gumenih metaka. Kaù u izve{taju da je to naredio zamenik komandanta koji je bio zaduèn za red na mitingu. U zakonu jasno stoji da to pravo ima samo ministar ili direktor policije uz saglasnost ministra. Zna~i, taj zamenik je zloupotrebio svoj poloàj, on mora da odgovara i po zakonu jednostavno mora da bude suspendovan. Ako uzmete drugu ~iwenicu da je, ne znam, taj zamenik ili neki drugi zamenik, mo`da ih ima vi{e, prilikom nereda pretu~en od strane u~esnika ovih koji su izazvali nerede i wegov pratilac i otet mu toki-voki, onda {ta mi da pri~amo. Onda se ozbiqno potvr|uje ta na{a sumwa da je neko isprovocirao, planirao i dirigovao kako }e policija intervenisati, ne da bi eliminisala problem i eliminisala izgrednike, nego da bi do{lo do {to ve}eg nereda, da bi do{lo do {to ve}eg haosa kako bi se razbio miting. Ja sam potpuno siguran u to posle ~itawa ovog izve{taja. Voditeq: [ta }ete daqe preduzimati? Dragan Todorovi}: Ima}ete prilike da vidite u Skup{tini Srbije. Voditeq: I zanima me pred kraj razgovora, opstrukcija parlamenta, {ta se sa wom dobija, {ta s wom opozicija dobija. Bilo je do sad i moèmo li je o~ekivati i u budu}nosti? Dragan Todorovi}: [to se ti~e Srpske radikalne stranke, nikada nismo opstruirali rad parlamenta. To je sad poku{aj da se odgovornost svali na Srpsku radikalnu stranku ili na opozicione partije. Evo, uzmite ju~e jedan list, da ga ne reklamiram ovde, jer nije to zasluìo. Na tre}oj strani naslov Srpska radikalna stranka opstruira rad parlamenta i onemogu}ava Srbiji da do|e na belu {engen listu. A mi set zakona dobijamo ju~e na konsultacijama. Pa to vaqda dovoqno govori o zbivawima u politici i o stvarima koje se de{avaju u na{oj dràvi. Srpska radikalna stranka nikada nije opstruirala rad parlamenta, mi radimo po Poslovniku. Poslovnik nam daje za pravo, to su ~lanovi 225 i 226, prvo da traìmo obja{wewe, a da i mi upozorimo predsednika Skup{tine kako bi on sa pozicije predsednika Skup{tine intervenisao kako bi se re{ile neke stvari koje se de{avaju. Imate nekih stvari koje su urgentne. Ako se se}ate, kada je policija poku{ala upadima u skup{tinu op{tine da promeni voqu gra|ana, da interveni{e na stranu neke politi~ke stranke, do nekih drugih doga|aja za koje smo mi morali da iza|emo za skup{tinsku govornicu i da upozorimo javnost Srbije odnosno poslanike, tako da je to na{e pravo. Ako mi upozoravamo da se kr{i Ustav i zakon, recimo kao u slu~aju hap{ewa Radovana Ka666
rayi}a, brutalno je zgaèn Ustav i zakon, pa ima li ve}e obaveze poslanika nego da upozori i Skup{tinu i gra|ane Srbije da to neko od strane aktuelne vlasti radi? Nema. Prema tome, mi }emo samo raditi u skladu sa Poslovnikom, koristi}emo na{a prava, a opstrukcija nije na{ metod rada. Znate li vi {ta je opstrukcija? Pravo, recimo, da uzmete telefonski imenik, kao {to se radi u nekim parlamentima, da do govornice idete, ne smete da stojite, nego idete stopu po stopu itd. Ali ako vi iza|ete, reklamirate Poslovnik, govorite u skladu sa Poslovnikom, ako se prekora~i vreme, to nije opstrukcija. Voditeq: [ta su osnovna i najzna~ajnija politi~ka pitawa koja su pred nama, na kojima }e insistirati Srpska radikalna stranka? Dragan Todorovi}: Pre svega ono {to je najva`nije za Srbiju, to je pitawe obra~una sa kriminalom, ekonomski i socijalni oporavak. To je ne{to {to mislimo da je najva`nije za gra|ane Srbije i mi }emo insistirati kod svih predloga zakona koji budu dolazili u Skup{tinu Srbije i nekim drugim aktivnostima da pokrenemo stvari u ovom smeru kako bi se ostvarila ova tri ciqa koja su najva`nija za Srpsku radikalnu stranku. To su izme|u ostalog bila i na{a predizborna obe}awa, evo ve} u nizu prethodnih izbora koje smo imali. Voditeq: Moète li ponoviti rezultate koje ste imali ove godine i na predsedni~kim i na parlamentarnim izborima? Dragan Todorovi}: Pa ne mogu sad trenutno da se setim, ako mislite na procenat ili broj glasova, po{to su to razli~iti izbori. U parlamentarnim u~estvuje vi{e stranaka, oko 31 posto smo imali na parlamentarnim izborima, imali smo vi{e nego na prethodnim, ali zbog mawe raspodele onih koji su pro{li, odnosno mnogo ih je vi{e pro{lo cenzus, tako da je mnogo mawe ostalo za raspodelu, imali smo mawi broj poslanika. Predsedni~ki izbori su specifi~ni izbori. Tu je izbor izme|u dva, u prvom krugu vi{e, a u drugom krugu izme|u dva ~oveka, tako da ne mogu da se porede. Voditeq: Gospodine Todorovi}u, hvala vam lepo {to ste bili moj ve~era{wi gost. Po{tovani gledaoci, moj i va{ gost u emisiji U ~etiri oka bio je gospodin Dragan Todorovi}, potpredsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke. Hvala vam {to ste bili sa nama, ostanite uz Super televiziju.
Televizija Pink, Intervju Tomislava Nikoli}a Beograd, 25. septembar 2008. godine Gost Tomislav Nikoli} Policijsko obezbe|ewe koje prati Tomislava Nikoli}a, najboqi je pokazateq wegove popularnosti, kao i podr{ke gra|ana koju mu svakodnevno ukazuju. U stilu falsifikatora, Nikoli} je iskoristio izborni slogan Srpske radikalne stranke Napred Srbijo, kada je birao ime za svoju stranku. Sve to ne bi bilo ~udno, da ovaj napredwak svom snagom nepotencira originalnost, moral i po{tewe kao svoje osnovne osobine. Intervju koji je dao za Pink televiziju obiluje laìma, nerealnim procenam i naravno, velikim obe}awima:
667
Voditeq: Srpska napredna stranka, tri re~i koje }e qudi koji se bave mojim poslom kako sada stvari stoje izgovoriti nabrojeno puta u godinama koje dolaze. Na{ gost ve~eras je lider, ne moèmo da kaèm predsednik jer jo{ nije, a ne znamo da li }e biti, stranke koja jo{ nije stranka jer jo{ nije registrovana, u svakom slu~aju na{ gosti gospodin Tomislav Nikoli}. Dobro ve~e. Tomislav Nikoli}: Dobro ve~e. Voditeq: Iako je najava malo konfuzna i maglovita ba{ smo tu zbog te situaciji da ra{~istimo ta pitawa koja vise u vazduhu. Dragao mi je da ste ovde. Recite nam za po~etak zbog svih ovih novinskih napisa, da li ste sami do{li, da li vas obezbe|uje policija? Tomislav Nikoli}: Pa do{ao sam sam, ali policija me obezbe|uje. Prime}uje me tu oko sebe i pretpostavqam da je to wihova procena, i nadam se da }e veoma brzo biti situacija u Srbiji takva da mi ne}e trebati za{tita. Voditeq: U redu mo`da }e va{a stranka tome doprineti. Da krenemo od po~etka. Srpska napredna stranka, za{to ba{ to ime? Tomislav Nikoli}: Pa mi smo u pro{lim izborima imali jedan izvanredan slogan, Napred Srbijo koji je bio neka vrsta ohrabrewa gra|anima Srbije. Srbija zaista moè da krene napred, i treba, gotovo je. Ili }emo krenuti napred ili nas mo`da ne}e ni biti. A onda je zbog svega ovoga {to se de{avalo u Srpskoj radikalnoj stranci, postalo jasno da }e stranka da se podeli i da treba pokazati u ~emu je razlika, pa ~ak i u imenu. Nije razlika u tome kako ko po{tuje tradiciju. Evo mi smo po{tovali tradiciju, prve dve onako savremeno konstituisane politi~ke stranke u Srbiji bile su Narodna radikalna stranka i Srpska napredna stranka. Dakle nije problem bio prona}i izvori{te za ovu ideju tim pre {to napredwaci od vi{estrana~ja devedesete godine do danas postojali su u nekim tragovima, ali nisu uspevali da se izbore za cenzus da bi u{li u parlament. Ovo je jedina stranka koja ima koren i koja do sada nije bila u parlamentu. Zatim ta re~e napred }e nam biti u stvari okosnica. Napred i glavu gore u budu}nost. To je ono {to je okupilo mnogo qudi oko ideja o formirawu nove stranke, oko poslani~kog kluba Napred Srbijo oko odborni~kih klubova Napred Srbijo sve dok budu trajali kako to reìm izgleda protiv nas. Ne{to mu se ne svi|a pa oduzima mandate odbornicima, ali vide}emo {ta }e kona~no sudovi re~i i to je ono {to se tako dobro primilo kao mlada biqka u Srbiji da prosto ne mogu da poverujem. Ne trebaju mi istraìvawa, dovoqno je ovo {to ose}am na ulici i {to me prenose, a qudi za koje se otvoreno da su sa nama o~igledno da je Srbija o~ekivala razumne, normalne qude koji }e Srbiju uvesti u neko normalno stawe, qude koji ne brinu samo o svojoj deci, nego i o tu|oj, qudi koji se ne se}aju samo pro{losti nego traè neku budu}nost za Srbiju, qude koji neprijateqe u svetu, koji ne}e da prave sebi neprijateqe u Srbiji i mislim da }e na{a pojava koja na politi~koj sceni koja uop{te nije neprimetna, strahovito izmeniti politi~ku scenu u Srbiji i mislim da }e sve ostale biti sramota da ~ine ono {to sam i ja nekad ~inio, moram da kaèm u vremenima koja su ostala iza mene i za koja se nadam da ne}e biti ispred bilo kog politi~ara u Srbiji.
668
Voditeq: A da li mislite mo`da da je ba{ snaga va{e stranke koja je u osnivawa, ba{ u neizra~unqivosti wene snage. Niko u stvari ne zna koliko ona vredi na izborima. Tomislav Nikoli}: Da, ali mi nismo Grinfild mi ne po~iwemo ba{ sa livade. Voditeq: Naravno, naravno. Tomislav Nikoli}: I nismo samo projekat, mi smo realizacija jednog starog projekta, projekta koji se zvao Srpska radikalna stranka. I ja bih voleo da sam uspeo i da nije bilo ometawa da cela stranka uspe da postane ono {to }e sigurno odmah u startu biti Srpska napredna stranka. Ja bih voleo da su drugi qudi shvatili kakav je imperativ vremena pred nama i {ta nam je ~initi i da ne moèmo da se zatvaramo u svoju sobu, u svoj poslani~ki mandat, u svoj auto kojim se vozimo na posao, da Srbija od nas o~ekuje mnogo vi{e, da od nas o~ekuje da pobe|uje. Ja vi{e nisam video voqu ni kod predsednika stranke a ni kod nekih wegovih saradnika da ikada pobedimo. Bilo je ono pro~i }e ìvot, ~itaj kwige, pi{e, ima{ poslani~ki mandat, poznat si, popularan si. Voditeq: [ta bi jo{? Tomislav Nikoli}: A kad do|u izbori i kad prebrojimo rezultate okrenemo se oko sebe, nema nikoga ko bi sa nama i{ao. êkaj 50 posto, kad }e gra|ani Srbije nekoj politi~koj stranci dati poverewe od 50 procenata glasova. Zbog toga nismo ba{ potpuno nepoznati, ali je u pravu ste, ta snaga nije empirijski jo{ uvek dokazana, o~igledno je da je ogromna, o~igledno je da to jo{ nisu shvatili ni ovi iz Demokratske stranke. @eqni su da imaju normalnu politi~ku scenu, ali vrlo brzo }e shvatiti da na normalnoj politi~koj sceni nemaju vi{e toliko prostora koliko su imali do sada i ja o~ekujem da oni poo{tre utakmicu {to mi naravno ne}emo da prihvatimo. Gotovo je sa tim. Na{a snaga je sada, ja pretpostavqam negde na mo`da na tri ~etvrtine dosada{we snage Srpske radikalne stranke. Voditeq: Evo sutra }e iza}i u dnevnim novinama istraìvawa, to smo saznali sad pre emisije. Na koliko se otprilike bazira va{a stranka prema tim istraìvawima? Tomislav Nikoli}: Pa prema tim istraìvawima za koja sam saznao kad i vi stranke su otprilike u istom rasporedu u kome su bile samo {to se Srpska radikalna stranka deli na svojih sedam do osam procenata i na Srpsku naprednu stranku koja ima oko 25. I ja mislim da je to trenutni odnos snaga s tim {to }emo ga mewati iz dana u dan i iz sata u sat. Zato {to ose}am kod svojih biv{ih prijateqa da se ne snalaze u ovoj situaciji i da se vi{e ne bave politkom. Voditeq: Kod biv{ih prijateqa koji su ostali u Srpskoj radikalnoj stranci? Tomislav Nikoli}: Da. Pa da stranka se podelila, to je postalo o~igledno, pa ima tome mo`da i godinu dana. Da se nekako izdvajaju qudi koji bi da druga~ije stranka nastupa i da je o~igledno da nas neko zaustavqa. Mi smo u svakim izborima ne nekoliko dana pred izbore imali javne poruke iz Haga koje su ovde i{~ekivane, a èqno do~ekivane na medijski no` jer su to i zasluìvale, a spre~avale su stranku da pobedi.
669
Voditeq: I ru{ile rejting? Tomislav Nikoli}: Ja mislim, tako dobro smo mi svi tamo radili da to nije ba{ moglo da nas potpuno sru{i, ali ono {to nam je nedostajalo da preska~emo stalno prepreke koje su pred nas postavqali i zapad i Demokratska stranka i svi ostali na{i suparnici, kad smo imali dovoqno snage da to presko~imo onda nas je spre~avao Vojislav [e{eq iz Haga. Porukama upu}enim meni, da ne dozvoqava promene, da naravno po{to kampawa uglavnom zavisi od nekoliko qudi, a prihvatam da je najvi{e zavisila od mene. Voditeq: Jeste li ih li~no razumeli i shvatali? Tomislav Nikoli}: Pa ja tako dobro poznajem Vojislava da ja razumem svaku wegovu poruku. I ne treba mi previ{e da analiziram i znam da je svaka upu}ena meni. Tako da uop{te nemojte da sumwate da znam kad mi je {ta poru~ivao. Ali i taj razlaz je do{ao zato {to nisam mogao da predvidim da bi mogao da me toliko navede da se eksponiram u javnosti kao ~ovek jedne strana~ke ideologije i da mi onda uve~e kaè e sad ne}e{ tako, druga~ije }e{. Za{to? Tako mi se ho}e. E to ve} vi{e nije moglo da, i to nisam mogao ni da predvidim, evo sad priznajem imam mnogo godina i mnogo iskustva, ali to nisam mogao da predvidim i da su u pravu oni koji me optuùju da sam ovo odavno pripremao, da sam ovo samo mogao da predvidim ja bih bio potpuno spreman za ovaj razlaz i danas uop{te ne bismo razgovarali o tome koliko je poslanika ostalo u poslani~koj grupi i koliko je pre{lo i mislim da ve} sada ogromna ve}ina bila na strani Srpske napredne stranke. Voditeq: Kada ve} to spomiwete, sve se o tom sukobu zna sem jednog detaqa koji se desio u vama. U trenutku kad ste saznali da treba da prekr{ite obe}awe koje ste dali u parlamentu, dakle da ne glasate za SSP, {ta je u tom trenutku u vama u stvari puklo pa ste rekli ne mogu vi{e, da li taj Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu koji je neophodan Srbiji ili obraz ~oveka za kojeg glasa vi{e od dva miliona qudi u ovoj zemqi? Tomislav Nikoli}: Pa jo{ jedna stvar je tu bila dodatna, koja vaqda se ~inilo predsedniku da nije dovoqno puna ~a{a, nego je na sastanku na kome smo to analizirali rekao, a sad }e{ ti to i da objasni{ novinarima. Tako da je to ba{... Voditeq: Tim re~ima? Tomislav Nikoli}: Da, to je ba{ bilo previ{e, ali i i{a je na to da bude previ{e toga. I u nekim novinama je to neko dobro primetio, da Vojislav isku{ava moje strpqewe i da ja jo{ uvek pokazujem ogromno strpqewe. Ja nisam reagovao ni na kletve, ni znao sam da to nije razlog. Ali i Sporazum o pridruìvawu, ne samo kao jedan Sporazum, mada veoma vaàn, veoma bitan, priznajem, mo`da ne}e da zna~i ni{ta, mo`da nas Evropa nikada ne}e hteti. Voditeq: Ali je trenutno simbol tih integracija. Tomislav Nikoli}: Mo`da }e da postavi uslov koji mi ne moèmo da ispunimo. Priznavawe Kosova i Metohije kao nezavisne dràve ne vidim politi~ara koji bi mogao da vodi Srbiju, a da to prihvati. Zna~i ako nam Evropa postavi taj uslov nema od sporazuma ni{ta. Ali je to bio simbol, i
670
ja presre}an {to Srpska radikalna stranka prihvata da kad postavi neke uslove i kad te uslove neko ispuni da je to onda weno delo, weno ~edo. Sre}an zbog toga {to ispuwavam ono {to je re~eno direktno iz Haga, e tako da pokaèmo da nismo protiv Evrope, ali da ako nam ispune uslove moèmo da prihvatimo. Pa onda ~ak i re~, re~enica idemo sa ga|ewem, ali idemo u Evropu. Mislim to me je navelo da pomislim kako evo moèmo mi da napravimo stranku prihvatqivu i za istok i za zapad i posebno za sve gra|ane Srbije. Znao sam da mi prihvatawem tih amandmana i glasawem za sporazum dobijamo slede}e izbore. I to je i Boìdar \eli} koji nije neki politi~ar, da li je to ~uo negde u razgovoru ili je sam do{ao do toga, ako jeste, svaka mu ~ast, to je dobro primetio sa govornice, a onda i sutradan jo{ jednom rekao i u}utao jer mu je vaqda posle neko rekao: Hej nemoj vi{e da ih hvali{. Rekao izbili smo posledwi adut radikalima iz ruku sad vi{e nemamo oru`ja protiv wih u izborima. Tako da je to, znao je Vojislav, on vrlo dobro zna koliko ja mogu da izdrìm. Obi~no kad se nisam slagao sa wim znala je cela stranka. U}utim, sklonim se. Dva tri sata odem u svoju kancelariju, ne dolazim, onda on kaè hajde zovi ga da pijem kafu. Je li te pro{lo, ja kaèm pro{lo me je. I to je tako trajalo, zaista. Me|utim i na kraju nije ni bitno. Gotovo je to smo ra{~istili, ja nisam ra{~istio sa svojim uspomenama i sa svojom pro{lo{}u politi~kom i ne}u da ra{~istim. I ho}u da se se}am sa rado{}u svakog sekunda provedenog u Srpskoj radikalnoj stranci, ose}ao sam je kao svoju. Samnom sad raskidaju doju~era{wi prijateqi do mere da ne smeju da mi se jave. Ni kada nas niko ne vidi, a ne samo kad nas neko vidi. Voditeq: Ja sam ba{ mislio da vas ovih dana ~e{}e zovu stari prijateqi ~ak i neke koje ste zaboravili odavno. Tomislav Nikoli}: Ne mene zovu qudi koji su odlu~ili da pomognu da napravimo stranku, ali govorim o qudima koji su ostali u Srpskoj radikalnoj stranci. Odjednom izlivaju neki gnev, pronalaze u meni mnogo slabosti, na{li su da sam kriminalac, da sam {pijun, pla}enik, da sam... Voditeq: êkajte da to ra{~istimo, ~iji ste {pijun na kraju, ameri~ki ili britanski? Tako|e... Tomislav Nikoli}: Ma britanski. Pazite, ne verujem da sad mogu da dokaù da sam britanski, po{to me pohvalio britanski ambasador, ne bi on svog {pijuna tek tako otkrio javnosti. Zna~i, trebalo bi traìti negde na nekoj drugoj strani, ali potpuno sam spreman da sve optu`be prihvatim, a ube|en u to da Srbija mora da ide daqe. Ja sam ovih dana razgovarao, u ambasadi Ruske Federacije, sa ambasadorom Ruske Federacije, izneo mu svoje vi|ewe sukoba i podele stranke. Izneo mu program, o kome je posle obave{tena javnost. On je rekao da ne vidi ni{ta lo{e u tome i da Rusija nikada ne}e zaustavqati Srbiju na put ka Evropskoj uniji. Zatim sam se na jednom prijemu sreo sa ameri~kim ambasadorom. E sad, sa ruskim sam se sloìo u svemu, sa ameri~kim nisam oko sudbine Kosova i Metohije. Ali sam kona~no razgovarao sa ~ovekom koji je izbegavao da razgovara sa nama. Ne samo zato {to imamo suprotstavqene stavove, nego zato {to mi jednostavno nismo hteli da bilo ko ~uje na{ stav. Sad znaju i Amerikanci i Evropska unija i
671
Rusi, svi sad znaju kako }e Srpska napredna stranka da se pona{a. Zna~i Amerikanci znaju, wihov stav je to sam shvatio, o~igledno da nema alternative nezavisnosti, na{ stav je da uop{te nema alternative tome da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije, sad }emo gledati kako moèmo da sara|ujemo i da razgovaramo, a da budemo na razli~itim pozicijama. Ako Amerikanci insistiraju na tome da mi ne{to priznamo, onda nema odnosa ni sa Amerikancima. I to sam sve otvoreno i jasno rekao wegovoj ekselenciji ambasadoru Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Da li mu je to jo{ neko do sada u Srbiji govorio ne znam, ali moja je du`nost bila da brinem i o tome {ta }e biti u Srbiji i za pet i za deset godina i o tu|oj deci, ali da brinem i o tome da treba onome ko je jak i mo}an re}i {ta o wemu mislite. Voditeq: Srpska napredna stranka dakle ostaje pri tom stavu za Kosovo? Tomislav Nikoli}: Naravno, pa kako bismo. Nisam ja odlu~io da mi pravimo novu stranku da bismo promenili ono {to je najlep{e, ono o ~emu }u mo}i da odlu~ujem. Do sada su to bile àlopojke, Ne damo Kosovo, ne damo. Kad do|u mi u opoziciji i daqe vi~emo Ne damo Kosovo, ho}emo da kritikujemo onog ko bi mo`da dao, a u stvari ja saznajem da mi ne treba da ulazimo u vladu sve dok se ne re{e svi problemi. Pa tako, Krajina pa Republika Srpska, pa Kosovo i Metohija, pa Crna Gora. Nemojte, da ne padne na radikale. Voditeq: Pri~ate o nekoj od poruka tako|e. Tomislav Nikoli}: Pri~am o tome {ta smo mi u stvari, {ta smo mi u stvari radili? Voditeq: Jasno. Tomislav Nikoli}: A ja bih èlo da preuzmem odgovornost. Ne damo Kosovo, hajde da mi budemo na vlasti i da ga ne damo. Tako da oko Kosova tu nema nikakvog poga|awa ni sa kim. Ali vi{e ne sme nijedan relevantan politi~ar u Srbiji da se poga|a oko toga. Mogu ovi koji u|u u parlament, imaju pet, {est procenata, imaju neku ideologiju koja je prihvatqiva za tih {est procenata, mogu da govore {ta god ho}e. Oni koji ra~unaju da vode dràvu vi{e ne mogu da se pona{aju kao qudi kojima je svejedno {ta }e biti sa Vojvodinom, sa Kosovom, sa Ra{kom, sa Srbima u Crnoj Gordi, sa Republikom Srpskom. Pa mi o tome moramo da vodimo ra~una i to je jedan zna~ajan deo na{eg programa, predstavqa nas kao nacionaliste dràve Srbije. Kad je srpski narod bio u ratovima, mi smo morali da pokaèmo da smo i srpski nacionalisti. Napadnu vam narod, pa morate da ga branite. Sad vam napadaju dràvu, sad branimo dràvu. Ja bih voleo da svi gra|ani Srbije budu nacionalisti iz Srbije. Kao {to svi Amerikanci brane Ameriku, tako da mi svi koji smo sad u Srbiji, izbegavaju mnogi da kaù da su Srbi, ho}e da kaù da pripadaju drugim narodima, u redu je, ali da svi sad branimo Srbiju. To je na{a jedina otaybina. Ja ho}u da uspostavqamo mostove sa strankama nacionalnih mawina, neka oni glasaju za svoje stranke. Voditeq: To je tako|e u va{em programu. Tomislav Nikoli}: Tako|e i to je bilo u mom delovawu i uvek je postojala neka ko~nica, ja sam otvoreno razgovarao sa predstavnicima mawina. Dokle vi mislite da izbegavate Srpsku radikalnu stranku, hajde u nekom
672
lokalnom nivou, hajde u Temerinu, hajde u Kikindi, hajde i gde niste potrebne, hajde da u|ete u vlast, da pokaèmo da moè. Voditeq: I {ta vam kaù? Tomislav Nikoli}: Pa bilo je pilot projekata sa Pal [andorom, sada je trebalo sa Savezom vojvo|anskih Ma|ara, u posledwi ~as oni su sa Demokratskom strankom sklopili sporazum da sa nama nigde ne idu, ali to je posledwi put. Od sada }e i}i sa nama i ja to znam i ja sam u to ube|en. Na{a ruka je potpuno pruèna. Za{to? Zato {to èlimo da se u Srbiji ìvi boqe. Zato {to èlimo da Srbija bude most izme|u istoka i zapada. I to govorim ~etiri godine u svim kampawama. Mo`da neko nije bio zadovoqan time, ali hajde recite gra|anima Srbije da to nije dobra ideja. Samo zato {to vam se ~ini da vama mewa neki va{ koncept ili va{e stawe. Ko je smeo da kaè gra|anima Srbije, ne}emo da sara|ujemo sa Rusijom ili ne}emo da sara|ujemo sa Evropskom unijom. âk je i Vojislav [e{eq promenio ono {to je rekao u testamentu, promenio je nekoliko meseci posle toga. Svestan toga da smo mi u stvari sko~ili na ideji da sastavimo istok i zapad kao most izme|u neke provalije u kojoj se trenutno Srbiji nalazi, da otuda dolaze investicija, kapital, dobri programi, da odavde dolaze sirovine, da tamo imamo trì{te. Da uveèmo sad i Kinu i Rusiju. I Kina ne moè na rusko trì{te ba{ da izbaci svu robu koju bi èlela, to moè preko Srbije. Pa ovo {to bi fijat mo`da mogao da radi u Kragujevcu, to moè jo{ jedna fabrika sa Zapada, ra~unaju}i na to da moèmo sa Rusima da postignemo sporazum za sto hiqada automobila, da ih bez carine iz Srbije izvozimo u Rusiji. Sve nam se otvorilo. Rusija je otvorila pri~u o tome da nas snabdeva gasom, dugoro~no, trajno i stabilno. Mi ove {anse ne smemo da ispu{tamo. Ovo je jedinstvena prilika. Sad ili to prihvatamo ili zaista, pogledajte kako se drmaju svetske berze. Kaù ne}e to nas da dotakne. Je l da? Voditeq: Pa za koju godinu kaù? Tomislav Nikoli}: Je l da? Zato {to mi nemamo para. U pitawu je... Voditeq: Nema {ta da se drma. Tomislav Nikoli}: ...gde su na{e devizne rezerve, u kojim su bankama na{e devizne rezerve. Da ne}e mo`da da propadnu te banke. Nije to ba{ tako. Svi sa strepwom gledamo {ta se de{ava. [ta je sa investicijama, {ta je sa novcem koji se ulaè u ne{to, ho}e li to da propadne sve. I sad mi u svemu tome da se pravimo va`ni, pa smo mi kao toliko veliki da nam ne treba pola sveta. A sa ovom drugom polovinom sveta uop{te ne moèmo da uspostavimo kontakt. Iz Rusije, Kine, Indije, Latinske Amerike, arapskog sveta imamo mo`da dva posto investicija u Srbiji. Voditeq: A da, ali u nekim strankama postoji otpor prema tome? Tomislav Nikoli}: Da, naàlost, postoji otpor u vladaju}im strankama. I ja ne mogu da shvatim da Boris Tadi} moè da i daqe glumi da ima vladu. Ako imate koalicionu vladu skrpqenu na bilo koji na~in, ja ~ak mislim da smo mi osvojili vi{e glasova da bi jo{ jedna od stranka iz opozicije u{la u vladu samo da oni imaju pedeset, u to sam ube|en potpuno. Voditeq: Ili samo da vi nemate. Tomislav Nikoli}: Naravno.
673
Voditeq: [ta je tu bio ciq? Da, dobro. Tomislav Nikoli}: Ja sam to rekao svojim biv{im prijateqima. Da smo 40 posto osvojili s kim bi napravili vladu. Ili bismo mi mo`da sa 40 posto rekli nekome: hajde da pravimo vladu, a va{ da bude predsednik vlade. I {ta bismo mi tu onda bili, stranka koja pobe|uje, samo i... Voditeq: Ne, ne razumem, nego te{ko je o tome diskutovati, jer to je voqa gra|ana, je li, to jedino. Tomislav Nikoli}: Voqu gra|ana proverite na izborima i kaìte s kim ne}ete sigurno i}i, a kad vam daju glasove s wim idete. I to opet bude neka voqa gra|ana, ko sad posle toga pita gra|ane. Ali, vi imate stranku u vlasti koja je protiv, ne jednu, dve, koja je protiv saradwe sa Rusijom. Imate G17 plus i Nenada ânka. Pitawe je kako bi jo{ neka stranka reagovala na sve to. I te stranke osporavaju ugovor koji je potpisan sa Vladimirom Putinom. Izvinite, sa tim se ne igra. Ako vi mislite da moète da kaète predsedniku Ruske Federacije, sada predsedniku vlade: ne vaì ono {to smo s tobom potpisali. Koliko je potrebno Rusima? Pet dana da okrenu trasu gasovoda, a mi gde }emo mi da budemo. Postavqa se pitawe cene, pa {to to nije postavqao, {to to pitawe nije postavqao kad su glasali u vladi za to. [to sada? [ta im je rekao ruski ministar? Je li mala cena? Prodajte nekom drugom. Voditeq: Ba{ tako. Tomislav Nikoli}: A {ta }ete posle vi? Ba{ ti koji su za trì{te, taj Dinki}. Rus mu je lepo rekao: evo, ovo je trì{te mi toliko nudimo, na|ite nekog da vam ponudi vi{e. [ta ja predlaèm, po{to me stalno optuùju da u stvari ho}u koaliciju sa Borisom Tadi}em, sa Demokratskom strankom, i ne vredi kad vi u ovakvoj emisiji gledanoj kaète nikada na republi~kom nivou, nema potrebe. Voditeq: Nikada na republi~kom nivou? Tomislav Nikoli}: Pa zato {to }emo mi predstavqati dva pola politi~ka. Jedan mora da kontroli{e drugi. Hajde dva mandata mi na vlasti, jedan mandat oni, dva mi, jedan oni, jedan mi dva oni, nije ni bitno, ali moramo da se smewujemo na vlasti. Pogledajte, osam godina gledate ista lica na funkcijama ministara. O ~emu oni vi{e vode brigu, o ~emu oni vode ra~una. Ube|eni u to da mogu da idu slobodno na odmor i da se vrate no} posle izbora samo da im se kaè koliko su glasova osvojili i da su ponovo ministri. Mi smo sad prva ozbiqna konkurencija i {to bismo pravili zajedni~ku vladu sa demo..., jedino, jedino okolnosti u kojima se na{la Nema~ka pre dve godine pa su sve stranke u{le u vladu, pa okolnosti u kojima su se danas oba predsedni~ka kandidata u Americi pojavila zajedno pred Kongresom i traìla novac da se spasavaju od recesije koja preti Americi i od hiperinflacije koja preti to su druge... Voditeq: Globalna kriza zemqe. Tomislav Nikoli}: ...to je odbrana zemqe. Voditeq: Da. Tomislav Nikoli}: To je odbrana zemqe. Ina~e, u ovakvim okolnostima nema potrebe. A ko bi onda bio u opoziciji? [ta bismo imali, jednopar674
tijski sistem. Zato vam kaèm, ukoliko predsednik Vlade Srbije, da ne kaèm Boris Tadi}, po{to je on sad predsednik svega u Srbiji i ne znam kako mu ne smeta to {to je i predsednik Srbije i Skup{tine i vlade i Beograda i Vojvodine, u{ao je u svaku lokalnu samoupravu da rasturi postoje}u vlast da u|e Demokratska stranka. Ne znam kako to ne smeta wegovom demokratskom ose}aju, za{to ne pusti da se institucionalizuje opozicija, da ima pristup medijima, da se finansira iz dràve, da ne mora da ide da moqaka za pare. Dakle, ako Boris Tadi} misli da Srbija treba da krene i na istok i na zapad, mnogo otvorenije i brè na istok, potpuno spreman da nas prihvati i ako mu treba pomo} da izglasa zakone koji se ti~u saradwe sa Rusijom, evo mi mu nudimo pomo} za izglasavawe zakona. Jedini uslov je da po izglasavawu tih zakona raspi{e izbore. I to bi onda bilo, dràva normalno funkcioni{e, mi idemo na izbore, li{ava se stranaka koje ga ucewuje i koje su traìle stalno da im podràva wihove ideje, a ne ideje Srbije. Ostajemo vlast i opozicija i jedna od dve grupacije }e biti na vlasti. Voditeq: To je va{ predlog? Tomislav Nikoli}: To je moj predlog, evo iznosim danas, ve~eras kao ~ovek koji je potpuno siguran i ube|en u to da Srbija moè napred, i da u tom pokretu treba da u~estvujemo svi. Ja nisam od onih koji kaù vi{e ne}u da govorim sa onima koji su na vlasti, ili kad ga sretnem na ulici pqunu}u ga ili psova}u mu nekoga iz familije. Ja sam onaj koji zna {ta je vlast i {ta je opozicija, iskusio sam mnogo toga u opoziciji, mnogo diktatorskih reìma, nismo se sna{li, nisu ni bila vremena da se sna|emo kad smo bili na vlasti. Voleo bih da do|u ta normalna vremena u kojima gledam dva predsedni~ka kandidata, sede, piju kafu i razgovaraju, a imaju za petnaest dana izbore. Eto, to bih voleo da vidim u Srbiji pa makar posle da se povu~em, toliko mladih qudi ima koji mogu da vode svaku stranku u Srbiji. Voditeq: Dobro, ta ponuda }e biti na stolu najmawe jo{ nekoliko minuta, odmah posle reklama pita}u vas o ucenama u stranci, kako ta~e formirawa i naravno za Aleksandra Vu~i}a, morate nam ne{to re}i, po{to Srbija ~eka ve} nedeqama. Dakle reklame i ubrzo se vra}amo. (reklame) Voditeq: Nastavqamo intervju sa Tomislavom Nikoli}em u pravom delu razgovora mogli ste ~uti neke glavne smernice programa ove stranke dotakli smo se qudi koji }e taj program sprovoditi. Pre svega, gospodine Nikoli}, {ta je sa Aleksandrom Vu~i}em. Tomislav Nikoli}: Pa znate, ja da sam doìveo toliko uvreda kao i on, a da ih ne izazivam uop{te i da sedim kod ku}e da se ne obra}am ni javnosti ni biv{im ni budu}im partijskim kolegama, ja ne znam {ta bih vi{e imao da ~ekam. Zaista su ga proterali kroz sito i re{eto a da im nije pruìo nijedan povod, ali ba{ nijedan. Aleksandar Vu~i}, mislim sada potpuno sigurno mora da se bavi politikom, jer on to duguje ne samo sebi i svojoj porodici, meni, prijateqima, on to duguje Srbiji. A ne mogu da zamislim da moè bilo gde da bude osim u Srpskoj naprednoj stranci. Voditeq: A gde }e biti 21. oktobra?
675
Tomislav Nikoli}: Ne, pre toga }e on sigurno biti u Srpskoj naprednoj stranci, a 21. oktobra ja mislim da stojimo jedan pored drugog i da ostane zabeleèn taj istorijski trenutak kad smo formirali stranku koja je posle toga uspe{no vodila Srbiju. Oni su ogor~ili tog izuzetnog mladog ~oveka zato {to vi{e nemaju kriterijume, nemaju merila, wima ne vaqa niko ko nije sa wima. A za{to bi bio sa wima? Ne umeju da kaù. Ne odgovara im niko ko ne}e da poslu{a nalog, ne odgovara im niko ko ne da blanko ostavku. Mi u poslani~koj grupi Napred Srbijo nemamo ostavke, pitajte poslanike koji su sada sa nama, a za{to bih ja traìo ostavke. Qudi odlu~ili da pravimo stranku koja }e da bude na ponos Srbiji, a sad jo{ treba da im uzimamo ostavke. Da sa strahom, sa strepwom ~ekaju {ta }u ja to da im kaèm, pa ako se usprotive da ne}u da aktiviram ostavku. A ja èlim qude koji }e da mi se usprotive, koji }e odmah da mi kaù ~ini nam se da nije dobro, ~ini mi se da nije dobro, evo nas trojica mislimo, nas troje, {ta mislite {efe da malo to promenimo, da uradimo ovako, da uradimo onako. Koliko puta sam saslu{ao dobar savet i od svoje dece koja se ne bave politikom, a kamo li od qudi koji se politikom bave. Tako da Aleksandar Vu~i}, ja ostavqam wemu da kaè, ali nekoliko puta sam rekao da }emo biti zajedno, nije se protivio. Protive se oni koji o~igledno èle da bez nas dvojice se bave politikom. I na kraju krajeva, i Vojislav [e{eq, koji je rekao da ne ra~una na Aleksandra Vu~i}a, mislim da ga je kona~no i opredelio. Ali, da ostavimo da... ako sam ja te{ko to podneo, koji sam na sve navikao i sva{ta mogu da istrpim, ja razumem koliko je on te{ko podneo. Ali, ~im se bude prikqu~io o~ekujem da jo{ makar, da ne kaèm polovinu, ali jedan ogroman deo ne samo qudi iz Srpske radikalne stranke nego gra|ana Srbije privu~e na ovu stranu. To je takav spoj mladosti i iskustva, takav spoj nauke koji }e biti zastupqen u ovoj stranci. Seqaka i radnika, mladih qudi jer to jo{ nema nijedna politi~ka stranka. A pre svega ja ne znam ko }e, pretpostavqam da }e jedan od nas dvojice biti i predsednik te stranke. Pre svega ugled koji mi uìvamo i ono {to nas krasi tek }e privu}i qude koji èle da nam se prikqu~e. Oni znaju ako smo nas dvojica u vrhu te stranke, ta~no znaju {ta mogu da o~ekuju. Znaju da vi{e nema iznena|ewa. Znaju da nema la`nih obe}awa, znaju da nema prevara, znaju da nema skretawa sa puta, znaju da ima prilago|avawa situaciji, znaju da ima modernizacije i da svakog dana treba reagovati tako da Srbiji bude boqe. Ja èlim da budem u stranci koja }e svakog dana da reaguje da Srbiji bude boqe, pa ~ak i ako pomalo pomera taj svoj program na jednu na drugu stranu samo u èqi da to boqe obezbedi, i ne samo mi i Francuzi imaju izreku da se samo budala ne mewa. Voditeq: Mewaju se i op{tinski odbori Srpske radikalne stranke, {ta se tu doga|a, svaki dan dobijemo neke kontradiktorne informacije. Dakle da li uop{te znate {ta se doga|a sa ~lanstvom? Podele su u toku? Tomislav Nikoli}: Znam, u velikoj meri, ali to je ono u ~emu ratuju predstavnici, na{i predstavnici za medije. Ja u tome uop{te ne u~estvujem, ali ogroman broj ~lanova, ogroman broj odbornika, svesni toga da u zavisnosti od lokalne koalicije, od stawa, od odnosa me|u politi~kim strankama, mogu i da ostanu bez mandata, potpuno otvoreno prelaze na na{u stra676
nu. îtavi op{tinski odbori, u mnogim gradovima svi bez ijednog razgovaraju, pet, deset dana, dogovore se i svi pre|u. Oni imaju iz nekih 160 odbora pisma da svi ostaju verni Srpskoj radikalnoj stranci, ali ose}a se takvo ruinirawe na terenu. Evo, mi }emo sada imati dopunske izbore u ~etiri lokalne samouprave... Voditeq: To }e biti prvi ispit. Tomislav Nikoli}: ...Ruma, Vrwa~ka Bawa, Prijepoqe, Kwaèvac. Ja ne znam da li }e oni mo}i da naprave listu. Mo`da ni mi ne}emo sti}i da obavimo sve to, to je samo jo{ petnaest dana do predaje liste, a mi jo{ nismo ni stranku konstituisali. Ali }emo sigurno u~estvovati na tim izborima, i evo prvog testa. I onda vi{e nemojte da me pitate kakvo je stawe u odborima. Evo, vide}emo kakvo je stawe na terenu. Op{tine su {irom Srbije, nekako je zastupqena i Vojvodina i istok i zapad Srbije, kao da je neko birao stratume da proveri snagu. Mi }emo zaista i}i na izbore u tim op{tinama i onda }emo znati kolika je na{a snaga. Ali, o~igledno je sude}i po entuzijazmu koji se ose}a u celoj stranci, da je stranka o~ekivala promenu. I ja znam da je stranka èlela, da je ~lanstvo èlelo da se mi sami promenimo, da ne dolazi do ovog. Ali, ja sam ube|en u ovih mesec dana kako se sve to de{ava, a ja znam za to ve} {est meseci, ja sam ube|en da su qudi sada potpuno svesni toga da daqe nije i{lo. Ja ~estitam i onima koji ostanu. I oni imaju neki ciq. Ja samo znam da i oni koji sada ostaju tamo, da }e mnogi jednog dana re}i, pa ovo vi{e ne ide qudi, {ta smo to uradili? Voditeq: A {ta }ete im vi tada re}i? Tomislav Nikoli}: I bi}e dobro do{li. Voditeq: Bi}e dobro do{li. Tomislav Nikoli}: I bi}e naravno dobro do{li, izuzev onih koji sada ne znam iz kog razloga gaze ~itav svoj dosada{wi ìvot. Ja ni o kome ne}u da kaèm ni{ta lo{e. Mo`da sam i znao koliki su dometi pojedinaca, mo`da sam i znao kad bi moglo da se desi da posustanu, ali sve se to u jednom dobrom timu ukomponuje, svako radi svoje zadatke i sve to napreduje. Ali, ne mogu da govorim lo{e o sebi, kad govorim o onima sa kojima sam svakog dana delio dobro i zlo. Oni govore lo{e o meni i vide}emo da li }e to gra|ani Srbije da prihvate. âk i kad je Demokratska stranka govorila lo{e o meni, ja sam bio kandidat koji ozbiqno ugroàvao pobedu wihovog kandidata, tako da ovako razo~arani i frustrirani boqe bi bilo da se okrenu politici i da spasavaju {to se spasiti moè. Ne batina{ima, ne pretwama i ucenama. Da se meni to desilo, da se otcepi deo stranke, ne bih preuzeo nijedan korak da na silu spre~avam one koji èle da odu. Zaista nijedan korak, odbornike, poslanike. Ovo nije prebeg za novac, u neku stranku koja ne postoji, pa evo sad postoji parlamentarna, postoji, ali nije parlamentarna. Ovo je cepawe stranke na dva dela. Jo{ mi prihvatamo da smo mi mawi deo, evo toliko mandata koliko imamo, eto toliko smo vredeli u stranci. Samo da po~ne da ìvi potpuno nov politi~ki ìvot u Srbiji. Mi smo se podelili, jedini su na jednoj strani, drugi na drugoj. Ja ne pitam za{to uzimaju mandate odbornicima koji su na listi Srpska radikalna stranka Tomislav Nikoli}. Oni pitaju otkud nama pravo da sa liste Srpska radikalna
677
stranka dr Vojislav [e{eq odlazimo. Ja wih ne pitam {ta rade sa odbornicima koji su na listi Tomislav Nikoli}. Ni{ta ne pitam, ja samo kaèm, vidite svako je dragocen ko god do|e, recite mu da moè da se desi i da ostane bez mandata, qudi kaù vi{e nam mandati nisu ni va`ni. Voditeq: A ~lanstvo iz drugih stranaka, analiti~ari naravno sve to posmatraju, kaù da uzimate glasa~e, ali pri~a se i o ~lanstvu, da li su oni dobro do{li? Tomislav Nikoli}: Kad god smo napredovali javqali su se analiti~ari koji su izazivali otpor u drugim strankama protiv nas, pa tak i sada kaù nesta}e DSS, nesta}e SPS, zabrinuti su ~ak i za neke stranke koje su nam suprotstavqene koliko }e ~lanova do}i. Kod nas }e, i do osniva~ke skup{tini, do}i dosta uglednih ~lanova drugih stranaka i dobro su do{li. Zato {to se ose}a da ovako daqe nije i{lo, ima dosta stranaka, dosta programa, dosta qudi, ali je ne{to stalo u Srbiji. Taj politi~ki ìvot vi{e uop{te ne li~i na normalan ìvot. @ivot u kome svako preuzima svoj deo odgovornosti i vu~e Srbiju napred. Mi smo previ{e uvukli sva|a i netrpeqivosti izme|u politi~kih stranaka i lidera da bi to moglo da opstane ovako. I sad se pojavquje ne mala stranka, ogromna stranka. Mi }emo verovatno ve} na i na ovim lokalnim izborima sigurno biti drugi po snazi. Zavisi od toga kako brzo }e biti novi parlamentarni izbori, bi}emo ili druga ili prava stranka, ja to sad ve} mogu da obe}am ina~e me ne}e biti u politici. A to sve zavisi od toga koliko }e da opstane koalicija koja je jako lo{a, koja se ne snalazi i od koje }emo uskoro zahtevati da nam podnese izve{taj o Evropskoj uniji. Ako smo rizikovali toliko da prihvatimo da uz amandmane, koji sada u stvari su napravili radikalski zakon od toga zakona o prihvatawu sporazuma, onda zakon Demokratske stranke Srbije po{to je otklowen razlog zbog koga ona nije htela da glasa za sporazum, a to je stav prema Kosovu i Metohiji, evo ga u na{em zakonu, nas obavezuje. Voditeq: Dobro. Tomislav Nikoli}: A i druge koji parafiraju, ratifikuju taj sporazum, obavezuje ono kako smo mi ratifikovali. Dakle, evo prilike da svi radimo za dobro Srbije i {to bih sad ja razmi{qao o tome da li }e neka stranka da se uklopi, utapa u ovu novu na{u Srpsku naprednu stranku ili ne}e, a {to bi se i utapala. Svako neka ~uva svoj identitet. Svako neka ima svoju osobenost. Ali kad treba povu}i kola napred, onda svi treba da stanemo u prvi red. I kaèmo za nama. Je li treba da se odlu~imo kako }emo oko Evropske unije. Evo, traìmo samo jednu sednicu Narodne skup{tine Republike Srbije. Da se pojave taj Boris Tadi}, Cvetkovi}, \eli}, Dinki} to su zagovornici Sporazuma, za sporazumevawe sa Evropskom unijom, to su oni koji nam na svakim izborima obe}avaju, u tom mandatu smo u statusu kandidata u idu}em mandatu smo ~lanovi. Hajde da vidimo {ta se desilo pre deset dana u Briselu, za{to su morali da do|u otuda i kaù ~ekamo decembar. Ho}e li u decembru da nam kaù ~ekamo mart. Hajde da vidimo da nam daju ta~no na papiru uslov Evropske unije, i da kaù {ta su to oni prihvatili, a {ta su odbili, zbog ~ega Evropska unija kaè da mi ne moèmo da budemo ~lan. Neka potraè podr{ku opozicije. Ako im je Rusija rekla da priznaju
678
nezavisnost Kosova i Metohije, uop{te me nije sramota podràvam vas da taj uslov nikad ne prihvatite. Ali, ako su traìli da iskorene kriminal, mito i korupciju, pa hajde neka neko odgovara {to mi zbog toga ne moè u Evropsku uniju. Voditeq: Taj zahtev opozicije, za raspravu o tome i daqe stoji u Skup{tini, ali to nije jedino {to stoji. Naime i danas je bilo problema u Skup{tini Srbije izme|u Srpske radikalne stranke i Srpske napredne stranke, zbog toga je maltene blokiran rad. Kako }e se to re{iti na kraju? Tomislav Nikoli}: A nije to, nismo mi u tome u~estvovali. To je bilo, to su srpski radikali stali pred ogledalo i videli da vi{e ne li~e na one qude koje su gledali svako jutro u ogledalu, videli da im ne{to fali i shvatili da to vi{e ne moè da se popravi. I onda su po~eli da iskaquju svoj bes nad celom Skup{tinom. Sad je Skup{tina kriva {to se stranka podelila. Nije Skup{tina u tome u~estvovala uop{te. To smo mi, sami. Voditeq: Niti ho}e da u~estvuje, kako kaù. Tomislav Nikoli}: Sami sebi napravili i sad Skup{tina u tome ne}e da u~estvuje. Voditeq: Da. Tomislav Nikoli}: A wihov problem je {to bi mogli da vr{e opstrukciju rada Narodne skup{tine, hajde sad dokaìte gra|anima Srbije da Skup{tina treba da stoji zbog toga. Vide}emo kako }e to da te~e, ali {to se same Narodne skup{tine ti~e, te optu`be da }emo mi pomagati vladaju}oj koaliciji, nisu zasnovane ni na ~emu. I pokaza}e se uskoro. Daqe, radikali kaù da im je neko oteo mandate i umesto da podnesu zahtev, da im neko vrati mandate, da podnesu zahtev da ja ne budem vi{e poslanik, da Jorgovanka Tabakovi} ne bude, profesor Mileta Poskurica, da niko od nas ne bude vi{e poslanik, oni kaù demokratama, ne, ne, mi ~ekamo da vi to re{ite. Onda im demokrate kaè, a na osnovu kojeg zahteva? Voditeq: Postoji li zahtev? Tomislav Nikoli}: Pa ne postoji. Postoje samo razgovori u hodniku, vratite nam mandate. A kad kaète, hajde da to re{imo, tamo gde se re{ava, oni kaù ne moè Tomislav Nikoli} da bude predsednik Administrativnog odbora. Ja kaèm podnesite zahtev da budem smewen. Ne, kaè, mi traìmo od Demokratske stranke da razre{i Tomislav Nikoli}. A {to bi to radila Demokratska stranka, {to bi se me{ala u na{e sukobe uop{te. Zna~i za{to ne podnesu zahtev? Zato {to znaju da to nije zasnovano na zakonu, i onda bi se to re{ilo. Postalo bi jasno, i do Ustavnog suda da idu, postalo bi jasno da smo mi vlasnici mandata, i da smo ovako odlu~ili. Onda ne bi imali razloga niti opravdawa da vr{e opstrukciju. Ovako }e samo da pri~aju pri~u, a nigde ne}e da formalizuju svoje zahteve, jer ti zahtevi padaju u vodu. Voditeq: Ali ta pri~a moè da blokira parlament. Tomislav Nikoli}: E to sad zavisi od onih koji vode parlament, ali ja znam vrlo dobro kako, ponavqam najboqe znam, kako se vodi Srpska radikalna stranka i ja znam da je nalog ve} stigao da ne bude opstrukcije. E sad, zavisi od umetnosti. To je filigranski posao voditi poslani~ku grupu, is679
kazati prkos, iskazati nepravdu koja vam je u~iwena, ako tako mislite, a ne vr{iti opstrukciju. Ovo je danas bila ~ista opstrukcija, zna~i ne umeju da se sna|u. O~igledno je da ne znaju tu igru da igraju i gra|ani Srbije ne}e biti zadovoqni ovim pona{awem Srpske radikalne stranke. Ali, ja nisam ni o~ekivao da oni rade ne{to drugo. Jednostavno ostra{}enost je u posledwih nekoliko meseci pre{la meru, gra|ani su po~eli pomalo da se pribojavaju takve ostra{}enosti, a ona se sad nastavqa. Umesto da shvate da dvesta drugih poslanika se potpuno druga~ije pona{a, ~ak iako su vlast ili opozicija oni nastavqaju, wih pedeset nastavqaju i ovako }e sigurno dovesti do katastrofe Srpske radikalne stranke. Voditeq: Pre neki dan dobili ste i 19 ~lana u va{em klubu, ~lanicu da budem politi~ki korektan. Tomislav Nikoli}: Mlado dete, 22 godine, najmla|i poslanik u Skup{tini Srbije. Do{la i rekla: Izvinite je li mogu ja da budem sa vama, ja tamo vi{e ne mogu da izdrìm. Mi smo rekli kako da ne. Pitajte je, dovedite je i pitajte je da li je iko razgovarao sa wom. Da li je iko zvao bilo koga telefonom. Voditeq: Pre toga, je li? Tomislav Nikoli}: Ne ovde radi savest, vide}ete uostalom... Voditeq: O~ekujete li jo{ prelazaka? Tomislav Nikoli}: Ja to o~ekujem i od drugih poslanika. Voditeq: O~ekujte li neke garancije, neke razgovore ili samo o~ekivawa. Tomislav Nikoli}: Pa ja vidim kad po~nu da preteruju ko izlazi iz sale, ko ne èli uop{te da u~estvuju u tome, ~ak ni svojim fizi~kim prisustvom. Tu se jedna mala sektica izdvojila koja }e da bu~e, da davi ostale svoje poslanike koji }e trpeti, trpeti i jednog dana ne}e da izdrè. I dobro je {to se izdvajaju oni koji u~estvuju u ovome i oni koji su u tome samo svedoci. Voditeq: U redu, kada ste govorili o podr{ci vlasti, kako komentari{ete izjavu Olivera Duli}a, on je rekao da 2012. godine Srpska napredna stranka i DS mogu da napravi vladu? Tomislav Nikoli}: Pa ne znam, ja mislim da je to bio poku{aj najpre da upla{i koalicione partnere... Voditeq: I analiti~ari su tako prokomentarisali? Tomislav Nikoli}: ...a onda i da smawi na{u snagu. Ova Srbija je takva zemqa da kad god nekome iz opozicije kaète da bi mogao da posle nekih izbora pravi vladu sa onim ko je sada na vlasti, vi ga tu srozavate kao opozicionara. On je ni~im izazvan to rekao, nema u na{em pona{awu, nema u na{im izjavama nigde upori{te za to {to je rekao. A nema ni onome {to vam ja sada govorima. Nema uop{te {ansi da budemo u koaliciji, za{to bismo. Ali, ponavqam posle slede}ih izbora na{i predstavnici u lokalnoj samoupravi bi}e potpuno slobodni, kao i svih godina do ove, da sami odlu~e s kim }e u koaliciju. Ove godine prvi put je postojao nalog stranke da se ne ide sa ùtima. âk su oni nudili u dve ili tri op{tine i stav je bio potpuno jasan, ne moè sa ùtima. I to nam je prvi put. Sve do sada su ùti govorili, ne moè sa radikalima, pa iskqu~uju svoje ~lanove koji sa nama, u
680
Surdulici ili u nekim drugim mawim sredinama naprave koaliciju, oni iskqu~e ceo odbor. Sad smo se i mi bili ume{ali u taj rat, pa rekli ~ak idemo, razdvajamo skroz po dubini, do Kni}a razdvajamo, ne mogu da idu Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka u koaliciju. A za{to? Neka idu u lokalu, neka biraju dru{tvo, znaju dobro ko je tamo poznat kao korumpiran, ko nije, neka sami biraju dru{tvo u kome }e da se nalaze. Voditeq: Ali, napadate se na republi~kom nivou? Tomislav Nikoli}: Ali na republi~kom nivou, ponavqam, Oliver Duli} je mlad ~ovek, pretpostavqam da nije imao nalog da to kaè, nego da je onako iskreno pomislio da bi ta koalicija bila mogu}a. Ali ja mu sad kaèm, zaista nije mogu}a, nije potrebna. Zato {to sam pro{ao mane jednopartijskog sistema i ne bih voleo da se u to vra}am. A ima boga mi ministara, Tadi} je obe}ao da }e neke ministre da potera da zavr{e u zatvoru, pa kako da idemo u koaliciju, onda ne bismo mogli da pokre}emo mnoge istrage. Ja èlim da ustanovimo {ta je Demokratska stranka od 2000. godine naovamo uradila u Srbiji. I to ne bih mogao u koaliciji sa wima sigurno. Voditeq: Sasvim sigurno. Dobro, hajde sad da razmislimo malo o tim izborima, kad ve} pri~amo o tome. Oni su relativno daleko, da li je to za vas dobra ili lo{a vest? S jedne strane dobra, vi imate vremena da se organizujete, s druge strane lo{a, jer koliko vidim sad ste u medijskom naponu. Tomislav Nikoli}: Da smo bar na pola mandata, rekao bih da je u redu, da sa~ekamo te redovne. Me|utim, mi smo tek u prvoj godini mandata i voleo bih da oku{amo snagu i da prestanu ove pri~e ko je kome uzeo mandate, ko je zaslu`niji za mandate, da li smo mi koji smo oti{li zaslu`ni za ovu ~etvrtinu mandata koliko sada imamo ili smo mo`da i to dobili na poklon. Mislim da bi novi izbori pokazali pravu snagu i ja ih se ne bojim uop{te. A mislim da je ovo tako nesolidna vlada, da mi ne}emo sa~ekati ceo mandat. Od sada pa u roku od pet-{est meseci mi }emo biti potpuno spremni kao napredwaci, bi}emo potpuno spremni za izbore. To je neko vreme koje nam je potrebno da se malo konsolidujemo, da svoj program predstavimo u najudaqenijem selu, u najudaqenijoj ku}i. Da svoj program predstavimo potpuno i Rusima i Evropskoj uniji, i Kinezima i Indijcima, da pokaèmo privrednicima u Srbiji, koje ovde svi zaboravqaju u vremenu izme|u izbora, {ta ta~no mogu da o~ekuju kad pobedimo. Da ta~no mogu da znaju koji uslovi se mewaju, koji uslovi ostaju nepromeweni. Da stranim investitorima stavimo na znawe {ta se de{ava na{om pobedom. Zna~i, treba nam taj jedan rok i dobro je {to sada nema izbora, mada bismo mi u~estvovali na parlamentarnim izborima, to je potpuno jasno. Ali ne moè vlada da opstane. Situacija je u zemqi izuzetno lo{a, Narodna banka ne obavqa svoj posao u meri u kojoj je to potrebno, i o tome }emo govoriti kad po~ne ova rasprava o novim ~lanovima saveta Narodne banke, ministarstvo finansija je pred kolapsom. Treba ispuniti predizborna obe}awa, treba sa~uvati koalicione partnere ste~ene na predizbornim obe}awima ili prevariti ponovo, po ko zna koji put, gra|ane, penzionere posebno. A o~ekuju nas te{ka jesen i te{ka zima. Mogu}e je da }e vlada biti uzdrmana, ali evo zaista poru~ujem svima koji èle dobro Srbiji da iznesu pred nas zakone koji }e nas
681
ostaviti u relativno mirnom stawu dok traju izbori. Jo{ jedna stvar, koja ide na du{u svih dosada{wih vlada otkako smo usvojili Ustav, 31. decembar ove godine je posledwe rok za usagla{avawe svih zakona sa Ustavom Srbije. Mi nismo usaglasili nijedan. Prestaje sa radom Vrhovni sud, koji i sada sumwivo radi zato {to nemamo Vrhovni apelacioni sud. Nemamo apelacione sudove. Voditeq: Je li to za vas dobra ili lo{a vest, s obzirom da ste opozicija? Tomislav Nikoli}: Za mene je to jako lo{a vest i kad sam podneo zahtev da Slavica \uki}-Dejanovi} bude smewena sa funkcije Narodne skup{tine, to sam joj stavio me|u prve grehove. Ona je po Ustavnom zakonu za sprovo|ewe Ustava bila obavezna da zakazuje sednice sa utvr|enim dnevnim redom, konstituisawe sudova, tuìla{tava, sve ono {to Ustav traì od we. Ne, ona zakazuje kao i Oliver Duli} pre we. Ona zakazuje sednice sa dnevnim redom koji forsira vlada, zaboravqa da smo ostavili Ustav po strani i da uop{te nismo sredili dràvu. [ta }e biti 31. decembra, to samo Bog zna. Da li }e biti ve}ine da se produè rokovi iz Ustavnog zakon, ne}e. Mi u tome ne}emo da u~estvujemo, neka padne vlada. Neka do|e neka nova ve}ina koja }e najpre da po{tuje Ustav i zakone, uostalom to je jedan od osnovnih delova na{eg programa. Voditeq: [ta }e biti 31. decembra nismo jo{ sigurni, a {ta }e Srpska napredna stranka u~initi sa politi~kom scenom ina~e u Srbiji, jedna nova stranka o tome }emo razgovarati odmah posle reklama. (reklame) Voditeq: Nastavqamo intervju sa Tomislavom Nikoli}em, poku{ajem da malo pogledamo u budu}nost. Gospodine Nikoli}, rekli ste i sami da je politi~ka scena u Srbiji malo zamrla. U tom smislu, i mi novinari i vi kao stranaka ste znali otprilike ko koliko ima i {ta }e se desiti. Mislite li da }e pojava va{e stranke da tu promeni odnose, ho}e sasvim sigurno. Ali u kom smislu, kako }e to izgledati? Tomislav Nikoli}: Ja mislim da }e da promeni profile. Voditeq: Je li pravite neku koaliciju protiv vas ili za vas? Tomislav Nikoli}: Promeni}e prvo profil mnogih stranaka. Mi }emo biti glavni suparnik Demokratskoj stranci, ona mora odmah da se mewa, ovog ~asa. Dok mi stabilizujemo, konsolidujemo stranku i dok na{i ciqevi postanu potpuno prepoznatqivi oni nas boqe da ne ~ekaju ovako na izborima. Voditeq: Zvu~i dosta dobronamerno ta va{a re~enica. Tomislav Nikoli}: Pa ja bih voleo da smo mi tako prilago|avali svoju politiku onome {to su drugi radili, da bismo ih pobedili. Demokratska stranka }e morati da stane pred svoj glavni odbor i da kaè hajde kako da pobedimo sad ove napredwake? [ta je uslov? Da se savlada kriminal, mito i korupcija. Ina~e smo u ostalim oblastima jednaki. Oni kaù ho}emo u Evropu, ali da nam ne uzme Kosovo i Metohiju. Dobro i mi, nama }e narod vi{e da veruje, ali tu smo jednaki. Oni kaù ho}emo da sara|ujemo sa Ruskom Federacijom. Mi kaèmo ho}emo i mi, opet }e nama narod vi{e da
682
veruje nego wima, ali dobro je i to {to kaù. Gde sada moèmo da se jo{ ponesemo: mito, korupcija i kriminal. Voditeq: I ekonomija. Tomislav Nikoli}: Ima li nekog od nas u tome. Pa ekonomija... Voditeq: Socijala mislim. Tomislav Nikoli}: ...proisti~e iz onoga kako se vi politi~ki odre|ujete u svetu. Ako se vi zatvorite prema jednoj strani, ako ispuwavate uslove druge strane, ako ste spremni da potpuno uni{tite svoju privredu da biste nekome omogu}ili da u|e na va{e trì{te, da pokupi va{e prirodne resurse, nemojte posle da mi govorite ni o ekonomiji ni o socijali. Ali, ako èlite da se zemqa razvija, da se zemqa izgra|uje, da svaki dinar koji u|e, da taj dinar bude i uloèn, a ne da deset posto ide nekom ministru ili nekome iz vlade, onda }e imati para za sve. I kako }e oni nas da ~ekaju ako ne ra{~iste kriminalce i {to nam Boris Tadi} pri~a o tome da }e da elimini{e kriminalce iz svojih redova. Je li on to zna da ve} postoje. Je li to od wega zavisi da li }e oni biti u javnosti ili ne? Kolika je tu odgovornost kad imate pred sobom qude sa kojima svaki dan odlu~ujete u stranci, a znate da bi neki o wih trebalo da budu ve} ìgosani, a jo{ ih niste ìgosali. A {to to da zavisi samo od vas? A dolaze napredwaci koji nikada nisu bili ume{ani ni u {ta. Ni u {ta lo{e, iza kojih nema tragova, iza kojih nema repova. Dolaze qudi koji su potpuno prepoznatqivi u Srbiji. Za koje sad gra|ani Srbije znaju, ne}e da nas obrukaju, ne}e da nas izdaju, ne}e da nas prodaju, ne}e da nas vode ni u kakve ratove. Ho}e da nas vode u saradwu sa svetom. Kako da nas ~eka na izborima. Mogu oni da se ukopaju ko Francuzi na Maìno liniji pa ~ekaju Nemce sa jedne strane, a ovi do|u sa druge strane i savladaju celu Francusku dok stignu do Maìno linije. Ja o~ekujem da Demokratska stranka napravi stra{ni zaokret. To nije dobro za nas, dobro je za Srbiju. I moraju da se mewaju. Gotovo je sad, ve} imaju konkurenciju. Do sada su mirno ~ekali izbore, sabiraju do 51 i uvek imaju. Sad vi{e ne}e imati. Ako im mi ne pruàmo vi{e priliku da pobe|uju, a ja se nadam da }emo biti zajedno u tom nekom opozicionom bloku sa DSS-om, sa Novom Srbijom, glasa}emo mi vrlo ~esto isto kao i Srpska radikalna stranka. Voditeq: Mislite u opozicionom bloku sad u Skup{tini? Tomislav Nikoli}: Tako je. Ja znam da oni sa nama ne}e imati nikakav kontakt, a mene ba{ briga, kad god oni pokrenu ne{to, ako traè potpise, da}emo im potpise. [to da ne? Oni }e dobiti nalog da sa nama ne sara|uju, ali jako je te{ko da kaète postoje dve vrste opozicije, ne postoje. Mogao bi samo LDP da kaè da je posebna opozicija, ali on jedva ~eka kad }e da usko~i da bude kalif umesto kalifa. Zna~i, ja o~ekujem promenu naboqe na srpskoj politi~koj sceni. I kod stranaka ~iji je profil veoma blizak na{em. Kaù utopi}e se neke stranke. Ne, ne}e ako se transformi{u, ako pokaù da zaista èle da i one urade ne{to dobro za Srbiju. Ako ostanu da ~ekaju izborne rezultate kao do sada nesta}e. Jer mi }emo mnogo da radimo, mi moramo mnogo da radimo. Nismo mi novi kao pojedinci, kao ideja, ali smo novi kao stranka.
683
Voditeq: Novi kao stranka i onda morate da odgovarate na neka stara pitawa. Po{to ste nova stranka... Tomislav Nikoli}: Pa recite. Voditeq: ...a ovo je prvi put da ve~eras ba{ imamo neku procenu, eto sutra }e to iza}i u novinama, dakle oko 25 posto, mawe-vi{e koji procenat, nije ni bitno. Dakle kao neko ko mo`da moè da osvoji toliko glasova u Srbiji, s kim nikako ne biste, sad imate odre|enu snagu, dakle s kim ne biste pravili vladu? Tomislav Nikoli}: Pa mislim da sam ve} ve~eras rekao, samo u izuzetnim okolnostima, pravili bismo vladu sa onim ko je prvi do nas iznad ili ispod nas. Ja bih èleo da se prvi i drugi podele, da jedni budu na vlasti, drugi da budu u opoziciji. Ako prvi i drugi naprave vladu onda nema politi~ke scene, onda ulazimo ponovo u jedan krug u kome bismo mo`da i dva-tri mandata vladali, ali ne bi bilo Srbiji boqe. A po{to vidim da je snaga Demokratska stranke takva kakva jeste, ba{ kao i na{a, ja vam kaèm za{to da se zakliwem nikad, ali kaèm nema potrebe, ne}emo biti u situaciji da pravimo vladu. Ne daj boè te{kih kriza koje bi uzdrmale svet, samim tim i Srbiju, onda bi svuda u svetu svi bili na vlasti, vi{e ne bi bila opozicija, svako bi gledao da svojoj dràvi pomogne {to vi{e moè. Zna~i sa demokratama nema razloga, nema potrebe. A sa ostalima za{to da ne, za{to da ne sa DSS-om sa NS, sa SPS-om ako bude uspeo da se otrgne od Demokratske stranke. Voditeq: Da li ste u kontaktu sa liderima eto tih stranaka koje ste nabrojali, Velimir Ili}, Ko{tunica. Tomislav Nikoli}: Pa sporadi~no se sre}em sa Velimirom Ili}em, sa Tadi}em nemam vi{e nikakvih kontakata, posledwi su bili oko sednice na kojoj smo traìli da se utvrdi odgovornost policije za ubistvo Ranka Pani}a, za hap{ewe Radovana Karayi}a, za premla}ivawe mnogih uglednih qudi na beogradskim ulicama i mnogih nepoznatih gra|ana, to je bio posledwi razgovor u kome sam ja morao da sa onim ko vodi Srbiju dogovorim da mi zaista ne}emo odustati od toga ni po koju cenu i da mu kaèm da }emo i}i u potpuno opstrukciju ukoliko ne obe}a Vlada Srbije da }e nas obavestiti i ko je naredio i ko je izvr{io. I evo vidim da sad radikali na tome ne insistiraju, to zna~i da imaju neka pre~a posla. To je bio moj posledwi kontakt s wim, sa Ko{tunicom jo{ nisam imao kontakt, sa Velimirom Ili}em jesam u hodniku i rekao sam mu: Hajde vidi da se na|emo nas trojica, Ko{tunica, ti i ja ako moèmo da pravimo neki oblik saradwe. Ja vidim da mi u Skup{tini dobro sara|ujemo i da nema neprijateqstava izme|u nas ni pojedina~no ni grupno, tako da ve} se vidi da se razvija neka bliskost izme|u na{ih stranaka. Evo, o~ekujem da to bude taj drugi blok, a snagu }emo odmeriti na izborima. Ja sam spreman da ponudim da pravimo jednu listu kad budu izbori, da ne rasipamo glasova uop{te, ako kaù da ne èle, onda da budemo otvoreni za saradwu posle izbora. I to je to, na jednoj strani }e biti Demokratska stranka, G17 plus, koji vi{e ne sme da u|e u parlament ako se Srbija tako normalno podeli, za wih nema mesta. Verovatno }e SPS biti na listi Demokratske stranke, {to je isto prihvatqivo, sad su
684
se vezali uz taj broj, ~ine tu levu internacionalu, neka ih. Mi smo vi{e ovako narodwaci, napredwaci, mi treba da pravimo svoj blok, neka se zna da moèmo da sara|ujemo i neka gra|ani Srbije odlu~uju. I to je otprilike politi~ka scena. Ja i ne vidim vi{e da }e biti posle izbora uz stranke mawina kojima preporu~ujem da pomognu svakome ko ima vi{e glasova da formira vladu. Zato {to àrko èlim da jednog dana vidim da su predstavnici mawina u vladi i da zajedno sa najja~im strankama kreiraju sudbinu Srbije onako kako i wihovom narodu odgovara. Voditeq: Pred kraj razgovora jo{ nismo upoznali Srpsku naprednu stranku, moète li da nam otkrijete bar ne{to ko }e biti u rukovodstvu, verovatno imate ve} neki kostur, neka imena? Tomislav Nikoli}: Pa mi jo{ uvek razmi{qamo o tome koliko }e ~lanova da broji Glavni odbor stranke. Svakako da svi poslanici koji su onako hrabro jednog dana odlu~ili da formiraju novi poslani~ki klubu zasluùju da budu me|u najuglednijima. Ima mnogo gra|ana Srbije koji do sada nisu bili ni u jednoj politi~koj stranci, ima mnogo onih koji su bili zajedno sa nama i u Srpskoj radikalnoj stranci, i sad su ponovo sa nama, i naravno da tu odmah mora da se na|e mesto za wih i za profesora Olivera Anti}a, i za na{eg Branu Crn~evi}a i za sve one qude koji Srbiji èle dobro i èle da to urade preko Srpske napredne stranke. A ima mnogo odbornika koji su sad zasluìli izuzetnu po~ast, mnogo predsednika op{tinskih odbora, ~lanova op{tinskih odbora. Bi}e jako te{ko, zbog toga }emo mi, verovatno u roku od dva dana, objaviti poziv svim gra|anima Srbije sa uputstvima kako mogu da postanu osniva~i stranke. Stranke se osniva sa sto potpisa, sto gra|ana. Ja mislim da }emo mi imati nekoliko hiqada osniva~a i svi }e oni biti ceweni, i svi }e biti uvaàvani i do svakog nam je pojedina~no veoma stalo. Naravno, stalo nam je da se uz nas odmah veù qudi koji mogu da odlu~uju o Srbiji sa funkcija ministara i sa funkcija koje svakodnevno re{avaju ìvot u Srbiji, ali nam je svaki ~ovek, svaki gra|anin Srbije podjednako vaàn. Voditeq: I za kraj, recite nam da li pretpostavqate ko su ~lanovi, ko }e biti glasa~i Srpske napredne stranke kada do izbora do|e, da li su to... Tomislav Nikoli}: Svi koji èle napredak Srbije. Svi koji èle napredak Srbije i zato o~ekujem pobedu. Srbija ne napreduje. Srbija stoji, ponekad vam se u~ini da je malo krenula napred, a onda vidite da je to u stvari quqane voza {to je neko govorio ranije, a Srbija ima ogromne {anse neiskori{}ene. Moraju da do|u qudi koji }e od prvog dana po~eti da je pokre}u. Svi koji su glasali za druge stranke, pa videli da to nije donelo dobro. Naravno, ne kaèm svi gra|ani Srbije. Ima, ali mnogo malo, onih koji za nas ne}e glasati zato {to smo mi to, Aleksandar Vu~i}, Tomislav Nikoli}, ali taj otpor prema nama je tako smawen u posledwih godinu dana, da mi vi{e nemamo onaj katastrofalni saldo negativnih poena u istraìvawu. Promenio se odnos gra|ana Srbije prema nama koji smo direktno odlu~ivali o sudbini Srpske radikalne stranke u posledwih nekoliko godina. I osetilo se to odmah i na izborima. Ako mislite da kandidat jedne stranke lako moè da osvoji dva miliona i sto hiqada glasova grdno se varate.
685
To vam je kao ne znam desetine miliona glasova u velikim dràvama. To je znak da smo potpuno u pravu kad sa velikom verom o~ekujemo reke qudi koji nam veruju. Svi ti mali poto~i}i, sve se to uliva u ogromne reke qudi koji èle napredak Srbije i mislim da na vi{estrana~koj sceni Srbije niko nikada nije izabrao boqe ime za stranku, ime koje toliko obe}ava gra|anima Srbije. Voditeq: Gospodine Nikoli}, hvala vam {to ste bili na{ gost. Tomislav Nikoli}: Hvala na pozivu. Voditeq: Dakle, ~uli ste kako izgleda budu}nost i blià i daqa kroz o~i Tomislava Nikoli}a, ako vam se svi|a ta budu}nost znate {ta vam je ~initi, ako vam se ne svi|a tako|e znate. Hvala vam {to ste bili sa nama, prijatno ve~e. Kurir, 26. septembra 2008. godine, objavquje Betinu vest sa nadnaslovom Tomislav Nikoli} i naslovom Analizira [e{eqevu poruku iz Haga. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}, izjavio je ju~e da Vojislav [e{eq ni{ta ne govori nepromi{qeno i da zato duboko analizira istupawe lidera radikala u Hagu kada je rekao da je Nikoli} gotov u svakom pogledu. Ba{ me ~udi {ta to radikali misle kada kaù da sam gotov u svakom pogledu. [to se mog zdravqa ti~e, ose}am se odli~no. Imam neku teskobu u grudima zbog svega {to mi se de{ava, a {to se ti~e mog politi~kog anga`mana, tek sam po~eo rekao je Nikoli} novinarima u Skup{tini Srbije. Povodom navoda medija da mu je ugroèna bezbednost, Nikoli} je rekao da dràvni organi trenutno obezbe|uju wegovu porodicu. Standard 26. septembra 2008. godine, objavquje komentar povodom izjave dr Vojislava [e{eqa da je Nikoli} zavrbovan od tajnih slu`bi. Iskoristio kamere da se pravo iz Haga obru{i na svog doju~era{weg zamenika Tomislava Nikoli}a tvrdwom da je zavrbovan od tajnih slu`bi. Tomislav Nikoli} je upla{en zbog pretwi dr Vojislava [e{eqa. Alo, 26. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom Tominu porodicu ~uva policija. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikoli} izjavio je da wegovu porodicu obezbe|uju dràvni organi, jer su joj u prethodnih nekoliko nedeqa upu}ivane pretwe. Nikoli} se osvrnuo i na izjavu lidera radikala Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu da je gotov u svakom pogledu, rekav{i da je analizira duboko u sebi. Izjavu Vojislava [e{eqa, koji ni{ta ne govori nepromi{qeno, a koji je u Hagu rekao da sam gotovo u svakom pogledu, analiziram duboko u sebi rekao je Nikoli} novinarima u parlamentu. On je izrazio ~u|ewe {to radikali misle da je gotov u svakom pogledu jer, {to se zdravqa ti~e, ose}a se odli~no. Imam neku teskobu u grudima zbog svega {to mi se de{ava, a {to se ti~e mog politi~kog anga`mana, tek sam po~eo rekao je Nikoli}. Ministar policije Ivica Da~i} je Nikoli}u i wegovoj porodici po~etkom septembra ponudio za{titu po{to su mu pretwe upu}ene.
686
Nakon {to se poneo kao gangster, Tomislav Nikoli} ima hrabrosti da optuùje dr Vojislava [e{eqa bez ijednog dokaza. Intervju sa naprednim Tomom, objavqen je u Presu, 26. septembra 2008. godine, sa naslovom Ho}e da me ubiju i podnaslovom Saznao sam da mi se sprema likvidacija i da je atentator pod la`nim imenom u{ao u Srbiju. [e{eq je rekao da sam gotov u svakom pogledu, a znam da on ni{ta ne govori slu~ajno. Antrfile u tekstu ima naslov Nisam vi{e kamen~i} u cipeli SRS-a. Doju~era{wi potpredsednik SRS-a Tomislav Nikoli} kaè za Pres da je policija nedavno spre~ila wegovu likvidaciju! Nikoli} detaqno obja{wava kako je saznao za atentat koji je trebalo da izvr{i izvesni V. J. iz Republike Srpske, i dodaje da se ne pla{i Vojislava [e{eqa, iako je svestan toga da wegova poruka iz Haga, da je gotovo u svakom pogledu, nije bila slu~ajna! Znam Vojislava [e{eqa, znam da on ni{ta ne govori slu~ajno i duboko analiziram te wegove re~i... I ne pla{im se, i ne}e me zaustaviti. Ja sam znao da }e u javnosti poku{ati da stvore sliku da sam ja izdajnik, strani pla}enik, da }e biti pretwi i neprijatnosti. I nisam previ{e pa`we obra}ao na to. Ali, sada je situacija ne{to druga~ija. Nekome je palo na pamet da bukvalno zaustavi Tomislava Nikoli}a, izdajnika pri~a Nikoli} za Pres. Ko je hteo da vas likvidira i kako ste za to saznali? Prvo sam dobio informaciju iz Republike Srpske, a onda i od jednog prijateqa iz Beograda. Saznao sam i da je ta namera bila plod razgovora nekoliko qudi. Odnosno, nije to bila ne~ija direktiva, nego razgovor nekoliko qudi u stilu: Treba da se obavi jedan posao u Beogradu. Ti qudi me|u sobom imaju neki {ifarnik. Saznao sam i kada je ~ovek koji je to trebalo da uradi pre{ao granicu, i pod kojim imenom. Inicijali su mu V. J., a nosio je dokumenta pod la`nim imenom N. J., a odavde ga je kontaktirao V. V. Onda sam ja kontaktirao nadle`ne organe, a V. J. je u me|uvremenu saznao ko je objekat kojeg treba da ugrozi i oterao ih u p. m. Rekao im je: Pa, ne mislite da }u ja da nosim na sebi takav pe~at? To je onda zaustavqeno, osuje}eno i prekinuto. Kome ste prijavili svoja saznawa? Prijateqima u policiji, a oni su to preneli onima na najvi{em nivou. Imate li saznawa ko je èleo da vas likvidira? Da li sumwate da je [e{eq nalogodavac, s obzirom na to da tvrdite da on ni{ta slu~ajno ne govori? Neki od tih qudi mogu se prepoznati po inicijalima. Oni imaju veze sa SRS-om. A, {to se ti~e re~i Vojislava [e{eqa, moram da priznam da su izgovorene u utorak, a da je sve ovo bilo malo ranije. Ali, zaista ne mogu da se otmem utisku da je on rekao da sam gotov u svakom pogledu. Vojislav [e{eq zna da }u ja sve to da tuma~im. I nemoj da me pla{i. Ne moè ni on niti bilo ko drugi da me upla{i. Imam miran, stabilan ìvot, i voleo bih da ga kruni{em politi~kim uspehom. Ali, i ako me spre~e, mislim da sam sebi osigurao neko mesto bar u istoriji srpskog parlamentarizma.
687
Kako mislite da vas spre~e? Da li je to strah od likvidacije ili bojazan da }e politi~kim delovawem spre~iti razvoj va{e stranke? Ako budem gotov u svakom pogledu?! [ta ja znam {ta to wemu zna~i! Politi~ki nisam gotov, to se vidi po broju qudi koji mi pruàju podr{ku. Mogao je da kaè da vi{e nisam ~lan wegovog tima za odbranu. Ne, on je rekao da sam gotov u svakom pogledu. Ostavio mi je da se pla{im i da tuma~im. Ne, ja se ni~ega ne bojim. Znam da me|u Srbima ne postoji ~ovek koji bi na mene podigao ruku, a kamoli pu{ku. I daqe ìvim normalno. Prime}ujem oko sebe qude koji imaju zadatak da me {tite. Ko vas obezbe|uje? Nadle`ni dràvni organi. Idite pred moju ku}u, pa ih pitajte koji su. Nisam ih ja angaòvao, niti traìo. Neko je u dràvi izvr{io procenu, i verovatno nije smeo da ponese rizik i odgovornost za to da ne{to moè da mi se desi. I kada budu oti{li ispred moje ku}e, zna}u da su sami procenili da vi{e ne treba da budu tu. Ju~era{wa rasprava u Skup{tini po~ela je razmenom optu`bi izme|u poslanika SRS-a i vas iz Napred Srbijo. Dokle }ete skup{tinsku govornicu optere}ivati svojim odnosima? Ja sam bio kamen~i} u cipeli SRS-a i iza{ao sam iz te cipele. I ja zaista ne znam {ta ih vi{e ùqa. Oni }e me napadati sa skup{tinske govornice do nivoa gde mogu da budu optuèni za opstrukciju. Ja se wima ne bavim, ve} pravim svoju stranku. Vest sa naslovom Tribunal naloìo istragu o pisawu Kurira, objavquje Pres, 26. septembra 2008. godine. Ha{ki tribunal ju~e je naloìo vlastima Srbije da sprovedu istragu o pisawu beogradskog dnevnika Kurir u vezi sa postupkom koji se u Hagu vodi protiv lidera SRS-a Vojislava [e{eqa. Prema nalogu Pretresnog ve}a, istragom bi trebalo utvrditi ko je i na osnovu kojih saznawa napisao tekstove pod naslovima Sklonite [e{eqa iz Srbije i Svi na sud!, koje je Kurir objavio 27. i 28. juna ove godine. Pres, u istom broju, od 26. septembra 2008. godine, objavquje Betinu vest sa naslovom [e{eq: Hrvati su mewali ku}e. Optuèni Vojislav [e{eq tvrdio je ju~e, pred sudom za ratne zlo~ine u Hagu, da su Hrvati 1991. i 1992. godine napu{tali Hrtkovce po{to su dobrovoqno razmewivali imovinu sa Srbima prognanim iz Hrvatske. Tokom unakrsnog ispitivawa, [e{eq je potvrdio da se u maju 1992, na predizbornom mitingu SRS-a u Hrtkovcima, zalagao za retorziju, odnosno odmazdu nad lokalnim Hrvatima, kao odgovor na proterivawe stotina hiqada Srba iz Hrvatske. Vladaju}a ve}ina u Narodnoj skup{tini terori{e predstavnike Srpske radikalne stranke i ignori{e {tetu koja im je naneta. Tekst sa naslovom SRS opet blokira Skup{tinu objavquje Pres 26. septembra 2008. godine. Poslanici SRS-a blokirali su ju~e ceo dan rad Skup{tine Srbije ta ko {to su se javqali po Poslovniku i govorili o mandatima poslani~ke grupe Napred Srbijo, za koje kaù da pripadaju wima. Oni su tvrdili da
688
im nije dodeqeno vreme za raspravu koje im pripada, s obzirom na to da je deo tog vremena predvi|en za poslani~ku grupu Tomislava Nikoli}a. Radikalka Nata{a Jovanovi} rekla je da je poslani~ka grupa Napred Srbijo fantomska. Na delu je kra|a izborne voqe gra|ana i kra|a mandata SRS-a. Ovi iz Napred Srbijo izvr{ili su krivi~no delo i la`no se predstavqaju kao poslanici rekla je Jovanovi}eva, i optuìla Borisa Tadi}a i DS za poku{aj rasturawa SRS-a. Predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} rekla je da Skup{tina niti oduzima niti daje mandate, nego to rade Republi~ka izborna komisija i sudovi. Poslanik DS-a Nenad Konstantinovi} rekao je da su svi poslanici jednaki, da ne mogu da budu proterani i da niko ne moè da tera Skup{tinu da kr{i Ustav i oduzima mandate. SRS traì odre|ene pozicije u odborima, u kojima mora do}i do promene jer radikali ne mogu imati onoliko predsednika odbora koliko su imali pre izdvajawa poslani~kog kluba Napred Srbijo. Pustite da do|emo do ta~ke dnevnog reda o odborima, a ako ikada do|u ostavke poslanika na red, tada }emo o tome raspravqati rekao je Konstantinovi}. [ef poslani~ke grupe SRS-a Dragan Todorovi} rekao je da SRS traì mesta u odborima koliko im pripada, i da su to sedam mesta potpredsednika odbora, ali i naveo da SRS ne}e dozvoliti da vladaju}a ve}ina odre|uje ko }e biti predsednici odbora. Zbog situacije u kojoj se nalazi Velimir Ili}, lider NS, novinari ga upore|uju sa dr Vojislavom [e{eqem. Tekst sa naslovom Veqa smewuje ni{ki odbor NS zbog podr{ke demokratama. Lider Nove Srbije Velimir Ili} mogao bi da se suo~i sa sli~nom situacijom koju je nedavno imao predsednik SRS-a Vojislav [e{eq. Naime, odbor NS-a iz Ni{a potpisao je, bez znawa partijskog vrha, protokol o saradwi sa podru`nicom Demokratske stranke u tom gradu, zbog ~ega im Velimir Ili} preti iskqu~ewem iz stranke. Velimir Ili} tvrdi za Alo da predsedni{tvo stranke nije obave {teno o odluci ni{kog odbora o sporazumu sa demokratama, najavquju}i da }e zbog toga snositi posledice. Predsedni{tvo stranke }e odlu~iti {ta }e sa wima daqe biti. Verovatno }emo ih iskqu~iti kaè Ili} za Alo. Predsednik Gradskog odbora NS-a u Ni{u, Stanimir \uri}, izjavio je da protokol o saradwi podrazumeva podr{ku predlozima odbornika DS-a u Skup{tini grada koji su u interesu Ni{lija. Reìmski mediji nastavqaju ru{ila~ku kampawu protiv dr Vojislava [e{eqa i Srpske radikalne stranke. Danas, 26. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Sednica Skup{tine Srbije protekla u prepucavawima biv{ih i sada{wih radikala i naslovom Anarhija mimo dnevnog reda. Dva antrfilea u tekstu imaju naslove Radikali teraju napredwake u publiku i Nikoli}: [e{eq je rekao da sam gotov.
689
Umesto o kadrovskim pitawima, koja su ju~e bila na dnevnom redu Skup{tine Srbije, opozicioni poslanici su se uglavnom bavili povredom Poslovnika i izve{tajem Ministarstva unutra{wih poslova o mitingu radikala koji je odràn 29. jula, a povodom hap{ewa ha{kog begunca Radovana Karayi}a. Raspravu je obeleìla i polemika radikala sa {efom poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislavom Nikoli}em, uz me|usobne optu`be zbog podela u toj stranci. Zbog rasprave mimo dnevnog reda, predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} dva puta je prekidala sednicu i zakazivala konsultacije sa {efovima poslani~kih grupa ukazuju}i na anarhiju mimo dnevnog reda koja nije dobra za efikasnost parlamenta. Dejanovi}eva je ju~e podsetila {efove grupa da su na dnevnom redu kadrovska pitawa, a ne Izve{taj MUP-a koji treba da procewuje 250 poslanika, a ne jedni te isti qudi koji se neprekidno javqaju za re~ i iznose primedbe. Izve{taj je ocenila profesionalnim, ali je i napomenula da oni koji misle da treba da se na|e na dnevnom redu skup{tinskog zasedawa, to treba i da zatraè. Poslanici vladaju}e koalicije, koji se ju~e nisu javqali za re~, pred novinarima su optuìli opoziciju da opstruira rad parlamenta. Dragan Markovi} Palma je rekao da parlament ne treba da trpi prepucavawe biv{ih i sada{wih radikala, koji su, koliko ju~e, napadali celu Srbiju. A Vladan Bati}, poslanik DHSS-a, istakao je da je za nerad parlamenta kriva vladaju}a koalicija, jer parlament od Nove godine nije doneo nijedan zakon. Radikali su ~itav dan tvrdili da su neredi na mitingu namerno izazvani, kako bi se za to optuìla SRS. Zahtevali su da se imenuje ubica Ranka Pani}a, kao i oni koji su tukli radikale na mitingu, i obelodani ko je naredio upotrebu prekomerne sile. Radikali, ali i wihove biv{e kolege, ocenili su i da je izve{taj MUP-a koji je dostavqen parlamentu nepotpun i da predstavqa samo zamajavawe gra|ana. Dragan Todorovi}, {ef poslani~ke grupe SRS-a, rekao je da se iz izve{taja jasno vidi da MUP nije pokrenuo odgovornost protiv onih koji su naredili upotrebu gumenih metaka, a to je mogao da naredi samo ministar ili direktor policije. I Tomislav Nikoli} je kritikovao izve{taj MUP-a Srbije, navode}i da se wime potcewuje Skup{tina. On je pozvao policiju da dostavi novi izve{taj, ali i biv{e strana~ke kolege, koji, kako je rekao, ba{tine SRS, da otvore pravu raspravu o izve{taju MUP-a. Nikoli}eve re~i pokrenule su pravu lavinu me|usobnih optu`bi radikala i napredwaka. Nije se {tedelo na uvredama, mawe ili vi{e duhovitim opaskama i jetkim primedbama. Jadranko Vukovi} iz SRS-a, sa govornice je, izme|u ostalog, rekao: Ja sam Jadranko Vukovi}, koga ste mogli ovih dana u elektronskim i {tampanim medijima da prepoznate kao nekog Jadranka Vukovi}a. Tako me naziva Branislav Nikoli}, izviwavam se, Tomislav Ivkovi}, rekao je Vukovi} upore|uju}i {efa budu}e Srpske napredne stranke sa Branislavom Ivkovi}em, koji je svojevremeno napu{taju}i SPS formirao SNS, Socijalisti~ku narodnu stranku.
690
Bog vrlo ~esto pokaè svoju pravi~nost i pravednost, pa kad stvori qudsko bi}e velikog tela, obi~no mu smawi mozak, upla{en da se taj ne otrgne i ne po~ne da vlada svetom. Po{to ja imam lo{ih iskustava sa kumstvom u SRS-u, vas ne mogu da prihvatim za kuma, ali vam dugujem jednu ko{uqu, pa mi samo recite je li broj 46 ili 47 i drage voqe }u vam kupim za ove izmene mog imena, rekao je Nikoli}. On je radikalima preporu~io da predaju zahtev za vra}awe mandata, a za sebe je rekao da je svoj mandat zasluìo i bar petoro poslanika uveo u Skup{tinu. Neposredno pre toga, Nata{a Jovanovi} zatraìla je od predsednice parlamenta da, po{to zna koje su politi~ke stranke iza{le na izbore, u skladu s tim vrati sve u normalno stawe, kao i 78 poslanika sa liste SRS Vojislav [e{eq. Zatraìla je da reaguje, jer, kako je rekla, u sali ne sede ni Milutin Gara{anin ni Stojan Novakovi}. Nenad Konstantinovi}, zamenik predsednika Administrativnog odbora, pozvao je poslanike SRS-a ju~e da ne prete nikome, pa ni poslani~kom klubu Napred Srbijo, pogotovo ne slawem na galeriju i oduzimawem mandata. Radikali ne mogu vi{e da imaju isti broj mesta u skup{tinskim odborima koliko su ranije imali, budu}i da je jedan broj poslanika napustio SRS rekao je Konstantinovi}, reaguju}i na zahteve Nata{e Jovanovi} da se poslanici SNS-a presele na galeriju gde sedi publika. Tomislav Nikoli} potvrdio je novinarima da wegovu ku}u ~uvaju dràvni organi. Dodao je da [e{eqeve izjave analizira duboko u sebi. Ima jedna stvar, koju analiziram iz istupawa Vojislava [e{eqa u Hagu, zato {to on ni{ta ne govori nepromi{qeno. A on je rekao da sam ja gotov u svakom pogledu. I ba{ me ~udi {ta radikali misle pod tim. [to se mog zdravqa ti~e, ose}am se odli~no. Imam neku teskobu u grudima, zbog svega {to mi se de{ava, ali {to se politi~kog anga`mana ti~e, tek sam po~eo, rekao je Nikoli}. Tomislav Nikoli} ne odustaje od ube|ivawa javnosti da je on `rtva dr Vojislava [e{eqa. Kurir, 26. septembra 2008. godine, objavquje intervju sa predsednikom izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke Draganom Todorovi}em. U tekstu sa naslovom [e{eq je optimista i podnaslovom Stranke vladaju}e koalicije pojeftinile, jer Toma priprema savez sa Tadi}em. Neki koji su podràli Nikoli}a osta}e bez plate, nalazi se i antrfile sa naslovom Marionetska vlast. U vrevi poslani~kog kluba Srpske radikalne stranke Dragan Todorovi}, ~ini se, mirno drì komandu u svojim rukama, a u razgovoru za Kurir kaè da su zbog odlaska Tome Nikoli}a pojeftinile mnoge stranke vladaju}e koalicije, jer on priprema savez sa Tadi}em. Koje su jo{ posledice rascepa u SRS? Neki sudovi i skup{tine op{tina doneli su odluke da mandati pripadaju SRS. Neki od qudi koji su podràli Nikoli}a osta}e bez plate, bez posla, izgubi}e sve. Ima li neko moralno pravo da dovede qude u taj poloàj i da zadràva mesto poslanika? [ta ste zakqu~ili posle svega {to se odigralo u SRS?
691
Svi smo imali priliku da slu{amo {ta je rekao Vojislav [e{eq u Hagu, ni{ta tome ne bih dodao. Vreme je sudija. Jo{ 1994. otimali su nam mandate u Saveznoj skup{tini, SPS se desilo isto sa Banetom Ivkovi}em. Ne vidim nikakvu razliku. Isti recept, scenario, samo druge li~nosti i druge parole. Ovde se pomiwe diktator u Hagu. [e{eq, zatvoren {est godina, ograni~enih komunikacija diktator?! Ali ipak komanduje. Ube|uje nas argumentima, ~ist demokratski proces. Odluka se na kraju izglasa, i to je to. SRS je nesporno preìveo snaàn udar. Bili smo prili~no zate~eni, suo~ili se sa o~igledno planiranim potezima. Kad ste se ~uli sa [e{eqem? Sino} smo se ~uli. Apsolutni je optimista. Prema svim informacijama koje ima, koje mu prenosim, ne}emo pasti, ali ne}emo se ni poneti uspehom. Uspeli smo da pokaèmo Srbiji svoju snagu. Nijedan nagao potez nismo povukli ni{ta mimo Statuta. Svima smo dali mogu}nost da odlu~e. Svega pet odbora traìlo je vanredni kongres. U odnosu na 47, to je skoro jedna desetina. Vu~i}? Zavr{ena pri~a. Na Tomislava Nikoli}a pripreman je atentat. Kako to komentari{ete? To je recept da se pridobije naklonost gra|ana. Jedan od na~ina je uloga `rtve, koja je ovde potpuno vidqiva. Da bi se potkrepila ta pri~a, u {ablon samo ubacite konkretne li~nosti. Podsetio bih vas na Vuka Dra{kovi}a. Nema ~oveka koji je vi{e pri~ao o poku{ajima atentata na sebe. Dodu{e, jedino jo{ nije optuìo Danicu, a mo`da je mogao. Da li je Dinki} }utao pred Sergejom [ojguom pla{e}i se 19 poslanika Tomislava Nikoli}a? Formirawem nove poslani~ke grupe pojeftinile su mnoge stranke u vladaju}oj koaliciji. Onaj ko moè i na Istok i na Zapad, taj moè i u opoziciju i na vlast. Na lokalu nam kaù da je to ve} dogovoreno. Koalicija sa ùtima. I SSP se izjalovio? To je najteì {amar u posledwih osam godina, koje su protra}ili putuju}i u EU. I ne samo vlasti ve} i bira~ima, i wih su ponizili. Umesto da se pozovu na odgovornost, podme}e nam se rascep u SRS! A stiè i novi {amar Olija Rena, koji traì da jednostrano sprovodimo sporazum. To je kao da pustite nekoga, ko se ne bavi sportom, da tr~i sa olimpijskim pobednikom. Kakve {anse imamo? Poqoprivrednici, industrija nikakve. Korist }e imati samo uvozni~ki lobi. Razaraju nam dràvu. Cene }e biti niè, ali ~ime }emo kupovati? Marionete na vlasti ispuwavaju naloge MMF, Svetske banke SAD i EU, koji nas vode u ropstvo. Ne trebaju im okupacione trupe, samo okrenu ministre, i to je to. Istraìvawe neimenovane ameri~ke agencije procewuje da je Srpska radikalna stranka, na ~elu sa dr Vojislavom [e{eqem, izgubila deo bira~kog tela odlaskom Tomislava Nikoli}a i wegovih. Pres, 26. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Najnovije istraìvawe,
692
naslovom Tomisti druga stranka u Srbiji i podnaslovom Nova stranka Tomislava Nikoli}a u ovom trenutku moè da ra~una na 16,4 odsto glasova, SRS pao na samo 11,2 odsto. Stara Vu~i}eva {kola. Ako bi izbori bili odràni danas, nova stranka Tomislava Nikoli}a osvojila bi 16,4 odsto glasova, dok {e{eqisti trenutno mogu da ra~unaju na podr{ku samo 11,2 odsto bira~a, pokazalo je najnovije nedeqno interno istraìvawe poznate ameri~ke agencije za istraìvawe javnog mwewa. Ovo istraìvawe, u ~ije rezultate je urednik Presa ju~e imao uvid, ra|eno je u periodu od 15. do 20. septembra, na uzorku od 1.035 ispitanika. Po{to u to vreme nije bilo poznato ime nove Nikoli}eve partije, umesto imena stranke ponu|ena je opcija: Tomislav Nikoli}. Rezultati pokazuju da je Demokratska stranka Borisa Tadi}a i daqe pojedina~no ubedqivo najja~a partija u zemqi, sa 29,5 odsto glasova. Narodwa~ka koalicija DSS-NS trenutno ima podr{ku 12 odsto gra|ana, dok koalicija okupqena oko SPS-a ima 6,3 odsto gra|ana iza sebe. Kona~no, ~edisti imaju stabilnu podr{ku od 5,5 odsto glasova, a Dinki}ev G17 je na samo 4,6 odsto. Me|utim, sasvim je interesantno da ~ak 9,9 odsto ispitanika kaè da na slede}im izborima ne}e glasati ni za koga. Ovako veliki broj apstinenata istraìva~i obja{wavaju razo~arewem u novu vladu, ali i zbuweno{}u bira~a posle raskola u vrhu SRS-a. Ako bi, dakle, sada bili odràni izbori, novu vladu Srbije mogli bi da formiraju DS, SPS i tomisti (ukupno 52,2 odsto). U slu~aju da G17 ponovo bude u koaliciji sa DS-om, onda bi vladaju}a ve}ina bila jo{ ~vr{}a. S druge strane, Tomislav Nikoli} i Ko{tunica skoro da nemaju nikakve {anse da formiraju vladu, jer zajedno sa da~i}evcima imaju tek 34,7 odsto glasova. Sve i ukoliko bi {e{eqevci u{li u ovu koaliciju, opet ne bi imali nadpolovi~nu ve}inu. Tako|e, sasvim je zanimqivo da tomisti i {e{eqisti sada u zbiru imaju 1,5 odsto mawe glasova nego {to je SRS osvojio na parlamentarnim izborima 11. maja (29,1 odsto). Od kada je krenuo na dr Vojislava [e{eqa, Tomislav Nikoli} je postao veoma prihvatqiv za Veliku Britaniju i Ameriku. Politika, 26. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom Nikoli} se sastao i sa ambasadorima SAD i Velike Britanije i podnaslovom Iako je {ef poslani~ke grupe Napred Srbijo rekao da nema odnose sa zapadnim snagama, u ambasadi SAD potvrdili da su s Nikoli}em pri~ali o podr{ci evropskim integracijama. Posle razlaza sa liderom Srpske radikalne stranke Vojislavom [e {eqem, {ef poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislav Nikoli} imao je sastanke sa ameri~kim i britanskim ambasadorom u Beogradu, saznaje Politika. Ovu informaciju za na{ list potvrdili su i u ambasadi Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Kako kaè ata{e za {tampu Rajan Haris, ambasador Kameron Manter se sa Nikoli}em sastao da bi razgovarali o podr{ci Srpske napredne stranke evropskim integracijama.
693
Ambasador Velike Britanije Stiven Vordsvort nije èleo da komentari{e informaciju da se i on sreo s Nikoli}em, ali Politika pouzdano saznaje da je i do tog susreta do{lo. Ipak, da Nikoli} vi{e nije neprihvatqiv za Veliku Britaniju, Vordsvort je indirektno potvrdio pre desetak dana na otvarawu Me|unarodne letwe {kole u Beogradu. On je tada ocenio, kako je preneo Tanjug, da su pozitivni efekti integracija u Srbiji doveli do proevropske evolucije Socijalisti~ke partije, koju je, kako je rekao, Evropa podràla. Poruka Evrope bila je jasna ako je va{a promena iskrena, mi }emo je prihvatiti i zaista smo je prihvatili. Sada }emo, mo`da, videti po~etak sli~nog procesa ~ak i u Srpskoj radikalnoj stranci, rekao je Vordsvort dodaju}i da su se pojedini qudi ohrabrili i jasno stavili do znawa da se ne slaù sa politikom Vojislava [e{eqa. Podsetimo, Tomislav Nikoli} je ranije pomiwao samo da se od raskola sa [e{eqem sastao sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Konuzinom. Nemam odnose ni sa kim, posebno ne sa zapadnim snagama, silama i slu`bama. Ako je ruska ambasada strana agentura, evo pre tri dana sam ponovo bio sa wegovom ekselencijom, rekao je u utorak Nikoli} novinarima u Skup{tini Srbije, reaguju}i na optu`be lidera SRS-a da su ga vrbovale neke zapadne obave{tajne slu`be. Poku{ali smo ju~e popodne da dobijemo komentar i od Nikoli}a o susretima sa ambasadorima, ali nije odgovorio na na{e pozive. Tomislav Nikoli}, svojim dvosmislenim izjavama, sugeri{e da dr Vojislav [e{eq ugroàva wegov ìvot. Sve su to fabrikati za medijsku promociju, naravno da ni{ta od navedenog nije ta~no. Gazeta, 26. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom Ko ni{ani Nikoli}a i podnaslovom Policija }uti o atentatu na Tomislava Nikoli}a. Tekst sadrì antrfile sa naslovom Toma kod Amera i Engleza. Posle tvrdwi biv{eg zamenika lidera radikala Tomislava Nikoli}a da ima informacije da je na wega pripreman atentat, kao i da je wegovo ubistvo spre~eno pravovremenom policijskom akcijom, MUP se i daqe ne ogla{ava. Ju~e je, naime, bilo nemogu}e saznati da li je i kako spre~en atentat, niti da li je neko priveden i saslu{avan tim povodom! U MUP-u nisu hteli da odgovore na ova pitawa, insistiraju}i na tome da im uputimo zvani~an zahtev. Ali, uprkos obe}awu, odgovore do zakqu~ewa ovog broja Gazete nismo dobili. Na brojne pozive ju~e su ostali gluvi i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} i direktor policije Milorad Veqovi}. Podsetimo, Nikoli} tvrdi da ima saznawa da je pripremano wegovo ubistvo. Akcija je pripremana, a do{lo je do zastoja, jer je pla}eni ubica saznao ko je meta, pa je odbio da izvr{i nare|ewe... U pripremu atentata ume{ani su qudi iz Srbije i Republike Srpske. To su qudi sa kojima sam se do ju~e druìo izjavio je Nikoli}, isti~u}i da je informacije do kojih je do{ao odmah dostavio dràvi.
694
Portparol Republi~kog tuìla{tva, Tomo Zori}, me|utim, ju~e nije mogao da nam potvrdi, ali ni da demantuje da li je Tomislav Nikoli} dostavio na wihovu adresu saznawa o poku{aju atentata i da li }e Tuìla{tvo reagovati. Nisam upoznat sa tim, ali je generalni stav Tuìla{tva da svim gra|anima koji su ugroèni dràvni organi moraju da pruè za{titu i obezbede sigurnost izjavio je Zori} za Gazetu. Gazeta je ju~e pozvala i Tomislava Nikoli}a, koji nam je potvrdio da je informacije dostavio dràvnim organima, ali da ga niko u vezi sa tim jo{ nije kontaktirao. Najbitnije je da je akcija koju su protiv mene pripremali prekinuta kaè on. Nikoli} nije èleo da otkrije imena qudi za koje tvrdi da su mu radili o glavi, isti~u}i da to ne bi bilo dobro za istragu, kao i da dràvni organi obezbe|uju wegovu porodicu. Ja vrlo dobro znam sa kim imam posla. Znam tako|e da Vojislav [e{eq ni{ta ne govori nepromi{qeno i znam da je svaka re~ koju je u Hagu izgovorio upu}ena meni. Odgovaraju}i na konstataciju sudije da ne bi trebalo da budem predmet razgovora po{to nisam vi{e {ef tima za wegovu odbranu, on je rekao da se slaè sa tim jer sam ja gotov u svakom pogledu rekao je Nikoli}, i odbio da odgovori na pitawe {ta to po wemu zna~i. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikoli} sastao se sa ameri~kim i britanskim ambasadorom u Beogradu, pi{e beogradska Politika u dana{wem broju. Posle razlaza s liderom Srpske radikalne stranke Vojislavom [e{eqem, {ef poslani~ke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikoli} imao je sastanke sa ameri~kim i britanskim ambasadorom u Beogradu, navodi list. Ata{e za {tampu ambasade SAD Rajan Haris potvrdila je za taj list da se ambasador Kameron Manter sastao s Nikoli}em kako bi razgovarao o wegovoj podr{ci evropskim integracijama. Kako se navodi, ambasador Velike Britanije Stiven Vordsvort nije èleo da komentari{e informaciju da se sreo sa Nikoli}em, ali se list poziva na pouzdane izvore koji tvrde da je i do tog susreta do{lo. Politika podse}a da je Nikoli} ranije rekao da se do raskola sa [e{eqem sastao samo s ruskim ambasadorom Aleksandrom Konuzinom. Glas, 26. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Zasedawe Skup{tine Srbije jo{ jedan izgubqen dan, naslovom Ko{uqa za kuma i podnaslovom Ni re~ o dnevnom redu. [efu kluba Napred Srbijo radikali dali nova imena Branislav Nikoli} i Tomislav Ivkovi}, pa on ponudio dar za to. Poslanici opozicije govorili o izve{taju MUPa o demonstracijama 29. jula. Nemoralan ~in Tomislava Nikoli}a inicirao je niz reakcija kod poslanika Srpske radikalne stranke. Tri antrfilea u tekstu imaju naslove Karayi} tajna, Albijani} napredwak i ûvaju ku}u.
695
Poslanici Skup{tine ni ju~e nisu raspravqali o predloènom dnevnom redu, ve} su komentarisali izve{taj MUP-a o demonstracijama SRS-a povodom hap{ewa Radovana Karayi}a. Traèno je i otvarawe skup{tinske rasprave tim povodom. Nije izostao ni duel biv{ih kolega, a sada qutih protivnika-poslanika SRS i budu}e Srpske napredne stranke, odnosno kluba, Napred Srbijo. A na dnevnom redu bila su kadrovska pitawa, imenovawa i razre{ewa kadrova na pravosudnim funkcijama, NBS i zamenika ombudsmana. Zbog rasprave mimo dnevnog reda, predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} dva puta je prekidala sednicu i zakazivala konsultacije sa {efovima poslani~kih grupa ukazuju}i na anarhiju mimo dnevnog reda koja nije dobra za efikasnost parlamenta. Izve{taj MUP-a ocenila je profesionalnim i dodala da oni, koji misle da treba da se na|e na dnevnom redu skup{tinskog zasedawa, to treba i da zatraè. U me|usobnim duelima radikala i napredwaka nije se {tedelo na uvredama, mawe ili vi{e duhovitim opaskama i jetkim primedbama. Jadranko Vukovi} iz SRS-a sa govornice je, izme|u ostalog, rekao: Ja sam Jadranko Vukovi}, koga ste mogli ovih dana u elektronskim i {tampanim medijima da prepoznate kao neki Jadranko Vukovi}. Tako me naziva Branislav Nikoli}, izviwavam se, Tomislav Ivkovi}. Aluzija je na Tomislava Nikoli}a, koji je i ju~e bio izdajnik, koga je Vukovi} poredio sa Branislavom Ivkovi}em, svojevremeno poslanikom SPS-a koji je napustio socijaliste i formirao svoju partiju (Socijalisti~ku narodnu stranku). Bog vrlo ~esto pokaè svoju pravi~nost i pravednost, pa kad stvori qudsko bi}e velikog tela, obi~no mu smawi mozak, upla{en da se taj ne otrgne i ne po~ne da vlada svetom. Po{to ja imam lo{ih iskustava sa kumstvom u SRS-u, vas ne mogu da prihvatim za kuma, ali vam dugujem jednu ko{uqu, pa mi samo recite je li broj 46 ili 47 i drage voqe }u da vam kupim za ove izmene mog imena rekao je Nikoli}. Posle svega, {ef poslanika ZES-a Nada Kolunyija kazala je da parlament ne sme da bude `rtva raskola u jednoj stranci, a \uki}-Dejanovi} je rekla da rasprava mimo dnevnog reda pokazuje politi~ko nezadovoqstvo SRS-a. Radikali su i posle konsultacija nastavili s prijavama povrede Poslovnika, a Nenad Konstantinovi}, zamenik predsednika Administrativnog odbora, pozvao ih je da nikome ne prete, pogotovo ne slawem na galeriju i oduzimawem mandata. Radikali vi{e ne mogu imati onoliko predsednika odbora kao do sada. Tokom prepodneva govorili ste o izve{taju MUP-a, a sada ste pokazali pravo lice, jer vas interesuju samo funkcije i mesta u odborima i delegacijama rekao je on. Sada je sve jasno, istakao je Dragan Todorovi}, karte su otvorene. Nama pripada sedam predsednika odbora, odnosno mesto predsednika Administrativnog odbora, kao najve}oj opozicionoj stranci i dva mesta potpredsednika Skup{tine rekao je on.
696
Nada Kolunyija i Branko Ruì} poru~ili su radikalima da su od Skup{tine napravili `rtvu nera{~i{}enih ra~una unutar SRS i da ne o~ekuju od wih da se me{aju u brakorazvodnu parnicu. Predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Dragan Todorovi} potvrdio je da je stigao izve{taj o hap{ewu Radovana Karayi}a, ali o wemu ne moè da govori, po{to je progla{en slu`benom tajnom. Rekao je da su izve{taj potpisali direktori BIA i vojnih slu`bi bezbednosti. Apsolutno sam nezadovoqan izve{tajem koji je o~igledan poku{aj da se izbegnu odgovori na konkretna pitawa rekao je on. Nata{a Jovanovi} zatraìla je od predsednice parlamenta da, po{to zna koje su politi~ke stranke iza{le na izbore, u skladu s tim vrati sve u normalno stawe, kao i 78 poslanika sa liste SRS-a Vojislav [e{eq. Rekla je da u sali ne sede ni Milutin Gara{anin ni Stojan Novakovi}. Jedini napredwak, koga znam u sali, koji se tako deklarisao jeste Miloqub Albijani} rekla je Jovanovi}eva. Tomislav Nikoli} je kazao novinarima da wegovu ku}u ~uvaju dràvni organi. Dodao je i da [e{eqeve izjave analizira duboko u sebi. Ima jedna stvar, koju analiziram duboko u sebi, iz istupawa [e{eqa u Hagu, zato {to on ni{ta ne govori nepromi{qeno. A on je rekao da sam ja gotov u svakom pogledu. I ba{ me ~udi {ta radikali podrazumevaju pod tim. [to se mog zdravqa ti~e, ose}am se odli~no. Imam neku teskobu u grudima, zbog svega {to mi se de{ava, ali {to se politi~kog anga`mana ti~e, tek sam po~eo rekao je Nikoli}. Naveo je i da je bio kamen~i} u cipeli SRS-a. Iza{ao sam iz te cipele i ne znam {ta ih vi{e ùqa rekao je Nikoli}. Prema izve{taju sa zvani~nog sajta za prezentaciju srpskog parlamenta, pu~isti~ka grupa predvo|ena Tomislavom Nikoli}em, i daqe je u ~lanstvu Srpske radikalne stranke. Tekst sa nadnaslovom Na sajtu Skup{tine radikali neokrweni i naslovom Nikoli} jo{ u SRS!, objavquje Glas, 26. septembra 2008. godine. Tomislav Nikoli} ~lan je Srpske radikalne stranke, pi{e na sajtu Skup{tine Srbije. Isto je i sa jo{ 18 biv{ih poslanika radikala koji su pri{li novom klubu u parlamentu Napred Srbijo. Oni jesu na skup{tinskom sajtu u novoj poslani~koj grupi, dakle Napred Srbijo ali su i daqe, na zvani~noj prezentaciji srpskog parlamenta, ~lanovi stranke Vojislava [e{eqa. Pa sve iako je sam Nikoli} na sednici Centralne otaybinske uprave SRS-a 12. septembra iskqu~en iz stranke. Tada je ista sudbina zadesila i jo{ nekoliko poslanika koji su pri{li nekada{wem [e{eqevom zameniku, a bili su ~lanovi COU. Ostale, koji nisu bili ~lanovi Uprave, op{tinski odbori radikala iskqu~ili su iz stranke. Tomislav Nikoli}, predsednik Administrativnog odbora, ~ija je stranka SRS i na spisku ~lanova tog odbora, tu pripada poslani~koj trupi SNS. Pretpostavqamo da je re~ o Srpskoj naprednoj stranci, koju Nikoli}, a izme|u ostalih i Deli}, tek treba da osnuju i to za nepunih mesec dana 21. oktobra.
697
Boìdar Deli} je, recimo, na spisku Odbora za odbranu i bezbednost u stranci SRS, a, kao i wegov {ef, u poslani~koj grupi SNS. Isto je s wim i kada je re~ o Odboru za Kosovo i Metohiju. I ostali Nikoli}evi poslanici na spiskovima odbora su u klubu SNS. A i tokom televizijskog prenosa Nikoli} je potpisivan kao {ef poslani~ke grupe SNS. I Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, u vi{e navrata, uverili su javnost da nisu originalni, {to su potvrdili izborom imena za svoju novu partiju. Kopija i ni{ta vi{e, forma bez ikakvog sadràja. Naravno da su pametni qudi odmah videli da je car goli{av. Tako Glas, 26. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Na politi~ku scenu stupila i Srpska napredna stranka naslovom Napredwaci po drugi put u Srbiji i podnaslovom Istori~ar êdomir Anti}: ûdan izbor Nikoli}a da izabere ovo ime, jer on je veoma dugo radikal. Profesor Slobodan Markovi}: Nikoli} samo uzeo dobar brend koji ve} postoji. Antrfile u tekstu ima naslov Nikoli} ja~i?. Tomislav Nikoli}, doskora{wi zamenik lidera SRS-a, prekju~e je i zvani~no saop{tio ime svoje nove partije Srpske napredne stranke. Koliko }e ovo ime, kao i budu}i program napredwaka biti vaàn ~inilac srpske politi~ke scene vide}e se ve} na slede}im izborima, ali nije zgoreg podsetiti ko su zapravo bili napredwaci u vreme najve}eg uzleta, krajem devetnaestog veka i u vreme vladavine dinastije Obrenovi}. Originalna Srpska napredna stranka bila je jedna od ~etiri najva`nije politi~ke stranke u Srbiji pre Prvog svetskog rata, a osnovala je grupa mladokonzervativaca u januaru 1881. godine, okupqena oko liste Videlo. SNS je do{ao na vlast uz podr{ku kneza Milana Obrenovi}a i sprovodio je liberalne reforme. Prvi predsednik bio je Milan Piro}anac, ujedno premijer Srbije od 1880. do 1883. godine. Prvo su bili u savezni{tvu sa radikalima, ali su brzo u{li u sukob i zbog vlasti i zbog politi~kih na~ela. Stranka je donela napredne zakone o prosveti, sudovima, politi~kim strankama, Narodnoj banci i staja}oj vojsci. Lider napredwaka do 1989. godine i premijer od 1884. do 1887. godine bio je Milutin Gara{anin. Posle pada vlade, napredwaka Stojana Novakovi}a 1896. godine, Srpska napredna stranka se raspala i deo se utopio u radikale Nikole Pa{i}a. Jedan od lidera bio je êdomir Mijatovi}. Govorilo se da je stranku vodio ~etverac sa dva dvojca Piro}anac Novakovi} i Gara{anin Mijatovi}. Stranku je obnovio Stojan Novakovi} 1906. godine i bila je u opoziciji, sa malim brojem poslanika, izuzev u kratkom periodu tokom krize zbog aneksije Bosne i Hercegovine, kada je Novakovi} sastavio vladu nacionalnog jedinstva. U programu Napredne stranke iz 1889. godine pi{e da weni ~lanovi ostaju i daqe verni na~elu napretka srpskog, kao i da radwa i borba za srpski narod zna~i da se radi za samostalnost, uskrs i jedinstvo Srba. Tada{wa stranka je smatrala da se za samostalnost Srba ne moè raditi uspe{nije nego u punoj slozi sa prosvetom i obrazovano{}u svetskom, a paze}i uvek narodne potrebe i na velike interese budu}nosti srpske. Na~elo napredwaka bilo je i ostvarivawe pravedne aspiracije naroda srpskog
698
i da u pogledu Balkanskog poluostrva za Naprednu stranku vredi i daqe na~elo Istok isto~nim narodima. Kako su do{li na vlast, napredwaci su tako i oti{li. Bili su najbliì dinastiji Obrenovi} pa su abdikacijom kraqa Milana izgubili uticaj, a padom dinastije 1903. godine prakti~no su nestali sa politi~ke scene. Posle Prvog svetskog rata, napredwaci su zajedno sa samostalcima, liberalima, jednim delom radikalskih prvaka i delovima srpskog i hrvatskog krila hrvatsko-srpske koalicije u~estvovali u stvarawu Demokratske stranke Qubomira Davidovi}a, prethodnicu dana{we DS. Pitawe je koliko sve ovo ima veze s likom i delom gospodina Nikoli}a i wegovom dosada{wom radikalnom politi~kom karijerom, ali i na prvi pogled sli~nosti je veoma malo. âk, po svim istorijskim ~iwenicama nekada{wi napredwaci bi najvi{e mogli da se uporede sa dana{wom G17 plus. Meni uop{te nije jasno zbog ~ega je Tomislav Nikoli} uzeo to ime, ali ja sigurno nemam ni{ta protiv toga kaè za Glas êdomir Anti}, istori~ar i igrom slu~aja predsednik Naprednog kluba, organizacije koja posledwe dve godine sledi upravo ideje SNS iz vremena Obrenovi}a. Svako ima pravo da uzme ime koje ho}e, ali zaista mi nije jasno zbog ~ega je Nikoli} svojoj novoj partiji dao upravo ovo. [to se ti~e Naprednog kluba, mi se, kao i napredwaci nekad, zalaèmo za modernizaciju Srbije u skladu sa ideolo{kom tradicijom iz 19. veka. Na{i prethodnici iz vremena Obrenovi}a, pored ovog, traìli su i velike reforme u dràvi. Dakle, SNS nije bila masovna stranka, ve} je ve}ina ~lanstva bila iz redova intelektualne i ekonomske elite i zalagala se za viziju evropskog konzervativizma. Danas je u, svakom slu~aju, te{ko ba{tiniti isti politi~ki program i ideologiju, ali mi je, opet kaèm, ~udan izbor Nikoli}a, jer je on veoma dugo radikal, a bio je to i pre [e{eqa isti~e Anti}. On nagla{ava i da su radikali i napredwaci u vreme Obrenovi}a bili èstoki protivnici, kao i da je deo radikala 1883. godine podigao Timo~ku bunu ne samo protiv kraqa Milana, ve} i protiv vlade koju su tada vodili napredwaci. To je bio po~etak, a istorija govori da su radikali, kada su do{li na vlast ~etiri godine kasnije, tokom divqawa wihovih pristalica pobili vi{e od 140 napredwa~kih prvaka. Da li ovo Nikoli} zna? Mislim da zna, ali ne znaju bira~i, a setite se samo da je Velika Srbija, list SRS vrlo ~esto poredila neke qude iz Milo{evi}evog reìma, kao iz vrha DOS-a s napredwacima. O~igledno je da je Nikoli}u bilo va`no samo da uzme poznato ime koje je nekad bilo veoma ceweno na politi~koj sceni Srbije zakqu~io je Anti}. Profesor Slobodan Markovi}, docent na Fakultetu politi~kih nauka, koji je autor kwige Grof êdomir Mijatovi} viktorijanac me|u Srbima, potvr|uje za na{ list da Nikoli}eva stranka nema velike veze sa izvornim napredwacima, ve} da je on samo uzeo dobar brend koji ve} postoji. On kaè da je izvorna napredna stranka nalik na dana{we stranke G17 plus i GSS.
699
Napredwaci su, krajem 19. veka, bili najprozapadnija stranka u Srbiji, koja je imala velike rezerve prema Rusiji i bila je sklonija da traì saveznike na Zapadu, pre svega Austrougarskoj. To je bila nacionalna stranka koja se zalagala za ujediwewe svih Srba, modernizaciju Srbije, po{tovawe qudskih prava i stvarawe trì{ne privrede isti~e Markovi}. Prema rezultatima agencije Strate{ki marketing, 53,2 odsto gra|ana Srbije smatra da }e Tomislav Nikoli} preuzeti ve}i deo bira~kog tela Srpske radikalne stranke. Tako ne misli 18,7 procenata, a nikakav stav o tom pitawu nema 28,1 odsto gra|ana. Zanimqivo je da je me|u onima koji su glasali na posledwim izborima za radikale, ~ak 72,5 procenata onih koji misle da }e Nikoli} osvojiti bira~e SRS-a, ali uz napomenu da to ne zna~i da }e oni izvesno tako i glasati ubudu}e. Iako se poslanici Srpske radikalne stranke bore za svoja prava i tako rade u interesu gra|ana i demokratije, vladaju}a ve}ina u Skup{tini optuùje ih da opstrui{u rad parlamenta. Dnevnik , 26. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Skup{tina Srbije pod pritiskom radikala i naslovom Mandati blokirali govornicu, u kojem se nalaze tri antrfilea sa naslovima BIA i VBA izbegavaju odgovore, Sudije i tuìoci na ~ekawu i Kamen~i} u [e{eqevoj cipeli. Poslanici Skup{tine Srbije bavili su se tokom ju~era{weg dana prepucavawima izme|u biv{ih i sada{wih radikala i zamerkama koje narodwaci, SRS i napredwaci imaju na ra~un izve{taja o neredima na leto{wem mitingu radikala, uprili~enom zbog hap{ewa ha{kog optuènika Radovana Karayi}a. Dok su iz SRS-a zahtevali da poslanici novoformiranog kluba Napred Srbijo sede na galeriji i da u Skup{tinu mogu da u|u tek kada i svi obi~ni gra|ani, u danu otvorenih vrata, Tomislav Nikoli} je poru~io da mandati pripadaju poslanicima i pozvao svoje doskora{we strana~ke kolege da mandate traè pred nadle`nim organima, a ne sa skup{tinske govornice. Predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} u vi{e navrata odre|ivala je pauzu i organizovala konsultacije kako bi se krenulo s dnevnim redom, po{to je ranije ve} bilo zakqu~eno da su predloèna kadrovska re{ewa nesporna. Me|utim, kako je potvrdila, SRS zahteva da im se, shodno ranije utvr|enim kvotama sa~iwenim na osnovu 78 mandata, vrate ~elna mesta u odborima i da dobiju svoje prvobitne kvote u me|unarodnim delegacijama. Ona tvrdi da se radikalima iza{lo u susret koliko je mogu}e, ali i da se procewuje gde je granica. Slavica \uki}-Dejanovi} je pri kraju prepodnevnog rada parlamenta po~ela da izri~e opomene poslanicima koji su prekora~ili vreme za diskusiju. Povodom rasprave koju su radikali pokrenuli za skup{tinskom govornicom o izve{taju MUP-a, ona je rekla da to nije na dnevnom redu teku}e sednice i da o wemu moè da se raspravqa na Odboru za odbranu i bezbednost. Zamenik {efa Administrativnog odbora Nenad Konstantinovi} (DS) poru~io je radikalima da vladaju}a ve}ina ne moè arbitrirati niti na700
silno oduzimati poslani~ke mandate, {to od wih èle da iznude radikali pritiscima sa skup{tinske govornice. [ef kluba radikala Dragan Todorovi} optuìo je DS da snosi veliku odgovornost za sve {to se de{ava na politi~koj sceni Srbije. Se}ate se kako se Branislav Ivkovi} busao u grudi i govorio da on ne moè da bude u stranci koju vodi Mirjana Markovi}? Isti slu~aj se de{ava sada u cepawu SRS-a, pa se kaè da diktator iz Haga onemogu}ava reformisawe stranke podvukao je Todorovi}, i konstatovao da se ne radi o dilemi [e{eq ili Nikoli}, ve} [e{eq ili Tadi}. Nata{a Jovanovi} (SRS) upozorila je na to da u skup{tinskoj sali ne sede ni Milutin Gara{anin ni Stojan Novakovi}. Jedini napredwak koga znam u sali, koji mi se davno tako deklarisao, jeste Miroqub Albijani} tvrdi ona. [efica poslani~ke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolunyija upozorila je ju~e na to da Skup{tina ne moè biti `rtva podela i problema, nastalih u Srpskoj radikalnoj stranci. Traìte da se ume{amo u brakorazvodnu parnicu i da za jednu stranu obezbedimo da joj pripadne sve {to je ste~eno. îwenica za nas je da u parlamentu postoji jo{ jedna poslani~ka grupa, da je broj poslanika SRS-a mawi nego {to je bio istakla je Nada Kolunyija, i poru~ila da poslanici nisu na sednici Centralne otaybinske uprave. Predsednik kluba SPS-a Branko Ruì} obratio se radikalima: Nemate blanko ostavke poslanika i nemojte nas zamajavati, to {to govorite o nekim lopovima, to ne utvr|uje Skup{tina ve} organi koji se time bave. Stoga sigurno ne}emo raspisivati izbore da bismo utvrdili koja je opcija u SRS-u u pravu podvukao je Ruì}. Poslanici DSS-a vi{e puta su iza{li za govornicu, protestuju}i {to je predsednica parlamenta na po~etku sednice stavila na glasawe da se o ta~kama koje su na dnevnom redu raspravqa objediweno, iako nije bilo kvoruma za glasawe. Bilo je 126 poslanika vladaju}e koalicije, a to {to nije bilo toliko ruku za objediwavawe rasprave, stvar je razli~itih stavova o tome odgovorila je predsednica Skup{tine. Predsednik Odbora Skup{tine Srbije za odbranu i bezbednost Dragan Todorovi} potvrdio je da je u parlament stigao izve{taj o hap{ewu ha{kog optuènika Radovana Karayi}a, s potpisom direktora BIA-e i vojnih slu`bi bezbednosti. Ne mogu da govorim o izve{taju, jer je to slu`bena tajna. Dostavqen je ~lanovima Odbora i kad se upoznaju s wim, bi}e zakazana sednica ovog radnog tela rekao je Todorovi} novinarima u parlamentu. On je jedino kazao da nije zadovoqan izve{tajem i ocenio ga kao poku{aj da se izbegnu odgovori na konkretna pitawa. Predsednik Odbora za pravosu|e Bo{ko Risti} traìo je da poslani ci govore o dnevnom redu, nagla{avaju}i da zbog ovakvog odnosa Skup{tine, sudije i tuìoci kojima treba da prestane mandat ve} dve godine primaju platu iako ne rade, ve} samo dolaze na blagajnu prvog u mesecu.
701
Sedamdesetak tuìlaca i sudija uzima mese~no sedam miliona bez rada naveo je Risti}. [ef kluba Napred Srbijo Tomislav Nikoli} rekao je ju~e novinarima da wegov nekada{wi lider Vojislav [e{eq ni{ta ne govori nepromi{qeno i da zato duboko analizira istupawe lidera radikala u Hagu, kada je rekao da je Nikoli} gotov u svakom pogledu. Ba{ me ~udi {to radikali misle da sam gotov u svakom pogledu. [to se mog zdravqa ti~e, ose}am se odli~no. Imam neku teskobu u grudima zbog svega {to mi se de{ava, a {to se ti~e mog politi~kog anga`mana tek sam po~eo poru~io je Nikoli}, potvr|uju}i da dràvni organi trenutno obezbe|uju wegovu porodicu. Bio sam kamen~i} u cipeli SRS-a, iza{ao sam iz te cipele, i ne znam {ta ih vi{e ùqa. Politi~ka opozicija u Srbiji nema poverewa u Tomislava Nikoli}a, zbog wegove sklonosti ka nemoralnim postupcima. Novosti, 26. septembra 2008. godine, objavquju tekst sa nadnaslovom Ko{tunica i Ili} jo{ uvek ne èle da se opredele izme|u Nikoli}a i [e{eqa, naslovom Toma jo{ na probi i podnaslovom U DSS i NS smatraju da je udruìvawe sa napredwacima preuraweno. Antrfile u tekstu ima naslov Male {anse za savez. Ideju Tomislava Nikoli}a da DSS, NS i wegova Srpska napredna stanka formiraju novi opozicioni blok protiv vlasti, narodwaci ocewuju kao preurawenu! Ni Vojislav Ko{tunica, ni Velimir Ili}, jo{ nisu spremni da se opredequju izme|u Nikoli}evih i [e{eqevih radikala i ne pomi{qaju da brzopleto prihvate pruènu ruku dugogodi{weg zamenika predsednika SRS. Pored toga, i DSS i NS jo{ kroz lupu gledaju i odmeravaju svaki Nikoli}ev politi~ki potez, po{to se ocewuje da je on u odnosu prema SSP pre{ao crvenu liniju i zna~ajno se pribliìo vladaju}oj koaliciji. Dok u DSS i NS ~ekaju da se radikalska bura sti{a i odnosi iskristali{u, Nikoli} se ve} name}e i preuzima inicijativu. On ne iskqu~uje ni mogu}nost da na budu}e izbore iza|e na zajedni~koj listi sa Ko{tunicom i Ili}em, a ne beì ni od stvarawa nekakve nadstranke. Kada bi narodwaci prihvatili Nikoli}eve predloge, zna~i da bi i oni ostavili na cedilu srpske radikale. Za to jo{ nemaju nikakav razlog, naro~ito zbog ~iwenice da sa SRS dele politi~ke stavove o nacionalnim pitawima. Posle raskola u SRS, nije vi{e uputno govoriti o nekom formalnom organizovawu opozicije izjavio je za Novosti Andreja Mladenovi}, portparol DSS. Opozicija }e u parlamentu da sara|uje od teme do teme, a za nas je na{a politika jedini orijentir u daqem delovawu. Glasa}emo iskqu~ivo za amandmane koje predlaèmo, ali ne i za vladine predloge. Za DSS je, ukazuje nam Mladenovi}, veoma va`no da vide kako }e se ostale opozicione stranke opredeliti prema predlogu pokrajinskog statuta i prema {teto~inskoj inicijativi da se jednostrano primewuje Privremeni sporazum sa EU.
702
Dubravka Filipovska, potpredsednik NS, smatra da treba sa~ekati najpre da Nikoli} formira i registruje svoju Srpsku naprednu stranku, konstitui{e partijske organe i artikuli{e politi~ki program: Naravno da je nu`no da opozicija zajedni~ki deluje protiv vladaju}e ve}ine, ali rano je govoriti o bilo kakvom formalnom udruìvawu. @elimo korektnu saradwu i sa SRS i sa Nikoli}em. O bilo ~ijoj inicijativi za udruìvawe, odlu~iva}emo tek kada predlog zvani~no dobijemo kaè nam Filipovska. Iako je Oliver Duli} poru~io da je u budu}nosti mogu}a vlada sa Nikoli}em, lider Srpske napredne stranke poru~io je da nikada ne}e u~estvovati u vlati na republi~kom nivou sa DS. Kao razlog za to, Nikoli} nije izneo su{tinske politi~ke razlike ve} vi{e demokratsku praksu: Ne bi bilo dobro da sara|ujemo sa DS na republi~kom nivou i da tako pravimo jednopartijski sistem. Moramo da budemo dva suprotstavqena bloka kazao je vo|a napredwaka. [anse za formirawe opozicionog bloka zna~ajno su pale posle raskola u SRS kaè za Novosti \or|e Vukadinovi}, urednik Nove srpske politi~ke misli. Prvo, DSS ne èli da se svrstava na jednu od zara}enih radikalskih strana. Drugo, te{ko je zamisliti da raspolu}eni radikali ponovo budu na istom koloseku. I, tre}e, narodwaci jo{ nisu na~isto da li Tomislav Nikoli} sprema dogovor sa reìmom ili }e biti beskompromisna opozicija analizira Vukadinovi}. Vlast prikriva svoje neuspehe optuùju}i srpske radikale i wihovog lidera dr Vojislava [e{eqa. Novosti, 26. septembra 2008. godine, objavquju tekst sa nadnaslovom Skup{tina ni ju~e nije raspravqala o zakonima i naslovom Opet blokada. U Skup{tini Srbije govornica je ju~e posluìla za politi~ki obra~un [e{eqevih radikala i Nikoli}evih napredwaka. Wihove me|usobne optu`be i insistirawe SRS da MUP napi{e novi izve{taj o mitingu povodom hap{ewa Radovana Karayi}a, u kome }e odgovoriti na pitawe Ko je ubio Ranka Pani}a? prouzrokovale su dva prekida sednice i dve runde neuspe{nih konsultacija. Predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} je rekla da anarhija mimo dnevnog reda nije dobra ni za efikasnost Skup{tine ni za weno dostojanstvo. A, sve je po~elo tako {to je Dragan Todorovi} optuìo DS da snosi odgovornost za ono {to se de{ava na politi~koj sceni. I ocenio da ovo nije prvi put da vlast poku{ava sve kako bi sebi obezbedila rezervu. [iri se pri~a da diktator iz Haga onemogu}ava reformisawe SRS, a u stvari postoje nemoralni qudi koji uzimaju ne{to {to im ne pripada rekao je on. Nikoli} je uzvratio da je do{ao da ozbiqno radi. Borite se za svoje mandate, ali oni se ne vra}aju za skup{tinskom govornicom, nego odlukama nadle`nih organa rekao je Nikoli}.
703
Nenad Konstantinovi}, zamenik predsednika Administrativnog odbora, poru~io je da radikali ne mogu da imaju onoliko mesta u odborima koliko su imali. Nikoli} je, upitan ho}e li wegovi poslanici glasati za set evropskih zakona, odgovorio da onaj ko èli da vlada mora za to da obezbedi dovoqno glasova. On je potvrdio da wegovu ku}u ~uvaju dràvni organi: Ima jedna stvar koju analiziram [e{eq je u Hagu rekao da sam ja gotov u svakom pogledu. [to se mog zdravqa ti~e, ose}am se odli~no. Imam neku teskobu u grudima, zbog svega {to mi se de{ava. Predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Dragan Todorovi} izjavio je da je stigao izve{taj o hap{ewu Karayi}a, ali da on nosi oznaku slu`bene tajne. Poslanici Srpske radikalne stranke zahtevaju da se utvrdi ko je odgovoran za prekomernu upotrebu sile na mitingu povodom hap{ewa Radovana Karayi}a, {to nikako nije u interesu vladaju}oj strukturi. Politika, 26. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom Skup{tinska rasprava u senci radikalsko-napredwa~kog sukoba i podnaslovom Umesto o dnevnom redu, poslanici ju~e raspravqali o podelama u SRS-u i izve{taju MUP-a o incidentima na mitingu ove stranke. Antrfile u tekstu ima naslov Palma: Odgovorni organizatori mitinga. Radikali i napredwaci iskoristili su ju~era{we vanredno zasedawe Skup{tine Srbije za me|usobne optu`be, dok su udruènim snagama sa govornice kritikovali izve{taj MUP-a Srbije o incidentima na mitingu SRS-a 29. jula, zatraìv{i da se o tome otvori skup{tinska rasprava. Na samom po~etku sednice, {ef poslani~ke grupe DSS-a Milo{ Aligrudi} reklamirao je povredu Poslovnika tvrde}i da je u sali prisutno 124 poslanika, te da je zasedawe zapo~eto bez kvoruma, kao i zbog toga {to predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} nije na dnevni red stavila Predlog rezolucije o Kosovu koju je parlamentu uputilo 108 poslanika DSS-a, SRS-a i NS-a. Izve{taj MUP-a najpre je kritikovao Tomislav Nikoli}, {ef poslani~kog kluba Napred Srbijo, navode}i da je policija brutalno napala gra|ane i da odgovornost ne moè da padne samo na nekoliko policajaca. Izviwavamo se porodicama tih policajaca koje }e ostati bez hleba, a od ministra policije zahtevam da dostavi novi izve{taj koji ne bi potcewivao poslanike Skup{tine Srbije rekao je Nikoli}. On je zatraìo da prva jesewa sednica parlamenta bude posve}ena tom izve{taju. Poslanici SRS-a za skup{tinskom govornicom izneli su stav da je izve{taj MUP-a, koji je dostavqen Skup{tini, infantilan i nepotpun, te da predstavqa samo zamajavawe gra|ana Srbije. [ef poslanika SRS-a Dragan Todorovi} kazao je da izve{taj MUP-a jo{ vi{e potkrepquje sumwu radikala da je neko organizovao nerede na tom mitingu. Naglasiv{i da je na miting dovedeno 1.725 pripadnika MUP-a, zapitao je kako to da nisu bili u stawu da se obra~unaju sa 310 navija~a.
704
Iako sam siguran da su ta {estorica odgovorna za prekomernu upotrebu sile, ne moè se sva krivica svaliti na izvr{ioce rekao je Todorovi}. On je istakao da je upotrebu gumenih metaka mogao da naredi samo ministar ili direktor policije, ali da niko od wih nije pozvan na odgovornost. Skup{tinska govornica ju~e je uglavnom kori{}ena za polemiku o rascepu unutar SRS-a. Radikali su insistirali na tome da se toj stranci vrate mandati poslanika koji su u me|uvremenu pre{li u poslani~ki klub Napred Srbijo. Dragan Todorovi} je optuìo vlast da snosi odgovornost za ono {to se de{ava na politi~koj sceni Srbije, objasniv{i da se sli~na stvar dogodila nakon petooktobarskih promena, kada je DOS na isti na~in cepao SPS. Tada je Bane Ivkovi} govorio da ne moè da bude u stranci koju vodi Mirjana Markovi}, a podseti}u vas da su prethodno morali konopcem da ga izvla~e iz pojedinih delova wenog tela rekao je Todorovi}. On je kazao da se sada u javnosti stvara la`na dilema izme|u Vojislava [e{eqa i prethodnog zamenika predsednika SRS-a, objasniv{i da je prava dilema izme|u Borisa Tadi}a i Vojislava [e{eqa. Nikoli} je Todorovi}u odgovorio da se mandati ne vra}aju za skup{tinskom govornicom, ve} odlukom nadle`nih organa. Prema wegovoj oceni, radikali, po nalogu iz Haga, javno traè mandate poslanika koji su pre{li u poslani~ki klub Napred Srbijo. Bio sam kamen~i} u cipeli SRSa. Iza{ao sam iz te cipele i ne znam {ta ih vi{e ùqa Izjavio je Nikoli}. Na dnevnom redu ju~era{weg zasedawa parlamenta bilo je, ina~e, vi{e kadrovskih re{ewa. Odbor za finansije Skup{tine Srbije predloìo je parlamentu da za ~lanove Saveta narodne banke Srbije izabere Zoricu Mladenovi} i Milojka Arsi}a, kao i da odlu~i o prestanku du`nosti ~lana Saveta NBS Borka Krsti}a, koji je podneo ostavku. Na predlog za{titnika gra|ana Sa{e Jankovi}a, parlament treba da izabere ~etiri zamenika koji su specijalizovani za odre|ene oblasti. Na mesto zamenika ombudsmana predloèni su Goran Ba{i}, Zorica Mr{evi}, Tamara Luk{i}-Orlandi} i Milo{ Jankovi}. Odbor za pravosu|e Skup{tine Srbije predloìo je parlamentu da razre{i du`nosti 58 sudija na li~ni zahtev, a wih 17 zbog toga {to su navr{ili radni vek. Skup{tina bi, na predlog Administrativnog odbora, za zamenika sekretara parlamenta trebalo da izabere Bojana Pudara, ali se poslanici ovim pitawima nisu bavili. I posle dve pauze zbog konsultacija, rasprava je nastavqena neprekidnim pozivawima na povrede Poslovnika, u kojoj su se radikali i napredwaci me|usobno optuìvali, a predstavnici vladaju}e koalicije negodovali tvrde}i da je parlament `rtva jednog strana~kog sukoba. Predsednica parlamenta na kraju je ocewuju}i da se, uprkos poku{ajima, ton rasprave u toku celog dna nije mewao, prekinula sednicu u 18 sati i zakazala wen nastavak za danas u 10 ~asova. Dragan Markovi} Palma, zamenik predsednika poslani~ke grupe SPSJS rekao je novinarima u Skup{tini Srbije da su za incidente na mitingu SRS-a odgovorni organizatori, te da bi oni trebalo da budu ka`weni.
705
Markovi} je kazao da se iz izve{taja MUP-a Srbije vidi da je u sukobima na mitingu povre|eno oko 50 policajaca i oko 20 demonstranata, a da se nikada ranije nije dogodilo da na demonstracijama bude povre|eno gotovo duplo vi{e policajaca od onih koji su izazvali nerede. Predsednik Odbora za bezbednost Dragan Todorovi} nije zadovoqan izve{tajem o hap{ewu dr Radovana Karayi}a, navodi se u tekstu objavqenom u Politici, 26. septembra 2008. godine, sa naslovom Izve{taj o hap{ewu Radovana tajna. U Skup{tinu Srbije ju~e je stigao izve{taj o hap{ewu ha{kog optuènika Radovana Karayi}a, a predsednik Odbora za bezbednost Dragan Todorovi} rekao je novinarima da nije zadovoqan ovim dokumentom, koji nosi oznaku dràvne tajne. To nije nikakav izve{taj, ve} poku{aj da se izbegnu odgovori na konkretna pitawa kada je u pitawu hap{ewe Radovana Karayi}a rekao je Todorovi} novinarima. On je objasnio da je Odboru za bezbednost umesto izve{taja poslato jedno par~e papira koje su potpisali direktori BIA i vojnih slu`bi bezbednosti. To je nezamislivo. Na pojedina~na pitawa direktorima tih slu`bi, wih trojica su seli, dogovorili se i potpisali se ispod toga. Zato smo zatraìli da svaki ponaosob odgovori na na{a pitawa. Izve{taj je dostavqen ~lanovima odbora i kada se oni upoznaju sa wim bi}e zakazana sednica odbora kazao je Todorovi}. Tekst sa naslovom Nikoli}u ugroèna bezbednost, u kojem jadni Tomislav izraàva strah od dr Vojislava [e{eqa, objavqen je u Politici, 26. septembra 2008. godine. Tomislav Nikoli} je novinarima u Skup{tini Srbije izjavio da duboko u sebi analizira istupawe lidera radikala u Hagu, objasniv{i da Vojislav [e{eq ni{ta ne govori nepromi{qeno. On je rekao da sam ja gotov u svakom pogledu. Ba{ me ~udi {to to radikali misle da sam gotov u svakom pogledu. [to se mog zdravqa ti~e, ose}am se odli~no. Imam neku teskobu u grudima, to je zbog svega {to mi se de{ava, a {to se ti~e mog politi~kog anga`mana, tek sam po~eo rekao je Nikoli}. Povodom navoda u pojedinim medijima da je nedavno osuje}en poku{aj atentata na wega, on je objasnio da je ta informacija ta~na, te da wegovu porodicu trenutno obezbe|uju dràvni organi. Tomislav Nikoli} neprestano optuùje dr Vojislava [e{eqa za pretwe kojima je navodno izloèn. Tako wegova li~na bezbednost postaje deo programa wegove partije. Pravda , 26. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Tomislav Nikoli}, osniva~ SNS, duboko u sebi analizira izjavu Vojislava [e{eqa da je on gotov u svakom pogledu, naslovom [e{eqeve pretwe i podnaslovom Radikali tvrde da je Nikoli} ve} godinama u mutnim poslovima. Lider napredwaka tvrdi da ga biv{e kolege la`no optuùju. Tomislav Nikoli}, osniva~ Srpske napredne stranke, kaè da wegovu porodicu obezbe|uju dràvni organi, zbog pretwi kojima je izloèn.
706
Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, na su|ewu u Ha{kom tribunalu, rekao je da vi{e nema {ta da pri~a o Nikoli}u, jer je on gotov u svakom pogledu. Na pitawe novinara da li tu izjavu shvata kao pretwu, Nikoli} kaè: Izjavu Vojislava [e{eqa, koji ni{ta ne govori nepromi{qeno, a koji je rekao da sam gotov u svakom pogledu, analiziram duboko u sebi. [to se ti~e mog zdravqa, ose}am se odli~no. Zato ne znam za{to radikali misle da sam gotov u svakom pogledu. Mo`da oni znaju ne{to vi{e rekao je Nikoli}. Komentari{u}i optu`be biv{ih partijskih saradnika, koji su ga kritikovali sa skup{tinske govornice, Nikoli} je kazao da je on bio kamen~i} u cipeli SRS, i da je sam iz we iza{ao tako da ne zna {ta ih vi{e ùqa. Pretpostavqam da je i to deo naloga iz Haga i da tako svako dokazuje svoju lojalnost kazao je Nikoli}. Dodao je da o~ekuje da poslanici SRS nastave sa napadima na wega dok ne procene da su na granici da ih optuè za opstrukciju. Elena Boì} Talijan i Jadranko Vukovi} kaù da nisu iznena|eni izjavom doskora{weg kolege Tomislava Nikoli}a da je on bio ko~nica da u vrh stranke do|u nesposobni qudi poput wih dvoje. Prema wihovim re~ima, javnost }e proceniti ko je koliko sposoban, a Nikoli}u poru~uju da se smiri, jer je ve} dotakao moralno dno. Jadranko Vukovi} kaè da Nikoli}a dobro poznaje ve} 15 godina i da sve ovo {to sada radi {ef poslani~kog kluba Napred Srbijo, radi u ciqu skrivawa istine. Toma se boji da ne ispliva istina o wegovim kriminalnim radwama, o wegovim poslovima sa tajkunima Mi{kovi}em, Bekom i Peconijem. Nikoli} je sa svojim prijateqem Milanom Ba~evi}em, ~ija je k}erka udata za Tominog sina, pravio projekat izgradwe termoelektrane na gas u Novom Sadu. Nosilac projekta je trebalo da bude Ba~evi}, a Toma je jurio pare kod {vajcaraca i nekih Rusa otkriva Vukovi}. Kako kaè, cela SRS je upala u Nikoli}evu zamku, jer su znali za wegove mutne radwe, ali su }utali jer je stalno najavqivao politi~ku penziju. Verovali smo da }e i oti}i u penziju i da nema potrebe da ru`no pri ~amo o svojim ~lanovima. Me|utim, on je svim tim pri~ama samo pripremao teren da prisvoji stranku, {to mu, sre}om, nije uspelo kaè Vukovi}, i dodaje da }e radikali o Nikoli}evim poslovima tek govoriti. Sa druge strane, novoizabrani generalni sekretar SRS, Elena Boì} Talijan, navodi da se Nikoli} okrenuo niskim udarcima i vre|awu biv{ih kolega, jer mu nije uspela zamisao da izvede pu~ u stranci. Javnost }e ve} procenti moje sposobnosti, a mi u SRS nemamo vreme na da se bavimo Nikoli}em. Wegove pri~e da sam nekada bila u sva|i sa Todorovi}em nisu ta~ne. Ovo {to radi je klasi~na zamena teza, predstavqaju}i Vojislava [e{eqa kao autoritativnu li~nost, a sebe kao `rtvu kaè Talijan. Isto tako, ona dodaje da je Nikoli} taj koji je uvek sve odluke donosio sam i da vi{e od godinu dana nije hteo da sazove Predsedni~ki kolegijum.
707
^lanstvo se posle nekog vremena àlilo direktno [e{equ, pa je on odlu~io da se jednom nedeqno ~uje sa kolegijumom na kome }e biti govora o aktuelnim stvarima navodi Talijan. Odgovaraju}i na napade nekada{weg saborca Jadranka Vukovi}a, da je ogrezao u kriminal, Nikoli} kaè da je pomenuti ~ovek budaletina. Ne znam {ta im zna~i to da se povu~em iz kriminala. Nikada nisam bio kriminalac, niti u~esnik nekih nezakonitih radwi. Jadranko je jedna budaletina, ~ovek koji ne zasluùje nikakvu pa`wu. Pa on je iz BIA dostavqao obave{tajne podatke Vojislavu [e{equ odgovara Nikoli}. Pravda, 26. septembra 2008. godine, u rubrici Tema dana , objavquje izjavu Jadranka Vukovi}a sa naslovom SRS ~ekao Tomin odlazak u penziju. Verovali smo da }e Nikoli} oti}i u penziju i da nema potrebe da ru`no pri~amo o svojim ~lanovima. Me|utim, on je svim tim pri~ama samo pripremao teren da prisvoji stranku, {to mu, sre}om nije uspelo. Tekst sa nadnaslovom Srpska napredna stranka odredila 10 osnovnih na~ela po kojima }e delovati i naslovom Tomini principi, objavquje Pravda, 26. septembra 2008. godine. Srpska napredna stranka, u uslovima politi~kog bezna|a i besperspektivnosti, svojim principima delovawa pruà gra|anima Srbije novu priliku da li~nim angaòvawem stvore uslove za izlazak zemqe iz te{ke politi~ke, ekonomske i socijalne krize u kojoj se danas nalazi. Ova politi~ka organizacija je posve}ena o~uvawu celovitosti teritorije, stvarawu moderne demokratske dràve i razvijawu savremene trì{ne privrede kojom }e se stvoriti uslovi za ìvot dostojan ~oveka. Politi~ko delovawe srpskih napredwaka bi}e zasnovano na deset osnovnih principa: 1. KiM je sastavni deo na{e teritorije i Srbija ne}e prihvatiti bilo kakav poku{aj otimawa wenih delova. Isto tako, Srbija }e svim politi~kim i ekonomskim merama spre~iti daqu razgradwu svog pravnog i politi~kog sistema, naro~ito na podru~ju Vojvodine. 2. Srbija ima obavezu da pomaè svojim gra|anima koji ìve van wenih granica, da se bori za povratak na ogwi{ta Srba izbeglih iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske. Istovremeno, politi~ko pribliàvawe i ekonomsko jedinstvo sa Republikom Srpskom stvori}e uslove u budu}nosti za formirawe zajedni~ke ili jedinstvene dràve srpskog naroda i svih ostalih gra|ana koji ìve na teritoriji Srbije i Republike Srpske. 3. SNS }e insistirati na formirawu stabilne dràve u kojoj }e vladavina prava i po{tovawe principa ustavnosti i zakonitosti predstavqati temeqe dràvne vlasti. Jednakost pred zakonom mora da bude dosledno sprovedena, {to zna~i da nijedan pojedinac, bez obzira na to na kojoj se funkciji nalazi, ne sme da bude nedodirqiv i mora da snosi istu vrstu kako prava, tako i odgovornosti kao i bilo koji drugi gra|anin Srbije. 4. Napredwaci }e se boriti za po{tovawe Ustavom, ali i svim me|unarodnim pravnim aktima zagarantovanih prava pripadnika nacionalnih mawina. Srbija, kao zemqa koja se moè pohvaliti nacionalnom i religijskom {arenoliko{}u, mora da bude primer nacionalne i verske toleran708
cije, zajedni~kog i prijateqskog ìvota qudi koje vole svoju zemqu i po{tuju wene zakone. 5. Srbija kao mala, ali zemqa ponosnih i dostojanstvenih qudi, moè da poboq{a svoju ulogu i poziciju u svetu samo ako bude most izme|u Istoka i Zapada. Opredeqewe Srbije za ulazak u EU ne treba da bude sporno, ali Srbija u Evropu moè da u|e samo kao celovita dràva, sa Kosovom i Metohijom, kao svojim sastavnim delom. 6. Vojna neutralnost je jedino logi~no i razumno re{ewe za srpsku dràvu u uslovima op{te konfrontacije NATO i Rusije. Vojna neutralnost podrazumeva i efikasnu, tehni~ki opremqenu, profesionalizovanu, sna`nu srpsku vojsku, koja }e vratiti poquqano narodno poverewe, ali koja }e u svakom trenutku biti odvra}aju}a sila za svakog potencijalnog agresora. 7. Borba protiv korupcije i kriminala je temeqno opredeqewe srpskih napredwaka, jer bez iskrene i pravno utemeqene borbe protiv najve}eg problema, za savremeno srpsko dru{tvo nema ni ekonomskog ni socijalnog napretka u dràvi Srbiji. 8. Suzbijawe problema nezaposlenosti, ekonomsko blagostawe i sna`na privreda, tako|e su neki od osnovnih ciqeva SNS. Politi~ka klima koju SNS èli da stvori sukobqavawem ideja, a ne gra|ana, izmene i modernizacija {kolskog sistema, saradwom sa svetom, sprovo|ewem po{tene privatizacije dove{}e do uslova za brz ekonomski rast zemqe. 9. SNS }e stvoriti dràvu socijalne pravde, jer moramo da obezbedimo uslove za normalan ìvot najugroènijim slojevima dru{tva. Tako|e, i pravo na le~ewe mora da bude obezbe|eno svakome, kao i {ansa svoj deci da se {koluju. 10. Ravnomeran regionalni razvoj i decentralizacija Srbije uslov su wenog napretka. Moraju se preduzeti mere za razvoj sela, spre~avawe migracije stanovni{tva iz mawih sredina u ve}e gradove jer }e se u suprotnom umawiti {anse za ozbiqan privredni oporavak. Pri tome, decentralizacija ne zna~i davawe bilo kakvih teritorijalnih autonomija, ve} samo {iroka prava i ovla{}ewa lokalnim samoupravama. Tomislav Nikoli} je formirao svoju partiju, koja }e biti wegova dok druga~ije ne odlu~i Vu~i}. Tekst sa nadnaslovom Napredwaci ~etvrti put na srpskoj politi~koj sceni, naslovom Za modernu Srbiju i podnaslovom Programske sli~nosti Nikoli}evih i starih napredwaka su uo~qive i jedni i drugi, izme|u ostalog, isti~u zna~aj saradwe Srbije sa svetom, ali uz o~uvawe nacionalnih i dràvnih interesa, u kojem se nalazi antrfile sa naslovom âk 475 partija, objavquje Pravda, 26. septembra 2008. godine. Nova partija na srpskoj politi~koj sceni, Srpska napredna stranka Tomislava Nikoli}a, ~ije je formirawe najavqeno za 21. oktobar, bi}e ~etvrta u srpskoj istoriji koja je formirana pod tim nazivom, a 476 registrovana politi~ka organizacija u Srbiji. Srpska napredna stranka (SNS) je bila jedna od ~etiri najva`nije politi~ke stranke u Srbiji pre Prvog svetskog rata, a do Drugog svetskog rata osnivana je u tri navrata.
709
Programske sli~nosti Nikoli}evih i starih napredwaka su uo~qive i jedni i drugi, izme|u ostalog, isti~u zna~aj saradwe Srbije sa svetom, ali uz o~uvawe nacionalnih i dràvnih interesa. Pre skoro 120 godina, kada je prvi put formirana SNS, u programu je, kao osnovna na~ela imala napredak Srbije, samostalnost i jedinstvo Srba. U programu je, jo{ tada, navedeno da se za samostalnost Srba ne moè raditi uspe{nije nego u punoj slozi sa prosvetom i obrazovano{}u svetskom, a paze}i uvek na narodne potrebe i na velike interese budu}nosti srpske. Novi srpski napredwaci su, kao svoje ciqeve, izme|u ostalog, postavili i o~uvawe teritorijalnog integriteta Srbije, obavezu Srbije da pomaè pripadnicima srpskog naroda koji ìve van wenih granica, da Srbija bude most izme|u Istoka i Zapada. U programu Nikoli}evih narodwaka navedeno je i opredeqewe Srbije za ulazak u EU, uz uslov da Srbija u Evropu moè da u|e samo kao celovita dràva, s Kosovom i Metohijom, kao i vojna neutralnost, borba protiv korupcije i kriminala, ekonomsko blagostawe i sna`na privreda... SNS je, prvi put, osnovana u januaru 1881. godine oko grupe mladokonzervativaca okupqenih oko lista Videlo, a wen prvi predsednik, koji je na toj funkciji bio do 1886. godine, bio je Milan Piro}anac. Napredwaci su se, u vreme osnivawa, smatrali nastavqa~ima grupe starih konzervativaca, me|u kojima Ilije Gara{anina, Jovana Marinovi}a, Koste ûki}a i ostalih, ali su napredwaci bili liberalniji i moderniji. Iste godine je formirana i Narodna radikalna stranka Nikole Pa{i}a, sa kojima su napredwaci, u prvo vreme, bili u savezni{tvu, ali su ubrzo u{li u sukob i oko vlasti i politi~kih na~ela. Dolazak SNS na vlast podrào je knez Milan Obrenovi}, koji je sve stranke, pa i narodwake, koristio za borbu protiv Pa{i}evih radikala. Istorijski fakti svedo~e da je SNS tokom svoje prve vlade otvorila prostor politi~kim slobodama i pro{irila poqe gra|anskih prava u Srbiji, donela prve i napredne zakone o prosveti, sudovima, politi~kim strankama, Narodnoj banci i staja}oj vojsci. SNS, 1887. godine, prelazi u opoziciju, a vladu formiraju radikali. Dok je Stojan Novakovi} bio na ~elu napredwaka 1895. godine ta stranka je ponovo formirala vladu, ali je godinu dana kasnije, posle pada sa vlasti, bila raspu{tena. Stranka je, 1906. godine, obnovqena, a wen lider ponovo je bio Stojan Novakovi}. SNS je po tre}i put osnovana 1920. godine, a na wenom ~elu tada je bio Mileta Novakovi}, sin Stojana Novakovi}a. Posle Prvog svetskog rata, napredwaci, zajedno sa samostalcima, liberalima, jednim delom radikalskih prvaka i ve}im delom srpskog i mawim hrvatskog krila Hrvatsko-srpske koalicije u~estvuju u stvarawu Demokratske stranke Qubomira Davidovi}a. Trenutno je u Srbiji registrovano 475 politi~kih organizacija, od kojih je 438 aktivno, pi{e na sajtu Ministarstva za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu.
710
Nikoli} je u po~etku svog bavqewa politikom bio osniva~ Narodne radikalne stranke, koja se sjedinila sa Srpskim ~etni~kim pokretom Vojislava [e{eqa i 1990. godine, formirana je SRS. Dr Vojislav [e{eq, sa svakim novim svedokom u Hagu, dobija bitku protiv inkvizitora. To priznaje i Pravda, 26. septembra 2008. godine, u tekstu sa nadnaslovom Zavr{eno unakrsno ispitivawe svedoka optu`be VS 061 u Ha{kom tribunalu, naslovom [e{eq uhvatio svedoka u laì i podnaslovom VS 061 na su|ewu nije mogao da navede nijedan primer, niti ime Hrvata deportovanog iz Hrtkovaca 1991. ili 1992. godine. Doktor Vojislav [e{eq potvrdio je, pred Ha{kim tribunalom, da su Hrvati, 1991. i 1992, napu{tali vojvo|ansko selo Hrtkovce, po{to su dobrovoqno razmewivali imovinu sa Srbima prognanim iz Hrvatske, a svedok optu`be VS 061 odgovorio je da su hrvatski civili odlazili pod pritiskom. [e{eq: Ta~no je da sam se na predizbornom mitingu Srpske radikalne stranke zalagao za retorziju, odnosno odmazdu kao odgovor na proterivawe stotine hiqada Srba iz Hrvatske, ali nisam na mitingu, kako tvrdi tuìlac, ~itao imena Hrvata koje treba proterati iz Hrtkovaca. Ja sam tada najavqivao da }e SRS, kad do|e na vlast, Srbima dati adrese da razmene imovinu sa Hrvatima. Svedo~e VS 061, da li vam je neko od me{tana preneo {ta je na mitingu re~eno? VS 061: Oni koje sam primio bili su zapla{eni i kazali su: Moramo i}i {to pre, to je bila preporuka. [e{eq: Da li je ta~no da su, pre mitinga SRS u Hrtkovcima, hrvatski me{tani razmenili imovinu sa srpskim izbeglicama pristiglim iz Hrvatske? VS 061: Ta~no je. Ali, broj srpskih izbeglica bio je toliko veliki da svi nisu mogli stati u Hrtkovce, sve i da su se svi me{tani iselili... Oni su i{li i u druga sela i poku{avali da se, zakonito ili na silu usele u ku}e i, naàlost, isterivali su druge. [e{eq: Radilo se o vi{oj sili, poput elementarne nepogode. VS 061: Moglo se i zajedni~ki ìveti. Nije se moralo isterivati. A bilo je i prethodnica koje su traìle iseqavawe Hrvata, jer wima trebaju ku}e. Bilo je i slu~ajeva da su me{tani morali na brzinu oti}i i uzeti samo paso{ i ne{to sirotiwe, ali se kasnije, kako sam ~uo, sve pozitivno re{ilo. [e{eq: Da li znate za ijedan primer da su hrvatske porodice deportovane, a da nisu dobile imawa u Hrvatskoj? VS 061: Ne znam, ali sam ~uo da su mnogi bili prevareni, jer, kada su do{li na adrese u Hrvatskoj qudi su tamo ve} ìveli. Dok ga je [e{eq ispitivao o tri talasa srpskih izbeglica iz Hrvatske, izme|u 19911995. godine, za koje je okrivio vlast tada{weg hrvatskog predsednika Frawe Tu|mana, VS 061 ga je zapitao: [ta smo mi Hrvati iz Hrtkovaca bili krivi za to. Mi smo bili pod stra{nim pritiskom, {ta smo mi bili krivi za Bqesak i Oluju? Hrvatski narod je to morao trpeti i odlu~io se oti711
Radio televizija Srbije, emisija [ta radite, bre Beograd, 26. septembar 2008. godine U Skup{tini Srbije, wen predsednik Slavica \uki}-Dejanovi} se na{la u sred okr{aja ~iji je uzrok, pre svega, otimawe mandata koji pripadaju Srpskoj radikalnoj stranci. Poslanici DS-a su se sa vladarskih visina podsmevali borbi srpskih radikala za ono {to im pripada, dok je wihov predsednik u Wujorku }askao sa holivudskim zvezdama ne mare}i za de{avawa u Srbiji. Novinar: U Skup{tini Srbije ni danas nije po~ela rasprava po dnevnom redu. Zbog nepo{tovawa parlamenta, predsednica Slavica \uki}-Dejanovi} striktno je danas primewivala Poslovnik o radu. Izricala je opomene i oduzimala re~ radikalima, traè}i da govore o onome {to je na dnevnom redu a ne o unutarstrana~kim i drugim pitawima. Oko podneva odredila je pauzu da bi se, kao i ju~e, konsultovala sa {efovima poslani~kih grupa kako da se sednica nastavi. Slavica \uki}-Dejanovi}: Gospodine Mari}u. Du{an Mari}, poslanik SRS: Aktivirali smo blanko ostavke odbornika u Skup{tini grada Smedereva. Samo malo. Slavica \uki}-Dejanovi}: Gospodine Mari}u, dozvolite. Du{an Mari}, poslanik SRS: Samo malo, ne, ne, molim vas, imam da postavim pitawe, molim vas. Slavica \uki}-Dejanovi}: Molim vas, nije bilo povrede Poslovnika od po~etka rada, pre{li smo na dnevni red i moète primewivati i ~lan 225 i 226 u skladu sa Poslovnikom. Du{an Mari}, poslanik SRS: Ju~e sam se javio ovde, traìm obja{wewe. Ju~e sam se javio drugi put, niste mi dali re~, molim vas. Slavica \uki}-Dejanovi}: Mnogo se vas javilo, vi znate da je svaki novi dan, novi. Du{an Mari}, poslanik SRS: Zna~i, mi smo... Slavica \uki}-Dejanovi}: Izri~em vam opomenu, gospodine Mari}u. (aplauz) Ne govorite o ta~ki dnevnog reda. Milan Veselinovi}, poslanik SRS: Pa ste rekli, gospo|o... Slavica \uki}-Dejanovi}: Oduzimam vam re~, nemate re~, gospodine Veselinovi}u. Milan Veselinovi}, poslanik SRS: Gospo|o Dejanovi}... Slavica \uki}-Dejanovi}: Nemate re~, gospodine Veselinovi}u. Milan Veselinovi}, poslanik SRS: ...pa ste rekli, gospo|o Dejanovi}. (aplauz) Pa ste rekli, gospo|o Dejanovi}, da se niste dobro dogovorili. Slavica \uki}-Dejanovi}: Oduzimam vam re~.
712
}i, rekao je svedok i priznao da je pogre{io kada je, u izjavi Tuìla{tvu datoj 2006. godine, rekao da nije bilo razja{weno ubistvo jednog hrvatskog me{tanina po~iweno 1992. godine. [e{eq je prethodno svedoku predo~io policijsku dokumentaciju o hap{ewu po~inilaca odmah po zlo~inu, kao i presudu kojom su oni ka`weni za ubistvo. Su|ewe [e{equ bi}e nastavqeno u sredu, 1. oktobra.
Milan Veselinovi}, poslanik SRS: Da se niste dobro dogovorili u poslani~kom klubu. Slavica \uki}-Dejanovi}: Druga opomena. Milan Veselinovi}, poslanik SRS: Ne, ne, delujem ja. Vjerica Radeta, poslanik SRS: Vi sa ove ùte strane, {to nikada niste stali za ovu govornicu, nego samo znate da arlau~ete i da se smejete, to je va{a stvar. Slavica \uki}-Dejanovi}: Molim vas, vodite ra~una o terminima koje koristite. Vjerica Radeta, poslanik SRS: Molim, a tako vi nazivate ovo... Slavica \uki}-Dejanovi}: ...terminima koje koristite. Momir Markovi}, poslanik SRS: ...kako... Slavica \uki}-Dejanovi}: Pre{li smo na dnevni red, molim vas, ako imate... Momir Markovi}, poslanik SRS: Ja moram, gospo|o predsedavaju}a... Slavica \uki}-Dejanovi}: ... povredu Poslovnika u skladu sa obja{wewima koje sam ve} dala da nastavite, ako ne, zamoli}u vas da se vratite na svoje mesto. Momir Markovi}, poslanik SRS: Gospo|o predsedavaju}a, da bih obavqao posao narodnog poslanika, neophodno mi je saznawe upravo o ovim stvarima. Prvo, kako je mogu}e da se zakon za odbornike u skup{tinama op{tina i gradova primewuje tako da se... Slavica \uki}-Dejanovi}: Oduzimam vam re~, ne govorite o ta~ki dnevnog reda. Slobodan Mara{, LDP: Ja vam predlaèm da u skladu sa ~lanom 98, stav 2, prekinete ovo i da sazovete konsultacije {efova poslani~kih grupa da iza|emo iz ove situacije u kojoj se nalazimo, odnosno da po~nemo da radimo u skladu sa dnevnim redom. Dobrislav Preli}, SRS: Ju~e ste dozvolili, pre svega, gospo|i Nadi Kolunyiji da tu navodi neke primere kad je Srpska radikalna stranka u pitawu, neke brakorazvodne parnice itd. i niste imali nikakve primedbe, a ja da vam kaèm da brak postoji, da su tu normalno mu{karac i èna, kada neko, obi~no èna... Slavica \uki}-Dejanovi}: Molim vas, govorite tri minuta i dvadeset i pet sekundi. Dobrislav Preli}, SRS: U na{em narodu ima naziv za to... Slavica \uki}-Dejanovi}: Izri~em vam opomenu zbog duìne i sadràja govora. Sreto Peri}, SRS: Moram da vas pitam, kada }e biti vra}eni mandati Srpskoj radikalnoj stranci? Dragan Stevanovi}, SRS: Ja vas jo{ jednom molim da iskoristite svoj politi~ki autoritet ne da omogu}ite rad po dnevnom redu, nego da vratite mandate Srpskoj radikalnoj stranci. Radi{a Ili}, SRS: Ja bih vam skrenuo pa`wu da ne poku{avate da li~ite na kraqa Milana Obrenovi}a i da terori{ete radikale, jer kraq Milan Obrenovi} je voleo da popije, bio je apsolutista, imao je brkove za razliku od vas, i ono {to je najbitnije, imao je uz sebe Naprednu stranku.
713
Slavica \uki}-Dejanovi}: Razumela sam obja{wewe, razumela sam va{e pitawe, odgovori}u vam, ali sada govorite o temama koje zaista nisu aktuelne koje su gra|anima poznate, poslanicima poznate. Dajem pauzu od pola sata. Novinar: I u poslepodnevnom delu sednice radikali su nastavili da se javqaju za re~ reklamiraju}i Poslovnik o radu. [ta ste rekli? Nada Kolunyija: Jer da je vama zaista kqu~na tema mandati, onda biste vi pokrenuli proceduru, zna se kakva je procedura da bi se utvrdilo kome pripadaju mandati, koje su institucije koje }e nakon toga da donesu o tome odluku. To ova govornica nije. Vi ovde ne re{avate problem, vi ovde raspravqate svoje me|usobne odnose, a to nikoga nije briga, ni gra|ane koji su glasali za vas, a najmawe gra|ane koji nisu glasali za vas. [ta ste rekli? Tomislav Nikoli}: Dok sam vodio Srpsku radikalnu stranku, mogli ste da me pitate dokle }e to da traje, sad morate da pitate nekog drugog, a taj }e pitati nekog tre}eg. Ali ne vaqa blokada i znam da }e prekinuti to uskoro, i sami znaju da su preterali. Svaka blokada mora da ima neki ciq, svaka opstrukcija mora da ima neki ciq. Je li ciq da radikali ostanu bez mandata, to ovom opstrukcijom ne moè da se postigne. Da dobije Srpska radikalna stranka sedamdeset osam, sedamdeset sedam, dobro, i sedamdeset osmi koji je imala, to ne moè blokadom. Ja mislim da }emo mi zbog ovakvog pona{awa i zbog ovih re~i koje se ponavqaju za govornicom, za neki dan imati jo{ nekoliko poslanika u Srpskoj naprednoj stranci. [ta ste rekli? Sr|an Milivojevi}, DS: Dragan Todorovi} pa`qivo oslu{kuje zahteve Vojislava [e{eqa, strepe}i da mu zbog gre{ke u koracima, umesto svilenog gajtana, ne stigne poziv za kumstvo. [ta ste rekli? Slavica \uki}-Dejanovi}, predsednik Skup{tine Srbije: Ova anarhija vre|a dostojanstvo Skup{tine Srbije i mora biti prekinuta. Novinar: Albanski hakeri napali su pro{le godine... Dragan [ormaz, DSS: I sad sva{ta... Novinar: ...savez izvi|a~a Beograda, na ~ijoj je stranici, na crnoj pozadini, postavqen grb Albanije, u crvenoj boji sa mrtva~kom glavom. Dragan [ormaz, DSS: I {ta sad? [ta? Pa dobro, hakeri rade. I na{i hakeri rade sva{ta tamo na wihovim sajtovima, nemoj mi to, molim te. [ta radite, bre? Novinar: Predsednik Srbije Boris Tadi} razgovarao je u Wujorku sa proslavqenom filmskom zvezdom Robertom De Nirom, osniva~em filmskog festivala Tribeka i predstavnicima kompanija Sali port drim vorks i Kopola, koje su zainteresovane za investirawe u filmsku industriju Srbije i privatizaciju Avala filma. Robert De Niro, glumac: Se}am se vremena kada sam bio u Beogradu, to je bilo sjajno, zaista izuzetno, grad je dobro izgledao, siguran sam da je i danas isti, ako ne i lep{i. Bilo bi zaista lepo tamo biti i snimati film.
714
Ne znam kakve su {anse za to sada, ali moglo bi da se desi. To je izuzetno mesto. Mo`da sam ja delom i Srbin, ko zna kakvo je poreklo. \okovi} je sjajan momak, sjajan momak. [ta radite, bre? Novinar: Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} je na poslovnom ru~ku ameri~ke privredne komore rekao da }e vlada na jednoj od slede}ih sednica doneti odluku o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom. Taj sporazum, kako je rekao, ve} se primewuje u onom delu za koji je odgovorna Evropska unija. Cvetkovi} je ranije danas, na proslavi pete godi{wice Balkanskog fonda za demokratiju, jo{ rekao da je izgradwa demokratskih dru{tava zajedni~ki ciq svih u regionu i da je dosti`na samo kroz saradwu dràve i civilnog sektora. Mirko Cvetkovi}: Tako|e sam ukazao na ono {to dràva moè da u~ini, sa jedne strane u odnosu na civilno dru{tvo, i isto tako {to civilno dru{tvo moè da u~ini za dràvu, po{to i jedna i druga strana ima demokratsko dru{tvo kao svoj ideal. Posebno sam pomenuo Zakon o udruèwima koji je Vlada Republike Srbije usvojila i uputila ga parlamentu, kojim }e se znatno olak{ati registracije i ne samo to, postavqaju se pravila, potpuna jasna i pravilna igra, za koju se odavno zalagalo civilno dru{tvo. Novinar: Direktor direkcija Evropske unije za zapadni Balkan [tefan Lene, rekao je da je proces asocijacije najboqi na~in stabilizacije balkanskog regiona. [tefan Lene: Pogledajte {ta se dogodilo u Srbiji u proteklih nekoliko meseci. Ko{tuni~ina vlada je pala zbog pitawa asocijacije i pridruìvawa, potpisivawe sporazuma je bez svake sumwe bio vaàn faktor u odre|ivawu ishoda izbora. Nedavno cepawe u Srpskoj radikalnoj stranci tako|e je posledica razli~itih stavova o SSP-u. Ne znam koliko je vas pogledalo taj dokument od 200 strana, veoma je dosadan i birokratski i te{ko je zamisliti da poseduje takve mo}i. [ta ste rekli? Mirko Cvetkovi}, premijer Srbije: Preseqewe na Dediwe te{ko bi mi palo, ali ako se bude insistiralo iz bezbednosnih razloga, ne iskqu~ujem da }u se preseliti. Novinar: Nacrt Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine predvi|a da Skup{tina Vojvodine predlaè mreù sudova i sve nosioce pravosudnih funkcija, {to je direktno u suprotnosti sa Ustavom Srbije, prema kome je sudska vlast jedinstvena na teritoriji Republike, saop{tio je pravni odbor Demokratske stranke Srbije. U saop{tewu se navodi da se ~lanom 172 Ustava Srbije jasno predvi|a ko predlaè i bira sudije Ustavnog suda. U skladu sa Ustavom i usvojenom strategijom reforme pravosu|a, ~lanove Visokog saveta sudstva i Dràvnog ve}a tuìlaca birale bi same sudije, tuìoci i zamenici tuìlaca, navodi se u saop{tewu. DSS dodaje da je o~igledno da takav nacrt Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine predstavqa poku{aj da se na neustavan na~in oduzmu nadle`nosti Skup{tine Srbije.
715
[ta ste rekli? Nenad ânak, predsednik LSV: Naravno da nismo zadovoqni Statutom Vojvodine, jer on proisti~e iz Ustava Srbije. Novinar: U senci doga|awa na sednicama Skup{tine grada Kraqeva tokom protekle nedeqe, ostao je jedan mali protest, na wemu su u~estvovala mahom deca i to u prvom planu mali{ani uzrasta od sedam do devet godina. Svako ko se zatekao ispred Skup{tine grada Kraqeva u tom trenutku, nije mogao da ostane ravnodu{an, pre svega zbog na~ina na koji su deca protestvovala, povicima lopovi, lopovi, spasimo îbukovac, iza|ite napoqe, misle}i na gradona~elnika i odbornike. Mali{ani su ispoqavali navodno svoje, ali ono {to je u ovoj pri~i ipak jasnije, to je nezadovoqstvo odraslih, konkretno ~lanova fudbalskog kluba îbukovac. Ni ove transparente nisu mogli sami da ispi{u, a neka deca ni da ih pro~itaju, {to ukazuje na svu teìnu problema. Iza ovoga stoji Mihajlo Para|anin, predsednik fudbalskog kluba îbukovac, zbog odluke Skup{tine grada da se klubu oduzme teren zbog izgradwe poslovnog sportskog centra. Mihajlo Para|anin, predsednik FK îbukovac: Glavni razlog na{eg protesta je oduzimawe sportskog terena, a nenu|ewa nikakve alternative fudbalskom klubu îbukovac, koji postoji 60 godina. Novinar: Lokalni mediji su listom osudili postupak predsednika kluba, bez ostavqawa bilo kakve dileme da su deca izmanipulisana. Mihajlo Para|anin, predsednik FK îbukovac: Jako mi je te{ko, po pri~i svi mi volimo decu i omladinu, a kad se doga|aju ovakve stvari, svi zatvaraju o~i i pu{taju da se deca sklawaju, teraju na ulicu, umesto da se napravi jo{ vi{e sportskih terena i da se privuku sportu, jer sport jednostavno vaspitava zdrave mlade qude. Novinar: Ta~no je da }e na ovom mestu uskoro biti jedno veliko gradili{te, mali klub je za sada jedini na putu investitorima. Novinar: Deca koja su u~estvovala na protestima mahom su u~enici Osnovne {kole îbukova~ki partizani. Zaposleni u ovoj obrazovanoj instituciji odlu~ili su da poja~aju pedago{ki rad sa wima, pogotovo sa temama kao {to su participacija i manipulacija dece u javnim skupovima. Vesna [apowi}, pedagog O[ îbukova~ki partizani: Postoje razli~ite vrste manipulacije dece, zna~i, ja sad ne komentari{em ovaj konkretni doga|aj, zato {to prosto nisam razgovarala sa decom o tome i ne znam da li su oni sami hteli da u~estvuju u tome, ili su ih roditeqi, ili ne znam ko je ve} u~estvovao u toj pri~i, podstakli na tako ne{to. Novinar: [kole i wene stru~ne slu`be planiraju da ukqu~e i roditeqe u programe pedago{kog rada sa decom povodom ovog slu~aja, ali i mogu}ih sli~nih situacija u koje deca mogu da budu ukqu~ena, naravno ne svojom voqom. Tomislav Nikoli} je zabrinut zbog antipatija gra|ana prema wemu, nakon {to je izdao dr Vojislava [e{eqa. Wegova izjava sa naslovom SRS {iri mr`wu po nalogu iz Haga objavqena je u Pravdi od 27/28. septembra 2008. godine. Poslanici SRS se trude da od mene naprave nekoga ko je izdao [e{eqa, ~oveka koga mnogi qudi oboàvaju, koji su sa wim pro{li i sito i re716
{eto. Prime}ujem da te stvari deluju na neke qude kao i da se stvara mr`wa prema meni. Ali, nare|ewe iz Haga je dato, plan je takav da se ta mr`wa pro{iri da bi mi neko u~inio ne{to naào. Na narednim stranicama Nikoli} demantuje da iza pretwi stoji dr [e{eq, ali ipak ga ne amnestira u potpunosti. Tekst sa nadnaslovom Iza pretwi {efu napredwaka ne stoji predsednik SRS, naslovom [e{eq nije ubica i podnaslovom Tomislav Nikoli}, {ef poslani~kog kluba Napred Srbijo: Ne pla{im se ni~ijih pretwi. [e{eqa poznajem dobro, znam da ne bi zaàlio ukoliko bi mi neko naudio, u kojem se nalaza antrfile sa naslovom: Razgovori: Manteru sam rekao da Kosovo nije korpa za ve{ objavqen je u Pravdi od 27/28. septembra 2008. godine. Tomislav Nikoli}, {ef poslani~ke grupe Napred Srbijo kaè da i pored svih re~i koje je predsednik SRS izgovorio na wegov ra~un, on ga ne smatra ubicom i ~ovekom koji bi naredio wegovo uklawawe, ali dodaje da je lider radikala opasan ~ovek. Ne, nikada ne bih mogao da kaèm da on stoji iza pretwi niti da bi naredio da me se neko otarasi. Kao prvo, nemam dokaza, ali me boli to, {to poznajem Vojislava [e{eqa tako dobro, da mislim da ne bi zaàlio ukoliko bi mi se ne{to desilo. Posle svega {to se dogodilo, mislim da mu ne bi bilo ào ukoliko bi mi neko naudio. Tako|e bih podsetio i dodao da je Vojislav [e{eq ipak opasan ~ovek isti~e Nikoli}. Na pitawe da li ima podataka o pretwama koje su stizale wemu i wegovoj porodici, {ef poslani~ke grupe Napred Srbijo kaè da je zanimqivo da ni sa kim nije razgovarao o tome, kao i da je policija mnogo pre nego {to je on do{ao do podataka, postavila obezbe|ewe ispred ku}e familije Nikoli}. Pretpostavqam da je policija ranije do{la do tih podataka do kojih ja kasnije dolazim. Kada sam im prijavio neposrednu opasnost, pa su oni dali jednom mediju da objavi u javnost, mislim da je ta pretwa otklowena. Ja sada nemam saznawa o ne~emu konkretnom i direktnom, osim o onome {to je policija zaustavila kaè Nikoli}. [ef poslani~kog kluba Napred Srbijo kaè da: Svi mi imamo porodice i nikom nije svejedno {ta }e se dogoditi. Ne pla{im se, svuda idem sam i sam vozim svoj automobil. Ako dràva smatra da treba da me za{titi neka to u~ini, ali se ja sa wima ni{ta ne dogovaram niti pregovaram. Policija se pona{a kao da sam ja objekat po principu ~uvaj ga, ne ~uvaj ga obja{wava Nikoli}. Osvr}u}i se na re~i koje je predsednik SRS izgovorio tokom su|ewa u Hagu, Nikoli} kaè da izlagawe Vojislava [e{eqa, ali i de{avawa za skup{tinskom govornicom gde se poslanici SRS trude da od wega naprave najve}eg izdajnika, deluje na qude i izaziva wihovu mr`wu. Poslanici SRS se trude da od mene naprave nekoga ko je izdao [e{e qa, ~oveka koga mnogi qudi oboàvaju, koji su sa wim pro{li i sito i re{eto. Prime}ujem da te stvari deluju na neke qude kao i da se stvara mr`wa prema meni. Ali, nare|ewe je dato, plan je takav da se ta mr`wa pro{iri da bi mi neko u~inio ne{to naào. To je jedina pretwa i opasnost koja se nada mnom nadvija smatra Nikoli}.
717
Predstavnici SRS najo{trije odbacuju spekulacije da iza pretwi Tomislavu Nikoli}u i najavi atentata na wega stoje radikali i wihov lider Vojislav [e{eq. Vjerica Radeta navodi da je izjava Tomislava Nikoli}a o navodnoj likvidaciji bedna i da ne zavre|uje nikakvu pa`wu. To su najobi~nije gluposti. Vojislav [e{eq nije ubica, to svi znaju. Kako on, koji je u Hagu, moè nekoga da ubije? Pa wemu tamo spremaju ubistvo isti~e Radeta. [ef beogradskih radikala Nemawa [arovi} kaè da o Nikoli}evim navodima dovoqno svedo~i izjava MUP-a u kojoj stoji da oni nemaju nikakvih podataka da neko {efu kluba Napred Srbijo sprema likvidaciju. To {to Nikoli} radi je jadno, gotovo monstruozno. Lako je optuìvati ~oveka u zatvoru. Ne sprema wemu niko likvidaciju, niti atentat, ve} je sve ovo izreìrano kako bi se javnosti predstavilo da mi u SRS èlimo Nikoli}evu smrt. Istina je sasvim druga~ija, on nas uop{te ne zanima kaè [arovi}. Isto tako, ovaj funkcioner dodaje da Nikoli}a treba podsetiti na sve one optu`be kada je on bio na meti zbog \in|i}evog ubistva. I Nikoli}a su optuìvali da je politi~ki inspirator ubistva Zorana \in|i}a podse}a [arovi}. Potpredsednica Skup{tine iz redova radikala, Nata{a Jovanovi}, nije èlela da detaqi{e o Nikoli}evoj tvrdwi da mu [e{eq sprema likvidaciju. To su budala{tine kratko je rekla Jovanovi}eva. Poslanica radikala u republi~kom parlamentu, Gordana Pop-Lazi}, smatra da su pri~e o pripremi atentata na Nikoli}a izmi{qene. To {to Nikoli} kaè da mu [e{eq sprema likvidaciju je jo{ jedan dokaz da mu savest nije ~ista. On je hteo da preuzme stranku i odvede je suprotno od [e{eqeve ideologije {to mu sre}om nije uspelo. Kada je re~ o tom wegovom stalnom strahu za ìvot, evo poru~ujem mu da, {to se ti~e nas iz SRS, moè da bude spokojan isti~e Pop-Lazi}. Kako kaè, oni u SRS ne èle Nikoli}u ni{ta lo{e. Daleko od toga da mu èlimo ne{to lo{e li~no. Neka bude ìv i zdrav, mi u SRS èlimo politi~ki da ga uni{timo poru~ila je Pop-Lazi}. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikoli} potvrdio je da se pre tri dana sastao sa ameri~kim ambasadorom u Srbiji Kameronom Manterom i da su razgovarali o Kosovu i Metohiji. Ameri~ki ambasador je poku{ao da sazna da li bi Srbija prihvatila brz ekonomski oporavak i saradwu sa celim svetom, a da problem Kosova i Metohije samo drì po strani. Rekao sam da Kosovo nije korpa za ve{ da se drì po strani rekao je Nikoli}. On je kazao da je tom prilikom od ameri~kog ambasadora saznao da je za SAD nezavisno Kosovo jedina opcija u budu}nosti, a da je na takav stav odgovorio primedbom da je za Srbiju jedino prihvatqivo i mogu}e Kosovo u sastavu Srbije.
718
Nikoli} je dodao da je od Vlade Srbije traìo da saop{ti da li EU ~lanstvo Srbije u Uniji uslovqava priznavawem nezavisnosti Kosova. Pravda od 27/28. septembra 2008. godine, objavquje intervju sa bratom od strica dr [e{eqa. Nadnaslov ga pogre{no predstavqa kao strica: Milan [e{eq, stric lidera radikala, govori o svom bratancu, odnosu [e{eqa i Nikoli}a i i naslov Voja je Srbiji veran do smrti: Milan [e{eq, ro|eni stric predsednika SRS, u razgovoru za Pravdu govori o karakteristi~nim osobinama familije [e{eq, o ve~noj borbi za o~uvawe srpskog identiteta kao i uro|enom nacionalizmu. Za raskol doskora najve}e stranke u Srbiji krivi one koji nisu shvatili {ta zna~i staviti svoju zemqu ispred li~nih interesa, isti~u}i, izme|u ostalog, ime biv{eg zamenika predsednika SRS i doju~era{weg najblièg saradnika Vojislava [e{eqa. êsto me qudi zaustave na ulici prepoznaju}i Vojine crte lica na meni... Mogao bih o wemu godinama da vam pri~am. Vojislav stoji iza svake re~i koju je ikada izgovorio, tako da ga u potpunosti podràvam u svemu {to je do sada radio. Da li su svi u familiji [e{eq kao predsednik SRS? Nama je svest o nacionalnom identitetu uro|ena. Mi smo uvek spremni da stanemo u odbranu svoje zemqe, da prolijemo krv da bi za{titi ono {to nam pripada, a naro~ito ono {to nam je oduvek pripadalo pa nam je od strane nekog ve}eg i trenutno ja~eg nasilno oteto. [e{eqevci ne znaju za poraz, za gubitak, za izdaju. Oduvek smo bili i ostali borci. Kakav je bio Vojislav [e{eq kao mlad? Energi~an, bistar, {aqiv, o{trouman, uvek spreman da se izbori za ono u {ta veruje... Pa dovoqno govori to {to je najmla|i doktor prava. Vidite {ta im radi u Hagu. Pa, snimi}e film o mom bratancu. Kako ste reagovali kada je [e{eq odlu~io da se dobrovoqno preda Ha{kom tribunalu? Da li ga podràvate ili mislite da je to pogre{an potez? Naravno da podràvam! Sam sam leào u zatvoru zbog nacionalisti~kih uverewa tako da razumem {ta zna~i stati ispred sebe i svojih interesa i pokazati kako se i na koji na~in brani dràvni. Wegov odlazak u Hag je samo jedan od juna~kih i hrabrih poteza koje je on do sada u~inio. Gde su tada bili ti kvazi-nacionalisti, koji zemqu brane iz foteqe ili ma{u rukama na mitinzima?! Preci nam se prevr}u po grobovima kada vide {ta su za sobom ostavili. Voja je Srbiji veran do smrti. Na koga mislite, ko su kvazi-nacionalisti? Svi oni koji misle da se zemqa brani mirnim putem. Svi oni koji bi majku ro|enu prodali zarad {ake novca, svi oni koji govore da veruju u jedno, a onda se okrenu pa rade iza le|a ne{to sasvim drugo. Kako vi komentari{ete raspad SRS? Zbog ~ega je, po va{em mi{qewu, do{lo do sukoba izme|u Tome i [e{eqa? Kako da vam kaèm, a da ne shvatite pogre{no... [ta zna~i biti moderna desnica? îje stavove zastupa Tomislav Nikoli}, koji je skoro dvadeset godina proveo uz Voju, a sada mu, kao najgori neprijateq, zabija no`
719
direktno u le|a! U kom trenutku je on shvatio da nije radikal? Da li je stvarno jedan amandman mogao da rastavi najve}u stranku u Srbiji i posva|a dva prijateqa. Ne, onaj ko to kaè gre{i. Do ju~e iskreni radikal, veran ideologiji i neuni{tivoj ideji o Velikoj Srbiji, odjednom postaje neki umereni desni~ar koji èli da vidi Srbiju u Evropskoj uniji. O~igledno, on je samo ~ekao povoqan trenutak da doìvi svojih pet minuta i odstupi od svega onoga u {ta je, dok je bio navodni radikal, verovao. Ne{to mnogo dubqe i sna`nije stoji iza toga... [ta? To je klasi~an interes. Ali, nema veze, kada Voju mnogo gore stvari nisu pokorile, kada je uspeo da pregazi sve ono na ~emu je po~ivao pogubni Ha{ki tribunal i svojim znawem i snagom postroji kompletni sastav tog stra{nog suda, ne}e ga sigurno ubiti Nikoli}eva izdaja. Da li se slaète da iza svega stoje strane slu`be, engleska, francuska? Apsolutno, mnogo sam vremena proveo u inostranstvu tako da mogu slobodno da kaèm da su neki dozvolili da padnu pod uticaj engleske slu`be koja, sa druge strane, prima direktna nare|ewa od prokletih ameri~kih ~inovnika koji upravqaju svetom. Znate, ~uda se de{avaju kada kod ~oveka prevlada interes. Mislite li na Nikoli}a? Jesu li wega vrbovale tajne slu`be? Pametan je on, sve je odradio da on ispadne `rtveno jagwe. Da, mislim upravo na wega, to je sasvim sigurno i verujem provereno, jer nema drugog opravdawa. Dozvolio je da ga li~ni interes povede. Mislite li da je [e{equ te{ko palo sve ovo {to se sada de{ava? On je jaka i stabilna li~nost. Ponavqam, mnogo gore stvari je doìvqavao da bi ga sada ova izdaja izbacila iz takta. Verujem da mu nije prijatno, ali }e preìveti. [ta }e biti kada predsednik SRS iza|e iz Haga? Da}e Bog da se ovaj pakao zavr{i do marta slede}e godine kada bi Voja trebalo da bude na slobodi... A {ta }e biti? To ne znam, ali jedno mogu da vam kaèm. Mnogima ne}e biti prijatno kada moj bratanac iza|e. Mnogi se pla{e wegovog izlaska, to je sigurno. Ko se pla{i? Vide}ete, polako, samo neka on iza|e. Qudi su se oduvek pla{ili pravih nacionalista. Jedno je sigurno, \in|i}u se ne}e ostvariti èqa, Voja }e kad-tad iza}i. Ne mogu vi{e da ga drè, rekli su svoje, on ih je pobedio i porazio. Nema tog osnova po kojem bi Hag mogao da ga zadrì u pritvoru. Ho}ete ga sa~ekati kad bude stigao? Naravno, i ne samo ja, o~ekujem veliku dobrodo{licu na{em junaku! Brana Crn~evi} neprestano ima potrebu da obja{wava za{to je pristupio Tomislavu Nikoli}u. Nekim ~udom, za wega najvi{e razumevawa imaju Vu~i}eve novine, pa mu ustupaju veliki broj stranica. Intervju sa nadnaslovom Brana Crn~evi} ekskluzivno za Pravdu, otkriva za{to je podrào Tomislava Nikoli}a, a ne Vojislava [e{eqa, naslovom Gde plovi ovaj brod i podnaslovom Nikoli} je otvoreno obelodanio za{to se vi{e ne slaè sa politikom SRS. Zar je to izdaja? Upro{}eno re~eno, ako
720
sam promenio mi{qewe, ja nisam izdao vas, izdao sam sebe negda{weg. To nije tako retka pojava u ìvotu, qubavi i politici, objavqen je u Pravdi od 27/28. septembra 2008. godine. Antrfile u tekstu ima naslov Pomaga}u Radovanu, svim i sva~im: Pre nego {to je pristao na intervju za Pravdu, Brana Crn~evi} je rekao da je Pravda prema wemu nepravedna. Zar je mogu}e da neko veruje da, ba{ on, ima vaqane odgovore na {kakqiva pitawa koja interesuju radoznale ~itaoce? I sam, veli, ima vi{e pitawa nego odgovora, ali izbegava da mu~i druge qude svojom radoznalo{}u. Za{to je, ipak, pristao na intervju? Kaè da je to u~inio zbog prijateqstva sa potpisnikom ovog intervjua, jer je pisao za novine koje je P. P. ure|ivao pre Sabqe, kojom je ka`wen, i sad ure|uje Pravdu u ovo {kakqivo i bqutavo vreme, koje paranoidno opisuje Helsin{ki odbor za qudska prava. Po{teno. Crn~evi} nije izbegao nijedno pitawe, a Pravda nije izbegla nijedan odgovor. Cepawem SRS, reìm Tadi}Da~i} dobio je bar dve-tri godine mira, dok se opozicija ne redefini{e. Koliko }e Srbija pretrpeti {tete za to vreme? [teta }e biti utvr|ena ranije. Za to nije potrebno dve-tri godine. Globalisti~ki prijateqi srpskog reìma rade u svom ritmu, taj ritam je neizdrìv. MMF je uveren da je ve}inski vlasnik srpskog dràvnog preduze}a, {to pokazuje pona{awe gospodina Dinki}a. MMF upozorava vladaju}e stranke da zanemare ve}inu predizbornih obe}awa. Neostvariva su. Srpski dràvni brod, veseli kapetan broda i brodski oficiri traè pristani{te, a uskoro }e, bez goriva, plutati morem nesporazuma. Globalisti uveravaju svoje srpske miqenike da je sa broda potrebno baciti suvi{an teret, ina~e brod tone. Pohvaqeni su zbog hap{ewa Karayi}a, ali {ta je sa Mladi}em? Ako Mladi} bude uhap{en ostaje da se u more baci i Kosovo. Verujem da raskol u SRS ne}e vidqivo osnaìti vladaju}e stranke u Srbiji. Ni Hudini ne bi uspeo da izvede trik koji se od Srbije traì. Kosovo je zec koga sad ima, sad nema. Na kraju }e se ispostaviti da je Kosovo nezavisna dràva koju Srbija ne}e, ali ne mora, priznati. Kako }e{ s takvim uspesima pred bira~e? Kaète da vas nije iznenadio raskol. Po ~emu ste primetili da se ne {to de{ava? Odgovori}u na to pitawe vezav{i ga za va{e pitawe: Prvo ste napu stili Milo{evi}a, pa [e{eqa, ipak ste podràvali wihovu odbranu u Hagu. Ko se tu mewao, oni ili vi? Raskol me nije iznenadio, uprkos tome {to sam zapazio da Toma Nikoli} u TV intervjuima i predizbornoj kampawi poku{ava da dokaè da on, sa ovla{}ewima gospodina [e{eqa, samostalno vodi SRS. To mi je bilo logi~no. [e{eq je ingeniozno branio (i brani!) Srbiju, gospodina Milo{evi}a, ha{ke optuènike i sebe, pretvaraju}i u prah i pepeo teoriju o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Nikoli} je pouzdano vodio SRS i postajao sve harizmati~niji. Idila! Dodajmo im Vu~i}a, koji je sjajan organizator ìvota stranke i tako|e harizmati~na li~nost i postaje jasno za{to je SRS bila najja~a opoziciona stranka u Srbiji.
721
Kako se, ako je sve to ta~no, dogodio raskol? Bio sam blizak Slobodanu Milo{evi}u, od koga sam se udaqio gledaju}i wegovu vladavinu telefonom. Telefon ume da bude opasna i neprijatna sprava. Milo{evi} je ve{to i nemilosrdno telefonirao. Ponekad mi je bilo ào ~oveka sa one strane ìce. Sretao sam Milo{evi}eve bliske saradnike ka`wene time {to im on ne telefonira. U nemilosti su, {ta li? Tito je imao drugu tehniku, slao je svojim najbliìm saradnicima mandarine; znalo se, ko jednom godi{we ne dobije Titove mandarine, nije vi{e wegov mandarinac. Od [e{eqa me je, tako|e, udaqio wegov smisao za vladavinu telefonom. Tako ili nikako! Kad je Nikoli} u predizbornoj kampawi, brane}i ideju KarlovacVirovitica... rekao da je teorija o Velikoj Srbiji zdrav i normalan san, ali ipak samo san, bilo mi je jasno da }e Nikoli} izazvati neku vrstu nemilosti. To se i dogodilo. Po{tujem [e{eqev san o Velikoj Srbiji, ali mislim da je taj san, blago re~eno, na dug rok neostvariv. Nikoli}, video sam to izbliza, nije osporavao [e{eqevo pravo da vodi stranku. On je ovde, u Srbiji, na vru}em predizbornom terenu, ponekad osporavao pravo [e{equ da on odande, iz Haga, boqe od wega vidi {ta vaqa ~initi. Ta mu je ideja osporena. To je razlog raskola, sve ostalo su posledice. Da budem jasniji, Vojislav Ko{tunica i Toma Nikoli} lak{e bi na{li put jedan prema drugome da ih [e{eq nije, ~as spajao, ~as razdvajao. Setite se predizborne kampawe Borisa Tadi}a. Nije li on tvrdio da wegov protivkandidat za predsednika Srbije nije Toma Nikoli}, nego Vojislav [e{eq. Ne}ete vaqda glasati za Voju [e{eqa, itd. Ja se nisam opredeqivao gledaju}i uvod u raskol u SRS. Divio sam se, i divim, [e{eqevoj odbrani u Hagu i Nikoli}evom usponu u Srbiji, ali... Da li vas je iznenadilo }utawe Aleksandra Vu~i}a? Da li ste razgovarali s wim otkako se povukao iz politike? Aleksandar Vu~i} je, kad se radi o raskolu u SRS, u najdelikatnijem poloàju. Blizak je lideru Voji i raskolniku Tomi. On, vi{e nego drugi, mo`da vi{e nego svi ~lanovi Predsedni~kog kolegijuma SRS u zbiru, zna krupne i sitne motive neizbe`nog raskola koji je poku{avao da spre~i. Vu~i} je u te{kom poloàju, ja nisam. Ovo je moj slu~aj: podràvao sam na javnoj sceni SRS, bila je to ugodna pozicija ostra{}enog simpatizera, divio sam se [e{eqevoj odbrani u Hagu i o tome govorio i pisao. Izbegavao sam da se u~lanim u SRS, dopadalo mi se da budem jedno~lana banda, ali uporni Vu~i} mi je sugerisao da bi bilo lepo i korisno da potpi{em pristupnicu. Hteli su da budem na izbornoj listi SRS, jer je Vu~i} to smatrao korisnim. Rekao je da to u~inim zbog Voje, Tome i wega. Potpisao sam Vu~i}u taj papir, zbog Voje, Tome i wega. U predizbornoj kampawi sam govorio da ne}u biti poslanik SRS i odrào sam re~. Ne jednom, dva puta! Na va{e prijateqsko i u meri cini~no pitawe: Prvo ste napustili Milo{evi}a, pa [e{eqa, iako ste podràvali wihovu odbranu u Hagu. Ko se tu mewao, oni ili vi?, odgovaram tek sada. Kad se Milo{evi}, s kojim sam bio u prijateqstvu, udaqio od sebe, ja sam se udaqio od wega; kad je na{ao sebe u Hagu, bio mi je bliì neko ikada. Kad se o [e{equ radi, ja sam wegov po{tovalac, ali ne bih izdrào prijateqstvo s tim sjajnim politi~arem i inge722
nioznim braniocem Srbije, iz jednostavnog razloga: on je dosledno nedosledan! Nije mi se dopadalo {to je odobrio sopstvenu ikonografiju i insistirao da se ona, maltene religiozno, po{tuje. Nisam mogao da zamislim sebe sa beyom ili u majici u Skup{tini. Ba{ kao {to ne bih mogao da dozvolim nekom srpskom episkopu da moju veru u Boga ocewuje prema tome koliko puta nedeqno idem u crkvu. Bog mi je blizak i bez crkve, a [e{eq bliì bez majice i beya. [ta ste ono pitali? Da li sam razgovarao s Vu~i}em otkako se povukao iz politike? Jesam. Vu~i} se iz politike moè povu}i samo u politiku. Verujem da Vu~i} tihovawe ne}e izdràti duè od mesec dana. [ta vi kaète? Vu~i}u je SRS bila druga crkva. Raskol je doìveo te{ko i odabrao je da se pona{a ekumenski. Mislim da }e ga razvoj doga|aja u SRS odu~iti od ekumenskih ideja i da }e se oglasiti kad to bude najpotrebnije. Da li verujete u [e{eqeve optu`be da je Nikoli} promenio ideologiju i pao pod uticaj stranih agentura? O tome da li je Nikoli} promenio ideologiju i da li je to {tetno ili korisno, mogu}e je raspravqati na mnogo na~ina. Po voqi vam. Stra{na i istovremeno sme{na ideja, da je pao pod uticaj stranih agentura, ne sluì nikome na ~ast. Robespjer je tako smazao Dantona. Gospo|a Mila Ale~kovi} mi je nedavno uverqivo rekla da su o{tre jakobinske optu`be ve~ne. Verujem joj. Radikali optuùju Nikoli}a i wegove napredwake da su izdajnici, klonovi Borisa Tadi}a, i sli~no. Ima li istine u tim ocenama? Nema. Tadi} se bavi svakojakim poslovima, ali on voli da vlada sam, metafori~no re~eno: Tadi} vlada pod sloganom: On pa on, nije sklon da mu neko bude klon! [to se izdajstva ti~e, to je omiqena fraza u duelima na srpskoj politi~koj sceni. Nikoli} je otvoreno obelodanio za{to se vi{e ne slaè sa politikom SRS. Zar je to izdaja? Upro{}eno re~eno, ako sam promenio mi{qewe, ja nisam izdao vas, izdao sam sebe negda{weg. To nije tako retka pojava u ìvotu, qubavi i politici. Kad bi me neko naterao da ono {to mislim danas, mislim zauvek, potegao bih na sebe. Da li ste o raskolu u SRS razgovarali sa Kostom âvo{kim, koji je otvoreno podrào [e{eqa? Nisam. Kosta âvo{ki naj~e{}e misli o{tro i autoritativno. Kad se budemo sreli, moèmo uporediti razloge sa kojih on otvoreno podràva [e{eqa, a ja Nikoli}a. Ne ùrimo nigde. Ne verujem da Kosta âvo{ki moè promeniti moje mi{qewe, a ja se nikada ne bih trudio da promenim wegovo mi{qewe, nema {anse! Pla{ite li se da neka sestra iz SRS baci kletve na vas? Kletve, bajalice, mantre, uroci, i druge vraybine, starije su od mene i vas. To je tajanstven i ritualan ~in, koji je, kaù, efikasan, kad se izvodi pred {to mawe svedoka. Javna kletva gubi na mo}i. Ta~no je da je kletva pozajmica iz epske poezije, ali da bi bila efikasna, za kletvu moraju postojati vaqani razlozi. Ne verujem da su kletve upu}ene Nikoli}u propra}ene vaqanim razlozima. Davno, dok sam se br~kao u srpskom politi~kom pli}a723
ku, zapisao sam da politika nije kurva, to je kupleraj, a iz kupleraja niko nije iza{ao nevin. êsto i rado citiram Nenada ânka, koji je svoje politi~ko nezadovoqstvo, svejedno pravo ili odglumqeno, formulisao rekav{i: Pojeo sam govno, ali ne terajte me da hvalim kuvara. [to se mene ti~e, neka sam proklet ako me prokunu. Po{tujem ène koje pribegavaju kletvi, wima je teè da kunu nego meni da izdrìm kletvu. Da li je Toma Nikoli} u pravu kad kaè da radikalna stranka vi{e ne postoji? Mo`da je hteo da kaè da radikalna stranka, onakva kakva je bila dok su je vodili Voja, on i Vu~i}, vi{e ne postoji. To je istina. Mislim da je Toma rekao da radikalna stranka vi{e ne postoji za wega i one koji mu veruju. A ja mu, eto, verujem. Ako je rekao da radikalna stranka vi{e ne postoji, razumem to kao odgovor na kletve i ~ini, koje na wega bacaju. Koristim priliku da odgovorim na va{e pitawe: [ta }e se desiti ako se [e{eq uskoro vrati iz Haga?. Ne znam. Qudi }e, a me|u wima }u biti i ja, proslaviti [e{eqev povratak na slobodu, kao wegovu i svoju pobedu. [ta }e [e{eq u~initi kad se vrati iz Haga u kom ga bezrazlo`no drè, niko ne zna. @ivi bili pa videli. Imate li neko lak{e pitawe? Zar nije vreme da ne{to popijemo? Da li ste se iznenadili kad je uhap{en Radovan Karayi}? Bio sam iznena|en mawe od ministra Da~i}a. Ej, kako se taj iznenadio! Odbio je sve zasluge svoje slu`be za u~e{}e u hap{ewu. Gledam i mislim, za{to ja ne bih bio iznena|en, kad je on iznena|en. Slutim da je i sam Radovan bio mawe iznena|en od ministra Da~i}a? Da li ste mogli pretpostaviti da }e se uìveti u lik dr Dabi}a? Ose}am se kao cinkaro{. U va{im novinama, dok sam pisao pod pseudonimom B. J. F, jedan od mojih ludaka je u razgovorima sa agentom Drukerom rekao da bi se Karayi} mogao maskirati u doktora. Gde bi doktor mogao biti najmawe prime}en nego me|u doktorima?, rekao je ludi junak moje proze. Ne verujem da je to navelo doma}e i strane tajne slu`be na Radovanov trag. Kako vam je izgledao kad ste ga videli u ha{koj sudnici? Otmeno, samouvereno i dostojanstveno. Da li }ete pomagati wegovu odbranu? On ima sjajan tim u kom }e biti profesori Smiqa Avramov, Kosta âvo{ki i drugi relevantni stru~waci. Kosta âvo{ki, predsednik na{eg i me|unarodnog Odbora za istinu o Radovanu Karayi}u, najboqi je znalac svih doga|aja u Srpskoj. Zbog toga su mu, izme|u ostalog, zabranili ulazak u Srpsku. Kosta âvo{ki je uredio sva dokumenta koja je Karayi} u gra|anskom ratu potpisao i rasporedio ih u kwige, koje je wegov Odbor objavio. Nekoliko Karayi}evih prijateqa i senatora Republike Srpske, me|u kojima sam i ja, spremni smo da doprinesemo Karayi}evoj odbrani svim i sva~im. Ponekad pomi{qam da bih, ako moj poslodavac, gospodin Raja Rodi}, tako odlu~i, prihvatio posao novinskog izve{ta~a sa su|ewa Radovanu Karayi}u. Na tom poslu mogli bi me odmewivati Miroslav Tohoq, Rajko Petrov Nogo, Gojko \ogo, i neuni{tivi Moma Kapor. To se ne}e dogodi724
ti. Vaqalo bi biti akreditovan me|u novinare koji prate rad Ha{kog tribunala, a to ne ide bez saglasnosti Sowe Biserko, ko zna {ta bi o tome mislila Nata{a Kandi}, da ne govorimo o... Da ne govorimo o... O svima wima, o celom ha{kom lobiju koji bi rado pojeo na{ antiha{ki lobi. Alo od 27. septembra 2008. godine, objavquje intervju sa Tomislavom Nikoli}em. U tekstu sa naslovom Radikali odabrali pogre{nog ubicu i podnaslovom Onaj koga je obuzela mr`wa prema meni angaòvao je za ubistvo nekog ko me ne mrzi. Tako je to i puklo. Da su se na{la dvojica koji isto razmi{qaju, sad ne bih ni pri~ao sa vama. U tekstu se nalazi antrfile sa naslovom Britanski ambasador uskoro }e upoznati svog {pijuna: Predsednik budu}e Srpske napredne stranke, Tomislav Nikoli}, kaè da prvi put u ìvotu ima blagi ose}aj da je ìvotno ugroèn. Ipak, tvrdi da se ne pla{i Vojislava [e{eqa i da wemu i wegovoj porodici èli sve najboqe. Verujem da je [e{eq uspeo da ubedi neke qude da sam izdajnik, da sam prodao Srpstvo, i izdao stranku. Znam da je [e{eq li~no meni uputio pretwe. Me|utim, dve nedeqe pre nego {to sam saznao da mi je ìvot ugroèn, primetio sam policiju oko sebe. Oni su vaqda znali {ta se sprema, ali, verovatno, nisu hteli da me upozoravaju, da ne bih mewao ìvotne navike kaè Nikoli} u intervjuu za Alo! Da li ste traìli za{titu? Ne. Jednom me je Ivica Da~i} pitao da li mi treba za{tita, a ja sam mu rekao, ne. Ali, znao sam da se ne{to de{ava kada sam shvatio da su oko mene policajci, a oni nikad ne dolaze bez razloga. Nisam ih pitao o ~emu se radi, to je policijski posao. Taj koji je trebalo da vas, navodno, ubije, taj je ~lan SRS-a. To je va{ doskora{wi politi~ki saputnik i istomi{qenik. Moji najve}i protivnici su za skup{tinskom govornicom, ovde u Beogradu. Ne mogu da kaèm da je radikal iz nekog op{tinskog odbora moj neprijateq: nije, on je ostao veran [e{equ, i to je u redu. Nemam ja problem sa ~lanstvom SRS-a, ve} sa onim koji to ~lanstvo ube|uju da sam ja, odjednom, najve}i neprijateq. To mi je bqutavo. Mr`wa nikom dobro nije donela. Ali, u vas je trebalo da puca va{ radikal, ~ovek koji se donedavno kleo u vas. Znate, postoje qudi koji su spremni da urade bukvalno sve za Vojislava [e{eqa. Ali, gre{ka je bila u tome {to je onaj, koga je obuzela mr`wa prema meni, angaòvao nekog koga ta mr`wa nije obuzela. Tako je to i puklo. Da su se na{la dvojica koji isto razmi{qaju, sad ne bih ni pri~ao sa vama. Ali, bio je taj jedan koji je rekao: Pa, na {ta to li~i, ako tako po~nemo da ubijamo politi~are po Srbiji, onda nam vi{e nema dràve. Pa {ta ako su se posva|ali, i Toma i Voja treba da ìve, da vode svoje stranke i da se takmi~e na izborima. Tu je su{tina. Da sada kod vas do|u Vjerica Radeta ili Gordana Pop-Lazi}, i da vam kaù, eto, Tomo, pogre{ili smo, izvini, da li biste ih primili u va{u stranku?
725
Hajde ovako da postavimo stvari: u Srpsku naprednu stranku je svako dobrodo{ao, osim onih koji nisu potrebni nijednoj politi~koj partiji. I ne pada mi na pamet da od stranke pravim ono zbog ~ega sam oti{ao iz SRS-a. [ta je sa ostalima? Znate li {ta se u stvari desilo? Kada je formiran taj tim za odbranu Vojislava [e{eqa, ti qudi su sebe izdvojili kao nedodirqivu silu koja vodi stranku, kao sektu. Pa [e{eq je do{ao dotle da je jednom takvom ~oveku telefonom rekao da meni, zameniku predsednika, daje zadatke. Taj je do{ao kod mene i rekao: Tomo, rekao {ef da uradi{ to i to. Ja sam mu odgovorio: Mar{ napoqe. O kome se radi? Taj ~ovek je sada ugledni funkcioner stanke. Nije stvar u wemu, ve} u svima wima... Pa znate li na {ta su li~ili telefonski sastanci sa [e{eqem uve~e, kad mu se zavr{i su|ewe? Oni su se utrkivali u odvratnoj servilnosti: Predsedni~e, bili ste sjajni danas, razbili ste ih, nisu znali {ta da beknu, svaka ~ast... A onda, kada nas nekoliko poslanika u Skup{tini iznese argumentovane razloge za{to neki vladin predlog treba odbiti i kada staloèno obrazloìmo na{e amandmane, [e{eq iz Haga pohvali govor jedne Nata{e Jovanovi}, koja je sve vreme klela i prokliwala. ne znam samo kako }e Dragan Todorovi} da se nosi sa svim tim. Wega biste primili u va{u stranku? Ozbiqno sam zabrinut za zdravqe Dragana Todorovi}a. On misli sve {to i ja, ali radi druga~ije, on zastupa ideologiju protiv koje je bio, u poziciji je da ga preglasavaju qudi za koje zna da nikakav doprinos nisu dali stranci... On je [e{equ dao re~ da }e iza}i iz stranke ako se ovako ne{to desi, ja sam bio prisutan. Desilo se, a Dragan je jo{ tu. On tako raspolu}en ne}e mo}i dugo da izdrì. Znam ga ja. Ne}e mo}i jo{ dugo ovako. Rekli ste da bi i Aleksandar Vu~i} mogao da bude predsednik SRS-a? Ja mu nisam ponudio mesto predsednika. Aca Vu~i} je meni dragocen i siguran sam da }e formalizovati svoje prisustvo u na{oj stranci i pre osniva~ke skup{tine. Ne}e Aca biti predsednik u prvom sazivu, niti on na to pomi{qa, ali sam siguran da }e Srpska napredna stranka, u bliskoj budu}nosti, mo}i da napreduje i bez mene. Da, video sam se sa ameri~kim ambasadorom na nekom prijemu. Posle desetak sekundi smo se sloìli da imamo nepremostivu razliku u mi{qewu: ameri~ki ambasador kaè da je za SAD nezavisnost Kosova svr{en ~in, a ja sam mu rekao da su za mene, moju stranku i Srbiju, Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. To ne zna~i da sam protiv saradwe sa Amerikom, pa samo bi lud ~ovek bio protiv toga. Britanskog ambasadora nikada nisam sreo, ali se nadam da }u ga uskoro upoznati, budu}i da sam engleski {pijun. Gazeta od 27. septembra 2008. godine, objavquje intervju sa Tomislavom Nikoli}em, sa naslovom Bio sam sa Manterom, i opet }u i podnaslovom Sreo sam se sa ambasadorima Rusije i SAD, a uskoro }u pri~ati i sa britanskim. U tekstu se nalaze dva antrfilea sa naslovima: [e{eq èli da me ubiju i Brinuo sam za Vu~i}a:
726
Po{to je iz ameri~ke ambasade obelodaweno da se Kameron Manter sreo sa biv{im zamenikom lidera SRS-a, Tomislav Nikoli} je za Gazetu priznao da je razgovarao sa ambasadorom SAD. Nikoli}, me|utim, demantuje da se u me|uvremenu sreo i sa britanskim ambasadorom, ali kaè da }e i sa wim razgovarati. Otkako smo se podelili u SRS-u, sreo sam se sa dvojicom ambasadora Rusije u ambasadi Ruske Federacije, i sa ambasadorom SAD na jednom prijemu. Na kojem prijemu? Na jednom. I bilo je desetak qudi. Kada? Pre par dana. Je li to bio dogovoren susret? Nije, ali ne bih ga izbegavao ni da je bio dogovoren. O ~emu ste razgovarali? Pitao me je kakva }e biti organizacija stranke, da li wihov odnos prema Kosovu moè da stoji po strani kao nere{eno pitawe, a da oni nastave da sara|uju sa Srbijom... I {ta ste vi rekli? Da je Kosovo veliki problem izme|u nas da bi mogao da bude sklowen u stranu i da mu rado iznosim stav da nikada ne}emo prihvatiti nezavisnost Kosova. To je bilo sve? Uglavnom. Jeste li se sreli sa britanskim ambasadorom? Ne, ali postoji mogu}nost i o tome }e javnost biti obave{tena. Pa {to niste obavestili javnost da ste se sreli sa Manterom? On je rekao da }e na neki na~in obavestiti javnost, ja sam dodao da se slaèm. Zna~i, qubav cveta?! Uop{te nisam u qubavi ni sa kim. Ali ste bili u ratu! [e{eqevo pravilo je da nema nikakvog kontakta sa zapadnim zemqama i to smo svi u SRS-u po{tovali. Me|utim, i tada sam govorio da je mogu} susret sa svakim i da javnost za to mora da zna. Govorili ste ameri~ko |ubre, a qude koji su sa wima razgovarali na zivali ste izdajnicima i stranim pla}enicima. Govorio sam i da treba da razgovaramo. To nikada nije bio problem u SRS-u i nisam zbog toga prekorevan. [to ste slagali da ste se videli samo sa Rusom? Kada sam to rekao, tako je i bilo. Susret s Manterom desio se posle te izjave. Je li vam Manter obe}ao podr{ku? Ne. âk sam molio da mi vi{e niko ne daje podr{ku, jer to meni nije potrebno i samo mi odmaè. Rekao sam mu da su se do sada pogre{no bavili Srbijom, da je Boris Tadi} gospodar Srbije. E, tu smo se sloìli!
727
Ho}ete li se opet videti? Da. Zato {to ho}u da razgovaram sa svakim ko odlu~uje o Srbiji na bilo koji na~in. Pa vi ste govorili da su to neprijateqi Srbije! Po{tovao sam ideologiju SRS-a. Strahujete li od reakcije SRS-a? Ma briga me {ta }e da radi SRS, ja sam sa wima zavr{io! Onaj ko ne}e nikad da razgovara sa ambasadorom SAD, nikad ne}e skinuti Tadi}a sa vlasti! Ali, sigurno brinete zbog bira~a? Ra~unam na sve razumne qude koji shvataju da postoje dve mo}ne sile na svetu, Rusija i SAD, i da onaj ko èli da vodi Srbiju i o woj razmi{qa mora da razgovara i sa jednima i sa drugima. [to ne zna~i da treba da ispuwava wihove zahteve. Postoji li mogu}nost da jednog dana vlast, ipak, formirate sa SRS-om? Da je to mogu}e, [e{eq ne bi rekao da sam ja gotov u svakom pogledu. A {ta to zna~i? Pa ba{ tako, u svakom pogledu, i biolo{ki. To je poruka ludacima koji takve znake razmewuju. A ti {to su hteli da vas ubiju su ludaci? To su ludaci. A koji laufer vam je to rekao? Pa u SRS-u ima qudi koje dugo poznajem, imam prijateqe. Tvrdite da je policija presekla tu akciju? Nisam siguran {ta je policija sve uradila, ali vi|am ih svaki dan u svojoj okolini. Ali, i policija i BIA tvrde da nemaju pojma o atentatu? Mislim da je to na~in policijskog delovawa. [ta vam kaè Da~i}? Nismo se ~uli, on je qut {to kritikujem policijski izve{taj sa mitinga SRS-a. Za{to Vu~i} jo{ nije rekao da je sa vama? On je potpuno autonoman, ima svoj ìvot, svoj integritet... Jeste li pri~ali o tome? Nisam, zato {to je i za mene to {kakqiva tema i {to bih ja stao na ùq Vu~i}u? Znam da nije imao dilemu da li da ode ili ostane u SRS-u. A ima li dilemu da li da se vama prikqu~i? Mislim da vi{e nema, ali je jedno vreme imao dilemu, koja je i mene godinu dana progawala: da li da se politikom bavi ili ne. [to ste otpisali Maju Gojkovi}? Nisam ja, ona je sama rekla da pravi stranku. Poslanici Srpske radikalne stranke, kao i ve}ina gra|ana, iznena|eni su Nikoli}evim izjavama u kojima sugeri{e da dr Vojislav [e{eq stoji iza anonimnih pretwi koje su mu upu}ene. Gazeta 27. septembra 2008. godine, objavila je tekst sa naslovom Nikoli}: SRS se trudi da od mene napravi najve}eg izdajnika:
728
Tomislav Nikoli} je ju~e novinarima u Skup{tini Srbije objasnio da ~iwenica da je policija postavila obezbe|ewe ispred wegove ku}e potvr|uje informaciju da mu je bezbednost bila ugroèna. Zanimqivo je da o tome nisam razgovarao ni sa kim od dràvnih organa, a da je MUP po~eo da obezbe|uje moju ku}u mnogo pre nego {to sam ja do{ao do tih podataka. Mislim da je, kada sam prijavio neposrednu opasnost i kad su mediji to javno objavili, ta pretwa apsolutno otklowena rekao je Nikoli}. Policija se pona{a kao da sam ja objekat. ûvaj ga ne ~uvaj ga, ali onda sa tim nemam ni{ta. Znate kako je, svi imamo porodicu, nikome nije svejedno {ta moè da mu se desi. Ja se li~no ne bojim i jo{ uvek idem sam i sam vozim svoj auto. Ako dràva misli da treba da me ~uva, neka to radi kazao je Nikoli}. Na novinarsko pitawe na osnovu ~ega je zakqu~io da je iza pretwi neko iz SRS-a, Nikoli} je odgovorio da se taj zakqu~ak name}e ne samo iz izlagawa Vojislava [e{eqa, ve} i iz svega {to se de{ava za skup{tinskom govornicom. Poslanici SRS-a se trude da od mene naprave najve}eg izdajnika, a posebno izdajnika Vojislava [e{eqa, ~oveka koga mnogi qudi oboàvaju, vole, pro{li su sa wim sito i re{eto. To deluje na neke qude, ja prime}ujem da se kod wih razvija i mr`wa prema meni. Nema takvih mnogo, ali je o~igledno da je namera, da je nare|ewe takvo da se prema meni {iri mr`wa da bi mi neko u~inio ne{to naào, objasnio je Nikoli}. Poslanik SRS-a Vjerica Radeta misli da Nikoli}eve tvrdwe da mu pretwe stiù iz SRS-a ne zasluùju komentar. Re}i da mu preti neko ko je {est godina zato~en u Ha{kom tribunalu, to zaista vi{e govori o onome ko je to izrekao. Tomislav Nikoli} nastavqa da iznosi laì u medijima, sa namerom da naudi dr Vojislavu [e{equ. Glas od 27. septembra 2008. godine objavquje tekst sa nadnaslovom Tomislav Nikoli} tvrdi da je organizovana wegova likvidacija, naslovom Atentatori bliski Vojislavu [e{equ i podnaslovom [e{eqeve izjave su mogle da budu samo podstrek. Saznao sam ko su organizatori atentata i mogu da kaèm da su mu veoma bliski: Varnice izme|u doju~era{wih saboraca Tomislava Nikoli}a i Vojislava [e{eqa toliko su se usijale, a poruke iz Haga zao{trile, da sada kum od kuma strepi i ne moè mirno da spava. Nikoli} je za Glas potvrdio medijske spekulacije da mu se spremala likvidacija, kao i da je to policija spre~ila. Tako|e, indirektno je upro prstom u biv{eg mu {efa [e{eqa. To {to je lider SRS-a rekao da je Nikoli} gotov u svakom pogledu, izbacilo je iz ravnoteè {efa poslani~kog kluba Napred Srbijo, pa sad pomno analizira izjave iz ha{ke sudnice, jer, zna da ovaj ni{ta ne govori slu~ajno. Medijska hajka mojih biv{ih kolega da sam izdajnik, strani pla}enik, mogla je neke qude da iziritira da poèle da me ubiju. A [e{eqeve izjave su mogle samo da budu podstrek. Saznao sam ko su organizatori atentata mogu samo da kaèm da su veoma bliski [e{equ. Nisu politi~ari, ali su ~lanovi SRS-a rekao je za Glas Nikoli}.
729
Upitan da li se sa tim qudima druìo i ho}e li obelodaniti wihova imena, rekao nam je da su se samo poznavali i razmenili nekoliko re~i, a da bi policija trebalo da otkrije identitet. Neposredni izvr{ilac, tvrdi Nikoli}, odustao je od krvavog plana kada je ~uo koga treba da likvidira. Nisam se iznenadio kad sam saznao ko je planirao ubistvo. Inicijali izvr{ioca iz Republike Srpske su V. J, a u dokumentima mu je la`no ime N. J. Iz Beograda ga je kontaktirao V. V. Obavesti sam nadle`ne, a V. J. je, u me|uvremenu, saznao da mene treba da ubije i oterao ih u p. m. rekao nam je Nikoli}. Saznao je, kaè, za tu nameru dva dana pre nego {to je policija nekim medijima doturila podatke i pre nego {to je o tome po~elo da se pi{e. Nikoli} apsolutno mirno spava. Pa {ta da radim? Ako je neko namerio da me ubije, kako to da spre~im? Istina, brinuo sam samo za porodicu. Obavestio sam odmah policiju kazao nam je. Upitan da li je odmah dobio poja~ano obezbe|ewe i da li se prvo poàlio Ivici Da~i}u, Nikoli} kaè da je obezbe|ewe isto kao {to je i bilo, a da se Da~i} ovog puta nije me{ao. Nikoli} je, po sopstvenom priznawu, informacije o atentatu prvo dobio iz Srpske, a onda i od jednog prijateqa iz Beograda. A ta namera bila je plod razgovora nekoliko qudi, u stilu treba da se obavi jedan posao u Beogradu. Na pitawe da li su uhap{eni organizatori atentata, Nikoli} nam je rekao da ne zna. Ta akcija je, {to je najbitnije, osuje}ena. A {ta se posle de{avalo ne znam. Mislim da je istraga u toku kazao je i dodao da ga i daqe obezbe|uju nadle`ni dràvni organi, a kad ih vi{e ne bude ispred wegove ku}e, zna}e da je opasnost pro{la. Biv{i funkcioneri Srpske radikalne stranke koji su okrenuli le|a dr Vojislavu [e{equ, bi}e nagra|eni tako {to }e automatski biti delegirani u Glavni odbor Nikoli}eve stranke. Tekst sa nadnaslovom Napredwaci Tomislava Nikoli}a zbijaju redove idu}e nedeqe, naslovom Ako treba Vu~i} prvi i podnaslovom Potpredsednici: Jorgovanka Tabakovi} i Igor Mirovi}, objavqen je u Novostima 27. septembra 2008. godine. Antrfile u tekstu ima naslov Koordinatori: Aleksandar Vu~i} prikqu~i}e se slede}e nedeqe Tomislavu Nikoli}u i verovatno }e mu biti ponu|ena funkcija kopredsednika Srpske napredne stranke saznaju nezvani~no Novosti. Biv{i generalni sekretar radikala doputovao je ju~e u Srbiju i, prema na{im izvorima, spreman je da se pridruì Nikoli}u sa kojim je ve} pet godina ~inio uigran tandem. On }e, kako o~ekuju napredwaci, prekinuti samoizolaciju i kona~no prelomiti da pristupi Nikoli}evom taboru, u kojem se pi{u posledwe stranice partijskog statuta. Taj najvi{i strana~ki akt mo`da }e ba{ i da bude prilago|en dolasku najja~eg Tominog aduta, pa je ve} procurilo da }e sadràti i funkciju kopredsednika koja bi pripala Vu~u}u. To je za sada, najizvesniji kadrovski
730
potez, iako Nikoli} nije iskqu~io mogu}nost da Vu~i}, bude, ~ak, i na ~elu SNS. Ni ostali vi|eniji prvaci iz redova tomista ne odbacuju ovu drugu opciju, jer im je Vu~i} dragocen na novom politi~kom po~etku. Dok u îka Qubinoj svi èqno o~ekuju kona~no da iz usta Nikoli}eve desne ruke, ve} se stidqivo skicira vladaju}a garnitura nove partije. Uz dvojicu kqu~nih figura SNS, Nikoli}a i Vu~i}a, mesto generalnog sekretara trebalo bi da pripadne Neboj{i Stefanovi}u ili generalu Boìdaru Deli}u. Ovaj prvi pomiwe se i kao {ef Izvr{nog odbora, jer se dokazao kao marqiv operativac. Potpredsedni~ke foteqe rezervisane su za Jorgovanku Tabakovi} i doskora{weg {efa novosadskih radikala Igora Mirovi}a. Borislav Pelevi} nedavno nam je rekao da ne}e traìti funkcije u najuèm rukovodstvu, ali jo{ se ne zna da li }e SNS tu wegovu èqu i da ispo{tuje. U Glavni odbor Nikoli}eve stranke trebalo bi automatski da budu delegirani {efovi op{tinskih filijala SRS koji su posle raskola okrenuli le|a [e{equ. Potvr|eno nam je i da }e, posle usvajawa statuta, u narednih nekoliko dana, biti podnet i zvani~an zahtev za registraciju. O~ekuje se da bi nova partija mogla da zaìvi ve} krajem slede}e nedeqe. Napredwaci {irom Srbije formiraju inicijativne odbore, koji su prethodnica pravim op{tinskim odborima. Te privremene formacije vode jedan do pet koordinatora SNS, koji samim tim konkuri{u i za predsednike odbora. Rukovodstvo Srpske radikalne stranke o~ekuje da Tomislav Nikoli} vrati poslani~ke mandate koje je protivzakonito prisvojio. Dan od 27. septembra 2008. godine objavquje tekst sa nadnaslovom Dragan Todorovi}, {ef poslani~kog kluba SRS-a za Dan o rezoluciji o Kosovu i Metohiji i naslovom Poùriti prije odluke u Wujorku. U tekstu je objavqen intervju pod naslovom Zavr{ena pri~a: [ef poslani~kog kluba Srpske radikalne stranke Dragan Todorovi} je rekao da bi poslanici u Skup{tini morali da usvoje rezoluciju o Kosovu i Metohiji prije nego {to Generalna skup{tina UN bude odlu~ivala da li }e Me|unarodni sud pravde u Hagu davati ocjenu o tome da li je progla{ewem kosovske nezavisnosti prekr{eno me|unarodno pravo. Generalna skup{tina UN, kako je najavqeno, o inicijativi Srbije izjasni}e se u oktobru. Todorovi} je otkrio da {efovi poslani~kih grupa nijesu vremenski ograni~ili kada }e rezolucija biti na dnevnom redu skup{tinskog zasjedawa. Mislimo da je boqe do}i do dobre rezolucije, nego na brzinu uraditi posao rekao je Todorovi} za Dan. [efovi poslani~kih grupa su nekoliko puta bezuspje{no poku{ali da se dogovore sa ministrom za Kosovo i Metohiju, Goranom Bogdanovi}em, o rezoluciji o Kosovu i Metohiji. Radikali su na posqedwim konsultacijama iznijeli sve primjedbe na predlog vladine rezolucije. Dogovor je da u javnost ne iznosimo razlike, zato {to vjerujemo da postoji obostrana èqa opozicije i pozicije da se do731
|e do rezolucije koja bi bila prihvatqiva za najve}i broj poslanika u Skup{tini Srbije naglasio je Todorovi} i izrazio o~ekivawa da bi takva rezolucija brzo bila usvojena. Naglasio je da su se {efovi poslani~kih grupa dogovorili da se nastave pregovori, tako {to }e ministar Bogdanovi} pojedina~no razgovarati sa predstavnicima opozicionih stranaka. Poku{a}emo da do|emo do kompromisa, puta za dono{ewe rezolucije koja bi bila predloèna Skup{tini Srbije u ime poslanika srbijanskog parlamenta zakqu~io je Todorovi}. Upitan da prokomentari{e najavu biv{eg zamjenika predsjednika SRS-a Tomislava Nikoli}a da je spreman da pomogne odbranu predsjednika SRS-a Vojislava [e{eqa, Todorovi} je naglasio da je dovoqno ono {to je [e{eq rekao u Hagu i tu se zavr{ava pri~a. O~ekujemo da nam se vrate mandati i ni{ta vi{e naglasio je Todorovi}. Dok je bio u Srpskoj radikalnoj stranci Tomislav Nikoli} je zastupao stav da Srbija ne}e u Evropsku uniju bez Kosova i Metohije. Sada je promenio mi{qewe, kako bi ga poslodavci lak{e svarili. Vijesti od 27. septembra 2008. godine objavquju tekst sa nadnaslovom [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo ocijenio da bi trebalo organizovati referendum i naslovom Za izja{wavawe gra|ana o EU: [ef poslani~ke grupe u Skup{tini Srbije, Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}, izjavio je ju~e da bi gra|ani Srbije na referendumu trebalo da se izjasne o saradwi Srbije i EU i mogu}em uslovqavawu da Srbija prizna Kosovo zarad ~lanstva u EU. Nijesam siguran, mogu samo da naga|am da je ~vrst stav EU da (od Srbije) traì priznavawe nezavisnosti Kosova. Tu vi{e nema odlu~ivawa u kabinetima, to je posao za Skup{tinu Srbije i referendum, rekao je Nikoli} novinarima u parlamentu. Nikoli} je naveo da bi pitawe na referendumu trebalo da bude Da li ste spremni da sara|ujete sa EU iako je priznala nezavisno Kosovo. Ako gra|ani kaù da moè, onda da se sara|uje, a ako kaù da ne moè, onda da se ne sara|uje, precizirao je Nikoli}. On je rekao da je zato od Vlade Srbije traìo da saop{ti {ta EU traì od Srbije da bi Srbija postala ~lanica EU. Nikoli} je rekao da je prije tri dana sa ambasadorom SAD u Srbiji, Kameronom Manterom, razgovarao o Kosovu, a da ambasadora Velike Britanije Stivena Vordsvorta nikada nije vidio i da ne zna ni kako izgleda. Politika je ju~e objavila da se Nikoli}, poslije nedavnog razlaza sa Srpskom radikalnom strankom i wenim predsjednikom Vojislavom [e{eqem, sastao sa Manterom i Vordstvortom. [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo rekao je da se sa Manterom sastao tri dana poslije sastanka sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Konuzinom. Nikoli} je naveo da je Manter u razgovoru bio potpuno jasan i izri~it da SAD ne odustaju od nezavisnosti Kosova, da }e u~initi sve da {to vi{e
732
Televizija IN, emisija Pro et kontra Kragujevac, 27. septembar 2008. godine Gost Tomislav Nikoli} Svi moralni qudi, bez obzira na politi~ku opredeqenost, neprijatno su iznena|eni postupcima Tomislava Nikoli}a. Bezverni Toma nakon neuspelog preuzimawa Srpske radikalne stranke, medijima daje o~ekivano podmukle izjave. Osim {to obmawuje gra|ane iznose}i dezinformacije o dr [e{equ i wegovim saradnicima, Nikoli} bezo~no ube|uje javnost da je on `rtva ~oveka koji je godinama zatvoren u Hagu. Voditeq: Dobro ve~e po{tovani gledaoci. Emisija Pro et kontra, subotom uìvo iz studija Televizije IN. Ja sam Sowa Rado{evi}. Moj ve~era{wi gost je gospodin Tomislav Nikoli}, {ef Poslani~ke grupe Napred Srbijo, istovremeno i osniva~ Srpske napredne stranke. Dobro ve~e i dobro mi do{li. Tomislav Nikoli}: Dobro ve~e, boqe vas na{ao. Voditeq: Gospodine Nikoli}u, iskreno, mislila sam da }ete verovatno biti posledwi ~ovek na svetu koji }e promeniti stranku. No evo, to se dogodilo. Pretpostavqam da je jedan od razloga za takvo uverewe, a verujem tako|e da nisam usamqena u tome, i taj privid koji je postojao tokom svih ovih 20 godina postojawa Srpske radikalne stranke, a to je da je to stranka koja je imuna na ma kakve interne sukobe. Ovo {to se sada dogodilo je zapravo razvejalo ta na{a uverewa. Dakle, i tamo ima razli~itih mi{qewa i qudi i te kako razli~ito razmi{qaju. Tomislav Nikoli}: Kad u~estvujete u osnivawu jedne stranke i kad je profili{ete za dugo godina, ne igrate se time da ba{ svaki nesporazum ili razli~ito mi{qewe moè da izazove bilo kakav sukob, po{to vreme pro|e pa se utvrdi ko je bio u pravu, pa stranka onda opet okrene malo prema tome ko je bio u pravu. Prema tom stavu, ne prema ~oveku, zato {to bi trebalo da se u stranci sukobqavaju stavovi, a ne qudi. Nije bitno ko je izrekao neki sud. Ako je u pravu, slu{amo ga, ako nije u pravu, kaèmo vidi{ da nisi bio u pravu, idemo daqe. Zato {to svako ima pravo na svoj sud. Ja sam zaista dugo godina bio zamenik predsednika, i kada mi je odgovaralo to {to radimo i kad mi nije odgovaralo to {to radimo, nisam ni ja mislio da }u do}i u situaciju da kona~no stanem pred samog sebe i kaèm e sad mora{ da krene{ na drugu stranu. U ovih skoro {est godina, koliko ja, u stvari,
733
~lanica UN prizna Kosovo i da }e od sada SAD promovisati iskqu~ivo nezavisnost Kosova. Rekao sam mu da od sada pa nadaqe za Srbiju postoji samo Kosovo u sastavu Srbije, istakao je Nikoli}. On je dodao da ga je Manter pitao da li bi Srbija mogla da prihvati brz ekonomski oporavak i saradwu sa cijelim svijetom, a da se problem Kosova drì po strani. Rekao sam mu da to nije korpa za ve{ i da ne moè da se gura u stranu, rekao je Nikoli}, i dodao da to mora biti pitawe za gra|ane Srbije, najvjerovatnije na referendumu.
vodim stranku, poku{avaju}i da je vodim takve kakvo je vodi Vojislav [e{eq, dakle da saslu{am druge, ali da odlu~im sam, po{to od predsednika ili onog ko ga zamewuje zavisi kako }e stranka da ide, ja sam uspeo da mnogo toga uradim {to bi radio Vojislav [e{eq da je bio tu. Dakle, on bi davao svoj pe~at da je bio tu. Ali je tu Statut jasan. Ako predsednik ne moè da vodi stranku, vodi je zamenik predsednika i vodi je kako on ho}e. Uostalom, mene je Vojislav [e{eq pred drugim qudima na to ovlastio. Kad je polazio u Hag, rekao je vodi sam, ko zna {ta }u ja sve da ti govorim iz Haga, nemoj da me slu{a{. Ja sam u ovih {est godina poku{ao da od Srpske radikalne stranke na~inim ovo {to èlim da bude Srps ka napredna stranka i to su gra|ani Srbije prihvatali. Mi smo imali izvanredne rezultate na izborima, a smawivane zato {to je na nekoliko dana pred izbore stizala nekakva poruka koja nije bila taj novi izraz stranke, nego vra}awe na po~etak, na vreme kad smo mo`da imali 15 ili mo`da 20 procenata glasova. âk i kad sam osetio, od maja meseca, da Vojislav [e{eq i ja, {to se wega ti~e i ranije, ali od maja meseca, tokom moje posete Hagu ja sam shvatio da Vojislav [e{eq i ja vi{e ne moèmo da funkcioni{emo zajedno. Dao sam obe}awe da }u jo{ godinu dana da vodim stranku, ali sam osetio da to kre}e, pravi se jedan tim koji treba da krene protiv mene, onda kad Vojislav [e{eq proceni, ili kad ja procenim da vi{e ne mogu tu da izdrìm. Taj tim za odbranu Vojislava [e{eqa svakodnevno ima sastanke na kojima se dobijaju instrukcije i o odbrani, ali postoji deo razgovora koji se uvek odnosi na politiku. Tako da sam ja izdrào mnogo toga, pretrpeo mnogo toga. Pred mojim o~ima se razvijao taj deo stranke koji }e jednog dana da me odbaci, ali je ipak Vojislav [e{eq morao da povu~e odlu~uju}e poteze da me na to natera. Ja mislim ne{to ranije nego {to je on èleo, i mislim da sam samo jednu stvar reagovao druga~ije nego {to je on mislio da }u. Po{to me mnogo dobro poznaje, kao {to i ja poznajem wega, bio je ube|en da }u ja da se povu~em, da odem u Baj~etinu. To je bila moja najve}a dilema, u stvari. Ja sam shvatio da vi{e ne moèmo zajedno, da se stranka naglo vra}a na neke pozicije koje su bile ispravne dok je srpski narod ratovao, dok je sa svih strana bio ugroèn, dok se uop{te nije razgovaralo o tome kako }emo daqe sa ekonomijom, kako }emo socijalu. Moja dilema je bila: ostati u politici ili oti}i. Ja se nisam samo s porodicom konsultovao, konsultovao sam se sa mnogo qudi koji èle druga~iju Srbiju, koji vole Srbiju, koji nisu u stranci, koji ne{to zna~e u nauci, u raznim granama nauke. Svi su rekli da je rano i da ne treba da idem i da nisam u stvari postigao ono zbog ~ega sam se bavio politikom, a to je uspeh. Onaj ko kaè ne bavimo se politikom da bismo pobedili i ne bavimo se politikom da bismo vladali, taj ne razume osnove politike koje je trebalo da nau~i od Vojislava [e{eqa. Dakle, stranka postoji da pobedi i da vlada. I kad vas neko stalno zaustavqa na putu prema pobedi, prema vladawu, vi morate da razmislite da li to ide tako daqe. Mogli smo mi da budemo poslanici i daqe i da razgovaramo o mnogim temama, da pravimo opstrukciju, ali to nije bila moja èqa. Ja èlim boqu, lep{u, mnogo napredniju i mnogo pomireniju Srbiju nego {to sam to mogao da ostvarim u Srpskoj radikalnoj stranci.
734
Voditeq: Dragoqub @arkovi} je pre desetak dana napisao da Tomislav Nikoli} ve} duè vreme ima lice ~oveka koji trpi. Zbog ~ega ste toliko dugo oklevali, ~ekali da kaète javnosti i ~lanovima, simpatizerima, glasa~ima Srpske radikalne stranke to {to govorite posledwih 25 dana? Tomislav Nikoli}: Pa zato {to bi to zna~ilo ovo sada. A taj na{ zajedni~ki projekat, to na{e zajedni~ko dete sad puni 18 godina. Nije lako odre}i se svega toga. Ja sam znao, kad budem iza{ao u javnost, da }e to biti rastanak. Vojislav [e{eq ne voli qude koji javno kaù ono {to im se ne svi|a. I znao sam da mi sledi kazna i da }e qudi koji ni{ta ne zna~e u stranci, koji ni{ta ne zna~e u srpskoj politici, qudi koji postoje da bi nekad izglasali ne{to, da }e da dobiju nalog ili te tu nema ili sad govori{ protiv Tomislava Nikoli}a. Ja sam znao da egzistencija mnogih qudi zavisi od toga {to su poslanici, {to su nekakvi odbornici i negde su u upravnim odborima. Svako ima poneki razlog da ostane tamo gde jeste, samo {to se prime}uje ta nijansa kod onih koji otvoreno laù i iznose najgrubqe mogu}e, najve}u mr`wu ispoqavaju prema meni, i oni kod kojih se vidi da moraju ne{to da kaù, kao {to sam i ja ponekad morao, i da to te{kom mukom izgovore i vrate se i sednu u klupu. Voditeq: E sad, kod kojih prepoznajete tu mr`wu, je li bilo i 1. septembra, s obzirom da je zvani~no sve ovo po~elo 2. septembra, hajde da to uzmemo kao neki grani~ni datum. Vi interno verovatno mnogo boqe znate kada je zapravo ~itava ova pri~a po~ela da isplivava na povr{inu. Tomislav Nikoli}: Pri~a postoji poodavno, ali 1. septembra sam ja, ~ini mi se prvog, to je bio ~etvrtak, sam ja imao pred sobom odluku i neprospavanu no}. Znate, ta pri~a o Evropskoj uniji u kojoj je Srpska radikalna stranka prelazila put od protivnika Evropske unije, preko avroskeptika do qudi koji su otvoreno i jasno, i to me stra{no obradovalo kad je Vojislav [e{eq to prihvatio, qudi koji su rekli: da, ho}emo u Evropsku uniju ali uspravno, na velika vrata. To su sve moje re~enice iz kampawa u kojima su u~estvovali ovi koji me sad pquju. Na velika vrata, i Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije. To je bio vrhunac pristajawa, zna~i, moèmo da razgovaramo. âk i Vojislav [e{eq je rekao ulazimo u Evropsku uniju sa ga|ewem. A sada je ponovo stranka oti{la, evo moète da vidite izjave u posledwih nekoliko dana, ponovo se vratila na poziciju nikad u Evropsku uniju. Mo`da bih ja i u~estvovao u svemu tome, mogao bih to sebi nekako da opravdam da me Vojislav [e{eq nije izloìo najve}em ponièwu, ponièwu kome je, u stvari, izloìo celu stranku. Ja sam predstavqao Srpsku radikalnu stranku. Ja sam predstavqao i Vojislava [e{eqa. Mogao je samo ujutru da me nazove, on ili neko od ovih sa kojima je non-stop, ~ak i u skup{tinskoj sali komuniciraju i daje naloge {ta sad, {ta sad. Samo je mogao da me nazove ujutru i da kaè slu{aj, ajd sad vi{e ne govori o tom amandmanu na{em, o zakonu, sa~ekajte glasawe, nemojte da glasate uop{te, iza|ite iz sale, i sve bi bilo gotovo, ja bih to ispunio. Ali, on je sa~ekao da se ja izborim da vlada prihvati amandman, da ostanem u sali, da kaèm novinarima da ovog ~asa vi{e ne postoji nijedan razlog da Srpska radikalna stranka ne glasa za Zakon o ratifikaciji. Za to vreme se odràva sedni735
ca tima za odbranu Vojislava [e{eqa, kojoj ne prisustvujem jer sam u sali, i on donosi odluku da ne glasamo. Pitate sada{we moje suparnike u Skup{tini da li smo mi ikada doneli odluku da glasamo za taj zakon, i oni svi kaù nismo nikada, da bih ja sutra doneo svakome od wih bele{ke sa tih na{ih razgovora, one ~iji sam deo, koji se ti~e iskqu~ivo politike, objavio u medijima i rekao vidim vaqda da ste diskutovali na tom sastanku, kako se ne se}ate da je Vojislav [e{eq rekao da glasamo ako prihvate amandman? Svi su }utali kao zaklani. Apsolutno tvrdim da mogu da laù koliko god ho}e, ali tvrdim da je potpuno verodostojan i istinit taj... Zato {to je pre toga postojao na{ zakon o ratifikaciji, koji smo podneli u Skup{tini, i nije nikad do{ao na dnevni red, i onda je Vojislav rekao {ta }emo sad kad ne}e da stave? Ja kaèm zvao me Tadi} i kaè ne}emo da stavimo va{ zakon na dnevni red, stavqamo svoj. I onda je on rekao pa {ta }emo sad, ja kaèm ali moèmo da damo amandmane koji, kad bi bili prihva}eni, bio bi to u stvari na{ zakon, pa o tome da pri~amo i da vezemo, a on me prekida i kaè ako prihvate, moèmo i da glasamo. Eto, to je su{tina. Zna~i, trebalo je dokazati teze Demokratske stranke. U svakoj kampawi, oni kaù ne birate vi Tomislava Nikoli}a, ne glasate za Tomislava Nikoli}a, vi glasate za Vojislava [e{eqa. Zna~i, treba dokazati, da Vojislav [e{eq dokaè tu tezu nemate {ta da se dogovarate sa Tomislavom Nikoli}em. [ta god vam on kaè, ja to mogu da promenim za minut ili dva. E, to vi{e nisam èleo da radim, zato {to je sudbina Srbije sad u pitawu. Neko mora da brine o Srbiji tako {to }e da ostvari taj most o kome ja govorim {est godina i u kome je u~estvovala cela stranka, i nikad prekora zbog toga nisam imao, i zbog toga smo imali mnogo glasova. Mi moramo da poveèmo Istok i Zapad. Nama su potrebni i jedni i drugi. Sa ruskim ambasadorom sam o tome razgovarao. On mi je rekao Rusija vam nikada ne}e praviti problem zato {to èlite da idete u Evropsku uniju. Nikad vam ne}emo re}i nemojte, a vi sami odlu~ite pod kojim uslovima èlite da tamo u|ete. Ameri~ki ambasador mi je rekao mi iskqu~ivo promovi{emo nezavisnost Kosova i Metohije. Zna~i, sa Rusijom sam se u svemu sloìo, a sa ameri~kim ambasadorom odmah nesporazum, na startu. A onda je, vaqda, i ono {to govori Tadi}u poku{ao i meni da kaè. Kaè ali mi moèmo da vam pomognemo da doìvite ekonomski preporod. Ja kaèm kako, bez Kosova i Metohije? Ostavite, kaè, taj problem po strani, da ga re{avate kasnije. Ja kaèm ne moè, nije to korpa za ve{. Ako vi mislite da to gra|ani Srbije mogu da prihvate, traìte od Vlade Srbije da raspi{e referendum. Evo, ima skup{tinsku ve}inu, neka raspi{u referendum. Da li su gra|ani Srbije spremni da mnogo boqe ìve, ali da se odreknu suvereniteta na Kosovu i Metohiji. Mo`da vam to i pro|e. [to se mene ti~e, ja }u da radim protiv tog referenduma i èlim da prebrojim svaki glas na tom referendumu. Ali, kako èli ve}ina. A ne sme niko da ka`wava ve}inu. Ako ve}ina èli da Kosovo i Metohija bude na{e, zaboravite na pri~e sa politi~arima da taj problem ne treba da bude re{en. To je sve {to ovoj Srbiji treba. Treba joj neko ko moè da brine o woj, ko moè da brine o wenim inte736
resima, ko moè da brine o svakom detetu, ko ne}e da mrzi politi~kog suparnika, ko ne}e da ga pquje, ne}e da ga tu~e, ne}e s wim da se obra~unava. Treba joj napredak. Ko to moè, ali sad srpski napredwaci, ko bi drugi. Voditeq: Iz Srpske radikalne stranke postavqaju retori~ko pitawe posledwih dana, gospodine Nikoli}u, kaù moè li iko u ovoj zemqi da veruje da je gospodin Nikoli} oti{ao iz Srpske radikalne stranke zbog jednog obi~nog amandmana. Dilema koja je ostala nerazja{wena svih prethodnih dana jeste zapravo da li je Vojislav [e{eq preko no}i odlu~io da promeni odluku o kojoj ste malo~as govorili, ili je zapravo on sam sa svoje strane, pripremao raskid sa vama, s obzirom da ste rekli da vas je u vi{e navrata isku{avao javno. Se}amo se onog posledweg, ako se ne varam, to je bilo proletos, razgovor sa Vojislavom Ko{tunicom. Vi ste govorili javnosti da niste znali da su se ti kontakti odvijali. Dakle, da li ste vi oti{li od [e{eqa ili je [e{eq re{io da vi vi{e ne budete u Srpskoj radikalnoj stranci, dakle, da kona~no napravi raskid sa ~ovekom koji mu je po rezultatima ozbiqno ugroàvao rejting u vlastitoj stranci. Tomislav Nikoli}: Ja bih voleo da mi pri~amo o tome {ta ja èlim da uradim, a ne {ta sam uradio. Ali, bilo je mnogo toga {to je trebalo da posluì kao povod da ja odem, a da Srbija ne prihvati moj odlazak. Ne samo to, naravno. Ivici Da~i}u je Vojislav [e{eq iz Haga rekao da ne pregovara sa mnom o sastavqawu vlade, nego iskqu~ivo sa [e{eqem. Ko{tunici je rekao da moè da bude predsednik vlade u na{oj zajedni~koj koaliciji, a kad sam ja to saznao iz medija i kad sam ga na jednoj sednici Komiteta pitao za{to je to radio, on je rekao pa ne}u, vaqda, tvoja sujeta da zaustavqa Srbiju. Kaèm nisam uop{te sujetan, {to mi ne kaè{ unapred? [to mi ne kaè{ Tomo, ja mislim da Ko{tunica treba da bude predsednik vlade, nikad se ne bih protivio. Ima razloga, prihvatqiviji je za Evropu, {ta ja znam, okreni-obrni, ne{to bih mogao da izmislim, ali ne mogu to u kampawi. Ja ne mogu da idem u kampawu da Srpska radikalna stranka pobedi, a dobijam iz Haga javnu informaciju da }e Ko{tunica biti predsednik vlade. Pa {to glasaju za nas qudi? Ko{tunicu nisu hteli vi{e kao predsednika vlade i sad radikali treba da glasaju da Ko{tunica bude predsednik vlade? Ne, oni traè radikala na to mesto. Mogao je Vojislav [e{eq da kaè neka to bude Gordana Pop-Lazi}, ja bih se sloìo, Dragan Todorovi}, Nata{a Jovanovi}, ne znam ko ve}, sve bih se sloìo. Pa, bio je tu i Zvezdan Jovanovi}, kome treba podi}i spomenik zato {to je Gavrilo Princip, pa bio je testament u kome se kaè: nikada u Evropsku uniju, nikad sa Ko{tunicom i Tadi}em, pa onda idemo sa Ko{tunicom u koaliciju. Ali te{ko je re}i Srbiji ja ho}u sad da napustim Vojislava [e{eqa zato {to mi je rekao da ne}u da budem predsednik vlade. To i nije moj motiv i zbog toga ja nisam ni ostavqao Vojislava [e{eqa. To niko ne bi opravdao. A ovo je samo jedan obi~an amandman. Ovo je sudbina Srbije. Moja li~na sudbina tu nije bila bitna. Ja bih tu bio politi~ar koji vi{e ne postoji. Ali i na to sam bio spreman. Da sam, recimo, ja bio protiv amandmana, pa Vojislav rekao, glasa}emo ako se usvoji amandman, ja bih tu propao kao politi~ar, ali bi bilo ostvareno ono {to
737
je za Srbiju dobro. Ali, ovo je lo{e za Srbiju. Lo{e je da mi kao opoziciona stranka, kad se pruì prilika da Srbija pokaè i ponos i dostojanstvo da brani suverenitet, {to onda glasamo za rezoluciju o Kosovu i Metohiji? Ovaj zakon je, u stvari, rezolucija o Kosovu i Metohiji. Ho}emo u Evropsku uniju, prihvatamo sporazum sa vama, ali Kosovo i Metohija je na{e. I kad god pomenemo rezoluciju ili Srbiju, mi kaèmo Kosovo i Metohija je na{e, tako sa nama razgovarajte. Kad sam ja to shvatio kao kona~ni raskid, onda sam imao dovoqno snage da tako to predstavim i Srbiji. Meni niko u Srbiji ne kaè ostavio si Vojislava [e{eqa a on je u Hagu. Ja ga zaista nisam ostavio. Ja sam spreman ovog ~asa, kakva god pomo} da mu je potrebna, iako je rekao pre neki dan da je sa mnom gotovo u svakom pogledu, ja ga dobro znam, i znam na {ta je mislio, ali evo, sad sam spreman, ne samo ja, svi qudi koje je razjurio sada iz tima za odbranu, koje je razjurio iz stranke, svi smo spremni da mu pomognemo u odbrani. Voditeq: Ali, po{to ga tako dobro poznajete, pretpostavqam da ste i sami svesni da bi pristao u ovom ~asu, verovatno, da bi bio pre tamo 100 godina, nego da ga vi branite, je li? Pa onda ta va{a ponuda zvu~i malo demago{ki. Tomislav Nikoli}: Nije ta~no. Pogledajte ovo: Jovan Glamo~anin, prvi poslanik koji je napustio Srpsku radikalnu stranku u vreme kada je Vojislav [e{eq bio u zatvoru, to je 1995. godine, ~ini mi se, savezni poslanik, formirao je svoju poslani~ku grupu, od nas je progla{en za izdajnika danas je on odbornik Srpske radikalne stranke u Pan~evu samo zato {to je pre godinu dana odlu~io da pomogne odbrani Vojislava [e{eqa. Da da neke izjave koje }e biti overene u sudu, oko nekih lokacija, nekih doga|aja za koje se tereti Vojislav [e{eq. Zna~i, tog ~asa mu je sve bilo opro{teno, i izdaja i sve, on }e pomo}i odbranu u Hagu. Danas je odbornik na{e stranke u Pan~evu. Kad kaù izdajnik Jovan Glamo~anin kao i Tomislav Nikoli}, zaborave da kaù da je sad taj Jovan Glamo~anin na{ odbornik, ugledni ~lan stranke u Pan~evu. Zna~i, ako zatreba Vojislavu [e{equ pomo}, on }e da traì. A ve} mu treba. U tom timu ostaju, izuzev Zorana Krasi}a i mo`da jo{ dvoje koji }e vrlo savesno i predano raditi svoj deo posla, drugi qudi, kojima nije ni bio posao da brane Vojislava [e{eqa, nego da drukaju Tomislava Nikoli}a, da {aqu izve{taje. Ja sam doìveo da posle 18 godina od osnivawa stranke, posle {est godina vo|ewa stranke, da tamo na tom sastanku neki Amyad Migati, na{ poslanik, kaè danas smo dobro radili u Skup{tini, ~ak je i Toma dobro napao ùte. Ja ga posle sretnem na hodniku i kaèm ko si, bre, ti da procewuje{ kako sam ja koga napao, i to govori{ Vojislavu [e{equ, zato {to tog dana nije mogao da gleda prenos. Odakle tebi pravo da ti procewuje{ {ta ja radim. Kako ja napadam? Pa ne, ne, samo sam hteo da naglasim da si dobro napao. A {to si rekao ~ak sam i ja dobro napao? Zna~i, ja ih nikad ne napadam, samo sam ih tog dana napao. Svi su osetili da Vojislav [e{eq èli qude koji su protiv mene. I svi su krenuli.
738
Neki Jadranko Vukovi}, koji sad govori da sam ja engleski {pijun, da sam multimilioner, da sam dobio deset miliona evra za kampawu, da smo Vu~i} i ja podelili osam, da vredim 30 miliona evra u nekretninama, u fabrikama, u prodavnicama. Nata{a Jovanovi} tvrdi da sam uzeo novac za gasnu elektranu u Novom Sadu, koja nikad nije podignuta. Ja hteo da pomognem Novom Sadu, sastavio rusku i srpsku vladu, i na kraju nam Ministarstvo za energetiku dva papira nije dalo, da sad Novi Sad bude mo`da najbogatiji grad u Srbiji. [ta god da sam uradio, sad to sluì kao pri~a da sam ja uzeo neki novac. Pa ko bi to vi{e mogao da izdrì? Ja sad gledam te qude, do ju~e smo bili zajedno, do ju~e su me veli~ali, do ju~e je sve zavisilo od mene. Ako ja iza|em i dobro dam smernice za rad po nekom zakonu, to samo pokrije neko, svako na svoj na~in, zna se stav stranke. Nesigurni su dok ja ne u|em, ne znaju {ta da kaù. Ja da budem nesiguran zato {to ne znam {ta }e Vojislav [e{eq da kaè, vi{e nisam hteo to da trpim, a oni sad neka krenu kako ho}e. Ja ni o kome od wih ne}u re}i nijednu lo{u re~. Mogao bih, ali ~ini mi se da oni dovoqno govore sami o sebi. Svi ti koji ustanu i bace kamen na mene i pqunu na mene, neka znaju, pquju na sebe. Osamnaest godina sam ja za wih Srpska radikalna stranka. Ne za wih, za Srbiju, za sve one koji ne{to misle o stranci, svi kaù Vojislav [e{eqTomislav Nikoli}, i onda, naravno, i svi ostali. Sad je to pomereno. Ja vi{e ne postojim. Sad kaù Vojislav [e{eqVjerica RadetaDragan Todorovi}Elena Boì}-TalijanNata{a Jovanovi}. Mislim da sam mo`da ~ak i pogodio red, osim Gordane Pop-Lazi} i Mir~i}a, ali ne mogu da ih stavim, potu}i }e se, moram da ih stavim negde iza, jer tu vi{e niko, tu i tamo, ja ne znam da li oni uop{te razgovaraju, da li komuniciraju izme|u sebe. Sad su se malo sabili kao sekta, ose}aju se ugroènim. Vide oni da se ruinira stranka. Vide da nestaje, prebrojavaju odbornike koji odlaze. Optuùju me da ja ne{to nudim odbornicima. [ta im nudim kad ostaju bez mandata? Ali ne}e vi{e da trpe. Ne}e da ostanu u toj stranci. Zgadila im se ta skup{tina i sve. A {ta ste ~uli pametno u posledwa tri dana u toj skup{tini? [ta }ete ~uti u ponedeqak? Ili }e radikali prestati opstrukciju, a onda }e neko da ih pita a {to ste vr{ili tri dana opstrukciju? [ta im je izlazna varijanta? [to ne podnesu zahtev da sudovi, da neko re{i sudbinu tih mandata, da se to kona~no jednom re{i i gotovo je. Mi nismo poslanici ili jesmo i gotovo, idemo daqe. Ne, oni neprekidno to isti~u kao problem koji ne èle da re{e. Zna se put. Pozivaju se na Ustav i na zakone. Pa, zna se put koji je propisan Ustavom i zakonom. Kakva god bude odluka, ja }u da je po{tujem. Ali ja znam da sam u pravu i ja samo jednu stvar znam: borba Srpske napredne stranke ne}e biti da nestane Srpska radikalna stranka, nego da se spre~i da nestane Srbija. To je ono {to je moj ciq. To je ono {to je ciq svih qudi koji su odlu~ili da formiraju Srpsku naprednu stranku. Da mi idemo daqe. Da se ovde sukobqavaju ideje, a ne qudi. Ja ne mrzim Dragana Todorovi}a. Ja uop{te ne ispoqavam ~ak ni to da mi vi{e nismo zajedno. Neka se usredsredi na politiku stranke, ja }u na politiku svoje stranke, a narod neka proceni ko je od nas dvojice boqe uspeo,
739
ili ko je napravio boqu stranku, ili ~ija stranka èli boqe Srbiji. Ja ne}u vi{e da neki ~lan moje stranke, ~lan stranke u kojoj sam ja, pokazuje mr`wu prema svom politi~kom suparniku. A otkud mi to pravo? A {to bi ga mrzeo? Ili prema wegovoj deci, ili prema ~ijoj deci. [ta to onda govori o ~oveku? [ta to govori o stranci? Nikad vi{e ne}u da dozvolim da me predstavqa kao politi~ku stranku koju vodim, ili u kojoj sam negde pri vrhu ili u vrhu, ~ovek koji }e da na bilo koji na~in lo{e govori o drugom ~oveku, o wegovoj deci, o wegovoj sudbini. [to bi to radio? Neka kaè koliko je taj ~ovek ukrao, ako je ukrao. [ta mu se me{a u sudbinu, u to da li }e on da ima porod ili ne. Ja sam bio zabezeknut. Te naloge da se Tadi}u prokliwe porod je Vojislav [e{eq izdao direktno odre|enim ènama u stranci, mu{karci to nisu prihvatili. Prvo sam pitao, mislim, Vjericu a {to mu to kune{ decu, kaè rekao je predsednik. Novine napadnu radikale zbog toga. Televizija ih napadne. Mi na sastanak, i [e{eq kaè je li vidite da to najvi{e boli? Kad je moje unuke prokleo, Gordana Pop-Lazi} je u nekoj emisiji na B92, na pitawe {to vi prokliwete unuke Tomislava Nikoli}a, rekla to najvi{e boli. Pazite koliko daleko idu da prihvate ono {to je on rekao. Pa, ne boli to najvi{e. Ima ne{to {to jo{ vi{e boli Tomislava Nikoli}a nego da ga prokliwete. Boli ga da ostane bez tog unu~eta. Zna~i, oni ho}e to {to mene najvi{e boli. I kako sad ja sa wima da delim iste ideje. Jesu li to moje ideje nisu. Je li to èlim nekom drugom ne èlim. Pa ni to nije bio dovoqan razlog da ja krenem svojim putem. Ali kad je kroz pona{awe prema tom sporazumu o pridruìvawu postalo jasno da to isto èlimo svoj deci u Srbiji, e pa onda vi{e nisam hteo da izdrìm. Voditeq: Postoje neka tuma~ewa u proteklih dvadesetak dana, s obzirom da je va{ odlazak iz Srpske radikalne stranke prvorazredna vest i sve vreme je zapravo hedlajn u svim vestima i ta tenzija ne pada iako je, kaèm, ve} dvadeset peti dan od trenutka kada je ovo klupko po~elo da se odmotava, postoje neka mi{qewa po kojima se zapravo smatra da je Vojislav [e{eq u mogu}nosti da Srpska radikalna stranka glasa za Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu zapravo mo`da video po~etak jedne nove politike Srpske radikalne stranke, u kojoj za wega ne bi bilo mesta onoga dana kada bi se vratio iz Haga. Moè li se razgovarati na tu temu? Tomislav Nikoli}: To je bio po~etak potpuno nove politike Srpske radikalne stranke, ali je sa wim bio saglasan Vojislav [e{eq. Voditeq: U prvom trenutku. Tomislav Nikoli}: Sve do trenutka dok ja to nisam izneo pred novinarima. Nije to prvi, to je bio posledwi ~as. To je kao kad bih ja sko~io sa litice, a Vojislav da mi kaè ih, mogao sam da ti bacim konopac. Voditeq: To onda zna~i da ste vi bili meta? Je li to to? Je li to to treba da zna~i? Tomislav Nikoli}: Ja to i sada tvrdim. Vojislav [e{eq nije siguran, kao {to niko od nas nije siguran kako }e to u Hagu da pro|e. Ali, ukoliko je ta~no da se on vra}a, {to mu èlim od sveg srca, i wemu i svim srpskim radikalima, wegovoj porodici posebno, onda za nas dvojicu u toj stranci vi740
{e nije bilo mesta. I mislim da su ovo pripreme da se vrati, ali jednu stvar nije dobro predvideo. On je uni{tio Srpsku radikalnu stranku. Da se vrati za dva meseca, on vi{e ne moè da je podigne, zato {to }e ove osobe, koje ne znam ni ja vi{e kako se bave politikom, koje ve} dobijaju nadimke po Srbiji, koji }e ih pratiti do kraja ìvota, upropastiti za ova dva meseca kompletnu stranku. Ovo vi{e i ne li~i na stranku, ne li~i ni na istupe stranke, ovo li~i na istupe frustriranih osoba koje ne znaju vi{e {ta }e sa sobom. Ali to ne moè da trpi Srbija. To ne moè da trpi 400.000 ~lanova, mo`da i 500.000 imamo evidentiranih ~lanova u Srpskoj radikalnoj stranci. Neka bude da ima 100.000 angaòvanih, to vi{e niko ne}e da trpi. Danas ~lanovi Srpske radikalne stranke nemaju zaposlewe. Wihova deca nemaju zaposlewe. [ta }e da ~ekaju? Da ~ekaju da mi osvojimo 51 posto glasova, kako je rekao Vojislav [e{eq? Nema koalicija, nema vlade dok ne osvojimo 51 posto. Pa, ko }e to u Srbiji u narednih 100 godina da osvoji? Zna~i, da budemo stalno jedna onako polujaka opoziciona stranka i da ~ekamo povratak Vojislava [e{eqa. Za to vreme odo{e svi. Voditeq: Je li vam dodijalo to da budete stranka sa najve}im brojem poslanika u vi{e navrata u Skup{tini, da osvojite izuzetno mnogo glasova na predsedni~kim izborima, dakle preko dva miliona, da stalno budete pobednik koji je zapravo najve}i gubitnik, koji zapravo nikako da materijalizuje tu snagu koju ima? Tomislav Nikoli}: Rekao sam ja to svojim doju~era{wim prijateqima u Srpskoj radikalnoj stranci. Da smo osvojili 40 procenata glasova, mi ne bismo imali koalicionog partnera. Demokratska stranka bi uzela jo{ jednu stranku u koaliciju, ili jo{ jednu. Svi bi pristali da idu u koaliciju sa Demokratskom strankom samo da mi ne budemo na vlasti. A koliko mi to treba da osvojimo? Da osvojimo 51 posto glasova, koliko nam vremena treba da u partnerstvu sa Istokom potpuno elimini{emo ovo {to se u Srbiji de{ava, ovaj upliv Zapada sa mo`da 98 posto kapitala? Pa zar nije boqe da ponovo koristimo i taj zapadni kapital, samo da otvorimo ono {to ùti nikad nisu hteli, da otvorimo to rusko trì{te. Ko jo{ nije na ruskom trì{tu? Pa, nisu ni Kinezi ni Indijci. I oni mogu preko Srbije. Ako Fijat bude proizvodio 100.000 automobila, ako jo{ jedna zapadnoevropska fabrika bude proizvodila jo{ 100.000 automobila, zar ne bi mogla na{a vlada da obezbedi od tih 200.000 automobila bez carine da ide u Rusiju? Ja mislim da bi mogla. Kako smo mi ono iz Rumunije uvezli onaj auti}, 10.000 automobila je bilo uvezeno bez carine. Kako punto bez carine? Kako opel bez carine? [ta je za rusko trì{te 200.000 automobila iz Srbije? Pola Srbije bi ìvelo od toga. Samo nam treba ta zapadna tehnologija. [to bismo se sva|ali sa zapadnom tehnologijom, sa kapitalom, sa dobrim projektima? Oni su ovde preuzeli. Jesam li ja kriv {to su preuzeli Srbiju? Kaè, ho}e Tomislav Nikoli} da rasproda Srbiju. Pa, rasprodana je. [ta jo{ moè da se rasproda u toj Srbiji? Ako bismo do{li na vlast, sad sam ja spreman da prodam Zapadu, da rasprodam Srbiju, i za to sam optuèn. Oni su tu: finansijski sektor, proizvodwa, sve su uzeli. Vode su nam pokupili. Moèmo li da ih isteramo? Hajde da vidimo ko }e da ih istera.
741
Moèmo da poni{timo ugovore koji nisu u skladu sa zakonom. A ko }e da istera investitore koji su ne{to kupili jeftino? Nema tog ~oveka. Nema tog ~oveka koji moè da kaè e sad ja zatvaram granicu prema Zapadu, ho}u da razgovaram sa Istokom. Jesmo li spremni? Kako smo spremni? Koliko nam godina treba da uspostavimo ovakav odnos sa Ruskom Federacijom? Pa to niko nije radio. DOS je beào od Rusije. A mi koji Rusiju volimo, mi smo samo o tome govorili, mi nismo mogli ni{ta da uradimo. I kad sam ja poku{ao ne{to da uradim, kad je cela stranka bila presre}na {to se to poku{ava, danas kaù uzeo Tomislav Nikoli} pare od Rusa. Od Rusa uzeo pare. Rusi }ute, jo{ me primaju, mislim, ali hajde sad, ne}emo o tome. Srbija je bila na prekretnici. Srbija ima sada, ~ini mi se, skoro op{tu saglasnost oko toga da sara|uje i sa Zapadom i sa Istokom. Tu }e da zateè Demokratska stranka do mere da ne naquti Rusiju. G17 plus }e biti otvoreno protiv saradwe sa Rusijom, kao i ovi ânkovi, LDP }e da glumi da mu je svejedno, me|utim, pojavili smo se mi koji favorizujemo Rusiju. Nemamo nijedan spor sa wom, ali ne beìmo od Zapada ukoliko Zapad ho}e da nas po{tuje kao qude. To je ono {to je novi kvalitet, ono {to prepoznaju gra|ani Srbije, kome se javqaju i prikqu~uju masovno, otvoreno. Ne samo srpski radikali, mnogo qudi iz drugih stranaka, mnogo qudi koji su mislili da nikad ne}e mo}i da se bave politikom, jer nisu imali ideologiju iza koje bi stali. Danas je to prepoznatqivo. O~uvawe nacionalnog ponosa i ekonomski napredak, bez mita i korupcije, pravna dràva. [to je to te{ko da se ostvari? Pa to smo mogli i ranije da nas je neko pustio da pobedimo. Voditeq: Kao da ste znali {ta èlim da vas pitam daqe. Rekoste to u toku ve~era{we emisije ve}, da uvek kada ste bili zapravo nadomak ciqa, gotovo do pobede, da ste iz Haga dobijali upute, instrukcije, poruke, vi u stranci ili javnost Srbije. Tomislav Nikoli}: Samo javnost. Voditeq: One su uvek bile kontraproduktivne u kontekstu va{eg ciqa. Pre nekoliko dana Maja Gojkovi} navodi da je pred drugi krug izbora za gradona~elnika Novog Sada razgovarala sa Vojislavom [e{eqem, koji je imao brojne prigovore na na~in na koji je ona tada vodila kampawu, isti~u}i da je previ{e personalizovana, da se isti~e ona u prvi plan, da tu nema Srpske radikalne stranke, odnosno Vojislava [e{eqa, i kada je poku{ala da mu objasni za{to je ta kampawa takva, on je rekao koga zanima tvoja pobeda? Za{to zapravo u Srpskoj radikalnoj stranci, odnosno u vrhu te stranke, odnosno lider te stranke nije èleo pobedu Srpske radikalne stranke? Da li to èli onog trenutka kada se vrati u Srbiju? Tomislav Nikoli}: Vojislav je nama rekao da }e stranka umreti s wim. On je intelektualac ogromnih razmera. Zaista, najpametniji ~ovek koga sam ja sreo, negde po ivici hoda. Na jednoj strani, zaista je genije. Ima izraèn ego i to ga je sputavalo i kod Maje Gojkovi}. Ja sam tu bio faktor pomirewa. Ina~e je trebala da bude iskqu~ena iz stranke odmah. Onda sam ga ja pitao: a kako da iskqu~imo iz stranke onog radikala koji je pobedio direktno na izborima u Novom Sadu? Kaè a {ta }e stranka da ima od te pobede? Ja sam rekao ne mora finansijski da ima ni{ta, ima ugled, ugled
742
stranke koja je po~ela da pobe|uje. Mi nikad nismo imali odbornike dok nismo uveli proporcionalni princip u Zakon o lokalnoj samoupravi, zato {to u direktnim duelima mi osvojimo, imali smo i po 2025 posto glasova i nikad odbornika. Nego kako sam ja, po ve}inskom principu, bio jedini odbornik. A ovo je bila dragocena pobeda. Pa Vu~i} skoro pobedio. Me|utim, tad mi je postalo jasno da ja wemu ne mogu da objasnim, taj sukob se posle preneo i na predsedni~ke izbore, wemu ne mogu da objasnim, ako glasaju samo radikali, nema pobede. Ti mora{ da bude{ prihvatqiv i za one koji nisu radikali. Mnogo gra|ana Srbije mora da glasa za nekog da bude predsednik Srbije. Mnogo gra|ana Kragujevca, da neko bude gradona~elnik Kragujevca. [ta, sad su svi u toj ideji? Jesu, ako ~ovek koji predstavqa ideju kaè {ta }e da radi i glasa za wega. Ali ne stranka. Stranka je snaga i onaj ko predstavqa stranku, on iza sebe ima tu podr{ku, taj podstrek koji pruà istorija stranke, weni kadrovi, me|utim, ideje mora da iznese. On mora da kaè {ta }e da uradi u ~etiri godine i da to bude prihvatqivo za onog ko nije wegov ni ~lan ni simpatizer. I onda je to bio razlog za sukobe sa Majom Gojkovi}. Onda je Vojislav [e{eq, kao i meni, samo prestao da joj se javqa na telefon. To je bio znak da je zavr{io sa wom. I ja imam jedan telefon i jednu karticu koja sluì iskqu~ivo za wega. I slagali su na Centralnoj otaybinskoj upravi da ja pokazujem kako me on zove, ja se ne javqam na telefon. Sedam meseci nije pozvao na taj telefon. Ja sam ga nosio uz sebe stalno. Znam da ne}e da zove a nosim taj telefon. Maju Gojkovi} tako|e. Kad on prestane i kad kaè drugima: ja sa wim nemam vi{e kontakta, to je znak kreni na wega, ili on ne postoji vi{e za Vojislava [e{eqa. Maja je uradila {ta je htela, ali nije iskqu~ena iz stranke do kraja sve dok nije formirala svoju odborni~ku grupu i tada joj je prestalo ~lanstvo. Ja sam taj koji je odlu~io da ona nikad ne bude iskqu~ena i suprotstavio sam se Vojislavu, iz prakti~nog razloga. Rekao sam ne pravi mu~enika od we, ne pravi tvoju `rtvu. Oti}i }e sama iz stranke, samo ti nemoj da je napada{, zato {to svi qudi stanu na wenu stranu, posebno èna. I pametna, i inteligentna, i ima ideju, i dobro se bori za te ideje, i na kraju krajeva, eto je u Skup{tini grada Novog Sada. Ne{to je uradila. Nije na nivou koji je o~ekivala, jer to ne moè, to jako te{ko ide, treba mnogo rada da se ~ovek odvoji i da napravi ne{to. Ja znam {ta mene ~eka, formirawe tre}e stranke sa 56 godina. Kad bi nekome rekli, on bi rekao pusti, to je nemogu}e. Ali bi}e mogu}e i uradi}emo to. Zna~i, kad je personalizacija oko Vojislava [e{eqa, to je dozvoqeno, to moè. Ako je oko nekog drugog, pa makar i u Kni}u, ne moè, nisi ti. êsto nam je govorio niste vi ni za {ta i niste vi ovde zato {to ste pametni. Na taj na~in je pokazivao svima da postoji predsednik stranke. Meni nikada nije pokazivao da ja nisam zamenik predsednika stranke. Prema meni je uvek imao druga~iji odnos. Na mene nikad nije viknuo. Meni nije nikad ni{ta opsovao. To je bilo stra{no po{tovawe, moje prema wemu i wegovo prema meni. Mi smo se dopuwavali. Ali onog ~asa kad sam ja wega u Hagu pitao: da li ti dozvoqava{ da ja vodim stranku kao {to si je ti vodio, kaè:
743
ne, kolektivno }e biti rukovo|ewe stranke. Ja kaèm: s kim? Kaè: sa Predsedni~kim kolegijumom. Izvini, Vojislave, to je moj pomo}ni organ. Predsedni~ki kolegijum je izabran tako {to predsednik stranke kaè: ovih 15 qudi }e da mi pomaè. Pa ne}u vaqda sa wima da se preglasavam. To su moji pomo}nici. Ne moè wegov glas da bude kao moj. [ta sad treba, da smenim tih tvojih 15, da dovedem svojih 15, a i to mogu. Ne, kaè od sad }e da se glasa na Predsedni~kom kolegijumu. A ja ne}u da se glasa o tome kako }u ja da vodim stranku. O tome Kongres odlu~uje. I kad su za tebe pitali da li }e{ ti jo{ da bude{ predsednik stranke, uvek sam govorio: izabrao ga je Kongres, i Kongres }e da bira novog predsednika. Ne}e vaqda Predsedni~ki kolegijum da bira predsednika. Ne}e zaposleni u ovoj ku}i da biraju gazdu. Ne moè to tako, ne ide. Stranka ima i uspone i padove i vezuje se za onog ko je vodi i taj preuzima odgovornost. Kad do|ete u situaciju da druge qude ne gledate onako kako gledate sebe, onda ne{to nije u redu. Vojislav [e{eq mene vi{e nije gledao tako kako je gledao sebe. Razlaz je bio o~igledan. Kaù da sam bio spreman na to. Uop{te nisam bio spreman. Da sam se spremao na to, mo`da ne bi ni postojala ova poslani~ka grupa. Da sam samo, ne pruào utehu onima koji nisu zadovoqni, nego da sam im rekao hajde da pravimo stranku, danas bi svi ti koji su mi otvoreno govorili da su nezadovoqni onim {to se de{ava u stranci bili u Srpskoj naprednoj stranci. Ali ja nisam. Ja sam uvek govorio ~ekaj, polako. I Gordani Pop-Lazi}, koja me je pitala: {ta mi ovo radi predsednik, otkako je do{ao Slavko Jerkovi} za predsednika op{tine Zemun, istraìo je sve moje ugovore, odjurio sve moje saradnike kao da nisu radikali, kao da je DOS do{ao na vlast. Plakala je kod mene. Kaèm: Gordana, pusti, izdrà}e{, ni{ta nisi lo{e uradila. To je cikli~no. Sad si po voqi, posle ne}e{ da bude{, pa }e{ da bude{, pa ne}e{ da bude{, dolaze novi koji su po voqi. Neko te ogovara kod wega, otkud ja znam. Ne}e sa mnom da razgovara. Kad me pita: Tomo, {ta ima novo, ja kaèm: nema ni{ta. On kaè ajd zdravo. A da sam rekao: slu{aj, ~ini mi se da, ovaj, ne{to... on bi rekao: {ta, {ta, pri~aj mi. Ja to ne mogu. Ja nikada nisam predsedniku stranke govorio o tome {ta drugi ~lanovi stranke rade. Voditeq: Vojislav [e{eq je nekada govorio da Tomislava Nikoli}a smatra delom svoga tela i li~nosti. Sada kaè ono {to ste ve} pomenuli u toku ve~era{we emisije, da ste strani {pijun, da ste za wega gotovi u svakom pogledu. I vi ste mu uzvra}ali i komplimentirali tokom proteklih 18 godina, govore}i da ste gotovo sve o politici nau~ili upravo od Vojislava [e{eqa. Sada vam je, kako ste pre neki dan izjavili, ào tog u~iteqa. Rekli ste da vam je ào Vojislava [e{eqa. Tomislav Nikoli}: Meni je ào wega, ali mi nije ào nijednog minuta koji sam proveo s wim. Voditeq: E sad, ukoliko se ove izjave apstrahuju, dakle, ove koje su izre~ene tokom proteklih 18 godina i ove u toku proteklih dvadesetak dana, ~ini se da zapravo va{ odlazak iz Srpske radikalne stranke nije samo prosta promena politi~ke organizacije kojoj pripadate. Ovo je jedan mnogo {iri kontekst. Ta pri~a, rekla bih, o dvadesetogodi{wem prijateqstvu, idolopoklonstvu...
744
Tomislav Nikoli}: Ovo je razdvajawe onoga {to je nemogu}e razdvojiti. Nije idolopoklonstvo. Na kraju krajeva, ja i danas mislim o Vojislavu [e{equ sve ono {to sam govorio sve ove godine. Hag ga je delimi~no promenio. I to se vidi. I to se ose}a. Nije to taj Vojislav, ali je sam rekao da ne}e da bude taj Vojislav, i rekao izdrì, nemoj da me slu{a{. Ali ja ne mogu da kaèm ni{ta lo{e o wemu, izuzev da je ta promena tako evidentna, da, po{to poznajem svaku wegovu misao, on meni {aqe poruke da mi vi{e ne samo da nismo zajedno, da mi vi{e nismo dva ~oveka koja treba da ìve u ovoj zemqi. Vojislav [e{eq je svesno dao nalog da se za govornicom govori o mojoj izdaji: wega, Srbije, Kosova, ideja. Vojislav [e{eq je u Hagu svesno poru~io bezbo`nicima kojih ima i u Srpskoj radikalnoj stranci, da sam ja gotov u svakom pogledu, i to je bio povod za neke od qudi koji bi za wega sve u~inili da mi poèle zlo. A ja wemu ne èlim zlo. Kao {to on meni nikad do sada nije èleo zlo, tako i ja wemu ne èlim. Ja bih voleo da on shvati da ja mogu jo{ uvek mnogo da mu pomognem i da to nema veze sa strankom. Ja wegovoj stranci da pomognem ne}u. Neka poku{aju sami sebi da pomognu, po{to im preti katastrofa. Ali wemu, wegovoj porodici, uvek. Pomagao sam i javno i tajno, i zato me wegova porodica nikad ne}e napasti kao {to me napadaju qudi koji su politi~ki bili sa mnom, a ne bliski. Znaju da ja ovo nisam zasluìo, ali prihvatam i to da treba da budu daleko od mene. To je sad ve} porodi~na stvar. Ja ovo smatram kao amputaciju. ôveku odseku nogu, negde je bace, spale je, ali ta mu je noga draga. âk ga i boli to mesto, on misli boli ga noga koju nema. U tom smo odnosu Vojislav [e{eq i ja. Ja taj odnos ne}u nikad da raskinem. On je odsekao tu nogu, ruku, {ta sam mu ja bio, prst, nije va`no. Wega }e to ve~ito da boli. On je dobio sada oko sebe saradnike koji }e slepo da ga slu{aju, ali on nije dobio qude koji mogu da vode, ni stranku ni Srbiju. On je sada dobio qude koji }e poku{ati da odrè stranku, da se o woj govori. Vi govorite o tome da su glavni naslovi u novinama, hedlajns. To ne pravim ja. Ja ni na koji na~in ne idem u naslove novina. Oni me trpaju u naslov. Oni govore o meni. Ja ne pomiwem ni Srpsku radikalnu stranku ni Vojislava [e{eqa dok me neko ne pita. A pita me zato {to su oni ne{to rekli. Svakog dana pone{to kaù o meni {to pruà priliku da ja govorim o tome kako }e Srbija ubudu}e da izgleda. Ne}e oni da u}ute jer je ovo sad jedini na~in da se o wima govori. Jer zaista, ko bi sad vi{e govorio o Srpskoj radikalnoj stranci? Koga interesuje {ta je rekla Elena Boì}-Talijan? Koga interesuje koga je pqunula Nata{a Jovanovi}? To vi{e u Srbiji ne}e da bude vest: ko koga mrzi, ko s kim ne}e. U Srbiji }e da bude vest ko s kim ho}e, i po koju cenu ho}e, i {ta ho}e. I optu`be da ja ho}u da idem sa Borisom Tadi}em da pravim vladu su izmi{qotine i la`. Nikad, jedino, ne daj boè, da do|e do situacije u kojoj su u Nema~koj sve stranke sada na vlasti. Da do|e do situacije u kojoj je sada Amerika, pa oba predsedni~ka kandidata sa Yoryom Bu{om izlaze pred Kongres, istupaju sa istom idejom. Je li to zamislivo u Srbiji: da se pojave dva kandidata za predsednika Srbije pred Skup{tinom i da iznesu isti zahtev? Pola Srbije bi reklo, gledaju}i na to {ta se do sada de{avalo: ova dvojica poludela. Ja ne}u da poludim,
745
pa da se bavim politikom. Ne}u ni da poludim od politike. Ja ho}u, dok sam potpuno normalan i dok sam dovoqno jak, da pokaèm Srbiji {ta je propustila u ovih 18 godina. I ja sam kriv za to {to je propustila. I ja imam neku naknadnu pamet. Ja prihvatam da poneko baci i kamen na mene: {to to nisi ranije? Ali kad sve saberemo, i ja sam prolazio kroz to {ibqe i kroz tog toplog zeca. Mi smo svi jedni druge terali do iznemoglosti. Tu nije postojao niko ko je bio razuman. Moglo nam se. Mi se sva|ali, primali poslani~ke plate, Srbija tonula. Sad kad je na dnu, sad vi{e ne moè. Sad moramo da je vadimo. Ako pobedi Srpska napredna stranka, dozvoli}u svakom da nam pomogne da je vadimo iz blata. Ako pobedi neko drugi, ima dovoqno, ne}e imati otpora kod mene. Uop{te ne}u, ako smo u opoziciji, da zaustavqam neku dobru vladu. [ta da radim? Ne moram da glasam za wene zakone, ali vidim da dobro radi. Sad mi nemamo takvu vladu. Imamo vladu koja je potpuno podeqena, kao {izofrenik. Kako moè Boris Tadi} da vlada zajedno sa Mla|anom Dinki}em, sa Nenadom ânkom? Kako? Oni mu ru{e potpuno sporazum sa Rusijom. A Tadi} zna da od tog sporazuma zavisi sudbina Srbije i on ih trpi u vladi. Postavqaju pitawe koliko ko{ta Naftna industrija Srbije. To postavqaju sada, osam meseci posle potpisivawa ugovora. Ko je taj ko sme da postavi pitawe ugovora koji je potpisan sa predsednikom Rusije ili sa predsednikom Sjediwenih Ameri~kih Dràva? Ko to sme da se igra sa tim, Mla|an Dinki}? Da bi postojala vlada, Tadi} sad treba da pokaè moral. Sad treba da se obrati svim poslanicima u Skup{tini Srbije, da dostavi paket zakona u kojima se reguli{u odnosi sa Rusijom, da to izglasamo i da raspusti vladu, raspusti parlament, idemo na izbore. Kako moè da vlada sa Mla|anom Dinki}em zajedno? Na stranu {to }emo mi utvrditi koliki je kriminal, kad-tad, kad do|emo na vlast. Na stranu to, ali ovog ~asa je odnos prema sudbini Srbije takav da ta vlada mora da razmisli. Ja uop{te ne mislim da pruàmo podr{ku vladi da opstane, ali ho}u da pruìm podr{ku da sve {to treba sa Rusijom dogovorimo, ugovorimo, potpi{emo, ratifikujemo i da idemo na nove izbore. Voditeq: Pitawe svih pitawa, kome }e se prikloniti vi{e od dva miliona bira~a koji su na predsedni~kim izborima, gospodine Nikoli}u, glasali, za koga, za vas ili za Vojislava [e{eqa? Tomislav Nikoli}: Oni su glasali za mene kao predstavnika Srpske radikalne stranke. Glasali su za ideje koje sam promovisao ja, koje su promovisali moji saradnici, koje su sada ideje Srpske napredne stranke, nisu ideje sada{we Srpske radikalne stranke. Meni se i tada de{avalo da se pojavi poneko od mojih najbliìh saradnika i da po nalogu iz Haga izgovori ne{to {to mewa tu koncepciju. Na primer, Gordana Pop-Lazi} imala je zadatak da govori o Velikoj Srbiji, iako dobro zna da to treba da ostane u na{im srcima, da to treba da sawamo, da Knin treba da bude srpski grad, ali da mora da postavi sebi pitawe, kako? Kad mene pitaju novinari: je li to mislite da ratujete, ja moram da imam odgovor. Ako traìm da Kosovo i Metohija budu u sastavu Srbije, zato {to je Srbija me|unarodno priznata dràva sa Kosovom i Metohijom u sastavu, {ta da kaèm za Hrvatsku, koja je
746
~lanica Ujediwenih nacija u ovim sada{wim granicama? Da kaèm: da, ali vama se ne priznaju te granice, samo nama da priznate. Ali mi nismo mo}ni kao Rusi. Mi nismo mo}ni kao Amerikanci. I jedni i drugi kaù: ovaj princip ovde vaì, ovde ne vaì, i to kontra. A {ta mi da kaèmo? Da mi kaèmo: Ujediwene nacije po{tujemo u slu~aju Srbije, ne po{tujemo u slu~aju drugih zemaqa? Treba i}i na to da Hrvatska postane demokratska zemqa, da omogu}i svim Srbima koji èle da se vrate, a jako malo ih èli da se vrati, da uìvaju svoju imovinu. Da rade sa wom {ta god ho}e. Da im ostane ve~ito, da je prodaju, da rade {ta ho}e, ali da do|u na svoje imawe i u svoje ku}e. To je onaj moj san. Ko èli da ìvi, neka ìvi tamo. Ako bi Hrvatska u{la brè u Evropsku uniju, mo`da bi se vi{e Srba tamo vratilo. Mo`da bismo jednog dana doìveli novu autonomiju Srba u Hrvatskoj. A ko da ih zaustavi u tome? Ali da ja odlu~im da ratujemo protiv Hrvatske, meni je to nemogu}e, meni je to nedopustivo. Da kaèm ratova}emo, ne}u vi{e nikada jer znam da ne moèmo da ratujemo, pa {to bih onda pri~ao? [to bih lagao nekoga da }emo mi to da ostvarimo? Te{ko. Ono {to je te{ko ostvarivo, treba odmah re}i: nije ostvarivo i gotovo. Mi moèmo da sa~uvamo Kosovo i Metohiju. To je tu, na{e. Ko od Ujediwenih nacija nam to garantuje? Savet bezbednosti nam to garantuje. Ne znam {ta }e biti na Me|unarodnom sudu pravde, da to ne bude neka obmana, po{to postoji mogu}nost da Me|unarodni sud pravde, rukovode}i se nekim presudama kanadskog vrhovnog suda, kaè: jedan narod koji nije mogao da ostvari nijedno svoje pravo u nekoj dràvi, ima pravo da se otcepi iz te dràve. [to ne uzme neko da kaè Albanci nisu imali nikakva prava u diktatorskom reìmu Slobodana Milo{evi}a. Dobro je {to Milo{evi} nije osu|en, to je opet sad neki adut, a nije dobro {to je Karayi} u Hagu, jer je to adut za one protiv nas, ako bude osu|en, gotovo je sa Republikom Srpskom. Zna~i, ~eka nas hiqadu problema, a mi }emo da se sva|amo ovde po Srbiji kao da smo sve sredili, kao da svako od nas ima svoj posao, svoj mali biznis, kao da svako na{e dete ima uslove za {kolovawe, kao da svaki na{ penzioner ima para da se le~i, da mirno ìvi, da putuje po svetu i hajd sad i da se sva|amo. Mi ni{ta nismo re{ili, a ho}emo da se sva|amo. Ja ne}u vi{e da se sva|am. Ko ho}e sa mnom da se sva|a, to je ulica jednosmerna, uop{te ne odgovaram. Istorija Srpske radikalne stranke je poznata. Moja uloga u svemu to me je poznata. Ja se ne stidim toga {to je stranka napredovala do vrha do koga je bilo dozvoqeno. @ao mi je {to nismo stigli do vrha do koga smo mogli. Mnogo qudi je èlelo za nas da glasa a nije smelo. Nisu znali {ta }e biti sutradan. Zavr{e se izbori, a {ta }u sad ja da radim? Ho}u li ono o ~emu sam govorio ili ono {to mi bude tada re~eno? Ja sam tu sada potpuno jasan i ~ist. Dakle, ovo {to govore danas na{i poslanici, ono {to bude zapisano u programu Srpske napredne stranke, to }e biti ono {to }emo mi da radimo. Voditeq: Analiti~ari su gotovo stoprocentno saglasni u oceni da }e se ovaj raskol koji se dogodio, pre svega lo{e odraziti na Srpsku radikalnu stranku, odnosno da ne}e mo}i da ra~una na taj broj glasova, milionski
747
dakle, koji je do sada imala. Me|utim, u tom kontekstu, kada govore o va{oj novoj stranci, kaù da }e wena politi~ka sudbina pre svega zavisiti od toga ko }e vam se prikqu~iti, i u tom kontekstu evo i danas, 27. septembra, i daqe je vrlo misteriozna pri~a o Aleksandru Vu~i}u, ve~itom tre}em u Srpskoj radikalnoj stranci, za koga vi pre neki dan rekoste da moè da bude i predsednik nove stranke, ili kopredsednik, ili ve} kako se dogovorite. Dakle, Aleksandar Vu~i} je, verujemo, dobro, i s obzirom na sve ove pri~e oko toga da je izdajnik i da vi{e ne u~estvuje u odbrani i tako daqe, to je, pretpostavqam, ve} dovoqan signal da bi trebalo da zakqu~imo... Tomislav Nikoli}: To mi sad igramo neku igru, i Vojislav [e{eq, i ja i Aleksandar Vu~i}. Moram da kaèm da mi se ne igra ta igra, ali {ta }u? Ja stalno provociram taj javni dolazak Aleksandra Vu~i}a u prostorije Srpske napredne stranke. Voditeq: To zna~i da tajno dolazi, po{to vi provocirate javni dolazak? Tomislav Nikoli}: Ja mislim da sam rekao ono {to sam hteo. Voditeq: Dobro. Da ne pitam previ{e. Tomislav Nikoli}: Ja sam ube|en da }e do kraja nedeqe Aleksandar Vu~i} biti i javno u prostorijama Srpske napredne stranke i da }emo mi tokom idu}e nedeqe zavr{iti posao oko priprema osniva~ke skup{tine, skupqawa izjava gra|ana koji èle da osnuju novu stranku. O~ekujem bar pet ili deset hiqada izjava gra|ana koji èle da osnuju novu stranku, i o~ekujem da taj skup bude, to mora da bude skup u Sava centru koji }e pokazati u stvari ko smo mi. Na taj skup pozva}emo predstavnike mnogih dràva ~lanica Ujediwenih nacija. Na tom skupu o~ekujemo predstavnike mnogih dràva. O~ekujemo ono {to je bilo do sada nezamislivo. Da se sretnu Istok i Zapad na na{em skupu. Da se sretnu predstavnici svih vera. Da se sretnu predstavnici mnogih stranaka. Naravno da ne mogu da pozovem stranke vladaju}e ve}ine. Nekako mi jo{ uvek to ne ide, i mo`da gra|ani Srbije jo{ nisu spremni da prihvate i takav odnos izme|u stranaka koje su na vlasti ili u opoziciji. Ali, do}i }e i to vreme. Kad predstavnici dveju stranaka iz vlasti i opozicije odu jedni kod drugih na slavu, i kad to niko ne moè da im zameri, jer nisu se ni prodali ni izdali, nego su jednostavno cenili slavu onog drugog i do{li jedni kod drugih na slavu. Zna~i, ne o~ekujte predstavnike vlasti, ali }u pozvati sve predstavnike opozicije, izuzev Srpske radikalne stranke. Voditeq: Htedoh da pitam je li ba{ sve predstavnike opozicije. Tomislav Nikoli}: Zato {to, vidite, forsira se taj odnos. Ja znam, to je Vojislav [e{eq, mi smo za wega sad stvarno mrtvi. On zabrawuje razgovor sa nama. On zabrawuje javqawe. Voditeq: Na hodnicima, kad se susretnete, nema oslovqavawa, ni{ta? Tomislav Nikoli}: Ne smeju, ne smeju. Gledam ja u wih, sme{im se onako prijateqski. Ne kupujem ja wih time, nego samo gledam kakva }e da bude reakcija. Ne sme niko da progovori, ne sme niko da se javi. Ja sam podneo u ime cele Srpske radikalne stranke zahtev da Slavica \uki}-Dejanovi} bude razre{ena sa funkcije predsednika Skup{tine, i kad su me pitali koja je sudbina tog zahteva, ja sam rekao: garantujem da }e biti povu~en zato {to
748
}e povu}i svoje potpise ovi iz Srpske radikalne stranke. A {ta }e onda biti? Ne znam, pitajte wih. Nema tog zahteva, nema zahteva da se raspravqa o izve{taju MUP-a Srbije, opstrukcija se vr{i na tome da li je Tomislav Nikoli} izdajnik, engleski {pijun. To je jako lo{ povod za opstrukciju. To gra|ani Srbije ne}e da gledaju. To gra|ani Srbije ne}e da pla}aju. Oni bi prihvatili opstrukciju zato {to je policija ubila ~oveka. To je moralna opstrukcija. Oni bi prihvatili opstrukciju zato {to se ne raspravqa o Kosovu i Metohiji, a ima o ~emu sad i na Kosovu da se raspravqa. Oni bi prihvatili opstrukciju zato {to se ne raspravqa o Evropskoj uniji. Ja traìm od vlade da nam kaè {to mi ne moèmo da u|emo u Evropsku uniju. Da nam dostavi spisak zahteva Evropske unije koje nismo ispunili; da se i mi izjasnimo o tim zahtevima, da se gra|ani Srbije izjasne o tim zahtevima, a ne jedan ministar ili dva, ili predsednik dràve. [ta oni to traè? Gde je nesporazum? Je li Kosovo i Metohija? [ta traè za Kosovo i Metohiju? Nezavisnost. Da priznamo. Pa hajde sad svi da kaèmo ne}emo u Evropsku uniju. Jer ko ima pravo vi{e da nas zamajava, u}i }emo u Evropsku uniju, evo nije sad, hajde u decembru, pa u decembru }e re}i, hajde u aprilu, pa kad god do|u iz Brisela onako {unuti, oni kaù, vide}emo se u decembru, nasmejani, narede im tamo nasmejte se, idete pred kamere. Da vidimo mi u Srbiji da li mo`da pri~amo praznu pri~u o Evropskoj uniji. Da li imamo neki uslov koji nikada ne moèmo da ispunimo. Da odmah jasno kaèmo: izvinite vi{e, prekidamo razgovore, okre}emo se sebi i prijateqima u svetu, i opet bismo uspeli da preìvimo, i opet bismo dobro ìveli. To je sad onaj odnos koji je meni veoma vaàn, veoma bitan, pa ba{ me briga da li me neko mrzi i da li mi se javi. Da podnesem taj zahtev, ne bi me podràli poslanici Srpske radikalne stranke. Da oni podnesu takav zahtev, ne bi traìli potpise od nas, a ja bih ih podrào, {to ne bih, nego, svako govori svoju pri~u. Pa vide}ete, glasa}emo nekad istovetno, vrlo ~esto, pretpostavqam. Takva vrsta komunikacije sada je zabrawena, ne}e postojati, ali ja sam ube|en, ako ovako nastave, da }u veoma ~esto izlaziti za govornicu i govoriti koliko je jo{ poslanika pre{lo na na{u stranu, zato {to tamo mnogi ~estiti qudi vi{e ne mogu da izdrè. Voditeq: Rekli ste pre nekoliko dana za skup{tinskom govornicom da vam je ào zato {to jo{ desetak poslanika iz poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke nisu pristupili va{oj poslani~koj grupi Napred Srbijo, samo desetak. Mislim, dosta je tamo radikala, pa... Tomislav Nikoli}: Meni je ào skoro svih {to nismo ponovo zajedno, skoro svih. Zbog nekih koji su sad pokazali pravo lice, ào mi je {to sam uop{te i bio tamo. I u toj poslani~koj grupi je mnogo ~estitih qudi. Ja znam kako to izgleda kad Vjerica do|e i kaè sad mora{ da iza|e{ i da kaè{ da je Tomislav Nikoli} izdajnik. Ja znam kako tog ~oveka lome time {to mu drè ostavku u ruci. Ako to ne kaè{, bi}e ti aktivirana ostavka. Pa, je li to po Ustavu? Je li to po Ustavu da poslaniku naredite {ta mora da radi? Evo, pozovite profesora Poskuricu ili Kneèvi}a, po{to su vam ovde u Kragujevcu, pitajte da li su nekome dali ostavke u novoj poslani~koj grupi. Ne, nisu. A {ta }e meni ostavke?
749
Voditeq: A je li na|oste vi ove? Je li traìte jo{ ove ostavke? Tomislav Nikoli}: Bilo je sme{no pre neki dan kad su rekli: a {ta ako Tomislav Nikoli} na|e ostavku Vjerice Radete, pa je preda. Ja se time ne igram. Naravno da, otvoreno sam rekao, i to je bio moj moralni dug. Kakvo krivi~no delo, lupaju gluposti. Ja sam o tome rekao na poslani~koj grupi, ja vi{e nisam predsednik poslani~ke grupe, nisam vi{e zamenik predsednika Srpske radikalne stranke. Vi vi{e nemate ostavke. Ja sad izlazim, a vi ostanite i dajte ponovo ostavke. Sve je to bilo potpuno normalno. Tada Dragan Todorovi} nije rekao: ostanite da damo ostavke. Ne, on je poslao Filipa Stojanovi}a, Jadranka Vukovi}a, Amyada Migatija da razbiju moj kabinet u Skup{tini i da traè ostavke. Pa ako ja ne znam gde su, kako }e oni da znaju gde su? Da je to tu negde na stolu ili u fijokama, ja bih znao da je tu, ja to otvaram svaki dan. Jednostavno sam oslobodio savest svih poslanika. Nije Srpska radikalna stranka bez mene ono {to je bila sa mnom. Neka bude ja~a. Ali nije isto. Kampawa se gradila na meni. êkalo se da ja do|em u neki grad, da ja odrìm miting, da ja idem na televiziju, da ja po{aqem poruke. Ostavke, ako ih je neko potpisivao, nije ih potpisivao Draganu Todorovi}u. Da je potpisivao Draganu Todorovi}u, bile bi kod wega. Ali ima jedna stvar koja me je nau~ila pameti. U maju mesecu, kad je trebalo da te mandate poslani~ke podelimo, Vojislav [e{eq je rekao dve stvari koje su mi bile veoma jasan signal. Jedna je bila, nikome nije garantovan mandat. Ja kaèm: kako bre, Vojo, a Todor, Gordana? Nikome, kaè, je si li me ~uo? Todorovi} sve slu{a. A druga stvar je bila sve ostavke kod mene u Hag. Te ostavke nisu stigle u Hag. Ne znam gde su izgubqene, mo`da na putu prema Hagu. Sad treba to proveriti i kod po{te, i kod qudi koji su i{li u Hag i nosili sva{ta. Ali ja sam znao tada da je to, u stvari, raskid sa mnom. Nikada do sada Vojislav [e{eq nije rekao, donesite mi ostavke. Ja sam ga samo jednu stvar zamolio, pred mnogo na{ih saradnika. Kad smo pravili listu, on je rekao: zva}e se Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq, broj 1 dr Vojislav [e{eq. Ja sam rekao: Vojo, hajde da ne{to u~ini{ {to mislim da je jako dobro za izbore. On kaè {ta? Hajde neka se zove Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq, broj 1 Tomislav Nikoli}. Kaè za{to? Pa zato {to smo obojica prepoznatqivi. Zato {to }e neki qudi re}i: a gde je taj Tomislav Nikoli} na listi}u? A nema me na listi}u. Mo`da }emo da zbunimo neke bira~e. Mo`da }e da misle da uop{te nisam na listi, da }u da budem poslanik. Mo`da misle: ovaj }e da bude predsednik vlade, ne}e ni da bude poslanik. Ovaj }e da bude kandidat za predsednika Republike, ne}e da bude poslanik. On je rekao: ne dolazi u obzir. Ja kaèm: ali dva puta tvoje ime, nema potrebe. Rekao je: ne dolazi u obzir. Dobro, ne dolazi u obzir, ne dolazi u obzir, ali to se sve pakuje negde. Niste svesni toga kako vam mozak filtrira neke informacije, i one koje su negativne pakuje, pakuje, i jednog dana prozove, zazvoni na uzbunu i kaè: meni je ovaj depo pun, {ta ti radi{ sa sobom? Ja sam to morao sve da analiziram. Ja sam mnogo toga analizirao. I bio sam u pravu.
750
Voditeq: Sve vreme zapravo govorite da }ete biti opozicija koja ne}e imati neprijateqe, ve} samo politi~ke suparnike, i negde je primetno to ublaàvawe retorike koje je, rekla bih, za vas u ovom ~asu jako bitno da bi se napravila ta distanca u odnosu na Srpsku radikalnu stranku. Va{a je potreba da napravite otklon prema vladaju}oj koaliciji, ali ~iwenica je da su vam predstavnici vladaju}e koalicije u srpskoj Skup{tini aplaudirali kada ste se pojavili pre nekoliko dana. Tomislav Nikoli}: To nije ta~no. To je samo koincidencija, a Gordana Pop-Lazi} nije tu bila uop{te, nego je negde gledala prenos i pogre{no zakqu~ila. Voditeq: A to se negde i pro~italo, nije se samo ~ulo. Tomislav Nikoli}: Ali to je bio {tos. Ja sam i{ao prema sali i po~eo je aplauz. Za govornicom je bio Srba @ivanovi} i ne{to je lupio, i poslanici vladaju}e ve}ine su mu aplaudirali zato {to je lupio. On se zbunio. Ja u tom ~asu ulazim na vrata, oni aplaudiraju, ja prolazim i vi~em hvala, hvala, i sedam ~ak gore u vrhu sale na svoje mesto. Voditeq: Je li ono sad va{e mesto? Tomislav Nikoli}: Jeste, to je sad po rasporedu koji smo dogovorili. Pa vidite, poslanici Srpske radikalne stranke kaù da mi nemamo mandate, da smo gledaoci, da bi trebalo da budemo na galeriji, a na sastanku {efova poslani~kih klubova dogovorili su svojih 57, ne znam koliko imaju mandata, i odredili ta~no toliko redova, koliko im trenutno treba. S druge strane, traè sedam predsednika odbora u Skup{tini, a da je cela grupa bilo bi devet. Zna~i, oni ve} prihvataju ~iwenicu da tim mandatima ne raspolaù, da tim mandatima raspolaù qudi koji su izabrani kao poslanici, i da su oni odlu~ili da budu ovde. Ako sutra odlu~e da se vrate, eno ga onaj Preli}, jedan poslanik, je sam u{ao u moju kancelariju, ~uo je da formiramo poslani~ki klub i rekao ja ho}u sa vama, gospodine Nikoli}u. Sad, sramota me da kaèm, ja sam iza{ao kod sekretarice i rekao: daj mi na kompjuter fotografije poslanika. Prelistam i vidim Preli} Dobrislav. Voditeq: Niste znali kako se zove? Tomislav Nikoli}: Nisam znao kako se zove. ôvek se pojavio, do{ao iz neke op{tine, iz Oyaka ~ini mi se, ne u~estvuje u radu Skup{tine, sedi u klupi, nemam uop{te mogu}nost da se upoznam s wim. Znam sve koji izlaze za govornicu, ali ovog ne znam, nikad nije iza{ao. Ja kaèm: Preli}u, dobro si do{ao, on potpi{e da èli sada da bude ~lan na{eg poslani~kog kluba, nije imao ostavku. On je u onoj prvoj grupi koja ne bi imala ni ostavku, ni ni{ta. A onda ga vidim na televiziji, kaè iza{ao sam u park, dobro razmislio i oti{ao u stranku. U redu je. Ali onda posle nekoliko dana negde je, mislim za govornicom, rekao ube|ivao me Tomislav Nikoli}, obmanuo me Tomislav Nikoli}. [ta sam ga obmanuo, nisam ga ni poznavao. Kud sam ja ba{ znao tog nepoznatog da obmanem? Ne, niko tamo nije obmanut. Svi znaju sad ovi koji dolaze, mo`da i misle da mo`da moè da im bude uzet mandat, pa ni to vi{e nije razlog da ostanu tamo. Jednostavno vi{e ne mogu. A posle ova dva dana, ja sam lepo zamolio radikale prekinite, po751
dignite nivo diskusije zato {to }ete izgubiti jo{ poslanika. Da li su oni to dobro shvatili ili nisu? To da gledaju po sali da li su u sali svi wihovi poslanici ili ne, to ne zaustavqa osipawe, eroziju poslani~ke grupe, nego samo nastupi za govornicom. Imaju priliku, imaju dobar dnevni red, mogu lepo da o tome govore, a oni govore ono {to gra|ane Srbije zaista uop{te ne interesuje. Voditeq: Ne znam da li u ovom trenutku moète u svom se}awu, verujem da moète, da evocirate se}awe na tekstove koji su se, u {tampanim medijima pre svega, pojavqivali onih dana kada ste izabrani na mestu predsednika Skup{tine Republike Srbije. Re~enica kojom ste zapravo zavr{ili svoje prvo obra}awe: Laku no}, Srbijo, komentarisana je u vi{e razli~itih konteksta i zapravo je bila metafori~na. Dakle, evo {ta jedan radikal u svom prvom obra}awu poru~uje Srbiji, laku no} i smrklo se i tako daqe. Da li ste primetili koliko se promenila slika u medijima o vama u posledwih 20 dana, recimo, u odnosu na tu sliku koju ste imali pro{le godine? To kao da nije isti ~ovek do{ao. Tomislav Nikoli}: Znate, nisam ja naivan. Ja vidim {ta se radi. Najpre, poslanici vladaju}e koalicije, pa i wihovi funkcioneri izbegavaju da govore bilo {ta lo{e o meni. Wima odgovara ovo do trenutka kada budu shvatili da smo mi toliko podigli nivo da ih ozbiqno ugroàvamo, a onda }e da po~nu. Ja zato sad gledam da ne koristim te{ke re~i, da mogu da im kaèm kroz pet meseci, kroz {est meseci odakle vam pravo da govorite lo{e o meni kad ja nisam govorio lo{e o vama? Druga stvar, engleski ambasador me nahvalio, nahvalio politiku koju misli da }u da sprovodim. Tako sam optuèn da sam engleski {pijun, pa sad otkrio {pijuna svog. I on isto tako moè da izazove radikale da kaù: evo, hvali ga engleski ambasador, hvale ga poslanici i funkcioneri vlasti, hvale ga mediji. E, to je sad tu. Ja nisam naivan, ja znam da je neko rekao u medijima moète slobodno, i to je neko iz vlasti. Voditeq: I to bi, na primer, mogao da bude ko? Tomislav Nikoli}: Pa, mo`da i Boris Tadi}. Ko vlada Srbijom? Boris Tadi}. Znaju i urednici i novinari koji se potpisuju ispod tekstova. I wima }e nego kroz {est meseci da kaè a {to si ga hvalio pre {est meseci? Dakle, ja mislim, znam da sam u pravu, ali hajde da ostavimo malo vremena da su se i novinari oslobodili. Oni sad vi{e nemaju diktat, o ovome pi{i dobro, o ovome pi{i lo{e. I oni sad po~iwu da pi{u o svakome onako kako zasluùje. Mo`da je to zasluga nas napredwaka. Ne godi mi kad me hvale zato {to znam da treba prvo da uradim ne{to pa da me hvale. Hvale me {to sam se odvojio, a mo`da sam pogre{io. Da vidimo prvo {ta }e iz toga da iza|e. Ali kad doìvim da u medijima koji su bili apsolutno protiv nas pro~itam ozbiqan komentar u kome se sve analizira i ne podse}aju oni toliko na to Laku no}, Srbijo kao, recimo, na ono gubernija, ruska gubernija. Voditeq: U ovom ~asu ne samo to, prosto sam se toga setila, ali ima, ima mnogo toga.
752
Tomislav Nikoli}: Podsete oni na sve, na mnogo toga podsete, ali kaù, kao kad se formira nova vlada, pa joj treba dati sto dana. Otprilike ja imam sad taj popust. Ne napada me niko u ovih sto dana, da provere da li sam ja to zaista iskreno mislio ili samo gledam da odvu~em radikale na drugu stranu. Ja ~ak zapaàm da imam i problema zato {to u mnogim op{tinama iskqu~ivo radikali formiraju odbore Srpske napredne stranke. Pre|e ceo odbor radikala kod nas, i oni odmah formiraju odbor Srpske napredne stranke. Ja onda zovem pa kaèm qudi, da ne zatvorite vi to. Ja ho}u da vidim koliko }e novih qudi da do|e, novih ideja. Jeste, vi ste, nemam prvoborce, vi ste zaslu`ni, svaka vam ~ast, pokazali ste i obraz i moral, ali samo otvorite kapiju, nemojte da ste se u~aurili sad i vi ste taj odbor, i ve} birate i predsednika i sve. Ne}emo tako. Ne}u ja dugo imati popust ako ne budem to zasluìvao. Ali ja mislim da nikada ne}u odustati od ove politike, od ove ideologije, da }u mo}i da se smirim onda kad vidim smirenu Srbiju, a veoma naprednu. Svi na{i neprijateqi izvan granica Srbije jedva ~ekaju da se sva|amo. U tome oni uìvaju. To oni koriste. I Srbija je dosad bila posva|ana. Prvi koji je pomire, ja mislim da }e to biti napredwaci, zaustavi}e neprijateqstva prema Srbiji. Ako sam ja zaustavio lo{e ~lanke ili televizijske emisije o sebi, Srbija }e mirom i progresom da zaustavi sve svoje neprijateqe iza svojih granica. Voditeq: Lapsusi pqu{te na sve strane. Koliko }e trajati, to me zanima? Tomislav Nikoli}: Pa vidim da lak{e sebe podsetim da ne treba to da kaèm, nego da se podsetim da kaèm Srpska napredna stranka. Vidim da je to, ali razgovarali smo moja Dragica i ja danas o tome, kao razveden brak. Moète vi da pri~ate da je to zavr{eno, ali sve to stoji u vama. Onog dana kad sam oti{ao u stranku da se sa wima oprostim, jo{ se nismo bili rastali, nego sam ja oti{ao da se oprostim, video sam koliko je sati, pitala me sekretarica: {ta imate ovde, ja sam rekao: samo uspomene. Imam ne{to kwiga, jo{ mi nisu doneli te kwige, vaqda i ne}e da ih donesu. Nema veze. Nabavi}u ja svoje kwige na drugi na~in, ali kad ìvite 18 godina s tim, i ne bih ja to nikad napustio da me neko nije naterao. I sad ja moram da kaèm da vi{e nisam radikal. A {to ja to moram da kaèm kad je to lepa re~? I pona{ati se tako, nema ni{ta lo{e. Ali sad }e mi zaista biti sve lak{e da kaèm da nisam u Srpskoj radikalnoj stranci, jer sad vi{e ne bih ni mogao da budem tamo. Zamislite vi kad taj mali Marinkovi}, koji je za Skup{tinu biser, wihov je, nema veze, ostao je tamo, govori ~ak i lo{e o meni, ne ba{ mnogo, ali eto, vezao se. On se javi za re~, javi se Vjerica, onda on, koji je za wu apsolutno neprikosnoven autoritet za govornicom, kaè: ona ima prednost, ja idem na kraj liste. Vjerica ima prednost u odnosu na tog mladog magistra, koji bi trebalo u stranci da stigne odmah do vrha. Kao {to je Vu~i} pre 15 godina odmah iza{ao, tako ovaj mali treba da stigne. Ne, on }e imati Vjericu nad sobom dok je Vjerica ìva. Kad god se bude javio za re~, ako se Vjerica javqa, on kaè ne gospo|o, ili }e gospo|ica Nata{a Jovanovi} da govori, po{to ona ima ne{to va`nije da kaè, ona }e to, verovatno je dobila neku instrukciju iz Haga, ili ne{to.
753
Ja zaista vi{e nikad ne bih mogao da budem u Srpskoj radikalnoj stranci i ne postoji na~in. Optuìla me Vjerica na Centralnoj otaybinskoj upravi, i to me gleda u o~i, a zanimqivo je da me svi gledaju u o~i i laù, i kaè ti Tomo, a kaèm ti, zato {to sam ti uvek govorila ti, ti vrlo dobro zna{ {ta se sprema u Hagu. Vojislavu [e{equ }e uskratiti pravo da se brani sam. On }e u}i u {trajk gla|u, i umre}e, i ti mu zato sad preotima{ stranku. Kaèm: Vjerice, onda je boqe da sa~ekam da umre, i vi biste svi glasali da ja budem predsednik. Da sam ja toliko morbidan, pa ja bih izdrào jo{ dva meseca. Koliko misli{ da }e jo{ da ìvi? Ona je sela. I sad oni qudi tamo slu{aju. Kad sam iza{ao, po~eli su da govore o mojim robnim ku}ama, o mom ogromnom kapitalu, i qudi slu{aju, {ta }e, ko veruje, ko ne veruje, a zavisi mu poslani~ki mandat od toga, veliki ispit, od ~ega }e porodica da ìvi, od ~ega }e roditeqi da ìve, i ja zato te qude ne krivim. O tim qudima nikad ne}u re}i lo{u re~, ali ovima {to laù, wima poru~ujem da se dobro spreme za slede}e izbore. Ja nemam nameru da se borim protiv Srpske radikalne stranke, ali }e Srpska napredna stranka biti, u stvari, ono {to je trebalo da bude Srpska radikalna stranka. I onda }emo videti da li je dobro {to su se vratili u devedesete godine, ili je trebalo da idu za mnom u 2008. Voditeq: Postoji li ne{to {to vas nisu pitali novinari u proteklih 25 dana, ne{to {to niste rekli, a hteli ste? Tomislav Nikoli}: Malo smo presko~ili to o Aleksandru Vu~i}u. Voditeq: Pa, rekoste da o~ekujete. Zna~i, dolazi sigurno. Tomislav Nikoli}: Nije to bilo tako, nego hteo sam samo da pokaèm da tamo ni{ta nije dogovoreno. Naravno, pretpostavqa se da }u ja da budem predsednik, ali ~ak ni to nije dogovarano, pa sam rekao pa {to ne bi Vu~i} bio predsednik ili neko drugi? Mi ~ak i ne znamo ho}emo li imati zamenika, potpredsednika. Evo, ja ~ekam Vu~i}a da zvani~no do|e da o tome razgovaramo. Mi smo zavr{ili programske principe u deset ta~aka, predstavili ih Srbiji i znam da apsolutno on stoji iza svake ta~ke, zapete koju smo uradili. Malo smo peglali, posle sam seo sa nekoliko profesora, Oliver Anti} je bio tu kad smo peglali do kraja. Potpuno je zadovoqan Vu~i}. Ali oko Statuta se jo{ nismo dogovarali. Ne}u dok ne do|e zvani~no u stranku. Ne}u da ga ~eka Statut. Mnogo toga ga ~eka. Voditeq: Koliko }ete ga ~ekati? Tomislav Nikoli}: Gotovo. Ja mislim da }e srpskoj javnosti u ~etvrtak sve biti jasno, a da }e u subotu sve da bude zvani~no. Voditeq: Za{to 21. oktobar ba{? Tomislav Nikoli}: Jedini slobodan termin u Sava centru. Voditeq: Zna~i, samo to? Nema nikakve simbolike? Tomislav Nikoli}: Mo`da je dva dana pre toga Sveti Toma, dva dana posle toga, ~ini mi se, Sveta Petka. A èleli smo u Sava centru, po{to }e to odmah u nastanku biti velika stranka. Voditeq: O~ekivawa va{a su? Tomislav Nikoli}: îtao sam nekoliko istraìvawa. Ne verujem im previ{e, ali mislim da smo mi sada negde mo`da od one stare snage Srpske
754
Televizija Palma plus, emisija Pitawa i odgovori Jagodina, 27. septembar 2008. godine Gost: Milica Areìna Potpredsednik nevladine organizacije Beogradski forum za svet ravnopravnih odazvala se pozivu srpskih radikala da u~estvuje u radu nau~nog skupa na temu ponovnog poku{aja ha{kog ubistva Vojislava [e{eqa, jer je wen osnovni ciq borba za princip. Milica Areìna smatra da su radikali koji su se odmetnuli od dr Vojislava [e{eqa obi~ne privatne li~nosti, a izdaja Tomislava Nikoli}a je klasi~an poku{aj pu~a iniciran i potpomognut spoqa. Gra|ani Srbije treba da donesu ozbiqnu odluku da li su za slobodnu ili okupiranu dràvu. Ako postoje}a vlast odlu~i da prizna Kosovo i Metohiju zbog ulaska u Evropu, {to moè lako da se desi, tim potezom Srbiju bi dovela do samog dna. Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci i dobro do{li u emisiju Pitawa i odgovori. Ve~era{wa tema emisije jeste raskol u Srpskoj radikalnoj stranci. Pro{le subote, ta~no pre sedam dana, u Domu sindikata odràn je nau~ni skup na temu ponovnog poku{aja ha{kog ubistva Vojislava [e{eqa. Tamo su prime}eni mnogi intelektualci, pisci, analiti~ari kao gosti, kao oni koji su govorili, a jedna od onih koja je govorila jeste i
755
radikalne stranke, jedno tri ~etvrtine, odmah. A ube|en sam da }emo jo{ vi{e posti}i zato {to ovako kao ja ve~eras, tako }e da govore svi napredwaci, a onako kao Vjerica i Nata{a u Skup{tini ova tri dana, tako }e da govore svi srpski radikali. To ne moè da ostane bez posledica. To ne moè da se ne odrazi na rezultate. Mislim da }emo ve} na dopunskim lokalnim izborima, evo ih 9. novembra, u Rumi, Vrwa~koj Bawi, u Prijepoqu i u Kwaèvcu, u razli~itim delovima Srbije, mislim da }emo sada pokazati da smo druga po snazi politi~ka stranka. Daj boè da negde budemo i prvi. To }e ve} odmah pokazati {ta se desilo, {ta je ostalo od Srpske radikalne stranke. Moja o~ekivawa su da se apsolutno ravnopravno sa Demokratskom strankom borimo za vlast. Da stvorimo dva bloka. Oni }e voditi jedan, mi drugi. @elim da u tom bloku protiv Demokratske stranke sa nama budu i Ko{tunica i DSS, Velimir Ili} i Nova Srbija. Nadam se da }e to biti mogu}e. Mislim da bismo mogli da u takvim odnosima imamo i SPS sa sobom, jer mnogi ~lanovi SPS-a ne prihvataju ovo {to je ura|eno sa strankom, mada tu ima sad radnih mesta, upravnih odbora, ministarstava, ali vidi se da to nije SPS. I ovo {to radi vlada, to nije SPS. Tako da o~ekujem da budemo potpuno ravnopravni i da neke sitnice odlu~e ko }e da bude na vlasti. Ako budemo na vlasti, s pravom }u da traìm od Demokratske stranke da bude opozicija, ali da nas ne spre~ava da vodimo Srbiju u napredak. Ako oni budu na vlasti, s pravom neka traè od nas da budemo opozicija, ali da ih ne sapli}emo, da ih ne ga|amo kamewem, kad god rade dobro, da nemaju na{ otpor. Voditeq: Hvala vam. Tomislav Nikoli}: Hvala i vama.
na{a ve~era{wa go{}a, koja je po opredeqewu zakleti levi~ar. Bila je u samom vrhu rukovodstva Socijalisti~ke partije Srbije, poznata je i kao direktorka Prve beogradske gimnazije, koja je, kaù, doìvela renesansu za vreme wenog rada. Trenutno je bez politi~kih funkcija, ali je aktivna. Potpredsednik je nevladine organizacije Beogradski forum za svet ravnopravnih i zove se Milica Areìna. Dobro ve~e i dobro nam do{li, hvala vam {to ste prihvatili poziv. Ovo jeste neko pomalo hamletovsko pitawe, gde se svi opredequju da li su za Tomislava Nikoli}a ili za Vojislava [e{eqa. O tome }emo kasnije pri~ati kao o jednoj nametnutoj, da kaèm, matrici izme|u dve li~nosti, a ne dve ideologije, no odmah na po~etku èlim da vas pitam. Vi ste govorili na tom skupu, i kasnije }emo videti neke od u~esnika. [ta je to {to je presudilo kod vas da se pojavite u Domu sindikata, da govorite i da li smatrate da je ovaj raskol u Srpskoj radikalnoj stranci zapravo raskol zbog politi~kih li~nosti, ili dve ideja, ili prosto, eto, kako to doìvqavate? Milica Areìna: Dobro ve~e, pre svega, va{im gledaocima i hvala vam {to ste me pozvali. Pa, naravno, vi ste ve} delimi~no i odgovorili kroz va{a pitawa, ali da odgovorim na ovo konkretno pitawe, otkud ja na tom skupu. Mislim prvo, to nije prvi put da sam ja na skupu kada je re~ o dr Vojislavu [e{equ, odnosno o wegovoj odbrani u Ha{kom tribunalu. Ovo je, pretpostavqam, bio neki tre}i ili ~etvrti put. Zna~i, pre nego {to se desio ovaj neuspeo pu~, ja sam svaki put kad bih do{la na skup radikala, govorila da dolazim iskqu~ivo zbog dr Vojislava [e{eqa. Tu sam ja vrlo eksplicitna. I uvek bih dala obja{wewe, dala sam ga ~ak i ovaj put. Zato {to sam zahvalna dr [e{equ {to je on u vreme dok je Milo{evi} bio u Ha{kom tribunalu, pre nego {to su ga ubili, bio jedina moralna podr{ka predsedniku Milo{evi}u. Imaju}i u vidu Milo{evi}evo iskustvo sa wegovom partijom, kao {to on sad ima sa ovim delom koji se odmetnuo i koji, naravno, sad, po meni predstavqa nekakve privatne li~nosti, mislim, ovo nema veze sa Srpskom radikalnom strankom. A glavni razlog u su{tini jeste {to i Milo{evi}, dok je bio ìv, a naravno, posebno sada dr [e{eq, u stvari, taj wegov anga`man je jedan nevi|en doprinos op{toj istoriji be{~a{}a koju Zapad sprovodi prema srpskom narodu. Ne treba da zaboravimo, to treba stalno da ponavqamo, genocid nad Srbima u dvadesetom veku, a vidimo, naàlost, da se to nastavqa i sad u dvadeset i prvom veku, da su zapadne sile, zna~i da li Nema~ka, bila je Nema~ka pre svega u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu, a naàlost u ovom tre}em poku{aju genocida nad Srbima pojavila se Amerika, u to vreme, naàlost, jedina velika sila. Konstelacije su se sada promenile, to moèmo posle da pri~amo. Dakle, moj razlog, odnosno razlog zbog ~ega sam ja do{la i na kraju sam, da budem iskrena, i prekinula svoj odmor i do{la sam upravo zato {to su me pozvali qudi iz Srpske radikalne stranke, jeste borba za princip. Ja sam prosto takav ~ovek i ne mogu da sedim u miru i da se br~kam na moru, a vidim i slu{am i ~itam i gledam u stvari {ta se de{ava. Pri tom smatram da svako ko iole politi~ki misli, i ko èli dobro svom narodu, mora da se angaùje. Ovde, mislim, sukob izme|u dve li~nosti, apsolutno nije to. O tome moè756
mo kasnije da pri~amo, ovde se radi o ne~em mnogo sloènijem i mnogo perfidnijem i mnogo, rekla bih, pokvarenijem. Voditeq: Dobro. Po va{em mi{qewu, o ~emu se zapravo radi? Milica Areìna: Pa, ovde se radi o klasi~nom poku{aju pu~a. Naravno, svaki pu~ koji se desi ili se poku{a uraditi negde, on je iniciran mawe-vi{e uvek spoqa. Naravno, pu~isti bilo koje vrste mogu da imaju takve ideje, potrebna je i logistika. Treba neko da im obezbedi sva mogu}a sredstva da bi se to na kraju izvelo i da bi posledice bile onakve kakve su, kakve je neko prognozirao, odnosno traìo. Dovoqno je da gledate ove sve na{e nezavisne medije, {to elektronske, {to {tampane, pa }ete da vidite da, u stvari, od Tomislava Nikoli}a ne moè da se ìvi. On ispada maltene iz friìdera, iz {poreta. [to god ukqu~ite, Tomislav Nikoli} je tamo. Kad bi Nikoli} bio toliko interesantan, da nije u stvari jedna nevi|ena logistika pripremqena pre nego {to je on odlu~io da napravi tu svoju narodwa~ku, da je nazovemo, stranku, ve} kako li }e se zvati, i da poku{ava da u stvari uni{ti najja~u opozicionu partiju na prostorima, ne samo Srbije, nego i regiona. Voditeq: Da, primetili ste da ima nevi|enu medijsku podr{ku. S druge strane, medije uglavnom drè oligarsi, oligarsi imaju tu finansijsku mo} i naravno, imaju blagonaklonost stranih dràva ili ambasada, potpuno je svejedno kako }emo to nazvati, i to me sad podse}a na jednu Solèwicinovu pri~u kad je do{ao u Rusiju. Wegov prvi utisak jeste: Pu{kin je gledao u Mekdonalds i kao {to znate, on je godinu dana samo uìvao, uslovno re~eno, naklonost Jeqcina, nakon wegovih kritika da je nemogu}e da 150-200 oligarha drè politi~are i drè Rusiju koja je doìvela u to vreme svoj sunovrat. Naravno, i tada su postojali miqenici Zapada i upropastiteqi Rusije. Setimo se da Zapadu nije smetalo ni kad je Jeqcin ga|ao svoj parlament. Ta wegova slika zapravo mene neodoqivo podse}a na dana{wu Srbiju. Dakle, imamo jedan mali broj qudi koji bi ga pitao, koji imaju medije, koji drè politi~are, imamo 90 posto naroda koji ne samo da ìvi u siroma{tvu, nego najve}i broj gotovo da ìvi u bedi. Da li mislite da je to jedan od razloga {to se Srpska radikalna stranka kao najja~a opoziciona stranka, posredstvom pu~a, kako rekoste, podelila jer smatraju da vi{e ne}e mo}i da artikuli{u broj nezadovoqnika koji bi eventualno mogli da dovedu do nekih promena? Milica Areìna: Ne, ja mislim da je ovde sasvim ne{to drugo. Mislim da je Tomislav Nikoli}, bez obzira {to dio rukovodstva poku{ava, bar koliko pratim kroz skup{tinu, da minorizuje wega kao li~nost, kao nije tu, on je vazduh ili ne znam ni ja {ta ve}. Mislim da tu malo gre{e, jer to jako podse}a na Baneta Ivkovi}a. Ako mi dozvolite da prvo napravim digresiju, pa }u vam odgovoriti na ovo pitawe. Ja se se}am, se}ate se, pretpostavqam, i vi, kada je Bane Ivkovi} cepao Socijalisti~ku partiju, to me podse}a sad na ovo stawe kod radikala. Isto je imao logistiku, imao je \in|i}a iza sebe, to naravno svi znaju, imao je sve medije, bio je na svakoj televiziji, i ono {to je, recimo, za nas bilo stra{no u tom momentu, za nas socijaliste koji smo bili lojalni i Milo{evi}u i ideji pre svega, jer znali smo
757
da Bane ne zastupa nikako levi~arsku ideju, wegova jedina ideologija je bila novac i ni{ta vi{e. Tako je on uspeo da u stvari pomuti na neki na~in i razum akademiku Markovi}u. Akademik Markovi} je uìvao nevi|eni autoritet i dan-danas naravno, kao jedan od osniva~a Socijalisti~ke partije. Ja se se}am mojih sukoba verbalnih, principijelnih, sa akademikom Markovi}em u to vreme i mi smo stvarno bili oja|eni. Mi pojedinci, mi smo se prosto na{li sami, nigde ìve du{e. Tada{we rukovodstvo Socijalisti~ke partije na ~elu sa pokojnim Mirkom Marjanovi}em je govorilo da ih Bane uop{te ne zanima. Oni su ga iskqu~ili iz partije i kao: ma, neka radi {ta ho}e. Ja se se}am polemike i sa Mikijem Marjanovi}em. Ja sam ga pozvala i rekla sam: ~ove~e, {ta radi{, pa ne moè{ da se pravi{ da on ne postoji. On ti odvaja partiju, pravi rascep uzdu` i popreko po celoj Srbiji, ima pare, yipovima su wegovi trabanti i{li po Srbiji u to vreme, a ti se pravi{ lud. I se}am se jedne emisije koja je bila, ho}u da kaèm da ima neke simbolike, tad sam bila kod Oqe Kova~evi} ispred, naravno, kao socijalista, kao neko ko je nekad bio u vrhu partije, pojavila sam se i jednostavno poku{ala da objasnim qudima, pre svega ~lanstvu Socijalisti~ke partije, da je Bane Ivkovi} neprijateq broj jedan, a da u dràvi, {to se nas ti~e, uop{te nas vi{e nisu zanimale dosmanlije u to vreme. Zanimao nas je Bane koji je, u stvari, okrenuo le|a Milo{evi}u, koji ga je izdao, a ovaj je bio u Hagu kao {to je sada i dr [e{eq. Voditeq: Ho}ete da kaète da je Tomislav Nikoli} isto {to i Bane Ivkovi}? Milica Areìna: Ho}u da kaèm, to je mawe-vi{e ista stvar. Su{tina je, po meni, bitna, su{tina je ista, a sad kako }e to da se zove, da li }e ovako ili onako, da li }e on da se prepodobi i da maltene kuka ili }e da, po{to prime}ujem u posledwe vreme, to nisam ranije prime}ivala, gde god se pojavi, stajling je odra|en do daske, {to bi se reklo. Novine, kako se fotografi{e, koje su to poze. Na tome rade, naravno, ~itave ekipe, to nam je jasno, ~itava menaèrija. Na kraju, za to treba imati pare, uzgred budi re~eno, a ja bih postavila osnovno pitawe, najelementarnije pitawe svim radikalima u dràvi Srbiji, odnosno onom glasa~kom telu koje je glasalo za [e{eqa, jer pre svega je glasalo za [e{eqa, dakle, ova stranka izvela se zahvaquju}i dr Vojislavu [e{equ. Ja pitam tog Tomu Nikoli}a i mla|anog Vu~i}a, koga su to oni stvorili? Svi ovi qudi koji su u parlamentu, oni su, naravno, na neki na~in politi~ka ~eda u stvari dr Vojislava [e{eqa. Pa pitam gospodina Nikoli}a, odakle wemu pare da on tako brzopotezno pravi tu svoju novu stranku, napredwa~ku, kako je nazvao. Pri tom pretpostavqam da ima neka gurue, mislim, ne znam koliko uop{te zna tu istoriju kad su u pitawu napredwaci, ali pretpostavqam da je i to nau~io ovih dana. Voditeq: Da, ono {to moè biti zanimqivo kad su u pitawu napredwaci, oni su zaista neslavno zavr{ili zahvaquju}i radikalima, mislim 1887. godine, to se zvalo Narodni odisaj, motkama i vrqikama su ih, ne samo oterali sa vlasti, jer su oni zapravo bili partija kneza, kasnije kraqa, Milana, on ih je stvorio, bili su elitisti~ki. Milica Areìna: Da.
758
Voditeq: Smatrali su da inteligencija treba da vodi, a da seqa~ki, prost, nepismeni narod treba da kopa, àwe, ore i ni{ta drugo. Ne bih ba{ da kaèm da }e doìveti istu takvu sudbinu zahvaquju}i agitaciji radikala, ali kada ste pomenuli ovo da u posledwih nekoliko godina nije stvoren nijedan novi radikal, {ta to vama dokazuje, jer mislim da je u javnosti uspelo da se napravi kao taj svetli mit i tamni mit, svetli mit je Tomislav Nikoli}, koji je demokrata. Milica Areìna: To je ono {to smo na po~etku spomenuli, da li je to uop{te dilema izme|u [e{eqa i Tome Nikoli}a. âk i neki intelektualci sa kojima sam razgovarala, privatno su skloni da gledaju krajwe jednostrano, pa kaè on je u Hagu, pa ne moè on da komanduje. To je ta banalna pri~a koju je prvo Toma servirao, ako se ne varam, koliko sam pratila medije, negde sam sigurno to i pro~itala, pretpostavqam, kao i vi, da on jednostavno nije mogao vi{e da ìvi od wega, ovaj mu je nare|ivao, idi mi do|i mi. Pa onda se postavqa pitawe koji si ti karakter, {to si to trpeo sve te godine. Stvarno meni to nije jasno. Gledam to ~isto iz nekog moralnog ugla. [ta to zna~i, nisi ti klinac, nema{ ti petnaest-{esnaest godina, ti si ~ovek debelo u {estoj deceniji, ako se ne varam. Ne moè tebi neko da ne{to nare|uje ako ti to ne}e{ da prihvati{. Znam iz svog iskustva, kad su poku{ali da mi narede, ja sam, recimo, neke stvari odbila pa su me, naravno, smenili. Nisu me smenili socijalisti, vi{e su me smenili julovci, ali svejedno, radili su zajedno u to vreme. Prema tome, uvek postoji mogu}nost, kod slobode nema kompromisa. Ako ho}e{ da bude{ slobodno bi}e, onda jednostavno ne}e{ da se bavi{ politikom, u krajwem, nema politike bez neke hijerarhije. Ho}u da kaèm da je Tomislav Nikoli} krajwe neiskren i sve to {to saop{tava, evo vidim i danas u nekim novinama, to je tek onako, {to bi klinci rekli, crwak, gde on sad pri~a kako mu [e{eq maltene preti ne znam ni ja ~ime, da se on boji za svoj ìvot ako sam dobro shvatila, {to je stvarno ru`no. S druge strane, sino} sam ga gledala na televiziji u tom istom nekom terminu na Pink televiziji. Ne znam za tu emisiju, prvi put sam je no}as uka~ila, gde se on stvarno pona{ao kao da je bogomdan. On ~ak preti na neki na~in Borisu Tadi}u da oni moraju da se promene. Vrlo interesantno, stvarno, s obzirom da poznajem Borisa Tadi}a, bez obzira koliko se ne slaèm sa wegovom politikom, jer smatram da je, u stvari, Toma Nikoli} samo jedan od trabanata Borisa Tadi}a i ne moè Boris Tadi} wemu da kaè slu{aj, Tomo, ti si stvarno genije, sad }u ja tebi da prepustim svoju funkciju ili }e{ ti sutra kod mene biti predsednik vlade. Naravno da je sistem podeli pa vladaj koji su izmislili stari Rimqani, dobrodo{ao u svakoj politici, pa utoliko mislim da i Boris Tadi} voli da ih je vi{e na terenu, pa }e mo`da da malo {utne Dinki}a, pa malo socijaliste, a onda }e tu Tomica da uleti sa tom svojom bratijom, to je jedna od mogu}ih kombinacija. Tako da Boris sebi na duì rok moè da obezbe|uje uvla~ewe jednog po jednog i da mo`da izgura bar pola mandata ova vlada. Me|utim, sude}i po Skup{tini, ovo {to gledamo, ja mislim da je to stvarno na klimavim nogama. Stvarno je o~ajno, ja se ponekad i stidim {to gledam tu Skup{tinu, ve759
rujte mi. Ali prosto èlim da budem informisana pa gledam ko nam predstavqa parlament, ko predstavqa dràvu Srbiju. Od toliko qudi pametnih, sposobnih, intelektualaca, na {ta smo mi spali. Pa ovaj tandem, predsednik Skup{tine, sekretar Skup{tine, ja ne znam gde ih socijalisti na|o{e. Da li je mogu}e da nisu mogli boqe da na|u. Mislim, to je uàs jedan, i ja samo poru~ujem radikalima da budu èstoki, da insistiraju na svojim principima, odnosno na tome da im je Tomislav Nikoli} oteo mandate. Ja bih razumela Tomu Nikoli}a da on ide protiv [e{eqa, li~nost kao li~nost. To je logi~no da dolazi do sukoba u mnogim partijama, za{to ne bi i kod nas. Mi smo bar Srbi po tome vrlo poznati. Da je rekao: idemo lepo na Otaybinsku upravu, da vidimo, ja sam za jednu opciju, vi ste drugi za ne znam koju opciju, da se lepo qudski tu razjasnimo, demokratski, unutar Statuta partije. Me|utim, on je pribegao ne~emu {to stvarno narod ne moè da mu oprosti, jer na{ narod, ako ima bar jo{ za ne{to smisla, s obzirom da je toliko osiroma{en, da je takva dru{tvena hipokrizija, mislim da taj ose}aj pravde ili pravice u wemu jo{ tiwa i da nije sve oti{lo k vragu, {to bi rekla zapadna plemena, i da mu to nikad ne}e radikali oprostiti. A mislim i mnogi drugi qudi koji nisu mo`da ~ak ni bili glasa~i radikala, mo`da }e ba{ sada da glasaju za radikale, iz prostog razloga, ako ~ovek trune tamo u Hagu, pri tom se sjajno bori, pri tom {trajkuje gla|u, zna~i, on je spreman na sve. [e{eq je stvarno, ja sam to rekla na tom nau~nom skupu, rekla sam da je div-junak. Mi takvog nemamo. I sad jedan Toma Nikoli} s jedne strane, a ovaj doktor pravnih nauka, wemu i neprijateqi i prijateqi priznaju da je vrlo obrazovan ~ovek, ~ovek koji nije sklon niti bilo kakvom egzibicionizmu, intelektualnom, [e{eq. I da se on sad poredi sa Tomom Nikoli}em i da se sad narod stavqa u dilemu da li za Tomu Nikoli}a ili za [e{eqa. Voditeq: U kwizi Sergeja Karamurze, Manipulacija dru{tvenom sve{}u, ja tu kwigu veoma ~esto preporu~ujem na{im gledaocima, pretpostavqam da je radila ekipa sjajnih ruskih stru~waka, obja{wava sistem vladavine preko televizije. Ono {to je, hajde da kaèm, izum novog svetskog poretka kad su u pitawu politi~ari, kad je u pitawu kontrola mas-medija, jeste zapravo to {to je na taj na~in odstrawena demokratija, jer demokratija u su{tini zna~i poboq{awe, dono{ewe pravilnog izbora politi~kih ideja. Televizija i mas-mediji poku{avaju da personifikuju, dakle ne ideje, nego dve li~nosti. Po pravilu, ove li~nosti koje su na odre|en na~in obra|ene kao Tomislav Nikoli}, oni zapravo kao marketin{ki proizvod nude sebe. To je ~itava nauka. Oni su obavezno za saradwu i sa istokom i sa zapadom, i sa severom i jugom. Oni su most izme|u raznih svetova. U tim nastupima, pomenuli ste nastup u ovoj specijalnoj emisiji Tomislava Nikoli}a kao nekog ko pretenduje da vodi Srbiju, nije pomenut dug od 25 milijardi dolara, nije re~eno da smo izgubili dve dràve u toku dve godine, mislim na Kosovo i Crnu Goru. êtrdeset hiqada qudi umire, milion nezaposlenih. Ta pri~a se svela na jednu marketin{ku kampawu i na neko wegovo vi|ewe, eto, jednog dana kada on i predsednik piju kafu, kao {to piju Mekejn i Obama u interesu nekih vi{ih stvari. Koliko je to opasno za ~oveka koji sedi,
760
gleda, slu{a i veruje? Jer su i to statistike dokazale da svega 3,6 posto qudi ume da prepozna la` na televiziji, dok recimo, slu{aju}i radio prepoznaje negde oko 73 posto onih koji {aqu la`ne poruke. Koliko ta pri~a zapravo moè do}i do jednog obi~nog, prose~nog ~oveka koji gleda i prosto, sve mu je to prihvatqivo, upakovano? Jedan staloèn miran glas. Milica Areìna: Pa dobro, naravno, mi smo i razli~it narod, razli~itih kultura, razli~itih stepena obrazovawa, zavisi, zna~i, koji je tu uzorak. Uvek moèmo da budemo kriti~ni prema toj vrsti ispitivawa, ali je ~iwenica, ~itala sam i ja mnoge naravno te analize, uzorke i uop{te kad je to javno mwewe, recimo imate Hanu Arent, koja kaè organizovana kampawa mr`we, organizovawa kampawa lagawa koja je bila recimo u slu~aju bombardovawa na{e zemqe. Jer videli smo, cela svetska zajednica, da je tako nazovem, zna~i ta, pod znacima navoda civilizovana, koja nas je bombardovala, mislim 90 posto maltene wihovih ispitanika tih u stvari anketa i tih istraìvawa govorilo je u prilog da veruju da je Srbija jedna zla, genocidna dràva i da su jadni Albanci stvarno jadni i da ih stvarno treba potamaniti, mislim na Srbe. Tako da tu ima istine, ali ja se iskreno nadam da na{ narod u ovom konkretnom slu~aju moè da prepozna. Ja sam slu{ala sino}, to sam rekla, taj wegov intervju. [to bi rekao jedan Skerli}, kaè mrtve fraze sa hladnih usta. To je takva jedna prizemna i jadna demagogija, po sistemu: pogledajte me, ja sam lepo na{minkan, sre|en sam, dobro sam obu~en, najverovatnije }u piti kafu jednog dana sa Tadi}em i nekim drugim na petnaest dana pred na{ kona~an duel. Mi smo tog nivoa svesti, jer ta u stvari balkanska Srbija, to odakle sam ja ponikao... Onako, maltene sa ga|ewem je u stvari o tome pri~ao, a sino}, posmatraju}i ga, pala mi je na pamet jedna misao jednog velikog pisca, kaè lukavstvo je odlika glupih. Ja sam zbiqa smatrala da je Toma Nikoli} malo inteligentniji ~ovek. On se sino} potpuno u stvari otvorio kao pro~itana kwiga qudima koji se malo boqe razumeju u politiku i koji mogu to da prate na jedan drugi na~in, odnosno prate kriti~ki, a ne da ga gledaju kao pojavu ili kao dasu za koga sad treba da se opredeli pola nacije i da kaè samo za tobom, Tomo. To wegovo ispovedawe sino}, te je bio sa ambasadorom Rusije, te je bio sa ambasadorom ameri~kim, je li, te ne znam ni ja ve} s kim je bio, to stvarno nas gledaoce koji gledamo ne zanima. Pogotovo ako znamo {ta je u stvari uradio. On je mogao da se sa wima sastaje kao privatna li~nost, on jo{ nije ni formalizovao, na kraju, tu svoju srpsku narodwa~ku, napredwa~ku u stvari stranku, nego ide, moli da ga primaju ili ga oni zovu, naravno da mu daju jo{ poneki savet, pre svega mislim na ameri~kog ambasadora, ne naravno na ruskog. Ili, recimo, wegova izjava tipa ba{ sam èni rekao, kad mi je [e{eq ponudio kumstvo, to ne}e da vaqa. Pa zamislite taj nivo svesti, a on je pri tom wegov zamenik, ~ovek je u Hagu, da on to sad pri~a post festum. On da je tako siguran kao {to je sino} nastupio, da maltene ne znam koliko posto je odbora wemu pri{lo, a to }e se tek videti na toj konvenciji, to su takve budala{tine, jer je bio u ~istoj kontradikciji. Jedno je kako je to saop{tavao, na~in na koji je saop{tavao, s druge strane, pa i taj narod nije ba{ blesav, pa ne moè{ ti unapred da zna{ koliko }e{ da ih ima{. Sa~e761
kaj prvo izbore, hajde da vidimo te izbore. Ti si sada ne{to napravio {to je poteklo iz laì, lopovluka i kra|e. Pa ne moè ne{to, to recimo bar {to se ti~e prava, to bi morao wegov savetnik da mu kaè, ne{to {to je bilo u startu nezakonito, nikad ne moè da postane zakonito, to su osnovne maksime iz rimskog prava. Tako da mislim da je Toma Nikoli} sino} pokazao, po meni, bar {to se mene ti~e, gledala sam ga krajwe ozbiqno u tom intervjuu, svoje pravo lice, ~ak i onima koji su mo`da i ne{to sumwali da tu ne{to ne vaqa u dràvi Danskoj, mislim, naravno, na radikale, da je wima apsolutno jasno da se ovde radi o jednoj sprezi. Zbiqa, qudi koji su ga izbacili su u pravu, jer nije to ni{ta slu~ajno, {to se sada de{ava. I to treba narodu da bude jasno u ovoj situaciji kada su nas otka~ili u toj Evropi. Evo videli smo, Ko{tunica je na kraju bio po{ten pa nije hteo da potpi{e to i sklonio se i i{ao na izbore. Mislim da je prepustio vru} orah Tadi}u i ostaloj druìni, da u ovoj situaciji kad od Evrope ni{ta, obe}ali su penzionerima ne znam ni ja, plate, mislim evo do{li iz Me|unarodnog monetarnog fonda, kaè petsto milijardi ste vi u stvari mimo buyeta, preko buyeta. Sad me ba{ zanima kako }e ovaj buyet za slede}u godinu da se usvoji. Zna~i i uslov taj koji lebdi vladaju}oj oligarhiji na{oj iznad glave kao Damoklov ma~ jeste priznajte Kosovo, pa }emo onda sa vama da razgovaramo. To su im poruke na svakom mestu. To je zbiqa tragi~no. Voditeq: Predlaèm da pogledamo nau~ni skup u Domu sindikata, Drugi poku{aj sudskog ubistva Vojislava [e{eqa. Nakon toga se ponovo vra}amo u na{ studio i nastavqamo razgovor sa Milicom Areìnom. Video snimak Dragan Todorovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, po{tovano predsedni{tvo, dragi gosti, hvala vam {to ste danas u ovolikom broju do{li na ovaj nau~ni skup i da svojim prisustvom pokaète da Srpska radikalna stranka i dr Vojislav [e{eq jedini ostaju i daqe na braniku nacionalnih i dràvnih interesa. Da niko i ni{ta ne}e da nas pobedi i da ne}e da nas slome (aplauz i skandirawe Vojo, Vojo, Vojo). Vojislav [e{eq je zasluìo da svaki po{ten ~ovek u Srbiji i u svetu stane u wegovu odbranu. Zato smo zahvalni svima onima koji su do{li danas da u~estvuju na ovom nau~nom skupu i da svojim prisustvom pokaù da cene i po{tuju sve ono {to Vojislav [e{eq radi u Ha{kom tribunalu. A Vojislav [e{eq se u Tribunalu nalazi zbog nekoliko stvari: zato {to je Srbin, zato {to je srpski nacionalista i zato {to je protiv globalizma, a za Ha{ki tribunal nema ve}eg zlo~ina od te tri stvari, i to su pokazali vrlo jasno u proteklim godinama. Pokazali su na najbrutalniji na~in. Nije bitno ko je i koliko pobio Srba, za wih to nije predstavqalo nikakav zlo~in. Ramu{ Haradinaj, Naser Ori}, sada zadwi od wih Rasim Deli}, svi su okrvavili ruke, ali su oslobo|eni od Ha{kog tribunala, jer Ha{ki tribunal je i stvoren da bi sudio Srbima, Srbiji i srpskom narodu i zato mu se Vojislav [e{eq odupire, i to vrlo uspe{no. Pokazao je da su svih 39 svedoka ve{taka la`ni svedoci, la`ni ve{taci u slu`bi Tuìla{tva Ha{kog tribunala, koji su tu dovedeni samo da bi osudili Vojislava [e{eqa. A kada su doìveli potpun poraz, u nemogu}nosti da urade bilo {ta, kre}u da mu ponovo nametnu brani762
oca, a vi znate {ta to zna~i. To zna~i ubistvo Vojislava [e{eqa i zato moramo da se suprotstavimo svim sredstvima da do toga ne do|e, jer ako mu nametnu branioca, vi znate da Vojislav [e{eq ne}e to dozvoliti i da }e {trajkovati do smrti. Zato smo krenuli i sa peticijom predsedniku Ruske Federacije da se zaloì u Savetu bezbednosti da se u Tribunalu po{tuje me|unarodno pravo i da se po{tuje pravo Vojislava [e{eqa da se sam brani. Naàlost, u ovako te{kom trenutku Srpska radikalna stranka je doìvela teàk udar. Dugo je ovo pripremano. Nemojte da vas zavara ova huka i halabuka. Nemojte da vas zavara svakodnevno pojavqivawe nekih koji su do ju~e bili sa nama i koji poku{avaju da vas obmanu pri~ama o tome kako su postojali neki sukobi koji nisu mogli da se prevazi|u na na~in kako se to radilo do sada u Srpskoj radikalnoj stranci. U pozadini je ne{to mnogo ozbiqnije. Svi vi i cela Srbija, a i svi oni koji poznaju prilike u Srbiji znaju da je jedini branik potpunoj okupaciji Srbije bila Srpska radikalna stranka i dr Vojislav [e{eq. To je bilo u pozadini i zato je trebalo razbiti Srpsku radikalnu stranku. Krenulo se na na~in koji je u velikom broju slu~ajeva davao uspehe, prvo parama, pa onda drugim stvarima, da bi sada imali one koji poku{avaju da oslabe i Srpsku radikalnu stranku i Srbiju, ali ja sam siguran da }e Srpska radikalna stranka i da }e gra|ani Srbije prepoznati ko su prave patriote, ko su pravi za{titnici nacionalnih interesa, i da }e Srpska radikalna stranka iz ovoga iza}i mnogo ja~a, a siguran sam da }e i Vojislav [e{eq u Ha{kom tribunalu uraditi ono {to su uradili na{i preci, oni koji su nam ostavili u amanet, izme|u izbora za slobodu ili ropstvo, Vojislav [e{eq }e izabrati slobodu, bez obzira na cenu koju mora da plati. @iveo Vojislav [e{eq, ìvela Srpska radikalna stranka, ìvela Velika Srbija. Kosta âvo{ki: Po{tovana gospo|o [e{eq, uvaèni ~asnici Srpske radikalne stranke, dragi prijateqi, u ovom trenutku, nama svima drag, dr Vojislav [e{eq suo~en je sa dvema opakim, a mo`da i kobnim opasnostima. Srpsku radikalnu stranku, kojoj predsedava, razbijaju iznutra, dok mu kao zato~eniku u Hagu rade o glavi. Nije potrebno mnogo pameti pa da se zakqu~i da su ove dve akcije sinhronizovane. Mo}ni strani ~inioci koji ne samo da su okupirali na{u zemqu i postavili kvislin{ku vladu, nego èle da ovladaju i na{im duhom, re{ili su da razbiju najve}e opozicione stranke i daqe fragmentizuju strana~ki politi~ki ìvot kako bi lak{e dràli u pokornosti sve kqu~ne dràvne ustanove: parlament, vladu, vojsku i policiju. Na tom poganom putu prvo se na{la Srpska radikalna stranka, a ve} slede}a bi mogla biti Demokratska stranka Srbije. Kao gost sa strane ja se, naravno, ne mogu me{ati u va{ unutra{wi strana~ki ìvot, ali vam iskreno èlim da sa~uvate veli~inu i snagu svoje stranke, jer sve poslani~ke mandate ste velikim trudom po{teno stekli na posledwim izborima. Bi}e to, naravno, te{ka borba, ali }e zato u slu~aju uspeha i slava bi ti ve}a. A sada da vidimo koje su to, navodno, evropejske vrednosti do kojih je na{im kvislinzima i va{im disidentima posebno stalo. Jedna od kqu~nih evropejskih vrednosti jeste ha{ki minotaur ili tribunal koji je
763
Evropskoj uniji toliko vaàn da ne}e da ukine suspenziju ve} zakqu~enog ugovora u Luksemburgu, dok se u potpunosti ne okon~a takozvana saradwa na{e dràve sa tim sudom, tj. ne isporu~e svi optuènici. Pa kakav je to sud koji je èdan srpske krvi? On je ne samo sramno izrugivawe pravu i pravdi, nego i pokretna traka smrti. Do sada su `rtve tog suda i wegovih pla}enih ubica bili general \or|e \uki}, Simo Drqa~a, Milan Kova~evi}, Slavko Dokmanovi}, Dragan Gagovi}, Novica Jawi} i wegov ucveqeni otac, Vlajko Stojiqkovi}, general Momir Tali}, Milan Babi} i naposletku Slobodan Milo{evi}. Slede}i koji bi mogao uskoro biti `rtva sudskog ubistva u Hagu jeste dr Vojislav [e{eq. Vi naravno dobro znate kako je dr Vojislav [e{eq uop{te dospeo u Hag. Ne mogav{i vi{e da podnosi [e{eqevu èstoku retoriku, dosmanlijski premijer Zoran \in|i} je ponizno zamolio Karlu del Ponte da preuzme [e{eqa, a ova je \in|i}u usrdno iza{la u susret tako {to je optuìla [e{eqa za nekakav delikt mi{qewa. Posredi je, dakle, bila va{arska trgovina. Zoran \in|i} je 28. juna 2001. godine, ba{ na Vidovdan, da bi nacionalno ponièwe bilo {to ve}e, kidnapovao iz zatvora Slobodana Milo{evi}a i izru~io ga Hagu, a Karla del Ponte je zauzvrat udovoqila \in|i}evoj neodoqivoj èqi da dr Vojislava [e{eqa ne vidi vi{e svojim o~ima u Beogradu. Pokazalo se, me|utim, da dr Vojislav [e{eq nije samo opasan opozicionar u Beogradu, nego i veoma neugodan optuènik u Hagu. Otuda, umesto da ga tuìlac i sudsko ve}e ponize i u}utkaju, on se ne samo uspravio, nego i razobli~io na~in na koji Tuìla{tvo la`nim svedocima i podmetawem poku{ava da dokaè wegovu nepostoje}u krivicu. To je i Tuìla{tvo i sud nateralo da mu u jednom trenutku oduzmu pravo da se sam brani i nametnu navodne branioce. I tek kada je dr Vojislav [e{eq stavio ìvot na kocku i stupio u {trajk gla|u sa neizbe`nim smrtnim ishodom, drugostepeno ve}e je ukinulo odluku o nametawu advokata i dopustilo [e{equ da se sam brani. Sada je dr Vojislav [e{eq iznova suo~en sa smrtnom pretwom, po{to je Tuìla{tvo opet podnelo zahtev da mu se nametnu branioci. Ovaj zahtev Tuìla{tva je, ina~e, protivan ~lanu 21, stavu 4, ta~ki (d) Statuta suda koji optuènom garantuje pravo, citiram da se sam brani ili putem pravne pomo}i po vlastitom izboru. Drugim re~ima, postoje samo dva na~ina odbrane: optuèni se moè sam braniti ili moè odabrati advokata koji }e to u~initi umesto wega. Tre}a mogu}nost, da sud protivno voqi optuènog sam namesti branioca, nije uop{te predvi|ena, ~ime je zapravo iskqu~ena. Stoga se zahtev tuìoca da se dr Vojislavu [e{equ, protivno wegovoj voqi, nametne branilac, mora odbaciti bez ikakvog ulaèwa u pojedinosti. Iza ovog zahteva Tuìla{tva dve su opake namere. Prva je da se dr Vojislav [e{eq u}utka kako bi umesto wega govorio nametnuti branilac po tuìo~evom izboru. U tom slu~aju, nastavak ovog sramnog su|ewa i{ao bi kao po loju, po{to bi se tuìlac i nametnuti advokat savr{eno dopuwavali i bili u potpunom saglasju, da ne kaèmo harmoniji. Druga je namera da se dr Vojislav [e{eq dovede do smrti, tj. ubije, jer ako mu sud uskrati pravo da se sam brani i nametne mu nekakve nazoviadvokate po izboru Tuìla764
{tva ili samog suda, dr Vojislav [e{eq }e svoje neprikosnoveno pravo da se sam brani braniti {trajkom gla|u. Ukoliko sud donese takvu odluku, [e{eq bi mogao, ne daj boè, umreti od gladi. Naposletku, iako su ve} sada poznate potencijalne ubice dr Vojislava [e{eqa, treba odmah dodati ko }e sve biti odgovoran ako do|e do tragi~nog kraja. Za takav ishod ne}e biti odgovorni samo ha{ki inkvizitori, nego i doma}i kvislinzi koji su naru~ili optu`nicu protiv dr Vojislava [e{eqa, i ne samo oni, nego i svaki na{ zvani~nik koji i daqe smatra da taj sud treba uvaàvati i da s tim sudom treba sara|ivati. A ne}e imati miran san ni oni koji su ostavili dr Vojislava [e{eqa na cedilu u trenutku kada se iznova suo~ava s pogibeqnim pretwama. Sram ih bilo! Sloboda dr Vojislavu [e{equ i Bog da ga ~uva! Elena Guskova: Dragi prijateqi, dobro da ste zajedno, dobro da ste sigurni u svojim snagama da odbranite pravdu, istinu, za koju se sada, tamo u mu~eni~kom zatvoru, vrlo o{tro bori Vojislav [e{eq. Ve} vi{e od 15 godina postoji Ha{ki tribunal, {to zna~i da mi moèmo ve} da pravimo zakqu~ke. Ta~no znamo za{to je stvoren, protiv kog naroda je stvoren, kojom metodom on radi. Me|utim, to mi nau~nici prou~avamo, pravnici prou~avaju, oni koji tamo sede ve} znaju, ali nijedan me|unarodni organ, nijedna me|unarodna institucija jo{ ni do sada nije napravila zakqu~ak o su{tini delatnosti Ha{kog tribunala. Trebalo bi da iniciramo tu jednu, verovatno me|unarodnu, organizaciju, organ, ne znam, konferenciju ili komitet koji bi proanalizirao {ta je do sada Ha{ki tribunal uradio, koliko je tamo qudi i koja je nacionalnost najvi{e osu|ena. Vi znate sve podatke, ja sad ne}u o podacima da govorim. Dakle, kad mi vidimo ko je osu|en, sa kakvim formulacijama, vidi se da je to protiv srpskog naroda, ~ak je i ceo Tribunal napravqen da bi se osudili ne pojedinci, nego srpski narod, rukovodstvo srpskog naroda. A sada mi i zbog toga, zbog te analize }emo imati argumente i sada imamo argumente. Na na{u sre}u, Karla del Ponte je objavila svoju kwigu. Zna~i da ve} u rukama imamo vrlo dobre podatke sa kojima moèmo da radimo i da osudimo tu ha{ku instituciju. Na sre}u, Ruska Federacija, zna~i na{a vlada, na{e Ministarstvo inostranih poslova je ve} pokrenulo inicijativu za istraìvawe tih ~iwenica koje su objavqene i koje su se pojavile u kwizi Karle del Ponte. Moram da vam kaèm da je Rusija sada mnogo sna`nija nego ikada (apla uz, skandirawe Rusija, Rusija, Rusija). Vidite kako su se de{avali doga|aji. Zapad i NATO i Amerika su trebali da srede Srbiju vrlo brzo od 1991. godine pa nadaqe, vrlo brzo, jedan-dva meseca, ne vi{e, pa onda, dobro, pola godine, i posle toga }e krenuti na Rusiju. I ogromna zasluga Srbije je {to je ona zadràla NATO snage na Balkanu vi{e od 15 godina. âk niste ni bili svesni toga {ta ste uradili za ~ove~anstvo, za na{e slovenstvo, za na{e pravoslavqe. Niste bili svesni, ali ste ih zadràli. Zato {to ono nisu uspeli 1991, 1992, 1993, 1995. godine, zbog toga je do{la i 1999. godina, da vas zgaze odjednom. Me|utim, i to nisu uspeli i to je nama, Rusima, dalo 18 godina da do|emo sebi, da budemo svesni {ta se de{ava u svetu. E, vidite ka765
ko su sada oni, wima se ùri, wima se ùri. Politi~ka scena u Srbiji je nestabilna. Sa jedne strane, wima se ùri na Rusiju, da {to brè idu protiv Rusije, a sa druge strane da iskoriste tu nestabilnost politi~ke scene u Srbiji, da ne do|e na vlast jaka stranka, da ne do|u na vlast radikali, koji su jedina stranka koja bi mogla wima da smeta. I napravili su dva udara. Jedan udar da razbiju Srpsku radikalnu stranku, a drugi udar je preko Gruzije na Rusiju, da uvuku Rusiju u rat, da to bude povod za po~etak Tre}eg svetskog rata. Me|utim, Rusija je ovog puta odli~no odradila sve i spre~ili smo to, spre~ili smo. Imamo sada pauzu, zato {to verovatno u Va{ingtonu sada pi{u neke druge varijante, scenarija kako to da urade da ipak do|u do svog ciqa. A imamo mi sada mogu}nost da se pripremimo i za to i sada umesto jednog predsednika imamo dva sna`na predsednika. Izme|u wih je potpuna saglasnost, nema nikakvog raskola. Ne mogu da uvuku, da primene tu metodu koju su primenili kod vas. Zna~i, kod nas je sada sve ~vrsto, budite sigurni. I zbog toga ja kaèm, moèmo sada zajedni~kim snagama da radimo protiv Ha{kog tribunala. Sada mi radimo na tome, mi nau~nici smo pokrenuli to, radimo na tome da i ruska vlada i ruska politi~ka elita iza|e sa inicijativom potpune kontrole Ha{kog tribunala i analize {ta je do sada ura|eno i kakvu krivicu oni treba da snose. I vi znate kakvu ogromnu ulogu sada igra dr Vojislav [e{eq u tom Hagu. On je primer za sve. Za sve koji tamo, kako vi kaète, leè, kod nas kaù sede, kod vas leè u Tribunalu. On je primer herojstva, juna{tva. Taj jaki mu{karac koji moè da prevazi|e situaciju i koji sam vodi sud na tu stranu na koju on èli, a ne na koju sada sud wemu predlaè. Kad napravimo tu analizu, to }e biti povod i razlog da traìmo potpuno ukidawe Ha{kog tribunala, jer blago re~eno, on je neobjektivan. Unapred oni znaju {ta i koga, kako }e suditi, unapred znaju koju }e kaznu ko dobiti i za Srbe su o{tre kazne. Me|utim, ba{ mi je ào da Srbija sada, rukovodstvo Srbije govori o krivici Srba u celoj balkanskoj krizi devedesetih. Ba{ mi je ào, zato {to nijedan narod, bio je rat, bio je gra|anski rat, ali nijedna dràva sada nova, niti Bosna, niti Hrvatska, niti Slovenija, niko nije rekao da su oni krivi, svi kaù: Srbi su krivi. Ali, pogledajte malo unazad. Mi dobro znamo va{u situaciju i prou~avamo va{u situaciju. Kad vi pogledate malo unazad, Srbija je posle sankcija uvedenih 30. maja 1992. godine stalno ispuwavala sve zahteve i ultimatume me|unarodnih organizacija. A {ta je zauzvrat toga dobijala? Ni{ta. Rasla je koli~ina tih ultimatuma i ni{ta drugo. Ukidawe sankcija, ~ak ni to nisu dobili. Toliko dugo i toliko kasno je to bilo ura|eno i ne do kraja, da je to iscrplo srpski narod. Vama su prebili ki~mu, postavili su vas na kolena i oni su sigurni da vi ne}ete ustati sa kolena. Me|utim, imate snagu, imate voqu i iskreno da vam kaèm, taj udar koji je sada dobila Srpska radikalna stranka, sve {to je pripremqeno protiv vas, to nije tragedija, to je ~i{}ewe. Treba da budete svesni toga da postoji mnogo metoda za razbijawe stranaka koje su ve} vidqive, prepoznatqive, te metode mi znamo kako su oni ra766
dili protiv vas, tako da treba da budete svesni unapred {ta vas o~ekuje. Me|utim, ovo ~i{}ewe koje sada preìvqava Srpska radikalna stranka treba da se zavr{i ujediwewem va{ih redova, da u stranci ostanu samo najsna`niji. Najsna`niji da ostanu u stranci, najsna`niji qudi, naj~vr{}i, sa ~istim srcem, sa ~istim rukama, sa jasnim ose}awem ciqa. I to je teàk zadatak, a vi sada treba celom svetu da pokaète da je stranka ne samo opstala, nego oja~ala. To {to sam rekla, ono {to su va{i davali, a ni{ta nisu dobijali, to je lo{e. Sad je u Ha{kom tribunalu Radovan Karayi} i tako lako su va{i predali tog heroja Ha{kom tribunalu. Me|utim, ne ostvaruje se ni uloga dràve da brani svoje, da im daje podr{ku, i nov~anu i materijalnu, i bilo koju drugu, i moralnu, i vidite ko sada brani one koji su u Hagu, samo Srpska radikalna stranka. Ni{ta ne}ete dobiti od toga {to je Radovan Karayi} sada tamo u Hagu. Me|utim, wihova snaga je pove}ana u Hagu. Sada }e ne samo Vojislav [e{eq, nego i Radovan Karayi} braniti Srbiju i srpski narod tamo u Hagu. Wima nije lako, ali oni ose}aju va{u podr{ku i podr{ku nau~nika i podr{ku svih ~asnih qudi u Srbiji i u Rusiji, i nadam se da }emo zajedni~kim snagama pruìti ne samo podr{ku wima, nego }emo i sru{iti Ha{ki tribunal. Ostali su jo{ heroji na slobodi i nadam se da oni ne}e i}i tamo. A ceo narod, svi ~asni qudi, da wima otkaù podr{ku da bi oni bili svedoci va{e borbe, va{eg uspeha i va{ih dostignu}a. Ja vidim u va{oj stranci upornu borbu protiv tog zlo~ina~kog Ha{kog tribunala i jedinstvo va{e stranke. Hvala. Mirko Zurovac: Po{tovana gospo|o [e{eq, dragi prijateqi, zbog posebno te{ke situacije, ne samo u Srpskoj radikalnoj stranci, nego u celini srpskog naroda, oprostite mi {to }u ipak podsetiti na ne{to o ~emu sam ranije govorio. Situacija je takva da moramo imati hrabrosti za istinu na{eg najnovijeg nacionalnog poloàja i nacionalnog stradawa, kolektivnog stradawa koje nam je dugo i uporno pripremano, dok smo se mi uspavqivali u uverewu da su re{ena sva nacionalna pitawa svih jugoslovenskih naroda. Re~ je o potrebi za hrabrost. A danas je hrabrost i nazvati stvari pravim imenom. Ne}u obja{wavati tu situaciju, jer je ona dobro poznata. Dana{we stawe zapadnog duha, voleo bih da se nemaju u vidu narodi, ve} oni koji vladaju, po mnogo ~emu podse}a na ono koje je porodilo fa{izam u srcu moderne Evrope. U tom pogledu mogla bi nam jo{ uvek dobro posluìti opomena Bertolda Brehta, koji je jednom prilikom rekao: Utroba koja je jedanput porodila fa{izam spremna je da ga uvek ponovo ra|a. I ona ga, istinu govore}i, pomalo mimikrijski, uporno ponovo ra|a u na{e vreme. Kad je nestala ili ~im je nestala neophodna ravnoteà snaga u korist Zapada, wihov regionalni vojni savez prigrabio je sebi pravo da interveni{e u zemqama koje ne pripadaju tome savezu. I kao {to znate, srpski narod je prva velika `rtva ovog pomahnitalog yina koji se ne zna zaustaviti sve dok mu se ne ispre~i neka isto tako druga mo}na sila, koji se ne zna zaustaviti da bi sagledao veli~inu svojih vlastitih zlo~ina. NATO je napao Srbiju, Jugoslaviju, u stvari Srbiju, bez mandata Saveta bezbednosti i bez objave rata. Po~inio
767
je stravi~ne zlo~ine. Svoje zlo~ine je opravdavao pozivaju}i se na humanitarnu katastrofu, koju su uostalom sami izazvali. Tako su krvoèdne ubice navla~ile masku nevinosti da bi {to intenzivnije uìvale u svom krvavom piru koga su dugo pripremali. E, ti i takvi osnovali su svoj vlastiti sud, koji treba da sudi wihovim `rtvama. Ukratko, to je situacija u kojoj se mi nalazimo, jer svi koji su imalo upoznati sa ciqem osnivawa ovog suda, pa i na~ina rada, a on ve} radi i funkcioni{e desetak godina, mora biti jasno da to nije nikakva institucija prava, ve} nakazna politi~ka tvorevina, po zamisli, po ideji, po funkcionisawu, nakazna politi~ka tvorevina koja treba da sudi samo srpskom narodu. Za{to? Zato {to se drznuo da brani svoj opstanak i svoju skupo pla}enu slobodu. To je istina, sve drugo su prazne pri~e. Istinskim krivcima, pravim zlo~incima, onima koji su zapo~eli rat, a to su, kao {to znate, jugoslovenski secesionisti i wihovi strani podstreka~i i za{titnici, ne}e biti su|eno. To je bilo jasno od prvog momenta, zato ne treba da nas iznenadi slu~aj Ori}a, Haradinaja, pa i ovog, neki dan {to su ga osudili. Oni jednostavno ne}e da sude tim qudima. Oni èle da sude iskqu~ivo na osnovu la`nih i iskonstruisanih optu`bi vojnom i legalno izabranom politi~kom rukovodstvu svih srpskih zemaqa. Zato je tamo toliko Srba i to ne bilo kakvih Srba, ve} onih, mogli bismo re}i, najboqih Srba. Dakle, oni ho}e wima da sude, me|utim, u ne~em su se prevarili. Oni su taj sud i procese zamislili kao jednu scensku igru, koja treba da uveri svetsku javnost da se tamo radi o nekom pravu. Nisu o~ekivali, verovatno nisu o~ekivali, da }e se tamo pojaviti i neki heroji, kojima nije u prvom redu stalo do vlastitog ìvota, ni do vlastite odbrane, ve} do odbrane srpskog naroda, wegove istorije i wegovih legitimnih interesa. Prof. Branko Raki}: Te qude je zahvatio jedan neobi~an psiholo{ki sindrom koji mislim da u psihologiji i nije poznat, a to je ùdwa za genocidom. Ja mislim da ti qudi, da im do|e sad pred wih 8.000 postoje}ih i nepostoje}ih `rtava navodnog genocida iz Srebrenice i da im kaù ìvi smo i zdravi, idemo svojim ku}ama, svojim porodicama, da bi ti qudi umrli od muke zbog toga {to su ovi ìvi i zdravi. Apsolutno im nije stalo do toga da se bore protiv rata. Dakle, svesni su da ispoqavaju svoju mr`wu, a mr`wa je prema srpskom narodu, a opet u tom srpskom narodu, oni koji su najve}i heroji i najve}i borci za srpski narod, su i najve}a smetwa. I zato ratuju protiv wih. Oni }e re}i: evo ovde su se okupili branioci, ovi koji podràvaju ratne zlo~ince. Ja tvrdim da su stvari upravo suprotne, jer svaki Srbin u Bosni, od deteta do odraslog ~oveka, do starca, zna dobro da je Srbin, srpski ~ovek, èna, dete, starac bio bezbedan jedino donde dokle je do{la ~izma vojnika pod komandom Radovana Karayi}a i Ratka Mladi}a i dobrovoqci koje je tamo poslao Vojislav [e{eq. Danilo Tvrdi{i}: Kada govorimo o gospodinu Vojislavu [e{equ i wegovoj borbi u Ha{kom tribunalu, tu su stvari jasne. Oni jednostavno ne znaju {ta da rade sada. On je kod wih vru} krompir sa kojim oni ne znaju, kao {to rekoh, {ta da rade, i tu postoje dve opcije. S obzirom da ih on konstantno intelektualno i pravni~ki, ja moram da kaèm, zaista poniàva
768
tamo, pred wima su dve opcije. Jedna opcija je ova, koja je povezana sa nametawem advokata Vojislavu [e{equ, da ga po svom poznatom receptu likvidiraju. Ja se iskreno nadam da se ta opcija ne}e desiti, i druga opcija, za koju smatram da je verovatnija, jeste da }e ga u dogledno vreme, usled nedostatka dokaza, osloboditi. Za{to verujem da je ova opcija relevantnija? Oni su, naime procenili da posle doga|aja koji se desio unutar Srpske radikalne stranke, da je srpska opozicija oslabqena i da povratak Vojislava [e{eqa ne}e puno pomo}i oja~avawu srpskog nacionalnog korpusa i da }e se zbog toga, proceniv{i tako stawe situacije, Vojislav [e{eq vrati u Srbiju. Ja iskreno verujem da su se oni prevarili u toj svojoj proceni, ali vreme }e pokazati. Niko vi{e ne treba da ima sumwe da Ha{ki sud predstavqa sistematsko i plansko uru{avawe bezbednosti Republike Srbije, da predstavqa uru{avawe osnovnih elemenata dràvnosti Republike Srbije, a na {irem geopoliti~kom planu Ha{ki tribunal treba da posluì kao primer svim onim slobodoqubivim dràvama, narodima, wihovim vo|ama, {ta }e im se desiti ukoliko budu poku{ali da brane svoj narod, svoju teritoriju i ukoliko ne budu slu{ali savete zapadnih mentora, pre svega mislim na Sjediwene Ameri~ke Dràve i Evropsku uniju. To je primer svim slobodoqubivim qudima i dràvama {ta }e se desiti. I na samom kraju, èleo bih da sa ovog skupa pokrenemo jednu konkretnu inicijativu u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, da pokrenemo proceduru zakonskog predloga kojim se stavqa ad akta saradwa sa Ha{kim tribunalom. Veselin \ureti}: Nije bitno politizirawe u parlamentu o nebitnim partijskim stvarima, bitna je egzistencijalna borba za opstanak srpskog naroda. Ja sam poku{ao ne{to kao istori~ar da kaèm, ima tu svedoka, kad sam uputio pismo vrhu stranke, u kome sam jasno rekao: uskoro }e priznawe Kosova, pojavite se, molim vas, na ulicama srpskih gradova, jer svijet ne zna, misli da smo mi mrtvi, a vi oli~avate otpor srpskog naroda. Pokaìte da }ete braniti Kosovo, da ne}ete dozvoliti progla{ewe nezavisnosti. Nisu me ni telefonom nazvali. Ako sutra Crna Gora prizna Kosovo, ako je mit, legenda o Kosovu, kosovski zavet negde sa~uvan, onda je sa~uvan u srpskoj Crnoj Gori, i ako prizna Kosovo, a Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori ostane mirna, jer se ne radi o obi~nom politi~kom doga|aju, nego o udaru na identitet naroda, jer bez kosovskog mita nema Crne Gore kao dràve, ali naravno srpske dràve... Milica Areìna: Mi smo razli~iti i u ovom momentu ja stvarno podràvam sada{wi vrh Srpske radikalne stranke i wene qude koji danas sa nama ovdje sede, da prosto, {to bi filozofi rekli svako zlo ima svoje dobro, {ta god da se desilo. Ali nije dobro {to se to de{ava sada, to zna~i da je sve montirano. U situaciji kada se dr [e{equ mo`da oduzme pravo da se brani, u situaciji kada, naravno, ho}e da otmu Kosovo, {to }e i da urade, a da pri tom Srbija mora da kaè i mi priznajemo Kosovo, ne mogu da shvatim da su Tomislav Nikoli} i mla|ani Vu~i} i wihova druìna odlu~ili da odu u ovom momentu.
769
I zato o~ekujem od Srpske radikalne stranke da bude jo{ radikalnija, a mi svi, koji nismo ~lanovi Srpske radikalne stranke, a mo`da i postanemo, to se ne zna, mi svi smo tu da im pomognemo koliko ko od nas moè, s obzirom na svoje sposobnosti, umne, fizi~ke, materijalne i sve ostale. I o~ekujem, naravno, da se div-junak vrati dr Vojislav [e{eq. Zoran Krasi}: Ako ste u problemima, nemojte da molite Tomislava Nikoli}a da vodi ra~una o va{oj porodici i nemojte da okumite Aleksandra Vu~i}a, jer oni guraju no` u le|a Vojislavu [e{equ. [ta re~e ovaj jadnik pre nekoliko dana moja mala stranka nema ideologiju. Pa kako da je ima? Wihova ideologija jeste da se gurne no` Vojislavu u Hagu. Slaba Srpska radikalna stranka, mrtav Vojislav [e{eq, jaka Srpska radikalna stranka, [e{eq moè da ìvi, to je dana{wa podela na{a. I ovi pametwakovi}i sa krivi~nim prijavama, svi su sa krivi~nim prijavama koji su oti{li kod Tomislava Nikoli}a, svi uslovqeni. Imaju prosperiteta ako daju doprinos da se ubije Vojislav [e{eq u Ha{kom tribunalu. Vidite koliko je Tuìla{tvo Ha{kog tribunala lukavo, ne}e ono da obavi taj prqavi posao, nego podnosi zahtev da Pretresno ve}e donese odluku, da ono odlukom naloì postavqawe, na silu, nekog branioca, a sami znate kakav bi to mogao da bude branilac, poput Van der Spula, Hupera ili neke druge nakaze. Vojislav [e{eq u {trajku gla|u, mirno zavr{eno, u Srbiji nema ko da ska~e, nema ko da se buni. Posle toga moèmo da radimo {ta god ho}emo sa Srbijom. Za{to? Peta kolona unutar Srpske radikalne stranke je zavr{ila svoj posao. Smawila je popularnost Srpske radikalne stranke. Tuìla{tvo procewuje {ta su interesi pravde, Tuìla{tvo procewuje kako treba da se pona{a Pretresno ve}e. Ovaj zahtev koji su traìli, sad moram da vam dam punu sadrìnu tog zahteva. Traìli su, pod jedan: da se prekine su|ewe; pod dva: da se Vojislavu [e{equ nametne neki nezavisni branilac koji bi radio samo u ovom delu predmeta oko nametawa branioca; pa onda, da se Vojislavu [e{equ omogu}i da se izjasni, eto to je jedino {to su prihvatili iz odluka @albenog ve}a, pa da mu se dodeli branilac, pa da se odstrani stru~ni tim koji mu pomaè u pripremi odbrane, da se zabrani komunikacija sa tim timom i da se zabrani i Vojislavu [e{equ da komunicira sa bilo kojim licem koje bi moglo da se pojavi kao svedok, bez obzira da li je svedok Tuìla{tva ili svedok odbrane. I, {ta su to jo{ zaboravili da traè, mislim to je tako kompletan zahtev iz koga moè da se zakqu~i samo da na kraju fali i moèmo da konstatujemo da je taj ~ovek mrtav. I oni u su{tini traè to, traè sau~esnika koji }e da u~estvuje sa Tuìla{tvom u ubistvu Vojislava [e{eqa. Meni je drago {to smo danas, i u ovom broju i sa ovim u~esnicima, pokazali da u Srbiji ne èlimo da budemo sau~esnici u ubistvu Vojislava [e{eqa. Voditeq: Ponovo smo u studiju. Ovo {to se onih dana nikako nije moglo ~uti u svim medijskim nastupima Tomislava Nikoli}a, zapravo nije se moglo ~uti pitawe da li mirno spava. Krasi}eva pri~a je bila, i pri~a profesora âvo{kog, inspirativna, imaju}i u vidu da je on bio {ef pravnog tima Vojislava [e{eqa, wegov kum, dakle neko kome je ostavio stranku, ko770
me je ostavio porodicu. Sve ovo se desilo u trenutku kad treba da mu se nametne advokat, dakle om~a mu je oko vrata, samo se o~ekuje kada }e mu biti tlo izbijeno ispod nogu. Ta moralna diskvalifikacija ne postoji. Dakle, moè li neko mirno spavati nakon svega {to je ura|eno u ovom slu~aju Vojislavu [e{equ koji je opet, naravno, toliko pametan i pragmati~an da je uvek, kad god je hteo, mogao biti Tomislav Nikoli}, dakle, kooperativan i most prihvatqiv i za Amerikance, i Engleze i sve ostalo. Milica Areìna: Pa da budem iskrena, ja mislim da on moè mirno da spava jer, kako re~e pokojni Dejan Medakovi}, to sam negde pro~itala, stepen qudske neosetqivosti se meri oro|avawem sa zlo~inom. Ovo {to je on uradio [e{equ i uop{te {to je uradio Srpskoj radikalnoj stranci, mislim, to je za mene kao ~oveka sa strane, misle}eg ~oveka i uop{te gra|anina dràve, jer stvarno ne moè da postoji politi~ki ìvot bez jedne jake opozicione stranke, zna~i, ovo {to je on uradio, to je za mene ~ist zlo~in. Prema tome, ako si se ti odlu~io da se orodi{ sa zlo~inom, a orodio se sa zlo~inom sigurno, onda mislim da moè mirno da spava. A dokle }e, to je sad drugo pitawe. Voditeq: Da. Koliko mislite da je u pravu kad kaè da Vojislav [e{eq nije hteo vlast. Ona je nelogi~na, utoliko {to bi sigurno wegov poloàj u Ha{kom tribunalu bio daleko lak{i i boqi da je premijer bio neko iz... Milica Areìna: Glupost. Pa logi~no, s obzirom da vlast [e{equ ne pomaè ni{ta, koliko ja znam. Mislim, ne znam da li se ne{to u posledwe vreme na tom pitawu uradilo, to oni boqe znaju od mene, ali naravno da je logi~no da wegova stranka participira u vlasti, zna~i da ima neku vlast. Deli} te dràvne vlasti, na nivou Republike pre svega mislim, jer oni su i bili na lokalu, to znamo. Zna~i da bi [e{equ, pretpostavqam, bilo boqe, jer dràva bi onda kroz Tomu Nikoli}a i kroz druge funkcionere koji bi sigurno dobili neka ministarska mesta, mo`da bi Toma bio ministar policije, a ne recimo sad Ivica Da~i} ili ne znam ni ja, ministar inostranih poslova bi mo`da bio Vu~i}, primera radi, malo hipoteti~ki to vi{e. Od toga vi{e nema ni{ta. Sumwam da }e nekada da uop{te imaju te funkcije u dràvi Srbiji. Zna~i, bilo bi mu mnogo lak{e, tako da je to isto jedno podmetawe koje apsolutno, po meni, ne pije vodu. Voditeq: A ovo podmetawe da ga navodno crni mit, Vojislav [e{eq, ho}e likvidirati iz Ha{kog tribunala? Milica Areìna: Pa ja sam, ~ini mi se, naravno da sam o tome ne{to govorila u toku emisije. Mislim da je Toma Nikoli} sad u jednoj panici. To govori da je on u stvari u strahu da li }e to sve kako mu je obe}ano i kako je on to zamislio u svojoj glavi, ba{ tako da se glatko sve odvija. O~igledno se ne odvija ni{ta glatko. Voditeq: Da li mislite da su o~ekivali nalogodavci vi{e poslanika? Milica Areìna: Pa, nego {ta su nego su o~ekivali. Mislite da bi se oni zadovoqili sa 18-19 qudi od 78, koliko oni imaju, 78? Voditeq: Da.
771
Milica Areìna: Pa zna~i, Srpska radikalna stranka treba da nestane sa lica zemqe. U tome je poenta. Po|imo hipoteti~ki, da su oni svi pristali da idu u redu za Tomom Nikoli}em, na {ta bi li~ila Skup{tina, molim vas. Hajde, zamislite Nata{u Jovanovi}, Krasi}a, ne znam ni ja, PopLazi}evu ili Lazi}ku, Vjericu Radetu, mislim da idu i da kunu ne znam koga drugog. Voditeq: Dobro, ali neko }e verovatno krenuti za Tomislavom Nikoli}em? Milica Areìna: Pa mislim, krenu}e neupu}eni ili oni koje bude uspeo da plati adekvatno. Pa nisu ni oni blesavi koji }e da ga slede, pa ne}e da idu yabe. Jer ovo apsolutno nema veze sa idejom, ovo ima veze sa principom egzistentnim. Ono {to je egzistentno u svakoj dràvi, ono o ~emu je u ostalom Hegel govorio. Dràva mora da postoji, bez okvira dràve nema nacije, nema kulture. To je osnovna Hegelova poruka u wegovom ~uvenom Spisu o dràvi. To, naravno, pravnici boqe znaju. I ho}u da vam kaèm da u ovoj situaciji, mislim da Toma Nikoli} sa svojom bratijom nema {ta da traì. On vi{e ne ide da se bori za suverenu dràvu. Koji je to princip? To {to je on nama sino} pri~ao da }e, ja ne znam, da ru{i Borisa Tadi}a, a s druge strane kaè Boris mora da se promeni. Pa to su takve budala{tine, ne znam {ta mu je bilo sino}. Prosto sam se pitala da nije na nekim drogama, mislim, {ta je popio. Voditeq: Da, ali imate sad kod Hegela re~enicu: Nakon rata Pruske s Napoleonom Nema~ka vi{e nije dràva. Postoje mnogi koji smatraju da to vaì danas za Srbiju. Srbija vi{e nije dràva. Po{to je ovi napredwaci, a to je elitisti~ka partija, sad pored desnice-levice se spori u oblastima kultura, obrazovawe, nauka. To su poqa na kojima se desnica i levica spore. Nisam nijednog trenutka primetila da se Tomislav Nikoli} na bilo koji na~in bavi ovim novim izve{tajem na{eg ministra za kulturu. Ako su desnica, naro~ito ako su napredwaci, {to je isto. Me|utim, da li mislite da je su{tina da imamo la`nu levicu, la`nu desnicu? Milica Areìna: La`nu levicu i la`nu desnicu. Pa naravno. Voditeq: A da su obe za vladavinu velikog brata? Milica Areìna: U kona~nom, oni sluè jednom te istom. Ono {to se de{avalo do pojave Tomislava Nikoli}a u tom krdu je u stvari upravo potvrda cele ove pri~e o kojoj mi govorimo. Danas je glavno biti globalista i antiglobalista. Zna se ko je globalista, ali vidimo da je i wima odzvonilo i to mnogo brè nego {to sam stvarno o~ekivala, i mnogi od nas. Zna~i, imperija se uru{ava. Na kraju videli ste, ne znam da li ste pratili sino} vesti nema~ke, ja sam recimo uhvatila, na nekoj je televiziji bilo, nema~ki ministar finansija jednostavno kaè: Amerika vi{e nije finansijska sila. Ona vi{e nije sila. I da to nema veze sa Nema~kom i sa Evropom. To je lepo Nemac, vrlo onako pedantno, poru~io velikom bratu preko okeana, a na{ Toma odlu~io ba{ sad da se hvata u to kolo. [to se ti~e kulture {to su me pitali, mislim nije on sad da na brzinu mogao to sve da nau~i, ne moè. Prosto je previ{e zadataka stavqeno pred wega, a drugo, mnogo ga razbi{e ove
772
televizije i novinari. Morao bi malo da se skoncentri{e. Apsolutno, sad se malo {alim, ali nema to veze, znate. Ovde je stvarno poenta Srbija suverena dràva, Srbija dostojanstvena dràva ili Srbija kojom }e da vlada kako kome padne na pamet, odnosno smewiva}e se iks i ipsilon, a u su{tini }e ostati isto. Zna~i, ni{ta to nije slu~ajno. Sada, kada se bije bitka, mislim ono {to bi jo{ rekao Jovan Cviji}, i to ima, u va{im emisijama je ~esto eksploatisano, moram ponovo da spomenem da smo ku}u napravili nasred puta. U ovoj situaciji ne moè Toma da kaè, ili bilo koji od ovih politi~ara, ja gledam i nesretnog Tadi}a u Americi sada, malo istok, malo zapad. Ma ne moè to tako. Jednostavno, ba}u{ka kaè ho}e{ ili ne}e{. Kako su ih izgrdili sada oko ovog sporazuma, {to je ovih dana bilo po {tampi. [ta im je sve taj ministar rekao. Ba{ nekim tim ministrima, ju~e su ~ak o tome polemisali u Skup{tini. Voditeq: Da, to je ta matrica medijske kampawe, na tome je Regan kona~no i dobio pobedu u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, upravo ta prihvatqivost da smo i za jedne i za druge, i za tre}e i ~etvrte. Milica Areìna: Ali tada je trebalo sru{iti berlinski zid, tada su bile potrebne druge konstelacije. Voditeq: @elim za kraj da rezimiramo, {ta je ono {to predvi|ate da }e se de{avati, ne sa Tomislavom Nikoli}em, ni sa narodwa~kom strankom, nego politi~ka scena, ho}e li Srbija biti dràva, da se vratimo na Hegela, po{to smo konstatovali da bi ta wegova re~enica mogla da se primeni danas i da li mislite da je ovo moralno pitawe, politi~ko pitawe, ili je to jednostavno pitawe za i protiv slobode? Milica Areìna: Pa, mo`da bi sad stvarno da zavr{imo {to jednostavnije i zbog gledalaca i zbog nas, da mnogo ne prizivamo ni velika imena vi{e u pomo}, upravo se radi o tome da li si za slobodnu dràvu Srbiju ili si za okupiranu dràvu Srbiju. Mi delimi~no prisustvujemo okupaciji, ali jo{ to nije kona~no dno. To kona~no dno nas ~eka kada budemo, ako bi to oni naravno uradili, a nadam se iskreno da ne}e i da }e to mo`da biti isto razlog za nove izbore kada bi postoje}a vlast odlu~ila da prizna Kosovo da bi mogla da u|e u Evropu. To bi nas stvarno srozalo za vjeki vjekova. Ne znam kad bismo mogli od tog moralnog debakla da se uspravimo. Voditeq: Hvala vam {to ste bili gost ove emisije. Mojim po{tovanim gledaocima, naravno, èlim da preporu~im Solèwicina, on je na kioscima, specijalno izdawe koje su izdale Dveri Srpske. Kupite, ne}ete pogre{iti, Solèwicin je najaktuelniji zapravo za nas Srbe danas. Prepozna}ete sve ovo o ~emu smo ve~eras govorili u wegovim besedama koje je pisao po~etkom devedesetih godina i naravno Geopolitika, mislim da }e ovih dana i Geopolitika biti u prodaji. Yory Fridman, direktor i prvi analiti~ar ameri~ke agencije Stratford, u ekskluzivnom razgovoru za Geopolitiku komentari{e inicijativu Srbije u Ujediwenim nacijama o zakonitosti priznavawa Kosova. On smatra da je to veoma pronicqiv potez Beograda, tu je akademik êdomir Popov, Nikola Qoti}. On kaè: Moj otac Dimitrije Qoti} nije bio fa{ista, ve} srpski rodoqub i da li je vladika Nikolaj ubijen. To bi bilo sve za ve~eras. Sergej Karamurz, Manipula773
cija sve{}u je kwiga koju tako|e morate obavezno imati u svojim ku}nim bibliotekama, moète je kupiti u u kwiàri na Trgu Nikole Pa{i}a. Kad pro~itate tu kwigu, odli~no }ete razumeti {ta zna~e medijske kampawe, i prepozna}ete mnoge likove iz politi~ke strave na{e zemqe. Hvala vam {to ste bili sa nama, reprizu ove emisije gledajte sutra u 18 ~asova. Ostanite i daqe uz televiziju Palma plus, prijatno i laku no}. Pres 28. septembra 2008. godine, objavquje Betinu vest sa naslovom partija socijalista integrisala se u SRS. Istu vest objavquje i Kurir, sa naslovom Sini{a Vu~ini} u SRS: Srpska partija socijalista je na ju~era{woj sednici Predsedni{tva donela jednoglasnu odluku da se ta stranka integri{e u Srpsku radikalnu stranku. Kako se navodi u saop{tewu stranke, odluka je doneta na predlog predsednika Srpske partije socijalista Sini{e Vu~ini}a. @estoko }emo se suprotstaviti svim onim snagama koje su nekad pripadale SRS, kao i drugima koji se budu na bilo kakav na~in suprotstavqali ideologiji srpskog nacionalizma i doktrini Vojislava [e{eqa rekao je Vu~ini}, a prenela informativna slu`ba Srpske partije socijalista. Ha{ki tribunal, nesre}an {to ne moè pravno da pobedi dr Vojislava [e{eqa, zastra{uje novinare koji obave{tavaju o wihovom porazu. Kurir, 28. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom Zastra{ivawe i podnaslovom Udruèwa novinara }ute o zahtevu Tribunala u Hagu da redakcija Kurira otkrije izvore informacija za tekstove o razgovorima Del Ponteove i Zorana \in|i}a, u kojem se nalaze dva antrfilea, sa naslovima Pomo}nik ministra neobave{ten i Momo Kapor: Ako se ovako nastavi, na red }e do}i i ~itaoci koji nisu po ukusu Tribunala: Zahtevi Tribunala u Hagu da srpski organi sprovedu istragu o tekstovima objavqenim u Kuriru, vi{e su pritisak na medije i zastra{ivawe novinara nego {to je to postupawe po zahtevu Vojislava [e{eqa za obustavqawe postupka protiv wega, smatra ve}ina sagovornika Kurira. Ovakvo pona{awe Tribunala, naàlost, nije nai{lo na osudu Udruèwa novinara Srbije i Nezavisnog udruèwa novinara Srbije. Prema kwièvniku Momi Kaporu, o~igledno je da Ha{ki tribunal gubi ìvce, budu}i da ne zna {ta }e sa [e{eqem, ~ija se optu`nica ne drì ni u jednoj ta~ki. Sada su Tribunalu krivi svi oni koji sa simpatijama prate wegovu briqantnu odbranu, pa najzad i novine, i to niko drugi do Kurir. Pitawe je samo zbog ~ega jo{ uvek }ute udruèwa novinara i mnogobrojne nevladine organizacije. Za{to ne podignu svoj glas u odbranu kolega? Jer, ako se ovako nastavi, uskoro }e do}i na red i druge novine, a posle wih je za verovati da }e do}i na red i wihovi ~itaoci koji nisu po ukusu Tribunala smatra Kapor. On zakqu~uje da sve vi{e ìvimo u totalitarnom svetu, u kome u crveno i crno obu~ene ha{ke sudije li~e na svoje kolege iz Kafkinog Procesa.
774
Milan Bulaji}, predsednik Fonda za istraìvawe genocida, smatra da ovakvim zahtevom Tribunal ne moè nauditi Kuriru, ve} je vi{e u pitawu poku{aj zastra{ivawa. [to se [e{eqa ti~e, najboqe govore re~i iz kwige Karle del Ponte, koje je \in|i} uputio ha{koj tuìteqki: Vodite ga i ne vra}ajte kaè Bulaji}. On navodi da je zahtev upu}en delimi~no da bi se formalno udovoqilo [e{eqevom zahtevu za obustavu postupka, a vi{e da se zapla{i Kurir, od koga se traè autori tekstova i izvori informacija. Oni sada i Florans Artman tuè zbog objavqivawa odre|enih informacija. U ime demokratije se radi sve da se sakrije istina konstatuje Bulaji}. Ha{ki tribunal je, pre nekoliko dana, dostavio zahtev srpskim organima da sprovedu istragu povodom dva teksta u Kuriru u kojima se opisuju tajni susreti Karle del Ponte i sudije Ri~arda Meja sa tada{wim premijerom Srbije Zoranom \in|i}em. Pomo}nik ministra kulture Dragan Jawi}, koji je ina~e zaduèn za medije, kaè da nije upoznat sa zahtevom Tribunala. Ne znam zaista da li je u pitawu pritisak ili rutinska provera. Moè da se tuma~i i kao pritisak. Ne znam kako je formulisan taj zahtev i morao bih da se konsultujem sa pravnicima iz Ministarstva kaè on. Jawi} ipak prime}uje da nije neuobi~ajeno da sud traì novinarske izvore. Sud na to ima pravo, ali i novinar ima pravo da odbije da ih otkrije. Na{ sud u odnosu na ovaj zahtev Tribunala mora da se ravna prema na{em zakonodavstvu ocewuje Jawi}. Tomislava Nikoli}a vi{e ne prepoznaju wegovi biv{i dugogodi{wi saradnici. Potvrdilo se da je dr Vojislav [e{eq precizno predvideo wegove poteze. Gazeta, 28. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom E, Tomo, Tomo... i podnaslovom SRS razo~aran u Nikoli}a zbog susreta sa ambasadorom SAD: Susret biv{eg zamenika lidera SRS-a Tomislava Nikoli}a sa ameri~kim ambasadorom Kameronom Manterom potpuno je razo~arao wegove biv{e partijske kolege. Dragan Todorovi}, potpredsednik SRS-a, kaè da je iznena|en {to se Nikoli} video sa Kameronom Manterom, kao i time {to je promenio svoj odnos prema Zapadu. Meni iz wegove izjave da onaj ko èli da vodi Srbiju mora da razgovara i sa Rusijom i SAD ne{to nije jasno. Kada je on zapravo èleo da vodi na{u zemqu? Onda kada je pri~ao da se nikada ne}e sastati sa Amerikom ili sada? [ta to zna~i, da dok je bio u SRS-u nije èleo, a sada èli pita se Todorovi}. Na pitawe da li sumwa da se Nikoli} sa zapadnim diplomatama sretao i dok je bio u SRS-u, Todorovi} kaè da se prema wegovim informacijama Nikoli} nikada nije sastajao sa Manterom.
775
Ali ko }e ga znati. Ispada da je ono {to je pri~ao ranije bilo zapravo obmawivawe ocewuje Todorovi}. Komentari{u}i Nikoli}evu opasku da onaj ko nikad ne}e da razgovara sa ambasadorom SAD, nikad ne}e ni Tadi}a da sru{i s vlasti, poslanica radikala Vjerica Radeta kaè da SRS nema nameru da zbog Nikoli}a mewa svoje politi~ke stavove. Ne moè na{u politiku da promeni nijedna izjava Tomislava Nikoli}a. Ali, ovo wegovo javno priznawe govori da su ta~ne [e{eqeve tvrdwe da se i ranije tajno sastajao sa wim. Druga stvar, on pokazuje koliko je nemoralno {to je oteo mandate koje je na{a stranka dobila upravo zahvaquju}i takvoj ideologiji, da ne}emo nikada razgovarati sa izdajnicima i onima koji su nas bombardovali kaè Radeta, i dodaje da je Nikoli} druga~ije govorio u kampawi. Milorad Mir~i} je bio potpuno nezainteresovan kada smo mu pomenuli doskora{weg strana~kog kolegu. Vi{e me zanima Madonin koncert u Budvi nego to {to radi i pri~a Nikoli} poru~io je Mir~i}. Ni Zoran Krasi} nije èleo da ulazi u analizu postupaka biv{eg [e{eqevog zamenika. [ta je bilo, bilo je. Tomislav Nikoli} je od 6. septembra postao drugi ~ovek. Ovakav kakav je sada, nikako ne moè da uìva moje po{tovawe, ve} samo da izaziva ga|ewe. Posle ovoga {to je uradio, boqe bi mu pristajao slogan Na Prd Srbijo. Ne{to se sa wim jednostavno desilo smatra Krasi}. Rukovodstvo Srpske radikalne stranke potvr|uje da je u radikalskim redovima demokratija na najvi{em nivou, iako politi~ki protivnici èle da ubede gra|ane u suprotno. Gazeta, 28. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom [u{a mora da }uti i slu{a!!! i podnaslovom U strankama postoje poslanici i funkcioneri kojima je izri~ito zabraweno da se javno eksponiraju: Medijsku pa`wu na srpskoj politi~koj sceni uglavnom dobijaju jedni te isti qudi, koji vremenom, {to kaè na{ narod, postanu dosadni i Bogu i narodu, a razlog tome je {to politi~ke stranke u Srbiji ne dozvoqavaju svim svojim funkcionerima i poslanicima da se javno eksponiraju! Ovu praksu, kako smo otkrili, rigorozno primewuju DS, DSS i G 17 plus, a ni{ta boqe, kada je re~ o strana~koj demokratiji, nije ni u ostalim partijama u Srbiji. Tako se de{ava da neki strana~ki qudi budu postavqeni na va`na mesta u srpskim institucijama, da za obavqawe tog posla primaju lepe plate, a ko su oni, da li su stru~ni i kvalifikovani za odre|en posao, nemogu}e je proveriti, budu}i da u javnosti ni nos ne pomaqaju! Tako, primera radi, kada smo poku{ali da stupimo u kontakt sa poslanicom ZES-a, koja je ~lan Odbora za saobra}aj i veze, u DS-u su nam rekli da nemaju wen broj telefona i uputili nas na poslani~ki klub te stranke u Skup{tini Srbije, a, tamo su nam objasnili da osoba koju traìmo nema prava da daje izjave.
776
Ni predstavnicu G 17 plus iz istog odbora nismo uspeli da dobijemo, a u stranci nisu bili raspoloèni da nam sa wom omogu}e kontakt, savetuju}i nam da pozovemo nekog drugog iz te stranke. Zamenik predsednika poslani~ke grupe G 17 plus u Skup{tini Srbije, Vlajko Seni}, me|utim, demantuje da u wihovoj stranci ima takvih zabrana. On isti~e da on, prvi ne bi bio ~lan stranke G 17 plus da je u woj obi~aj da se nekom ne{to zabrawuje. Mada je u posledwe vreme iza{lo na videlo da, {to Vojislav [e{eq misli, ostali radikali progovaraju, {ef poslani~ke grupe SRS-a tvrdi da je demokratija u wihovim redovima na najvi{em nivou. Razni radikali {irom Srbije drè konferencije za {tampu i to im niko ne zabrawuje. Odluke se donose na organima stranke, po principu glasawa i svaki ~ovek vredi jedan glas, pa i predsednik kaè Todorovi}. On isti~e da u wihovoj stranci nikome nije zabraweno da samostalno istupa u javnosti. To je individualan izbor. Mi nikome ni{ta ne zabrawujemo. Ali, znamo na primer, da su ovi iz DS-a slali iskqu~ivo Du{ana Petrovi}a tokom predizborne kampawe u emisije sa radikalima, a da niko drugi za to nije imao ovla{}ewe tvrdi Todorovi}. Istina, u redovima stranaka ima i onih koji ba{ vole da se slikaju, uprkos tome {to u wihovim strankama nisu odu{evqeni {to se ba{ oni pojavquju u medijima. To je, kako saznajemo, slu~aj sa Sr|anom Milivojevi}em iz DS-a, ali i sa poslanikom DSS-a Draganom [ormazom. To pitajte wih u centrali stranke. Ja mislim da kod nas svi imaju pravo da pri~aju, mada, ko }e biti u javnosti zavisi i od vas novinara. Evo, da ja vas pitam, za{to ste ba{ mene pozvali, a ne nekog drugog pravda slu~aj [ormaz. Dr Vojislav [e{eq je za ve}inu gra|ana simbol slobode i istine, za razliku od izdajni~ke vlasti koja otpisuje i potpisuje sve {to joj se kaè. Glas, 28. septembra 2008. godine, objavquje pismo Dragana \uri}a iz In|ije, sa naslovom Srbija nije talac Mladi}a, ve} Amerike: Od 30. maja 1992. godine, kada su Srbiji uvedene sankcije, Srbija ispuwava sve, a stalno nezaja`qiva Evropa joj postavqala nove uslove. Izdajni~ka vlast, koja je sada na vlasti, ve} je otpisala srpski narod zapadno od Drine i Drave i zaboravila da su Amerika i Evropa stajali iza okupacije Kninske Krajine, da su bombardovali Republiku Srpsku; 1999. godine je 18 dràva Evrope bombardovalo Srbiju i umesto da traìmo od{tetu i da ih tretiramo kao neprijateqe, jer sada nastavqaju sa otima~inom Kosova i Metohije, vlast }uti. Molimo i kle~imo pred EU kao prosjaci, umesto da zasu~emo rukave, dobro radimo i izgradimo dobro zemqu kada }e svi da kucaju na wena vrata. Ve} se u EU uguralo previ{e gola}a, pa sa yabalukom ne treba ra~unati. Wima vi{e nije puno stalo do nas, jer oni èle da do|u da bi prodali zalihe robe sa kojom ne znaju {ta }e, kao i da odvuku po {to niòj ceni ono {to im je jo{ od koristi.
777
Aktuelni politi~ari nas laù u vezi EU, pre svega, oko ulaska koji ne}e biti nikad, jer wima je ciq, zajedno sa Amerikom, uni{tewe srpske dràve i srpskog naroda. Zbog nere{enog ustavnog statusa odloìla je prijem novih ~lanova na neodre|eno vreme, a na{i politi~ari to predvi|aju, pa odlazak predvi|aju napamet. Lakoverni i neupu}eni treba da znaju da u Evropi nezaposlenost, visoki tro{kovi ìvota, toliki da, na primer, polovina Francuza ove godine nije i{la na odmor ni u doma}a letovali{ta, a kamoli u inostranstvo. Nama obe}avaju besplatne vize, a na{i qudi uskoro ne}e smeti da napuste sobu, toliki su tro{kovi ìvota. Ne}emo u}i u EU, osim kao Beogradski pa{aluk. Dakle, ne kao Srbija ve} kao ne{to nepostoje}e, jer Srbija bez Kosovo i Metohije, Vojvodine i Ra{ke vi{e nije Srbija. Izdajni~ka vlast ovo ne}e videti, jer su wihove marionete. A da je to zaista tako, da je ciq EU uni{tewe Srbije, vidi se na svakom koraku i to saznajemo svakog dana. Oni sada otvoreno govore: prvo nezavisno Kosova i Metohija, pa onda EU. Prvo je progovorio Ri~ard Holbruk, a zatim britanski ambasador Vredstvort, ameri~ki ambasador Kameron, Oli Ren, pa Danijel Server, Ku{ner, itd. Za to vreme na{ predsednik zaboravqa da su pri~e o qudskim pravima pri~e za malu decu. I daqe: mirnim putem, miroqubivo, bez zamerawa. Naivni ili prepredeni premijer Mirko Cvetkovi} apeluje: Mladi}u, predaj se, jer je saradwa sa Hagom u direktnoj vezi sa odbranom Kosova. Malo sutra. Nije Srbija talac narodnog heroja Ratka Mladi}a, ve} Amerike i evropskih NATO sila, koje su re{ile da nas uni{te. Zato su one re{ile i da slome SRS, jedini branik Srbije i srpskih nacionalnih interesa. SRS je najve}a prepreka pokoravawu Srbije. Iako su nam slomili ki~mu, iako smo pali na kolena jo{ ima nade a to je Rusija. Zato, kako re~e Elena Guskova ovo sa SRS ne sme da bude tragedija, ve} ~i{}ewe, zbijawe redova, kako bi iza{li ja~i i jedinstveniji. [e{eq je simbol slobode. Nema krivice pa zato nemaju svedoka protiv wega. Name}u mu branioca, jer se boje istine koju bi rekao. Rezime: EU treba otpisati, a pribliàvati se Rusiji, do konfederacije. Oni su nam prirodni saveznici, a sli~ni smo po kulturi, istoriji, tradiciji. Jedno je sigurno: oni nas nikada ne}e napasti i raditi na na{em uni{tewu, kao {to rade Amerika i EU. Komentar Veqka Lali}a sa naslovom Napredni Toma, u kojem se ironi~no analiziraju nemoralna dela biv{eg radikala, od kada je izdao dr Vojislava [e{eqa, objavqen u Presu, 28. septembra 2008. godine: I daqe sawa Veliku Srbiju, i daqe ne bi izru~io Ratka Mladi}a, i daqe podràva ideologiju Vojislava [e{eqa (boqe i od samog Vojvode), i daqe mu nije ào ubistva Slavka ]uruvije, i daqe je Zoran \in|i} za wega mafija{ki premijer... Samo je Toma postao Napredan. I pi{e Toma novo Na~ertanije (projekat Velike Srbije Ilije Gara{anina, ne Milana, kako su pisale ozbiqne novine) i nudi Hrvatima taj novi miroqubivi koncept, nudi Vu~i}u stranku, nudi Hagu dvosmernu saradwu, nudi Evropi desnu Srbiju, nudi kumu koji ho}e da ga ubije pravnu pomo}, nudi Ko{tunici da ga uvede u Evropu.
778
Je.... ti 5. oktobar. Osam godina posle demokratskih promena, Da~i} ~uva Tomu od [e{eqa, harvardovac Jeremi} jedini u zemqi ulazi u sukob sa Amerikom, Tadi} pi{e politi~ko pomirewe sa socijalistima, Qiqa Smajlovi} tu`no preko svojih novina pita {ta to nije bilo u redu sa wenom (ure|iva~kom) Politikom, dok navija~e Zvezde hapse i osu|uju (zamisli!) {to poku{avaju bakqom da ubiju policajca. I na sve to pobednik 5. oktobra Vojislav Ko{tunica, u Belanovici, uz rakijicu, pravi pakleni plan protiv EU. Je.... ti 5. oktobar jo{ jednom. Premijer predstavqen kao Nikola Pa{i} ne daje izjave za javnost, jer i nema {ta da kaè, a Napredwak Gara{anin vadi iz yepa jo{ jedno, ba{ originalno re{ewe napravi}e od Srbije most izme|u Istoka i Zapada. Verovatno, onaj wegov stari plan da na Kopaoniku instalira i ruske i ameri~ke rakete. Pa nek ratuju... Stvarno {teta {to u Beograd ~e{}e ne dolazi vanredni ruski ministar Sergej [ojgu. Uz ameri~kog ambasadora, on ovde ima najve}i autoritet. Ne treba mu ni dozvola harvardovca da bi se video sa srpskim ministrima. On, ~ak, moè da ih bira. Ho}u Da~i}a, ne}u Dinki}a. I na to je cela nacija sre}na zbog prete}eg tona ruskog ministra. Ne igraj s Rusima ruski rulet. Posebno ne u zemqi gde nacija uvek navija za Rusa. E, je... ti 5. oktobar. Ba{. Jer da nije bilo wega takvog, mo`da bi danas i Zoran \in|i} bio ìv. A, onda ne bi bilo Naprednog Tome.
Televizija Santos, emisija Odgovor Zrewanin, 28. septembar 2008. godine Gost: Milorad Mir~i} Do podele unutar Srpske radikalne stranke do{lo je kada su nemoralni funkcioneri po~eli sebe da zovu reformistima, a dr Vojislava [e{eqa diktatorom. Potpredsednik Milorad Mir~i} govori o zloupotrebi poloàja Tomislava Nikoli}a i wegovom protivzakonitom oduzimawu poslani~kih mandata. Kada je izdao ideologiju koju je godinama zastupao i prijateqa dr Vojislava [e{eqa, koji mu je poverio kompletan tim za svoju odbranu, Nikoli} je pokazao pravo lice, decenijama uspe{no sakrivano. Voditeq: Po{tovani gledaoci, èlim vam dobro ve~e i dobrodo{licu u novu sezonu emisije Odgovor, na programu regionalne Televizije Santos. Kao {to vidite, nova {pica i nova scenografija, govore da }e biti malo druga~iji koncept same emisije Odgovor, sve pod sloganom da je upravo va{e pravo da postavite pitawe, na{a obaveza je da vam pruìmo odgovor. Nadamo se da }emo svake nedeqe uspeti da postavimo pitawa i da dobijemo odgovore na ta pitawa, a sve naravno inicirano od strane vas. Kada ne budemo bili u prilici da saznamo te odgovore, onda }emo vam to otvoreno i re}i. Ve~eras }emo se baviti najaktuelnijom temom, a to je Srpska radikalna stranka. Od kada je po~ela pri~a oko izlaska iz Srpske radikalne stranke, odnosno iskqu~ivawa iz Srpske radikalne stranke Tomislava Ni779
koli}a i jo{ nekoliko funkcionera, u Srbiji vi{e nije tema ni Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu, Naftni sporazum sa Rusijom, niti ~ak Statut Vojvodine. Uglavnom, sve se svelo na temu ko je za [e{eqa, a ko je za Tomu Nikoli}a. [ta je ko kome rekao? Ko radi za obave{tajne slu`be. Ova tema, me|utim, ima odraza na sve parlamente, od lokalnog, pokrajinskog pa do republi~kog, jer glavna tema u Srbiji, kada neko napusti stranku, jeste ~iji su mandati. To je glavna tema, iz prostog razloga, {to nemamo jedinstven princip, pa da kaèmo, ako je to strana~ko da onda ostaje mandat stranci, jer kako ko izglasa i kako ko ima kvorum u Administrativnom odboru, tako se i odlu~uje. O temi da li je Srpsku radikalnu stranku zahvatila tranzicija, ve~eras razgovaramo sa Miloradom Mir~i}em, ina~e {efom poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke u Skup{tini Vojvodine, ~lanom Predsedni~kog kolegijuma i potpredsednikom Centralne otaybinske uprave. Dobro ve~e gospodine Mir~i}u. Milorad Mir~i}: Dobro ve~e, i hvala vam {to ste mi omogu}ili da gostujem kod vas. Voditeq: Novu sezonu po~iwemo sa vama. Ako se ne varam, vi ste bili gost izme|u dva kruga predsedni~kih izbora. Bili ste gost ove emisije. Mnogo toga se dogodilo u Srpskoj radikalnoj stranci, no krenimo redom, od onoga {to je bilo ove nedeqe, u nedeqi koja je ve} na izmaku, a to je sednica Skup{tine Vojvodine. Tema, mandati, odnosno ~iji su mandati. Radikali su napustili sednicu, da podsetimo gledaoce, zato {to nisu uvaène ostavke koje su podnete predsedniku Skup{tine Egere{u, ve} je sve to pomereno dok se Odbor za administrativna i mandatno-imunitetska pitawa ne izjasni. Konkretno me interesuje, {ta zna~i taj va{ ~in napu{tawa i kakve korake }ete daqe preduzeti. Milorad Mir~i}: Nakon tog prvog jakog udara, kada se poku{ao prevrat unutar Srpske radikalne stranke, pod izgovorom da se èle reforme, da se èle promene, ali u okvirima Srpske radikalne stranke, Srpska radikalna stranka je taj problem re{ila tako da je raspravom na organima stranke iskqu~ila ~lanove Srpske radikalne stranke koji su hteli, u su{tini, da preuzmu stranku, da na vol{eban na~in do|u do prevlasti u stranci, bez obzira {to je to protiv Statuta i bez obzira {to je to nemoralno. Oni su ipak to poku{ali pre nekoliko nedeqa. Sada Srpska radikalna stranka, kada se odbranila od tog prvog napada, poku{ava da se stabilizuje, da stabilizuje rad svojih mesnih i okru`nih, odnosno op{tinskih odbora. Ali, u me|uvremenu se doga|a ne{to {to je potpuno van direktnog uticaja Srpske radikalne stranke, ne{to {to je zakonska regulativa, ne{to {to zakon jasno defini{e. To je pitawe mandata i pitawe poverenih ostavki, odnosno ugovora koje su sklapali poslanici i odbornici sa politi~kom partijom koja se zove Srpska radikalna stranka. I umesto da se dosledno sprovode odredbe Ustava, odnosno zakona, mi smo sad u situaciji da svoja prava, prava stranke, kao predlaga~a, ostvarujemo na okru`nim sudovima. Evo, ve~eras je, da kaèm najnoviju informaciju, sud u Beogradu, Okru`ni sud u Beogradu, doneo pozitivnu odluku u korist Srpske radikalne stranke, po{tuju}i odredbe ~lana 47 Zakona o lokalnoj samoupravi. Vra}en je man780
dat listi Srpske radikalne stranke. U In|iji je vra}eno pet mandata, ve} koliko je podneseno prijava, i tako to sad ve} ide redom. Voditeq: Na va{em sajtu se nalazi, na sajtu Srpske radikalne stranke, presuda. Samo me interesuje, na primer, neko je poslanik, i on èli da pre|e u pokret, ili kako se to zove Napred Srbijo, kakvu ugovornu osnovu imate vi da bi raskinuli sa wim, da bi mu uskratili pravo na taj mandat, odnosno, {ta ste u ugovoru konkretno precizirali, po{to ste i sami malopre rekli da postoji ugovor izme|u poslanika. Da li je to narodni poslanik, odbornik ili poslanik u Skup{tini Vojvodine, i same stranke. [ta pi{e? Milorad Mir~i}: Nakon dono{ewa Ustava, novog ustava, gde se isticala uloga Tomislava Nikoli}a, jer je on svojim zalagawem doprineo da se u Ustavu defini{e da poslanik ima pravo da svoj mandat poveri stranci, odnosno da potpi{e sporazum sa strankom o mandatu i kontrolisawu wegovih mandata, do{lo je do zloupotrebe na najbrutalniji na~in, jer je taj isti ~ovek iskoristio priliku, svoja ovla{}ewa, i bukvalno otu|io blanko potpisane ostavke, ugovore, koji su strana~ka dokumentacija, blago re~eno odneo. A onda je saop{tio javnosti da je zaboravio. I ta dokumenta, koja su veoma bitna, koja reguli{u taj odnos, ugovorni, izme|u stranke i pojedinca, ta dokumenta su bila, na neki na~in, prekretnica da se oni poslanici, i ona grupa u okviru Srpske radikalne stranke, odlu~i na ovakav samoubila~ki potez, samoubila~ki u smislu politi~ke odluke. Za{to? Zato {to je u toj ostavci i u tom ugovoru precizirano da se podnosi ostavka, neopoziva ostavka na mesto poslanika u republi~kom parlamentu, a svoje mesto ustupa se Srpskoj radikalnoj stranci, listi Srpske radikalne stranke, da ona, po svom naho|ewu, odredi ko }e zauzimati to mesto u parlamentu Srbije. Ukratko prepri~ano, da bi bilo potpuno jasno. Voditeq: Ti ugovori su nestali, a bili su kod Tomislava Nikoli}a i zbog toga sada, ako sam vas razumeo, ne}e da postupe u stavu sa tim ugovorom u Skup{tini Srbije, iz prostog razloga {to nema tih ugovora. Je li tako? Milorad Mir~i}: Ne, to je pre svega najbitnije, da je zaboravnost izraèna kao jedna kategorija gde ~ovek svoj kriminal, svoj lopovluk pokriva zaboravno{}u. Ali to je ve} posao za neke druge organe koji treba da se pozabave tim. Jer, zamislite da ~ovek uzima poverqivu dokumentaciju, strana~ku dokumentaciju, sakriva je negde, a onda zaboravqa gde je to sakrio. Zamislite takve qude ili takve pojedince koji }e se sutra baviti i daqe, kako reko{e, politikom, razgovarati sa predstavnicima drugih politi~kih partija ili ne, daj Boè, da budu predstavnici, ili neko ko reprezentuje dràvu. Zamislite kakav }e wihovi sagovornici prema tom ~oveku imati svoj stav. Wegovu zaboravnost }e uvek da tuma~e kao ne{to {to je protivzakonito. Voditeq: Upravo to, zakonitost ili nezakonitost, treba da utvrdi sud, po{to su to dokumenta Srpske radikalne stranke. Milorad Mir~i}: Za{to je ovo bitno? Za{to je bitno da se ovo objasni? Iz prostog razloga {to su ta dokumenta, kao {to je ostavka, kao {to je ugovor, potpisivana i overavana u nadle`nim institucijama, u ovom slu~aju u sudovima. Kopija, odnosno drugi primerak tog ugovora, ostao je u su781
dovima tamo gde su se overavali, tako da uvek moè da se do|e do traga, do jednog primerka koji je ostao ili u sudovima, ili tamo gde su se overavali, recimo u organima lokalne samouprave, kada su u pitawu odborni~ki mandati. Tako da, na osnovu tog primerka, mi moèmo da uloìmo àlbu, moèmo sudu da se àlimo. Ali, ono {to je sad su{tina to je da Administrativni odbor u republi~kom parlamentu, kao i druga nadle`na tela u drugim parlamentima i nivoima vlasti, kao {to je lokalna samouprava, kr{e}i zakon i izbegavaju}i da sprovode zakon do kraja, omogu}avaju ovoj jednoj fantomskoj grupi da, u okviru Srpske radikalne stranke, deluje u republi~kom parlamentu. Nedavno su to, ju~e su to uradili, odnosno prekju~e su uradili to u pokrajinskom parlamentu. Mada je jasno i precizno ne samo u Ustavu, nego kada su u pitawu pokrajinski izbori, u odluci o izboru pokrajinskih poslanika i u samom Poslovniku, taj deo kada je u pitawu podno{ewe ostavke, definisan je ~lanom 80 Odluke o izboru pokrajinskih poslanika i ~lanom 226 Poslovnika o radu Autonomne Pokrajine Vojvodine. Voditeq: [ta je problem u Skup{tini Vojvodine, budu}i da ste vi predsednik, odnosno {ef poslani~ke grupe radikala. Vi verovatno niste zagubili ni ugovore, ni blanko ostavke. Za{to gospodin Egere{ nije konstatovao ostavke trojice biv{ih ~lanova te partije, kada su ispuweni svi zakonski preduslovi koji mawkaju zahvaquju}i zaboravnosti Tomislava Nikoli}a u Republici? [ta je rekao gospodin Egere{ u Skup{tini Vojvodine? Milorad Mir~i}: Pa mi smo upravo u{li u jedan period kada, bukvalno, nisu zakonski razlozi u pitawu, i kada se jednostavno ne èle sprovoditi zakonske odredbe, nego su jasni politi~ki razlozi, ili razlozi moralne prirode. Politi~ki u onom delu gde je vladaju}a ve}ina, u ovom slu~aju Demokratska stranka predwa~i u tome, zato {to imaju najve}i broj poslanika i u republi~kom parlamentu i u pokrajinskom, a i u ve}ini lokalnih samouprava. Wihova politi~ka procena i wihova politi~ka korist jeste da bi to trebalo odugovla~iti, kako bi se Srpska radikalna stranka iscrpqivala u nekim me|usobnim raspravama, traè}i da im se vrate mandati, a onda to sluì kao propaganda, ili je ukqu~eno u propagandnu ma{ineriju, jer je ve} najavqena nova politi~ka partija. Obave{tava se javnost kako odbornici prelaze masovno u wihove redove, a pri tome ne nagla{avaju da je to uslovqeno upravo zadràvawem mandata i da je to odluka koja je uslovqena nekom li~nom koristi ili nekim argumentom koji je izvan mogu}nosti, ne samo zakona nego i pojedinca. Tako da, ne sprovode}i ove odluke, bukvalno se sprovodi politi~ka samovoqa Demokratske stranke i wenih koalicionih partnera. I umesto da se u pokrajinskom parlamentu, gde su blagovremeno dostavqene potpisane ostavke, i gde odluka o izboru poslanika, kao i Poslovnik, jasno i precizno defini{u tu materiju, da se konstatuje da je prestao mandat tim poslanicima, mi smo morali, bili smo prinu|eni, da svoje pravo i, na kraju krajeva, zakon branimo tako {to izlaze}i za skup{tinsku govornicu, opomiwemo javnost, upozoravamo javnost o kakvom se kr{ewu zakona radi. Upozorili smo jasno da se ne kr{i samo zakon, nego da se zanemaruje odnos, a na najgrubqi na~in kr{i i voqa bira~a, koji su se u
782
izborima za pokrajinsku skup{tinu jasno, svojim glasom, opredelili koliko }e koja politi~ka opcija imati poslanika. Na ovaj na~in se mewa potpuno slika, ne samo u parlamentu, nego se mewa i voqa bira~a. Voditeq: Samo da napomenemo da su problem oni poslanici u Skup{tini Vojvodine koji su izglasani na listi Srpske radikalne stranke, zna~i gde smo glasali ili ko je glasao za Srpsku radikalnu stranku, on je glasao za Srpsku radikalnu stranku. [ta je sa onih {ezdeset poslanika koji su izabrani neposredno, ~ini mi se Igor Mirovi} ako se ne varam, doskora{wi predsednik Gradskog odbora radikala u Novom Sadu. Zna~i, on je neposredno izabran? Da li tu stranka ima pravo na taj mandat ili je to pak u vlasni{tvu samog lica koje je izabrano. Milorad Mir~i}: Pa upravo u ovom delu, o kome sam govorio, osim tog politi~kog faktora, dolazi i faktor li~nog morala, koji se odnosi na one poslanike koji su izabrani na listi Srpske radikalne stranke. Pored svakog imena je stajao naziv Srpska radikalna stranka. Voditeq: Ali, Tomislav Nikoli} je pisalo. Milorad Mir~i}: U ovom delu. Ne, radi preciznosti, samo da ne unosimo zabunu, zna~i govorimo o izborima koji su odràni po ve}inskom izbornom principu. Tu je samo stajao naziv politi~ke partije, a nije naziv nosioca liste, tako da ne moète da zanemarite tu ~iwenicu da je iza svakog stajao ne samo naziv, nego ~itava logistika jedne politi~ke partije. Ali, taj deo nije regulisan i nije do kraja definisan kada je u pitawu raspolagawe mandatom i kome mandat pripada, tako da je to u delu onog li~nog morala. Mi o~ekujemo da }e qudi koji su svesni ~iwenice da bez podr{ke Srpske radikalne stranke ne bi bili izabrani ili bi imali mawe {anse u krajwem slu~aju, da }e kao moralni ~in podneti ostavke, vratiti svoje mandate, i da }e se odràti novi izbori. Voditeq: Ali, Igor Mirovi} najavquje, gospodine Mir~i}u, formirawe poslani~kog kluba stranke, {ta su ve}, Napred Srbijo, to je va{ doskora{wi saradnik iz Novog Sada, predsednik Gradskog odbora koji je pre{ao u krilo, odnosno u tu stranku gospodina Nikoli}a. A, s druge strane, vi pomiwete ovo oduzimawe mandata da li }e biti, da li ne}e biti. Kakva su va{a o~ekivawa upravo iz razloga {to Demokratska stranka, kao {to sami kaète, odnosno ta koalicija ima ve}inu u Skup{tini Vojvodine, i moè li taj administrativni odbor da donese odluku koja ne ide u korist ovoga o ~emu vi pri~ate? Milorad Mir~i}: Da, ali vi moète, koriste}i skup{tinsku ve}inu, da se oglu{ite o odredbe zakona i, u krajwem slu~aju, da preglasavawem na neki na~in izbegavate te odredbe ili ih mewate. Ali, su{tina je kakve su posledice, kakav }e krajwi rezultat biti. Ako vi, zahvaquju}i ve}ini, trenutnoj ve}ini, to uradite jednom i napravite presedan, pitawe je kako }e se to odraziti i kada }e se vratiti samoj toj politi~koj opciji koja na taj na~in èli ne samo da kr{i zakone, nego èli da promeni voqu gra|ana. Pitawe je kako }e se pona{ati poslanici u okviru poslani~ke grupe Zajedno za evropsku Vojvodinu, gde dominira Demokratska stranka po broju mandata [ta }e se preduzeti i kakvi potezi }e se vu}i kada, recimo, do|e kod wih
783
do takvog slu~aja da neko napu{taju}i politi~ku partiju, poku{a da zadrì mandat. Ako ste jednom uveli presedan, ne moète da taj presedan ne primenite i kod sebe. Voditeq: Da, ali videli smo u republi~kom parlamentu zadwe ~etiri godine sva{ta se de{avalo. Pa su nekim poslanicima oduzimani mandati, bez obzira na sve. Sada imamo situaciju da se u Administrativnom odboru sasvim druga~ije tuma~i. No, recite mi slu~aj gospodina Aleksandra Vu~i}a, donedavno generalnog sekretara. Vojislav [e{eq je na su|ewu, ~ini mi se u utorak, izjavio da on vi{e ne}e biti ~lan wegovog pravnog tima, ili pravni savetnik, ne znam ba{ kako se ta~no zove. S druge strane, Ve~erwe novosti su objavile, tako|e u utorak, zna~i istog dana, da se Aleksandar Vu~i} vra}a u politiku, i o~ekuje se da }e naredne nedeqe, zna~i nedeqe od sutra, pruìti podr{ku Tomislavu Nikoli}u. Milorad Mir~i}: Su{tina je u slede}em. Pojedinci koji su napustili Srpsku radikalnu stranku, napustili su je samo iz jednog razloga, {to smo se programski i ideolo{ki razi{li, i na bazi te razlike oni su odlu~ili da formiraju novu politi~ku partiju. Pojedina~no ne vredi vi{e komentarisati, jer to je za nas sad ve} pro{lo vreme. Voditeq: Gospodin Vu~i}, da li je on iskqu~en iz stranke? Milorad Mir~i}: Kada je u pitawu slu~aj Vu~i}a, on je i daqe formalno ~lan Srpske radikalne stranke, ali predsednik Srpske radikalne stranke je ju~e na Pretresnom ve}u rekao jasno kakav je wegov status kada je u pitawu ~lanstvo u {tabu za odbranu Vojislava [e{eqa, a sve ono daqe je u okvirima Srpske radikalne stranke, po{to ~lanovi Srpske radikalne stranke moraju i du`ni su da po{tuju Statut, vaè}i Statut Srpske radikalne stranke, to su unutarstrana~ka pitawa. Unutarstrana~ka pitawa se raspravqaju na strana~kim organima, kada do|e vreme. Voditeq: Primetili ste da uop{te ne èlim da ulazim u va{e odluke i po{tujem i slaèm se sa vama, da je to stvar stranke. Vi ste organizacija koja ima svoj Statut i svoja pravila i igre u okviru va{e organizacije, tako da mi je to jasno. Postavio sam pitawe iz razloga {to je bilo nedore~eno, i on nije bio iskqu~en na onoj Centralnoj otaybinskoj upravi. No, ne}emo vi{e o Vu~i}u. Milorad Mir~i}: Da, vi imate, samo da objasnim, zna~i, vi imate jedan period koji je pred Srpskom radikalnom strankom, gde nas o~ekuje mnogo, mnogo toga, kao {to su Statut Vojvodine, kao {to je i Gasni sporazum... Voditeq: O tome }emo govoriti u nastavku emisije. Milorad Mir~i}: ... i to je najozbiqniji deo politi~kog delovawa jedne politi~ke partije, i traì se odgovornost od svih politi~kih partija i, samim tim, i angaòvawe Srpske radikalne stranke, tako da o ovom estradnom delu politike nemamo vremena niti èlimo da raspravqamo. Estrada se svodi, kada komentari{ete pojedina~ne slu~ajeve, a onda kre}ete sa ve} poznatom holivudskom pri~om, da li }e do}i, da li }e se vratiti, da li je do{ao, da li }e progovoriti. Voditeq: Da li je vozom oti{ao ili avionom?
784
Milorad Mir~i}: Ne, to su te {panske sapunice. One nose naziv obi~no, recimo Qovisna ili neko drugo ime. Ali, u ovom trenutku, to sam ve} rekao u nekim intervjuima, mene li~no vi{e interesuje da li }e Dejvid Bekam, recimo, otvoriti Olimpijadu u Londonu 2012. godine, po{to je bio promoter Olimpijade u Pekingu. Voditeq: [ta vi mislite, ho}e li mo}i? Milorad Mir~i}: Pa ne, to je pitawe, kada je u pitawu estrada. Po{to pretpostavqam da ova emisija ima za osnov politi~ku situaciju i stawe u Srpskoj radikalnoj stranci, onda to nije usko povezano. Voditeq: Dobro, eto onako, mo`da da napravimo analogiju, pa qudi mogu kroz va{ odgovor na pitawa da zakqu~e ne{to o Srpskoj radikalnoj stranci. No, druga glavna tema jeste oko toga, koliko odbora se pridruìlo Tomislavu Nikoli}u, odnosno dalo podr{ku. Blic je utorak, ako se ne varam, objavio da su kompletni odbori u Kikindi, Novom Kneèvcu, Ose~ini, Ubu, Soko Bawi, Priboji, Dimitrovgradu, Beloj Crkvi, Jagodini, Adi, ]upriji, Blacu, Gayihanu i Ba~kom Petrovcu pre{li na stranu Napred Srbijo. Ovde ima par odbora koji su iz Vojvodine. Vi ste zaduèni rejonski za Vojvodinu, pa imate informaciju. Milorad Mir~i}: Ne, vlada zabluda kada je u pitawu funkcionisawe odbora u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, nigde nemate podele, kao {to se èli plasirati ta teza, da je u stranci izvr{ena podela na onaj deo koji pripada Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, da je odvojen naravno od Srbije. Kada se odràvaju izbori na lokalnim, pokrajinskim i republi~kim nivoima, onda se formiraju izborni {tabovi. Izbornim {tabovima, kada su u pitawu pokrajinski izbori, uglavnom smo rukovodili Branislav Blaì} i ja, kao {ef i zamenik {efa izbornog {taba, i to je u tom delu kada je u pitawu organizacija. [to se ti~e predsednika op{tinskih odbora, koji su iskoristili tu zabunu koja je unesena u ~lanstvo, sa jednom tezom koja je na po~etku izneta, da su oni i daqe u Srpskoj radikalnoj stranci, ali podràvaju reforme Tomislava Nikoli}a. Wih pet je iskoristilo takvu situaciju pa su pe~atirali svoju odluku, ali upravo ovako, po wihovom iskazu, izjasnili su se op{tinski odbori. Zna~i, ostaju u Srpskoj radikalnoj stranci, ali u po~etku podràvaju tu reformsku struju. A za{to? Voditeq: Jesu li tu ovi odbori koje sam pomenuo? Milorad Mir~i}: To je samo pet od 45 u Vojvodini. Po{to ste me pitali, ja vam precizno odgovaram. Daqe, u narednom periodu videli smo da se kre}e sa licitirawem. Za{to? Zato {to se najve}i, ili apsolutna ve}ina op{tinskih odbora, nakon odrànih sednica izjasnilo jasno da ostaju i daqe u Srpskoj radikalnoj stranci, i daqe su na pozicijama sprovo|ewe programa Srpske radikalne stranke i ideologije Srpske radikalne stranke. Po{tuju}i odluku kongresa, i daqe prihvataju i priznaju Vojislava [e{eqa za predsednika. I tada je nastala panika u ovoj grupi koja je poku{ala da bukvalno preuzme Srpsku radikalnu stranku, tako {to su po~eli da licitiraju koliko ih je predsednika op{tinskih odbora podràlo. Me|utim, ~iwenica je potpuno druga~ija. Sada }emo videti krajwi rezultat kada budu sudovi donosili te odluke da se vra}aju mandati. Vide}ete kako je pora785
àvaju}i rezultat, i kako }e poraàvaju}e stawe da bude za tu najavqenu novoformiranu partiju koja, kako saznajem, treba da se zove Forca Srbija. To je ne{to {to je veoma interesantno i indikativno. Voditeq: Kao Berluskoni? Milorad Mir~i}: Indikativno je. Kada je u pitawu dolazak Berluskonija na poziciju vode}e politi~ke partije i li~nosti u Italiji, iza toga stoji kompletna ameri~ka obave{taja slu`ba. Kad vi prodajete neki proizvod, primera radi, i kaète da je wegova reklama, to je ono pravo, svakog asocirate na koka-kolu. Kada kaète da je ne{to forca, onda asocirate da iza tog naslova, ili tog slogana stoji upravo slu`ba koja je to osmislila, a nemogu}e je... Voditeq: Nemojte tako. Kad neko kaè Napred Srbijo, mene to uop{te ne asocira na obave{tajnu slu`bu. Mene to asocira na neki pokli~, na primer. Kao u neki boj da ide neko. Ne asocira me na obave{tajnu slu`bu. Milorad Mir~i}: Dobro, vi ste ma{toviji znate. Vi ste u onome delu gde ma{ta dolazi do punog izraàja. Ja vam govorim da... Voditeq: Slaèm se, kao kompliment. Milorad Mir~i}: ... da je autor uvek isti i da vas asocira na autora. Voditeq: Dobro, recite mi kad je podlegao pritisku obave{tajnih slu`bi Tomislav Nikoli}, jer i u saop{tewu za javnost, koje je dato, evo da vam kaèm 13. 9, navedeno je da SRS obave{tava javnost da izdajni~ka grupa okupqena oko Tomislava Nikoli}a, koja je poku{ala da uz pomo} zapadnih obave{tajnih slu`bi i tajkuna napravi raskol u SRS sa ciqem da preuzme rukovo|ewe strankom, poku{ava i daqe da manipuli{e ~lanstvom i bira~ima. Kada ste vi ustanovili da je Tomislav Nikoli} u raqama obave{tajnih slu`bi? Je li to odjednom, preko no}i, postao, ili je i ranije koketirao? Milorad Mir~i}: Pa sam metod koji se koristi, pu~isti~ki metod preuzimawa jedne politi~ke partije sa elementima podr{ke s poqa, ukazuje na to da je ne samo logistika od tajkuna, nego da imaju podr{ku od stranih obave{tajnih slu`bi. Za{to? Pa i sam engleski ambasador je, nakon poku{aja pu~a u Srpskoj radikalnoj stranci, izrazio svoje zadovoqstvo i pohvalio pojedince koji su poku{ali to, a na kraju bili osu|eni da formiraju novu politi~ku opciju, kako on re~e, to je nov pomak na politi~koj sceni Srbije. To je pomerawe ka ne~emu, {to zna~i, promena te desnice na politi~koj sceni Srbije. Ne bi se ambasador jedne dràve spu{tao na tako niske grane, da nije u funkciji upravo onoga {to je bila namera. Voditeq: Vaqda se ... gospodine Mir~i}u. Mislim, Tomislav Nikoli} je bio zamenik predsednika najja~e stranke u Srbiji. Milorad Mir~i}: Pa ne mora da zna~i da nije ta~no ono {to je Vojislav [e{eq izneo, a to je, da je wega sramota {to je tolike godine imao neograni~eno poverewe u tog ~oveka. Poverewe koje je i{lo toliko daleko da mu je poverio ne samo stranku, vo|ewe stranke, nego poverio mu je i kompletan tim za wegovu odbranu. I to je jedno iskreno priznawe ~oveka koji je, nakon toliko godina, shvatio da je ìveo u zabludama, ne u zabludama iz li~nog razloga, nego zato {to je to druga strana i druga li~nost uvek poku{avala da nametne kao na~in razmi{qawa, da je on odan stranci, da je
786
on ~ovek koji ne samo da sprovodi ono {to je operativni deo rada Srpske radikalne stranke, nego da je do kraja ostao na pozicijama sprovo|ewa programa i ideologije Srpske radikalne stranke. A onda smo se uverili, u wegovim posledwim javnim nastupima, gde kaè da nema od ideologije ni{ta, da je jednostavno ideologija koja ima za ciq stvarawa jedinstvene srpske dràve, wemu u krajwem slu~aju na srcu, a da od toga nema ni{ta. Voditeq: On je rekao da je to wegov san da budem precizan.. Da je to wegov san, koji wemu niko ne}e uskratiti da on sawa. Milorad Mir~i}: Da, ali daleko je Republika Srpska Krajina, kako sam ja razumeo, to je daleko, to je po izgovorenim re~ima gotovo nemogu}e. Zamislite ~oveka ~ija se ideologija jednostavno prekida preko no}i, koji mewa ideologiju, koji mewa program, koji se programski odvaja od Srpske radikalne stranke. Ideolo{ki napu{ta te pozicije, i onda je sasvim normalno da ~ovek posumwa da je ta podr{ka bila sa strane utemeqena. Koordinirani potezi koji su pravqeni i vu~eni u Ha{kom tribunalu i ono {to se de{avalo unutar Srpske radikalne stranke, kakva slu~ajnost... Voditeq: Kako se on tako odjednom promenio, u roku od mesec dana zna~i? Da li ste vi ranije imali neke indicije da on sara|uje sa tim obave{tajnim slu`bama ili pak da on radi protiv Srpske radikalne stranke. Iz prostog razloga vas pitam... Milorad Mir~i}: Nije Srpska radikalna stranka organizacija, niti politi~ka partija koja se bavi takvim... Voditeq: Kako ste saznali, sad odjednom sve to protiv ~oveka? Milorad Mir~i}: Srpska radikalna stranka je uvek bila politi~ka partija koja je davala velike mogu}nosti svakom pojedincu iskreno, otvoreno nastupala prema svakom ~oveku a pogotovu prema qudima koji su bili na ~elnim funkcijama. I ~itava ma{inerija Srpske radikalne stranke je bila ukqu~ena u promovisawe tih pojedinaca. Naravno, ispostavilo se da su oni to zloupotrebili, da su oni to shvatili da su Bogom dati, i da jedino oni mogu to da rade, a pri tome zanemaruju}i ~iwenicu i realnost da u tom poslu u~estvuju mnogi ~lanovi Srpske radikalne stranke. ^lanstvo i simpatizeri Srpske radikalne stranke su i te kako imali zna~ajnu ulogu kada su u pitawu rezultati Srpske radikalne stranke. Voditeq: A gospodin Nikoli} je vas spomenuo u jednom intervju Radio televiziji Srbije, da izme|u dva izborna kruga za pokrajinu Vojvodinu, kada su odràni izbori, da nije dovoqno ra|ena kampawa. Gledali ste verovatno taj intervju i kako ni on nije bio... Milorad Mir~i}: Ne, nisam gledao taj intervju. Voditeq: A ~uli ste, verovatno od va{ih prijateqa, neko je gledao, i da je re~eno da nije ra|eno dovoqno izme|u dva izborna kruga u Vojvodini i da je zbog toga onaj katastrofalni rezultat, gde je svega nekoliko wih pro{lo. Milorad Mir~i}: Moè se hiqadu razloga navoditi kada ~ovek èli da napusti jednu politi~ku partiju, a onda se bukvalno osvr}e na jedan neprimeran na~in na svoje doju~era{we strana~ke kolege. Voditeq: Za{to je ba{ vas odabrao?
787
Milorad Mir~i}: Pa otkud znam. Znate, mo`da je ~ovek opsednut li~no{}u pojedinca kakav sam ja. Vidite da je tvrdio da je do ju~e, do ju~e je tvrdio da je odan Vojislavu [e{equ, da nema nameru da bilo kad izda Vojislava [e{eqa, a onda posle 18 godina odlu~io se na takav korak. âk iznosi tvrdwe na optu`be i izno{ewe ~iwenica koje je prezentovao [e{eq u Ha{kom tribunalu. Ali, nismo mi opsednuti li~no{}u i onim {to ta li~nost radi. Mi jednostavno shvatamo da je do{lo do razdvajawa, do{lo je do formirawa nove politi~ke partije i mi smo politi~ka partija koja se bavi i strana~kim i politi~kim ìvotom, ono {to je u sklopu funkcionisawe stranke. Sada se bavimo prikupqawem potpisa za peticiju kojom traìmo od Ruske Federacije da pokrene pitawe odbrane Vojislava [e{eqa, pravo da se sam brani u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija. I to rade aktivisti Srpske radikalne stranke na terenu. Voditeq: Da pogledamo anketu, da zavr{imo pri~u Tomislav Nikoli}Vojislav [e{eq i da se pozabavimo tim aktuelnim temama. Po{to ste vi visoki funkcioner Srpske radikalne stranke, bitno je da ~ujemo i va{e mi{qewe o Statutu, {to mislim da je kqu~an dokument, i o predlogu Statuta koji }e radikali javnosti predo~iti, ali prvo da ~ujemo anketu. Mi smo jutros obi{li malo Zrewanin i postavili smo par pitawa vezano za ovo {to se de{ava u Srpskoj radikalnoj stranci. Da ~ujemo {ta ste rekli? Kako vi komentari{ete upravo ovu odluku Tomislava Nikoli}a da osnuje svoju sopstvenu stranku i da ne bude vi{e deo tima Srpske radikalne stranke. Anketa: Kako komentari{ete raskol u Srpskoj radikalnoj stranci? Pa tako je i trebalo da do|e. Na ~ijoj ste vi strani? Ja sam na Nikoli}evoj. Jako sam razo~arana u sve politi~are, u sve kako se vodi i vi{e nikom ne verujem. Eto toliko mogu da vam kaèm. Zna~i, niste na ni~ijoj strani? Ne, ne. Vi{e nisam ni na ~ijoj. Ne verujem nikome. @ao mi je, i najvi{e mi je ào mladih. Ja mislim da je Nikoli} u pravu, {to se mene ti~e li~no, i da }e boqe biti ovaj, u~e{}e daqe te stranke Nove Srbije. Zna~i, na ~ijoj ste strani? Pa mislim na Nikoli}evoj, za sada, jer ipak [e{eq je pokazao kroz one godine ratne i ovo daqe, politiku, i pogotovo ova izjava iz Haga, mislim da nije primerena takvoj jednoj zna~ajnoj politi~koj li~nosti. Jako sam iznena|ena. To je wihova voqa. Vide}emo kako }e nam biti. Na ~ijoj ste strani? Pa radikala. Ne znam kako }e se zavr{iti do kraja to sve, taj wihov rasplet, {ta }e se desiti. A na ~ijoj si strani? Pa momentalno da kaèm, ni za koga nisam.
788
Pa komentari{em kao ne{to normalno {to je moralo da do|e, posle ovih silnih godina, besmislenih ideja i stavova koje su iznosili, i daqe da ne budem grub, da ne kaèm budala{tina, ovaj, morao je da se pojavi neko tu normalan ko }e malo da stane, da kaè priko~i, i da, onda je kraj. A moète li nam re}i na ~ijoj ste strani? Pa ja sam u principu protiv Srpske radikalne stranke, a ako moè tu ~ovek da se opredequje, onaj ko je protiv wih, ovaj, Tomislav Nikoli} mi sasvim deluje normalnije mnogo. ôvek se pribliàva opciji koja je, politi~kim opcijama koje su normalne u ovoj zemqi. [teta je i destabilizuje politi~ku javnu scenu, ali dajem punu podr{ku gospodinu Vojislavu [e{equ i wegovom taboru, tvrdoj struji, zna~i, da istraju i pogotovu {to je wemu sada te{ko da se izbori sa nametnutim braniocem u Hagu i u ovim odsudnim momentima potrebna mu je podr{ka svih i biv{ih i nadam se budu}ih ~lanova radikala. Zna~i, na ~ijoj ste strani? Dr Vojislava [e{eqa. Ni{ta ne znam da kaèm. Svaka ~ast i jednim i drugim. Ne znam, kako oni urade, tako neka bude najboqe. Voditeq: Po{tovani gledaoci, vi gledate emisiju Odgovor, sa nama u studiju je i daqe Milorad Mir~i}, {ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke, u Skup{tini Vojvodine, potpredsednik radikala. Gospodine Mir~i}, ono {to je u ovoj anketi re~eno, uglavnom je qudima ào i iznena|eni su, a potom ono opredeqivawe, vidimo tu postoji jo{ mnogo nedoumica. U kojoj meri mislite da je okrwen rejting i popularnost Srpske radikalne stranke? îwenica da je jedan deo funkcionera, i to visokih funkcionera, napustio radikale? Milorad Mir~i}: Isuvi{e je rano da se ~ovek upu{ta u neke podrobnije analize, gde }e se i na koji na~in opredeliti bira~ko telo u budu}im izborima. Ono {to je ~iwenica Srpska radikalna stranka i daqe ostaje kao desnica, desno orijentisana politi~ka partija, a ~uli smo od novoformirane partije, da je wihovo opredeqewe da krenu ka desnom centru, odnosno da krenu ka Borisu Tadi}u, ka levici. Tako da ne moète da govorite o prelasku bira~kog tela koje je jasno bilo nacionalno opredeqeno, patriotski raspoloèno, da }e preko no}i da krene prema Borisu Tadi}u, odnosno prema levici, jer je u prirodi tog bira~kog tela, da ostaje verno i da lavira izme|u, ne znam neke varijante, krajwe desno i malo umerenije desno, ako se tako moè razmatrati jedna politi~ka teorija, postoji ne{to {to je desno, i postoji ne{to {to je levo. I po politi~kom opredeqewu tako se stranke defini{u, odnosno klasifikuju, a ovde u ovom slu~aju ne znamo jo{ kako je krajwe opredeqewe nove partije, tako da mi ne ra~unamo da }e stabilno bira~ko telo Srpske radikalne stranke i simpatizeri do}i u isku{ewe ili u neku dilemu da krenu ne~emu {to vodi, neumitno vodi, neumoqivo vodi ka levici, vodi ka Borisu Tadi}u. O~ito da }e i vreme kao faktor da uti~e, da se staloè svi ovi utisci, da qudi malo proanaliziraju {ta se sve to de{avalo, {ta je namera onih u po~etku bila koji su hteli pu~ u Srpskoj radikalnoj stranci i {ta je sad krajwi wihov ciq. I ovde nije
789
opredeqewe izme|u, ne opredequju se qudi izme|u Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a, nego izme|u Vojislava [e{eqa i Borisa Tadi}a. To su dve politi~ke opcije koje su jasno izraène na politi~koj sceni Srbije. Mi, kao politi~ka partija, svesni smo, kao qudi koji ìve u jednom realnom politi~kom svetu, svesni smo da ovo ostavqa tragove na funkcionisawe Srpske radikalne stranke i jednim delom vi{e }e uticati na ono bira~ko telo koje }e biti neopredeqeno, koje ne}e izlaziti na budu}e izbore, iz razloga {to su se razo~arali. Kako sam negde ~uo, najkarakteristi~niji komentar je bio, jedino su ostali Srpska pravoslavna crkva i Srpska radikalna stranka neo{te}eni. Evo, sad doìvqavaju da qudi nakon 18 godina boravka u Srpskoj radikalnoj stranci poku{avaju da razbiju Srpsku radikalnu stranku. Poku{avaju bukvalno da umawe {anse za odbranu Vojislavu [e{equ, i to je ne{to {to }e qudi nakon ovih prenosa, odloènog emitovawa prenosa u Ha{kom tribunalu, vremenom shvatati, zato {to }e Vojislav [e{eq obja{wavati sve detaqe koji su vezani za funkcionisawe Srpske radikalne stranke, ne samo u proteklom periodu nego i sada. Ovde ima jedan karakteristi~an odgovor, koliko sam primetio, to je onog gledaoca, odnosno anketiranog gra|anina, pretpostavqam da je u Zrewaninu, koji je rekao, nije u Srpskoj radikalnoj stranci, ne podràva i ne voli Srpsku radikalnu stranku, ali podràva tu opciju koju predvodi Tomislav Nikoli}. Mislim da je to najkarakteristi~niji stav i da je to ono {to na neki na~in defini{e... Voditeq: Vi ste pravi politi~ar. Vi ste izvukli onoga ko je protiv vas, u va{u korist. To je odli~na stvar. Milorad Mir~i}: Ma ne, ne moète da gledate qude koji su unutar stranke. Znate... Voditeq: On je rekao da je protiv radikalne stranke, ali se opredequje... Milorad Mir~i}: ... i podràva one koji su protiv radikalne stranke. Voditeq: Ne, nije rekao tako. Podràvam Tomislava Nikoli}a. Nije rekao da podràva one koji su protiv radikalne stranke. Nemojte sad da izvr}emo. Milorad Mir~i}: Pa polemika ovoga tipa ne vodi ni~emu. Ja èlim da... Voditeq: Ne, ja ho}u da za{titim ovog anketiranog, nije u redu da mu izvr}emo re~i. Milorad Mir~i}: Ne, ja sam samo rekao da je to ne{to {to je interesantno i kao reakcija. Zna~i, kada bi pitali, recimo, ~lana Demokratske stranke, on bi se uvek tako opredeqivao, ali druga~ije neko ko je ~lan Srpske radikalne stranke. Jasno je kako ti qudi koji su van stranke, koji nisu na kraju krajeva ni obuzeti nekom ostra{}enosti ili nekom pripadno{}u stranci, koji sagledavaju sa strane, realno sagledavaju. Zna~i, ne{to {to je bilo protiv Srpske radikalne stranke, Srpska radikalna stranka se od toga odbranila. Srpska radikalna stranka daqe opstaje, a stvarawe jedne politi~ke partije koja je razli~ita od Srpske radikalne stranke nas u krajwem slu~aju ne interesuje. Voditeq: Dobro. Samo me interesuje da zakqu~imo sa lokalom, u Zrewaninu skora{wi pokrajinski poslanik, zna~i, koji je bio u posledwem sa790
zivu, gospodin Du{an [ijan, on se deklarisao za Napred Srbijo i zaduèn je za informisawe u toj stranci za region sredweg Banata. Sa{a Maksimovi}, narodni poslanik i doskora{wi predsednik Op{tinskog odbora Novi Be~ej, radikala, tako|e je pre{ao, ostali niko, nisu se deklarisali, ni gospodin Santoca Kristina, ni Lazar Marjanski, Tajdi} i svi ostali visoki funkcioneri radikala. Da li vas je malo iznenadio gospodin [ijan, koji je bio u va{em timu ~etiri godine. Jeste vi bili {ef poslani~ke grupe, on je bio poslanik radikala? Milorad Mir~i}: To je jedan prirodan proces. To je ne{to {to se de{ava u funkcionisawu politi~ke partije, kakva je Srpska radikalna stranka. Ne moè Srpska radikalna stranka da bude izuzetak. Su{tina je u slede}em. Srpska radikalna stranka ima isti nastup i isti odnos prema svakom ~lanu, pogotovu podràva svoje istaknute ~lanove koji su iz redova poslanika, da li pokrajinskih, republi~kih, ili odbornika, i daje im sve mogu}nosti. Ne stranka kao organizacija, nego ~lanovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke to omogu}avaju. Kakav je odnos tog pojedinca prema Srpskoj radikalnoj stranci, on se s vremena na vreme jasno ogleda u ~iwenici, {to neki napu{taju Srpsku radikalnu stranku. Napu{taju tako {to saop{tavaju, ne prihvataju vi{e ili ne mogu vi{e da zagovaraju taj program, tu ideologiju, i napu{taju Srpsku radikalnu stranku, ali pri tome vra}aju, ako su poslanici ili odbornici, vra}aju mandat politi~koj partiji koja ih je, u krajwem slu~aju, ne samo predloìla, nego koja je najve}im delom doprinela da oni to postanu. Ovde smo svedoci da pojedinci, kada se odlu~uju na tako ne{to, èle}i da skrenu pa`wu na sebe i na svoju ulogu koju su imali do ju~e, bukvalno kr{e sve ono {to su radikali bili u proteklom periodu. Oni ne samo da se osvr}u na najgori i najru`niji na~in na protekli period, nego èle da omalovaè i svoje doju~era{we strana~ke kolege, svoje saradnike. Me|u wima ne govorim da su ova dvojica. Sve zavisi u narednom periodu kako }e se pona{ati i kakve }e javne nastupe imati. Ali, ne moè Srpska radikalna stranka da stane sa svojim radom. Ne moè sistem koji predvi|a daqe bavqewe politikom ili u~e{}e u politi~kom ìvotu, ne moè da se okre}e zbog pojedinaca i da kaè, sad nam je ào, sad }emo mi da naredni period provedemo tako {to }emo àliti ili... Voditeq: Da li vas je iznenadio gospodin [ijan? Milorad Mir~i}: U kom smislu? Voditeq: Da je pre{ao u tu grupu koju podràvaju, kako kaète strane {pijunske agenture. Milorad Mir~i}: A osim {to smo bili strana~ke kolege, nismo mi ni na koji drugi na~in bili vezani, ili ne{to prisniji, pogotovo kad su u pitawu emocije, po{to vi apelujete na moje emocije. Ja tu nemam razloga da ukqu~ujem emocije. Wegovo je pravo i wegova je odluka, u krajwem slu~aju, da ostane ili napusti Srpsku radikalnu stranku. To je jedan u nizu. Voditeq: Ne, mene je iznenadilo, na primer, jer po pravilu kaù, da je ovo neka reformisana a da je ono tvrda struja. Nekako je svojim stavovima ipak bliì vama, na primer u ovim emisijama kada je govorio uvek je bila ta wegova pri~a daleko blià toj izvornoj radikalnoj stranci, nego nekoj reformisanoj.
791
Milorad Mir~i}: Nemoj, reformisane, samo pojmovno da se.. Voditeq: Tako oni vole, da kaù. Milorad Mir~i}: Samo pojmovno da razjasnimo, nemoj reformisane. Znate, to je teza koja je na po~etku plasirana u smislu da je Vojislav [e{eq diktator, ~ovek koji se nalazi u Ha{kom tribunalu, koji je ograni~enih mogu}nosti, koji je utamni~en, kome su lisice stavqene na ruke, i rekli su, on je diktator, on sprovodi diktaturu, a oni koji su ar~ili wegovu politi~ku partiju, oni koji su ga izdali, oni sami sebe nazva{e reformisti i sami sebe proizvedo{e u demokrate. To je potpuno nelogi~no. Kada se radi o takvoj podeli, jednostavno imate qude koji su napustili ideju Srpske radikalne stranke, napustili ideologiju Srpske radikalne stranke, nije im vi{e do programa Srpske radikalne stranke, formiraju, najavquju da }e formirati neku politi~ku opciju. Ja ne èlim da se bavim pojedina~no tim qudima. Kakav je moj stav i {ta ja u tom trenutku ose}am, to je mawe bitno koliko je bitna ~iwenica da se ve}ina wih ogre{ila o Srpsku radikalnu stranku. Ve}ina wih su napustili Srpsku radikalnu stranku samo sa jednim motivom. Ne samo da oslabe Srpsku radikalnu stranku, nego kad je Vojislav [e{eq u zatvoru, kada je u Pritvorskoj jedinici, kada mu se radi o nametawu branioca, tad napu{taju Srpsku radikalnu stranku i bacaju drvqe i kamewe ne po stranci, nego i po Vojislavu [e{equ. Kakva je to slu~ajnost? Da se istovremeno vuku potezi i u Srbiji i u Ha{kom tribunalu kada je u pitawu Vojislav [e{eq. Za{to nisu sa~ekali sa tim svojim reformama. Pa evo, ve} po~etkom slede}e godine zna}e se kona~no kakva je sudbina Vojislava [e{eqa. Zna}e se slede}e godine, do}i }e do izricawa presude, pa }emo da vidimo. Da vidimo, ako bude ~ovek osu|en na jednu duù vremensku kaznu, onda da se sedne, da se razgovara, da se kaè, da vidimo kako }emo daqe. Ako ~ovek bude, ako mu bude izre~ena osloba|aju}a presuda, pa kad do|e da sednemo da ga pogledamo u o~i i da razgovaramo sa predsednikom Srpske radikalne stranke. Dok je Vojislav [e{eq bio u Srbiji i vodio Srpsku radikalnu stranku, uvek su se donosile odluke na organima Srpske radikalne stranke. Uvek su se kolektivne odluke donosile. Otkad je Vojislav [e{eq oti{ao u Hag, pojedinci su uzurpirali bukvalno svu vlast, i ti pojedinci su glavni inicijatori za odlazak ovakvih qudi koji su mislili da je Srpska radikalna stranka ne{to {to se moè smatrati kao li~no vlasni{tvo. Voditeq: A kako su oni mogli to kad vi imate Centralnu otaybinsku upravu, imate Predsedni~ki kolegijum. Kako su oni mogli da uzurpiraju neka ovla{}ewa koja su Statutom stranke odre|ena da donose ta tela? Milorad Mir~i}: Tako {to Predsedni~ki kolegijum zakazuje zamenik predsednika Srpske radikalne stranke. Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke dugo, dugo vremena, nije zakazivao Predsedni~ki kolegijum, a donosile su se odluke u ime Srpske radikalne stranke i vukli potezi. Voditeq: [to to niste ranije spre~ili, nego sad kada... Milorad Mir~i}: Nije to samoupravni socijalizam, jednostavno postoji jedan akt unutar stranke koji se zove Statut, a jasno je definisano ko saziva Predsedni~ki kolegijum.
792
Voditeq: Ko saziva? Milorad Mir~i}: Saziva zamenik predsednika Srpske radikalne stranke. U odsustvu predsednika na wega su preneta sva ovla{}ewa. Voditeq: Onda je on koristio svoja propisana ovla{}ewa. Milorad Mir~i}: On je zloupotrebqavao svoja ovla{}ewa u ovom slu~aju, precizno govore}i, zloupotrebqavao. Nikad se nije donosila kolektivna odluka. Nikad se nije raspravqalo, dugo, dugo vremena nije zakazivan, i to pokazuje prirodu i na~in kako je vo|ena stranka. Voditeq: Dobro. Idemo na blok reklama, a onda }emo razgovarati o Statutu ako se slaète. Da vidimo {ta fali ovom predlogu Statuta Demokratske stranke, odnosno te koalicije, a {ta radikali predlaù. Zna~i, prvo reklame, a zatim nastavqamo razgovor sa gospodinom Mir~i}em. I daqe gledate Odgovor. Sa mnom u studiju Milorad Mir~i}, {ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke u Skup{tini Vojvodine. Gospodine Mir~i}, da se dotaknemo i najzna~ajnijeg dokumenta, barem kad je Vojvodina u pitawu. Ustavom i zakonom je propisano da je neophodno da se donese novi Statut Vojvodine koji treba da bude po prirodi stvari u skladu sa novim Ustavom Republike Srbije. Demokratska stranka, odnosno vladaju}a koalicija na republi~kom pa i na pokrajinskom nivou, donela je novi statut gde ste vi radikali izneli veoma o{tre kritike na wegov ra~un. Rekli ste da se na ovaj na~in defini{e nova federalna jedinica, koja }e se u po~etku nalaziti u Srbiji a da je Vojvo|anska akademija nauka pandam Dukqanskoj akademiji. To je ona u Crnoj Gori koja je prethodila otcepqewu Crne Gore. Da li mislite da je ovo separatisti~ki akt, jer iz ovog {to ste izneli, sve mi deluje da ima neku aluziju da }e Vojvodina da se otcepi? Milorad Mir~i}: I terminolo{ki i su{tinski ovaj akt, Nacrt statuta koji je predo~en javnosti, jasno ukazuje da se radi o poku{ajima i pripremi svega onoga {to bi za po~etak bila federalizacija, a elementi samostalnosti budu}e dràve u ovom statutu su sadràni iz vi{e razloga terminolo{ki, zato {to se predvi|a da }e Vojvodina imati vladu i svoje ministre, a to je ne{to {to je u su{tini i simbol dràvnosti. Kada imate vladu, kada imate, ministre, kada ti ministri mogu da donose zakonska akta a pogotovu uredbe, onda vas sve asocira na dràvnost, na samostalnost. Pre svega, Srpska radikalna stranka èli realno da ukaè kakve sve opasnosti leè ako se usvoji ovakav, i kakve }e sve posledice biti ako se usvoji ovakav statut, Statut ili Nacrt statuta. One leè u samoj ~iwenici {to imamo ne{to u ovom statutu {to je u ingerenciji i Republi~ke vlade. To je administrativna teritorija, odnosno administrativna podela na teritoriji unutar republike na okruge. Ovde je u, ovom statutu, jasno predvi|eno da te ingerencije preuzima i uzima sebi za pravo Autonomna Pokrajina Vojvodina. Tako da se ve} vodi rasprava o tome da }e novi okrug u okviru organizacije, teritorijalne organizacije ili administrativne organizacije biti Vr{a~ki okrug. To ne moè autonomna pokrajina, to ne moè nijedan nivo vlasti osim onog republi~kog nivoa vlasti. I to je ne{to {to zadire direktno u zakonodavnost i nadle`nosti vlade i republi~ke zakone. Ono {to Srpska radikalna stranka jasno nagla{ava, u ovom Nacrtu statuta, ugroà793
vaju se prava ne samo ve}inskog srpskog naroda, nego i mawina. Prvo da krenemo od mawina, nacionalnih mawina i wihovog nacionalnog interesa. Prvo statut, sam statut je {tampan samo na srpskom jeziku. Ako u startu imaju dobre namere, ako razmi{qaju o nacionalnim mawinama za{to nisu recimo {tampani primerci na jezicima nacionalnih mawina. Bar taj gest da naprave, pa da se kaè da imaju tu blagonaklonost. S druge strane, oni jednostavno ne defini{u ono {to je sad najaktuelnije i najpotrebnije, kada su u pitawu nacionalne mawine i o~uvawe onoga {to je najinteresantnije i najbitnije za te nacionalne mawine. Oni ne defini{u kakvi }e, biti i kako }e funkcionisati saveti nacionalnih mawina. Oni se bave vi{e definisawem saveta nacionalnih zajednica. Zamislite kakva definicija. Kakva preformulacija ve}inskog srpskog naroda koji sada u Vojvodini predstavqa nacionalnu zajednicu? Pa onda se kaè, pripadnici najve}e nacionalne zajednice u Vojvodini. U tom budu}em savetu, koji }e biti u sklopu skup{tine, a tu se jasno najavquje formirawe .... skup{tine. Oni }e imati 50 posto pravo na svoje predstavnike, {to je diskriminacija u svakom slu~aju i kada je u pitawu i odnos i struktura stanovni{tva i kada je u pitawu procenat ve}inskog srpskog ìvqa i wegovog u~e{}a u ukupnog broju stanovnika u Vojvodini. Kako to da po zvani~nom popisu koji je izvr{en pre nekoliko godina na podru~ju Vojvodine ima 65 posto Srba, a da u tom nacionalnom savetu imaju 50 posto mesta? Zar to nije ve} ne{to {to ide na {tetu ve}inskog naroda. Ne govorim da bi samo istakao ovaj problem, nego govorim kako se to odraàva i na prava nacionalnih mawina, koje su ~lanovi ovog saveta. Ako nekome uskra}ujete prava, morate ra~unati na reakciju i na posledice. Ako nekome dajete prava ve}a, onda }e u svakom slu~aju to izazvati ugroènost drugih. Nisu prava nacionalnih mawina, prava koja su vlasni{tvo jedne politi~ke partije i jedne vladaju}e koalicije. Wihova prava proisti~u iz Ustava i dodatno pravo kao pripadnika nacionalnih mawina definisano je zakonom. Tako da ta prava ne moète da oduzimate niti moète da dajete dodatna prava, a pogotovu ako Ustav defini{e da je Srbija dràva srpskog naroda i svih wenih gra|ana, onda morate da po{tujete tu ustavnu odredbu i morate da po{tujete strukturu stanovni{tva u Vojvodini. Voditeq: A moète mi samo pojasniti, taj strah od separatizma, odnosno federalizacije Srbije, po{to ste sami rekli da prema upravo tom popisu iz 2002. godine, ve}inski stanovni{tvo je srpsko, zna~i, 65 posto stanovnika Vojvodine su pripadnici srpskog naroda. I sad kako bi se to otcepilo od Srbije, mislim to je malo nonsens. Sada, vi i ja }emo da se otcepimo kao pripadnici tog ve}inskog naroda od nekoga iz Kru{evca, Kragujevca, mislim, to mi nije jasno. Ko }e to da otcepi? Ako nema podr{ku qudi u Vojvodini, a sva istraìvawa javnog mwewa, kada im postave pitawe, da li ste za nezavisnu Vojvodinu, to ne podràva ni jedan-dva posto qudi. Milorad Mir~i}: Ako svedete sve na li~ne primere, onda ne}emo do}i do nikakvog rezultata i nikakve spoznaje. Voditeq: Istraìvawa javnog mwewa govore, kada pitate da li ste za ve}i stepen autonomije, da. Da li ste za nezavisnost ili ocepqewe fede794
ralne jedinice, to skoro niko ne podràva u Vojvodini. Za koga onda to radi? Ko to radi, da federalizuje Srbiju, odnosno otcepi Vojvodinu? Milorad Mir~i}: Srpska radikalna stranka ne samo da ima u vidu ovaj Nacrt statuta, nego imamo i ne{to {to se de{avalo u ne tako davnoj pro{losti, de{avalo se sa jednom federalnom jedinicom koja je bila u sastavu Zajednice Srbije i Crne Gore. Jedna Poveqa ustavna, koja je bila dosta nedefinisana i sadràla dosta op{tih mesta, je bila povod da se Crna Gora osamostali i da postane samostalna dràva. I to je samo jedan korak bio ka krajwem ciqu kojim je i{la ta samostalna dràva. Kada je u pitawu nacionalna struktura u Crnoj Gori, vi imate jasne podatke. Gledaju}i kroz istoriju i kroz popis stanovni{tva, vide}ete da se apsolutna ve}ina izja{wavala kao Srbi koji ìve u Crnoj Gori. I ta odrednica koja se koristila kao Crnogorac, to je bila odrednica za srpski narod koji ìvi u Crnoj Gori. To je bio sinonim, i ta odrednica o geografskom poreklu iskori{}ena je da bi se na bazi toga formirala nova nacija. Da li je to tako? Da li se de{avalo? Jeste. I mi sad treba u Vojvodini da verujemo, na osnovu kojih argumenata, ube|ivawa, da sve ovo ne}e biti zloupotrebqeno kao {to je po receptu u Crnoj Gori ura|eno, tako se radi i u Vojvodini. Sve vi{e se koristi terminologija da mi Vojvo|ani, podrazumevaju}i.... Voditeq: Izuzev jedne stranke koja ima samo sedam, ili ve} koliko ima poslanika u Skup{tini Vojvodine. Milorad Mir~i}: Ne, vi imate zvani~ne organe i predstavnike tih organa koji se izraàvaju kao Vojvo|ani, i ta odrednica o geografskom poreklu ili o mestu ìvqewa... Voditeq: Dobro, neko kaè mi sa Korduna, ili mi sa Banije, {to sad ne bi neko, onda ne}e Kordun da se otcepi ne znam od, Srbija se odrekne matice Srbije, ili Banija ili Lika. Milorad Mir~i}: Kad navodite primer, ja sam se upla{io da ne}ete navesti mi smo sa severnog pola ili... ja govorim konkretno. Voditeq: Pa ja govorim. Zamisli do|u ovi sa Banije, kaù mi sa Banije ne priznajemo... Milorad Mir~i}: Ja zami{qam kad do|u, ali to je isto podela, to je sitwewe srpskog nacionalnog bi}a. Znate podela je... Voditeq: Pa to mi sami Srbi radimo. Mi govorimo. Pa ja nikad nisam razumeo, te on je sa Banije, pa Korduna, pa Like, pa mislimo idemo... pa iz Banata, pa ovaj je iz Banata protiv Ba~ke, pa to je... Milorad Mir~i}: Crnogorci, Banijci, Bosanci, Korduna{i, Li~ani, to su sve sinonimi za Srbe iz tih krajeva. I to se podrazumeva. Voditeq: I Vojvo|anin, na primer, ja kaèm ja sam Vojvo|anin, zna~i Srbin iz Vojvodine. Milorad Mir~i}: A, jeste nekad ~uli da se pripadnici nacionalnih mawina izraàvaju tako da se deklari{u kao Vojvo|ani? Ne, zato {to je kod wih nacionalna svest mnogo prisutnija, i zato {to je ta svest o nacionalnoj pripadnosti o~uvala to nacionalno bi}e. To je istina. Voditeq: To jeste istina. To ste u pravu.
795
Milorad Mir~i}: To je istina. I onda }emo do}i i pristupiti nekom novom eksperimentu, da vidimo da li }e to biti na podru~ju Vojvodine. Ja vam samo govorim koje su posledice svega ovoga. Ako imamo u vidu da }e takva jedna odrednica posluìti za formirawe nove nacije, a ve} u anketama, u zvani~nim dokumentima Izvr{nog ve}a i Skup{tine Vojvodine, kada se anketiraju i izja{wavaju zaposleni u Izvr{nom ve}u i Skup{tini Vojvodine o nacionalnoj pripadnosti, imate nacionalna pripadnost Vojvo|ani. Voditeq: E to je ve} malo skaradno. Milorad Mir~i}: A to jeste skaradno, to je upozaravaju}e. Nemojte da budete toliko sigurni kada je u pitawu mali procenat koji se izja{wavaju. Uvek to po~iwe sa jednim malim brojem. Po~iwe bezazleno i onda po~iwe, nakon izvesnog vremena, da se {iri. Voditeq: Sad bi i mi Bana}ani mogli da traìmo... Milorad Mir~i}: To su Srbi iz Banata. Voditeq: Da. Milorad Mir~i}: I pitawe kuda }e ta podela. Voditeq: Pa mislim, onda bi traìli u Izvr{nom ve}u da radimo, sad bi vi rekli Srbi iz Ba~ke, ako se ne varam vi ste iz Ba~ke, u Ba~koj ìvite, onda bi traìli Ba~vani, a mi Bana}ani. Milorad Mir~i}: Ne, ne bih èleo da daqe {irim tezu, ali... Voditeq: Pa mi samo govorimo gde je smisao toga? Milorad Mir~i}: To se nalazi u zvani~nim dokumentima kada su u pitawu organi Autonomne Pokrajine Vojvodine, a to su Izvr{no ve}e i Skup{tina Vojvodine, a vi moète da {irite daqe. Voditeq: A to je posebno nacionalnost srpska, a posebno vojvo|anska. Milorad Mir~i}: Jeste, ta~no. Voditeq: Dobro. Recite mi {ta je jo{ zamerka na ovaj statut i {ta }e sadràti va{ predlog statuta? Vi ste izjavili ~ini mi se u Dnevniku ili nekom drugom dnevnom listu, da }ete iza}i sa predlogom statuta u javnost, ali ne}ete davati predloge, znate da ve}ina, dvotre}insku ve}inu ima vladaju}a koalicija, zna~i, u Skup{tini Vojvodine, tako da ne}ete iza}i sa predlogom u Skup{tini nego u javnosti. [ta sadrì taj va{ predlog i po ~emu se on najvi{e razlikuje u odnosu na ovaj predlog vladaju}e ve}ine. Milorad Mir~i}: Pa sadrì sve ono {to je definisano Ustavom, i van okvira Ustava ne moè da se ide. Voditeq: Ajmo na primer tri su{tinske razlike va{e u odnosu na predlog vladaju}e koalicije. Milorad Mir~i}: Prvo, Autonomna Pokrajina Vojvodina je teritorijalno organizovana autonomija koja je u sklopu Srbije. Nije definisana kao evropska regija, nigde nema da je u sklopu Srbije, osim onog dela gde se to podrazumeva, a gde bi se to trebalo podrazumevati, jer to proizlazi iz Ustava. Mnoge stvari su se podrazumevale pa se kasnije pokazalo da nisu ba{ svi podrazumevali to. Vaqda je Vojvodina sastavni deo Srbije. Vaqda Vojvodina postaje integralni deo budu}e zajednice evropskih zemaqa preko Srbije. Ne moète tako. Drugo, ne mogu referendumom gra|ani Vojvodine da se izja{wavaju o teritoriji Vojvodine, jer pruàte mogu}nost da se isti taj
796
referendum sprovede, i kaè dokle je to teritorija Vojvodine. [ta to zna~i? Da odre|ujemo granice na taj na~in. I tre}e, ne moète vi da koristite termine kakvi su vlada, a pozivaju}i se pri tome da je to istorijska neka veza. Istorijska je veza sa 1945. godinom, a onda je to bio Glavni izvr{ni odbor Vojvodine, nakon 1945. godine postojao je u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Glavni izvr{ni odbor. Onda ne mora da bude izvr{no ve}e, hajde da bude, da ima istorijsku vezu neka bude izvr{ni odbor. Za{to se terminolo{ki tome teì? Za{to, iz kojih razloga? Ali su{tina je slede}a, da u svemu tome postoje odre|ene opasnosti. I ne moè opozicija da se bavi razradom onoga {to oni kaù, trebalo bi videti kako na najboqi mogu}i na~in re{iti odre|ena ekonomska ili neka druga pitawa, a pri tome gubiti iz vida da su i nacionalna pitawa jednako va`na, jednako bitna, u dràvi koja je provizorijum dràve, u kojoj nisu definisane granice, vi donesete jedan podzakonski akt, jedan akt koji moè da bude osnova zloupotrebe. Ne radi se o tome da }e to neko da poku{a za dve-tri ili ~etiri godine. To se dugoro~no radi. I sad mi imamo situaciju da jednostavno na primeru Crne Gore, ukazujemo na tu opasnost, a onda nas neko upozorava i kaè, ne nije. Nije to namera, nemogu}e. Pa tako su nas i iz Crne Gore upozoravali. Tako su iz Crne Gore tvrdili da nije namera wima da stvaraju novu naciju. Pa vidite dokle su dogurali. Ne samo nova nacija da je stvorena Crnogorska, nego je stvorena autokefalna crkva. Pa {ta }emo imati autokefalnu crkvu u Vojvodini? Srpska pravoslavna autokefalna crkva. Gde se tu traì osnova? Pa upravo su neki koji pripadaju Vojvo|anskoj akademiji nauka, pre nekoliko godina, podse}awa radi, izneli tezu da nam ni crkve nisu iste, nama kojima ìvimo u Vojvodini i u Srbiji. Da nije to vizantijski stil, nego je to ne{to {to se razlikuje i po arhitekturi, a pri tome zaboravqaju}i da kaù, da su uslovi koje je propisivala Marija Terezija i austrougarska monarhija bili takvi, da ne moè ni{ta da podse}a na Vizantiju, da ne moè ni{ta da bude, {to bi asociralo na Srbiju. To su neke istorijske ~iwenice. Voditeq: Naravno, naravno. Mi }emo o tome razgovarati i ubudu}e, po{to je Predlog statuta najavqen za sednicu 14. oktobra, ako se ne varam, za Skup{tinu Vojvodine. Ima vremena da se razgovara o tome. Hvala vam {to ste bili gost emisije Odgovor, na po~etku ove nove sezone i pojasnili nam kakvo je trenutno stawe u Srpskoj radikalnoj stranci i kakvi su stavovi radikala po pitawu Statuta Vojvodine. @elim vam puno uspeha u daqem radu i nadam se da }emo i daqe sara|ivati uspe{no kao i proteklih godina. Milorad Mir~i}: Hvala vam puno. Voditeq: Po{tovani gledaoci, s nama u studiju je bio gospodin Milorad Mir~i}. ûli ste, sa kojim predlogom statuta idu radikali i po ~emu se on razlikuje, i ~uli ste kakvo je stawe u Srpskoj radikalnoj stranci. Ovo je bilo sve {to smo vam pripremili za jo{ jedno izdawe emisije Odgovor u ovoj novoj sezoni. Mi se vidimo za sedam dana. Moje ime je Dalibor Bubwevi} i èlim vam prijatno ve~e. Ostanite i daqe uz program regionalne Televizije Santos.
797
Za Politiku pi{e Borisav \ur|evi} glasio nadnaslov teksta koji donosi Politika, 29. septembra 2008. godine, sa naslovom Geopoliti~ka karta Srbije polovinom 21. veka i podnaslovom Procenite da li sam pesimista, ili optimista: Ipak nisam dovoqno politi~ki pametan. Imam utisak da je Toma prihvatio taj papir koji ni{ta ne zna~i evropskoj strani, ta~nije, taj jednostrani amandman o Kosovu, vi{e zbog neslagawa sa [e{eqem nego iz ube|ewa da }e nam to pomo}i da se pribliìmo arogantnoj Evropi ili da spasemo Kosovo. Bilo kako bilo, na taj na~in se mnogo vi{e pribliìo Tadi}evom cirkusu od vlade i doprineo razbijawu opozicije. A koliko je to sve bilo korisno za Srbiju pokazala je sama Evropa, ta~nije Holandija, koja je SSP odbacila kao trinaesto prase. Yabe se Toma izjasnio za evropsku Srbiju. A mo`da i nije. Ne verujem da }e se Aca Vu~i} tek tako odre}i politike, mislim da je veoma ambiciozan i da samo daje sebi vreme. Polako ali sigurno postajem politi~ki sve glupqi. Nije mi jasno za{to su Tadi} i Jeremi} oti{li ~ak u Wujork da pokrenu pitawe legitimnosti priznavawa Kosova ba{ kod onih koji su izmislili tu karikaturu od dràve. Ba{ na vreme su se setili da to postane pravno pitawe (do sada nije?) kao da se tamo u Ujediwenim nacijama, ~iji se ugled svakodnevno srozava, bave pravnom naukom. Oti{li su iz istih razloga kao i na Olimpijadu u Peking, da malo putuju. Onaj neuspeli poba~aj od Si-En-Ena s ponosom je pre neki dan objavio da je Samoa priznala Kosovo! Doma}ih izdajnika se nakotilo kao ze~eva, a i okupatora je sve vi{e. Samo sloga Srbina spasava. To geslo gubi svaki smisao kada se sportisti potuku na Olimpijadi. Pa, kod nas se ~ak i vladike me|usobno tuku. Svojevremeno sam u frankfurtskim Vestima objavio geopoliti~ku kartu Srbije 2024. godine. Kako Vesti nisu dostupne ~itaocima u Srbiji, prosto moram da je pokaèm u uglednoj Politici, a vi procenite da li sam pesimista ili optimista. Legenda: 1. Autonomna ma|arska Vojvodina Sabatka, pod upravom velikog blagajnika Joèfa 1a. Autonomna ma|arska Vojvodina Ujvidek, pod upravom vojvode Nenada Li~kog 2. Panonski Montenegro glavni grad Vrbas Lov}enac 3. ND[ Nezavisna dràva [okadija 4. Rusinska republika 5. Autonomna banatska oblast pod protektoratom Rumunije 6. Beogradski pa{aluk pod vla{}u velikog pa{e Borisa @utog i malih suba{a: Mla|ana od Vlasotinca, Ivice od Marice, Miki Mausa i ostalih velika{a 7. îvija{ka republika 8. Slobodna bescarinska zona Loznica 9. SSSRS Socijalisti~ka samoupravna sovjetska republika Stig predsednik drug Marko od Poàrevca
798
10. Kraqevina Gorwa [umadija dinastija Kara|or|evi}a glavni grad Topola 11. Kraqevina Dowa [umadija dinastija Obrenovi}a glavni grad Kragujevac 12. Biyalend 13. Moravska despotovina, tri glavna grada: Jagodina, ]uprija i Para}in despot Palma 14. Vla{ka 15. Timo~ka krajina, samoprogla{ena, jo{ uvek u borbi za nezavisnost 16. Kneèvina â~anija i Draga~evo, pod upravom velikog kneza Velimira Prvog 17. Uì~ka socijalisti~ka republika i SAO Zlatibor 18. Mokrogorski emirat trenutno uzdrman seqa~kom bunom 19. Carevina ârapanija dinastija Hrebeqanovi}a 20. Sanya~ka yamahirija, glavni grad Novi Pazar pod zajedni~kom upravom velikog vezira Sulejmana i Rasim-age Pazarca 21. Ju`na Srbija, glavni grad Ni{ 22. Autonomna pokrajina Leposavi} Severna Mitrovica, jo{ nepriznata 23. Autonomna pokrajina Gazivode, glavni grad Zubin Potok, jo{ nepriznata, a kad }e biti ne znamo 24. Trep~a jedna od SAD 25. R.R.R. Romska republika Romanija glavni grad Vladi~in Han pod upravom orkestra Bobana Markovi}a 26. Deo Srbije pod bugarskom okupacijom 27. Albansko-ameri~ka autonomna pokrajina Kosovo, glavni grad Bondstil, zamenik glavnog grada Pri{tina zemqa heroja i heroina 28. Nezavisna dràva u poku{aju, Gora, glavni grad Draga{ U rubrici Ukratko, Glas javnosti, 29. septembra 2008. godine, donosi tekst sa naslovom Aleksi} mewa Vu~i}a: Na mesto u pravnom timu za odbranu Vojislava [e{eqa koje je ostavio Aleksandar Vu~i} postavqen je Boris Aleksi}, rekao je ju~e funkcioner SRS-a Zoran Krasi}. On je optuìo Tomislava Nikoli}a da radi po nalogu Tuìla{tva kako bi [e{equ nametnuli branioca. Za vreme skupa za [e{eqevu odbranu, Nikoli} je skupqao potpise za svoju stranku kazao je on. Borba, 29. septembra 2008. godine, objavquje izjavu srbomrsca Sr|ana Milivojevi}a, funkcionera Demokratske strane, u rubrici Rekli su: Dragan Todorovi} pa`qivo oslu{kuje zahteve Vojislava [e{eqa, strepe}i da mu zbog gre{ke u koracima, umesto svilenog gajtana, ne stigne poziv za kumstvo. Sr|an Milivojevi}, funkcioner DS Pravda, 29. septembra 2008. godine, donosi tekst sa izjavom predsednika Srpske partije socijalista Sini{e Vu~ini}a, sa nadnaslovom Predsednik Srpske partije socijalista najavquje integraciju u SRS i naslovom Ispuwavam zavet Milo{evi}u: Sini{a Vu~ini}, predsednik Srpske partije socijalista, najavio je da }e se ta partija integrisati u SRS, kao i da }e se èstoko suprotstaviti
799
svima koji budu bili protiv ideologije srpskog nacionalizma i doktrine Vojislava [e{eqa. Nismo se jo{ uvek integrisali, ali }e Glavni odbor sigurno narednog meseca usvojiti predlog Predsedni{tva. Oni koji se bore protiv SRS, bore se protiv Srbije. @elim da sledim put Slobodana Milo{evi}a rekao je Vu~ini}, a na pitawe kome }e se sve suprotstaviti i na koji na~in, odgovara: To nisu nikakve pretwe. Uvek }u biti protiv Dinki}a, Sowe Biserko, Sowe Liht, êde Jovanovi}a i svih koji budu radili protiv Srbije i napadali SRS kaè Vu~ini} i dodaje da }e se najvi{e protiviti reìmu Tadi}a i Da~i}a. Biv{i socijalista smatra da za raskol u SRS nije bio pogodan trenutak, ali da }e se dokazati da je [e{eq u pravu: Mi nikad ne}emo izdati [e{eqa i SRS. On je srpski ujediniteq, nau~nik, ~ovek koji {titi interese svih nas. Danas je in biti [e{eqevac navodi Vu~ini}, koji kaè da nema ni{ta protiv kletvi, jer to postoji u srpskom narodu, a ako se neko u tome prepozna, to je wegova stvar. Intervju sa politi~kim analiti~arem Milanom Nikoli}em objavquje Pres, 29. septembra 2008. godine. Naslov intervjua je Boris Tadi} i Toma Nikoli} u novoj vladi!, a podnaslov Uveren sam da bi posle novih izbora zajedno sa DS i napredwacima Tomislava Nikoli}a u vlasti mogli da sede i Nova Srbija, socijalisti i LDP, dok bi na drugoj strani ostali Ko{tunica i ostatak radikala. Milan Nikoli} prognozirao je lo{e izborne rezultate Srpske radikalne stranke na koje }e, kako kaè, uticati rezultati Tomislava Nikoli}a. Wegove izjave po tom pitawu sadrì antrfile sa naslovom Kraj Vojislava [e{eqa?!. Drugi antrfile nosi naslov Napredwaci ja~i od DSS-a, NS-a, LDP-a, G17...: Direktor Centra za prou~avawe alternativa, Milan Nikoli}, ube|en je da }e Tomislav Nikoli} i wegova novoformirana Srpska napredna stranka (SNS), posle DS-a, biti najja~a stranka na politi~koj sceni Srbije! Nikoli}, u intervjuu za Pres, kaè da je skoro siguran da }e Tomislav Nikoli} [e{equ preoteti vi{e od polovine ~lanova Srpske radikalne stranke i jo{ vi{e glasa~kog tela. Nikoli} je ~ak ube|en da }e u budu}em sazivu Vlade Srbije, pored lidera DS-a Borisa Tadi}a, rame uz rame sedeti i donedavni zamenik predsednika radikala i lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli}! Duboko verujem da je mogu}e da DS i nova stranka Tomislava Nikoli}a zajedno sa jo{ nekima sede u istoj vladi. Tu pre svega mislim na Novu Srbiju, SPS, pa ~ak i LDP, ali sigurno bez ostataka radikala i najverovatnije DSS-a. Naravno, ovo bi moglo da se dogodi tek u nekom novom sazivu vlade... S druge strane, Nikoli} ima veliku {ansu, ima budu}nost, i to mnogo boqu od radikala. Ube|en sam da }e im odneti bar polovinu ~lanstva i vi{e od 60 odsto bira~kog tela radikala! Zar nije jo{ rano govoriti o koalicijama, procentima, rejtingu? Nikoli} jo{ nije ni registrovao stranku.
800
Mislim da nije! Uostalom, pogledajte samo koliko je u startu poslanika krenulo za Nikoli}em, koliko je op{tinskih odbora i pojedinaca uz wega! I ne bih da prejudiciram, ali sam vi{e nego siguran da }e se trend okretawa le|a radikalima i [e{equ samo nastaviti. Naro~ito }e da dolaze kod Nikoli}a kada budu videli rast rejtinga te nove partije. [to SNS bude ja~i, prelazi}e i vi{e starih radikala u tu stranku. A objasni}u vam i za{to. Odgovor je vi{e nego jednostavan. I tvrdi nacionalisti shvataju da Srbija nema budu}nost bez ulaska u Evropu. A wegova stranka uz patriotizam koji Nikoli} i daqe nagla{ava nema ni{ta protiv evropskih integracija! Nikoli} je to shvatio, i to je wegova {ansa... Ne zaboravite i to koliko je podigao rejting radikala posle odlaska Vojislava [e{eqa u Hag. Koliko bi Nikoli}u pomogla podr{ka Maje Gojkovi} i Aleksandra Vu~i}a? Izuzetno mnogo! Aleksandar Vu~i} bi mnogo mogao da pomogne u centralnoj Srbiji i u Beogradu, a Maja u Vojvodini i Novom Sadu. Toma }e, verovatno, i}i na to da ih pridobije. Vide}emo, Vu~i} }e verovatno pri}i Nikoli}u jer ga je [e{eq na dosta grub na~in odbacio. A za Maju nisam siguran, jer pretpostavqam da ona jo{ ima neke stare povrede i traume koje vu~e iz vremena kada je odba~ena iz SRS-a. A u tome je u~estvovao Nikoli}, a verovatno i Vu~i}. Prva istraìvawa pokazuju da bi Nikoli}eva stranka mogla da bude u samom vrhu. Ne samo da bi mogla, nego sam siguran da }e posle Demokratske stranke ova partija biti najja~a u Srbiji. Za tre}e mesto borili bi se stari radikali i DSS... ali sve zavisi kako }e se Nikoli} i SNS profilisati. Ako budu umereniji od ostatka SRS-a na patriotsko-nacionalisti~kom planu, ako budu u isto vreme otvoreni prema evropskim integracijama, borbi protiv kriminala i korupcije, ako budu demokratskiji od [e{eqa, onda bi Nikoli} mogao da bude najja~i posle Tadi}a. [ta o~ekujete do tada? Kako }e se Nikoli}eva stranka pona{ati? O~ekujem da }e biti opoziciona u ovom sazivu vlade, ali }e verovatno podràti neke nove projekte. Zapravo, formalno }e biti u opoziciji, a neformalno }e vi{e podràvati vladaju}u koaliciju nego neke druge partije koje nisu u vlasti. Drugim re~ima, Tomislav Nikoli} i wegova stranka bi}e konstruktivna opozicija partijama vladaju}e koalicije. Posle odlaska Tomislava Nikoli}a iz Srpske radikalne stranke, vi{e je nego sigurno da deo radikala, koji je ostao uz Vojislava [e{eqa, ne samo da ne}e biti u najja~oj partiji, ve} }e wihov rejting i daqe opadati. Drasti~an pad naro~ito se moè o~ekivati posle povratka lidera radikala iz Haga, jer on o~ito i daqe misli da su tvrdo-patriotske teme i daqe u modi. Nije svestan da gra|ani ho}e vi{i ìvotni standard, ulazak u Evropu, boqi ìvot smatra Milan Nikoli}. Prema posledwem izve{taju Strate{kog marketinga, budu}a stran ka Tomislava Nikoli}a, Srpska napredna stranka, ve} sada ima devet odsto podr{ke u bira~kom telu, vi{e od DSS-a, LDP-a, SRS-a, Nove Srbije i G17 plus. Ispred Nikoli}a su DS sa 42 odsto podr{ke i SRS sa 23 odsto.
801
Procene govore da }e Nikoli}eva stranka, ~im bude formirana, biti po popularnosti ispred radikala. O la`nim optu`bama pu~iste Tomislava Nikoli}a na ra~un dr Vojislava [e{eqa, naro~ito o navodno naru~enoj likvidaciji, tekst objavquje Glas javnosti, 29. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Da li [e{eq preti Nikoli}u i naslovom Nema politi~ara bez atentatora!. Tekst ima jedan antrfile sa naslovom Ekstraprofit i Tadi}u? Dobri poznavaoci propagandnih ideja malog Vu~i}a odmah prime}uju da se ovde radi o jednom wegovom patentu, koji nije mogao da mu pro|e dok je bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke. Ova Vu~i}eva inovacija definisana je u dve kratke re~enice: Ocrni ih {to vi{e, pa neka se pravdaju. Svi wihovi argumenti izgleda}e samo kao opravdawe. Sva politi~ka vajda od pretwi smr}u, kojima se Vojislav [e{eq, navodno preko poslu{nika, obru{io na Tomislava Nikoli}a, nesumwivo pripada prvom kumu. Sva krivica, dakako, pripa{}e Vojvodi, naro~ito ako ceo MUP i BIA ne uzmognu da uhapse izvr{ioce naloga i pored toga {to je wihov identitet u(s)tvrdio sam Nikoli} ovim re~ima stru~waci za bezbednost odgovaraju na pitawe koliko je verovatno da lideru SNSa pretwe stiù iz Haga, odnosno ko }e od ovoga imati {tete, a ko koristi. Eksperti ukazuju da je Nikoli} u realnoj opasnosti i da moraju biti za{ti}eni i on i wegova porodica, ali kao razlog navode da me|u biv{im, razo~aranim sledbenicima ima ogor~enih qudi koji te{ko kontroli{u emocije. Krivci poti~u iz miqea koji zamera Nikoli}u {to nije nastavio da slepo slu{a nare|ewa iz Haga. Te{ko je re}i da je to [e{eq, ali je sigurno iz tvrdog tela SRS. Na MUP-u i BIA je da utvrde da li je re~ o organizovanoj pretwi ili o frilenseru koji ima problem sa samoobuzdavawem. Nikoli} jeste ugroèn, s obzirom na stawe u SRS, i mora se obezbediti i wegova porodica dok se ne utvrdi da nema opasnosti ocewuje Zoran Dragi{i}. On, me|utim, ne o~ekuje da po~inioci budu otkriveni i uhap{eni kao {to je bilo u slu~aju pretwi Tadi}u i Da~i}u, te da }e se ovo zavr{iti tako {to }e Nikoli} pobrati sve politi~ke poene jer su qudi na strani `rtve, a ne napada~a. Da uvek ima otka~enih pojedinaca isti~e i analiti~ar Milan Mijalkovi}, ali veruje da }e se i ovaj razlaz stranke zavr{iti bez osvete besnog i revoltiranog radikala. Iza pretwi, kaè, nije ni SRS, jer je to poguban korak. Za wu bi to bilo politi~ki kontraproduktivno, dok }e Nikoli} neko vreme imati koristi od pretwi. Ako je stvarno ugroèn, nema razloga da policija ne uhapsi one ~ije je inicijale naveo. U suprotnom, ovo moè biti radi Nikoli}eve propagande, da sebi digne cenu isti~e Mijalkovi}. Marko Nicovi} kaè da najve}u politi~ku korist imaju Tadi} i [e{eq, a najve}u {tetu Srbija. [e{eq pokazuje da je mo}an, iako je u zatvoru, a Tadi} elimini{e najozbiqnijeg protivnika, {to koristi i SPS-u, G17, DSS-u. Ima osnova da
802
Nikoli}u prete i policija mora detaqno da ispita inicijale koje je dao, a ako bi mu se ne{to desilo, bila bi to bruka MUP-a za sva vremena. [e{eq je poznat kao ~ovek koji ne bira sredstva da ostane na vlasti i u Hagu ima na~ina da angaùje pla}enog ubicu ili psihopatu smatra Nicovi}. Danas, 29. septembra 2008. godine, donosi tekst o nelegalnom potpredsedniku Skup{tine Srbije, jednom od u~esnika u poku{aju pu~a u Srpskoj radikalnoj stranci, Boìdaru Deli}u, sa nadnaslovom Dan s poslanikom: Boìdar Deli}, potpredsednik Skup{tine Srbije i poslanik Napred Srbijo, naslovom Uplakani general i podnaslovom Vojni poziv odabrao je zbog porodi~ne tradicije i razvijenog epskog ose}aja prema guslama. Naslov antrfilea je Diè mi se kosa na glavi od horor filmova. Pred ~itaoce je prostrt jedan neumereno glorifikuju}i tekst, sa ciqem da se u javnosti popravi imiy koji je ovaj penzionisani generalnaru{io. Prvo, samim ~inom izdajstva i direktog u~e{}a u pu~u, a zatim krokodilskim suzama, {to su zabeleìle skoro sve kamere u Srbiji. Ovo je neoboriv dokaz da su Nikoli} i Vu~i}, od samog po~etka, imali na usluzi sve medije. I one reìmske, i one koji su pod direktnom kontrolom stranih obave{tajnih slu`bi. Boìdar Deli} osta}e upam}en kao jedini general koji je zaplakao, pred novinarima, u srpskoj skup{tini, i to ne zbog vojni~kog poraza, ve} zbog politi~kog razlaza sa Srpskom radikalnom strankom. Nisu samo novinari bili zate~eni generalovim suzama. One su neprijatno iznenadile Nata{u, Svetlanu i Jovanu, Deli}eve }erke, ali i suprugu Zoricu, koja je preko malih ekrana pratila sve {to se tog dana de{avalo u srpskom parlamentu. Zamerile su mu {to je dozvolio sebi da pokaè ose}awa pred celom nacijom. Za mene je to bio tuàn dan koji je ru`no po~eo, a jo{ ru`nije se zavr{io, napu{tawem stranke kojoj sam posvetio dobar period svog ìvota. Suze na o~i mi je naterao Dragan Todorovi}, {ef poslani~ke grupe SRS-a koji se smejao pred kamerama dok se stranka raspadala. Iz Todorovi}evih poteza i re~i shvatio sam da on i wegovi istomi{qenici ne vole dovoqno stranku, jer nemaju hrabrosti da se suprotstave nerazumnim odlukama koje je Vojislav [e{eq donosio u Hagu kaè Deli}. U SRS Deli}, potpredsednik Skup{tine Srbije i ~lan poslani~kog kluba Napred Srbijo, u{ao je tek 2006. godine, nakon svedo~ewa u Ha{kom tribunalu, u procesu protiv biv{eg predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a. U stranci je brzo napredovao, da bi za godinu dana dogurao do ~lana predsedni~kog kolegijuma. Paralelno sa strana~kim radom, Deli} je ~itavu proteklu godinu pripremao i [e{eqevu odbranu. Bilo je dogovoreno da pred Tribunalom svedo~i kao vojni ve{tak u korist lidera radikala. Sve je pripremqeno i spreman sam i sada da svedo~im ukoliko [e{eq to bude i daqe èleo. Ukoliko mene ne èli na sudu, rado }u pripremqeni materijal ustupiti nekom drugom vojnom ve{taku koga [e{eq bude odabrao, obja{wava za Danas Deli}, koji je svedo~io i u procesu protiv generala Vladimira Lazarevi}a i biv{eg predsednika Srbije Milana Milutinovi}a. Tomislav Nikoli} je i najzaslu`niji {to je SRS osvojila toliki broj mandata u parlamentu i nije moralno da neko traì od wega da se odrekne poslani~kog mesta kaè Deli}.
803
Bez obzira na to {to Deli}u, kako kaè, funkcije nisu prioritet, on ih je tokom tridesetogodi{weg rada u Vojsci Jugoslavije imao bezbroj. Vojni poziv odabrao je zbog porodi~ne tradicije i razvijenog epskog ose}aja prema guslama. Vojnu akademiju u Beogradu zavr{io je za ~etiri godine, kada je i dobio ~in poru~nika. Deset godina je slu`bovao u Bile}i, rodnom mestu wegovog dede koji se odatle, pre mnogo godina, odselio u selo Petrovac kod \akovice, koje su iskqu~ivo naseqavali dobrovoqci iz Hercegovine. Slu`bovao je {irom zemqe, u Prizrenu, Leskovcu, bio je na~elnik {taba beogradskog korpusa, zamenik na~elnika operativne uprave General{taba Vojske Jugoslavije. Tokom sukoba na teritoriji biv{e SFRJ boravio je na mnogim rati{tima, a najvi{e na dubrova~kom i kosovsko-metohijskom rati{tu. în generala dobio je jo{ 1999. godine, a penzionisan je, kako kaè, na nezakonit na~in, 2005. godine, u 49. godini ìvota. Vrhovni sud nedavno je, napomiwe Deli}, doneo re{ewe da je odluka o penzionisawu bila nezakonita i sada bi vojska trebalo da izda novo, vaè}e re{ewe. General Deli} sa tri }erke i suprugom Zoricom, koja je tako|e zaposlena u Vojsci Srbije, ìvi u trosobnom stanu koji je dobio od vojske, mada kaè da mu je pripadao znatno ve}i stan. Ponosan je na svoju skladnu porodicu, ali àli {to je uvek imao tako malo vremena za svoje najbliè. Ne pamtim kada sam i{ao na more, u bawu, kada sam ne{to pomogao u ku}i. Pre par godina nabavio sam nekoliko ko{nica sa p~elama... Smestio sam ih na imawu biv{eg kolege iz vojske. U po~etku sam odlazio ~esto, obilazio p~ele, prihrawivao ih. Danas gotovo i da ne stièm da ih obi|em, i da nije mog kolege koji se brine o wima davno bi izumrle. Jedino od ~ega svih ovih godina nisam digao ruke to je ko{arka koju sa prijateqima igram nekoliko puta nedeqno, zakqu~uje Deli}. General Deli} po mnogo ~emu nije tipi~an vojnik. îta mnogo i ~ita sve, od vojne literature, preko istorijskih dela, do beletristike i one fine kwièvnosti koja qude ostavqa bez daha. Naravno, ima i omiqenu kwigu ôvek koji se smeje Viktora Igoa. Sagovornik Danasa slobodne trenutke provodi i pred televizijskim ekranom. Voli da gleda akcione filmove, a pa`wu mu drè i drame, ali mu se kosa na glavi diè kad wegove tri mezimice, ina~e studentkiwe, od mno{tva ponu|enih filmova izaberu ba{ one sa horor tematikom. Ti filmovi uti~u na duhovni razvoj i psihu i zato bi televizijske ku}e trebalo da povedu ra~una {ta prikazuju, kaè general Deli}. Alo, 29. septembra 2008. godine, objavquje izjavu predsednika Stranke srpskih socijalista, Sini{e Vu~ini}a, sa naslovom Radikali nisu sami: @estoko }emo se suprotstaviti onima koji su nekad pripadali SRS-u, kao i drugima koji se suprotstavqaju ideologiji srpskog nacionalizma i doktrini Vojislava [e{eqa. Delove transkripta sa sednice Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke objavquje Alo, 29. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Transkripti sa sednice Centralne otaybinske uprave SRS-a, naslovom Radikali: Tomo, {titio si tajkune i podnaslovom Nikoli}: Ja imam para za ceo ìvot, a i vama je dosta toga omogu}eno, ìvite boqe od
804
svih drugih. Unutar teksta su tri antrfilea ~iji su naslovi; Vu~i}: j... vam majku!, Deli} zamalo smestio radikale na nosila i Nikoli} odbijao [e{eqa. ûvena sednica Centralne otaybinske uprave (COU) SRS-a, odràna 12. septembra, na kojoj su Tomislav Nikoli} i odmetnuti radikali iskqu~eni iz stranke, bila je mnogo burnija nego {to su dva tabora u prvi mah bila spremna da priznaju. Naime, na pomenutoj sednici, radikali su izneli sav svoj prqavi strana~ki ve{, a glavna tema dramati~nog sastanka bio je Nikoli}, koga su radikali lojalni Vojislavu [e{equ optuìvali da je {titio srpske tajkune, a wima strogo zabrawivao da ih javno prozivaju. Alo! prenosi najzanimqivije delove transkripta sednica COU, objavqenih u glasilu SRS-a Velika Srbija. Ve} na po~etku sednice Nikoli} je, zatrpan optu`bama, re{io da odgovori na napade. U vezi sa bogata{ima, ceo komitet za odbranu je svedok da mi je rekao (Vojislav [e{eq, prim. aut.) pred svima uzimajte pare od koga god moète za kampawu. Pa {ta, da mi se to posle prebaci. Vide}ete kako }ete vi da sprovodite kampawu. Mora}ete od nekoga da uzmete novac. Sve su qudi donosili novac u stranku, sve pla}ali ra~une. Ja para imam dovoqno za ceo ìvot, ja imam dovoqno novca da proìvim ìvot do kraja kako treba, a i vama je dosta toga omogu}eno, ìvite boqe od svih drugih rekao je Nikoli}. Poslanik SRS-a i ~lan skup{tinskog Odbora za odbranu i bezbednost, Jadranko Vukovi}, je tvrdio da je na jednoj sednici tog tela prozvao vlasnika Miroslava Mi{kovi}a, ali je sutradan bio upozoren da to vi{e ne radi. Aleksandar Vu~i} nas u jedan }o{ak skupio, po{to su se ve} novinari okupili u holu nama iza le|a da bi slu{ali i Aca kaè slede}e: Moram da vam saop{tim jednu neprijatnu stvar, molim posebno generala Deli}a da me slu{a, pa neka kaè da li laèm. Tomislav Nikoli} je naredio da na odboru, gde se raspravqa o radu BIA, ne pomiwete tajkune zato {to vi ne znate koji od wih nas finansira tvrdio je Vukovi}. On je Nikoli}u zapretio izno{ewem jo{ nekih problemati~nih poslova u vezi sa finansirawem stranke. I samo }u vas podsetiti kad ste nam rekli u ku}i Slavka Jerkovi}a: Ako zavr{im ovaj posao u [vajcarskoj, obezbedi}emo stranku na duè staze. Oko te [vajcarske pri~a}emo za skup{tinskom govornicom i oko projekta izgradwe gasne termoelektrane u Novom Sadu rekao je Vukovi}. Tajkuna, koje je navodno {titio Nikoli}, dotakla se i poslanica Nata{a Jovanovi}. I samo mi odgovorite, gospodine Nikoli}, za{to ste me pre dve go dine upozorili u skup{tinskoj klupi da ne napadam @arka Ze~evi}a i Miliju Babovi}a pitala je Jovanovi}eva. Prema wenim re~ima, kada mu je odgovorila da to nije ni uradila, Nikoli} je u wenom prisustvu Ze~evi}u poslao poruku: Nata{a to nije rekla. General Deli} je, prema svom svedo~ewu, traìo od radikala koji su u kontaktu sa [e{eqem da poku{aju da smire situaciju, da spasu stranku. On
805
je rekao da je dogovoreno da zauzmemo jedinstven stav, onoga koga predsednik sutra zove da mu kaè predsedni~e, ne moè tako, ode nam stranka, uni{tismo je. Znate {ta je Vu~i} rekao, rekao je svaka vam ~ast, jeba}u vam majku, najboqoj i jedinoj stranci u Srbiji rekao je Deli}. General Boìdar Deli} je bio potresen zbog optu`bi doju~era{wih kolega. Zabolelo me {to ste u ponedeqak, kada smo mi do{li, recimo, mene je jedna grupa sa~ekala ispred kancelarije. Pa znate {ta, gospodo, znate {ta je moglo da vam se desi da sam ja drugi ~ovek: da vas odnesu sve na nosilima, sram vas bilo! rekao je Deli}. Neki ~lanovi COU tvrdili su da Nikoli} ne èli da komunicira sa [e{eqem. Vjerica Radeta: Evo, gledamo se u o~i, koliko si mi puta pokazao na mobilnom telefonu, ha, ha sa ironi~nim osmehom evo ga, opet je zvao, ne}u da mu se javim. Nata{a Jovanovi}: A za{to niste hteli mesecima, gospodine Nikoli}, da razgovarate sa predsednikom stranke dr Vojislavom [e{eqem? Zar niste toliko puta u mom prisustvu rekli da imate propu{ten poziv, a da se niste javili? Gazeta, 29. septembra 2008. godine, objavquje intervju sa potpredsednikom Srpske radikalne stranke, Draganom Todorovi}em, sa naslovom Gotovo je s Nikoli}em! i podnaslovom Tadi} mnogo vi{e po{tuje radikale od Tominih napredwaka, {to nam je jasno i pokazao. Unutar teksta je jedan antrfile sa naslovom Tomi ne prete, sam je to izmislio. Potpredsednik SRS-a, Dragan Todorovi}, tvrdi da je Tomislav Nikoli} marioneta Borisa Tadi}a i da lider demokrata vi{e po{tuje radikale od Tominih napredwaka! On u intervjuu za Gazetu isti~e da je Tadi} ponizio Nikoli}a i jasno mu stavio do znawa da je niko i ni{ta, ~im je prihvatio zahtev SRS-a da Nikoli} ne moè da predsedava Administrativnim odborom. Koliko je Toma poslu{an pokazuje primer od pre par dana kada je stigao zahtev da se sudiji Trgovinskog suda oduzme mandat. @uti su nas zamolili da prekinu sednicu, a da Administrativni odbor, na ~ijem je ~elu Nikoli}, u me|uvremenu zaseda. Pristali smo na to, ali uz jedan uslov da Nikoli} ne predsedava tim odborom. @uti su odmah pristali. Tako je i bilo, jer je predsedavao zamenik predsednika Nenad Konstantinovi} iz DS-a. I to vam govori da je Nikoli} Tadi}ev sluga? Da! Nikoli} }e da izvr{i svaki nalog ùtih! Da mene, kao predsednika Odbora za bezbednost, neko na taj na~in uslovi, nikad se vi{e ne bih vratio u Skup{tinu! Nikoli} nije reagovao? On ne moè vi{e ni{ta ni da traì ni da odlu~uje. Gotovo je sa tim! Nekad je mogao, ali je to vreme davno pro{lo i nikada mu se vi{e ne}e vratiti. Dok je bio radikal?
806
Da! On sad moè jedino da izvr{ava naloge Borisa Tadi}a, jer je marioneta u wegovim rukama. On je, bez obzira na sve, napravio stranku u koju su pre{li mnogi radikali? Pa {ta! Mandati su na{i. Zakon o finansirawu stranaka ne}e mu dati ni jedan dinar, jer wegova stranka nije u~estvovala na izborima. U slu~aju da neko od wegovih poslanika da ostavku, sa koje liste }e biti izabran novi?! Zna~i, vi ipak verujete da }ete uspeti da vratite poslani~ke mandate? To ne zavisi od na{e èqe, to zavisi od procene DS-a i toga {ta wima najvi{e odgovara. U ovom trenutku potreban im je rezervni igra~ u parlamentu, a to je Tomislav Nikoli}. Ako je tako, onda se sa mandatima moète pozdraviti? @uti }e u~initi sve da nam ne vrate mandate. Poku{a}emo da dokaèmo da je zakon na na{oj strani, a o moralnom pravu da i ne govorim. Kako }ete dokazati? Pokrenu}emo proceduru. Pred Ustavnim sudom? Ne bih o tome. Obavesti}emo na vreme javnost o svim na{im inicijativama. Izborna voqa gra|ana Srbije je prekrojena, jer nova Tomina stranka nije u~estvovala na izborima. Ustav je jasan. Mandat pripada strana~koj listi. Zameraju vam da vr{ite opstrukciju parlamenta, jer govornicu koristite za obra~un sa doju~era{wim strana~kim kolegama? Ne znam koje je to boqe mesto za vra}awe onoga {to su nam ukrali, nego skup{tinska govornica. To zna~i nije opstrukcija? Ne! Insistirawe na svojim pravima nije opstrukcija, nego poku{aj da se elimini{u krupni problemi. Ovo je prekretnica da se spre~i namera vladaju}e koalicije da od Skup{tine pravi sto~nu pijacu. Ipak, SRS se u parlamentu uporno obra}a direktno Nikoli}u? Ne! Obra}amo se wegovom gazdi, Borisu Tadi}u, jer o svemu tome odlu~uje Tadi} tako {to odre|uje kako }e se pona{ati wegovi poslanici u parlamentu. Jeste li pro~itali napredwa~ki program? Ne i ne interesuje me! Va`no mi je da znam da je Nikoli}eva ideolo gija potpuno suprotna od na{e. Tomina ideologija je i Istok i Zapad i Sever i Jug. Zna~i, kako vetar duva tako }e i da se okre}e, a sve navodno u interesu gra|ana. Su{tina je da on na taj na~in èli da uzme neki glas od naroda. Nikoli} je optuìo [e{eqa da sprema wegovu likvidaciju, kao i da mu neke osobe prete? To je marketin{ki potez da privu~e pa`wu javnosti. Navodne pretwe smr}u stiù iz {taba koji kreira Tomine poteze. [ablon je prepoznatqiv. Prvo je izigravao `rtvu, kako nije mogao vi{e da trpi autoritativno pona{awe [e{eqa. Pa je igrao ulogu reformatora, jer je hteo da reformi807
{e stranku. To su sve potpune laì! U BIA i MUP-u kaù da nemaju nikakve informacije o tome. Nadle`ne institucije, naravno, moraju da za{tite svakog gra|anina Srbije. Otvoreno pismo narodnog poslanika Srpske radikalne stranke Jadranka Vukovi}a, upu}eno Tomislavu Nikoli}u donosi Pravda, 29. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Jadranko Vukovi}, poslanik SRS, optuùje Tomislava Nikoli}a i naslovom Ti si Juda: U otvorenom pismu, Jadranko Vukovi}, poslanik SRS, postavqa seriju pitawa Tomislavu Nikoli}u, osniva~u SNS. Qut {to ga je Nikoli} nazvao budaletinom, Vukovi} ga podse}a na najve}u investiciju u reìji SRS termoelektranu na gas, koja je trebalo da bude napravqena u Novom Sadu. Govorio si nam da }e, kad to obavimo, svi finansijski problemi stranke biti dugoro~no re{eni. Iako si u svim medijima najavqivao taj posao, od wega nije bilo ni{ta, a jo{ nisi odgovorio {ta se desilo sa tom najve}om investicijom. Za{to odusta{e bra}a Rusi, koje si u ono vreme tako rado pomiwao? Gde nestade silan novac? Da li se neko okoristio, i ko? Kakva je uloga prijateqa Ba~evi}a u celom tom zame{eteqstvu? Da li ti je poznato ime Emanuele? Zna{ li ko je glavni finansijer tog projekta? Nisu Rusi, kako si nam pri~ao. Ako nisi znao tada, a verujem da jesi, zna{ li sada? neka su od Vukovi}evih pitawa. Biv{eg zamenika predsednika SRS, Jadranko Vukovi} u pismu oslovqava sa Bane Nikoli} ili Tomislav Ivkovi}, a upozorava ga da je on posledwi koji sme da poziva na moral. Jeste da si Toma, ali to nije adekvatno ime. Ti nisi onaj koji je stavio prste u rane i ostao upam}en kao neverni Toma. Ti si, na àlost, i svoju i na{u, onaj drugi, onaj {to se za {aku srebrwaka prodao. Za Judu znamo koliko je para dobio, pa i ti budi po{ten, bar na kraju, pa nam kaì za koliko si ti izdao Vojislava [e{eqa i SRS, navodi Vukovi}. Pravda, 29. septembra 2008. godine, prenosi izjave koje je, na konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, izneo {ef pravnog tima za pomagawe odbrane dr Vojislava [e{eqa, Zoran Krasi}, sa nadnaslovom [ef pravnog tima Vojislava [e{eqa, optuùje lidere DS i SNS i naslovom Nikoli} i Tadi} prave front protiv [e{eqa. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Radeta: Niko nije kleo Nikoli}a. Svaki potez Tomislava Nikoli}a direktno je uperen protiv Vojislava [e{eqa i ima za ciq da Pretresno ve}e Ha{kog tribunala usvoji àlbu Tuìla{tva i [e{equ nametne branioca, rekao je na ju~era{woj konferenciji za {tampu Zoran Krasi}, ~lan pravnog tima za odbranu predsednika SRS. On je istakao da sve aktivnosti biv{eg zamenika predsednika SRS i {efa fantomske poslani~ke grupe Napred Srbijo u Skup{tini Srbije, Tomislava Nikoli}a, ukazuju na ovu pretpostavku. Nikoli} je uz Tadi}evu podr{ku, a verovatno i na wegov nalog, otvorio protiv [e{eqa front u Srbiji. To zna~i da predsednik SRS sada vodi bitku na dva fronta kaè Krasi}.
808
Dodaje da otvarawe fronta u Srbiji ima za ciq da razbije i oslabi SRS, kako bi komunikacija [e{eqa sa strankom i ~lanovima tima za odbranu bila oslabqena, a samim tim omogu}eno Tribunalu da mu nametne branioca, i na taj na~in ga natera da stupi u {trajk gla|u. Sve {to radi jedna mawa grupa qudi, na ~elu sa Nikoli}em, pokazuje kao da oni, pre nego {to }e bilo {ta preduzeti, prvo pogledaju zahtev Tuìla{tva za nametawe branioca Vojislavu [e{equ, i onda po wemu deluju kaè Krasi}. [ef pravnog tima lidera radikala navodi primer objavqivawa la`nih transkripata, zbog kojih je pravnom timu umalo uskra}ena posledwa poseta Vojislavu [e{equ, ali i zbog kojih bi [e{equ mogla da bude ukinuta povla{}ena linija za komunikaciju sa ~lanovima za pomo} u wegovoj odbrani. Nije to jedni primer. I Nikoli}eva izjava da mu je ìvot ugroèn tako|e podràva zahtev Tuìla{tva i wihovu argumentaciju da [e{equ mora da bude nametnut branilac isti~e Krasi}. On podse}a da vlastima, ali i odbeglim iz SRS, ne odgovara da [e{eq bude pu{ten na slobodu. Zbog toga je on u Hagu. [e{eq na slobodi nije odgovarao ni \in|i}u koji je, 17. februara 2003, godine traìo od Karle del Ponte da ga vodi i da ga ne vra}a. Isto tako, danas ne odgovara ni Borisu Tadi}u da se predsednik SRS vrati u Srbiju zakqu~uje Krasi}. Na pitawe da li kletve koje su radikali izgovorili sa skup{tinske govornice i daqe vaè, Vjerica Radeta je odgovorila: Nikada niko iz SRS nije izrekao nijednu kletvu na ra~un Nikoli}a. Ona kaè da to, {to se Nikoli} prepoznao u tome, govori u korist ~iwenice da su predsednik stranke Vojislav [e{eq i svi ostali radikali blagovremeno prozreli {ta sprema Nikoli}. Intervju sa izdajnikom Tomislavom Nikoli}em, objavquje Pravda, 29. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Tomislav Nikoli} iskreno o odnosu i svim sukobima sa liderom SRS i wegovom suprugom, naslovom [e{eq gre{i, nisam mu zabio no` u le|a i podnaslovom [e{eq je ranije imao jedan poseban stav prema meni, nikada mi nije uputio lo{u re~ i psovku, nikada nije vikao na mene. Unutar intervjua su dva antrfilea sa naslovima Susret sa Manterom i Konuzinom i Velika Srbija uvek u srcu. Nikoli}, na narednim stranicama, poku{ava da postigne dva ciqa: da svoje izdajstvo premetne u patriotizam i da me|usobno zavadi rukovodstvo Srpske radikalne stranke. Priti{}e Nikoli} na dugmad za kojom se uobi~ajeno poseè, na generacijski jaz, na nove i stare ~lanove. Zaboravqa samo jednu stvar, stari i mladi koji su sa gnu{awem osudili wegovo izdajstvo, sada su vi{e nego ikad uvereni u ispravnost ideala koji su ih okupili. Tomislav Nikoli}, {ef poslani~ke grupe Napred Srbijo, u razgovo ru za Pravdu iznosi razloge prvih sukoba sa [e{eqem, govori o qudima koji su doprineli da se predsedniku SRS pomuti svest, ali i eventualnom pomirewu. Kako kaè, sa [e{eqem privatno nije u sva|i, kao i da }e, ukoliko oseti da }e mu doskora{wi najbliì saradnik pri}i, uvek prvi pruìti ruku.
809
Nakon svega {to se desilo, pretwi koje su vam stizale, re~i koje je izgovorio Vojislav [e{eq, da li moète da kaète: On je to sve naredio, ho}e da me se otarasi... Ne, ne mogu, nemam dokaza, ali me boli {to poznajem Vojislava [e{eqa tako dobro da mislim da ne bi zaàlio da mi se ne{to desi. Zna~i, posle osamnaest godina zajedni~ke politi~ke borbe i prijateqstva, vi ipak mislite da on ne bi trepnuo ukoliko bi vam neko naudio? Mislim da mu ne bi bilo ào ukoliko bi mi neko naudio. Od trenutka kada ste podneli ostavku, da li ste razgovarali sa [e{eqevom suprugom Jadrankom? Ne, ne{to se ona i ja preko medija, u jednoj ili dve re~enice, ne sporazumevamo. Kada sam ja obelodanio stenograme sa partijskih razgovora vo|enih sa Vojislavom, u kojima ni jednom jedinom re~ju nisam pomenuo Hag niti otkrio detaqe iz Tribunala, jako mi je te{ko palo i puno me povredila wena re~enica u kojoj me ona pita: Jesi li sad sre}an, Tomo? Onda je prigovorila kako nije mogla da poseti supruga, ali je Hag to demantovao. Ali sam ja morao da pitam tog novinara, koji je to pisao, da li je ona bila sre}na kada su poslanici kleli moje unuke i {ta je u ìvotu va`nije, da ona ne vidi supruga koji je ìv ili da ja vi{e nikad ne vidim svoje unuke? Ona je na to odgovorila i ja zaista vi{e sa wom nemam {ta da razgovaram. Ipak, nedavno ste izjavili da i posle svega èlite da [e{eq iza|e iz Haga... Naravno, ponovi}u to opet. @elim da on sutra iza|e iz Haga, jer bi tako morao direktno da se ukqu~i u taj na{ sukob i ne bi morao da angaùje narika~e i razne qude koji u stranci, ali i u Srbiji, ni{ta ne zna~e. Onda bi on govorio o meni lo{e, zapravo bi govorio o sebi, jer ipak smo mi dugih osamnaest godina zajedno i ja nisam preko no}i postao ~ovek bez moralnih karakteristika kako je on rekao. Morao bi da kaè u kom trenutku sam ja bio nemoralan, a da je on }utao i nije reagovao. A ja ne}u nikada ni{ta lo{e da kaèm o wemu, ne zato {to nemam {ta da kaèm, ve} zato {to sam izuzetno ponosan na svoj ìvot proveden u SRS, na prijateqstvo sa wim. On je imao jedan poseban stav prema meni, nikada mi nije uputio lo{u re~ i psovku, nikada nije vikao na mene, ~ak i kada je drugima sva{ta govorio, pazio je na koji na~in. Ali, sada su do{la druga vremena. Koja vremena, {ta je kqu~ni faktor razlaza dva dugogodi{wa saradnika? [ta je dovelo do toga da [e{eq promeni svoje stavove? On se telefonski i pisano okruìo qudima koje ranije nije hteo ni da vidi u stranci. Zna~i, pogre{ne informacije koje su stizale do [e{eqa u Hag su dovele do sukoba? Prvo na {ta me upozorio kada je po{ao u Hag jeste da }e mu svest biti izmewena, a onda su mnogi svesno uticali da se wegova svest izmeni, a ti koji su ga informisali sada su izbili u prvi plan. Ko su ti qudi? Elena Boì}, Jadranko Vukovi}, Vjerica Radeta... Pomiwe se ~esto i Nemawa [arovi}.
810
Pa, vidite da su svi oni odjednom u vrhu stranke. Svi osim Dragana Todorovi}a koji je, barem preda mnom, uvek imao kriti~ki stav prema Vojislavu [e{equ i onome {to radi. Sada je on sa qudima za koje znam da ih ne ceni i znam da ne}e mo}i dugo da izdrì sa tim qudima. On intimno misli sve ono {to ja radim, a radi ono {to se od wega o~ekuje... Tako da mislim da }e vrlo brzo di}i ruke od svega... Srpska napredna stranka je za ulazak u Evropsku uniju. U kom trenutku je do{lo do promene va{eg stava? Ali, promena je bila i u SRS dovedena do kraja. Vojislav [e{eq je rekao ho}emo u EU, samo traìmo da to bude sa Kosovom i zato sam ja to izneo kao stav stranke ube|en da [e{eq to ne}e da mewa. Pa {ta je to {to je navelo [e{eqa da promeni mi{qewe? To se bukvalno desilo za sat vremena. Ali, ono najbitnije {to ja zameram svojim biv{im prijateqima je to {to ja nisam prisustvovao tom sastanku, nego sam ostao u Skup{tini da defini{em amandman. Vjerica Radeta, Gordana Pop-Lazi}, Zoran Krasi}, svi su oti{li tamo i [e{eq pita kako sve te~e, oni odgovaraju evo iznosimo amandman, a on }e na to pa kad smo mi to rekli... A oni kaù ta~no je, nismo. Zatim ja sutradan donosim stenogram i pitam, jesu li ovo va{a imena i jeste li ovo vi izgovorili?! Za{to ne smete da kaète predsedniku da smo doneli odluku, hajde da je promenimo, ali smo je doneli. Samo da mi je [e{eq ujutru rekao, Tomo, odustani od toga, ne}emo u EU ne! Doveo je do toga da to nekoliko meseci traje... u stvari, ja sam pogre{io, ali nema veze ne kajem se. Ja sam wemu obe}ao da }u stranku voditi jo{ godinu dana i to sam ispunio. Vi ste tada podneli ostavku, za{to? Evo, da kona~no ra{~istimo. Ja sam tada u Strazburu obezbedio amandman po kome se opomiwe Hag da violentno kr{i qudska prava Vojislava [e{eqa time {to mu ~etiri i po godine nije po~elo su|ewe, i to je u{lo u rezoluciju. Meni i Todorovi}u tada svi ~estitaju, a [e{eq me zove i kaè zabio si mi no` u le|a! Ja ga sada pitam u Hagu, {to si mi to re kao, kad on ja i sada mislim da mi zabija{ no` u le|a. Zatim ga pitam na koji na~in on misli da nas dvojica nastavimo saradwu, on kaè nikako. Kada sam mu saop{tio da ne èlim vi{e da budem wegov zamenik, rekao mi je pa ti i nisi moj zamenik, tebe je kongres samo izabrao... Ja ga pitam, pa kakvo ti mi{qewe ima{ o meni, kako ja da vodim stranku kada me ti uop{te vi{e ne ceni{? A on }e na to: Ja te ne cenim, ti si jedan mali ~ovek koji se popeo visoko! [ta se daqe de{avalo? On daqe tvrdi da ja zbog svoje sujete ne mogu da prihvatim Ko{tunicu kao mandatara... Dok je moj jedini komentar bio da ne mogu da prihvatim da to saznam preko medija. Pa on zamera {to sam se ja naqutio... I onda kaè, ti budi predsednik Skup{tine, neka Da~i} bude potpredsednik vlade. To onda zna~i da SRS, koja je okosnica vlade, nema ni predsednika ni potpredsednika vlade, i ja sam znao da je to neka igrarija... Za{to niste tada oti{li?
811
Tada sam mu saop{tio da podnosim ostavku, pa me je on zamolio da ostanem jo{ godinu dana. Saop{tio mi je razlog i ja sam taj razlog prihvatio. Zatim [e{eq kre}e iz dana u dan da radi protiv mene. Ho}ete li pruìti ruku [e{equ kada iza|e iz Haga i da li ipak postoji {ansa za pomirewe u neko dogledno vreme, kada se smire strasti? Privatno nema potrebe, jer ja sa wim nisam u sva|i. Kada bih bio siguran da }e [e{eq da mi pruì ruku, ja bih mu prvi pruìo. Me|utim, poznajem ga jako dobro i to {to je on rekao da sam ja gotov u svakom pogledu, to nije znak da meni neko treba da lupi {amar, ve} da je on sa mnom zavr{io... Razgovarali ste sa ameri~kim ambasadorom, da li je on vas kontaktirao i o ~emu ste pri~ali sa wim, a o ~emu sa Konuzinom? Ne, mi smo se sreli u sali. Rekao sam mu da je, zahvaquju}i EU i Americi, na{a politi~ka scena takva kakva jeste, kao i da wihovi nastupi nisu ideal demokratije kakav ja zami{qam i on se tu sloìo. Rekao sam da je Tadi} predsednik Skup{tine, parlamenta, Srbije, Vojvodine i {ta jo{ treba da mu pomognu... Kosovo je, naravno, ostalo stena izme|u nas koja ne moè da se prelomi. Sa Konuzinom je bilo potpuno druga~ije, u svemu smo se sloìli. On mi je ~ak rekao: Gospodine Nikoli}u, Rusija nikada ne}e spre~avati Srbiju da postane ~lan EU kao i da oni samo èle da vide koji su to uslovi po kojima Srbija èli da u|e. Da li smo spremni na potpuno ponièwe da bismo postali ~lan. Ja sam odgovorio da SNS nikako, a ~ini mi se ni DS, DSS, SPS, radikali, niko ne}e pristati da da Kosovo zarad ulaska u EU. Izjavili ste u jednom intervjuu da vam je Velika Srbija i daqe u srcu, a kao jedan od principa stranke navodite i povratak izbeglica? Tako je, kako ja mogu da kaèm da Knin nije srpski grad?! Kako da oprostim Hrvatima {to su proterali na stotine hiqada Srba i Evropi koja im dozvoqava da i daqe funkcioni{u?! Da, insistira}u svim snagama u me|unarodnim kvorumima da Hrvatska obezbedi da nijedan Srbin ne bude maltretiran kada se vrati, pa makar se vratio da proda svoju imovinu. Krasi} na Nikoli}a je naslov teksta koji donosi Borba, 29. septembra 2008. godine: Funkcioner Srpske radikalne stranke (SRS) Zoran Krasi} optuìo je ju~e {efa poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislava Nikoli}a, da pomaè Ha{kom tribunalu da nametne branioca lideru radikala Vojislavu [e{equ. Krasi}, koji je {ef pravnog tima za odbranu [e{eqa, rekao je da Nikoli} ide po svim ta~kama zahteva Tuìla{tva da se Vojislavu [e{equ nametne branilac. On je, na konferenciji za {tampu u sedi{tu SRS, rekao da je Nikoli} objavio navodne transkripte svog razgovora sa [e{eqem da bi pomogao Tuìla{tvu da lideru radikala nametne branioca. Prema Krasi}u, nakon nametawa branioca [e{equ, ha{ko Tuìla{tvo bi u ti{ini zavr{ilo posao. Krasi} smatra da Nikoli} ispuwava naloge Borisa Tadi}a, kao i da se Tadi} nadao da }e Nikoli} biti kamen~i} u cipeli Srpske radikalne
812
Radio televizija Srbije, emisija [ta radite bre Beograd, 29. septembar 2008. godine Tomislav Nikoli} je poku{ao da objasni svoje re~i kojima je uvredio Gordanu Pop-Lazi}. Namera mu sigurno nije bila iskrena, telefonirao mu je Vu~i} i objasnio da imiyu {teti vre|awe udovica i majki. Tomislav Nikoli}: A ti, Gordana, vi{e ne}e{ imati na ~ijem ramenu da pla~e{ zbog izneverenih, kad te pritisnu izneverene qubavnice i one koje to nisu ni postale. Ne, nisam ja mislio da Gordana ima qubavnice, nego ne~ije qubavnice. Gordana Pop-Lazi}: Ja nisam kao èna uvre|ena, zato {to to {ta gospodin Nikoli} o meni misli, meni je sasvim svejedno. Ja imam ovde puno kolega koji me poznaju dugi niz godina, imam prijateqe van stranke, imam familiju, imam troje dece, udovica sam i {to se ti~e bilo kakvih qubavnika, svi ovde znaju, pa i gospodin Nikoli}, u ~iju ku}u smo ulazili moj pokojni mu` i ja, da sam ja jedna po{tena èna, bila odana 30 godina svom suprugu. Ali, gospodine Nikoli}u, ja ne}u da pri~am koliko ste puta vi na mom ramenu plakali zbog mnogih problema koje ste imali sa svojim qubavnicama. Tomislav Nikoli}: Nisam uop{te rekao to na {ta ste vi reagovali. Molim vas, pazite vi {ta slu{ate. Dakle, ja sam veoma jasno rekao da vam je veoma te{ko {to }e vam sada komandovati ne~ije qubavnice, ili ostvarene ili neostvarene. I nisam uop{te mislio na pokojnog Slobodana, nemojte, molim vas, i wega i wegovu decu i vas po{tujem. A evo, nije mi lako, nije mi prijatno. @ao mi je {to ste to tako shvatili, uop{te nisam mislio tako. Ko je pratio, video je da nisam to mislio. Pomogla vam je koleginica da pogre{no shvatite. Zaista nisam èleo nijednog sekunda da uvredim, ne samo va{u, ni~iju porodicu, ni~iju. I ovi koji me sada gledaju kao da bi me ubili, svima vama èlim sve najlep{e u ìvotu. Vide}ete i sami koliko ste pogre{ili. Ali vas molim, nemojte, strahovit pijetet imam prema Slobodanu, strahovitu qubav prema svemu, ne, ne ne}u ni{ta...
stranke. Kamen~i} ima da poraste i da udavi Borisa Tadi}a, dodao je Krasi}. Na pitawe o mandatima poslani~ke grupe Napred Srbijo, Krasi} je rekao da Boris Tadi} mora da vrati mandate Srpskoj radikalnoj stranci. Krasi} je dodao i da su ~lanovi pravnog tima za odbranu [e{eqa u ~etvrtak i petak u Hagu razgovarali sa liderom radikala o wegovoj odbrani.
Televizija Foks, Vesti Beograd, 29. septembar 2008. godine Zadirawe u privatni ìvot nekada{wih strana~kih kolega, pa jo{ i notorne izmi{qotine, bio je nizak udarac Tomislava Nikoli}a, udarac koji je proizveo opravdanu reakciju srpskih radikala. Voditeq: Radikali su, posle kratkotrajne rasprave o onome {to je stvarno na dnevnom redu, vrlo brzo ponovo krenuli sa opstrukcijom. Naime, tvrdili su da na skup{tinskom veb-sajtu umesto poslani~kog kluba Napred Srbijo pi{e Srpska napredna stranka i traìli od predsednice
813
Skup{tine da im se vrate mandati. Kada se u raspravu ukqu~io {ef poslani~kog kluba Napred Srbijo Tomislav Nikoli}, moè se re}i da se replicirawe otelo kontroli, pa je do{lo do izno{ewa stvari iz privatnog ìvota, zbog ~ega je progla{ena pauza od ~ak sat i po vremena. Gordana Pop-Lazi}: Niko ne spori pravo gospodinu Nikoli}u da se bavi ~ime ho}e, da osniva udruèwa, da se u~lani u udruèwe golubara, udruèwe gra|ana koji peku rakiju. Jedino {to ne sme, ne sme da ~uva ovce, niti iko sme da mu poveri da ~uva ovce, jer moè da se desi da ih izgubi ili ne daj boè ukrade, kao {to je ukrao ostavke koje smo mu mi dali. Tomislav Nikoli}: Moj mandat je u mom yepu a vi kako god ho}ete da tuma~ite, tuma~ite, a ti, Gordana, vi{e ne}e{ imati na ~ijem ramenu da pla~e{ kad te pritisnu izneverene qubavnice ili one koje to nisu ni postale. Dan sa Nikoli}em Voditeq iz studija: Svakog ponedeqka Foks vam predstavqa jednog politi~ara u neformalnom ambijentu i opu{tenom razgovoru. Ovoga puta proveli smo dan sa Tomislavom Nikoli}em u trenutku kada je ba{ on vru}a tema na srpskoj politi~koj sceni. Foks neformalno otkriva kakva su mu ose}awa prema Vojislavu [e{equ, ko mu pomaè da osnuje stranku i gde voli da ru~a. Novinar: Dolazak na posao, u Skup{tini ga ve} ~ekaju novinari, jer je Toma Nikoli} ovog jutra glavna tema beogradske {tampe. Ipak, Nikoli} ima drugog posla, pristalice wegove frakcije sa Kosova do{le su u Beograd radi konsultacija o osnivawu nove stranke. Tomislav Nikoli}: Treba nam 100 qudi da se formira stranka, takav je zakon a ja bih èleo hiqade qudi da formiraju ovu stranku. Novinar: Za to vreme za skup{tinskom govornicom glavna tema je prelazak 20 radikalskih poslanika u redove Nikoli}evog poslani~kog kluba. Tomislav Nikoli}: Samo da vidim diskusiju, mnogo me interesuje {ta }e ovaj ~ovek da kaè. Voditeq: Jel gledate televiziju? Tomislav Nikoli}: Sad se utrkuju, pomeraju vesti unapred, sad ste vi carevi kad ste vi po~eli ranije onda i trke po~iwu i sad vam to traje sat vremena. Novinar: U me|uvremenu stiè i profesor Oliver Anti}, ~ije je pravno znawe Nikoli}u u ovom trenutku dobrodo{lo. Za stranku je neophodan novac. Stiè i Miodrag Nikoli} iz Jagodine. Tomislav Nikoli}: Kad me traè novinari, samo me @aklina zove iz Foksa. Oni kaù hajde @aki, hajde ti ga zovi, tebi }e da se javi. Novinar: @aklina Kitanovi} i ostale kolege kona~no su ga do~ekale. Tomislav Nikoli}: Ja ne}u da podnesem ostavku, ba{ bi me bilo sramota, dovoqno mi je ostavki za ceo ìvot. Ostavka na funkciju zamenika predsednika je posledwa koju dajem u ìvotu. Voditeq: Jel jedete nekada u skup{tinskom restoranu? Tomislav Nikoli}: Ne, nikada. Voditeq: Kako nikada, a kako izdrìte ceo dan u Skup{tini?
814
Tomislav Nikoli}: Izdrìm ceo dan, limunada, kafa, kisela voda. Voditeq: Nikad ba{ ni{ta ne pojedete? Tomislav Nikoli}: Nikad ba{ ni{ta. Voditeq: Dobro. Tomislav Nikoli}: Do {est uve~e, a onda ku}i na ru~ak, pa onda u deset ponovo kod ku}e. Novinar: Konsultacije sa jo{ jednim pravnikom. Dejan \ur|evi} kaè da je Nikoli} uvek po{tovao wegovo autonomno mi{qewe, ~ak i kada je kao ~lan RIK-a trebalo da iznosi stavove Srpske radikalne stranke. Dejan \ur|evi}: Onda sam ga ja pitao: a {ta bi bilo da to nije u skladu sa mojim pravni~kim uverewem. On bi rekao: na{ao bih nekog drugog ~lana Republi~ke izborne komisije da to javno saop{ti, ja ne èlim da niko bude unièn kao pravnik. Novinar: Opet konsultacije, sada sa poslanicima novoosnovanog kluba. Tomislav Nikoli}: Ponekad prekora~ujem brzinu, to moram da priznam. Voditeq: Jel vas zaustavila nekada policija? Tomislav Nikoli}: êsto, a onda po~nu pri~e mala plata... Voditeq: Kako ste se ose}ali kada ste gledali ovaj prenos iz Haga i kada ste videli da je [e{eq na svom su|ewu dosta pa`we posvetio vama? Tomislav Nikoli}: [ta }u. Ra{~istio sam sa jednim delom ìvota. Ne moè to nikad da se potpuno ra{~isti, ali ako znam da su tako krenuli protiv mene, ja moram da ih zaboravim. Moram da zaboravim i Nata{u Jovanovi}, koja je kao dete, sa wenim ocem sam ja bio u stranci, a ne sa wom. Danas iza|e za govornicu i govori o meni. Zna da nikada ne}u da joj odgovorim i onda postaje sve drskija. [ta je tu osnovno bilo? Trebalo je dokazati da su demokrate bile u pravu kad u kampawi kaù a za{to pri~ate o Tomislavu Nikoli}u, ne birate vi ovde Tomislava Nikoli}a, birate Vojislava [e{eqa. Zna~i, trebalo je da dokaè, da se dokaè celoj Srbiji svako ko razgovara sa Tomislavom Nikoli}em, nije siguran da }e ono {to s wim dogovori da bude ostvareno, zato {to postoji neko ko }e iz Haga da po{aqe druga~iju poruku. A video sam ve} i po pona{awu Vojislava [e{eqa kada je zvao i Vojislava Ko{tunicu i Ivicu Da~i}a, da ja to ne znam i kad je rekao Da~i}u da sa mnom nema {ta da razgovara o konstituisawu vlade, ve} iskqu~ivo sa wim. Novinar: Ovaj radni dan, me|utim, jo{ nije zavr{en. Milica Man~i}Stojanovi}, Foks televizija.
Televizija B92 Info, emisija Uve}awe Beograd, 29. septembar 2008. godine Gosti: Slavica \uki}-Dejanovi}, Nada Kolunyija, Nata{a Mi}i} i Dragan Todorovi} Srpska radikalna stranka nije odgovorna zbog neefikasnog i uop{te nezadovoqavaju}eg rada parlamenta. Pravi problem je u tome {to vlast, oli~ena u Borisu Tadi}u, poku{ava da grubo izmeni izbornu voqu gra|ana, pre}utno odobravaju}i kra|u poslani~kih mandata Srpskoj radikalnoj
815
stranci. Poslanici radikali èle da rade u interesu gra|ana, ali ne i da ih obmawuju {to je karakteristi~no za vladaju}u ve}inu. Voditeq: Dobro ve~e, od 11. juna, kada je konstituisana Skup{tina Srbije, poslanici jo{ nisu usvojili nijedan zakon. Ratifikovali su Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu sa Evropskom unijom, takozvani gasni aran`man sa Rusijom i nekoliko ugovora sa me|unarodnim finansijskim organizacijama. I tokom leta, ali i ove jeseni rad Skup{tine je uglavnom obeleàvala opstrukcija i to uglavnom ~lanova Srpske radikalne stranke. I danas su tokom rasprave o za{titniku gra|ana poslanici vi{e pa`we posve}ivali qubavnim aferama svojih kolega i hap{ewu Radovana Karayi}a nego aktuelnoj ta~ki dnevnog reda. O tome kako }e parlament ubudu}e funkcionisati, kako }e se vladaju}a koalicija boriti protiv opstrukcije i kako }e se pona{ati opozicija razgovara}u sa svojim ve~era{wim sagovornicima, a oni su: Slavica \uki}-Dejanovi}, predsednica Skup{tine Srbije, zatim Nada Kolunyija, predsednica poslani~ke grupe Za evropsku Srbiju, Nata{a Mi}i}, potpredsednica Liberalno-demokratske partije, nekada{wa predsednica Skup{tine i Dragan Todorovi}, {ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke. Gospo|o \uki}-Dejanovi}, vi ste prva me|u jednakima, pa }u po~eti od vas, pitawem: kako vi nameravate da se borite protiv ovih ~estih lutawa, hajde da tako kaèm, poslanika, koji mnogo ~e{}e govore o stvarima koje nisu na dnevnom redu? Slavica \uki}-Dejanovi}: Da, to jeste problem ili àrgonom uobi~ajenim u politici, to je blokada. Me|utim, kada je blokada delimi~na, onda, kao {to vidite, ipak uspevamo da se borimo, bez obzira {to ste rekli da nijedan zakon nije donet za 25 radnih dana, koliko ih je bilo. Uspeli smo da donesemo 16 akata, me|u kojima i ratifikacije i sporazume i tako daqe, ali kako }emo raditi pa metod koji je ve} oproban. Poku{aj dogovora s obzirom na strukturu parlamenta, a tamo gde nema dogovora, mora}emo da izdrìmo i da istrajemo u poku{aju da traìmo mogu}nost dok ne izmenimo Poslovnik da u okviru postoje}eg Poslovnika ipak i radimo a ne samo toleri{emo blokadu. Voditeq: I postoje}i Poslovnik dozvoqava izvesne mere koje ste vi po~eli da preduzimate. U po~etku ste bili dosta blagi prema poslanicima. Slavica \uki}-Dejanovi}: Mislila sam da ima razloga, jer u su{tini se radi o politi~kim opcijama, dakle svaka poslani~ka grupa ima potrebu u samom po~etku konstituisawa novog parlamenta da po{aqe i odre|ene politi~ke poruke. Jo{ uvek je atmosfera izbora bila duboko u nama svima koji smo tamo, me|utim, kako vreme odmi~e, mi moramo i svoju nadzornu i predstavni~ku funkciju, a posebno zakonodavnu zaista realizovati u skladu sa Poslovnikom i potrebama gra|ana Srbije. I zaista }u morati da budem o~igledno malo energi~nija. Voditeq: Gospodine Todorovi}u, kako vi odgovarate na kritike upu}ene radikalima da su oni tu glavni koji vr{e opstrukciju u Skup{tini? Dragan Todorovi}: Prvo, ja to uop{te ne bih nazvao opstrukcijom. Ka da je u pitawu opstrukcija, imali ste prilike, ja pretpostavqam i vi i na816
{i gledaoci, da u nekim parlamentima vide kako se vr{i opstrukcija, od toga, recimo, da se ~ita telefonski imenik, da se ide po stoput do govornice i tako daqe. Ovde se radi po Poslovniku, jer predsednik Skup{tine trudi se uz neki put mawe ili vi{e tolerancije da rad Skup{tine ide po Poslovniku. Pravo poslanika da se javqaju po Poslovniku je neprikosnoveno. Ta~no je da se prilikom tih javqawa na neki na~in malo skrene ili se na neki na~in potenciraju problemi koji su se pojavili u Skup{tini Srbije, koji nisu mali, sad je trenutno ovo vezano za jedan broj poslanika koji su oteli mandate Srpskoj radikalnoj stranci, koji na to nemaju pravo ali ja bih podsetio da smo mi postavqali pitawa po Poslovniku, na {ta imamo pravo. Imamo pravo da dobijemo odre|ene informacije i da zatraìmo od predsednika Skup{tine da on sa svoga mesta zatraì odre|ene informacije kada su u pitawu neke stvari. Ne bih da vas podse}am, ali recimo, kada je u pitawu bila odluka Skup{tine grada Beograda da se tada{woj opoziciji ili odbornicima opozicije u Skup{tini grada Beograda ne dozvoli da i oni predloè kandidata za predsednika skup{tine, pa je zahvaquju}i parlamentu Skup{tine Srbije ta odluka poni{tena, moralo je ponovo da se ide na izbor. Pa onda, recimo, pitawe ~iwenica i okolnosti pod kojima je uhap{en Radovan Karayi}, pa de{avawa, tako|e ~iwenice i okolnosti, vezane za doga|awa na mitingu Srpske radikalne stranke, a sada trenutno preovladava problem sa kojim se mi suo~avamo. Nije ovo prvi put, od 1994. godine se mi suo~avamo sa poku{ajima vlasti da promeni izbornu voqu gra|ana, da kupi odre|en broj poslanika. Voditeq: Pri~a}emo o tome u drugom delu emisije. I ja sam za to da posvetimo pa`wu svakako i tom pitawu. Dragan Todorovi}: Mi radimo po Poslovniku, jer druga~ije ne bi mogli ni da iza|emo za govornicu. Neki se boqe ili lo{ije snalaze na tom putu, ali mislim da se u su{tini svodi na to. Voditeq: Gospo|o Mi}i}, va{ mandat kao predsednice Skup{tine osta}e zapam}en po tome i vas i dan-danas pojedini poslanici prozivaju. Podse}am na to da ste bili dosta strogi prema poslanicima, da ste mnogo ~e{}e izricali kazne od gospo|e \uki}-Dejanovi}. Da li biste se vi poneli isto da ste sada predsednica Skup{tine? Nata{a Mi}i}: Pa znate {ta, nije to pitawe strogo}e. Kao i zakonik, i Poslovnik, moète da ga primewujete ili da ga ne primewujete. Voditeq: Ali o~igledno moè da se tuma~i i na ovaj i na onaj na~in? Nata{a Mi}i}: Zna~i, obaveza predsedavaju}eg jeste da primeni mere odnosno sankcije ukoliko poslanici kr{e taj Poslovnik. Ukoliko to ne uradi, onda ta osoba koja predsedava kr{i Poslovnik. I to je tako jednostavno. Me|utim, ja bih rekla da ovde problem leì prvo u politici. Jednostavno, mi nemamo jasnu i ~istu politiku odnosno strategiju. Ako je ve}inu dobila lista koja se zove Za evropsku Srbiju, kona~no, to joj je ime i ako SPS, naravno, ja imam pravo da sumwam u wihove iskrene namere, podràva tu evropsku integraciju, onda ja ne vidim kako se ta ve}ina, ta poslani~ka ve}ina bori za taj prioritet. Ne, naprotiv, mi smo neprekidno svedoci da pored te Evropske unije, mi uvek imamo i neke prioritete pored.
817
Nekada je to Kosovo, nekad je to, evo sami ste rekli 9. septembra smo usvojili Sporazum o pridruìvawu ali se istog dana usvojio i Gasni aran`man sa Rusijom, pa smo tako bili svedoci da svi izjedna~avaju ta dva sporazuma kao dva istorijska, ~ime opet umawujete prioritet evropskih integracija. Dakle, odgovornost je u poslani~koj ve}ini, uvek, i to je potpuno jasno. Prvo bi trebalo napraviti, nije dovoqno samo deklarativno zalagawe za Evropu, nego morate imati neki operativni plan. Da biste taj plan izvr{ili, prvo morate da imate ve}inu koja }e da izglasa te zakone. Ova ve}ina ima problem i sa tim, pa je i LDP kao konstruktivna opozicija, naravno, a u interesu pre svega gra|ana i u skladu sa na{om politikom koja kao jedini prioritet vidi te evropske integracije, prihvatio da u stvari pomaè u tome toj poslani~koj ve}ini, ali i pored toga, zaista se ne ~ini ni{ta kako bi se taj evropski put ubrzao. Na primer, odgovornost je poslani~ke ve}ine da se izmeni poslovnik, da za zakone koji se ti~u evropskih integracija postoji jedna ubrzana procedura. To su uradile sve zemqe u regionu, ne bismo mi tu izmislili toplu vodu. Daqe, nama je mnogo lak{e da se qutimo na Holandiju i Belgiju zato {to nam nisu odmrznule taj trgovinski sporazum iako smo mi tako lepo usvojili sa 140 poslanika, skoro 100 mawe nego za ovaj gasni aran`man, na àlost. Dakle, mnogo nam je lak{e da se qutimo na druge, nego da mi preuzmemo neke obaveze, da sagledamo koje su to prepreke. U redu, prepreka je Mladi}, to svi znamo, pa da vidimo {ta je ta institucija, {ta je ta Narodna skup{tina. Naravno, ne moèmo mi juriti Mladi}a, ali mogli smo da usvojimo recimo jednu deklaraciju kojom se osu|uje taj zlo~in u Srebrenici. I taj akt postoji, LDP je u pro{lom sazivu podneo deklaraciju, pre toga gospodin Kora} i ja... Voditeq: Se}amo se tih poku{aja. Nata{a Mi}i}: Ali pazite, apsolutno nema nikakvog pomaka. Zamislite, mo`da bi i Holandija, ne mogu da tvrdim, Holandija i Belgija, da postoji takav neki signal iz Narodne skup{tine, umesto toga mi smo im poslali signal evo, gasni aran`man i evropske integracije zajedno, sve moè. Voditeq: Gospo|o Kolunyija, prozvala vas je gospo|a Mi}i}, na neki na~in prili~no direktno. U stvari, ~ini mi se, i stoji to da bi vladaju}a grupacija, vladaju}a ve}ina trebalo da odre|uje neki ton diskusije u Skup{tini. Kako vi na to odgovarate? Ponekad se ~ini da vi{e popu{tate pred ovim opstrukcijama i da pu{tate opoziciju da diskutuje, a vi ~ekate da sve to pro|e. Nada Kolunyija: Ja, ja, mogu da se saglasim sa tim da je pitawe po{tovawa Poslovnika pitawe koje u su{tini ne bi trebalo da se postavqa. Dakle, Poslovnik bi trebalo da se po{tuje doslovno, onako kako je napravqen. Istovremeno, ja i sama ose}am potrebu da se i politi~ki ìvot u Srbiji, ali i ìvot, odnosno rad parlamenta, na neki na~in normalizuje u smislu smawewa politi~kih tenzija, smawivawa sukoba, dogovarawa, dakle stvarawa jedne atmosfere koja je normalna i logi~na za parlament zemaqa koje imaju razvijeniju demokratiju. Izme|u ta dva pola, dakle izme|u toga da se strogo po{tuje Poslovnik i u tom slu~aju je ta~no da bi mnoge ove pojave koje se sada de{avaju i koje oduzimaju vreme, zapravo bile svedene na
818
mnogo mawu meru, jer ono {to se vrlo ~esto koristi kao pozivawe na Poslovnik je, zapravo zloupotreba Poslovnika. Dakle i kada se javqaju po Poslovniku, opet je va`no ponavqati stalno, prioritet da dobije re~ narodni poslanik koji se javi po Poslovniku postoji samo zbog toga da bi se spre~ila eventualna gre{ka u proceduri prilikom dono{ewa odluka. Ukoliko se javqa poslanik da bi pri~ao o ne~emu {to nema nikakve veze ni sa ~im, niti upozorava na povre|enu proceduru i tako daqe, on zloupotrebqava Poslovnik i u tom slu~aju moè da se primewuje Poslovnik rigidno. Voditeq: I kakva je tu va{a strategija kao vladaju}e ve}ine? Nada Kolunyija: Na{a strategija je da mi poku{amo da napravimo atmosferu u kojoj }emo se dogovarati, kao {to smo poku{avali da napravimo i dogovor sa Srpskom radikalnom strankom oko Sporazuma o pridruìvawu i stabilizaciji. Mi smo smatrali da je to istorijski va`no za Srbiju. Mi smatramo i daqe da je istorijski va`no za Srbiju da taj parlament bude institucija u kojoj }e poslani~ke grupe, bez obzira na razli~ite politi~ke programe mo}i da se dogovaraju oko strate{ki va`nih pitawa Srbije. Dakle, moèmo da biramo: ili }emo birati strogu primenu Poslovnika i podeliti i parlament i srpsko dru{tvo na dva ukopana tabora, {to mislim da nije lo{e ni dobro, prosto bi to trebalo izbe}i, ili }emo poku{ati da pravimo mostove i da se dogovaramo oko svih stvari koje su va`ne. Svi tvrde da im je va`no da Srbiji bude boqe, da gra|ani ìve boqe. Hajde da vidimo. Voditeq: Da, ali dok govore o tome, onda se de{avaju i stvari poput ovih koje }emo videti sada u jednom kratkom prilogu. Vide}ete ise~ak iz dana{weg zasedawa Skup{tine Srbije. ûli ste, dakle, u posledwih pet sekundi sami ste mogli da ~ujete kako je izgledala rasprava u Skup{tini. Gospo|o \uki}-Dejanovi}, vi niste bili u ovim trenucima u Skup{tini. Da li biste mo`da prekinuli ovu raspravu da ste bili? Slavica \uki}-Dejanovi}: Verovatno bih se potrudila da {to kra}e traje, na{la bih na~ina da ovaj dijalog prekinem. Mislim da zaista izno{ewe privatnih opservacija prosto nije prijatno i apsolutno {teti ugledu parlamenta, ali po{to je bilo komentara da sam ja blaga, da se striktno ne pridràvam Poslovnika, mi smo se svi sloìli, i predstavnici koji ovde sede tako|e, da je Poslovnik koji sada moramo koristiti jer nemamo drugi, upravo ve} odavno bio zreo da nakon zakona o skup{tini, koji upravo radimo i nadam se da }emo do kraja godine, ustvari ustavna nam je obaveza da izglasamo taj zakon, nakon tog zakona bismo morali da promenimo Poslovnik. Svi ve} dolazimo u stra{nu koliziju sa potrebom da ga po{tujemo i da neka realnost koja je korisnija i po zakonodavnu i po sve druge aktivnosti vlada atmosferom u parlamentu. Najjednostavnije je izre}i sankciju. Me|utim, svrha sankcije je da se atmosfera popravi i da radimo, a nije svrha sankcije da ja dva dana izri~em kazne i da uzimam po 3.000 ili po 16.000 poslanicima. Tendencija ~lana koji to reguli{e je upravo da se parlament bavi svojim radom i mislim da predsedavaju}i mora da proceni {ta u kom momentu moè i treba da primeni. On mora da vodi ra~una o redu, atmosferi. Verujte, da sam striktno primewivala Poslovnik, mislim da jo{ ne bismo zavr{ili ni Sporazum o pridruìvawu ni gasno-naftni aran`man.
819
Voditeq: Gospodine Todorovi}u. Dragan Todorovi}: Mogu li ja jednu stvar da kaèm? Voditeq: Hm. Dragan Todorovi}: Sve vreme se zaboravqa da smo mi u razli~itim momentima bili i na mestu pozicije i na mestu opozicije. Sada{wa pozicija zaboravqa vreme kada je bila u opozicionim redovima i neke opozicione partije zaboravqaju momente kada oni izlaze po Poslovniku. Ja bih samo naveo jedan karakteristi~an slu~aj, a to je slu~aj sada{weg ministra Dragana [utanovca i hulahopke, i ono ve~e kada je biran predsednik Skup{tine Srbije. Mi nikada, ni jednog jedinog momenta nismo postavili pitawe wihovog izlaèwa za govornicu. Smatrali smo da oni u tom momentu misle da treba da koriste Poslovnik na na~in koji ga koriste, a da }e gra|ani Srbije o tome dati svoju ocenu kada za to do|e vreme. Problem je {to sada svi procewuju i ocewuju i komentari{u trenutno pona{awe Srpske radikalne stranke. Osnovna je jedna stvar: sada{wa vladaju}a ve}ina ili ona prethodna vladaju}a ve}ina treba da stvori uslove da ne dolazimo uop{te u ovu situaciju, odnosno da ra{~istimo neke stvari. Zna~i, da po tom pitawu neke stvari budu potpuno ~iste. Evo recimo, kada je po pitawu mandata, da je vladaju}a ve}ina u~inila sve da to pitawe bude bez ikakvih dilema re{eno kao {to je Ustavom delimi~no stavqena mogu}nost da se to uradi, Zakonom o lokalnim izborima je to precizirano takore}i do krajwih mogu}ih granica... Voditeq: Ali u parlamentarnim nije ba{ tako. Dragan Todorovi}: Samo molim vas, ali to je odgovornost na ve}ini. Znate, nije to na nama. Mi smo predlagali da se te stvari definitivno re{e, ali mnogi zakoni, kao i ovaj zakon, kao i Zakon o izboru narodnih poslanika je trebalo da se usaglase sa Ustavom. To je, izme|u ostalog, ~lan 102, tre}i stav, ili drugi, pardon. Ovde je va`no da je vladaju}a ve}ina za to odgovorna, jer pazite, nije ovo prvi put. Imali smo 1994. godine, imali smo 2001. godine, pa smo imali 2001. u nekoliko navrata, prvo Baneta Ivkovi}a, pa otimawe mandata Vuku Obradovi}u, pa smo imali posle toga otimawe mandata SPO-a. Voditeq: Bilo je dosta toga, jeste. Dragan Todorovi}: Pa stranke koje uop{te nisu u~estvovale na izborima, odnosno nisu izborile u~e{}e u parlamentu su kupovale poslanike. Zna~i odgovornost nije na opoziciji nego na vladaju}oj ve}ini. Zbog ~ega to ne radi vladaju}a ve}ina, molim vas. Voditeq: Posveti}emo tom pitawu naredne minute emisije, moramo samo, izviwavam se, na kratko da napravimo jednu pauzu, pa }emo se vratiti u studio. Dragan Todorovi}: Nisam zavr{io, ako moè, ali evo, vrati}u se na to. Voditeq: U Uve}avawu govorimo ve~eras o funkcionisawu Skup{tine Srbije. Stigli smo do mandata poslanika Tomislava Nikoli}a i poslanika koji ga podràvaju. Kako }e ta pri~a biti zavr{ena, to je pitawe sada za sve, ali vas molim da budete relativno kratki. Dakle, da li te mandate treba oduzeti gospodinu Nikoli}u i ostalima i vratiti ih Srpskoj radikalnoj stranci ili ne?
820
Dragan Todorovi}: Pa evo, odmah da kaèm, to zavisi od vladaju}e ve}ine, pa ja }u posle re}i. Voditeq: Dobro. Nada Kolunyija: Ne postoji tu nikakva voqa ve}ine ili nemo} mawine. Postoji zakon i postoji Ustav. U Ustavu pi{e da narodni poslanik svojom voqom moè mandat dati na raspolagawe stranci. Dragan Todorovi}: I to je u~iweno. Nada Kolunyija: U Zakonu pi{e da mandat prestaje pre isteka roka na koji je poslanik biran u slu~ajevima pa da ne nabrajamo, podno{ewa ostavke. Dakle, da je Srpska radikalna stranka Administrativnom odboru dala bilo koji od dokaza na osnovu kog je prestao mandat tim poslanicima, Administrativni odbor bi mogao samo da napravi informaciju, kao {to ina~e sa~iwava informaciju u takvim slu~ajevima i da uputi Skup{tini. Voditeq: Hipoteti~ki, da li biste se tako isto postavili da 18 poslanika napusti va{u poslani~ku grupu i osnuje svoju grupu i svoju stranku? Da li biste govorili isto ovako? Nada Kolunyija: Mi smo imali taj slu~aj i na kraju ti mandati su ostali poslanicima koji su napustili. Dragan Todorovi}: Koji? Nada Kolunyija: U prethodnom, iz Demokratske stranke, oti{la su dvojica... Dragan Todorovi}: Ne, nego dvojica su pre{la iz Demokratske stranke Srbije, Dragi{a \okovi} i Tomislav Kitanovi} su oti{li kod vas iz Demokratske stranke Srbije. Voditeq: Bilo je vi{e prelazaka posledwih godina. Nada Kolunyija: Ali je svugde, dakle u svim slu~ajevima i Demokratska stranka je ostala bez mandata kada su neki sa wene liste napu{tali poslani~ki klub. I uvek se tako de{avalo, i uvek u slu~aju da ne postoji ostavka, ti mandati su ostajali otvorena stavka. Voditeq: Tu je o~igledno nepravda u~iwena nekome, s obzirom da, evo konkretno sada, stranka koju planira da osnuje gospodin Nikoli} nije u~estvovala na izborima, a ako ostane ovako kako je sada, ima}e 18 poslanika. To deluje kao nepravda prema glasa~ima. Nada Kolunyija: Da, ali... Voditeq: S druge strane, pitawe je da li su glasa~i glasali za radikale zbog Tomislava Nikoli}a ili zbog [e{eqa. Nada Kolunyija: Sada mi ne}emo da ulazimo u to, ali nismo mi ti koji o tome odlu~ujemo. Dragan Todorovi}: Ove ima jedan problem, izviwavam se. Nata{a Mi}i}: O ovome ne moèmo mi da pri~amo, to je isto kao kada pri~amo o Poslovniku, da li da ga primewujemo malo ili vi{e ili striktno. Sad smo do{li u poziciju da pitamo da li da primewujemo zakon ili ne. Dragan Todorovi}: Ali ne moèmo da primewujemo zakon kad on nije usagla{en sa novim ustavom. Taj zakon je donet pre novog ustava i on je morao da bude usagla{en. Voditeq: Ali po{to nije...
821
Nada Kolunyija: Ali u tom zakonu pi{e da moè da prestane ostavkom. U tom smislu je on usagla{en. Dragan Todorovi}: Evo ja }u vam re}i, po Zakonu o finansirawu politi~kih stranaka, Srpska radikalna stranka }e iz buyeta dobijati na ime 78 osvojenih mandata. To je {izofrenija ako dràva na jedan na~in priznaje da mi imamo 78 mandata i daje nam sredstva iz buyeta, onda tu ne{to nije u redu. Slede}a stvar: Zakon o izboru narodnih poslanika evo, da pod nekim odre|enim uslovima neko od ovih 18 poslanika izgubi mandat iz bilo kojih razloga, ja postavqam pitawe s ~ije liste }e biti nov poslanik. To su stvari koje potpuno stavqaju do znawa da je Srpska radikalna stranka u pravu. Slede}a stvar, mi samo ~ekamo, nemamo mi ni{ta protiv da vladaju}a ve}ina svoju rezervu {to duè drì u Skup{tini i da im pomaè, ali mi imamo, recimo, i pitawe ostavke koju poslanik daje i tamo kaè dajem neopozivu ostavku. Znate, ne moète vi u jednom momentu da kaète e, ja sad povla~im tu ostavku i tako daqe. Sve je sad stvar tuma~ewa vladaju}e ve}ine. Voditeq: Da pitamo gospo|u \uki}-Dejanovi}, planirate li vi da naloìte nekome da re{i ovu situaciju ili ne? Slavica \uki}-Dejanovi}: Znate {ta, ja samo mogu... Voditeq: Ili }ete prepustiti Tomislavu Nikoli}u? Slavica \uki}-Dejanovi}: Ne, samo da vam kaèm, ja nemam nikakva ovla{}ewa, mandati su verifikovani u Skup{tini i ako bude problem tih verifikovanih mandata ponovo na dnevnom redu, samo tako ponovo o mandatima mogu da govorim. Dakle, uop{te nemam nikakvu ni formalno-pravnu ni su{tinsku mogu}nost da bilo {ta pokrenem. Danas je bilo inicijativa da, s obzirom da su mandati ukradeni, kori{}en je ba{ taj termin... Dragan Todorovi}: Ne ukradeni, mandati jesu ukradeni, ali su ukradeni akti Srpske radikalne stranke. Slavica \uki}-Dejanovi}: Uglavnom, kori{}en je termin... Nada Kolunyija: Ali sud je nadleàn za to... Slavica \uki}-Dejanovi}: Uglavnom, kori{}en je termin kra|a. Dragan Todorovi}: Mi smo se i obra}ali predsedniku Skup{tine... Slavica \uki}-Dejanovi}: Samo da ja kaèm, molim vas. Po{to je u vi{e navrata sugerisano predsedavaju}em, odnosno predsedniku da tuìlac bude o tome obave{ten, odnosno tuìla{tvo, ja sam odlu~ila da kompletan stenogram dana{we sednice, posebno oni sadràji koji govore o tome, budu dostavqeni tuìocu i to je sve {to ja mogu, vi{e od toga ne mogu. Dragan Todorovi}: Ja vam se zahvaqujem, Nada Kolunyija nije razumela {ta ste vi trebali da uradite, ali sre}om, vi jeste. Nada Kolunyija: Ja samo ho}u da kaèm da Srpska radikalna stranka, osim... Slavica \uki}-Dejanovi}: Da, ali ne mogu da radim ono {to sud treba da radi. Nada Kolunyija: ...{to opstruira rad parlamenta, nije preduzela nijedan potez koji joj stoji na raspolagawu da bi poku{ala institucionalno da re{i taj problem. Dakle, ovde se zabluda stvara oko toga kako je to pitawe ne~ije voqe. Uop{te se ne radi o voqi.
822
Dragan Todorovi}: Nije ta~no. Nada Kolunyija: Zakon i Ustav i na{ Poslovnik ostavqaju samo odre|ene procedure koje su mogu}e. Administrativni odbor je mogu}e sazvati ako stignu ostavke i on }e konstatovati... Voditeq: Da, ali evo, pomenuo je gospodin Todorovi}... Dragan Todorovi}: Ali, nije ta~no. Voditeq:...tu situaciju da }e stranka i daqe dobijati pare za 78 poslanika, a ima}e ih 60. [ta onda tu raditi? Nada Kolunyija: Radi se o tome da zakon nije najsre}nije re{io... Dragan Todorovi}: Ko je odgovoran? Nada Kolunyija: ... pitawe izbornog sistema gde su izborne liste i pitawe vlasni{tva, uslovno re~eno, mandata, dakle, ko je vlasnik mandata. îwenica je da je ve}i stepen demokrati~nosti ukoliko je poslanik samostalniji, dakle i to je bila intencija, da se omogu}i da poslanik bude vlasnik mandata... Dragan Todorovi}: [to ste onda prihvatili novi Ustav? Nada Kolunyija: ... da ne bi bio ucewen svojom partijom ili ve} nekim drugim. Dragan Todorovi}: Ovo nije korektno. Koliko ste ostavki podneli, koliko ste ostavi podneli za va{e poslanike? Pa stvarno nije korektno. Nada Kolunyija: Podneli su ostavke qudi zato {to su oti{li na druge poslove. Dragan Todorovi}: Nije ta~no, nije ta~no, Nado. Ovo {to govori gospo|a Kolunyija nije ta~no. Vi znate, i da se razumemo, mi smo poku{ali, Slavica je prisutna, mi smo imali nekoliko sastanaka gde smo poku{avali da neke stvari bar principijelno dogovorimo. Postavqa se pitawe predsedavawa Administrativnog odbora. Od 2003. godine, moèmo mi da pri~amo {ta god ho}emo, ali princip koji smo postigli, ili sporazum, ili dogovor, zovite ga kako god ho}ete, da najve}a opoziciona stranka predsedava Administrativnim odborom... Voditeq: Sada se i tu postavqa problem... Dragan Todorovi}: Sada mimikrijom otprilike vladaju}a ve}ina kaè: znate {ta, ne}emo mi u to da ulazimo, nego se vi u opoziciji dogovorite o tome. Neka glasa opozicija u Administrativnom odboru ili u bilo kojem odboru. Svi odbori su izabrali svoje predsednike i potpredsednike konsenzusom koji smo mi postigli zajedno sa vladaju}om ve}inom. To su najo~iglednije stvari da je Demokratska stranka dobila solidnu rezervu u Tomislavu Nikoli}u. Nada Kolunyija: Koje{ta, ma koje{ta. Dragan Todorovi}: êkajte... Nada Kolunyija: Ma dajte, mislim, nemojte vi sada da pravite opstrukcije na osnovu va{eg unutra{weg raskola, za {ta nas stvarno nije briga. Dragan Todorovi}: Po onome kako mu tap{ete i kako ga podràvate, ne mogu stvarno druga~ije da zakqu~im. Nada Kolunyija: Pa nemojte, pa pustite vi to za rezerve. Dragan Todorovi}: Pustite vi na{e gledaoce da oni to procene.
823
Nada Kolunyija: Radi se o tome da Srpska radikalna stranka ima problem i da oni ho}e da to neko politi~kom voqom wima re{i. Mi ne moèmo politi~kom voqom da re{avamo taj problem. Postoje institucije koje to mogu da re{e. Ono {to je vezano za Administrativni odbor, mi smo se sa opozicijom dogovarali oko toga koji odbori pripadaju opoziciji a koji vladaju}oj koaliciji. Unutar opozicije oni su se dogovarali o tome koji odbori pripadaju kojoj stranci. Voditeq: Gospo|o Mi}i}, kako }e se LDP postaviti u ovoj situaciji? Nata{a Mi}i}: Znate {ta, ja delim mi{qewe gospo|e Kolunyije {to se ti~e mandata da se mora, naravno, po{tovati zakon. Mandati pripadaju narodnim poslanicima i to je tako i po zakonu, a i u praksi. Pa niste bili tako bu~ni kad je, recimo, G17 osnovao partiju, pre toga su bili nevladina organizacija... Dragan Todorovi}: Kako da ne, kako da ne. Nata{a Mi}i}: U prvom sazivu i hvalili se evo sada imamo dva, pa }emo kupiti jo{ poslanika. Dragan Todorovi}: Ovde sam ~ak i doneo, Sofrenije ôwagi} i Vesna Ili}. Nata{a Mi}i}: Kada su obarali @ivkovi}evu vladu, to onda nije bio problem. S druge strane, i tu se apsolutno slaèm sa vama, to je prosto tako, tako je po zakonu. Sada to {to mi ne po{tujemo zakone, {to ne po{tujemo Poslovnik, {to donosimo sporazum o gasnom aran`manu pa kr{imo i Zakon o privatizaciji i javnim nabavkama, pa sad nije te{ko kr{iti ni Poslovnik, ali druga stvar, to zaista moram da kaèm da se slaèm sa gospodinom Todorovi}em da postoji to neko nepisano pravilo. Mada, kaèm, problem je kada vi ovde ne po{tujete sopstvene zakone, kad Narodna skup{tina kr{i sopstvene zakone, onda je zaista veliki problem da po{tujete i neka nepisana pravila. To pravilo jeste da pripada, uvek je pripadalo najve}oj opozicionoj partiji. I ne vidim zbog ~ega bismo sad tu pravili neki veliki problem ako je tako, ne vidim da se Tomislav Nikoli} dokazao kao neki eminentni pravnik ili neki predsednik Administrativnog odbora, da ga je sada potrebno braniti. Sna}i }e se taj. Voditeq: O~igledno. Nada Kolunyija: Ja vas molim zaista, radi se o tome da je Srpska radikalna stranka do{la i ispostavila niz svojih uslova. Nata{a Mi}i}: Meni je svejedno ko }e da bude. Nada Kolunyija: Kada se sve podvu~e, zapravo trebali bi da stawe dovedu do one ta~ke kada je Srpska radikalna stranka imala 78 poslanika. Dakle, oni su ispostavqali zahteve kao da imaju 78 poslanika. Mi smo tada rekli: postoji sada drugo stawe... Dragan Todorovi}: Nije ta~no, nije ta~no. Nada Kolunyija: ... postoji druga situacija... Dragan Todorovi}: Pa ima jo{ u~esnika u tim razgovorima. Ja sam rekao precizno, pa nije ta~no, pa nemojte, molim vas, rekao sam mi }emo u ovom momentu dok ne budemo re{ili pitawe na{ih mandata prihvatiti trenutnu situaciju.
824
Voditeq: I dokle }e to trajati? Dragan Todorovi}: Mi }emo, kao {to idemo i za mandate na{ih odbornika, sve iskqu~ivo radimo u skladu sa Ustavom i sa zakonom. Evo, Slavica je tu bila, ima ostalih u~esnika koji su prisustvovali ovim razgovorima. Sada je realnost da mi trenutno imamo 60 poslanika. Na osnovu toga, mi smo najja~a opoziciona poslani~ka grupa, nama pripada mesto predsednika Administrativnog odbora. Za{to nam se pri~a ova pri~a dogovorite se vi u opoziciji. Voditeq: Po{to mi sada za vreme trajawa ove emisije ne moèmo da re{imo ovaj problem, izneli ste svoje stavove, pa neka gra|ani koji su nas gledali prosude o tome. Gra|ani koji nas gledaju se o~igledno interesuju za emisiju i ima ih dosta koji su se javili, pa bih voleo da ~ujemo {to vi{e wih. Dobro ve~e èlim na{em prvom gledaocu ili gledateqki. Gledateqka: Dobro ve~e, Nevena. Voditeq: Molim vas, Nevena, samo {to kra}i da budete. Gledateqka: Imam pitawe za gospo|u Slavicu \uki}-Dejanovi}, zanima me kada }e se promeniti Zakon o visokom obrazovawu, ta~nije onaj deo gde }e se po novom zakonu dràvqani Crne Gore tretirati kao doma}i ili strani studenti? Slavica \uki}-Dejanovi}: Znate {ta, mi smo namerni da najpre radimo na jednom skupu zakona koji je sada u proceduri. To su oni zakoni koji su preduslov za vizne olak{ice. îm Ministarstvo obrazovawa bude dostavilo tekst tog zakona, ina~e je vrlo aktuelan i bitan, stavi}emo ga u proceduru, ali se iskreno nadam da ne}emo imati atmosferu koju imamo i da }emo stvarno mo}i da radimo na zakonodavnoj aktivnosti. Voditeq: Spomenuli ste va`nu stvar, to su zakoni koji predstoje da se o wima raspravqa, da budu usvojeni, to su zakoni koji se ti~u vizne liberalizacije... Slavica \uki}-Dejanovi}: To je ovih osam zakona, ove koje je Vlada po hitnom postupku uputila i da je bilo malo vi{e razumevawa, oni bi bili ve} usvojeni do sutra, zato {to ve} 1. oktobra po~iwe period redovnog zasedawa. Najverovatnije da }e Vlada zbog ove situacije morati da povu~e te zakone, ponovo da ih dostavi i da u redovnoj proceduri zapo~nem novu sednicu. Voditeq: Ho}e li oni biti u paketu svih osam ili svaki ponaosob? Slavica \uki}-Dejanovi}: Ako Vlada tako bude dostavila, kako Vlada bude dostavila izanalizira}u, vide}u, najverovatnije da }u predloìti izvesno spajawe po logi~nom osnovu za spajawe. Voditeq: Gospo|o Mi}i}, kako }e se LDP postaviti prema ovim zakonima, imate li neke amandmane? Nata{a Mi}i}: Naravno, mi }emo podràti te zakone, kao {to sam re kla, zna~i i sve {to se ti~e ubrzawa tih evropskih tokova i meni je drago da je gledateqka postavila konkretno pitawe, pitawe o obrazovawu, koje je jako va`no i pri tome nam pokazala da je to mnogo mawe va`no u odnosu na mandate, na atmosferu, da je to prosto nesposobnost onih koji su odgovorni za rad poslani~ke ve}ine. Qudi prosto vape za nekim konkretnim zakonima koji }e poboq{ati na{ ìvot.
825
Voditeq: Kakav }e biti stav Srpske radikalne stranke po pitawu zakona koji bi trebalo da olak{aju gra|anima Srbije da lak{e putuju? Dragan Todorovi}: [to se ti~e svih zakona koji budu do{li u proceduru, normalno da }emo mi u skladu sa svojim programom i politikom pre svega poku{ati da amandmanima popravimo svaki zakon. Iznosi}emo odre|ene primedbe. Voditeq: Ali, da li }ete ih podràti? Dragan Todorovi}: Da li }emo ih podràti ili ne, o tome }emo odlu~iti tek onda kada budemo dobili predloge tih zakona. Sada unapred davati garanciju da }emo ih podràti, to nikada nismo radili, pa ne}emo ni sada. Voditeq: Dobro, ali da li ste na~elno za tu ideju da se gra|anima Srbije olak{a da putuju u zemqe Evropske unije, dakle bez viza i bez ~ekawa u redovima pred ambasadama? Dragan Todorovi}: To nije sporno da gra|ani Srbije treba ne samo da lak{e putuju, nego pre svega treba da im se omogu}i da boqe ìve, da mogu da zarade za svoj ìvot. Znate, kada krenu sa tim pri~ama o tome da gra|ani treba da putuju, trebalo bi napraviti jednu analizu, pre svega koliko paso{a poseduju gra|ani Srbije, koliko wih putuje, onda da se napravi statistika po kojoj osnovi putuju, od turisti~kih, poslovnih, od ovih obrazovnih putovawa... Voditeq: Sude}i po redovima ispred ambasada, o~igledno dosta putuju. Dragan Todorovi}: Ako vi zakqu~ujete na osnovu tih redova, onda je to stvarno malo. Nemojte, molim vas. Ja bih o tome da se razgovara stvarno kompetentno, da imate podatke. Ja, recimo, imam podatke da na jedan paso{ koji zahtevaju gra|ani Srbije dolazi pet zahteva sa Kosova i Metohije. Prema tome, za va{u informaciju, to je jedan od problema koji postavqa Evropska unija, jer ako mi do|emo na belu {engen listu, gra|ani Kosova imaju pravo da dobijaju srpske paso{e, postavqa se... Nada Kolunyija: I zato }ete vi oteàti ovo malo qudima? Dragan Todorovi}: Ne, ne, ~ekajte, ne. Sad vi izvla~ite neke druge zakone. Ja samo govorim da Evropska unija postavqa to pitawe, ne mi. Kako }emo i taj problem da re{imo? Ali ja bih samo jednu stvar, po{to se ovde sve vreme govori o opstrukciji, o svemu ovome, koliko je to ozbiqna stvar. Ve~eras smo dobili informaciju iz Ha{kog tribunala da su Vojislavu [e{equ ukinuti privilegovani razgovori. To zna~i da Vojislav [e{eq vi{e ne moè da razgovara sa svojim timom za odbranu, da ne moè da razgovara sa svojim pravnim savetnicima slede}ih mesec dana, da oni ne mogu da mu dolaze u posetu, da su izuzetno ozbiqno skrenuli pa`wu da dovode u pitawe posetu wegove ène Jadranke [e{eq, koja se ve} nalazi u Hagu, koja bi sutra trebalo da ga poseti. Nada Kolunyija: Morate malo da prekidate. Dragan Todorovi}: Kada do|ete u situaciju... Voditeq: Da li je to mo`da zbog toga {to je gospodin [e{eq upravo iz Haga koristio te razgovore ... Dragan Todorovi}: Ne, nije zbog toga. To je zato {to je neko neautorizovane razgovore izneo u sredstva javnog informisawa. To {to se potpuno poklopilo...
826
Nada Kolunyija: To sada nije ne{to {to zanima... Dragan Todorovi}: Da, ali za Srpsku radikalnu stranku jeste tema. Voditeq: Dobro, odrìte konferenciju za novinare pa }ete mo}i da iznesete ovaj problem. Dragan Todorovi}: Pa i ho}emo, ali ja bih... Voditeq: Ali ne mora ve~eras, kada govorimo o radu... Dragan Todorovi}: Ja bih hteo da i va{i gledaoci znaju kakve su sve posledice i zbog ~ega poslanici Srpske radikalne stranke rade sve ovo {to rade. Voditeq: Pustio sam vas... Dragan Todorovi}: Da je ozbiqno ugroèn ìvot Vojislavu [e{equ. Voditeq: ... iako ste na taj na~in opstruirali ovu emisiju, ali nema veze. Dragan Todorovi}: Izgleda da i vi pripadate vladaju}oj ve}ini. Ja sam mislio da va{i gosti imaju pravo da iznesu... Nada Kolunyija: Mislim da je zaista licemerno relativizovati potrebu gra|ana Srbije da mogu slobodno da putuju bez viza ~iwenicom da tu sada postoje nekakvi podaci o tome koliko qudi putuje i koliko qudi ne putuje. Ho}u samo da kaèm da poslanici Srpske radikalne stranke imaju diplomatski paso{ i ne moraju da ~ekaju za vize. Nije fer ne omogu}iti gra|anima Srbije da ni oni ne moraju da ~ekaju za vize. Samo toliko. Dragan Todorovi}: Znate, ja bih bio prvi... Voditeq: Da damo re~ gra|anima, koji su glasali za vas. Jo{ neko ~eka na telefonskoj vezi. Dobro ve~e. Gledateqka: Halo? Dobro ve~e. Voditeq: U programu ste, izvolite. Gledateqka: Mislim, toliko sam zbuwena sa tim, ovo {to radi Srpska radikalna stranka, opstruira stalno rad Skup{tine, a za dobrobit naroda, a zaboravqa se kolike su im plate, svim poslanicima, bez obzira iz koje su stranke. Predsednica Skup{tine, ja je lepo molim u ime gra|ana da ka`wava nov~ano poslanike Srpske radikalne stranke zbog tih opstruirawa rada Skup{tine, jel oni kolike imaju plate, a kolika ve}ina naroda nema {ta da jede. Eto, samo toliko. Voditeq: Hvala vam na javqawu. Ho}ete li poslu{ati slu{ateqku, odnosno gledateqku, gra|anku koja je... Slavica \uki}-Dejanovi}: Malo pre sam poku{ala da objasnim svoj stav. Zaista, primewiva}u Poslovnik, ali moram da procewujem {ta u stvari postièmo. Pitawe je da li je trebalo da sakrijemo od gra|ana Srbije kakve su to poslanike oni birali, pri tom, naravno, ne mislim na poslanike Srpske radikalne stranke, mislim na sve nas. Dragan Todorovi}: Mislite na one koje... Slavica \uki}-Dejanovi}: Ili mo`da je to unutarpartijska stvar va{a i to su biv{i i sada{wi radikali, ja me|u wima ne vidim nikakvu razliku i ne pravim je zaista, to su za mene poslanici. Dakle, danas sam bila ne{to tolerantnija. Za{to? Zato {to je za{titnik gra|ana bio tu i koriste}i Poslovnik uglavnom su poslanici postavqali wemu pitawa. Ina~e zaista, trudi}u se da budem rigorozna i u pogledu vremena i sadrìne, kada
827
se zloupotrebqava Poslovnik. Me|utim, poslovni~ke mogu}nosti su takve da 60 radikala moè, kad god se dogovore, oni zaista mogu da opstruiraju rad. Zato je taj poku{aj dogovora sa wima neuporedivo boqi nego... Voditeq: Ali vi ste tu onda, gospo|o Kolunyija, a i vi, gospo|o \uki}Dejanovi}, mada ste vi predsednica, ali vi ste tu kao predstavnici vladaju}e koalicije i vladaju}e ve}ine, da ne{to uradite. Slavica \uki}-Dejanovi}: Pa mnogo je toga ura|eno. Znate, poslanici Srpske radikalne stranke su imali odre|ene zahteve i deo tih zahteva je bio vrlo osnovan. Nekoliko zahteva je u dogovoru ve} u~iweno i to je malo omogu}ilo da se pomeri ta blokada. Me|utim, poslani~ka ve}ina prosto nema èqu da se bavi pitawem opozicije u pogledu distribucije odre|enih pozicija u odborima i to zaista... Hajde da pretpostavimo da }e ovaj drugi deo opozicije u jednom momentu bez Srpske radikalne stranke da se okupi, na primer, oko Velimira Ili}a, ili oko nekog drugog i da budu sad oni ve}ina. Ho}emo sad ponovo da mewamo u opozicionim strukturama predsednike pojedinih odbora? Dakle, zaista i oni bi morali da uloè odre|en napor da se me|u sobom dogovore i da pridobiju ostali deo opozicije uz sebe, ako je to bilo uvek da to pripada najve}oj opozicionoj pariji, pa neka se izbore unutar opozicije u tome. Nada Kolunyija: Ja mislim da zaista, strate{ki kqu~na stvar da Poslovnik promenimo, ako ne vi{e, onda samo u onom delu koji se ti~e uskla|ivawa sa ustavom, po{to on ima zaista dosta raskoraka sa novim ustavom i onog dela koji se ti~e usvajawa zakona koji su uslov za evropske integracije. Ja mislim da, bez obzira na to da li moèmo da postignemo op{ti konsenzus, a ja mislim da ne moèmo da to postignemo, postoji potpuna, jasna razlika izme|u dve grupacije u parlamentu, jedna koja smatra da je za Srbiju jako va`no da {to pre ide tim putem i druga, koja relativizuje to, dovodi u pitawe, pod sumwu i tako daqe i smatra da to uop{te nije va`no i da Srbija treba da traì neke nove puteve. Ja zbog toga mislim da je od posebne va`nosti, ako ni{ta drugo poslovni~ki ne mewamo, da mewamo bar taj deo koji se ti~e usvajawa zakona koji nam omogu}avaju da ostvarimo taj ciq, a to je prikqu~ewe Evropskoj uniji. Voditeq: Jo{ malo da damo re~ na{im gledaocima, dobro ve~e. Gledateqka: Dobro ve~e. Voditeq: Slu{amo vas. Gledateqka: Antonija iz Zemuna ovde, htela sam da pozdravim prvo va{e goste i da pitam gospo|u predsednicu Slavicu \uki}-Dejanovi} kada }e do}i na red zakon o saobra}aju, na koji se ~eka ve} pet godina. Vrlo dobro znamo koliko ima nesre}a i koliko naroda gine. Hvala. Voditeq: Hvala vam na ovom pitawu. Slavica \uki}-Dejanovi}: Zakon o saobra}aju }e vrlo brzo. Dragan Todorovi}: O bezbednosti saobra}aja. Slavica \uki}-Dejanovi}: Zakon o bezbednosti saobra}aja je prakti~no u proceduri, zna~i, ~ekamo da otpu{imo rad i da krenemo na usvajawe. Voditeq: Je li to stav svih poslani~kih grupa?
828
Nata{a Mi}i}: Da, LDP je insistirao na tom zakonu o bezbednosti saobra}aja, to je bila jedna od ta~aka prilikom dogovora sa Demokratskom strankom. Voditeq: Gospodine Todorovi}u. Dragan Todorovi}: Zakon o bezbednosti saobra}aja ne bi trebalo da bude sporan. On bi trebalo da se bavi striktno problemima... Slavica \uki}-Dejanovi}: Sporno je samo vreme, kada }emo ga donositi, to je sporno. Dragan Todorovi}: Ja ne govorim o vremenu, ja to ne mogu da predvidim, ja mogu da govorim o stvarima za koje sam siguran. Mi }emo govoriti jedino o kvalitetu tog zakona i poku{ati da eventualno amandmanima popravimo taj zakon ako budemo na{li za potrebno. Ali samo da se vratim na ovo {to je gospo|a Kolunyija rekla, da nema konsenzusa. Ima konsenzusa. Recimo, kada je bilo Kosovo i Metohija u pitawu, skoro da smo uvek postizali konsenzus. Voditeq: Bez LDP-a, dodu{e, koji nikada nije bio... Dragan Todorovi}: êkajte, to je pravo LDP-a, molim vas, pa ja bih se borio, {to bi se reklo, do zadwe kapi krvi da LDP ima svoje pravo na posebno mi{qewe i svoj stav. To je legitimno. Oni ga ispoqavaju, ja se ne slaèm sa time, da se razumemo, ali nikada ne bih nijednim gestom wima onemogu}io da to na bilo koji na~in izraàvaju. Ovde se radi o jednoj stvari, vaqda u demokratiji postoji jedno osnovno pravilo, a to je razli~ito mi{qewe. To da li se mi slaèmo ili ne slaèmo sa ne~im, to je na{e pravo. Vi moète majorizacijom, ali nam ne moète ukinuti pravo da druga~ije mislimo. Nada Kolunyija: A niko to ne radi. Voditeq: Izgleda da imate problem sa onima koji su u va{oj stranci, misle... Dragan Todorovi}: Ne, ne, ovde se radi o promeni, ja vrlo konkretno ovo {to je gospo|a Kolunyija rekla vezano za izmenu Poslovnika i pravo da se bavimo samo odre|enim zakonima koji podrazumevaju, zakone koji su vezani za brè pribliàvawe Evropskoj uniji. Nas interesuju mo`da neki drugi zakoni. Nada Kolunyija: Pa kada budete imali ve}inu, onda }ete... Dragan Todorovi}: Ne, ne nije sporno. Nada Kolunyija: Ve}ina je ovde i ve}ina je odlu~ila kuda ho}e da ide i prosto moramo da radimo na tome. Dragan Todorovi}: To je problem sa kojim se mi suo~avamo od 1994. godine. Voditeq: A to je? Dragan Todorovi}: A to je da se promenom Poslovnika, odnosno restriktivnijim normama u Poslovniku prakti~no suàvaju prava poslanika. Ja moram da vam kaèm da je, ako tako moè da se kaè, najdemokratskiji Poslovnik bio onaj vezani iz 19901993. godine, kada je Srpska radikalna stranka pokrenula pitawe poverewa vladi Nikole [ainovi}a. I tada su po~ele restrikcije.
829
Voditeq: Hajde da se ne vra}amo sada toliko u istoriju po{to. Nata{a Mi}i}: Ako mogu ja? Voditeq: Naravno. Nata{a Mi}i}: Dve re~enice, zna~i ponovo jo{ jedan dokaz, zna~i qude interesuje zakon o bezbednosti saobra}aja. Va{ odgovor, i gospo|e Kolunyije i gospo|e \uki}-Dejanovi}, fakti~ki kada bi sumirali sada ovaj razgovor, bi bio kad se dogovorimo sa opozicijom, pa }emo malo poùriti. Nada Kolunyija: Ne, ne. Nata{a Mi}i}: Pa prosto tako izgleda. A i htela bih da vam oponiram, mislim zato {to se ne usvajaju, zaista reforme su zaustavqene, nijedan reformski zakon nije donet ni u ovoj ni u prethodnih pet godina, za vreme Ko{tuni~inih vlada, a recimo 138 zakona je doneto u prvom sazivu za dve i po godine vladavine \in|i}@ivkovi}eve vlade. I onda kada smo mi radili, i tada je postojala opozicija, i tada smo imali tanku ve}inu sa 131 poslanikom. Nada je rekla: postoje jedni koji relativizuju Evropu, misle}i na radikale. Ja bih rekla oni to ne rade, oni su protiv Evrope. Postoje drugi, a to ste vi, koji relativizujete, zato {to imate i druge prioritete. Dragan Todorovi}: Slaèm se sa gospo|om Mi}i}. Nada Kolunyija: Nemojte molim vas, pa mi smo dobili izbore. Nata{a Mi}i}: Pa ba{ zato, to vas obavezuje na ispuwewe... Nada Kolunyija: Imamo i druge teme i druga pitawa koja treba re{avati. Prosto se tu ne slaèmo. Nata{a Mi}i}: Pa znam, ali sad taj unutra{wi raskol, danima, pri tom licemerno i od radikalne stranke, koja toliko pati {to narod lo{e ìvi, koji ste socijalni demagozi, a onda od istog tog naroda napla}ujete u skup{tini. Dragan Todorovi}: Mi smo doneli Zakon o radu zato {to smo mi privatizovali sve ono {to su u proteklih 60 godina zaradili gra|ani Srbije. Nemojte, molim vas. Pa vaqda ocenu o tome daju gra|ani. Voditeq: Dobro, dali su 11. maja, ima}e priliku i sada da daju. Kada god se pri~a o radu u Skup{tini Srbije, uvek se o~igledno uzburkaju emocije i uvek je veliko interesovawe gra|ana, zato }emo dati re~ jo{ jednom na{em gledaocu ili gledateqki. Dobro ve~e. Gledateqka: Dobro ve~e. Ovde Nada iz Kraqeva. Ja vas molim da ovaj cirkus u toj na{oj Skup{tini koja je, {to se kaè sveto slovo, prekine onaj ko treba. Voditeq: Ko treba da prekine? Gledateqka: Srpska radikalna stranka je osvojila toliko glasova samo zbog Tomislava Nikoli}a i zbog ovoga, kako se zove, Aleksandra Vu~i}a. Ja sam obi~an gra|anin, obi~an glasa~, ìvim me|u mojim narodom i ta~no znam ovde na mom Beranovcu kako qudi glasaju. Zna~i, glasaju zbog te li~nosti, a Todorovi}, ne znam {ta mu je i nismo znali da [e{eq, obi~an narod to nije znao, da [e{eq diriguje iz Haga {ta treba re}i u Skup{tini ili raditi i na kakav na~in, pa smo se mi iznenadili. Voditeq: Hvala {to ste se javili.
830
Gledateqka: Ako ho}ete me nazvati drugi put. Ja sam ~lan druge stranke jedne, kojoj sam bacila isto tako u lice moju ~lansku kartu. Nisam ~lan radikalne stranke, odmah da vam kaèm, pa me nazovite, pa }u vam i tu pri~u ispri~ati. Voditeq: Mora}emo da prekidamo, ovde ste pokrenuli va`nu temu. Dragan Todorovi}: Demokratske stranke. Voditeq: Dosta se govori, evo rekla je i gledateqka malo pre, bilo je i u stru~noj javnosti rasprave o tome da li mo`da treba mewati izborni zakon, tako da gra|ani imaju prilike da se izjasne o konkretnom poslaniku ili poslanici koga }e birati za Skup{tinu Srbije, a ne da glasaju za stranku, pa da onda stranka odlu~uje o tome koga }e da delegira u Skup{tinu. Da li je bilo koja od partija koje vi ovde predstavqate bliska toj ideji da se napravi takav neki sistem da se mo`da pola poslanika bira po ve}inskom, a pola po sistemu kakav je sada{wi, recimo? Nada Kolunyija: To bi bio kombinovani sistem. Ja mislim da je to isto prihvatqivo, mislim da o tome prosto treba razmisliti, zato {to zapravo je jako va`no da gra|ani znaju koga biraju i da znaju da taj mandat koji su dali tom ~oveku jeste mandat koji wih predstavqa u toj Skup{tini. Voditeq: Drugo va`no pitawe koje bih voleo da dotaknemo ve~eras jeste pozivawe poslanika na imunitet i kori{}ewe imuniteta za {ti}ewe od nekih drugih stvari. Imali smo prilike prethodnih godina da vidimo kako se poslanici za neka krivi~na dela koja su u~inili pozivaju na imunitet. Ho}ete li biti mo`da malo stroìji po tom pitawu? Slavica \uki}-Dejanovi}: Niko ne moè da bude iznad zakona i ustava i za krivi~na dela za koja su predvi|ene ozbiqnije sankcije, mislim da uop{te nema dileme da li poslanik treba da bude za{ti}en imunitetom, odnosno mislim da ne treba da bude i mislim da se tu ve}ina poslanika i slaè. Nata{a Mi}i}: Da, pravo da vam kaèm, ja jo{ uvek idem na su|ewe, jo{ od te 2003, dakle pet godina evo redovno idemo po tu`bama narodnih poslanika Srpske radikalne stranke, recimo Goran Cvetanovi}, da ne nabrajam sad, ima nekoliko su|ewa i nije mi palo na pamet da se pozivam na imunitet. Mislim zbog te kazne koju sam izricala... Nada Kolunyija: To je druga stvar, mo`da je pitawe tog imuniteta ne{to {to nije dovoqno precizno definisano. Dakle, imunitet bi trebalo da {titi poslanika samo od sankcije za ono {to je wegov politi~ki stav. Voditeq: [to je govorio za skup{tinskom govornicom. Nada Kolunyija: Ali nikako ne bi smelo da ga {titi od bilo kakve odgovornosti za krivi~no delo. Naravno, trebalo bi zakonom definisati da on ne moè ni da se poziva na imunitet ako je optuèn za kra|u. Voditeq: Ili ako ga zaustave zbog prebrze vo`we. Nata{a Mi}i}: Ali samo bih dodala, to je tako zato {to se pretpostavqa da, kada je za govornicom, postoji neko ko }e da vodi ra~una {ta poslanik sme, a {ta ne sme. Nada Kolunyija: Naravno, isto kao {to ne sme da bude za{ti}en od klevete, dakle wega imunitet ne sme da {titi od klevete. Ako ja tuìm nekog zato {to me je klevetao i to zaista izneo te{ke neistine o meni, on ne bi
831
smeo da ima imunitet u takvom slu~aju, dakle on bi morao da se suo~i sa tim kakvi su dokazi. Dragan Todorovi}: Ovo je najboqe {to sam ~uo u zadwe vreme. Gospo|o Kolunyija, ja }u se pozvati na ove va{e re~i u ovoj emisiji, po{to se zahtev za oduzimawe imuniteta od 24. juna nalazi u Skup{tini Srbije, vezano je za Borisa Tadi}a, jer je u predizbornoj kampawi izneo laàn podatak da je, u vreme kada sam ja bio ministar saobra}aja, Mobtel dobio besplatnu licencu. Kada sam ja iza{ao odmah sa ~iwenicama da je to ura|eno u vreme kada ja nisam bio ministar, da je izme|u ostalog direktor za pravna i druga pitawa u PTT-u u to vreme bila Vesna Ili}-Preli}, koja je sada sudija Ustavnog suda, ~ak izneo stranice na kojima postoji wen paraf, gde su promewene... Voditeq: Dobro, sada }ete se pozvati na ovo, jel tako? Dragan Todorovi}: Ja }u se pozvati, meni je zadovoqstvo, hvala vam veliko, ovo je za mene izuzetno dobra stvar. Nada Kolunyija: Nemojte da se radujete, zato {to mnogi va{i poslanici... Dragan Todorovi}: êkajte, ne, ne, slaèm se... Nada Kolunyija: ... imaju razloga da se raduju ukoliko bi se to primenilo. Dragan Todorovi}: êkajte, ja se slaèm. Gospo|o Kolunyija, hvala vam veliko. Nada Kolunyija: Pravite, pravite veliko... Dragan Todorovi}: Ja se nadam da }ete vi biti dosledni i... Nada Kolunyija: Ne treba da se radujete. Dragan Todorovi}: ... i da }e va{i poslanici, s obzirom da ste vi {ef poslani~kog kluba Demokratske stranke u Administrativnom odboru, glasati za oduzimawe imuniteta Borisu Tadi}u. [to se ti~e Srpske radikalne stranke i poslanika Srpske radikalne stranke, mi }emo glasati protiv. Principijelno, mi smo protiv toga da se zbog kleveta ili drugih problema vezanih za izgovorene re~i bilo ko pojavquje. Voditeq: Dobro, ali te{ke re~i ponekad... Nada Kolunyija: Ali moraju da postoje granice. Dragan Todorovi}: Pa evo granica, da se razumemo, granica postoji. Ja sam ~uo mnoge neistine, ali kada sam ~uo ovo od Borisa Tadi}a, ta granica je pre|ena, zato sam presavio tabak, podneo prvo krivi~nu prijavu, drugo privatnu tu`bu... Voditeq: I sada predstoji da vidimo kako }e to sve daqe da te~e. Dragan Todorovi}: I sad o~ekujem od gospo|e Kolunyije, po{to imaju ve}inu, da }ete... Nada Kolunyija: Ovo je pomalo izvrgavawe ruglu jedne ozbiqne teme. Dragan Todorovi}: Izvrgavawe ruglu? Nada Kolunyija: Da, ovo je pravqewe komedije. Dragan Todorovi}: Pa stvarno nema smisla, ja sam rekao stvarno ~iwenice Voditeq: Veliki je broj zakona, gospo|o \uki}-Dejanovi}, koji je stajao u skup{tinskoj proceduri u prethodnom sazivu. Sada su svi ti zakoni povu~eni, wih je preko 60. Slavica \uki}-Dejanovi}: Jeste.
832
Voditeq: [ta }e biti sa wima? Zna~i, mnogo qudi se trudilo da ih napi{e, mnoge javne rasprave su vo|ene i sada ti zakoni, izme|u ostalog i zakon o saobra}aju... Slavica \uki}-Dejanovi}: Sada o~ekujem tri grupe zakona. Prvi je onaj o kojem smo ve} pri~ali i koji }e se uskoro na}i na dnevnom redu. Jedan je, dakle, vezan za vizne olak{ice, drugi }e biti ratifikacija odre|enih sporazuma koji }e omogu}iti kreditirawe i indirektno ekonomski razvoj Srbije i naravno, put ka evropskim integracijama nam olak{ati, a tre}a grupa zakona }e biti zakoni koje }e resorna ministarstva i svi ovla{}eni predlaga~i, to su oni obi~ni, klasi~ni zakoni, sistemski zakoni, ali bitno je da mi moramo sve zakone uskladiti sa Ustavom, a to zna~i da do 30. decembra ove godine prakti~no kompletno na{e zakonodavstvo treba da bude uskla|eno sa Ustavom. Voditeq: Da li i koliko je to realno izvodqivo? Slavica \uki}-Dejanovi}: Mi smo kao skup{tina obavestili vladu o tome i o~ekujemo da se i ona angaùje na tom planu, mada vlada zaista ima mnoge operativne zadatke, ali resorna ministarstva }e morati o tome da vode ra~una. Voditeq: Vide}emo kako }ete se s tim izboriti, po{to mi se ~ini da ni tokom ve~era{we emisije nismo mogli svi da se izborimo jedni sa drugima, ali svakako, hvala vam na gostovawu ve~eras u Uve}awu. Hvala i vama {to ste bili uz nas i u~estvovali u ovoj emisiji. Ostanite i daqe uz ovaj kanal. Prijatno.
Televizija Ko{ava, emisija ]irilica Beograd, 29. septembar 2008. godine Gosti: Vesna Pe{i}, Branko Ruì} i Dragan Todorovi} Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorovi} sugeri{e voditequ da se pozabavi analitikom, jer previ{e podleè napisima u medijima. Na provokativna pitawa voditeqa, uglavnom u vezi neuspelog pu~a i wegovih aktera, Todorovi} uzvra}a duhovitim odgovorima. Vesna Pe{i} (LDP), koja saose}a sa svima osim sa Srbima, podràva nekorektan nastup voditeqa prema predstavniku srpskih radikala, dok Branko Ruì} (SPS) uverava gledaoce da Srbija moè napred sa wegovom reformisanom partijom koja je tako postala mnogo kvalitetnija. Voditeq: Mi smo mislili da }e druga~ije stvari izgledati kada smo o wima razmi{qali i sawali. Vesna Pe{i}: Dobro, ja sam sigurno o~ekivala da }e biti brè, ali sporije se mewa nego {to bih ja htela, ali da se mewa, mewa se, i kada se gleda u duìm ovako komadima, te promene naboqe smatram od odlaska Milo{evi}a sa vlasti, kada se gleda na duè komade, onda se ipak vidi da se stvari popravqaju. Ne{to farbaju, ne{to se otvori, ne{to qudi uzimaju kredite, ne{to boqe ìve. Tako, mislim da je ekonomski rast dosta pristojan. Ve} ima nekakvih promena. Mnoge stvari se ne mewaju. Ja nisam tu da branim, ali objektivno re~eno je boqe. Voditeq: Vi ste jako kriti~ni prema aktuelnoj situaciji i daqe.
833
Vesna Pe{i}: Zato i kaèm, vi ste me pitali ako gledam uop{teno, zna~i za jedan duì period vremena, mislim da jeste boqe. Od te 2000. godine pa do 2008. godine nam je boqe. âk i kada se uzmu u obzir qudi kao {to su penzioneri, i za wih je boqe. Nekada se nikada nije ni znalo kada stiè penzija, ipak sada to redovno stiè ve} duì niz godina, a sada se eto, ne{to obe}ava preko kolega iz Socijalisti~ke partije i PUPS-a da }e i to jo{ vi{e da se popravi, mada ne znam kako }e to da izgleda, zbog buyeta. Zna~i, kada gledamo te male komade, kada gledamo uè, onda nemamo mnogo problema, ali ako gledamo {ire, onda ja mislim da treba biti po{ten i re}i da su se neke stvari popravile. Voditeq: [ta je trenutno boqe? Vesna Pe{i}: Mislim da je realno u Srbiji to {to nismo uspeli da napravimo ~vr{}e institucije. Na{e institucije uop{te ne funkcioni{u, to je, mislim, najve}i problem. Mi nismo uspeli da u toj tranziciji napravimo nezavisno sudstvo, nismo uspeli da napravimo ~vrste regulatorne institucije. Videli ste, i ova monopolska komisija, odnosno za za{titu konkurencije, zatim sve ove druge koje se odnose na kontrolu dràvne revizije. Ako je zakon bio donet ve} 2005. godine, oni kukaju kako nemaju prostorije. Da sam na wihovom mestu, ja bih sela bilo gde, pa bih ne{to radila. Drugo, doneti su zakoni koji su jako polovi~ni. Evo sada opet treba da mewamo ne{to u tom zakonu o finansirawu politi~kih stranaka. Tu je velika korupcija kod finansirawa politi~kih stranaka. Qudi su jako nezadovoqni nekim stvarima. Kada pogledate, taj institucioni sistem je veoma tro{an, veoma slab i zakoni su doneti sa velikim rupama, sa velikim manama. Tako da, ja nisam zadovoqna kako se pravi jedna infrastruktura zakonitosti, jer mislim da se jedno dru{tvo nije civilizovalo dok god ne postoji u potpunosti ili najbliè ono {to kaèmo vladavina prava. Za mene je to neka osnovna vrednost i mera nekakvog napretka. Voditeq: Sve zavisi od me|unarodne situacije, jer su se pove}ali ili su ostali isti pritisci, ~ak je ispalo da je Sloba Milo{evi} bio u pravu kada je govorio ono u posledwim danima: Ne napadaju Srbiju zbog Milo{evi}a, nego Milo{evi}a zbog Srbije. Svi ti pritisci kao da su ostali kao iz onog vremena. Vesna Pe{i}: Ne znam ja, ja mislim da malo preterujete sa tim pritiscima. Prvo, mi imamo veliki baga`, baga` je taj da neke stvari moraju da se ispune. Recimo, naj~e{}e se govori o Ha{kom tribunalu, kao jedna vrsta pritiska. Ja smatram, mene je li~no sramota da kaèm, da je to pritisak. Ja volim da se sudi ovde i smatram da qudi koji su u~inili ratne zlo~ine treba da odgovaraju za to, i da to ne treba da bude pritisak. Mi treba da se radujemo da svi odgovaraju za ratne zlo~ine i da to zapamtimo, jer na ovim na{im prostorima balkanskim mi vi{e nemamo takva krvoproli}a, da stabilizujemo taj region, da se napravi neka vrsta pomirewa, ali naravno, moraju da se re{e i ta pitawa.
834
Ja smatram da treba zavr{iti {to pre saradwu sa Ha{kim tribunalom. To ne}emo mo}i da izbegnemo na bilo koji na~in, niti treba to uraditi, a kaèm, ima puno ovih vrednosnih i moralnih razloga da se to zavr{i. Ja ne znam koji su to pritisci. Vidite, taj put mi jo{ nismo ni po~eli, takore}i, taj put ka Evropi, tek samo neke prve korake, ratifikovali smo taj sporazum, onda nismo odmrzli privredni trgovinski sporazum, zna~i nije nam dat, a vidite da sada Evropska komisija sprema dosta negativni izve{taj za posledwu godinu. Koliko sedim ovu posledwu godinu u parlamentu, ja bih se tu dosta sloìla. îtala sam onaj prethodni izve{taj i videla sam, recimo, da je zaista bila puno forsirana reforma sudstva, i neke stvari koje uop{te nisu ura|ene, tako da }emo dobiti mo`da ne direktno grdwe i to {to obi~no ve}ini ne treba, ali ne}e biti pohvala, nego }e vi{e biti instrukcija da se promene neke stvari koje su u izve{taju 2007. godine bile. Mi smo prakti~no tu godinu izgubili, nismo mnogo u~inili da svoju du{u civilizujemo, pre svega kada je re~ o radu vlade, radu parlamenta, radu svih na{ih institucija. Ja, recimo, nemam utisak da vlada ima program rada, da moèmo da vidimo {ta ona priprema, {ta su weni neki potezi. Skup{tina je stalno u blokadi, evo od jula meseca, kako smo izabrali vladu, bilo je malo radnih dana, uglavnom je stalno opstrukcija. Narod je veoma nezadovoqan. Onda s pravom, na moju veliku àlost, sledi napad na parlament i na moju veliku àlost, ~ini mi se da pravimo lo{u propagandu demokratije. Ipak je parlament osnovna demokratska institucija i onda izazivamo gnev, pa kad god novine nemaju {ta da pi{u, one po~nu da pi{u kako mi u parlamentu imamo velike plate i kako smo mi ... Voditeq: Kao da ne radite ni{ta. Vesna Pe{i}: Onda meni do|e da kaèm pa dobro, hajde, ako mislite da nam ne treba taj parlament, da ga ukinemo pa da novinari na|u neke druge teme, tako da, kad god je neki prazan dan, onda vidim u raznim novinama, na prvim stranicama uvek raspravqaju o parlamentu. Ali, naravno, smatram da i mi snosimo deo krivice, zato {to nismo dovoqno efikasni u nekim zadacima koje treba da radimo. Mi ~ak nismo ni zaduèni da samo ispuwavamo voqu onoga {to nas zasipa, i ne zasipa da nam ne daje vlada. Mi moèmo sami da imamo predloge i parlament nikad ne bi mogao, u stvari, ne bi nikada imao prazan hod. Voditeq: Vi ste umereni opozicionar, mi imamo ovde ve~eras i jednog pravog, najve}eg opozicionara u aktuelnom reìmu, na{ slede}i gost. Rastao u najja~oj stranci, preti da zatrese ~itavu Srbiju. Srpska radikalna stranka posle ostavke Tomislava Nikoli}a nije vi{e ono {to je bila, ili samo tako izgleda. Sve zavisi od ume{nosti Dragana Todorovi}a, koji je partiju preuzeo umesto opravdano odsutnog lidera Vojislava [e{eqa. U svakom slu~aju, on je izvorni radikal. Protiv je bilo kakvog pripitomqavawa i evropeizirawa tradicionalnih srpskih nacionalista. Samo on trenutno zna ko je zapravo obuzdao i oslabio èqu radikala da bi kadtad mogli da se domognu vlasti, a mo`da }e upravo nebru{eni radikali biti ja~i nego ikad. Za po~etak, potpuno su paralisali srpski parlament, koji vi{e prakti~no i ne moè da radi. Ali, Dragan Todorovi} o~igledno i ne èli da bude dobar radikal, po ukusu svojih politi~kih protivnika.
835
Voditeq: Da li je gotov Toma Nikoli}, kako kaè i poru~uje iz Haga Vojislav [e{eq? Dragan Todorovi}: Ja mislim da to pitawe treba da uputite Tomislavu Nikoli}u. Niko nije uradio toliko protiv Tomislava Nikoli}a kao sam Tomislav Nikoli}. Me|utim, ja sam rekao odmah na po~etku, kada su se desile ove stvari, da ne}u komentarisati o Tomislavu Nikoli}u ni{ta. U principu, drìm se jednog pravila: {ta god mi govorimo o drugima, govorimo o sebi. Ja mogu da govorim o politi~kim potezima, o ~iwenicama koje su nesporne, a ne o tim poku{ajima da se kroz ve} ustaqene {ablone na neki na~in do|e do simpatija gra|ana Srbije, ili da se pove}a bira~ko telo, ili da se pridobiju neki pripadnici Srpske radikalne stranke. To je odavno poznato, to su {eme koje se odavno koriste i ne bih uop{te da ih komentari{em. Voditeq: Kako je tako brzo postao izdajnik, tokom jedne no}i, jednog dana? Dragan Todorovi}: Pa znate, tokom jedne no}i mogu da se dese neke stvari, ali je potrebno vreme da bi mogli da budemo sigurni. Voditeq: Ali evo, jedne no}i on je zaspao Dragan Todorovi}: Da li vi pitate mene, ili vi pitate i vi odgovarate, odmah da se dogovorimo na po~etku. Voditeq: Samo ne razumem, kako da je on jedne no}i zaspao kao {ef radikala a probudio se kao izdajnik. Dragan Todorovi}: Ni{ta se ne de{ava preko no}i. Sve to ima odre|enu predistoriju. Pa vi, gospodine Mari}u, bar dobro znate Voditeq: Ni{ta ne razumem. Dragan Todorovi}: Pa bar meni ne morate to da pri~ate. Vi to dobro znate kako se sve to odvija. Ono {to je nesporno jeste da je u jednom trenutku do{lo do toga da smo svi shvatili da je car go, da je car bez odela i sad se postavqa to pitawe kako to odjedanput. Pa odjedanput, zato {to je Tomislav Nikoli} mislio da je do{ao taj trenutak, krenuo je i tu vi{e nema dileme. Voditeq: Pa po{to to nije, kako kaète, preko no}i, vi zna~i odavno na wega sumwate da je skrenuo s puta? Dragan Todorovi}: Znate, ta pitawa bi mo`da bilo boqe da postavite sagovornicima u ovoj emisiji, ili nekim drugim opozicionim strankama, oni imaju vi{e saznawa. Po{to ovi iz vladaju}e koalicije, odnosno Demokratske stranke na to pitawe ne bi hteli da odgovore, ja bih se zadrào na tome da je vreme sudija i da }e vreme pokazati sve. Moèmo mi da tvrdimo {ta god ho}emo, da pri~amo i jedno i drugo, da se druga strana brani ili da se napada, ali vreme i ~iwenice koje budu izlazile na povr{inu polako }e osvetqavati sve to i mi }emo imati priliku da se uverimo u mnoge stvari. Izme|u ostalog, pretpostavqam da ste i vi videli na prvoj stranici Politike ne{to {to je za radikale, bar za ovih proteklih 18 godina, bilo neverovatno. Voditeq: [ta?
836
Dragan Todorovi}: Susret sa ameri~kim i engleskim ambasadorom i razgovori oko evropskih integracija, o jednoj umerenoj desno orijentisanoj stranci koja bi krenula tim putem. Voditeq: Da li ste vi ikad sa ambasadorima o tome razgovarali? Dragan Todorovi}: Kako da ne, sa mnogim ambasadorima sam razgovarao. Pre svega sa kineskim, beloruskim, severnokorejskim, sa ambasadorima Iraka, sa ambasadorima mnogih arapskih zemaqa, nekih zemaqa Latinske Amerike, pre svega kubanskim ambasadorom. Ja sam se trudio da uvek kada razgovaramo, razgovaramo sa qudima koji Srbiju doìvqavaju kao ravnopravnog partnera, koji uvaàvaju dràvu Srbiju, shvataju poloàj u kojem se Srbija nalazi. Naàlost, oni su imali problem sa aktuelnom vlasti, koja nema razumevawa za saradwu, pre svega sa nesvrstanim dràvama, {to se pokazalo izuzetno pogre{no. Izme|u ostalog, to moète da vidite i sada u Ujediwenim nacijama, kada je potrebno pridobiti {to ve}i broj glasova zemaqa. Voditeq: Sada se okre}u prema nesvrstanima, sada kada im trebaju glasovi. Dragan Todorovi}: Znate, onome kome se sad okre}ete, on procewuje koliko je to iskreno. Druga~ije je kada vi iskreno sara|ujete sa nekim odre|eni vremenski period, pa je onda sasvim normalno i uobi~ajeno da u situacijama kada je potrebno i zatraìte neku pomo}. Voditeq: Da li su vama pomagali? Evo, recimo, posle pada Sadama Huseina otkriveni su neki finansijski izve{taji. Ispalo je da je Sadam Husein finansirao Srpsku radikalnu stranku. Da li je to istina? Dragan Todorovi}: ûdim se da nisu na{li jo{ neke. Za{to samo Sadam Husein, ima ih toliko. Voditeq: Kim Il Sung? Dragan Todorovi}: Pa da, da, mogli bi redovno da krenu, da. Voditeq: A Luka{enko? Dragan Todorovi}: Pa verovatno i Luka{enko, pa verovatno i Kastro. Ima toliko, verovatno }e se sada otkriti i da je âvez. Verovatno }emo to otkriti u dogledno vreme. Voditeq: Sve je to politika, ali pitam vas kao ~oveka: {ta mislite, kako se ose}a Toma Nikoli}? Vi ste bili povremeno u nemilosti kod Vojislava [e{eqa, ~esto ste glasali protiv wegovih direktiva iz Haga. Sada govore da je posle Tome Nikoli}a slede}i Todorovi}. Kako vi sada tu vagate? Dragan Todorovi}: A kako moète da kaète da neko glasa protiv direktive? To jednostavno nije logi~no, to }u vam jasno objasniti. Direktiva je direktiva i to se usvaja bez glasawa. Ali, ako imate proces koji podrazumeva glasawe, onda nema direktive. Postoje stavovi, postoji gledi{te. Svako izlaè svoje argumente i ukoliko je prihvatqivije za ve}i broj qudi, onda, kako demokratska procedura nalaè, ukoliko ve}ina glasa i zauzme neki stav, onda se Voditeq: Pa da, Srpska radikalna stranka je sasvim demokratska po na~inu odlu~ivawa.
837
Dragan Todorovi}: Da, da, po svojoj organizaciji, po principima koji vaè unutar Srpske radikalne stranke, apsolutno stranka demokratske provinijencije i tu nema dileme. Voditeq: To je op{tepoznato, tragovi su demokratski na svakom koraku. Dragan Todorovi}: Ja sam siguran da, gospodine Mari}u, s obzirom na iskustva koja vi imate iz nekih ranijih stranaka, vi to dobro ne poznajete. Voditeq: Ne ja sam zelen, ja nisam bio u drugim strankama. Dragan Todorovi}: Dobro, ja sam mislio na neke periode pre vi{estrana~ja, prema tome, ja sam spreman da ~ujem sve argumente, ja }u prihvatiti sve argumente koje mi vi budete izneli u prilog va{e tvrdwe. Ja mogu da vam kaèm... Voditeq: Ja sam poznati podràvalac Srpske radikalne stranke. Dragan Todorovi}: Ja sam se sa tim upoznao jo{ 1990. godine. Izme|u ostalog, ako se se}ate, u Domu inèwera i tehni~ara, kada su se ~etiri stranke ujedinile i napravile Srpski pokret obnove, ako se se}ate u to vreme, tako da se se}am i va{e delimi~ne diskusije sa Vojislavom [e{eqem vezano za kwigu Deca komunizma itd. Voditeq: Ja sam prvi Beogra|anin koji je upoznao [e{eqa, kada sam sluìo vojsku 1981. godine. Dragan Todorovi}: Gospodine Mari}u, ja ipak pamtim neke stvari iz nekih ranijih vremena. Voditeq: Moramo prekinuti ovaj razgovor. Dragan Todorovi}: Za{to? Da li vam je neprijatan? Voditeq: Ne, previ{e arheologije, ovo je vreme za budu}nost, za mlade qude. Dragan Todorovi}: Ali navedite mi samo jedan jedini argument u prilog va{e tvrdwe i evo, ja }u prihvatiti to. Jedan jedini, ne traìm vi{e. Voditeq: Nisam ni{ta ni tvrdio. Na{ slede}i gost. Stasao je u Srbiji, generacija evropskih socijalista, predvodi je Branko Ruì}. Nema nikakve hipoteke iz pro{losti, nikome ni{ta lo{e nije uradio, ~ak ni rekao ne{to od ~ega bi se posle stideo. Sin na{eg diplomate, odrastao u Australiji, daleko od na{eg haosa i vaspitan u duhu svetskih vrednosti, koje su i na Zapadu pomalo zaboravqene. Zato je i bilo prirodno da postane jedan od kqu~nih igra~a nove socijalisti~ke budu}nosti. Ako su nas jedanput davno socijalisti iskqu~ili iz evropskih integracija, o~igledno je da nas samo oni mogu vratiti tamo gde smo stali i zastali. Mo`da je sada to za nas prekasno, ali nije za nove nara{taje, koji }e mo`da doìveti daleko boqe dane. Pred wima je teàk zadatak da potpuno rehabilituju poraènu i izmu~enu Srbiju. Zato je Branko Ruì} trenutno jedna od na{ih najve}ih politi~kih nada. Voditeq: Ko je ovaj ~ovek, da li ga prepoznaje{? Branko Ruì}: Gospodine Mari}u, vi ste poznati po romansiranim biografijama koje umete da napravite. Voditeq: @ivot pi{e romane. Branko Ruì}: Ja mo`da ne}u biti skroman, ali prosto ne mogu da verujem da se radi o meni, ali godi, godi, da.
838
Voditeq: Ali gode lepe re~i. Zato moramo promeniti politi~ki ìvot, ove ru`ne re~i, psovke, kletve. Da li ste vi za to ili protiv? Branko Ruì}: To nije manir socijalista nikada ni bio. Prosto, kletve, naricawe, to je ne{to {to je u na{em parlamentu, naàlost, legitimno, koristi se. Koriste oni koji smatraju da to proizvodi neki politi~ki efekat. Evidentno da je jedan politi~ki efekat u skorije vreme proizvelo, ali u svakom slu~aju, to nama nije za o~ajawe. Voditeq: Samo mala intervencija, pita}emo Dragana Todorovi}a da li je on u ìvotu nekog prokleo. Dragan Todorovi}: Ne, nisam, niko me nije do sada na bilo koji na~in doveo u priliku da u nekoj situaciji uradim i to, ali ~uo sam da mnogi qudi po mnogim pitawima, odnosno problemima pribegnu tome; da ne ulazimo u na{u daqu i bliù istoriju, te kletve su ~ak i opevane i opisane, hajde da kaèmo od kneza Lazara, u pesmi Boj na Kosovu pa nadaqe, tako da je to ne{to {to je u tradiciji na{eg naroda i podrazumeva da se radi u najteìm trenucima. Verovatno kada se doìvi ne{to {to je toliko ubita~no da ~ovek nema vi{e druge mogu}nosti, nego da se eto, pozove na Boga, na neku silu koja bi po na{em nekom verovawu trebala da niveli{e neke nepravde koje neko u~ini ili neko doìvi od nekoga. Voditeq: Da li vi znate, kada su radikalke u parlamentu klele predsednika Borisa Tadi}a, znate li da su one mislile na Tomu Nikoli}a? Dragan Todorovi}: Gospodine Mari}u, i vi ste, izgleda podlegli napisima u medijima. Treba ipak da se malo bavite i analitikom. Voditeq: Nisam dovoqno pametan za to, ja sam glup. Dragan Todorovi}: Ja uop{te ne}u da ulazim u te va{e izjave i da sumwam da govorite iskreno. Ali molim vas, niko ni jednom jedinom re~ju nije kleo Borisa Tadi}a. Voditeq: Nego Tomu Nikoli}a. Dragan Todorovi}: Ne, ne, ve} svakoga onoga iz Srpske radikalne stranke ko sara|uje sa Borisom Tadi}em, a da li se neko êkajte, ja uop{te ne beìm od toga da i vi uzmete i da pogledate izjave onih koje su uputili kletve. Da ni jednom jedinom re~ju nisu uputile poimenice nikome, nego onome iz redova Srpske radikalne stranke ko sara|uje sa Borisom Tadi}em. Prema tome, niti su one upu}ene Borisu Tadi}u... Voditeq: Da li one misle na vas, a ne na Tomu Nikoli}a? Dragan Todorovi}: êkajte, a za{to da ne? Nije sporno, uop{te nije sporno, zna~i bilo ko ko sara|uje sa Borisom Tadi}em. To je nezamislivo. Znate, za Srpsku radikalnu stranku ne postoji teì udarac nego da se bez znawa Srpske radikalne stranke, bez odluke bilo kog organa, vi sastajete sa najqu}im politi~kim protivnikom. Ja mislim da ne postoji teì udarac za bilo koju politi~ku stranku, ne samo kada je u pitawu Srpska radikalna stranka. Evo, recimo, uzmite Demokratsku stranku Srbije. Recimo sad varijantu da neko iz Demokratske stranke Srbije pregovara sa Borisom Tadi}em. [ta mislite, da li bi oni upu}ivali kletve, kako bi procenili to? Ali, oni sad taj problem nemaju.
839
Voditeq: Voja [e{eq, se}am se kada je pisao posledwu voqu, svoj testament, on je vama radikalima poru~io ne sara|ujte... Dragan Todorovi}: Hvala Bogu, ostao je ìv. Voditeq: Pik, pik, to vi{e ne vaì. Dragan Todorovi}: Gospodine Mari}u, hvala Bogu, ostao je ìv. Znate, ~ovek je u mogu}nosti da napi{e vi{e testamenata. Voditeq: Novi testament. Dragan Todorovi}: Novi nije pisao, ali su se neke okolnosti i stvari promenile po tom pitawu, i to je potpuno legitimno. Ali se ipak treba dràti ~iwenica. Mislim da je to mnogo boqe. Voditeq: Znate da nas ~iwenice nikad ne{to nisu obavezivale. Dragan Todorovi}: Mi se trudimo. Voditeq: Dobro, radikalnu stranku su uvek odre|ivale ~iwenice i uvek su velike posledice va{e politike bile na gra|ane Srbije. Ali, vra}amo se mladom socijalisti evropske provenijencije, uzeli smo mu re~, oti{li smo u te kletve, oti{li smo do cara Lazara i do... Dragan Todorovi}: Izviwavam se, ali opet èlite, ja ne beìm da podelimo odgovornost, ali vi vodite ovu emisiju. Voditeq: Ja sam kriv, pa meni ne pada na pamet da ja optuìm radikale za ne{to. Ali, Branko, socijalisti su sada na pragu socijalisti~ke internacionale, bi}ete i primqeni. Da li ste verovali da je mogu}a tako brza transformacija Socijalisti~ke partije, koja je optuìvana za ~itavu pro{lost Srbije ovih 15 godina, od kada smo iskqu~eni iz sveta, da li socijalisti koji su nas iskqu~ili sada opet mogu da nas tamo vrate, ili da pripomognu makar? Branko Ruì}: Ja mislim da i to jeste pokazateq kvaliteta socijalista u Srbiji, mislim da ta transformacija nije toliko brza {to se ti~e socijalisti~ke internacionale. Mi, naravno, èlimo da budemo primqeni u socijalisti~ku internacionalu, jer je taj proces prosto definisan i postoji put kojim se ide. Etni~ki komitet internacionale treba da zaseda i da inicijalno prakti~no krene u odlu~ivawe da li moèmo da dobijemo status koji smo traìli, tako da to, mislim, ide u dobrom pravcu, a Socijalisti~ka partija Srbije je pro{la kroz jedan put evolutivnih reformi, i ono {to se de{ava danas Srpskoj radikalnoj stranci, hvala Bogu, nama se na taj na~in toliko sre}no nije desilo. Upravo zbog toga {to smo poku{ali, ne revolucijom, nego evolucijom da upodobimo i svoju politiku i profilisanost vremenu u kome èlimo da funkcioni{emo kao politi~ka partija. Dakle, promenile su se mnoge okolnosti i dru{tveno-ekonomski sistem je na mala vrata, prakti~no posle petog oktobra, uveden totalno druga~iji od onoga za koji smo se mi borili i u kom smo ìveli i sve ove obrade koje se ti~u i sankcija i svega onoga {to je bilo lo{e u tom periodu, ali nikada ne}emo prakti~no prihvatiti da smo jedini odgovorni za ono {to se tada de{avalo. Voditeq: Kada }e do}i to prakti~no pomirewe, koje je najavqeno izme|u Demokratske stranke i socijalista?
840
Branko Ruì}: Mislim da je to pomirewe, odnosno ta deklaracija ve} postigla medijski efekat. Ve} dva ili tri meseca, mediji stalno spekuli{u kada }e biti potpisano, da li }e biti potpisano, a da niko ni sadràj nije video. Voditeq: Da li ste napisali? Branko Ruì}: Da, da, to je napisano, s tim {to su neki a priori odbijali da se pribliè jednom takvom tekstu. A priori, kada budu videli sadràj, mislim da ne}e imati razloga niko u Srbiji da sa indignacijom odbija tekst. Dakle, ne mora niko da pristupi, nikome nije imperativ da to mora. Voditeq: Vesna, da li biste vi potpisali ovakav tekst? Vesna Pe{i}: Ne. [to bih ja potpisivala. Ne, ja sam razumela da je to neka intimna stvar izme|u Demokratske stranke i Socijalisti~ke partije Srbije. Mo`da su u jednom trenutku zvali i molili da se sve koalicije tome pridruè, ali ja nisam videla neki entuzijazam. Moja stranka nije bliska toj kombinaciji i takvoj vrsti nacionalnih pomirewa. Uop{te ne znam o ~emu je tu re~. Ali, sigurno da bi moglo da se razmi{qa o tome da se napravi nekakav konsenzus o tome {ta nam se doga|alo u pro{losti, ili mo`da prevazilaèwem te pro{losti, znawem {ta je bilo i kakva je to bila politika i za{to je ona devastirala Srbiju, i za{to je uni{tila Srbiju. Zna~i, da bi takva nekakva saglasnost i ta neka druga politika, koja vi{e ne}e biti takva, onda bila neka osnova, ali ovako, bez ikakvog uvida u to {ta smo mi proìveli devedesetih godina... Voditeq: Najboqe znamo {ta smo preìveli. Vesna Pe{i}: Jeste, da se to preuzme. Ja sam to doìvela kao nekakvo u~vr{}ivawe i ja~awe jedne koalicije. Da one ho}e da oja~aju svoje odnose, pa onda potpisuju nekakva dokumenta. Ja i ne pridajem tome nekakav pijedestal i {iri zna~aj. Voditeq: Radikali }e, verovatno, potpisati to istorijsko pomirewe? Dragan Todorovi}: Pa mi smo prepustili da Socijalisti~ka partija Srbije sa Demokratskom strankom otvori taj put. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi se nismo na politi~koj sceni sva|ali. Mi samo suprotstavqamo svoje stavove, izraàvamo svoj program, svoju politiku, svoje ideje, a da li se neko s tim slaè ili ne, to je stvar onih koji o tome odlu~uju. Mi se obra}amo gra|anima Srbije, ne politi~kim partijama. Jer, kada bi se obra}ali wima, ne bi bili u razli~itim partijama. O~ito da ovde postoji neka àl za onim socijalisti~kim savezom koji je okupqao sve. Ali, pretpostavqam da }e to biti lak{e kada se u|e u ovu socijalisti~ku internacionalu, da }e tada neke barijere da se elimini{u. Izme|u ostalog, Demokratska stranka je pokazala izuzetno veliko razumevawe prema Socijalisti~koj partiji Srbije na ovom skupu u Atini. Oni su i sedeli za istim stolom. Voditeq: Da li su radikali ~lanovi neke internacionale, makar crne? Dragan Todorovi}: Pa ne znam za{to bi radikali trebali da budu ~lanovi bilo ~ije internacionale, bilo koje. Voditeq: Mislim one @irinovski...
841
Dragan Todorovi}: Mi sara|ujemo sa nekim strankama, sara|ujemo sa pokretima i sa svima onima kojima je u osnovi za{tita dràve i nacije na prvom mestu, koji su protiv globalizma i koji ~ine sve kako bi onemogu}ili novom totalitarnom sistemu da potpuno zavlada. Vi sa time moète da se slaète ili da se ne slaète. Ja to prihvatam, to je jednostavno va{e razmi{qawe. Voditeq: Dobro, lako je vama, mi se ose}amo kao neki siro~i}i od tih zapadnih iluzija. Sada kada Amerika propada, vama doga|aji idu na ruku i va{oj stranci. Vi ste propast Amerike prognozirali ve} 20 godina. Dragan Todorovi}: Nismo mi prognozirali propast Amerike. Propast Amerike prognoziraju sami Amerikanci, qudi koji se bave tim problemom. Mi pretpostavqamo da ste vi ~ovek koji se dosta interesuje, da poznaje proste stvari, tako da su ~ak neke istorijske stvari potpuno jasne, da sve dolazi do jednog vrhunca, odràva se na tom vrhuncu a onda unutra{we protivure~nosti dovode do toga da se to uru{ava. To je potpuno jasno. Jasno je vama da Amerika, izme|u ostalog, skoro su se navodili podaci ìvi na grba~i ostalog sveta, da je taj dug koji Amerika ima toliko veliki da }e on u jednom trenutku dovesti do sloma. Kada }e to biti, ja ne znam. Voditeq: Naravno, kada nas vi{e ne bude. Dragan Todorovi}: Pa dobro, mogu}e, mo`da }e, verovatno pre ili kasnije, ja u to ne}u da ulazim, ali jednostavno, postoje zakonomernosti koje se odvijaju na osnovu nekih stvari. Uzmite ômskog pa pogledajte, ne}ete vaqda re}i da je Noam ômski radikal i da on propagira radikalsku politiku itd. Ali, sve ono {to je do sada napisao je najè{}a mogu}a kritika Amerike i ameri~kog dru{tva, to su vaqda nesporne ~iwenice. Prema tome, pogledajte neku drugu politiku. Voditeq: Pa kada vi ~itate. Dragan Todorovi}: Pri~aju mi qudi Voditeq: Pa ne, ja mislio da vi nemate vremena da ~itate. Jer prosto, od 94 toma tih [e{eqevih sabranih dela Dragan Todorovi}: Pa zbog toga, gde bi mi mogli da ~itamo ne{to drugo! Pa ~ujemo, ~ujemo, eto ho}emo da te va{e emisije idu u tom pravcu, da malo osvestite i radikale i ostale. Voditeq: Da li svaki radikal mora da pro~ita 94 toma? Dragan Todorovi}: Mora da nau~i napamet. Pa vi znate kako je to i{lo u komunisti~ko vreme. Voditeq: Jel imate komisiju? Dragan Todorovi}: Da, da, da. Mlad socijalista, ali zna kako je to bilo. Voditeq: Ja sam ~uo, kada je do{lo vreme i kada vi niste pro~itali one filozofske kwige Seksualni manijak Bil Klinton, ili Kurva del Ponte i Kurva del Ko{tunica... Dragan Todorovi}: Izgleda da se vi zanimate za specifi~nu literaturu. Voditeq: Ja najvi{e volim te pornografske kwige iz politi~ke pornografije. Dragan Todorovi}: Pa to je va{e pravo. Voditeq: On je moj omiqeni pisac.
842
Dragan Todorovi}: Pa molim vas, ja to vidim. Ja o~ekujem da }ete vi do}i da potpi{ete pristupnicu, kada budete potpuno sigurni da ste savladali sve i da ste spremni da iza|ete pred tu komisiju. Voditeq: Ja vam ne}u pro}i na tu crtu, sigurno. Branko Ruì}: Morate se pripremiti, tu je gospo|a Radeta, morate da se pripremite. Evo, oko te Amerike, to su istorijske ~iwenice. Mene je fascinirao rat u zalivu 1990, kada su se radikali prijavili kao dobrovoqci Americi da se bore protiv Ira~ana. To je evolucija, oni su iz te krajnosti oti{li u drugu krajnost. Voditeq: Oni su u to vreme, radikalna stranka, obi~na ameri~ka agentura. Branko Ruì}: Ne, ne bih rekao, nikada oni nisu bili ameri~ka agentura. Dragan Todorovi}: Mene ne ~udi ta evolucija, ona je potpuno normalna. U to vreme, pod potpunom medijskom blokadom i halabukom koju su Amerikanci, kada god im je trebalo, stvarali u ~itavom svetu, normalno je bilo da su i gra|ani Srbije bili pod utiskom te propagande. Ali, to nije uradio Vojislav [e{eq, vi to dobro znate, nego je uradio tada{wi generalni sekretar koji je samoinicijativno oti{ao u ameri~ku ambasadu. Imate i slike u Velikoj Srbiji, izme|u ostalog, o tome, ali niste do{li ni do te godine. Nije problem u na{oj evoluciji, mi smo shvatili tu gre{ku i priznali smo tu gre{ku i tu nema nikakvog problema, ali je problem gospodin Ruì}, ~ija je stranka sara|ivala sa Irakom i sa Sadamom Huseinom. Ja to pozdravqam. Voditeq: I va{a stranka. Dragan Todorovi}: Nije sporno, pa ja od toga ne beìm. Voditeq: Jeste li i{li sa delegacijom kada su Maja i Nikoli} i{li pred parlament? Dragan Todorovi}: Nisam i{ao u Irak, i{ao sam samo u Siriju. Voditeq: Kod Asada? Dragan Todorovi}: Da. Voditeq: Da li vas je primio tada? Dragan Todorovi}: Nije bio u to vreme u zemqi. Ali, ho}ete li mi dozvoliti da zavr{im, pa }u ja odgovarati na sva pitawa. ûdi me ova evolucija mladog socijaliste koji se tako lako odri~e desetogodi{we politike svoje stranke i politike Slobodana Milo{evi}a, koji je podràvao pravednu borbu i Sadama Huseina i ira~kog naroda. Branko Ruì}: Kada sam ja to rekao? Vesna Pe{i}: Meni je ba{ zabavno, zato {to, kada smo mi odràvali one mitinge i kada smo za 9. mart i onda izlazili tri meseca, bez onog Slobo Sadame nije moglo da pro|e, pa sada ne znam ko je tu ko. Ali, za nas je tako bilo. Dragan Todorovi}: Pa pitajte gospodina Ruì}a. Branko Ruì}: Pa pitajte me slobodno, gospodine Todorovi}u. Vesna Pe{i}: Pa {ta imam wega da pitam, on je mlad ~ovek, ne se}a se ni~ega.
843
Dragan Todorovi}: Nema prava da se ne se}a. Voditeq: Devetog marta 1991. godine, gde si bio? Branko Ruì}: U Beogradu. Voditeq: Da li si demonstrirao? Branko Ruì}: Nisam demonstrirao, ali sam, eto {ta je paradoks, do{ao ispred hotela Moskva i tamo stajao. Ja sam bio u Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji i tada je bilo popularno da se ide na te, tada su bili vaqda studentski protesti. Jesam, jesam bio tada. Bilo je lepih devojaka. Prosto ne mogu da kaèm ne{to {to nije ta~no. [to se ti~e Iraka i svih zemaqa, tada{wa politika je bila da mora da se sara|uje sa Ruskom Federacijom i sa Irakom, i sa nekim drugim zemqama i naravno, i sa Evropskom unijom. Dakle, tada, za vreme Slobodana Milo{evi}a, Savezna vlada je usvojila, toga se se}a gospodin Todorovi}, platformu za uskla|ivawe zakonodavstva na{eg doma}eg sa zakonodavstvom Evropske unije. Nismo mi nikada beàli od toga, kao jedna ozbiqna dràva i jedna ozbiqna partija koja rukovodi jednom dràvom. Kao {to sada vlada insistira, dodu{e jedan akter u vladaju}oj ve}ini ima neku skepsu po tom pitawu, ali gasni sporazum sa Rusijom je za nas socijaliste veoma vaàn. Dakle, nije tu samo u pitawu energetska stabilnost. Tu su, naravno, i politi~ki i ekonomski i bezbednosni aspekti koji se time zadovoqavaju. Tako|e, saradwa sa Evropskom unijom i nastavak ka evropskim integracijama je ne{to {to je prosto nametnulo vreme. Dakle, alternativno nemate {ta da ponudite i to je ono {to je ta~no. Zato mi moramo, znaju}i gde smo geostrate{ki postavqeni, da ne idemo ekstremu, da poku{amo da valorizujemo na{u poziciju i da ono {to je vredelo u ranijem periodu, ne da pospemo pepelom, ja to nikada ne}u u~initi, niti imam nameru, ali prosto neke negativnosti i negativni trendovi koji su postojali moraju da se defini{u. Mi smo to radili na na{im kongresima, samo {to javnost nije bila mnogo zainteresovana za kongrese Socijalisti~ke partije Srbije. Kada pri~amo o demokrati~nosti u funkcionisawu politi~kih partija, nijedna stranka, sem mo`da Demokratske, koja je imala onaj sukob nakon tragi~ne smrti gospodina \in|i}a, pa su imali dva kandidata za predsednika stranke, ja nisam video u Srbiji neku stranku da je imala vi{e od jednog kandidata za predsednika. Mi smo imali ~etvoricu na prethodnom kongresu. Voditeq: Ali se unapred zna ko }e biti izabran? Branko Ruì}: Kod nas se nikad ne zna unapred ~itav izborni proces koji prethodi tom kongresu i mislim da u tom pogledu mnogi mogu da nam zavide u smislu demokrati~nosti. Neke stranke naprave samo jedan kongres ili neku skup{tinu i ve} se zna unapred ko }e biti. Voditeq: Ovo je emisija istine, evo pita}emo Vesnu, da li vam je Milo{evi} nekad bio simpati~an, bilo kakav wegov gest? Vesna Pe{i}: Pa ne mogu da se setim da mi je ikad bio simpati~an. Pored toga, ja wega nisam li~no upoznala, tako da mo`da u li~nom kontaktu, ja ne znam. Ja sam uvek wega gledala kroz wegovu politiku, ono {ta je on radio, a ovako li~no ga nisam poznavala. Ono {to je on radio i kakva je to bila politika, ja nisam ni gledala to. Ponekad, naravno, imate neke politi844
~are, recimo sada jedan kandidat za predsednika, predsedni~ki kandidat u Americi, Barak Obama, je stra{no simpati~an. On nema nikakve veze sa na{om zemqom, ali on mi je, recimo, izrazito simpati~an iako ga li~no ne poznajem. Ali, nikada nisam to primetila kada je re~ o politici Slobodana Milo{evi}a. On je dosta naduto nastupao u javnosti, on se ~ak i malo pojavqivao u javnosti. Ponekad je davao neke intervjue Politici ili televiziji, zna~i nikada nisam imala neku komunikaciju koja je bila sa wim mogu}a, tako da nije ostavqao nekakav utisak na mene i da uop{te imam neke simpatije, a {to naravno, ja opet kaèm, u privatnom ìvotu ne mora da zna~i ni{ta. Wegova politika za mene je bila ... Voditeq: [ta je falilo wegovoj politici? Vesna Pe{i}: Ja nisam mogla nikad da prona|em ni{ta pozitivno u wegovoj politici, zaista. Ne znam {ta bi to moglo da bude. Evo, da vidimo neku ekonomsku politiku, koju drugu. Pa evo ~ak i ovo kada pri~amo o korupciji, to je zato {to je doveo zemqu dotle. Dakle, morate se zapitati pa kako to ba{ mi, ako ne povu~ete neku paranoi~nu crtu, da kaète da, zato {to smo Srbi, onda nas svi mrze. Kada je zapo~eo rat u Bosni, mi smo bili okrivqeni da smo mi u tome u~estvovali, da smo dobili sankcije pod kojima smo bili. Ja smatram, naravno, da je to wegova odgovornost da dovede zemqu u situaciju da mi dobijemo sankcije. Voditeq: Pa i NATO bombardovawe da dovede. Vesna Pe{i}: Znate, to nije ni bila pravilna odluka kada je re~ o bombardovawu. Ali, mislim da je tada do{ao kraj Slobodanu Milo{evi}u, kada su se qudi po~eli pitati dobro, kako je mogu}e da se mi uop{te na|emo u toj situaciji. Zna~i, da takva neka politika, koja toliko nema ose}aja za nekakvo vreme, za nekakvu politiku, da gleda kroz spoqa{ni svet i da ogromnu kontru tera celom tom svetu, pa je do{lo do te politi~ke situacije kroz koju ste pro{li. Tako da za vreme sankcija, ne mislim na nikakve finansijske odnose sa bilo kojom dràvom, sve se odnosilo preko aerodroma. Onda su to bili neki poverqivi privrednici koji su odlazili na Kipar, koji su te pare odnosili. Onda su kori{}eni policija i tajne slu`be, sve te institucije su potpuno propale i kriminalizovane bile u to vreme. Samim tim {to su u~estvovale dràvne slu`be u ratovima u Bosni, ove jedinice, Crvene beretke, koje su bile formirane od strane Jovice Stani{i}a, od na{e tajne slu`be, da, u stvari, vode ratove na drugim teritorijama. E tada su se tu mnogi obogatili, pa ~ak i jedan iz Socijalisti~ke partije Srbije, nije va`no, ne}u da pomiwem ime, zna~i koji su radili te policijske transakcije i za te crne fondove. Dakle, nije va`no, nije bitno, to je bilo ~ak i javno objavqeno, koji su ~itave milione zgrtali u to vreme i bogatili se, da ne kaèm kakav je to bio {verc, koliko se koristila ta navodna pri~a da je to nekakav patriotizam, i za zlo~ine, i za boga}ewe i za ru{ewe svih mogu}ih institucija, i za potpuno uru{avawe ekonomije. Se}am se da je to bilo verovatno po~etkom 1993. godine, da mi je moja majka rekla kada se vra}a{, molim te idi i kupi {unku, po{to nemamo ni{ta ku}i. Ja odem tamo preko puta parka, preko puta Madere, tu su bile neke samoposluge, sada su neke pekabete, u|em unutra i pogledam, samo stoje konzerve
845
koka-kole i ène, nema ni{ta, ni~ega nije bilo. I onda kada smo i{li autobusom u Ma|arsku i kada smo kupovali kod takozvanih Ma|ara, ja do|em i donesem i hleb i mleko a moja mama kaè jao, kako smo bogati. Stra{no smo bili rastrgani, jezivo je bilo, jezivo je bilo, qudi su u pet sati Dragan Todorovi}: Pa to je bio {verc. Vesna Pe{i}: Nije bio {verc. Dragan Todorovi}: Kako nije, kupite u Ma|arskoj pa donesete u Srbiju. Vesna Pe{i}: Mi smo ih zvali Ma|ari. Dragan Todorovi}: [verc. Vesna Pe{i}: Pa dobro, gospodine Todorovi}u, evo, nemam ja {ta od vas da se branim. Dragan Todorovi}: Ne, ne, ne napadam ja vas, ja sam samo zapawen da ste vi to radili. Vesna Pe{i}: Vi ste bili trabant-stranka. Dragan Todorovi}: Ja sam kupio trabant. Ja sam vozio trabant, i to kao potpredsednik vlade. Vesna Pe{i}: Zna~i, kad se on unervozi, ne znam {ta bi bilo da mi je u tom periodu zaista ne{to simpati~no, kada kaète. Eto ja, sam neke male ise~ke iz tog ìvota iznela. Mada bi mogli da pri~amo tri dana, nemam nameru da pri~am. Voditeq: Ali, eto, volimo da se prisetimo tih vremena. Vesna Pe{i}: Qudi su se tukli, stvarno, za hleb su se tukli, za mleko su ustajali qudi u pet sati ujutru, za litar mleka. Voditeq: To je opozicija delila narodni hleb, a ovi koji su bili na vlasti, radikali i socijalisti, oni su uzimali od usta. Dragan Todorovi}: Gospodine Mari}u, vi morate ipak da poveète. Pr vo, radikali su u vlasti bili od 1998. godine do 2000. godine, do 5. oktobra. Voditeq: To je naj~asniji period. Dragan Todorovi}: To je najteè, gospodine Mari}u, to je najteè vreme koje je Srbija proìvela krajem dvadesetog veka. Voditeq: Dobro, se}amo se tih tu`nih vremena. Dragan Todorovi}: Pa to je istina. Voditeq: Nema ovde istine. Dragan Todorovi}: Mene je srce zabolelo kada sam ~uo ovu pri~u. Da sam znao da je u takvoj situaciji, sve bih u~inio da Voditeq: Trebala je da zove radikale da se malo oporavi. Dragan Todorovi}: A za{to da ne. Voditeq: Gospodine Todorovi}u, postoji neka izreka ko je u Srbiji pa metan, taj je gotov socijalni slu~aj. Vi nikada niste bili siroma{ni? Dragan Todorovi}: Pa znate, gospodine Mari}u, vi dobro znate da u Srbiji vaì jedno pravilo ko ho}e da radi, moè da ìvi. Ne ne{to preterano, ali moè da ìvi. Voditeq: Jo{ ako mu vlast namigne, daleko }e sti}i. Dragan Todorovi}: Kako da ne, to je najboqi na~in da se enormno obogatite, da do|ete do nekih poloàja koji su izuzetno primamqivi, privilegija i tako daqe.
846
Voditeq: Jeste li vi preìveli neke gladne dane? Dragan Todorovi}: Sre}om, nisam. Radim dosta dugo, od 1972. godine sam privatnik, tako da nijednog trenutka nisam do{ao u situaciju da neko odlu~uje o mojoj egzistenciji. Voditeq: A {to ste morali da uzmete stan od dràve, kad ste vi bogati? Dragan Todorovi}: Ja nisam rekao da sam bogat, nego da imam solidnu egzistenciju. Stan sam dobio od dràve zato {to sam ìveo sa majkom i ~etvoro dece. Voditeq: A {to ga niste kupili, kad ste ve} bogati? Dragan Todorovi}: Zato {to sam ga dobio na osnovu zakona, kao {to su dobili va{i roditeqi, ne znam da li ste vi, ili milioni {irom... Vesna Pe{i}: Ja nisam, na primer. Dragan Todorovi}: Gospo|o Pe{i}, vidim da ste bili i gladni, da niste imali mleka itd. Voditeq: Ali, da li su radikali, osim {to su branili srpski narod do potpune propasti, i gde su god oni branili srpski narod, on je prakti~no morao da beì na traktorima ili pe{ke, da li ste vi pomogli nekom Srbinu pojedina~no, osim {to ste ovako kolektivno? Dragan Todorovi}: [to se ti~e pojedina~ne pomo}i, nikada to ne bih javno izneo. Voditeq: Pomagali ste? Dragan Todorovi}: Nikada to javno ne bih izneo. Mislim da je to individualni akt i da to ~ovek radi ne da bio u onoj pri~i da ne bi bilo mog japun~eta, mogao si da pokisne{, nego zato {to u jednom trenutku to ose}a. Tako da bih ostavio to za sebe. A {to se ti~e ove va{e insinuacije oko toga, tamo gde smo branili srpski narod da srpskog naroda nema, gospodine Mari}u, naàlost, ostalo ih je vrlo malo, kao {to je Republika Srpska Krajina. Voditeq: Oni bi boqe pro{li da ih vi niste branili. Dragan Todorovi}: Kao {to je Kosovo i Metohija. Mo`da, mo`da bi pro{li i kao 1941. godine. Se}ate se kako su pro{li 1941. godine. Vi ste u to vreme imali priliku da imate sve informacije, kako se naoruàvao Frawo Tu|man i kako se ponovo pripremao novi pokoq Srba. Kako su spremni oni po{tari koji su trebali, ~ekajte, za{to beìte sada.. Voditeq: Pa to su poznate stvari. Dragan Todorovi}: Gospodine Mari}u, ako su to poznate stvari, onda va{ nastup nije ba{ najkorektniji, onda ne treba da prebacujete srpskim radikalima {to su ulagali maksimum napora, svom raspoloìvom snagom koju su imali. Mi smo bili opoziciona stranka. Ono {to smo mogli da uradimo, mi smo uradili. Setite se {ta je radila na{a dijaspora u to vreme. Setite se {ta su radili prekookeanski Srbi u Prvom svetskom ratu, kada su ulagali maksimum napora da pomognu bra}i u otaybini, koliko se dobrovoqaca javilo. ûdi me da ne osu|ujete i wih. Pa mi smo radili isto, samo {to smo to radili ovde u Srbiji i to je ne{to od ~ega ne beìmo, nego se time i ponosimo. Izme|u ostalog, to moète da vidite i u Hagu, prilikom svedo~ewa nekih svedoka i odbrane Vojislava [e{eqa. Tako da su to stva847
ri koje su op{tepoznate, i ne samo da od toga ne beìmo, nego smo sigurni da }e to istorija oceniti. Vesna Pe{i}: Moram da vam stavim izvesnu primedbu na ovo {to gospodin Todorovi} govori. Vidite, po{to ste vi po~eli malo lak{i razgovor, pa vidim da je tu {ala, pa po{alica, ne}u da budem ja ta koja }e ovde da zateè. Mislim da tu postoje neke neistine kada on govori, mislim da u to uop{te ni na koji na~in ne treba da se posumwa. Problem je bio u tome i zna se da je {ireno oru`je i sa ove strane, Srbima koji su bili u Hrvatskoj, da je Arkan bio uhva}en i bio uhap{en, jer je delio oru`je. Da je tako|e [e{eq sa mnogim drugima, ne samo on, da su oni i{li na zbuwivawe i da nije bilo re~i o tome da se odbrani od eventualnih napada Hrvata na Srbe ili ugroènosti ìvota, nego je, u stvari, bila ideja da se zauzmu odre|ene teritorije. Sa tih teritorija su Srbi proterivali Hrvate iz ku}a i svojih domova. Pa ~ak i Srbin, kao {to je gospodin Vuk~evi}, koji je ìveo u Belom Manastiru, srpski diletanti su ga|ali wegovu ku}u, zato {to je on bio Srbin koji je smatrao da je moglo i da se pregovara i da se na taj na~in poku{a da se srpski narod za{titi. Me|utim, oni diletanti o kojima sada govorimo, oni su gurali wih, oni su gurali u ratove. Ba{ ih je bilo briga, imali su ovde rezervnu pro|u, a wih su tamo gurali. Samo }u da navedem jedan primer moj, kako sam ja dobila jednu grdwu od {efa gospodina Todorovi}a kada je Dragan Todorovi}: Izvinite, ja nemam {efa, ja sam samostalan. Mi imamo predsednika stranke. Vesna Pe{i}: Kako nemate {efa? Dragan Todorovi}: To je predsednik stranke. Vesna Pe{i}: Pa dobro, na neki na~in jeste, pa nemojte da se vre|ate, pa on je {ef stranke, pa predsednik stranke je na neki na~in {ef. Voditeq: I {ta je vama rekao {ef? Vesna Pe{i}: Evo {ta je bilo. Kada je bio Bqesak, to je bilo u maju, ja sam posle dva dana sela u sopstvena kola i preko Ma|arske, sa jednom balerinom, koja je radila u mirovwacima, htela da odemo u Pakrac jer je tamo radila. Pakrac je bio podeqen grad, zna~i jedan deo su dràli Hrvati a jedan deo su dràli Srbi. Vi ste imali na{u dobrovoqku, koja je radila na srpskoj strani i sa srpskom decom, ina~e je bila u~iteqica, Branka Nedeqkovi}, umrla je sirota skoro, i po{to je ona bila zarobqena u akciji Bqesak, nas dve smo sele u kola sa jednim novinarom, koji je tako|e mlad umro, Uro{ Komnenovi} iz Vremena, i sopstvenim kolima oti{li preko Ma|arske i Virovitice. Oti{la sam, zna~i, na taj deo, da vidim {ta se tamo doga|a i oti{la sam na srpsku stranu. Tada sam ja bila napadnuta od gospodina Vojislava [e{eqa, {ta ja tamo traìm, da vidim {ta se de{ava sa Srbima. Kaè, pa to nije vi{e na{a teritorija. Ono {to je wih interesovalo, to je da prave etni~ka ~i{}ewa, da guraju Srbe u {to dubqe sukobe i da dolaze u {to ve}u opasnost. Tako da i ona ponuda, gde smo i{li zaista, ako ste videli onaj posledwi za godi{wicu Oluje film koji je RTS, zna~i ne neke televizije, nego zvani~ni Javni servis, koji je prikazao da je u posledwem momentu Milan Babi} do{ao u ameri~ku ambasadu da prihvati Z4
848
koji, naravno, Tu|manu nije i{ao na ra~un, i sada, ako razgovarate sa nekim qudima iz Hrvatske, da je Z4 bio prihva}en. Ali, oni su po svaku cenu gledali da ga izdaju, ali, naravno, na{a strana, ukqu~uju}i diletante, nije dozvolila da Srbi prihvate jednu {iroku autonomiju, skoro dràvu, na ~elu sa svojim predsednikom u Hrvatskoj, jer su ih gurali u te pogibije. I to se, naravno, zbog toga i kaè ovo {to ste vi rekli tamo gde ste vi bili, naàlost, Srba vi{e nema. Voditeq: Da, on je morao da prihvati, i rekao je Milanu Babi}u, ali kada je do{lo do Oluje, ostaje legendarno da je Milan Marti} zvao Slobodana Milo{evi}a i pitao ga predsedni~e, {ta da radim, a on je rekao uzmi pi{toq i ubij se. Vesna Pe{i}: Tako je bilo, eto. Voditeq: Gospodine Todorovi}u, da li ste ... Dragan Todorovi}: Dozvolite, gospodine Mari}u, ja samo mogu da budem zahvalan {to je gospodin [e{eq u Hagu. Ne daj boè da mu sude ovakvi kao {to je Vesna Pe{i}, on bi odavno ve} bilo gotov. Gospo|o Pe{i}, samo da vas pitam ne{to, da li ste pro~itali kwigu jednog ~oveka koji je dosta dobro upoznat sa svim doga|ajima, i to ne samo u posledwih 20 godina, nego i mnogo ranije. Ina~e, ~ovek koji je radio na izuzetno osetqivom mestu, tako da {to se ti~e informacija, nije mu nedostajalo. Vidim da se vrpoqite. Ta kwiga se zove Anatomija globalisti~kog smrada, napisao je dr Dragan Filipovi}. Vesna Pe{i}: Nikad nisam ~ula. Dragan Todorovi}: Niste ~uli, pa on u toj kwizi daje vama veoma istaknuto mesto. Vesna Pe{i}: Ne znam. Dragan Todorovi}: Ne znate, pa on o vama zna sve. Zna o va{em radu i o va{oj ulozi. Zna, zna izuzetno mnogo. Izme|u ostalog, mi smo vam u Skup{tini samo rekli sve stvari vezane za Hrtkovce i va{u ulogu. Vi ste, gde god je moglo i koliko ste mogli Vesna Pe{i}: Nemojte sada da drìte lekcije. Dragan Todorovi}: Gde ste god mogli da ocrnite srpski narod, vi ste to radili. Vesna Pe{i}: Ja sam na toj pozornici rekla da nikad nisam u ìvotu bila u Hrtkovcima, ali ne vredi. Dragan Todorovi}: Ne vredi, ali imate izjave svedoka. Voditeq: Vra}amo se budu}nosti, evo svi vozovi su pregazili ... Dragan Todorovi}: Ja imam sre}u, mene nijedan voz nije pregazio. Voditeq: Mlad i zdrav, na ~elu radikalne stranke. Gospodine Ruì}u, kako vi gledate na ove pri~e? Branko Ruì}: To je muq, svi snosimo odgovornost za tu pro{lost. Dragan Todorovi}: Ja uop{te ne snosim odgovornost. Branko Ruì}: Svi snosimo odgovornost. Ako su gra|ani Srbije tada glasali kako su glasali, glasali su i za drugu partiju, zna~i svi snosimo tu odgovornost. Ali, dobro, ja mislim da narod to vi{e uop{te ne intrigira, nisu zainteresovani za tako ne{to. Gledaju budu}nost, gledaju svoj dru{tve849
ni status, gledaju svoj ìvotni standard, gledaju da li moè ne{to boqe da im se desi u Srbiji ovakva kakva jeste i zato kaèm dajte da vidimo {ta je mogu}e uraditi iz ove perspektive za budu}nost Srbije i budu}nost na{e dece. Ako se budemo vra}ali stalno unazad, mi smo svi svesni da ne moè samo Srbija da bude odgovorna za ono {to se tada de{avalo, niti taj establi{ment koji je tada postojao da bude iskqu~ivi krivac za krizu u biv{oj Jugoslaviji. Ima odgovornosti objektivne, ima i neke subjektivne. Voditeq: Dobro, kako zami{qa{ Srbiju? Kako ozbiqna zemqa planira {ta }e biti za pet godina, za deset godina, za dvadeset godina, postoje neke projekcije. Mi se jo{ uvek u Srbiji pla{imo da zapravo ne znamo gde }emo se ujutru probuditi. Branko Ruì}: Ja mislim da Srbija moè da krene napred. Voditeq: Ti si na vlasti, jedini ovde od prisutnih, ti verovatno zna{ kuda nas vodi{. Branko Ruì}: Ja sam deo te ve}ine. Mislim da je ta postavka kretawa sasvim solidna, mislim da je realizacija razvojnih projekata, na primer, u Srbiji veoma vaàn posao koji moramo da radimo, naravno, oslawaju}i se i na Evropsku uniju. Da podignemo nivo zaposlenosti, da uposlimo na{a preduze}a, da time ostvarimo ekstra dobit, kako bi popunili penzione fondove. Gospo|a Pe{i} je rekla da mi sada tu ne{to obe}avamo, kao fatamorganu, da }e penzije biti ve}e. Naravno da }e biti ve}e, da li da budu ve}e od donacija ili da opteretimo buyet do te mere, do neizdrìvosti. Upravo èlimo da ostvarimo dobitnu vrednost iz koje }emo popuniti taj buyet. Mi se delimo na dru{tvo socijalne pravde, radikali su desni~ari. Prosto, oni mogu samo da budu partneri krupnog kapitala, ako su prava desni~arska stranka. Mi moramo ideolo{ki da postavimo stvari, da vidimo da li se razlikujemo programski, {ta je levica a {ta desnica danas u Srbiji. To jo{ uvek nije profilisano na onaj na~in koji je, da tako kaèm, upodobqen sa nekom situacijom u svetu i Evropi. Mislim da Srbija ide napred, ali mislim da ima i mnogo razo~arewa. Evo, na primer, ~iwenica da su Holandija i Belgija spre~ile da se odblokira sporazum, ne{to {to mene, naravno, ne}e nas demotivisati, ali u svakom slu~aju nije ne{to {to moè da doprinese nekom afirmativnom pristupu toj daqoj evropskoj integraciji koja je neminovnost. Svi znamo da moramo da idemo tim putem. Ali, u me|uvremenu, moèmo da harmonizujemo na{e zakonodavstvo, moèmo da stvorimo jedno tle pogodno za investicije spoqa. Ni{ta nije to formalno ~lanstvo u Evropskoj uniji, ako ne umemo da izgradimo na{e institucije i dràvu do te mere da budemo spremni za tako ne{to, pa i da sara|ujemo ako se desi da ne u|emo u Evropsku uniju. Ali, postoji podeqen jedan mehanizam da moèmo da funkcioni{emo i da iskoristimo na{e komparativne prednosti do te mere sa Rusijom. Imamo taj sporazum koji smo mi, za vreme na{e vlasti, tada diktatorske vlasti Slobodana Milo{evi}a, uspeli da izboksujemo, ali nismo to iskoristili, to koriste Slovenci. Voditeq: Pa to svi govore.
850
Branko Ruì}: Pa to je gre{ka. To nije koristila ni ova vlast. Govorili su, posle 5. oktobra, da sa Rusijom ne treba da sara|ujemo, i sa Kinom, pa smo sada do{li do jedne moje parole: ne smemo i}i u ekstreme, moramo videti {ta je na{ interes. Ako imate sa Nema~kom, na primer, razvoj na godi{wem nivou 2,2 milijarde evra, vi znate da morate da idete ka Evropskoj uniji. Ako dobijete sutra taj gasni aran`man sa Rusima, znate da }ete imati energetsku stabilnost, vi znate da ste prakti~no, narodski re~eno, iz prve ruke kupili energent, a ne da uzimate od nekog iz tre}e ruke, i jo{ da im pla}ate. Treba da iskoristimo i na{u geostrate{ku poziciju. @elezni~ka infrastruktura je ne{to u {ta Evropa èli da finansira, zato {to je to evropski projekat. To nisu izmislili ni Tito, ni Mrkowi}, ni Tadi} ni ne znam, neki drugi politi~ar, to je prosto jedna konstanta. Mi to moramo da iskoristimo, mi smo na tom putu. Mislim da su to teme i stvari koje moèmo da realizujemo, ja mislim bar ministri iz redova Socijalisti~ke partije Srbije, mada je rano govoriti o efektima rada ove vlade. Rade zaista najboqe {to mogu da se na tom planu ne{to uradi. Zato kaèm, hajde da gledamo napred i da poku{amo da stvorimo jedan ambijent u kojem je mogu}e to u~initi. Dakle, da se ne vra}amo stalno u pro{lost, da nemamo, a rekla je gospo|a Pe{i} da imamo, blokiramo parlament. Da li je to opstrukcija radikala nije opstrukcija, to je legitiman na~in da se iskaè voqa, i to je u redu. Ja sam ube|en da oni veruju da je to dobro, ali je ta brakorazvodna parnica, koja se pred milionima gledalaca vodi u Skup{tini, ne{to {to je prosto preraslo u jednu besedu. Nikoga vi{e ne interesuje {ta je tu bilo, sem formalno, na ~emu insistiraju srpski radikali. Dakle, ukoliko su oni Srpska radikalna stranka, oni }e poku{ati na slede}im izborima da dokaù da su to. Druga grupacija, koja je formirala tu poslani~ku grupu, ima na to pravo, shodno Poslovniku. Ta~no se zna, po zakonu, kako, kome i u kom slu~aju prestaje mandat. U ovom slu~aju to je ipak ozbiqna stranka koja je do{la u situaciju da im se zagube negde te blanko ostavke. To je jedan od na~ina kako da prestane mandat po Poslovniku. Naravno, u institucijama dràve oni mogu da zatraè pravdu i dobiju je. Voditeq: U ovoj emisiji su zabrawene reklame i politi~ki saveti radikalnoj stranci, idemo na reklame. Voditeq: Gospodine Todorovi}u, da li vam je ào {to ste ukinuli u Srbiji parlament. Nema smisla da se ovakve stvari doga|aju, ne mogu se donositi reformski evropski zakoni, bela {engenska lista. Dragan Todorovi}: Zbog toga su nas ovi i oduvali iz Evrope za trgovinski sporazum. Da, mi smo za sve krivi, prihvatam. Gospodine Mari}u, morate da vodite ra~una o jednoj stvari, vaqda je za sve odgovorna vlast, kako to moè da bude opozicija. Znate, te stvari jednostavno nisu spojive. Mislim da svako odgovara za svoje postupke i za svoje re~i. Odgovaramo u skladu sa zakonom, a kao stranka odgovaramo pred bira~ima. Ne postoji druga odgovornost, sem ako ne do|ete u sukob sa zakonom i odre|enim radwama a onda normalno, odgovarate i kao stranka po zakonu, to dobro znate, gospodine Mari}u. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi insistiramo samo na
851
onome {to nam pripada po Ustavu i onome {to nam pripada po zakonu. Gospodin Ruì} kaè zaboravqene su negde. Ne, one su ukradene, i tu nema nikakvog spora, to je vlasni{tvo. Voditeq: A zar vi mislite da bi dobili ovoliko poslanika bez Tome Nikoli}a, pa taj ~ovek je zasluàn {to ste postali najja~a stranka. Dragan Todorovi}: Ako se bude postavilo pitawe ko je najzaslu`niji, verovatno da moèmo da do|emo do realne procene ko je i na koji na~in doprineo uspehu Srpske radikalne stranke. Pre svega, ja li~no mislim da je najve}i... Gospodine Mari}u, vi treba da navu~ete majicu nekog navija~kog tima i da gledaocima bude sve jasno. Mawe bi morali da se derete. Voditeq: Ja sam poznat kao qubiteq Tome Nikoli}a. Dragan Todorovi}: Ne znam da li jeste, ja cenim po tome kako se zalaète. Ja mislim da je najve}oj popularnosti Srpske radikalne stranke doprinelo pre svega jedinstvo Srpske radikalne stranke, upornost, insistirawe na programu, na sopstvenoj politici, herojska borba Vojislava [e{eqa i uspe{na borba u Ha{kom tribunalu, wegova doslednost i spremnost da ode u Hag da se tamo bori za svoje ideje, za svoj program i sve ono {to misli da je uradio. Organizacija na terenu, broj ~lanova i sve ono {to smo radili doprinelo je popularnosti i snazi Srpske radikalne stranke. Nesporno da je veliku ulogu u tome imao i Tomislav Nikoli}, kao i ostali ~lanovi Srpske radikalne stranke, ko mawe ko vi{e. Voditeq: Pa ne moète tek tako da mu kaète da je izdajnik, da je strani {pijun, kao {to ga progla{avate. Dragan Todorovi}: Gospodine Mari}u, ne govorimo mi to ... Voditeq: Ako je on {pijun, kakav je onda ovaj Branko Ruì}? Dragan Todorovi}: To vi iznosite, vi znate dosta. Mislim da gospodin Ruì} nije trenutno na tapetu, ali do}i }e, znam i ja neke podatke, re}i }u vam. Vesna Pe{i}: Ako je postao i Toma Nikoli} zapadni {pijun, pa mislim da je ta pri~a o {pijunima propala. Dragan Todorovi}: [to se vas ti~e, gospo|o Pe{i}, gospodine Mari}u, ja dozvoqavam da vi verujete ili ne verujete, ja uop{te ne ulazim u to, ja u to uop{te ne}u da ulazim. Voditeq: O~i su mu malo {pijunske. Dragan Todorovi}: Vi se dobro razumete u to, vidim da se razumete kao i gospodin Ruì}. Gospodine Mari}u, ovde postoji ne{to {to moè vrlo jednostavno da se oceni. Voditeq: A po ~emu vi prepoznajete {pijuna? Dragan Todorovi}: Da mi dozvolite da vam kaèm neke stvari. Ovo {to se desilo u Srpskoj radikalnoj stranci, i na~in kako je Tomislav Nikoli} mogao da zavr{i, postojala su samo dva puta: ~astan put i ne~astan put. Ja sam, izme|u ostalog, i u parlamentu to rekao i uporedio to sa êdomirom Jovanovi}em. Ja se nikada ne}u sloìti sa politikom, ni sa bilo ~im {to radi êdomir Jovanovi}, ali kada je u pitawu na~in kako je êdomir Jovanovi} postupio, ja skidam kapu. Znate, on se borio za svoje stavove u Demokratskoj stranci do kraja, dok ga nisu iskqu~ili. Kada su ga iskqu~ili,
852
osnovao je sopstvenu stranku. Iza{ao je jedanput na izbore, nije dobio nijednog poslanika, a drugi put dobio, pa tre}i put dobio, odnosno u{ao u parlament, ozbiqno koliko ja vidim, samo je problem sada {to je u{ao sa socijalistima u koaliciju, tako da }e verovatno i wegovo bira~ko telo... Tomislav Nikoli} je trebalo da kaè gospodo, bra}o radikali, od ovog momenta mi ne moèmo vi{e da pratimo [e{eqa, ja vra}am svoj mandat, odlazim, re}i }u {ta }u raditi ili uop{te ne treba da kaèm. Evo sada uzmite postupak Aleksandra Vu~i}a i Tomislava Nikoli}a, da li moète da kaète da su to istovetni postupci? Da li su i jedni i drugi ~asni? Branko Ruì}: Pa potrebna je analiza. Dragan Todorovi}: Za neke ne vredi, potrebno je i godinu dana. Voditeq: Sada }u ja ozbiqno da kaèm najve}u tajnu. Gospodin Todorovi} zna da sam ja strani {pijun. Evo, ja radim za te strane slu`be i dobio sam poverqivu informaciju, ali ekskluzivno za na{e gledaoce saop{ti}u vest. Vojislav [e{eq se nagodio sa Ha{kim tribunalom da ga puste i zauzvrat je ponudio da uni{ti Srpsku radikalnu stranku. To je jedini uspe{an zadatak koji je obavio. Gospodine Todorovi}u, komentari{ite. Dragan Todorovi}: Ja mislim da je to potpuno normalno, da je to Vojislav [e{eq saop{tio kada je oti{ao na mesec, da se javio i rekao ja sam svoje zavr{io, od sada sam slobodan ~ovek a vi se gu`vajte dole u Srbiji, i normalno da je to rekao vama jer u vas ima najvi{e poverewa. On zna da ste vi ~ovek koji }e ~uvati... Dodu{e, on vam je to rekao u poverewu, da jo{ to ne saop{tavate, ali vi ste ostali dosledni sebi i niste mogli da izdrìte. Niste trebali, gospodine Mari}u, trebali ste jo{ jedan dan da sa~uvate to. Voditeq: Za razliku od vas. Dragan Todorovi}: îni mi se da vam je to Karla del Ponte, tako je bilo dogovoreno... Voditeq: Gospodine Todorovi}u, vi ne poznajete tog ~oveka, Vojislava [e{eqa. Kada je primao vojvodsku titulu od Vojvode \uji}a, prisutni smo bili, na va{u àlost, samo Vojvoda \uji}, Vojislav [e{eq i ja. Onda smo [e{eq i ja krenuli na turneju po Kaliforniji. Evo, recimo, mi smo u San Francisku uzeli za jedno ve~e 36.000 dolara. Bilo je jedno predavawe kada je Vojislav [e{eq pri~ao kako }e Tita da seli iz Srbije, kako }e da se~e na komade... Dragan Todorovi}: êkajte, koliko je para, pa to je samo na jednoj ve~eri. Voditeq:U jednom ~asu smo brojali, bilo je 270.000. Dragan Todorovi}: Evra? Voditeq: Ne, dolara. Dragan Todorovi}: Nisu jo{ bili evri. Voditeq: U Americi smo. Branko Ruì}: Ta imperijalisti~ka nov~anica zelena. Voditeq: Da li ste barem potplatili nekog od socijalista da postane va{ ~lan? Branko Ruì}: Kako nije, pa to, po{to smo postali malo moderniji pa baratamo sa evrima, mi ne radimo sa ovim ameri~kim dolarima. Bilo je tada novca, to je dosta diskutabilno.
853
Dragan Todorovi}: Gospodine Mari}u, ne}ete da kaète do kraja, da su te pare spakovane u odre|eno kofer~e i da su se u jednom momentu na{le na jednom mestu. Zaboravili ste za taj doga|aj, u tome ste vi u~estvovali. Jeste, jeste, nemojte, nemojte... Vesna Pe{i}: Vi ste se bacili u pro{lost, vi ste stigli sa kofer~i}em, sa novcem, ko su {pijuni Voditeq: Srbiji nema spasa. Ja sam vas ovde predstavio kao najpametniju Srpkiwu, kako }e Srbija izgledati za pet, deset i dvadeset godina, a vi ste sociolog i moète da predvi|ate doga|aje, osim da ih analizirate. Vesna Pe{i}: Pa znate {ta, ako budemo vodili ovakvu emisiju, kilavu politiku, neodre|enu, ja to zovem Titovu nesvrstanu politiku, zna~i istok i zapad. Ja nisam bila impresionirana kada sam videla kako gospodin Da~i} i premijer i Dinki} nijednu re~ nisu mogli da kaù gospodinu iz Rusije za te krizne situacije, vanredne situacije, pa je morao Koraks da ih naslika kako su svi bili sa spu{tenim ga}ama. Dinki} je dao i lupio ogromnu sumu novca, pa tako je bilo na karikaturi. Pre toga je vlada lupila skoro pola miliona evra da se ponovo proceni, iako je Meri Lin~ procewivao na dva miliona i dvesta. Jeste, to smo sve ve} imali. Sve zbog tih besplatnih akcija, od kojih nema ni{ta, lupili smo jo{ jedno pola miliona evra. Me|utim, ja nisam videla da je bilo ko od wih bilo {ta, ni jedno jedino pitawe se nisu usudili da postave i da kaù u vezi sa tom cenom, a svi se pripremali. Pored toga, nije re~ bila samo o ceni, nego jednostavno ni{ta nisu uspeli da kaù. Prirodne resurse prodajemo, {to je potpuno zakonom zabraweno, ni to nisu uspeli da pomenu. Zna~i, oni su se pona{ali tako nedostojanstveno da je mene bilo sramota da imamo takve qude, da oni nijednu re~ u nekom na{em interesu nisu mogli tu da progovore. To je stra{no. Naravno, ja sam uvek bila veliki patriota, za svoju dràvu, ali kada sam videla kako su se oni mizerno pona{ali... Jedna re~enica odbrane na{ih interesa, recimo prirodnih resursa, nisam ~ula da je iza{la iz usta te trojice. Branko Ruì}: Evo, ja }u vam re}i da prirodni resursi, Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu, mi smo ukazivali na to, a to je radila ova prethodna vlada gospodina Ko{tunice zajedno sa na{im koalicionim partnerima. Dakle, ima ~lan 53, ako se ne varam, koji se ti~e tih prirodnih resursa, gde smo mi ukazali na jednu potrebu... Vesna Pe{i}: Sada ja govorim o jednom sporazumu, a vi pri~ate o nekom drugom. Pa ne moète samo tako da pri~ate. Ja samo kaèm, va{i su se pona{ali veoma snishodqivo, za nas poniàvaju}e, i meni su totalno ugrozili svaki nacionalni ponos kada sam videla kako se oni pona{aju pred tim va{im Rusom, da nisu ni jednu re~enicu smeli da izgovore. Zna~i, to je potpuno stra{no, na{e interese nisu zastupali. Ako tako budu radili, tako se snishodqivo pona{ali, ja zaista mislim da }emo se mi sigurno i daqe kretati, ne verujem da }emo se vratiti u devedesete godine, ali tu su stare snage iz devedesetih. Ne verujem da }e se dogoditi te neke kataklizme, koje neki predvi|aju. Mislim da ne}e, mislim da Srbija ne}e iskoristiti mogu}nost da oporavi i svoju ekonomiju i institucije i napravi jednu relevantnu, normalnu, prosperitetnu dràvu dovoqno brzim tempom za sve svoje gra854
|ane, onoliko brzo koliko bi to trebalo da bude. Mislim da }e to da bude jedno naprezawe, tako da ne verujem da }e biti ubrzawa. Pored toga, svaki ~as }e biti sto dana vlade. Vrlo su mali efekti, ovu godinu smo takore}i pro}erdali. Svaki ~as su bili nekakvi izbori. Mi nemamo jedno jasno vo|stvo, mi nemamo jedan jasan put gde Srbija stvarno ide, nego je to ne{to: malo }emo ovamo, to je neka ku}a sa dvoje vrata, malo tamo, pa vamo, pri~a o nekoj na{oj neodre|enosti i nekoj nesvrstanosti kad joj vreme nije. Mislim da }e to samo da razvla~i napredak Srbije. Ali, ipak, kao {to sam rekla, i za ovih osam godina ne}e biti kataklizme. Nekakav spori napredak }e biti, ali sigurno ne}e biti zadovoqavaju}i i da }e veliki broj qudi imati jo{ puno te{ko}a, i da }e veliki broj qudi te{ko da ìvi, da }e investicije sporije da dolaze nego {to mogu. Mogli bi mnogo brè da napredujemo nego {to }emo napredovati. A sada za petogodi{we planove, ne mogu da ulazim u to. Voditeq: A to }e gospodin Todorovi}, izvolite, o budu}nosti. Dragan Todorovi}: Ne, samo moram da se osvrnem na ovo {to je gospo|a Pe{i} rekla. Ja mislim da je potpuno u pravu. Ne mogu da govorim zbog ~ega se tako pona{ao Ivica Da~i}, ja u to ne}u da ulazim, ali me ~udi da gospo|a Pe{i} nije slu{ala svog partijskog kolegu, gospodina Bati}a koji je, izme|u ostalog, razlog zbog ~ega se Mla|an Dinki} tako pona{ao i zbog ~ega je morao da spusti pantalone i ga}e do kolena. To je rekla gospo|a Pe{i}. Vesna Pe{i}: Ja sam prepri~ala karikaturu. Dragan Todorovi}: Ali, gospodin Bati} je bio vrlo konkretan, a ja sam na~uo da je i gospodin [ojgu do{ao. Postoje stvari koje gospodin Bati} iznosi, koje su istinite, da su Rusi u{li u Euroakciz banku i da su tamo do{li do izuzetno mnogo podataka koji kompromituju Mla|ana Dinki}a. Da su tu od po~etka, pre svega od osniva~kog kapitala Euroakciz banke, pa se pomiwe neko zlato, kovani novac koji je u decembru mesecu 2000. godine izvezen. Da je to bio inicijalni kapital za osnivawe ove banke, pa su tu dràne na{e devizne rezerve, pa su se sa tim deviznim rezervama kupovala preduze}a po Srbiji. Pomiwani su Vuk Hamovi} i Vojin Lazarevi}, tako da postoje mnoge stvari koje govore o tome da su Rusi ozbiqno u{li u ovaj problem i jednostavno stavili papire na sto. Zato je Mla|an Dinki} u}utkan. Voditeq: Na{e vreme je isteklo, gospodine Todorovi}u. Dragan Todorovi}: Sre}om, nije nama radikalima, a to da vama jeste, {ta da radim, nemojte meni da se àlite, molim vas. Voditeq: Vi ovo {to ste rekli nastavite u parlamentu. Dragan Todorovi}: Evo, ~im budem oti{ao u parlament. Voditeq: Za ve~eras dovoqno od nas. Dragan Todorovi}: Hvala. Glas javnosti, 30. septembra 2008. godine, objavquje izve{taj sa sednice parlamenta, sa nadnaslovom Poslanici ju~e, kona~no, o dnevnom redu, ali jo{ pone~emu, naslovom Kome na ramenu pla~u qubavnice i podnaslovom Po~ela rasprava o izboru ~etiri zamenika ombudsmana. Nikoli} i Todorovi} se raspravqali za{to sad radikali nose ùte majice. Unutar teksta su tri antrfilea. Naslov prvog je I ânak poslanik. Drugi antr855
file nosi nadnaslov Deo stenograma sa ju~era{we sednice kada su Nikoli} i Pop-Lazi}eva ukrstili kopqa i naslov Sram te bilo, Goca je udovica! Naslov tre}eg antrfilea je Jovo nanovo: Poslanici Skup{tine Srbije ju~e su, kona~no, raspravqali o izboru zamenika ombudsmana, a naizmeni~no slu{ali zahteve radikala da im se vrate mandati. Povremeno su na wihove primedbe odgovarali ~lanovi kluba Napred Srbijo, dok su se neki poslanici Nove Srbije àlili da nije bilo tona u TV prenosu dok su oni govorili. A bilo je tu i pri~e o qubavnicama, koje su poslanike oterale na pauzu pre vremena. Biv{e kolege iz SRS-a, neprestano se smewuju}i za govornicom i reklamiraju}i Poslovnik, zapretile su Tomislavu Nikoli}u da }e objaviti sve stenograme jednog dana, kada se [e{eq vrati iz Haga, dodaju}i da o~ekuju da i Nikoli} objavi sve svoje stenograme iz razgovora sa Borisom Tadi}em. Traìli su od Slavice \uki}-Dejanovi} da im vrati mandate. Mandat pripada meni, drìm ga u yepu, ako ho}u da vam ga vratim, vrati}u, ako ne}u, ni{ta. U vreme kad sam ja odlu~ivao {ta }ete nositi, poslanici SRS-a nisu nosili ùte majice kao neki danas rekao je Nikoli}, aludiraju}i na Vjericu Radetu, koja je ju~e bila u ùtom. Replicirao je Dragan Todorovi}: Ja bih hteo da kaèm, zbog Nikoli}a i zbog javnosti, da to nije istina {to se obla~ewa ti~e. Mi smo demokratska stranka i niko ne moè da nam nare|uje kako }emo da se obla~imo. To je stvar finansijskih mogu}nosti, ukusa. Svi moèmo da se obu~emo u ùto ili bilo koje odelo, ali je va`no za {ta se zalaèmo i {ta je pozadina svega. Nikoli} je rekao da je i te kako bilo direktiva o obla~ewu majica sa [e{eqevim likom. A onda je na red do{la i intima. Nikoli} je pitao Gordanu Pop-Lazi} na ~ijem ramenu }e sad plakati kada je pritisnu ne~ije qubavnice, na {ta je ona rekla da je bila verna svom pokojnom suprugu, ali da se se}a vremena kada se Nikoli} woj àlio na probleme sa svojim qubavnicama (videti op{irnije u izvodu iz stenograma). Obrazlaù}i predlog da se za wegove zamenike izaberu Tamara Luk{i}-Orlandi}, Zorica Mr{evi}, Goran Ba{i} i Milo{ Jankovi}, ombudsman Sa{a Jankovi} rekao je da ih predlaè da bi zajedno za{titili rawive grupe gra|ana u pet oblasti: za{tita prava osoba li{enih slobode, deteta, osoba sa invaliditetom, nacionalnih mawina, kao i problem ravnopravnosti polova. Luk{i}-Orlandi} bavila bi se pravima deteta, Jankovi} pravima osoba li{enih slobode, Mr{evi}eva ravnopravno{}u polova i osoba sa invaliditetom, a Ba{i} me|uetni~kim odnosima. Slobodan Mara{ iz LDP-a i {ef grupe mawina, Balint Pastor, najavili su podr{ku predlogu za izbor zamenika ombudsmana, a Momo ôlakovi}, {ef poslanika PUPS-a, podràvaju}i predlog naveo je i da je neophodno odrediti osobu za za{titu prava penzionera. Potom je usledila ùstra prepirka radikala i poslanika PUPS-a, u kojoj su ovi posledwi optuèni da nisu ispunili predizborna obe}awa o pove}awu penzija. Nenad ânak, lider LSV, postao je poslanik u Skup{tini Srbije po{to je Daniel Petrovi} iz iste stranke ju~e podneo ostavku. Umesto pokojnog Dragana Tasi}a (SRS), poslanik je Qubi{a Petkovi}.
856
Ministar za Kosmet, Goran Bogdanovi}, nastavi}e danas konsultacije sa {efovima poslani~kih grupa o novom tekstu rezolucije o Pokrajini, i to pojedina~no. Tomislav Nikoli}: Ti, Gordana, vi{e ne}e{ imati na ~ijem ramenu da pla~e{ zbog izneverenih, kada te pritisnu izneverene qubavnice ili one koje to nisu ni postale. Nata{a Jovanovi} sa mesta: Sram te bilo, èna udovica. Nikoli}: Nisam mislio da Gordana ima qubavnice, nego ne~ije qubavnice. Gordana Pop-Lazi}: Ja nisam kao èna uvre|ena, zato {to to gospodin Nikoli} zaista misli o meni, meni je sasvim svejedno. Ja imam ovde puno kolega koji me poznaju dugi niz godina, imam prijateqe van stranke, imam familiju, imam troje dece, udovica sam i {to se ti~e bilo kakvih qubavnika, to svi ovde znaju, pa i gospodin Nikoli}, u ~iju ku}u smo ulazili moj pokojni mu` i ja, da sam jedna po{tena èna, bila odana 30 godina svom suprugu. Bio je i na sahrani mogu supruga. Ali, gospodine Nikoli}, ja ne}u da pri~am koliko ste puta vi na mom ramenu plakali zbog mnogih problema koje ste imali sa svojim qubavnicama i zbog svoje supruge. Prema tome, va{a bojazan koliko }e se qudi pojaviti na nekom mitingu koji }e SRS odràti po pitawu Vojislava [e{eqa, ili bilo kom drugom pitawu, bi}e u vezi sa va{om potencijom, mislim na politi~ku potenciju, koja je sada mo`da ne{to ve}a nego {to vi mislite, ali do slede}ih izbora i jedna i druga potencija }e biti na veoma niskom nivou. Nikoli}: Da jednu stvar ra{~istimo: vi ste veoma {kolovana èna, gospo|o Pop-Lazi}. Nisam uop{te rekao to na {ta ste vi reagovali: Molim vas pazite vi {ta slu{ate. Dakle, ja sam veoma jasno rekao da vam je veoma te{ko {to }e vam sad komandovati ne~ije qubavnice, ili ostvarne ili neostvarene, i nisam uop{te mislio na pokojnog Slobodana. Nemojte, molim vas, i wega i wegovu decu i vas po{tujem. Evo, nije mi lako, nije mi prijatno, nije... @ao mi je {to ste to tako shvatili, uop{te nisam mislio tako. Ko je pratio, video je da nisam to mislio. Pomogla vam je koleginica da pogre{no shvatite. Zaista nisam èleo nijednog sekunda da uvredim, ne samo va{u, ni~iju porodicu. Ni~iju, ni ovih koji me sada gledaju kao da bi me ubili, svima vama èlim sve najlep{e u ìvotu. Vide}ete i sami koliko ste pogre{ili. Ali vas molim nemojte, strahovit pijetet imam prema Slobodanu, strahovitu qubav prema svemu, ne, ne}u... Predsedavaju}i: Odre|ujem pauzu do 15 sati. Sada je 13.35 a u 15 sati nastavqamo popodnevni deo rada. Betinu vest sa nadnaslovom Skup{tina i naslovom Ponovo sva|a zbog mandata donosi Kurir, 30. septembra 2008. godine. Vest sadrì delove obra}awa poslanika Srpske radikalne stranke Vjerice Radete i Zorana Krasi}a na sednici Skup{tine Srbije: Poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) su i na dana{woj sednici zahtevali da im se vrate mandati i optuìvali za izdaju Tomislava Nikoli}a, {efa poslani~ke grupe Napred Srbijo, koja se odvojila od radikala. Poslanica Vjerica Radeta rekla je da je Nikoli} lagao gra|ane tokom
857
kampawe, s obzirom na to da je priznao da se sastajao sa ambasadorima SAD i Velike Britanije, i navela da mo`da gra|ani, da su to znali, na izborima ne bi glasali tako kako su glasali. Zoran Krasi} je rekao da neko traì da Skup{tina u~estvuje u likvidaciji [e{eqa i da se zato drì u parlamentu mala grupa neidentifikovanih. [ef poslani~kog kluba Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}, kazao je da to {to je Tuìla{tvo Ha{kog tribunala podnelo zahtev da se nametne [e{equ advokat, nema nikakve veze s wim. Nikoli} je istakao da mandat pripada wemu, da on o wemu odlu~uje i da sa tim nikakve veze nema predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadi}, kao {to to radikali navode. Kurir, 30. septembra 2008. godine, objavquje intervju sa predvodnikom protipravno formirane poslani~ke grupe u skup{tini Srbije, Tomislavom Nikoli}em, sa naslovom Ne {titim tajkune i podnaslovom Poznajem mnogo bogatih qudi, ali ne druìm se sa tajkunima. Me|u poslanicima ima i qudi koji ne znaju {ta da rade ako ostanu bez ove plate. Unutar intervjua je antrfile s naslovom Plakawe na ramenu. Ba{ zanimqivo razmi{qawe Tomislava Nikoli}a, ovo o poslanicima koji ne bi znali {ta da rade da nisu u skup{tini. [ta li bi on radio? A, pa da, on se jo{ davno obezbedio. I ~asno je to {to je Sulejman Spaho prodavao na kutijama. To je ~asno i po{teno, na zimi i vru}ini zara|en dinar, u zemqi prodatoj strancima. Mnogo je poslanik Spaho po{tenije izdràvao svoju porodicu od onih koji trguju preko telefona, mandatima naro~ito. Na famoznoj sednici Centralne otaybinske uprave, kada su Tomislav Nikoli} i wegove pristalice iskqu~ene iz SRS, kako je prenela Velika Srbija, biv{eg zamenika predsednika radikala optuìli su da je {titio tajkune. On u razgovoru za Kurir tvrdi da ni wega, ni SRS, nisu finansirali bogata{i. Ja poznajem mnogo bogatih qudi. Sporadi~no sam se sa wima vi|ao. Nemam prijateqstva, ne druìm se ni sa kim od wih. Od wih stranka nikada nije uzimala novac, a ni ja. Pa zar niste rekli da su vam Mi{kovi} i Beko platili neki deo kampawe? Rekao sam, jednu emisiju i iznajmqivawe auta. Ali, treba postaviti to pitawe svakom op{tinskom odboru, ne samo u SRS, ve} svakoj stranci. Da li predstavnici op{tinskih odbora odlaze kod bogatih qudi u op{tinama pa kaù, dajte nam jedan autobus da se prevezemo, moèmo li kod vas jednu emisiju besplatno, ho}ete li da kupite 20 kwiga Vojislava [e{eqa...? E, i ja sam to radio. Poslanik Jadranko Vukovi} rekao je da ste, preko Vu~i}a, poru~ili da poslanici ne napadaju tajkune, jer ne znaju ko je dao pare SRS? Jadranko je davno po~eo da {iri pri~u kako je Vu~i} rekao da sam ja naredio da se ne kritikuju tajkuni. Jo{ pre godinu dana, Nata{a Jovanovi} je u{la u sva|u s Jadrankom zato {to to Vu~i} nije rekao. Rekla mu je: Ka858
ko te nije sramota da pri~a{ kad to nije bilo? Da bi on tu la` ponovio na COU, a Nata{a je }utala. Nata{a Jovanovi} vas je prozvala da ste je upozorili da ne napada biznismena Miliju Babovi}a i biv{eg funkcionera FK Partizana @arka Ze~evi}a. [ta je s tim? Zato {to je wen brat jedan od vo|a navija~a Partizana koji je u{ao u sukob sa @arkom Ze~evi}em. Ona je zbog brata, pre dve godine, prozivala Ze~evi}a. Mi smo prijateqi, i on je iz Kragujevca. Pitao me je da li je mogu}e da je Nata{a ne{to rekla protiv wega. Ja sam je pitao, a ona je rekla da nije. A, Babovi}a niko nije spomiwao. Na Centralnoj otaybinskoj upravi rekli ste da imate para za ceo ìvot? Rekao sam da imam dovoqno do kraja ìvota. Ja ima 57 godina, za tri godine idem u penziju. Moja penzija bi}e hiqadu evra. Vi koji po~iwete, vi razmi{qajte {ta }ete i kako }ete. Ja sam pri kraju. Tako sam rekao. Na {ta ste mislili kada ste rekli biv{im strana~kim kolegama: Vama je dosta toga omogu}eno, ìvite boqe od svih drugih. To se odnosilo na poslanike. To sam namerno rekao. Tamo sede qudi koji, ako ostanu bez ove plate, ne znaju {ta }e sutra. Jedan poslanik mi kaè: Sad je mnogo dobro {efe. Ranije, dok sam prodavao na kutijama, kad do|em ku}i, èna ujutru kaè deci Lupajte vratima da ide da prodaje {to ranije. Sad kao poslanik kad legnem da spavam, èna kaè: Ti{ina, tata poslanik spava. Koji je to poslanik? Sulejman Spaho. Optuìli su vas i za neke mutne poslove u [vajcarskoj? Kakva je to budala{tina? Nikoli} je, ju~e za govornicom, upitao Gordanu Pop-Lazi} kome }e da pla~e na ramenu, kada je budu pritisle ne~ije neostvarene qubavnice. Reaguju}i na tu izjavu, ona je navela da je udovica, da je bila verna muù 30 godina, da nema qubavnike i kazala je Nikoli}u da je on taj koji je plakao na wenom ramenu zbog svojih problema s qubavnicama. Nikoli} je na to odgovorio da nije mislio da Gordana Pop-Lazi} ima qubavnika, ve} na druge ~lanove stranke, ali ih nije imenovao. Tekst o toku sednice Skup{tine Srbije, koja je odràna 29. septembra, na kojoj je Nikoli} iznosio neistine na ra~un radikalskih poslanika, objavquje Politika, 30. septembra 2008. godine, sa naslovom Sve radikalske qubavi i podnaslovom Poslanici danas treba da se izjasne o kandidatima za ~etvoro zamenika ombudsmana o kojima se ju~e raspravqalo u senci nastavqenog sukoba me|u poslanicima SRS-a i kluba Napred Srbijo. Unutar teksta je objavqena i Tanjugova vest sa naslovom ânak i Petkovi} novi poslanici: Peto vanredno zasedawe parlamenta Srbije po~elo je ju~e raspravom o predloènim kandidatima za zamenike za{titnika gra|ana, koja je i bila na dnevnom redu sednice, ali skup{tinska govornica ubrzo je ponovo postala podijum za o{tre verbalne sukobe izme|u Srpske radikalne stranke i poslanika koji su pre{li u klub Tomislava Nikoli}a. I pored toga {to je
859
{ef poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}, najavio da ne èli da polemi{e sa radikalima, odnosno da ne èli svaki put da odgovora na napade onih koji dobijaju instrukcije da to ~ine, u toku prepodnevne rasprave pitao je biv{u strana~ku koleginicu Gordanu Pop-Lazi} na ~ijem }e ramenu da pla~e kad je pritisnu ne~ije neostvarene qubavnice? Pop-Lazi}eva mu je na to odgovorila da nema qubavnike, da je udovica i da je svom muù bila verna 30 godina. Ona je kazala i da je Nikoli} taj koji je plakao na wenom ramenu zbog svojih problema sa qubavnicama, na {ta je Nikoli} odgovorio da nije rekao da Gordana Pop-Lazi} ima qubavnika, ve} da je kazao da }e joj biti te{ko {to }e joj komandovati ne~ije ostvarene ili neostvarene qubavnice. Posle pauze, odre|ene nakon ove rasprave, ni Nikoli}, ni Pop-Lazi}eva nisu bili raspoloèni da novinarima u Skup{tini Srbije pojasne o kojim i ~ijim qubavnicama je re~. Za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} predloìo je, ina~e, parlamentu da, kako nalaè zakon, izabere ~etiri zamenika ombudsmana koji }e biti specijalizovani za pra}ewe prava odre|enih dru{tvenih grupa. On je za svoje zamenike predloìo politikologe Tamaru Luk{i}-Orlandi} i Gorana Ba{i}a, kao i pravnike Milo{a Jankovi}a i Zoricu Mr{evi}. Zamenici ombudsmana treba da pruè za{titu posebno rawivim grupama gra|ana, kao {to su zatvorene i privedene osobe, nacionalne mawine, osobe sa invaliditetom, a bavi}e se i pravima deteta i ravnopravno{}u polova. Oni ispuwavaju sve uslove za bavqewe tim poslovima. Za godinu dana, od kada su predloèni, stru~na javnost nije osporila wihove kvalitete rekao je Sa{a Jankovi}. Kritikuju}i predloène kandidate, funkcioner SRS-a Zoran Krasi} rekao je da bi zamenici za{titnika gra|ana trebalo da imaju najmawe zavr{en pravni fakultet, te da na to mesto ne bi trebalo birati politikologe, jer oni ne bi mogli da znaju kada je ispuweno ne~ije pravo i ne bi mogli da kontroli{u pravnike. Krasi} je najavio da SRS predloène kandidate ne}e podràti, a da bi ombudsman trebalo da povu~e predlog i na|e boqa re{ewa. Predstavnici LDP-a i poslani~ke grupe mawina najavile su da }e glasati za ~etvoro kandidata, dok je {ef poslani~ke grupe PUPS-a, Moma ôlakovi}, najavio da }e dati podr{ku Jankovi}evom predlogu, ali i ukazao da bi posebna pa`wa trebalo da se obrati na za{titu prava penzionera. Poslanici Srpske radikalne stranke i ju~e su sa skup{tinske govornice neprestano reklamirali povrede Poslovnika i traìli vra}awe mandata poslanika koji su pre{li u poslani~ki klub Tomislava Nikoli}a. Radikali su naveli da je wihova stranka sada ja~a, jer se pro~istila od izdajnika, a podele u SRS-u dovodili su u vezu sa nametawem branioca Vojislavu [e{equ. Vjerica Radeta je optuìla predsednika Srbije Borisa Tadi}a da je u parlament uveo jednu poslani~ku grupu suprotno demokratiji i izbornoj voqi gra|ana. Sve se ~ini kako bi se ispunio amanet Zorana \in|i}a da se [e{eq ne vrati u Srbiju. Zato su iskoristili Nikoli}a da oslabi SRS, da bi Bramerc nametnuo branioca [e{equ, a to zna~i wegovu smrt kazala je Rade860
ta. Poslanici SRS-a su uputili pitawe ministru unutra{wih poslova Ivici Da~i}u po ~ijem nalogu je odre|ena za{tita gra|aninu Nikoli}u i da li je utvr|eno ko mu je upu}ivao pretwe. Da li policijska za{tita zna~i da bi uskoro Nikoli} mogao da postane svedok saradnik, ako progovori o svojim vezama s poznatim tajkunima Milanom Bekom i Miroslavom Mi{kovi}em, kao {to je ûme progovorio o svome klanu pitao je poslanik SRS-a Dragan Stevanovi}. Odgovaraju}i na optu`be poslanika SRS-a, Tomislav Nikoli} je kazao da ~iwenica da je Tuìla{tvo Ha{kog tribunala podnelo zahtev da se nametne branilac Vojislavu [e{equ nije ni u kakvoj vezi sa wim. Budu}i da je rasprava o ovoj ta~ki dnevnog reda zavr{ena ju~e, poslanici }e se o kandidatima za zamenika ombudsmana izja{wavati danas. Skup{tina Srbije ju~e je potvrdila mandat lideru LSV-a Nenadu ânku. Skup{tina je prethodno konstatovala prestanak mandata poslaniku Danielu Petrovi}u, sa liste Za evropsku Srbiju iz LSV, koji je podneo ostavku i koga je zamenio ânak. Kako je ranije najavqeno, LSV }e osnovati posebnu poslani~ku grupu u Skup{tini Srbije. Potvr|en je i mandat Qubi{i Petkovi}u sa liste Srpske radikalne stranke, koji je zamenio nedavno preminulog poslanika te stranke Dragana Tasi}a. Poku{aj da prikrije namere odmetni~ke grupe, koja se na ~elu sa Tomislavom Nikoli}em izdvojila iz Srpske radikalne stranke, pripao je u zadatak biv{em generalu Boìdaru Deli}u, ~ije izjave donosi Pravda, 30. septembra 2008. godine, u tekstu sa naslovom Ne name}emo branioca [e{equ. ^lan poslani~ke grupe Napred Srbijo, Boìdar Deli}, odbacio je optu`be da poslanici tog kluba poku{avaju da nametnu branioca lideru radikala Vojislavu [e{equ. Deli} je u Skup{tini Srbije rekao da se u narednih mesec dana svakako moè o~ekivati da Ha{ki tribunal odredi branioca [e{equ, ali da je to ne{to o ~emu se ve} duè vremena zna. Nijedan ~lan na{e poslani~ke grupe ne bi u~inio ni{ta protiv interesa Vojislava [e{eqa i niko od nas ne zalaè se za nametawe branioca, zakqu~io je Deli}. Sednica Skup{tine Srbije, odràne 29. septembra 2008. godine, tema je izve{taja koji je osvanuo u Pravdi, 30. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom Rad Skup{tine Srbije ponovo u zastoju, rasprave me|u poslanicima sve è{}e i naslovom Radikali ponovo o mandatima. Tekst sadrì antrfile sa naslovom SRS ne}e sa novinarima Pravde. Tokom skup{tinske rasprave o predlogu za izbor zamenika za{titnika gra|ana, radikali su se opet vratili na pitawe vlasni{tva nad poslani~kim mandatima, optuùju}i predsednika kluba Napred Srbijo, Tomislava Nikoli}a, za rasturawe stranke. Radikali su podele u stranci doveli u vezu sa nametawem branioca lideru te stranke Vojislavu [e{equ, a polemika izme|u radikala i Nikoli}a poprimila je i li~nu dimenziju. Momir Markovi}, poslanik SRS je, me|u prvima, prozvao Nikoli}a, navode}i da su radikali sada ja~i, jer se stranka pro~istila od izdajnika.
861
Zoran Krasi} je ocenio da neko traì da Skup{tina u~estvuje u eliminaciji [e{eqa i zato se drì mala grupa neidentifikovanih, kako bi Hag kupio vreme da [e{equ nametne branioca. Vjerica Radeta, insistiraju}i da im se vrate mandati, optuìla je ponovo Borisa Tadi}a da je uveo jednu poslani~ku grupu suprotno demokratiji i izbornoj voqi gra|ana. Radikali su ministra unutra{wih poslova, Ivicu Da~i}a, pitali po ~ijem nalogu je odre|ena za{tita gra|aninu Nikoli}u i da li je utvr|eno ko mu preti? Da li policijska za{tita zna~i da bi on uskoro mogao postati svedok saradnik, ako progovori o svojim vezama sa tajkunima Miroslavom Mi{kovi}em i Milanom Bekom, kao {to je Qubi{a Buha ûme progovorio o svom klanu? pitao je Jadranko Vukovi}, ~lan pravnog tima Vojislava [e{eqa i poslanik SRS. Odgovaraju}i radikalima, Nikoli} je odbacio tvrdwe da ima bilo kakve veze sa ha{kim sudom i nametawem branioca [e{equ. Nikoli} je poru~io i da wegov mandat pripada wemu i da samo on, a ne Tadi}, moè da odlu~i da li }e taj mandat vratiti. ^lanovi SRS nisu èleli da daju izjave novinarima Pravde, uz obrazloèwe da je na{ list pre{ao na stranu stranke Napred Srbijo. Zoran Krasi}, {ef pravnog tima za odbranu Vojislava [e{eqa rekao je da ne}e da komentari{e bilo {ta za na{ list kada }e to Aleksandar Vu~i} da ispravi i napi{e onako kako wemu odgovara. Gordana Pop-Lazi} je tako|e bila bez komentara, isti~u}i da je trenutni stav stranke da se pitawa postavqaju iskqu~ivo {efu poslani~ke grupe Napred Srbijo. Sve {to vas zanima pitajte Tomislava, on ima sve informacije, kaè ona. Ostatak poslanika nekada najve}e stranke u Srbiji tako|e nije èleo da odgovara na na{a pitawa, obja{wavaju}i da su oni odgovorni za neke druge stvari, kao i da za sve {to nas u budu}nosti bude zanimalo, pitamo Zorana Krasi}a. Na na{u molbu da poku{a da razgovara sa Vjericom Radetom ili Gordanom Pop-Lazi}, Lidija Vuki}evi} je rekla da moè da poku{a, ali je usput kratko prokomentarisala: Pravda se vi{e ne prodaje kao nekad! Do|ite na Beànijsku kosu, vide}ete va{ list na gomili, niko vi{e ne èli da ~ita nekada veliki opozicioni list. Znaju gra|ani {ta se de{ava, osetili su da ne{to nije u redu, rekla je ona. Naslov Betine vesti, koju objavquje Pres, 30. septembra 2008. godine, glasi Deli}: Nikad protiv [e{eqa: Boìdar Deli}, iz poslani~ke grupe Napred Srbijo odbacio je optu`be SRS-a da poslanici te grupe poku{avaju da Vojislavu [e{equ nametnu branioca. Nijedan ~lan Napred Srbijo nikada ne bi u~inio bilo {ta protiv interesa Vojislav [e{eqa. [e{eq uspe{no brani sebe i interese Srbi862
je pred Ha{kim tribunalom. Odgovornost za raskol u SRS-u je na Vojislavu [e{equ i ~lanovima Predsedni~kog kolegijuma rekao je Deli}. Pres, 30. septembra 2008. godine, objavquje tekst koji je naslovqen sa Radikali i Nikoli} raspravqali o qubavnicima: Polemika poslanika SRS-a i Tomislava Nikoli}a ju~e u Skup{tini Srbije poprimila je neo~ekivan obrt pri~ama o qubavnom ìvotu Nikoli}a i pojedinih radikala. Naime, govore}i o pojedinim poslanicama iz SRS-a, Nikoli} je upitao Gordanu Pop-Lazi} kome }e da pla~e na ramenu kada je budu pritisle ne~ije neostvarene qubavnice. Reaguju}i na Nikoli}evu izjavu, Pop-Lazi} je rekla da je udovica i da je bila verna muù 30 godina. Ja nemam qubavnike, a Tomislav Nikoli} je taj koji je plakao na mom ramenu zbog svojih problema sa qubavnicama rekla je Pop-Lazi}, na {ta je Nikoli} odgovorio da nije mislio da ona ima qubavnika, ve} na druge ~lanove stranke, ali ih nije imenovao. Ina~e, poslanici SRS-a ni ju~e nisu pri~ali o dnevnom redu, ve} su zahtevali da im se vrate mandati i optuìvali Nikoli}a za izdaju. Momir Markovi} je kazao da je SRS ja~a nakon {to se pro~istila od izdajnika. Vjerica Radeta je rekla da je Nikoli} lagao gra|ane tokom kampawe, s obzirom na to da je priznao da se sastajao sa ambasadorima SAD i Velike Britanije, i navela da gra|ani, da su to znali, ne bi na izborima glasali tako kako su glasali. Dragan Stevanovi} je zatraìo od ministra policije Ivice Da~i}a da objasni zbog ~ega je i po kom zakonskom osnovu Nikoli} dobio policijsku za{titu, i upitao: Da li policijska za{tita zna~i da bi uskoro Nikoli} mogao da postane svedok saradnik, ako progovori o svojim vezama s poznatim tajkunima Bekom i Mi{kovi}em, kao {to je ûme progovorio o svom klanu? Radikali su Nikoli}a optuìli i da u~estvuje u nametawu branioca Vojislavu [e{equ, na {ta je on odgovorio da s tim nema nekakve veze. Nikoli} je istakao da poslani~ki mandat pripada wemu i da on o wemu odlu~uje i da s tim nikakve veze nema predsednik Srbije i DS-a Boris Tadi}. Komentar Mirjane Vlaji} o posledwim doga|ajima u Srpskoj radikalnoj stranci, u kojem nije izostavila da pomene dr Vojislava [e{eqa u negativnom svetlu, osvanuo je u Borbi, 30. septembra 2008. godine, sa naslovom Radikali, mar{ u {kolu!. Autorka se pravi naivna, kao da ne zna o ~emu je re~, te da nije ~lan nijedne politi~ke partije. Mo`da i nije, ali ovaj tekst ba{ kao da je naru~en iz ùtog preduze}a, zvani~no registrovanog pod imenom Demokratska stranka. Sva|e koje ovih dana potresaju Srpsku radikalnu stranku samo pomaù drugim politi~kim grupacijama u Srbiji, i sve one zajedno samo mogu da kaù pogledajte kako su neozbiqni! Tog bitnog detaqa izgleda nisu svesni jedino radikali. Jer, zaista je neozbiqno sve {to se doga|a u SRS. Moè se mo`da upotrebiti i neka ja~a re~, ali, za sada neka ostane na ovome, jer, ako ovako nastave, bi}e potrebno jedva dva-tri meseca, pa da potpuno nestanu sa srpske politi~ke scene. Ne
863
pomiwem ovo slu~ajno, kao {to ni do raskola nije do{lo slu~ajno, jer je potpuno jasno da je taj rascep pokrenut jednom dirigovanom rukom, samo nam jo{ nije jasno sa kojim ciqem. Ne, ovo nije jadikovka. Samim sledom doga|aja svaki normalan ~ovek moè da do|e do zakqu~ka da su rascepi inscenacija nekoga ko tu|im novcem stvara Srbiju-koloniju koja je potrebna tamo nekima zarad wihovih sebi~nih ciqeva. Jasno je da i sami radikali ne bi trebalo da se vezuju za misao [e{eqa, jer onaj koji iz daqine posmatra zbivawa, a jo{ je u [eveningenu, taj ima svoju idealizovanu sliku o snazi stranke, koju je i sam jednog trenutka zgrabio od svojih osniva~a. Dakle, radikali, saberite se, operite ruke i lica i prestanite da pri~ate izmi{qene pri~e jedni o drugima, jer izbijawem tako iznenada u prvi plan pred TV kamere ne zna~i da je taj neko boqi ili gori od ovog drugog, ve} samo da doprinosi uni{tavawu SRS i potpunoj pobedi jednopartijskog sistema u Srbiji. Da li to èlite, radikali? Ako ho}ete, u redu, ali kaìte to i prestrojte se, jer }e vas, sada ionako oslabqene, ja~i lak{e gurnuti sa scene. Da, radikali, ovo jeste godina uzbu|ewa, ali mi kaìte koja to godina u Srbiji nije bila? Znate kako se kaè i kad postoje samo dve partije, u wima ima beskona~no mnogo partijskih vo|a koji vode me|usobne bitke za presti`. Po{tovani radikali, molim vas, sti{ajte se! Ne pripadam nijednoj politi~koj grupaciji, ali mi je muka {to neprestano gledam u svim televizijskim vestima sukobe i naivne pri~e o u~enijim, boqim i ve}im patriotama... Zato, smirite se i jedni drugima pruìte ruke, jer }e vas ina~e pojesti mrak. Dr Vojislava [e{eqa i druga velika srpska imena godinama unazad osporavaju dezerteri, profiteri i wima sli~ni. Ipak, mnogo je vi{e onih koji su ponosni na svoje heroje i svoje poreklo. Status magazin, od septembra 2008. godine, objavquje ~lanak sa nadnaslovom Dosije: (Anti)heroji dana{wice, naslovom Junaci zlog doba i podnaslovom Vojislav [e{eq? Radovan Karayi}? Ratko Mladi}? Zvezdan Jovanovi}? Gospodin Legija? Ko su danas, kad vi{e nema onih narodnih, kad niko za juna{tvo ne prima odli~ja, kad se za ovakva dela dràva ne klawa, srpski heroji. Ro|ena sam (godinu dana) nakon smrti druga Tita, a moj prvi susret s politikom je, ipak, vezan za najve}eg sina svih na{ih naroda i narodnosti. Imala sam ~etiri ili pet godina kad sam se na jednom de~jem ro|endanu, kod prijateqa mojih roditeqa, protivila klincima koji su tvrdili da je decu najvi{e voleo Josip Broz . Drug Tito je bio lopov, rekla sam zaprepa{}enoj deci i povela ih pred tatu i druge roditeqe da presude u moju korist. Druk~ije nije moglo da bude pa od tate sam to ~ula. Me|u gostima je, sazna}u to mnogo godina kasnije, bio i tada{wi sekretar op{tinsko komiteta. Otac (koga danas ova epizoda uveseqava) izvukao se tako {to mi je, blago, uz osmeh, rekao: Ajde, Mi{ko (tako me zove i danas), idite da se igrate.
864
Godinama kasnije, ovaj doga|aj nismo pomiwali. Bila sam mala. Danas znam da o tome nije smelo da se govori. Kad sam malo poodrasla, te po~ela da se zanimam za politi~ke prilike u zemqi, a rat je tome dosta doprineo, tata mi je ispri~ao da se i wegov prvi susret s politikom ticao Tita. Krajem {ezdesetih, tada petodomna, Savezna skup{tina (SFRJ) birala je {ef dràve. Glasawe je bilo tajno, a jedini kandidat bio je Josip Broz. Radio Beograd je u tri popodne, u emisiji koja se (i danas) zove Novosti dana, uz dozlaboga dug i dosadan ekspoze, objavio da je izabran ve}inom glasova, da je bilo ne{to uzdrànih i ne{to onih koji su glasali protiv. Mom zaprepa{}enom ocu to je bilo neverovatno: kako je mogu}e da neko ne glasa za Broza, kad je on najvi{e voleo decu. Sa~ekao je TV dnevnik u sedam, vest o tome da nisu svi glasali za Tita nije ponovqena, kao ni sutradan, u novinama. Wegov otac (moj deda) tada mu je rekao: Ne pitaj nikog ni{ta, ni slu~ajno, ne pri~aj o politici. êtiri godine kasnije, Tito se, na predlog radnika kragujeva~ke Zastave, vi{e ne bira tajnim glasawem. Ve}, aklamacijom. To je ono kad svi ustanu i aplaudiraju. Godine 1974, Skup{tina SFRJ ga bira doìvotno, a na predlog istih, 1977. godine Broz je, po tre}i put, odlikovan ordenom narodnog heroja. Tako je, dobri drug Tito, postao i najve}i heroj svih na{ih naroda i narodnosti. On je, dakle triput heroj. A ostali... E, to je pri~a za sebe. Wih 1318 iz socijalisti~ke Jugoslavije koji su poneli odli~je narodnog heroja, odlikovao je, upravo, J. B. Tito, na predlog vojske ili dru{tvenih organizacija. Kako se u Srbiji postajalo herojem u razli~itim vremenima, ima li razlike u tradicionalnom i modernom poimawu pojma, o tome govori sociolog Vladimir Vuleti}. Mislim da ne postoji tradicionalni i moderni smisao pojma heroj, postoje, me|utim, tradicionalne i moderne vrednosti na osnovu kojih se sudi da li je neko ili ne~ije delo herojsko. U vreme osloba|awa od Turaka, heroji su bili li~nosti koje su se istakle naro~itom hrabro{}u, odnosno koje su svesno bile spremne da `rtvuju ìvot da bi se postigao ciq nacionalnog oslobo|ewa. Na isti na~in heroj je bio major Gavrilovi} koji je, 1914, brane}i Beograd, svesno `rtvovao svoj i ìvot svojih vojnika da bi obezbedio evakuaciju grada. Na druga~iji na~in heroj je bio Vuk Karayi} koji je uprkos pritiscima i neprijatnostima koje je doìvqavao, kako od crkvenih tako i od svetovnih vlasti, bio uporan da svom narodu pomogne da se lak{e opismeni. Kasnije, u periodu socijalisti~ke Jugoslavije, sistem je sam stvarao heroje. Alija Sirotanovi} je bio heroj, jer je sistemu bilo va`no da kao uzor drugima predstavi ~oveka koji je danono}no radio i prebacivao normu u rudniku. Heroji su bili neki Boro i Ramiz, jer je bilo va`no da se afirmi{e vrednost bratstva i jedinstva, posebno me|u zajednicama u kojima je trebalo razviti poverewe. Mnogo godina kasnije, neki su po~eli da postavqaju pitawe ko jeste (a ko nije) zasluìo titulu narodnih i heroja uop{te. Pa smo se vratili u
865
sve ratove koje smo ikad vodili, prelistavaju}i {kolske uybenike, poku{avaju}i da utvrdimo ko je bio junak, a ko izdajnik. Lopta je, tako, prebacivana s jednih na druge, jer pisci istorije su se mewali, a tako i poimawe herojstva: ~etnici ili partizani, ovaj ili onaj narod (sa kojima smo doskora delili dràvu), {ovinisti ili evropejci... Jedan kolega, koji se bavio ovom temom, pitao se da li je, recimo, Bo{ko Buha, onaj {to je poginuo u ~etni~koj zasedi 1944. godine, zasluìo naziv heroja, {to je nesumwiva istina za sve one koji su u {kolskim klupama u~ili kako se on prikradao neprijateqskim bunkerima. Ili su, pak, heroji oni koji su ga do~ekali na Jabuci i izre{etali mitraqezima, a ~iji se politi~ki i ideolo{ki (?) naslednici busaju svake godine na Ravnoj gori? Ili, ni jedni ni drugi ne zasluùju naziv heroja? Stvari postaju jo{ zanimqivije ako se pogledaju iz drugog ugla. Uzmimo, na primer, heroje naroda s kojima Srbi dele dràvu. Tako, trenutno, u Pri{tini postoji pozori{te koje nosi naziv porodice Ja{ari, ~iji fis, kako kaè istori~ar Predrag Markovi}, ve} ~etvrtu generaciju ratuje protiv Srba, bilo da je re~ o Srbiji ili Jugoslaviji. Svakako da Srbi ne}e slaviti Ja{arija kao svog heroja, ali to nije odgovor na pitawe da li je wegova i pogibija vi{e od 40 ~lanova wegove porodice, posle vi{ednevne policijske opsade 1998. godine u Drenici, bila herojski ~in? Moè li heroj biti neko ko je sa druge strane ni{ana? Ili je to bio fanatizam? Zasluùje li po{tovawe ili prezir? Odgovori su vrlo nepouzdani i potpuno podeqeni kad je re~ o ratovima i sukobima devedesetih godina i bez ovakvih, dodatnih komplikacija, napisao je Aleksandar ]osi}. Ipak, pozivaju}i se na norme koje postoje u narodnim pesmama, istori~ar Markovi} je u jednom intervjuu za Status, pre nekoliko godina, iskqu~io mogu}nost da bi heroji, bar u narodnoj svesti, mogli da budu qudi koji su u~estvovali u masakrima nad civilima i drugim zlo~inima. Psiholog Tijana Mandi}, me|utim, to obja{wava na slede}i na~in: U svakom narodu neko je pisao te pesme. I u wima imate zle i dobre momke. I, naravno, postoji heroj jer bez heroja nema pri~e. Na{a grupa }e na{e momke odrediti kao heroje, koji brane na{ narod, na{e principe, na{u kulturu. Drugi neki, koji su mo`da u sukobu sa nama, sebe }e videti kao dobre momke. Od kad je sveta i veka, ti koji su nas branili su, naàlost, ~esto ubijali te druge. Ovo {to danas bilo ko radi u svetu, i kako god da zove tu akciju, ~ak i humanitarnom, a pri tome ubija neke druge, u ime neke politike ili neke norme, u svojoj narodnoj pesmi sebe zove herojem. I nismo mi tu ni{ta druga~iji od arhetipskih nekih pri~a, u kojima je heroj idealizovana varijanta vo|e, tate, tog nekog principa koji nas {titi, ~uva i ure|uje na{ identitet. Mandi}eva, me|utim, isti~e da su nam se danas nametnuli agresivni heroji, te da je to postalo dru{tveno prihva}eno merilo vrednosti i uspeha, ~ak i u poslu. Postoji biolo{ka teorija, po kojoj se heroji ra|aju. U odre|enom dru{tvu se, naprosto, ra|aju vo|e i taj narod tako ide ka dobroj sudbini, vo|en
866
svojim herojem, koji ga brani od lo{eg. To su alfa li~nosti. I mnogi qudi u dana{wem marketingu veruju u alfa ènu i alfa mu{karca. A u alfa pri~i mora da postoji, najblaè re~eno, zdrava agresija. Nije bitno da je on inteligentan i mudar, ve} je sama re~ agresija postala ne{to pozitivno. Sada govorimo o agresivnom marketingu, agresivnoj prodaji... Mora{ to da ima{, da bi svoju funkciju heroja ispoqio. Hrabrost, vite{tvo, izuzetna dela, pomagawe onima koji su u nevoqi, duhovna nadmo}nost to su osobine heroja starog sveta. Dana{wi junaci su qudi o kojima se najvi{e govori, oni koji se naj~e{}e pojavquju u medijima, a koje ovi obogotvoravaju. Ubrzano srqawe Srbije ka dnu po~elo je krizom i ratovima devedesetih, koji su doveli do potpune destrukcije u kulturnom smislu, koja se i danas ose}a. Srbijom su tada ovladali gatare i vra~are, mafija{i i estradni bestidnici, predvo|eni Slobodanom Milo{evi}em. Naravno, herojem ~iji se lik, ~ak i u ramu za goblen, pojavqivao na svim mitinzima podr{ke svesrpskim junacima. Fabrika neukusa, nekulture i, pre svega, ratnohu{ka~ke propagande postala je nacionalna televizija, ~iju su ulogu multiplicirali i drugi mediji, sve pod {apom herojskog nam vo|e i wegove heroine ène. Odjednom je sav dru{tveni talog isplivao na povr{inu i zatrpao sve vrednosti jednog dru{tva. Ko su danas, kad vi{e nema onih narodnih, kad niko za juna{tvo ne prima odli~ja, kad se za ovakva dela dràva ne klawa, srpski heroji? Dok su jednima to oni koji su spasavali qude, kako u ratovima tako i van wih, i oni koji su u~inili neka humana dela, ali o wima se u javnosti ne govori; drugi svoje nose na beyevima, oka~enim o revere, busaju}i se u nacionalne grudi. To su, naravno, heroji rata. Ovog na{eg. U kojem nismo u~estvovali. Ali smo pobedili. Oni prvi se, me|utim, pitaju: kako verovati junacima za koje postoje opravdane sumwe da su bili ume{ani u ubistva civila i druge zlo~ine? Ili junacima koji su iz svih tih na{ih (i wihovih) ratova iza{li sa plenom vrednim milione ko zna ~ega sve? Pitaju se i je li opravdano tvrditi da je zlo~in u ratu neizbeàn, jer je takav iskaz i wegovo opravdawe. A javnosti su agresivno ponu|eni, i od mnogih prihva}eni, kao heroji Ratko Mladi} i Radovan Karayi}, Arkan, te drugi ratnici, koji su Srebrenicu, @epu, Vukovar i {ta jo{ sve ne, osloba|ali od mrskih du{mana, kaù za{titnici wihovog lika i dela, pozivaju}i izdajni~ku vlast da opozove zakone, doma}e i me|unarodne, i stane u odbranu srpskog nacionalnog interesa. A idealno bi bilo jo{ i da im dodeli ordewe, za silna herojstva. Tako, evo ve} vi{e od mesec dana, ksenofobi~na srbijanska opozicija, ona oli~ena u liku Vojislava [e{eqa (naravno, heroja), urla, prvo po ulici, a onda i u Skup{tini (herojski kunu}i rod, pleme, seme.. i sve {to uz to ide), brane}i dignitet nebeskog, pardon srpskog, naroda, nu|ewem floskule kako je slawe na{ih ratnika u Hag sraman ~in izdajni~ke vlasti. Jer, zapravo, tu vaì deviza da Srbin ne moè da bude zlo~inac, ve} samo heroj, samo zato {to je Srbin. (Mada nije druga~ije ni u ostalim balkanskim zemqama, nekada{wim republikama SFRJ, sa kojima /ni/smo ratovali).
867
(Anti)heroji, ipak, nisu nova tvorevina. Niti su samo mitolo{ko {aputawe dokonih nacionalista i osvedo~enih {ovinista, te neprosve}ene mase, ve} medijska pomama koja se bavi qudima iz kriminogenog miqea i ratnim beskrupuloznim avanturistima. Tako, mediji i ovi heroji postaju pot~iweni i neophodni jedni drugima. Gorepomenuti Karayi} i Mladi}, kao takvi, nisu izuzetak, ve} medijsko pravilo, jer su isti tretman imali i [e{eq, Arkan, Legija i mnogi drugi kriminalci, ratnici, nakaradne politi~ke figure... Apsolutno nisam uveren u to da bi bilo ko od novinara spontano progla{avao uli~are, gangstere i kriminalce za heroje. To je smi{qena politika jo{ negde polovinom osamdesetih godina, kad se pojavquje ~uvena sintagma: èstoki momci sa vrelog beogradskog asfalta. U prevodu na srpski jezik: lopovi, kaè novinar Milo{ Vasi} i nastavqa. Ali, ti qudi koji su od wih pravili heroje propu{tali su da primete dve bitne okolnosti. Prvo, da je svako ko se probio na takvo mesto, to uspeo jedino i iskqu~ivo zahvaquju}i tome {to je bio saradni~ka veza organa unutra{wih poslova. Drugim re~ima cinkaro{. Druga stvar, tu je bilo od strane tih istih orana namigivawa: ajde malo da ih uzdignemo, treba}e nam. Jedini po{ten, od svih wih, bio je onaj {to je nestao u me|uvremenu, Iso Lero, zvani Yamba. Wega su Arkanovi qudi ukantali po~etkom devedesetih. A wegov le{ nikad nije na|en. E, on je, u jednom trenutku, zvao Politiku ekspres, gde su takve stvari objavqivane, i rekao: Da vam kaèm, nisam ja nikakav beogradski biznismen, ni èstoki momak sa vrelog asfalta, ja sam, brate, kriminalac i molim vas da me ubudu}e zovete kriminalac. Ovi ostali su, tvrdi Vasi}, uìvali u ulozi kantroverznih biznismena, {to bi rekao drug ûme. To je onaj ~uveni detaq, kad ûme zove iz Istanbula, dok se skrivao, na{eg druga Jocu Dulovi}a i pita: Jole, {ta je to kantro, kontra, kantroverzni biznismen, a Jole mu veli: Da ne tro{i{ telefon, to ti je, batice, lopurda, kad se lepo prevede. A ûme kaè: Jeba}u im mater novinarsku. Tako se pojavila, dakle, ta kovanica kontroverzni biznismen, pri~a na{ sagovornik, dodaju}i da se tako, uz uzajamnu saradwu ulizi~ke novinarske sorte, razli~itih slu`bi i kriminalaca, postaje heroj. Danas, me|utim, imamo malo komplikovaniju pri~u gde je, od devedesetih nadaqe, ume{ana politika. Prvi je Arkan, koji je bio ovla{}eno lice dràvne bezbednosti, u{ao u slavu kao takav i ubijen je kao takav. [ti}enik i borac za srpsku stvar, za{titnik ìvqa, neja~i i ogwi{ta, ~ovek koga je Radmilo Bogdanovi} preuzeo od Staneta Dolanca, bio je prva obogotvorena li~nost, heroj. Onda su se pojavili i drugi. Sve sam patriota do patriote, sa krsta~ama, kajlama oko vrata i yipovima. Cela se stvar, prema re~ima Vasi}a, jako zao{trila tokom akcije Svedok i nakon akcije Sabqa, kad je odra|ena medijska logistika, pre svega operativno, hrawena podacima od mafija{kih advokata, na ~elu sa Bobanom Milivojevi}em, Goranom Petronijevi}em, Nikolom Gavrilovi}em, Biqanom Kajgani}... jednostavno stavila {apu na, pre svega, Kurir, ali i neke druge tabloide.
868
Ta ekipa iz Kurira, pre svega Dragana Manojlovi}, da budem potpuno precizan, od samog po~etka radi po instrukcijama mafija{kih konsiqera, podriva optu`nicu, quqa celu stvar i napada i sistematski {iri laì o svakom ko je ikada mrdnuo prstom protiv organizovanog kriminala u ovoj dràvi. To su radili u po~etku sa punim blagoslovom DSS, sad namiguju s radikalima. A, uostalom, zna se ~iji je Zvezdan Jovanovi} heroj: Voje [e{eqa i SRS, tako da }emo mi iz Kurira uvek doznati kako se ose}ao Zvezdan, a kako Legija i {ta oni misle o izru~ewu, na primer, heroja Radovana Karayi}a. I dokle god jedan deo qudi iz obave{tajne i bezbednosne slu`be ne ode u penziju, po sili zakona, dotle }e se to vu}i, kao {to se vu~e do dana dana{weg. U ovoj na{oj potpuno perverznoj situaciji i sumrku svake pameti i pristojnosti, u uru{avawu svih sistema vrednosti se doga|a da mi sad moramo da zaziremo po ulici od bezvratih dripaca sa kajlama, u yipovima. Sve samih heroja, isti~e Milo{ Vasi} i dodaje da ih je u junake izvikala {ovinisti~ka propaganda, jer da su bili na svom mestu, to jest u zatvoru, do toga ne bi do{lo. Ali, kad dele heroinske profite, ratni plen i sve ostalo sa dràvom, onda su, naravno, narodni heroji. U srbijanskoj novoj mitologiji verovatno najopevaniji heroji su Ratko Mladi} i Radovan Karayi}. Pa, pored one, svi smo mi Radovan, guslaju se i druge: Srbi se bore, svoju Bosnu brane, svi smo s tobom Radovane... Nema para, nema svetskog zlata, da izdamo Radovana brata... Odgovor je Radovana ima, u ku}ama svakog Srbina... Radije bih bez vode i hrane, neg bez tebe brate Radovane... Kolektivni trans i histerija za sve herojem do heroja idu dotle da se o herojskim podvizima snimaju spotovi, sve uz gusle, trubu ili harmoniku. U jednom takvom, uz prve taktove Mar{a na Drinu, re|aju se slike Svetog Save, cara Du{ana, te kraqeve vojske. Kosovka devojka poji rawenog vojnika na boji{tu, zatim se smewuju Milo{ Obrenovi}, Petar Kara|or|evi}, pa Marko Kraqevi}. Tu je i Draà Mihailovi}, ali za wim i Nikola Tesla, nakon ~ije fotografije odmah idu Arkan i Tigrovi, Veqko Milankovi}, Kapetan Dragan, Karayi} i Mladi}. A na kraju, tek da se ne zaboravi, stoji: srpski heroji. Ovo je, verovatno, najboqa slika kako se brod srpskog juna{tva nasukao u pomr~ini, koja ve} toliko dugo ne prolazi i pokazuje otu`nu srbijansku stvarnost. I dok jedni i daqe herojski stoje na reverima, herojstva drugih su splasnula, kao mehuri}i od sapunice. Milo{evi} je ostao heroj tek ponekom ~lanu SPS-a i starim, ideolo{ki zagriènim, vernicima u srpsku stvar. Wegov slu~aj je tipi~an primer politi~kog bankrota jedne slaboumne strategije. Sa tim, naravno, niko ne moè da se pomiri, jer su se svi drali po U{}u i Gazimestanu Slobo, slobodo i nosili slike na {ofer{ajbnama i onda, kad se desilo {to se desilo, niko ne}e da kaè: bili smo glupi, kaè Vasi}, koji nabraja i ostale primere takvog herojstva. Isti je slu~aj i sa nesposobnim vojnikom i generalom Ratkom Mladi}em, {arlo akrobatom, crnogorskim kockarom i vrlo sumwivim psihijatrom Radovanom Karayi}em, koji je upropastio sve {to je moglo da se upropasti. Sad je on veliki heroj, a svi smo mi Radovan. To su posledwi trzaji
869
Radio televizija Srbije, emisija [ta radite bre? Beograd, 30. septembar 2008. godine Licemerno pona{awe Tomislava Nikoli}a kao da ne poznaje granice. Nakon {to je prouzrokovao zabranu komunikacije izme|u dr [e{eqa i wegovog stru~nog tima za odbranu, ovaj izdajnik ideologije Srpske radikalne stranke pori~e da je odgovoran za te{ku situaciju dr. Vojislava [e{eqa. Nakon svega, bez stida obe}ava boqu budu}nost gra|anima Srbije. Skup{tina Srbije nastavila je danas vanrednu sednicu na ~ijem je dnevnom redu rasprava o predlozima odluka o prestanku du`nosti sudija i tuìlaca. U parlamentu se, me|utim, i danas raspravqa o Tomislavu Nikoli}u, radikalima, Vojislavu [e{equ. Poslanici opozicije insistirali su, tokom rasprave o predlogu prestanka du`nosti sudija i tuìlaca, da u sali bude predsednik skup{tinskog odbora pravosu|a Bo{ko Risti} kao ovla{}eni predlaga~, pa je odre|ena pauza dok se Risti} nije pojavio. Srpska napredna stranka osudila je odluku Ha{kog tribunala da na mesec dana ukine privilegovanu komunikaciju Vojislava [e{eqa sa wegovim pravnim timom. Istovremeno, ta stranka je osudila brutalnu, besprizornu i nequdsku hajku i harangu koju poslanici Srpske radikalne stranke vode protiv Tomislava Nikoli}a i srpskih napredwaka. Sve {to rade Vjerica Radeta i Nata{a Jovanovi}, Zoran Krasi} i ostali poslanici Srpske radikalne stranke, predstavqa istinski poziv na lin~ Tomislava Nikoli}a. Ali Srpska napredna stranka, bez obzira na hajku radikala, ne}e odustati od borbe za boqu budu}nost Srbije, navedeno je u saop{tewu Srpske napredne stranke. Poslanici Srpske radikalne stranke optuìli su danas za govornicom Skup{tine Srbije {efa poslani~ke grupe Napred Srbijo, Tomislava Nikoli}a, da je odgovoran za to {to je Vojislavu [e{equ onemogu}ena privilegovana komunikacija sa pravnim savetnicima. Krasi} je naveo da je Sekretarijat Ha{kog tribunala to uradio zbog transkripta koje je Nikoli} objavio, odnosno {to navodno sa savetnicima nije pri~ao samo o odbrani. Snimak: Zoran Krasi}: Zahvaquju}i tome {to ste vi, kao predsednik Narodne skup{tine u koaliciji sa predsednikom Republike Srbije, izvesnim Tadi}em, onemogu}ili neidentifikovanoj grupi da se ovde predstavqaju kao na870
jedne potpuno bankrotirane, sumanute, slaboumne politike, koja ne moè da kaè: izvinte, pojeli smo govna, i da u}uti. E, to su wihovi heroji. Ipak, Srbi bi se mogli pohvaliti i druga~ijim herojima. Oni su mladi qudi, iza kojih ne stoji nikakva politika, pa ni dràvna potpora (mada je trebalo). O wima su se brinule i u wih ulagale samo wihove porodice. Danas ih svi prisvajaju. Da, to su na{i vrhunski sportisti. Od Ane, Jelene i Noleta, do vaterpolista, odbojka{ica i Milorada âvi}a. Pa, ako je ta~na tvrdwa nekih kulturologa da je sport moderna zamena za rat, onda je sasvim u redu da wima dodelimo odli~ja narodnih heroja. Moè i po vi{e od tri puta, svakom. Jer, na nama je da biramo uzore.
rodni poslanici, a radi se o grupi na ~ijem je ~elu jedan ~ovek koji sau~estvuje u ne~emu {to se zove poku{aj ubistva. Tomislav Nikoli}, odgovaraju}i na optu`be radikala, rekao je da ne razume jezik kojim govore wegovi biv{i prijateqi i naveo da se bave sistematskim izno{ewem laì. Snimak: Tomislav Nikoli}: Mesec dana }e Ha{ki tribunal ne da uskrati odbranu i razgovore Vojislavu [e{equ, nego samo da vr{i nadzor {ta se, sa kim i o ~emu razgovara. Uop{te mu nije uskra}ena komunikacija, ko to kaè laè, uop{te ne u~estvujem u ubistvu gospodina Vojislava [e{eqa, kako vas nije sramota. Ali, dobro, sada sam te, Krasi}u, upoznao. Dobro, sve mi ovo sluì da upoznam, imam pedeset i sedam godina, a nisam znao da procewujem qude. Kako je u Skup{tini Srbije danas ponovo dominirala polemika radikala o sukobima u stranci, Slobodan Mara{, poslanik LDP-a, okrivio je vladaju}u koaliciju za to {to se u parlamentu ne raspravqa o dnevnom redu, navode}i da je vladaju}a koalicija to dozvolila, jer nije obezbedila 126 poslanika, koliko je bilo potrebno da se izglasa rasprava o ta~kama koje su na dnevnom redu. Branko Ruì}, SPS: Nadam se da }emo uspeti da izna|emo model i na~in kako da, ne samo ne dozvolimo da se uspori rad parlamenta, ve} da se sam rad parlamenta odblokira. Izgleda da je u interesu nekim opozicionim grupacijama da, prakti~no u predve~erje ulaska redovno zasedawe, prakti~no sutra optuè vladaju}u ve}inu za{to nije do{lo do glasawa. Velimir Ili}: Blokirati parlament, raspu{tati poslanike, odugovla~iti, beàti od razre{ewa problema, to vi{e stvarno nema smisla. Mi se nalazimo u jednoj nezgodnoj poziciji, dolazimo tu svaki dan, {etamo po ovoj skup{tini, sedimo, dosa|ujemo se, ne znamo {ta sa sobom da radimo, ni{ta se ozbiqno ne doga|a. Mi smo ozbiqni qudi. Nada Kolunyija, DS: Gra|ane Srbije stvarno ne zanima ko je u pravu unutar jedne politi~ke stranke i kako oni nameravaju da se me|usobno obra~unaju, da tu bra~nu tekovinu me|usobno podele. Slavica \uki}-Dejanovi} SPS: Sve uvek moè da bude boqe, ali je sasvim jasno da ovaj dnevni red i na~in kako se radi jeste izraz politi~ke situacije koja je nastala u Srpskoj radikalnoj stranci. Na kraju, i poslanici iz ovih opcija, i iz Srpske radikalne stranke i poslanici biv{e Srpske radikalne stranke ne kriju da je to razlog {to mi danas ne radimo kako treba. Tomislav Nikoli} SNS: Obezbedite da i daqe Vojislav [e{eq ima karticu sa koje razgovara telefonom sa vama, to ne ko{ta mnogo, vi obezbedite neki novac kao {to sam ja obezbe|ivao, da moè da razgovara svakog sekunda sa svima vama. A ako mislite da jo{ ne{to dodatno u~inite, izreknite kletvu onome ko je uskratio telefonske razgovore, pa recite dabogda mu se osu{ila ruka, dabogda mu se osu{ila noga, taj va{ na~in borbe je najefikasniji.
871
Nata{a Jovanovi} SRS: Molim ovu tehniku iz RTS-a da svaki put kada se pojavi za govornicom Tomislav Nikoli}, pazite me dobro, vi koji sedite u reìji RTS, kada iza|e za govornicu neka se pojave one kockice na ekranu, jer je on o~igledno za{ti}eni svedok Tuìla{tva, i molim vas da mu modifikujete glas kako se ne bi znao ko je taj, ako moè glas neke novinarke, ja bih vam bila izuzetno zahvalna. Hvala. Poslanik SNS Predrag Mijatovi} tvrdi da ga je u ponedeqak na ulici fizi~ki napao i najgrubqe vre|ao poslanik Srpske radikalne stranke Srboqub @ivanovi}. Mijatovi} kaè da se incident desio ju~e, posle zavr{etka sednice parlamenta, na pe{a~kom prelazu prema Andri}evom vencu. @ivanovi} ga je, kako tvrdi, prvo verbalno napao a zatim poku{ao glavom da ga udari u glavu i da su se nakon toga potukli. U tu~i niko nije povre|en, kaè, polomqene su mu samo nao~are, a incident je video veliki broj gra|ana. Predrag Mijatovi}, SNS: Zavr{ilo se veoma benigno, mojom materijalnom {tetom, ali mislim da se za izvesno vreme moè zavr{iti veoma neprijatno. Mi smo, da vas podsetim, pre {ezdeset godina imali ubistvo u Skup{tini, i u takvoj jednoj situaciji moè da do|e do vrlo nemilih posledica, ako radikali nastave da se tako pona{aju. Poslanica Miladinovi} Qiqana je, ovde u hodniku, isto imala vrlo neprijatnu situaciju i neprijatan susret sa gospodinom Krasi}em, pardon ne sa gospodinom Krasi}em, nego malopre pomenutim @ivanovi}em, koji je tako|e vre|ao wu i wenu porodicu psovkama. Tako da bih èleo da se to javno zna i da poru~im Todorovi}u da stvarno moè da do|e do neprijatnih situacija, ako se ovako bude nastavilo. Mijatovi} incident nije prijavio policiji i ne èli da pokre}e sudski postupak, a Srboqub @ivanovi} demantuje da je do incidenta uop{te i do{lo. Srboqub @ivanovi}, SRS: Prilikom prelaska ulice, primetio sam da je doti~ni gospodin pijan. Ja sam prelazio ulicu i nikakvog fizi~kog kontakta mene i doti~nog gospodina nije bilo. Ne znam kakve su wegove izjave, jer ja sam oti{ao, i kada sam pre{ao ulicu, ja sam oti{ao prema kolima. Niti sam ga pqunuo, niti je on uop{te sa mnom Verovatno je to grià savesti {to je napustio redove Srpske radikalne stranke pa ho}e da se zbog toga opravda pred gra|anima i pred svojom porodicom. Izvolite, imate li jo{ {ta da me pitate?
Radio televizija Srbije, emisija Upitnik Beograd, 30. septembar 2008. godine Gosti: Nada Kolunyija, Velimir Ili}, Vlajko Seni} i Dragan Todorovi} Poslanici vladaju}e koalicije krive radikale zbog krize u parlamentu. Ustvari, Vlada Srbije u mnogome svojom tromo{}u, zbog nesuglasja koalicionih partnera, ko~i rad parlamenta. Predlozi vlade kasne mesecima, a onda se odgovornost prebacuje na Srpsku radikalnu stranku. Dragan Todorovi} smatra da je problem to {to vladaju}a koalicija nema sigurnu ve}inu, pa Borisu Tadi}u trebaju Tomislav Nikoli} i wegovi pu~isti kao rezervna stranka.
872
Snimak: Sla|an Mijaqevi}, SRS: Jedan od poslanika nam je odneo i sekretaricu i kompjuter. Mi vas molimo da nam vratite kompjuter, a sekretaricu moète da zadrìte. Voditeqka: Dobro ve~e. I ovo je jedna od slika sa dana{we sednice Skup{tine Srbije, koja jo{ od letos radi na granici potpune blokade. Rezultat dana{weg dana: vlada je povukla iz skup{tinske procedure, izme|u ostalog, Predlog zakona o viznim olak{icama, odloène su konsultacije o kosovskoj rezoluciji, a vest je i tu~a dvojice poslanika ispred zgrade parlamenta. Da li sukobi u parlamentu produbquju podelu u srpskom dru{tvu, i kako }e se raditi daqe, o tome }emo ve~eras, a predstavnici vlasti i predstavnici opozicije do{li su, takore}i, pravo iz parlamenta. Dobro ve~e Nadi Kolunyiji, Poslani~ka grupa Za Evropsku Srbiju. Nada Kolunyija: Dobro ve~e. Voditeqka: Ovde je i gospodin Velimir Ili}, Nova Srbija, dobro ve~e i vama. Velimir Ili}: Dobro ve~e. Voditeqka: Zatim gospodin Vlajko Seni}, G17 plus, dobro ve~e. Vlajko Seni}: Dobro ve~e. Voditeqka: I gospodin Dragan Todorovi} iz Srpske radikalne stranke, dobro ve~e i hvala vam svima {to ste do{li ve~eras. Dragan Todorovi}: Dobro ve~e. Voditeqka: Na samom po~etku da pogledamo {ta su poslanici radili i uradili od juna, kada je konstituisana Skup{tina, pa do danas. (Odlomak snimka iz Skup{tine i komentari novinara RTS-a) Narodni poslanici du`ni su da po{tuju dostojanstvo Skup{tine. Poslanik ima pravo da traì odgovor od bilo kog nadle`nog organa. To je su{tina ~lanova Poslovnika na koji su se nebrojeno puta pozvali poslanici opozicije od po~etka rada aktuelnog saziva Skup{tine. Na prvoj radnoj sednici, koja je po~ela 16. jula, poslanicima je bilo potrebno tri dana da usvoje samo dnevni red. O wegovim ta~kama, me|utim, nije bilo rasprave, samo o Poslovniku. Razlog: po re~ima opozicije su navodno nelegalno verifikovani mandati u Skup{tini Beograda, promena redosleda ta~aka dnevnog reda i sli~no. [estog dana zasedawa, predsednica Skup{tine poslala je poslanike na odmor da bi, kako je objasnila, vratila dostojanstvo toj instituciji. (Odlomak iz Skup{tine) Slavica \uki}-Dejanovi}: Prekidam sednicu na dve nedeqe. (Nastavak komentara novinara) Odmor se produìo, umesto planirane dve nedeqe, trajao je punih {est, da bi se, kako je obrazloèno, smawile politi~ke tenzije u zemqi. îni se da ni to nije bilo dovoqno. Na sednici koja je nastavqena 2. septembra, umesto o dnevnom redu, opet se govorilo samo o povredi Poslovnika. Radikali su traìli izve{taj o neredima na mitingu povodom hap{ewa Radovana Karayi}a, a zatim i o smrti Ranka Pani}a, za koga se sumwa da
873
je preminuo od povreda koje su mu na pomenutom mitingu naneli pripadnici policije. Raskol u Srpskoj radikalnoj stranci donosi nove tenzije, govornica se vi{e koristi za obra~un izme|u [e{eqevih radikala i Nikoli}evih napredwaka, nego za planiranu raspravu. U takvoj atmosferi Skup{tina je pre tri nedeqe jedino uspela da usvoji Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu EU, ratifikuje gasni sporazum sa Rusijom, i potvrdi jedanaest me|unarodnih sporazuma. (Odlomak iz Skup{tine) Slavica \uki}-Dejanovi}: Konstatujem da se za izjasnilo 214, 22 protiv, uzdrànih nije bilo, nije glasao jedan, ukupno 237 poslanika. (Nastavak komentar novinara) Posledwih dana poslanici samo na momente uspevaju da se dotaknu dnevnog reda. Izdajnici, ubistvo, pla}enici, kletve, qubavnice, to su re~i koje odjekuju sa govornice srpskog parlamenta ovih dana. (Odlomak iz Skup{tine) Tomislav Nikoli}: A ti, Gordana, vi{e ne}e{ imati na ~ijem ramenu da pla~e{ kada te pritisnu izneverene qubavnice ili one koje to nisu ni postale. Nata{a Jovanovi}: Sram te bilo, |ubre jedno, èna udovica. Tomislav Nikoli}: Ne, nisam ja mislio da Gordana ima qubavnice Nata{a Jovanovi}: a ti ima{. Tomislav Nikoli}: nego ne~ije qubavnice. Gordana Pop-Lazi}: Gospodine Nikoli}u, ne}u da pri~am koliko ste puta vi na mom ramenu plakali zbog mnogih problema koje ste imali sa svojim qubavnicama i zbog svoje supruge. Tomislav Nikoli}: Ja sam veoma jasno rekao da vam je veoma te{ko {to }e vam sada komandovati ne~ije qubavnice, ili ostvarene ili neostvarene. (Nastavak komentar novinara) Zakoni ~ekaju. Predsednica skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} najavila je da }e vlada, zbog opstrukcije opozicije, sa dnevnog reda ovog zasedawa najverovatnije morati da povu~e Zakon o viznim olak{icama. On }e se, kao i zakoni o kreditirawu Srbije i sistemski zakoni, na}i na dnevnom redu jeseweg zasedawa koje najverovatnije po~iwe 8. oktobra. (Nastavak emisije, studio) Voditeqka: Da li je parlament u krizi? To je izme|u ostalog i jedno od pitawa ve~eras. Gospo|o Kolunyija? Nada Kolunyija: Ne bih rekla da je parlament u krizi, ono {to se u parlamentu de{ava, na neki na~in odraàva nekakvu burnu, da kaèm politi~ku situaciju u Srbiji, ali svakako nije u krizi. Dakle, parlament je u krizi ako izgubi parlamentarnu ve}inu. Ovaj parlament ima ve}inu, ima vladu koja radi, i ono {to se sada de{ava zapravo je poku{aj da se na|e kompromisno i dogovorno re{ewe u samom parlamentu da se radi na osnovu nekakvih dogovora. Ako to nije mogu}e, parlament }e raditi tako {to }e se strogo po{tovati Poslovnik, i prosto od ovih nekih stvari biti mogu}e...
874
Voditeqka: Kada kaète strogo po{tovati Poslovnik, upravo se famozna re~ poslovnik spomiwe ovih dana kao stvar oko koje se kr{e poslani~ka kopqa. Dakle, povrede Poslovnika, ko tu zapravo kr{i Poslovnik? I na koji na~in mislite da bi Poslovnik trebalo da funkcioni{e? Nada Kolunyija: Devedeset odsto javqawa, kako to vole da kaù, po Poslovniku je zapravo kr{ewe Poslovnika. Voditeqka: Da li mislite da vas gra|ani razumeju kada to kaète, devedeset odsto javqawa o kr{ewu Poslovnika je kr{ewe Poslovnika? Nada Kolunyija: Poslovnik je predvideo u ~lanu, mislim 100, da poslanik moè dobiti re~ preko reda u slu~aju da reklamira povredu Poslovnika. Povreda Poslovnika zna~i povredu procedure. Sastavni deo demokratskog dono{ewa odluka jeste po{tovawe pravila procedure. Devedeset odsto poslanika koji se javqaju zapravo kr{e Poslovnik, jer ne reklamiraju povredu procedure, i sada je tu pitawe odnosa parlamentarne ve}ine koja }e re}i: Ne, ne}emo dopustiti nikakvo kr{ewe Poslovnika, strogo }emo primewivati Poslovnik i u tom slu~aju svakom poslaniku koji zloupotrebi pravo da se, javqaju}i se po Poslovniku, zapravo prekr{i Poslovnik, izri~e se kazna koja je predvi|ena Poslovnikom. Dakle, tu nema velike misterije. Ono {to je namera parlamentarne ve}ine jeste da ipak napravi atmosferu kooperativnosti u srpskom parlamentu, da ipak damo priliku da poslanici koji imaju potrebu da govore i o temama koje nisu na dnevnom redu, imaju tu priliku da govore, ali da istovremeno ne mogu da zloupotrebqavaju Poslovnik do te mere da to blokira rad parlamenta. Dakle, samo ho}u da podvu~em, parlament nije u krizi. Voditeqka: Gospodine Todorovi}u. Dragan Todorovi}: Samo jedno kratko pitawe za gospo|u Kolunyiju. Da li ona misli na sednicu kada je biran predsednik parlamenta Tomislav Nikoli}? Nada Kolunyija: Da. Naravno da mislim i na sednicu kada je biran Tomislav Nikoli}. Dragan Todorovi}: U kom smislu? Nada Kolunyija: Ovde, zna~i, mi moèmo da govorimo o dve stvari, postoji... Dragan Todorovi}: O dve stvari, onda kada se vi pozivate na Poslovnik i kada se mi pozivamo na Poslovnik. Nada Kolunyija: Ne, ne, ne. Jedna je stvar kada poslanici traè prostor da govore i o temama koje mo`da nisu na dnevnom redu ili da produè sopstveno vreme koje je bilo na temu, ili produè sopstveno vreme. Dragan Todorovi}: Recimo o hulahopkama? Nada Kolunyija: To je bilo na temu. Dragan Todorovi}: Hulahopke na temu? Nada Kolunyija: Ali druga je stvar ako to zna~i blokadu rada. Ja zaista mislim da postoji ogromna razlika, i mislim da to gra|ani prepoznaju. Voditeqka: Gospodine Ili}u, izvolite. Velimir Ili}: Znate kako, ja pa`qivo slu{am i vidim da je parlament u velikoj krizi, mo`da u posledwih dvadeset godina nikada u ve}oj krizi
875
nije bio parlament Srbije kao {to je sada. On jednostavno ne moè da krene da radi, ima problema koji se guraju pod tepih. Vladaju}a ve}ina nema snagu da razre{i probleme koji su aktuelni, nema snagu da uvede red, da stvori radna tela parlamenta, mi jo{ nemamo radna tela. O ~emu se radi? Pa ne}e, vaqda, opozicija da pravi radna tela? Naravno, Poslovnik je isti koji je bio i ranije. Ja se se}am odli~no, kao ministar u prvoj vladi Vojislava Ko{tunice, mi smo doneli tri stotine zakona, isto smo imali opstrukciju, ali smo sedeli satima, no}ima, danima. Isto je bio i Todorovi}, i sve isto, i razgovarali smo i uklapali se i dogovarali, po{tovali dogovore i nalazili kompromisna re{ewa. Me|utim, sada se ni odluke parlamenta ne po{tuju. Mi donesemo gasni sporazum, neko to izminira, po~iwe ponovo procedura, zna~i, niko to ne po{tuje. Parlament je doneo Zakon o koncesiji i to se ne po{tuje, napravi se neki novi savet, pa sve ru{i. Mi ne po{tujemo ni Ustav. Evo, predsednik dràve iza|e i objasni da je za podelu Kosova. Ustav defini{e Kosovo, status Kosova u Srbiji, celovitost Srbije. Me|utim, ovde radi ko {ta ho}e. Vladaju}a ve}ina je skupqena sa koca i konopca i ona ne moè da na|e zajedni~ki kompromis. Evo, kad je trebala da bude na dnevnom redu rezolucija o Kosovu, prvo predlog 84 poslanika... Dragan Todorovi}: 108. Velimir Ili}: Sto osam poslanika, izviwavam se, zatim predlog Vlade i nema vladaju}a ve}ina svoj dogovor, ne moè da izglasa, nema ve}inu za rezoluciju. Ovde se doga|aju veoma ~udne stvari. Da li se dozvoqava namerno da se preko Poslovnika opstrui{e rad parlamenta vladaju}e ve}ine, jer ne moè da se u|e u rebalans buyeta, buyet je u dubiozi, ima puno problema, puno obaveza koje treba ispuniti, evo, i stalna odlagawa rada parlamenta. Za{to ove nedeqe ne radi parlament, na primer, do prvog je mogao da radi. Voditeqka: Evo, re}i }e vam gospodin Seni}, da li je trebalo da vladaju}a ve}ina obezbedi normalne uslove za funkcionisawe, i koja zapravo prolongira, eventualno, ako je u pravu gospodin Ili}, sve te stvari da bi se neke druge stvari mo`da odloìle? Vlajko Seni}: Da. Moram da kaèm prvo da parlament u Srbiji polako dobija ono mesto koje mu zaista pripada. Parlament nije glasa~ka ma{ina kao {to se to ~esto posmatra. Dakle, jedno je vlada koja donosi odluke na svojim sednicama, gde uglavnom nema preglasavawa, gde su stranke vladaju}e koalicije, a drugo je Skup{tina Srbije, gde vi imate predstavnike svih politi~kih stranaka koje su u~estvovale na izborima, a i politi~kih stranaka koje nisu u~estvovale na izborima. Prema tome, imamo tu apsolutnu sliku politi~ke scene Srbije, i ne treba o~ekivati, i sasvim je normalno da opozicija u radu parlamenta pronalazi prostor za sebe, da treba da razlikujemo normalan, da kaèm zakonski deo rada parlamenta, i ~iwenicu da je parlament politi~ka institucija, osnov neke parlamentarne demokratije, gde sve politi~ke stranke poku{avaju da iznesu svoj politi~ki stav. Voditeqka: Samo da se zadrìmo na onoj re~enici koju ste izrekli malo~as. Zna~i, parlament dobija mesto koje mu u ovom trenutku pripada, a pri tom malo koji gra|anin bi mogao da se seti da prepri~a o ~emu je u Skup{tini sve re~.
876
Vlajko Seni}: Ja ne govorim u smislu onoga {to se vidi, nego u smislu ~iwenice da to vi{e nije institucija kojoj }e vlada slati predloge zakona, i ona }e mo}i u relativno kratkom roku te zakone da verifikuje. Vi ste imali jednu situaciju 2000. godine, i tada je bilo blokade i izlazaka itd. Se}amo se svega, i tada se opozicija na svoj na~in borila, i u parlamentu i van parlamenta. Imali ste jednu situaciju 2003. godine, kada je gotovo dvotre}inska ve}ina u dugom periodu imala nesumwivu dominaciju u parlamentu. Vi sada imate politi~ku realnost da 127 poslanika ~ini vladaju}u koaliciju. Da je to 150-170 itd, verovatno bi situacija bila druga~ija. Ja sam rekao samo da je pitawe mere opozicionih stranaka koliko èle da politi~ki nastupaju u parlamentu. Mi smo imali nekoliko stvari koje su se u me|uvremenu desile, a posledwa je ona stvar koja se desila podelom najve}e opozicione stranke koja uzrokuje da se u parlamentu vi{e vremena tro{i na te stvari nego {to se tro{i na konkretne zakone. Ja moram da kaèm da sam siguran da }emo od 8. oktobra, ina~e se tada nastavqa sednica, jer je to redovno zasedawe, prvog }e se zakazati i mora da pro|e sedam dana, imati vi{e prilika da se stranke spore po politi~kim pitawima kada govorimo o zakonima koji su na dnevnom redu nego o nekim pitawima koja su vezana Voditeqka: Mislite li da }e osmog prestati opstrukcija? Vlajko Seni}: Nemam nameru da to uop{te zovem opstrukcijom. Dakle, to je na~in na koji nastupaju pojedine stranke. One imaju odgovornost pred bira~ima, one smatraju da tako najboqe brane svoj politi~ki program jer mo`da procewuju da }e ovakvim nastupom dovesti do toga da vladaju}a koalicija, kako je rekao gospodin Ili}, digne ruke i da kaè: Mi nemamo sna. ge, evo idemo na neke nove izbore. To se verovatno ne}e desiti. Ali ono {to sam rekao, na {ta su se ovde neke moje kolege nasmejale, jeste da je parlament u Srbiji do sada, u principu, bio na politi~koj periferiji. Hajde da budemo iskreni, kabineti itd, gde su se uglavnom dogovarale va`ne politi~ke odluke, isto i sa rezolucijom o Kosovu i Metohiji, onda se to samo slalo u parlament da se to na neki na~in izglasa. Druga ~iwenica, prethodni sastav parlamenta, ne ovaj koji je trajao godinu dana, nego onaj gde je bila Srpska radikalna stranka, cela, Demokratska stranka u ve}em delu i nije u~estvovala u radu parlamenta, je imao jednu prihvatqivu opoziciju. Dakle, Srpska radikalna stranka po mnogim stvarima se slagala sa delom vladaju}e koalicije, pre svega sa DSS-om po pitawu politike Kosova i Metohiji, i nije bila ova vrsta politi~kog sukoba koja postoji danas. Ja ne mislim da ovih nekoliko sednica koje smo u principu izgubili, gra|ani su sa pravom nezadovoqni, a ako oni dovedu do pro~i{}avawa politi~ke scene i do toga da se stvarno va`ne odluke donesu u parlamentu, mislim da su{tinski ne}emo biti u parlamentu. Voditeqka: Gospodine Todorovi}u, ho}ete li vi, kad osmog budu na redu zakoni ponovo, ho}ete li se baviti dnevnim, redovnim temama, ili }ete nastaviti sa ovim {to smo ~uli ovih dana, dakle, Hag, [e{eq, mandati i sve ono {to smo ~uli u prilogu? Dragan Todorovi}: Pre svega, moram da vam kaèm da Srpska radikalna stranka nikada do sada nije radila ni{ta drugo nego po Poslovniku. To
877
{to se vladaju}a ve}ina na svaki mogu}i na~in izvla~i i tvrdi da Srpska radikalna stranka vr{i opstrukciju parlamenta, ja razumem. To je poku{aj da se sopstvena odgovornost skine i da se prebaci na Srpsku radikalnu stranku. Evo, ovaj prilog koji ste vi ovde dali, kada je predsednik Skup{tine iza{ao i rekao da se prekida rad Skup{tine na dve nedeqe, pa se to produìlo na {est nedeqa, najboqe govori o tome ko vr{i opstrukciju. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi, naàlost, trpimo posledice vladaju}e ve}ine, koja je omogu}ila da se stvaraju ovakve situacije u kojima se mi nalazimo. I umesto da pokaù minimum spremnosti da to re{imo, mimo sale Skup{tine Srbije, oni misle da }emo mi na takav na~in sebi naneti politi~ku {tetu. Voditeqka: Kada kaète da to re{imo, mislite na? Dragan Todorovi}: Mislim na Ustav. Mislim na zakon. Voditeqka: Mislite na mandate? Dragan Todorovi}: Mislim na moralno pravo, da, mislim na mandate, na moralno pravo kada je u pitawu Srpska radikalna stranka, i tu su stvari potpuno jasne. Po Ustavu i po Izbornom zakonu, na izbore izlaze politi~ke stranke, one osvajaju mandate. Zakon o izboru narodnih poslanika trebalo je da bude usagla{en sa Ustavom. Naàlost, ni on ni mnogi zakoni nisu usagla{eni sa Ustavom, i verovatno ne}e biti do kraja decembra 2008. godine. Voditeqka: Da li je to tema za vladaju}u ve}inu, gospo|o Kolunyija? Nada Kolunyija: Zakonodavna aktivnost, naravno da jeste i za vladaju}u ve}inu i za opoziciju, i u tom smislu nema ni{ta sporno, ali tema razre{ewa problema koji se zove mandati nije tema za vladaju}u ve}inu, jer to nije pitawe politi~ke voqe. Postoje zakonom propisani uslovi u kojima pre isteka vremena na koji je poslanik dobio mandat prestaje mandat. Po tom spisku preduslova prestanka mandata, jedan od na~ina jeste i ostavka. U slu~aju da se stekne bilo koji od tih uslova za prevremeni prestanak mandata, Administrativni odbor, kada dobije papir na kome se vidi da su se stekli uslovi, konstatuje da je prestao mandat i to upu}uje Skup{tini, koja to prosto konstatuje. Mi u ovom slu~aju nemamo nijedan papir, uslov koji dokazuje da je nekom poslaniku prestao mandat. I u tom smislu je ovo izgovor i poku{aj da se svali odgovornost na parlamentarnu ve}inu za ne{to za {ta ona ne moè biti odgovorna. Dakle, to je pitawe zakona. Dragan Todorovi}: To je ona narodna Kadija te tuì, kadija ti sudi, ta~no tako. Nada Kolunyija: Meni je jako ào {to ste vi imali kandidate za koje ste tvrdili da su najboqi na ovoj planeti. Dragan Todorovi}: Nemojte vi da àlite nas, samo radite u skladu Nada Kolunyija: Da nas sunce ogreje kada se oni pojave, a oni su sada odjednom izdajnici, trebalo bi im ne samo oduzeti mandate, kako god, zna~i, politi~kom silom, ve}inom ili kako god, nego ako treba proterati ih iz zemqe. Zna~i, to nije na{ problem. Voditeqka: Gospodine Todorovi}u, da li je skup{tinska govornica mesto gde se vra}aju mandati i da li postoje druga tela i zakonske mogu}nosti kao {to su i sud, izme|u ostalog?
878
Dragan Todorovi}: Skup{tinska govornica je mesto gde se iznose argumenti, posebno kada su u pitawu argumenti gde se navodi da vladaju}a ve}ina ili neko od institucija kr{i Ustav, kr{i zakone. Skup{tinska govornica je, izme|u ostalog, i mesto da se pokaè da vladaju}a ve}ina, kao {to je to bilo u ranijim periodima, poku{ava sve da produì svoj vek na nelegalan na~in, tako {to nalazi rezervne poslanike kojima omogu}ava mimo zakona da budu u parlamentu kako bi im posluìli u onom momentu kada im to bude trebalo. I to se sada najboqe vidi po nekim strankama u vladaju}oj koaliciji. Voditeqka: Gospodine Ili}u? Velimir Ili}: Da se ne{to razumemo, vladaju}a ve}ina je du`na da obezbedi rad parlamenta da bi funkcionisalo sve i da bi se koristila buyetska sredstva, da bi to i{lo i da bi to bilo operativno. Me|utim, ponavqam, vladaju}a ve}ina nije uspela da konstitui{e radna tela Skup{tine Srbije. Osnovni problem su radna tela, koja trenutno nemamo. Voditeqka: Za{to, ne moè da skupi 126 ili ne moè da se pomeri sa mrtve ta~ke u radu parlamenta? Velimir Ili}: Slu{ajte, vladaju}a ve}ina ima ve}inu u svakom odboru, vladaju}a ve}ina ima ve}inu i u Administrativnom odboru, a ne}e da se izjasne. Oni moraju da preseku, jednom da se to dovede u red. Ima problema opozicija, ima problema i pozicija, ima mnogo problema u dràvi. Parlament sluì da se problemi razre{avaju, me|utim, svi jednostavno guraju glavu u pesak, niko ne re{ava probleme. Kr{e se odre|ene odluke najvi{ih dràvnih institucija, pojedinci se stavqaju iznad institucija, ja mislim da parlament nije potreban nekim qudima iz vladaju}e ve}ine. Jednostavno, to se sve doga|a u nekim kabinetima van parlamenta. A ja }u sada to argumentovati. Ako Ministarstvo pravde, odnosno pravosu|a donese odluku koja je izvr{na i ministarstvo prekr{i odluku suda u Srbiji, evo, oko privatizacije Trep~e, odluka je da ne sme da se raspi{e tender, jer je to crkvena zemqa, manastirska, doneli qudi tapiju. Me|utim, oni ni{ta, idu u privatizaciju, oni to prodaju budza{to nekom Peri, @iki itd. Zna~i, ne po{tuju se odluke dràvnih institucija, pojedinci bukvalno rade {ta ho}e. Mi donesemo gasni sporazum sa ve}inom od 214 poslanika u parlamentu, sutradan jedan od ministara daje nalog da se vr{i ponovo procena od po~etka, i pla}a firmi Danka \uni}a, neovla{}eno, silna sredstva. Voditeqka: Ali to je pri~a o gasnom sporazumu. Velimir Ili}: To je neverovatno, to nigde na svetu nema. Voditeqka: Uz ove kritike, gospodine Seni}u, ~uli smo i kritike LDP-a da je zapravo vladaju}a ve}ina odgovorna jer nije obezbedila 126 glasova za objediwenu raspravu. Velimir Ili}: Ja se izviwavam, samo da zavr{im, molim vas. Tako je, nemaju ve}inu. Dragan Todorovi}: Sto dvadeset i tri su imali. Velimir Ili}: Molim vas, samo da zavr{im, ako nije problem. Voditeqka: Zavr{ite.
879
Velimir Ili}: To vreme dok se ovaj cirkus odigrava u parlamentu. Vladaju}a ve}ina je pustila jednu anarhiju, dok oni stalno obe}avaju to }emo za sedam dana u redovnom zasedawu, vanrednom, mnoga ministarstva funkcioni{u bez buyetskih sredstava. Novoformirana ministarstva nemaju dinar, ja ne znam kako se privremeno finansiraju, obe}avaju, se, bez rebalansa, pove}awa penzija. Ja sam za pove}awe penzija, ali mora to da u|e u rebalans buyeta, zvani~no da pro|e kroz parlament, to su obe}awa data, niko ne konstatuje Voditeqka: Kad pro|e kroz parlament, do|e na red. Velimir Ili}: Molim vas da zavr{im, ovo je veoma va`no. Voditeqka: Hajde, zavr{ite. Velimir Ili}: Za to vreme Vojvodina pravi dràvu u dràvi, izglasava Statut, doga|aju se mnoge stvari. Voditeqka: E, sad je to mno{tvo problema, gospodine Ili}u, hajde jedno po jedno. Izvolite, gospodine Seni}u. Vlajko Seni}: Pa, to je otprilike to. [to se ti~e odlagawa i neobjediwavawa oko ove ~etiri ta~ke dnevnog reda, bilo je 124 Voditeqka: Jer se moglo tako premostiti, vi nemate ve}inu Vlajko Seni}: Sto dvadeset i ~etiri za, nije objediwena rasprava i radilo se po svakoj ta~ki dnevnog reda, pri tom nema razloga da opozicija tuguje nad ~iwenicom da nije objediwena rasprava, kada su sve opozicione stranke dale primedbu Voditeqka: A da li bi bila pomerena ta mrtva ta~ka u radu parlamenta... Vlajko Seni}: Da vam kaèm da Narodna banka, ombudsman i sli~ni predlozi ne mogu da budu deo jedne ta~ke. Prema tome, neizglasavawem se prakti~no iza{lo u susret opoziciji, i nema nikakvog problema, nije neophodno da svaki predlog vladaju}e ve}ine dobije ve}inu. Vi imate primer da se Amerika nalazi u najve}oj krizi u posledwih sedamdeset godina, i da na zahtev predsednika Amerike poslanici wegove stranke glasaju protiv, i nije to smak sveta. Nastavqa se daqe, razgovara se. [to se ti~e ovoga {to je gospodin Ili} govorio, nije ta~no da se odluke Skup{tine ne po{tuju, nije ta~no da radna tela nisu konstituisana. [to se ti~e radnih tela, sva su konstituisana onako kako je izgledao skup{tinski sastav posle izbora. Velimir Ili}: Ko je predsednik Odbora za saobra}aj? Dragan Todorovi}: Tomislav Nikoli}. Vlajko Seni}: Tu je u me|uvremenu do{lo do podele unutar jedne, odnosno najve}e opozicione stranke. Mi sada dolazimo u situaciju da se tu, izme|u te dve grupacije, traì re{ewe i oni }e to re{ewe na}i sami, ne mogu da traè da im re{ewe na|e vladaju}a koalicija. [to se ti~e, gospodine Ili}u, naftnog sporazuma, vi dobro znate, bili ste na toj skup{tini, mi smo govorili vrlo korektno, glasali smo za ratifikaciju tog sporazuma. Imate sporazum, imate protokol i imate na kraju ugovor koji treba da se potpi{e sa Gaspromom. Sve su to stvari koje treba da dovedu do nekog kona~nog re{ewa. Velimir Ili}: Dobro. Jeste li vi glasali za sporazum? Vlajko Seni}: Ta~no. Glasali smo za sporazum.
880
Velimir Ili}: A kako va{ {ef sada traì da se ponovo poni{ti sporazum? O ~emu se radi? Vlajko Seni}: Ne traì da se poni{ti, ura|ena je trì{na procena NIS-a. Velimir Ili}: A mi smo imali tu procenu i pre. Vlajko Seni}: Nismo imali, imali smo li~nost, ~oveka koji je bio privatizacioni savetnik, imali smo kwigovodstvenu vrednost koja je bila milijardu i dve stotine. Tako je. A trì{na vrednost je 2,2 milijarde. Velimir Ili}: I {ta je problem? A {ta vam to vredi posle verifikovanog ugovora? Vlajko Seni}: Pa, vi ste danas rekli u Politici, ja sam ba{ pa`qivo ~itao va{ intervju, da i vi znate kolika je trì{na vrednost. Velimir Ili}: Pa naravno. Vlajko Seni}: I da je to osnov za budu}e razgovore. Velimir Ili}: Zna~i, imamo dràvni dogovor koji je postignut. Vlajko Seni}: Zna~i, imamo trì{nu vrednost NIS, imamo gasovod, imamo kapacitet, imamo besplatne akcije, imamo 4,4 odsto akcija zaposlenih. Velimir Ili}: Gospodine Seni}u, vi se se}ate da smo mi u{li u privatizaciju JAT-a da ne bi propao. Vlajko Seni}: Ja se ne se}am toga. Velimir Ili}: I dovedeno je do kraja sa Rusima, pa je to oboreno, pa sve {to se zavr{i, do|e do kraja, kad se potpi{e ugovor, pro|e kroz parlament, ratifikuje, nema vi{e komentara, ide se na posao! Vlajko Seni}: Ide se na pregovore. Velimir Ili}: Pa naravno, kakve pregovore? Vlajko Seni}: Pa, {to se vi brinete oko tih pregovora? Velimir Ili}: Pa, ne brinem se ja, nego nemojte ko~iti. Vlajko Seni}: Brinuli ste se i oko Fiata, do samo pre deset dana ste davali izjave da od toga nema ni{ta. Ju~e ste dali korektnu izjavu da je to dobar posao. Velimir Ili}: A zakazali ste realizaciju tek naredne godine. Dragan Todorovi}: Polako. Vlajko Seni}: Pa znate kako, od deset hiqada automobila do dve stotine hiqada ne moè od danas do sutra. Budite strpqivi. Velimir Ili}: Ja sam presre}an {to uspeva. Vlajko Seni}: I ja sam isto, verujte. Velimir Ili}: ali sumwam, verujte, nijedan projekat niste uspeli, navedite koji je to projekat. Vlajko Seni}: Evo Fiat, potpisan na najvi{em nivou, idemo u realizaciju gasnog sporazuma, a {to se ti~e JAT-a, ma vi ste ozbiqan ~ovek, pratite {ta se de{ava na svetskim trì{tima, da je velika kriza, da aviokompanije ozbiqno doìvqavaju kolaps. Velimir Ili}: Ali sa Rusima je bilo sve dogovoreno. Dragan Todorovi}: Ovo nije ta~no, sve {to pri~a. Vlajko Seni}: Sasvim je legitimna èqa dràve da pomogne JAT. Dragan Todorovi}: Ovo nije ta~no {to pri~ate.
881
Vlajko Seni}: [to se ti~e toga, gospodine Ili}u, sporazum je bio sa tenderom, mogao je da se javi bilo ko. Voditeqka: Utisak je da u ovom ~asu ne postoji saglasnost vlasti i opozicije {ta su prioritetni poslovi u narednom periodu za dràvu Srbiju. Malo~as je neko podsetio da je tako ne{to postojalo u prethodnom periodu, zajedni~ki stav vlasti i opozicije oko Kosova i Metohije, oko Evrope. [ta se moè uraditi da se takva saglasnost postigne? Da li vladaju}a ve}ina ima nekakav kqu~, nekakvo re{ewe? Nada Kolunyija: Ne postoje tu ~arobne formule. Dakle, ako postoji politi~ka voqa i politi~ka svest i odgovornost o tome da smo mi ovde zbog gra|ana Srbije, a ne zbog isterivawa nekakvih strana~kih unutra{wih interesa, onda je dogovor svakako mogu}. Ho}u samo da navedem jedan vrlo vaàn trenutak u kome smo mi zaista pomislili da zaista postoji mogu}nost da se Srbija usaglasi oko strate{ki va`nih ciqeva, pre svega evropskih integracija. U trenutku kada je Srpska radikalna stranka dala signal da postoje uslovi pod kojima bi oni glasali o Sporazumu o pridruìvawu, ukoliko se u Zakon o ratifikaciji ugradi tuma~e}a odredba, mi smo pokazali maksimalnu spremnost da iza|emo u susret takvom wihovom signalu. Uradili smo sve {to smo mogli da uradimo, sa druge strane smo imali uveravawa da }e oni glasati. Posle toga se desilo ovo {to vidimo i posledice toga trpimo. Ja vas samo molim, ako mi dopustite jednu malu reakciju na ono {to je bilo malo~as izre~eno. [ta je problem srpske politi~ke scene? Mi smo ovde sada u vrlo kratkom intervalu od samo tri-~etiri minuta, dobili nekoliko pau{alnih, krajwe te{kih politi~kih diskvalifikacija. Dakle, ovde je bilo optu`bi da predsednik Boris Tadi} kr{i Ustav jer deli Kosovo i Metohiju, {to je potpuno neta~no. Dragan Todorovi}: To je izjavio, ma nemojte molim vas. Nada Kolunyija: Molim vas, on je govorio o diplomatskoj inicijativi u UN, kako bismo ostvarili podr{ku za to da od Me|unarodnog suda pravde u Hagu dobijemo tuma~ewe da li je jednostrano progla{ewe Kosova i Metohije bilo utemeqeno na me|unarodnom pravu ili ne. Ta borba ima za ciq da se vratimo opet na razgovore i na pregovore o tome, ilustracija da ne moè biti pravilno re{ewe, ono re{ewe kojim jedni dobijaju sve a drugi gube sve, i da treba traìti re{ewe u kome }e obe strane na}i zadovoqavaju}e odgovore za svoje interese. Na pitawe novinara da li to ukqu~uje odgovor... Velimir Ili}: Mi smo slu{ali tu izjavu, nemojmo da gubimo vreme Nada Kolunyija: Ali molim vas, ne moète vi tako nekoga da optuìte... Velimir Ili}: Ma ne optuùjem ga, on se danas sam pravdao. Nada Kolunyija: da se ovde kr{e svi zakoni, i pri tom govori ~ovek koji je za javnu nabavku vrednu nekoliko miliona rekao: Kakav zakon, on je ionako lo{, za{to bih ga po{tovao. Ovde se samo tako prospe pau{alna diskvalifikacija politi~kog protivnika, nema konstruktivnog dijaloga, dakle ne postoji mogu}nost da se mi konstruktivno dogovaramo i da traìmo konstruktivna re{ewa, u situaciji u kojoj sebi neko daje za pravo da samo tako diskvalifikuje protivnika.
882
Velimir Ili}: Molim vas da pojasnimo i da budemo veoma jasni, ja ne èlim ovde sada da zavijam i uvijam, prepri~avam {ta je rekao Boris, Pera, @ika. Predsednik Republike je rekao da Kosovo treba, da ima predlog da se u|e u pregovore oko podele. Nada Kolunyija: To nije ta~no. Voditeqka: Koliko se se}am, nije bila takva re~enica. Velimir Ili}: Pa, ja sam slu{ao. Nada Kolunyija: Pa`qivo prenesite. Velimir Ili}: To je direktno kr{ewe Ustava. Druga stvar, veoma va`na, na{ parlament zato je u velikoj krizi {to se mnoge va`ne odluke ne donose u parlamentu, a ako se donesu, one se kr{e. Za{to? Centri mo}i, nisu u srpskom parlamentu odluke kqu~ne. Gasni sporazum, kqu~ne odluke su bile u Briselu. Ja sam kao ~lan vlade, na vladi vi{e puta slu{ao, kada do|u ministri iz Brisela, rekli su: Dobili smo instrukcije, ne mogu Rusi da do|u ovde. Za JAT je ministar Dinki} na vladi rekao: Opomenuli su me da li idemo u Rusku Federaciju. Voditeqka: Za{to niste pri~ali tada, gospodine Ili}u, kada ste bili u poziciji i kada ste bili u vlasti? Velimir Ili}: Molim vas, saslu{ajte me. I zato JAT nije prodat Rusima, i pored studije koja je bila izvanredna, jer je EU striktno naloìla: Ne mogu Rusi da u|u u Evropu i da lete iz Beograda; Ne mogu rafinerije da budu kod Rusa, ako mislite u EU, ako mislite da koristite evropske fondove, i to svi veoma dobro znaju. Voditeqka: Gospodine Ili}u, to su velike tvrdwe sada, za{to to niste govorili dok ste bili ministar? Velimir Ili}: Govorio sam. Dragan Todorovi}: Ma to radikali govore od 2000. godine, od petog oktobra. Voditeqka: Za{to to tada niste govorili? Velimir Ili}: I jo{ jednom ponavqam, centri mo}i su van Srbije. Kargo centar, dirigovano je, ja se se}am ambasadora Polta, kad je do{ao i naloìo kako da se potpi{e ugovor. Vi dobijate naloge, gospodo iz vladaju}e koalicije. Nada Kolunyija: Gospodine Ili}u, trebalo bi da vi odgovarate pred zakonom, vi ste bili ~lan te vlade, ako vi tvrdite ovo {to tvrdite sada... Velimir Ili}: Ja vama obja{wavam neke stvari. Srpski parlament ni je poligon da se donesu va`ne srpske odluke. Kako je mogu}e da se ne{to osporava za {ta je 214 poslanika glasalo u srpskom parlamentu? Kako je mogu}e da se napravi savet na ~ijem je ~elu, protivustavno, predsednik Srbije, kakav je to Savet za infrastrukturu koji kr{i skup{tinsku odluku? U Skup{tini je donesena odluka da se u|e u koncesiju Horgo{-Poèga, na vladi donesena odluka, finansijski savetnici, pravni savetnici, tehni~ki savetnici, Ministarstvo finansija je prvo dalo saglasnost da je finansijski odli~an projekat... Voditeqka: Oprostite, gospodine Ili}u, molim vas, gospodine Ili}u...
883
Velimir Ili}: I {ta se dogodi, napravi se savet, {ta je savet u odnosu na parlament, savet moè da napravi baba Simana i da kaè savet predlaè da se poni{ti ugovor o koncesiji. Voditeqka: Gospodine Ili}u, dopustila sam vam da kaète sve {to ste èleli na tu temu, ali prosto, u~esnik ste u emisiji. Velimir Ili}: Hvala vam. Voditeqka: Nema na ~emu. Prosto je logi~no pitawe, za{to to niste tada tvrdili. Velimir Ili}: Uzmite zapisnik, stenograme. Voditeqka: Da Brisel nije dozvolio Rusima da u|u u kupovinu JAT-a. To nikada niste rekli: taj i taj ministar je to izgovorio. To sada govorite, kada ste u opoziciji. Dragan Todorovi}: To je sve ta~no. Velimir Ili}: Tako je, pa ja sam bio resorni ministar. Sve smo zavr{ili oko privatizacije. Voditeqka: Nije li manir opozicije da, dok je na vlasti, ako je na vlasti, da }uti o odre|enim stvarima, a kasnije da, kada pre|e u opoziciju, o wima govori? Velimir Ili}: Nije ta~no. Mi smo se na vladi sve dogovorili. Kasnije je to, kada smo iza{li iz te vlade, izminirano, i evo, JAT }e da propadne. Kargo centar smo izgubili. Mi smo bili pred ugovorom, sve je bilo zavr{eno, mi bi imali najmoderniji kargo centar u ovom delu Evrope. To je sve palo u vodu, niz projekata je pao u vodu. Voditeqka: Toliko o tome. Gospodine Todorovi}u, moè li se napraviti dogovor izme|u vlasti i opozicije? Ovih dana analiti~ari kaù: jedini mogu}i put je dogovor izme|u vladaju}e ve}ine i Srpske radikalne stranke. Dakle, nisu put ni kazne, ni opomene, ni odbijawe od plate, nego samo dogovor. Pod kojim uslovima biste napravili dogovor sa vladaju}om ve}inom da se od 8. Skup{tina normalizuje, raspravqa o dnevnom redu? Dragan Todorovi}: Tu su stvari vrlo jednostavne. Moramo da se vratimo na neke principe koje smo usvojili od 2003. godine, ali pre nego {to pre|em na to, samo bih se vratio na jednu stvar koju svi ili ne poznaju ili izbegavaju. Ova sednica koju smo mi imali, ona je potro{ila vreme potpuno nepotrebno. Po Poslovniku ova sednica je trebala da se zavr{i do danas u 24 sata. Ne moète da glasate u vreme redovnog zasedawa. Zna~i, kada je vanredno zasedawe, mora da po~ne i da se zavr{i, i ovo najboqe govori o tome u kakvom je haosu vladaju}a ve}ina i do ~ega je sama sebe dovela. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi smo spremni da korektno argumentima razgovaramo i da na osnovu ve} nekih ustaqenih puteva, koji su do sada postojali, re{imo ovaj problem. Vladaju}a ve}ina poku{ava sve vreme, zato {to im to trenutno odgovara, da tu loptu prebaci u na{e dvori{te tako {to }e re}i dogovorite se vi. Imali ste, interesantno, Velimir Ili} je pitao ko je predsednik ovog odbora, gospodin Seni} je rekao Tomislav Nikoli}, a gospodin Velimir Ili} je mislio na Odbor za saobra}aj i veze. Evo, vidite o ~emu se radi. Oni poku{avaju, misle da }e
884
trenutnim razdorom da re{e neke svoje probleme tako {to imaju rezervnu varijantu u nekim slu~ajevima, kada im to bude trebalo. To tako ne moè. Mi ho}emo principijelno oko nekih stvari da se dogovorimo, evo ovde, izme|u predstavnika dve stranke u vladaju}oj ve}ini. Gospodin Seni} je bio u situaciji kada je jedan broj wihovih poslanika oti{ao, da li se on zalaè da mandati pripadnu stranci koja je iza{la na izbore ili, u jednom momentu, nekima koji iza|u iz stranke i formiraju neki poslani~ki klub. Samo jo{ jednu stvar da kaèm. Voditeqka: Da vam odgovori gospodin Seni}. Dragan Todorovi}: Odgovori}e. Ne sumwam da }e odgovoriti. Vidite, svaki poslanik je potpisao neopozivu ostavku, i sada vi na|ite stru~wake, lingviste, pravnike koji }e da tuma~e da li neopoziva ostavka u jednom momentu moè biti opozvana, a u drugom ne moè biti opozvana. Da se setimo slu~ajeva kada su vladaju}e stranke podnosile ostavke svojih poslanika. Ovde se radi o nekorektnom pona{awu vladaju}e ve}ine, koja se vodi politi~kim interesima i procenama da li im je to politi~ki korisno ili ne, misle}i da }e nas iscrpeti, da }e nas dovesti u situaciju da odustanemo. Ono {to nam pripada po Ustavu, po zakonu, moralno pravo je na strani Srpske radikalne stranke i jednostavno ne moèmo da odustanemo. Voditeqka: Izvolite. Vlajko Seni}: Hvala. Kratko }u. Da se osvrnem na ovo {to je rekao gospodin Ili}. Zaista nema razloga da na bilo koji na~in razgovaramo o tim terminima, ruski kapital, evropski, ameri~ki. Postoje vrlo precizni brojevi, sve je dostupno javnosti i Srbija }e se rukovoditi u skladu sa svojim ekonomskim interesima, i kada govorimo o NIS-u Voditeqka: Ali zavr{ili smo taj ekonomski deo. Vlajko Seni}: Nismo zavr{ili. Kada govorimo o NIS-u, i kada govorimo o JAT-u, i kada smo zavr{ili sporazum sa Fiatom, vrlo je va`no da tu poruku po{aqemo, da ne postoji nijedan boqi, lo{iji ili draì kapital. Srbija }e svoje odluke donositi, vlada }e svoje odluke donositi u skladu sa ekonomskim interesima Srbije. Voditeqka: A koju poruku {aqete iz srpskog parlamenta? [ta je poruka srpskog parlamenta? Vlajko Seni}: [to se ti~e, gospodine Todorovi}u, ambasadora sa kojima se pojedini politi~ari vi|aju, znate {ta, sa kojim se ambasadorima vi|am, ja nikada nisam krio. @ao mi je {to su neki politi~ari, u me|uvremenu, od mr`we prema pojedinim ambasadorima do{li do toga da se sa wima dnevno vi|aju. To je neki politi~ki problem koji zaista ne bi trebalo da ima veze sa Skup{tinom. Dragan Todorovi}: Vi mislite na mene? Vlajko Seni}: Ne, ne, sada }u da vam kaèm. [to se ti~e Skup{tine Srbije, u posledwih nekoliko dana, sedam ili osam, deset dana... ne postoji, ja nisam primetio, mo`da je gospo|a Kolunyija primetila, ne postoji nikakav sukob izme|u vlasti i opozicije. Postoji ono {to se desilo u Srpskoj radikalnoj stranci.
885
Ja }u vam vrlo principijelno odgovoriti na va{e pitawe, kao {to sam odgovorio kada smo imali konsultacije. Dakle, zaista je nov ustav donesen, i duh tog ustava je podrazumevao da mandati pripadaju politi~kim strankama. Upravo zato {to smo i imali od 2000-2003. i do 2007. godine, iskustva da poslanici u|u na listi jedne politi~ke stranke ili koalicije, a posle toga budu poslanici stranke koja nije u~estvovala u parlamentu. Voditeqka: Ali zakon nije usagla{en sa Ustavom. Vlajko Seni}: To politi~ki zaista nije odrìvo. Neozbiqno je da vi u parlamentu imate stranku koja nije ni u~estvovala u izborima, koja nije ~ak ni formirana, ali imate dva elementa, jedno je to {to je ustavno pravo, a drugo je ta politi~ka, odnosno sposobnost tog nekog politi~kog menaymenta da vi imate te blanko ostavke i zaista vladaju}a koalicija ne moè sada da u|e u Magistrat u Zemunu ili kod Tomislava Nikoli}a u wegovu ku}u i da traì ostavke i da kaè: Aha, evo ih, ostavke, hajde sada da isteramo to po Ustavu. To nije na{a stvar, i nama je ào, ja sam to rekao, ào mi je {to se podelila ta stranka. Ne radujemo se tu|oj nesre}i, niti mislimo da gradimo svoju sre}u na nesre}i Srpske radikalne stranke. Govorim vam samo to da su u pitawu problemi koji po mojoj oceni ne bi trebalo da budu predmet razgovora u toku redovnih ili vanrednih sednica Skup{tine. Mi smo imali na desetine sastanaka i konsultacija i ~inili napor da na|emo re{ewe. U redu, podelila se stranka, evo ovi odbori ovako, ovi onako, evo odbor za Dragan Todorovi}: Kako, recimo, za Administrativni odbor? Vlajko Seni}: Pa, recimo, za Administrativni odbor imate zahtev Srpske radikalne stranke da to bude neko ko je ostao u stranci, a sa druge strane imate zahtev novoosnovane poslani~ke grupe da na ~elu tog odbora ostane Tomislav Nikoli}. Dragan Todorovi}: Ma nemojte, gospodine Seni}u, stvarno nije korektno sada. Kakav je bio do sada princip? Vlajko Seni}: Sada vi imate obavezu na{e vladaju}e ve}ine da razre{ava probleme koji postoje u opoziciji. Jo{ jednom da ponovim, po~etak redovnog zasedawa je mo`da prilika da se ti problemi re{e. Princip je do sada bio, ja }u vam to sada re}i, da se na ~elu Administrativnog odbora na|e predstavnik najve}e opozicione stranke, ali se do sada nikada nije desilo da predsednik Administrativnog odbora u toku mandata promeni politi~ku stranku. Prema tome, de{avaju se razli~ite okolnosti, poku{avamo da kao vladaju}a koalicija iza|emo u susret onome {to se de{ava u opoziciji, i zaista, ako vr{ite jednu temeqnu analizu, vide}ete da u posledwih 7 ili 8 dana problemi uzmite, uostalom, zapisnik i vide}ete ko se tu kome obra}a i na koji na~in. Zaista je va`no i ne slaèm se sa tim {to je rekao gospodin Ili}, parlament je vi{e mesto odlu~ivawa nego {to je bio pre, mo`da nije idealno kao {to bi trebalo da bude u Srbiji Velimir Ili}: A {ta smo odlu~ili? Vlajko Seni}: Ali je mnogo vi{e nego {to je bio pre. Sama ~iwenica, gospodine Ili}u Velimir Ili}: Koju smo va`nu odluku doneli?
886
Vlajko Seni}: Doneli smo, na primer, odluku o ratifikaciji sporazuma i doneli smo odluku o SSP-u koji ste vi odbili. Velimir Ili}: Svaka ~ast! Vlajko Seni}: Ovde nam drìte predavawa o tome da ne}emo da prodamo JAT, ne}emo strane investicije, glasate protiv Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu. Velimir Ili}: Tako je. A za{to se vi bavite tim problemom {ta mi kaèmo? Vlajko Seni}: Ne bavim se, samo kaèm. Velimir Ili}: Nemojte, molim vas, ja bih samo dodao. Ovde su te{ke optu`be padale. Dragan Todorovi}: Molim vas, gospodine Ili}u. Voditeqka: Evo, samo malo, sa~ekajte trenutak. Dragan Todorovi}: Evo, ovo je najboqi pokazateq kako se pona{a pozicija u odnosu na zahteve Srpske radikalne stranke. Otprilike oni sa ovim nemaju ni{ta, to treba da se re{i izme|u nas i ne}e u to da se me{aju. Normalno je da ne moèmo izme|u nas da re{imo, nego to poku{avamo da re{imo u parlamentu. Voditeqka: Da li to zna~i da dok postoji taj problem, da }ete govoriti o tome u Skup{tini? Dragan Todorovi}: Ima jo{ jedna stvar da niko, ni gospo|a Kolunyija, ni gospodin Seni} nisu odgovorili {ta }emo sa ovom sednicom koja je danas zavr{ena. Da li vi razumete da ne postoji mogu}nost da se posle prvog oktobra glasa za sve ove protekle dane, odnosno ove ta~ke? Voditeqka: Smene sudija, zamenici, ombudsman, o ~emu je bilo re~i. Dragan Todorovi}: To je sve potpuno uzaludno. Voditeqka: Da li je uzaludno, gospo|o Kolunyija? Nada Kolunyija: Apsolutno ne postoji nijedna poslovni~ka odredba Dragan Todorovi}: Postoji. Nada Kolunyija: koja tvrdi, apsolutno nijedna... Dragan Todorovi}: Nije ta~no. Nada Kolunyija: Hajde, recite mi jednu koja, evo vam Poslovnik pa prona|ite. Dragan Todorovi}: Ja stvarno ama {ta }e vam Nada Kolunyija: Dakle, ne postoji nijedna poslovni~ka odredba koja govori o tome da ova sednica ne moè da se zavr{i tako {to }e glasawe biti u terminu. To prosto nije argument. Dragan Todorovi}: Evo vidite, to je taj problem sa kojim se suo~ava vladaju}a ve}ina, pred ~iwenicama i argumentima oni zabiju glavu u pesak i ne vide ni{ta. Nada Kolunyija: Ne zabijamo glavu u pesak. Dragan Todorovi}: Ne vidimo ni{ta, ne ~ujemo, ni{ta nas ne interesuje. Nada Kolunyija: Besmislene optu`be ostavqamo za tamo gde im je mesto. Voditeqka: Nastavqamo emisiju za dva minuta
887
Voditeqka: Stigla su i va{a pitawa u velikom broju. Za vas, gospodine Ili}u: kakvu poruku i vlast i opozicija upu}uju gra|anima Srbije ovakvim raspravama i ovakvim pona{awem u parlamentu? Velimir Ili}: Pa, slu{ajte, meni je jako ào {to je do ovoga do{lo. Mi iz Nove Srbije, a vidim i DSS, dolazimo uredno na sednice. Kad god nas pozovu na konsultacije, vrlo smo korektni, vrlo kreativni, za jedan ozbiqan rad smo. Nikada ni{ta nismo osporavali, ko~ili, ali ovo {to su problemi, o ~emu se ovde razgovara, mora da se re{i. Da bi se re{ilo, mora se onda krenuti u normalan rad. Dodao bih jedan odgovor Vlajku, na ovo niste podràli, niste glasali. Slu{ajte, pa i ja sam bio na mnogim va`nim sastancima i {irom Evrope i bilo gde sa premijerom i sa predsednikom, i sa mnogim na{im politi~arima, i nisam naivan. Pri~a je slede}a: nismo glasali za sporazum jer nije definisan status Kosova i Metohije. Svi zna~ajniji politi~ari u svetu su nam rekli li~no morate priznati nezavisno Kosovo i Metohiju da bi u{li u EU i to i vrapci znaju. [to beìmo od istine, mi moramo narodu re}i da li je Srbija spremna da promeni Ustav i da to uradi ili nije, ili }emo di}i ruke od EU. Ja sam sa obe ruke za EU, verujte, i jako mi te{ko pada, ali ovo je jedna suverena dràva, jedina na{a otaybina, i mi brinemo o woj i o ovom narodu i ne moèmo dozvoliti da se ona bilo kako deli. [to se ti~e parlamenta, za rad smo spremni svakog ~asa, za ozbiqan rad, danono}ni rad u parlamentu, da bismo sve ovo ispunili i doneli. Poslanici Nove Srbije nijednog sekunda nisu napravili problem u parlamentu, i DSS i radikali. Re{ite ovaj problem, i Toma Nikoli} ne}e, ali vi morate prese}i ove probleme, formirati radna tela, doneti ko je predsednik kog odbora. Naravno, oni idu na sudsko razre{ewe mandata, i to }e ~ekati, tu sudsku odluku mandata. Naravno, jedni se nadaju da }e biti re{eno za wih, ovi drugi za wih, neka to sud radi. Voditeqka: Gospodine Todorovi}u, kada na dnevni red do|u antikorupcijski zakoni, kako }e Srpska radikalna stranka, borac protiv korupcije, da li }e i tada govoriti o mandatima ili o tim zakonima, pita na{ gledalac. Dragan Todorovi}: Pa ja sam siguran da }emo, pre nego {to ti zakoni do|u, uspeti da re{imo ovaj problem. Imamo osam dana, i ukoliko vladaju}a ve}ina bude pokazala spremnost za ove probleme, mi }emo te probleme re{iti. Vidite, mi smo od po~etka, kako su krenuli ovi doga|aji, jasno stavili do znawa: mi }emo traìti na{a prava na osnovu Ustava i na osnovu zakona, i tu nema nikakve dileme, ali postoji jedna stvar koja nije napisana u Ustavu i u zakonu, postoji praksa koja se primewuje od 2003. godine, i mi traìmo da se to po{tuje. Problem je {to vladaju}a ve}ina to ne}e da po{tuje, {to zabija glavu u pesak, i mi poku{avamo na sve mogu}e na~ine da do|emo do re{ewa koje smo ve} imali, koje smo ve} postigli. Kada je u pitawu Srpska radikalna stanka, nemamo mi ni{ta protiv da ta nova qubav na politi~koj sceni iza|e u javnost, ali ona mora biti javna, mora se javno pokazati. Ne moè se to prebacivati nama ili opoziciji. Neka Boris Tadi} jednostavno stavi do znawa, preko svojih poslanika u Skup{tini Srbije, preko Demokratske stranke, da su Tomislav Nikoli} i ovi koji su se oku888
pili oko wega wegova rezervna stranka, da mu trebaju. Oni nisu u stawu da krenu sa sednicom Skup{tine Srbije jer nemaju 126 poslanika, pa kako }e da donose zakone ili bilo {ta drugo? To je najve}i problem sa kojim se mi suo~avamo. Zato {to nemaju mogu}nosti da u parlamentu imaju neku normalnu ve}inu, moraju da pribegavaju ovim sredstvima kojima su pribegavali i socijalisti i DOS od 5. oktobra, da vas ne podse}am, uzeli su mandate Vuku Obradovi}u. Voditeqka: Neka odgovori gospo|a Kolunyija. Dragan Todorovi}: Ma nemojte, molim vas. Samo da vas podsetim, uzeli su mandate Vuku Obradovi}u, ~oveku koji je osnovao stranku, koji je predsednik stranke, oteli su mandate. Isterali su 46 poslanika Demokratske stranke Srbije, znate li sa kojim obja{wewem, jer su im merili aktivnost u parlamentu i onda, ovaj nije aktivan, onaj nije aktivan i ispalo je da samo oni koji su bili pripadnici Demokratske stranke Srbije nisu bili aktivni. Voditeqka: Dobro, ovo je druga situacija. Dragan Todorovi}: Oteli su mandate Srpskom pokretu obnove, devet mandata, oteti su mandati Srpske radikalne stranke, G17 plus je postao parlamentarna stranka. Voditeqka: To {to pri~ate je hronologija o mandatima i ona ima svoju duga~ku istoriju. Dragan Todorovi}: Znam, ali u tome sve vreme u~estvuje Demokratska stranka, koja otima izbornu voqu gra|ana. Nada Kolunyija: Demokratska stranka kojoj su tako|e otimani mandati, ako je to re~, adekvatna re~, dakle, niko nikome nije otimao mandate. Dragan Todorovi}: [ta je ovo nego otimawe? Nada Kolunyija: Ko je vama oteo mandate? Dragan Todorovi}: Brutalno su oteli mandate, ko? Boris Tadi}. Nada Kolunyija: Mislim da je potpuno neukusno optere}ivati gra|ane Srbije Dragan Todorovi}: Pa, vama je ukusno kada kaè Boris Tadi} da }emo podeliti Kosovo i Metohiju. Vama je ukusno kada Boris Tadi} kaè da je nezavisnost Kosova i Metohije realnost. Nada Kolunyija: Ja vas nisam prekidala. Dragan Todorovi}: Izviwavam se, izviwavam se. Nada Kolunyija: Molim vas. Ja zaista u sklapawu i upoznavawu jednih i drugih radikala i sklapawu tog braka Dragan Todorovi}: Kojih jednih i drugih radikala? Nada Kolunyija: ne bih u~estvovala uop{te. Niti smo ih ven~avali, niti smo ih razvodili, niti imamo, ne daj boè, bilo kakvu èqu da bilo koga prosimo. Dragan Todorovi}: Ali mlada ide sama, to je problem. Nada Kolunyija: Dakle, molim samo u ime onoga {to jeste interes gra|ana Srbije i ono {to jeste u okviru zakona... Dragan Todorovi}: Zato su se i socijalisti izme|u ostalog zabrinuli. Nada Kolunyija: da se problem re{ava tamo gde mu je mesto. Dakle, ne moè se optuìti parlamentarna ve}ina koja ne ispoqava politi~ku voqu
889
Dragan Todorovi}: Ovo je uàs. Nada Kolunyija: da re{i problem mimo zakona. Dakle, to prosto ne stoji i ne moè. Dragan Todorovi}: Devedeset i ~etvrte godine, kada su nam socijalisti oteli pet mandata u saveznom parlamentu i ~etiri mandata u republi~kom parlamentu, tada je Tomislav Nikoli} rekao: Socijalisti~ka partija, uz pomo} Slu`be dràvne bezbednosti, otela je, kupila je 5 mandata Srpskoj radikalnoj stranci, i uz pomo} 5 mandata uspeli su da izglasaju predsednika Ve}a gra|ana. 2005. godine, u televizijskoj emisiji Insajder pojavquje se ~ovek iz Slu`be dràvne bezbednosti koji kaè da je u to vreme pla}eno sto hiqada maraka za tih pet poslanika Voditeqka: êkajte, gospodine Todorovi}u. Dragan Todorovi}: I vi meni sada Voditeqka: Da li sve {to ste sada nabrojali govori o tome da dràva jo{ nije izna{la mehanizam da zakonski reguli{e pri~u o mandatima? Dragan Todorovi}: Ne. Govori da vladaju}a ve}ina zloupotrebqava Slu`bu bezbednosti. Nada Kolunyija: Jeste, sad je gospodin koji nije postao predsednik dràve, za koga su oni tvrdili da je najboqi kandidat koga je Srbija ikada videla, evo, sada je odjednom kupqen. Da li je kupqen, ja ne znam. Voditeqka: Za kraj, gospodine Seni}u, pitawe na{ih gledalaca, pa da zavr{avamo. Pitaju da li poslanici {aqu direktnu poruku gra|anima o tome da je nemogu}e u srpskom dru{tvu smiriti tenzije u ovom trenutku i na neki na~in smawiti podele? Vlajko Seni}: U ovom trenutku, izme|u ostalog, i takvu poruku, ali ja sam ube|en da to ne}e biti tako do kraja mandata ove skup{tine. Normalno je da tenzije postoje, dobro je da se te tenzije sre|uju u Skup{tini. I zaista, videli ste, bez obzira na sve, da vlada normalno funkcioni{e. Ju~e je potpisala vaàn, gotovo istorijski ugovor sa Fiatom, i zaista se nadam da }emo od 8. oktobra otvoriti priliku, i mislim da je to mnogo ve}a prilika za opozicione stranke nego za vladaju}e. Mnogo problema predstoji, ekonomskih, socijalnih itd, da oko tih tema i oko tih zakona i amandmana, i predloga, raspravqamo u Skup{tini Srbije, nego oko ovakvih stvari koje smo slu{ali u posledwih nekoliko dana. Mo`da je prilika da se u ovih sedam dana, kako kaù, brakorazvodna parnica zavr{i, i da moèmo da po~nemo normalno da radimo, kako se de{avalo i do sada. U svakom slu~aju, vladaju}a ve}ina }e morati da na|e odgovaraju}i mehanizam da bi Skup{tina donosila zakone. Nemogu}e je vr{iti vlast a ne donositi zakone, i ne}emo zavaravati ni gra|ane, niti na{e politi~ke partnere, ili protivnike da }e ovo mo}i da traje beskona~no. Voditeqka: Hvala vam puno {to ste bili ovde ve~eras. Hvala vama {to ste gledali Upitnik nad radom parlamenta. Ve~erwe novosti, 1. oktobra 2008. godine, objavquju tekst sa nadnaslovom Epilog rasprave Srpske radikalne stranke i Napred Srbijo do890
Oktobar 2008. godine
{ao do bolnice, naslovom Jorgovanka i Toma pred infarktom! i podnaslovom U centru grada pesnicama se razra~unavali biv{e kolege Predrag Mijatovi} i Srboqub @ivanovi}. Ko je izdao [e{eqa?. Prvi ~ovek poslani~kog kluba Napred Srbijo i lider budu}e Srpske napredne partije, Tomislav Nikoli}, primqen je ju~e popodne u Institut za kardiovaskularne boleti na Dediwu, sa simptomima sr~anog napada, ali su lekari posle detaqnih pregleda ustanovili da je re~ o stresu i premoru. Kako je Novostima potvr|eno, Nikoli} je jo{ u toku skup{tinske sednice osetio bolove u grudima, koji nisu prestajali, pa se zaputio u Institut, gde ga je pregledao ugledni kardiolog i direktor ove renomirane ustanove Bo{ko \ukanovi}. [efu napredwaka ura|en je EHO srca, pregledani su krvni sudovi, a uzeta je i krv na analizu. Lekari su ustanovili da nije u pitawu neko ozbiqnije kardiovaskularno oboqewe, ve} da Nikoli} ima visok krvni pritisak, ~emu su kumovali izraèn stres i premor. Vest da je ~elni ~ovek napredwaka u bolnici brzo se ra{irila me|u wegovim saborcima. Saznalo se za to ba{ u vreme kada su vodili èstok verbalni rat u parlamentu sa doju~era{wim kolegama iz SRS. Odmah su mu telefonirali Boìdar Deli} i Borislav Pelevi}. Prvaci SNS su nam ju~e rekli da su Nikoli}a naro~ito pogodile optu`be koje ovih dana na wegov ra~un iznose poslanici SRS, a posebno one da je izdao [e{eqa i da je postao saradnik Ha{kog tribunala. @estok emotivni rat sa poslanicima SRS i me|usobni niski udarci uzdrmali su i Jorgovanku Tabakovi}. Ona je, svega dva sata posle Nikoli}evog prijema u Institut na Dediwu, tako|e imala zdravstvene tegobe. Novostima je u vrhu SNS re~eno da se Tabakovi}eva umalo nije sru{ila u poslani~kom klubu radikala, gde joj je konstatovan izuzetno visok krvni pritisak. I ona }e, kako nam prenose na{i izvori, danas oti}i na pregled kod kardiologa. A nagomilani stres i nabujale emocije Predrag Mijatovi} (SNS) i Srboqub @ivanovi} (SRS) re{ili su pesnicama nasred êdine zebre na ulazu u parlament. Za tu bruku ne bi se ni znalo da poslanik Nikoli}evih napredwaka nije odlu~io da stane pred novinare i poàli im se da ga je @ivanovi} vre|ao na pe{a~kom prelazu ispred Skup{tine, posle ~ega je, kako tvrdi, poku{ao da ga udari glavom. A tu~a je, kako tvrdi, izbila kada ga je @ivanovi} pqunuo. S druge strane, radikal Srboqub @ivanovi} negirao je sve {to je Mijatovi} rekao. Nije ga, kaè, tukao, niti mu pretio. I on je ispri~ao svoju pri~u: Dok sam prelazio ulicu, primetio sam da je taj ~ovek pijan. Teturao se ulicom. Ne mogu da pretpostavim za{to je ba{ mene izabrao da kaè da sam mu pretio, mo`da zato {to sam posledwi u ponedeqak iza{ao iz Skup{tine. Verovatno mu se u pijanstvu rodila ideja da kaè da se potukao sa nekim radikalom. Politika, 1. oktobra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom O zakonima za belu {engen listu slede}e nedeqe i podnaslovom Vlada povu891
kla predlog iz parlamenta da na vanrednoj sednici razmatra set zakona koji su uslov za vizne olak{ice gra|anima Srbije, po{to danas po~iwe redovno zasedawe. êtiri dana zasedawa parlament je potro{io na razmirice oko mandata poslanika koji su iz Srpske radikalne stranke pre{li u klub Napred Srbijo, uz obostrano izno{ewe lavine optu`bi i niza pikanterija iz li~nog ìvota biv{ih i sada{wih radikala. Zbog nemogu}nosti Skup{tine da pre po~etka redovnog zasedawa na vanrednoj sednici zapo~ne raspravu o setu zakona potrebnih za stavqawe Srbije na belu {engen listu, vlada je ju~e povukla svoj zahtev za vanredno zasedawe na kojem bi oni bili na dnevnom redu. Kako stvari stoje, rasprava o setu ovih zakona }e po~eti u utorak, 7. ili sredu 8. oktobra. Na dnevnom redu otkazane sednice trebalo je da se na|u predlozi zakona o za{titi podataka o li~nosti, za{titi dràvne granice, zakona o strancima, kao i zakonski predlozi o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela, odgovornosti pravnih lica za krivi~na dela, predlog Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije i izmena Zakona o finansirawu politi~kih stranaka. Peto vanredno zasedawe Skup{tine Srbije, koje je zapo~elo pro{log ~etvrtka, zavr{eno je ju~e bez izja{wavawa poslanika makar o jednoj ta~ki dnevnog reda. Poslanici su ju~e zavr{ili raspravu o predlogu odluke o prestanku du`nosti vr{ilaca pravosudnih funkcija, dok je ranije u okviru ovog zasedawa raspravqano o izboru ~lanova Saveta NBS, kao i o izboru zamenika za{titnika gra|ana. O predlogu za imenovawe zamenika sekretara parlamenta Bojana Pudara nije bilo rasprave, mada je ovo bila ~etvrta ta~ka dnevnog reda vanredne sednice. Budu}i da Skup{tina Srbije od danas zapo~iwe svoje redovno jesewe zasedawe, predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} zakazala je glasawe o predlozima o kojima je zavr{ena rasprava na vanrednom zasedawu za naredni utorak. Poslanici Srpske radikalne stranke i ju~e su skup{tinsku govornicu koristili za reklamirawe povreda Poslovnika, ali i za nastavak sukoba sa poslani~kim klubom Tomislava Nikoli}a. Oni su Nikoli}a optuìli za sau~esni{tvo u poku{aju ubistva Vojislava [e{eqa, navode}i da je objavqivawem la`nih stenograma odgovoran za zabranu koju je sekretarijat Tribunala izrekao [e{equ, a koja se ti~e ograni~ewa privilegovane komunikacije sa wegovim pravnim timom. Objavqivawem la`nih transkripata Nikoli} je po~eo da ispuwava zadatke koje su mu dali Kameron (ambasador SAD u Beogradu prim. a) Manter (Ser`, glavni tuìlac Ha{kog Tribunala) Bramerc, Tadi} i ostali. Da li si sada sre}an, Tomislave? upitala je Nikoli}a poslanica SRSa Vjerica Radeta. Poslanik SRS-a Zoran Krasi} kazao je za govornicom da Vojislav [e{eq u Hagu vi{e nema odbranu, ali da zato Tribunal ima svoje slu`benike u Skup{tini Srbije, dok je Gordana Pop-Lazi} rekla da }e Nikoli} zavr{iti posao koji je zapo~eo Zoran \in|i}. [ta je to {to nekoga moè da natera da tako nisko padne i u~estvuje u ne~ijem ubistvu zapitala je Pop-Lazi}eva, dok je Nata{a Jovanovi}
892
(SRS) sa govornice zamolila reìju RTS-a, koja je zaduèna za prenos sednica parlamenta, da ne prikazuje Nikoli}ev lik. Molim vas da kad god taj gra|anin iza|e za govornicu na ekranu budu kockice, jer je on za{ti}eni svedok ha{kog Tuìla{tva. Molim i da mu se modifikuje glas, najboqe u glas neke novinarke kazala je Jovanovi}eva. Tomislav Nikoli} je odbacio optu`be svojih, kako je naglasio biv{ih prijateqa, navode}i da sistematski iznose laì. Nikoli} je objasnio da sud u Hagu nije [e{equ uskratio razgovore, ve} }e ih samo mesec dana nadzirati, navode}i da to nije ni u kakvoj vezi sa transkriptima koje je on objavio. Najboqe je da izreknete kletvu onima koji su mu zabranili razgovore, vaqda je taj na~in borbe najefikasniji. Uop{te mu nije uskra}ena komunikacija, ko to kaè laè rekao je Nikoli}. Predstavnici stranaka vladaju}e koalicije i ju~e su listom optuìvali radikale za opstrukciju rada parlamenta. Me|utim, {ef poslani~ke grupe ZES-a Nada Kolunyija rekla je novinarima da vladaju}oj koaliciji delimi~no i odgovara brakorazvodna parnica u SRS-u. Mo`da je dobro da gra|ani vide ko su poslanici Skup{tine Srbije i o ~emu se radi kada je SRS u pitawu. Mislim da je slika parlamenta danas na neki na~in na{ saveznik u daqem efikasnijem radu rekla je Kolunyija. Ona je najavila da }e vladaju}a ve}ina, ukoliko poslanici SRS-a nastave da kr{e Poslovnik, na}i na~ina da promeni odredbe Poslovnika koje bi onda na konkretniji na~in onemogu}ile zloupotrebu skup{tinske govornice. Sa druge strane, Slobodan Mara{ iz Liberalno-demokratske partije okrivio je vladaju}u koaliciju za to {to se u parlamentu nije raspravqalo o dnevnom redu. Vi niste obezbedili 126 poslanika na po~etku vanredne sednice, {to je bilo potrebno da bi se izglasala odluka o objediwenoj raspravi o ta~kama dnevnog reda. Vi pu{tate poslanike SRS-a da pri~aju {ta èle i dozvoqavate im kr{ewe Poslovnika. [ta daqe o~ekujete? zapitao je Mara{. Tekst sa naslovom Tu~a poslanika ispred Predsedni{tva Srbije donosi Politika, 1. oktobra 2008. godine. Podnaslov teksta je Predrag Mijatovi} (Napred Srbijo) tvrdi da ga je napao Srboqub @ivanovi} (SRS), koji uzvra}a da je wegov nekada{wi strana~ki kolega bio pijan. Vi{ednevni verbalni sukob poslanika Srpske radikale stranke i poslani~kog kluba Napred Srbijo preti da preraste u otvorene fizi~ke obra~une doju~era{wih istomi{qenika. Tako je poslanik kluba Napred Srbijo Predrag Mijatovi} ju~e u parlamentu rekao novinarima da ga je u ponedeqak uve~e, po zavr{etku zasedawa, fizi~ki napao i najgrubqe vre|ao poslanik SRS-a Srboqub @ivanovi}. Mijatovi} je rekao da slu~aj nije prijavio policiji, jer nije èleo da pokre}e sudski postupak. Prema wegovim re~ima, sukob se dogodio na pe{a~kom prelazu koji od zgrade Skup{tine Srbije vodi ka Andri}evom vencu i zgradi Predsedni{tva Srbije. @ivanovi} je, navodno, najpre psovao Mijatovi}a i poku{ao da ga udari glavom da bi se nakon toga potukli.
893
Ovom incidentu je prisustvovao veliki broj gra|ana. Niko sre}om nije povre|en, sem {to sam ja pretrpeo materijalnu {tetu, jer su mi slomqene nao~are. Tu~a poslanika veoma je lo{a poruka gra|anima kazao je Mijatovi} novinarima. On je izneo ocenu da je napad na wega orkestriran, jer je poslanik @ivanovi} za vreme zasedawa parlamenta vre|ao i poslanicu Napred Srbijo Qiqanu Miladinovi}, kao i wenu porodicu. Poru~io bih Draganu Todorovi}u da umiri svoje poslanike. O~igledno da posle na{eg nereagovawa na uvrede koje nam upu}uju oni prelaze ne fizi~ke napade rekao je Mijatovi}. On je izneo i sumwu da iza napada na wega stoji poslanik SRS-a Zoran Krasi}, ili neko drugi. Poslanik SRS-a Srboqub @ivanovi} odmah je demantovao Mijatovi}eve navode rekav{i novinarima da je prilikom pomenutog prelaska ulice primetio da je Mijatovi} bio u vidqivo alkoholisanom stawu. Nikakvog fizi~kog napada izme|u nas dvojice nije bilo. Ako postoje svedoci, voleo bih da oni do|u i kaù da li sam ja uop{te bio u verbalnom kontaktu sa wim. Da smo se potukli vaqda bi bilo tragova fizi~kog nasiqa rekao je @ivanovi}. On nije mogao da objasni zbog ~ega je Mijatovi} izabrao da otpuì ba{ wega. Mo`da zato {to sam ja posledwi iza{ao iz zgrade parlamenta. Verovatno je bio pijan pa mu se rodila ideja kako bi mogao da se opravda pred gra|anima Srbije i svojom porodicom, jer ga grize savest zbog napu{tawa SRS-a objasnio je @ivanovi}. On je dodao da nije vre|ao Qiqanu Miladinovi}, te da sa poslanicima kluba Napred Srbijo uop{te ne komunicira, jer su izdali ideologiju SRS-a i Vojislava [e{eqa. Srpska napredna stranka je ju~e najo{trije osudila brutalnu, besprizornu i nequdsku hajku i haringu koju poslanici SRS-a vode protiv napredwaka i wihovog lidera. Izmi{qotine i laì, uvrede i klevete koje iznose poslanici SRS-a i obra~un sa Tomislavom Nikoli}em spadaju u red najprimitivnijih i najbahatijih obra~una sa slobodnomisle}im qudima, navodi se u saop{tewu SNS-a. Napredwaci su ocenili da sve mawi broj qudi koji ostaje u SRS-u pokazuje nervozu i histeriju zbog ~iwenice da gotovo svi mesni i op{tinski odbori prelaze u SNS. Sve {to rade Vjerica Radeta, Nata{a Jovanovi}, Zoran Krasi} i ostali poslanici SRS-a predstavqa istinski poziv na lin~ Tomislava Nikoli}a, navodi se u saop{tewu, ali i dodaje da SNS najo{trije osu|uje odluku Ha{kog tribunala da na mesec dana ukine privilegovanu komunikaciju Vojislava [e{eqa sa wegovim pravnim timom. Gazeta, 1. oktobra 2008. godine, pi{e o radu Skup{tine Srbije na sednici koja je odràna 30. septembra 2008. godine, u tekstu sa naslovom Briga ih za vizne olak{ice! i podnaslovom Vlada Srbije zbog opstrukcije opozicije ju~e povukla zahtev za sednicu o vizama. Zbog opstrukcije opozicije, Vlada Srbije ju~e je povukla zahtev za odràvawe vanredne sednice parlamenta o viznim olak{icama! Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} objasnila je da }e ti zakoni biti uvr{teni u dnevni red redovnog jeseweg zasedawa. Osim zakona koji se ti~u viznih olak{ica, na dnevnom redu jeseweg zaseda894
wa na}i }e se i ratifikacija sporazuma koji omogu}avaju kreditirawe Srbije, kao i sistemski zakoni. Ju~era{wa vanredna sednica Skup{tine o prestanku rada nosilaca pravosudnih funkcija i ju~e je protekla u raspravi sada{wih i biv{ih radikala, koji su i ~etvrti dan zaredom uspeli da nametnu raspravu o sukobima u toj stranci. Radikali su optuìli Tomislava Nikoli}a da sau~estvuje u poku{aju ubistva Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu i da je odgovoran za to {to je [e{equ zabrawena komunikacija sa svojim pravnim timom. Napredwaci su odgovorili da SRS protiv lidera SNS-a Tomislava Nikoli}a vodi brutalnu i nequdsku hajku. Izmi{qotine i laì koje iznose poslanici SRS-a spadaju u red najprimitivnijih obra~una sa slobodnomisle}im qudima tvrde u SNS-u. S druge strane, {efica poslani~ke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolunyija najavila je da }e zbog toga {to opstrukcija ne prestaje morati da se napravi dogovor o izmenama nekih odredbi Poslovnika Skup{tine Srbije koje }e jasnije onemogu}iti da se na ovakav na~in spre~ava rad parlamenta. Ovo je gubqewe vremena, ali je mo`da dobro da gra|ani vide koga su poslali u Skup{tinu kazala je Kolunyija. [ef poslani~kog kluba SRS-a Dragan Todorovi} uzvratio je rekav{i da oni ne blokiraju rad Skup{tine, i dodao da je potrebna promena Poslovnika o radu te institucije i da bi mo`da trebalo vratiti Poslovnik iz 1992. godine. On je ocenio da je taj poslovnik bio najboqi mogu} kada su prava poslanika u pitawu. Izve{taj sa sednice Skup{tine Srbije od 30. septembra, objavila je i Borba, 1. oktobra 2008. godine, sa naslovom Prvi kadar, ~etvrti put! i podnaslovom Poslanici SRS su i ju~e, ~etvrtog dana vanredne sednice, uspeli da nametnu raspravu o sukobima u sopstvenoj stranci. Iz redova LDPa upu}ena kritika na ra~un parlamentarne ve}ine koja je, prema re~ima poslanika Slobodana Mara{a, kriva za opstrukciju i rad Skup{tine. Unutar teksta su tri antrfilea sa naslovima Od raskola do tu~e?, Povla~ewe zakona i Jedni vra}aju, drugi oduzimaju. Skup{tina Srbije nastavila je ju~e vanrednu sednicu raspravom o predlogu odluka o prestanku du`nosti vi{e nosilaca pravosudnih funkcija i za izbor zamenika sekretara parlamenta. Na predlog Administrativnog odbora, za zamenika sekretara Skup {tine Srbije predloèn je Bojan Pudar. Poslanici Srpske radikalne stranke uspeli su, i ~etvrtog dana vanredne sednice, da nametnu raspravu o sukobima u toj stranci, optuùju}i Tomislava Nikoli}a da sau~estvuje u poku{aju ubistva Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu. Radikali su sa skup{tinske govornice Nikoli}a optuìli da je odgovoran {to je Sekretarijat Ha{kog tribunala [e{equ ju~e zabranio komu nikaciju sa svojim pravnim timom, navode}i da to vodi nametawu branioca.
895
Nikoli} je odbacio optu`be svojih, kako je rekao, biv{ih prijateqa, navode}i da sistematski iznose laì. Sud [e{equ nije uskratio razgovore, ve} }e ih samo mesec dana nadzirati, rekao je on i dodao da odluka Ha{kog suda nema veze sa stenogramom, u kome se sud i ne pomiwe. Predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} od jutros nije izricala opomene, ali je upozorila poslanike da }e to ~initi ukoliko nastave da kr{e Poslovnik i govore mimo dnevnog reda. Povodom de{avawa u Skup{tini reagovao je poslanik LDP Slobodan Mara{, koji je vladaju}u ve}inu optuìo da je odgovorna za opstrukciju u radu parlamenta. On je rekao da razume dve strane u sukobu, ali ne i vladaju}u ve}inu, koja nije obezbedila 126 poslanika kako bi se objedinila rasprava o ta~kama dnevnog reda. Vi ih pu{tate i dozvoqavate kr{ewe Poslovnika {ta o~ekujete daqe, poru~io je Mara{ predsednici parlamenta i poslanicima ve}ine. On je apelovao da se u~ini jo{ jedan napor i postigne dogovor, jer ve} ima najava da }e vlada povu}i ta~ke dnevnog reda slede}e sednice, odnosno zakone o viznim olak{icama i antikorupcijske propise. Na predlog Administrativnog odbora, za zamenika sekretara Skup{tine Srbije predloèn je Bojan Pudar. Na po~etku ju~era{we sednice, predsednica parlamenta slavica \uki}-Dejanovi} ~estitala je muslimanskim vernicima praznik Bajram. Poslanici su ju~e zavr{ili raspravu o ~etiri zamenika za{titnika gra|ana, a na te funkcije ombudsman Sa{a Jankovi} predloìo je ~etiri zamenika koji su specijalizovani za odre|ene oblasti, a to su Goran Ba{i}, Zorica Mr{evi}, Tamara Luk{i}-Orlandi} i Milo{ Jankovi}. I prva dva dana vanrednog zasedawa, koje je po~elo 25. septembra, bila su obeleèna opstrukcijom radikala, koji su se javqali po Poslovniku, traè}i da im budu vra}eni mandati. Poslanik kluba Napred Srbijo Predrag Mijatovi} izjavio je ju~e da ga je na ulici fizi~ki napao i najgrubqe vre|ao poslanik Srpske radikalne stranke Srboqub @ivanovi}, ali da taj incident nije prijavio policiji jer nije èleo da se pokre}e sudski postupak. Mijatovi} je novinarima u Skup{tini Srbije ispri~ao da ga je prekju~e, po zavr{etku sednice parlamenta, na pe{a~kom prelazu prema Andri}evom vencu, poslanik @ivanovi} najpre verbalno napao, zatim poku{ao glavom da ga udari u glavu, {to je izbegao i da su se nakon toga wih dvojica potukli. Poslanik (SRS) Srboqub @ivanovi} sve demantuje. Kako je objasnio, Mijatovi}a je video prekju~e kada je izlazio iz Skup {tine i poslanik Napred Srbijo je bio pod vidqivim dejstvom alkohola. Ali, nije bilo fizi~kog kontakta... Ne znam kakve su wegove izjave... Ja sam pre{ao ulicu, rekao je @ivanovi} i dodao da bi voleo da ~uje svedoke ako ih ima. Vlada Srbije mora}e da povu~e, iz tehni~kih i proceduralnih razloga, predloge zakona potrebne za stavqawe Srbije na belu {engensku listu, iz896
javio je ju~e {ef poslani~ke grupe Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) Branko Ruì}. Ruì} je novinarima u Skup{tini Srbije rekao da }e ti predlozi automatski biti prosle|eni na redovno zasedawe parlamenta. Sednice redovnog zasedawa, najavio je Ruì}, po~e}e verovatno 8. oktobra jer je sedam dana rok koji je potreban za zakazivawe sednice. Okru`ni sud u Sremskoj Mitrovici odlu~io je da Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) u Skup{tini op{tine In|ija budu vra}eni mandati odbornika koji su pri{li biv{em funkcioneru radikala Tomislavu Nikoli}u. Sekretar Skup{tine Loznice, Qubinka Gordani}, potvrdila je ju~e da je Okru`ni sud u [apcu doneo odluku o prestanku mandata petorici odbornika Srpske radikalne stranke koji su pri{li Tomislavu Nikoli}u. Kurir, 1. oktobra 2008. godine, objavquje ~lanak u ~ijoj se osnovi nalazi uvreda koju je Tomislav Nikoli} izrekao Gordani Pop - Lazi}. Tekst nosi naslov Qubavnice donose glasove i podnaslov Politi~ari se ne uzbu|uju mnogo zbog optu`bi za seks afere. Qubavnice srpskih politi~ara su tabu tema, pa ~ak i najqu}i protivnici izbegavaju da poteù ovaj vru} krompir u me|usobnim okr{ajima. Zajedni~ko svima wima jeste to da javnosti èle da se predstave kao smerni, porodi~ni qudi, a zapravo ve}ina je daleko od toga. Prvi put se desilo da neko javno izgovori re~ qubavnica pre dva dana u parlamentu, kada je Tomislav Nikoli} rekao Gordani Pop-Lazi} da vi{e ne}e imati kome da pla~e kada joj budu komandovale neostvarene qubavnice, o~igledno aludiraju}i na [e{eqeve intimne prijateqice. Ni ona nije ostala du`na, pa je, ni pet ni {est, prozvala Nikoli}a za wegove qubavnice. Do sada su mediji pisali najvi{e o navodnim qubavnim podvizima vicepremijera Boìdara \eli}a, koji je vezivan svojevremeno za svoju saradnicu Aleksandru Drecun, biv{u ministarku Milicu ûbrilo, ~ak i za neke peva~ice. Dodu{e, on je razveden ~ovek. Svojevremeno se pri~alo i da su se na ni{kim filmskim sve~anostima smuvali tada{wi premijer Zoran @ivkovi} i glumica Katarina Radivojevi}. âk se pri~a da je i Ko{tunica devedesetih bio veliki zavodnik. Branko Radun, analiti~ar Nove srpske politi~ke misli, kaè da Srbi nisu puritanci kao Amerikanci i da se prequba toleri{e. Tamo moè{ da ima{, ali da te ne uhvate. Kad te uhvate, reakcije su negativne, osim ako ti èna ne oprosti. Kod nas nije prisutan taj puritanizam. Javnost ne reaguje negativno, pogotovo {to je sve u domenu glasina kaè Radun. On smatra da u dobrom delu srpske javnosti, tra~ da neki politi~ar ima kombinaciju, nailazi na simpatije. Kod nas je jedino problem bio qubavnik. E, to bi moglo nekom poli ti~aru da uni{ti karijeru. Kurir, istog 1. oktobra 2008. godine, donosi pismo dr Vojislava [e{eqa, upu}eno ~lanovima Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, koje je pro~itano na sednici 12. septembra 2008. godine, sa nadna897
slovom Pismo prof. dr Vojislava [e{eqa ~lanovima Centralne otaybinske uprave i naslovom Udar na ideologiju srpskog nacionalizma. Nikada ne bih svoju muku mewao za wihov slugerawski posao Eshil Bra}o i sestre srpski radikali, ~lanovi Centralne otaybinske uprave, Pozdravqam sve ~lanove koji su ostali dosledni ideologiji srpskog nacionalizma, antiglobalizma i rusofilstva. Ova sednica se odràva u trenutku koji je sudbonosan ne samo za stranku, ve} i za Srbiju. Wene posledice }e se odraziti ne samo na na{u stranku i otaybinu, ve} i {ire. Ovo je sukob izme|u dve ideologije. Sa jedne strane je ideologija Srpske radikalne stranke, sa druge strane je prozapadna ideologija. To nije nikakva, navodno, mek{a, reformisana ideologija Srpske radikalne stranke, to je ideologija koja je identi~na ideologiji koju zastupa Demokratska stranka, ako tu uop{te i ima bilo kakve ideologije. U stvari, wu odre|uju Brisel, Va{ington, ~inovnici iz stranih ambasada i oligarsi poput Mi{kovi}a i Beka. Ve} godinama upozoravam rukovodstvo stranke da strane obave{tajne slu`be ne miruju i da }e poku{ati da uni{te Srpsku radikalnu stranku. Zato ovo nije li~ni sukob, ovo je sukob dve suprotstavqene ideologije. Ovo je sukob slobodarske ideologije Srpske radikalne stranke protiv ideologije vazalnog odnosa koja }e dozvoliti, zarad li~ne koristi, da Brisel, Va{ington i tajkuni uni{te budu}nost na{e otaybine, da je u potpunosti ekonomski oslabe i teritorijalno raspar~aju. Evropska unija otima deo na{e teritorije, a oni kaù to je prihvatqivo. Ako sada pokleknete, budite uvereni da }e na{i potomci uskoro raditi kao slabo pla}ena radna snaga u na{oj i u zemqama Evropske unije, kao Bugari, Rumuni i Poqaci, ~iju je ekonomiju Brisel upropastio, i da }e nas se stideti. Mi èlimo da budemo ravnopravan partner u Evropskoj uniji, bez uslovqavawa, sa Kosovom i Metohijom u sastavu Republike Srbije. Ako ostanete dosledni, ima nade za Srbiju. Uz rusku pomo} i pomo} drugih jakih slobodarskih i prijateqskih zemaqa, moèmo da stvorimo stabilnu i ekonomski jaku dràvu koju }e uvaàvati u celom svetu. To je realnost, a ostalo su pateti~ne fraze. Fraza da ho}emo i na Istok i na Zapad, da je Srbija ku}a sa dvoja vrata, je neodrìva. Srbija nije èlezni~ka stanica. Mi govorimo samo istinu i ne pona{amo se kao politi~ke prostitutke. Naravno, marionetska grupa }e vas ube|ivati u suprotno, da se moè sedeti na dve stolice, da oni misle na budu}nost i va{e dece, a ne samo svoje, i sli~no. Ali, ako iskreno i hrabro preispitate svoja ose}awa i savest, zna}ete da to nije istina, zna}ete da poku{avaju da opravdaju svoju izdaju. Bra}o i sestre, ja sam svoj izbor odavno napravio. Nikada se ne}u pomiriti sa tim da zapadne agenture i tajkuni, koji su wihov finansijski instrument, vode ovu stranku. Nikada se ne}u pomiriti sa onima koji otimaju Kosovo i Metohiju i rasta~u na{u zemqu. Ne moè biti pomirewa izme|u mene i marionetsko-izdajni~ke grupe koja èli da promeni ideologiju
898
stranke u trenutku kada nam ubijaju qude na demonstracijama, isporu~uju srpske glave, a Evropska unija nastavqa da postavqa nove uslove i zahteva izvr{ewe novih naloga koji vode ka uru{avawu na{eg suvereniteta i teritorijalnog integriteta. To rade upravo sada na glup i primitivan na~in, ne uvi|aju}i u svojoj pohlepi da je Rusija ponovo stala na noge i da èli da pomogne Srbiji, ekonomski i politi~ki, i na svaki drugi na~in, ne uvi|aju}i da su se posle osam godina dosovskog mraka stekli uslovi za vaskrs Srbije. I upravo sada, kada je trebalo poja~ati napore za oslobo|ewe Srbije, oni ho}e da promene ideologiju stranke koja se o~uvala i u teìm okolnostima. U tome nikada ne}e uspeti. Ideologija Srpske radikalne stranke je besmrtna. Smisao mog ìvota je u borbi za slobodu mog naroda, za odbranu wegovih nacionalnih vrednosti, u borbi za istinu o mom narodu. Oni koji su hteli da slede taj put prikqu~ili su se Srpskoj radikalnoj stranci. Nikada nikoga nisam obmawivao da je to lak put. Ne obmawujem ni sada. To je najteì put, jer srpski narod ima te{ku i nesre}nu istoriju, istoriju punu isku{ewa. Imao je veliku {ansu da u sredwem veku izraste u red najve}ih evropskih naroda. U vreme Nemawi}a bilo je Srba koliko i Engleza, a onda se desilo ono {to nas je uvek pratilo kao najve}a nesre}a nesloga, nejedinstvo. Posle smrti cara Du{ana carstvo se podelilo. Velika{i su vi{e snage gubili u me|usobnim sukobima i ratovima nego odupiru}i se spoqnim neprijateqima. Ta nesloga je glavni krivac propasti srpske carevine. Ona se i kasnije pojavqivala kada nam je bilo najteè, kao {to se i danas de{ava. U svakom novom izazovu dolazilo je do izdaje, upravo kao i danas. Oni vam nude lak{i put, ali po koju cenu? Laù vas i obmawuju da granice nisu va`ne jer one, navodno, nisu va`ne u Evropskoj uniji. Ako izgubimo teritoriju, ko smo i {ta smo, i gde je kraj toj otima~ini? Bez dràve nemamo ni slobode. Mi se sada nalazimo u jednoj od najteìh borbi za o~uvawe otaybine. O onima koji poku{avaju da uni{te ideologiju srpskog nacionalizma, ne èlim da govorim. O wima }e dovoqno re}i vreme i istorija. Mogu da se posluìm Eshilovim re~ima: Nikada ne bih svoju muku mewao za wihov slugerawski posao. Bra}o i sestre, srpski radikali, na vama je danas velika odgovornost. Birajte, ili Srpska radikalna stranka ili marionetska prozapadna grupa. Ja verujem u vas. Kada danas odbranimo Srpsku radikalnu stranku i wenu ideologiju, to }e biti velika pobeda za Srbiju. @ivela Srpska radikalna stranka! @ivela Velika Srbija! Vojislav [e{eq, Hag 11. septembar 2008. godine Glas javnosti, 1. oktobra 2008. godine, objavquje izjavu poslanika Srpske radikalne stranke Sulejmana Spahe, kao odgovor na optu`be Tomislava Nikoli}a, u tekstu sa naslovom Sa kutije u parlament, pa {ta?!. Tomislav Nikoli}, prozvan od doju~era{wih kolega iz SRS-a da je {titio tajkune, uzvratio im je niskim udarcem: I vama je dosta toga omo899
gu}eno, ìvite boqe od svih drugih. Tako je Nikoli}, obja{wavaju}i {ta mu je to zna~ilo, nagazio i na poslanika SRS-a Sulejmana Spahu, koji mu se onomad jadao. Kaè mi sad je mnogo dobro, {efe. Ranije, dok sam prodavao na kutijama, kad do|em ku}i, èna ujutru kaè deci: Lupajte vratima da ide da prodaje {to ranije. Sada, kao poslanik, kad legnem da spavam, èna kaè: Ti{ina, tata poslanik spava osvrnuo se Nikoli} na }askawe sa Spahom. Mada tvrdi da je razgovor nafilovan, Spaho se ne stidi toga {to je, pre desetak godina morao da othrani porodicu prodaju}i na kutijama. A re~i gra|anina Nikoli}a su ga pogodile. Imao sam i veliku sliku na zidu sa wim i sa Vojom... U SRS-u sam 18 godina, a ve} tri mandata poslanik. Istina je da sam morao da prodajem i papriku, jer sam devedesetih ostao bez posla, a dràva mi nije omogu}ila drugi, posebno zato {to sam bio u ~etni~kom pokretu. A jo{ musliman. To {to je gra|anin Toma rekao nije istina. Rekao sam mu da mi je sada i teè, jer imam ve}e obaveze i odgovornost pri~a nam Spaho. Veli da mu je dve-tri godine ostalo do penzije, a posle moè da se vrati i na kutije. Ne stidim se. Nisam krao i radio prqave poslove. [ta sam drugo mogao? Nisam se druìo sa tajkunima kao gra|anin Nikoli}. A nije me sramota i {to sam VK elektri~ar. Nisam politi~ar, ali sam u SRS u{ao srcem i postao poslanik zato {to sam se zaista posvetio stranci. I hvala SRS-u kaè Spaho. Upitan za{to je Nikoli} ba{ wega nagazio, Spaho veli da je mo`da zato {to je pre neki dan, izme|u ostalih, i on iza{ao za govornicu i zatraìo da vrati mandate. Sa nadnaslovom Republi~ka Skup{tina i ju~e bila poligon za obra~un {e{eqevaca i tomista i naslovom Da li si sre}an Tomislave?! objavqen je tekst u Glasu javnosti, 1. oktobra 2008. godine. Poslanici Skup{tine Srbije po~eli su raspravu o prestanku i razre{ewu du`nosti sudija i javnih tuìlaca, ali su je ubrzo nakratko prekinuli, jer su traìli da sednici prisustvuje ovla{}eni predlaga~, predsednik Odbora za pravosu|e Bo{ko Risti}. Tokom prepodneva radikali su, po ustaqenom obi~aju, reklamirali povredu Poslovnika i optuìli Tomislava Nikoli}a da sau~estvuje u poku{aju ubistva [e{eqa, po{to je odgovoran {to je Sekretarijat Haga [e{equ prekju~e zabranio komunikaciju sa svojim pravnim timom, {to vodi nametawu branioca, a sve zbog stenograma koje je objavio Nikoli}. Zoran Krasi} je rekao da [e{eq vi{e nema odbranu, ali da Hag ima svoje slu`benike u srpskom parlamentu. Da li si sada sre}an Tomislave zapitala je Vjerica Radeta i dodala da Nikoli} po~iwe da ispuwava zadatke Tadi}a, Mantera i Bramerca, dok je Gordana Pop-Lazi} kazala da je taj posao zapo~eo Zoran \in|i}, a Nikoli} }e da zavr{i. Kakve li ironije. [ta je to {to nekoga moè da natera da tako nisko padne i u~estvuje u ne~ijem ubistvu zapitala je ona.
900
Dragan Todorovi} tvrdi da [e{eq nije jedini kome je ugroèn ìvot u Hagu, po{to prema napisima medija, ima i druga verzija o tome ko je ubio \in|i}a. Nikoli} je odbacio optu`be biv{ih prijateqa, koji sistematski iznose laì. Sud [e{equ nije uskratio razgovore, ve} }e ih samo mesec dana nadzirati rekao je i dodao da odluka Haga nema veze sa stenogramom. Izreknite kletvu onima koji su zabranili razgovore, taj na~in borbe je najefikasniji poru~io je Nikoli}. Branko Ruì} iz SPS-a kazao je da vlada iz tehni~kih i proceduralnih razloga povla~i predloge zakona potrebne za belu {engen listu, koji automatski idu na redovno zasedawe 7. oktobra. Nada Kolunyija, iz ZES-a, rekla je da vladaju}a ve}ina mora da se dogovori sa opozicijom, kako bi parlament bio efikasan. Delove stenograma Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke od 12. septembra 2008. godine, objavquje Glas javnosti, 1. oktobra 2008. godine, sa nadnaslovom Kako su se razi{li Toma i Voja dramati~na sednica Centralne otaybinske uprave SRS (1), naslovom Nikoli}: Meni je àlije nego vama! i podnaslovom Nikoli} Jadranku Vukovi}u: Ti si najobave{teniji da sam ja agent engleske obave{tajne slu`be, a da je Boà Deli} agent Francuske, je l da? Todorovi}: Jadranko, sedi dole, nisi dobio re~! Vukovi}: Ja bih zamolio da ne iza|e, da razgovaramo do kraja.... Tekst ima antrfile sa naslovom Za{to samo Tadi}a drìmo na ni{anu?. Srpska radikalna stranka je, krajem prve dekade septembra, doìvela svoj politi~ki cunami. Kona~ni razlaz Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a prekrojio je partijsku scenu Srbije za duè vreme. Zato Glas objavquje najbitnije delove stenograma rasprave na dramati~noj sednici Centralne otaybinske uprave SRS od 12. septembra 2008. godine. Dragan Todorovi}: Predlaèm slede}i dnevni red: Disciplinski postupak protiv ~lanova Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke zbog povere ~lana 205 Statuta SRS. Na osnovu ~lana 75, stav 1, alineja 6 Statuta stranke, Predsedni~ki ko legijum SRS predlaè COU da pokrene disciplinski postupak protiv Tomislava Nikoli}a zbog disciplinskog prekr{aja i predlaè izricawe disciplinske sankcije iskqu~ewe iz Srpske radikalne stranke. Obrazloèwe: Dana 5. septembra 2008. godine, Tomislav Nikoli} je Predsedni~kom kolegijumu SRS podneo ostavku na funkciju predsednika poslani~ke grupe i zamenika predsednika stranke. Nakon toga, formirao je novu poslani~ku grupu u Narodnoj skup{tini pod nazivom Napred Srbijo, {to predstavqa prekrajawe izborne voqe gra|ana Srbije i kr{ewe osnovnih principa parlamentarne demokratije za koju se zalaè SRS. Osim toga, g. Nikoli} svakodnevno svojim aktivnostima i nastupima u javnosti iznosi stavove koji su suprotni programu i politici stranke. Uz to je, neovla{}eno, iz arhive stranke izneo strana~ku dokumentaciju.
901
Pre po~etka diskusije, Gordana Pop-Lazi} pro~itala je pismo koje je Vojislav [e{eq iz Haga uputio ~lanovima COU u kojem je, pored ostalog, naglasio: Radi se o sukobu izme|u dve ideologije. Sa jedne strane je ideologija SRS, sa druge strane je prozapadna ideologija. To nije nikakva, navodno, mek{a reformisana ideologija SRS, to je ideologija koja je identi~na ideologiji koju zastupa Demokratska stranka, ako tu uop{te i ima bilo kakve ideologije. U stvari, wu odre|uju Brisel, Va{ington, ~inovnici iz stranih ambasada i oligarsi poput Mi{kovi}a i Beka. Pismo je pozdravqeno aplauzom. Zatim je zapo~ela rasprava. Tomislav Nikoli}: Ba{ da ne pro|e bez ijedne re~i, a moglo bi i tako da pro|e. Nisam ~uo {ta mi se stavqa na teret. Na teret mi se stavqaju potezi koje sam vukao zajedno sa Vojislavom [e{eqom. Do pre pet dana to su bili zajedni~ki potezi. Lepo je to, dobar ste aplauz napravili, ali Vojislav [e{eq je govorio o onome {to smo zajedno radili. Samo mi recite sada ovde u o~i, vi {to govorite svuda sve o meni, a gde sam ja to izdao politiku Srpske radikalne stranke? Ako sam ja sluga evropski, onda smo to zajedno [e{eq i ja jer, gospodo, ja imam pisani tekst da smo zajedno dogovorili glasawe, i svi ste bili prisutni, vi koji me najvi{e napadate. [to tad ne rekoste Vojislavu [e{equ nemojte, to je izdaja. Jesam li ja to izmislio? êtiri godine govorim o ku}i sa dvoja vrata, {to se danas napada na to? Kad je to donosilo glasove, to je bila dobra politika. Kada ima toliko mudrosti u stranci, {to me ne opomenuste na vreme da ne pri~am o Evropi i o Rusiji, nego da pri~am samo o Rusiji?! Mislim da ste to jedva do~ekali. Kakav sam ja to izdajnik? Kakav sam multimilijarder? [to ste se obru{ili na moju decu? Mislite da ja to mogu da oprostim? Ko je sutra od vas na redu? Todorovi} je prvi svedok svega {to smo proìveli zajedno. Ja cenim wegovo po{tewe, kad-tad obi}e mu se to o glavu. Ne vezuje nas vi{e ni{ta. Ja vas ne mrzim uop{te, nemojte da me mrzite, nemojte da po nalogu bu~ete, derete se, vi~ete. êmu to? Ima}ete priliku za politi~ku borbu... Ja nemam nameru uop{te da vas ube|ujem, niti da bilo koga od vas zovem, ba{ me briga. Nemate danas ~emu da se radujete, ja se ne radujem uop{te. Ali ne zato {to ste vi u pravu, nego smo razbili jedinu snagu. Ako mislite da je to moglo vi{e da se izdrì, pitajte ove qude ovde {ta }e biti kroz mesec dana, ho}e li mo}i da izdrè. Gordana Pop-Lazi}: Mo}i }e. Tomislav Nikoli}: Da, zato si plakala pre dva dana na mom ramenu i àlila se na sve koji sede oko tebe. Ma ba{ me briga, ne}u da se sva|am sa vama, nemoj, molim te, Gordana... Zavr{i}u ovo i iza}i }u. Dragan Todorovi}: Ti{e, ti{e. Tomislav Nikoli}: A ti, Jadranko, ti si najobave{teniji da sam ja agent engleske obave{tajne slu`be, je l da? A Boà Deli} agent Francuske obave{tajne slu`be.
902
Dragan Todorovi}: Jadranko, sedi dole, nisi dobio re~. Sedi dole. Jadranko! Jadranko Vukovi}: Ja bih zamolio da ne iza|e, da razgovaramo do kraja. Dragan Todorovi}: Sedi dole, nisi dobio re~! Tomislav Nikoli}: A, ja }u da iza|em, ali s tobom da razgovaram vi{e ne}u, jer ti si okrenuo predsednika stranke. Ti i jo{ nekoliko dou{nika. Va{i tajni razgovori s predsednikom stranke su doveli do ovoga! E, sad se vi zamislite kakva je bila va{a uloga. Ja sam ga opomiwao na konsultante koje ima iz Beograda i na nekoliko èna koje mu dostavqaju podatke o stranci. Ja se ni~ega ne stidim {ta sam uradio u stranci. Nijednog sekunda koji sam ovde proveo! Bog zna {ta }e nas u ìvotu sastavqati ili rastavqati, ali ja nisam izdajnik, vi to dobro znate, niti to mogu da budem. Osamnaest godina, s kim sam ja to proveo? Pa, sa Vojislavom [e{eqem. S kim je on proveo? Sa mnom! Ovo je sve bilo name{teno da ja izgubim totalno ìvce, da odlu~im jednom da odem iz stranke. Pita}ete se posle: zbog ~ega sam morao da odem iz stranke. Da sam malo stariji, ne bih se vi{e bavio politikom, jer vi ste ugasili moju èqu za bavqewem politikom, ali niste probudili u meni èqu da se borim protiv vas. Meni je àlije nego vama! Ja ideologiju srpskog nacionalizma po{tujem, samo je ne prepoznajem u stranci. Nisam je prepoznao ni kada je Milo{evi} izdao, ni kada je Ko{tunica izdao i isporu~ivao qude u Hag, i kad Tadi} izdaje i isporu~uje qude u Hag. A mi imamo samo Tadi}a na ni{anu, {to nemamo svu trojicu? Jesmo li mi izdali Krajinu, jesmo li mi izdali Republiku Srpsku, jesmo li mi predali Kosovo, ili Milo{evi}? A mi sara|ivali s wim i posle toga! Jesmo li dobili nalog da s Ko{tunicom nikad ne idemo u koaliciju, kako sada da idemo s wim? Razmislite malo rekao je Nikoli}. Pres, 1. oktobra 2008. godine, donosi tekst sa naslovom Toma zavr{io u bolnici! i podnaslovom Lider budu}ih napredwaka, zbog povi{enog krvnog pritiska i probadawa u grudima ju~e provo dan na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dediwe, za sve krivi umor i stres. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Radetine kletve po~ele da rade!. Predsednik poslani~ke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikoli} (56) zavr{io je ju~e ne Institutu za kardiovaskularne bolesti Dediwe zbog povi{enog krvnog pritiska i probadawa u grudima, otkriva Pres. Nikoli}, koga ve} nedeqama sa skup{tinske govornice prokliwu Vjerica Radeta, Nata{a Jovanovi} i ostale biv{e kolege iz SRS-a, ju~e ujutru osetio je jake bolove i bio je veoma lo{e, tako da je, umesto u Skup{tini, ~itav dan proveo na ispitivawima u bolnici. Posle ura|enih medicinskih pregleda na Institutu Dediwe utvr|eno je da Nikoli} nema nikakvo oboqewe, ve} da je re~ o posledicama umora i stresa kojima je posledwih nedeqa konstantno izloèn otkada je napustio SRS.
903
Jedan od ~lanova Nikoli}evog poslani~kog kluba otkriva za Pres da Nikoli} ve} danima unazad ose}a malaksalost i probadawe oko srca, ali da mu je ju~e ujutru stvarno bilo lo{e. Toma nikada nije imao ozbiqne zdravstvene probleme, osim ponekad povi{en pritisak. Me|utim, mesecima pre napu{tawa SRS-a bio je jako napet, mnogo se nervirao. Onda je usledio stres zbog pretwi wemu i wegovoj porodici, pa briga oko nove Srpske napredne stranke, a telefon nonstop zvoni. Jako su ga iznervirale i kletve na ra~un unu~i}a, a sve je kulminiralo prekju~e, kada su poslanice SRS-a poku{ale da ga iskompromituju pri~ama o qubavnicama, na koje im on nije ostao duàn kaè Nikoli}ev saradnik koji je èleo da ostane anoniman. Pres je uspeo da prona|e Tomislava Nikoli}a, i to odmah posle zavr{enih pregleda na Institutu Dediwe. Dobro sam, ne sekirajte se... Tokom prepodneva osetio sam bol u grudima. Prvo sam pomislio da je to ne{to trenutno, ali po{to se bol nekoliko puta ponovio, posumwao sam na sr~ane probleme. Zato sam i do{ao na Institut Dediwe kod iskusnog kardiologa Bo{ka \ukanovi}a. On mi kaè da je sve u redu i da analize pokazuju da su u pitawu premor i stres. Analize krvi pokazuju da su mi trigliceridi i holesterol kao u mladi}a, mogao bih ponovo da sluìm vojsku kaè Nikoli} za Pres. Budu}i predsednik napredwaka na Institutu Dediwe proveo je nekoliko sati. Lekari su mu snimili EHO srca, pregledali mu stawe krvnih sudova, uradili analizu krvi i sve druge preglede za kontrolu kardiovaskularnog stawa. Da Nikoli}u ni kletve radikala, ni stres zbog politike ne mogu mnogo da na{kode, potvrdio nam je i direktor Instituta prof. dr Bo{ko \ukanovi}. Nikoli} je u sasvim dobroj psihofizi~koj kondiciji i, s obzirom na wegove godine, rezultati su dobri. Primqen je s dijagnozom izraènog premora, hipertenzije i stresa. Svi kardiolo{ki nalazi su sasvim zadovoqavaju}i. Preporu~ili smo mu, uz odre|enu terapiju, da izbegava nervozu i stresne situacije, da vi{e {eta i da, koliko god moè, vreme provodi na otvorenom kaè za Pres profesor \ukanovi}. Vjerica Radeta, doskora{wa skup{tinska koleginica Tomislava Nikoli}a iz SRS-a, koja je po nalogu Vojislava [e{eqa na Nikoli}a bacila prokletstvo s govornice parlamenta, nije htela da odgovori na pitawe Presa da li smatra da su wene kletve mo`da krive {to je Nikoli} zavr{io u bolnici. Da li neko ima probleme sa zdravqem, pa ide u bolnicu, li~na je stvar svakog pojedinca, i ja o tome ne}u da govorim rekla je Radeta i prekinula vezu. Izve{taj sa sednice Skup{tine Srbije, od 30. septembra 2008. godine, na kojoj je Tomislav Nikoli} la`no optuìvao poslanike Srpske radikalne stranke, objavquje Danas, 1. oktobra 2008. godine, sa nadnaslovom Poslanici Skup{tine Srbije i ju~e samo u tragovima raspravqali o dnevnom redu i naslovom Kolunyija: Gra|ane ne zanima podela bra~ne tekovine Srpske radikalne stranke.
904
Poslanici Skup{tine Srbije ju~e su samo u tragovima raspravqali o prestanku du`nosti vi{e sudija, na wihov li~ni zahtev, kao i o razre{ewu sudija koji su nesavesno obavqali du`nost. Me|utim, poslanici SRS mnogo vi{e su se bavili odgovorno{}u Tomislava Nikoli}a, {efa poslani~ke grupe Napred Srbijo, a tokom ~itavog dana optuìvali su ga da snosi glavnu krivicu za to {to je Vojislavu [e{equ u Hagu onemogu}ena komunikacija s pravnim savetnicima. Radikali su optuìvali Nikoli}a i da u~estvuje u [e{eqevom ubistvu. Poslanik SRS Zoran Krasi} rekao je da [e{eq sada nema odbranu, a kao glavni razlog za to naveo je Nikoli}evo objavqivawe transkripata. Vjerica Radeta je pitala Nikoli}a da li je sre}an zbog odluke koju je Ha{ki tribunal doneo na osnovu wegovih la`nih stenograma. Ona je optuìla biv{eg {efa i da je opqa~kao SRS i uvalio stranku u kredite bez dozvole ijednog strana~kog organa, a poslanica Nata{a Jovanovi} zamolila je tehniku i reìju RTS-a da kada Nikoli} iza|e za govornicu ne prikazuje wegov lik, ve} da na ekranu budu kockice i da mu se modifikuje glas jer je on, kako je navela, za{ti}eni svedok Ha{kog tribunala. Odgovaraju}i na ove optu`be, Tomislav Nikoli} je rekao da ne razume jezik kojim govore wegovi biv{i prijateqi i naveo da se oni bave sistematskim izno{ewem laì. Nikoli} je istakao i da je Tuìla{tvo odlu~ilo da mesec dana nadzire [e{eqeve razgovore, a ne da ih ukine. Poru~io je poslanicima SRS da, ako ho}e, mogu i da izreknu kletvu onima koji su doneli odluku o nadzirawu razgovora, jer je, prema wegovim re~ima, to najefikasniji na~in borbe SRS. Slobodan Mara{, poslanik LDP-a, ponovio je da je vladaju}a koalicija kriva za to {to se u parlamentu ne raspravqa o dnevnom redu, jer nije obezbedila 126 poslanika, koliko je bilo potrebno da se izglasa objediwena rasprava o ta~kama koje su na dnevnom redu. [efica poslani~ke grupa ZES Nada Kolunyija izjavila je da je interes vladaju}e ve}ine dogovor sa opozicijom. Ona je novinarima rekla da je jedini na~in za efikasan rad parlamenta postizawe saglasnosti svih politi~kih partija o onome {to je zaista va`no za gra|ane Srbije. O optu`bama da je vladaju}a ve}ina kriva za de{avawa u Skup{tini, ona je rekla da opozicija traì opravdawe za ono {to zapravo ho}e da radi ovde. Prema wenim re~ima, naro~ito je va`no uskla|ivawe Poslovnika sa Ustavom. Poslovnik ima re{ewa koja su potpuno nesaglasna s novim ustavnim re{ewima. S druge strane, neophodno je da se pitawe zakona vezanih za proces evropskih integracija stavi na dnevni red, da imaju prioritet i istovremeno da se omogu}i skra}ena procedura naglasila je Kulunyija. Na pitawe da li je povla~ewe predloga zakona va`nih za ulazak Srbije na belu {engensku listu sa dnevnog reda Skup{tine gubqewe vremena, ona je odgovorila da je ovo ve} gubqewe vremena sa stanovi{ta interesa gra|ana Srbije, a mo`da je dobro da gra|ani Srbije vide koga su poslali u Skup{tinu, mo`da je dobro da vide o ~emu je re~ kada je SRS u pitawu, istakla je Kolunyija. Ona je naglasila da gra|ane ne zanima koja stranka je u pravu, niti kako planiraju da se obra~unaju i podele bra~nu tekovinu, i do905
dala da je parlamentarna ve}ina dosad pokazala visok stepen tolerancije i spremnosti na kompromis. Onog trenutka kada procenimo da ti sukobi spre~avaju Srbiju da ostvari ciqeve koji su va`ni za gra|ane promena sistema, dono{ewe efikasnih zakona, pribliàvawe EU, tada }emo insistirati na strogom po{tovawu Poslovnika zakqu~ila je Kolunyija. Ono malo rasprave o prestanku i razre{ewu du`nosti sudija i javnih tuìlaca bilo je ubrzo prekinuto, jer su poslanici SRS-a zahtevali prisustvo ovla{}enog predlaga~a Bo{ka Risti}a, predsednika Odbora za pravosu|e, koji se posle toga pojavio u Skup{tini. Posle pauze, ovla{}eni predstavnik SRS Vjerica Radeta zamerila je {to se predlog o razre{ewu nije ranije na{ao na dnevnom redu i upitala u ~emu se ogleda nesavesnost sudija i tuìlaca koji treba da budu razre{eni, odnosno da li to zna~i da nisu pristali na pritiske i naloge vlasti. Na dnevnom redu ju~era{weg zasedawa razre{eno je 58 sudija zbog postignutih uslova za penziju, 17 na li~ni zahtev i 11 tuìlaca. Do sada je zavr{ena rasprava o izboru ~lanova za Savet NBS, kao i o izboru ~etiri zamenika za{titnika gra|ana. Pravda, 1. oktobra 2008. godine, objavquje tekst sa izjavama najrevnosnijeg saradnika Aleksandra Vu~i}a, Neboj{e Stefanovi}a, koji je pustio na slobodu svu netrpeqivost koju je u wemu bri`qivo gajio wegov voqeni {ef. Tekst je objavqen sa nadnaslovom SNS optuùje SRS zbog u~estalih napada na Tomislava Nikoli}a i naslovom Lin~. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Koalicija SRS-DS. Koordinator organizacionog tima SNS, Neboj{a Stefanovi}, za Pravdu kaè da je potpuno skandalozno da poslanici SRS pozivaju na lin~ Tomislava Nikoli}a i wegove porodice. Prema wegovim re~ima, prosto je neverovatno kako on izdràva ovakvu seriju napada koju iznose predstavnici radikala. Krajwe je vreme da SRS prestane sa pozivom na lin~ Nikoli}a i wegove porodice i da je vreme da po~nu da se bave onim poslom za koji ih pla}aju gra|ani Srbije. Sve se doga|a bez ikakvog ciqa da se ne{to uradi dobro za Srbiju. Siguran sam da gra|ani prepoznaju wihov nastup kao ne{to {to nije dobro za wih, niti je dobro za bilo koju politi~ku stranku tvrdi Stefanovi}. On kaè da se SNS pretwama i ucenama ne moè zapla{iti i da oni nisu ukrali ni~ije mandate. Situacija u Skup{tini Srbije postaje gotovo neizdrìva za svakog normalnog ~oveka koji èli da se bavi budu}no{}u Srbije, a ne kletvama i prokliwawem ne~ije dece i unu~i}a. Za SRS bi bilo boqe da te kletve usmere ka Ha{kom tribunalu. Umesto toga oni iznose razne neistine. Ako misle da }e nekoga zapla{iti ovim, ne}e poru~uje koordinator SNS. Komentari{u}i tvrdwu radikala da ih je Nikoli} o{tetio kra|om poslani~kih mandata, Stefanovi} je odgovorio: Niko wima nikakve mandate nije ukrao kako oni tvrde. Mandati Nikoli}a i ostalih poslanika su zasluèni borbom za boqi ìvot gra|ana
906
Srbije. Svaki narodni poslanik koji èli da zadrì svoj mandat i da sa wim pre|e u SNS potpuno je za{ti}en od strane zakona. Postoji vi{e razloga zbog kojih su nervozni qudi koji danas predstavqaju SRS. Jedan od tih razloga jeste ve}ina odbora radikala, od 70 do 100 odsto, prelazi u SNS navodi Stefanovi}. Kako kaè koordinator organizacionog tima SNS, ta stranka }e se baviti ozbiqnom politikom kojom }e pokazati da vode Srbiju na pravi na~in i da je ta politika ona od koje }e gra|ani imati realnu korist i dodaje: O~ekujemo da }e veliki broj poslanika SRS, koji se ne slaù sa politikom radikala, odlu~iti da pristupe Tomislavu Nikoli}u i da pokaù da se zaista zalaù za neku boqu Srbiju, boqi ìvot, a ne za klevetawe, prokliwawe porodice i za sve ono {to se sada radi u Skup{tini. Radikali su sa skup{tinske govornice Nikoli}a optuìli da je odgovoran {to je Sekretarijat Ha{kog tribunala [e{equ zabranio komunikaciju sa svojim pravnim timom, navode}i da to vodi nametawu branioca. Nikoli} je odbacio optu`be svojih, kako je rekao, biv{ih prijateqa, navode}i da sistematski iznose laì. Sud [e{equ nije uskratio razgovore, ve} }e ih samo mesec dana nadzirati, rekao je on i dodao da odluka Ha{kog suda nema veze sa stenogramom, u kome se sud i ne pomiwe. Izreknite kletvu onima koji su zabranili razgovore, taj na~in borbe je najefikasniji poru~io je Nikoli}. Neboj{a Stefanovi} kaè da moè da se primeti da je na delu jedna vrsta koalicije izme|u SRS i DS u velikom broju op{tina u Srbiji. Te skup{tinske ve}ine saglasne su za oduzimawe mandata odbornicima SNS. Mislim da je time SRS pokazala svoje lice koje danas ima, a ne ono koje kaè da se bori protiv reìma Borisa Tadi}a. Oni sada postaju jedna ~vrsta i stabilna grana da reìm Borisa Tadi}a moè da opstane jo{ hiqadu godina kaè Stefanovi}. Dnevnik, 1. oktobra 2008. godine, objavquje dva kratka teksta sa naslovima Ko su slu`benici Tribunala? i Toma upoznao Krasi}a. Tokom prepodnevnog rada Skup{tine ponovo je dominirala polemika radikala o sukobima u toj stranci i poloàju Vojislava [e{eqa. Neko se bori za [e{eqev ìvot, a neko organizuje performanse kao da ih je nau~io Mi}ko Albijani}, i oni iza|u za govornicu i varaju javnost da su zbog jednog amandmana napustili SRS rekao je Zoran Krasi}, zapitav{i, aludiraju}i na svog doskora{weg lidera Tomislava Nikoli}a, kako slu`benik Ha{kog tribunala moè biti poslanik. Svoju tvrdwu Krasi} je obrazloìo time {to je Nikoli} objavquju}i ne{to i predstavqaju}i to kao transkript nekog poverqivog razgovora, ukinuo komunikaciju [e{eqa i wegove odbrane. îtala sam ovih dana kako gra|anin Tomislav Nikoli} kaè da ga je gospo|a Jadranka [e{eqa uvredila kada ga je javno pitala u novinama: Da li si sre}an, Tomislave? navela je Vjerica Radeta, optuùju}i Nikoli}a da je po~eo da ispuwava zadatke koje su mu dali Boris Tadi}, Manter, Ser` Bramerc i ostali...
907
Krasi}u, sad sam te potpuno upoznao! Imam 57 godina i nisam znao da procewujem qude. Mi smo se sada zaista upoznali rekao je Nikoli} sa skup{tinske govornice. On je poru~io radikalima da mogu i daqe da organizuju razgovore sa [e{eqem, da ima krticu s kojom razgovara telefonom sa vama, to ne ko{ta mnogo. Obezbedite i vi neki novac, kao {to sam i ja obezbe|ivao. Ako mislite da jo{ ne{to dodatno u~inite, izreknite kletvu onome ko je ukinuo razgovore, pa recite dabogda mu se osu{ila ruka, dabogda mu se osu{ila noga, taj va{ na~in borbe je najefikasniji. Nedeqni telegraf, 1. oktobra 2008. godine, objavquje intervju sa Tomislavom Nikoli}em u kojem je najgrubqe vre|ao poslanika Srpske radikalne stranke Jadranka Vukovi}a, izneo niz laì i tako, u impulsu negativne energije, pokazao svoje pravo lice. Nadnaslov intervjua je Tomislav Nikoli}, lider poslani~kog kluba Napred Srbijo, otkriva za NT:, naslov Ko je bio veza [e{eqa i DB i podnaslov Vojislav istog dana, ~im dobije izve{taje, pravi konferenciju. Ponekad su podaci bili pravi, ali ~esto su bili name{teni. Objavqivao je imena ubica pre policije, dok jo{ traje istraga. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Miri{e mi na hap{ewe Mladi}a. Poslanici SRS napali su u ponedeqak, 29. septembra, Tomislava Nikoli}a, lidera poslani~ke grupe Napred Srbijo, da sara|uje sa Ha{kim tribunalom. Nikoli} je za NT objasnio {ta se krije iza ovih napada i otkrio kako su deo vlasti (DB) i opozicija (SRS) sara|ivali posledwih godina. To sa napadima da sam ja kriv {to }e [e{equ nametnuti advokata, nevi|en je bezobrazluk Zorana Krasi}a, ~oveka koji je sa mnom iz Narodne radikalne stranke pre{ao u SRS. Sve se to de{ava po nalogu Vojislava [e{eqa, i znam da je Krasi}u ipak jako te{ko. Zahtev Tuìla{tva da se [e{equ nametne branilac ispostavqen je pre dva meseca. Taj zahtev nije podnet zato {to [e{eq razgovara telefonom sa strankom, ve} zato {to, po wima, opstrui{e su|ewe. Sud nema razloga da mu oduzme pravo da se brani sam zbog mog transkripta razgovora sa wim. Pazio sam da ne nanesem nikakvo zlo [e{equ kao pritvoreniku. Samo sam èleo da otkrijem Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a kao ~lanove SRS, {ta ko misli i {ta radi. Prvo su poku{ali da proture da je zbog toga zabrawena poseta [e{eqeve porodice, pa se ispostavilo da to nije ta~no. Onda su rekli da su mu ukinuti razgovori, pa se i to ispostavilo kao neistina. Na kraju su rekli da mu je zabrawen kontakt sa pravnim savetnicima, pa ni to nije ta~no. Sad se pravdaju da ih je Hag do posledweg ~asa drào u neizvesnosti da li putuju ili ne. Dakle, ni{ta ja nisam pokvario. Ne postoji nikakva veza izme|u onoga {to sam rekao i odluka Pretresnog ve}a Ha{kog tribunala. Ali sam siguran da je Tribunal, bez obzira {to zvani~no ne sme da prislu{kuje [e{eqeve razgovore, znao sve o ~emu je pri~ano, ba{ kao {to to znaju i sve slu`be u Srbiji koje sara|uju sa Tribunalom. Sigurno imaju transkripte tih razgovora.
908
Kad ste ve} kod slu`bi, pro{le nedeqe ste natuknuli da su do Vojislava [e{eqa, dok je bio u Srbiji, dolazili neki izve{taji DB? Pitajte Jadranka Vukovi}a, poslanika SRS, {ta je to godinama donosio u kovertama, {ta je i meni donosio nekoliko dana po odlasku Vojislava [e{eqa. Kakve veze ima Vukovi} sa DB? Otkud znam, pojavi se sa kovertom u ruci i tamo pi{e: Na{a veza tui-tu je ustanovila da taj-i-taj intenzivno razgovara sa ovim-i-onim, da odlazi u strane ambasade, recimo ameri~ku. Onda sam mu rekao: Nemoj to vi{e da mi donosi{, mene to ne interesuje. Koliko dugo je to stizalo? Mislim da je dolazilo godinama. Odakle su nastale kwige Laufer mi javqa i Laufer me nije zaboravio? To su sve ti izve{taji iz koverata, koji su, kao, po funkciji trebalo da pripadnu meni kada je [e{eq oti{ao u Hag. Da li ste imali uvid u te izve{taje dok [e{eq nije oti{ao? Retko kad. Kad je ba{ hteo na ne{to da nam skrene pa`wu, onda bi rekao: îtaj ovo, ali }uti. Da li se se}ate nekog detaqa iz izve{taja? Nemojte, molim vas. Sve vam pi{e u Lauferu. To su bili izve{taji koji su ga nekad navodili na dobar, a nekad na pogre{an trag. Zavisno od toga da li je taj koji je izve{taje pravio bio ume{an u ne{to ili nije. Pa je èleo da skrene pa`wu na sebe? Naravno. Ili kad vidi da ne{to ne ide kako treba, pa da to pogura. Zna se da [e{eq sutra ili ~ak odmah, istog dana kad dobije materijal, pravi konferenciju za {tampu, vanrednu, hitnu. Do|u svi novinari, onda on iznese informacije do kojih je na neki na~in do{ao. Tako je o nekim ubistvima i ubicama govorio u toku istrage, pre policije: Taj je ubio tog, onaj je ubio onog. Verovatno je to na~in na koji qudi iz DB komuniciraju sa nekim politi~arima. Dugo sam mislio da su to patriote koje je neko zaustavio u istragama, ali kad analiziram, vidim da je bilo i la`nih informacija. Gde je posle taj Jadranko Vukovi}, kao veza, kao kurir Jovica, nosio izve{taje, da li je i daqe pisao neke izve{taje za Vojislava ne znam. Znam da to u stranku vi{e nije dolazilo, ali znam da je Vukovi} kooptiran u tim za odbranu Vojislava [e{eqa, a sada i u Predsedni{tvo. Da li to zna~i da su ti izve{taji nastavqali da idu u [eveningen? Ja ih nikad nisam odneo, a da li je neko drugi ne znam. Sa kojim je sve politi~arima, mimo SRS, [e{eq iz Haga odràvao kontakte? Nedavno ste pomenuli Ivicu Da~i}a? Iskreno, ne znam ni{ta drugo osim za kontakte sa Ko{tunicom i Da~i}em. Kako je kontaktirao sa wima? Zvao je Ko{tunicu na kabinet? Ne znam da li mu je neko sluìo kao veza sa Ko{tunicom, ili ga je zvao direktno. Da~i}a je zvao na mobilni. Koliko ~esto se sa wima ~uo?
909
Bili su u kontaktu sve vreme dok su trajali pregovori i pre i posle izbora. Pri~a sa Ko{tunicom, kao mandatarom za sastav vlade, trajala je od pre izbora. I Da~i} mi je otvoreno rekao: [e{eq mi je rekao da ne razgovaram sa tobom o koaliciji, ve} iskqu~ivo sa wim Da li mislite da sada ima komunikaciju sa nekim politi~arima i kojim? Pretpostavqam da, ali ne znam. U [eveningenu postoje dve vrste razgovora. Prvi su oni koji se pla}aju, sa zajedni~kog aparata na [e{eqevom spratu, i wih finansira stranka. [e{eq koristi telefonsku karticu koju dopuwava i moè da zove koga kad ho}e. Postoje i drugi razgovori koje pla}a Hag, i tada zove iskqu~ivo Komitet za odbranu. Mogu da znam sa kim je sve razgovarao kada je zvao Komitet za odbranu, ali ne mogu da znam sa kim je sve privatno pri~ao. Po pona{awu u stranci video sam da su ti privatni razgovori bili intenzivni, i da je najmawe komunikacije bilo sa mnom. Kada sam ga pitao {to me ne zove, rekao je: [to, da mi kaè{ Sve je u redu, nema ni{ta novo. A {ta treba da ti kaèm? Da ti ogovaram nekog iz stranke ili da kaèm da mi je sumwiv. Zato ima{ ove druge. I ti drugi su ga prvo okrenuli, a onda ih je on sve skupio u jedno ~vrsto jezgro. To su sad ovi koji vode stranku. Ako stranci to odgovara, neka to istrpi. Po{to ja mislim da im to ne odgovara, o~ekujem da }e jo{ biti lomova. Izjavili ste da se puno pi{e o hap{ewu Mladi}a i da vam to miri{e na skoro hap{ewe. Imate li nekih konkretnih saznawa? Ne, ali su mi napisi u {tampi indikativni. Miri{u na akciju koja je mo`da pripremqena, organizovana ili ko zna. Ja sada zaista vi{e ne znam kad nekoga uhapse koje je godine uhap{en! Uz ovakve rigorozne uslove koje Brisel postavqa Tadi}u, ~ini mi se da on potpuno pogre{no, hap{ewem qudi, poku{ava da otkloni nesporazume sa EU. Iz razgovora sa SAD ambasadorom shvatio sam da je jedini nesporazum vezan za Kosovo, ostalo su sve bezna~ajni razlozi. îni mi se da sve ovo {to radimo radimo uzaludno, jer nas EU nikada ne}e primiti. Mislim da treba da se napravi ozbiqna sednica na tu temu u Skup{tini Srbije i traìm od predsednika i premijera da nas obaveste {ta se de{ava. Dr Vojislavu [e{equ je Sekretarijat Ha{kog tribunala uskratio jo{ jedno wegovo pravo, odlukom da mu se ukinu, na 30 dana, razgovori sa stru~nim timom za pomagawe odbrane, o ~emu tekst objavquje Kurir, 1. oktobra 2008. godine, sa nadnaslovom Radikali odani [e{equ za sve okrivquju Tomislava Nikoli}a jer je objavio transkripte sa sednica vrha stranke, naslovom U {kripcu i podnaslovom Posle odluke Sekretarijata Ha{kog tribunala da nadzire razgovore sa wegovim pravnim timom, [e{eq }e u velikoj meri biti odse~en od rukovodstva SRS. Hag slavi Bajram, glasi naslov antrfilea unutar teksta. Lider radikala Vojislav [e{eq ne}e mo}i vi{e da iz [eveningena rukovodi strankom, a wegovi razgovori sa braniocima bi}e prislu{kivani i snimci }e mo}i da se koriste protiv wega kao dokaz na sudu. Ovo je pravna posledica odluke Sekretarijata Ha{kog tribunala, koji je [e{equ ukinuo privilegovane razgovore sa pravnim timom na 30 dana.
910
Zoran Krasi}, {ef pravnog tima Vojislava [e{eqa, rekao je za Kurir da je sekretar Tribunala odluku izrekao zbog stenograma koje je Nikoli} izneo u javnost. Odluku suda nismo dobili, ali kako smo saznali, obrazloèwe je da postoji sumwa da su privilegovani razgovori kori{}eni u druge svrhe. Ina~e, ova komunikacija je privilegovana jer ne podleè prislu{kivawu. Siguran sam da oni prislu{kuju i te razgovore, ali ne smeju snimke da koriste pred sudom obja{wava Krasi}. On isti~e da prekidom [e{eqeve veze sa pravnim timom on prakti~no nema odbranu, ve} mora da se snalazi na osnovu svojih saznawa i inteligencije. Od [e{eqa smo preko drugog telefona saznali da mu je to i posledwe upozorewe. Posle ovoga slede zabrane posete pravnog tima, a ne bi me iznenadilo da mu zabrane i kontakt sa porodicom. Za to je odgovoran Tomislav Nikoli}, koji zajedno sa Borisom Tadi}em ~ini sve da uni{ti [e{eqa i SRS uveren je Krasi}, koji optuùje Nikoli}a da je postao za{ti}eni svedok Tuìla{tva. On tvrdi da je sve ovo uvertira u novi poku{aj Tuìla{tva da lideru radikala nametne branioca, {to bi dovelo do wegovog ponovnog {trajka gla|u i sudskog ubistva. Tomislav Nikoli}, lider novoosnovane Srpske napredne stranke, odbacuje optu`be. Ha{ki sud [e{equ nije uskratio razgovore, ve} }e ih samo mesec dana nadzirati, a ta odluka suda nema nikakve veze sa stenogramima, u kojima se sud i ne pomiwe kazao je Nikoli}. SNS je najo{trije osudio brutalnu, besprizornu i nequdsku hajku i harangu koju poslanici SRS vode protiv napredwaka. Advokat Toma Fila obja{wava za Kurir da ukidawe privilegovane komunikacije zna~i da [e{eq moè i daqe da razgovara telefonom sa braniocima, ali sada Hag ima pravo da mu prislu{kuje razgovore i da ih po potrebi koristi na {tetu lidera SRS. Pravo na privilegovanu komunikaciju nema ni porodica ni nikog drugi, ve} samo branilac. Tribunal nema pravo na prislu{kivawe tih razgovora, a ako to radi, oni se ne mogu koristiti kao dokaz. Sve druge razgovore oni mogu da slu{aju i da koriste, kako protiv optuènog tako i protiv onog koji s wim komunicira isti~e Fila. On dodaje da ukidawem privilegovane komunikacije [e{eq moè po~eti da strahuje da }e se budu}i razgovori sa pravnim timom iskoristiti protiv wega. Verovatno }e se oni àliti na tu odluku i mislim da }e onda biti ukinuta smatra Fila. Nerma Jela~i}, portparol Ha{kog suda, nije ju~e mogla da nam odgovori na {ta se precizno odnosi i zabrana komunikacije Vojislavu [e{equ. Ne mogu vam pomo}i, na odmoru sam. A ne mogu ni da kontaktiram sa sudom jer je sad tamo neki praznik, pa Tribunal danas i ne radi rekla je Jela~i}eva za Kurir.
911
Nismo uspeli da prona|emo ni Matijasa Helmana, predstavnika Sekretarijata Ha{kog tribunala u Beogradu, ve} samo slu`benicu koja se slu~ajno zatekla u ha{koj kancelariji. I u kancelariji, kao i Tribunalu, danas je neradni dan. To je ne{to {to su UN uvele zbog muslimanskog praznika Bajrama objasnila je ona. Pres, 1. oktobra 2008. godine, objavquje Betinu vest sa naslovom Zabrawena odbrana [e{eqa: [ef pravnog tima za odbranu Vojislava [e{eqa Zoran Krasi} ocenio je da je odlukom Ha{kog suda o zabrani privilegovane komunikacije lideru radikala zabraweno pravo na odbranu. Tomislav Nikoli} je odgovoran za odluku suda kojom je [e{equ ukinuta privilegovana komunikacija rekao je Zoran Krasi}. Tanjugovu vest Pres, 1. oktobra 2008. godine, naslovqava sa Nikoli}: Bacite kletvu na Hag: Poslanici SRS-a uspeli su i ju~e, ~etvrtog dana vanredne sednice, da nametnu raspravu o sukobima u toj stranci, optuùju}i Tomislava Nikoli}a da sau~estvuje u poku{aju ubistva Vojislava [e{eqa. Radikali su sa govornice Nikoli}a optuìli da je odgovoran {to je Sekretarijat Ha{kog tribunala [e{equ zabranio komunikaciju sa wegovim pravnim timom. Nikoli} je odbacio optu`be, navode}i da sistematski iznose laì, i poru~io im da izreknu kletvu onima koji su zabranili razgovore, jer je taj na~in borbe najefikasniji. Pod nadnaslovom Zoran Krasi} optuìo Tomislava Nikoli}a za odluku Tribunala, naslovom [e{eq strogo kontrolisan i podnaslovom Tomislav Nikoli} je glavni krivac {to }e u narednih 30 dana kontakt predsednika radikala sa pravnim savetnicima biti nadziran. Nikoli} je za{ti}eni svedok Tuìla{tva, tvrdi pravni tim, tekst objavquje Pravda, 1. oktobra 2008. godine. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Napredwaci ne èle zlo [e{equ: Zoran Krasi}, ~lan tima za odbranu Vojislava [e{eqa, optuìo je Tomislava Nikoli}a da je glavni krivac {to }e u narednih 30 dana kontakt predsednica SRS sa timom pravnih savetnika biti nadziran. Zbog ne~eg {to je Tomislav Nikoli} u medijima objavio kao navodni stenogram jednog od privilegovanih razgovora izme|u [e{eqa i wegovog tima za odbranu, a iz ~ega se vidi da lider SRS toboè zloupotrebqava tu liniju i ne pri~amo samo o svojoj odbrani, sekretar Tribunala je odlu~io da u naprednih 30 dana svaki kontakt na{eg predsednika sa timom pravnih savetnika bude nadziran kaè Krasi}. On obja{wava da je to isto kao da mu je privilegovana komunikacija zabrawena. Kakva je to privilegovana komunikacija ako }e Tribunal mo}i da ~uje o ~emu se on dogovara sa svojim timom? Oni }e tako znati {ta planira i na ~emu zasniva svoju odbranu kaè Krasi}. On dodaje da je sada vaqda svima jasno ono na {ta su radikali upozoravali, a niko im nije verovao, a to je da Tuìla{tvo i Tribunal imaju samo jedan ciq, da [e{equ nametnu branioca.
912
Tomislav Nikoli} im u tome pruà svesrdnu pomo}. Pored la`nih stenograma, on im ide na ruku i pri~om da mu je pre}eno, jer u zahtevu Tuìla{tva da se [e{equ nametne branilac, kako bi bio udaqen i wegov tim pravnih savetnika, stoji da oni vr{e pritisak na svedoke, da im prete i tako uti~u na wih kaè Krasi}. ^lan tima za pruàwe pravne pomo}i lideru radikala ponovio je da sve {to radi jedna mawa grupa qudi na ~elu sa Nikoli}em pokazuje da oni kao da pre nego {to }e bilo {ta preduzeti, pogledaju Zahtev tuìla{tva za nametawe branioca Vojislavu [e{equ i onda po wemu deluju kako bi to i omogu}ili. Zbog toga je sekretar Tribunala obavestio [e{eqa da se ne iznenadi ako mu u narednom periodu budu zabrawene i posete. To jasno pokazuje u kom pravcu ide ovaj postupak, ali i da je ovo, pre svega, politi~ko su|ewe kaè Krasi}. On pored Nikoli}a, za poku{aj razbijawa SRS, koji ima za ciq da [e{eq nikada ne iza|e iz zatvora, optuùje i aktuelnu vlast. Protiv SRS i [e{eqa sada su uperene i sve snage u Srbiji. Sve slu`be, na ~elu sa Tadi}evim {efom kabineta Mikijem Raki}em, rade samo na tome tvrdi Krasi}. On obja{wava i da blokadu parlamenta, ubacivawem ve{ta~ke teme, ne vr{i SRS, ve} Tadi}, i to kako bi skrenuo pri~u sa goru}ih tema kao {to su Kosovo, socijala i druge. Nikoli} je postao za{ti}eni svedok i Tadi}ev glavni igra~. On je postao Tadi}evo sredstvo pritiska na koalicione partnere kaè Krasi} i dodaje da nema potrebe da Nikoli}a ~uvaju od SRS i gra|ana Srbije. Pre }e biti da wega ~uvaju da ne pobegne, ali i to }e uskoro biti razja{weno zakqu~uje Krasi}. Na{ stav prema Ha{kom tribunalu je poznat i mi ga nismo mewali. Ne èlimo ni{ta lo{e Vojislavu [e{equ. @elimo da ima svako pravo da moè da se brani, i to nije sporno. Potpuno je neta~no da je istupawe Tomislava Nikoli}a, a i bilo kog drugog ~lana SNS, imalo bilo kakvu vezu sa ukidawem wegove slobodne komunikacije. @elimo da mu se ta komunikacija {to pre vrati i da ima sve mogu}e pogodnosti kako bi se {to uspe{nije branio u Hagu. Svako ko tvrdi suprotno potpuno mewa tezu kaè Neboj{a Stefanovi}, koordinator organizacionog tima SNS. Kratak tekst sa naslovom Protiv odluke Tribunala objavquje Borba, 1. oktobra 2008. godine: Srpska napredna stranka (SNS) osudila je ju~e odluku Ha{kog tribunala da na mesec dana ukine privilegovanu komunikaciju Vojislavu [e{equ sa wegovim pravnim timom. Istovremeno, ta je stranka osudila brutalnu, besprizornu i nequdsku hajku i harangu koju poslanici Srpske radikalne stranke vode protiv Tomislava Nikoli}a i srpskih napredwaka.
Radio televizija Srbije, emisija [ta radite bre Beograd, 1. oktobar 2008. godine Veliki kriminalci sti~u slavu, a zatvori se popuwavaju mnogo bezopasnijima po dru{tvo. Iako ministar policije Ivica Da~i} daje velika obe}awa, biv{i premijer Zoran @ivkovi} ne veruje u preobraàj SPS-a i na913
da se da su socijalisti samo sredstvo za opstanak DS-a na vlasti. Predstavnici novoformirane stranke Tomislava Nikoli}a, ne osvr}u}i se na situaciju u zemqi, promovi{u svoj politi~ki program i pozivaju narod da im se pridruì, dok je predsednik Srbije Boris Tadi} zauzet pripremama za izbor politi~ara godine. Novinar: MUP Srbije je sa Specijalnim tuìla{tvom uhapsio 11 ~lanova organizovane kriminalne grupe osumwi~ene za primawe i davawe mita i zloupotrebu slu`benog poloàja. Kao organizator grupe navodi se predsednik op{tine Zrewanin, odnosno gradona~elnik Goran Kneèvi}. Ta grupa je osumwi~ena da je po znatno niìm cenama od trì{nih dobijala u dugoro~ni zakup na 99 godina gradskogra|evinsko zemqi{te na najatraktivnijim lokacijama uèg centra Zrewanina, pa ih potom po znatno vi{im cenama prodavala drugim pravnim licima. Na taj na~in ta kriminalna grupa ostvarila je imovinsku korist u iznosu od preko tri i po miliona evra, a na {tetu buyeta op{tine Zrewanin. Podsetimo, krajem 2007. godine Goran Kneèvi} poneo je laskavu titulu gradona~elnik sa vizijom, a Zrewanin je progla{en gradom budu}nosti. Nagrada je dodeqena u Privrednoj komori Srbije. Ministar policije kaè da akcija hap{ewa nema veze sa najavom predsednika Srbije Borisa Tadi}a, koji je na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke najavio borbu protiv korupcije. Ivica Da~i}: Mi smo ovu akciju dugo pripremali. Ona je zapo~eta, ~ak i razne mere koje su preduzimane su preduzimane mnogo pre formirawa ove Vlade Republike Srbije i pre mog imenovawa za ministra unutra{wih poslova. Ne}emo gledati ko pripada kojoj politi~koj stranci, za nas nije bitno ~iji je ko, ve} da li u tim radwama ima elemenata krivi~nog dela. Novinar: Nema jo{ uvek zvani~nih informacija o tome zbog ~ega su konkretno privedeni ~elnici lokalne vlasti u Zrewaninu, nema naznaka da je jo{ neko od radnika gradske uprave priveden u akciji koju su sproveli MUP Srbije i Specijalno tuìla{tvo, istakli su ~elnici gradske uprave Zrewanina na konferenciji za novinare. Sve poslove gradona~elnika u skladu sa zakonom preuze}e zamenik Goran Karui}, koji je demantovao glasine da gradska uprava i nadle`ne slu`be nisu danas radile. Goran Karui}: Tako bih vas zamolio da jednostavno smirimo situaciju u na{em gradu i op{tini. Danas smo imali pozive investitora, koji su upla{eni, koji ne znaju {ta se de{ava itd. Jednostavno, ovo je ne{to {to se desilo, grad funkcioni{e i daqe, svi organi }e raditi normalno i nesmetano, a nadle`ne dràvne slu`be neka rade svoj posao. Aleksandar Martinovi}: Ono {to je svima nama u interesu jeste da Zrewanin ostane zaista lider u investicijama kao {to je to bio u prethodnom periodu i to }e svakako ostati zbog svih. Sudski organi }e odraditi svoj posao. Ja moram da istaknem da Zrewanin jako dobro funkcioni{e prethodnih godina i ovo {to sam sad rekao dovoqno govori {ta mislim o svemu tome. Novinar: Zamenik gradona~elnika Karui} ovom prilikom je najavio da }e sutra odràti sastanak sa svim na~elnicima slu`bi i javnih komunalnih preduze}a.
914
Drago Kos, direktor Greco: Osim Republi~kog odbora za sukob interesa, Srbija nema nijedan preventivni organ koji bi se bavio spre~avawem korupcije. Novinar: Povodom akcije policije u kojoj je pored ostalih priveden funkcioner Demokratske stranke i gradona~elnik Zrewanina Goran Kneèvi}, Demokratska stranka saop{tava da dràvni organi moraju nesmetano da rade svoj posao bez obzira na strana~ku pripadnost, funkciju ili status pojedinca. Kao u svakoj zemqi utemeqenoj na principu vladavine prava, i u Srbiji gra|ani moraju biti jednaki pred zakonom, navodi se u saop{tewu i isti~e da Demokratska stranka podràva borbu protiv korupcije, koja je jedan od najva`nijih dràvnih prioriteta i temeq politike Vlade Srbije. Boìdar \eli}: Predsednik Tadi}, govore}i o korupciji, sigurno nije mislio na mene. Novinar: Specijalno tuìla{tvo ima rok od 48 sati da napi{e zahtev za sprovo|ewe istrage protiv osoba uhap{enih u dana{woj akciji i osumwi~enih za organizovani kriminal povezan sa malverzacijama u gra|evinskoj oblasti. Specijalni tuìlac Miqko Radisavqevi} izjavio je Tanjugu da dana{wom opse`nom akcijom hap{ewa osumwi~enih za organizovani kriminal rukovodi Specijalno tuìla{tvo, napomiwu}i da je akcija jo{ u toku. Prema zakonu o krivi~nom postupku, uhap{eni mogu biti zadràni u policijskom pritvoru do 48 sati od trenutka hap{ewa. Novinar: Programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija, Nemawa Nenadi}, kaè da svaka konkretna akcija otkrivawa onih koji kr{e zakon ohrabruje gra|ane i budi im nadu da }e se borba protiv korupcije voditi. Povodom dana{we akcije hap{ewa osumwi~enih za organizovani kriminal, Nenadi} ocewuje da je dobro ako obe}awa vlasti u tom smislu nisu samo prazno slovo, ve} da iza wih stoji i namera pokretawa neke konkretne akcije. On je istakao da je za sad jo{ te{ko re}i o ~emu se radi i da li to hap{ewe ima direktne veze sa korupcijom ili ne. Prema {turim vestima koje su se pojavile, ~iwenica je da bi tome moglo biti mesta. Budu}i da se pomiwu name{tawa tendera za javne nabavke i zloupotrebe sa gra|evinskim zemqi{tem, dodao je Nenadi}, on je istakao da su te dve oblasti veoma ~esto predmet sumwe na korupciju, pre svega kada je re~ o organima lokalne samouprave i da je na neki na~in dobro da se to pitawe pokrene. Istina, vi{e bih voleo da je ono pokrenuto sistemskom akcijom dràve i zatvarawem rupa u procesima koji omogu}avaju da do malverzacija do|e, dodao je Nenadi}. Novinar: Skup{tina akcionara preduze}a Politika novine i magazini razre{ila je danas Qiqanu Smajlovi} du`nosti glavnog i odgovornog urednika lista Politika, a generalni direktor tog preduze}a Sr|an Jani}ijevi} podneo je ostavku. U izjavi za RTS Qiqana Smajlovi} kaè da joj je drago {to je najzad saznala ko èli da je smeni, ali da istovremeno àli {to javnosti, a ni woj, nije obja{weno za{to je smewena. Sve to ukazuje, kako isti~e, da wena smena ima politi~ku pozadinu. U saop{tewu za javnost iz kabineta generalnog direktora Politika novine i magazini Sr|ana
915
Jani}ijevi}a, ~iju su ostavku prihvatili osniva~i, a koji }e nastaviti da obavqa tu du`nost do imenovawa novog direktora navodi se da je na osnovu inicijative doma}eg preduze}a, akcionarskog dru{tva Politika a.d. doneta odluka da se raspi{e konkurs za izbor glavnog i odgovornog urednika lista Politika uz prethodno mi{qewe redakcije. Kako se navodi u saop{tewu, dosada{wi glavni i odgovorni urednik Qiqana Smajlovi} razre{ena je du`nosti, a do izbora novog urednika ure|iva~kom politikom bavi}e se dosada{wi kolegijum sa najstarijim ~lanom redakcije Radmilom Kqaji}em na ~elu. Novinar: Predsednik Srbije Boris Tadi} jedan je od kandidata za ovogodi{wu nagradu politi~ar godine na nacionalnom nivou u okviru evropskih nagrada koju dodequje Juropijan vojs. Kandidate za to priznawe odabrali su Juropijan vojs, elektronsko izdawe Ekonomista i panel evropskih lidera i analiti~ara na osnovu uticaja u evropskim temama u proteklih 12 meseci, saop{tio je Juropijan vojs. Kao razlog za nominaciju Tadi}a navodi se wegova uloga u pribliàvawu Srbije ~lanstvu u Evropskoj uniji isporu~ewem Radovana Karayi}a Ha{kom sudu. Ovogodi{wi kandidati za politi~ara godine na nacionalnom nivou su, pored Tadi}a, francuski predsednik Nikola Sarkozi, kiparski predsednik Dimitris Hristofijas, nema~ki ministar za energiju Sigmar Gabrijel i poqski premijer Donald Tusk. Nagrade se dodequju i u konkurenciji evropski komesar godine, zvani~nik Evropske unije godine, poslanik godine u Evropskom parlamentu i inspiracija godine. Svi kandidati u tih pet kategorija su i kandidati za Evropqanina godine. Za kandidate }e mo}i da glasa i publika preko internet stranice Juropijan vojsa, sve do 16. novembra. Borisu Tadi}u u Berlinu }e 3. oktobra, na dan nema~kog jedinstva, biti dodeqena nagrada Kvadriga koja se dodequje pojedincima za vizionarstvo, hrabrost, odgovornost i anga`man kojima svet postaje boqi. Boris Tadi} je pro{le godine u [vajcarskoj dobio Evropsku nagradu za politi~ku kulturu, koju dodequje {vajcarska fondacija Hans Ringije, istoimene izdava~ke ku}e. Novinar: Potpredsednik Vlade Srbije, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} kaè da ga sa politi~ke scene ne}e oterati fabrikovane afere, ve} da }e oti}i kada to sam bude hteo. On je u intervjuu za najnoviji broj magazina Status rekao da su wegovi protivnici raznoraznih vrsta, od vlasnika zatvorenih banaka do politi~ara koji u wemu vide konkurenta. Dinki} kaè da su ga najvi{e napadali takozvani prijateqi, a onda su radikali samo reciklirali wihove napade. Svesno ili nesvesno, glavni kreator mog bla}ewa bio je Boìdar \eli}. Meni je stra{no ào zbog toga, ali pregrmeo sam to odavno, idemo daqe, rekao je Dinki} i dodao da ima korektnu saradwu sa \eli}em, ali da se ne druè. Odbijaju}i da je konfliktna li~nost, Dinki} je naglasio da profesionalno sara|uje sa svima sa kojima mora da sara|uje. Tako|e je odbacio navode da su ga tajkuni Cepter, Cane i Hamovi} kontrolisali, a tvrdwe da je sestri} Miroslava Mi{kovi}a nazvao je budala{tinom. Odgovaraju}i na pitawa o prirodi svojih konflikata sa pokojnim premijerom Zoranom \in|i}em, Dinki} je kazao da su na~inili gre{ku zato {to su u jednom trenutku po~eli da komu916
niciraju preko medija i kazao da takvu gre{ku ne}e ponoviti u odnosima sa liderom DS-a Borisom Tadi}em. Optu`be da je oborio 3 postoktobarske vlade, me|u kojima dve Ko{tuni~ine u kojima je bio ministar, Dinki} je odbacio kao urbanu legendu i naveo da je oborio samo @ivkovi}evu vladu. Zoran @ivkovi}, biv{i premijer: Socijalisti su samo sredstvo za opstanak DS-a na vlasti i ne verujem da se SPS promenio. Novinar: Nova partija Tomislava Nikoli}a, Srpska napredna stranka ozbiqna je i odgovorna politi~ka organizacija koja }e voditi upravo takvu politiku i time omogu}iti da Srbija krene napred, kaè koordinator stranke u nastajawu Neboj{a Stefanovi}. Neboj{a Stefanovi}, SNS: Na{e kqu~no opredeqewe, kao {to smo to ve} isticali, je da Srbija bude most izme|u istoka i zapada, odnosno da pro{iri i unapredi odnose koje ima sa zemqama istoka, sa Ruskom federacijom, Kinom, Indijom, ali da i kao suverena dràva u svojim me|unarodno priznatim granicama nastavi svoj put prema Evropskoj uniji. Novinar: Komentari{u}i pisawe pojedinih beogradskih listova da Nikoli} ima problema sa srcem, Stefanovi} je rekao da je wegovo stawe sada stabilno i da se ose}a dobro. On je tako|e pozvao predstavnike Srpske radikalne stranke da prestanu sa pozivima na lin~ Nikoli}a i wegove porodice. Neboj{a Stefanovi}, SNS: Nekad se pitate, da budem {aqiv, da li je mo`da nesta{ica lekova u nekim apotekama kada se de{avaju takve stvari, kada qudima koji su se ju~e kleli u wih i govorili da su im najbliì prijateqi, trkali se tamo ko }e da sedne pored Tomislava Nikoli}a u skup{tinskom hodniku, da sa wim popije kafu, danas govore najteè uvrede kao da sa wim nikada nisu bili zajedno u istoj politi~koj organizaciji. Novinar: Srpskoj naprednoj stranci pristupilo je oko 75 odsto funkcionera, odbornika i ~lanova Srpske radikalne stranke, tvrdi Stefanovi} i dodaje da se ta procena temeqi na terenskom istraìvawu koje su sproveli inicijativni odbori Srpske napredne stranke, formirani u skoro svim mestima u Srbiji. Veliki broj qudi, kako je rekao, svakodnevno pristupa Srpskoj naprednoj stranci i to nisu samo biv{i radikali, nego i biv{i ~lanovi drugih partija, ali i qudi koji nikada nisu bili ~lanovi nijedne partije. Milan Nikoli}, politi~ki analiti~ar: Tomislav Nikoli} i wegova stranka bi}e konstruktivna opozicija vladaju}e koalicije. Novinar: Odbor Skup{tine Srbije za za{titu ìvotne sredine traì da se u parlamentu po{tuje zakon i zabrani pu{ewe, a da se za tu namenu koriste posebne prostorije. Ta inicijativa, koju je predloìo predsednik odbora êdomir Jovanovi}, a prihvatili je svi ~lanovi tog skup{tinskog tela, uputi}e se predsednici parlamenta Slavici \uki}-Dejanovi} i Administrativnom odboru. Jovanovi} je rekao da se Zakon o zabrani pu{ewa, usvojen 2005. godine, konstantno kr{i u parlamentu, jer se pu{i po hodnicima, u skup{tinskom restoranu, kancelarijama i na sednicama odbora. Nije normalno da Skup{tina kr{i zakon koji je sama donela, rekao je Jovanovi} i dodao da, kao {to je u parlamentu uveden pravilnik o bla}ewu, tako
917
moè da se uvede i zabrana pu{ewa. Zatraèno je da se na vidnim mestima u parlamentu istaknu table sa natpisom o zabrani pu{ewa. Zakon omogu}ava odre|ivawe posebnih prostorija za pu{ewe. Jovanovi}, koji je {ef poslani~ke grupe Liberalno demokratske partije, naveo je da je zabrana pu{ewa na snazi u wegovom poslani~kom klubu i u prostorijama LDP-a, kao i da je po{tuju svi. Prema wegovim re~ima, me|u poslanicima LDP-a su strastveni pu{a~i kao {to su Zoran Ostoji}, Nata{a Mi}i} i Nenad Mili}, a da je Vesna Pe{i} ostavila cigarete. Glas, 2. oktobra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Kako su se razi{li Toma i Voja, naslovom Neka Deli} kaè da li laèm i podnaslovom Tomislav Nikoli}: [ta }e vam Nikoli} finansijski obezbe|en do kraja ìvota? Kad se vrati vojvoda [e{eq, on }e da sredi, a dotle? Jadranko Vukovi}: Vojislava [e{eqa je najopasnije dezinformisati on ne veruje ni meni, ne veruje nikome. Unutar teksta je antrfile sa naslovom Nije korektno prema [e{equ Tomislav Nikoli}: Mi se sada rastajemo zauvek, ali mi je àlije nego vama. I mnogi od vas znaju da mi je àlije nego vama. I mnoge vas molim da vi{e ne laù o meni. Nema potrebe, nema razloga. [ta }e vam Nikoli} finansijski obezbe|en do kraja ìvota? Ja para imam dovoqno za ceo ìvot. Ja imam dovoqno novca da proìvim ìvot do kraja kako treba. [ta ste traìli sa mnom tolike godine, {ta ste s tim monstrumom traìli, sa izdajnikom?! U vezi s bogata{ima, ceo komitet za odbranu je svedok da mi je ([e{eq) rekao pred svima uzimajte pare od koga god moète za kampawu. Pa {ta, da bi mi se to prebaci. Vide}ete kako }ete bi da sprovodite kampawu. Mora}ete od nekoga da uzmete novac. Sve su qudi donosili novac u stranku, sve pla}ali ra~une. Ja para imam dovoqno za ceo ìvot, ja imam dovoqno novca da proìvim ìvot do kraja kako treba, a i vama je dosta toga omogu}eno... Ako mislite da smo ne{to uspeli za 18 godina bavqewa politikom u opoziciji i da niko ne}e sa nama, i da nikada ne}emo biti na vlasti, i da nikada nijednog prijateqa ne}ete mo}i ni da zaposlite, ni da le~ite dok ne pitate ove druge koji su na vlasti je li to smisao bavqewa politikom? Stranka je osnovana da pobe|uje, da bude na vlasti, a ne da bude u opoziciji! U opoziciji ima za nas 80 dobrih plata i putnih tro{kova, i svega. A za narod? Sve prolazi pored nas. Mi gledamo, kukumav~imo, lele~emo, po~eli smo i da kunemo. Ja vam se zahvaqujem na svim ovim godinama. Zahvaqujem se i na ovome {to radite, to mi malo otvara o~i. Ne}e mi biti ciq da uni{tavam SRS. Jo{ niko nije ubijao svoje dete. A naro~ito molim da o tome ne govore oni koji su u wu u{li pre godinu dana sa ciqevima i sa zadatkom, a sada su najugledniji ~lanovi stranke, sada su oni glavni informatori. [ta bi bilo da za taj glavni doga|aj nisam dobio nalog na sastanku, {ta bi bilo da mi je Vojislav telefonom rekao: Tomo uradi tako i tako? Prozivali biste me po novinama.
918
A da se pita predsednik stranke za{to izdaje neki nalog, da li se traì od predsednika stranke da to stavi na glasawe? Ne, samo se u posledwih 20 dana glasa na Predsedni~kom kolegijumu. Da bi se utvrdilo da ja nemam podr{ku u kolegijumu. Meni je srce mirno, du{a mi je mirna. Neki od vas imaju potpuno mirne du{e, neki imaju nemir. Gledajte da vodite stranku {to god boqe moète, ali ja mislim da to nije mogu}e. Vi nemate taj kohezioni faktor. Vas ovde nema ko da miri. Marko Milenkovi}: Vojvoda [e{eq. Dragan Todorovi}: Budete li dobacivali, traì}u da iza|ete napoqe! Tomislav Nikoli}: Kamo sre}e da nije ni odlazio! Kad se vrati Vojvoda [e{eq, on }e da sredi, a dotle? A dotle? Jadranko Vukovi}: Bra}o i sestre, gospodine Nikoli}u, malopre nisam reagovao sa namerom da ne{to kaèm, zato {to ste vi mene pomenuli, nego da vas zamolim da ostanete, jer ste na poslani~koj grupi uradili to {to ste sad nagovestili: odràli nam predavawe, mi smo vas pa`qivo slu{ali, pa ste se pokupili napoqe. To nije bilo korektno. Svima se ovde zakliwem, {to }e bar 70 odsto qudi potvrditi: da je, do pre godinu dana moje razmi{qawe bilo da ste vi i Vojislav [e{eq idealna kombinacija. Imam komunikaciju sa Vojislavom [e{eqem. I vi znate kako imam komunikaciju sa Vojislavom [e{eqem, kao {to sam imao jedno vreme i sa vama. Gospodine Nikoli}u, i bra}o i sestre, da i vi znate: Vojislava [e{eqa je najopasnije dezinformisati. On ne veruje ni meni. Ne veruje nikome. On neke opasne informacije pet puta proverava, i kaè: ono {to si mi rekao da se dogodilo nije istina. Zna~i wega niko ne moè dezinformisati, to najboqe zna Tomislav Nikoli}. Kada sam uo~io, gospodine Nikoli}u, da se ne{to de{ava sa vama, odnosno sa na{om strankom, da vi ne{to spremate? To se dogodilo pro{le godine, ne znam u kom periodu, kada smo mi imali one dve sednice Odbora za bezbednost, u dva dana. Na jednoj sednici raspravqalo se o godi{wem radu MUP-a Srbije, na drugoj, sutradan, o radu agencije BIA. ^lan sam tog odbora. Na prvom sastanku, sa gospodinom Jo~i}em, nas su prozivali i vi to dobro znate, a Velimir Ili} zna i vi{e da me|u nama nema nijednog koji sme pomiwati tajkune, pre svega Mi{kovi}a, za koga imamo dokaze da je najve}i tajkun u Srbiji. To su re~i Velimira Ili}a. Imam Kurir koji je to objavio. Velimir Ili} je u to vreme, u stvari, prozivao vas, jer jasno je da niko od nas ne moè kontaktirati sa Mi{kovi}em... Naravno da vi moète kontaktirati i razgovarati, ali aluzije su da taj Mi{kovi} nekome daje pare. Ja sam na tom odboru prozvao Mi{kovi}a i rekao: Gospodine Jo~i}u, ja sam mali radikal i prozivam Mi{kovi}a. I ja mislim da je on tajkun. I ja mislim da bi pravosudni organi trebalo to pitawe da ra{~iste. Da sam ja ministar policije, ne bih se sa grba~e Velimira Ili}a sklonio dok mi ne kaè o ~emu se tu radi. On je tu, ~ovek, poku{avao da obja{wava: pustite novinare, i tako daqe. To je bio prvi dan.
919
Sutradan, dolazim na odbor gde se raspravqa o izve{taju o godi{wem radu BIA. Kre}emo u Plavi salon, Aleksandar Vu~i} tr~i za nama. Evo, tu su mi svedoci Nata{a Jovanovi}, Milorad Buha, general Deli}, Petar Joji}, ne znam da li sam nekoga zaboravio. Vu~i} nas u jedan }o{ak skupio, po{to su se ve} novinari okupili u holu nama iza le|a, i Aca kaè: Moram da vam saop{tim jednu neprijatnu stvar... Molim, posebno generala Deli}a da me slu{a, pa neka kaè da li laèm... Dakle, Aca daqe kaè: Tomislav Nikoli} je naredio da na Odboru, gde se raspravqa o radu BIA, ne pomiwete tajkune zato {to vi ne znate koji od wih nas finansiraju. Mi smo se pogledali, u ~udu se na{li, i tada nam je svima jasno bilo, mislim ~ak i generalu Deli}u, da se tu ne{to ~udno de{ava. Gospodine Nikoli}u, ovde ste COU nekoliko stvari nekorektno preneli. Navodno, predsednik stranke vama kaè: dolaze izbori, uzmite novac od tih va{ih, koga imate jer on zna za va{e kontakte sa svim tim tajkunima, ukqu~uju}i i Predraga Rankovi}a Peconija uzmite, ne pomiwite od koga, ali vas molim ovoga puta nemojte uzimati kredit, nemojte da se stranka zaduùje i tako daqe. Ovo su rekao je Jadranko Vukovi} stvari vezane, da ne bi ispalo da je vas Vojislav [e{eq terao da uzimate pare od tajkuna. To nije korektno! Blic je, 2. oktobra 2008. godine, objavio tekst sa naslovom Parlament degradiran zbog nepristojnosti i podnaslovom Uvrede i tu~e kao simbol Skup{tine. U tekstu se nalazi i antrfile sa naslovom Neodgovorni poslanici opozicije. Psovke, pesni~ewe, polivawe vodom, ~upawe mikrofona, ni{awewe pi{toqem na fotoreportera, ga|awe skup{tinskim materijalima, kletve... Duga~kom spisku skup{tinskog delovawa najbrojnije poslani~ke grupe radikala pridodati su prekju~e jo{ i pquvawe u lice i {amarawe pred prolaznicima. Radikalska {arada neka`weno se nastavqa o tro{ku gra|ana i na ra~un sve lo{ijeg ugleda Skup{tine u javnosti. Prema septembarskom istraìvawu agencije Strateyik marketing ~ak polovina gra|ana ima negativno mi{qewe o najvi{em predstavni~kom i zakonodavnom domu. Svega 15 odsto smatra da Skup{tina radi dobro. Svetlana Logar, direktorka agencije, kaè da je lo{ rejting Skup{tine posledica pre svega dugogodi{weg lo{eg pona{awa poslanika u Skup{tini. I mada se za neadekvatno pona{awe mogu prona}i primeri i me|u poslanicima drugih politi~kih stranaka, radikali su svakako dali osnovni ton imiyu Skup{tine. Rejting Skup{tine odavno je na veoma niskom nivou, i to je postalo redovno stawe stvari. Zanimqivo je da gra|ani, ~ak ni kada u zemqi generalno vlada optimizam i de{avaju se pozitivne stvari, zasluge za to ne vide u radu poslanika. Gra|ani su shvatili da plate poslanika oni pla}aju, a vide da poslanici ni{ta ne rade, sebi pove}avaju plate i veoma se lo{e pona{aju. Ako èli da promeni nizak ugleda u javnosti, Skup{tina bi morala da pove}a svoju efikasnost kaè Svetlana Logar za Blic.
920
Direktorka Strate{kog marketinga upozorava da nepristojno pona{awe poslanika ohrabruje ~iwenica da se ekscesi ne ka`wavaju, a posebno da nijedna stranka ili poslani~ki klub nikada nisu takvo pona{awe sankcionisali iznutra. Da postoje sankcije ovakvo pona{awe bi do sada prestalo. Naprotiv, sti~e se utisak da se nedoli~ni postupci ne samo toleri{u ve} podsti~u kao pozitivan model pona{awa jer su nakon pojedinih ekscesa neki politi~ari lansirani kaè Svetlana Logar. Lider SRS Vojislav [e{eq li~no je promovisao nekoliko besramnih modela pona{awa koje su wegovi sledbenici u Skup{tini kasnije imitirali, poput ~upawa mikrofona i polivawa predsednika Skup{tine vodom koje su u nekoliko navrata posle wega izvele Nata{a Jovanovi} i Gordana Pop-Lazi}. Osta}e upam}eno da je [e{eq pred Skup{tinom vadio pi{toq na taksiste, pretio je studentima (tako|e pi{toqem), iznosili su ga iz Republi~ke skup{tine zbog nedoli~nog pona{awa. Wegov najve}i domet verovatno je ni{awewe na fotoreportera Predraga Miti}a u holu Savezne skup{tine, zabeleèno na fotografiji. Niko se zato nije za~udio kada je pro{le godine poslanica SRS {utnula u koleno poslanika Miloquba Albijani}a iz G 17 plus, ili kada su se pre dva dana Srboqub @ivanovi} (SRS) i Predrag Mijatovi} (Napred Srbijo) pquvali i {amarali pre Skup{tinom nao~igled prolaznika. Poslanici bi trebalo da se ose}a odgovornost prema funkciji koju obavqa, a poslanici opozicije se ne pona{aju tako. Mi smo zbog toga jako daleko od parlamenata ne samo u zemqama EU ve} i od ovih u zemqama regiona. Svojim pona{awem i diskusijom poslanici SRS nas bukvalno onemogu}avaju da radimo i da planiramo svoje vreme. Delom je za to kriv poslovnik koji im to omogu}ava, ali mnogo vi{e oni koji ga zloupotrebqavaju kaè za Blic Balint Pastor, {ef poslani~ke grupe mawina. Gazeta, 2. oktobra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom Oralni seks je ok! i podnaslovom Elena Boì}-Talijan sru{ila tabu seksa u SRS, poru~uju}i Qiqani Smajlovi} da malo proba felacio. Kada je Elena Boì}-Talijan imenovana za novog generalnog sekretara Srpske radikalne stranke, mnogi su bili iznena|eni, budu}i da je ova mlada radikalka bila nepoznata {irokim narodnim masama. U SRS-u, me|utim, Elena je i te kako bila zapaèna, posebno po svom britkom jeziku, a na wenu strana~ku karijeru pa`qivo je motrio Vojislav [e{eq li~no koji ju je, kako saznajemo, i predloìo za naslednicu Aleksandra Vu~i}a. Naime, [e{equ se Elena nametnula jer je prva sru{ila seks tabue u SRS-u pre dve godine, kada je u radikalskom glasilu Velika Srbija otvoreno pisala o li~nom doìvqaju oralnog seksa, u pore|ewu s kojim je rasprava Tomislava Nikoli}a i Gordane Pop-Lazi} o ostvarenim i neostvarenim qubavnicama tek bledo }akulawe za skup{tinskom govornicom. @rtva Eleninog napu{avawa bila je sad ve} biv{a urednica Politike Qiqana Smajlovi}, koja je tada Vojislavu [e{equ veoma zamerila zbog vulgarnosti i seksualnih insinuacija kada je u Tribunalu izrekao
921
~uvenu re~enicu da mogu svi da mu pu{e kurac..., pa je Elena Smajlovi}evoj objasnila da u oralnom seksu nema ni~eg lo{eg i da }e se iznenaditi ako proba. Izgleda da su neki izrazi suvi{e zastra{uju}i za gospo|u Smajlovi} pa nije mogla ni da ih citira... ali pretpostavqam da gospo|a Smajlovi} misli na [e{eqev podnesak upu}en sekretaru suda u kome mu on poru~uje moète da mi pu{ite kurac! Za{to oralni seks toliko potresa i pla{i gospo|u Smajlovi}? U oralnom seksu, gospo|o Smajlovi}, nema ni~eg lo{eg, zastra{uju}eg, prqavog, neprijatnog. Naprotiv. Probajte, iznenadi}ete se preporu~ila je Elena urednici Politike. Da bi ubedila Smajlovi}evu da proba oralni seks, Elena je oti{la i korak daqe, podse}aju}i je da je promocija pu{ewa krenula od najve}e svetske sile, te da je re~ o tekovini liberalnog Zapada. ûdi me da je Smajlovi}eva tek od Vojislava [e{eqa ~ula za pu{ewe, kada je glavni promoter istog bio biv{i ameri~ki predsednik Bil Klinton. Moram da priznam da sam potpuno iznena|ena da gospo|a Smajlovi} sa takvim gnu{awem odbacuje ovu tekovinu liberalnog Zapada, za koji se ina~e tako èstoko zalaè napisala je Talijan, upozoravaju}i Smajlovi}evu da }e svet, prema wenom vi|ewu, podeliti na pu{a~e i nepu{a~e, te da su {anse da se povede globalni rat protiv pu{a~a nikakve. Gazeta je ju~e pozvala Elenu Boì}-Talijan, koja nam je rekla da se se}a teksta koji je napisala, isti~u}i da se u me|uvremenu ni{ta nije promenilo u wenom shvatawu iste teme: To je bio moj li~ni stav, koji vaì i danas da o prirodnim stvarima nije stra{no govoriti, a oralni seks je prirodna stvar. Pa, ovo je 21. vek! Ako meni ne verujete, pitajte seksologe, terapeute. Ja zaista mislim da u oralnom seksu nema ni~eg ni prqavog ni neprijatnog, to je najnormalnija stvar, ne vidim za{to bi nekome trebalo da bude nezgodno zbog toga kaè Talijan. NIN, 2. oktobra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Demokratska stranka, naslovom Opozicija u ùtom delu i podnaslovom Vreme dok je opozicija jo{ u nokdaunu dobar je politi~ki trenutak za konsolidovawe najve}e vladaju}e stranke. Pogotovo, ako je Demokratska stranka do{la do nivoa da joj se najve}a opozicija nalazi u vlastitim redovima. Nadnaslov antrfilea u tekstu je Intervju: Zoran @ivkovi}, nekada{wi predsednik Vlade Srbije, naslov Ideologija je napu{tena i podnaslov Mereno brojem funkcija ovo jeste Periklovo doba Demokratske stranke. Mereno kori{}u koju }e od toga imati Srbija ovo naàlost nije Periklovo doba Ovo je godina Demokratske stranke. Pobedili su na parlamentarnim, predsedni~kim i lokalnim izborima; preuzeli gotovo svu vlast u Srbiji i odatle posmatraju nevoqe koje su zadesile wima suprotstavqene stranke. Pre svih Srpsku radikalnu stranku, ~ijim je rascepom Demokratska stranka i formalno postala najve}a partija u Srbiji. I sada je prvi put u svojoj i istoriji srpskog vi{epartizma DS apsolutno i po svim brojevima najmo}nija stranka u Srbiji.
922
Najsveìji brojevi tj. istraìvawa javnog mwewa pokazuju da je DS sada u najvi{em nivou popularnosti; ~ak i apsolutno gledano prema istraìvawu Strate{kog marketinga obavqenog 23. septembra DS podràvanih ~ak 42 odsto politi~ki opredeqenih gra|ana, a pogotovu relativno gledano jer SRS sada, posle Tomine {izme za DS-om zaostaje ~itavih 19 procenata. Podatak da DS zauzima pet od pet najva`nijih izvr{nih funkcija u Srbiji i nije novina. E sad, {ta }e uraditi sa toliko mo}i; da li }e zlatno doba Demokratske stranke izvu}i Srbiju iz bronzanog doba i {ta }e biti sa ku}om tj. strankom. Ho}e li je pozlatiti ili je zapaliti? Koliko je sada uop{te mo}na Demokratska stranka? Milan Nikoli}, politi~ki analiti~ar re}i da je ovog trenutka Demokratska stranka nesumwivo najja~a u svojoj dosada{woj istoriji. DS, a pre svega wihov lider su pokazali ozbiqnost koja nije svojstvena na{im partijama i to je dalo rezultate. Boris Tadi} i na spoqnopoliti~kom planu, gde na jedan mudar i nekonfliktan na~in brani na{e interese, i na unutra{wem planu gde se primetno mawe bavi partijskim a sve vi{e brigom o dobrobiti gra|ana pokazuje da DS i Srbija imaju lidera koji izrasta u ozbiqnog dràvnika. Politi~ki analiti~ar \or|e Vukadinovi} kaè da se bez obzira na to {to se DS u medijima i u javnosti obi~no izjedna~ava sa koalicijom Za evropsku Srbiju, a u toj jedna~ini najmawe {est do sedam odsto glasova ~ini razliku, ova stranka jeste najve}a i najja~a. Ali bez obzira na to {to oni zaista jesu veliki i jaki koli~ina mo}i koju trenutno poseduju opet je ve}a nego wihova realna snaga i zbog toga im se ne moè dogoditi ono {to se dogodilo radikalima. Da imaju identi~nu koli~inu mo}i i snage mogli bi to da razdele tako da svako odnese svoj deo, svoju politi~ku teìnu, ali po{to imaju neproporcionalno vi{e uticaja to ih primorava da se drè zajedno, smatra Vukadinovi}. Vreme vlasti obi~no nije vreme podela; ~ak i radikalima da i se i desila vlast verovatno im se ne bi desilo ovo {to im se sada doga|a. Ali, po{to se uzme vlast na duì period onda se ~esto desi da se po~ne praviti novi raspored unutar vlastitih redova. Pa zaslu`ni napreduju, mawe zaslu`ni i mawe omiqeni bivaju marginalizovani. Da li se to sada de{ava u DS-u? Vreme dok je opozicija jo{ uvek u nokdaunu dobar je politi~ki trenutak za konsolidovawe najve}e vladaju}e stranke. Pogotovo, {to je Tadi}evo imenovawe mandatara ove godine izazvalo jo{ ve}e potrese u partiji nego pro{le godine kada je posle izbora Boìdara \eli}a za kandidata za premijera deo stranke glasno negodovao. Ovaj put, Tadi} je èle}i da izmeri atmosferu u stranci ili zato {to je zaista verovao da je Vuk Jeremi} trebalo da postane drugi ~ovek u Srbiji, pustio u opticaj ideju o mla|anom Vuku kao novom premijeru. Tada su se stranka tj. vode}i strana~ki baroni prvi put otvoreno suprotstavili predsedniku isturaju}i Bojana Pajti}a kao kandidata iz Krunske ulice za mandatara. Na kraju, Tadi} je najbitniju funkciju u Srbiji poverio ~oveku koji se, vaqda nikad nije ni u~lanio u Demokratsku stranku ili bar to niko
923
nije primetio Mirko Cvetkovi}u. [to ne{to govori i o unutarstrana~kim odnosima. Uz to, tada je prostrujala vest da se zamenik predsednika Demokratske stranke Du{an Petrovi} povla~i iz politike i vra}a u [abac. Naposletku se ispostavilo da se Petrovi} samo povla~i sa ministarskog mesta, a da ipak ostaje u stranci. Dobro upu}eni }e re}i da je Boris Tadi} vratio Petrovi}a u stranku èle}i da od wega napravi demokratskog Dragana Todorovi}a, ~oveka koji }e u glavi da drì celu stranku. Oni boqe upu}eni smatraju da je Petrovi} nezadovoqan {to mu je pripalo samo mesto ministra pravde i {to je samo formalno zamenik predsednika Demokratske stranke budu}i da je po stvarnom uticaju daleko od drugog mesta. Zatim, Boris Tadi} se nije ba{ odmah ukqu~io u pregovore kojima bi Dragan \ilas postao gradona~elnik Beograda. âk se stekao utisak da mu ne bi mnogo smetalo da Vu~i}, na kratko vreme, zauzme tu poziciju. Da li zbog nepoverewa u stari kadar DS-a iz starog dvora ili mo`da u novi kadar predvo|en Draganom \ilasom? Iz prislu{kivanih transkripata koji su objavqivali tabloidi mogli smo da saznamo kako su beogradski socijalisti i{~ekivali da se Boris Tadi} kona~no zauzme i za koaliciju u gradu. A ispostavilo se da wegovo zauzimawe zna~i i formirawe gradske vlasti. Nakon toga, Boris Tadi} je sednicu Glavnog odbora DS-a iskoristio da po{aqe poruku svim lokalnim odborima DS-a da nikoga ne}e za{titi ukoliko postoje dokazi i optu`be protiv wih zbog korupcije. A da bi to ne bi bilo samo ponavqawe obaveze koju ima kao predsednik, posle dobijenog aplauza dao je svojim re~ima na zna~aju: Nisam siguran da treba svi da se raduju ovoj re~enici. U spekulacijama na koga to Boris misli naj~e{}e su pomiwali gradski funkcioneri koji su se bavili gra|evinskim zemqi{tem i urbanizmom. Preko Qubomira An|elkovi}a, nekada{weg potpredsednika beogradske vlade koji je sada [utanov~ev savetnik u Ministarstvu odbrane ili nekim drugim vezama do{lo se i do Tadi}evog kuma Dragana [utanovca, koji navodno trenutno ne uìva neograni~eno predsednikovo poverewe. I ~ija je potpredsedni~ka pozicija u stranci sada dovedena u pitawe. Na kraju su se predvi|awa da se radi o gradskim gra|evinskim funkcionerima pokazala kao ta~na; ali nisu u pitawu beogradski funkcioneri, niti novosadski, gde se tako|e gradi na sve strane, ve}, zanimqivo, zrewaninski. U velikoj policijskoj akciji tako je u sredu ujutro uhap{en Goran Kneèvi}, gradona~elnik Zrewanina, sa jo{ nekolicinom wemu bliski qudi. Kneèvi} je do juna pro{le godine vaìo za Tadi}evog ~oveka od najve}eg poverewa u Vojvodini (predsednik pokrajinskog odbora DS), od tada se najve}om blagonaklono{}u kod Tadi}a me|u vojvo|anskim demokratama moè pohvaliti Oliver Duli}. Ina~e, Duli} je ba{ kao i predsednik Tadi} u nekoliko intervjua naglasio da sada postoji politi~ka voqa da se u|e u problem sa korupcijom pa i u svojim redovima. To sada moè da se tuma~i i kao najava Kneèvi}evog hap{ewa ali i mo`da jo{ nekih hap{ewa koja }e uslediti. Boris Tadi} je, navodno jo{ za vreme Jo~i}a poru~io policiji da hapsi sve za koje imaju
924
osnova. Bez obzira na to da li se hvale da su bili u odeqewu Borisa Tadi}a ili ne. A ba{ dru{tvo Borisa Tadi}a van stranke koje je on involvirao u svoj kabinet jedan je od razloga tih povremenih napetosti na relaciji stranka predsednik. Koje su eskalirale prilikom odlu~ivawa o tome ko }e biti premijer: Boris Tadi} bi èleo da angaùje bar 10, 20 kvalitetnih qudi. To su qudi od integriteta koji nevoqno pristaju da ulaze u strana~ke igre. Ali, ve}i problem je {to se u samoj stranci ne gledaju blagonaklono na te nove qude. I tu se javqa problem: partija bi mnogo dobila novodo{av{ima, ali ujedno i strana~ka lojalnost mora da se nagradi. I tu je te{ko ali, ipak, mogu}e prona}i balans, kaè Milan Nikoli}. I tu smo na toj stalnoj tihoj liniji sukoba: Dvor Krunska, odnosno kabinet Borisa Tadi}a stranka. Jedini za sada koji je na neki na~in pomirio dve struje je Dragan \ilas. Aktuelni beogradski gradona~elnik jedini je pristao da se sa Dvora spusti u stranku. Sli~an put verovatno sada predstoji i Sr|anu [aperu i Vuku Jeremi}u ako ho}e formalno da potvrde uticaj koji sada imaju. I smawe napetosti koji ovako neminovno postoje. Kad se pogledaju rejtinzi, sama ideja da moè tu do}i do nekakvog sukoba deluje neverovatno. Jer, stranka trenutno visi o lideru, popularnosti Borisa Tadi}a uveliko nadma{uje stranku. Od 100 qudi bez obzira na to da li izlaze na izbore ili ne, Borisa Tadi}a kao pozitivnog ocewuje ~ak i vi{e od 40. A tek ne{to vi{e od 20 kaè da bi glasalo za Demokratsku stranku. Osim Tadi}a samo jo{ jedan demokrata ima vi{e od 30 pozitivnih poena me|u Srbima. Ali, to je Vuk Jeremi}, aktuelni ministar spoqnih poslova koga, tako|e, ubrajaju u dvorsku ekipu. Nijedan od strana~kih barona DS-a li~no ne prelazi rejting Demokratske stranke. A mnogi od wih su i redovno za nekoliko poena ispod rejtinga stranke. I kako onda tu moè biti sukoba? Pa zato {to je re~ o Demokratskoj stranci. Demokratska stranka je preduze}e koje funkcioni{e kao neka vrsta akcionarskog dru{tva u kome svaki od lidera ima neku koli~inu akcija; bilo da su te akcije u smislu politi~kog ili finansijskog uticaja. I lider je tu samo ve}inski akcionar. Bez obzira na mo} koju danas ima Boris Tadi}. I sad strana~ki baroni na Tadi}a gledaj kao na nekoga bez kojeg wihove akcije ne bi mnogo vredele, ali ni on ne moè da ignori{e to da postoje drugi akcionari. Nikada niko nije imao u DS toliko mo}i koju sada Tadi}, ni \in|i} a pogotovo Mi}unovi}, ali to je opet neuporedivo mawe nego {to je imao [e{eq u SRS-u, Dra{kovi} u SPO-u, ili kao {to mo`da i danas ima Ko{tunica u DSS-u. Ravnoteà je naru{ena u korist predsednika, ali ne toliko da on moè da do|e i da diktira spisak ko odlazi, ko ostaje u glavnom odboru ili predsedni{tvu kao {to je recimo to mogao Milo{evi} devedesetih u SPS-u. Jer, ~ak i danas kad stranka vi{e nego ikad zavisi od lidera DS se moè zamisliti bez Borisa Tadi}a. A Boris Tadi} moè bez ponekog od wih ali ne moè bez svih wih. DS nije ni samo lider, ni ideja, ve} je to kompleksna struktura mo}i i uticaja koja se proteè kroz ~itavo dru{tvo, obja{wava \or|e Vukadinovi}.
925
DS je uostalom i nastala kao stranka mnogo jakih, uticajnih li~nosti, vremenom su te li~nosti odlazile, ali je ostala navika i svest da stranku ne ~ini samo lider, ni Zoran \in|i}, ni sada Boris Tadi}, o Mi}unovi}u da i ne govorimo nije mogao da ostvari kontrolu kakvu su predsednici imali u drugim strankama. DS je mnogo mawe policentri~an nego {to je to bio devedesetih, ali je mnogo policentri~niji od drugih stranaka. DS funkcioni{e kao interesna konfederacija unutarstrana~kih grupa i lobija i to ih naizgled ~ini nestabilnijim nego {to to oni zaista jesu. Oni su pomalo i navikli da ìve sa razli~itim frakcijama, {to ih ~ini otpornim na lomove kakvi su se sada desili kod radikala. Jer, SRS je delovao kao monolit, koji }e se, sad kad se raspao, te{ko ikad sastaviti, dok je DS jedna mnogo elasti~nija struktura, kaè Vukadinovi}. Me|utim, ta elasti~na struktura sada se {iri tako da usisava ne samo i budu}e bira~e nego i neke mawe stranke koje su se na{le na istom evropskom putu. Me|utim, tu se javqa problem definisawa politike koju }e stranka voditi na konkretnoj ravni. I kako }e dobro upakovana obe}awa: i Kosovo i EU, i istok i zapad ostvariti u praksi. I kako }e stranka definisati svoju poziciju? Milan Nikoli} smatra da je ovo tek srebrno doba i da DS-u tek moè da predstoji zlatno, Periklova doba. Mislim da je Demokratska stranka trebalo da jo{ smelije zakora~i u tom socijalnom pravcu. Da pokaè da joj je u prvom planu borba protiv korupcije, siroma{tva, nezaposlenosti. Tadi} se odlu~io za jedan postepeniji ulazak, a uz jedan slobodniji i hrabriji ulazak u to poqe i nastavak daqe odgovorne politike mislim da je mogu}e da DS samostalno stigne i do 50 odsto glasova. I to mogu}e je ve} na slede}im izborima, kaè Nikoli}. Me|utim, \or|e Vukadinovi} kaè da u sistemu koji nije dvopartijski nijedna stranka ne moè da ra~una na vi{e vlasti i ve}i stepen podr{ke nego {to to danas ima DS. I, kaè, tu im preti opasnost da postanu sami sebi opozicija tj. da se ra{ire kao Savez komunista i da zapravo jedinu pravu opoziciju imaju u vlastitim redovima. I na predsedniku Borisu Tadi}u je da na|e ravnoteù izme|u svog uticaja, uticaja Idola iz kabineta i uticaja demokratskih strana~kih barona. Do pobede u me|ustrana~koj utakmici u Srbiji do{ao je dobrim delom i zbog gre{aka svojih politi~kih protivnika. U unutarstrana~koj utakmici sve zavisi od wega. Drugi demokratski premijer Srbije Zoran @ivkovi} danas se ne bavi politikom ve} vinima. Ali, naravno, ne treba imati sumwu da je @ivkovi} prili~no upu}en u de{avawa na srpskoj politi~koj sceni. Posebno u wegovoj Demokratskoj stranci. Da li je dana{wi DS ja~i nego ikada u svojoj istoriji? Da li je ovo Periklovo doba Demokratske stranke? Demokratska stranka danas ima svu vlast u ovoj dràvi. I ako je to merilo mo}i onda Demokratska stranka zaista jeste najmo}nija u istoriji. Ako je merilo, me|utim, sprovo|ewe sopstvene politike, onda je mnogo mawe mo}na. Jer, ako pogledate koja je predizborna obe}awa DS ispunila po
926
dolasku na vlast, ili koja je po~ela da ispuwava, to su obe}awa SPS-a i PUPS-a. A {ta je sa politikom Demokratske stranke? Mereno brojem funkcija ovo jeste Periklovo doba Demokratske stranke. Mereno kori{}u koju }e od toga imati Srbija, ovo naàlost nije Periklovo doba Demokratske stranke. Ko je, prema va{em mi{qewu najzaslu`niji za sada{wu poziciju Demokratske stranke koja je daleko iznad svih ostalih partija? Uz sve gre{ke politi~kih protivnika pretpostavqam da smatrate da zasluge nosi i sada{wa politika DS-a? Naravno. I jedno i drugo imaju veliki uticaj. Demago{ka, populisti~ka politika, politika izbegavawa problema koja se vodi u potekle ~etiri godine donela je veliki broj glasova. S druge strane desilo se ono {to se moralo desiti, pa se pokazalo da politika Vojislava Ko{tunice nema nikakvu viziju i perspektivu, a i radikali su zbuweni razli~itim komandama iz Haga, Kragujevca i Novog Beograda doìveli raspad. Kako vidite ideolo{ku poziciju Demokratske stranke. Stranka se sada profili{e kao socijaldemokratska i to skretawe ulevo izgleda donosi rezultate. Ideologija je napu{tena odavno. Sada se samo usavr{ava tehnologija osvajawa i odràvawa vlasti. Jer, evo pogledajte kako sada {iroko otvaraju vrata Tomi Nikoli}u i Aleksandru Vu~i}u i govore o wima kao poèqnim saradnicima, a glavno mesto u kampawi je bilo da treba glasati za DS da Nikoli} i Vu~i} ne bi vladali Srbijom. U posledwe ~etiri godine DS vodi politiku bez politike. Jer, {ta je politika DS-a? Katalog politi~kih tema: Rusija, EU, NATO, Kosovo, borba protiv korupcije, siroma{tva, nezaposlenosti.... o svemu po malo ni{ta konkretno, ni{ta do kraja, do re{ewa. Sve je tema, sve je na{a politika. I da se razumemo, ne samo DS, nego nijedna stranka nema vi{e ~vrstu ideologiju. Sve imaju strategiju da do|u na vlast i da obezbede privilegije. Razlika je samo za koliko qudi. Velike stranke mogu da ra~unaju na privilegije i za prvih 500 qudi one mawe za desetak. I to je pre}utni dogovor politi~kih elita. To i nedostatak kriti~ke javnosti, po{to Srbija vi{e nema nijedan slobodan kriti~ki mediji, ve} postoji samo nekoliko novinara koji misle slobodno, doveli su do toga da i politika bez politike moè da donese rezultat. Da li smatrate da je Demokratska stranka demokratskija od ostalih srpskih partija? [ta mislite o spekulacijama o sukobu izme|u dvorske i strana~ke ekipe u partiji? I da li mislite da je dana{wi DS jedinstven? DS je bila jedina demokratska srpska partija u vreme Zorana \in|i}a. Danas, kad se poni{tavaju odluke skup{tina lokalnih odbora, kao {to se nedavno desilo sa odlukom leskova~kog odbora, kada se glasawe na izbornim skup{tinama vr{i pod prismotrom, ona to definitivno nije. A da je DS jedinstven, verujem da jeste u sprovo|ewu politike radi osvajawa estradne popularnosti i odustajawa od sopstvenog programa. [to se ti~e dvorskih spletki u to ne èlim da ulazim, ali verujem da ima sukoba jer je mnogo nezasitih li~nih interesa. Uprkos tome {to DS drì svu vlast u dràvi ipak je to premalo funkcija za sve li~ne interese u stranci.
927
Da li iz va{ih re~i mogu da zakqu~im da Zoran @ivkovi} vi{e nije pristalica Demokratske stranke? Ne. I ovakva kakva je danas, Demokratska stranka je najboqa me|u svim strankama, ali nije dovoqno dobra za ostvarivawe istorijskog ciqa koji je wena obaveza demokratska, prosperitetna, evropska Srbija. Kurir, 2. oktobra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom Poja~awa i podnaslovom Srpska radikalna stranka uskoro bi mogla da popuni svoje redove. Dolazak najavili Sini{a Vu~ini} i Aleksandar Stefanovi}. U tekstu se nalazi i antrfile sa naslovom Obren Joksimovi}: Nisam ~lan SRS. Srpska radikalna stranka uskoro bi mogla da pro{iri svoje ~lanstvo ukoliko joj, prema najavama, pristupe Srpska partija socijalista Sini{e Vu~ini}a i Nova radikalna stranka Aleksandra Stefanovi}a Ace ~etnika, biv{eg ~lana SRS, saznaje Kurir. Sini{a Vu~ini} kaè da je na wegov predlog predsedni{tva Srpske partije socijalista odlu~ilo da se integri{e u SRS. Naravno, mi smo mala stranka, a pita se i ona velika SRS. O~ekujemo razgovore sa wima. Ne traìmo ni{ta, nikakve funkcije. @elimo samo da nastavimo ideologiju srpskog nacionalizma i politi~ku doktrinu dr Vojislava [e{eqa isti~e Vu~ini}, demantuju}i nekada{we optu`be da je po nalogu Mire Markovi} sa Radikalnom strankom levice Nikola Pa{i} poku{ao da podeli SRS. On tvrdi da se po nalogu Slobodana Milo{evi}a sa ~lanovima NVO Srpski sokolovi kolektivno u~lanio u Srpsku radikalnu stranku Nikola Pa{i}, koju je po napu{tawu SRS, osnovao Jovan Glamo~anin. Projekat je bio izbaciti Glamo~anina i ostale koje su izdali [e{eqa, {to smo 1996. godine i u~inili. Preglasali smo ih na zasedawu Glavnog odbora i iskqu~ili obja{wava Vu~ini} i dodaje da su potom promenili ime u Radikalna stranka levice Nikola Pa{i}, u ciqu pribliàvawa radikala i socijalista, {to je dve godine kasnije rezultiralo stvarawem najboqe, najmoralnije srpske vlade, s premijerom Mirkom Marjanovi}em i potpredsednikom [e{eqem. Za razliku od Vu~ini}a, Aleksandar Stefanovi} tvrdi da nema nameru da pristupa SRS, jer zvani~no nikada nije ni napu{tao. I daqe imam partijsku kwiìcu pod rednim brojem tri! Me|utim, u ovom trenutku, kada je stranka ugroèna iznutra i spoqa od onih koje su zavrbovale neke strane obave{tajne slu`be, èlim da pomognem stranci kao {to sam to radio u vreme osnivawa. U radu partije ne bih mogao aktivno da u~estvujem zbog brojnih obaveza, ali mogu da sve posmatram navija~ki, dajem savete i pomaèm koliko mogu kaè Stefanovi}, koji je svojevremeno optuìvao Vojislava [e{eqa da je uzeo ~etiri miliona maraka kako bi priznao poraz na predsedni~kim izborima iako je pobedio. Vjerica Radeta, funkcionerka SRS, tvrdi da nije bilo nikakvih razgovora sa Vu~ini}em, niti sa bilo kim iz wegove stranke. ûla sam da su doneli odluku da nam se cela stranka prikqu~i, ali kod nas se qudi u~lawuju pojedina~no. Svako potpisuje pristupnicu i nika928
da nismo praktikovali kolektivna u~lawewa. I ~lanovi Pelevi}evog SSJ su pojedina~no pristupali isti~e Radeta, negiraju}i da bi Aca êtnik mogao da se vrati u SRS. On se pojavio na posledwem nau~nom skupu kao jedan od govornika povodom poku{aja ubistva Vojislava [e{eqa u Hagu. Aca je i jedan od mogu}ih svedoka odbrane, koga je Tuìla{tvo, po nalogu Zorana \in|i}a, poku{alo da natera da bude svedok optu`be zakqu~ila je Radeta. Nekada{wi direktor DSS Obren Joksimovi} ubrzo po{to je oformio Demokratsku zajednicu Srbije utopio se u radikale. On to, me|utim, sada demantuje! Nisam se ja u~lanio, to je neka gre{ka! Samo sam podrào Nikoli}a na izborima za predsednika. Tada smo razgovarali o u~lawewu, ali nije do{lo do realizacije tvrdi Joksimovi}, ~ije ~lanstvo u SRS potvr|uje Vjerica Radeta. Pres, 2. oktobra 2008. godine, kolumnu Branke Nevisti} objavquje sa naslovom Biseri. Ne znam kako pre nisam uo~ila fizi~ku sli~nost izme|u Sowe Biserko borkiwe za qudska prava, demokratiju, istinu i sli~ne poslastice, i Frawe Tu|mana oca nacije. S tom razlikom {to je Sowa ènsko i ne}e ostati, ma koliko se trudila, ni po ~emu zapam}ena. Ta èna iskrivqenih usta, mutnih, `mirkavih o~iju, defektnog govora, stra{no mrzi Srbe i sve ostalo {to je srpsko usred Srbije. Napravila je spisak i prosto se zapitate nisu vaqda ovo svi preostali Srbi?! Za{to gospo|a Biserko mrzi? To je ipak pitawe za stru~waka... Li~no, ne verujem da neko toliko jada i zlobe moè da prosipa zato jer je pla}ena za to. Ona ne mrzi razumom, ako je to uop{te mogu}e, radi to nekako iz srca!!! Ipak, kardiolog nije re{ewe. Nije naravno ni {amar (to neke ène vole). Sowu bi trebalo opskrbiti muzikom koju voli i razume izvesnog Tompsona, poznatog izvo|a~a usta{kih pesama (kojeg {titi u svom rukopisu), a onda je poslati kod logopeda (ako propeva) i da se vi{e bavi fizi~kim poslovima ~isti um, a dobro je i za kondiciju. I dok finansijska kriza potresa svet, u Skup{tini Srbije tresu se doju~era{wa ramena za plakawe. Toma Nikoli}, odbegli radikal, i Gordana Pop-Lazi}, jo{ radikal, ko dve tetke. Nikoli} kao da ne moè da preàli {to svi iz radikala nisu po{li za wim (ukqu~uju}i i [e{eqa), s tim da ovaj opravdano ne moè, a Pop-Lazi} nas obave{tava kako je bila verna èna svom pokojnom suprugu 30 godina! [ta re}i osim svaka ~ast gospo|o Gordana, ali {ta Srbija ima od toga?! Bilo kako bilo, kad je Toma ~uo za taj podatak od trideset godina srce ga zabolelo, sko~io pritisak, frustracija je kulminirala... Sre}om sve se dobro zavr{ilo. Zdrav je ko mladi} i moè da ~eka Vu~i}a. Fudbalska legenda Dragan Yaji} postao je i Crnogorac. Ne znam da li je to pre prelaznog roka ili ba{ na vreme?! Politika, 2. oktobra 2008. godine, objavquje teksa sa naslovom [e{eqa prislu{kuju. Lider radikala Vojislav [e{eq ju~e je obavestio sudsko ve}e @an Klod Antonetija da je po{to mu je sekretar suda zabranio da koristi pri929
vilegovani telefon, odnosno telefonsku liniju koja se ne prislu{kuje, prekinuo svaki kontakt sa svojim pravnim savetnicima. Ja sam u vezi predmeta bilo sa kim prekinuo svaku komunikaciju i ne}e je biti. Vi sad procenite koliko }e to imati uticaja na pravi~no su|ewe. Meni je prekinut onaj minimum na {ta sam imao pravo kao optuèni. Sad kao optuèni nemam nikakvog prava osim da dolazim u sudnicu. Mo`da }e mi i to biti uskoro ukinuto, vide}emo, naglasio je [e{eq. On je pre nekoliko dana od sekretara suda dobio pismo na dve gusto kucane strane u kome mu saop{tava da u periodu od mesec dana ne}e imati mogu}nosti za nesmetane komunikacije sa pravnim savetnicima, odnosno da oni ne mogu da mu dolaze u nenadziranu posetu i da ne moè sa wima da obavqa telefonske kontakte a da se ti razgovori ne prislu{kuju. Ova odluka podrazumeva da }e se kontrolisati i telefaks i [e{equ je, kako je rekao, ju~e prilikom dolaska na su|ewe saop{teno da }e svaki eventualni faks koji dobije prvo i}i u sekretarijat. U obrazloèwu svoje odluke sekretar Hans Holcijus se izme|u ostalog pozvao na zahtev Tuìla{tva da se optuènom nametne advokat jer je on navodno preko svojih savetnika vr{io kampawu zastra{ivawa svedoka. Kada je sve ovo ~uo predsedavaju}i sudija Antoneti ju~e je rekao da je stvarno iznena|en i da ima utisak kao da je pao s Marsa. U zahtevu Tuìla{tva da se [e{equ na silu nametne branilac nalaze se i zahtevi da mu se zabrani komunikacija sa timom odbrane, da se ovaj tim raspusti, da optuèni vi{e nema pravne savetnike, da mu se zabrane posete... O zahtevu Tuìla{tva da se [e{equ hitno oduzme pravo da sam vodi svoju odbranu sudsko ve}e se jo{ nije izjasnilo. Tekst Branislava H. Milo{evi}a, profesora filozofije u penziji objavquje NIN, 2. oktobra 2008. godine, sa nadnaslovom Tomin rubikon i naslovom Tomino napredwa{tvo. Autor poistove}uje Nikoli}a sa Palmom Markovi}em, vide}i u wima tipi~ne provincijske politi~are. Kao retko kada, u proteklih mesec dana na{a javna glasila udarila su na sva zvona, u kakofonijskom antisazvu~ju, svoja tuma~ewa spomenutog doga|aja. I pored tog kvantiteta medijske produkcije, sa àqewem moèmo konstatovati da je u tom cunamiju re~i bilo tek nekoliko poku{aja da se stru~no, korektno i dobronamerno analizira namera razbijawa ili, bar rawavawa jedne od na{ih velikih i najmasovnijih politi~kih stranaka. Mnogo manihejskog pristupa poglavito na {tetu SRS (a previ{e otu`ne ironije i neprikrivenog trijumfalizma) a u korist probu|enog i demokratski evropeiziranog Nikoli}a posvedo~ila je prave namere. Te{ko se, dakle, mogla sakriti ideolo{ka, politi~ka ali i qudska opredeqenost tvoraca takvih umotvorina. Bojim se, me|utim, da taj galimatijas mi{qewa, ocena, kritika i slavqeni~kih tirada nije osobito na{kodio SRS niti je, pak mnogo koristio grupi odre|enih biv{ih vi|enih ~lanova i dostojanstvenika te politi~ke organizacije. SRS i Vojislav [e{eq su nezaobilazno istorijske ~iwenice koje }e, verovatno, preodoleti sada{woj krizi, dok je probu|ene i odbegle obezbe|ena uloga epizodista u pregrejanom kotlu na{e dru{tvene i politi~ke zbiqe.
930
Definitivnog rasula u SRS, {to su smerale odbeglice, kako sada stoje stvari, nije bilo. T. Nikoli} and comp. poku{ali su, pu~isti~ki, da udare na najva`nije repere stranke: na V. [e{eqa i na radikalsku poslani~ku grupaciju jer su, verovatno, bili svesni da u rukovode}im organima stranke nisu imali podr{ku. Iako je ostao na mestu vo|e stranke, [e{equ je, delovawem odbeglih, znatnije oteàn poloàj u ha{kom kazamatu i krajwe je licemerna izjava T. Nikoli}a da bi se pre ubio nego {to bi svedo~io protiv [e{eqa. T. Nikoli} and comp. najavili su ta~an datum formalnog osnivawa svoje stranke i u ùrbi ili u nedostatku invencije (bez obzira na pore|ewe sa strankama sli~nom imena M. Piro}anca, S. Novakovi}a i M. Novakovi}a) atributirali su je kao naprednu (kao da bi bilo koja stranka sebe deklarisala nazadnom). Osniva~i nove stranke najavili su o{tru borbu protiv reìma B. Tadi}a {to se, na osnovu nekih wihovih izjava i prakti~nih koraka, ne pokazuje izvesnim u pogledu pozitivnih rezultata. Prvobitni razlog za napu{tawe stranke, grupa napredwaka je, u takti~kom smislu, brzo odagnala u rezervat gde i pripada kletve su smirene u balastu magijske folkloristike, a viziri su ustremqeni na neke va`nije i odsutnije osne ta~ke: ideologiju, politiku, autoritarizam vo|stva i na u~malost i zastarelost radikalske organizacije u celini. Time se, verovatno, poku{ava, bar delimi~no opravdati napredwa{tvo. Koriste}i se dosada{wim iskustvom iz na{e savremene politi~ke i skup{tinsko-poslani~ke prakse, neprecizno{}u ustavnih i zakonskih re{ewa, grupa napredwa~kih poslanika uzurpirala je pravo odluka mati~ne stranke o vlasni{tvu nad poslani~kim mandatima (prethodno pokrav{i iz dokumentacije SRS blanko potpisane ostavke) i samoproglasila se u autonomnu poslani~ku grupu, potpuno nezavisnu od ve}ine radikalskih poslanika, ~ime je unela veliku pometwu u ionako nesolidan i zgubidanski rad i rukovo|ewe Skup{tinom Srbije. Vo|a napredwaka, T. Nikoli}, po svemu onome kako je pripremio i izveo udar u SRS i kako se sada pona{a, ukazuje na uobi~ajenu pojavu u na{oj politi~koj praksi. On, po mnogo ~emu, podse}a na svog {umadijskog etnika D. Markovi}a Palmu, osvedo~enog provincijskog politikanta (za sebe veli da je samo seqak), koji se trudi da, {i}aryijski, izvu~e {to vi{e koristi iz svog poslani~kog poloàja (tu je i V. Stevanovi}, jo{ jedan {umadijski etnik; simptomati~no, zar ne), odbijaju}i da prizna ~ak i postojawe takve pojave kao {to je sukob interesa i nude}i svom narodu menaèriju i derneka sa g. Manterom umesto {irewa demokratije, osvajawe slobode i predwa~ewa u ~estitosti. Vreme, 2. oktobra 2008. godine, objavquje izjave Tomislava Nikoli}a i Gordane Pop-Lazi}, koja ga je veoma duhovito spustila na zemqu. Tomislav Nikoli}, lider poslani~ke grupe Napred Srbijo na pitawe ko je hteo da ga likvidira, odgovara: Inicijali su mu V.J, a nosio je dokumenta pod la`nim imenom N.J, a odavde ga je kontaktirao V.V. Onda sam ja kontaktirao nadle`ne organe, a V.J je, u me|uvremenu, saznao ko je objekat koga treba da ugrozi i oterao ih u p.m. (Pres)
931
Pred skup{tinskom govornicom, obra}aju}i se poslanici SRS-a Gordani Pop-Lazi}: Ti Gordana, vi{e ne}e{ imati na ~ijem ramenu ramenu da pla~e{ zbog izneverenih kada te pritisnu izneverene qubavnice i one koje to nisu postale. Gordana Pop-Lazi}, odgovara Nikoli}u Va{a bojazan koliko }e se qudi pojaviti na nekom mitingu koji }e SRS odràti po pitawu Vojislava [e{eqa ili bilo kom drugom pitawu bi}e u vezi sa va{om potencijom,, mislim na politi~ku potenciju, koja je sada mo`da ne{to ve}a nego {to vi mislite, ali do slede}ih izbora i jedna i druga potencija }e biti na veoma niskom nivou. (Glas Javnosti) Vjerica Radeta, radikalka i poslanica: Boris Tadi} je stvorio Tomislava Nikoli}a, u ovoj sada{woj verziji. To je nama jasno. (RTS) Ceca Tanasijevi}, folk peva~ica, pri~a o svom u~e{}u u Zvezdama granda: Po~ela sam da pevam kasno, sa 24 godine. Radila sam po klubovima po Srbiji, Bosni, na moru, i svi su me ne{to tap{ali po ramenu, ali se niko nije potrudio da pomogne. Pevala sam po klubovima, svadbama, kr{tewima, za bedan honorar, trpela da mi pijani gosti prosipaju pi}e po glavi. Nedavno sam rekla muù da }u da pevam jo{ dve-tri godine, i gotovo. U penziju. A onda me je prijateqica prijavila na audiciju i oti{la sam samo da bih joj u~inila uslugu. Na pitawe kako }e potro{iti novac od nagrade, ako pobedi, kaè: Sigurno je samo da }u pola para dati crkvi Sveti \or|e u Cvetanovcima, koja se upravo gradi. Jer, ovo ni{ta nije slu~ajno. Nastupala sam pod rednim brojem ~etiri, imam 44 godine, a glasalo se na broj 4444. Bogu hvala! Tabloid, 2. oktobra 2008. godine objavquje intervju sa Sini{om Kova~evi}em, rediteqem i dramskim piscem, sa naslovom Ne ostavqa smrdqive tragove iza sebe. Unutar intervjua nalazi se antrfile sa naslovom Sve bitange na robiju! Iako se politi~ki ne slaè sa dr [e{eqem, Kova~evi} pokazuje veliko razumevawe za ono {to lider radikala i wegova porodica prolaze ve} {est godina. Dramski pisac ~ije su TV i pozori{ne predstave postale kult ovog naroda, svakako je Sini{a Kova~evi}. Iako dve decenije nije radio za RTS, ~ovek koji je iza sebe nije ostavio smrdqive tragove na Nacionalnoj televiziji. Naprotiv, najboqa mini serija koja je ikad snimqena na televiziji je wegova serija Portret Ilije Pevca. U deset najboqih drama ikada snimqenih na RTS-u, po zvani~nim anketama javnosti i kritike dve su wegove Mala {ala i Sve~ana obaveza. Apstinencija koja je usledila u vreme Milo{evi}a, bila je potpuno logi~na. Pristojni qudi tada ne da nisu i{li da rade na RTS, ve} je nisu ni gledali. Zato se preko crvenog tepiha i na velika vrata, TV-serijom Gorski plodovi, Sini{a vra}a na RTS. Serijom èli da iza nas ostane duhovno i materijalno posrnu}e. Zato ga najpre pitamo, koliko smo mi zaista duhovno posrnuli narod? Uàsno smo duhovno posrnuli narod, a za to postoji validno i precizno opravdawe. Nema naroda koji bi suo~ena sa isku{ewima sa kojima smo mi bili, ostao normalan. Sa rigidnom politi~kom opcijom koja nije prepoznavala ni zid, sa odocnelim atrofiranim komunizmom koji se ovde po932
ku{avao sa~uvati na skaradan na~in nije moglo ni{ta boqe da nam se desi. Qudi bez pro{losti nemaju budu}nost. A, Srbi su skloni zaboravu. Kolektivno pam}ewe Srba jednostavno ne postoji?! Kao kolektivitet, imamo jednu vijugu vi{e od koko{ke. Podse}am ~itaoce na raspad jedne velike dràve i to u krvi, pepelu, jaucima i suzama. Za vreme uàsne inflacije vekna hleba merila se u milijardama. Raspad druge dràve, bombardovawe, tranzicija i gubitak svih temeqnih na~ela na kojima se pozicionira kolektivni mentalni sklop. Nema naroda koji u takvoj situaciji ne bi posrnuo i izgubio kompas. Ali, veli~ina jednog naroda se ne meri dubinom wegovog posrnu}a, nego brzinom wegovog uspravqawa. Narod smo koji u sebi ima veliki potencijal, naro~ito moralni i istan~ano ose}awe za pravu, ose}awe za meru. Taj period uspravqawa mora biti mnogo brì nego {to bi on po logici stvari trebalo da bude. Sociolozi kaù da period posrtawa traje koliko i period uspravqawa. U tom smislu ova serija bi trebala da pomogne u brzini tog uspravqawa. Nek podseti na neke stvari, nek vidi {ta su gorki plodovi, za{to je ètva toliko gorka, {ta se to sejalo kada su plodovi ètve toliko gorki? Da ne bismo ponovo takve gre{ke pravili, da ne bismo ponovo tako sejali! Dakle, do ~ega smo sebe doveli? Do toga da su dobri studenti bili izloèni ruglu, a bitange koje su trgovale heroinom po ulicama, vozile skupe automobile i nosile kajle i pi{toqe smatrane su etalonom za uspeh. Neke prevrtqive politi~ke bitange su mewale veru za ve~eru i svako ve~e mewale stranke i nacionalna opredeqewa kao kapute. Nisu smatrani za bitange i prevrtqivce, ve} za qude koji razumevaju svoje vreme. Neki su pre~icama i lopovlucima dolazili do enormnih bogatstava, koriste}i pri tome kompletnu podr{ku politike ili mafije smatrani uspe{nim biznismenima! Mi smo se otprilike u tom karakaznu u koji smo bili gurnuti pona{ali kao domoroci sa pacifi~kog ostrva, koji su normalne qudi nazivali hodaju}im rugobama. Moralni sistem vrednosti smatran je hendikepiraju}im, a na{ izvrnuti potpuno devijantni sistem vrednosti smatrali smo normalnim. Otuda je odjedanput do{lo do toga da u Klub kwièvnika ne moè da u|e vi{e nijedan kwièvnik od bitange koje su se tamo uselile, jer to je bila stvar prestià. Da u pozori{nim klubovima vi{e ne sede glumci. Mnogo wih ej pristalo na ta pravila igre, postali su brate. Stotine hiqada mladih i intelektualno i biolo{ki potentnih qudi je odlu~ilo da ne ulaze u to krvavo kolo i potraìli su sre}u na Novom Zelandu, Holandiji, Norve{koj ili Islandu. îja deca ne samo da ne}e govoriti jezike svojih dedova, nego ih verovatno ne}e ni vi|ati. Takvo je vreme, daj Boè ostalo iza nas. Serija bi trebala da bude otre`wuju}a, upozoravaju}a i da ostavi taj gorki ukus u ustima, zar ne? [to bi rekao Sterija: Narode moj, moje je karam rod! Moje je dakle, da korim rod, da iznesem to ogledalo pred moj narod koji subotom uve~e gledao Nacionalnu televiziju, da s tom gor~inom u ustima mo`da neko odustane od neke opa~ine ili da sedne u avion i ode na Novi Zeland.
933
U tom korpusu likova ima politi~ara, silikonskih umetnica, novinara, glumaca i onih ~estitih qudi koji su kao inèweri sa 50 godina u naletu tranzicije ostali bez posla pa sad prodaju prezervative i `vaka}e gume na kartonskim kutijama i kupuju markice na Zelenom Vencu da bi preìveli. Ima i narko dilera i wihovih mu{terija i one nesre}e izbegli~ke koja ne pripada nikome. Prosto jedna transponovana slika na{e stvarnosti. Trudio sam se da ne prepri~avam ìvot i da ga ne komentari{em, nego da ga tuma~im. Da dam neki svoj li~ni stav i pe~at svemu tome, to su razlozi i to je ta neka poetska determinanta koja tu seriju treba da napravi posebnom i druga~ijom od drugih. Do koje mere jednog velikog Srbina doti~e problem Kosova? Ma koliko pateti~no zvu~alo Srbija bez Kosova nije Srbija! Na Kosovu je nastalo sve ono {to Srbe ~ini Srbima: jezik, vera, molski i epski kulturolo{ki obrazac koji spojen u jedno zajedno sa religijskim ~ini duhovnu vertikalu svakog naroda. To je prosto notorna ~iwenica. Svaki normalan ~ovek treba da bude zabrinut za Kosovo. Gubitak Kosova izazva}e kod mene jednu stra{nu frustraciju. Bez obzira koliko god se autogenim sistemima i tretmanima budem bavio sobom poku{avaju}i da se izle~im ne}u uspeti! Ja }u s tom ranom umreti! Uvaàvam ~iwenicu da tamo ìvi zna~ajan broj Albanaca ne zna se ta~no koliko ih se sleglo sa Prokletija i spustilo iz Albanije, ali tamo ve} postoje albanske porodice ~iji se boravak na Kosovu meri desetinama generacija. To je ~iwenica koja se mora uvaàvati. Kosovo mora da bude dovoqno demokrati~no i dovoqno {iroko da bude zavi~aj i Srbima koji su tamo ro|eni. Kao {to jeste svima nama od Sent Andreje, jer je ona napuwena Srbima sa Kosova sve do Draga{a i Metohije. Da d dovoqno demokratskog i nacionalnog prostora i kosovskim albancima da dràvu Srbiju smatraju svojom, po moralnim i politi~kim standardima Evrope ili Kanade koja ima taj sistem spoqnih sudova sa Kvebekom. Ono {to je moderno vreme i moderni svet prona{ao kao odre|enu vrstu vrhovnih standarda kada su autonomije u pitawu, to bez dileme treba dati dole Albancima. Kod Srba postoji dobra voqa da se to uradi, me|utim, Albanci su poneseni nedvosmislenom i nimalo kriti~nom podr{kom Amerike da se ideja o ostanku unutar dràve Srbije odbija. Li~no mislim ako se Kosovo ovog trenutka otme, a ono se moè samo oteti iz te kolektivne srpske frustracije ponovo }e se roditi mitorogena o otetom Kosovu, epske i lirske pesme {to }e rezultirati da u odre|enom istorijskom trenutku kad se politi~ke okolnosti promene, a istorija nije konstanta, ona }e se promeniti kad tad, da se povratak na Kosovo ono {to je oteto to }e biti preoteto, ono {to je oteto bi}e vra}eno kad tad, tome nas u~i istorija. Ispod srpskog barjakta ulete}e neki qudi koji }e imati potrebu i ne daj boè da se svete ili pobadaju pobedni~ki barjak na Gazimestan, s tim {to vi{e taj pobednik ne}e ujahati na Kosovo na belom kowu, nego }e biti na belom tenku. Da bi se to izbeglo, da bi se izbegla nepotrebna pogibija, novi korpus, novi karakazan, novi koncentri~ni krug koji }e opet ra|ati novo nasiqe, novu buku, nove izbeglice, nove suze, nove jauke, nove zlikovce i nove `rtve
934
boqe je sad to jednim dobrim odgovorom zape~atiti zauvek i vremenom }e se i ta mr`wa smawivati. Mrze se i Flamanci i Lavanci ali po{tuju odre|ene demokratske i dràvotvorne standarde eno ih u istoj dràvi. Mrze se i Katalonci i [panci i Baski i Francuzi, pa eno ih u istoj dràvi. Po{tuju zakon. To je su{tina. S druge strane, postoji jedan moralni presedan koji nezavisnost Kosova dovodi u pitawe. U demografskoj teoriji to se zove strategija korova?! To zna~i, ako ti uspe{ da otme{ odre|enu teritoriju brojno{}u, onda ti pristaju}i na taj biolo{ki predznak sutra ukoliko 40 000 Kineza u|e u Mongoliju mora{ Mongoliju dati Kinezima. îje ovce, toga i livada?! S druge strane, ta ideja je duboko nedemokratska i ona problematizuje ceo sistem vrednosti na kojima se Evropa gradi ve} dve stotine godina. Drugo, odakle sad ta negacija multikulturalnosti i multieti~nosti kad je zapadna Evropa upravo suo~ena sa receptom koji je proiza{ao iz ~iwenice da je postala duboko multikulturna i duboko multikongesionalna ~iwenicom da je otvorila granice za Kurde, Grke, Azijate, Afrikance... U Nema~koj sada ima skoro petina Nemaca afroazijskog porekla muhamedanske veroispovesti ~ije su ve} druge generacije ro|ene u Nema~koj. Postoji model za Nema~ku, za Francusku, za Veliku Britaniju koja je uspela da adoptira toliko miliona Pakistanaca i Indusa, postoji model koji je uspeo da bude validan recimo za Francusku koja je tako|e adoptirala sve {to je do{lo iz frankopanske Afrike i napravila multikulturalni lonac u kome od svih tih novodo{lih prave odli~ne Francuze, to se najboqe vidi kad pogleda{ francuske reprezentacije {to u fudbalu, ragbiju, ko{arci... do koje mere su afro Francuzi i semitski Francuzi sa severa Afrike. Sve to tamo moè, ovde u Srbiji ne moè. Pomalo zbuwuju}e! U ~emu je zapravo su{tina? Su{tina je u tome da jedan pomalo podivqali pijani sileyija najja~i u selu, terori{e celo selo. To globalno selo zove se svet, a taj pijani pomalo razulareni sileyija se zove Amerika. To je su{tina. Spoqna politika Amerike se danas moè podvesti pod dve re~i moè nam se! Li{ena svake vrste moralnosti proizvela je interes kao glavnu kategoriju. Dakle, ono {to se nije uspelo pu{kama, kolonizacijom vojnim trupama u Indiji ili Severnoj Africi, taj pijani lider taj de~ak koji je u tom razredu lider, on niti je najpametniji, niti najboqi |ak on je samo najsna`niji! Kad je taj najsna`niji lider, onda stvari li{ene moralnog, intelektualnog bivaju li{ene skrupula, a li{ene skrupula je neko ko je beskrupulozan dakle stra{na kvalifikacija. Politika Amerike je beskrupulozna. Ovde prepoznajem odre|enu vrstu politi~kih linija koje su potpuno nekriti~ki na strani globalizma i na strani tog pijanog seoskog sileyije. S druge strane, imam utisak da postoje politi~ke opcije i stranke koje tom pijanom sileyiji i globalizmu kao toj propasti koja je najve}a pretwa ~ove~anstvu opiru na jedan na~in koji nam je dat. [to bi reko pokojni Prele ne moèmo se mi previ{e kur~iti, premalo nas je, umorni smo. To je kao da te neko, ne daj Boè siluje, jo{ te tera da vi~e{ kako ti je lepo. To je ve} jedna perverzirana stvarnost. To je su{tina.
935
Potpuno je eliminisala kulturolo{ki obrazac da politika i moral moraju ruku pod ruku, onda se stvari do te mere komplikuju i postaju devijantne da istorija pokazuje do koje mere politika li{ena moralnosti vodi u odre|enu vrstu karikaturalnosti, od Kaligule pa redom. Ne govorim samo o politici kao odre|enoj vrsti dru{tveno-politi~kog kolektivnog mi{qewa koje je staro sedam i po hiqada godina. Politika i moral moraju ruku pod ruku. Kad nema morala uz politiku, to je onda kurvawe, to je onda despotija, fa{izam, komunizam to su sistemi koji su iz politike izbacili moral. U tom smislu ~ove~anstvo je u velikoj krizi, na sve to dodaj ~iwenicu da jedan neverzibilni proces koji se zove globalizacija uveliko u toku, a globalizacija je smrt za ~ove~anstvo, ona je zajedni~ki imeniteq za neofa{izam, neokolonijalizam i neimperijalizam. Kako gledate na ~iwenicu da je u Hagu kompletno srpsko rukovodstvo koje je predstavqalo srpsku politi~ku elitu! Sudi im se za organizovano u~e{}e u zlo~inima protiv ~ove~nosti!? Kao svedoci, odli~no znamo da je kompletan korpus Milo{evi}evog nesnalaèwa po~eo na ~iwenicu da je poku{avao da sa~uva Jugoslaviju kao pijan plot. S druge strane se}am se zluradog Mesi}evog iskaza koji je sa govornice sa velikom koli~inom likovawa rekao Moja zada}a je bila da Jugoslaviju elimini{em. Ja sam svoju zada}u ispunio. Onda taj isti Mesi} svedo~i u Hagu da to nije ta~no. Ima jedna srpska poslovica Dva bez du{e, jedan bez glave. U ovom ratu niko nije nevin. Notorna je ~iwenica da je Jugoslavija bila fenomenalna ideja. Ona je nastala kao plod intelektualnog, filozofskog i politi~kog razmi{qawa velikih umova: Wego{, [trosmajer, Maùrani}, Gaj, Dani~i}, Vuk Karayi}, Branko Rako~evi}, Kopitar... To su intelektualci koji su u tom trenutku pripadali vrhu evropske intelektualne elite. Mi od tih qudi kao biv{i jugoslovenski narodi nemamo boqe jezikoslovce, pisce, pesnike, filozofe, teoreti~are religije... [ta se dogodilo? Da se ta ideja sprovede u delo sticajem istorijskih okolnosti, a da onda politi~ki intelektualni patuqci tipa Milo{evi}a, Alije, Tu|mana, Ku~ana, Kire... ta Jugoslavija razbuca. [ta je u svemu tome najskandaloznije? Ne ra~unaju}i jednog od wih, sve su to qudi koji su iza{li iz komuni sti~kog {iwela, sve su to qudi koji su se 12 godina ranije zakliwali na ve~itost i vernost toj ideji. Dakle, to opet govori o toj vrsti prevrtqivosti. Jugoslaviju su napravili divovi a sru{ili patuqci. I to kako sru{ili? Sru{ili u jauku i suzama. Pitaj me da li je iko od ~lanova porodice svih tih politi~kih baraba i bitangi nastradao? Ne, niko! I danas su oni vrlo dobro uhqebqeni, osim ukoliko nisu u grobqima zato {to su prosto biolo{ki zasluìli da tamo odu. Wihova deca su multimilijarderi, a sirotiwa ogrezla u mr`wu i jauke sa kolektivnim preseqewima qudi iz recimo Drvara ovamo ili iz Kijeva... jedno potpuno ludilo i haos. E, za taj haos mora neko da odgovara. Dakle, da se sloìmo da je neka vrsta Tribunala morala da postoji. Drugo je pitawe da li se u Hagu sudi pravim qudima? Ko je pravi krivac za raspad Jugoslavije? Sigurno nisu Tu|man i Milo{evi}.
936
O koli~ini licemerja Ha{kog tribunala najboqe govori slu~aj Vojislava [e{eqa. Ja ne znam da je neko ~amio na robiji pet godina bez su|ewa iako se dobrovoqno predao. Sedi tamo u {est kvadrata, deca mu odrastaju bez wega, a ~ovek koji je ubijao romske svatove i ~iji su qudi silovali nevestu je na slobodi i redom elimini{e jednog po jednog svedoka koji treba da svedo~i protiv wega. Ne treba ti drugi primer osim [e{eqevog. Pri tom je na te najradikalnije na~ine morao da brani {trajkuju}i gotovo do smrti. U tom smislu je prosto qudski ose}ati tu vrstu sau~e{}a prema [e{equ ma koliko se neke politi~ke optike moje ili wegove slagale ili ne slagale. To je potpuno irelevantno. On postaje ovog trenutka jedan zasu`weni ~ovek koji tamo ve} robuje petu godinu. Pitaj Boga koliko }e su|ewe trajati. Uzmimo recimo jednu ovakvu soluciju u obzir ma{tajmo malo Ha{ki tribunal je dao sebi za pravo da nema ni jednu obavezu da obe{teti nekog ko je robijao nevin. Ni dinara ne}e dobiti! Su|ewe }e trajati bar dve godine. Zamislite da ~ovek recimo posle deset godina izlazi iz Haga. Pro{ao mu ìvot, ostavio je neke de~ake koji su se igrali u dvori{noj pra{ini sada su to qudi mom~ine! Ko }e mu vratiti one dane koje su mu pojeli skakavci? Ko }e mu vratiti one uskra}ene poqupce od ène, one no}i kad se gu`va posteqa ili ne znam, kad se ide na roditeqske sastanke ili kad se pije s prijateqima u kafani, kad se ide na svadbe, na slave, kad se na kraju krajeva u~estvuje u politi~kom ìvotu... Sva srpska bitanga koja je okrvavila ruke nevinom detiwom krvqu, zarobqeni~kom krvqu, koja je ukaqala ~ast srpskog oru`ja i moralne vrednosti ne samo nas Srba nego celog ~ove~anstva voleo bih da se takva bitanga osudi na robiju. Ni jednog trenutka nemam nameru da branim zlo~in, zlo~in je zlo~in u ma kakvo ime u~iwen! Put do pakla poplo~an je u najboqim namerama. To nas ne osloba|a kosmi~ke odgovornosti. U izlasku pred Tvorca svako }e poloìti svoje ra~une. Dakle, bitanga je bitanga. U tom smislu, srpske bitange su tako|e bitange, ali mi se ~ini da se u Hagu ne sudi srpskim bitangama. To je problem. Pravda, 2. oktobra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom Vojislav [e{eq prekida kontakt sa pravnim savetnicima i podnaslovom Toma kriv za sve. Proces protiv Vojislava [e{eqa nastavqen je pred Ha{kim tribunalom iskazom za{ti}enog svedoka VS-038. Tokom rasprave pre po~etka iskaza [e{eq je istakao da }e prestati sa svakom komunikacijom sa svojim pravim savetnicima zbog stava Tribunala da ih nadzire narednih 30 dana: Ne}e biti nikakve komunikacije i vi vidite kako }e se to odraziti na pravi~nost su|ewa. Ne pada mi na pamet da se àlim. Nemam ni malo prava kao optuèni. Imam jo{ pravo da dolazim na proces ali }e mi mo`da i biti zabraweno. Vide}emo. [e{eq je istakao da iza objavqivawa stenograma wegovih razgovora sa pravnim savetnicima o politi~kim akcijama SRS koje je Hag iskoristio kako bi ga spre~io da koristi privilegovani telefon stoji wegov
937
doskora{wi zamenik Tomislav Nikoli} koga je nazvao poznatim ha{kim denuncijantom. Status, 2. oktobra 2008. godine, objavquje teks sa naslovom Dragan [utanovac ministar odbrane u Vladi Srbije i podnaslovom Sve {to radim, radim do kraja. Unutar teksta je i antrfile sa naslovom O pedigreu i tazbini Prvi srpski ministar vojni 1918. godine tro{i ve} svoj drugi mandat iako je na toj funkciji oko godinu i po dana. Ma{inskom inèweru po struci, hidroenergetika o~igledno nije bila su|ena, a politika je vi{e izabrala wega nego on wu. Jedan je od ne tako mnogo politi~ara koji je, sportskim àrgonom re~eno, pro{ao sve selekcije Demokratske stranke. Od volontera do visokog funkcionera putovawe je trajalo na hiqade pre|enih kilometara, {to na ~etiri to~ka, {to pe{ke. Pokojni \in|i} ga je slawem u razne elitne belosvetske {kole spremao za ministra policije, koaliciona kombinatorika u~inila je da svoje znawe iz bezbednosne diplomatije primewuje kao ministar odbrane. A vojsci kao u instituciji koja je ovde pre{la put od oboàvane i oboga}ene, do zaboravqene i oja|ene, pre starog sjaja treba, pre svega, udahnuti ìvot. I za vreme ministrovawa, ali i za svih osam godina koliko se profesionalno bavi politikom, uvek ga je u javnosti bilo dovoqno, oni koji mu nisu ba{ nakloweni tvrde i previ{e. Ili bar vi{e nego {to je wegova funkcija teìla. Kako god [utanovac je od onih politi~ara koji su vrlo otvoreni prema medijima, kako sam kaè, nema {ta od javnosti da krije. Publicitet, poznato je, ima dve o{trice, te se u posledwe vreme u publikacijama pojavilo mnogo tekstova koji ministra odbrane napadaju iz svih oru`ja. Gotovo istovremeno, mediji su bili preplavqeni akcijama wegovog ministarstva. Mnogo ranije zakazani razgovor obavili smo u vanrednim okolnostima, na dan kad je poginuo pilot vojske Srbije I{tvan Kamas. Ovog leta bili ste {ampion publicitet, kako pozitivnog tako negativnog. Tokom tzv. letwe pauze u medijima je bilo mnogo vas li~no i ministarstva odbrane, u smislu {ta ste uradili, postigli, s druge strane, tako|e vas je bilo mnogo vi{e vas nego ministarstva u pri~ama o korumpiranosti, bogatstvu, sukobu sa Tadi}em. Kako tuma~ite to da su u prethodnom tromese~ju i reflektori i mrak bili na Draganu [utanovcu? Politi~ki ìvot je ispuwen takvim stvarima pa i tamom. Bitno je re}i da od sve te tame koju su proizveli zli qudi ni{ta nije istina, a da sam ja dobio podsticaj da svoj posao radim jo{ kvalitetnije. U danu kad smo zavr{ili sve~anu promociju potporu~nika kolegama sam rekao: Sad se spremite da vidimo kako }e da nas ocrne. Nakon toga je po~ela kampawa protiv mene. Ono {to je meni va`no je da niko od qudi koje poznajem ne veruje u istinitost tih napisa. S druge strane, kad sam postao ministar, u prvom razgovoru sa predsednikom dobio sam informaciju da }u imati problema sa qudima koji su na ra~un Ministarstva odbrane napravili ogromno bogatstvo, dok je vojska propadala. Naravno, nisam im dozvolio da to i daqe rade, ~ime sam se tim qudima zamerio. Ovi tekstovi su meni potvrda da radimo ispravno. Izvesno je da
938
ne}u promeniti kurs rada jer prema svim rezultatima koje imamo, ceo moj tim zaista kvalitetno obavqa svoj posao. Da rezimiramo: koliko stanova poseduje porodica [utanovac? Porodica [utanovac, ta~nije moja supruga, poseduje jedan stan od 50 kvadrata, a do pre godinu dana ìveli smo u stanu koji je veli~ine oko 70 kvadrata i pripada mom tastu. Iskreno se nadam da }emo u neko dogledno vreme obezbediti svoj stambeni prostor. A sve druge stanove o kojima su mediji pisali poklawam onima koji su to objavili kao informaciju. Jedan politi~ki pamflet koji teì da bude novina sam ve} tuìo zbog izno{ewa neistina. Druga stvar prijateqstvo sa kraqem privatizacije Dankom \uni}em? Danka \uni}a poznajem, bili smo zajedno u organizacionom odboru Univerzitetskog prvenstva sveta u veslawu. I ne samo Danka \uni}a nego i sve ostale koji su navedeni kao negativni kraqevi privatizacije, vi{emawe, poznajem iz vi|ewa, ali nikada nisam imao nikakve profesionalne niti poslovne odnose sa wima. @elim da naglasim da po{tujem sve poslovne qude koji su na po{ten na~in zaradili novac i smatram da nije sramota biti bogat. Zgrada u Balkanskoj, arhivsko bogatstvo, a damping cena? Dok se nije pojavio tekst o tome, nisam znao da je ta zgrada u Balkanskoj ulici, Ina~e, ne postoji pravna mogu}nost da ja napravim dogovor o bilo kom delu vojne imovine, recimo kad bi èleo da poklonim domu za nezbrinutu decu, ja to ne bih mogao da u~inim. Takvi napisi o meni su u stvari dokaz da ne postoji ni{ta {to je realno problem, a kad nema realnih problema, onda se izmi{qa ne{to {to bi moglo da {teti. Napomiwem da meni to ~ak ni ne {teti. A slawe srpske dece u Avganistan? To je jedno veliko i ozbiqno pitawe. Vojske u svetu su jedan od najja~ih spoqnopoliti~kih aduta. Pitawe kori{}ewa vojske prevazilazi samo granice zemqe. Predsednici Putin i Bu{ su svojevremeno rekli da }e {tititi svoje interese ma gde u svetu bili ugroèni. I ukoliko mi budemo na{li svoj interes u tome da {titimo zajedni~ki mir u svetu, to treba da ispo{tujemo. Vojska Srbije ima definisane tri misije: odbrana zemqe, mirovne operacije i pomo} stanovni{tvu u slu~aju elementarnih nepogoda. Otkud tu Dragan [utanovac kao neko ko direktno {aqe vojnike u Avganistan? Dragan [utanovac je tu odluku vlade Vojislava Ko{tunice nasledio na poziciji ministra odbrane. Prva vlada Ko{tunice tu odluku poslala je parlamentu Srbije, i ona je bila za to da jedan kontingent na{ih lekara u~estvuje u mirovnoj operaciji u Avganistanu zajedno sa Norve{kom. Da se razvije srpska zastava i da budemo u humanitarnoj misiji, da u~estvujemo u le~ewu kako pripadnika norve{kog kontingenta tako i lokalnog civilnog stanovni{tva. Takva odluka moè da se donese samo u parlamentu i najneverovatnije je da bilo ko od ministara moè to samostalno da uradi. To nikad nije ni do{lo na dnevni red parlamenta?
939
Bitno je re}i da ta vrsta odluke nikada nije prijatna za ministra odbrane, ali takve misije podiù spoqnopoliti~ki i diplomatski ugled zemqe koja u~estvuje u tome i pitawe je momenta kad }emo i mi morati na taj na~in da se angaùjemo. Odluke o tome, bilo kakve, dakle, ni bilo... Ne. Ta stvar je zamrznuta, stavqena trenutno ad akta, ali licemerno je da oni koji su je pokrenuli, i ne samo za mirovnu operaciju u Avganistanu ve} i u Libanu, nakon toga za to optuùju mene ili sada{wu vlast... Jo{ jedna pri~a izvoz oru`ja, 250 miliona dolara, ministar [utanovac pri~a okolo kako }e on raspodeliti ta sredstva? Ja? Ko je to rekao? Bilo je u ùtoj {tampi, bistrili su o tome i neki vojni analiti~ari. Ta sredstva su namewena fabrikama koje proizvode opremu koju kupuje ira~ka strana. Mislim da je to jako dobar posao kojim se, ukoliko pokaèmo da moèmo u odre|enom vremenskom periodu da isporu~imo tu robu, svrstavamo u red ozbiqnih zemaqa koje rade naoruàwe i vojnu opremu. Ube|en sam da }e taj posao biti realizovan na kvalitetan na~in obostrano i da }e to biti inicijalna kapisla da se na{a odbrambena industrija ponovo postavi na zdrave noge. Dakle, ministarstvo od toga nema nikakve koristi? Ministarstvo od toga ima onih ~uvenih 2,4 odsto bruto dru{tvenog proizvoda koje dobijamo od cele privrede. Utoliko je meni va`no da i namenska industrija {to je mogu}e vi{e radi, kao {to mi je va`no da i preduze}a koja poseduju ve} pomenuti privatnici rade {to je boqe mogu}e. Jako mi je va`no da privreda radi kvalitetno jer sistem odbrane u svakoj zemqi je onoliko ozbiqan koliko ta zemqa ima ozbiqnu privredu. Da zavr{imo sa ovim rafalom: sukob sa Tadi}em. Tadi} je pod korupcijom navodno mislio na vas i nekoliko qudi iz gradske vlasti, sukob je po~eo a predsedni{tvu DS-a kad se odre|ivao mandatar vlade. Tema sukoba sa Tadi}em proizi{la je iz teme sukoba [e{eq-Nikoli}. (Zvoni fiksni telefon i prisustvujemo petosekundnoj telefonskoj sednici Vlade). Ne postoji apsolutno nikakav sukob. Velika mi je ~ast {to sam pozvan od gospodina predsednika da prisustvujem u Berlinu sve~anosti na kojoj Tadi} prima nagradu Kvadriga. Kaù va{i du{mani po ùtoj {tampi da je sukob verovatniji zato {to je u pitawu rezervno kumstvo. Tadi} je va{ kum ali, kako kaù, slu~ajno. Zato {to neko drugi nije do{ao... Nisam nikada ~uo da postoji ne{to {to se zove rezervno kumstvo. Tadi} mi je kum zato {to je kumovao na mom ven~awu. A ~iwenica je da imam i crkvenog kuma... Je l istina ili ne da to nije planirano? Moja biv{a devojka (sada{wa supruga Marija) i ja smo se u jednom periodu razi{li. Boris Tadi} je kumovao na{em pomirewu, pomogao nam da te svoje probleme prevazi|emo i to je bio razlog vi{e da bude kum na ven~awu.
940
[tampa je pisala i o tome da ste devedesetih godina bili u obezbe|ewu JUL-a i stajali na vratima u \ure \akovi}a, javqali se Biyi i ekipi? Da li je to istina, a ako nije, ko moè i za{to da izmisli takvu pri~u? To je jedan od primitivnih na~ina kako diskvalifikovati nekog i nije ~udno jer dolazi od strane qudi koji mogu da izmisle svaku pri~u. O~igledno da je moja karijera i moja biografija toliko ~ista da onda mora dase izmisli ne{to {to nema veze sa istinom. Ja u toj zgradi nikad nisam bio, kasnije je to demantovao i \or|evi}, koga sam navodno obezbe|ivao. Taj predmet je sada u sudu. Od{tetni zahtev je milion dinara, vide}emo ko }e dobiti taj novac, ali mi je ào Dobrivoja Budimirovi}a. Mislite da je on bio instrumentalizovan u toj pri~i? Ne, ne mislim da je on instrumentalizovan. Mislim da je on tip koji svakoga dana daje tu vrstu izjava. Podseti}u da je on svojevremeno ministra poqoprivrede Slobodana Milosavqevi}a optuìo da je kupovao jaja na pijaci u Svilajncu i onda ih preprodavao na pijaci Kaleni}. [ormaz, Andreja Mladenovi}, Aligrudi}... Floskule koje vas prate marinac, mar{al iz Garmi{partenkirhena, nisu izmislili radikali nego DSS. U ovom trenutku znam za{to. Tada kad nisam bio visoko pozicioniran u stranci to mi je bilo neobi~no. Mislim da sam jedan od politi~ara koji ne krije svoje raspoloèwe i jasno govori ono {to misli i da to mnogo jasnije poga|a su{tinu na{e politi~ke protivnike. Na osnovu toga izazivam i najve}i odijum kod wih. I danas mislim da je DSS politi~ki promiskuitetna partija koja nema dilemu da li da sedne u krilo levo ili desno orijentisanim strankama, samo ukoliko }e oni da vode tu vladu. Nakon toga, mogu da budu qudi na mene, ali nek promene politike. Pokazalo se da treba da vode vi{e ra~una o sebi a ne o meni. Nemam ni{ta protiv bilo koga od wih, {tavi{e, sa ve}inom wih sam se slagao dosta solidno i u vladi, zajedno smo traìli odre|ena re{ewa. S druge strane, sa Ko{tunicom i nekim drugim kolegama iz DSS-a nisam prozborio nijednu jedinu re~. Po~etak va{eg aktivnog bavqewa politikom vezan je za prijateqstvo sa Tadi}em. Jednom prilikom ste izjavili da ste devedeset {este na protestima jedan drugome ~uvali le|a. [ta vas je uop{te prelomilo da vam politika postane vokacija? Moje aktivirawe u Demokratskoj stranci prvo je bilo na bazi simpatija i nisam se u~lanio u stranku da bih postao funkcioner. U kampawi koalicije Zajedno devedeset {este u~estvovao sam kao volonter. Otkud uop{te ideja o volontirawu? Qudi koji su vodili tu kampawu na teritoriji grada Beograda bili su moja generacija @ika An|elkovi}, Goran Vesi}, Bojan Stanojevi}, Vuksanovi}... Sa wima sam tada na{ao jezik u interesu koji meni tada nije bio li~ni ni na koji na~in. Nakon tih izbora, nisam dobio nikakvu funkciju. Studirao sam, imao sam sasvim druga~ije planove. Tadi}a sam upoznao u ve~erwim satima 24. decembra u danu kada je bio kontramiting. Tada smo se bukvalno sudarili le|ima. U èqi da demonstrante po nalogu Zorana \in|i}a po{aqemo ku}i jer smo imali informacije da }e da ih premlate, mi
941
smo se prakti~no sukobili sa wima jer se sumwalo da smo mi neki policijski insajderi. Dosta smo se druìli nakon toga, ne profesionalno, vi{e privatno. Posle protesta, 17. januara devedeset sedme godine sreo sam se u liftu sa Zoranom \in|i}em, dolazio sam u stranku za vreme protesta, i on me pita iz kog sam ja odbora. Nakon {to sam mu rekao da nisam ~lan, odgovorio je: Nisi ~lan, pa moramo da te u~lanimo. Posle pola sata postao sam ~lan DS bez ikakvog razmi{qawa. U~lanio sam se u centralu, @ika An|elkovi} mi je potpisao pristupnicu a Zoran u istom danu ~lansku kartu. Nakon toga sam se javio u svoj mati~ni odbor na Zvezdari. Po~eo sam partijski rad, od lepqewa plakata do ubacivawa letaka. Tone i tone letaka sam ubacio kao aktivista. A opet kaèm, nisam ìveo od politike. Tek sam 2000. na izborima bio kandidat na Zvezdari za gradskog odbornika i pobedio Sa{u Anti}a koji je bio kandidat SPS-a. Pre toga sam bio ~lan Op{tinskog i Glavnog odbora. U godini kad je do{lo do sukoba na liniji \in|i}-Vuksanovi}, bio sam jedini sa Zvezdare koji je podràvao \in|i}a. Kasnije je bila skup{tina na kojoj je Zoran \in|i} pobedio, a od 1 150 delegata meni je falio jedan glas da opet budem u Glavnom odboru. To me nije obeshrabrilo nastavio sam da radim. Kako je izgledalo to putovawe po strana~koj lestvici? Za mene je bilo jako dobro {to nisam bio finansijski vezan za stranku. Te devedeset sedme godine nisam u{ao ni u kakvu vlast ni na lokalu ni u gradu. Radio sam na politi~koj edukaciji i imao svoj biznis koji mi je donosio onoliko novca koliko mi je trebalo. Stranci sam se posvetio tako {to sam po~eo da putujem po celoj Srbiji i pose}ujem odbore. Kojim ste se to biznisom bavili? Sa svojim tada{wim kumom i drugarom iz razreda, u èqi da otvorimo neku kafeteriju za na{e dru{tvo, da ne tro{imo novac kod drugih, otvorili smo jedan kafe koji je kasnije postao kultni. Zvao se Demode i radi i dan-danas. Taj kafi} je mesto gde se moje dru{tvo okupqalo, a kasnije je dolazilo i mnogo qudi iz DS-a. Lokacija je bila pogodna, kafi} je bio malo sakriven {to je tad bilo va`no. To je mesto gde mi ve} nekoliko godina zaredom slavimo izborne pobede. Vi niste vi{e suvlasnik? Ne, ve} 8-9 godina. I daqe su vlasnici moja dvojica drugara, koji nemaju nikakve veze sa DS, nisu ~lanovi, ina~e su uspe{ni poslovni qudi. Ma{inski inèweri u politici nisu neka retkost, imamo dvojicu iz Demokratske stranke vrlo visoko u ovom trenutku. Ali nije ba{ uobi~ajeno to {to ste vrlo rano izabrali, ili je neko to za vas izabrao, taj bezbednosni aspekt. Vrlo rano, odnosno na samom po~etku ozbiqnog bavqewa politikom krenuli ste u bezbednosno-politi~ke {kole. Kao sredwo{kolac èleo sam da upi{em pravni fakultet i na jedan neobi~an na~in, pod uticajem dvojice profesora, marksizma i srpskohrvatskog, oti{ao sam na matemati~ki smer i onda upisao ma{instvo. Hajde marksizam, ali {to ste mrzeli srpski? Nisam mrzeo predmet, ali wihovo insistirawe da su uvek u pravu oteralo me je na matemati~ki smer. Neposredno pre 5. oktobra boravio sam u
942
Briselu i Strazburu zajedno sa Goranom Vesi}em, gde sam lobirao za tada{wu opoziciju i napravio veoma dobre kontakte, koji su bili i bezbednosne i politi~ke prirode. Kad je do{lo do promena Zoran @ivkovi} me je na predlog Vesi}a uzeo za svog savetnika za me|unarodnu saradwu. Tada sam se bavio. Uslovno re~eno, bezbednosnom diplomatijom. Nakon toga, krenuo sam u razne {kole za specijalizaciju u toj oblasti. Potom sam postao {ef Odbora za odbranu i bezbednost u Skup{tini Srbije. Koliko ste to vi izabrali, a koliko ste bili izabrani? Stvar se poklopila. Svako ministarstvo koje ima saradwu sa me|unarodnim institucijama ima tu vrstu potrebe za qudima. Nakon rada u ministarstvu, otvore se karte, zainteresujete se za to... ali ja ni{ta ne radim dopola, ve} samo ako mogu da uradim najboqe. Usledili su i razni pozivi za usavr{avawe. Kad kaèm izabrani, pre svega mislim na uticaj \in|i}a na va{u politi~ku karijeru. \in|i} je imao veze sa tim {to sam postao {ef Odbora za odbranu i bezbednost. To je tada bila mnogo va`nija funkcija nego pomo}nik saveznog ministra unutra{wih poslova. \in|i} je insistirao da se mi specijalizujemo za ne{to u politi~kom smislu. On je bio ~ovek koji je traìo pragmati~na re{ewa, za koja mora{ u ne~emu da bude{ ekspert. Ja sam se potrudio, radio sam na sebi, usavr{avao se. U Srbiji vlada paranoja da ~im ode{ u te bezbednosne {kole na Zapad postaje{ {pijun? Vi ste bili u tim {kolama kad je u Srbiji DS ve} bio na vlasti. Vio sam i staìsta u Evropskom parlamentu. [ta to zna~i? To zna~i da u vremenu kad ste tamo, a ja sam bio mesec dana, sva su vam vrata otvorena, moète da razgovarate sa svim poslanicima, pitate {ta ho}ete da iznesete svoje mi{qewe. Od qudi koji su poslanici u EP pa do ostalih briselskih institucija moète da dobijete savet, pomo}. Mi smo tad ostvarili veliki broj kontakata sa qudima koji su tad bili, a i sad su, uticajni na evropskom nivou. Neposredno nakon na{eg staìrawa Zoran (\in|i}) je na na{u inicijativu i na osnovu tih kontakata dobio poziv iz Brisela, gde smo se prvi put sreli sa Solanom i Romanom Prodijem koji je tad bio {ef Evropske komisije. Kad smo kod pitawa ko je putovao u inostranstvo, ko govori engleski, koristi internet, sigurno je {pijun. Pa, dobrodo{ao Tomislav Nikoli} u klub {pijuna. Mislim da je sad i wemu jasno kako je bizarno tako optuìvati nekoga. Evo, ~itam u novinama kako on ube|uje javnost da on nije {pijun i da ga nije niko zavrbovao. Kad ste odlu~ili da se profesionalno bavite politikom i koliko je Zoran \in|i}, ~ovek takve vizije i energije, bio neki tas na toj vagi? \in|i} je bio veliki tas na vagi i nema nikakve dileme da je on imao presudni uticaj na moju karijeru. Kao i Boris Tadi}. Ulaskom u stranku, bio sam ube|en da je biti poslanik vrh politi~ke karijere, ko dostigne to, taj je u politi~kom smislu uspeo. Titula NP u svetu pokazuje da ste ~ovek od po{tovawa, digniteta, da vas gra|ani po{tuju, vole i da imate politi~ki
943
stav i respekt. Naàlost, kod nas tek treba da se vrati poverewe gra|ana u parlament. @alosno je kad se u ispitivawu javnog mwewa parlament nalazi najniè na lestvici institucija u koje gra|ani imaju poverewe. I to zbog nekih qudi koji zloupotrebqavaju govornicu i uru{avaju kredibilitet svih poslanika. U momentu kad sam 2000. izabran za narodnog poslanika, prvi put sam osetio da }u i ja biti politi~ar koji }e ne{to mo}i da mewa naboqe. Jeste li se pokajali {to se niste bavili svojom strukom? Ma{inski inèwer, smer hidroenergetika? Ne. To je bio va{ izbor. Fakultet je bio moj izbor u vremenu kad ~ovek nije imao veliki problem da se sna|e u ìvotu. Fakultet je bio moj izbor u godinama kad si mogao da ode{ u inostranstvo. Kad sam ja zavr{io ma{instvo, moja tada{wa devojka, a sada supruga, dobila je poziv da, nakon nekoliko godina ~ekawa, podigne iseqeni~ku vizu za Kanadu. Mnogi su kao va{ prvi politi~ki poraz videli izmicawe funkcije ministra policije u prethodnoj vladi. Pisalo se da ste vi ba{ to jako èleli, skoro kao Vu~i} da bude gradona~elnik. Oni koji pomiwu sukob Tadi}em tu nalaze izvori{te, tu je uzrok nezadovoqstva u stranci, da prvi put niste dobili ono {to ste èleli. Da ste to shvatili kao poraz u politici i da li to ima veze sa va{im daqim politi~kim radom? Du{ko Radovi} kaè: Pla~e, misli da je nesre}an, ne zna da je sre}an. îwenica je da sam se sedam godina spremao da budem ministar policije i da sam bio na funkciji pomo}nika ministra unutra{wih poslova. Tako|e, ~iwenica je da je neizborom na to mesto meni u~iwena najve}a usluga. Ja sam taj koji je u pregovorima za formirawe ove vlade rekao da se ponudi Ivici Da~i}u mesto ministra unutra{wih poslova. Sa potpunom sve{}u koliko je to mesto va`no, odgovorno, i koliko je i Ivici Da~i}u stalo da dobije odre|enu poziciju koja }e i da ispuni apetite SRS-a. Moram da kaèm da sam bio na tom mestu, ma koliko bi mi bilo teè ili ne, mnogo ve}i stepen reformi bio bi u~iwen nego {to je do sada. S druge strane, sistem odbrane je ve} i kompleksniji izazov, i sa tog aspekta ova mera je apsolutno ono {to mi i profesionalno i li~no odgovara. U vezi sa sukobom, da li sam bio nezadovoqan ili ne, moram da kaèm da je cela stranka bila u problemu, ali sam mo`da ja jedini od svih politi~ara u stranci bio profilisan za neko mesto. To je bilo po nekom {ablonu ili kli{eu Zorana \in|i}a. Mada mislim da je to donekle gre{ka. Ako u Velikoj Britaniji jedne godine jedan ~ovek bude ministar obrazovawa, a slede}e ministar unutra{wih poslova, a pri tom se radi o osobi koja je slepa, onda bi neko rekao: kako moè uop{te da bude ministar, i drugo, kako moè iz obrazovawa da do|e za ministra unutra{wih poslova. Naprosto, mi politi~ari treba da budemo menayeri, da rukovodimo sistemom. Za stru~ne stvari tu su asistenti, pomo}nici. Raspodela funkcija ipak je, pre svega, rezultat politi~kog kompromisa...
944
To je ve} druga pri~a. Kad je u pitawu policija i dan-danas sam ube|en da mogu da pomognem i u vi{e navrata sam razgovarao sa Ivicom Da~i}em, a imam i neke kontakte u svetu koji su jako va`ni. @eqa mi je da ceo sistem bezbednosti profunkcioni{e na pravi na~in. A reforma tamo jo{ nije zapo~eta, uz sve rezultate koje je policija do sada imala. Uvek ste svrstavani u tvr|u struju u Demokratskoj stranci, u smislu beskompromisnosti. Neki va{em tvr|em stavu pridaju i popularnost koja je i unutar i van stranke odmah ispod Tadi}eve. Neki su smatrali da su vam principijelnost ili beskompromisnost digli rejting i me|u lokalnim ~lanstvom i odborima. Odakle tako visok rejting i pre nego {to je bilo nekih prevelikih rezultata? Iza mene stoji ni sam ne znam koliko pre|enih kilometara od Beograda do odbora {irom Srbije. Ne postoji op{tina u kojoj nisam bio nekoliko puta. Ne postoji op{tina u koju sam odbio da odem, ne postoji op{tinski odbor gde nisam pomogao na na~in na koji sam mogao u datom trenutku. I ono {to je zaista bitna stvar u~lanio sam se u stranku, nisam se u~lanio u strana~ke funkcionere. Tu je velika razlika, jer postoje qudi koji misle da mogu da se u~lane u funkcionere i da budu omiqeni kod onih koji godinama pe{a~e i poku{avaju da budu funkcioneri. Po{tujem sve koji do|u u Demokratsku stranku, ali kaèm ne moète traìti da vas neko voli ukoliko ste seli u fotequ koju je on mo`da ba{ za sebe projektovao, a pri tom ga niste ubedili da ste boqi, kvalitetniji, po{teniji, radniji, vredniji... I dan-danas putujem po Srbiji, evo samo u avgustu sam bio u Sokobawi, Prokupqu, Blacu, Ariqu, dva puta u Ni{u, dva puta u Jagodini... îme to jo{ pleni Dragan [utanovac? Koliko ima veze imiy urbanog momka, koji je pro{ao tu neku ìvotnu {kolu? Ne vaìte za salonca, {trebera. Kako da ne. U~lanio sam se u stranku a posle nekoliko meseci me je policija mlatila, uhapsila pred kamerama i odvela u 29. novembar. Kasnije 3. oktobra 2000. godine su me vozili neki slu~ajni prolaznici, u situaciji u kojoj smo mi u sedam ujutro zatvorili saobra}aj u Beogradu i onda se neko opelom zaleteo u mesu i bukvalno me pokupio i vozio 20-30 metara dok me nije bacio u blato. Nikad nisam beào od partijskog rada, volim da budem na terenu i to mi nije problem. A koliko god ja bio iz Beograda, i bio urban, putuju}i i sa Tadi}em i \in|i}em video sam da politi~ari koji se pona{aju salonski nemaju perspektivu. Neki bi rekli da ste mangup. Onako kako Srbi uglavnom to pozitivno konotiraju. Vrlo ~esto prvi odreagujem kad je niko na{ napadnut. I to je ne{to {to je uro|eno. Podse}am da sam Rajka Barali}a, poslanika u Skup{tini Srbije, za{titio od Stefanovi}a. Ja sam pravdoqub, branim slabijeg i u principu èlim da za{titim. Kad sam sa omladincima iz stranke ili sa qudi iz stranke u nekom mawem mestu, onda se oni ose}aju sigurnijim. Zbog ~ega, ne znam, ali svakako nisam ~ovek koji }e da napusti bojno poqe i da pobegne. Sre}a pa vi{e nemamo te situacije da se proverimo, ali po pitawu bilo kog sukoba ukoliko sam ube|en da radim ispravnu stvar, nikakav problem nemam.
945
Dokazivali ste se i na ulici. Naàlost, moramo smo mnogo vremena da provedemo i na ulici. Mnogi zameraju i vama, a pre svega {efu va{e stranke i {efu dràve, da mnogo radite na PR-u. Da li je to ba{ tako ili ste samo svesni koliko je PR bitan za svaki posao, naro~ito javni. Tadi}a su zvali maneken, vas ne, ali ~esto se konstatuje da vam je ba{ bitno kako izgledate. Nije mi bitno da budem mnogo u medijima i ~ak na neke doga|aje javnog karaktera ne idem da ne bih bio u medijima. U situaciji sam kad moram da biram mesta na koja idem da se ne bih previ{e eksponirao. Nisam zadovoqan na~inom na koji smo mi u pro{lom vremenu PR u na{em ministarstvu, pogotovo pro{le godine. Smatrao sam da je dovoqno da mi ostvarimo dobre rezultate a da }e se to prepoznati u javnosti. PR je nauka. Barak Obama u svojoj kwizi pi{e mi nismo rekli ono {to smo rekli, mi smo rekli ono {to su mediji napisali. Po principu ono {to nije bilo na TV, nije se ni desilo... Da, pogotovu u politici. Nemam razloga da krijem rezultate rada ministarstva. Mnogi kaù da sam najboqi ministar od devedeset prve godine. Ja }u re}i da je ovo najboqi menayment koji je dao najboqe rezultate. Tek }emo biti prisutni u medijima, jer tek }emo imati rezultate. Ne}u dozvoliti da se zarad nekih pri~a rezultati pomere u stranu. Va{u odluku da letite migom 29 neki mediji su nazvali predstavom za narodne mase? Da li ste se pokajali, posle reakcija u javnosti? Mislim da je efekat bio pozitivan. Ono {to je va`no i sa aspekta tragedije koja se desila danas, jeste da sam seo u avion i sa tim qudima i time rekao ja verujem u vas, u te avione. I ne mislim da sam bilo {ta rizikovao, ve} da sam im dao podr{ku. Ne samo u vezi s avionima nego i s nekim drugim stvarima koje sam radio, neko }e re}i da je to samo stvar marketinga. Meni nije bio problem da 5-6 dana provedem u vojnim bazama u decembru. U~ini}u to ponovo kad god mislim da je tim qudima potrebna podr{ka jer ja znam okolnosti, ja sam vojsku proveo u jednoj bazi. Znam koliko im zna~i podr{ka, kad samo sednete tamo sa qudima koji se mrznu da popijete ~aj. To {to drugi politi~ari to nisu tako radili ili zami{qaju da ministar odbrane treba da sedi u svom kabinetu i da ne ide po Srbiji, to je wihov problem. Zaista èlim da se pozabavim svakim problemom, a ne moète to da radite ukoliko samo sedite u kabinetu. Takvi potezi na vlasti nisu ba{ uobi~ajeni kod nas. U svetu je to praksa. Qudi lete na Mesec u vojnim letelicama, avioni se u svetu iznajmquju civilima da lete, a sad je problem {to sam se ja vozio u avionu. Nemam ja problem da li }e mi to ne{to zameriti. Nave{}u vam primer kad su kod mene bili predstavnici nekih grupacija i wihov lider pri~a {ta nije dobro vojsci, a pri tom nije sluìo vojsku. Eto, takvi su moji kriti~ari. Sporazum o bezbednosti informacija (1. oktobra) mesecima je bio predmet rasprave a malo ko se bacio time {ta on sadrì. Manifestovala se samo odbojnost prema NATO koji nas je bombardovao. [ta tu ministar [utanovac potpisuje?
946
To je kona~no otvarawe svih vrata. Nepotpisivawe tog sporazuma nama ostavqa zavezane ruke, a ne zemqama koje su ~lanice Partnerstva za mir. Mawi broj politi~ara ili to ne zna, ili namerno dezavui{e javnost. Program Partnerstva za mir ne obuhvata samo ministarstvo odbrane. Taj sporazum treba i ministarstvu spoqnih poslova, i BIA, i policiji da omogu}i lak{u komunikaciju, a postoji i niz stvari koje se ti~u medicine, nauke, koje tako|e kroz Partnerstvo za mir mogu da se ostvaruju. Lepeza saradwe sa NATO u okviru Partnerstva za mir je mnogo {ira nego {to je sama odbrana. U Srbiji je zbog lo{eg rejtinga NATO kod gra|ana Srbije, najlak{e zalepiti tu neprijateqsku nalepnicu. Vi ste, recimo, NATO marinac, mar{al iz Garmi{partenkirhena. Postoji vi{e stotina pripadnika ministarstva odbrane i unutra{wih poslova koji su zavr{ili vi{e nivoa te {kole. Ja sam bio na jednom nivou, najvi{em, koji najkra}e traje. A samo sam ja od svih tih qudi izdajnik. TO samo govori o uvreènoj slici da ukoliko radite ne{to u inostranstvu, onda niste patriota, a sve to pri~a neko uz cigaretu marlbora i viski, ~ovek koji nosi ameri~ku Avireks pilotsku jaknu. Vi{e puta ste javno izgovorili da je ciq reforme vojske postavqawe oruànih snaga po standardima NATO-a. I to je vre|alo ne~iji patriotski sluh. Kad nam neko ne{to ponudi da uzmemo neki lek iz [vajcarske ili iz neke daleke isto~ne zemqe, mi }emo naravno uzeti ovaj iz [vajcarske. Za{to? Pa zato {to je on standardizovan, boqi. Naprosto, nema tu simpatija, nema li~nog odnosa. Podràvam trenutno najboqi standard. Sve vojske sveta, pa i na{a vojska stalno se nalaze u reformi, tragawu za nekim boqim re{ewima. @eqa mi je da za{titim interes kako vojske tako i dràve Srbije, do interesa posledweg vojnika koji se trenutno nalazi u bazi, na jugu Srbije. A da li je to NATO standard ili neki drugi, to mi nije va`no. Teì}emo onom ko je najboqi. Zameraju vam da mesto smawivawa broja pripadnika vojske, radite na wegovom pove}awu. Kriti~ari tvrde da }e sve to da nas ko{ta, da optere}uje buyet, tvrde da je VS i ovako najve}a vojska u biv{oj Jugoslaviji, a sem Bugarske i Rumunije, i u regionu. Nazivaju to remilitarizacijom Srbije. Ne nije to militarizacija Srbije i ào mi je ako neko to ako shvata. Mi smo u aktivnim pripremama za kampawu koja }e trajati dugi niz godina u vezi s profesionalizacijom vojske. Postoji jedan broj oficira i podoficira koji iz Ministarstva mogu da se dislociraju u Vojsku Srbije, a time se pove}ava broj~ano stawe. Pove}awe broja vojnika, po va{em obja{wewu, posledica je i politi~ke odluke o vojnoj neutralnosti. Kad sam postao ministar 2007. godine, vlada je bila jasno proatlanski orijentisana. Ta vlada je u{la u Partnerstvo za mir, ta vlada Vojislava Ko{tunice je otvorila kancelariju NATO-a koja se nalazi u zgradi Ministarstva odbrane, ta vlada je dovelana Air-{ou u Batajnici dva ameri~ka aviona F16. Nastavio sam u tom pravcu i odjednom je do{lo do od947
luke da ho}emo da budemo vojno neutralni. A ta vrsta neutralnosti u bezbednosti ko{ta. Kao kad bi sad neko rekao ho}emo policiju da iskqu~imo iz Interpola i da ne sara|ujemo sa Europolom, i da se sami borimo protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. To onda ko{ta. Onda mora da se pove}a broj policajaca i da sami obezbe|ujete ono {to vam je neko drugi davao. Isto je sa sistemom odbrane. Javnost posebno zanima {ta }e biti sa biv{om zgradom General{taba i ovim ru{evinama u centru grada. Pomiwali ste da je to ruglo i da uti~e i na ugled Vojske Srbije, ali kad je re~ o finansijskom delu te pri~e, i dogovor da Vojska Srbije za te zgrade dobije 800 stanova. Nije to ta zgrada. Zgrada koju je Ministarstvo odbrane dalo u zamenu za 800 stanova nalazi se u Nemawinoj 9, ispod zgrade Vlade Srbije. Zgradu je dobilo Ministarstvo pravde, a nama republika za to duguje 800 stanova. Vojska je jedno vreme mogla da tro{i koliko ho}e a da nikog ne pita, a kasnije je bila najve}a sirotiwa, jad i beda kojoj niko ni{ta ne da. Sad se vojska pojavquje i kao privredni subjekt koji ima ne{to da ponudi da bi konkurisala za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana. Mi smo kao Savezno ministarstvo pre vi{e godina razmenili papirolo{ki imovinu vezanu za zgradu u Nemawinoj 9 za 800 stanova povr{ine 48 hiqade kvadrata, prosek po 60 kvadrata. Naàlost, to nikad nije realizovano, a ja sam pokrenuo kod premijera to pitawe. A {ta }e biti sa ru{evinama? Te zgrade su vlasni{tvo dràve, a vojska je upisana kao korisnik. Ideja nam je da zgrade koje su poru{ene napustimo, a da za wihovu vrednost dobijemo neku novu zgradu i eventualno mo`da i neki novac preko toga. S tim {to bismo morali da uradimo ozbiqan projekat jedne zgrade gde bi bilo integrisano Ministarstvo odbrane sa General{tabom i gde bismo napokon svi bili na istoj lokaciji. U ovom trenutku, pored toga {to je to ruglo grada, i kolegijum ministra odbrane je sme{ten na vi{e lokacija i treba mnogo vremena da se okupimo da bismo doneli neku va`nu odluku. @eqa nam je da ne potro{imo ni dinar iz buyeta, a da na nekoj na{oj lokaciji izgradimo zgradu za na{e potrebe. îme to vojska moè da aplicira za NIP? Mi smo pro{le godine aplicirali sa vi{e projekata borbeni avioni, helikopteri i aerodrom u Batajnici u smislu konverzije za civilno vojne potrebe. Za razliku od borbenih aviona koji imaju misiju odbrane zemqe, helikopteri su predvi|eni multidisciplinarni, oni sluè i za ga{ewe poàra i za prevoèwe povre|enih i nastradalih, tu je i projekat Batajnica koji nam je i najslabiji u ovom trenutku. Otvarawem toga aerodroma za civilne svrhe mogao bi da se obezbedi dobar deo buyeta koji ina~e tro{i avijacija i vojska Srbije. Postoji i aerodrom La|evci kod Kraqeva koji je tako|e veoma interesantan, i turisti~ki, i za poslovni svet, i za jedan veliki broj qudi koji ìve trenutno u Turskoj a vuku korene iz Sanyaka. Siguran sam da bi taj aerodrom koristio i veliki broj qudi iz na{e dijaspore koji poti~u iz tog regiona. Taj aerodrom ima veoma dobru perspektivu, da dobro radi i zaradi. Ali realizacija toga prevazilazi inge948
rencije Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. To su dràvni projekti pa treba obezbediti sredstva, pre svega, iz Nacionalnog investicionog plana. Sa strane se ~ini da postoji dru{tveni koncenzus po pitawu profesionalizacije vojske. Po planu, rok za to je kraj 2010, zna~i za malo vi{e od dve godine. Tu se pomiwe i otkup vojnog roka, ustavne prepreke itd. Kako procewujete tu op{tedru{tvenu klimu, ho}ete li sve to zavr{iti do kraja mandata? Imate li posebne prepreke na tom putu, i politi~ke a i tehni~ke? To je sasvim nov posao za sve pripadnike vojske i ministarstva. To je potpuno nov posao i za na{e dru{tvo i za dràvu. Ukoliko se dràvni aparat ne ukqu~i u to i ukoliko se ne ukqu~e svi slojevi dru{tva, mediji, nevladin sektor, crkva i ostale uticajne strukture u dru{tvu mi taj posao ne moèmo da uradimo. Vojska Srbije je ve} sada gotovo kompletno spremna za profesionalnu popunu, Ministarstvo odbrane tako|e, buyet koji imamo je apsolutno prihvatqiv i moè da izdrì, uz minimalne izmene, ali ne ose}a se da u dru{tvu postoji jasno raspoloèwe za to. Kakva je va{a procena, ho}e li to mo}i da zavr{i u planirano roku? Ube|en sam da moè, ali ne èlim da primim na sebe odgovornost, naprosto, to je stvar koja prevazilazi ovo ministarstvo. Mnogo se pri~alo o skup{tini DS-a 5. oktobra, dali ba{ petog, da li }e ta skup{tina biti i izborna, da }e na videlo iza}i raskoli. Ko podgrejava takvu pri~u? Odmah da kaèm da skup{tine 5. oktobra ne}e ni biti. Po na{em statutu, godi{we treba da imamo jednu radnu skup{tinu. O~ekujem da to bude radna skup{tina, mislim da pre svega treba da se bavimo onim {to smo obe}ali bira~ima pred izbore. Da li to zna~i da nema raskola? Raspadawe Srpske radikalne stranke polako se topi u pravcu traèwa problema u Demokratskoj stranci, {to je ciq svih koji ne èle da DS bude najuticajnija stranka u Srbiji. Izmi{qaju se problemi, jer pravi ne postoje... DS je trenutno jedina velika stranka na na{oj politi~koj sceni... Moramo da se naviknemo i na to. Od momenta kad sam postao ministar odbrane, posebno od kada smo po~eli sa predstavqawem rezultata, bio sam svestan da }u biti meta sa svih strana. Demokratska stranka }e biti meta sa svih strana, samo je bitno da unutarstrana~ki funkcioni{e kvalitetno, {to trenutno jeste slu~aj. Takvi tekstovi se ve} po diktatu pojavquju u istim medijima. Moète li da prokomentari{ete tezu da bi vas Tadi} smenio ali da to ne radi zbog va{eg visokog rejtinga? A koji bi bio interes da Tadi} smeni mene ako ja imam visok rejting. Moje duboko ube|ewe je, prvo, da Tadi} stavqa op{te iznad privatnog, a drugo, da ukoliko èlite da se bavite politikom onda uvek pored sebe morate da imate qude na koje moète da se oslonite. U politici ne moète da se oslonite na qudi koji nemaju poverewe gra|ana, koji nemaju rezultate i koje ~lanovi stranke ne vole. Mislim da Boris Tadi} u ovom trenutku zna na koji na~in moè da funkcioni{e dràva, i verujte mi, s potpunim ube|ewem i mirne saveti kaèm da ta pri~a nema veze sa istinom.
949
Televizija B 92, emisija Stawe nacije Beograd, 2. oktobar 2008. godine Gosti: Gordana Pop-Lazi} i Jelena Trivan U emisiji koja se, navodno, bavi istraìvawem mi{qewa gra|ana, objavqen je prilog iz Skup{tine Srbije, koji govori o sukobu poslanika Srpske radikalne stranke sa uzurpatorom Tomislavom Nikoli}em. Voditeq sugeri{e da poslanici radikali opstrui{u rad parlamenta, dok ignori{e ~iwenicu da vladaju}a ve}ina u Skup{tini Srbije toleri{e bezakowe kroz postojawe poslani~ke grupe koju predvodi Tomislav Nikoli}. Promoteri demokratskog dru{tva u Srbiji ne po{tuju osnovna na~ela demokratije, ali im to ne smeta da odgovornost zbog nezadovoqavaju}eg rada prebacuju na nedu`ne. Gordana Pop-Lazi}, poslanik Srpske radikalne stranke, uporno poku{ava da objasni u ~emu je problem i, dok javnost odli~no razume, druga go{}a Stawa nacije, Jelena Trivan, poslanik DS-a, ostavqa utisak osobe koja mnogo toga ne razume. Voditeq: Dobro ve~e i dobro do{li u novo izdawe Stawa nacije. Emisija koja istraùje {ta gra|ani Srbije misle o aktuelnim doga|ajima, temama i fenomenima. Kao i svakog dana, na po~etku rezultati agencije Strateyik marketing na ju~era{we pitawe, koje je glasilo: da li su tajne slu`be kqu~ne za opstanak na vlasti u Srbiji? Prema rezultatima istraìvawa koje specijalno za emisiju Stawe nacije sprovodi Strateyik marketing, 40,6 odsto gra|ana smatra da su tajne slu`be kqu~ne za opstanak na vlasti u Srbiji, 18,9 procenata anketiranih ne deli to mi{qewe, dok 40,5 odsto nema stav o ovom pitawu. Detaqne rezultate istraìvawa moè950
Izjavili ste da ste mnogo boqi bili u streqa{tvu nego u ko{arci, bez obzira na to {to ste mo`da vi{e voleli ko{arku. Poznato je da ste odbili visoku funkciju u upravi fudbalskog klupa Crvena zvezda, kad vas je Piksi zvao... Da li ste tako postupili znaju}i da kod nas u fudbal moè da se u|e ~ist, ali da niko ~ist iz fudbala ne izlazi. Ja sam veliki navija~ za srpski sport i naravno za Crvenu zvezdu, ali nisam spreman da u~estvujem u ne~emu ako ne dajem sve od sebe. Mislim da, kao neko ko je tu protokolarno, ne bih mogao mnogo da pomognem. I zaista i sa ove pozicije gde jesam ho}u da pomognem Zvezdi, Partizanu, i mawim klubovima, nemam uop{te tu dilemu, ali ne mogu da se prihvatim ne~ega gde na kraju dana ne mogu da kaèm u~inio sam sve {to sam mogao. Da li je razlog bio i to {to niste èleli svoje ime da zaloìte tamo gde nemate mo} odlu~ivawa? Da sam prihvatio, potrudio bih se i da odlu~ujem. Ne bi se desilo da sedim i klimam glavom. Da li bejzbol lopticu i ina~e, kao sada, koristite kao brojanicu? Time smawujete nervozu... Magnetne kuglice iz Kine, koje sam dobio od generala Pono{a, sluè mi za nervozu.
te prona}i na na{em sajtu i u sutra{wem izdawu lista Blic, a pitawe koje smo vama postavili glasilo je: koliko gra|ana Srbije misli da su tajne slu`be kqu~ne za opstanak na vlasti u Srbiji? Na àlost, ni danas nemamo potencijalnog dobitnika, jer niko od vas koji ste glasali nije pogodio ta~an odgovor. Zbog toga se novac iz dana{we prenosi u sutra{wu emisiju, pa fond za sutra{wu nagradu iznosi {ezdeset hiqada dinara. Zato glasajte i osvojite nagradu, a sada idemo na novu temu i novo pitawe. O tu|im qubavnicima, o bacawu ~ini, o potenciji, o izdajnicima, pored rasprave o ovim temama, za 27 dana, koliko su zasedali, od kada postoje u ovom sastavu, dakle posle skoro ~etiri meseca, poslanici Skup{tine Srbije ipak su stigli da usvoje dva zakona o vladi, 11 ugovora, Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu i prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom i gasni aran`man sa Rusijom. Nisu stigli da ratifikuju kredite vredne vi{e od 400 miliona evra koji su potpisani jo{ pre godinu dana, a nisu usvojili ni zakone o viznim olak{icama. Evo za{to. Ovako je pro{le nedeqe izgledao jedan dan zasedawa, koji ina~e ko{ta skoro pet miliona dinara. (Prilog) Tomislav Nikoli}: A ti, Gordana, vi{e ne}e{ imati na ~ijem ramenu da pla~e{ zbog izneverenih... Gordana Pop-Lazi}: Na}i }e se neko. Tomislav Nikoli}: ...kad te pritisnu izneverene qubavnice ili one koje to nisu postale. Nata{a Jovanovi}: Sram te bilo, èna udovica, |ubre jedno. Tomislav Nikoli}: Ne, nisam ja mislio da Gordana ima qubavnice. Nata{a Jovanovi}: A ti ima{! Tomislav Nikoli}: Nego ne~ije qubavnice. Gordana Pop-Lazi}: Udovica sam i {to se ti~e bilo kakvih qubavnika, svi ovde znaju, pa i gospodin Nikoli}, u ~iju ku}u smo ulazili moj pokojni mu` i ja, da sam ja jedna po{tena èna, bila odana 30 godina svom suprugu. Bio je i na sahrani mog supruga. Ali, gospodine Nikoli}u, ja ne}u da pri~am koliko ste puta vi na mom ramenu plakali zbog mnogih problema koje ste imali sa svojim qubavnicima i zbog svoje supruge. Tomislav Nikoli}: Vi ste veoma {kolovana èna, gospo|o Pop-Lazi}, a nisam uop{te rekao to na {ta ste vi reagovali. Gordana Pop-Lazi}: Pazite {ta govorite. Tomislav Nikoli}: Molim vas, pazite vi {ta slu{ate. Dakle, ja sam veoma jasno rekao da vam je veoma te{ko {to }e vam sada komandovati ne~ije qubavnice, ili ostvarene ili neostvarene. Onoliko vremena koliko nije gubqewe u smislu da ne}emo uraditi posao, toliko vremena smo spremni da damo, ali nismo spremni da se na teret gra|ana Srbije koji ovo pla}aju svaki dan vode ovakve rasprave, koje zapravo jesu nekakvi unutra{wi obra~uni. Tomislav Nikoli}: Ja sam kamen~i} u cipeli Srpske radikalne stranke. Iza{ao sam iz te cipele, ja ne znam {ta ih vi{e ùqa.
951
Gordana Pop-Lazi}: Ja mislim na politi~ku potenciju, koja je sada mo`da ne{to ve}a nego {to vi mislite, ali do slede}ih izbora i jedna i druga potencija }e biti na veoma niskom nivou. Voditeq: Videli ste temu emisije, a pitawe na koje }e Strateyik marketing uraditi istraìvawe glasi: da li odobravate opstrukciju kao metod politi~ke borbe u parlamentu? Od vas, dragi gledaoci, traìmo ta~an odgovor na pitawe: koliko gra|ana Srbije odobrava opstrukciju kao metod politi~ke borbe u parlamentu? Voditeq: Stawe nacije, tema opstrukcija parlamenta, u kome je ina~e garantovana plata poslanika 75.000 dinara, na koju se dodaju pau{al, dnevnice, nadoknade za rad u odborima. Da li Skup{tina radi i ko je kriv ako ne radi, razgovaramo sa poslanicom Srpske radikalne stranke Gordanom Pop-Lazi} i poslanicom Demokratske stranke Jelenom Trivan. Dobro ve~e, dobro do{li u Stawe nacije. Gordana Pop-Lazi}: Dobro ve~e. Jelena Trivan: Dobro ve~e. Voditeq: Pitawe za obe go{}e: da li primate platu u Skup{tini? Gordana Pop-Lazi}: Ja ne. Jelena Trivan: Ja da, to mi je jedino radno mesto. Voditeq: Da li smatrate da je plata koju poslanici dobijaju u Skup{tini adekvatna za rad poslanika. Jelena Trivan: Mislim da je pitawe na izvestan na~in tendenciozno, niste jedini koji ste ga postavili. Mislim da se u ovoj dràvi stvara jedno javno mwewe, jedan negativni odijum prema poslanicima, koji ni{ta ne rade i nezasluèno primaju plate. Tamo ima poslanika koji vrlo vredno rade, rade u odborima, pi{u zakone, podnose svoje inicijative, pi{u amandmane, a to {to ponekad nismo u prilici da radimo svoj posao zbog stalne opstrukcije i stalnih problema sa kojima se suo~avamo, pa na koncu sa stalnim turbulencijama u dràvi kad skup{tina ne radi, to je krivica samih poslanika. Tako|e, ima poslanika koji zloupotrebqavaju sve beneficije koje ste napomenuli, ali ima i onih koji to nikad nisu u~inili i zato bi trebalo o svima wima i svima nama da govorimo na jedan druga~iji, pravi~niji na~in, ne zbog poslanika, mi }emo se zameniti, do}i }e jo{ sto garnitura, nego zbog toga da bi gra|ani kona~no imali poverewa u institucije. To je zakonodavna institucija, to je institucija koja donosi zakone koji se ti~u wihovog ìvota i oni woj moraju da veruju. Voditeq: Gospo|o Pop-Lazi}, gra|ani su o~ekivali da }e biti usvojen paket zakona o viznim olak{icama, nije usvojen ovih dana, zbog ~ega, ko je kriv za to? Gordana Pop-Lazi}: Pretpostavqam da }e pozicija re}i da je kriva opozicija, odnosno Srpska radikalna stranka, ali nije tako. Obzirom da je demokratija temeq na{eg dru{tva i svakog dru{tva, jer govorimo o tome da ìvimo u jednom demokratskom dru{tvu, mi smo dali sve od sebe da te demokratske principe odbranimo u parlamentu. Naàlost, mnoge druge politi~ke partije ili poslani~ke grupe nisu bile spremne da sara|uju u tom na952
{em zalagawu, i onda se ispostavilo da navodno ne moèmo da donesemo zakone zbog toga {to mi traìmo ono {to nam pripada, odnosno ono {to su nama gra|ani na izborima dali. Re~ je, naravno, o mandatima. Ali da bismo o wima govorili, morali bismo zarad javnosti i zbog brojnih medijskih manipulacija, jer dozvoqavam da gra|ani ne moraju da znaju, ali oni koji prate rad parlamenta, oni koji rade u medijima morali bi da znaju {ta je to i naravno, poslanici bi morali da znaju {ta je to poslani~ki mandat. Dakle, moramo da po|emo od politi~ke teorije i da kaèmo da postoje slobodni i vezani poslani~ki mandati. Voditeq: Pri~a}emo o mandatima i o va{em zahtevu ili ne zahtevu Administrativnom odboru malo kasnije. Kako se vi slaète sa ovom ocenom Gordane Pop-Lazi} i ko je po vama krivac {to ovaj paket zakona nije usvojen? Jelena Trivan: Pa znate {ta, vi ovde imate javnu anketu i vide}ete da sam u pravu time {to }e vam re}i gra|ani. Gra|anima je potpuno jasno da je ovde re~ o ~istoj opstrukciji, ni o kakvoj borbi za pravdu. Dakle, dok se ~ekaju najva`niji zakoni na usvajawe, mi smo u ovom trenutku imali, ja sam poku{ala da pobrojim {ta su bile glavne teme. Teme su bile qubavnice, koje, ~ije i ko je plakao, teme su bile kletve koje su izricane, rastureni brakovi poslani~ki i politi~ki, do toga ko }e gde da sedi i sli~no i kome pripadaju koje kancelarije i ako }ete mi re}i da je to pravna borba za mandate, za istinu i za pravdu, izvinite, u to niko ozbiqan ne moè da poveruje. Voditeq: Da li je to pravna borba za mandate? Gordana Pop-Lazi}: Ja ne mogu da verujem da postoje narodni poslanici koji ne shvataju zna~aj svega onoga o ~emu mi ovih dana govorimo u parlamentu. Dakle, kako neko moè da se pomiri sa ovim stawem i da onda kaè da ìvimo u jednom demokratskom dru{tvu i da razvijamo parlamentarizam, ako se ne solidari{e sa ovakvim stavom Srpske radikalne stranke. Nije nam prvi put, naravno, da se to doga|a, i opet dolazimo do ovih mandata, o kojima sad moram ne{to da progovorim. Voditeq: Raspravqali ste u parlamentu sa doju~era{wim strana~kim kolegama, bile su burne rasprave. [ta postiète time? Gordana Pop-Lazi}: Postièmo upravo ovo o ~emu ho}u da vam pri~am, dakle da objasnimo da smo u pravu i da traìmo solidarnost ostalih poslani~kih grupa da se izborimo svi zajedno za po{tovawe tih demokratskih principa. Ne moèmo jedno da govorimo, a drugo da radimo. U Americi je, u ameri~kom kongresu, kongresmen iza{ao na izbore i raspolaè svojim mandatom, takva je situacija. To je takozvani slobodni mandat. Imate vezane mandate, koji postoje i u ve}inskom i u proporcionalnom sistemu. Imate, recimo, u Velikoj Britaniji ve}inski sistem, ali kada poslanik èli da iza|e iz te poslani~ke grupe ili da napusti partiju koja ga je kandidovala, on ne moè da ponese mandat sa sobom, nego se raspisuju dopunski izbori samo za to mesto. Imate proporcionalni sistem recimo... Voditeq: Da li mislite da gra|ani... Gordana Pop-Lazi}: Ne, ne, moram da zavr{im. Voditeq: ...koji o~ekuju neki zakon...
953
Gordana Pop-Lazi}: Pustite to. Voditeq: ...razumeju, mandat, vezani, nevezani, da li wima to zna~i ne{to? Gordana Pop-Lazi}: Ja upravo to ho}u da im objasnim da bi oni shvatili. I te kako je zna~ajno. Dakle, postoji proporcionalni sistem, gde poslanik dobija mandat na listi stranke koja ga je kandidovala. Se}ate se mo`da slu~aja u Izraelu, kada je [aron napustio parlament i svoju poslani~ku grupu i formirao novu politi~ku partiju. Svi poslanici koji su krenuli za wim podneli su ostavke i to je bio razlog za prevremene parlamentarne izbore, dakle ne{to {to je bilo apsolutno moralno. Ovde se radi o ne~emu {to je apsolutno nemoralno i ne moèmo da propustimo da ne ukaèmo na takvu nemoralnost i zaista je neshvatqivo da ostali poslanici ne shvataju {ta je ugroèno. Nije ugroèna Srpska radikalna stranka... Voditeq: [ta vi kao poslanica shvatate da je ne{to ugroèno? Gordana Pop-Lazi}: Ugroèni su bira~i koji su za nas glasali. Voditeq: Da li vi imate problem sa moralom? Jelena Trivan: Ja shvatam da u svemu ovome {to je gospo|a Pop-Lazi} izgovorila nema ni~ega, nema upori{te u na{em pravnom sistemu. Znam da na{ ~lan 102 Ustava kaè da je poslanik slobodan da svoj mandat, podvla~im re~ svoj, stavi na raspolagawe svojoj politi~koj stranci i da u ovom trenutku to moè da se re{i samo tako ukoliko oni nagovore gospodina Tomislava Nikoli}a i one koji su krenuli za wim da potpi{e ostavke i vrati ih. Druga~ije ja ne znam kako moè da se to pravno re{i, ne moèmo lin~ovati one koji ne èle da podnesu ostavke i ne èle da vrate mandate. Pravno ne postoji tre}i put. Voditeq: Da li ste podneli zahtev Administrativnom odboru? Gordana Pop-Lazi}: Ja mislim da je celokupna javnost ~ula, pa i kolege narodni poslanici i vi, da je gospodin Nikoli} rekao da je negde zaturio na{e neopozive ostavke koje smo mi poverili na{oj poslani~koj grupi. On je zloupotrebio svoj poloàj i te na{e ostavke poneo sa sobom. Voditeq: [ta je re{ewe, {ta }ete vi preduzeti? Gordana Pop-Lazi}: Sam je izjavio da je wegova ostavka u wegovom yepu ili da je wegov mandat u wegovom yepu. Nama je neshvatqivo da ostale kolege poslanici, a i mediji, manipuli{u sa tim, to prihvataju kao svr{en ~in, da niko ne polemi{e na temu da li je to moralno, da li je nemoralno, niko ne postavqa pitawe gospodinu Nikoli}u da li je zloupotrebio svoj poloàj. Voditeq: Ali gra|ane ne interesuje toliko... Gordana Pop-Lazi}: ...da li je ukrao ne{to... Voditeq: ...unutarstrana~ko pitawe. Gordana Pop-Lazi}: I te kako ih interesuje. Jelena Trivan: Ja moram ne{to da vam kaèm. Voditeq: To nije jedina stranka u parlamentu. Gordana Pop-Lazi}: Vidite, ne interesuje ih zbog toga {to vi ne posve}ujete pa`wu tome, dakle vi novinari. Vama je mnogo interesantnije {ta je ko kome rekao za skup{tinskom govornicom, nego {ta je prouzrokovalo takvu situaciju. I treba li sada mi da }utimo i da kaèmo dobro, ostali smo
954
bez 20 mandata. Gra|ani su glasali za program koji smo mi, naravno, prezentovali u predizbornoj kampawi, mi smo doneli odluku ko }e u}i u parlament na osnovu tih 78 mandata, a onda neko... Voditeq: Koliko to strpqewe gra|ane ko{ta? Gordana Pop-Lazi}: ...ukrade svoj mandat i ode iz poslani~ke grupe. Voditeq: Koliko ko{ta jedan dan opstrukcije? Gordana Pop-Lazi}: Nemojte, molim vas. Jelena Trivan: Tu postoje dve stvari. Prva je da se pravna pitawa ne re{avaju solidarno{}u i pozivawem na moral i beskrajnim raspravama. U pravnoj dràvi to se re{ava zakonom, jedino, iskqu~ivo zakonom. Prema tome, ukoliko je Tomislav Nikoli} i uop{te ne}u da ulazim u wihovu unutarbra~nu sva|u... Gordana Pop-Lazi}: Nemojte to da svodite na to, molim vas. Jelena Trivan: ...prekr{io zakon, u~inio bilo {ta od toga, ako za to postoje elementi za krivi~no gowewe, zna se ko to radi. Ali po{to je jasno da oni na taj na~in ne mogu to da re{e, ostao je parlament kao jedina javna pozornica gde moè sav prqav ve{ da se iznese i da se vidi ko }e u toj unutarstrana~koj borbi dobiti prevlast. Me|utim, ono {to je u toj celoj pri~i pitawe... Gordana Pop-Lazi}: To uop{te nije sporno. Jelena Trivan: Sad dolazimo do pitawa morala. Da li unutarstrana~ka prqav{tina treba da bude predmet razgovora u Skup{tini, da li treba da bude predmet razgovora u Skup{tini bez po~etka i kraja ve} nedeqama i da li ~ak i tada kada zloupotrebite Skup{tinu, kada to radite danima, kada ve} iscrpqujete strpqewe svih u dràvi, to sve radite na tako jedan na~in da prosto kaqate politi~ki prostor u Srbiji. Ono {to se ~ulo ovih dana za govornicom u parlamentu je ne{to zbog ~ega srpski parlament ne}e povratiti ugled slede}ih stotinu godina. I to je lo{e, to nije dobro ni za radikalnu stranku, koja }e verovatno u}i ponovo u parlament i za ~etiri godine, to nije dobro ni za sve druge politi~ke partije. Svako ko u ovom trenutku seiri i misli to je dobro, jer uostalom, sva|aju se, sva|aju se drugi, mora da zna, kad se biju slonovi da strada trava i da u ovom trenutku stradaju gra|ani Srbije i zbog zakona koji se ne usvajaju i zbog institucija koje se uru{avaju. Gordana Pop-Lazi}: Ja verujem da se Demokratska stranka sada zaista raduje i seiri, {to biste vi rekli, nad svim ovim {to mi govorimo, ali ja ne mogu da o~ekujem od vas da vi pokaète razumevawe, obzirom da se se}am kad je Demokratska stranka oduzela ~etrdeset i ne{to mandata, ne znam ta~no, Demokratskoj stranci Srbije. Jelena Trivan: Ali tad je sud pokazao razumevawe. Gordana Pop-Lazi}: Samo malo. Jelena Trivan: To je instanca. Gordana Pop-Lazi}: Da, da, vi ste pokazali svoje pravo lice, tada smo imali 308 poslanika i svi su dobijali platu, tada niko nije postavqao ovo pitawe koje sada vi postavqate.
955
Jelena Trivan: I svi bi bili va{om krivicom... Gordana Pop-Lazi}: Va{om krivicom, onda smo ponovo vratili... Jelena Trivan: Tako je. Gordana Pop-Lazi}: ...poslanike koje treba da vratimo. Jelena Trivan: Sud re{io pitawe, a mi platili politi~ku cenu. Gordana Pop-Lazi}: A da li ste vi tada moralno postupili, da li ste vi tada zamajavali javnost ili niste? Jelena Trivan: Ne, mi tada nismo moralno postupili. Gordana Pop-Lazi}: Mi smo i tada bili na... Jelena Trivan: Sud nam je rekao da nismo bili moralni, a mi smo platili politi~ku cenu na izborima. To se tako radi. Gordana Pop-Lazi}: Mi smo i tada bili na strani demokratskih principa i politi~kih dogovora, po{tuju}i zakon, na strani onih koji su bili u pravu. Bilo bi dobro da vi svoje strana~ke interese podredite op{tim interesima dru{tva i da ìgo{ete neku pojavu kao negativnu kako se to ne bi ponovilo bilo kome, i bilo kada. Jelena Trivan: Gospo|o, ovo je jedino sa ~im moèmo i vi i ja da ìgo{emo. Gordana Pop-Lazi}: Pa upravo zbog toga. Jelena Trivan: To je Ustav. Gordana Pop-Lazi}: Ja sam zbog toga... Jelena Trivan: ^lan 102 Ustava kaè... Gordana Pop-Lazi}: Ja se od wega ne odvajam uop{te. Jelena Trivan: Tako je. Gordana Pop-Lazi}: Sve {to radim, radim po zakonu i Ustavu. Jelena Trivan: Da poslanik moè svojom voqom da stavi na raspolagawe. Gordana Pop-Lazi}: Jeste. Jelena Trivan: Va{e kolege nisu stavile na raspolagawe svoje mandate. Gordana Pop-Lazi}: Jeste, gospo|o, otkud vi to znate? Jelena Trivan: Pa podnesite ostavke tom Administrativnom odboru, da to vi{e re{imo pa da radimo. Gordana Pop-Lazi}: A jeste li vi mo`da sedeli na u{ima kad niste ~uli da je gospodin Nikoli} rekao {ta je uradio sa tim ostavkama. Jelena Trivan: Ali gospo|o, on je mogao da kaè i da ih je poverio Yoryu Bu{u. Gordana Pop-Lazi}: Verovatno da jeste. Jelena Trivan: On je mogao da kaè da ih je odneo na Mars, za nas je va lidno da ih donese u Administrativni odbor. Gordana Pop-Lazi}: Vas to uop{te ne interesuje. Jelena Trivan: Kao i sve druge. Gordana Pop-Lazi}: Vas to uop{te ne interesuje. Jelena Trivan: I ne treba da nas interesuje. Voditeq: Gledaoce zanima da li ste Administrativnom odboru podneli zahtev za oduzimawe mandata. Gordana Pop-Lazi}: Ne, mi ~ekamo da vidimo {ta }e poslani~ka ve}ina da uradi po tom pitawu, jo{ uvek.
956
Voditeq: Da li imate podr{ku predsednika stranke Vojislava [e{eqa za takve nastupe u Skup{tini sa doju~era{wim kolegama? Gordana Pop-Lazi}: Vojislav [e{eq i mi moramo da se vladamo u okviru Ustava, zakona i u okviru politike stranke, tu nema nikakvog razmimoilaèwa, niti bi bilo normalno da ima bilo kakvog razmimoilaèwa. Voditeq: Hvala, a sada da vidimo kako komentari{e situaciju u parlamentu predsednica Slavica \uki}-Dejanovi} i kako odlu~uje kada }e koje mere da primeni. (Prilog) Slavica \uki}-Dejanovi}: Uvek se pitam, ako interveni{em, da li }u popraviti atmosferu ili }u je pogor{ati i kad ocenim da bi neko moje uplitawe ili komentar imao za posledicu produbqivawe replika, nezadovoqstvo, progutam to, svesna ~iwenice da }e mi neki re}i a {to nisam ja primenila Poslovnik i nisam kaznila. Dakle, procewujem. Bilo je dana kada mi se nekako ~inilo da ima svrhe da izri~em i odre|ene mere, ali bilo je i onih dana kada sam prosto procewivala da bi to izricawe mera bilo svrha samo sebi. Mere su tako|e predvi|ene ovim Poslovnikom, to su opomene, to je mogu}nost da predsedavaju}i, odnosno predsednik oduzme re~. To je sve skop~ano i sa odre|enim sankcijama finansijske prirode, me|utim, smisao sankcija je da se u stvari popravi atmosfera i da se radi. Ima puno onih koji mogu da prave opstrukciju. To izricawe mera je sad sa svoje strane nova opstrukcija, jer vi dok izreknete meru, jednu, drugu, tre}u, vi tako|e gubite silno vreme. Voditeq: Gospo|o Trivan, da li mislite da bi bilo ovakvih o{trih rasprava u parlamentu da ne postoji TV prenos? Jelena Trivan: Ja sam ina~e protivnik ukidawa prenosa, to odmah da pojasnim, to je demokratska tekovina, demokratska tekovina je, uostalom, i partije kojoj ja pripadam, ali tako|e sam potpuno svesna da je TV prenos ne{to {to ~ini da poslanici zloupotrebqavaju skup{tinsku govornicu do besvesti. Za mnoge poslanike to je jedini na~in da se pojave u javnosti, za mnoge poslanike to je na~in da me|usobne obra~une iznesu na videlo i oni na taj na~in zloupotrebqavaju tu govornicu. Time demonstriraju politi~ku diktaturu, time demonstriraju odnos prema skup{tini, sve je to jasno. Voditeq: Da li treba ograni~iti vreme za debatu o druga~ijim temama? Gordana Pop-Lazi}: Ve} je ograni~eno, gde }ete vi{e. Jelena Trivan: Mi sada moèmo da razgovaramo o modalitetima, ali uvek }emo se sloìti oko toga da su TV prenosi razlog vrlo ~esto da poslanici zloupotrebqavaju govornicu i u prilog tome }emo vam re}i jednu vrlo prostu ~iwenicu, pogledajte ono {to se zove prajm tajm, udarno vreme. Pred Dnevnik dva... Gordana Pop-Lazi}: Obi~no se pojavi Nada Kolunyija. Jelena Trivan: ...tada se... Gordana Pop-Lazi}: Izme|u pet i pola {est. Jelena Trivan: Nada Kolunyija nije èna koja voli da govori, ali imamo stalne govornike koji }e se pojaviti u to vreme, utr~avaju i odràvaju
957
politi~ke debate koje nemaju nikakve veze sa dnevnim redom. Prema tome, zahvaquju}i prenosima, ova govornica se i te kako zloupotrebqiva. Gordana Pop-Lazi}: Pa ja nisam primetila i kada je na dnevnom redu upravo ta~ka koja je na dnevnom redu, da se vi ne{to naro~ito isti~ete u parlamentu ili bilo ko iz poslani~ke ve}ine. Vi prosto }utite, vi ste tu da glasate, da pritisnete dugme i ne znam da li uop{te neko od vas ~ita i zakone, da li iko radi na nekim amandmanima, da li iko ho}e da da neki svoj doprinos. Voditeq: Kratko pitawe za obe go{}e. Kada }e prestati ovakve tenzije i kada }e parlament mo}i mirno da radi i da se bavi temama? Gordana Pop-Lazi}: Parlament radi onako kako treba da radi. Kako vi zami{qate parlament? Tako {to }e vlada da podnese neke zakone na usvajawe... Voditeq: Kada mislite da }e tenzije da se smire? Gordana Pop-Lazi}: ...a onda mi poslanici da pritisnemo zeleno ili crveno dugme. Pazite, jedino {to moè da se o~ekuje od opozicije, jeste da onemogu}i vladu da radi, odnosno da sru{i vladu. U Velikoj Britaniji od 18. veka opozicija ima samo taj ciq. Oni ~ak i amandmane ne podnose, oni nikad ne glasaju ni za jedan predlog. Voditeq: Gospo|o Trivan, kada }e se smiriti tenzije u parlamentu? Gordana Pop-Lazi}: A Veliku Britaniju uzimate kao neki primer demokratskog dru{tva. Jelena Trivan: Prvo bih odgovorila na ovo {to se zove politi~ko licemerje. Zna~i, vladaju}oj ve}ini se zamera da dovoqno ne radi na zakonima, dok mi slu{amo o tome ko je ~ija qubavnica 24 sata za skup{tinskom govornicom i baca se na nas beli luk, kletve i sve ostalo. Prema tome, da, mi smo prinu|eni, naro~ito pro{le godine, kada smo imali rok iz Ustavnog zakona da do 31. decembra donesemo zakone, da zahvaquju}i ~iwenici da je neko opstruirao 24 ~asa Skup{tinu... Voditeq: Pred kraj smo emisije, kad }e da se smiri situacija u parlamentu? Jelena Trivan: ...mi smo sedeli, a imali smo mnogo toga da kaèmo. Smiri}e se tenzije onda kada svi poslanici budu shvatili nekoliko stvari: da }e biti ka`weni za ovo pona{awe od strane gra|ana, a ne od predsednice Skup{tine, kada budu shvatili da predstavqaju svoju dràvu i da je sramno pona{awe... Voditeq: Hvala. Jelena Trivan: ...koje u ovom trenutku predstavqa... Gordana Pop-Lazi}: Znate kada }e se... Voditeq: Hvala puno {to ste odvojili vreme za Stawe nacije. Gordana Pop-Lazi}: ...smiriti, onda kada gospodin Tadi} ne bude davao izjave da Kosovo moè biti podeqeno ili celo predato. Voditeq: Nemamo vi{e vremena, hvala, idemo na reklame. Voditeq: Stawe nacije, od vas traìmo da date ta~an odgovor o tome kakvo }e biti mi{qewe ve}ine ispitanika. Glasajte, pogodite do u jednu de958
cimalu {ta misli javnost Srbije i zaradite. Pitawe glasi: koliko gra|ana Srbije odobrava opstrukciju kao metod politi~ke borbe u parlamentu?
Beograd, Dom sindikata, 20. septembar 2008. godine Zoran Krasi}: Dame i gospodo, u ime organizatora ovog skupa, Srpske radikalne stranke i Stru~nog tima koji pomaè u odbrani Vojislava [e{eqa, ~ast mi je da pozdravim sve u~esnike ovog nau~nog skupa. Molio bih vas da pozdravimo na{e cewene stru~wake iz oblasti prava, koji su uvek bili spremni da svojom nau~nom mi{qu pomognu i realizaciju ovog nau~nog skupa, nau~nog skupa ~iji naziv su odredili doga|aji u Ha{kom tribunalu koji se zove Novi poku{aj sudskog ubistva dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu. Molio bih vas da pozdravite akademika Kostu âvo{kog, velikog prijateqa srpskog naroda, akademika Elenu Guskovu, profesora Mirka Zurovca, na{eg velikog prijateqa dr Veselina \ureti}a, na{e prijateqe iz patriotskih organizacija i hrabre i ~estite qude koji su uspeli da se odupru svim pritiscima, pretwama i da javno saop{te da su svedoci odbrane Vojislava [e{eqa, predstavnike medija koji su nam vrlo zna~ajni u ovom trenutku i sve prijateqe i simpatizere svega onoga {to radi dr Vojislav [e{eq. Pozivam gospodina Dragana Todorovi}a, potpredsednika Srpske radikalne stranke i ~lana Stru~nog tima za odbranu Vojislava [e{eqa, da se u ime organizatora obrati skupu. Dragan Todorovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, po{tovano predsedni{tvo, dragi gosti, hvala vam {to ste danas u ovolikom broju do{li na ovaj nau~ni skup i da svojim prisustvom pokaète da Srpska radikalna stranka i dr Vojislav [e{eq jedini ostaju i daqe na braniku nacionalnih i drànih interesa. Da niko i ni{ta ne}e da nas pobedi i da ne}e da nas slome. Vojislav [e{eq je zasluìo da svaki po{ten ~ovek u Srbiji i u svetu stane u wegovu odbranu. Zato smo zahvalni svima onima koji su do{li danas da u~estvuju na ovom nau~nom skupu i da svojim prisustvom pokaù da cene i po{tuju sve ono {to Vojislav [e{eq radi u Ha{kom tribunalu. A Vojislav [e{eq se u tribunalu nalazi zbog nekoliko stvari: zato {to je Srbin, zato {to je srpski nacionalista i zato {to je protiv globalizma, a za Ha{ki tribunal nema ve}eg zlo~ina od te tri stvari i to su pokazali vrlo jasno u proteklim godinama. Pokazali su na najbrutalniji na~in. Nije bitno ko je i koliko pobio Srba, za wih to nije predstavqalo nikakav zlo~in. Ramu{ Haradinaj, Naser Ori}, sada zadwi od wih Rasim Deli}, svi su okrvavili ruke, ali su oslobo|eni od Ha{kog tribunala, jer Ha{ki tribunal je i stvoren da bi sudio Srbima, Srbiji i srpskom narodu i zato mu se Voji959
III. Nau~ni skup Novi poku{aj sudskog ubistva dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu
slav [e{eq odupire, i to vrlo uspe{no. Pokazao je da su svih 39 svedoka ve{taka la`ni svedoci, la`ni ve{taci u slu`bi tuìla{tva Ha{kog tribunala, koji su tu dovedeni samo da bi osudili Vojislava [e{eqa i kada su doìveli potpun poraz, u nemogu}nosti da urade bilo {ta kre}u da mu ponovo nametnu branioca, a vi znate {ta to zna~i, to zna~i ubistvo Vojislava [e{eqa i zato moramo da se suprotstavimo svim sredstvima da do toga ne do|e, jer ako mu nametnu branioca, vi znate da Vojislav [e{eq ne}e to dozvoliti i da }e {trajkovati do smrti. Zato smo krenuli i sa peticijom predsedniku Ruske Federacije da se zaloì u Savetu bezbednosti da se u Tribunalu po{tuje Me|unarodno pravo i da se po{tuje pravo Vojislava [e{eqa da se sam brani. Naàlost, u ovako te{kom trenutku Srpska radikalna stranka je doìvela teàk udar. Dugo je ovo pripremano. Nemojte da vas zavara ova huka i halabuka. Nemojte da vas zavara svakodnevno pojavqivawe nekih koji su do ju~e bili sa nama i koji poku{avaju da vas obmanu pri~ama o tome kako su postojali neki sukobi koji nisu mogli da se prevazi|u na na~in kako se to radilo do sada u Srpskoj radikalnoj stranci. U pozadini je ne{to mnogo ozbiqnije. Svi vi, i cela Srbija, a i svi oni koji poznaju prilike u Srbiji, znaju da je jedini branik potpune okupacije Srbije bila Srpska radikalna stranka i dr Vojislav [e{eq. To je bilo u pozadini i zato je trebalo razbiti Srpsku radikalnu stranku. Krenulo se na na~in koji je u velikom broju slu~ajeva davao uspehe, prvo parama, pa onda drugim stvarima, da bi sada imali one koji poku{avaju da oslabe i Srpsku radikalnu stranku i Srbiju, ali ja sam siguran da }e Srpska radikalna stranka i da }e gra|ani Srbije prepoznati ko su prave patriote, ko su pravi za{titnici nacionalnih interesa i da }e Srpska radikalna stranka iz ovoga iza}i mnogo ja~a, a siguran sam da }e i Vojislav [e{eq u Ha{kom tribunalu uraditi ono {to su uradili na{i preci, oni koji su nam ostavili u amanet. Izme|u izbora za slobodu ili ropstvo, Vojislav [e{eq }e izabrati slobodu, bez obzira na cenu koju mora da plati. @iveo Vojislav [e{eq, ìvela Srpska radikalna stranka, ìvela Velika Srbija! Zoran Krasi}: Pozivam prof Branka Raki}a da zauzme svoje mesto u radnom predsedni{tvu. âst mi je da obavestim skup i da u ime svih nas pozdravim Jadranku [e{eq i porodicu [e{eq, koja je prisutna. Velika mi je ~ast {to mogu da najavim na{eg prvog zvani~nog u~esnika ovog nau~nog skupa i dajem re~ gospodinu Kosti âvo{kom. Kosta âvo{ki: Po{tovana gospo|o [e{eq, uvaèni ~asnici Srpske radikalne stranke, dragi prijateqi, u ovom trenutku nama svima drag dr Vojislav [e{eq suo~en je sa dvema opakim, a mo`da i kobnim opasnostima. Srpsku radikalnu stranku, kojoj predsedava, razbijaju iznutra, dok mu kao zato~eniku u Hagu rade o glavi. Nije potrebno mnogo pameti pa da se zakqu~i da su ove dve akcije sinhronizovane. Mo}ni strani ~inioci, koji ne samo da su okupirali na{u zemqu i postavili kvislin{ku vladu, nego èle da ovladaju i na{im duhom, re{ili su da razbiju najve}e opozicione stranke i daqe fragmentizuju strana~ki politi~ki ìvot kako bi lak{e dràli u pokornosti sve kqu~ne dràvne ustanove: parlament, vladu, vojsku i policiju. Na tom poganom putu prvo se na{la Srpska radikalna stranka,
960
a ve} slede}a bi mogla biti Demokratska stranka Srbije. Kao gost sa strane ja se, naravno, ne mogu me{ati u va{ unutra{wi strana~ki ìvot ali vam iskreno èlim da sa~uvate veli~inu i snagu svoje stranke i sve poslani~ke mandate koje ste velikim trudom po{teno stekli na posledwim izborima. Bi}e to, naravno, te{ka borba, ali }e zato u slu~aju uspeha i slava biti ve}a. A sada da vidimo koje su to, navodno, evropejske vrednosti do kojih je na{im kvislinzima i va{im disidentima posebno stalo. Jedna od kqu~nih evropejskih vrednosti jeste ha{ki Minotaur, ili tribunal, koji je Evropskoj uniji toliko vaàn da ne}e da ukine suspenziju ve} zakqu~enog ugovora u Luksemburgu, dok se u potpunosti ne okon~a takozvana saradwa na{e dràve sa tim sudom, tj. ne isporu~e svi optuènici. Pa kakav je to sud koji je èdan srpske krvi? On je ne samo sramno izrugivawe pravu i pravdi, nego i pokretna traka smrti. Do sada su `rtve tog suda i wegovih pla}enih ubica bili general \or|e \uki}, Simo Drqa~a, Milan Kova~evi}, Slavko Dokmanovi}, Dragan Gagovi}, Novica Jawi} i wegov ucveqeni otac, Vlajko Stojiqkovi}, general Momir Tali}, Milan Babi} i na posletku Slobodan Milo{evi}. Slede}i koji bi mogao uskoro biti `rtva sudskog ubistva u Hagu jeste dr Vojislav [e{eq. Vi, naravno, dobro znate kako je dr Vojislav [e{eq uop{te dospeo u Hag. Ne mogav{i vi{e da podnosi [e{eqevu èstoku retoriku, dosmanlijski premijer Zoran \in|i} je ponizno zamolio Karlu del Ponte da preuzme [e{eqa, a ova je \in|i}u usrdno iza{la u susret tako {to je optuìla [e{eqa za nekakav delikt mi{qewa. Posredi je, dakle, bila va{arska trgovina. Zoran \in|i} je 28. juna 2001. godine, ba{ na Vidovdan, da bi nacionalno ponièwe bilo {to ve}e, kidnapovao iz zatvora Slobodana Milo{evi}a i izru~io ga Hagu, a Karla del Ponte je za uzvrat udovoqila \in|i}evoj neodoqivoj èqi da dr Vojislava [e{eqa ne vidi vi{e svojim o~ima u Beogradu. Pokazalo se, me|utim, da dr Vojislav [e{eq nije samo opasan opozicionar u Beogradu, nego i veoma neugodan optuènik u Hagu. Otuda, umesto da ga tuìlac i sudsko ve}e ponize i u}utkaju, on se ne samo uspravio, nego i razobli~io na~in na koji Tuìla{tvo la`nim svedocima i podmetawem poku{ava da dokaè wegovu nepostoje}u krivicu. To je i Tuìla{tvo i sud nateralo da mu u jednom trenutku oduzmu pravo da se sam brani i nametnu navodne branioce. I tek kada je dr Vojislav [e{eq stavio ìvot na kocku i stupio u {trajk gla|u sa neizbe`nim smrtnim ishodom, drugostepeno ve}e je ukinulo odluku o nametawu advokata i dopustilo [e{equ da se sam brani. Sada je dr Vojislav [e{eq iznova suo~en sa smrtnom pretwom, po{to je Tuìla{tvo opet podnelo zahtev da mu se nametnu branioci. Ovaj zahtev Tuìla{tva je, ina~e, protivan ~lanu 21, stavu 4, ta~ki (D) Statuta suda, koji optuènom garantuje pravo, citiram da se sam brani ili putem pravne pomo}i po vlastitom izboru. Drugim re~ima, postoje samo dva na~ina odbrane, optuèni se moè sam braniti ili moè odabrati advokata koji }e to u~initi umesto wega. Tre}a mogu}nost, da sud protivno voqi optuènog sam namesti branioca, nije uop{te predvi|ena, ~ime je zapravo iskqu961
~ena. Stoga se zahtev tuìoca da se dr Vojislavu [e{equ, protivno wegovoj voqi, nametne branilac mora odbaciti. Iza ovog zahteva Tuìla{tva dve su opake namere. Prva je da se dr Vojislav [e{eq u}utka, kako bi umesto wega govorio nametnuti branilac po tuìo~evom izboru. U tom slu~aju nastavak ovog sramnog su|ewa i{ao bi kao po loju, po{to bi se tuìlac i nametnuti advokat savr{eno dopuwavali i bili u gotovo saglasju, da ne kaèmo harmoniji. Druga je namera da se dr Vojislav [e{eq dovede do smrti, tj. ubije, jer ako mu sud uskrati pravo da se sam brani i nametne mu nekakve nazoviadvokate po izboru Tuìla{tva ili samog suda, dr Vojislav [e{eq }e svoje neprikosnoveno pravo da se sam brani braniti {trajkom gla|u. Ukoliko sud donese takvu odluku, [e{eq bi mogao, ne daj boè, umreti od gladi. Naposletku, iako su ve} sada poznate potencijalne ubice dr Vojislava [e{eqa, treba odmah dodati ko }e sve biti odgovoran ako do|e do tragi~nog kraja. Za takav ishod ne}e biti odgovorni samo ha{ki inkvizitori, nego i doma}i kvislinzi koji su naru~ili optu`nicu protiv dr Vojislava [e{eqa i ne samo oni, nego i svaki na{ zvani~nik koji i daqe smatra da taj sud treba uvaàvati i da s tim sudom treba sara|ivati. A ne}e imati miran san ni oni koji su ostavili dr Vojislava [e{eqa na cedilu u trenutku kada se iznova suo~ava s pogibqenim pretwama. Sram ih bilo. Sloboda dr Vojislavu [e{equ i Bog da ga ~uva. Zoran Krasi}: Zahvaqujem se gospodinu âvo{kom. Obave{tavam skup da su nas dva u~esnika, koja su najavqena, su nas obavestili da ne mogu da budu prisutni. Prof. Milijan Popovi} je u bolnici, a nije mogla da do|e ni gospo|a Smiqa Avramov. Molim vas jednim aplauzom da pozdravimo suprugu prof. dr Vojislava [e{eqa, gospo|u Jadranku [e{eq. Sad }u poku{ati da ispravim jednu gre{ku, koju sam na po~etku u~inio, pozdravqam porodicu Karayi} i sve qude iz tima. Pozivam gospo|u Elenu Guskovu da se obrati skupu. Elena Guskova: Dragi prijateqi, dobro da ste zajedno, dobro da ste sigurni u svojim snagama da odbranite pravdu, istinu, za koju se sada, tamo u mu~eni~kom zatvoru, vrlo o{tro bori Vojislav [e{eq. Ve} vi{e od 15 godina postoji Ha{ki tribunal, zna~i mi moèmo ve} da pravimo zakqu~ke. Ta~no znamo za{to je stvoren, protiv kog naroda je stvoren, kojom metodom on radi. To mi nau~nici prou~avamo, pravnici prou~avaju, oni koji tamo sede ve} znaju, ali nijedan me|unarodni organ, nijedna me|unarodna institucija jo{ ni do sada nije napravila zakqu~ak o su{tini delatnosti Ha{kog tribunala. Trebalo bi da iniciramo tu jednu, verovatno me|unarodnu, organizaciju, organ, ne znam, konferenciju ili komitet, koji bi proanalizirao {ta je do sada Ha{ki tribunal uradio, koliko je tamo qudi i koja je nacionalnost najvi{e osu|ena. Vi znate sve podatke, ja sad ne}u o podacima da govorim. Zna~i, kad mi vidimo ko je osu|en, sa kakvim formulacijama, vidi se da je to protiv srpskog naroda, ~ak je i ceo Tribunal napravqen da bi osudili ne pojedince, nego srpski narod, rukovodstvo srpskog naroda. A sada mi i zbog toga, zbog te analize }emo imati argumente i sada imamo argumente. Na na{u sre}u, Karla del Ponte je objavila svoju kwigu. I to zna~i da ve}
962
u rukama imamo vrlo dobre podatke, sa kojima moèmo da radimo i da osudimo tu ha{ku instituciju. Na sre}u, Ruska federacija, zna~i na{a vlada, na{e Ministarstvo inostranih poslova je ve} pokrenulo inicijativu za istraìvawe tih ~iwenica koje su objavqene i koje su se pojavile u kwizi Karle del Ponte. Moram da vam kaèm da je Rusija sada mnogo sna`nija nego ikada. Vidite kako su se de{avali doga|aji. Zapad i NATO i Amerika su trebali da srede Srbiju vrlo brzo od 1991. godine pa na daqe, vrlo brzo, jedan, dva meseca, ne vi{e, dobro pola godine i posle toga }e krenuti na Rusiju. Ogromna zasluga Srbije je {to je ona zadràla NATO snage na Balkanu vi{e od 15 godina. âk niste ni bili svesni toga {ta ste uradili za ~ove~anstvo, za na{e slovenstvo, za na{e pravoslavqe. Niste bili svesni, ali ste ih zadràli. Zato {to nisu uspeli 1991, 1992, 1993, 1995. godine, zbog toga je do{la i 1999. godina, da vas zgaze odjednom. Me|utim, i to nisu uspeli i to je nama, Rusima, dalo 18 godina da do|emo sebi, da budemo svesni {ta se de{ava u svetu. E vidite kako su sada oni, wima se ùri, wima se ùri. Politi~ka scena u Srbiji je nestabilna. Zna~i, sa jedne strane, wima se ùri na Rusiju, da {to brè idu protiv Rusije, a sa druge strane da iskoriste tu nestabilnost politi~ke scene u Srbiji, da ne do|e na vlast jaka stranka, da ne do|u na vlast radikali, koji su jedina stranka koja bi mogla wima da smeta. I napravili su dva udara. Jedan udar da razbiju Srpsku radikalnu stranku, prvi udar. A drugi udar je preko Gruzije na Rusiju, da uvu~e Rusiju u rat, da to bude povod za po~etak Tre}eg svetskog rata. Me|utim, Rusija je ovog puta odli~no odradila sve i spre~ili smo to. Imamo sada pauzu zato {to verovatno u Va{ingtonu sada pi{u neke druge varijante scenarija kako to da urade da ipak do|u do svog ciqa. A imamo sada mogu}nost da se pripremimo i za to i sada umesto jednog predsednika imamo dva sna`na predsednika. Izme|u wih je potpuna saglasnost, nema nikakvog raskola. Ne mogu da uvuku, da primene tu metodu koju su primenili kod vas. Zna~i, kod nas je sada sve ~vrsto, budite sigurni. I zbog toga ja kaèm, moèmo sada zajedni~kim snagama da radimo protiv Ha{kog tribunala. Sada mi radimo na tome, mi nau~nici smo pokrenuli to, radimo na tome da i ruska vlada i ruska politi~ka elita iza|e sa inicijativom potpune kontrole Ha{kog tribunala i analize {ta je do sada ura|eno i kakvu krivicu oni treba da snose. Vi znate kakvu ogromnu ulogu sada igra dr Vojislav [e{eq u tom Hagu. On je primer za sve. Za sve koji tamo, kako vi kaète leè, kod nas kaù sede, u Tribunalu, on je primer herojstva, juna{tva. Taj jak mu{karac, koji moè da prevazi|e situaciju i koji sam vodi sud u tu stranu koju on èli, a ne u koju sada sud wemu predlaè. Kad napravimo tu analizu, to }e biti povod i razlog da traìmo potpuno ukidawe Ha{kog tribunala, jer blago re~eno, on je neobjektivan. Oni iznad znaju {ta i koga, kako }e suditi, unapred znaju koju }e kaznu ko dobiti i za Srbe su to o{tre kazne. Me|utim, ba{ mi je ào da sada rukovodstvo Srbije govori o krivici Srba u celoj balkanskoj krizi devedesetih. Ba{ mi je ào, zato {to nijedan narod, bio je rat, bio je gra|anski rat, ali nijedna sada nova dràva, niti Bosna, niti Hrvatska, niti Slovenija, niko nije rekao da su oni krivi, svi
963
kaù: Srbi su krivi. Ali, pogledajte malo nazad. Mi dobro znamo va{u situaciju i prou~avamo va{u situaciju. Kad vi pogledate malo unazad, Srbija je posle uvedenih sankcija 30. maja 1992. godine stalo ispuwavala sve zahteve i ultimatume me|unarodnih organizacija. A {ta je umesto toga dobijala? Ni{ta. Rasla je koli~ina tih ultimatuma i ni{ta drugo, ukidawe sankcija, ~ak ni to nisu dobili. Toliko dugo i toliko kasno je to bilo ura|eno i ni do kraja, to je iscrpelo srpski narod. Vama su prebili ki~mu, postavili su vas na kolena i oni su sigurni da vi ne}ete ustati sa tih kolena. Me|utim, imate snagu, imate voqu i iskreno da vam kaèm, taj udar koji je sada dobila radikalna stranka, sve {to je pripremqeno protiv vas, to nije tragedija, to je ~i{}ewe. Treba da budete svesni toga da ne postoji mnogo metoda za razbijawe stranaka, ova je ve} vidqiva, primewivana, tu metodu mi znamo kako su oni radili protiv vas, tako da treba da budete svesni unapred {ta vas o~ekuje. Me|utim, ovo ~i{}ewe koje sada preìvqava radikalna stranka treba da se zavr{i ujediwewem va{ih redova, da u stranci ostanu samo najsna`niji. Najsna`niji da ostanu u stranci, najsna`niji qudi, naj~vr{}i, sa ~istim srcem, sa ~istim rukama, sa jasnim ose}awem ciqeva gde vi idete. To je teàk zadatak, a vi sada treba celom svetu da pokaète da je stranka ne samo opstala, nego oja~ala. To {to sam rekla, ono {to su va{i davali, a ni{ta nisu dobijali, to je lo{e. Sad je u Ha{kom tribunalu Radovan Karayi}, i tako lako su va{i predali tog heroja Ha{kom tribunalu. Me|utim, ne ostvaruje se i uloga dràve da brani svoje gra|ane, da im daje podr{ku, i nov~anu i materijalnu, i bilo koju drugu, i moralnu i vidite ko sada brani one koji su u Hagu, samo radikalna stranka. Ni{ta ne}ete dobiti od toga {to je Radovan Karayi} sada tamo u Hagu. Me|utim, wihova snaga je pove}ana u Hagu. Sada }e ne samo Vojislav [e{eq, nego i Radovan Karayi} braniti Srbiju i srpski narod tamo u Hagu. Wima nije lako, ali oni ose}aju va{u podr{ku i podr{ku nau~nika i podr{ku svih ~asnih qudi u Srbiji i u Rusiji i nadam se da }emo zajedni~kim snagama pruìti ne samo podr{ku wima, nego }emo i sru{iti Ha{ki tribunal. Ostalo je jo{ heroja na slobodi i nadam se da oni ne}e i}i tamo. Ja vidim u va{oj stranci upornu borbu protiv tog kriminalnog Ha{kog tribunala i vidim jedinstvo va{e stranke. Hvala. Zoran Krasi}: Zahvaqujem gospo|i Guskov i pozivam profesora Mirka Zurovca. Mirko Zurovac: Po{tovana gospo|o [e{eq, dragi prijateqi, zbog posebno te{ke situacije, ne samo u Srpskoj radikalnoj stranci, nego u celini srpskog naroda, oprostite mi {to }u ipak podsetiti na ne{to o ~emu sam ranije govorio. Situacija je takva da moramo imati hrabrosti za istinu na{eg najnovijeg nacionalnog poloàja i nacionalnog stradawa, kolektivnog stradawa, koje nam je dugo i uporno pripremano, dok smo se mi uspavqivali u uverewu da su re{ena sva nacionalna pitawa svih jugoslovenskih naroda. Re~ je o potrebi za hrabro{}u, a danas je hrabrost i nazvati stvari pravim imenom. Ne}u obja{wavati tu situaciju, jer je ona dobro poznata.
964
Dana{we stawe zapadnog duha voleo bih da se nemaju u vidu narodi, ve} oni koji vladaju, po mnogo ~emu podse}a na ono koje je porodilo fa{izam u srcu moderne Evrope. U tom pogledu mogla bi nam jo{ uvek dobro posluìti opomena Bertolda Brehta, koji je jednom prilikom rekao: Utroba koja je jedanput porodila fa{izam spremna je da ga uvek ponovo ra|a. I ona ga, istinu govore}i, pomalo mimikrijski uporno ponovo ra|a u na{e vreme. Kad je nestala ili ~im je nestala neophodna ravnoteà snaga u korist Zapada, wihov regionalni vojni savez prigrabio je sebi pravo da interveni{e u zemqama koje ne pripadaju tome savezu. I kao {to znate, srpski narod je prva velika `rtva ovog pomahnitalog yina koji se ne zna zaustaviti sve dok mu se ne ispre~i neka isto tako druga mo}na sila, koji se ne zna zaustaviti da bi sagledao veli~inu svojih vlastitih zlo~ina. NATO je napao Srbiju, Jugoslaviju, u stvari Srbiju bez mandata Saveta bezbednosti i bez objave rata. Po~inio je stravi~ne zlo~ine. Svoje zlo~ine je opravdavao pozivaju}i se na humanitarnu katastrofu, koju su, uostalom, sami izazvali. Tako su krvoèdne ubice navla~ile masku nevinosti da bi {to intenzivnije uìvale u svom krvavom piru, koga su dugo pripremali. E, ti i takvi osnovali su svoj vlastiti sud, koji treba da sudi wihovim `rtvama. Ukratko, to je situacija u kojoj se mi nalazimo, jer svi koji su i malo upoznati sa ciqem osnivawa, koji je bio ciq osnivawa ovog suda, pa i na~ina rada, ve} on radi i funkcioni{e dakle desetak godina, mora biti jasno da to nije nikakva institucija prava, ve} nakazna politi~ka tvorevina, dakle, po zamisli, po ideji, po funkcionisawu nakazna politi~ka tvorevina, koja treba da sudi samo srpskom narodu. Za{to? Zato {to se drznuo da brani svoj opstanak i svoju skupo pla}enu slobodu. To je istina, sve drugo su prazne pri~e. Istinskim krivcima, pravim zlo~incima, onima koji su zapo~eli rat, a to su, kao {to znate, jugoslovenski secesionisti i wihovi strani podstreka~i i za{titnici, ne}e biti su|eno. To je bilo jasno od prvog momenta, zato ne treba da nas iznenadi slu~aj Ori}a, Haradinaja, pa i ovog neki dan {to su ga osudili. Dakle, oni jednostavno ne}e da sude tim qudima. Oni èle da sude iskqu~ivo na osnovu la`nih i iskonstruisanih optu`bi vojnom i legalno izabranom politi~kom rukovodstvu svih srpskih zemaqa. Zato je tamo toliko Srba, i to ne bilo kakvih Srba, ve} onih, mogli bismo re}i, najboqih Srba. Dakle, oni ho}e wima da sude. Me|utim, u ne~em su se prevarili. Oni su taj sud i procese zamislili kao jednu scensku igru, koja treba da uveri svetsku javnost da se tamo radi o nekom pravu. Verovatno nisu o~ekivali da }e se tamo pojaviti i neki heroji, kojima nije u prvom redu stalo do vlastitog ìvota, ni do vlastite odbrane, ve} do odbrane srpskog naroda, wegove istorije i wegovih legitimnih interesa. Nije ni{ta nepoznato, o tome je ostavqena i dokumentacija, da su ubili, doslovno ubili, provociraju}i smrt hemijskim sredstvima, Slobodana Milo{evi}a, i to u onom trenutku, odmah }u vam re}i, u onom trenutku kada je on trebalo da govori o ~iwenicama koji one ne èle da se ~uju, ~ak ni na tom sudu, a to je ko je zapo~eo rat, ko je po~inio zlo~ine protiv mira, ko
965
se i kako naoruàvao, ko je razbio biv{u Jugoslaviju kao jedinog subjekta me|unarodnog prava. Oni ne èle da se o tome ~uje ni{ta ~ak ni na ovakvom sudu. Zato poku{avaju da Vojislavu [e{equ nametnu advokata. Pravna praksa ne poznaje nametawe advokata. Poznaje odre|ivawe advokata po slu`benoj du`nosti, iskqu~ivo za one slu~ajeve gde optuèni ili ne moè da plati advokata ili je nesposoban da se sam brani. To su neki slu~ajevi neura~unqivih, dakle, i tako daqe. Me|utim, ovde je u pitawu ne{to drugo. Oni ne èle da se ~uje istina o doga|ajima na podru~ju sada ve} biv{e Jugoslavije. Zato su se sastavqa~i svih optu`nica protiv Srba u Hagu, a ova protiv Vojislava [e{eqa je najpraznija kao obi~na slama, trudili da zbivawa na podru~ju sada ve} biv{e Jugoslavije prikaù u {to izvrnutijoj perspektivi. Zato tamo ne}ete na}i ni slova, recimo, o terorizmu kao obliku borbe {iptarskih terorista, o brojnim zlodelima rukovodstava secesionisti~kih republika i wihovih armija, o zlodelima predstavnika takozvane me|unarodne organizacije, koji su ve}ina bili iz NATO saveza i u funkciji ostvarivawa wihovih imperijalnih ciqeva. Ni slova o tome ne}ete na}i. Ponavqa se zla sudbina srpskog naroda. Zato podse}am da je jo{ 1914. godine jedan francuski ~uveni intelektualac izjavio otprilike ovo: Zlo~ini nad Srbima ne}e biti ka`weni i nisu bili ka`weni ni u Prvom svetskom ratu, ni u Drugom svetskom ratu, ali Ha{ki tribunal je smi{qen da ne budu ka`weni ni u ovom ratu. Dakle, ova monstruozna politi~ka tvorevina, mislim na Ha{ki tribunal, posebno se ustremila na srpsku nacionalnu i dràvnu ideju, to je wen ciq, zato su ti qudi tamo, dakle, srpska nacionalna i dràvna ideja. Wegov ciq je da nametne kolektivnu odgovornost srpskom narodu uz bezo~no prekrajawe wegove istorije, {to moè da ima tragi~ne posledice za istorijsku sudbinu srpskog naroda. Wihov ciq je da od srpskog naroda iznude najsramniji oblik kapitulacije, koja ga direktno dovodi u stawe porobqenosti i to vidite u svakom trenutku, svakoga dana, o tome se radi. Jer ovi takozvani novi reìseri zla, ja volim da ih tako nazovem jer oni to doista jesu, nisu u stawu da postignu svoje ciqeve bez na{eg pristanka, odnosno bez pristanka na{e zvani~ne vlasti. Tek uz na{ pristanak, na{ narod postaje istorijski odgovoran, ne samo danas, nego za celu istoriju, za sva zla koja su se posledwih godina dogodila na ovim prostorima, za zlo~ine koje nije po~inio, pa ~ak i za one koje su drugi po~inili nad srpskim narodom. Po mome mi{qewu, bez obzira na rezultate izbora, niko u ovoj zemqi nema pravo da natovari ovaj nepodno{qivi teret na le|a srpskom narodu ni pod kojim izgovorom, ni pod kojim ucenama, ni pod kojim uslovima. U pitawu je na{ istorijski opstanak, to moramo znati, koji se ne moè odbraniti uz malodu{no samoomalovaàvawe i besmisleno samooptuìvawe, uz besramno samoka`wavawe i ponizno povla~ewe pred arogantnim ucenama, {to, naàlost, marionetska vlast u Srbiji jedino zna da ~ini. Zbog ove situacije moram ipak ne{to dodati. Dakle, danas je kao na dlanu jasno da neum i daqe preti svemu umnom, da zlo nije privid, da je ono postalo tehni~ki usavr{ena stvar, da je zlo svetsko zlo, po mome mi{qewu, nikada se zlu ne treba ponizno pokoravati i pot~iwavati, jer oni koji po966
nizno sluè zlu postaju mrtvi le{evi preko kojih zli kora~aju ka svojoj pobedi. Zato sam li~no godinama neraspoloèn kad vidim toliko mrtvaka u Skup{tini republike Srbije. Sve mrtvac do mrtvaca, ali pogledajte, molim vas, posledwih meseci, odmah }ete prepoznati na koga mislim, posledwih meseci ~udo se dogodilo, neki od tih mrtvaca su oìveli. Zna se ko im je udahnuo du{u, bez toga ne bi bilo ni{ta. Re~ je o Rusiji i o Demokratskoj stranci Srbije. Dakle, neki od tih mrtvaca su oìveli. Bila je to neka nada pred izbore, naàlost, kasno jer su ih odmah zamenili drugi mrtvaci, koji nikada ne}e oìveti, jer su ve} po~eli da se raspadaju. Vi znate na koga mislim. Vi znate na koga mislim. Re~ je o tom nesre}nom rukovodstvu Socijalisti~ke partije koje je sve izdalo, izdalo je svoj program, svoj statut, svoju ideologiju, svoje glasa~e, svoje simpatizere za neke male foteqe i tako daqe. Naravno, u Socijalisti~koj partiji ima ~estitih qudi, oni su meni jako dragi, ali ja govorim samo o rukovodstvu. Jer, molim vas, ako moramo trpeti ovu uàsnu nepravdu, ne moramo je bar opravdavati, kao {to to ~ine mediji u Srbiji i zvani~na vlast, a naro~ito ne glorifikovati tu razgoropa|enu silu, jer molim vas, nisu najpravedniji oni koji pobe|uju, to su uvek oni najja~i, ali treba ne{to znati, sve dok postoji ijedan pravednik na ovoj planeti, dok postoji voqa da se odupremo zlu i nepravdi, nada u pravo i pravednost ne}e umreti. Uslov svake slobode, a o woj je re~, je pre svega duhovna sloboda, a sloboda je ona sredina koje se ne moè ni predati, ni preuzeti. Ja sam uveren, kad je re~ o slobodi da je danas Vojislav [e{eq, zato~en u Hagu, sad ve} naàlost zajedno sa Radovanom Karayi}em, slobodniji od svih oni kolportera koji se {epure po foteqama dràvnih institucija i onih koji {ire antisrpsku propagandu po srpskim gradovima i u medijima. Oni su slobodni, ovi nisu. Na kraju, samo jo{ da to kaèm, bez obzira na ovu, potpuno neizvesnu avanturu u koju je gurnut srpski narod, treba se nadati i zato se trebamo boroti, da }e srpski narod ponovo stati na noge i ste}i novo poverewe u sebe. Neka nam, pre svega Vojislavu [e{equ, a onda i nama svima, s obzirom na uàsnu realnost ovoga sveta, budu pokloweni hrabrost i odva`nost. Hvala. Zoran Krasi}: Zahvaqujem se prof. Zurovcu. Ja bih u ovom trenutku hteo da predstavim qude koji su izdràli neverovatni pritisak Ha{kog tribunala, oduprli se tom pritisku, jasno, glasno, javno saop{tili, danas su ovde prisutni, da èle da budu svedoci odbrane. To su: gospodin Radovan Nova~i}, Vojislav Dabi}, Zoran Ranki}, Jovan Glamo~anin, Dragan Spasojevi}, Aleksandar Gaji}, Milan Radovi}, Nenad \ura{kovi}, Miodrag Lukovac, Mile Crnobrwa, Aleksandar Stefanovi}, Dim~e Mijatovi}, Zoran Draìlovi}, Nenad Miti}, Nenad Jovi}, general Miodrag Pani}, pukovnik Qubi{a Vuka{inovi}, ~ovek koji je pomogao da se mnogo boqe gleda u Ha{kom tribunalu, Neboj{a Stojanovi}. Svi oni su voqni danas da u~estvuju na ovom skupu. Na{ slede}i govornik, gospodin Jovan Glamo~anin. Jovan Glamo~anin: Dame i gospodo, bra}o i sestre, na{i srpski mislioci, kao i danas, jo{ pre vi{e godina utvrdili su da se radi o nelegalnom
967
i nelegitimnom pravosudnom sistemu i organu u slu`bi hegemonisti~ke politike SAD i Evropske unije. Na udaru ovog organa zapadnog hegemonizma su samo Srbi, a pre svega prof. dr Vojislav [e{eq, a sada i Radovan Karayi}. Za{to Srbi i za{to dr Vojislav [e{eq, ve} je tako|e skoro sve bitno razre{eno. Imao sam priliku da se uverim o pravnim razlozima ataka na dr Vojislava [e{eqa i na ostale Srbe. SAD, kao glavna snaga nosilaca novog svetskog poretka, preko na{ih kvislinga ima za ciq da nas Srbe od slobodarskog i dostojanstvenog naroda pretvori u poniène i zavisne qude. U ostvarewu tog ciqa vlast izdajnika Borisa Tadi}a im je potpuno na usluzi. Srpske junake {aqe u Hag, a prebogato nagra|uje kvislinge kakav je Ivica Da~i} i mnogi drugi. Sa hap{ewem i su|ewem u Hagu, Srbima treba da se ubije voqa za otpor, a prodajom preduze}a i prirodnog bogatstva zemqe treba da se pretvorimo u sirotiwu koja traì milostiwu. Imao sam priliku da se li~no uverim u prave ciqeve delovawa Ha{kog tribunala i ekspanzije Evropske unije i NATO. Sredinom aprila 2001. godine Zoran \in|i} mi je ponudio uslove za udoban ìvot, ako sara|ujem na politi~koj likvidaciji dr Vojislava [e{eqa. Moram u tome da u~estvujem jer je [e{eq sa svojom Srpskom radikalnom strankom najve}a opasnost za politiku Zapada prema Srbiji, i to mnogo ve}a opasnost nego Slobodan Milo{evi} i Socijalisti~ka partija, rekao je \in|i} tada. Po{to nisam prihvatio saradwu \in|i}eve specijalne policije, bio sam {ikaniran i maltretiran u vi{e navrata. Da su dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka najve}a prepreka za pokoravawe Srbije i Srba, ponovili su ha{ki istraìteqi koji su me maja meseca 2004. godine ~etiri dana ispitivali. Kada sam primetio da me pitaju o stvarima koje treba da interesuju ameri~ku obave{tajnu slu`bu CIA, a ne Ha{ki tribunal, jedan od wih dvojice je rekao da je ova slu`ba udarna snaga Zapada i da je prirodno da ha{ki istraìteqi sara|uju sa tom slu`bom. Tome su dodali da se [e{eq ne sme vratiti u Srbiju i da ja u tome moram pomo}i, kao {to im pomaù qudi iz Demokratske stranke. Isti stav Ha{kog tribunala ponovio je glavni istraìteq Den Sakson 15. septembra 2006. godine, kada je traìo da svedo~im protiv dr [e{eqa. Za wega je bilo najva`nije da se [e{eq ne vrati u Srbiju, iako je izrazio sumwu za takav ishod, po{to nemaju potrebne dokaze. On je u razgovoru, obzirom da je obavqen u mom stanu, prihvatio primedbu da radi za ameri~ku obave{tajnu slu`bu, jer je on Amerikanac i duàn je da radi za slu`bu svoje zemqe. Zastupnik optu`be, Kristina Dal, zajedno sa istraìteqem Paolo Stokijem, jednim na{im i jednim ameri~kim policajcem, traìla je 15. septembra pro{le godine da svedo~im protiv dr [e{eqa o svemu i sva~emu. Kada sam odbio, ona je zapretila prinudnim privo|ewem i ponudila mi je udoban ìvot na Zapadu ako ipak svedo~im. Po{to nisam prihvatio svedo~ewe pod bilo kojim uslovima, ona je rezignirano konstatovala da svi odbijaju svedo~ewe i da }e [e{eq biti oslobo|en. U razgovor se ume{ao Paolo Stoki i rekao kako wemu u svemu pomaù ~elni qudi Demokratske stranke, sa kojima je neprekidno u kontaktu. Oni ga i podsti~u na rad i druè se sa wim. Traè od wega da se sve u~ini kako
968
bi se dr Vojislav [e{eq osudio i kako bi se uni{tila Srpska radikalna stranka. Zadwi poku{aj da svedo~im protiv dr [e{eqa u~iwen je 27. februara ove godine. Tog dana u moj stan je banula jedna visoka èna, predstavila se kao Ana Manfrej, Slovenka i kao prijateq Ha{kog tribunala. I pored mog protivqewa, u{la je u dnevnu sobu, otvorila pove}u ta{nu punu deviza i zatraìla da svedo~im protiv dr [e{eqa. Nisam joj dao priliku da bilo {ta vi{e kaè, nego sam je isterao iz stana. Dakle, Ha{ki tribunal ucewuje, nudi mito i vr{i razne pritiske da bi obezbedio la`ne svedoke protiv dr [e{eqa. Mnogi srpski dobrovoqci doìveli su mnogo ozbiqnije pritiske, ali su ~asno izdràli i pokazali Zapadu da su Srbi i daqe neizmerni slobodari i najhrabriji narod. Zbog svega toga, zakqu~io sam da se Ha{ki tribunal ne moè podvesti ni pod koji savremeni pravosudni sistem. Po mojoj proceni, radi se o sudu, tuìla{tvu i istraìteqima koji su najbliì sredwovekovnoj inkviziciji. Rimskom je trebala inkvizicija da bi kontrolisao verski ìvot i vladao du{ama vernika. Novom svetskom poretku treba Ha{ki tribunal da bi Srbe, i ne samo Srbe, zapla{io i u~inio pokornom masom, a ne slobodnim qudima. Papa je uz pomo} sile katoli~kih kraqeva drào u pokornosti svoje vernike i sticao silno bogatstvo i silnu mo}. Nosioci novog svetskog poretka uz vojnu silu NATO isto to ~ine. Inkvizitori su mu~ili do smrti jeretike, a ha{ki istraìteqi maltretiraju svedoke i ubijaju 11 Srba. Inkvizicija je palila na loma~i svoje optuène, a Ha{ki tribunal osu|uje Srbe na takvu robiju da umru u zatvoru. Sli~nosti su mnoge da se slobodno moè re}i da se radi o sudu protiv Srba, a ne o me|unarodnom sudu koji primewuje me|unarodno pravo. Da ìvi Vojislav [e{eq, da ìvi Srpska radikalna stranka. Va{a podr{ka me je ponela i moram da uzviknem: @ivela Srbija! @ivela Rusija! Zoran Krasi}: Zahvaqujem gospodinu Glamo~aninu i pozivam prof. Branka Raki}a da uzme u~e{}e. Prof. Branko Raki}: Dobar dan. Pozdrav pre svega gospo|i Jadranki [e{eq i gospodinu Vojislavu [e{equ, kome }e, nadam se, biti prenet ovaj pozdrav i svima prisutnima i posebno bih hteo da pozdravim ove heroje koji su imali smelosti da se pojave i usprotive pre svega Ha{kom tribunalu. Ja imam odre|enog iskustva sa wima, pa onda znam da nisu opasni, da su jadni i bedni i da su mnogo dosadni. [to re~e gospodin Glamo~anin, da je Danijel Sakson rekao da on radi za ameri~ku obave{tajnu slu`bu i da je to normalno da radi za ameri~ku obave{tajnu slu`bu, i verovatno je ponosan na to. Mi, na àlost, ìvimo u zemqi gde je sramota raditi za vlastitu obave{tajnu slu`bu, jer vlastitoj obave{tajnoj slu`bi kqu~ni je zadatak da ulazi u trag i da goni najve}e heroje srpskoga naroda. Naàlost, gledam ju~e jedna èna, ako je to uop{te èna, zamajava ovog nesre}nog Sima Spasi}a, pa razmi{qam, ima jo{ gorih, to je ~itav jedan pokret koji ulazi u trag. Da postoji samo jedan, bio bi suvi{an, ali naàlost, postoji vi{e. Sre}om, ozbiqna su mawina u ovoj zemqi, ne èlim imena da im pomiwem, jer sam lepo vaspitan da ru`ne re~i ne govorim na javnom mestu.
969
Te qude je zahvatio jedan neobi~an psiholo{ki sindrom, koji mislim da u psihologiji i nije poznat, a to je ùdwa za genocidom. Ja mislim da ti qudi, da im do|e sad pred wih 8.000 postoje}ih i nepostoje}ih `rtava navodnog genocida iz Srebrenice i da im kaù ìvi smo i zdravi, idemo svojim ku}ama, svojim porodicama, da bi ti qudi umrli od muke zbog toga {to su ovi ìvi i zdravi. Apsolutno im nije stalo do toga da se bore protiv rata. Bili su ratni zlo~ini i navodno ratni zlo~ini. Svesni su da ispoqavaju svoju mr`wu, a mr`wa je prema srpskog narodu, a opet u tom srpskom narodu, oni koji su najve}i heroji i najve}i borci za srpski narod, su i najve}a smetwa i zato ratuju protiv wih. I oni }e re}i: evo, ovde se skupili branioci, ovi koji podràvaju ratne zlo~ince. Ja tvrdim da su stvari upravo suprotne, jer svaki Srbin u Bosni, od deteta do odraslog ~oveka, do starca, zna dobro da je Srbin, srpski ~ovek, èna, dete, starac bio bezbedan jedino donde dokle je do{la ~izma vojnika pod komandom Radovana Karayi}a i Ratka Mladi}a i dobrovoqci koje je tamo poslao Vojislav [e{eq. Isto to znaju i stanovnici Krajine i {ire, biv{e jugoslovenske republike Hrvatske, koji tako|e znaju da su samo oni vojnici i oni policajci kojima je komandovao Milan Marti} i oni koji su bili u JNA koje je poslao Vojislav [e{eq, samo onde gde su oni do{li, da je tamo Srbin bio siguran. A isto tako svi ti qudi znaju, i nama je ovde poznato, da tamo gde je neki Srbin izvr{io zlo~in, naàlost, jeste, bilo je zlo~ina koje su vr{ili i Srbi, to se desilo tamo gde su se ti Srbi otrgli komandi tih qudi, ili dok su bili pod nekom drugom komandom, recimo Vuka Dra{kovi}a, ili eventualno, kao {to je to Deseti diverzantski odred u Srebrenici, gde su bili pod komandama nekih stranih obave{tajnih slu`bi. Vojislava [e{eqa se u Ha{kom tribunalu, ja sam to ve} u vi{e navrata ovde rekao, veoma pla{e. Ja sam imao veliku ~ast da budem pravni savetnik predsednika Slobodana Milo{evi}a pred istim Tribunalom i imao sam veliku ~ast u okviru tog svog posla da budem jedan od qudi koji su pripremali i svedo~ewe prof. Vojislava [e{eqa. Znam dobro, i ne}u mnogo ponavqati ovde, da je pani~an strah vladao me|u zaposlenima u Tribunalu, i ~ak i u zatvoru i u Tribunalu kada je stigla informacija da }e Vojislav [e{eq svedo~iti, jer znaju da }e se pojaviti ~ovek koji zna istinu, koji je zaqubqen u istinu i koji je toliko inteligentan i toliko sposoban da }e tu istinu uprkos svim ovim preprekama uspeti da iznese na videlo. Toga se oni pla{e i na su|ewu koje se odigrava sada. Neko }e re}i, odnosno mnogi govore, sudsko ve}e koje sudi Vojislavu [e{equ je mnogo boqe od drugih ve}a, blagonaklono i tako. Ne treba se zavaravati time. Oni to rade iz pukog straha. Oni se pla{e. Nalaze se pred ~ovekom koji je spreman da govori istinu i koji je spreman za tu istinu da pogine. To sudsko ve}e je postavqeno nakon {to je Vojislav [e{eq {trajkovao gla|u i doveo sebe na ivicu smrti, da bi mu bila za{ti}ena pravda. Zamislite te sudije kada bi se usudile da sad kr{e wegova prava i tako. Izloìli bi se riziku da on do|e u tu situaciju. Dodu{e, Tuìla{tvo to èli. Mo`da im odgovara nakon 30 i ne{to svedoka. Ne znam koliko je bilo svedoka, 39 svedoka koji su svi bukvalno pregaèni od strane Vojislava [e970
{eqa, sem onih koji su svedo~ili wemu u prilog i svaka im ~ast. Shvatili su da ni ta vrsta igre ne odgovara i traè druga sredstva. Ovi malo stariji iz publike se se}aju, bila je jedna fudbalska utakmica svojevremeno Jugoslavija[vedska, i tada je Dragan Yaji} bio, ~ini mi se, na vrhuncu svoje forme do te mere, da je, po{to je jedno pola utakmice pravio majmune od ovih {vedskih fudbalera, na kraju do{lo do situacije da su oni u onom drugom delu utakmice, kako on primi loptu, oni, umesto da idu prema wemu da ga napadaju, beè od wega. Takva je situacija i sa Ha{kim tribunalom i sa Vojislavom [e{eqem. A taj Ha{ki tribunal je sredstvo koje nije samo upereno protiv tih qudi, naravno oni su tu neposredno najve}e `rtve, a i najve}i branioci srpskog naroda, nego je upereno protiv celine srpskog naroda. Ja }u samo da vas podsetim, evo sada se govori o tome da pred Me|unarodnim sudom pravde, postièmo velike diplomatske uspehe, po{to stavqaju u dnevni red mi{qewe oko toga da li je legalno otcepqewe Kosova. Kad god je traèno savetodavno mi{qewe, uvek je stavqano na dnevni red, tako da to nikakav poseban diplomatski uspeh nije, a s druge strane, ja se i bojim da li je to mo`da na~in da se ovda{we vlasti na neki na~in izvuku, da izvuku neko nemu{to i apstraktno mi{qewe koje }e Zapad mo}i da koristi protiv nas uz saradwu sa Ha{kim tribunalom, koji }e im podneti ~iweni~no stawe koje }e odgovarati wihovom. Ja bih hteo da vas podsetim. Mi smo kao veliku pobedu ovde proglasili odluku Me|unarodnog suda pravde u Hagu, vezanu za bosansku slu`bu, za genocid protiv Savezne Republike Jugoslavije odnosno protiv Srbije, u kojoj je konstatovano, dodu{e, da Savezna Republika Jugoslavija nije podsticala i podràvala genocid koji se desio u Srebrenici. Ali ja ne mogu da budem sre}an i zadovoqan zbog toga {to je taj sud konstatovao da su Srbi u Bosni i Hercegovini izvr{ili genocid. Ja ne mogu da budem sre}an i zadovoqan zbog toga {to neko kaè da je moj brat izvr{io genocid, moj brat sa druge strane mosta, a ja sa ove strane mosta, eto, mu nisam pomogao i da zbog toga budem zadovoqan. Toliko pre, {to tog genocida nije ni bilo. A o genocidu nije odlu~ivao Me|unarodni sud pravde. Zna~i, nije se on upu{tao u to da li je bilo genocida. On se posluìo presudom Ha{kog tribunala i tako je konstatovao. Kao {to se za to da Srbi nisu dovoqno aktivni u gowewu, odnosno ne rade, ne preduzimaju mere za gowewe ratnih zlo~inaca, {to je na teret stavqeno Republici Srbiji nije posluìo ni~im drugim do jednom izjavom Vuka Dra{kovi}a, koji je rekao da pouzdano zna da se Ratko Mladi} nalazi u Srbiji, a da ga mi ne gonimo. Prema tome, ja nisam siguran da li su ove vlasti sa ovim poku{ajem da dobiju savetodavno mi{qewe, bez obzira {to su i pravo i ~iwenice na na{oj strani, dovoqno iskreni i da li }e mo`da neko apstraktno savetodavno mi{qewe, uz la`no prikazano ~iweni~no stawe da iskoriste. Ja }u da vas podsetim, neko }e me mo`da optuìti da ja prizivam ne{to zlo, ali ja }u da vas podsetim na stav Vrhovnog suda Kanade od avgusta 1998. godine, vezano za poku{aj otcepqewa Kvebeka. Tamo je re~enica koja govori, kada se ima pravo na eksterno samoopredeqewe, a to zna~i otcepqewe, i time se sumira taj stav, kaè, me|unarodno pravo dozvoqava otcepqewe.
971
Kaè ovako, ukratko: Pravo na samoopredeqewe u me|unarodnom pravu podrazumeva pravo na eksterno samoopredeqewe jedino u slu~aju biv{ih kolonija, u slu~aju naroda pod vojnom okupacijom ili u slu~aju kada je jednoj odre|enoj grupi uskra}en stvarni pristup vlasti, radi ostvarewa wenog politi~kog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja. Ja sam bio prisutan u Hagu. Ha{ki tribunal tvrdi da je Albancima bio uskra}en stvarni pristup vlasti radi ostvarewa wihovog politi~kog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja. I to ovi na{i ovde podràvaju. Malo, malo pa }ete ~uti nismo mi krivi za ono {to se de{avalo devedesetih godina, kao da je to neka druga dràva bila. Jedno ovakvo apstraktno dato mi{qewe u kombinaciji sa la`nim ~iwenicama koje poku{ava da stvori Ha{ki tribunal, u kome ga zdu{no podràvaju ovde, moè da bude pogubno po Republiku Srbiju. Ja se nadam da se to ne}e desiti, ali mislim da je va`no upozoriti na tu mogu}nost. E, zato se oni boje qudi poput Vojislava [e{eqa, koji im ne daju da dokaù istinu i zato oni poku{avaju sve da ga spre~e u izvo|ewu wegove odbrane i zato poku{avaju i da mu nametnu branioca, pa po mogu}stvu ako mogu i da ga ubiju usput, to bi im, izgleda, bilo najboqe. E, ali mi to ne damo. Ne da ni Voja [e{eq i wima ostaje jedino da ga se pla{e. Mene uvek, kada gledam su|ewe Vojislava [e{eqa, onaj odnos sudija, koji deluju kao da su fer, a u stvari su prepadnuti, podseti na jednu narodnu epsku pesmu, to je Po~etak bune da dahije, gde je Fo~i} Mehmed Aga obja{wava za{to ho}e da pogubi Bir~anin Iliju, kad tamo nabraja one knezove koje ho}e da pogubi, i kaè ovako: Dok pogubim Bir~anin Iliju, oba kneza ispod Me|ednika. Evo ima tri godine dana, otkako se vrlo posilio. On Tur~inu ne da u kneìnu, kad Tur~ina u kneìni na|e, topuzom mu rebra isprebija, a kad nama porezu donese, pod oru`jem na divan izi|e, desnu ruku na jatagan metne, a lijevom porezu dodaje. Mehmed Aga, eto ti poreze, sirotiwa te je pozdravila, vi{e tebi davati ne moè. Ja porezu zapo~nem brojati, a on name o~ima strijeqa. Mehmed Aga, zar }e{ je brojiti, ta ja sam je jednom izbrojio, a ja vi{e brojiti ne smijem, ve} porezu kraj sebe bacam. Jedva ~ekam da se skine bjeda, jer ne smijem da gledam u wega. On je pa{a, a ja sam suba{a.
972
Eto, to vam je ista situacija i sudskog ve}a, i tamo Tuìla{tva Ha{kog tribunala, Voja je pa{a, a oni su suba{a. Hvala. Zoran Krasi}: Zahvaqujem prof. Raki}u i pozivam slede}eg u~esnika, generala Miodraga Pani}a. Miodrag Pani}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, ja vas srda~no pozdravqam i suvi{no je posle ovakvih umova, da ja ne{to mnogo pri~am. Ja èlim ovde da kaèm samo nekoliko re~i. Hteli su da me stave na listu Tuìla{tva, za svedo~ewe protiv dr Vojislava [e{eqa, {to sam ja odbio i rekao sam da }u, ako moram da svedo~im, i ako svedo~im, a nije mi prvi put, svedo~iti u korist odbrane, u korist istine. A istina je na na{oj strani. Svima nama je poznato {ta je Ha{ki tribunal, {ta se tamo radi i kako se radi. Ja sam imao priliku da budem svedok u procesu, svedok sam bio odbrane u procesu su|ewa vukovarskoj trojci, generalu Mrk{i}u, pukovniku [qivan~aninu i kapetanu Radi}u. Bio sam tamo 15 dana i smatram da sam ~asno i po{teno dao svoj doprinos u interesu istine, u interesu odbrane i da se skine qaga sa jedne akcije koju smo imali u interesu ove zemqe, ovog naroda, koju smo radili ~asno i po{teno, a oni dobro znaju da se na Ov~ari desila samo osveta, revan{ onog naroda kome su oni pobili maltene ~itave porodice, i da sa tim Jugoslovenska narodna armija u tom trenutku nije imala veze. O svedo~ewu u Hagu mogu vam re}i i ovo. Imao sam priliku da vidim kako jedan advokat zastupa svog klijenta. Rekao mu je da se brani }utawem, {to, po meni, nije davalo nikakve rezultate, jer on nije bio dobar. Nije moje da ja ocewujem posao advokata, ali smatram da ga nije dobro odbranio, a to se posle svega i videlo, u kona~nom. Mi smo du`ni da se borimo za svakog ~oveka. Mi, koji smo negde i u~estvovali, a u~esnik sam na{ih oslobodila~kih ratova i bio sam na mnogim mestima, i uop{te ne beìm, naprotiv, i}i }u kad god treba i za koga god treba da se kaè istina, jer smatram da smo se ~asno i po{teno borili, da je istina na na{oj strani i du`ni smo da se borimo za svakog na{eg ~oveka koji ~ami tamo, kome teè da na|u nekakvu krivicu, izmi{qaju nekakve svedoke. Videli ste i kakve svedoke dovode, a nadam se da }emo mi, koji smo u toku nekih doga|aja, na{om istinom, na{om ~a{}u i dostojanstvom, pomo}i u odbrani ovih qudi koji odgovaraju na pravdi Boga. Ja jo{ jednom èlim samo sve vas da pozdravim i èlim da ovu na{u borbu dovedemo do pobede. @iveli! Zoran Krasi}: Zahvaqujem generalu Pani}u i pozivam na{eg slede}eg govornika, gospodina Veselina \ureti}a. Veselin \ureti}: Bra}o i sestre, situacija u Srbiji i Srpstvu, ako je sagledamo iz jednog istorijskog ugla, istoriografskog ugla, je okupaciona. Kad bi se kojim ~udom pojavio Josip Broz zvani Tito i procewivao kvislin{tvo, onako kako je on procewivao u Drugom svetskom ratu i procewivao dana{wi odnos prema spoqnom ~iniocu, onda bi prona{ao ovde stotine hiqada kvislinga. Znate, on je u ime kvislin{tva izazvao bratoubila~ki rat me|u Srbima, a onda je u tom ratu poginulo nekoliko desetina hiqada Srba, a posle rata tako|e pozivaju}i se na neko kvislin{tvo, srpsko, on
973
je napravio masakr nad oko 150.000 nedu`nih Srba. Za to vreme fabrika smrti u Jasenovcu radila je punom parom, a u Hrvatskoj su pod oru`jem bile stotine hiqada usta{a i domobrana, a onda je Broz napravio strategijski potez. Ja sam to rekao @irinovskom prate}i ga po srpskim zemqama i govorio sa wim, ono mawe vi{e {to je govorio, to sam mu ja u kolima pri~ao, jer on nije mnogo znao o nama. Rekao sam, da vidi{ {ta je uradio Broz, va{ ~ovek kad je izloìo pogibiji hiqade nedu`nih srpskih vojnika. Za{to nije oti{ao severno od Save prema Zagrebu? Zato {to bi bile demistifikovane laì koje je on sejao nekoliko godina o srpskom fa{izmu, srpskom okupatorstvu i o Hrvatima kao `rtvama velikosrpske hegemonije, koji, eto tako, imaju i svoje ekstremiste, ali se to ne moè uporediti sa srpskim ekstremistima. To je polazna osnova za jednog istori~ara da sagleda ovu pomra~inu, a u woj svetlost kojom zra~e dr Vojislav [e{eq i dr Radovan Karayi}. [ta bi bilo sa nama da nema te internacionalizacije i istine o nama, koju seje [e{eq, koju seje Radovan Karayi} i jo{ vi{e }e, i koju je nekada sejao Slobodan Milo{evi}, naàlost, sa zaka{wewem, jer je napravio mnoge proma{aje veruju}i Zapadu i upadaju}i u procep izme|u Istoka i Zapada, ali mu nisu ni nebeske prilike bile naklowene. Brane}i Vojislava [e{eqa, mi branimo svetionik otpora i svetionik bu|ewa srpskog roda, wegovo izlaèwe iz stawa kvislin{tva, iz poluokupacionog stawa. Ko to ne vidi, on ne vidi {ta je bitno. Nije bitno politizirawe u parlamentu o nebitnim partijskim stvarima, bitna je egzistencijalna borba za opstanak srpskog naroda. Ja sam poku{ao ne{to kao istori~ar da kaèm, ima tu svedoka, kad sam uputio pismo vrhu stranke, u kome sam jasno rekao: uskoro }e priznawe Kosova, pojavite se, molim vas, na ulicama srpskih gradova, jer svet ne zna, misli da smo mi mrtvi, a vi oli~avate otpor srpskog naroda. Pokaìte da }ete braniti Kosovo, da ne}ete dozvoliti progla{ewe nezavisnosti. Nisu me ni telefonom nazvali. Milorad Buha je dobio to moje pismo i ja mislim da ga je on dostavio [e{equ. Poku{avaju}i da sledim tu centralnu dimenziju na{eg otpora i na ovom trgu ovde, vi znate koja je moja zakqu~na re~enica bila: ako ga vi ne oslobodite, oslobodi}emo ga mi i predati ruskoj ambasadi. Ali ni to nije odra|eno. Ovde u drugom redu sedi ~ovek koji je trebalo to da odradi, ali mi je rekao nije mogao to, nije mogao mogao da organizuje qude da krenu prema Centralnom zatvoru. Treba pratiti ono {to je bitno i ono {to nas o~ekuje. Srpska radikalna stranka mora da da se odredi prema onome {to nas ~eka na Kosovu i Metohiji. Slu{ajte, bra}o i sestre, sutra ako se napravi neki kompromis, {to je mogu}e, kako }e svet gledati na Kosovo i Metohiju. Ko je u ime srpske vlade, ko je u ime srpske vladaju}e garniture, u ime srpske opozicije rekao da }emo dozvoliti samo povratak na stawe pre 1941. godine? Sve posle 1941. postignuto je nasiqem. I sutra ako se napravi kompromis, recimo u Ujediwenim nacijama, recimo u Me|unarodnom sudu u Hagu, oni }e prihvatiti svr{en ~in, jer ih mi nismo na vreme upozorili. Ako upozorimo na vreme, lopov koji je oteo srpsku zemqu pod Musolinijem, pod Hitlerom, pod Ti974
tom, pod NATO-om, on }e se ose}ati nesigurnim i traì}e uto~i{te. S druge strane, mi ne pokazujemo znake ìvota da }emo braniti Kosovo i Metohiju. Stalno se govori o nekoj diplomatskoj akciji, a oni verovatno razmi{qaju: psi laju, karavan prolazi. Nema vi{e naznake, ni hajduka, ni uskoka, a Srbi }e se pod turskim izrodima boriti nekoliko stotina godina. Bitka nikada nije prestajala. Mi ne pokazujemo znake ìvota. Sutra ako Crna Gora, tu je lider radikala, ja ga prozivam. Ako sutra Crna Gora prizna Kosovo, znate, ako je mit, legenda o Kosovu, kosovski zavet negde sa~uvan, onda je sa~uvan u srpskoj Crnoj Gori. I ako prizna Kosovo, a Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori ostane mirna, jer se ne radi o obi~nom politi~kom doga|aju, nego o udaru na identitet naroda, jer bez kosovskog mita nema Crne Gore kao dràve, naravno, srpske dràve, neko mora da im stavi do znawa. Ja se sre}em sa Kraji{nicima ~esto i savetnik sam tamo neki, ovaj, kad me pita kako ovo, {ta {ta radi{, nesretni~e. On se prilago|ava datoj situaciji. On omogu}ava da se strategijski vatikanski plan, prozelitski plan ostvari na tera misio nis, a to zna~i, to je zemqa misionara, a to zna~i da Republika Srpska Krajina za sva vremena nestane. Jevreji dve hiqade godina prizivaju Jerusalim, prizivaju povratak, a mi, pro{lo je tek nekoliko godina, desetak godina, nikakvog priziva nema, nema ni onog reciprociteta K=K. Ja sam u Sopo}anima to rekao. Amerikanci su bili spremni da naprave reciprocitet, koliko autonomije za Republiku Srpsku Krajinu, za Srbe tamo u okviru Hrvatske, toliko i za [iptare u okviru Srbije. Niko to vi{e ne pomiwe, niko, jer to je neva`na stvar. A to su strategijska pitawa. Jer mi, ako ispustimo ono krilo Srpstva, onda }e nam slomiti ono drugo krilo Srpstva. Mi moramo, bra}o i sestre, a naro~ito vi, koji simbolizujete narod koji jo{ nije ustao. Nesre}ni Kara|or|e kad je dizao na ustanak, te{ko ih je dignuo. Kako da ih digne na noge, kad ve} nekoliko stotina godina spavaju. Vi ste u poziciji da to uradite, ali jednom novom strategijom. Vi znate da ja ~esto na va{im tribinama govorim o ruskoj strategijskoj alternativi. Moja prijateqica Elena Guskova koja je mene, utvrdili smo, najavila kao govornika jo{ 1972. godine, ona je tada bila devoj~ica, ali me je najavila na jednoj tribini, ona zna da sam ja i po ruskim radio-stanicama, i televizijskim stanicama o tome govorio. Svi na{i protivnici, svi otima~i na{ih zemaqa, uradili su to ne svojom snagom, nego oslawaju}i se na spoqni faktor. Elena je rekla nedavno da smo mi devedesetih godina zadràli zapadnu armadu, kada je sve bilo pripremqeno za pohod na Rusiju, ali je htela da kaè da smo mi zadràli i 1914, kad smo pobedili na Ceru i Kolubari, pa su se nema~ke divizije prebacile na srpski front da spase Austrougarsku, pa smo zadràli, pa smo oslobodili Rusiju, odnosno boq{evike, Lewinove sramote, 1918. kad smo probili Solunski front i skratili Prvi svetski rat, Nemci kaù za dve godine dana. Pa smo Rusiju spasili 27. marta 1941. godine. Nema~ki generali pi{u da je prevrat u Beogradu spasio Moskvu, jer je odloèna operacija Barbarosa za {est nedeqa. Pa smo u toku Drugog svetskog rata zadràvali desetine nema~kih i italijanskih divizija, i to pod razli~itim zastavama. Vi znate da su mene hteli da ubiju tamo, kad sam
975
ja rekao da smo imali dva pokreta otpora: jedan je bio ~etni~ki i nacionalni, sa jasnim srpskim programom, a drugi je bio izmanipulisan od strane jednog neznanca koji je varao srpski narod u ime majke Rusije. I tada smo zadràli nema~ke i italijanske armije, pa smo to uradili i devedesetih godina HH veka. Jedini izlaz iz situacije je konfederacija sa Rusijom, ne gubernija. Gubernija je jedna oblast, a konfederacija, za{to ja sada ho}u da idem u evropsku federaciju, a ne}u u konfederaciju sa Rusijom, da imam zajedni~ko ministarstvo odbrane. U Kosovskoj Mitrovici mi re~e Marko Jak{i}: zva}emo te da obi}e{ sve enklave. Rekoh: Bra}o, ja ne mogu ovde vi{e me|u vas do}i, jer o~ekujem na Kopaoniku susedstvo ameri~kom Bondstilu. Kako }ete vi wih da isterate, ako nemate nikakvo spoqno upori{te. U ovakvim situacijama se prihvata svaki saveznik. A mi imamo saveznika koji je prirodan, i mi ga ne prihvatamo. Prema tome, strategijska alternativa mora da sadrì istorijsko obrazloèwe stava i jasan stav prema tom spoqnom faktoru. Bra}o i sestre, nije nama problem demokratija, nego sloboda. Ako je demokratija u funkciji slobode, onda je to demokratija. Ako je demokratija smetwa na putu osvajawa slobode, a to je kod nas, onda to nije demokratija. Nas je demokratija, jevropejska demokratija, uni{tila izme|u dva svetska rata, kad nam je branila Jugoslovenstvo. Oni su obavqali hrvatske, albanske i druge poslove. Pa tokom Drugog svetskog rata nesre}nog Draù, pa je upao u procep izme|u Srpstva i Jugoslovenstva, a posle Drugog svetskog rata, vi znate velike manipulacije Josipa Broza. @iveli! [e{eq je simbol! Boje se oni povratka tog simbola. Zoran Krasi}: Zahvaqujem se gospodinu \ureti}u i molim gospodina Danila Tvrdi{i}a da se u ime nevladine organizacije Srpska mreà obrati skupu. Danilo Tvrdi{i}: Danilo Tvrdi{i} ispred organizacije Srpska mreà, ~iji je koordinator organizacija Dveri srpske. U jednoj re~enici, Srpska mreà okupqa vi{e od 30 pravoslavno-nacionalnih organizacija iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i rasejawa. Srpska mreà je objavila nekoliko poveqa, od kojih se u nekim ta~kama osu|uje Ha{ki tribunal, u kojima se ukazuje na svu wegovu monstruoznost i svu nakaznost kojoj smo mi kao narod izloèni u dana{wem vremenu. Nadam se da mi uvaèna gospoda pravnici, stru~waci koji ovde sede ne}e zameriti, ako kaèm mo`da jednu jereti~ku misao, a to je: Ha{ki tribunal nije prvenstveno pravna institucija, ve} pre svega, kao {to je rekao gospodin Zurovac, politi~ka i geopoliti~ka institucija, ali Ha{ki tribunal je pre svega pitawe elementarnog morala. Naime, govoriti o pojmu Haga, i povezivati ga sa pojmom pravde i pravi~nosti, to je isto kao kada bismo govorili, postavqali pitawe da li je |avo lep, ili je |avo mo`da pravedan, itd. To su o~iglednosti koje su svakom gra|aninu Republike Srbije i svakom slobodoqubivom ~oveku jasne, ako ima zrnce zdravoga razuma. Tu ne treba preveliko pravno iskustvo i pravni~ko ume}e da bi se te o~iglednosti videle. Naàlost, bra}o i sestre, odre|eni eksponenti u kvislin{koj i marionetskoj vlasti ovde u Sr976
biji, te o~iglednosti ne vide ili ne èle da vide. Ti predstavnici marioneta u Srbiji, ~ak i oni koji kaù negde stidqivo da je Ha{ki sud nepravedan, odmah u nastavku kaù mi smo eto prinu|eni da moramo da prihvatimo uslove i poslu{nost Ha{kom tribunalu, zato {to je to, toboè, u srpskom nacionalnom interesu, u interesu ìvota gra|ana, u interesu gra|ana Srbije, u interesu wihovog boqeg ìvota itd, itd. Mi smo svedoci, bra}o i sestre, tih fraza, jer ve} 15 godina slu{amo iste evropejske mantre, iste pri~e i ja prosto ne mogu da verujem da jedan deo gra|ana Srbije i daqe veruje u te gluposti. Yory Orvel je jednom prilikom rekao da u dru{tvima u kojima dominira la`, istina postaje revolucionarna pojava. Draga bra}o i sestre, istina je da Ha{ki tribunal direktno ugroàva vitalne srpske nacionalne interese. Istina je da Ha{ki tribunal direktno ugroàva osnovne elemente dràvnosti na kojima po~ivaju na{e dru{tvo i na{a dràva, samim tim {to povezuje javnu vlast i predstavnike javne vlasti sa centrima mo}i u inostranstvu, i stvara uslovqen odnos prema wima. Druga istina koja se pre}utkuje jeste, i to se mora kona~no i otvoreno re{iti, moraju se kona~no staviti karte na sto Evropska unija nije prijateqska sila srpskom narodu. Ne treba puno mudrosti, puno pameti da se to vidi. Dovoqno je podsetiti se u proteklih 15 godina {ta smo sve doìveli od te iste Evropske unije, po~ev{i od sankcija, koje su podràli, preko bombardovawa Republike Srpske, preko bombardovawa Srbije, pa do posledwe podr{ke {iptarskom teroristi~kom pokretu i podr{ke nezavisnom Kosovu. Kako, takva institucija, i kako iko moè da veruje da nas o~ekuje boqi ìvot u takvoj nakaznoj tvorevini. Evropska unija je otvoreni neprijateq srpskog naroda i to se mora otvoreno re}i. Jedna stvar mora da bude kristalno jasna: nikada ne}emo u}i u Evropsku uniju, osim u okvirima Beogradskog pa{aluka. To nije moje mi{qewe, to je ne{to {to moèmo potkrepiti mnogobrojnim ~iwenicama. Neke od tih ~iwenica su izgovorili. I Oli Ren, kada je rekao da Srbiji predstoji bolno priznawe dobrosusedskih odnosa, zna se na koga je mislio. Gospodo, o ~emu se ovde radi? Ko zamajava ceo jedan narod? Ko zamajava celo jedno pokoqewe tim glupostima? Moraju se stvari nazvati pravim imenom i ne moè se vi{e ~ekati. Kada govorimo o gospodinu Vojislavu [e{equ i wegovoj borbi u Ha{kom tribunalu, i tu su stvari jasne. Oni jednostavno ne znaju {ta da rade sada. On je kod wih vru} krompir sa kojim oni ne znaju, kao {to rekoh, {ta da rade, i tu postoje dve opcije. S obzirom da ih on konstantno intelektualno i pravni~ki, ja moram da kaèm, zaista poniàva tamo, i pred wima su dve opcije. Jedna opcija je ova, koja je povezana sa nametawem advokata Vojislavu [e{equ, da ga po svom poznatom receptu likvidiraju. Ja se iskreno nadam da se ta opcija ne}e desiti, i druga opcija, za koju smatram da je relevantnija, jeste da }e ga u dogledno vreme, usled nedostatka dokaza, osloboditi. Za{to verujem da je ova opcija relevantnija. Oni su, naime, procenili da je, posle doga|aja koji se desio unutar Srpske radikalne stranke srpska opcija oslabqewa i da povratak Vojislava [e{eqa ne}e puno pomo}i oja~avawu srpskog nacionalnog korpusa i da }e se zbog toga, proceniv{i takvo
977
stawe situacije, Vojislav [e{eq vratiti u Srbiju. Ja iskreno verujem da su se oni prevarili u toj svojoj proceni, ali vreme }e pokazati. Na samom kraju, ja bih samo zakqu~io. Niko vi{e ne treba da ima sumwe da Ha{ki sud predstavqa sistematsko i plansko uru{avawe bezbednosti Republike Srbije, da predstavqa uru{avawe osnovnih elemenata dràvnosti Republike Srbije, a na {irem geopoliti~kom planu Ha{ki tribunal treba da posluì kao primer svim onim slobodoqubivim dràvama, narodima, wihovim vo|ama {ta }e im se desiti ukoliko budu poku{ali da brane svoj narod, svoju teritoriju i ukoliko ne budu slu{ali savete zapadnih mentora, pre svega mislim na Sjediwene Ameri~ke Dràve i Evropsku uniju? To je primer svim slobodoqubivim qudima i dràvama {ta }e se desiti. I na samom kraju, èleo bih da sa ovog skupa pokrenemo jednu konkretnu inicijativu u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, da pokrenemo i zakonsku proceduru da se Zakon o saradwi sa Ha{kim tribunalom stavi ad akta. Ovde imamo pravne stru~wake, imamo najja~u opozicionu stranku. Znamo da to verovatno ne}e prihvatiti reìmska ve}ina, ali je va`no da mi krenemo u kontranapad u Skup{tini i na svim nivoima. Hvala vam. Zoran Krasi}: Zahvaqujem se i pozivam gospodina Nenada Jovi}a, svedoka odbrane Vojislava [e{eqa, jednog od najplemenitijih qudi koje sam imao priliku da upoznam. Nenad Jovi}: Cewene dame i gospodo, dobar vam dan i pomaè Bog. Svi znamo koliko je pro{lo vremena otkako je na{ srpski junak, prof. dr Vojislav [e{eq, u zatvoru i koliko vremena traje su|ewe protiv wega. Ja, Nenad Jovi}, svedok sam odbrane. Prof. dr Vojislavu [e{equ je tamo mnogo te{ko. Sada poku{avaju da mu nametnu advokata, uskrate telefonski kontakt s wegovim pravnim timom, uskrate posete pravnog tima, kao i posete wegove porodice. Ja se samo pitam: za{to glavni tuìlac Bramerc, kad podnosi izve{taj Ujediwenim nacijama, ne opi{e i na~in pona{awa svog Tuìla{tva prema prof. dr Vojislavu [e{equ i za{to im glavni tuìlac Bramerc ne opi{e na koji na~in wegovi istraìteqi dolaze do svedoka protiv Vojislava [e{eqa. A lako je mogao do}i do tih informacija, jer ih ve} odavno ima. Mogao je da pro~ita, ako je vi~an ~itawu, obiqe mojih izjava i dokumenata koje sam poslao pod krivi~nom i pravnom odgovorno{}u Ha{kom tribunalu. U tim izjavama, overenim u sudu, lepo i ~itko pi{e kako sam ja ucewivan od strane ha{kih istraìteqa, kako su mi pretili dizawem optu`nice protiv mene, zatvarawem u Centralni zatvor, odvo|ewem u Hag gde bih im pevao kao kanarinac, pa ~ak i da sam povredio sud i da }u biti ka`wen sa sedam godina zatvora i 200.000 evra. Bilo je i veselijih ponuda, malo i da se na{alim, kao {to su, citiram: Dobi}ete, Jovi}u, sme{taj u hotelu {est meseci, tamo }ete biti okruèni lepim devojkama, pa moète koristiti usluge koje one pruàju. Nudili su mi i novac, a sve to samo da potpi{em ve} napisanu izjavu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Oni ne znaju da bih ja pre podelio sa na{im bratom, prof. dr Vojislavom [e{eqom, zatvorsku kaznu koju su mu ve} pripremili, da bih podelio sa wim sve muke i bar polovinu preuzeo na sebe. Nikada ne bih la`no svedo~io, jer pravda se dokazuje samo istinom.
978
Tuìla{tvo je u krizi jer treba opravdati novac dobijen od Ujediwenih nacija za svrhe dokaznih elemenata. A taj novac je potro{en od strane ha{kih istraìteqa na vozawe yipovima i provode po hotelima {irom biv{e Jugoslavije. Ali zbog toga i nemaju nijednog va`nog svedoka protiv dr Vojislava [e{eqa. Nisu imali kad, zbog lepog ìvota i provoda, ni da ga traè. A i da su se trudili, ne bi ga na{li, jer prof. dr Vojislav [e{eq nije kriv, pa zato oni ne mogu ni da imaju svedoka protiv wega. Pa evo, gospodine glavni tuìo~e Bramerc, izvolite hitno o ovoj istini izve{tavajte Ujediwene nacije, pa moète biti ponosni jer }ete skinuti sa sebe svu prqav{tinu kojom su vas poprskali va{i istraìteqi. @iveo prof. dr Vojislav [e{eq, ìvela Velika Srbija! Zoran Krasi}: Zahvaqujem gospodinu Jovi}u i pozivam advokata Dragoquba Toma{evi}a da uzme u~e{}e. Dragoqub Toma{evi}: Po{tovani prijateqi, svi nau~ni skupovi koji su u proteklih gotovo {est godina odràni zbog postupawa, odnosno nepostupawa, Ha{kog tribunala u predmetu prof. dr Vojislava [e{eqa, pokazali su wegovu necivilizacijsku i antipravnu ulogu, koja i daqe traje nesmawenom èstinom. Prof. dr Vojislav [e{eq je od po~etka `rtva, jer ha{ko Tuìla{tvo mu ne dozvoqava da svoju tezu odbrane sprovede do kraja. Pre svega, spre~ava ga da razobli~i podvale Tuìla{tva sa la`nim svedocima i ostalim kvazidokazima, o ~emu govore uvaèni qudi koji ne èle la`no da svedo~e ni po cenu sopstvenog stradawa, a imali smo priliku i ovde da ih ~ujemo. Tuìla{tvo i daqe pribegava taktici uznemiravawa, prolongirawa i spre~avawa da prof. dr Vojislav [e{eq sam vodi svoj slu~aj, iako se nedavno izborio za to, po cenu ìvota koji je zaloìo da bi ostvario neprikosnoveno pravo da se brani sam. Ha{ko Tuìla{tvo je procenilo da vreme radi za wih pa, suprotno me|unarodno priznatom pravu na pravi~no su|ewe, koristi svoj poloàj i grubo kr{i sve op{te i posebne principe prava optuènog na po{teno i fer su|ewe. Za ha{ko Tuìla{tvo postoji rigidna praksa i stav da je nebitno {to optuèni ne priznaje nametnutog branioca, ve} je bitno da on po svaku cenu bude imenovan, da bi na taj na~in kontrolisalo i sputavalo odbranu optuènog. Ta praksa je ve} vi|ena u predmetu dr [e{eqa koju je on osujetio, kao i pokojni predsednik Milo{evi}. Vi{e je nego jasno da Tuìla{tvo preko suda sprovodi, odnosno da ne po{tuje princip jednakosti stranaka, odnosno jednakosti oru`ja koje bi trebalo da stoji na raspolagawu odbrane. To podrazumeva pravo na adekvatnu odbranu, potrebno vreme i uslove, {to se od strane ha{kog suda ne po{tuje. Primer za to su patwe prof. dr [e{eqa i wegovog pravnog tima u pogledu sputavawa svih ovih prava koja sam nabrojao. Ha{ko Tuìla{tvo opstrukcijom kr{i prava dr [e{equ i prisiqava sud da kroz proceduralne zamke dr [e{eq gubi dragoceno vreme, energiju i zdravqe da bi za{titio svoja osnovna prava, umesto da svoje skromno vreme za pripremu odbrane {to efikasnije iskoristi. Vi{e je nego jasno da ova kvaziinstitucija ne po{tuje ni svoj sopstveni statut, jer nema pune jednakosti stranaka, su|ewe se odvija sa neshvatqi979
vim zaka{wewem i traje skoro {est godina. Zbog toga su|ewe nije pravi~no i predstavqa pravu odmazdu i ka`wavawe dr [e{eqa. Navodim primer izjave sudije Robinsona tuìocu Yefri Najsu u predmetu pokojnog predsednika Milo{evi}a sa jedne statusne konferencije, kada je izjavio, dodu{e tada je bio ~lan ve}a, kao svoje privatno mi{qewe, da su|ewe koje traje tri godine ne moè biti pravi~no. Naravno, od svega toga je on kasnije odstupio. Tuìla{tvo sprovodi opstrukciju su|ewa u fazi kada izvodi svoje dokaze, {to je krajwe perfidno i predstavqa zloupotrebu prava. Zato istinom treba demaskirati sve te poku{aje koji mogu biti pogubni za dr [e{eqa, pre svega pogubni za wegov ìvot i za obelodawivawe wegove nevinosti zbog koje je oti{ao u Hag, jer on je na vreme prepoznao namere doma}ih i stranih satrapa koji su mu pripremali odlazak u Hag, {to nije sakrila ni doskora{wa prva dama ha{ke inkvizicije, ~uvena Karla del Ponte, u svojim memoarima. To najboqe govori i potvr|uje da se radi o politi~kom su|ewu, za {ta su do sada dati dovoqni dokazi i tvrdwe, kako prof. [e{eqa i wegovog tima za odbranu, tako i nau~ne i profesionalne javnosti na svim proteklim nau~nim skupovima i u stru~nim publikacijama. Nema nikakve sumwe da }e dr [e{eq, kao i do sada, istrajati u svojim pravima jer je istina na wegovoj strani i treba se dràti one narodne izreke da pravda drì zemqu i gradove. Sloboda za prof. dr Vojislava [e{eqa i sve ha{ke zato~enike koji su branili svoju zemqu! Hvala. Zoran Krasi}: Zahvaqujem se gospodinu Toma{evi}u i pozivam svedoka odbrane, gospodina Aleksandra Stefanovi}a. Aleksandar Stefanovi}: Dame i gospodo, ose}am se kao me|u svojima, mada me Dragan Todorovi} stavio u magare}u klupu. Slu{aju}i ove besede do sada, uvideo sam i potvrdio ono {to sam do sada znao da zapadni protagonisti, takozvani zapadni civilizovani svet, ne prezaju od toga da sprovedu i nametnu svoje zamisli i da isto tako koriste Ha{ki tribunal kao instrument pritiska na srpski narod i srpsku dràvu. Kao ~ovek koji je posle 2000. godine pripadao vlasti, pozvan sam od strane tada{weg predsednika vlade koji mi je, da kaèm, uslovno re~eno, dao zadatak da odem u ulicu Jevrema Gruji}a da dam izjavu u slu~aju Vojislava [e{eqa. Kada sam rekao da ne èlim da se pojavqujem pred Ha{kim tribunalom, on mi je tada dao ~vrsto obe}awe da se ne}u pojavqivati pred Ha{kim tribunalom, da je to dogovorio sa tada{wom tuìteqkom Karlom del Ponte, a da je moj zadatak samo da odem i dam izjavu protiv Vojislava [e{eqa. Ja sam rekao da, bez obzira na politi~ki razlaz sa [e{eqem, ne {to ne èlim, nego {to ne znam i ne mogu da kaèm da je napravio ijedan zlo~in, da je bilo koga nagovorio na zlo~in, niti da je svojim govorima bilo koga podstrekavao, da, jednostavno iz onoga {to su moja saznawa, Vojislav [e{eq nije zlo~inac. On je rekao: dobro, ti nemoj govoriti da je zlo~inac, idi ga politi~ki diskredituj. Ja sam dao izjavu koja nema ~ak ni toga, politi~ke diskreditacije. I tada nastaju prvi problemi vezani za kontakt sa ha{kim Tuìla{tvom. U posledwih godinu ili godinu i po dana,
980
ta~nije, po~iwu svakodnevni pozivi, maltretirawe, do|i, ne do|i. Zovu dràvni organi Srbije da se pojavim pred Ha{kim tribunalom. Na primer, zovu me u petak u 12 sati i kaù sutra uve~e mora{ biti u Hagu. Pa kako, ne mogu pe{ke sti}i za dan jedan u Hag, nemam ni vizu, ne znam ni ja {ta. Onda, uvek je postojala pretwa za koju sam znao i koje sam se pla{io, a koja je pre dva-tri meseca i ostvarena, a to je da srpski svedoci provode vi{e vremena u zatvoru nego dokazani zlo~inci iz drugih naroda. Dokaz je Qubi{a Petkovi}, koji je odveden i dobio ~etiri meseca zatvora. Zna~i, jedan pritisak za koji ne treba mnogo dokaza, koji Ha{ki tribunal permanentno vr{i. Me|utim, ja sam zaista iznena|en, pozitivno iznena|en odzivom ovih qudi koji èle da kaù istinu, koji su stali na stranu istine, ne odbrane, ne napada, nego jednostavno da kaù ono {ta znaju. Ja mislim da }e tek sada Ha{ki tribunal uhvatiti nervoza i da }e, kao {to preduzima mere protiv okrivqenih, sada preduzeti mere i protiv svedoka. Po~e}e represija, po~e}e ovo {to je govorio gospodin Glamo~anin, torbe, devojke i tako daqe, i tako daqe. Nadam se da smo svi toga svesni, da se tome odupiremo i da, jednostavno, ovu agoniju koja se zove Ha{ki tribunal, jednom za svagda skinemo sa vrata i da to bude pro{lost. ûlo se ovde dobrih ideja oko toga, me|utim, pou~eni ranijim nekim ad hok sudovima koji su oformqeni, kao {to je sud u Nirnbergu, u Tokiju, tamo su daleko svesniji narodi, kao {to je nema~ki narod stao u odbranu svih onih koji su bili zato~enici nirnber{kog procesa. Svi nema~ki intelektualci su danima i no}ima govorili i pisali afirmativno o qudima i o wihovim podvizima, tako da je nacija postala dostojanstvena. Svi mi, svi Srbi, moramo uvideti da Zapad u ovom trenutku, kao i u ovih nekoliko posledwih decenija, mo`da i ceo pro{li vek, ne vidi ni{ta dobro u nama Srbima, da se moramo okupiti i na}i zaista prave saradnike u svetu, kao {to su govorili gospo|a iz Rusije i gospodin \ureti}, i da nam je Bog u pomo}i, ali daleko vi{e treba sloge i jedinstva. Ja vas pozdravqam. Zoran Krasi}: Zahvaqujem se gospodinu Stefanovi}u i pozivam kwièvnika Momira Lazi}a da uzme u~e{}e. Momir Lazi}: Pomaè Bog, bra}o i sestre. Hajde jednim velikim aplauzom da pozdravimo Jadranku [e{eq i Vojislava [e{eqa, i Radovana Karayi}a, i Milana Marti}a, i Kraji{nika, i sve vas koji }ete do kraja ìvota, kao ja, ostati uz wih. Pogledajte dobro ovu fotografiju, dobro je pogledajte. Na woj vidite kr{nog Dinarca, Hercegovca. U wemu je zabiqeèna jedna iskonska re~enica, koja se izgovara onoliko dugo koliko postoji i srpski narod, a ona glasi: Nemoj, sine, govoriti krivo, ni po babu, ni po stri~evima, ve} po pravdi Boga istinoga. Gde ga god pipnete za deo tela, iz wega izbija istina. I zato je on opasan. Nije on oti{ao u Hag da brani sebe, on je oti{ao u Hag da potvrdi ovu re~enicu, da potvrdi ovu istinu koja ìvi onoliko dugo koliko i narod. To je najve}a moralna i duhovna zakletva koju jo{ uvek, ovako rasrbqen, nosi u sebi Srbin. I verujte, dok kod nas ìvi, nema predaje i nema izdaje. Ali neki moraju da odu, takav je ìvot. I {to odu pre, to je boqe. Ostaju oni koji spremno nastavqaju borbu i koji mogu da izdrè.
981
Srbi su opasan narod. Znate, ja se kao pisac ~esto druìm s narodom, i pored kazana, i u {umi, i kada se pravi ku}a. Ovih dana, kad se pe~e rakija, ima jedna pesma koja se peva po Fru{koj gori, kaè: Nije lako Srbin biti, treba devet dana piti i deseti nastaviti. Vidite li kolika je to metafora, pa ni to ne moè svako, pa zato ne moè svako biti ni Vojislav [e{eq, ne moè svako biti Radovan Karayi}, ne moè svako biti Luka Karayi}. Opasna su vremena. Opasna i te{ka. Imaju dve ène kojima sam ja ovih dana promenio imena. Jedna se zove Sowa Tompson, a druga se zove Nata{a Tadi}. Evo, ja sam to danas javno u novinama napisao, vide}e ko ~ita moju kolumnu u Pravdi. Gospodo, to su qudi kojima isti~e vreme u Srbiji, i oni to znaju. Najgori su oni koji, kad osete da brod tone, onda se hvataju i ~upaju sve, ne gledaju ko je ko i ko je s kim. U Srbiji }e po~eti vrlo brzo beànija, jer se sigurno najavquje dolazak Vojislava [e{eqa. Za wega je u Srbiji i ovoliko dovoqno nas da je u roku od dva meseca preokrene da bude onakva kakva treba. Ja moram da priznam da ga znam dugo. Znam ga dve decenije. On je u Sarajevu, u vremenu dok sam ja u~io u~iteqsku {kolu, bio mlad mom~i}. U to je vreme, da bi izdràvao svoju majku, svoju porodicu, imao jedna mala drvena kolica, pa je ujutru rano na sarajevskoj èlezni~koj stanici sa~ekivao svoje Hercegovce, iz Hercegovine seqake, koji su donosili na sarajevsku pijacu luk, papriku, krompir. Onda je imao jedan kanap koji je stavqao oko sebe i to vozio do pijace i tako zara|ivao novac. E vidite, takvi koji hrane svoju majku, takvi koji se ne stide svog konopca, takvi koji su u Sarajevu dràli predavawa, da nije bilo ìvog stvora a da nije do{ao da ga slu{a, takvi se nikad ne predaju i takvi postaju qudi. Zato je Vojislav [e{eq veliki, zato je Radovan Karayi} veliki. Dok su ga traìli po ne znam kakvim jamama, on je ovde u Beogradu le~io decu. Dete progovorilo. Dete progovorilo, a ovi se ovde pomamili. Le~i}e Karayi} i u Hagu one sudije. Mo`da i wima preokrene mozak, nikad se ne zna. Ja }u vam samo jo{ jednu kratku pri~u ispri~ati. Na jednom od mojih dugih putovawa po na{em Kosovu i Metohiji sretnem jednog francuskog pukovnika i pitam ga kako je ovde. Kaè gospodine, ovde nije lo{e, samo se ne~eg bojim. Pitam ga ja ~ega. Da vi Srbi ovde od nas ne napravite qude. A to se na Kosovu desilo, u Visokim De~anima mnogi su se prekrstili i uzeli pravoslavnu veru. îni mi se da }e i Radovan i Vojislav neke tamo nagnati da pre|u i u pravoslavnu veru. @ivio prof. dr Vojislav [e{eq! @ivio Radovan Karayi}! I za kraj, jedna moja kratka pesma, jer se izdaja nikad ne sme zaboraviti i uvek je drìte negde u svojoj glavi i ne zaboravite da je vrlo opasna. A ta pesma ide ovako: Izdaja Kad brat brata izda, kamen od bola puca, ikona na zidu pla~e, vukovi slijepi u me}avi gluvoj
982
tragove svoje potiru. Kad brat brata izda, urlik sprènog sunca u zenici oka progori. @ivio Vojislav [e{eq! @ivio Radovan Karayi}! @ivela Srbija! Zoran Krasi}: Zahvaqujem se gospodinu Lazi}u i pozivam svedoka odbrane, gospodina Zorana Ranki}a, da uzme u~e{}e. Zoran Ranki}: Bra}o i sestre, pomaè Bog. Pre mene je dosta toga re~eno, tako da ja sada mogu samo u kratkim crtama izneti ono {to sam ja li~no preìveo, {to ne bih poèleo nikome da se desi, ali isto tako, mogu vam re}i da me uop{te nisu upla{ili i mogu odavde da im poru~im jednu jedinu stvar mogu da mi {aqu hiqade sub pena, mogu da me osude za nepo{tovawe suda, ja im svedok biti ne}u. Poku{avali su da me kidnapuju, vodili su me u Hag, dràli su me dva meseca u ku}nom pritvoru, ucewivali su me i nudili mi sve i sva{ta. Malopre sam se nasmejao kada je ovaj moj brat prethodni rekao da me hlade crnkiwe u Dominikanskoj Republici i ostale stvari. Malo sme{no, ali nije sme{no. To je malo vi{e àlosno ~ime se oni sve bave, taj ha{ki sud nepravde. Nikakav to sud pravde nije. Nikada se nisu setili, a znaju da sam u~estvovao u ratnim dejstvima u Bosni, i to u podru~ju gde je operisao ~uveni Naser Ori}, za koga li~no znam da je zapalio dvadeset i ne{to sela i ubio 1.600 srpskih civila, uglavnom baba i deda. Nikome iz Ha{kog tribunala nije palo na pamet da me pozove da svedo~im kao svedok Tuìla{tva u procesu protiv Nasera Ori}a. Za{to? Pa to wima i nije ciq. Tamo se sudi iskqu~ivo Srbima i iskqu~ivo su Srbi krivi za sve {to se desilo. Jedino jo{ {to mogu da kaèm ovde, to je da pozdravim sve one na{e Srbe koji su trenutno u Hagu, neopravdano naravno, i nepravedno, pa mo`da }u i ja da se pridruìm uskoro wima. Jedan veliki pozdrav za sve na{e optuènike u Hagu. Zoran Krasi}: Zahvaqujem se gospodinu Ranki}u i pozivam savetnika Srpskog narodnog pokreta 1389. za qudska prava i slobode, gospo|u Milankov Sretena Borku, stru~waka Ujediwenih nacija za mir, demokratizaciju i qudska prava, ina~e inicijatora uspe{ne kampawe u francuskom parlamentu 1999. godine za zabranu preleta NATO aviona. Izvolite. Borka Milankov: Po{tovana bra}o i sestre, po{tovane dame i gospodo, po{tovani narode. âst mi je {to sam danas na ovom skupu i {to mogu da vam predstavim jednu stvarno pravu nevladinu organizaciju u Srbiji, organizaciju 1389. Mnogi od vas su mo`da ~uli ili prisustvovali svakodnevnim {etwama koje organizira ova organizacija i, pored nas, jo{ neke patriotske organizacije. Ali ono {to sam htela danas ovde da kaèm je, u stvari, vezano za 21. vek i medijski rat. Ono {to sam htela da vam prenesem iz mojih saznawa i radnih iskustava u razli~itim me|unarodnim organizacijama, gde svi prelazimo iz 20. u 21. vek sa ~iwenicom poimawa qudskih prava, upravo u celoj toj pri~i veoma je va`no postojawe nevladinih organizacija u jednom demokratskom dru{tvu. Naravno, na pitawe kako to danas izgleda u Srbiji,
983
ja }u vam ovde posvedo~iti da organizacija 1389, sama po svom imenu daje se}awe na korene i na srce korena srpske kulture i postojawa srpskog naroda. Isto tako, htela bih da podsetim da danas, kad u svetu vi{e od milijardu gra|ana ima pristup medijima i moè da vidi postojawe {ezdesetodnevnog protesta i da ~uje intervju {ta mi to traìmo, {ta je nas nateralo da se svakodnevno {etamo, kakva su to kr{ewa qudskih prava koja mi reklamiramo. Htela bih da vam kaèm da smo posledwa dva-tri dana bili ispred dràvne televizije, gde lepo ide onaj reklamni EPP program na zgradi, koji stvarno izgleda elegantno imate pravo da znate sve. Ali, na na{e zahteve toj instituciji da èlimo da se obratimo i da informi{emo javnost, nama su zatvorena vrata. Nama je re~eno da mi nemamo pristup toj instituciji. Izvinite, u tu zgradu ulaze strani mediji, ulaze stranci, pa kako moè na tu zgradu da ne sme da zakuca gra|anin ako ima razli~ito mi{qewe. E znate kako moè? Lepo. Ja se izviwavam, mo`da }u biti malo duà, ali sam pripremila jedan tekst koji }u vam pro~itati, on traje deset minuta, pa }ete shvatiti rat medija i manipulaciju javnog mwewa. Zahvaqujem se organizatorima na strpqewu. O ~emu se radi? Radi se o tome da je na Kosovu i Metohiji me|unarodna organizacija koja se javno zaklela 1990. godine u Nema~koj da stvarno nema razloga da se {iri i da joj to nikada ne}e biti ciq, a moje je mi{qewe da nema razloga ni da postoji posle 18 godina, to je NATO organizacija. Naàlost, to je organizacija koja je pod ki{obranom Ha{kog tribunala i pod ki{obranom Euleks misije misije Evropske unije. Te iste organizacije ~ije su ~lanice pod ki{obranom Ujediwenih nacija izgurale plave {lemove, formirale su paravojne jedinice 1990. godine na prostorima biv{e SFRJ u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni. Prodale su im staro oru`je, za {ta postoje dokazi, koje sam ovde donela u fotokopiji, objavqeni 1994. godine od strane glavnog informativnog urednika francuske dràvne televizije, @aka Merlino. O ~emu se radi? U tom dokumentu postoji dokaz da je Doj~e banka primala uplate od qudi koji su, pod ~udnim okolnostima, donosili novac i prebacivali, {to bi u [vajcarskoj nazvali prawem novca, iz Londona, Praga i Nema~ke. U toj kwizi isto tako imate i jedno fantasti~no dokumentovano uputstvo za profesionalne manipulatore. O ~emu se radi? Radi se o tome, citiram samo mali deo iz toga, da se jedna agencija angaùje, u ovom slu~aju to je Yems Harf, da se marketin{kom ekonomijom i biznis profitom, i tako daqe, manipuli{e u drugim dràvama i da se obu~avaju profesionalni manipulatori. Zamislite tu profesiju. A {ta ona kaè? Prvo i osnovno: osvojiti medije. Zar mi ne ìvimo u medijskom ratu? Zar Srbi nisu najvi{e nastradali, 18 godina su u medijskom ratu. Da li su toliko nastradali od metaka koliko je medijskim re~ima u~iweno nad jednom etni~kom zajednicom. Objasni}u. Medijska manipulacija je isto {to i manipulacija demokratije, a u prevodu jednaka je diktaturi. Svedoci smo svakodnevnih protesta, {ezdeset dana, ali sa zatvorenim medijima u Srbiji ili poniàvaju}im
984
kontekstom. Naravno, i ovaj dana{wi skup }e biti interesantno gledati na na{im medijima, mo`da }e nam oni re}i {ta mi nismo ~uli i videli, pa sad da se informi{emo javno i istinito. Kome je to potrebno? I za{to ostavqam ~itaocima i vama da razmislite? Drugi princip, u jednom sistemu dràve svaki ~ovek je u~esnik projekta ìvota i svi zajedno smo u~esnici u demokratskom ìvotu dràve i dràvnog identiteta. Individualna demokrati~nost je jedan javni prostor u razmeni i pravqewu mi{qewa da bi ostvarili slobodu govora kroz sukobqavawe mi{qewa i da se potvrdi sposobnost pregovora koji daje pravo pojedincu da pravi svoj interes, i jedino tako moè u dru{tvu da se razvije osnovno pravo ~oveka qudsko pravo i demokratizacija dru{tva. A {ta vam obja{wavaju na{i ratni kowi~ki delegati qudskih prava posledwih osam godina. Tu`no mi je da to citiram, ali svi vi to dobro poznajete. E sad, bilo bi interesantno postaviti pitawe razvoja demokratije i ideje centralizacije dru{tva u Srbiji kroz medije. Imali smo decenijama etni~ki monolitni identitet Jugosloven, sa obaveznim odricawem i prevladavawem ovisnosti od jednopartizma, {to se reflektiralo ure|ewem dràvnih funkcija. Zna~i, ìvimo na prelazu od ovisnosti od partije i idolopoklonstva li~nosti. Upravo to nam je pokazala Srpska radikalna stranka delovawem posledwih osam godina i podràvawem li~nosti i rada dr Vojislava [e{eqa. Medijski, sa pojavom malih radio-stanica, kao {to je bio radio Kriket ili {to je u po~etku bio radio Fokus, gra|ani Beograda znaju, RRA, manipulacija slobode medija je najboqe pokazana preko te organizacije. Upravo su nedavno zatvorili jednu radio-stanicu za informisawe o veri. Eto, u tim svim diktaturama medijske demokratije direktnim i indirektnim javnim ukqu~ivawem u program sa filterima gde vas pitaju a {ta }ete vi da kaète, a kako se vi zovete, a ono kao otvoreni studio ili polemika. Volela bih vas podsetiti da li se vi se}ate momenta kada je Srpska radikalna stranka osvojila mesto predsednika parlamenta Srbije. Svi se se}amo. To mesto je va`no u svim dràvama sveta, pa i u na{oj. Ali, tog momenta, to je bilo usred no}i, pojavila se, u {est sati ujutru u medijima Srbije, depe{a pala berza. Moète misliti, nije jo{ ni otvorena, a ona ve} pala u Beogradu. Ne znam kako. Drugo, deset minuta uve~e u emisiji dràvne televizije, da je predsed nik parlamenta bio pozvan i citirao je jednu re~enicu iz veoma retkih ustava demokratskih kao {to je na{, referendumski potvr|en, zakon i ~lan kada se uvodi vanredno stawe. [ta su uradili na{i famozni mediji? Svi su kao papagaji ponavqali: predsednik parlamenta planira da uvede vanredno stawe. Sada da ne citiram, imate naslove, tri dana se brujalo o tome. Vi{e se nije pojavio predsednik parlamenta, nismo ga nigde videli. Do razre{ewa ga nismo ni ~uli ni videli. Da li znate koliko medijskog prostora ima Srpska radikalna stranka u posledwih pet godina u Srbiji? To vam je svima poznato. Da li smo svedoci koliko i kako se daje medijski prostor ha{kim optuènicima. Da li smo
985
svedoci da je narod bio primoran da potpisuje peticiju da bi imao na dràvnoj televiziji prenos su|ewa Vojislavu [e{equ. Mene je sramota takve demokratije i dràve. Izvinite, to je na{ gra|anin. Da se sakrije od mojih o~iju informacija {ta se tamo doga|a. Zar je to slobodan medij? Pa ne moèmo praviti slobodno dru{tvo i qudska prava ako nemamo slobodu medija, mi{qewa, informacija. Ne moè jedan medij da uzme ulogu i sudije, i medijatora, i istraìva~a, i optuìva~a. Naàlost, moè u Srbiji. U Srbiji medij moè da bude i ustavni sudija, zamislite. Imamo toliko emisija i komentatora koji nam obja{wavaju ustavne presude, a gde mi je ustavni sudija dve godine, dve vlade se promenile, dva parlamenta. Qudi, o kakvim qudskim pravima pri~amo? Kome vi moète, po va{oj obavezi, na najdemokrati~niji ustav da se pozovete, ako nemate ustavnih sudija. Zoran Krasi}: Vreme. Borka Milankov: Hvala, brzo }u, ali smatram da je jako va`no da podsetim da je organizacija Vidovdanski mar{ imala mnogo vi{e prostora u me|unarodnim medijima i mnogo korektnije nego u Srbiji. Svakodnevni protesti, na koje vas pozivam, imaju za ciq da sve dràvne institucije pripadaju narodu, a ne pojedincu, i da na{a {etwa i pisani zahtevi imaju pravo na osnovi qudskog prava da budu ispuweni. I na jo{ jedno da podsetim, {to je najva`nije, qudsko pravo nije etni~ka pripadnost. Qudsko pravo nije vera, qudsko pravo nije bilo kakva organizacija ili simbol. Qudsko pravo ne moè dozvoliti, niti je ikad u istoriji ~ove~anstva dokazano, a to }e vam potvrditi eminentne li~nosti, da je jedna etni~ka zajednica genocidna. Moè biti jedna grupa ili pojedinac, ali ne moè u na{im medijima, u ovom medijskom ratu da nam se ponavqa da su Srbi genocidni, da su Srbi izvr{ili genocid. Ne moè etni~ka zajednica da izvr{i genocid. Ne moè Ha{ki tribunal da pere postojawe NATO-a manipulacijom da je etni~ka zajednica izvr{ila genocid. Qudi, pa to je preokrenuto qudsko pravo naglava~ke. Moramo osvojiti medije i svakodnevno {etati i traìti rad ustavnog sudije da se oglasi za{to je [e{equ stajala pet godina optu`nica u Hagu, a ne politi~ka stranka ili ja. Za{to pla}am taj Ustavni sud? Narode, pozivam vas, do|imo da mirnodopski pravimo demokratiju i osvajamo qudska prava. Ona ne pripadaju partijskoj stranci niti pripadaju jednoj ideolo{koj diktaturi koju mi proìvqavamo manipulacijom medija. Hvala vam, jo{ jednom. Svaki dan na Trgu Republike od 17 ~asova. Zoran Krasi}: Zahvaqujem se i pozivam gospo|u Milicu Areìnu da nam se obrati. Milica Areìna: Dame i gospodo, po{tovani prijateqi. Samo bih rekla ne{to koleginici pre mene. Danas najugroènije pravo u dràvi Srbiji jeste pravo na rad, odnosno Srbija je puna gladnih qudi, pa neka se prvo neko pozabavi tim pitawima, bar ovi koji su na vlasti ili èle da budu na vlasti. Razlog mog dolaska na va{e skupove, ja se moram zahvaliti qudima iz vrha Srpske radikalne stranke koji su me pozvali i ovaj put, jedno vreme sam dolazila ~e{}e, pa su onda odbegli, va{i biv{i drugovi odlu~ili da
986
me ne zovu iz wima znanih razloga, a ja pri tom znam za{to, svaki put zato {to do}i na skup u ovoj situaciji kada se govori o dr Vojislavu [e{equ, na{em div-junaku i jedinoj paradigmi otpora srpskog naroda i sveg onog {to je najlep{e u istoriji srpskog naroda, a to je qubav za slobodu i wegova duhovnost naravno, zna~i, u stvari biti na pravom mestu i meni je srce, verujte mi, puno. Danas je meni zbiqa bila ~ast da sedim i da slu{am ove sjajne na{e qude, umne glave. To su antologijski govori i jednog dana pretpostavqam da }e se to na}i u na{im ~itankama za na{u decu. Sada }u da vam ispri~am jednu anegdotu. Svojevremeno sam radila na Televiziji Most, tom op{tem kupleraju dana{wem, po{to je pokojni Milo{evi} rekao da najve}a prostitutka DOS-a jeste Socijalisti~ka partija, odnosno vrh Socijalisti~ke partije, jo{ u ono vreme, dok je on bio ìv, a danas se to i pokazuje. I sada, posle svega, Toma od Kragujevca se prikqu~uje toj bandi jaha~a apokalipse. To je za mene stvarno porazno. Ali jedna anegdota, izabran je bio Yory Bu{ mla|i, i tada{wi ambasador Kube u na{oj dràvi mi je ispri~ao, kaè Fidel Kastro je rekao da se nada kako nije tako glup kako izgleda. Kada je izabran Boris Tadi}, s obzirom da je bio moj biv{i slu`benik, ja ga odli~no poznajem, ja nisam, naravno, rekla da je Boris glup, i Boris nije glup, ali je Boris jedna velika kukavica. I naàlost, toj kukavici, taj breg za razmi{qawe Tome Nikoli}a, kako saznajemo ovih dana, biva Andri}ev venac, a ne dr Vojislav [e{eq, ne ono {to je najboqe u srpskom narodu, ali verujte, mi smo razli~iti ali u ovom momentu ja stvarno podràvam sada{wi vrh Srpske radikalne stranke i wene qude koji danas sa nama ovde sede. Prosto, {to bi filozofi rekli svako zlo ima svoje dobro, {ta god da se desilo. Ali nije dobro {to se to de{ava sada. To zna~i da je sve montirano. Zna~i, u situaciji kada se dr [e{equ mo`da oduzme pravo da se brani, u situaciji kada ho}e da otmu Kosovo, {to }e i da urade, a da pri tom Srbija mora da kaè i mi priznajemo Kosovo, ne mogu da shvatim da su Tomislav Nikoli} i mla|ani Vu~i} i wihova druìna odlu~ili da odu u tom momentu. Sve te pri~e o nekakvoj nazovidemokratiji, o tome da on nije imao prostora, on moè to da pri~a polupismenim babama tamo u nekoj selendri, ali ne moè da pri~a slobodnim qudima dràve Srbije i svim po{tenim gra|anima ove dràve. Ja se iskreno nadam, {to mnogi prognoziraju, da }e on sa tim svojim dru{tvom da se na|e na nekoj pustoj ledini i da }e ga vetar odneti kako ga je i doneo sa ovom wegovom rabotom koju radi posledwih dana. Ako ste ovih dana pratili medije, a svi su, naravno, slobodni i nezavisni, svi su se politi~ari sjatili da brane nesretnog Tomu prepodobnog, koji pla~e nad svojom sudbinom. On u stvari samo pokazuje ne{to {to je, naàlost, u istoriji na{eg podnebqa, jer vama je poznato, i mi smo se sloìli, ~isto da napomenem i tu jednu konstataciju, da ono {to je kontinuirano u na{oj istoriji jeste kontinuirano vaskrsavawe. Mi }emo da vaskrsnemo, tu nema nikakve dileme, apsolutno, verujte mi. Ali, moramo da znamo ko su {ta su i da svaki dan od danas pa do pada tog sramnog reìma Borisa Tadi}a i wegove kamarile kaèmo lepo ono {to jeste: ko je Toma Nikoli}, ko je Aleksandar Vu~i}, ko je Ivica Da~i}, ko je ostala banda koja zajedno sa Zapadom vodi ovu zemqu.
987
I zato o~ekujem od Srpske radikalne stranke da bude jo{ radikalnija, a mi svi, koji nismo ~lanovi Srpske radikalne stranke, a mo`da i postanemo, to se ne zna, mi svi smo tu da im pomognemo koliko ko od nas moè, s obzirom na svoje sposobnosti, umne, fizi~ke, materijalne i sve ostale. I o~ekujem, naravno, da se div-junak vrati dr Vojislav [e{eq. I na kraju, dragi prijateqi, ne}u vas vi{e zamarati, i drugi treba jo{ ne{to da kaù, ja bih samo podsetila na jednu dobru re~enicu dobrog starog Kamija: Ideja je vredna onoliko koliko si u stawu za wu da se zalaè{. @ivela Srbija! @iveo Vojislav [e{eq! Zoran Krasi}: Zahvaqujem se gospo|i Areìni i pozivam svedoka odbrane, pukovnika Qubi{u Vuka{inovi}a, da se obrati skupu. Qubi{a Vuka{inovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre. Pozdravqam vas i ose}am se jako sve~ano i uzbu|eno {to prisustvujem dana{wem skupu, i to nam govori da imamo èqe i potrebe da se borimo do kona~ne pobede dr Vojislava [e{eqa i svih srpskih junaka. Kao {to vidite, kako, naàlost, izgledaju srpski oficiri u penziji pod ovom vla{}u. Evo, imate dva primera, da li smo mi ba{ za penziju ili nismo, vi procenite, ali to je naàlost tako. Ja sam stavqen na listu svedoka Tuìla{tva od strane ha{kog kazamata da me niko nije ni pitao, niti konsultovao. To sam saznao od gospodina Krasi}a kada me pozvao da proveri da li ja uop{te znam i da li sam pristao. Ja sam se za~udio i bio sam iznena|en odakle moje ime i prezime na spisku, a niko me nije pitao. Evo vidite ~ime se oni sluè i kakav im je modus rada i koje sve imaju namere, a to su mnogi osetili na svojim le|ima. Normalno, ja to nisam prihvatio i uloìo sam àlbu da ne èlim da budem svedok Ha{kog tribunala, da èlim da budem svedok odbrane. Bio sam 13 dana u ha{kom kazamatu kao svedok odbrane gospodina [qivan~anina, jer sam u vreme ratnih zbivawa bio wegov zamenik. Zahvaquju}i dobroj pripremi, dobrom timu, mi smo uspeli da odbranimo gospodina [qivan~anina. Naàlost, on je trebao biti oslobo|en, ali to su pravila Ha{kog tribunala. Kada su u krizi, kada im je o~evidna gre{ka, oni to pokriju onoliko koliko je neko bio u zatvoru, to pokriju, i time se zavr{ava proces su|ewa. Mogu da vam kaèm, ovo prvenstveno govorim qudima koji nisu bili u Hagu, a treba da svedo~e, na wih se odnosi u smislu pripreme, jer mogu vam re}i da ne smemo zapostaviti Ha{ki tribunal, nije on tako naivan. Vrlo je opasan. Nije opasan zato {to sudi po pravdi, nego zato {to sudi po nepravdi. I zato svi oni koji }e biti svedoci odbrane moraju se dobro pripremiti da svedo~e o svim onim problemima i pitawima po kojima su pozvani. Tu pripremu neka dobro izvr{e sa svojim qudima, prijateqima, neka dobro ra{~ivijaju doga|aje koji su se odvijali, tako da tamo kada do|ete nastupite veoma hrabro, odlu~no, odva`no, bez ikakvog straha. Ja vas molim, drìte se hrabro, uspravno, budite odlu~ni, budite sadràjni u davawu svojih iskaza. Jedino na takav na~in svojim stavom i iskazom vi }ete napraviti revolt kod Tuìla{tva, oni }e da polude od muke, i onda napravite zbrku u wihovim pitawima. I pobedi}ete ih.
988
Nemojte nikada davati odgovore sa da ili sa ne, molim vas. Dosta ima sugestivnih pitawa. Dobro slu{ajte kako tuìlac postavqa pitawe i odgovarajte na svoj na~in, a ne na wihov na~in. Poku{a}e da vas u toku ispitivawa i okrive, da vam nametnu neki strah, odgovornost ili mogu}nost da budete krivi~no goweni. Nemojte se pla{iti toga. Sve je to zavr{eno, ostaje jedino da mi budemo odlu~ni i da odbranimo na{e qude, odnosno na{e junake. Bi}e i qubazni prema vama, i na to nemojte mnogo da se razneìte, jer iza toga postoji velika opasnost, posebno u hotelima gde vas sme{taju. Ima tu raznih wihovih prevodilaca koji su svih nacionalnosti, samo Srba nema, i koji }e vama praviti dru{tvo, da vode razgovore, i tako daqe. Vodite ra~una u tom odnosu prema wima, nisu iskreni. Izgledaju mnogo slatko i lepo, ali nisu takvi. Zato vas i upozoravam u vezi toga. I na kraju, evo, ja sam dao nekoliko upozorewa i nekoliko svojih iskustava. @elim jo{ jednom da se zahvalim organizatoru skupa {to me je pozvao da kaèm koju re~ i {to sam ba{ onako zadovoqan {to prisustvujem ovakvom skupu u kome se iskazuje èqa i potreba da se borimo do kraja. Na{a borba je veoma te{ka ali, verujte, Srbi uvek u borbi uspeju. @ivela Srbija! @iveo Vojislav [e{eq i svi srpski junaci! Zoran Krasi}: Zahvaqujem se pukovniku Vuka{inovi}u i pozivam gospodina Mladena Obradovi}a da se u ime nevladine organizacije Obraz, patriotske organizacije Obraz, obrati skupu. Mladen Obradovi}: Dragi prijateqi, draga bra}o i sestre, pomaè Bog. Pre svega, dozvolite mi da iskaèm na{u zahvalnost organizatoru, Srpskoj radikalnoj stranci, zbog toga {to je sabrala po ko zna koji put najumnije srpske a i ruske glave, qude koji predstavqaju ono najvrednije u ovoj dràvi i naravno, i ovoga puta im èlimo da istraju i da istraje i predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq u Ha{kom tribunalu. ûli smo iz usta najumnijih Srba istinu o Ha{kom tribunalu, istinu o onome {to je zapravo oru|e novog svetskog poretka za razbijawe srpskog naroda kao najja~eg bedema, kao najve}eg gnezda otpora tom novom svetskom poretku, ali tu istinu vi ne}ete ~uti u antisrpskim medijima, tu istinu vi ne}ete ~uti iz usta onih koji ponavqaju iskqu~ivo laì, a ta la` je da su upravo najve}i junaci i vitezovi oni koji se bore za slobodu svog naroda zapravo, da se posluìmo re~nikom iz nekih vremena za koja smo mislili da su davno pro{la, da su to, dakle, narodni neprijateqi. Gospodin \ureti} nas je podsetio upravo na to vreme kada su najgori srpski du{mani, crveni krvoloci lovili srpske junake i nazivali ih narodnim neprijateqima. A danas wihova deca, wihovi sinovi ponovo drmaju Srbijom, ponovo èle da nametnu tu svoju la`, ponovo èle da rasrbe Srbe. Imali smo skoro primer kada je, recimo, predsednik Ko{arka{kog saveza Srbije, Dragan Kapi~i}, na{ao za shodno da sipa drvqe i kamewe po momcima i devojkama iz Obraza, koji su na utakmicama ko{arka{ke reprezentacije Srbije bodrili na{u reprezentaciju i naravno, bodrili Radovana Karayi}a i Ratka Mladi}a. Pazite, niko drugi do Dragan Kapi~i}, ~iji je otac Jovo Kapi~i} bio Titov general, crveni krvolok, krvave mu ruke
989
do lakata bile, ~ovek koji je bio komandant Golog otoka. I on }e sad nama da drì lekcije o tome {ta su qudska prava, {ta su slobode, ko je u pravu a ko nije. Ali, nama je mnogo bitnije, i to je ono {to èlimo da poru~imo svim Srbima koje progoni Ha{ki tribunal, srpski narod vrlo dobro zna ko su raznorazni Kapi~i}i, a isto tako zna ko su bili ti takozvani narodni neprijateqi. Setimo se samo velikog srpskog junaka Vlada [ip~i}a, koji je sve do 1957. godine vodio borbu za krst ~asni i slobodu zlatnu, koji je bio dràvni neprijateq broj jedan i o kome je narod spevao silne pesme, pa se onako pevalo zdu{no uz gusle, a peva se i dan danas Vi{e vredi [ip~i} Vlade no Titove tri brigade. Isto tako i mi s ponosom kaèmo da mnogo vi{e vrede i Radovan Karayi}, i Vojislav [e{eq, i Ratko Mladi} i svi srpski vitezovi i junaci, nego celokupna bulumenta Ha{kog tribunala, Evropske unije, NATO-pakta, Va{ingtona, Brisela i svih ostalih javnih i tajnih centara mo}i. U to ime im poru~ujemo da istraju, da izdrè do kraja u toj svojoj borbi, jer wihova borba je i na{a borba, a mi }emo se sa svoje strane potruditi da u~inimo sve {to je u na{oj mo}i svim dostupnim sredstvima da se borimo i za wihovu i za na{u slobodu. Bra}o i sestre, vi ste svi videli na{u reakciju na hap{ewe dr Radovana Karayi}a a evo odavde poru~ujemo onima koji danas sede u Vladi Srbije, poru~ujemo izdajni~kom reìmu ako poku{aju jo{ jednog Srbina da isporu~e Ha{kom tribunalu, na{ odgovor }e biti jo{ è{}i, zapamti}e to oni vrlo dobro, o jadu }e se zabaviti i to im Obraz obe}ava. @ivela Srbija. Slavko Jerkovi}: Zahvaqujem se Mladenu Obradovi}u i pozivam svedoka odbrane, gospodina Neboj{u Stojanovi}a da se obrati skupu. Neboj{a Stojanovi}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ja mislim da sada imam najve}u tremu. Prvo bih da se zahvalim {to sam pozvan na ovaj skup. Pro{ao sam tu golgotu Haga, kao i ostale moje kolege, tako da ih nazovem, svedoci. Mi nemamo dràvu, nemamo predsednika, nemamo ni{ta, mi imamo izdajni~ku vlast koja je prodala i posledweg Srbina. Gospodin Vojislav [e{eq je iz Srbije, on predstavqa Srbiju. Wegovo dokazivawe je odbrana Srbije u Hagu i Evropskoj uniji. Pogledajte {ta je pukovnik rekao, osobqe hrvatsko, osobqe muslimansko, nema nijednog Srbina. To je neverovatno, kada odete tamo oni vam pri~aju, pi{ite ho}ete kruha, ho}ete u zahod, to je neverovatno. Meni su nametnuli, vi to znate, la`nu izjavu kojom bih na neki na~in napao gospodina Vojislava [e{eqa, srpskog patriotu. On je dao deo sebe u tom ratu, ne kao ~ovek koji èli da nastavi rat da se mi borimo protiv nekog, nego da odbranimo onaj narod koji je ostao bez za{tite, jer Srbija ko Srbija, ovde se stalno ne{to de{ava, sve nas je mawe, sada gubimo Kosovo, izgubi}emo Vojvodinu. Ne znam gospodin Tadi} i wegova druìna {ta }e jo{ izdati. Ja sam uspeo pre dve nedeqe, ne uspeo nego sam vratio paso{ Republike Francuske, zato {to sam ja dràvqanin Francuske, a ja i gospodin sudija Antoneti smo se mnogo lepo razumeli kad sam rekao da zbog NATO agresije ne pri~am ni francuski jezik. [ta je tu je, wemu je bilo te{ko, meni je
990
bilo lepo zato {to znam da oni isti koji tamo sude, ti su nas bombardovali, sada nas dovode da mi priznamo da smo sami krivi. Sami smo mi wih navodno zvali da oni nas bombarduju, a sada im dopu{tamo da ovde {etaju Beogradom, da {etaju Srbijom. Pa to je sramota. Ja nisam ~lan Srpske radikalne stranke, ne zna~i da nisam simpatizer. Evo vidite {ta se de{ava, razbijawe Srpske radikalne stranke. Ja mislim da jo{ uvek ima kukoqa u toj stranci, da }e ovo rukovodstvo koje je tu i ova odbrana gospodina Vojislava [e{eqa najuriti ostatak onih delova koji èle da uni{te stranku, èle da naprave zlo gospodinu Vojislavu [e{equ koji se nalazi u Hagu. Vi znate da mi svake godine imamo lepe na{e srpske pravoslavne verske praznike. Mi smo porodice, imamo svoju decu, ène. Da li je gospodin Vojislav [e{eq, mi se trebamo zapitati, i ti qudi koji su na ~elu ove dràve da se zapitaju da li je on video svoju decu sedam godina, da li je proveo Boì} kod ku}e. Bog ih kaznio kako su izdali Srbiju. Ovog momenta moramo biti pametni i mudri, Ha{ki tribunal, kao {to je rekao pukovnik, veoma su prepametni, a veoma naivni. Za{to? Oni name}u qudima da ne{to svedo~e. U jednom momentu kada sam ja do{ao da svedo~im, shvatio sam da je moj materwi jezik hrvatski. Da ja putujem vlakom, da putujem plovilom i da jedem kruh. Ja sam bio iznena|en. Meni nije bilo te{ko da kaèm gospodo, ovde ste malo pogre{ili u nekim stvarima, ja se zovem Stojanovi} Neboj{a, a ne neki Janko Jankovi}, Petrovi} tamo, kako oni name}u. Veoma je te{ko, ja kaèm, teè }e biti i ovim qudima koji }e sada tamo oti}i ali moraju imati veru u Srbiju, da }e do}i boqi dani za Srbiju, da }e jednog momenta Srbija oja~ati i stati rame uz rame sa na{om bratskom Rusijom. @ivela Srbija, ìveo Vojislav [e{eq! Slavko Jerkovi}: Zahvaqujem se gospodinu Neboj{i Stojanovi}u i pozivam gospodina Zorana Krasi}a da se kao {ef Tima koji pomaè odbranu dr Vojislava [e{eqa obrati skupu. Zoran Krasi}: Dame i gospodo, ja mislim da je jedina vest koja je op{tepoznata u celom svetu, vest da je Vojislav [e{eq u Hagu qudsko bi}e nekog drugog reda i to po reìji Ha{kog tribunala, pa sad taj Tribunal ima neke svoje pipke, oni se zovu Tuìla{tvo, Sekretarijat, Slu`ba za `rtve i svedoke, OLAD, pretresna ve}a, àlbena ve}a, portparoli, sateliti, Hag i sve {to vam padne na pamet moète da stavite, da strpate da je u sistemu Ha{kog tribunala, jer Ha{ki tribunal je nelegalna i nelegitimna institucija. I ono {to je grbavo kad se rodi, takvo ostade do kraja, vreme ga ne ispravi. Dokaze za tu grbu nalazimo svakodnevno. Pre nego {to bih po~eo da vam analiziram ovaj najnoviji zahtev Tuìla{tva kojim se traì da se Vojislavu [e{equ nametne branilac i da se wemu zabrani da se sam zastupa, ja moram samo da napravim jednu hronolo{ku malu blic-analizu. Vojislav [e{eq je u Hag oti{ao 24. februara 2003. godine. êtiri dana je bilo dovoqno Tuìla{tvu i 28. februara 2003. godine, oni su prvi put podneli zahtev da se Vojislavu [e{equ nametne branilac. êtvrtog dana pritvora oni su bili apsolutno sigurni da je Vojislav [e{eq, kako to sad ponovo tvrde u svom novom zahtevu, do{ao da ostvari ono {to je naumio, a
991
to je da rasturi Ha{ki tribunal, da ispri~a svoju pri~u i svoju ideologiju Velike Srbije, da rasturi to sve tamo, da pobedi i da se vrati. On je u ~etvrtom danu pritvora vr{io opstrukciju su|ewa a nije se ni pojavio. Ako je to moglo Tuìla{tvo da napi{e 28. februara 2003. godine, i to je, naravno, dva puta palo, prvi put je palo 20. oktobra 2006. godine, odlukom @albenog ve}a, drugi put to i ne{to sli~no, tako|e je palo Tuìla{tvu i Pretresnom ve}u odlukom @albenog ve}a od 8. decembra 2006. godine, onda stvarno svakom normalnom ~oveku deluje nenormalno da to Tuìla{tvo u avgustu mesecu, posle devet meseci su|ewa, posle 87 sudskih dana, posle 38 saslu{anih svedoka Tuìla{tva i jednog tuìoca, to je taj 39, Danijela Saksona, {to je izuzetak, to se do sada nije nikad desilo, do sada su saslu{avali istraìteqi i pomo}nici u Tuìla{tvu ali vi{i tuìla~ki zastupnik da se saslu{ava na okolnost da li je vr{io falsifikat ne~ije izjave to se do sada nije desilo. Mnoge stvari se u Hagu nisu desile u drugim predmetima ali se de{avaju u predmetu protiv Vojislava [e{eqa. Za{to? Vojislav [e{eq je koliko-toliko prihvatqiv za Ha{ki tribunal ukoliko nije u sudnici, ukoliko je u sudnici i }uti, ukoliko drugi neko pri~a a u krajwem slu~aju, Tuìla{tvu uop{te nije bitno gde se nalazi Vojislav [e{eq. Wima je va`no da zavr{e ono {to je Karla del Ponte napisala u svojoj kwizi, a desilo se 17. februara 2003. iako woj smeta to {to je napisala u svojoj memoarskoj kwizi. Tog dana je woj Zoran \in|i} u Beogradu rekao: Vodite ga i ne vra}ajte ga vi{e. To je re~enica koja stoji iznad postupka protiv Vojislava [e{eqa. Nema tu ni pravde, ni pravi~nosti, Vojislav [e{eq je pet godina postavqao samo jedno pitawe ko kr{i moje pravo na ekspeditivno su|ewe? Me|unarodni standardi su: dve godine u anglosaksonskom sistemu moè da se toleri{e i ~etiri godine. U Ha{kom tribunalu Vojislav [e{eq je pet godina i deset meseci u pritvoru, sam se brani. Devet meseci su mu bile zabrawene komunikacije. Za{to? Od decembra 2003. do jula 2004. godine, jer moè da uti~e na politi~ku scenu Srbije, budu}e formirawe Vlade Republike Srbije a onda kaù, u toku su i predsedni~ki izbori i bitno }e da uti~e na rezultate izbora u drugom krugu jer oni u Hagu ve} znaju da u drugi krug ide Tomislav Nikoli} sa Borisom Tadi}em, jo{ 2004. godine. Zabrana primawa poseta, uop{te problem komunikacije, pa kako neko da se brani. [est godina je u zatvoru, problemati~ne komunikacije, evo posledwih godinu i po dana smo dobili neke komunikacije, ali {ta vredi, videli ste, neko iznosi la`ne stenograme, kako bi ukinuo i taj prostor koji Vojislav [e{eq ima da bi komunicirao sa qudima koji mu pomaù u odbrani. Sve se okomilo protiv Vojislava [e{eqa. [ta mi radimo ovih mesec i po dana od kad smo ~uli da je podnet ovaj zahtev? Naravno, oni su traìli prekid su|ewa, fakti~ki su to i ostvarili, @albeno ve}e je odbacilo tu wihovu àlbu povodom jednog sudskog naloga, protiv koga su se oni àlili. Su|ewe treba da krene za dva dana. Naravno, prvog dana }e biti re{avawe nekog statusnog pitawa, za sredu i ~etvrtak najavili su da }e da imaju nekog svedoka, pitawe je sve. Mi u sredu idemo kod Vojislava [e{eqa, pitawe je da li }e da nam dozvole da se vidimo sa wim. Pitawe je da li }e da nam omo992
gu}e da mu predamo ovo {to radimo ovih dana, a to je odgovor na zahtev Tuìla{tva, koje je traìlo da se prekine samozastupawe Vojislava [e{eqa. [ta sad koriste kao dokaz da, kako oni to kaù u svom zahtevu, nametawe branioca Vojislavu [e{equ nema alternativu, gde na|o{e to. Kaù, on vr{i opstrukciju su|ewa. Nijedan minut su|ewa nije potro{en zbog Vojislava [e{eqa, nekog wegovog neosnovanog prigovora ili ne~ega {to bi on bio uzrok. Bilo je odlagawa su|ewa zbog nesposobnosti Tuìla{tva, nemaju svedoke, nemaju video klipove ili nemaju neku dokumentaciju. Ali, nijedna sekunda dosada{weg su|ewa nije upropa{}ena zbog Vojislava [e{eqa. Da li bi to moglo da se upropasti zbog Vojislava [e{eqa? Pa kako? Pa sve se izvodi u sudnici pred sudijama Pretresnog ve}a. Jedino pravo koje Vojislav [e{eq ima u ovoj fazi postupka jeste da unakrsno ispituje svedoke Tuìla{tva. U kom vremenskom okviru u onom u kome mu prepi{e Pretresno ve}e. Pa kako Tuìla{tvo moè da kaè da je Vojislav [e{eq za devet meseci vr{io opstrukciju. Ako je vr{io opstrukciju, onda zna~i da je produèno vreme, da je nepotrebno istro{eno vreme, ili mo`da Tuìla{tvo èli da prikrije skandal, bruku. Koji skandal i bruku? Pa od 38 svedoka, 15 svedoka Tuìla{tva je na su|ewu reklo to {to je napisano u izjavi, gospodine [e{eq, koju ste vi dobili od istraìteqa Tuìla{tva da je moja izjava, nije ta~no. Nije to bio samo Neboj{a Stojanovi} koji je rekao, i svi oni drugi sa pseudonimima P. S, V. S, sa nekom {ifrom. Kaè, Vojislav [e{eq se ne pridràva naloga, pa onda kaù a kojih naloga. Ne zna se koji nalog, a onda u fusnoti citiraju nalog, a nalog iz juna 2008. godine. Koji nalog, nalog o smernicama kako da se izvode dokazi i nalog kako da se za{titi integritet postupka. U nalogu koji je donelo Pretresno ve}e, kako da se za{titi integritet postupka, oni su napisali: ubudu}e ako se na su|ewu u sudnici upotrebi neka re~ koja vre|a dostojanstvo, izbacuje se iz javne verzije transkripta i video snimka koji ide javno. Zna~i, i sudije traè da imaju to {to je re~eno, da li je to la`ni svedok, kriminalac ili neka druga re~ koju je upotrebio Vojislav [e{eq. A Tuìla{tvo iz toga izvla~i zakqu~ak nema alternative, [e{eq mora da ima branioca. Za{to? Da ne bi pri~ao, da ne bi u~estvovao u postupku, da svetska javnost ne bi saznala {ta su uradili sa 19 svedoka koje su predstavili da su svedoci Tuìla{tva. Gospodin Vuka{inovi} je hteo da padne u nesvest kad je ~uo da je na spisku Tuìla{tva. Kakve, kaè, ja veze imam. Imate qude koji su ovde iza{li i rekli, a imate i onih koji su u na{oj posledwoj kwizi koja je objavqena, wihove integralne izjave, sudski overene, poslate sudu. Tri puta mi traìmo od Pretresnog ve}a da za{titi svedoke odbrane od torture, mu~ewa i maltretirawa koje doìvqavaju od strane Tuìla{tva uz pomo} dràvnih organa Republike Srbije, Vladimira Vuk~evi}a, Borisa Tadi}a itd. Ovde je cela dràvna ma{inerija usredsre|ena, ne na saradwu sa Ha{kim tribunalom, ne, nego da ubiju Vojislava [e{eqa. Za{to? Jer prqavi posao u Srbiji nije zavr{en. Oni nemaju dokaze, nemaju sa ~im da ga osude, ali ne èle ni da ga puste. Zato je va`na ova borba koju Vojislav [e{eq vodi. Ova wegova borba je svojevrsna paradigma za stawe Srbije i perspek993
tivu Srbije. Bore}i se za Vojislava [e{eqa, borimo se za Srbiju. Sada moète da primetite kolika je teìna ovog kukavi~kog poteza. Navodno, kriv amandman. Zar je mogu}e da jedan amandman moè da izazove ovo? Pa vaqda vam je jasno posle svega ovoga. Ako ste u problemima, nemojte da molite Tomislava Nikoli}a da vodi ra~una o va{oj porodici i nemojte da okumite Aleksandra Vu~i}a, jer oni guraju no` Vojislavu [e{equ. [ta re~e ovaj jadnik pre nekoliko dana moja mala stranka nema ideologiju. Pa kako da je ima? Wihova ideologija jeste da se gurne no` Vojislavu u Hagu. Slaba Srpska radikalna stranka, mrtav Vojislav [e{eq, jaka Srpska radikalna stranka, [e{eq moè da ìvi, to je dana{wa podela na{a, a ne neki amandman ili neki navodno zakon, pa ~itava revolucija se digla, kad, pre nekoliko dana, u ponedeqak i onaj Boìdar \eli}, jadnik kao da je progutao ne{to u Briselu. Dobio {amar~inu. Wih to uop{te ne interesuje. Koga u Evropskoj uniji interesuje Srbija, sa pravima, ponosna, dostojanstvena? Ne, wima treba Srbija Borisa Tadi}a sa skinutim ga}ama i koja guza~ki ide prema Evropi. I ovi pametwakovi}i sa krivi~nim prijavama, svi su sa krivi~nim prijavama koji su oti{li kod Tomislava Nikoli}a, svi uslovqeni. Imaju prosperiteta ako daju doprinos da se ubije Vojislav [e{eq u Ha{kom tribunalu. Vidite koliko je Tuìla{tvo Ha{kog tribunala lukavo, ne}e ono da obavi taj prqavi posao, nego podnosi zahtev da Pretresno ve}e donese odluku, da ono odlukom naloì postavqawe, na silu, nekog branioca a sami znate kakav bi to mogao da bude branilac, poput Van der Spula, Hupera ili neke druge nakaze. Vojislav [e{eq u {trajku gla|u, mirno, zavr{eno, u Srbiji nema ko da ska~e, nema ko da se buni. Posle toga moèmo da radimo {ta god ho}emo sa Srbijom. Za{to? Peta kolona unutar Srpske radikalne stranke je zavr{ila svoj posao. Smawila je popularnost Srpske radikalne stranke. Za{to? Jer oni su za evropske integracije, i sad prete vlasti praznim pi{toqem. Dakle, situacija je jasna, nije problem sa zakonom, nije problem sa amandmanom, problem je sa tim, i tako se i danas delimo ko je zato da Vojislav [e{eq bude ìv, da zavr{i to {to je zapo~eo u Ha{kom tribunalu, ako su oni sposobni, spremni i voqni da ~uju i da omogu}e su|ewe koje bi bilo fer i pravi~no i da se vrati svojoj ku}i. Jer, Tuìla{tvo vapi za braniocem kako se tokom postupka ne bi ~ulo {ta je Tuìla{tvo sve radilo i s kim se dogovaralo. Pre nekoliko dana su odgovorili na jedan zahtev Vojislava [e{eqa, kaù pa da, Karla del Ponte je objavila u svojoj kwizi tu re~enicu. Ali vi ste, gospodine [e{eq, malo pobrkali, kaè, optu`nica protiv vas je napisana 15. januara. To niko nije znao 15 januara. Sudija je optu`nicu proglasio 14. februara, ni to niko nije znao. Razgovor je sa \in|i}em obavila Karla del Ponte 17. februara, a vi ste prvi put do{li i dobili optu`nicu i nalog o pritvoru i hap{ewu 24. februara. Oni ~ak i ne znaju hronologiju. Oni ne znaju gde je kalendar. Oni ne znaju raspored meseci i oni prosto uìvaju u tome. Pazite, oni su na{li opstrukciju u svakoj re~enici koju Vojislav [e{eq kaè na zatvorenoj sednici na zatvorenoj
994
sednici ne pridràva se naloga. A zatvorena sednica postoji upravo zbog toga da bi se slobodno raspravqalo o nekom pitawu a javnost nema potrebe da sazna, recimo dva, tri, pet ili {est podataka, ali cela sednica je javna. Tuìla{tvo bi htelo Vojislava [e{eqa koji }uti i na zatvorenoj sednici, eto to je ta poruka koja dolazi preko ovakvih zahteva Tuìla{tva Ha{kog tribunala. Naravno da se pozivamo i da traìmo da se po{tuje pravo Vojislava [e{eqa da se sam brani. Dva puta je uspeo da to pravo ostvari u Ha{kom tribunalu. Oba puta po odlukama @albenog ve}a. Me|utim, Tuìla{tvo sad u ovom zahtevu ne pomiwe odluku @albenog ve}a od 8. decembra, ono izvor materijalnog prava nalazi u poni{tenim odlukama o dodeli branioca, kao da su poni{tene odluke i daqe na snazi. Ako je ne{to poni{teno, ono vi{e ne postoji. Ako odluka @albenog ve}a kaè poni{tava se Odluka prvostepenog ve}a, podrazumeva se, to je jasno. Ne, u Hagu je sve mogu}e. U Hagu se ne sprovodi pravo, nema tamo mesta za pravo. Tamo je apsolutno kontrolisani postupak. Nekoliko je qudi danas pri~alo kako je to kontrolisano sa aspekta svedoka. Me|utim, ja }u vam re}i jo{ jedan upe~atqiviji primer. Oni kaù, da bi se vodila rigorozna evidencija i kontrola, kako se koriste sredstva Ujediwenih nacija za odbranu. Sekretarijat je ovla{}en da donese uputstvo i on je doneo otprilike ovakvo uputstvo: da tim odbrane, ako èli da koristi ta sredstva, mora da napravi spisak i to u tom spisku da kaè ime i prezime svedoka odbrane, kada }e i sa kim da razgovara, gde }e da se razgovara, koliko }e da ko{ta karta, {ta }e da ga pita advokat koji je pripremao odbranu, {ta }e on da kaè, kako bi na taj na~in oni opravdali sredstva, a oni to lepo pokupe pa daju Tuìla{tvu i Tuìla{tvo unapred zna kakva }e biti odbrana. Da li je Tuìla{tvo na planeti Zemqi ovla{}eno da podnosi zahtev i da traì da se nekome nametne branilac? Odbrana i optu`ba su dve ravnopravne i suprotne strane. Tuìla{tvo smatra da je to jedna strana. Sve je to Tuìla{tvo. Tuìla{tvo procewuje {ta su interesi pravde, Tuìla{tvo procewuje kako treba da se pona{a Pretresno ve}e. Ovaj zahtev koji su traìli, a sad moram da vam dam punu sadrìnu tog zahteva. Traìli su, pod jedan: da se prekine su|ewe; pod dva: da se Vojislavu [e{equ nametne neki nezavisni branilac koji bi radio samo u ovom delu predmeta oko nametawa branioca; pa onda, da se Vojislavu [e{equ omogu}i da se izjasni, eto to je jedino {to su prihvatili iz odluka @albenog ve}a, pa da mu se dodeli branilac, pa da se odstrani Stru~ni tim koji mu pomaè u pripremi odbrane, da se zabrani komunikacija sa tim timom i da se zabrani i Vojislavu [e{equ da komunicira sa bilo kojim licem koje bi moglo da se pojavi kao svedok, pa bez obzira da li je svedok Tuìla{tva ili svedok odbrane. I, {ta su to jo{ zaboravili da traè, mislim to je tako kompletan zahtev iz koga moè da se zakqu~i samo da na kraju fali i moèmo da konstatujemo da je taj ~ovek mrtav. I oni u su{tini traè to, traè sau~esnika koji }e da u~estvuje sa Tuìla{tvom u ubistvu Vojislava [e{eqa. Meni je drago {to smo danas, i u ovom broju, i sa ovim u~esnicima pokazali da u Srbiji ne èlimo da budemo sau~esnici u ubistvu Vojislava [e{eqa.
995
Mi moèmo ne{to da pomognemo Vojislavu [e{equ, ali wemu su{tinski i nije potrebna pomo}. Za{to? Zato {to je on apsolutno nevino lice, koje je samo skloweno iz Srbije, eliminisano iz politi~kog ìvota sa tendencijom likvidacije zbog one ~uvene re~enice: Vodite ga i ne vra}ajte ga vi{e. Vidite koliko je jaka ta re~enica. U woj je sublimirana cela sudbina Srbije. Ne vra}ajte ga dok ne zavr{imo prqavi posao sa Kosovom i Metohijom, dok ne zavr{imo prqavi posao sa Republikom Srpskom, Republikom Srpskom Krajinom, dok ne zavr{imo sa Vojvodinom, nemojte da zaboravite, i to pitawe se otvara. Na koji na~in? Na na~in koji neminovno vodi do {tete za sve gra|ane Republike Srbije i za srpske nacionalne interese. Tu wima smeta Vojislav [e{eq. Za{to? Zato {to je stamen, {to on moè, i kad je vezan u sudnici, da ih kritikuje. [to re~e jedan: Ma pustili bi oni wega, nego ne}e on wih. On wima sudi tamo. Ja se nadam da }e ipak razum da pobedi, da ne moè da se pre|e preko svih granica. Hvala vam {to ste bili prisutni na ovom nau~nom skupu, zahvaqujem se svim u~esnicima. Sigurno }emo o ovome izdati kwigu. @iveo Vojislav [e{eq!
996
Sadràj
Predgovor .................................................................................................................... . I. Medijska hronologija neuspelog pu~a .......................................................... Septembar 2008. godine .......................................................................................... Radio televizija Srbije, emisija [ta radite, bre? .......................... Radio televizija Srbije, emisija [ta radite bre? ........................... Televizija Pink, emisija Nacionalni dnevnik ................................. Radio televizija Srbije, emisija [ta radite bre? ........................... Izjava Aleksandra Vu~i}a ispred Skup{tine grada Beograda ....... Televizija B 92, emisija Poligraf ......................................................... Televizja Studio B, emisija Vru}e leto ................................................ Radio televizija Srbije, emisija Upitnik ........................................... Televizija B 92, emisija Pe{~anik ......................................................... Televizija Super, emisija U ~etiri oka ................................................ Televizija Lav, emisija Otvoreni studio ............................................. Televizija Mladenovac, emisija Ne{to vi{e .................................... Radio televizija Vojvodine, emisija Iz prve ruke ............................ Televizija Sremska, emisija O~i u o~i .................................................. Televizija Palma plus, emisija Pitawa i odgovori ........................ Televizija Avala, Emisija Etiketirawe ............................................... Televizija B 92, emisija Stawe nacije .................................................... Radio televizija Vojvodine, emisija Signali ..................................... Televizija B 92, emisija: Stawe nacije ................................................... Radio televizija Srbije, emisija [ta radite, bre ............................ Televizija Super, emisija U ~etiri oka ................................................ Televizija Pink, Intervju Tomislava Nikoli}a .................................. Radio televizija Srbije, emisija [ta radite, bre ............................ Televizija IN, emisija Pro et kontra .................................................. Televizija Palma plus, emisija Pitawa i odgovori ........................ Televizija Santos, emisija Odgovor ........................................................ Radio televizija Srbije, emisija [ta radite bre ............................. Televizija Foks, Vesti ..................................................................................... Televizija B92 Info, emisija Uve}awe ................................................. Televizija Ko{ava, emisija ]irilica .................................................. Radio televizija Srbije, emisija [ta radite bre? ........................... Radio televizija Srbije, emisija Upitnik ........................................... Oktobar 2008. godine ............................................................................................... Radio televizija Srbije, emisija [ta radite bre ............................. Televizija B 92, emisija Stawe nacije ................................................... . II. Nau~ni skup Novi poku{aj sudskog ubistva dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu .......................................... 3 17 17 106 110 112 113 149 232 241 258 317 342 357 374 414 460 491 536 574 581 629 652 656 667 712 733 755 779 813 813 815 833 870 872 890 913 950 959
997
1. Vreme preispitivawa 2. Hajka na jeretika 3. Fenomenologija balkanskog despotizma 4. Veleizdajni~ki proces 5. Narkomanija Vuka manitoga 6. Politika kao izazov savesti 7. Milan Pani} mora pasti 8. Na me|unarodnoj sceni 9. Su~eqavawe sa sedmom silom 10. Narodni tribun 11. Poslani~ke besede 12. Filipike ~etni~kog vojvode 13. Pali, àri, dediwski dizdare 14. Crveni tiranin sa Dediwa 15. Da sve srpsko bude kao zemunsko 16. Promene po voqi naroda 17. Bez dlake na jeziku 18. Mo} argumenata 19. Falsifikovana voqa naroda 20. Vlada nacionalnog jedinstva 21. Srbija pod ameri~kim bombama 22. Dok patriote obnavqaju izdajnici razaraju 23. Radikali se nisu obrukali 24. Pakleni planovi Zapada 25. Kontrarevolucionar u buldoèr revoluciji 26. Dosmanlijski zulum nad Srbijom 27. Kontinuitet radikalske doslednosti 28. Glavni Milo{evi}ev politi~ki robija{ 29. Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a 30. Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu 31. Glogov kolac u dosovskom srcu
998
Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa
32. Dosmanlije kao novi jawi~ari 33. êtni~ka sabqa nad dosmanlijskom glavom 34. Na juna~kim rukama kroz srpsku Boku 35. Kora od banane 36. Srpski ~etni~ki pokret 37. Srpska radikalna stranka 38. Peti otaybinski kongres 39. Sudanije nepokornog vojvode 40. Ideologija srpskog nacionalizma 41. Afirmacija parlamentarizma 42. Slom savezne dràve 43. @igosawe dosmanlijskog be{~a{}a 44. êli~ni vojvoda 45. Stazom slave, u slu`bi otaybine 46. Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima 47. Uporna odbrana Srpstva 48. Stanko Suboti} Cane @abac, kraq duvanske mafije 49. Mafija{ka pudlica Neboj{a ôvi} 50. Cijin major Grujica Spasovi} 51. êtni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom 52. Suo~avawe sa ha{kim inkvizitorima 53. Ha{ki dosije nabe|enog ratnog zlo~inca 54. Pocepana ha{ka inkvizitorska ode`da 55. U ~equstima Kurve del Ponte 56. Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron 57. \avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle Drugi 58. Va{ingtonski seksualni manijak Bil Klinton 59. Ha{ko bajramsko prase 60. La`qiva ha{ka peder~ina Yefri Najs 61. Svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a u ha{kom procesu 62. Engleski pederski isprdak Toni Bler 63. Kriminalac i ratni zlo~inac Havijer Solana 64. Podmukli galski picopevac @ak [irak 65. Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Gen{er 66. Krvave ru~erde Madlen Olbrajt 67. Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi 68. Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt [esnaesti 69. Najve}i izdajnik Rusije Boris Jeqcin
999
70. Milo \ukanovi} novi Skenderbeg Crnojevi} 71. Boris Tadi} novi Sinan Pa{a Koya 72. Izdajni~ki akreditivi usta{kog konzula Vuka Dra{kovi}a 73. Politi~ki ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Ko{tunice 74. Vatikan glavno Satanino gnezdo 75. Rimska kurija ve~ito èdna srpske krvi 76. Evropska unija satanisti~ka tvorevina 77. Vatikanski antisrpski instrument Frawo Tu|man 78. Ameri~ki antisrpski instrument Alija Izetbegovi} 79. Holandski kurvin sin Alfons Ori 80. Ubica Slobodana Milo{evi}a Patrik Robinson 81. Korumpirani predsednik nelegalnog Ha{kog suda Fausto Pokar 82. Pitomac minhenske pivnice Volfgang [omburg 83. Ha{ki {trajk gla|u 84. Varvarska gozba 85. Kad bitange mar{iraju 86. Siktawe crvene zmije 87. Skalpirawe kao smisao informisawa 88. Ko pose~e bega Gutenberga 89. Robija kao sudbina 90. Politi~ka partija Prodanovi}a 91. Pokvareni malte{ki pacov Karmel Agijus 92. Smrdqiva gvajanska sviwa Mohamed [ahabudin 93. Pqa~ka{ novca Ujediwenih nacija Hans Holtajus 94. Degenerisani majmun Bakone Yastis Moloto 95. Retardirana ha{ka tuìteqka Hildegard Uerc-Reclaf 96. Qubavnik Yefrija Najsa Danijel Sakson 97. Jedna banana za Kofi Anana 98. O~erupana ha{ka }urka Kristina Dal 99. Afera Hrtkovci i usta{ka kurva Nata{a Kandi} 100. Ha{ka instrumentalizacija la`nih svedoka 101. Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije 102. Ubistvo mafija{kog premijera Zorana \in|i}a 103. Mafija ubila svog lidera 104. Propali pu~ Tomislava Nikoli}a 105. Ha{ki denuncijant Tomislav Nikoli} 106. Portparol lopovske stranke Aleksandar Vu~i} 107. Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vu~i}
1000

Vojislav Seselj - Haski Denuncijant Tomislav Nikolic

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vojislav Seselj - Haski Denuncijant Tomislav Nikolic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Vojislav [e{eq

HA[KI DENUNCIJANT TOMISLAV NIKOLI]

Srpska radikalna stranka Beograd 2009.

Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa, kwiga broj 105

1. [e{eq, Vojislav (urednik) a) Srbija - Politi~ke prilike - 2008

I. Medijska hronologija neuspelog pu~a

Oktobar 2008. godine

Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa

You might also like