The Story of Prophets and Kings

By Ellen G. White

ISTORIJA PROROKA I CAREVA

Elen Vajt

PREDGOVOR Istorija proroka i careva je druga u nizu od pet izvanrednih knjiga koje se bave svetom istorijom. Meutim, ova knjiga je poslednja u ovom nizu, a i poslednje delo koje je nastalo iz nadahnutog pera Elen G. Vajt. U razdoblju od sedamdeset godina rada u Americi i drugim zemljama, Elen G. Vajt je uvek naglaavala vanost istorijskih zbivanja, istiui da se u delovanju ljudi uvek mora zapaziti i nevidljivi uticaj dobra i zla Boje ruke i ruke velikog Bojeg protivnika. Proroki opisujui delovanje Provienja, pisac otkriva tajne nepoznate obinom oveku i objavljuje filozofiju istorije po kojoj dogaaji iz prolosti dobijaju veno znaenje. Elen G. Vajt daje ovakvo obrazloenje toj filozofiji: Snaga naroda i pojedinaca ne krije se u prilikama i sredstvima, koja ih na izgled ine nepobedivima; ona se ne nalazi u njihovoj oholoj veliini. Jedino im Boja sila i namera moe dati veliinu i snagu. Oni sami, svojim odnosom prema toj nameri, odluuju o svojoj sudbini. Istorije, koje su pisali ljudi, govore o ljudskim dostignuima, njihovim pobedama u bitkama, njihovim uspesima u penjanju lestvicama svetovne veliine. Boja istorija opisuje oveka onako kako ga Bog vidi. Ova knjiga Istorija proroka i careva, poinje izvetajem o Solomunovoj slavnoj vladavini nad Izrailjem, nad ujedinjenim carstvom, s Gospodnjim Hramom kao sreditem pravog bogosluenja. Opisani su usponi i padovi izdvojenog, izabranog naroda, koji se raspinjao izmeu vernosti Bogu i sluenja bogovima naroda koji su iveli u Palestini. I ovde se, u toku tog tako vanog perioda u istoriji ovoga sveta, jasno vide dramatini dokazi da se izmeu Hrista i sotone vodi nepotedna borba za srce i odanost ljudi. Knjiga je puna zadivljujuih studija karaktera mudrog Solomuna, koga mudrost nije spreavala da grei; Jerovoama, sebinog politiara, ije je vladanje ostavilo razorne posledice; monog i neustraivog Ilije, Jelisija, proroka mira i izleenja; Ahaza, straljivog i pokvarenog oveka; Jezekije, vernog i dobroudnog vladara; Danila, Bojeg oveka; Jeremije, proroka tuge; Ageja, Zaharije i Malahije, proroka obnovljenja. Sve njih nadmauje slava Cara koji dolazi, Bojeg Jagnjeta, jedinorodnog Sina, u kome e se ispuniti svi simboli. Patrijarsi i proroci, prva knjiga u ovom nizu, obuhvata istoriju sveta od stvaranja do kraja Davidove vladavine; enja vekova, trea knjiga, bavi se ivotom i slubom Isusa Hrista; a ova, Istorija proroka i careva, uklapa se izmeu njih dve. Dela apostola, etvrta knjiga, opisuje istoriju rane Hrianske crkve, a Velika borba, poslednja knjiga u ovom nizu, prati istoriju sukoba sve do naih dana, a zatim i proroki, sve do obnavljanja Zemlje. Istorija proroka i careva, koja je doivela mnoga izdanja od svog prvog pojavljivanja, izlazi sada prvi put na srpskom jeziku u punom tekstu i u slubeno odobrenom prevodu. Iskrena elja izdavaa je da ovo izdanje sa svojim bogatim poukama o veri u Boga i Njegovog Sina, Spasitelja sveta, i izvetajima o Bojem provienju u ivotu velikih ljudi i ena iz Starog zaveta, produbi versko iskustvo i prosvetli um svih onih koji budu itali njegove stranice.

GOSPODNjI VINOGRAD
U elji da izlije bogate nebeske darove na sve narode na Zemlji, Bog je pozvao Avrama da napusti svoj idolopokloniki rod i da se nastani u Hananskoj zemlji. Uiniu od tebe velik narod, rekao mu je, i blagosloviu te, i ime tvoje proslaviu, i ti e biti blagoslov. (1. Mojsijeva 12,2) Avram je bio pozvan da nasledi veliku ast da bude otac naroda koji e vekovima uvati i sauvati Boju istinu, namenjenu celom oveanstvu, naroda preko koga e biti blagosloveni svi narodi na Zemlji, jer e iz njega izai obeani Mesija. Ljudi su skoro potpuno izgubili znanje o pravom Bogu. Njihov um bio je pomraen idolopoklonstvom. Boanske zapovesti svete, pravedne i dobre (Rimljanima 7,12), ljudi su pokuavali da zamene zakonima u skladu s namerama svog surovog, sebinog srca. Ipak, Bog ih u svojoj milosti nije unitio. eleo je da im prui priliku da Ga upoznaju preko Njegove Crkve. Zamislio je da naela, koja bude otkrivao njegov narod, postanu sredstvo pomou koga e u oveku biti obnovljen Boji moralni lik. Boji zakon je morao da bude uzdignut, a Boji autoritet odran; zato je domu Izrailjevom bio poveren taj veliki i plemeniti zadatak. Bog ih je odvojio od sveta da bi mogao da im poveri sveti zalog. Uinio ih je rizniarima svoga Zakona, elei da preko njih sauva meu ljudima znanje o sebi. Nebeska svetlost tako je trebalo da obasja svet zaogrnut tamom, i da se zauje glas koji poziva sve narode da se odvrate od idolopoklonstva i slue ivom Bogu. Bog je silom velikom i rukom krepkom izveo svoj izabrani narod iz Egipta (2. Mojsijeva 32,11). Posla Mojsija, slugu svojega, Arona, izabranika svojega, pokazae meu njima udotvornu silu njegovu, i znake njegove u zemlji Hamovoj. Zapreti Crvenom moru, i presahnu; i prevede ih preko bezdane kao preko pustinje. (Psalam 105,26.27; 106,9) On ih je izbavio iz njihovog ropskog poloaja i odveo u dobru zemlju, zemlju koju im je u svom provienju pripravio kao utoite od neprijatelja. On je eleo da ih dovede k sebi i zagrli svojim venim rukama; a u znak zahvalnosti za Njegovu dobrotu i milost trebalo je da uzdignu Njegovo ime i da Ga uine slavnim na Zemlji. Jer je deo Gospodnji narod njegov, Jakov je ue nasledstva njegova. Nae ga u zemlji pustoj, na mestu stranu gde bui pusto; vodi ga unaokolo, ui ga i uva ga kao zenicu oka svojega. Kao to orao izmamljuje orlie svoje, die se nad ptiima svojim, iri krila svoja, uzima ih i nosi na krilima svojim, tako ga Gospod voae, i s njime ne bee tuega boga. (5. Mojsijeva 32,912) Tako je doveo Izrailjce k sebi, da mogu nastavati u senci Najviega. udesno sauvani od opasnosti u njihovom lutanju pustinjom, konano su kao omiljeni narod bili naseljeni u Zemlji obeanja. Sluei se priom, prorok Isaija dirljivim pesnikim oduevljenjem govori o pozivanju Izrailja, o njegovom obuavanju da bude Gospodnji predstavnik u svetu i obiluje u svakom dobrom delu: Zapevau sada dragome svojemu pesmu dragoga svojega o vinogradu njegovu. Dragi moj ima vinograd na rodnu brdacu, i ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i poeka da rodi groem. (Isaija 5,1.2.) Bog je eleo preko izabranog naroda da blagoslovi celo oveanstvo. Da, vinograd je Gospoda nad vojskama, objavio je prorok, dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad njegov. (Isaija 5,7) Tome narodu bila su poverena Boja proroanstva. Oni su bili ograeni propisima Njegovog zakona, venim naelima istine, pravednosti i neporonosti. Poslunost tim naelima trebalo je da bude njihova zatita, da im pomogne da sami sebe ne unite grenim obiajima. I kao kulu u vinogradu, Bog je usred Zemlje podigao svoj sveti Hram. Hristos je bio njihov Uitelj. Kao to je bio s njima u pustinji, tako je trebalo da i dalje bude njihov Uitelj i Vodi. U atoru od sastanka i u Hramu, Njegova slava poivala je na svetoj ekini iznad Prestola milosti. On je stalno pokazivao bogatstvo svoje ljubavi i strpljenja za njihovo dobro. Preko Mojsija bila im je otkrivena Boja namera i objanjeni uslovi napretka. Jer si ti narod svet Gospodu Bogu svojemu, rekao je On, tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da mu bude narod osobit, mimo sve narode na Zemlji. Danas si se zarekao Gospodu da e ti biti Bog i da e ii putovima njegovim i drati uredbe njegove, i zapovesti njegove i zakone njegove, i da e sluati glas njegov. A Gospod se danas tebi zarekao da e mu biti narod osobit, kao to ti je govorio, da bi drao sve zapovesti njegove: i da e te podignuti nad sve narode, koje je stvorio hvalom, imenom i slavom, da bude narod svet Gospodu Bogu svojemu, kao to ti je govorio. (5. Mojsijeva 7,6; 26,1719) Sinovi Izrailjevi trebalo je da zauzmu celu zemlju koju im je Bog odredio. Oni narodi koji su odbili da oboavaju pravoga Boga i da Mu slue trebalo je da izgube zemlju. Meutim, u skladu sa Bojom namerom trebalo je preko Izrailjaca ljude privui Njemu otkrivanjem Njegovog karaktera. Evaneoski poziv trebalo je da bude upuen celom svetu. Sluba prinoenja rtava svojim poukama trebalo je da uzdigne Hrista pred narodima tako da svi koji pogledaju na Njega mogu dobiti ivot. Svi koji, kao Rava Hananka i Ruta Moavka, odbace idolopokloniku slubu i okrenu se sluenju pravom Bogu, trebalo je da se sjedine s Bojim izabranim narodom. Kako se broj Izrailjaca bude poveavao, irie se i njihove granice, sve dok njihovo carstvo ne obuhvati ceo svet.

Ali, stari Izrailj nije ispunio Boje namere. Gospod je objavio: Ja te posadih, lozu izabranu, sve seme istinito, pa kako mi se promeni i izmetnu se odvoda od tue loze? Izrailj je prazna loza vinova, ostavlja rod za se. Pa sada, stanovnici jerusalimski i ljudi Judejci, sudite izmeu mene i vinograda mojega. to je jo trebalo initi vinogradu mojemu to mu ne uinih? Kad ekah da rodi groem, zato rodi vinjagom? Sada u vam kazati ta u uiniti vinogradu svojemu. Oboriu mu ogradu, neka opusti; razvaliu mu zid, neka se pogazi; uparloiu ga, nee se rezati ni kopati, nego e rasti kalj i trnje: i zapovediu oblacima da ne putaju vie dada na nj. Da... On ekae sud, a gle nasilja; ekae pravdu, a gle vike. (Jeremija 2,21; Osija 10,1; Isaija 5,37) Gospod je preko Mojsija pokazao svom narodu i posledice neverstva. Odbijajui da dre Njegov zavet, oni e se odvojiti od ivota koji dolazi od Boga i Njegovi blagoslovi nee se izlivati na njih. Ponekad, kad su sluali ove opomene, bogati blagoslovi izlivali su se na jevrejski narod, a preko njih i na okolne narode. Meutim, u svojoj istoriji mnogo ee zaboravljali su Boga i gubili iz vida neograniene prednosti koje su imali kao Njegovi predstavnici. Uskraivali su Mu slubu koju je oekivao od njih, a i svojim blinjima uskraivali su versko usmerenje i sveti primer. eleli su da samo za sebe iskoriste plodove vinograda nad kojim su bili postavljeni kao pristavi. Njihova pohlepnost i gramljivost uinile su da su ih ak i neznaboci poeli prezirati. Tako je neznaboaki svet dobio priliku da pogreno tumai Boji karakter i zakone Njegovog carstva. Bog je oinskim srcem podnosio svoj narod. Preklinjao ih je datim i uskraenim milostima. Strpljivo im je ukazivao na njihove grehe i trpeljivo ekao njihovo priznanje. Slao je proroke i glasnike da bi od svojih radnika dobio ono na to je imao pravo; ali, umesto da dobrodolicom doekaju ove ljude pune razboritosti i duhovne snage, oni su ih smatrali neprijateljima. Poeli su da ih progone i ubijaju. Bog im je slao nove glasnike, ali su prema njima postupili kao i prema prvima, osim to je njihova mrnja postala jo ea. Povlaenje boanske naklonosti u razdoblju izgnanstva navelo je mnoge na pokajanje, ali posle povratka u Zemlju obeanja, jevrejski narod ponovio je grehe preanjih narataja i raspirio politike sukobe s okolnim narodima. Proroke, koje im je Bog slao da iskorene sveopte zlo, doekivali su s istim podozrenjem i prezirom s kojim su ti glasnici bili primani u ranija vremena; i tako iz stolea u stolee, pristavi u vinogradu dodavali su krivicu krivici. Plemeniti okot, koji je boanski Vinogradar zasadio na breuljcima Palestine, ljudi Izrailjci prezreli su i konano bacili preko zidova vinograda; ranili Ga i izgazili nogama, nadajui se da su Ga zauvek unitili. Vinogradar je uklonio okot i sakrio Ga od njihovog pogleda. Ponovo Ga je posadio, ali s druge strane zida, tako da za njih vie nije bio vidljiv. Loze su prelazile preko zida, i kalemi su se mogli pricepiti; ali sam okot ostao je izvan domaaja tih ljudi, koji Mu vie nisu mogli nauditi. Posebnu vrednost za savremenu Boju Crkvu na Zemlji, za radnike u Njegovom vinogradu, imaju poruke saveta i opomena datih preko proroka, koji su objavljivali Njegovu venu nameru za dobro oveanstva. U uenju Bojih proroka, jasno se otkriva Njegova ljubav prema izgubljenom rodu i Njegov plan spasenja. Izvetaj o pozivanju Izrailja, o njegovim uspesima i padovima, o ponovnom sticanju boanske naklonosti, o njegovom odbijanju Gospodara vinograda, o ostvarivanju vekovnog plana preko pobonog Ostatka na kome e se ispuniti sva zavetna obeanja, bio je sadraj poruka boanskih glasnika tokom svih proteklih vekova. I danas je poruka Njegovoj Crkvi, onima koji kao verni radnici rade u Njegovom vinogradu, potpuno ista kao i ona koju su upuivali proroci od starine: Tada pevajte o vinogradu koji raa crvenim vinom: Ja, Gospod, uvam ga, u svako doba zalivam ga, dan i no uvau ga da ga ko ne oteti! (Isaija 27,2.3) Neka se Izrailj nada u Boga. Gospodar vinograda i sada meu ljudima svih naroda i plemena, prikuplja dragocene rodove, koje je ve toliko dugo ekao. Uskoro e se vratiti meu svoje, a toga radosnog dana konano e se ispuniti Njegova vena namera koju je imao s domom Izrailjevim. Jednom e se ukoreniti Jakov; procvetae i uzrasti Izrailj, i napunie vasionu plodom! (Isaija 27,6)

IZ SNAGE U SLABOST
Ovako veli Gospod: mudri da se ne hvali mudrou svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali, neka se hvali time to razume i poznaje mene da sam ja Gospod koji ini milost i sud i pravdu na Zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod. (Jeremija 9, 23.24)

1 poglavlje

SOLOMUN
Za vreme vladavine Davida i Solomuna, Izrailj je stekao meunarodni ugled i veliku mo, i zato je imao mnotvo prilika da svoj moni uticaj stavi na stranu istine i pravde. Gospodnje ime je bilo uzdizano i potovano, a namera s kojom su Izrailjci bili dovedeni u Obeanu zemlju, makar naizgled, bliila se ispunjenju. Zidovi razdvajanja bili su oboreni i traitelji istine iz neznaboakih zemalja nisu se vraali nezadovoljni. Neki su se i obraali, a Boja Crkva na Zemlji rasla je i napredovala. Solomun je bio pomazan i proglaen za cara u vreme zavrnih godina vladavine svoga oca Davida, koji se u njegovu korist odrekao prestola. Njegova mladost mnogo je obeavala i u skladu sa Bojom namerom trebalo je da ide iz snage u snagu, iz slave u slavu, postajui sve sliniji Bogu po karakteru, nadahnjujui svoj narod da opravda sveto poverenje, koje mu je bilo ukazano kao uvaru boanske istine. David je znao da e se Boja uzviena namera s Izrailjem ostvariti samo ako se i vladari i narod budu trudili, neprekidno i revnosno, da dostignu visoka merila koja su im bila postavljena. Znao je da e njegov sin, mladi vladar Solomun, da bi opravdao sveto poverenje koje mu je Bog u svojoj milosti ukazao, morati da bude ne samo ratnik, dravnik i suveren, ve i snaan, dobar ovek, uitelj pravednosti, primer vernosti. Neno ali ozbiljno David je pozvao Solomuna da bude muevan i plemenit, da pokae milost i ljubaznost svojim podanicima, da svim svojim postupcima prema narodima na Zemlji proslavi i uzvisi Boje ime i objavi lepotu svetosti. Mnoga teka, znaajna iskustva, kroz koja je David prolazio na svom ivotnom putu, otkrila su mu vrednost plemenitih vrlina i navela ga da u svojoj predsmrtnoj poruci zatrai od Solomuna: Koji vlada ljudima neka je pravedan, vladajui u strahu Bojem. I bie kao svetlost jutarnja, kada Sunce izlazi jutrom bez oblaka; i kao trava koja raste iz zemlje od svetlosti iza dada. (2. Samuilova 23,3.4) Kakvu je priliku Solomun dobio! Ako bude sledio boanski nadahnute poruke svoga oca, njegova vladavina bie vladavina pravednosti, kao ona koja je opisana u Psalmu:
Boe, daj caru sud svoj, i pravdu svoju sinu carevu: On e suditi narodu tvojemu po pravdi, i nevoljnicima tvojim po pravici... Sii e kao dad na pokoenu livadu, kao kaplje koje poraaju zemlju. Procvetae u dane njegove pravednik, i svuda mir dokle tee meseca. Vladae od mora do mora, i od reke do krajeva zemaljskih. Carevi Tarsiski i ostrvljani donee dare, carevi Savski i avski dae danak. Klanjae mu se svi carevi, svi narodi bie mu pokorni. Jer e izbaviti ubogoga koji cvili, i nevoljnoga koji nema pomonika... I svagda e se moliti za njega, i svaki e ga dan blagosiljati... Ime e njegovo biti uvek, dokle tee Sunca, ime e njegovo rasti: Blagoslovie se u njemu, svi e ga narodi zvati blaenim. Blagosloven Gospod Bog, Bog Izrailjev, koji jedan ini udesa. I blagosloveno slavno ime njegovo uvek! Slave njegove napunie se sva zemlja.

Amin i amin! (Psalam 72)

Solomun je u mladosti svoj izbor usaglasio s Davidovim, tokom mnogih godina hodao je poteno, a njegov ivot bio je obeleen strogom poslunou Bojim zapovestima. U toku prvih dana svoje vladavine, zajedno sa svojim dravnim savetnicima, posetio je Gavaon, u kome se jo nalazilo Svetilite, podignuto u pustinji, i tu se sjedinio sa svojim izabranim savetnicima, tisunicima i stotinicima, sudijama i svim knezovima u Izrailju, glavarima domova otakih u prinoenju rtava Bogu i potpunom linom posveenju Gospodnjoj slubi (2. Dnevnika 1,2). Iako tek maglovito nasluujui veliinu odgovornosti koje namee carski poloaj, Solomun je shvatio da oni koji nose teke terete moraju potraiti savet na Izvoru mudrosti, ako ele da uspeno izvre svoje obaveze. To ga je navelo da pozove svoje savetnike da se udrue s njim u naporima da svoju slubu uine ugodnom Bogu. Vie od svakog zemaljskog dobra, car je eleo mudrost i razum da bi mogao da obavi delo koje mu je Bog poverio. eznuo je za pronicljivou uma, irinom srca, nenou duha. Te noi Bog se javio Solomunu u snu i rekao mu: Iti ta hoe da ti dam! U svom odgovoru mladi vladar je iskazao svoju bespomonost i elju da dobije pomo. Ti si uinio veliku milost sluzi svojemu Davidu, ocu mojemu, rekao je. Kao to je hodio pred tobom verno i pravedno i s pravim srcem prema tebi; i sauvao si mu ovu veliku milost, te mu dao sina da sedi na prestolu njegovu, kao to se vidi danas. I tako, Gospode, Boe moj, ti si postavio slugu svojega carem na mesto Davida, oca mojega, a ja sam mlad, niti znam polaziti ni dolaziti. I tvoj je sluga meu narodom tvojim, koji si izabrao, narodom velikim, koji se ne moe izbrojati ni proraunati od mnoine. Daj, dakle, sluzi svojemu srce razumno da moe suditi narodu tvojemu i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko moe suditi narodu tvojemu tako velikom? I bi milo Gospodu to Solomun to zaiska. to ti je to u srcu, rekao je Bog Solomunu, a ne ite bogatstva, blaga ni slave, ni dua nenavidnika svojih, niti ite duga ivota; nego ite mudrosti i znanja da moe suditi narodu mojemu, evo, uinih po tvojim reima; evo ti dajem srce mudro i razumno da takvoga kakav si ti ni pre tebe nije bilo, niti e posle tebe nastati takav kakav si ti. A svrh toga dajem ti i to nisi iskao, i blago i slavu, kakvu nisu imali carevi pre tebe niti e posle tebe imati. I ako uzide mojim putovima, drei uredbe moje i zapovesti moje, kao to je iao David, otac tvoj, produiu dane tvoje. (1. O carevima 3,514; 2. Dnevnika 1,712) Bog je obeao da e biti sa Solomunom isto onako kao to je bio s Davidom. Ako car bude hodio pred Bogom poteno, ako bude inio ono to mu je Bog zapovedio, njegov presto e se utvrditi, a njegova vladavina postae sredstvo da se Izrailj uzdigne kao narod mudar i razuman, (5. Mojsijeva 4,6) kao svetlost okolnim narodima. Jezik kojim se Solomun sluio u svojoj molitvi pred prastarim oltarom u Gavaonu, otkriva njegovu poniznost i snanu elju da proslavi Boga. On je shvatio da je bez boanske pomoi slab kao malo dete da ispuni odgovornosti koje na njemu poivaju. Znao je da mu nedostaje pronicljivosti, i upravo ga je svest o linoj velikoj potrebi navela da od Boga zatrai mudrost. U njegovom srcu nije bilo sebinih tenji za znanjem koje bi ga uzdiglo iznad ostalih. eleo je da verno obavlja poverene dunosti, birajui dar koji bi posluio kao sredstvo da njegova vladavina bude na slavu Bogu. Solomun nikada nije bio tako istinski bogat ili tako mudar ili tako veliki kao kada je priznao: A ja sam mlad, niti znam polaziti niti dolaziti! Oni koji danas zauzimaju poverljive poloaje treba da se trude da naue lekciju koja se nalazi u Solomunovoj molitvi. to je poloaj koji ovek zauzima vii, to je odgovornost koju nosi vea, to e snaniji biti uticaj koji iri i znaajnija njegova potreba da se osloni na Boga. On uvek mora da ima na umu da zajedno s pozivom za rad, dolazi i poziv da hodi smerno pred svojim blinjima. On pred Bogom treba da stoji kao uenik. Poloaj ne posveuje karakter. Upravo potovanjem Boga i sluanjem Njegovih zapovesti ovek postaje istinski veliki. Bog kome sluimo ne gleda ko je ko. Onaj isti koji je Solomunu dao duh mudre pronicljivosti spreman je da taj dar danas izlije na svoju decu. Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, objavljuje Njegova re, neka ite u Boga, koji daje svakome bez razlike, i ne kori nikoga, i dae mu se. (Jakov 1,5) Kada nosilac odgovornosti ezne za mudrou vie nego za bogatstvom, silom ili slavom, nee se razoarati. Takav e nauiti od Velikog uitelja ne samo ta da ini, ve i da to ini tako da stekne boansko odobravanje. Sve dok bude posveen Bogu, ovek kome je Bog dao razboritost i sposobnost nee biti eljan visokih poloaja, niti e se truditi da vlada ili upravlja. Potrebe zahtevaju da ljudi moraju nositi odgovornosti; ali, umesto da tei za najviim mestom, ovek koji je pravi voa molie se za srce puno razumevanja, da bi mogao da prepozna razliku izmeu dobra i zla. Staza ljudi koji su postavljeni za voe nije laka. Meutim, zato oni u svakoj tekoi treba da uju poziv na molitvu. Nikada ne smeju propustiti da zatrae savet na velikom Izvoru svake mudrosti. Ojaani i prosvetljeni silom Velikog Radnika, bie osposobljeni da se vrsto odupru nesvetim uticajima, da razlikuju pravedno od nepravednoga, dobro od zla. Oni e odobravati ono to Bog odobrava, i ozbiljno se boriti protiv unoenja pogrenih pravila u Njegovo delo. Mudrost koju je Solomun vie eleo od bogatstva, asti i dugog ivota, Bog mu je dao. Njegova molba da dobije bistar um, iroko srce i nean duh bila je usliena. I Bog dade mudrost Solomunu i razum vrlo velik, i srce

prostrano kao pesak na bregu morskom. Jer mudrost Solomunova bee vea od mudrosti svih istonih naroda i od sve mudrosti misirske. Mudriji bee od svakoga oveka... i razglasi se ime njegovo po svim narodima unaokolo. (1. O carevima 4,2931) I sav Izrailj u... i pobojae se cara, jer videe da je u njemu mudrost Boja da sudi. (1. O carevima 3,28) Narodno srce okrenulo se Solomunu, kao to je bilo okrenuto Davidu, i narod ga je sluao u svemu. Solomun... utvrdi se u carstvu svom, i Gospod Bog njegov bee s njim, i uzvisi ga veoma. (2. Dnevnika 1,1) U toku mnogih godina Solomunov ivot bio je obeleen odanou Bogu, potenjem i naelnou, strogom poslunou Bojim zapovestima. Upravljao je svim vanim poduhvatima i mudro vodio sve poslove carevine. Njegovo bogatstvo i mudrost, velianstvene graevine i javni spomenici, koje je podizao u prvim godinama svoje vladavine, energija, pobonost, pravednost, velikodunost koje je pokazivao reju i delom, pridobili su vernost njegovih podanika, divljenje i potovanje vladara mnogih zemalja. Gospodnje ime veoma je potovano u toku prvog dela Solomunove vladavine. Careva mudrost i pravednost svedoili su svim narodima o uzvienim osobinama Boga kome je sluio. U jednom razdoblju Izrailj je bio svetlost svetu, svetlost koja je otkrivala Gospodnju veliinu. Istinita slava Solomunove rane vladavine nije leala u njegovoj nadmonoj mudrosti, udesnom bogatstvu, dalekosenoj sili i slavi koju je uivao, ve u potovanju koje je zadobijalo ime Boga Izrailjevog mudrom upotrebom nebeskih darova. Kako su godine prolazile, a Solomunova slava rasla, on se trudio da proslavi Boga razvijajui svoju mentalnu i duhovnu snagu, nastavljajui da prenosi blinjima blagoslove koje je dobijao. Niko bolje od njega nije shvatao da je samo Gospodnjom naklonou dobijao snagu i mudrost i razum, i da su mu ti darovi bili dati da bi svetu otkrio znanje o Caru nad carevima. Solomun se posebno zainteresovao za istoriju prirode, ali njegova istraivanja ne mogu se ograniiti samo na neku od grana nauke. Marljivim izuavanjem svega to je stvoreno, i ivoga i neivoga, stekao je jasna znanja o Stvoritelju. U prirodnim silama, u ivom i neivom svetu, u svakom drvetu i grmu i cvetu, on je gledao otkrivenje Boje mudrosti; i dok se trudio da sve vie i vie naui, njegovo poznavanje Boga i njegova ljubav prema Bogu stalno su rasli. Solomunova boanski nadahnuta mudrost nala je svoj izraz u pesmama hvale i u mnogim izrekama. I izgovori tri tisue pria, i bee pesama njegovih tisua i pet. Govorio je o drveu, od kedra na Livanu do isopa koji nie iz zida; govorio je i o stoci i o pticama i o bubama i o ribama. (1. O carevima 4,32.33) U Solomunovim izrekama opisana su naela svetog ivljenja i visokih dostignua, naela koja potiu sa Neba i koja vode u pobonost, naela koja bi trebalo da upravljaju svakim postupkom u ivotu. iroka rasprostranjenost tih naela, priznavanje Boga kao Onoga kome pripada sva slava i ast, uinili su rane godine Solomunove vladavine vremenom moralnog uzdizanja i materijalnog blagostanja. Blago oveku koji nae mudrost, pisao je on, i oveku koji dobije razum. Jer je bolje njome trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njoj bolji je od zlata. Skuplja je od dragoga kamenja, i to je god od najmilijih stvari tvojih ne mogu se izjednaiti s njome. Dug ivot u desnici joj je, a u levici bogatstvo i slava. Puti su njeni mili puti, i sve staze njene mirne. Drvo je ivotno onima koji se hvataju za nju, i ko je god dri, srean je. (Prie 3,1318) Mudrost je glavno; pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum. (Prie 4,7) Poetak je mudrosti strah Gospodnji. (Psalam 111,10) Strah je Gospodnji mrnja na zlo; ja mrzim ponositost i oholost i zli put i usta opaka. (Prie 8,13) O, da je u kasnijim godinama Solomun sluao ove prekrasne, mudre rei! O, da je onaj isti koji je izjavio: Usne mudrih ljudi seju znanje (Prie 15,7), onaj koji je lino uio careve zemaljske da Caru nad carevima ukau hvalu, koju su eleli da daju nekom zemaljskom vladaru, nikada ne bi opakih usana, u ponositosti i oholosti prisvojio sebi slavu koja pripada samo Bogu!

2 poglavlje

HRAM I NjEGOVO POSVEENjE

Davidov dugogodinji plan o podizanju Hrama Gospodu, Solomun je mudro ostvario. Jerusalim je u razdoblju od sedam godina bio pun uurbanih radnika koji su poravnavali odabrano gradilite, zidali velike zatitne zidove, postavljali iroke temelje, veliko kamenje, skupoceno kamenje, tesano kamenje, oblikovali teku grau, koja je dovoena iz Livanskih uma, i podizali velianstveno Svetilite (1. O carevima 5,17). Istovremeno s pripremanjem drveta i kamena, tom zadatku hiljade radnika usmeravali su sve svoje snage, napredovala je i izrada hramske opreme pod upravom Hirama iz Tira, oveka veta i razumna... koji ume raditi od zlata, i od srebra, od bakra, od gvoa, od kamena i od drveta, od skerleta, od porfire i od tankog platna i od crvca. (2. Dnevnika 2,13.14) I tako, dok je graenje na brdu Moriji napredovalo bez buke, jer zidahu od kamena, koji dovoahu sasvim prigotovljen, te se ni eki ni sekira niti ikakvo orue gvozdeno ne u u domu kad se zidae, prekrasna oprema je bila pripravljana po planu koji je David ostavio svome sinu, i sve druge sprave za dom Boji. (1. O carevima 6,7; 2. Dnevnika 4,19) Ovu opremu inili su kadioni oltar, stolovi na kojima su stajali postavljeni hlebovi, svenjak sa icima, sa spravama i oruem kojima su se sluili svetenici u toku svoje slube na svetom mestu, sve od zlata, a to zlato bejae veoma dobro. (2. Dnevnika 4,21) Bronzana oprema oltar za rtve paljenice, velika umivaonica oslonjena na dvanaest volova, manje umivaonice i mnogo drugog orua to je car salivao u ravni Jordanskoj u zemlji ilovai izmeu Sohota i Saridate. (2. Dnevnika 4,17) I naini Solomun svega ovoga posua vrlo mnogo, tako da ne bude nedostatka. Nenadmana je bila lepota i neuporediv sjaj zdanja koje je Solomun sa svojim saradnicima podigao za Boga i bogosluenje. Ukraena skupocenim kamenjem, okruena prostranim dvoritima sa velianstvenim prilazima, oiviena rezbarenom kedrovinom i uglaanim zlatom, hramska graevina, sa izvezenim zavesama i bogatom opremom, bila je odgovarajui simbol ive Boje Crkve na Zemlji, koja je tokom vekova graena prema boanskom planu, od materijala koji je predstavlja zlato, srebro i drago kamenje, prekrasno izraeni u dvoru. (1. Korinanima 3,12; Psalam 144,12) U tom duhovnom Hramu Hristos je Kamen od ugla... na kome sva graevina sastavljena raste za Crkvu svetu u Gospodu. (Efescima 2,20.21) Na kraju je Hram, koji je car David planirao, a sagradio njegov sin Solomun, bio zavren. U svemu to bee naumio da naini u domu Gospodnjem Solomun je bio uspean. (2. Dnevnika 7,11; Bakoti) A onda, da bi graevina koja je krasila vrh brda Morije zaista postala ono to je David toliko eleo da bude, jer nee biti oveku taj dvor nego Gospodu Bogu (1. Dnevnika 29,1), preostala je samo sveana ceremonija njenog formalnog posveenja Gospodu i Njegovom oboavanju. Mesto na kome je Hram bio sagraen dugo je bilo smatrano svetim mestom. Upravo je tu Avram, otac vernih, pokazao spremnost da na Gospodnju zapovest rtvuje svoga jedinog sina. Tu je Bog obnovio svoj zavet blagoslova s Avramom, u koji je bilo ukljueno i slavno mesijansko obeanje ljudskom rodu o izbavljenju rtvom Sina Najviega (vidi: 1. Mojsijeva 22,9.1618). Upravo je ovde Gospod odgovorio ognjem s neba, kada je David prineo rtve paljenice i rtve zahvalne da bi zaustavio osvetniki ma anela koji je izaao da zatire (vidi: 1. Dnevnika 21). I sada, jo jednom, Gospodnji sledbenici okupili su se na tom mestu da se sretnu s Bogom i obnove svoj zavet s Njime. Vreme izabrano za posveenje bilo je vrlo povoljno sedmi mesec, kada su ljudi iz svih delova carstva navikli da dolaze u Jerusalim da proslave praznik Senica. Ova svetkovina je pre svega bila praznik radosti. Posle zavretka etvenih radova, a pre poetka napora u sledeoj godini, narod je slobodan od briga, mogao da se prepusti svetim, radosnim uticajima tog trenutka. U odreeno vreme Izrailjevo mnotvo, zajedno sa bogato odevenim predstavnicima mnogih stranih naroda, okupilo se u porti Hrama. Prizor je bio nesvakidanje velianstven. Solomun, sa stareinama Izrailja i najuticajnijim predstavnicima naroda, vratio se iz drugog dela grada, donosei Koveg svedoanstva. Iz Svetilita sa visina Gavaona prenesen je prastari ator od sastanka, i svi sudovi sveti to behu u atoru (2. Dnevnika 5,5); i ti potovani spomenici ranijih iskustava sinova Izrailjevih u toku putovanja kroz pustinju i osvajanja Hanana, sada su nali svoj stalni dom u blistavoj graevini koja je bila podignuta da preuzme mesto pokretnog Svetilita. Prenosei u Hram sveti Koveg u kome su bile dve kamene ploe na kojima su Bojim prstom bile napisane zapovesti Dekaloga, Solomun je sledio primer svoga oca Davida. Posle svakih est koraka prinosio je rtve. Uz

pevanje i muziku i sveane obrede, unesoe svetenici koveg zaveta na mesto njegovo. (2. Dnevnika 5,7) Kada su izali iz unutranjeg svetilita, zauzeli su mesta koja su im bila odreena. Pevai Leviti odeveni u belu lanenu odeu, sa kimvalima i psaltirima i harfama u rukama stajali su sa istone strane oltara, a s njima stotinu i dvadeset svetenika koji su trubili u trube (vidi: 12. stih). A kada oni koji trubljahu u trube i koji pevahu, slono jednim glasom hvaljahu i slavljahu Gospoda, i kada podizahu glas uz trube i uz kimvale i gusle, hvalei Gospoda da je dobar, da je doveka milost njegova, tada se napuni oblaka dom Gospodnji, te ne mogahu svetenici stajati da slue od oblaka, jer se slave Gospodnje napuni dom Boji. (2. Dnevnika 5,13.14) Shvatajui vanost tog oblaka, Solomun je izjavio: Gospod je rekao da e nastavati u mraku. A ja sazidah dom tebi za stan i mesto da u njemu nastava doveka! (2. Dnevnika 6,1.2)
Gospod caruje, neka strepe narodi: sedi na heruvimima, neka se drma Zemlja! Gospod je na Sionu velik, i visok nad svim narodima. Neka slave veliko i strano ime tvoje, da je svet... Uzviujte Gospoda Boga naega, i klanjajte se podnoju njegovu, da je svet! (Psalam 99,15)

Nasred trema u Hramu bilo je podignuto podnoje od bakra, ili platforma, pet lakata dugo i pet lakata iroko, a tri lakta visoko. Na njemu je stajao Solomun i uzdignutih ruku blagosiljao mnotvo ispred sebe. A sav zbor Izrailjev stajae. (2. Dnevnika 6,13.3) Blagosloven da je Gospod Bog Izrailjev, uskliknuo je Solomun, koji je govorio svojim ustima Davidu, ocu mojemu, i ispunio rukom svojom, govorei... izabrah Jerusalim da u njemu bude ime moje. (2. Dnevnika 6,46) Solomun je zatim kleknuo na podnoju, i pred celim narodom uputio molitvu posveenja. Podiui svoje ruke prema nebu, dok je zbor pognuo glave, car se molio: Gospode, Boe Izrailjev! Nema Boga takvoga kakav si ti ni na nebu ni na zemlji, koji uva zavet i milost slugama svojim, koji hode pred tobom svim srcem svojim. Ali, hoe li doista Bog stanovati s ovekom na Zemlji? Eto, nebo, i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom to ga sazidah. Ali, pogledaj na molitvu sluge svojega i na molbu njegovu, Gospode, Boe moj, uj viku i molitvu kojom ti se danas moli sluga tvoj, da budu oi tvoje otvorene nad domom ovim danju i nou, nad ovim mestom, gde si rekao da e namestiti ime svoje, da uje molitvu kojom e se moliti sluga tvoj na ovom mestu. uj molbu sluge svojega i naroda svojega Izrailja, kojima e se moliti na ovom mestu, uj s mesta gde stanuje, s neba, uj i smiluj se... I kad se razbije pred neprijateljem narod tvoj Izrailj zato to ti zgree, pa se obrate i dadu slavu imenu tvojemu i pomole ti se i zamole te u ovom domu, ti uj s neba, i oprosti greh narodu svojemu Izrailju, i dovedi ih opet u zemlju koju si dao njima i ocima njihovim. Kada se zatvori nebo, te ne bude dada zato to zgree tebi, pa ti se zamole na ovom mestu, i dadu slavu imenu tvojemu i od greha se svojega obrate, kad ih namui, ti uj s Neba, i oprosti greh narodu svojemu Izrailju, pokazav im put dobri kojim e hoditi, i pusti dad na zemlju svoju koju si dao narodu svojemu u nasledstvo. Kada bude gladi u zemlji, kada bude pomor, sua ili medljika, skakavci ili gusenice kada budu, ili ga stegne neprijatelj njegov u zemlji njegovoj vlastitoj, ili kakvo god zlo ili kakva god bolest, svaku molbu i svaku molitvu, koja bude od koga god oveka ili od svega naroda tvojega Izrailja, ko pozna muku svoju i bol svoj i podigne ruke svoje u ovom domu, ti uj s Neba, iz stana svojega, i oprosti i podaj svakome po putovima njegovim, to zna u srcu njegovom... da te se boje hodei putovima tvojim dokle su god ivi na zemlji, koju si dao ocima naim. I inostranac koji nije od naroda tvojega Izrailja, nego doe iz daleke zemlje imena radi tvojega velikoga i ruke tvoje krepke i miice tvoje podignute, kada doe i pomoli se u ovom domu, ti uj s Neba, iz stana svojega, i uini sve to povie k tebi onaj stranac, da bi poznali svi narodi na Zemlji ime tvoje i bojali se tebe kao narod tvoj Izrailj, i da bi znali da je ime tvoje prizvano nad ovim domom, koji sazidah. Kada narod tvoj izide na vojsku na neprijatelje svoje putem kojim ga poalje, i pomole ti se okrenuvi se ka gradu ovome, koji si izabrao, i k ovome domu, koji sam sazidao imenu tvojemu, uj s Neba molbu njihovu, i dobavi im pravicu. Kada ti zgree, jer nema oveka koji ne grei, i razgnevivi se na njih da ih neprijateljima, te ih zarobe i odvedu u zemlju daljnu ili koja je blizu, ako se dozovu u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo, i obrate se i stanu ti se moliti u zemlji ropstva svojega, i reknu: sagreismo i zlo uinismo i skrivismo, i tako se obrate k tebi

svim srcem svojim i svom duom svojom u zemlji ropstva svojega, u koju budu odvedeni u ropstvo, i pomole ti se okrenuvi se k zemlji svojoj, koju si dao ocima njihovim, i ka gradu, koji si izabrao, i k domu, koji sam sazidao imenu tvojemu, tada uj s Neba, iz stana svojega, molbu njihovu i molitvu njihovu, i oprosti narodu svojemu to ti budu zgreili. Tako, Boe moj, neka budu oi tvoje otvorene i ui tvoje prignute na molbu u ovom mestu. I tako, stani, Gospode, Boe, na poivalitu svojemu, ti i koveg sile tvoje; svetenici tvoji, Gospode Boe, neka se obuku u spasenje, i sveci tvoji neka se raduju dobru. Gospode Boe, nemoj odvratiti lica svojega od pomazanika svojega, opominji se milosti obeane Davidu, sluzi tvojemu! (2. Dnevnika 6,1442) Kada je Solomun zavrio svoju molitvu, sie oganj s neba i spali rtvu paljenicu i druge rtve. Svetenici nisu mogli da uu u Hram, jer se slave Gospodnje napuni dom Gospodnji. A svi sinovi Izrailjevi, videi gde sie oganj i slava Gospodnja na dom savie se licem k zemlji do poda i poklonie se i hvalie Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost njegova. Car i narod tada prinesoe rtve pred Gospodom. I tako posvetie dom Boji car i sav narod. (2. Dnevnika 7,15) Mnotvo okupljeno iz svih delova carstva, s granica od Emata do potoka Egipatskoga, sabor veoma veliki, dralo je sedam dana radosnu svetkovinu. Sledeu sedmicu radosno mnotvo je provelo svetkujui praznik Senica. Na kraju ovog vremena ponovnog posveenja i radosti, narod se vratio svojim domovima, radosni i veseli radi dobra to uini Gospod Davidu i Solomunu i Izrailju, narodu svojemu. (2. Dnevnika 7,8.10) Car je uinio sve to je bilo u njegovoj moi da ohrabri narod da se potpuno preda Bogu i Njegovoj slubi i uzvisi Njegovo sveto ime. Vladar Izrailja i sada, jo jednom, kao u Gavaonu na poetku svoje vladavine, dobio je dokaz boanskog prihvatanja i blagoslova. Gospod mu se u nonom vienju javio s porukom: Usliio sam molbu tvoju i izabrao sam to mesto da mi bude dom za rtve. Ako zatvorim nebo da ne bude dada, ili, ako zapovedim skakavcima da popasu zemlju, ili, ako pustim pomor na narod svoj, i ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potrae lice moje, i povrate se sa zlih puteva svojih, i ja u tada usliiti s Neba, i oprostiu im greh njihov, i isceliu zemlju njihovu. I oi e moje biti otvorene i ui moje prignute k molitvi s toga mesta. Jer sada izabrah i posvetih dom taj da bude ime moje tu doveka; i bie tu oi moje i srce moje vazda. (2. Dnevnika 7,1216) Da je Izrailj ostao veran Gospodu, ta velianstvena graevina stajala bi zauvek, kao trajni znak Boje posebne naklonosti prema svom izabranom narodu. A tuine koji pristanu uz Gospoda da mu slue, Bog je objavio, i da ljube ime Gospodnje, da mu budu sluge, koji god dre subotu da je ne oskvrne i dre zavet moj; njih u dovesti na svetu goru svoju i razveseliu ih u svetom domu svome molitvenom; rtve njihove paljenice i druge rtve bie ugodne na oltaru mom, jer e se dom moj zvati dom molitve svim narodima. (Isaija 56,6.7) Gospod je dajui ova obeanja o prihvatanju, vrlo jasno pokazao caru put dunosti. Rekao je: A ti, ako uzide preda mnom kako je iao David, otac tvoj, tvorei sve to sam ti zapovedio i drei uredbe moje i zakone moje, utvrdiu presto carstva tvojega kako sam obeao Davidu, ocu tvojemu, govorei: nee ti nestati oveka koji bi vladao u Izrailju. (2. Dnevnika 7,17.18) Da je Solomun nastavio da ponizno slui Gospodu, cela njegova vladavina irila bi snaan uticaj na dobro meu okolnim narodima, narodima koji su ve osetili pozitivan uticaj vladavine Davida, njegovog oca, i mudrih rei i velianstvenih dela u toku ranih godina njegove line vladavine. Predviajui strana iskuenja koja prate blagostanje i svetovne poasti, Bog je opomenuo Solomuna protiv zala otpadnitva i prorekao razorne posledice greha. Bog je objavio da e ak i prekrasni Hram, koji je upravo bio posveen, postati pria i podsmeh meu narodima ukoliko Izrailjci budu odbacili Gospoda Boga otaca svojih i istrajali u idolopoklonstvu (2. Dnevnika 7,20.22). Ohrabren i obradovan veu s Neba da je njegova molitva za Izrailj bila usliena, Solomun je uao u najslavnije razdoblje svoje vladavine, kada su svi carevi zemaljski poeli da trae njegovo drutvo, da uju mudrost njegovu, koju mu dade Gospod u srce. (2. Dnevnika 9,23) Mnogi su dolazili da vide nain njegovog vladanja i prime savete za reavanje tekih problema. Kada su ti ljudi dolazili u posetu Solomunu, on ih je uio o Bogu kao Stvoritelju svega, pa su se vraali svojim kuama s jasnim saznanjima o Bogu i Njegovoj ljubavi prema ljudskom rodu. U delima prirode sada su zapaali izraze Njegove ljubavi i otkrivenje Njegovog karaktera; mnogi su bili pokrenuti da Mu slue kao svom Bogu. Solomunova poniznost u vreme kada je zapoeo da nosi dravnike terete, kada je sam priznao pred Bogom: A ja sam mlad (1. O carevima 3,7), zatim njegovo veliko potovanje onoga to je boansko, njegovo odbijanje da se osloni na sebe, njegovo izdizanje beskrajnog Stvoritelja svega sve te karakterne osobine, tako dostojne pohvale, pokazale su se u toku obreda posveenja Hrama, kada je izgovarajui molitvu posveenja, kleknuo, zauzimajui stav poniznog dranja molitelja. Dananji Hristovi sledbenici treba da se uvaju sklonosti prema gubljenju duha pobonosti i Bojega straha. Biblija nas ui da pred svoga Stvoritelja izlazimo u poniznosti, strahopotovanju i veri u boanskog Posrednika. Psalmista je objavio:
Jer je Gospod velik Bog

i velik car nad svim bogovima... Hodite, poklonimo se, pripadnimo, kleknimo pred Gospodom, Tvorcem svojim. (Psalam 95,36.)

U javnosti i na svom bogosluenju imamo prednost da svoja kolena savijemo pred Bogom, kada Mu upuujemo svoje molbe. Isus, na primer, kleknuvi na kolena, moljae se Bogu. (Luka 22,41) Za Njegove uenike je takoe zapisano da su kleknuli na kolena i pomolili se Bogu. (Dela 9,40) Pavle je izjavio: Toga radi preklanjam kolena svoja pred Ocem Gospoda naega Isusa Hrista. (Efescima 3,14) Jezdra je kleao, priznajui pred Bogom grehe Izrailja, (vidi: Jezdra 9,5) Danilo padae na kolena svoja tri puta na dan i moljae se i hvalu davae Bogu svojemu. (Danilo 6,10) Istinsko potovanje Boga je nadahnuto sveu o Njegovoj beskrajnoj veliini i Njegovoj stalnoj prisutnosti. Svako srce mora da bude duboko proeto tom sveu o Nevidljivome. Vreme i mesto za molitvu su sveti, zato to je Bog prisutan. I dok se potovanje pokazuje dranjem i ponaanjem, oseanje koja iz njega nastaje, produbljuje se. Ime je njegovo sveto, i valja mu se klanjati, izjavljuje psalmista (Psalam 111,9). Aneli pokrivaju svoje lice, kada izgovaraju to ime. S kakvim bismo potovanjem, onda mi, kao grena i posrnula bia, trebalo da Ga uzimamo na svoje usne! Bilo bi dobro i za mlade i za stare da razmiljaju o reima iz Biblije koje pokazuju kako treba potovati mesto obeleeno Bojim prisustvom. Skini obuu sa svojih nogu, zapovedio je Bog Mojsiju kod grma koji je goreo, a nije sagorevao, jer je mesto na kome stoji sveta zemlja! (2. Mojsijeva 3,5) Jakov, posle vienja o anelima, uzvikuje: Zacelo je Gospod na ovom mestu, a ja ne znah... ovde je doista kua Boja, i ovo su vrata nebeska. (1. Mojsijeva 28,16.17) Onim to je izrekao u toku obreda posveenja, Solomun se trudio da iz misli prisutnih Izrailjaca ukloni praznoverje o Stvoritelju, koje je pomraivalo um neznaboaca. Bog nebeski nije, kao to su bogovi neznaboaca, ogranien hramovima nainjenim oveijom rukom; On e se preko svoga Duha sretati sa svojim narodom uvek, kada se bude okupljao u domu koji je posveen za bogosluenje. Mnogo vekova posle toga, Pavle je tu istu istinu izrekao reima: Bog koji je stvorio svet i sve to je na njemu, On, budui gospodar neba i zemlje, ne ivi u rukotvorenim crkvama, niti prima ugaanja od ruku ovejih, kao da bi onome trebalo to koji sam daje svima ivot, i dihanje i sve... da trae Gospoda, ne bi li ga barem opipali i nali, premda nije daleko ni od jednoga od nas, jer kroz njega ivimo, miemo se i jesmo. (Dela 17,2428)
Blago narodu kojemu je Bog Gospod, plemenu, koje je On izabrao sebi za naslee. S neba gleda Gospod, vidi sve sinove ljudske. S prestola, na kome sedi, pogleda na sve koji ive na zemlji. Gospod na nebesima postavi presto svoj, i carstvo njegovo svim vlada. Boe! Put je tvoj svet, koji je Bog tako velik kao Bog na? Ti si Bog koji je inio udesa, pokazivao silu svoju meu narodima! (Psalam 33,13.14; 103,19; 77,13.14)

Iako Bog ne stanuje u hramovima, koji su nainjeni ljudskom rukom, On svojim prisustvom ukazuje ast skupovima svoga naroda. On je obeao da e, kada se okupe da Ga trae, da priznaju svoje grehe, da se mole jedni za druge, i sam svojim Duhom biti meu njima. Meutim, oni koji se okupljaju da Mu slue, treba da odbace svako zlo. Ukoliko Mu ne budu sluili duhom i istinom i u lepoti svetosti, njihovo okupljanje bie uzaludno. O takvima Gospod kae: Ovi ljudi pribliavaju se meni usnama svojim, i ustima potuju me, a srce njihovo daleko stoji od mene. (Matej 15,8.9) Oni koji slue Bogu moraju sluiti duhom i istinom, jer Otac hoe takve bogomoljce. (Jovan 4,23) A Gospod je u svetoj crkvi svojoj, mui pred njim, sva Zemljo! (Avakum 2,20)

3 poglavlje

OHOLOST U BLAGOSTANjU
Sve dok je Solomun uzdizao zakon Neba, Bog je bio s njim, darujui mu mudrosti da nepristrasno i milostivo vlada Izrailjem. Iako je u poetku bio obasut svetovnim poastima i bogatstvom, ostao je skroman, i sa velikim podrujem linog uticaja. A Solomun vladae svim carstvima od reke (Eufrata) do zemlje Filistejske i do mee Egipatske. I bee miran sa svih strana unaokolo. I ivljahu Juda i Izrailj bez straha, svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom... svega veka Solomunova. (1. O carevima 4,21.24.25) Meutim, posle jutra koje je mnogo obeavalo, njegov ivot bio je pomraen otpadnitvom. Istorija belei alosnu injenicu da je on, koji je bio nazvan Jedidija Gospodnji miljenik (2. Samuilova 12,25), on koji je od Boga dobio takve dokaze boanske naklonosti da je svojom mudrou i potenjem stekao sveoptu slavu, on koji je naveo druge da ast odaju Bogu Izrailjevom, odbacio je oboavanje Gospoda i poeo da se klanja neznaboakim idolima. Gospod je, predviajui opasnosti kojima e biti izloeni oni koji budu izabrani da vladaju Izrailjem, dao Mojsiju uputstva stotinama godina pre nego to je Solomun stupio na presto. U skladu sa tim smernicama, onaj koji sedne na Izrailjev presto treba da prepie sebi Gospodnje uredbe u knjigu... od svetenika i Levita. I neka je dri kod sebe i neka je ita dok je iv, da se ui bojati se Gospoda Boga svojega, drati sve rei ovoga zakona i ove uredbe, i tvoriti ih; da se ne bi podiglo srce njegovo iznad brae njegove, i da ne bi odstupilo od ove zapovesti ni nadesno, ni nalevo, da bi dugo carovao on i sinovi njegovi u Izrailju. (5. Mojsijeva 17,1820) U vezi sa ovim savetima, Gospod je posebno opomenuo onoga koji e biti pomazan za cara da nema mnogo ena, da se ne bi otpadilo srce njegovo, ni srebra ni zlata da nema vrlo mnogo. (5. Mojsijeva 17,17) Solomun je bio upoznat s ovim opomenama i neko vreme ih je potovao. Njegova najvea elja bila je da ivi i vlada u skladu s uredbama koje su bile objavljene na Sinaju. Njegov nain voenja dravnih poslova potpuno se razlikovao od obiaja u narodima njegovog vremena narodima koji se nisu bojali Gospoda i iji su vladari gazili Njegov sveti zakon. Pokuavajui da ojaa svoje odnose sa snanim carstvom koje se prostiralo juno od Izrailja, Solomun se usudio da stupi na zabranjeno tle. Sotona je poznavao prednosti koje prate poslunost; i u toku ranih godina Solomunove vladavine slavnih godina, zahvaljujui carevoj mudrosti, dobronamernosti i potenju uinio je sve da ojaa uticaje koji e podmuklo potkopati Solomunovu odanost naelima i navesti ga da se odvoji od Boga. Da je neprijatelj bio uspean u svojim naporima, znamo iz izvetaja: A Solomun se oprijatelji s faraonom, carem Misirskim, i oeni se kerju faraonovom, i dovede je u grad Davidov. (1. O carevima 3,1) S ljudske take gledita, ovaj brak, iako suprotan uenjima Bojeg zakona, inio se korisnim; jer se Solomunova ena neznabokinja obratila i sjedinila s njime u sluenju pravom Bogu. Osim toga, faraon je izvanredno posluio Izrailju zauzimajui Gezer, istrebivi Hananeje koji ivljahu u gradu i dajui ga kao miraz keri svojoj, eni Solomunovoj. (1. O carevima 9,16) Solomun je ponovo izgradio ovaj grad i tako makar naizgled snano ojaao granice svoga carstva du Sredozemnog mora. Ali, sklapajui savez s jednom paganskom dravom, sjedinjujui se uskom branom vezom s jednom idolopoklonikom princezom, Solomun je nepromiljeno prekrio mudre odredbe koje je Bog proglasio da bi sauvao istotu svoga naroda. Nada da e se ta ena Egipanka moda obratiti, bila je samo slab izgovor za greh. Bog je u svojoj milosti, punoj sauea, neko vreme ponitavao posledice ove strane greke; pa je car, mudrim ponaanjem, u velikoj meri mogao da dri na uzdi sile zla, koje je pokrenuo svojom nerazumnou. Meutim, Solomun je poeo da gubi iz vida Izvor svoje sile i slave. Dok su njegove sklonosti dobijale prevlast nad razumom, a njegovo samopouzdanje raslo, pokuao je da Gospodnje namere ostvari na svoj nain. Mislio je da e politiko i ekonomsko povezivanje s okolnim narodima privesti te narode poznanju pravog Boga, pa je i tako poeo da se uputa u sklapanje nesvetih saveza. Jedan za drugim, okolni narodi postajali su njegovi saveznici. esto su ta povezivanja bila uvrivana brakovima s neznaboakim princezama. Gospodnje zapovesti bile su potisnute da bi obiaji okolnih naroda dobili prednost. Solomun je sam sebi laskao da e njegova mudrost i snaga njegovog primera navesti njegove ene da odbace idolopoklonstvo i prihvate oboavanje pravog Boga, i da e savezi, sklopljeni na takav nain, navesti okolne narode da uspostave uske veze s Izrailjem. Uzaludna nada! Solomun je nainio sudbonosnu greku to je sebe smatrao dovoljno snanim da se odupre uticaju neznaboakog okruenja. Sudbonosna je bila i prevara koja ga je navela da misli da e drugi, uprkos njegovom nepotovanju Bojeg zakona, moi da budu pokrenuti da potuju i dre svete propise. Carevi savezi i ekonomski odnosi s neznaboakim narodima doneli su mu priznanja, poasti i bogatstva ovoga sveta. Bilo mu je omogueno da u velikim koliinama uvozi zlato iz Ofira i srebro iz Tarsisa. I uini car te bee u Jerusalimu srebra i zlata kao kamena, a kedrovog drveta kao divljih smokava koje rastu po polju, tako mnogo.

(2. Dnevnika 1,15) Bogatstvo, sa svim iskuenjima koja ga prate, postajalo je u Solomunovo vreme dostupno sve veem broju ljudi; ali je gubilo sjaj i kvarilo se skupoceno zlato karaktera. Solomunovo otpadnitvo bilo je tako postepeno da je odlutao od Boga pre nego to je postao svestan ta ini. Skoro neprimetno, poeo je sve manje da se oslanja na boansko vostvo i Njegove blagoslove, a sve vie na svoju snagu. Malo - pomalo, uskraivao je Bogu onu nepokolebljivu poslunost koja je trebalo da Izrailj uini posebnim narodom, a sve vie i vie povodio se za obiajima okolnih naroda. Poputajui iskuenjima, koja su proizlazila iz njegovog uspeha i uglednog poloaja, zaboravio je Izvor svoga blagostanja. Tenja da nadmai sve druge narode silom i veliinom, navela ga je da iz sebinih razloga zloupotrebi nebeske darove koji su do tada sluili Bogu na slavu. Novac, koji je trebalo smatrati svetim zavetanjem u korist potenih siromaha i upotrebiti za irenje naela svetog ivota po celom svetu, bio je sebino potroen na ambiciozne projekte. Obuzet neodoljivom tenjom da spoljanjem sjajem nadmai druge narode, car je prevideo potrebu da izgradi lepotu i savrenstvo karaktera. Trudei se da sebe proslavi pred svetom, prodao je svoju ast i svoje potenje. Ogromni prihodi, sticani trgovinom s mnogim zemljama, bili su uveavani tekim nametima. Tako su oholost, ambicija, rasipnost i popustljivost doneli rod koji se pokazao u okrutnosti i iznuivanju. Savestan, obziran duh kojim je bilo obeleeno njegovo postupanje prema ljudima u prvim godinama njegove vladavine, sada se promenio. Od najmudrijeg i najmilostivijeg vladara, izmetnuo se u tiranina. Nekada saaljivi, bogobojazni uvar naroda, postao je nasilni despot. Porez za porezom, sredstva za odravanje raskonog dvora kao iznuena sluba, padali su na plea naroda. Narod je poeo da tui. Potovanje i divljenje koje su nekada gajili prema svom caru, zamenili su odbojnou i prezirom. Gospod je opomenuo one koji e upravljati Izrailjem, da bi ih sauvao od oslanjanja na telesnu silu, da ne umnoavaju sebi konje. Meutim, krajnje neposluan toj zapovesti, Solomun je dovodio konje iz Misira. I dovoahu Solomunu konje iz Misira i iz svih zemalja. Tako nakupi Solomun kola i konjanika, i imae tisuu i etiri stotine kola, i dvanaest tisua konjanika, koje razredi po gradovima gde mu bejahu kola, i kod sebe u Jerusalimu. (2. Dnevnika 1,16; 9,28; 1. O carevima 10,26) Car je rasko, poputanje svojim eljama i naklonost sveta sve vie i vie smatrao znacima veliine. Lepe i privlane ene bile su dovoene iz Egipta, Fenikije, Edoma, Moava i mnogih drugih krajeva. Broj ovih ena penjao se na stotine. Njihova religija sastojala se u oboavanju idola, a znale su da obavljaju okrutne i poniavajue obrede. Zanesen njihovom lepotom, car je zanemarivao svoje dunosti prema Bogu i svom carstvu. Njegove ene imale su snaan uticaj na njega i polako su ga navodile da sa njima uestvuje u njihovim bogosluenjima. Solomun je prekrio naredbu koju mu je Bog dao da slui kao brana protiv otpadnitva, i predao se oboavanju lanih bogova. I kada ostari Solomun, ene zanesoe srce njegovo za tuim bogovima, i srce njegovo ne bi celo prema Gospodu, Bogu njegovu, kao to je bilo srce Davida, oca njegova. I Solomun hoae za Astarotom, boginjom Sidonskom, i za Melhomom, gadom Amonskim. (1. O carevima 11,4.5) Na junoj strani Maslinske gore, nasuprot brdu Moriji, na kome se uzdizao prekrasni Gospodnji Hram, Solomun je podigao zadivljujui broj graevina koje su sluile kao idolopoklonika svetilita. Da bi ugodio svojim enama, postavio je ogromne idole, nezgrapne likove od drveta i kamena, usred lugova od mirte i maslina. I tamo, pred oltarima paganskih boanstava, Hemosa, gada Moavskog i Melhoma, gada Amonskog obavljali su se najizopaeniji paganski obredi (1. O carevima 11,7). Solomunovo ponaanje je dobilo svoju sigurnu kaznu. Odvajanje od Boga druenjem s idolopoklonicima donelo mu je propast. Kada je zanemario svoju odanost Bogu, izgubio je vlast nad sobom. Njegova moralna uspenost je nestala. Njegova istanana osetljivost se pomraila, a njegova savest otupela. On, koji je u prvim godinama svoje vladavine pokazivao toliko mudrosti i sauea vraajui bespomono dete nesrenoj majci (vidi: 1. O carevima 3,1628), pao je tako nisko da je dozvolio postavljanje idola pred kojim su iva deca prinoena na rtvu. On, koji je u svojoj mladosti bio pun razboritosti i razuma, i koji je u svojoj snanoj muevnosti bio nadahnut da napie: Neki se put ini oveku prav, a kraj mu je put k smrti (Prie 14,12), toliko se u toku kasnijih godina udaljio od neporonosti da se uputao u raskalane, odvratne obrede povezane sa oboavanjem Hemosa i Astarte. On, koji je prilikom posveenja Hrama rekao svom narodu: I neka srce vae bude celo prema Gospodu, Bogu naemu! (1. O carevima 8,61), sam je postao hulnik, odriui se svojih rei i srcem i ivotom. Raspusnost je pogreno proglasio slobodom. Pokuao je, uz kakvu cenu, da sjedini svetlost s tamom, dobro sa zlom, neporonost s porocima, Hrista s Velijarom. Nekada jedan od najveih careva, koji su ikada nosili skiptar, Solomun je sada postao besraman, orue i rob drugih. Nekada tako plemenit i muevan po karakteru, postao je slabi i popustljiv. Njegova vera u ivoga Boga bila je zamenjena ateistikim sumnjama. Neverstvo je kvarilo njegovu sreu, slabilo njegova naela i uniavalo njegov ivot. Pravednost i velikodunost iz njegovih prvih vladarskih godina pretvorila se u despotizam i tiraniju. Jadna, krhka ljudska priroda! Bog moe vrlo malo da uini za ljude koji su izgubili svest o zavisnosti od Njega. U toku tih godina otpadnitva, duhovno opadanje Izrailja postajalo je sve vee. Kako je i moglo biti drugaije, kada je njihov car svoje interese sjedinio sa sotonskim oruima! Preko tih orua neprijatelj se trudio da u um

Izrailjaca unese zabunu u razlikovanju pravog i lanog bogosluenja, tako da su mu postali lak plen. Trgovanje s drugim narodima uinilo ih je bliskim s onima koji nisu imali ljubavi prema Bogu, pa se i njihova ljubav prema Njemu u velikoj meri ohladila. Njihovo jasno shvatanje uzvienosti i svetosti Bojeg karaktera postalo je pomraeno. Odbijajui da idu putem poslunosti, prihvatili su podlonost neprijatelju pravednosti. Sklapanje brakova s idolopoklonicima postalo je uobiajeno, a meu Izrailjcima brzo je nestajala odbojnost prema oboavanju idola. Mnogoenstvo je postalo prihvatljivo. Idolopoklonike majke donosile su svoju decu da posmatraju paganske obrede. I ivotu pojedinaca isto bogosluenje bilo je zamenjeno idolopoklonstvom najmranijeg oblika. Hriani treba da budu razliiti i odvojeni od sveta, njegovog duha i njegovih uticaja. Bog ima mogunosti da nas odri u svetu, ali mi se moramo potruditi da ne budemo od sveta. Boja ljubav nije nesigurna niti promenljiva. On stalno bdi nad svojom decom i Njegovo staranje je neizmerno. Meutim, On zahteva nepodeljenu odanost. Niko ne moe dva gospodara sluiti: jer ili e jednoga mrzeti, a drugoga ljubiti; jednoga voleti, a za drugoga ne mariti. Ne moete Bogu sluiti i mamoni. (Matej 6,24) Solomun je bio obdaren uzvienom mudrou, ali ga je svet odvukao od Boga. Dananji ljudi nisu nita snaniji od njega; i oni su isto tako skloni da popuste uticajima koji su izazvali njegov pad. I kao to je opomenuo Solomuna na opasnost koja mu preti, Bog i danas opominje svoju decu da ne dovode u opasnost svoje spasenje povezujui se sa svetom. Zato iziite izmeu njih, On ih poziva, i odvojte se, ... i ne dohvatajte se do neistote, i ja u vas primiti, i biu vam Otac, i vi ete biti moji sinovi i keri, govori Gospod Svedritelj. (2. Korinanima 6,17.18) Usred blagostanja vreba opasnost. U toku svih vekova, bogatstvo i poasti uvek su predstavljali znak opasnosti za poniznost i duhovnost. Praznu au nikada nam nije teko da nosimo; upravo au punu do vrha moramo vrlo paljivo nositi. Nevolje i tekoe mogu izazvati alost, ali je blagostanje najopasnije za duhovni ivot. Ukoliko ovek nije potpuno pokoran Bojoj volji, ukoliko nije posveen istinom, blagostanje e sigurno probuditi uroene sklonosti prema prekoraenju postavljenih granica. U dolini ponienja, u kojoj oseaju da zavise od Boga, koji ih ui i vodi na svakom koraku, ljudi su prilino sigurni. Meutim, oni koji stoje na nekom velianstvenom vrhu, i za koje se, upravo zbog poloaja na kome se nalaze, pretpostavlja da raspolau velikom mudrou takvi su u najteoj opasnosti. Ukoliko se potpuno ne oslone na Boga, sigurno e pasti. ivot trpi kada se gaji oholost i nezdrava ambicija, jer oholost, ne oseajui nikakvu potrebu, zatvara srce za neizmerne nebeske blagoslove. Onaj koji eli da proslavi sebe, ustanovie da mu nedostaje boanska milost, ijom se silom stiu istinska blaga i doivljavaju stvarne radosti. Ali, onaj koji sve daje i sve ini za Hrista, doivee ispunjenje obeanja: Blagoslov Gospodnji obogauje a bez muke. (Prie 10,22) Nenim dodirom milosti Spasitelj izgoni iz due nemir i nesvete tenje, pretvarajui neprijateljstvo u ljubav, a neverovanje u poverenje. Kada On progovori dui i kae: Hajde za mnom, tada se razbija opinjenost svetom. Na zvuk Njegovog glasa duh pohlepnosti i nesvetih tenji nestaje iz srca i ovek ustaje, osloboen, da ide za Njim.

4 poglavlje

POSLEDICE PRESTUPA
Istaknuto mesto meu najvanijim razlozima koji su naveli Solomuna na nerazumno preterivanje u ponaanju i tlaenju naroda imala je njegova nesposobnost da odri i razvije duh samoportvovanja. Kada je Mojsije, u podnoju Sinaja, obavestio narod o boanskoj zapovesti: I neka mi naine svetinju, da meu njima nastavam, Izrailjci su svoj odgovor propratili odgovarajuim darovima. I vratie se, svaki kojega podie srce njegovo i koga god duh pokrete dragovoljno i donesoe prilog Gospodu. (2. Mojsijeva 25,8; 35,21) Za graenje Svetilita bile su neophodne iroke i sveobuhvatne pripreme; trebalo je prikupiti ogromne koliine vrlo cenjenog i skupog materijala, a Gospod je primao samo dobrovoljne darove. Od svakoga koji drage volje da uzmite prilog meni, glasila je zapovest koju je Mojsije ponovio skupu (2. Mojsijeva 25,2). Odanost Bogu i duh portvovanja najvaniji su preduslovi za pripravljanje mesta na kome e Svevinji boraviti. Kada je David prepustio Solomunu odgovornost za graenje Hrama, bio je upuen slian poziv na rtvovanje. David je pozvao okupljeno mnotvo: Bi li jo ko hteo dragovoljno danas priloiti Gospodu? (1. Dnevnika 29,5) Ovaj poziv na posveenje i dragovoljnu slubu uvek moraju imati na umu oni koji ele da uestvuju u graenju hrama. Za izgradnju Svetilita u pustinji, Bog je odabranim ljudima dao posebne sposobnosti i mudrost. Tada ree Mojsije sinovima Izrailjevim: Vidite, Gospod pozva po imenu Veseleila... od plemena Judina; i napuni ga Duha Bojega, mudrosti, razuma i znanja i vetine za svaki posao... I dade mu u srce, njemu i Elijavu... od plemena Danova, da mogu uiti druge. Napuni ih vetine da rade svaki posao, da kuju, teu, vezu, i tkaju porfiru, skerlet, crvac i tanko platno, i da rade svakojake poslove, veto izmiljajui. I stade raditi Veseleilo i Elijav i svi ljudi veti, kojima Gospod bee dao mudrost i razum. (2. Mojsijeva 35,3035; 36,1) Nebeske sile saraivale su s radnicima, koje je sam Bog izabrao. Potomci ovih radnika u velikoj meri nasledili su sposobnosti darovane njihovim precima. Ovi ljudi u Judi i Danu neko vreme ostali su skromni i nesebini; ali, postepeno, skoro neprimetno, izgubili su svoj oslonac u Bogu i svoju elju da Mu nesebino slue. Zatraili su vie plate za svoju slubu, jer su raspolagali vrhunskom vetinom na podruju primenjenih umetnosti. U nekim sluajevima njihov zahtev bio je prihvaen, ali jo ee morali su da trae zaposlenje u okolnim narodima. Umesto plemenitog duha samortvovanja, koji je ispunjavao srce njihovih velikih predaka, oni su se, traei sve vie, ispunili duhom pohlepnosti. Da bi zadovoljili svoje sebine elje, od Boga darovane vetine stavljali su u slubu paganskih careva i koristili svoje talente za usavravanje dela kojima su sramotili svoga Stvoritelja. Solomun je upravo meu ovim ljudima potraio poslovou, koji e nadzirati izgradnju Hrama na brdu Moriji. Podrobni pismeni opisi svih delova svete graevine bili su povereni caru koji je trebalo da se u veri obrati Bogu da mu preporui posveene pomagae, kojima je dao posebne sposobnosti da tano obave povereno delo. Meutim, Solomun je prevideo ovu priliku da pokae veru u Boga. On je od cara Tirskog zahtevao oveka veta, koji ume raditi od zlata i od srebra i od bakra i od gvoa i od skerleta i od crvca i od porfire, i koji zna rezati, da radi s umetnicima... u Judeji i u Jerusalimu. (2. Dnevnika 2,7) Fenianski car je odgovorio aljui Hirama sina jedne ene izmeu keri Danovih, kojemu je otac bio Tirac. (2. Dnevnika 2,14) Hiram je, s majine strane, bio potomak Elijava kome je, stotinama godina pre toga, Bog dao posebnu mudrost da gradi Svetilite. I tako se na elu Solomunove grupe radnika naao ovek iji napori nisu bili nadahnuti nesebinom eljom da slui Bogu. On je sluio bogu ovoga sveta, mamonu. U svako vlakno njegovog tela bila su utkana naela sebinosti. Zbog svoje neobine vetine, Hiram je zahtevao i veliku platu. Pogrena naela koja je zastupao, postepeno su prihvatali i njegovi saradnici. Dok su, iz dana u dan, radili s njim poputali su sklonosti da svoju platu uporeuju s njegovom pa su tako poeli da gube iz vida sveti karakter svoga rada. Duh samoodricanja ih je napustio, a njegovo mesto zauzeo je duh pohlepnosti. Posledica se ogledala u tome to su zahtevali vee plate i njihov zahtev bio je prihvaen. tetni uticaji, koji su tako bili pokrenuti, proeli su sve grane Gospodnje slube, irei se po celom carstvu. Visoke plate koje su zahtevali i dobijali, mnogima su omoguile da uivaju u raskoi i rasipnosti. Bogati su tlaili siromahe; duh samortvovanja skoro se potpuno izgubio. Dalekosene posledice ovih uticaja mogli bismo smatrati jednim od osnovnih uzroka stranog otpada oveka, koji se nekada ubrajao meu najmudrije smrtnike. Otra suprotnost izmeu duha i pobuda ljudi koji su gradili Svetilite u pustinji i onih koji su se ukljuili u podizanje Solomunovog Hrama, prua nam pouku dubokog znaenja. Sebinost koja je obeleavala graditelje Hrama odraava se u sebinosti koja vlada savremenim svetom. Duh pohlepnosti, borbe za viim poloajima i

16

veim platama, iroko je rasprostranjen. Dobrovoljna sluba i radosno samoodricanje radnika koji su podizali Svetilite retko se sree. Meutim, to je jedini duh koji treba da pokree Isusove sledbenike. Na boanski Uitelj dao nam je primer kako Njegovi uenici treba da rade. Onima koje je pozvao: Hajdete za mnom i uiniu vas lovcima ljudskim (Matej 4,19), nije ponudio nikakvu odreenu svotu kao naknadu za njihovu slubu. Umesto toga trebalo je da Mu se pridrue u samoodricanju i rtvovanju. Mi ne treba da radimo zbog plate koju primamo. Pobuda koja nas podstie da radimo za Gospoda ne sme da sadri nita to bi podsealo na sebinost. Nesebina odanost i duh portvovanja uvek su bili i uvek e biti prvi preduslov prihvatljive slube. Na Gospod i Uitelj trai da se nijedno vlakno sebinosti ne sme utkati u Njegovo delo. U svoje napore moramo uneti obazrivost i vetinu, tanost i mudrost, jer je savreni Bog to zahtevao od graditelja zemaljskog Svetilita; ali, u svom celokupnom radu uvek moramo imati na umu da su i najvei talenti i najsjajnija sluba prihvatljivi jedino u sluaju kad ovek svoje ja stavi na oltar, u rtvu ivu, svetu, ugodnu Bogu. Drugo udaljavanje od pravih naela koje je konano dovelo do pada izrailjskog cara bilo je njegovo poputanje iskuenju da sebi pripie slavu koja jedino pripada Bogu. Od dana kada je Solomunu bilo povereno delo podizanja Hrama, pa sve do vremena njegovog dovrenja, njegova javno objavljena elja je bila da sazida dom imenu Gospoda Boga Izrailjeva. (2. Dnevnika 6,7) Ta elja je najpotpunije izraena pred okupljenim Izrailjevim mnotvom u vreme posveenja Hrama. U svojoj molitvi car je objavio da je sam Gospod rekao: Tu e biti ime moje! (1. O carevima 8,29) Jedan od najdirljivijih delova Solomunove molitve posveenja je zahtev upuen Bogu da blagoslovi strance koji e iz dalekih zemalja doi da vie naue o Onome ija se slava proirila meu narodima. Jer e uti, molio se car, za ime tvoje veliko i za ruku tvoju krepku i miicu tvoju podignutu! Za svakoga od tih stranih bogoslubenika Solomun se molio: Ti uj s Neba... i uini sve za to povie k tebi onaj stranac, da bi poznali ime tvoje svi narodi na Zemlji i bojali se tebe kao narod tvoj Izrailj, i da bi znali da je ime tvoje prizvano nad ovim domom. (1. O carevima 8,42.43) Na kraju slube, Solomun je pozvao Izrailjce da budu verni i odani Bogu da bi poznali svi narodi na Zemlji da je Gospod sam Bog i da nema drugoga. (1. O carevima 8,60) Vei stvaralac od Solomuna zamislio je Hram; tu se otkrila Boja mudrost i slava. Potpuno je prirodno to se oni koji nisu upoznati sa ovom injenicom dive Solomunu kao arhitekti i graditelju, ali sam car odrekao se svake zasluge za njegovo planiranje i izgradnju. Tako je bilo i kada je carica Savska dola da poseti Solomuna. uvi za njegovu mudrost i velianstveni Hram koji je podigao, odluila je da ga iskua zagonetkama i da sama vidi njegova poznata dela. Praena povorkom slugu i kamilama koje su nosile mirisa i zlata vrlo mnogo i dragoga kamenja krenula je na dugo putovanje prema Jerusalimu. I doavi k Solomunu govori s njime o svemu to joj bee na srcu. Razgovarala je s njime o tajnama prirode; i Solomun ju je uio o Bogu prirode, o velikom Stvoritelju, koji boravi na najviem Nebu i nad svim vlada. I Solomun joj odgovori na sve rei njezine: ne bee od cara sakriveno nita da joj ne bi odgovorio. (1. O carevima 10,13; 2. Dnevnika 9,1.2) A kad carica Savska vide svu mudrost Solomunovu, i dom koji bee sazidao... ona doe izvan sebe. Otelo joj se priznanje: Istina je to sam ula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i o mudrosti tvojoj: ali ne hteh verovati to se govorae dokle ne doem i vidim svojim oima, i gle, ni pola mi nije kazano; tvoja mudrost i dobrota nadviuju glas koji sam sluala. Blago ljudima tvojim, blago slugama tvojim, koji jednako stoje pred tobom, i sluaju mudrost tvoju. (1. O carevima 10,48; 2. Dnevnika 9,36) Na kraju posete carica je od Solomuna primila potpuno obavetenje o Izvoru njegove mudrosti i blagostanja da je bila pokrenuta da uzvikne, slavei Gospoda, a ne ljudsko orue: Da je blagosloven Gospod Bog tvoj kojemu si omileo, te te posadi na presto Izrailjev; jer Gospod ljubi Izrailja uvek, i postavi te carem da sudi i da deli pravdu. (1. O carevima 10,9) Prema Bojem planu, isti utisak trebalo je da dobiju svi ljudi. I kada svi carevi zemaljski traahu da vide Solomuna da uju mudrost njegovu, koju mu dade Gospod u srce (2. Dnevnika 9,23), Solomun je neko vreme odavao ast Bogu, ponizno im ukazujui na Stvoritelja neba i Zemlje, Upravitelja svemira, Svemudroga. Da je Solomun u poniznosti uma nastavio da skree panju ljudi sa sebe na Onoga koji mu je dao mudrost i bogatstvo i ast, kakva bi bila istorija njegovog ivota! Ali, iako nadahnuto pero pie o njegovim vrlinama, ono isto tako verno svedoi i o njegovom padu. Podignut do vrhunca veliine i okruen darovima sree, Solomun je doiveo vrtoglavicu, izgubio ravnoteu i pao. Stalno uzdizan od ljudi iz sveta, nije bio u stanju da se trajno odupre laskanjima koja su mu bila upuivana. Mudrost, koja mu je bila poverena da proslavi Darodavca, ispunila ga je oholou. Konano je dopustio ljudima da govore o njemu kao o onome koji je najdostojniji hvale za nenadmani sjaj graevina koje su bile zamiljene i podignute u ast imena Gospoda Boga Izrailjevog. I tako se dogodilo da je Gospodnji Hram meu narodima postao poznat kao Solomunov hram. Ljudsko orue

17

sebi je uzelo slavu koja pripada Onome koji je Vii od najviih. (Propovednik 5,8) ak i do dananjega dana o Hramu za koji je Solomun izjavio: Da bi priznali svi narodi... da je ime tvoje prizvano na ovaj dom (2. Dnevnika 6,33), najee se govori, ne kao o Gospodnjem Hramu, ve kao o Solomunovom hramu. ovek ne moe da pokae veu slabost od one koju iskazuje kada dozvoli ljudima da mu pripiu ast za darove koje Nebo daje. Pravi hrianin uinie Boga prvim i poslednjim i najboljim u svemu. Nikakve ambiciozne pobude nee ohladiti njegovu ljubav prema Bogu; stalno, istrajno, doprinosie odavanju asti nebeskom Ocu. Kada smo verni u uzdizanju Bojeg imena nae pobude su pod boanskim nadzorom, pa smo tako postali sposobni da razvijamo duhovne i intelektualne snage. Isus, boanski Uitelj, uvek je uzdizao ime svoga nebeskog Oca. On je uio svoje uenike da se mole: Oe na, koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje! (Matej 6,9) I nisu mogli da zaborave da priznaju: Jer je tvoja ... slava! (Matej 6,13) Veliki Lekar je bio spreman da panju sa sebe preusmeri na Izvor svoje snage, pa je zadivljeno mnotvo videi neme gde govore, uzete zdrave, hrome gde idu, i slepe gde gledaju hvalilo ne Njega, ve Boga Izrailjeva. (Matej 15,31) U uzvienoj molitvi koju je uputio neposredno pre raspea, Hristos je rekao: Ja tebe proslavih na Zemlji! Zatim je zamolio Oca: Proslavi Sina svojega, da i Sin tvoj proslavi tebe! Oe pravedni! Svet tebe ne pozna, a ja te poznah, i ovi poznae da si me ti poslao. I pokazah im ime tvoje, i pokazau, da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja u njima. (Jovan 17,4.1.25.26) Ovako veli Gospod: mudri da se ne hvali mudrou svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim: nego ko se hvali, neka se hvali time to razume i poznaje mene da sam ja Gospod koji ini milost i sud i pravdu na Zemlji: jer mi je to milo, govori Gospod. (Jeremija 9,23.24)
Slaviu ime Boje... veliau ga u hvali. Dostojan si, Gospode, da primi slavu, i ast i hvalu! Slaviu te Gospode, Boe moj, svim srcem svojim, i potovau ime tvoje doveka! Veliajte Gospoda sa mnom, uzviujmo ime njegovo zajedno! (Psalam 69,30; Otkrivenje 4,11; Psalam 86,12; 34,3)

irenje naela koja su odvodila od duha portvovanja i podravala duh slavljenja sopstvene linosti, bilo je praeno jo jednim velikim izopaavanjem boanskog plana za Izrailj. Bog je odredio da Njegov narod bude svetlost svetu. Od njih je trebalo da odsjajuje slava Njegovog zakona, koja se mogla otkriti u ivotnoj svakodnevici. Da bi se ovaj plan mogao uspeno ispuniti, Bog je izabranom narodu odredio strateki znaajno mesto meu narodima na Zemlji. U Solomunovo doba Izrailjevo carstvo protezalo se od Hamata na severu do Egipta na jugu, i od Sredozemnog mora do reke Eufrata. Preko ove teritorije vodili su mnogi prirodni, svetski trgovaki putevi, pa su karavani iz dalekih zemalja stalno preko nje prolazili. Tako je Solomunu i njegovom narodu bila pruena mogunost da ljudima iz svih naroda otkriju karakter Cara nad carevima, da ih poue da Ga potuju i sluaju. Ovo znanje trebalo je preneti celom svetu. Uenjem o prinoenju rtava, Hristos je trebalo da bude uzdignut pred narodima, tako da svi koji ele mogu iveti. Kada se ve naao na elu naroda, koji je bio odreen da bude svetionik okolnim narodima, Solomun je trebalo da svoju bogomdanu mudrost i uticaj iskoristi da organizuje i vodi veliki pokret za prosvetljenje onih koji nisu poznavali Boga i Njegovu istinu. Tako bi se mnotvo ljudi odluilo na odanost boanskim naelima, Izrailj bi bio zatien od zala kojima su se odavali neznaboci, a Gospod slave bio bi proslavljen. Meutim, Solomun je izgubio iz vida ovu veliku nameru. Propustio je da iskoristi blistave prilike da prosvetli one koji su stalno prolazili kroz njegovu zemlju ili se zadravali u glavnim gradovima. Misionarski duh koji je Bog usadio u srce Solomunu i u srce svim pravim Izrailjcima bio je zamenjen trgovakim duhom. Prilike, koje su nastajale iz dodira s mnogim narodima bile su koriene za lino uzdizanje. Solomun se trudio da svoj politiki poloaj utvrdi zidanjem utvrenih gradova na raskrsnicama trgovakih puteva. Ponovo je izgradio Gezer, u blizini Jope, na drumu izmeu Egipta i Sirije; VetOron, zapadno od Jerusalima, na planinskom prevoju, preko koga je prolazio drum iz srca Judeje prema Gezeru na morskoj obali; Megido, smeten na karavanskom putu iz Damaska prema Egiptu, i iz Jerusalima prema severu; Tadmor u pustinji (2. Dnevnika 8,4), na karavanskom putu sa istoka. Svi ovi gradovi bili su dobro utvreni. Trgovake prednosti

18

izlaska na vrh Crvenog mora iskoriene su izgradnjom laa... u Esion Gaveru... na bregu morskom u zemlji Edomskoj. Veti mornari iz Tira, sa slugama Solomunovim sluili su kao posada na brodovima na putovanjima u Ofir, i uzee odande zlata i vrlo mnogo drveta almugima i dragoga kamenja. (2. Dnevnika 8,18; 1. O carevima 9,26.28; 10,11) Carev dohodak i dohodak mnogih njegovih podanika brzo se uveao, ali za koju cenu! Bezbrojno mnotvo onih koji su prolazili trgovakim putevima bilo je preputeno neznanju o Gospodu, zbog pohlepnosti i kratkovidosti onih kojima su bile poverene Boje rei. U otroj suprotnosti sa Solomunovim ponaanjem bilo je Hristovo ponaanje na ovoj Zemlji. Spasitelj, koji je imao svu vlast nikada se nije posluio tom silom da sebe uzdigne. Nikakvi snovi o zemaljskim osvajanjima, o svetovnoj veliini, nisu kvarili savrenstvo Njegove slube oveanstvu. Lisice imaju jame, i ptice nebeske gnezda, rekao je On, a Sin oveji nema gde glave zakloniti. (Matej 8,20) Oni koji su, odgovarajui na poziv vremena, uli u slubu velikog Uitelja, treba da prouavaju Njegove metode. On je iskoristio prilike koje su mu se pruale du velikih saobraajnica. U predahu izmeu svojih putovanja, Isus je boravio u Kapernaumu, koji je postao poznat kao Njegov grad. (Matej 9,1) Smeten na drumu koji je iz Damaska vodio prema Jerusalimu i dalje prema Egiptu i Sredozemnom moru, grad je predstavljao centar Spasiteljevog dela. Ljudi iz mnogih zemalja prolazili su kroz grad ili su se u njemu zadravali da se odmore. Tu se Isus sretao s pripadnicima svih naroda i klasa, i tako su Njegove pouke bile prenoene u druge zemlje i mnoge domove. Na taj nain budilo se zanimanje za proroanstva koja su ukazivala na Mesiju, skretala panja na Spasitelja, a Njegova misija objavljivana svetu. U nae vreme prilika za uspostavljanje dodira s ljudima i enama iz svih slojeva i mnogih naroda mnogo je vea nego u dane Izrailja. Putevi su se umnoili hiljadama puta. Kao Hristos, glasnici Najviega danas treba da zauzmu svoje mesto du tih velikih saobraajnica, na kojima se mogu sretati s mnotvom koje dolazi iz svih krajeva sveta. Kao On, sakrivajui svoje ja u Bogu, i oni treba da seju seme Jevanelja, iznosei drugima dragocene istine iz Svetoga pisma, koje e se duboko ukoreniti u njihovom umu i srcu i uzrasti na ivot veni. Sveane pouke mogu se izvui iz Izrailjevog propusta, kada su tokom godina i vladar i narod zaboravili uzvienu nameru koju su bili pozvani da ostvare. Tamo gde su oni bili slabi, toliko slabi da su pretrpeli neuspeh, Boji savremeni predstavnici Neba koji sainjavaju pravu Hristovu Crkvu, moraju biti jaki, jer na njima poiva zadatak da dovre delo koje je bilo povereno oveku, da ubrzaju dan konane nagrade. Ipak, s istim uticajima koji su delovali protiv Izrailja u vreme Solomunove vladavine, i mi danas moramo se smireno suoavati. Snage neprijatelja svake pravde dobro su se ukopale i samo Bojom silom moe se postii pobeda. Sukob koji je pred nama poziva nas da pokaemo duh samoodricanja, ne oslanjanja na sebe, potpunog preputanja Bogu, mudrog korienja svih prilika za spasavanje dua. Gospodnji blagoslovi pratie Njegovu Crkvu, dok bude jedinstveno napredovala, otkrivajui svetu, koji ivi u tami zablude, lepotu svetosti koja se pokazuje u Hristovom duhu samortvovanja, u uzdizanju boanskoga a ne ljudskoga, i u neumornoj slubi ljubavi onima kojima su toliko potrebni blagoslovi Jevanelja.

19

5 poglavlje

SOLOMUNOVO POKAJANjE
G ospod se dva puta javio Solomunu u toku njegove vladavine reima odobravanja i saveta u nonom vienju u Gavaonu, kada je obeanje o mudrosti, bogatstvu i asti bilo praeno pozivom da ostane skroman i posluan; i posle posveenja Hrama, kada ga je jo jednom pozvao na vernost. Preporuke su bile jasne, obeanja data Solomunu bila su divna; ipak, o njemu, koji je po okolnostima, karakteru i ivotu naizgled bio savreno pripremljen da ponese odgovornosti i da ispuni oekivanja Neba, stoji zapisano: On ne odra to mu Gospod zapovedi. Odvrati se srce njegovo od Gospoda Boga Izrailjeva, koji mu se bee javio dva puta, i bee mu zapovedio da ne ide za drugim bogovima. (1. O carevima 11,9.10) Njegov otpad bio je tako potpun, a njegovo srce tako otvrdnulo u prestupima, da je njegov sluaj izgledao skoro beznadean. Od radosti razgovora s Bogom, Solomun se okrenuo da trai zadovoljstvo u ulnim uivanjima. O ovom svom iskustvu sam kae: Velika dela uinih, sazidah sebi kue, nasadih sebi vinograde, nainih sebi vrtove i vonjake... nabavih sebi sluga i slukinja... nakupih sebi srebra i zlata i zaklada od careva i zemalja, nabavih sebi pevaa i pevaica i milina ljudskih, i sprava muzikih svakojakih. I tako postah vei i silniji od svih koji bie pre mene u Jerusalimu... I to god eljahu oi moje, ne branjah im niti uskraivah srcu svojemu kakvoga veselja, nego se srce moje veseljae sa svakoga truda mojega... A kad pogledah na sva dela svoja to uradie ruke moje, i na trud kojim se trudih da uradim, gle, sve bee tatina i muka duhu, i nema koristi pod suncem. Tada se obratih da vidim mudrost i ludost i bezumlje, jer ta bi inio ovek koji bi nastao posle cara? ta je ve uinjeno... Zato mi omrze ivot... i omrze mi sav trud moj oko kojega se trudih pod suncem. (Propovednik 2,4 18) Na temelju svog gorkog iskustva, Solomun je shvatio svu prazninu ivota koji u zemaljskim dobrima vidi svoj najvii cilj. Podizao je oltare neznaboakim bogovima, samo zato da shvati kako su prazna njihova obeanja o duhovnom miru. Mrane i mune misli proganjale su ga i danju i nou. Za njega vie nije bilo nikakve ivotne radosti niti duevnog mira, a budunost mu je izgledala tamna i oajna. Ipak, Gospod ga nije odbacio. Vestima opomene i strogim sudovima, pokuavao je da ga osvesti, da mu pomogne da shvati grenost svoga ponaanja. Uklonio je svoju zatitniku ruku i dozvolio protivnicima da ugroavaju i slabe carstvo. I podie Gospod protivnika Solomunu, Adada Idumejca... podie mu Bog jo jednog protivnika, Rezona... stareine od ete, koji mrzijae na Izrailja, carujui u Siriji. I Jerovoam... sluga Solomunov, krepak i hrabar, podie se na cara (1. O carevima 11,1428). Konano, Bog je preko proroka, uputio Solomunu stranu poruku: to se to nae na tebi, i nisi drao zaveta mojega ni uredaba mojih, koje sam ti zapovedio, zato u otrgnuti od tebe carstvo, i dau ga sluzi tvojemu. Ali, za tvojega veka neu to uiniti radi Davida, oca tvojega, nego u ga otrgnuti iz ruku sina tvojega. (1. O carevima 11,11.12) Trgnut kao iz nekog sna ovom presudom, koja je bila izreena protiv njega i njegovog doma, Solomun je probuene savesti poeo da sagledava svoju ludost u njenoj pravoj svetlosti. Skruen u duhu, oslabljena uma i tela, okrenuo se umoran i edan od isprovaljivanih studenaca ovoga sveta da se jo jednom napije na izvoru ivota. Za njega je kolovanje u koli patnji konano donelo eljene rezultate. Dugo ga je progonio strah od konane propasti, jer nije imao snage da se oslobodi svojih ludosti; ali sada je u poruci koja mu je bila upuena uoio zraak nade. Bog ga nije potpuno odbacio, ve je bio spreman da ga izbavi iz okova surovijih od groba, od kojih sam nije imao snage da se oslobodi. Solomun je pun zahvalnosti, priznao silu i ljubav Onoga koji je Vii od najviega (Propovednik 5,8); pokajniki je poeo da usmerava svoje korake prema uzvienim visinama neporonosti i svetosti odakle je nekada tako sramno pao. Nije mogao da se nada da e ikada uspeti da izbegne strane posledice greha, da e ikada iz svojih misli izbrisati seanje na neogranieno poputanje svojim prohtevima, ali iskreno e se truditi da pomogne drugima da ne pou istim putem. Priznae ponizno zablude svoga puta i podii glas opomene drugima da ne popuste zlim uticajima, koje je sam pokrenuo i tako ostanu nepovratno izgubljeni. Istinski pokajnik nikada ne brie iz seanja grehe svoje prolosti. Kada je stekao mir, on nije postao nebriljiv prema grekama koje je inio. On razmilja o onima koji su gledajui njegov nain ivota bili navedeni na zlo, i na svaki mogui nain trudi se da ih vrati na pravi put. to je jasnija svetlost u koju je uao, to je jaa njegova elja da stope blinjih usmeri pravom putu. On ne prikriva svoje pogreno ponaanje, trudei se da svoje greke predstavi to manjim, ve upuuje znak opasnosti, da i drugi budu opomenuti.

20

Solomun je priznao da je srce ljudsko puno zla, i ludost im je u srcu dokle god su ivi. (Propovednik 9,3) Zatim je ponovo izjavio: to nema odmah osude za zlo delo, zato srce sinova ljudskih kipi u njima da ine zlo. Neka grenik sto puta ini zlo i odgaa mu se, ja ipak znam da e biti dobro onima koji se boje Boga, koji se boje lica njegova. A bezboniku nee biti dobro, niti e mu se produiti dani, nego e biti kao sen onome koji se boji lica Bojega. (Propovednik 8,1113) Nadahnut duhom, car je za budue narataje zabeleio istoriju svojih protraenih godina, zajedno s poukama i opomenama. I tako, iako je seme koje je posejao, njegov narod ponjeo u etvi zla, njegovo ivotno delo nije bilo potpuno izgubljeno. Krotko i ponizno, Solomun je kasnije narod uio mudrosti, i motrei i istraujui sloio mnogo pria. Starae se... da nae ugodne rei, i napisa to je pravo, rei istine. Rei su mudrih ljudi kao alci i kao klini udareni; rei onih koji ih sloie dao je jedan pastir. I tako, sine moj, uvaj se onoga to je preko ovoga! (Propovednik 12,912) Glavno je svemu to si uo: Boga se boj, i zapovesti njegove dri, jer to je sve oveku. Jer e svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla. (Propovednik 12,13.14) Solomunovi kasniji spisi otkrivaju da je on, sve vie i potpunije shvatajui nedolinost svoga ponaanja, s posebnom panjom opominjao mlade da ne padnu u zabludu, koja ga je navela da potpuno protrai najizabranije nebeske darove. alosno i posramljeno priznao je da se u cvetu muevnosti, kada je trebalo da u Bogu nae svoju utehu, svoju podrku, svoj ivot, odvratio od nebeske svetlosti i boanske mudrosti i prihvatio idolopoklonstvo umesto oboavanja Gospoda. I sada, shvativi posle alosnog iskustva svu ludost takvog ivota, osetio je arku elju da pomogne drugima da ne doive gorko iskustvo kroz koje je lino proao. S dirljivim uzbuenjem pie o prednostima i odgovornostima mladih u Bojoj slubi: Slatka je svetlost, i dobro je oima gledati sunce, ali da ovek ivi mnogo godina i svagda se veseli, pa se opomene dana tamnih kako e ih biti mnogo, sve to je bilo bie tatina. Raduj se, mladiu, za mladosti svoje, i neka te veseli srce tvoje dok si mlad, i hodi kuda te srce tvoje vodi i kuda oi tvoje gledaju; ali, znaj da e te za sve to Bog izvesti na sud. Ukloni, dakle, alost od srca svojega, i odrini zlo od tela svojega, jer je detinjstvo i mladost tatina. (Propovednik 11,710)
Ali opominji se Tvorca svojega u mladosti svojoj, pre nego dou dani zli, i prispeju godine za koje e rei: nisu mi mile! Pre nego pomrkne sunce i videlo i mesec i zvezde, i opet dou oblaci iza dada. Kad e drhtati straari kuni i pognuti se junaci, i stati mlinarice, to ih je malo, i potamneti koji gledaju kroz prozore, i kad e se zatvoriti vrata s ulice, i slabiti zveka od mlevenja, i kad e ustajati na ptiji glas, i prestati sve pevaice. I visokoga mesta kad e se bojati i straiti se na putu, kad e badem ucvetati i skakavac oteati i elja proi,

21

jer ovek ide u kuu svoju venu, i pokajnice e hoditi ulicama. Pre nego se prekine ue srebrno, aa se zlatna razbije, i raspe se vedro na izvoru, i slomi se toak na studencu. I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao. (Propovednik 12,17)

Solomunov ivot je pun opomena ne samo za mlade, ve i za one zrelih godina, i one koji se sputaju niz obronak ivota i suoavaju sa Suncem na zapadu. Gledamo i sluamo o nesigurnosti u mladosti, o mladima koji se kolebaju izmeu dobra i zla, kada matice zlih strasti izgledaju jae od njih. Kod onih u zrelijim godinama, mi ne oekujemo tu nesigurnost i prevrtljivost; oekujemo da karakter bude utvren, naela vrsto ukorenjena. Meutim, nije uvek tako. Solomun je pao pred silom iskuenja, kada je po karakteru trebalo da bude kao ponosni hrast. Kada je njegova snaga trebalo da bude najvra, pokazalo se da je bio najslabiji. Iz ovakvih primera treba da nauimo da je u budnosti i molitvi jedina sigurnost i mladih i starih. Sigurnost se ne temelji na visokom poloaju i velikim privilegijama. Neko godinama moe da uiva istinsko hriansko iskustvo, ali da i dalje bude izloen sotoninim napadima. U borbi protiv greha iznutra i iskuenja spolja, ak je i silni Solomun bio pobeen. Njegov poraz nas ui, da se bez obzira na intelektualne kvalitete koje ovek ima, bez obzira kako je verno sluio Gospodu u prolosti, niko se sa sigurnou ne moe osloniti na svoju mudrost i svoje potenje. U svakom narataju i u svakoj zemlji istinski temelj i uzor za izgradnju karaktera uvek je bio isti. Boanski zakon: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim... i blinjega svojega kao samoga sebe, to veliko naelo koje se izrazilo u karakteru i ivotu naeg Spasitelja, jedini je sigurni temelj, jedini sigurni vodi (Luka 10,27). I tvra vremena tvojega, sila spasenja tvojega, bie mudrost i znanje, ona mudrost i ono znanje koje nam jedino Bog moe dati (Isaija 33,6). I sada su istina, kao to su bile istina u vreme, kada su ove rei o poslunosti Bojim zapovestima bile izreene Izrailju: Jer je to mudrost vaa i razum va pred svim narodima! (5. Mojsijeva 4,6) Ovde je jedina sigurnost potenja pojedinca, istote doma, blagostanja drutva, stabilnosti naroda. Usred svih ivotnih nedaa i opasnosti i meusobno suprotnih zahteva, jedino sigurno i vrsto pravilo je da inimo ono to nam Bog kae. Naredbe su Gospodnje pravedne i ko ovako radi, nee posrnuti doveka! (Psalam 19,8; 15,5) Oni koji posluaju opomene iz Solomunovog pada, izbei e prve susrete s gresima koji su njega savladali. Jedino poslunost zahtevima Neba moe da sauva oveka od otpada. Bog je oveku dao veliku svetlost i mnoge blagoslove; ali, ukoliko ova svetlost i ovi blagoslovi ne budu prihvaeni, oni nee predstavljati nikakvu branu protiv neposlunosti i otpadnitva. Kada se oni koje je Bog postavio na poverljive poloaje, okrenu od Njega k ljudskoj mudrosti, njihova svetlost postaje tama. Sposobnosti koje su im poverene pretvaraju se u zamku. Sve dok se sukob ne bude zavrio, bie onih koji e se udaljavati od Boga. Sotona e tako oblikovati okolnosti da e one, ukoliko nas ne bude podravala boanska sila, skoro neosetno slabiti tvravu due. Zato se na svakom koraku moramo pitati: Da li je ovo put Gospodnji? Sve dok nam ivot bude trajao, postojae i potreba da vrsto reeni straimo nad svojim sklonostima i strastima. Nijednog trenutka ne moemo biti sigurni ukoliko se ne oslanjamo na Boga, ukoliko na ivot nije sakriven s Hristom u Bogu. Budnost i molitva zatita su od neporonosti. Svi oni koji budu uli u Boji Grad ui e kroz vrata ulaui oajnike napore; jer nee ui u njega nita pogano. (Otkrivenje 21,27) Meutim, niko ko je pao ne treba da se preda oajanju. Ostareli ljudi, nekada u asti kod Boga, moda su uprljali svoju duu, rtvujui vrlinu na oltaru strasti; ali ako se pokaju, ako odbace greh, i vrate se Bogu, ima nade za njih. Onaj koji je objavio: Budi veran do same smrti i dau ti venac ivota, upuuje i poziv: Neka bezbonik ostavi svoj put, i nepravednik misli svoje, i neka se vrati ka Gospodu, i smilovau se na nj, i k Bogu naemu, jer prata mnogo! (Otkrivenje 2,10; Isaija 55,7) Bog mrzi greh, ali voli grenika. Isceliu otpad njihov, objavljuje On, ljubiu ih drage volje! (Osija 14,4)

22

Solomunovo pokajanje bilo je iskreno; ali teta koju je prouzrokovalo njegovo nepravedno ponaanje nije se mogla ponititi. U toku njegovog otpadnitva u carstvu je bilo ljudi koji su ostali verni, koji su opravdali ukazano poverenje i koji su sauvali svoju neporonost i odanost. Ali, mnogi su bili zavedeni s puta, i sile zla koje je pokrenuo uvoenjem idolopoklonstva i svetovnih obiaja, pokajniki car nije mogao lako obuzdati. Njegov uticaj na dobro bio je u velikoj meri oslabljen. Mnogi su oklevali da svoje puno poverenje poklone njegovom vostvu. Iako je car priznao svoje grehe i za dobro buduih narataja napisao izvetaj o svojoj ludosti i pokajanju, nikada nije mogao da se nada da e time potpuno ponititi poguban uticaj svojih zlih dela. Ohrabreni njegovim otpadnitvom, mnogi su nastavili da ine zlo, i samo zlo. U zlosrenom ponaanju mnogih vladara nastalih posle njega, mogu se pronai tragovi alosnog uticaja zloupotrebe sposobnosti koje je dobio od Boga. Posle gorkog razmatranja zala koje je prouzrokovao svojim ponaanjem, uasnuti Solomun bio je prinuen da uzvikne: Bolja je mudrost nego oruje ubojito: ali jedan grenik kvari mnogo dobra! Ima zlo koje videh pod suncem, kao pogreka koja dolazi od vladaoca, ludost se posauje na najvie mesto. Od mrtvih muha usmrdi se i pokvari ulje apotekarsko, tako od malo ludosti cena mudrosti i slavi. (Propovednik 9,18; 10,5.6.1) Meu mnogim poukama koje se mogu izvui iz Solomunovog ivota, nijedna nije tako odluno naglaena kao ona o snazi uticaja na dobro ili na zlo. Bez obzira na ogranienost naeg podruja, ipak irimo uticaj na korist ili na tetu. Bez naeg znanja ili nadgledanja, on deluje na blagoslov ili na prokletstvo. On moe da bude teak i mraan usled nezadovoljstva ili sebinosti, ili otrovan zbog smrtonosne mrlje nekog omiljenog greha; ili moe da bude nabijen ivotodavnom silom vere, hrabrosti i nade, prijatan zbog mirisa ljubavi. Meutim, sila na dobro ili na zlo svakako e biti! Strana je pomisao da na uticaj moe biti miris smrti na smrt, ali to je ipak mogue. Jedna zavedena dua, jedan izgubljeni veni sjaj ko moe da proceni veliinu tog gubitka! Jedno nae prenagljeno delo, jedna naa nepromiljena re, moe imati tako snaan uticaj na ivot naeg blinjega da moe izazvati propast njegove due. Jedna mrlja na karakteru moe mnoge odvratiti od Hrista. Kada posejano seme donese rod a rod ponovo poseje, etva se umnoava. U naim meusobnim odnosima, ovaj zakon itekako vai. Svako delo, svaka re, predstavlja seme koje e doneti rod. Svako delo promiljene ljubaznosti, poslunosti, samoodricanja, obnovie se u drugima, a preko njih jo dalje u mnogima. Isto tako, svako delo zavisti, zloe, razdora bie seme izraslo iz korena gorine, kojim e mnogi biti zatrovani (Jevrejima 12,15). Koliki je broj onih koji e biti zatrovani od tih mnogih? I tako se sejanje dobra i zla nastavlja i kroz vreme i za venost!

23

6 poglavlje

RASPADANjE CARSTVA
I poinu Solomun kod otaca svojih, i bi pogreben u gradu Davida, oca svojega; a Rovoam, sin njegov, zacari se na njegovo mesto. (1. O carevima 11,43) Ubrzo posle stupanja na presto, Rovoam je otiao u Sihem, oekujui da ga sva plemena i formalno priznaju za cara. Jer se onde skupi sav Izrailj da ga zacare. (2. Dnevnika 10,1) Meu prisutnima je bio i Jerovoam, sin Navatov isti Jerovoam koji je za vreme Solomunove vladavine bio poznat kao krepak i hrabar i kome je prorok Ahija Silomljanin preneo zbunjujuu poruku: Evo, istrgnuu carstvo iz ruke Solomunove, i dau tebi deset plemena! (1. O carevima 11,28.31) Gospod je preko svog vesnika jasno progovorio Jerovoamu o neophodnosti podele carstva. Bog je objavio da je do ove podele moralo doi, jer ostavie mene i poklonie se Astaroti, boginji Sidonskoj i Hemosu, bogu Moavskom, i Melhomu, bogu sinova Amonovih, i ne hodie putevima mojim, inei to je pravo preda mnom, uredbe moje i zakone moje, kao David, otac njegov. (1. O carevima 11,33). Jerovoamu je, osim toga, bilo reeno da se carstvo nee podeliti pre zavretka Solomunove vladavine. Ali, neu uzeti carstvo iz ruku njegovih, objasnio je Gospod, nego u ga ostaviti neka vlada dokle je god iv, Davida radi, sluge svojega, kojega izabrah, koji je drao zapovesti moje i uredbe moje, nego u uzeti carstvo iz ruku sina njegova, i dau tebi od njega deset plemena. (1. O carevima 11,34.35) Iako je Solomun eznuo da pripremi um Rovoama, svog izabranog naslednika, da se mudro suoi s krizom, koju je prorekao Boji prorok, nikada nije bio u stanju da presudno, na pozitivan nain, utie na oblikovanje uma svoga sina, ije je rano vaspitanje bilo tako grubo zanemareno. Rovoam je od svoje majke, Amonke, nasledio kolebljivost karaktera. Povremeno se trudio da slui Bogu i uivao u nekoj meri blagostanja, ali, nije bio vrst i na kraju je popustio zlim uticajima koji su ga pratili od detinjstva. U grekama Rovoamovog ivota i u njegovom konanom otpadu pokazuju se strane posledice Solomunovog vezivanja sa enom idolopoklonicom. Plemena su dugo trpela teke nepravde, izloena nasilnikim merama prethodnog vladara. Rasipnost Solomunove vladavine u toku njegovog otpadnitva navela ga je da teko optereti narod porezima i zahtevima da obavlja duga i naporna kuluenja. Pre nego to su izvrili krunisanje novog vladara, plemenske stareine odluili su da utvrde da li Solomunov sin namerava da olaka terete narodu. I doe Jerovoam i sav Izrailj i rekoe Rovoamu, govorei: tvoj je otac metnuo na nas teak jaram; nego ti sada olakaj ljutu slubu oca svojega i teki jaram koji je metnuo na nas, pa emo ti sluiti. elei da se posavetuje sa svojim savetnicima pre objavljivanja smernica svoje vladavine, Rovoam je odgovorio: Do tri dana doite opet k meni! I narod otide. Tada car Rovoam uini vee sa starcima koji stajahu pred Solomunom, ocem njegovim, dok je bio iv, i ree: Kako savetujete da odgovorim narodu? A oni mu odgovorie, govorei: Ako se udobri narodu i ugodi im i odgovori im lepim reima, oni e ti biti sluge svagda. (2. Dnevnika 10,37) Nezadovoljan, Rovoam se obratio mlaim ljudima s kojima se druio u mladosti i prvoj zrelosti, i zapitao ih: ta vi savetujete da odgovorimo narodu koji mi ree, govorei: olakaj jaram koji je metnuo na nas otac tvoj? (1. O carevima 12,9) Mladi ljudi su predloili da otro postupi prema podanicima svoga carstva i da im od samog poetka stavi do znanja da nee trpeti nikakvo ometanje svojih elja. Polaskan mogunou da se pokae kao najvii autoritet, Rovoam je odluio da odbaci savet starijih i da mlade prihvati za svoje savetnike. Tako se dogodilo da je odreenoga dana, kada doe Jerovoam i sav narod k Rovoamu da uje izjavu o smernicama njegove vladavine, Rovoam odgovorio otro narodu... govorei: moj je otac metnuo na vas teak jaram, a ja u jo dometnuti na jaram va; otac vas je ibao bievima, a ja u vas ibati bodljivim bievima! (1. O carevima 12,1214) Da su Rovoam i njegovi neiskusni savetnici shvatili boansku nameru s Izrailjem, oni bi prihvatili zahtev naroda za izvoenje odlune reforme u nainu vladavine. Meutim, u trenutku odluke za vreme sastanka u Sihemu, nisu bili u stanju da sagledaju poloaj, polazei od uzroka prema posledicama, pa su tako zauvek oslabili svoj uticaj na veliki deo naroda. Njihova obelodanjena odlunost da nastave i pojaaju tlaenje, uvedeno u toku Solomunove vladavine, bila je u potpunoj suprotnosti s Bojim planom za Izrailj, dajui ljudima veliku priliku da posumnjaju u iskrenost njihovih pobuda. Tim nemudrim i nesmotrenim pokuajem da pokau snagu, car i njegovi izabrani savetnici samo su otkrili koliko su postali oholi zbog svog poloaja i vlasti. Gospod nije dozvolio Rovoamu da sprovede politiku koju je najavio. Meu okupljenim plemenima nalazile su se mnoge hiljade onih, koji su bili veoma uznemireni nasilnim merama Solomunove vladavine i koji su sada osetili da nema drugog izlaza osim pobune protiv Davidovog doma. A kada vide sav Izrailj gde ih se car oglui, odgovori narod caru govorei: Kakav deo mi imamo s Davidom? Nemamo nasledstva sa sinom Jesejevim! U

24

atore svoje, Izrailju! A ti, Davide, sada gledaj svoju kuu! Tako otide Izrailj u atore svoje. (1. O carevima 12,16) Pukotina koju je stvorio Rovoam svojim nepromiljenim govorom nije se mogla zatvoriti. Od tada je dvanaest plemena Izrailjevih ostalo podeljeno, Judino i Venijaminovo pleme sainjavali su donje ili juno Judino carstvo pod Rovoamovom upravom; dok je deset severnih plemena obrazovalo i ouvalo posebnu dravu, poznatu kao carstvo Izrailjevo, s Jerovoamom kao svojim vladarom. Tako se ispunilo proroanstvo o raspadu carstva. Jer Gospod tako bee uredio. (1. O carevima 12,15) Kada je shvatio da mu deset plemena uskrauju svoju vernost, Rovoam je poeo da deluje. Preko jednoga od uticajnijih ljudi u svom carstvu, Adorama, koji bee nad dankom, pokuao je da ih smiri. Meutim, postupanjem prema ovom poslaniku mira, narod je pokazao ta osea prema Rovoamu. Ali ga sav Izrailj zasu kamenjem, te pogibe. Uplaen ovim dokazom snage pobune, car Rovoam bre sede na kola, te pobee u Jerusalim. (1. O carevima 12,18) U Jerusalimu sazva sav dom Judin i pleme Venijaminovo, sto i osamdeset tisua odabranih vojnika, da zavojte na dom Izrailjev da povrate carstvo Rovoamu, sinu Solomunovu. Ali, doe re Boja Semeju, oveku Bojemu, govorei: kai Rovoamu, sinu Solomunovu, caru Judinu, i svemu domu Judinu i Venijaminovu i ostalome narodu, i reci: Ovako veli Gospod, ne idite, i ne bijte se s braom svojom, sinovima Izrailjevim, vratite se svaki svojoj kui, jer sam ja naredio da tako bude. I oni posluae re Gospodnju i vrativi se otidoe kako Gospod ree. (1. O carevima 12,2124) U razdoblju od tri godine Rovoam je pokuavao da izvue pouku iz alosnog iskustva s poetka svoje vladavine; i u tom naporu bio je uspean. Rovoam je sazidao tvrde gradove u zemlji Judinoj. A kada utvrdi te gradove, namesti u njima zapovednike, i staje za ito i za ulje i za vino. Potrudio se da te gradove utvrdi jako. (2. Dnevnika 11,5.11.12) Meutim, tajna Judinog blagostanja u toku prvih godina Rovoamove vladavine nije leala u tim merama. Priznavanje Boga kao vrhovnog Vladara uvrstilo je tlo Judinog i Venijaminovog plemena. Njima su se pridruili i mnogi bogobojazni ljudi iz severnih plemena. Izvetaj o tome glasi: Iz svih plemena Izrailjevih koji upravie srce svoje da trae Gospoda Boga Izrailjeva, dooe u Jerusalim da prinesu rtvu Gospodu Bogu otaca svojih. I tako utvrdie carstvo Judino, i ukrepie Rovoama, sina Solomunova, za tri godine, jer za te tri godine hoae putem Davidovim i Solomunovim. (2. Dnevnika 11,16.17) U nastavljanju takvog ponaanja krila se Rovoamova prilika da, u velikoj meri, popravi greke iz prolosti i povrati poverenje u svoju sposobnost da mudro vlada. Meutim, nadahnuto pero zabeleilo je alostan izvetaj o Solomunovom nasledniku kao oveku koji je propustio da svojim snanim uticajem navede narod na vernost Gospodu. Iako je po prirodi bio tvrdoglav, samouveren, samovoljan, sklon idolopoklonstvu, mogao je, da se potpuno pouzdao u Boga, da razvije snagu karaktera, vrstinu vere, i pokori boanskim zahtevima. Ali, kako je vreme prolazilo, car se sve vie uzdao u snagu svoga poloaja i u tvrave koje je podigao. Malo-pomalo, davao je maha svojim uroenim slabostima, sve dok sav svoj uticaj nije stavio na stranu idolopoklonstva. A kada Rovoam utvrdi carstvo i kad osili, ostavi zakon Gospodnji i sav Izrailj s njime. (2. Dnevnika 12,1) Kako su alosne, kako su znaajne rei: I sav Izrailj s njime! Narod koga je Bog izabrao da stoji kao svetlost okolnim narodima, odvratio se od Izvora svoje snage i pokuao da bude slian ljudima oko sebe. Kao to je bilo sa Solomunom, tako je bilo i sa Rovoamom uticaj ravog primera mnoge je naveo da zastrane. Kako je bilo s njima, tako je, u veoj ili manjoj meri, i danas sa svima onima koji odluuju da ine zlo uticaj zlog dela nije ogranien samo na onoga koji ga je uinio. Niko ne ivi samo sebi. Niko ne propada sam u svom bezakonju. Svaki ivot je svetlost koja osvetljava i razvedrava puteve drugih, ili mrani uticaj koji vodi u oajanje i propadanje. Mi vodimo druge ili gore prema srei i besmrtnom ivotu, ili dole prema alosti i venoj smrti. Ako svojim delima jaamo i pokreemo na delovanje sile zla u onima koji su oko nas, uestvujemo u njihovom grehu. Bog nije dozvolio da otpadnitvo Judinog vladara ostane nekanjeno. A pete godine carovanja Rovoamova doe Sisak, car Misirski na Jerusalim, jer zgreie Gospodu, s tisuu i dve stotine kola, i sa ezdeset tisua konjanika, i ne bee broja narodu koji doe s njime iz Misira... i uze tvrde gradove Judine i doe do Jerusalima. Tada doe Semaja prorok k Rovoamu i knezovima Judinim, koji se bejahu okupili u Jerusalimu od Sisaka, i ree im: Ovako veli Gospod, vi ostaviste mene, zato i ja ostavljam vas u ruke Sisaku! (2. Dnevnika 12,25) Narod jo nije otiao tako daleko u svom otpadu da bi prezreo Boje sudove. U gubicima koje je prouzrokovao Sisakov napad, prepoznali su Boju ruku i privremeno se ponizili. Pravedan je Gospod, priznali su. A kad ih vide Gospod da se ponizie, doe re Gospodnja Semaji, govorei: Ponizie se, neu ih potrti, nego u im sada dati izbavljenje, i nee se izliti jarost moja na Jerusalim preko Sisaka. Nego e mu biti sluge da poznaju ta je meni sluiti, ta li sluiti carstvima zemaljskim. I tako doe Sisak, car Misirski, u Jerusalim i uze blago doma Gospodnjega i blago doma careva, sve to uze, uze i titove zlatne, koje bee nainio Solomun. I na njihovo mesto naini car Rovoam titove od bakra, i

25

predade ih stareinama nad straarima koji uvaju vrata doma careva... to se, dakle, ponizi, odvrati se od njega gnev Gospodnji, i ne zatre ga sasvim, jer jo u Judi bee dobra. (2. Dnevnika 12,612) Meutim, ruka nevolje bila je uklonjena i narod je jo jednom osetio blagostanje, pa su mnogi zaboravili svoj strah i ponovo se okrenuli idolopoklonstvu. Meu njima je bio i car Rovoam. Iako naveden na poniznost, nevoljama koje su ga zadesile, propustio je da ovo iskustvo uini odluujuom prekretnicom u svom ivotu. Zaboravljajui pouku koju je Gospod eleo da mu prenese, pao je ponovo u grehe koji su doneli nevolje narodu. Posle nekoliko neslavnih godina, u toku kojih je car inio zlo, jer nije upravio srce svoje da trai Gospoda, poinu Rovoam kod otaca svojih, i bi pogreben u gradu Davidovu, a na njegovo mesto zacari se Avija, sin njegov. (2. Dnevnika 12,14.16) Posle podele carstva, u prvim godinama Rovoamove vladavine slava Izrailja poela je da bledi i nikada se vie nije vratila svom nekadanjem sjaju. Povremeno, tokom sledeih stolea, na Davidovom prestolu sedeli su ljudi visoke moralne vrednosti, razumni i dalekovidi, i pod vladavinom tih vladara blagoslovi koji su poivali na ljudima iz Jude prenosili su se i na okolne narode. Gospodnje ime ponekad je bilo uzdizano iznad imena svih lanih bogova, Njegov zakon bio je potovan. Moni proroci, s vremena na vreme, ustajali su da ojaaju ruke vladara i ohrabre narod da istraju u vernosti. Ali, seme zla, koje je ve klijalo u vreme kada se Rovoam popeo na presto, nikada nije bilo potpuno iskorenjeno; nekada ljubljeni Boji narod povremeno je padao tako nisko da je postajao pria za neznaboce. Ipak, bez obzira na izopaenost onih koji su bili skloni idolopoklonikim obiajima, Bog je u svojoj milosti inio sve da od krajnje propasti spase podeljeno carstvo. Iako je izgledalo, kako su godine prolazile, da je Njegova namera sa Izrailjem potpuno onemoguena delovanjem ljudi koji su bili nadahnuti sotonskim silama, On je svoje dobronamerne planove uspeno sprovodio preko izgnanstva i vraanja svog izabranog naroda. Raspadanje carstva bilo je samo poetak velianstvene istorije, koja je otkrivala Boje dugo strpljenje i nenu milost. Na estini nevolja, kroz koje su morali da prou zbog nasleenih i steenih sklonosti prema zlu, oni koje je Bog pokuavao da oisti sebi kao svoj posebni narod, koji revnuje za dobra dela, morali su konano da priznaju: Niko nije kao ti, Gospode, velik si i veliko je ime tvoje u sili. Ko se ne bi tebe bojao, care nad narodima!... Jer meu svim mudracima u naroda i u svim carstvima njihovim nema takvoga kakav si ti! A Gospod je pravi Bog, Bog ivi i car veni! (Jeremija 10,6.7.10) Oboavaoci idola trebalo je konano da shvate pouku da su lani bogovi nemoni da uzdignu i spasu. Bogova, koji nisu nainili neba ni zemlje, nestae sa zemlje i ispod neba. (Jeremija 10,11) Jedino u vernosti pravom Bogu, Stvoritelju svega i Vladaru nad svima, ovek moe da nae svoj odmor i mir. Poteni i pokajani Izrailjci i Judejci trebalo je jednoduno da obnove svoj zavetni odnos s Gospodom nad vojskama, Bogom svojih otaca; o Njemu je trebalo da kau:
On je nainio zemlju silom svojom, utvrdio vasiljenu mudrou svojom, i razumom svojim razastro nebesa. On kad pusti glas svoj, bue vode na nebesima, podie paru s krajeva zemaljskih, puta munje s dadom, izvodi vetar iz staja njegovih. Svaki ovek posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti likom rezanim, jer su la liveni likovi njegovi, i nema duha u njima. Tatina su, delo prevarno, kad ih pohodim, poginue. Nije takav deo Jakovljev: Jer je tvorac svemu, i Izrailj mu je nasledstvo, ime mu je Gospod nad vojskama! (Jeremija 10,1216)

26

27

7 poglavlje

JEROVOAM
Postavljen na presto odlukom deset pobunjenih Izrailjevih plemena, koja su ustala protiv Davidovog doma, Jerovoam, nekadanji Solomunov sluga, bio je u poloaju da pokrene mudre reforme i na graanskom i na verskom podruju. Pod Solomunovom vladavinom pokazao je da raspolae i prirodnim sposobnostima i zdravim rasuivanjem; znanje koje je stekao u toku godina verne slube osposobilo ga je da mudro vlada. Ali, Jerovoam je propustio da se osloni na Boga. Jerovoam se najvie bojao da e srca njegovih podanika u neko budue vreme, neki vladar iz Davidove dinastije privui na svoju stranu. Mislio je da e mnogi pripadnici deset plemena, ako im bude dozvoljeno da esto poseuju tradicionalno sedite jevrejske monarhije, u kome su i dalje odravane slube u Hramu, kao u doba Solomunove vladavine, postati skloni da obnove svoju vernost upravi u Jerusalimu. Posle savetovanja sa svojim doglavnicima, Jerovoam je odluio da jednim drskim potezom oslabi, koliko god je to mogue, mogunost pobune protiv svoje vladavine. Hteo je da to u okviru granica svog novouspostavljenog carstva postigne stvaranjem, dva centra bogosluenja, jednoga u Vetilju, a drugoga u Danu. Na tim mestima trebalo je da se okupljaju pripadnici deset plemena i da tu, a ne u Jerusalimu, odravaju slube Bogu. Organizujui ovaj prelaz, Jerovoam je hteo da zaposli matu Izrailjaca postavljajui im vidljivi lik kojim e simboliki predstaviti prisutnost nevidljivog Boga. U skladu s ovom zamisli, naredio je da se naine dva zlatna teleta, koja su bila postavljena u svetilitima u centrima bogosluenja. Jerovoam je ovim naporom da predstavi Boanstvo, prestupio jasnu Gospodnju zapovest: Ne gradi sebi lika rezana... nemoj im se klanjati niti im sluiti. (2. Mojsijeva 20,4.5) Jerovoamova elja da odvoji deset plemena od Jerusalima bila je tako jaka da je prevideo osnovnu slabost svoga plana. Propustio je da uzme u obzir veliku opasnost kojoj je izlagao Izrailjce postavljajui im idolopoklonike simbole boanstva s kojim su se njihovi preci dobro upoznali tokom stolea robovanja u Egiptu. Jerovoamovo ranije ivljenje u Egiptu moralo je da ga naui da je ludost postavljati te neznaboake likove pred oi naroda. Meutim, njegova vrsta namera da prekine redovne godinje odlaske u Sveti grad navela ga je da primeni i najdrastinije mere. Ne treba vie da idete u Jerusalim, pozivao je svoje podanike, evo bogova tvojih, Izrailju, koji su te izveli iz zemlje Misirske! (1. O carevima 12,28) Tako su ljudi bili pozvani da se klanjaju zlatnim likovima i prihvate tue oblike bogosluenja. Car se potrudio da nagovori i Levite, od kojih su neki iveli na njegovom podruju, da kao svetenici slue u njegovim tek otvorenim svetilitima u Vetilju i Danu; ali, ovaj napor je pretrpeo neuspeh. Zato je bio prinuen da na poloaj svetenika uzdigne ljude iz najniih drutvenih slojeva (1. O carevima 12,31). Uplaeni ovim procesom, mnogi meu vernima, ukljuujui i veliki broj Levita, prebegli su u Jerusalim da bi mogli sluiti Bogu u skladu s boanskim zahtevima. I uini Jerovoam praznik osmoga meseca petnaestoga dana, kao to je praznik u zemlji Judinoj, i prinese rtve na oltaru; tako uini i u Vetilju, prinosei rtve teocima koje naini, i postavi u Vetilju svetenike visinama koje naini. (1. O carevima 12,32) Carevo drsko izazivanje Boga potiskivanjem ustanova koje je Bog uspostavio nije nekanjeno moglo da proe. Upravo u trenutku kada je sluio i prinosio tamjan u toku ceremonije posveenja stranog oltara, koji je podigao u Vetilju, pred njim se pojavio Boji ovek iz Judinog carstva, poslan da ga strogo osudi zato to se usudio da uvede nove oblike bogosluenja. Prorok je povikao put oltara reju Gospodnjom, govorei: Oltare, oltare! Ovako veli Gospod: Evo, rodie se sin domu Davidovu po imenu Josija, koji e na tebi klati svetenike visina, koji kade na tebi, i ljudske e kosti spaliti na tebi! I uini znak istoga dana, govorei: ovo je znak da je Gospod to rekao: eto, oltar e se raspasti, i prosue se pepeo to je na njemu! I smesta, oltar se raspade, i prosu se pepeo s oltara po znaku koji uini ovek Boji reju Gospodnjom. (1. O carevima 13,2.3.5) Jerovoam se, videi sve to, ispunio duhom otvorenog otpora protiv Boga i pokuao da uutka onoga koji je objavio poruku. U gnevu, pruio je ruku svoju s oltara, govorei: Drite ga! Njegov prkosni postupak bio je brzo kanjen. Ruka, ispruena prema Gospodnjem glasniku, iznenada je izgubila snagu i osuila se, tako da je nije mogao povui. Uasnut, car se obratio proroku, molei ga da posreduje pred Gospodom za njega. Pripadni ka Gospodu, Bogu svojemu, zaklinjao ga je, i pomoli se za mene da mi se povrati ruka. I ovek se Boji pomoli Gospodu , i povrati se caru ruka i posta kao to je bila. (1. O carevima 13,4.6) Uzaludan je bio Jerovoamov napor da sveano obavi posveenje stranog oltara, ije potovanje je trebalo da navede na nepotovanje bogosluenja Gospodu u jerusalimskom Hramu. Prorokova poruka trebalo je da

28

navede Izrailjevog cara da se pokaje i odbaci svoje pokvarene namere, kojima je odvraao narod od istinske slube Bogu. Meutim, on je otvrdnuo svoje srce i odluio da sledi put koji je sam izabrao. Srce Izrailjaca u vreme sveanosti u Vetilju jo nije bilo potpuno otvrdnulo. Mnogi su jo uvek bili osetljivi prema uticaju Svetoga Duha. Gospod je zato odredio da oni koji brzim koracima idu u otpad, treba da budu zaustavljeni na svom putu pre nego to postane prekasno. Poslao je svoga vesnika da prekine idolopoklonike obrede i otkrije caru i narodu posledice njihovog otpada. Raspadanje oltara bilo je znak Gospodnjeg nezadovoljstva bezakonjem koje se uvuklo u Izrailj. Gospod eli da spase, a ne da uniti. On uiva u spasavanju grenika. Tako ja bio iv, govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre bezbonik! (Jezekilj 33,11) Opomenama i pretnjama On poziva zalutale da prestanu da ine zlo, da se vrate k Njemu i ive. On daje svetu hrabrost svojim izabranim vesnicima, tako da se oni koji sluaju mogu pobojati i biti povedeni na pokajanje. Kako je otro Boji ovek ukorio cara! Upravo je ta otrina bila bitna; ni na koji drugi nain postojea zla ne mogu se ukoriti. Gospod je svome sluzi dao hrabrosti, da trajan utisak ostane na onima koji su ga sluali. Gospodnji vesnici nikada ne smeju da se plae suoavanja s ljudima, ve nepokolebljivo treba da stanu uz pravdu. Dokle se budu uzdali u Boga, ne treba da se boje; jer Onaj koji im je dao zadatak, dao im je i obeanje o svojoj zatiti. Objavivi poruku, prorok se spremio za povratak, ali ga je Jerovoam pozvao: Hodi sa mnom kui mojoj, i potkrepi se, i dau ti dar! Ali ovek Boji ree caru: da mi da pola kue svoje, ne bih iao s tobom, niti bi jeo hleba ni vode pio u ovom mestu, jer mi je tako zapovedio svojom reju Gospod, govorei: ne jedi hleba ni pij vode, niti se vraaj istim putem kojim otide! (1. O carevima 13,79) Za proroka bi bilo dobro da se drao svoje namere da se bez odlaganja vrati u Judeju. Naime, dok je putovao drugim putem, presreo ga je neki starac koji je tvrdio da je prorok i koji je prevario Bojeg oveka, govorei: I ja sam prorok kao i ti, i aneo Gospodnji ree mi reju Gospodnjom govorei: vrati ga sa sobom u svoju kuu, neka jede hleba i pije vode! Ova la bila je stalno ponavljana i poziv upuivan, sve dok Boji ovek nije bio nagovoren da se vrati. Gospod je dopustio da pravi prorok pretrpi kaznu za prestup, zato to je dozvolio sebi da poe putem koji se suproti putu dunosti. Dok je zajedno sa ovekom koji ga je pozvao sedeo za stolom, nadahnue od Svemoguega dolo je na lanog proroka, i on povika na oveka Bojega koji bee doao iz zemlje Judine, i ree: Ovako veli Gospod, to nisi posluao rei Gospodnje, i nisi drao zapovest koju ti je zapovedio Gospod, Bog tvoj... nee tvoje telo doi u grob tvojih otaca. (1. O carevima 13,1822) Ovo proroanstvo o propasti uskoro se doslovno ispunilo. I poto se prorok kojega bee vratio najede hleba i poto se napi, osamari mu magarca... a kada otide, udesi ga lav na putu, i zakla ga. I telo njegovo leae na putu, i magarac stajae kod njega, takoer i lav stajae kod tela. I gle, ljudi prolazei videe telo gde lei na putu... i doavi javie u gradu u kojemu ivljae stari prorok. A kad to u prorok koji ga bee vratio s puta, ree: ono je ovek Boji, koji ne poslua rei Gospodnje. (1. O carevima 13,2326) Kazna koja je zadesila nevernog glasnika bila je dodatni dokaz istinitosti proroanstva, koje je bilo izreeno o oltaru. Da je, proroku koji nije posluao Gospodnju re, bilo dozvoljeno da bezbedno ode svojim putem, car bi se posluio tom injenicom, pokuavajui da opravda svoju neposlunost. U razvaljenom oltaru, u usahnuloj ruci, i u stranoj sudbini onoga koji se usudio da ne poslua izriitu Gospodnju zapovest, Jerovoam je trebalo da prepozna nezadovoljstvo uvreenog Boga, a ti sudovi trebalo je da ga opomenu da ne istraje u zlodelima. Meutim, umesto da se pokaje, Jerovoam opet naini iz prostoga naroda svetenike visinama, ko god je to hteo, tome on posveivae ruke, i taj postajae svetenik visinama. Tako je ne samo lino veoma greio, ve je na greh naveo Izrailja; i to bi na greh domu Jerovoamovu da bi se istrebio i da bi ga nestalo sa zemlje. (1. O carevima 13,33.34; 14,16). Na kraju svoje nesrene dvadeset dvogodinje vladavine, Jerovoam je doiveo teak poraz u ratu s Avijom, Rovoamovim naslednikom. I Jerovoam se vie ne oporavi za ivota Avijina, i udari ga Gospod, te umre. (2. Dnevnika 13,20) Otpad, uveden za vreme Jerovoamove vladavine, postajao je sve oigledniji, sve dok konano nije doveo do potpune propasti Izrailjevog carstva. ak i pre Jerovoamove smrti, Ahija, stari prorok iz Siloma, koji je mnogo godina pre toga prorekao Jerovoamov dolazak na presto, izjavljuje: Udarie Gospod Izrailja da e se zaljuljati kao to se ljulja trska u vodi, i iupae Izrailja iz ove dobre zemlje, koju je dao ocima njihovim, i razasue ih daleko preko reke, zato to nainie sebi lugove, gnevei Gospoda. I napustie Izrailja za grehe Jerovoamove, kojima je greio i na greh naveo Izrailja. (1. O carevima 14,15.16) Meutim, Gospod ipak nije odbacio Izrailja, dok nije uinio sve to se moglo uiniti da bi ga vratio nekadanjoj vernosti. Tokom dugih, mranih godina, kada je ustajao vladar za vladarom, i u drskom protivljenju Nebu odvodio Izrailja sve dublje i dublje u idolopoklonstvo, Bog je slao poruku za porukom svom otpalom narodu. Preko svojih proroka pruao mu je razliite prilike da se odupre plimi otpada i da se vrati Njemu. U razdoblju

29

posle raspadanja carstva, radili su i iveli Ilija i Jelisije, a neni pozivi Osije, Amosa i Avdije uli su se u zemlji. Nikada carstvo Izrailjevo nije bilo ostavljeno bez plemenitih svedoka o boanskoj moi koja spasava ljude od greha. ak su i u najmranijim trenucima mnogi ostajali verni svom boanskom Vladaru i usred idolopoklonstva iveli bez mane pred licem svetoga Boga. Ovi vernici bili su ubrojani u poboni Ostatak preko koga je vena Gospodnja namera trebalo da bude konano ostvarena.

30

8 poglavlje

OTPADNITVO
Od vremena Jerovoamove smrti pa sve do Ilijinog izlaska pred Ahava, izrailjski narod je stalno i sve dublje tonuo u duhovni otpad. Pod vladavinom ljudi koji se nisu bojali Gospoda i koji su podupirali strane oblike bogosluenja, vei deo naroda brzo je izgubio iz vida svoju dunost da slui ivom Bogu i prihvatio mnoge idolopoklonike obiaje. Nadav, Jerovoamov sin, bio je na Izrailjevom prestolu samo nekoliko meseci. Njegova bezbona vladavina bila je iznenada prekinuta zaverom koju je predvodio Vasa, jedan od njegovih vojvoda, pokuavajui da se domogne vlasti. Nadav je bio ubijen, sa svojim roacima koji su mogli da naslede presto, po rei Gospodnjoj, koju ree preko sluge svojega Ahije Silomljanina, za grehe Jerovoamove, kojima je greio i kojima je na greh naveo Izrailja. (1. O carevima 15,29.30) Tako je nestala Jerovoamova dinastija. Idolopokloniko bogosluenje koje je uveo izloilo je krivce osvetnikim sudovima Neba; a ipak, i vladari koji su nastupali Vasa, Ila, Zimrije i Amrije u razdoblju od skoro etrdeset godina, nastavili su da idu istim sudbonosnim bezakonikim putem. U toku veeg dela ovog vremena otpada u Izrailju, Asa je vladao judejskim carstvom. Mnogo godina injae Asa to je dobro i pravo pred Gospodom Bogom njegovim, jer obori oltare tue i visine, i izlomi likove njihove i isee lugove njihove. I zapovedi sinovima Judinim da trae Gospoda Boga otaca svojih i da izvruju zakon i zapovest njegovu. Obori po svim gradovima Judinim visine i sunane likove, i poinu carstvo za njegova vremena. (2. Dnevnika 14,25) Asina vera bila je stavljena na teku probu kada je Zara Etiopljanin s tisuu tisua vojske i s trista kola napao njegovo carstvo (2. Dnevnika 14,9). U toj krizi Asa se nije oslonio na tvrde gradove u zemlji Judinoj, koje je sagradio sa zidovima, kulama, vratima i prevornicama, niti na hrabre vojnike svoje paljivo obuene vojske (2. Dnevnika 14,68). Car se oslonio na Gospoda nad vojskama, u ije je ime izvedeno udesno izbavljenje starog Izrailja. Postavljajui svoju vojsku u bojni red, on je potraio pomo od Boga. Protivnike vojske sada su stajale jedna prema drugoj. Bilo je to vreme probe i nevolje za one koji su sluili Gospodu. Da li je svaki greh bio priznat? Imaju li ljudi iz Jude puno poverenje u Boju silu koja moe da izbavi? Takve i sline misli preplitale su se u glavama stareina. S ljudske take gledita, nepregledna masa koja je stigla iz Egipta zbrisae sve pred sobom. Meutim, u vreme mira Asa se nije odavao zabavama ili zadovoljstvima, ve se spremao za svaki sluaj. Imao je vojsku, dobro uvebanu za boj; potrudio se da svoj narod navede da uspostavi mir s Bogom. I sada, iako su njegove snage bile malobrojne prema neprijateljevim, njegova vera u Onoga u koga se pouzdao nije oslabila. Traei Gospoda u danima blagostanja, mogao je i sada, u danima nevolje, da se osloni na Njega. Njegove molitve pokazuju da mu Boja velianstvena sila nije bila nepoznata. Ovako se molio: Gospode, tebi je nita pomoi mnoini ili nejakomu; pomozi nam, Gospode, Boe na, jer se u tebe uzdamo, i u tvoje ime doosmo na ovo mnotvo. Gospode, ti si Bog na, ne daj da moe to na tebe ovek! (2. Dnevnika 14,11) Asina molitva predstavlja molitvu koju svaki hrianski vernik moe da uputi. I mi se borimo u boju, ne protiv krvi i tela, ve protiv poglavarstava i sila, protiv duhovne pokvarenosti koja vlada na visokim mestima (vidi: Efescima 6,12). U toku ivotne borbe moramo se suoiti sa zlim silama koje su se svrstale protiv dobra. Naa nada nije u oveku, ve u ivome Bogu. U punoj sigurnosti vere moemo oekivati da e On, na slavu svoga imena, svoju svemo sjediniti s naporima ljudskih orua. Odeveni u oklop Njegove pravednosti, moemo postii pobedu nad svakim neprijateljem. Vera cara Ase bila je primerno nagraena. I razbi Gospod Etiopljane pred Asom i pred Judom, i pobegoe Etiopljani. I tera ih Asa i narod koji bee s njime dori do Gerara. I popadae Etiopljani da ih nijedan ne osta iv, jer se satre pred Gospodom, i pred vojskom njegovom. (2. Dnevnika 14,12.13) Kada su se pobednike vojske Jude i Venijamina vraale u Jerusalim, duh Boji doe na Azariju, sina Odidova, te otide pred Asu i ree mu: ujte me, Aso, i sve pleme Judino i Venijaminovo, Gospod je s vama, jer ste vi s njime; i ako ga ustraite, nai ete ga, ako li ga ostavite, i On e vas ostaviti! Zato vi budite hrabri i nemojte da vam klonu ruke, jer ima plate za va trud! (2. Dnevnika 15,1.2.7) Asa je, ohrabren tim reima, uskoro poveo drugu reformu u Judi. On istrebi gadne bogove iz sve zemlje Judine i Venijaminove i iz gradova koje bee uzeo u gori Jefremovoj, i ponovi oltar Gospodnji koji bee pred tremom Gospodnjim. Potom sazva sve pleme Judino i Venijaminovo i doljake koji behu kod njih od Jefrema i Manasije i

31

Simeuna, jer ih mnogo prebee k njemu iz naroda Izrailjeva kad videe da je s njime Gospod Bog njegov. I iskupie se u Jerusalim treega meseca petnaeste godine carovanja Asina. I u onaj dan prinesoe Gospodu rtve od plena koji dognae, sedam stotina volova i sedam tisua ovaca. I uhvatie veru da trae Gospoda Boga otaca svojih svim srcem svojim i svom duom svojom. I naoe ga; i Gospod im dade mir odasvuda. (2. Dnevnika 15,812.15) Dug izvetaj o Asinoj vernoj slubi umrljan je nekim grekama, koje je uinio u vreme kada je propustio da se potpuno osloni na Gospoda. Kada je, jednom prilikom, izrailjski car upao u Judino carstvo i zauzeo Ramu, utvreni grad udaljen svega oko osam kilometara od Jerusalima, Asa je potraio izbavljenje u savezu sa Ven Adadom, carem Sirije. Ovaj propust da se u vreme potrebe osloni jedino na Boga, otro je ukorio prorok Ananija, koji se pojavio pred Asom, nosei poruku: to si se pouzdao u cara Sirskoga a nisi se pouzdao u Gospoda Boga svojega, zato se vojska cara Sirskoga izmae iz tvojih ruku. Nisu li Etiopljani i Luveji imali velike vojske i s vrlo mnogo konja i konjanika? Pa kada si se pouzdao u Gospoda, dade ti ih u ruke? Jer oi Gospodnje gledaju po svoj zemlji da bi pokazivao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema njemu. Ludo si u tome radio, zato e od sada biti ratovi na te! (2. Dnevnika 16,79) Umesto da se ponizi pred Gospodom zbog svoje greke Asa se razgnevi na proroka, i vre ga u tamnicu, jer se rasrdi na nj za to; i potlai Asa neke iz naroda u to vreme. (2. Dnevnika 16,10) I razbole se Asa trideset i devete godine carovanja svojega od nogu, i bolest njegova bi vrlo teka, ali ni u bolesti svojoj ne trai Gospoda, nego lekare. (2. Dnevnika 16,12) Car je umro u etrdeset i prvoj godini svoje vladavine, a nasledio ga je njegov sin Josafat. Dve godine pre Asine smrti, Ahav je poeo da caruje u Izrailjevom carstvu. Od samog poetka, njegova vladavina bila je obeleena neobinim i stranim otpadnitvom. Njegov otac, Amrije, osniva Samarije, injae to je zlo pred Gospodom, i gore injae od svih koji behu pre njega (1. O carevima 16,25); ali Ahavovi gresi bili su jo vei. On je uinio vie da bi razgnevio Gospoda Boga Izrailjeva, vie od svih careva Izrailjevih koji behu pre njega, malo mu bee to hoae u gresima Jerovoama, sina Navatova. (1. O carevima 16,33.31). Nezadovoljan ulogom da samo podrava oblike bogosluenja, kojih su se drali u Vetilju i Danu, drsko je poveo narod u najstranije neznabotvo, odbacujui sluenje Gospodu i prihvatajui Valovo bogosluenje. Oenivi se Jezaveljom kerju Etvala, cara Sidonskoga, i otide, te sluae Valu, i klanjae mu se. I naini oltar Valu u domu Valovu, koji sazida u Samariji. (1. O carevima 16,31.32) Ahav nije samo uveo Valovo bogosluenje u glavni grad, ve je pod Jezaveljinim uticajem podigao neznaboake oltare na mnogim visinama, na kojima su u senci okolnih umaraka svetenici i ostali, povezani s ovim zavodljivim oblicima idolopoklonstva, irili svoj otrovni uticaj, sve dok skoro sav Izrailj nije poao za Valom. I ne bi takvoga kao Ahav, koji se prodade da ini to je zlo pred Gospodom, jer ga podgovarae ena njegova Jezavelja. I poini vrlo grdna dela idui za gadnim bogovima sasvim kao to to inie Amoreji, koje izagna Gospod ispred sinova Izrailjevih. (1. O carevima 21,25.26) Ahav je bio moralni slabi. Njegova brana veza sa idolopoklonicom, odlunom i vrlo energinom enom, delovala je razorno i na njega i na narod. Neprincipijelan, bez visokih merila u ponaanju, doputao je svojoj odlunoj eni Jezavelji da po svojoj volji lako oblikuje njegov karakter. Njegova sebina priroda nije bila sposobna da ceni blagoslove, kojima je Bog obasipao Izrailj i shvati svoje obaveze uvara i voe izabranog naroda. Pod zloudnim uticajem Ahavove vladavine, Izrailj je daleko odlutao od ivoga Boga i pokvario svoje puteve pred Njim. Tokom mnogih godina gubili su sveto potovanje i bogobojaznost; tako da je izgledalo da nema nikoga ko bi se usudio da otvoreno ustane protiv sveopteg bogohuljenja. Tamna senka otpada pokrivala je celu zemlju. Likovi Vala i Astarte mogli su se videti na svakom koraku. Idolopokloniki hramovi i posveeni lugovi, u kojima su se slavila dela ljudskih ruku, umnoavali su se na sve strane. Vazduh je bio zagaen dimom rtava koje su prinoene lanim bogovima. Bregovi i doline odjekivali su od pijanih uzvika neznaboakih svetenika, koji su prinosili rtve Suncu, Mesecu i zvezdama. Pod uticajem Jezavelje i njenih bezbonih svetenika narod je poeo da veruje da su idoli, koje su postavljali, stvarna boanstva koja svojom tajanstvenom silom vladaju elementima zemlje, vatre i vode. Sve obilje Neba brzi potoci, tokovi ive vode, nena rosa, pljuskovi kie koji su osveavali zemlju i omoguavali poljima da donesu obilan rod sve je to pripisivano naklonosti Vala i Astarte, umesto Davaocu svakog dobrog i savrenog dara. Narod je zaboravio da su breuljci i doline, potoci i jezera, u rukama ivog Boga, da On upravlja Suncem, nebeskim oblacima i svim prirodnim silama. Preko svojih vernih poslanika Gospod je mnogo puta slao svoje opomene otpalom caru i narodu, ali te rei ukora bile su uzaludne. Uzalud su nadahnuti glasnici naglaavali Gospodnje pravo da bude jedini Bog u Izrailju;

32

uzalud su uzdizali zakone koje im je On poverio. Omaijan velianstvenim sjajem i blistavou obreda idolskog bogosluenja, narod je sledio primer cara i njegovog dvora i predavao se opojnim, poniavajuim uivanjima senzualnog bogosluenja. U svojoj nerazumnoj zaslepljenosti odluili su da odbace Boga i Njegovo bogosluenje. Svetlost, koja im je tako milostivo data, pretvarala se u tamu. Dragoceno zlato je potamnelo. Kako je samo nestala slava Izrailjeva! Nikada ranije Boji izabrani narod nije pao tako duboko u otpad. Proroka Valovih bilo je etiri stotine i pedeset; osim jo etiri stotine proroka iz luga. (1. O carevima 18,19) Nita osim udotvorne Boje sile nije moglo da sauva narod od potpune propasti. Izrailj se dragovoljno odvojio od Gospoda, ali Gospod je u svom saueu, ipak, i dalje eznuo za onima koji su bili navedeni na greh, i pripremao se da im poalje jednoga od svojih najmonijih proroka, preko koga je trebalo da mnogi budu vraeni vernosti Bogu svojih otaca.

33

PROROCI U SEVERNOM CARSTVU

34

Ko je mudar, neka razume ovo, i razuman neka pozna ovo; jer su pravi putevi Gospodnji, i pravednici e hoditi njima, a prestupnici e pasti na njima. (Osija 14,9)

9 poglavlje

ILIJA TESVIANIN
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz 1. O carevima 17,17)
Meu galadskim planinama, istono od Jordana, boravio je u Ahavovo vreme ovek vere i molitve, ija je neustraiva sluba trebalo da zaustavi brzo irenje otpada u Izrailju. ivei daleko od svih poznatih gradova, ne zauzimajui nikakav visok poloaj u ivotu, Ilija Tesvianin je, ipak, zapoeo svoju misiju siguran u Boju nameru da mu pripravi put i osigura veliki uspeh. Re vere i sile bila je na njegovim usnama, a ceo njegov ivot bio je posveen delu reforme. Njegov glas bio je glas onoga koji vie u pustinji ukoravajui greh, zadravajui poplavu zla. Iako je doao narodu kao onaj koji ukorava greh, njegova vest ponudila je galadski melem duama svih onih koji su oboleli od greha i eleli da se izlee. Ilijina dua bila je potresena, a njegov pravedni gnev probuen dok je gledao Izrailj kako sve dublje upada u idolopoklonstvo. Bog je uinio velika dela za svoj narod. Izbavio ga je iz ropstva i dao mu zemlju naroda... da bi uvao zapovesti njegove i zakone njegove pazio. (Psalam 105,44.45) Meutim, velikoduni Gospodnji planovi sada su bili skoro potpuno zaboravljeni. Neverovanje je brzo razdvojilo izabrani narod od Izvora njegove snage. Gledajui otpad iz svog planinskog utoita, Ilija je bio obuzet tugom. U bolu svoje due, molio se Bogu da zaustavi nekadanji omiljeni narod na njegovom pokvarenom putu, da ga, ako bude bilo potrebno, pohodi svojim sudovima da bi mogao da bude naveden da u pravoj svetlosti sagleda svoje udaljavanje od Neba.

35

eznuo je da ga vidi pokrenutog na pokajanje pre nego to u svom bezakonju ode tako daleko da izazove Gospoda da ga prepusti potpunom unitenju. Ilijina molitva bila je usliena. Pozivi, prigovori i opomene esto ponavljani, nisu uspeli da Izrailj navedu na pokajanje. Dolo je vreme kada je Gospod morao da im progovori preko svojih sudova. Upravo zato to su oboavaoci Vala tvrdili da iz riznice neba, rosa i kia ne dolaze od Gospoda, ve od vladajuih sila u prirodi, a da stvaralaka energija Sunca obogauje zemlju i ini da obilno raa, trebalo je da Boje prokletstvo teko pogodi zagaenu zemlju. Otpalim Izrailjevim plemenima trebalo je pokazati da je nerazumno oslanjati se na Valovu snagu da bi se mogli dobiti privremeni blagoslovi. Sve dok se u pokajanju ne budu obratili Bogu, i priznali da je On Izvor svih blagoslova, na zemlju nee pasti ni rosa ni kia. Iliji je bila poverena misija da Ahavu prenese nebesku poruku o sudu. On nije traio da bude Gospodnji glasnik; re Gospodnja je dola k njemu. Revnujui za ast Gospodnjeg dela nije oklevao da poslua boanski nalog, iako je izgledalo da e mu poslunost doneti brzo unitenje od ruke pokvarenog cara. Prorok je odmah krenuo i putovao i danju i nou dok nije stigao u Samariju. U palati nije traio prijem, niti je ekao da bude formalno najavljen. Odeven u grubu odeu, koju su obino nosili proroci iz toga doba, proao je pored strae, prividno nezapaen i za trenutak zastao ispred iznenaenog cara. Ilija se nije izgovarao zbog svoje iznenadne pojave. Vei od vladara Izrailja naredio mu je da govori; diui ruke prema nebu, sveano je najavio u ime ivoga Boga da e sudovi Najviega uskoro pasti na Izrailj. Tako da je iv Gospod Bog Izrailjev, pred kojim stojim, uzviknuo je on, ovih godina nee biti rose ni dada dokle ja ne reem! Samo snana vera u nesavladivu silu Boje rei pokrenula je Iliju da objavi svoju vest. Da nije imao nepokolebljivo poverenje u Onoga kome je sluio, nikada se ne bi pojavio pred Ahavom. Na svom putu prema Samariji, Ilija je prolazio pored potoka koji su stalno tekli, pored bregova prekrivenih zelenilom, i velianstvenih uma koje su naizgled bile izvan domaaja sue. Sve na emu se pogled zadravao bilo je odeveno lepotom. Prorok je mogao da se pita kako e potoci, koji nikada ne prestaju da teku, najednom presuiti, ili kako bi ovi bregovi i doline mogli biti opaljeni suom. Ali, on nije davao mesta neverovanju. On je vrsto verovao da e Bog poniziti otpali Izrailj, i da e putem Bojih sudova Izrailjci biti pokrenuti na pokajanje. Nebo je izreklo kaznu; a Boja re nee izneveriti; izlaui opasnosti svoj ivot Ilija je neustraivo ispunio zadatak. Kao munja iz vedra neba, poruka o preteem sudu doprla je do uiju pokvarenog cara; ali, pre nego to se Ahav mogao oporaviti od iznenaenja, ili smisliti odgovor, Ilija je nestao isto tako naglo kao to se i pojavio, ne ekajui da vidi delovanje svoje poruke. Gospod je poao pred njime, jasno mu obeleavajui put. Obrati se na istok, i sakrij se kod potoka Horata prema Jordanu. I iz onoga potoka pij, a gavranima sam zapovedio da te hrane onde! Car je pokrenuo paljivu potragu, ali proroka niko nije mogao da nae. Carica Jezavelja, razljuena porukom koja je zatvarala nebeske riznice, nije gubila vreme u razgovoru sa svojim Valovim svetenicima, koji su se ujedinili s njom u proklinjanju proroka i u izazivanju Gospodnjeg gneva. Meutim, uprkos elji da pronau onoga koji je izrekao alosnu poruku, morali su da se suoe s razoaranjem. Nisu mogli od drugih da prikriju osudu koja je bila posledica sveopteg otpada. Glasovi o Ilijinoj osudi Izrailjevog greha, i njegovom proroanstvu o skoroj kazni, brzo su se proirili po celoj zemlji. Neki su se uplaili, ali veina doekala je nebesku poruku s porugama i ismejavanjem. Prorokove rei odmah su poele da se ispunjavaju. Oni koji su ispoetka bili skloni da se narugaju i samoj pomisli na nesreu, uskoro su dobili priliku da ozbiljno razmiljaju; posle nekoliko meseci, zemlja, neosveavana rosom ili kiom, postala je suva, a vegetacija je uvenula. Kako je vreme prolazilo, potoci koji su bili poznati po tome to nikada ne izneveravaju, poeli su da se smanjuju, a potoii da presuuju. Ipak, stareine su uveravale narod da ima poverenja u Valovu silu i da zaboravi besmislene rei Ilijinog proroanstva. Svetenici su i dalje govorili da kie padaju pod uticajem Valove sile. Ne bojte se Boga Ilijinog, niti drhtite od Njegove rei, nagovarali su narod, Val je onaj koji donosi etvu u pravo vreme i koji se stara i o oveku i o ivotinji. Boja poruka Ahavu dala je Jezavelji i njenim prorocima i svim sledbenicima Vala i Astarte priliku da okuaju silu svojih bogova i, ako bude mogue, dokau da su Ilijine rei netane. Tako je Ilijino proroanstvo stajalo usamljeno protiv stotina obeanja idolopoklonikih svetenika. Ako bi, uprkos Ilijinom proroanstvu, Val i dalje bio u stanju da puta rosu i kiu, i ini da potoci i dalje teku, a vegetacija buja, onda neka ga car Izrailja i dalje oboava i neka narod uzvikuje da je on Bog. Odluni da dre narod u zabludi, Valovi svetenici nastavili su da prinose rtve svojim bogovima i da ih nou i danju zazivaju da osvee zemlju. Skupim rtvama svetenici su pokuavali da ublae gnev svojih bogova; revnou i istrajnou, koja je bila dostojna i boljeg cilja, zadravali su se u blizini svojih paganskih oltara i ozbiljno se molili za kiu. Iz noi u no, u celoj osuenoj zemlji, odjekivali su njihovi uzvici i preklinjanja. Ali, nikakav oblak nije se pojavljivao na nebu danju da bi ublaio vrele suneve zrake. Rose ni kie nije bilo da

36

osvee ednu zemlju. Re Gospodnja stajala je nepromenjena, nasuprot svemu to bi Valovi svetenici mogli da uine. Jedna godina je prola, a kie jo nije bilo. Zemlja je bila ispucala kao od vatre. Ubistveni Sunevi zraci unitavali su i ono malo vegetacije koja je preivela. Potoci su presuivali, a malaksala stoka i izmuena krda oajniki i besciljno su lutala. Nekada bujna polja izgledala su kao prepreni pustinjski pesak, naputena pusto. Lugovi, posveeni oboavanju idola, ostali su bez lia; a drvee po umama, nalik na beivotne skelete, nije prualo hlada. Vazduh je bio suv, a disanje oteano; peane oluje zaslepljivale su oi i zaustavljale dah. Nekada napredni gradovi i sela postali su mesta alosti. Glad i e delovali su na ljude i ivotinje izazivajui uasnu smrtnost. Glad, sa svim svojim uasima, prilazila je sve blie i blie. Ipak, uprkos svim dokazima Boje snage, Izrailjci se nisu pokajali, niti nauili lekciju koju je Bog eleo da naue. Nisu uvideli da Onaj koji je stvorio prirodu upravlja njenim zakonima, i moe ih lako pretvoriti u orua blagoslova ili sredstva za unitenje. Oholih srca, zaljubljeni u svoje lano bogosluenje, nisu bili spremni da se ponize pod monu Boju ruku, i zato su poeli da trae neke druge uzroke kojima bi pripisali svoje patnje. Jezavelja je odluno odbijala da prizna suu kao Gospodnju kaznu. Nepokolebljiva u svojoj odluci da odbaci nebeskog Boga, ona je zajedno sa skoro celim Izrailjem, jednim glasom optuivala Iliju kao uzronika sve njihove bede. Zar nije on svedoio protiv njihovog oblika bogosluenja? Kada bi samo njega mogli da uklone s puta, govorila je ona, bio bi ublaen gnev njihovih bogova, i njihovim nevoljama doao bi kraj. Carica je naterala Ahava da pokrene vrlo marljivu potragu da pronae mesto na kome se krije prorok. Okolnim narodima, blizu i daleko, slao je poslanike da trae oveka koga je mrzeo, ali i koga se plaio. U svojoj elji da potragu uini to temeljitijom, od tih carstava i naroda traio je da zakletvom potvrde da ne znaju nita o prorokovom skrovitu. Meutim, sve traganje bilo je uzaludno. Prorok je bio zatien od zlobe cara iji su gresi doneli zemlji Boje optube. Neuspena u svojim naporima protiv Ilije, Jezavelja je odluila da se osveti ubijanjem svih Gospodnjih proroka u Izrailju. Ni jedan jedini nije smeo da ostane iv. Razbesnela ena izvrila je svoju nameru svirepo ubijajui mnoge Boje sluge. Meutim, svi nisu bili pobijeni. Avdija, upravitelj Ahavovog doma, ovek veran Bogu, uze stotinu proroka, stavljajui na kocku svoj ivot, sakri ih po pedeset u jednu peinu, i hrani ih hlebom i vodom. (1. O carevima 18,4) Prola je i druga godina gladi, a nemilosrdno nebo i dalje nije davalo ni kapi kie. Sua i glad nastavili su da pustoe po celom carstvu. Oevi i majke, nemoni da ublae patnje svoje dece, morali su da budu svedoci njihove smrti. Ipak, i dalje je otpali Izrailj odbijao da svoje srce ponizi pred Bogom i nastavio da guna protiv oveka ije su im rei najavile ove teke kazne. Izgleda da nisu bili u stanju da razaznaju da su njihove patnje i nevolje samo poziv na pokajanje, da je to boansko delovanje koje treba da ih sprei da uine korak koji e ih odvesti preko granica strpljenja Neba. Otpad Izrailja znaio je zlo stranije od svih mnogostrukih uasa gladi. Bog je pokuavao da pripadnike naroda oslobodi njihovih zabluda i da ih navede da shvate da su odgovorni Onome kome duguju za ivot i sve. On je pokuavao da im pomogne da ponovo steknu svoju izgubljenu veru i zato je bilo neophodno da ih izloi velikoj nevolji. Eda li je meni milo da pogine bezbonik? govori Gospod, a ne da se odvrati od putova svojih i bude iv? Odbacite od sebe sva bezakonja koja iniste, i nainite sebi novo srce i novi duh; zato da mrete, dome Izrailjev? Jer mi nije mila smrt onoga koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se, dakle, i budite ivi! Vratite se, vratite se sa zlih putova svojih, jer zato da mrete, dome Izrailjev? (Jezekilj 18,23.31.32; 33,11) Bog je slao Izrailju svoje poslanike i pozivao njegove pripadnike da se vrate svojoj nekadanjoj vernosti Bogu. Da su posluali ove pozive, da su se od Vala obratili ivome Bogu, Ilijina poruka nikada ne bi bila upuena. Ali, opomene koje su mogle da budu miris ivota na ivot pokazale su se kao miris smrti na smrt. Njihova oholost bila je povreena, njihov gnev podigao se protiv glasnika, pa su s posebnom mrnjom gledali proroka Iliju. Kada bi samo mogao da dopadne u njihove ruke, radosno bi ga izruili Jezavelji kao da su utiavanjem njegovog glasa mogli da zaustave ispunjenje njegovih rei! Iako suoeni s katastrofom, nastavili su da se vrsto dre svog idolopoklonstva. Tako su svoju krivicu, koja je zemlju izloila kaznama Neba, inili jo veom. Za Izrailjce, pogoene kaznom, postojao je samo jedan izlaz da se odvrate od greha koji su doveli do toga da se nad njima pokae strana ruka Gospodnja, i da se celim svojim srcem vrate Bogu. Njima je bilo upueno obeanje: Ako zatvorim nebo da ne bude dada, ili ako zapovedim skakavcima da popasu zemlju, ili ako pustim pomor na narod svoj; i ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potrae lice moje, i povrate se sa zlih puteva svojih, i ja u tada usliiti s Neba, i oprostiu im greh njihov, i isceliu zemlju njihovu. (2. Dnevnika 7,13.14) Upravo zato, u elji da dovede do tog blagoslovenog ishoda, Bog je nastavio da uskrauje rosu i kiu sve dok ne zapone odluujua reforma.

37

10 poglavlje

GLAS STROGOG UKORA

(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz 1. O carevima 17,824; 18,119) Za neko vreme Ilija je ostao sakriven u planinama kraj potoka Horata. Tu je u toku mnogih meseci na udesan nain dobijao hranu. Kasnije, kada je zbog duge sue, potok presuio, Bog je naredio svom sluzi da utoite potrai u stranoj zemlji. Ustani, bilo mu je reeno, idi u Sareptu Sidonsku, i sedi onde; evo, zapovedio sam onde eni udovici da te hrani. Ova ena nije bila Izrailjka. Ona nikada nije imala prednosti i blagoslove koje je uivao Boji izabrani narod; ali je verovala u pravoga Boga i hodila u celoj svetlosti koja je obasjavala njen put. Sada, kada u zemlji Izrailjevoj vie nije bilo sigurnosti za Iliju, Bog ga je poslao toj eni da nae utoite u njenom domu. I ustavi otide u Sareptu; i kada doe na vrata gradska, gle, ena udovica kupljae onde drva; i on je dozva i ree joj: donesi mi malo vode u sudu da se napijem. I ona poe da donese, a on je viknu i ree: donesi mi i hleba malo. Glad je teko pritiskala ovaj siromani dom, pa su ak i oskudni obroci poeli da nedostaju. Ilijin dolazak upravo u onaj dan kada se udovica bojala da e morati da odustane od borbe za odranje ivota, stavio je na teku probu njenu veru u silu ivoga Boga da se brine za njene potrebe. Meutim, ak i u krajnjoj nestaici, ona je posvedoila za svoju veru prihvatajui zahtev stranca, koji je zatraio da s njime podeli poslednju mrvicu hrane. Odgovarajui na Ilijin zahtev za hranom i vodom, udovica je kazala: Tako da je iv Gospod Bog tvoj, nemam peena hleba do pregrt brana u zdeli i malo ulja u kragu; i eto, kupim drvaca da otidem i zgotovim sebi i sinu svojemu, da pojedemo, pa onda da umremo. Ilija joj je odvratio: Ne boj se, idi, zgotovi kako si rekla, ali umesi prvo meni jedan kolai od toga, i donesi mi, pa posle gotovi sebi i sinu svojemu. Jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev, brano se iz zdele nee potroiti niti e ulja u kragu nestati dokle ne pusti Gospod dada na zemlju. Proba vere vea od ove nije mogla biti zahtevana. Udovica je i do sada postupala prema svim strancima ljubazno i velikoduno. A sada, bez obzira na patnje kojima bi izloila sebe i svoga sina, uzdajui se u Boga Izrailjevog koji e namiriti sve njene potrebe, poloila je ovu najveu probu gostoljublja, uinivi kako ree Ilija. Divno je bilo gostoprimstvo koje je Bojem proroku ukazala ova ena Fenianka, i divno je bila nagraena njena vera i njena velikodunost. I jede i ona i on i dom njen godinu dana; brano se iz zdele ne potroi, niti ulja u kragu nesta, po rei Gospodnjoj, koju ree preko Ilije. I posle toga razbole se sin ene domaice, i bolest njegova bi vrlo teka, tako da izdahnu. I ona ree Iliji: to je tebi do mene, ovee Boji? Jesi li doao k meni da spomene bezakonje moje i da mi umori sina? I on joj ree: daj mi sina svojega! I uzevi ga iz naruja njena, odnese ga u gornju klet, gde on seae, i poloi ga u postelju svoju... I pruivi se nad detetom tri puta, zavapi ka Gospodu... I Gospod uslii glas Ilijin, te se povrati u dete dua njegova, i oive. I Ilija uzevi dete snese ga iz gornje kleti u kuu, i dade ga majci njegovoj, i ree Ilija: Vidi, iv je tvoj sin! A ena ree Iliji: sada znam da si ovek Boji i da je re Gospodnja u tvojim ustima istina! Udovica iz Sarepte podelila je svoje mrvice sa Ilijom, a zauzvrat njen ivot i ivot njenog sina bili su sauvani. Bog je obeao veliki blagoslov svima, koji u vreme nevolje i oskudice pokau sauee i prue pomo onima kojima je pomo jo potrebnija nego njima. On se nije promenio. Njegova snaga danas nije nita manja nego u Ilijino vreme. Obeanje koje je izgovorio na Spasitelj ni danas nije nita manje sigurno: Koji prima proroka u ime proroko, platu proroku primie! (Matej 10,41) Gostoljubivosti ne zaboravljajte, jer neki, ne znajui, iz gostoljubivosti primie anele na konak. (Jevrejima 13,2) Ove rei nisu protokom vremena izgubile nita od svoje snage. Na nebeski Otac i dalje na puteve svoje dece stavlja prilike koje predstavljaju prikrivene blagoslove; oni koji iskoriste ove prilike nalaze veliku radost. I ako otvori duu svoju gladnome, i nasiti duu nevoljnu; tada e zasjati u mraku videlo tvoje, i tama e tvoja biti kao podne. Jer e te Gospod voditi vazda, i sitie duu tvoju na sui, i kosti tvoje krepie, i bie kao vrt zaliven i kao izvor kojemu voda ne presie. (Isaija 58,10.11) Svojim vernim slugama Hristos danas kae: Koji vas prima, mene prima, a koji prima mene, prima Onoga koji me je poslao. Nijedno ljubazno delo, uinjeno u Njegovo ime, nee ostati bez priznanja i bez nagrade. U ovo neno priznanje Hristos ukljuuje i najslabije i najnie lanove Boje porodice. I ako ko napoji jednoga od ovih malih, kae On, onih koji su kao deca u svojoj veri i u svom poznavanju Hrista, samo aom studene vode u ime ueniko, zaista vam kaem, nee mu plata propasti! (Matej 10,40.42) U toku dugih godina sue i gladi, Ilija se usrdno molio da se srca Izrailjaca odvrate od idolopoklonstva i vrate

38

vernosti Bogu. Prorok je strpljivo ekao, dok je ruka Gospodnja estoko pritiskala osuenu zemlju. Kada je video dokaze o patnjama i nestaicama, koje su se umnoavale na sve strane, njegovo srce ispunilo se alou, i on je eznuo za snagom da brzo ostvari reformu. Meutim, sam Bog je izvravao svoj plan, i sve to je Njegov sluga mogao da uini bilo je da se u veri moli i eka vreme za odluno delovanje. Otpad koji je preovladavao u Ahavovo vreme bio je posledica dugogodinjeg prestupanja. Izrailj se, korak po korak, iz godine u godinu, udaljavao od pravog puta. Izrailjci su iz narataja u narataj, odbijali da grade prave puteve svojim nogama, i na kraju se veina naroda pokorila vostvu sila tame. Prolo je skoro jedno stolee otkako se, pod vladavinom cara Davida, Izrailj radosno sjedinio u pevanju pesama hvale Najviemu, u priznavanju svoje potpune zavisnosti od Njegovih svakodnevnih blagoslova. Posluajmo rei oboavanja, koje su tada pevali:
Boe, Spasitelju na... Sve to se javlja jutrom i veerom ti budi da slavi tebe. Nadgleda zemlju i zaliva je, Obilno je obogaava; potok je Boji pun vode, Sprema za njih ito, jer si tako uredio. Brazde njene napaja, ravni grude njene, Kinim kapima razmekava je, Blagosilja je da raa. Ti venava godinu, kojoj dobro ini, Stope su tvoje pune masti. Tiju pae po pustinjama, I humovi se opasuju radou. Luke se osipaju stadima, i polja se zaodevaju penicom, Vesele se i pevaju. (Psalam 65,5.813)

Izrailj je tada priznavao Boga kao Onoga koji je postavio temelje zemlji. Izraavajui svoju veru, oni su pevali:
Bezdanom kao haljinom odenuo si je, Na gorama stoje vode. Od pretnje tvoje bee, Od gromovnoga glasa tvojega teku. Izlaze na gore i slaze u doline, Na mesto koje si im utvrdio. Postavio si meu, preko koje ne prelaze, I ne vraaju se da pokriju zemlju. (Psalam 104,59)

Samo monom silom Beskrajnoga elementi prirode na zemlji i moru i na nebu dre se u svojim granicama. Te elemente On upotrebljava na sreu svojih stvorenja. Dobre riznice svoje Bog e obilno troiti da da dad zemlji... na vreme, i da blagoslovi svako delo ruku ovekovih. (5. Mojsijeva 28,12)
Izveo si izvore po dolinama, Izmeu gora teku vode. Napajaju sve zveri poljske, Divlji magarci gase e svoju. Na njima ptice nebeske ive, Kroz grane razlee se glas njihov... Daje te raste trava stoci, I zelen na korist oveku, Da bi izvodio hleb iz zemlje, I vino veseli srce oveku, I lice se svetli od ulja, Hleb srce oveku krepi... Kako je mnogo dela tvojih, Gospode! Sve si premudro stvorio, Puna je zemlja blaga tvojega. Gle, more veliko i iroko, Tu gamiu bez broja, ivotinje male i velike... Sve tebe eka, Da im daje piu na vreme. Daje im, primaju:

39

Otvori ruku svoju Site se dobra! (Psalam 104,1015.2428)

Izrailj je imao dovoljno prilika da se raduje. Zemlja u koju ih je Gospod doveo bila je zemlja u kojoj je teklo mleko i med. Dok su lutali pustinjom, Bog im je obeao da e ih odvesti u zemlju u kojoj nikada nee nedostajati kie. Jer zemlja u koju ide da je nasledi, kazao im je On, nije kao zemlja Misirska, iz koje ste izali, gde si sejao svoje seme, i zalivao na svojim nogama kao vrt od zelja: nego je zemlja koju idete da je nasledite zemlja u kojoj su brda i doline, i natapa je dad nebeski, zemlja, o kojoj se stara Gospod Bog tvoj, i na koju su jednako obraene oi Gospoda Boga tvojega, od poetka godine do kraja. Obeanje o obilju kie bilo je dato kao odgovor na poslunost. Zato, ako dobro uzasluate zapovesti, koje vam ja zapovedam danas, ljubei Gospoda Boga svojega, i sluei mu svim srcem svojim i svom duom svojom, tada u davati dad zemlji vaoj na vreme, i rani i pozni, i sabirae ito svoje i vino svoje i ulje svoje. I za stoku u tvoju davati travu u polju tvom, i jee i bie sit. uvajte se, opomenuo je Gospod svoj narod, da se ne prevari srce vae da se odmetnete i da sluite tuim bogovima i klanjate im se, da se ne bi razgnevio Gospod na vas, i zatvorio nebo da ne bude dada, i zemlja da ne da roda svojega, te biste brzo izginuli u dobroj zemlji koju vam Gospod daje. (5. Mojsijeva 11,1017) Ali, ako ne uzaslua glasa Gospoda Boga svojega da dri i tvori sve zapovesti njegove, i uredbe njegove, koje ti ja danas zapovedam, Izrailjci su bili opomenuti, Nebo nad glavom tvojom bie od bakra i zemlja pod tobom od gvoa. Uinie Gospod da dad zemlji tvojoj bude prah i pepeo, koji e padati s neba na te, dokle se ne istrebi. (5. Mojsijeva 28,15.23.24) To su bili pojedini mudri saveti koje je Gospod dao starom Izrailju. Nego, sloite ove rei moje u srce svoje i u duu svoju, zapovedio je Bog svom izabranom narodu, i veite ih kao znak sebi na ruku, i neka vam budu kao poeonik meu oima vaim. I uite ih sinove svoje govorei o njima kad sedi u kui svojoj i kad ide putem, i kad lee i kad ustaje. (5. Mojsijeva 11,18.19) Ove zapovesti bile su jasne, a ipak, kako su stolea prolazila, i narataj za naratajem gubio iz vida blagoslove koje je Bog pripravio za njihovo duhovno dobro, razorni uticaji otpada pretili su da uklone sve prepreke koje je irenju zla postavila boanska milost. Tako se dogodilo da je Bog sada pohodio svoj narod najotrijom od najavljenih kazni. Ilijino proroanstvo je dobijalo svoje strano ispunjenje. U razdoblju od tri godine vesnika nevolje traili su od grada do grada, od naroda do naroda. Po Ahavovom nalogu, mnogi vladari davali su svoju asnu re da se udni prorok ne nalazi na njihovom podruju. Ipak, potraga je nastavljana, jer su Jezavelja i Valovi proroci mrzeli Iliju smrtnom mrnjom, i nisu tedeli napora da ga se domognu. Ali, i dalje nije bilo kie. I konano, posle mnogo vremena, re Gospodnja dola je Iliji: Idi, pokai se Ahavu, i pustiu dad na zemlju! Posluan zapovesti, otide Ilija da se pokae Ahavu. Nekako u isto vreme kada je Ilija krenuo na put prema Samariji, Ahav je predloio Avdiji, upravitelju svoga doma, da poe u potragu za izvorima i vodenim tokovima, u nadi da e pronai pau za svoja izgladnela stada i krda. ak su se i na carskom dvoru oseale teke posledice dugotrajne sue. Car, duboko zabrinut za budunost svoga doma, odluio je da se lino ujedini sa svojim slugom u traenju nekog boljeg mesta na kome bi jo bilo neto pae. I podelie meu sobom zemlju kuda e ii; Ahav otide jednim putem sam, a Avdija otide drugim putem sam. A kada Avdija bee na putu, gle, srete ga Ilija; i on ga pozna, i pade niice, i ree: Jesi li ti, gospodaru moj Ilija? U toku otpada Izrailja, Avdija je ostao veran. Njegov gospodar, car, nije bio u stanju da ga odvrati od vernosti ivom Bogu. Sada je dobio ast da izvri Ilijin nalog. Prorok mu je rekao: Idi, kai gospodaru svojemu, evo Ilije! Avdija, vrlo uplaen, uzviknuo je: ta sam zgreio da slugu svojega preda u ruke Ahavu da me pogubi! Odneti takvu vest Ahavu znailo je sigurnu smrt. Tako da je iv Gospod Bog tvoj, objasnio je proroku, nema naroda ni carstva kuda nije slao gospodar moj da te trae, i rekoe: nema ga. A on zakle carstva i narode da te ne mogu da nau. A ti sada kae: idi, kai gospodaru svojemu, evo Ilije! A kada ja otidem od tebe, duh e te Gospodnji odneti, a ja neu znati kuda; pa da otidem i prokaem Ahavu, a on da te ne nae, ubie me. Avdija je iskreno zaklinjao proroka da ga ne alje. A sluga se tvoj, dodao je, boji Gospoda od mladosti svoje. Nije li kazano gospodaru mojemu ta sam uinio kada Jezavelja ubijae proroke Gospodnje? Kako sakrih stotinu proroka Gospodnjih, po pedeset u jednu peinu, i hranih ih hlebom i vodom? A ti sada kae: idi, kai gospodaru svojemu, evo Ilije! Ubie me!

40

Sveanom zakletvom Ilija se obavezao Avdiji da njegovo putovanje nee biti uzaludno. Tako da je iv Gospod nad vojskama pred kojim stojim, uzviknuo je Ilija, danas u mu se pokazati! Ohrabren time, otide Avdija pred Ahava i kaza mu. Sa zaprepaenjem koje se mealo sa uasom, car je sluao poruku od oveka koga se bojao i koga je mrzeo, i kojega je tako neumorno traio. Dobro je znao da Ilija nee dovesti svoj ivot u opasnost samo zato da ga vidi. Da li je mogue da se prorok sprema da izrekne jo jedno prokletstvo nad Izrailjem? Carevo srce obuzeo je strah. Setio se Jerovoamove suve ruke. Ahav nije mogao da izbegne susret, a nije se ni usuivao da podigne svoju ruku protiv Bojeg glasnika. I tako, praen svojom vojnikom telesnom gardom, uzdrhtali vladar krenuo je da sretne proroka. Car i prorok su stajali licem u lice. Iako je Ahav bio ispunjen stranom mrnjom, u Ilijinoj prisutnosti izgledao je bespomoan, ostavljen od svih. Svojim prvim teko izgovorenim reima: Jesi li ti onaj to nesreu donosi na Izrailja, on nesvesno iznosi najdublja oseanja svoga srca. Ahav je znao da su Bojom reju nebesa postala kao od bakra, a ipak se trudio da krivicu za teke kazne koje su pogodile zemlju prebaci na proroka. Prirodno je da prestupnik smatra Bojeg glasnika odgovornim za nevolje koje su dole kao sigurna posledica skretanja s puta pravednosti. Oni koji sebe dovode pod sotoninu vlast postaju nesposobni da vide dogaaje onako kao to ih Bog gleda. Kada se ogledalo istine postavi pred njih, postaju odbojni prema pomisli da treba da dobiju ukor. Zaslepljeni grehom, odbijaju da se pokaju; smatraju da su se Gospodnje sluge okrenule protiv njih i zato zasluuju najotriju opomenu. Svestan svoje nevinosti, Ilija stoji pred Ahavom i ne pokuava da se izgovori ili polaska caru. Ne pokuava da izbegne carev gnev dobrom veu da je sua skoro pri kraju. On nema nikakvo opravdanje koje bi ponudio caru. Uvreen, revnujui za Boju ast, odbacuje Ahavove optube, neustraivo objavljujui caru da su njegovi gresi, i gresi njegovih otaca, navukli na Izrailj ovu stranu nevolju. Ne donosim ja nesreu na Izrailja, hrabro tvrdi Ilija, nego ti i dom oca tvojega ostavivi zapovesti Gospodnje i pristavi za Valima. I danas je potreban glas stroge opomene, jer su teki gresi odvojili narod od Boga. Neverstvo je skoro postalo savremeno. Neemo da on caruje nad nama, kao da govore hiljade (Luka 19,14). Prelepe propovedi, tako esto odravane, ne ostavljaju trajne utiske; truba ne daje jasan glas. Jasna i otra istina Boje rei, ne see ljude sve do srca. Ima mnogo takozvanih hriana koji bi, kada bi mogli da izraze svoja prava oseanja, kazali: Zar ima ikakve potrebe za tako otvorenim govorima? Oni bi takoe zamerili Zato je Jovan Krstitelj morao da kae farisejima: Porodi aspidini, ko vam kaza da beite od gneva koji ide? (Luka 3,7) Zato je morao da izazove gnev Irodijade, govorei Irodu da nezakonito ivi sa enom svoga brata? Hristov pretea je izgubio ivot samo zato to je otvoreno propovedao! Pa, zar nije mogao da slui Bogu ne izazivajui nezadovoljstvo onih koji su iveli u grehu? Tako su sami sebe smirivali ljudi koji su morali da stoje kao verni uvari Bojeg zakona, sve dok politika nije zauzela mesto vernosti, a grehu bilo dozvoljeno da se nesmetano iri. Kada e se glas ozbiljnog ukora jo jednom uti u Crkvi? Ti si taj! (2. Samuilova 12,7) Rei potpuno otvorene, kao one koje je Natan uputio Davidu, danas se retko uju s propovedaonica, retko se nalaze u naoj tampi. Kada ne bi bile tako retke, zapazili bismo vie Boje sile koja bi se pokazivala meu ljudima. Gospodnji glasnici ne smeju se tuiti da su njihovi napori besplodni, sve dok se ne pokaju zbog svoje ljubavi prema odobravanjima i svoje elje da ugode ljudima, to ih navodi da prikrivaju istinu. Oni propovednici koji ugaaju ljudima, koji viu: Mir, mir, kada Gospod ne govori o miru, dobro bi uinili da svoje srce ponize pred Bogom, da trae oprotaj za svoju neiskrenost i nedostatak moralne hrabrosti. Ljubav prema blinjima ne navodi ih da ublauju poruku koja im je poverena, ve naklonost prema udobnostima i sklonost da poputaju svojim slabostima. Prava ljubav trai najpre odavanje poasti Bogu i spasenje dua. Oni koji imaju tu ljubav nee izbegavati istinu da bi sauvali sebe od neugodnih posledica otvorenog propovedanja. Kada su due u opasnosti, Boji propovednici nee misliti o sebi, ve e izgovoriti rei koje su im date da ih izgovore, odbie da opravdavaju i prikrivaju zlo. O, kada bi svaki propovednik mogao da shvati svetost svoje slube, svetost svoga rada, i kada bi pokazao hrabrost koju je Ilija pokazao! Kao vesnici od Boga postavljeni, propovednici se nalaze na poloaju uzviene odgovornosti. Oni treba da pokaraju, zaprete, umole sa svakim snoenjem! (2. Timotiju 4,2) Umesto Hrista, treba da rade kao pristavi nebeskih tajni, hrabrei poslune i opominjui neposlune. Svetovna politika na njih ne sme da utie. Nikada ne smeju da skrenu s puta na koji ih je Hristos postavio. S verom treba da idu napred, imajui na umu da su okrueni mnotvom svedoka. Oni ne smeju izgovarati svoje rei, ve rei koje im je Jedini, vei od svih monika na Zemlji, naredio da kau. Njihova poruka treba da glasi: Tako ree Gospod! Bog trai ljude sline Iliji, Natanu i Jovanu Krstitelju ljude koji e nositi Njegovu poruku verno, ne gledajui na posledice;

41

ljude, koji e istinu izgovarati hrabro, iako ona trai da rtvuju sve to imaju. Bog ne moe da upotrebi ljude koji se u vreme nevolje, kada je neophodna snaga, hrabrost i uticaj svih, boje da vrsto stanu na stranu pravde. On trai ljude koji e se verno boriti protiv zla, protiv poglavarstava i sila, protiv upravitelja tame ovoga sveta, protiv duhovne pokvarenosti na visokim mestima! Upravo takvima On e uputiti rei: Dobro, slugo dobri i verni... ui u radost gospodara svojega! (Matej 25,23)

42

11 poglavlje

KARMIL
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz 1. O carevima 18,1840) Stojei pred Ahavom, Ilija je zahtevao da se svi Izrailjci okupe i na brdu Karmil i sretnu s njim, Valovim i Astartinim prorocima. Poalji, zapovedio je prorok, i saberi k meni svega Izrailja na goru Karmilsku, i etiri stotine i pedeset proroka Valovih, i etiri stotine proroka iz luga, koji jedu za stolom Jezaveljinim! Zapovest je izrekao ovek koji je izgleda stajao u prisutnosti samog Gospoda; Ahav je smesta posluao, kao da je prorok vladar, a car podanik. Brzi glasnici bili su poslani u sve krajeve carstva da objave susret s Ilijom i prorocima Vala i Astarte. U svakom gradu i selu ljudi su se pripremali da dou na sastanak u odreeno vreme. Srca mnogih ispunila su se udnim predoseanjem dok su putovali prema zakazanom mestu. Dogodie se neto neobino; zato bi nas inae pozivali da se okupimo na Karmilu? Kakva e nova nevolja zadesiti narod i zemlju? Pre sue, brdo Karmil bilo je poznato po lepoti, po potocima koji su izvirali iz nepresunih izvora, po plodnim padinama prekrivenima divnim cveem i bujnim umarcima. Meutim, sada je njegova lepota stenjala pod stranim prokletstvom. Oltari, podignuti u slavu Vala i Astarte, mogli su se videti u lugovima bez lia. Na vrhu jednoga od najviih planinskih lanaca, kao njihova suprotnost, stajao je razvaljeni Gospodnji oltar. S Karmila su se videla nepregledna prostranstva zemlje; njegovi vrhovi bili su vidljivi iz mnogih krajeva izrailjskog carstva. U podnoju planine bilo je mesta s kojih se moglo dobro videti skoro sve to se na visini odigravalo. Pod okriljem njegovih poumljenih padina obavljano je idolopokloniko bogosluenje, kojim je Bogu nanoena velika sramota. Ilija je izabrao ovo uzvienje, kao najbolje mesto za prikazivanje Boje sile i odbranu asti Njegovog imena. Odreenog dana, u rano jutro, mnotvo otpalih Izrailjaca, ispunjenih nestrpljivim iekivanjem, okupilo se u blizini planinskog vrha. Jezaveljini proroci kretali su se uzbrdo u velianstvenoj koloni. U punom sjaju pojavio se car i zauzeo mesto na elu povorke svetenika, doekan glasnim pozdravima idolopoklonika. Ipak, zebnja je obuzimala srce svetenika, dok su razmiljali kako je na prorokovu re zemlja Izrailjeva tri i po godine ostala bez rose i kie. Bili su sigurni da se priprema, velika kriza. Bogovi u koje su se uzdali pokazali su se nemonim da dokau da je Ilija lani prorok. Predmet njihovog oboavanja pokazivao je udnu ravnodunost prema njihovim vatrenim zaklinjanjima, prema molitvama, suzama i ponienjima, njihovim ogavnim ceremonijama, njihovim stalnim i skupim rtvama. Suoen s carem Ahavom i lanim prorocima, okruen okupljenim mnotvom Izrailjaca, Ilija je stajao, kao jedini koji je doao da brani Gospodnju ast. Onaj koga je celo carstvo smatralo krivim za sve nevolje bio je sada tu, naizgled bespomoan u prisutnosti vladara Izrailja, Valovih proroka, ratnika, i hiljada ljudi koji su ih okruavali. Ali, Ilija nije bio sam. Iznad njega i oko njega bile su zatitnike ete Neba, anela silnih snagom. Prorok stoji pred mnotvom, ne stidei se, ne plaei se, potpuno svestan svoga zadatka da izvri boansku zapovest. Njegovo lice sija uzvienom sveanou. S oekivanjem punim straha narod eka da on progovori. Pogledavi prvo prema razvaljenom Gospodnjem oltaru, a zatim prema mnotvu, Ilija je povikao jasnim glasom, slinim zvuku trube: Dokle ete hramati na obe strane? Ako je Gospod Bog, idite za njim; ako li je Val, idite za njim! Narod mu nije odgovorio ni rei. Niko u tom nepreglednom mnotvu nije se usuivao da iskae svoju vernost Gospodu. Kao taman oblak, prevara i zaslepljenost prekrili su Izrailj. Taj sudbonosni otpad nije odjednom zahvatio narod, ve postepeno, onako kako su od prilike do prilike odbijali da posluaju rei opomene i ukora koje im je Gospod slao. Svako udaljavanje od onoga to je pravo, svako odbijanje da se pokaju, produbljivalo je njihovu krivicu i sve vie udaljavalo ih od Neba. I sada, u ovoj krizi, istrajali su u odbijanju da stanu na Boju stranu. Gospod prezire ravnodunost i neverstvo u vreme kada krize zahvate Njegovo delo. Celi svemir s neizrecivim zanimanjem posmatra zavrne prizore u velikom sukobu izmeu dobra i zla. Boji narod pribliava se granicama venog sveta; ta mu moe biti vanije od odanosti nebeskom Bogu? U toku svih vekova, Bog je imao moralne heroje. On ih i sada ima one koji se, slino Josifu i Iliji i Danilu, ne stide da sebe priznaju pripadnicima Njegovog posebnog naroda. Njegovi posebni blagoslovi prate delovanje ljudi od akcije, ljudi koji se ne daju skrenuti s pravog puta dunosti, koji pitaju: Ko je Gospodnji? (2. Mojsijeva 32,26), ljudi koji se nee zaustaviti samo na raspitivanju, ve e zahtevati da oni koji su odluili da se ujedine s Bojim narodom stupe napred i na pouzdan nain pokau svoju odanost Caru nad carevima i Gospodaru nad gospodarima. Takvi ljudi

43

svoju volju i svoje planove potinjavaju Bojem zakonu. Ljubav prema Njemu nagoni ih da svoj ivot ne smatraju vanim. Njihovo delo je da prihvate svetlost koja blista iz Rei i da je prenesu svetu jasnim, postojanim zracima. Vernost Bogu je njihova lozinka. Dok Izrailj na Karmilu sumnja i okleva, Ilijin glas jo jednom razbija tiinu: Ja sam sam ostao prorok Gospodnji, a proroka Valovih ima etiri stotine i pedeset. Dajte nam dva junca, i neka oni izaberu sebi jednoga, i neka ga iseku na komade, i metnu na drva, ali ognja da ne podmeu; a ja u prigotoviti drugoga junca, i metnuu ga na drva, ali ognja neu podmetati. Tada prizovite ime svojih bogova, a ja u prizvati ime Gospodnje, pa koji se bog odazove ognjem, onaj neka je Bog. Ilijin razuman predlog narod nije mogao zaobii, i zato nalazi hrabrosti da odgovori: Dobro ree! Valovi proroci se ne usuuju da izraze suprotno miljenje; obraajui se i njima, Ilija odreuje: Izaberite sebi jednoga junca, i prigotovite ga prvo, jer je vas vie; i prizovite ime bogova svojih, ali vatre ne podmeite! Spolja smeli i izazovni, ali uasnuti i svesni krivice u svom srcu, lani proroci pripremaju svoj oltar, stavljaju na njega drva i rtvu; a zatim zapoinju svoje aranje. Njihovi reski uzvici odjekuju, odbijajui se od okolnih uma i vrhova, dok prizivaju ime svoga boga, govorei: O, Vale, uj nas! Svetenici se okupljaju oko oltara, skaui, teturajui se i viui, upajui kosu i parajui telo, zaklinju svoga boga da im pomogne. Jutro je prolo, dolazi podne, a ipak jo nema dokaza da Val uje viku zavedenih sledbenika. Nema glasa, nema odgovora na njihove oajnike molitve. Nikakav oganj nije spalio rtvu. Nastavljajui svoja vatrena zaklinjanja, laljivi svetenici stalno pokuavaju da pronau neki nain da zapale vatru na oltaru i tako navedu ljude da poveruju da je oganj doao neposredno od Vala. Meutim, Ilija posmatra svaki njihov pokret; svetenici se nadaju, iako nade nije moglo biti, da e im se pruiti prilika za prevaru i zato produavaju svoje besmislene ceremonije. I kad bi u podne, stade im se rugati Ilija, govorei: viite jae, jer je on bog! Valjda se neto zamislio, ili je u poslu, ili na putu, ili moe biti spava, da se probudi. A oni stadoe vikati iza glasa, i parati se noevima i ilima po svom obiaju, dokle ih krv ne obli. A kad proe podne, stadoe prorokovati, dokle doe vreme da se prinese dar, ali nikakva glasa ni od koga da odgovori, nikoga da uje! Radosno bi sotona priskoio u pomo onima koje je prevario i koji su mu odano sluili. Radosno bi poslao munju da zapali njihovu rtvu. Ali, Gospod je postavio mee sotoni, ograniio je njegovu silu, pa ni svi njegovi napori nisu mogli da ukreu nijednu varnicu na Valovom oltaru. Na kraju, glasova promuklih od vikanja, haljina krvavih od rana koje su sami sebi zadali, svetenici su poeli da oajavaju. S nesmanjenom estinom, sada su s reima molitava poeli meati i rei stranog proklinjanja svoga boga Sunca, dok je Ilija nastavio da ih paljivo posmatra. Znao je da bi ga narod smesta rastrgao na komade kada bi svetenicima uspelo da na bilo koji nain zapale vatru na oltaru. Vee je poelo da se sputa. Valovi proroci su umorni, onemoali, zbunjeni. Jedan je predlagao jedno, drugi neto drugo, sve dok, konano, nisu odustali od daljih napora. Njihovi uzvici i kletve nisu vie odjekivali Karmilom. Oajni, povukli su se iz takmienja. U toku tog celog dugakog dana, narod je pratio napore svojih zbunjenih svetenika. Videli su njihovo divljako skakanje oko oltara, kao da su eleli da nateraju vrele Suneve zrake da poslue njihovoj nameri. Posmatrali su uasnuto kako svetenici sami sebe mrcvare i ranjavaju, i imali priliku da razmiljaju o ludosti sluenja idolima. Mnogi iz mnotva umorni od prikazanog demonizma, s najveim interesovanjem ekali su da vide ta e Ilija uiniti. U vreme veernje rtve, Ilija je pozvao narod: Pristupite k meni! Kada su se drui pribliili, Ilija se okrenuo razvaljenom oltaru na kome su nekada ljudi oboavali Boga nebeskoga, i popravio ga. Njemu je ta gomila razvalina bila dragocenija od svih velianstvenih idolopoklonikih oltara. Obnavljajui ovaj prastari oltar, Ilija je pokazao da potuje zavet koji je Gospod sklopio s Izrailjem, kada je narod preao preko Jordana i uao u Obeanu zemlju. Izabravi dvanaest kamena, prema broju plemena sinova Jakova ... naini od toga kamenja oltar u ime Gospodnje. Razoarani Valovi svetenici, iznemogli od svojih uzaludnih napora, ekaju da vide ta e Ilija uiniti. Mrze proroka koji je predloio probu, koja je otkrila slabost i nemo njihovih bogova; ali boje se njegove snage. Narod, takoe prestraen, skoro bez daha od oekivanja, posmatra Iliju koji nastavlja pripreme. Smireno prorokovo lice pokazuje se kao izrazita suprotnost fanatinoj, besmislenoj grozniavosti Valovih sledbenika. Kada je zavrio oltar, prorok je oko njega iskopao rov, i stavivi drva na oltar i pripravivi junca, poloio rtvu i zapovedio narodu da prelije vodu preko rtve i oltara. I ree: napunite etiri vedra vode, i izlijte na rtvu i na drva. Pa opet ree: uinite to jo jednom. I uinie jo jednom. Pa opet ree: uinite i treom. I uinie i treom. Te potee voda oko oltara, i napuni se opkop vode. Podseajui narod na dugotrajno otpadnitvo koje je navuklo Gospodnji gnev, Ilija ih poziva da ponize svoje srce i da se obrate Bogu svojih otaca, da bude uklonjeno prokletstvo izreeno nad Izrailjevom zemljom. I tada,

44

poklonivi se s potovanjem pred nevidljivim Bogom, podigao je svoje ruke prema Nebu i uputio jednostavnu molitvu. Valovi svetenici su od ranog jutra do kasnog poslepodneva vikali, bacali penu i skakali, ali dok se Ilija molio, nikakvi besmisleni krikovi nisu parali karmilske visove. On se molio kao da zna da je Gospod tu, da je svedok tog prizora, da slua njegov poziv. Valovi proroci su se molili divlje, nerazumno. Ilija se moli jednostavno i vatreno, traei od Boga da pokae svoju nadmonost nad Valom, da bi Izrailj mogao biti pokrenut da se obrati Njemu. Gospode Boe Avramov, Isakov i Izrailjev, moli se prorok, neka danas poznaju da si ti Bog u Izrailju, i ja da sam tvoj sluga, i da sam po tvojoj rei uinio sve ovo. Uslii me, Gospode, uslii me, da bi poznao ovaj narod da si ti Gospode Bog, kad opet obrati srca njihova! Tiina, teka u svojoj sveanosti, poiva na svima. Valovi svetenici drhte od uasa. Svesni svoje krivice, oekuju brzu odmazdu. im je Ilija zavrio molitvu plamenovi, slini sjajnim munjama, spustili su se s neba na podignuti oltar, spalili rtvu, popili vodu u opkopu, pretvorivi u prah ak i kamenje oltara. Sjaj plamena obasjao je planinu i zaslepio oi posmatraa. U dolinama u podnoju planine, odakle su mnogi s napregnutom panjom posmatrali pokrete onih na vrhu, sputanje vatre jasno se videlo, i sve zaprepastilo. Podsetilo ih je na stub od ognja kod Crvenog mora, koji je sinove Izrailjeve razdvojio od egipatske vojske. Narod na vrhu planine bacio se na zemlju ispunjen strahopotovanjem prema nevidljivom Bogu. Niko vie nije se usuivao da gleda vatru koja je dola s Neba. Bojali su se da e i sami biti spaljeni; ubeeni u svoju obavezu da priznaju Ilijinog Boga kao Boga svojih otaca, kome su duni da budu verni, povikali su u jedan glas: Gospod je Bog, Gospod je Bog! Uzvik se zaprepaujuom jasnoom razlegao planinom i odjeknuo okolnom ravnicom. Konano, Izrailj je doao k sebi, prozreo prevaru, pokajao se. Konano, narod je uvideo kako je strano sramotio Boga. Priroda Valovog bogosluenja, kao suprotnost razumnoj slubi koju oekuje pravi Bog, bila je potpuno otkrivena. Narod je shvatio da je Bog bio i pravedan i milostiv, kada im je uskratio rosu i kiu sve dok nisu priznali Njegovo ime. Sada su bili spremni da priznaju da je Ilijin Bog vei od svakog idola. Valovi svetenici zaprepaeno su posmatrali divno otkrivanje Gospodnje sile. Meutim, ak i u svojoj zbunjenosti i u prisutnosti boanske slave, odbili su da se pokaju za svoja zlodela. eleli su da i dalje ostanu Valovi proroci. Tako su sami pokazali da su zreli za unitenje. Da bi pokajniki Izrailj bio zatien od zavodnikih pokuaja onih koji su ga uili da slui Valu, Gospod je dopustio Iliji da uniti lane uitelje. Gnev naroda je i tako ve bio podignut protiv onih koji su vodili u prestupnitvo; i kada je Ilija izdao naredbu: Pohvatajte te proroke Valove, da nijedan ne utee, narod je bio spreman da ga poslua. Uhvatili su svetenike, odveli ih do potoka Kisona, i tamo, pre nego to se zavrio dan, koji je obeleio poetak odlune reforme, Valovi svetenici bili su pobijeni. Nijednome nije bilo doputeno da preivi.

45

12 poglavlje

OD JEZRAELA DO HORIVA
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz 1. O carevima 18,4146; 19,18) Posle uklanjanja Valovih proroka, bio je otvoren put za pokretanje velike duhovne reforme meu pripadnicima deset plemena iz severnog carstva. Ilija je ljudima otkrio veliinu njihovog otpada; pozvao ih da ponize svoja srca i da se vrate Gospodu. Nebeski sudovi bili su izvreni; narod je priznao svoje grehe, prihvatio Boga svojih otaca kao ivoga Boga, nebesko prokletstvo sada je trebalo da bude povueno, a svakidanji blagoslovi ivota obnovljeni. Zemlja je trebalo da bude osveena kiom. Idi, jedi i pij, rekao je Ilija Ahavu, jer huji velik dad! Prorok je zatim otiao na vrh planine da se moli. Nikakav vidljivi dokaz skore kie nije naveo Iliju da sa takvim uverenjem naloi Ahavu da se pripremi za kiu. Prorok nije video oblake na nebu, niti je uo grmljavinu. On je samo izgovorio rei koje mu je Sveti Duh, odgovarajui tako na njegovu snanu veru dao da kae. U toku celog dana bez oklevanja je ispunjavao Boju volju, otkrivajui poverenje u proroanstva iz Boje rei; i sada, uinivi sve to je bilo u njegovoj moi, znao je da e Nebo obilno izliti obeane blagoslove. Isti Bog koji je poslao suu, obeao je i obilje kie kao nagradu za dobra dela; sada je Ilija oekivao obeano izlivanje. U stavu poniznosti, metnuvi lice svoje meu kolena svoja, uputio je Bogu posredniku molitvu za Izrailj koji se kajao. Ilija je uporno slao svoga slugu na mesto odakle se videlo Sredozemno more da otkrije pojavu ikakvog vidljivog znaka da je Bog uo njegovu molitvu. Svaki put sluga se vraao sa odgovorom: Nema nita! Prorok nije postao nestrpljiv, niti je izgubio veru, ve je nastavio da se iskreno moli. est puta sluga se vraao potvrujui da nema nikakvog znaka kie na bakarnom nebu. Nepokolebljivi Ilija alje ga jo jednom; ovoga puta sluga se vraa s porukom: Eno, mali oblak kao dlan oveji, die se od mora. To je bilo dovoljno. Ilija nije ekao da se nebo zamrai. U tom malom oblaku verom je video obilje kie; delovao je u skladu sa svojom verom, poslavi brzo slugu Ahavu s porukom: Prei i idi, da te ne uhvati dad! Ilija bio ovek velike vere i upravo zato Bog ga je mogao upotrebiti u ovoj ozbiljnoj krizi u istoriji Izrailja. Dok se molio, verom se hvatao za obeanja Neba i istrajao u molitvi sve dok njegove molbe nisu bile usliene. Nije ekao na potpune dokaze da ga je Bog uo, ve je bio spreman da poe dalje na najmanji dokaz Boje naklonosti. Ipak, sve to je uz Boju pomo bio u stanju da uini, svi mogu da uine na svom podruju delovanja u Bojoj slubi; o proroku s galadskih planina pisano je: Ilija bee ovek smrtan kao i mi, i pomoli se Bogu da ne bude dada; i ne udari dad na zemlji za tri godine i est meseci. (Jakov 5,17) Vera slina ovoj danas je neophodna u svetu vera koja e se osloniti na obeanja iz Boje rei i odbiti da odustane sve dok je Nebo ne uslii. Vera slina ovoj usko nas povezuje s Nebom i daje snagu da se suoimo sa silama tame. Boja deca verom pobedie carstva, uinie pravdu, dobie obeanja, zatvorie usta lavovima, ugasie silu ognjenu, utekoe od otrice maa, ojaae od nemoi, postae jaki u bitkama, rasterae vojske tue. (Jevrejima 11,33.34) Verom danas treba da dostignemo visine koje nam je odredila Boja namera. Ako moe verovati, sve je mogue onome koji veruje! (Marko 9,23) Vera je sutinski inilac uspene molitve. Onaj koji hoe da doe Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaa onima koji ga trae. I ovo je sloboda koju imamo k njemu da ako to molimo po volji njegovoj poslua nas. I kada znamo da nas slua ta god molimo, znamo da e nam dati to itemo od njega. (Jevrejima 11,6; 1. Jovanova 5,14.15) Svoje molbe moemo upuivati Ocu u Jakovljevoj vrstoj veri i nepokolebljivoj Ilijinoj istrajnosti, traei sve to nam je obeao. ast Njegovog prestola zahteva ispunjenje Njegove rei. Senke noi ve su poele da pokrivaju brdo Karmil, kada se Ahav spremio da krene. U tom se zamrai nebo od oblaka i vetra, i udari velik dad. A Ahav, sedavi na kola, otide u Jezrael. Dok je putovao prema carskom gradu kroz no i kiu koja nije dala oka otvoriti, Ahav nije mogao da vidi put pred sobom. Ilija, koji je, kao prorok Boji, toga dana ponizio Ahava pred njegovim podanicima i pobio svetenike idolopoklonike, i dalje ga je priznavao kao cara nad Izrailjem; i sada, u znak podanike vernosti, trao je pred carskim kolima, vodei cara sve do ulaza u grad. U ovom ljubaznom delu Bojeg vesnika prema pokvarenom caru krije se pouka za sve one koji tvrde da slue Bogu, a u sopstvenim oima izgledaju vrlo veliki. Ima i onih kojima je ispod asti da obavljaju dunosti koje im se ine sporednim. Oni oklevaju da obave ak i neophodnu slubu, jer se boje da e ih neko videti da obavljaju posao sluge. Takvi mogu mnogo da naue iz Ilijinog primera. Na jednu njegovu re nebeska blaga bila su uskraena zemlji preko tri godine; njemu je Bog ukazao veliku ast kada je, odgovarajui na njegovu molitvu na Karmilu, oganj pao s neba i spalio rtvu; njegova ruka izvrila je Boji sud i zatrla idolopoklonike proroke;

46

njegova molitva za kiu je bila usliena. A ipak, posle izrazite pobede, kojom je Bog po svojoj milosti nagradio njegovu javnu slubu, bio je spreman da obavi slubu fizikog radnika. Na ulazu u Jezrael Ilija i Ahav su se razdvojili. Prorok, odluivi da ostane izvan zidina, ogrnuo se svojim platem, i legao na golu zemlju da spava. Car, uavi u grad, uskoro se naao pod okriljem svoje palate i tamo ispriao svojoj eni o divnim dogaajima iz toga dana i udesnom otkrivanju boanske sile koje je dokazalo Izrailju da je Gospod pravi Bog, a da je Ilija Njegov izabrani poslanik. Kada je Ahav ispriao svojoj eni da su idolopokloniki proroci pobijeni, Jezavelja, ena tvrdoga i nepokajanoga srca, odmah se razgnevila. Nije htela da prizna da se u dogaajima na Karmilu otkrila nadmonost Boje providnosti, i dalje odbojna, drsko je izjavila da Ilija mora da umre. Te noi je glasnik probudio umornog proroka i predao mu Jezaveljinu poruku: Tako da uine bogovi i tako da dodaju, ako sutra u ovo doba ne uinim od tebe to je od kojega god od tih! Sve je izgledalo da se posle takvog prikazivanja hrabrosti, posle takve potpune pobede nad carem i svetenicima i narodom, Ilija nikada nee predati oajanju niti dozvoliti da ga neko zastrai. Meutim, pokazalo se da on, koji je bio blagosloven tolikim dokazima Bojeg milostivog staranja, nije uspeo da se uzdigne iznad obinih ljudskih slabosti i u tom mranom trenutku napustila ga je i vera i hrabrost. Zastraen, prenuo se iz dremea. Kia je jo padala s neba, a tama ga je okruavala sa svih strana. Zaboravljajui da mu je pre tri godine Bog pokazao gde treba da nae utoite od Jezaveljine mrnje i Ahavove potere, pobegao je da spase ivot. Stigavi do Virsaveje Judine, onde ostavi momka svojega, a sam otide u pustinju dan hoda. Ilija nije trebalo da napusti svoje mesto. Jezaveljine pretnje trebalo je da doeka oslanjajui se na zatitu Onoga koji mu je naredio da odbrani Gospodnju ast. Glasniku je morao da kae da e ga Bog u koga se uzda zatititi od cariine mrnje. Prolo je samo nekoliko sati otkako je bio svedok divnog otkrivanja boanske sile, i to je trebalo da mu ulije sigurnost da nee biti zaboravljen. Da je ostao na svom mestu, da je u Gospodu potraio svoje utoite i svoju snagu, ostajui vrsto uz istinu, bio bi zatien od zla. Gospod bi mu dao jo jednu znaajnu pobedu, jer bi svoje sudove poslao na Jezavelju; utisak koji bi sve to ostavilo na cara i narod omoguio bi veliku reformu. Ilija je mnogo oekivao od uda koje se zbilo na Karmilu. Nadao se da e posle takvog prikazivanja Boje sile, Jezavelja potpuno izgubiti uticaj na Ahavove misli, i da e nastupiti brza reforma u Izrailju. Celoga dana na vrhu Karmila, on je sve napore podneo bez hrane. Dok je Ahavova kola vodio do vrata Jezraela, ispoljio je veliku hrabrost, uprkos fizikim naporima koje je podnosio. Meutim, reakciju koja se esto javlja posle vrste vere i slavnog uspeha, ispoljio je i Ilija. Pobojao se da reforma koja je zapoela na Karmilu nee biti trajna, i malodunost ga je obuzela. Bio je uzdignut do samog vrha Fazge, a sada se naao u dolini. Dok je bio pod nadahnuem Svemoguega, izdrao je najeu probu vere; ali u ovom trenutku obeshrabrenja, dok su mu Jezaveljine pretnje odjekivale u uima, dok mu je izgledalo da sotona pobeuje, koristei spletke ove pokvarene ene, izgubio je svoj oslonac koji je imao u Bogu. Bio je veoma uznemiren, i reakcija je bila strana. Zaboravljajui Boga, Ilija je beao sve dalje i dalje, sve dok se potpuno sam nije naao u stranoj pustinji. Premoren, seo je da se odmori pod stablom smreke. Sedei na tom mestu, poeleo je da umre. Uzviknuo je: Dosta je ve Gospode, primi duu moju, jer nisam bolji od otaca svojih! Begunac, daleko od ljudskog boravita, skrena duha gorkim razoarenjem, poeleo je da vie nikada ne vidi ovekovo lice. Na kraju, potpuno iscrpljen, legao je da spava. U svaijem iskustvu javljaju se trenuci stvarnog razoaranja i krajnjeg obeshrabrenja dani kada nas obuzima tuga, kada nam postaje teko da verujemo da je Bog i dalje Onaj isti ljubazni Dobroinitelj svojoj zemaljskoj deci; dani kada nevolje mue duu, sve dok nam smrt ne postane milija od ivota. Upravo tada mnogi gube oslonac u Bogu i pretvaraju se u robove sumnje, okovane neverovanjem. Kada bismo u takvim vremenima duhovnim oima mogli da shvatimo veliinu Bojeg provienja, videli bismo anele koji se trude da nas spasu od nas samih, koji pokuavaju da nae stope postave na temelje postojanije od venih bregova, i nova vera, novi ivot, prostrujali bi naim biem. Verni Jov, u danima svoje nevolje i mraka, izjavljuje:
Ne bilo dana u koji se rodih... O, da bi se dobro izmerili jadi moji, i zajedno se nevolja moja metnula na merila!... O, da bi mi se ispunila molba, I da bi mi Bog dao to ekam! I da bi Bog hteo satrti me, Da bi mahnuo rukom svojom, i istrebio me! Jer mi je jo uteha...

47

Zato ja neu braniti ustima svojim, Govoriu u tuzi duha svojega, Naricati u jadu due svoje! Dua moja... voli smrt nego kosti moje, Dodijalo mi je, Neu doveka iveti, Proi me se, Jer su dani moji tatina! (O Jovu 3,3; 6,2.810; 7,11.15.16)

Ali, iako je bio umoran od ivota, Jovu nije bilo dozvoljeno da umre. Bilo mu je ukazano na prilike koje e mu se pruiti u budunosti, i zato mu je bila upuena poruka nade:
Stajae tvrdo i nee se bojati, Zaboravie muku, Kao vode koja protee opominjae je se; Nastae ti vreme vedrije nego podne, Sinue, bie kao jutro. Uzdae se, imajui nadanje... Leae i niko te nee plaiti, I mnogi e ti se moliti! Ali, oi e bezbonicima iileti, I utoita im nee biti, Nadanje e im biti izdisanje. (O Jovu 11,1520)

Iz dubina obeshrabrenja i oajanja Jov se uzdigao do vrhunaca beskrajnog poverenja u milost i spasonosnu Boju silu. Pobedniki je uzviknuo:
Gle, da me i ubije, opet u se uzdati u nj... I on e mi biti spasenje... Ali znam da je iv moj Iskupitelj, I na posledak da e stati nad prahom! I ako se ova moja koa i raini, Opet u u telu svom videti Boga! Ja isti videu ga, I oi moje gledae ga, a ne druge! (O Jovu 13,15.16; 19,2527)

Tada odgovori Gospod Jovu iz vihora (O Jovu 38,1), otkrivajui svome sluzi veliinu svoje moi. Kada je Jov pogledao svog Stvoritelja, zgrozio se nad sobom i pokajao se u prahu i pepelu. Gospod je tada mogao da ga obilno blagoslovi i da njegove poslednje godine uini najlepim godinama njegovog ivota. Nada i hrabrost su sutina savrene slube Bogu. To su rodovi vere. Oajanje je greno i nerazumno. Bog je voljan i spreman, da svojim slugama jo izobilnije (Jevrejima 6,17) udeli snagu koja im je neophodna u kuanjima i nevoljama. Planovi neprijatelja Njegovog dela mogu izgledati dobro zamiljeni i utemeljeni, ali Bog je u stanju da obori i najjai od njih. On to ini na svoj nain i u vreme koje sam odabere, kada vidi da je vera Njegovih slugu dovoljno okuana. Za obeshrabrene ima leka vera, molitva i rad. Vera i rad ulie sigurnost i pruiti zadovoljstvo koje e iz dana u dan rasti. Da li si u iskuenju da se prepusti neugodnim predoseanjima ili krajnjoj malodunosti? U najmranijim danima, kada okolnosti izgledaju najnepovoljnije, nemoj se plaiti! Imaj veru u Boga. On zna tvoje potrebe. On ima svu mo. Njegova beskrajna ljubav i sauee nikada se ne umaraju. Nemoj se bojati da e propustiti da ispuni svoje obeanje. On je vena istina. On nikada nee promeniti zavet koji je sklopio s onima koji Ga vole. On e svojim vernim slugama dati onu meru uspenosti koju njihove potrebe zahtevaju. Apostol Pavle je posvedoio: I ree mi: dosta ti je moja blagodat, jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim... Zato sam dobre volje u slabostima, u ruenju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista; jer kada sam slab onda sam silan! (2. Korinanima 12,9.10) Da li je Bog zaboravio Iliju u vreme njegove nevolje? O, ne! On nije voleo svoga slugu nita manje u trenutku u kome je Ilija smatrao da su ga odbacili i Bog i ljudi, nego to ga je voleo onda kada je kao odgovor na njegovu molitvu, poslao oganj s neba i obasjao celu planinu! I sada, kada je Ilija zaspao, neni dodir i ugodan glas su ga probudili. Trgnuo se uasnut, spreman da bei, uplaen da ga je neprijatelj pronaao. Ali, lice puno sauea nagnuto nad njim nije bio lice neprijatelja, ve lice prijatelja. Bog je poslao s Neba svog anela sa hranom za svoga slugu. Ustani i jedi, naredio mu je aneo, a on pogleda, i gle, elo glave mu hleb na uglju peen, i krag vode.

48

Kada se osveio hranom koja mu je bila ponuena, Ilija je ponovo zaspao. Aneo je ponovo doao. Dotaknuvi iscrpljenog oveka, neno, s mnogo sauea, je rekao: Ustani i jedi, jer ti je put dalek! I on ustavi jede i napi se, i u snazi koju je dobio od ponuene hrane bio je u stanju da putuje etrdeset dana i etrdeset noi, dokle doe na goru Boju Horiv, da na njoj nae utoite u jednoj peini.

13 poglavlje

TA E TI TU?
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz 1. O carevima 19,918) Ilijino sklonite na brdu Horiv, iako skriveno od ljudi, bilo je poznato Bogu; umorni i obeshrabreni prorok nije bio ostavljen da se sam bori sa silama tame koje su ga napadale. Na ulazu u peinu u kojoj je Ilija naao utoite, Bog se sreo s njim preko monog anela koji je bio poslan da se raspita za njegove potrebe i da mu objasni namere koje Bog ima sa Izrailjem. Sve dok nije nauio da se potpuno osloni na Boga, Ilija nije mogao da dovri svoje delo za one koji su bili zavedeni da slue Valu. Znaajna pobeda izvojevana na karmilskim visinama otvorila mu je put za jo vee pobede; meutim, Jezaveljine pretnje odvratile su ga od izuzetnih mogunosti koje su mu se pruale. Boji ovek morao je da bude naveden da shvati neodrivost svog sadanjeg poloaja, posebno ako se uporedi s poloajem, koji je Gospod eleo da prorok zauzme. Bog je svog okuanog slugu suoio s pitanjem: ta e ti tu, Ilija? Poslao sam te na potok Horat, a posle toga udovici u Sareptu. Zapovedio sam ti da se vrati u Izrailj i stane pred idolopoklonike svetenike na Karmilu, ja sam te opasao snagom da vodi careve koije sve do vrata Jezraela. Ko te je poslao da bezglavo bei u pustinju? Kakav posao ima ovde? S gorinom u dui, Ilija je planim glasom izrekao svoje prigovore: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama, jer sinovi Izrailjevi ostavie zavet tvoj, tvoje oltare razvalie, i proroke tvoje pobie maem, a ja ostah sam, pa trae duu moju da mi je uzmu! Pozivajui proroka da napusti peinu, aneo mu je naredio da izae pred Gospoda na goru, i poslua Njegovu

49

re. I gle, Gospod prolaae, a pred Gospodom velik i jak vetar, koji brda razvaljivae i stene razlamae, ali Gospod ne bee u vetru. A iza vetra doe trus, ali Gospod ne bee u trusu. A iza trusa doe oganj, ali Gospod ne bee u ognju. A iza ognja doe glas tih i tanak. A kad to u Ilija, zakloni lice svoje platem i izaav stade na vratima od peine. Bog je odluio da se otkrije svome sluzi ne monim pokazivanjem boanske snage, ve glasom tihim i tankim. eleo je da poui Iliju da ono delo koje se najbunije oglaava nije uvek i najuspenije u ispunjavanju Njegove namere. Dok je Ilija ekao da mu se Gospod otkrije, oluja je protutnjala, munje zablistale, prodrljivi oganj proao, ali Bog nije bio u svemu tome. A onda se javio glas tih i tanak, i prorok je pokrio glavu u Gospodnjoj prisutnosti. Njegova ljutina se stiala, njegov duh je omekao i postao ponizan. On je sada shvatio da e mu tiho poverenje, vrsto oslanjanje na Boga, uvek doneti pomo u vreme potrebe. Nije uvek najuenije predstavljanje Boje istine ono to osvedoava i obraa duu. Ne pridobijaju se ljudska srca reitou ili logikom, ve nenim uticajem Svetoga Duha, koji deluje tiho i spokojno u preobraavanju i razvijanju karaktera. Upravo je tihi i tanki glas Bojega Duha sila koja menja srce. ta e ti tu, Ilija, raspitivao se glas; prorok je ponovo odgovorio: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama, jer sinovi Izrailjevi ostavie zavet tvoj, tvoje oltare razvalie, i proroke tvoje pobie maem, a ja ostah sam, pa trae moju duu da mi je uzmu! Gospod je odgovorio Iliji da prestupnici u Izrailju nee proi bez kazne. Trebalo je posebno izabrati ljude, koji e ispuniti boanske namere i kazniti idolopokloniko carstvo. Nemilosrdno delo mora biti obavljeno da bi svi dobili priliku da stanu na stranu pravog Boga. Sam Ilija trebalo je da se vrati u Izrailj i da sa drugima podeli teret dela reforme. Idi, zapovedio je Gospod Iliji, vrati se svojim putem u pustinju damatansku, i kad doe pomai Azaila za cara nad Sirijom, a Juja, sina Nimsijina, pomai za cara nad Izrailjem, a Jelisija, sina Safatova, iz Avel-Meole, pomai za proroka mesto sebe. Jer ko utee od maa Azailova njega e pogubiti Juj, a ko utee od maa Jujeva, njega e pogubiti Jelisije. Ilija je mislio da je jedini u Izrailju koji slui pravome Bogu. Ali, Onaj koji ita svako srce otkrio je proroku da ima jo mnogo onih koji su Mu u toku dugih godina otpada ostali verni. Rekao je: Ali sam ostavio u Izrailju sedam tisua, koji nijedan ne savie kolena pred Valom, niti ga ustima svojim celivae. Iz iskustava koja je Ilija stekao u toku tih dana obeshrabrenja i prividnog poraza mogu se izvui mnoge korisne pouke, neprocenjivo dragocene za Boje sluge naeg vremena, vremena koje je obeleeno optim otpadom od svega to je pravo. Otpad koji sada preovladava veoma je slian onome koji se u prorokove dane irio Izrailjem. Uzdiui ljudsko iznad boanskoga, slavei omiljene voe, oboavajui mamona, stavljajui nauku iznad istina otkrivenja, mnotvo danas ide za Valom. Sumnja i neverovanje svojim mranim uticajem proimaju um i srce, i mnogima su ljudske teorije postale vanije od boanskih rei. Javno se tvrdi da je dolo vreme da se ljudski razum uzdigne iznad uenja Biblije. Boji zakon, boansko merilo pravednosti, proglaava se nevaeim. Neprijatelj svake istine nastoji da svojom zavodnikom silom navede ljude da ljudske ustanove uzdignu umesto Boga i zaborave ono to je bilo odreeno da oveanstvu donese sreu i spasenje. Ipak, ovaj otpad, ma koliko da se proirio, nije sveopti. Nisu svi u svetu bezakonici i puni greha; nisu svi stali na neprijateljevu stranu. Bog ima mnogo hiljada onih koji nisu savili kolena pred Valom, mnogo onih koji eznu da potpunije shvate Hrista i Zakon, mnogo onih koji se nadaju, iako je teko nadati se, da e Isus uskoro doi i ukinuti vladavinu greha i smrti. Ima mnogo i onih koji u neznanju slue Valu, ali s kojima se Boji Duh i dalje bori. Takvima je neophodna lina pomo onih koji su upoznali Boga i silu Njegove rei. U vremenu kakvo je nae, svako Boje dete mora da se aktivno ukljui u delo pomaganja blinjima. Kada se oni koji razumeju biblijske istine, trude da pronau ljude i ene koji eznu za svetlou, Boji aneli stae uz njih. Kada aneli krenu, niko ne treba da se boji da poe napred. Zahvaljujui iskrenim naporima posveenih radnika, mnogi e napustiti idolopoklonstvo i poeti da slue ivome Bogu. Mnogi e prestati da potuju ljudske ustanove i neustraivo stati na stranu Boga i Njegovog zakona. Mnogo zavisi od neprestanog zalaganja onih koji su istiniti i verni, i upravo zato sotona ulae krajnje napore da onemogui ostvarenje boanske namere preko poslunih. Neke navodi da izgube iz vida svoju uzvienu i svetu misiju i postanu zadovoljni uivanjima ovog ivota. On ih navodi da se zadovoljno smeste, ili, da se zbog sticanja veih svetovnih prednosti, uklone sa mesta na kome bi mogli da budu sila na dobro. Druge navodi da u obeshrabrenju naputaju dunosti, bojei se protivljenja ili progonstva. Meutim, Nebo sve te ljude prati s najnenijim saueem. Svakom Bojem detetu iji glas je neprijatelj due uspeo da utia, upueno je pitanje: ta e ti tu? Ja sam ti naloio da ide po celom svetu i propoveda Jevanelje, da priprema ljude za dan Boji. Zato si ovde? Ko te je ovamo poslao? Radost koju je Hristos oekivao da doivi, radost koja Mu je davala snagu da se rtvuje i pati, bila je radost da

50

vidi grenike koji se spasavaju. To bi trebalo da bude radost svakog Njegovog sledbenika, podsticaj njihovim stremljenjima. Oni koji shvataju, makar i u ogranienom obimu, ta otkupljenje znai za njih i njihove blinje, shvatie makar u nekoj meri i ogromne potrebe oveanstva. Njihovo srce ispunie se saueem, dok budu gledali duhovnu i moralnu bedu hiljada ljudi koji ive u senci strane sudbine, prema kojoj sve fizike patnje nitavno izgledaju. Porodicama i pojedincima postavljeno je pitanje: ta e ti tu? U mnogim crkvama postoje porodice koje su dobro pouene istinama Boje rei, koje bi mogle da proire podruje svoga uticaja, kada bi se preselile u mesta u kojima postoji potreba za slubom koju su one u stanju da izvre. Bog poziva hrianske porodice da pou u tamna mesta na Zemlji i da mudro i istrajno rade za one koji su obuzeti duhovnom tamom. Za prihvatanje ovog poziva neophodno je rtvovanje. Due umiru, bez nade i bez Boga, dok mnogi ekaju da se uklone sve prepreke. Da bi stekli poloaj u svetu, da bi proirili nauna saznanja, ljudi su spremni da idu u podruja zahvaena epidemijama i podnose tekoe i liavanja. Gde su oni koji su spremni na iste rtve da bi drugima govorili o Spasitelju? Ako se, u tekim okolnostima, duhovno snani ljudi, pritisnuti preko mere, obeshrabre i klonu duhom, ako ponekad ne vide cilj za kojim bi teili u ivotu, ne dogaa im se nita udno ili novo. Neka se takvi sete da je i jedan od najmonijih proroka pobegao pred gnevom razbesnele ene da bi spasao ivot. Prognanik, umoran i iscrpljen od puta, dok mu je gorko razoarenje krilo moralne snage, poeleo je da umre. Meutim, upravo u trenutku kada ga je nada napustila, kada je njegovo ivotno delo prividno bilo pred porazom, nauio je jednu od najdragocenijih lekcija u ivotu. U asu svoje najvee slabosti, shvatio je neophodnost i mogunost uzdanja u Boga i u najteim okolnostima. Oni koji svoje ivotne energije troe u portvovnom radu i dospevaju u iskuenje da se prepuste obeshrabrenju i sumnji, treba da se ohrabre Ilijinim iskustvom. Boje brino staranje, Njegova ljubav, Njegova sila, posebno dolaze do izraaja u ivotu onih Njegovih slugu ija se revnost pogreno tumai ili potcenjuje, iji se saveti i ukori odbacuju, i reformatorski napori nagrauju mrnjom i protivljenjem. U vreme kada je dua najslabija, sotona je napada najeim iskuenjima. Nadao se da e tako savladati i Bojeg Sina, jer je upravo tom metodom postigao mnoge pobede nad ljudima. Kada im je snaga volje popustila i vera oslabila, tada su i oni koji su dugo i hrabro stajali na strani pravde poputali iskuenju. Mojsije, umoran od etrdeset godina lutanja i neverstva, za trenutak je prestao da se oslanja na neizmernu Snagu. Bio je poraen na samim granicama Obeane zemlje. Tako je bilo i sa Ilijom. Onaj isti, koji je sauvao poverenje u Gospoda u toku godina sue i gladi, koji je nepokolebljivo stajao pred Ahavom, koji je kao jedini svedok pravog Boga stajao pred celim izrailjskim narodom u toku celog napornog dana na Karmilu, u trenutku umora dopustio je strahu od smrti da nadvlada njegovu veru u Boga. Tako je i danas. Kada smo okrueni sumnjama, zbunjeni okolnostima, izmueni siromatvom ili nevoljama, sotona se trudi da poljulja nae uzdanje u Gospoda. Upravo tada predoava nam nae greke, navodi nas da izgubimo poverenje u Boga, da posumnjamo u Njegovu ljubav. On se nada da e tako uneti obeshrabrenje u nau duu i potkopati na oslonac u Boga. Oni koji se nalaze u prvim borbenim redovima, kojima Sveti Duh poverava posebna dela, esto e osetiti reakciju kada im se tereti smanje. Klonulost moe da obuzme i najodvaniju veru i oslabi najvru volju. Meutim, Bog razume, On i dalje saaljeva i voli. On ita pobude i namere srca. Da strpljivo ekaju, da se uzdaju i onda kada sve izgleda mrano, to je pouka koju treba da naue voe u Bojem delu. Nebo ih nee izneveriti u dan njihove muke. Nita nije naizgled tako bespomono, a stvarno tako nepobedivo, kao dua koja je svesna svoga nitavila i koja se potpuno oslanja na Boga. Nije samo onima koji se nalaze na vrlo odgovornim poloajima neophodno da iz Ilijinog iskustva ponovo naue da se u asovima nevolje oslanjaju na Boga. Onaj koji je bio Ilijina snaga dovoljno je moan da podigne svako svoje izmueno dete, bez obzira koliko je slabo. On od svakoga oekuje vernost i svakome daje snagu prema potrebi. Kada se osloni na svoju snagu, ovek je bespomoan, ali, Bojom silom moe da postane dovoljno snaan da pobedi zlo i da u tome pomogne i drugima. Sotona nikada ne moe da savlada onoga kome je Bog odbrana. I govorie: u Gospodu je pravda i sila! (Isaija 45,24) Brao hriani, sotona zna vae slabosti, zato prionite uz Isusa! Ostajui u Bojoj ljubavi moete izdrati svaku probu. Samo vam Hristova pravednost moe dati snagu da se oduprete poplavi zla koja zapljuskuje svet. Unesite veru u svoje iskustvo. Vera olakava svaki teret, uklanja svaki umor. Odluke Bojeg provienja, koje nam se sada ine tajanstvenim, moi emo da shvatimo ako se oslanjamo na Boga. Hodite u veri putem koji vam je On obeleio. Nevolje e stalno dolaziti, ali idite napred. To e vas ojaati u veri i pripremiti za slubu. Izvetaji iz svete istorije nisu napisani samo zato da bismo ih itali i da bismo im se divili, ve da ista vera koja je u stara vremena delovala u Bojim slugama deluje i u nama danas. Gospod eli da radi i sada na isti silni nain gde god bude naao verna srca da postanu kanali Njegove sile.

51

Nama, kao i Petru, upuene su rei: Evo vas ite sotona da bi vas inio kao penicu. A ja se molih za tebe, da tvoja vera ne prestane. (Luka 22,31.32) Hristos nikada nee odbaciti one za koje je umro. Mi Ga moemo ostaviti i dopustiti da nas savladaju iskuenja, ali Hristos nikada nee odbaciti nijednu duu koju je otkupio svojim ivotom. Kada bi se na duhovni pogled razbistrio, tada bismo videli due pritisnute nevoljama, optereene alostima, natovarene kao kola puna snopova, gotove da klonu pod teretom obeshrabrenja. Tada bismo mogli videti i anele koji brzo lete da pomognu onima koji se nalaze u iskuenju, da potisnu vojske zla koje ih okruuju, a njihove noge postave na siguran temelj. Bitke koje se vode izmeu ove dve vojske su isto tako stvarne kao i one koje se vode izmeu vojski ovoga sveta i od ishoda ovog duhovnog sukoba zavise vene ljudske sudbine. U viziji proroka Jezekilja pojavljuje se ruka izmeu krila heruvima. Bojim slugama ta slika treba da pokae da boanska sila daje uspeh. Oni koje Bog zapoljava kao svoje vesnike ne smeju da pomisle da Njegovo delo zavisi od njih. Smrtnim biima nije preputeno da nose teret ove odgovornosti. Onaj koji ne drema, koji se neumorno trudi da ispuni svoje ciljeve, obavie svoje delo. On e osujetiti namere zlih ljudi i poremetiti savete onih koji se udruuju protiv Njegovog naroda. Onaj koji je Car, Gospod nad vojskama, sedi izmeu heruvima i usred sukoba i vike naroda i dalje titi svoju decu. Kada carske tvrave budu osvojene, kada strele gneva budu pronale srca Njegovih neprijatelja, Njegov narod bie siguran u Njegovim rukama.

14 poglavlje

U DUHU I SILI ILIJINOJ

Tokom dugih stolea koja su protekla od Ilijinog vremena, izvetaji o njegovom ivotnom delu donosili su hrabrost i nadahnue onima koji su bili pozivani da usred otpada stanu na stranu pravednosti. A za nas, na koje i posledak sveta doe (1. Korinanima 10,11), ono ima posebnu vanost. Istorija se ponavlja. Dananji svet ima svoje ahave i svoje jezavelje. Dananje vreme je u istoj meri idolopokloniko kao i ono u kome je Ilija iveo. Moda nema vidljivih svetilita; moda nema likova koji bi zadravali nae oi, a ipak hiljade idu za bogovima ovoga sveta za bogatstvom, slavom, zadovoljstvima, i prijatnim bajkama koje dozvoljavaju oveku da se povodi za sklonostima svoga neobraenog srca. Mnotvo ljudi ima pogrene pojmove o Bogu i Njegovim osobinama, i isto tako stvarno slui lanim bogovima kao i Valovi sledbenici. Mnogi meu onima koji sebe nazivaju hrianima, udruili su se s uticajima koji se neprestano suprote Bogu i Njegovoj istini. Tako su navedeni da se odvrate od onoga to je boansko i uzdiu ljudsko. U nae doba preovlauje duh neverstva i otpadnitva duh takozvane prosveenosti koja se hvali poznavanjem istine, i koja je u stvari samo okorela slepa drskost. Ljudske teorije se uzdiu i stavljaju na mesto Boga i Njegovog zakona. Sotona kua ljude i ene pozivajui ih na neposlunost, obeavajui im da e u neposlunosti pronai slobodu i nesputanost i tako postati slini bogovima. Uoen je duh protivljenja jasnoj Bojoj rei, idolopoklonikog uzdizanja ljudske mudrosti iznad boanskog otkrivenja. Ljudi su dozvolili svom umu da postane tako pomraen i zbunjen pokuajima da se usaglasi sa svetovnim obiajima i uticajima i izgubi sposobnost da razlikuje svetlost i tamu, istinu i zabludu. Toliko su se udaljili od pravog puta da smatraju da su miljenja nekolicine takozvanih filozofa verodostojnija od biblijskih istina. Pozivi i obeanja Boje rei, njene pretnje protiv neposlunosti i idolopoklonstva izgleda da nemaju sile da omekaju njihovo srce. Veru koja je pokretala Pavla, Petra i Jovana, oni smatraju staromodnom, mistinom i nedostojnom inteligencije savremenih mislilaca. U poetku, Bog je ljudima dao svoj Zakon da bi im omoguio da ostvare sreu i veni ivot. Sotonina jedina nada da osujeti Boju nameru postojala je u mogunosti da navede ljude i ene da odreknu poslunost tom Zakonu, i zato se stalno trudio da pogreno protumai njegove propise i umanji njegovu vanost. Njegov podmukao potez ogledao se u pokuaju da promeni i sam Zakon, tako da navede ljude da kre njegove propise dok istovremeno tvrde da ga potuju. Jedan pisac pokuaj promene Bojeg zakona uporedio je s prastarim zlim obiajem da se putokazi, podignuti

52

na vanim raskrsnicama putnih pravaca, okreu u pogrenom smeru. Ovaj neprijatni obiaj esto je izazivao velike tekoe i zbunjenost meu ljudima. Bog je podigao putokaz, namenjen onima koji putuju kroz ovaj svet. Jedna strelica na tom putokazu ukazivala je na dragovoljnu poslunost Stvoritelju kao na put prema srei i ivotu, dok je druga otkrivala da je neposlunost put koji vodi u bedu i smrt. Put prema srei je bio isto tako jasno obeleen kao i put koji je vodio prema gradu utoita u jevrejskom drutvenom ureenju. Ali, u jednom nesrenom trenutku za ljudski rod, veliki neprijatelj svakog dobra okrenuo je putokaz i mnotvo je krenulo u pogrenom smeru. Gospod je preko Mojsija naloio Izrailjcima: Ali, subote moje uvajte, jer je to znak izmeu mene i vas od kolena do kolena, da znate da sam ja Gospod koji vas posveuje. uvajte, dakle, subotu, jer vam je sveta, ko bi je oskvrnio da se pogubi... est dana neka se radi, a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu, ko bi god radio posao u dan subotni da se pogubi. Zato e uvati sinovi Izrailjevi subotu, praznujui subotu od kolena do kolena zavetom venim. To je znak izmeu mene i sinova Izrailjevih do veka, jer je za est dana stvorio Gospod nebo i zemlju, a u sedmi dan poinu i odmori se. (2. Mojsijeva 31,1317) Ovim reima Gospod je jasno oznaio poslunost kao put koji vodi u Boji grad; ali, greni ovek okrenuo je putokaz, uinio da pokazuje u pogrenom smeru. On je utemeljio lanu subotu i naveo ljude da misle da poivajui u taj dan potuju Stvoriteljevu zapovest. Bog je proglasio sedmi dan Gospodnjom subotom. Kada je dovrio nebo i zemlju, uzdigao je taj dan kao uspomenu na svoje stvaralako delo. Poivajui sedmoga dana od svih dela svojih koja uini, Bog je blagoslovio sedmi dan i posvetio ga. (1. Mojsijeva 2,1-3) U vreme izlaska iz Egipta, ustanova Subote bila je uzdignuta pred narodom. Dok su jo bili u ropstvu, njihovi nadzornici pokuavali su da ih prisile da rade Subotom, stalno poveavajui obim posla koji je sedmino trebalo obaviti. Uvek iznova radni uslovi postajali su sve tei i naporniji. Meutim, Izrailjci su bili osloboeni ropstva i dovedeni u sredinu u kojoj su nesmetano mogli da potuju sve Gospodnje propise. Prepis Zakona izgovorenog na Sinaju, na dve kamene ploe, pisan prstom Bojim, bio je predat Mojsiju (2. Mojsijeva 31,18). U razdoblju od skoro etrdeset godina lutanja, Izrailjci su neprestano bili podseani na Boji dan odmora, uskraivanjem mane svakoga sedmoga dana i udesnim uvanjem dvostruke koliine koja je padala na dan pripreme. Pre ulaska u Obeanu zemlju, Izrailjci su preko Mojsija bili pozvani da dre dan odmora i da ga svetkuju. (5. Mojsijeva 5,12) Gospod je odredio da se vernim potovanjem zapovesti o Suboti, Izrailjci stalno podseaju da su odgovorni Njemu kao svom Stvoritelju i Otkupitelju. Sve dok Subotu budu potovali na pravi nain, idolopoklonstva nee biti; ali, ako odbace zahteve ove zapovesti iz Dekaloga i proglase ih neobaveznima, zaboravie Stvoritelja i sluiti drugim bogovima. Subote svoje dadoh im, objavio je Bog, da su znak izmeu mene i njih, da bi znali da sam ja Gospod koji ih posveuje. Meutim, oni odbacie zakone moje i po uredbama mojim ne hodie, i subote moje oskvrnie, jer srce njihovo iae za gadnim bogovima njihovim. Pozivajui ih da Mu se vrate, On im je ponovo skrenuo panju na vanost svetkovanja Subote. Ja sam Gospod Bog va, rekao im je, po mojim uredbama hodite, i moje zakone drite i izvrujte, i subote moje svetkujte da su znak izmeu mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog va. (Jezekilj 20,12.16.19.20) Usmeravajui panju Judejaca na grehe koji su ih konano odveli u vavilonsko ropstvo, Gospod objavljuje: Subote moje skvrni! Zato u izliti na njih gnev svoj, ognjem jarosti svoje istrebiu ih, put njihov obratiu im na glavu. (Jezekilj 22,8.31) Prilikom obnavljanja Jerusalima u vreme Nemije, krenje Subote bilo je propraeno otrim opomenama: Nisu li tako inili oci vai, te Bog pusti na nas i na ovaj grad sve ovo zlo? I vi jo umnoavate gnev na Izrailja skvrnei subotu! (Nemija 13,18) Hristos je u toku svoje slube na Zemlji, naglaavao obaveznost propisa o Suboti; svim svojim uenjima izraavao je potovanje prema ustanovi koju je lino utemeljio. U njegovo vreme, potovanje Subote toliko se izopailo da je bolje prikazivalo sebini i samovoljni karakter oveka nego Boji karakter. Hristos je odbacio lana uenja kojima su oni koji su tvrdili da poznaju Boga pogreno prikazivali Njegov karakter. Iako su Ga rabini pratili kao ogoreni neprijatelji, nije pokuavao ni da se prividno usaglasi s njihovim zahtevima, ve je nastavljao da u skladu sa Zakonom dri Subotu. Reima koje se nisu mogle pogreno razumeti, On svedoi o svom potovanju Gospodnjeg zakona. Ne mislite da sam ja doao da pokvarim zakon ili proroke, jasno je rekao, nisam doao da pokvarim, nego da ispunim. Jer vam zaista kaem, dokle nebo i zemlja stoji, nee nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvri. Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti, i naui tako ljude, najmanji nazvae se u carstvu nebeskome, a ko izvri i naui, taj e se veliki nazvati u carstvu nebeskome. (Matej 5,1719) U toku hrianske vladavine svetom, veliki neprijatelj ljudske sree posebno je napadao dan odmora iz etvrte zapovesti. Sotona kae: Ja u se protiviti svim Bojim namerama. Ovlastiu svoje sledbenike da uklone sedmi dan, Subotu, uspomenu na Boga. Tako u pokazati svetu da je dan, koji je Bog posvetio i blagoslovio,

53

zamenjen. Taj dan ne sme da ivi u ljudskim mislima. Izbrisau i uspomenu na njega. Umesto njega postaviu dan koji nee imati boansku potvrdu, dan koji nee moi da bude znak izmeu Boga i Njegovog naroda. One koji prihvate taj dan naveu da njemu pripiu svetost koju je Bog dao sedmom danu. Preko svoga zamenika, uzvisiu sebe. Prvi dan bie uzdignut, i protestantski svet prihvatie tu lanu subotu kao pravu. Nepotovanjem Subote, koju je Bog utemeljio, izloiu preziru ceo Njegov zakon. Rei: Da bude znak izmeu mene i vas od kolena na koleno, upotrebiu tako da podravaju moj dan odmora. Svet e tako postati moj. Biu vladar Zemlje, knez ovoga sveta. Tako u zavladati umom onih koji su pod mojom upravom da e Boja subota postati predmet posebnog prezira. Znak? Pretvoriu potovanje sedmog dana u znak neverstva zemaljskim vlastima. Ljudski zakoni postae tako strogi da se ljudi i ene nee usuivati da potuju sedmi dan, Subotu. Iz straha da e ostati bez hrane i odee, oni e se pridruiti svetu u krenju Bojeg zakona. Zemlja e potpuno biti u mojoj vlasti. Uspostavljajui lani dan odmora, neprijatelj je mislio da promeni vremena i zakone. Ali, da li je stvarno uspeo da promeni Boji zakon? Rei iz trideset i prvog poglavlja Druge Mojsijeve knjige daju nam odgovor. Onaj, koji je isti i jue i danas i sutra, i zauvek, objavio je ovo o sedmom danu, o Suboti: Jer je znak... do veka! (2. Mojsijeva 31,13.17) Okrenuti putokaz pokazuje pogrean smer, ali se Bog nije promenio. On je i dalje moni Bog Izrailjev. Gle, narodi su kao kap iz vedra, i kao praka na merilima broje se; gle, premeta ostrva kao praak. Ni Livan ne bi bio dosta za oganj, i ivotinje njegove ne bi bile dosta za rtvu paljenicu. Svi su narodi kao nita pred njim, manje nego nita, i tatina. (Isaija 40,1517) On isto tako revnuje za svoj Zakon sada kao to je revnovao u Ahavove i Ilijine dane. Meutim, koliko je taj Zakon izloen nepotovanju! Gledajmo savremeni svet koji se nalazi u otvorenoj pobuni protiv Boga! Ovaj narataj je zaista samovoljan, pun nezahvalnosti, formalizma, nepotenja, oholosti i otpadnitva. Ljudi zanemaruju Bibliju i mrze istinu. Isus vidi da je Njegov zakon odbaen, Njegova ljubav prezrena, da Njegove poslanike ravnoduno doekuju. On je pokuao da govori ljudima dajui im svoje blagoslove, ali su ostali nezapaeni; obraao im se aljui opomene, ali ih nisu posluali. Predvorje hrama ljudske due pretvoreno je u mesto nesvete trgovine. Sebinost, zavist, oholost, zloba sve se to neguje! Mnogi se bez oklevanja rugaju Bojoj rei. Oni koji veruju u Re onako kao to je zapisana, izloeni su ismejavanju. Zapaa se sve vei prezir prema zakonu i redu, koji se neposredno moe dovesti u vezu s krenjem jasnih Gospodnjih zapovesti. Nasilje i zloin su neposredne posledice odvraanja od puta poslunosti. Posmatrajmo nevaljalstvo i bedu mnotva koje se okuplja oko idolskih svetilita i koje uzaludno trai sreu i mir. Posmatrajmo skoro sveopte nepotovanje zapovesti o Suboti. Posmatrajmo drsku bezbonost onih koji, dok proglaavaju zakone koji treba da garantuju svetost prvog dana u sedmici, istovremeno objavljuju propise kojima dozvoljavaju trgovinu alkoholom. Poto znaju i vie nego to su napisali, u stvari pokuavaju da zavladaju saveu ljudi, kada odobravaju zlo koje bia stvorena po Bojem obliju unitava i pretvara u ivotinje. Sam sotona je nadahnuo takvo zakonodavstvo. On dobro zna da boansko prokletstvo poiva na onima koji ljudske zakone uzdiu iznad Bojega, i zato ini sve to je u njegovoj moi da ljude navede na iroki put koji vodi u propast. Ljudi su tako dugo oboavali ljudska miljenja i ljudske ustanove da ve skoro ceo svet ide za idolima. Onaj koji je pokuao da promeni Boji zakon slui se svim zavodnikim sredstvima da navede ljude i ene da se svrstaju protiv Boga i protiv znaka po kome se prepoznaju pravednici. Meutim, Gospod nee doveka trpeti drsko gaenje i preziranje Njegovog zakona. Dolazi vreme kada e se ponosite oi oveje poniziti, i visina ljudska ugnue se, a Gospod e sam biti uzvien u onaj dan! (Isaija 2,11) Zahteve Bojeg zakona skeptici mogu izlagati porugama i preziru, mogu ih odbacivati. Duh svetovnosti moe trovati mnoge i upravljati pojedincima, Boje delo moe odravati svoj poloaj samo uz velike napore i stalne rtve, ali istina e na kraju ipak slavno pobediti! U zavrnici Bojeg dela na Zemlji, zastava Njegovog zakona ponovo e biti uzdignuta. Lana religija moe preovladati, bezakonje se moe umnoiti, ljubav mnogih moe ohladneti, krst sa Golgote moe nestati sa vidika, tama, kao sen smrtni, moe pokriti svet; celokupna sila popularnih strujanja moe se okrenuti protiv istine; zavera za zaverom moe pokuavati da savlada Boji narod; ali u vreme najvee nevolje, Bog Ilijin podignue ljudska orua da objave vest koja nee biti utiana. U prenaseljenim gradovima i u mestima u kojima su ljudi najdalje otili u svom ustajanju protiv Boga, ue se glas ozbiljnog ukora. Ljudi koje je Bog izabrao igosae sjedinjavanje Crkve sa svetom. Ozbiljno e pozvati ljude i ene da odbace potovanje ljudske ustanove i da se vrate svetkovanju prave Subote. Bojte se Boga i podajte mu slavu, bie objavljeno svim narodima, jer doe as suda njegova, i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene... ko se god pokloni zveri i ikoni njenoj, i primi ig na elo svoje ili na ruku svoju, i on e piti od vina gneva Bojega, koje je nepomeano utoeno u au gneva njegova! (Otkrivenje 14,710) Bog nee prekriti svoj zavet, niti menjati ono to je silo sa Njegovih usana. Njegova re ostae zauvek tvrda,

54

isto onako nepromenljiva kao i Njegov presto. Ovaj zavet bie objavljen na suenju, onako jasno kao to je bio zapisan Bojim prstom, i svet e izai pred sud Beskrajne pravednosti da primi presudu. Danas, kao i u Ilijine dane, linija razdvajanja izmeu Bojeg naroda, koji dri Njegove zapovesti, i oboavalaca lanih bogova, jasno je povuena. Ilija je vikao: Dokle ete hramati na obe strane? Ako je Gospod Bog, idite za njim; ako li je Val, idite za njim! (1. O carevima 18,21) Vest za danas glasi: Pade, pade Vavilon veliki... iziite iz nje, narode moj, da se ne pomeate u grehe njene, i da vam ne naude zla njena. Jer gresi njeni dopree ak do neba, i Bog se opomenu nepravde njene. (Otkrivenje 18,2.4.5) Nije daleko vreme kada e svaka dua biti stavljena na probu. Potovanje lanog dana odmora bie nametnuto. Izbie sukob izmeu Bojih i ljudskih zapovesti. Oni koji su korak po korak poputali svetovnim zahtevima i usklaivali se sa svetovnim obiajima popustie tada pred silom da se ne bi morali izloiti ruganju, uvredama, pretnjama zatvorom i smru. U to vreme zlato e se odvojiti od troske. Videe se jasna razlika izmeu prave pobonosti i one prividne. Mnoga zvezda ijem sjaju smo se divili, tada e zai u tamu. Oni koji su prisvojili ukrase Svetilita, ali se nisu odenuli Hristovom pravednou, pojavie se tada u sramoti svoje golotinje. Meu stanovnicima Zemlje, rasejanim po svim krajevima, ima i onih koji nisu savili kolena pred Valom. Kao i zvezde na nebu, koje se pojavljuju jedino nou, ovi vernici zasjae kada mrak bude pokrio Zemlju i tama narode. U neznaboakoj Africi, u katolikim zemljama Evrope i June Amerike, u Kini, u Indiji, na ostrvima u moru, i u svim mranim krajevima na Zemlji, Bog ima u rezervi mnotvo svojih izabranih, koji e zasjati usred tame, jasno otkrivajui otpalom svetu preobraavajuu silu poslunosti Njegovom zakonu. ak i sada, oni se pojavljuju u svakom narodu, u svakom jeziku i plemenu; u asu najveeg otpada, kada e sotona uloiti najvei napor da navede sve, male i velike, bogate i siromane, slobodnjake i robove da, pod pretnjom smrtne kazne, prime znak prihvatanja lanog dana odmora, ti vernici, pravi i celi, deca Boja, bez mane, zasvetlee kao videla na svetu. (Otkrivenje 13,16; Filibljanima 2,15) to tama bude gua, to e sjajnija biti njihova svetlost. Kakav bi neobian posao obavio Ilija da je brojao Izrailj u vreme kada su Boji sudovi padali na otpadniki narod! On bi uspeo da nabroji samo jednoga na Gospodnjoj strani! Meutim, kada je rekao: A ja ostah sam, pa trae duu moju da mi je uzmu, Gospodnje rei su ga iznenadile: Ali sam ostavio u Izrailju sedam tisua, koji nijedan ne savie kolena pred Valom! (1. O carevima 19,14.18) I zato neka niko ne pokuava da danas izbroji Izrailj, ve neka u svakome od nas bude srce mesno, srce puno nenog sauea, srce koje e se, kao i Hristovo srce, zaloiti za spasenje izgubljenog sveta.

15 poglavlje

JOSAFAT
Sve dok nije bio pozvan na presto u trideset i petoj godini ivota, Josafat je imao priliku da ui na primeru dobrog cara Ase, koji je u skoro svakoj krizi inio ono to je pravo pred Gospodom. (1. O carevima 15,11) U toku svoje uspene vladavine od dvadeset i pet godina, Josafat se trudio da hodi putem Ase, oca svojega, i da ne odstupi od njega. (1. O carevima 22,43) Nastojei da mudro upravlja, Josafat je pokuavao da nagovori svoje podanike da odluno ustanu protiv idolopoklonikih obiaja. Mnogi ljudi s njegovog podruja jo prinoae rtve i kaae na visinama. (1. O carevima 22,44) Car nije odmah unitio ta svetilita; ali, od samog poetka trudio se da sauva Judu od grehova kojima je bilo obeleeno severno carstvo pod vladavinom cara Ahava, iji je savremenik bio u toku mnogih godina. Sam Josafat bio je odan Bogu. Ne traae Vala, nego Boga oca svojega traae i po zapovestima njegovim hoae, i ne injae kao sinovi Izrailjevi. Zbog njegovog potenja, Gospod je bio s njime, i utvrdio carstvo u ruci njegovoj. (2. Dnevnika 17,35) I sav narod Judin davae dare Josafatu, te imae veliko blago i slavu. I srce se njegovo oslobodi na putevima Gospodnjim. U toku vremena i reformi koje je sprovodio, car je oborio visine i lugove u Judeji. (2. Dnevnika 17,5.6) On istrebi iz zemlje svoje ostatak axuvana (mukarci koji su se u neznaboakim hramovima bavili prostitucijom), koji behu ostali za ivota Ase, oca njegova. (1. O carevima 22,46) Tako su stanovnici Judeje postepeno bivali oslobaani mnogih zala, koja su pretila da ozbiljno ugroze njihovo duhovno napredovanje. Po celom carstvu ljudima je bilo neophodno upoznavanje s Bojim zakonom. Razumevanje tog Zakona donelo bi im sigurnost; usklaujui svoj ivot s njegovim zahtevima postajali bi odani i Bogu i blinjima. Josafat je, znajui to, preduzeo korake da svom narodu osigura temeljito izuavanje Svetoga pisma. Knezovi, koji su bili odgovorni za razne delove njegovog carstva, dobili su uputstva da potrae svetenike koji e verno pouavati

55

ljude. Ovi uitelji, postavljeni carskim dekretom i stavljeni pod neposrednu upravu knezova, prohoahu sve gradove Judine, uei narod. (2. Dnevnika 17,79) Poto su mnogi ulagali napore da shvate Boje zahteve i odbace greh, nastupilo je probuenje. Ovom mudrom staranju o duhovnim potrebama svojih podanika Josafat je dugovao veliki deo svog vladarskog uspeha. Poslunost Bojem zakonu donosi veliki dobitak. Usklaivanje s boanskim zahtevima razvija snagu koja preobraava ivot i unosi mir i dobru volju meu ljude. Kada bi uenja Boje rei imala nadzornu ulogu u ivotu svakog oveka i ene, kada bi um i srce bili obuzdani njenom silom, zla koja se sada sreu u drutvenom i politikom ivotu ne bi imala mesta. Iz svakog doma irio bi se uticaj koji bi jaao duhovnu pronicljivost ljudi i njihovu moralnu snagu, pa bi tako i narodi i pojedinci stekli povoljniji poloaj. Tokom mnogih godina Josafat je iveo u miru, neuznemiravan od okolnih naroda. I doe strah Gospodnji na sva carstva po zemljama oko Jude, te ne vojevae na Josafata. (2. Dnevnika 17,10) Od Filisteja je dobijao danak i poklone, iz Arabije velika stada ovaca i koza. Tako napredovae Josafat i podie se veoma; i sazida u Judeji kule i gradove za itnice... i imae vojnika, hrabrih junaka... ovi sluahu caru osim onih koje ponameta car po tvrdim gradovima po svoj zemlji Judinoj. (2. Dnevnika 17,1219) Obilno blagosloven velikim blagom i slavom mogao je da iri moan uticaj u korist istini i pravednosti (2. Dnevnika 18,1). Nekoliko godina posle stupanja na presto, Josafat, na vrhuncu blagostanja, odobrio je da se njegov sin Joram oeni Atalijom, kerkom Ahava i Jezavelje. Ovim brakom izmeu Jude i Izrailja sklopljen je savez koji nije bio po Bojoj volji i koji je u vreme krize doneo propast i caru i mnogim njegovim podanicima. Jednom prilikom, Josafat je posetio izrailjskog cara u Samariji. Carskom gostu iz Jerusalima bile su ukazane posebne poasti i on je pri kraju posete dozvolio da ga nagovore da se pridrui izrailjskom caru u ratu protiv Sirijaca. Ahav se nadao da e ujedinjenim snagama Jude i Izrailja uspeti da povrati Ramot, jedan od starih gradova za utoite, koji je po njegovom miljenju s pravom pripadao Izrailju. Iako je u trenutku slabosti nepromiljeno obeao da e se pridruiti izrailjskom caru u ratu protiv Sirijaca, dublje razmiljanje navelo je Josafata da pokua da sazna ta Bog misli o tom poduhvatu. Pitaj danas ta e Gospod rei, predloio je Ahavu. Posluavi molbu, Ahav je sazvao etiri stotine lanih samarjanskih proroka, i upitao ih: Hoemo li ii na vojsku na Ramot Galadski, ili u se okaniti? Oni su odgovorili: Idi, jer e ga Gospod dati u ruke caru! (2. Dnevnika 18,4.5) Josafat nije bio zadovoljan i hteo je da sazna stvarnu Boju volju. Upitao je: Ima li tu jo koji prorok Gospodnji da ga pitamo? (2. Dnevnika 18,6) Ahav je odgovorio: Ima jo jedan ovek preko kojega bismo mogli upitati Gospoda, ali ja mrzim na nj, jer mi ne prorie dobro, nego zlo; to je Miheja, sin Jemlin. (1. O carevima 22,8) Josafat je bio uporan u svojoj elji da ovek Boji bude pozvan. Kada se pojavio pred njima, na Ahavov zahtev da kae samo istinu u ime Gospodnje, Miheja je progovorio: Videh sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira; jer ree Gospod: ovi nemaju gospodara, neka se vrate svaki svojoj kui s mirom! (1. O carevima 22,16.17) Prorokove rei trebalo je da budu dovoljne carevima da shvate da njihov poduhvat ne uiva naklonost Neba, ali nijedan od njih nije bio sklon da poslua opomenu. Ahav je sebi odredio put i bio odluan da njime krene. Josafat je dao svoju asnu re: Hoemo s tobom na vojsku! (2. Dnevnika 18,3) Poto je dao takvo obeanje, oklevao je da povue svoje snage. I otide car Izrailjev s Josafatom, carem Judinim, na Ramot Galadski. (1. O carevima 22,29) U toku bitke koja je sledila, Ahav je pogoen strelom, na kraju umro. Proe glasnik po vojsci o zahodu sunanom govorei: svak u svoj grad, i svak u svoju zemlju! (1. Carevima 22,36) Tako je ispunjena re proroka. Iz te izgubljene bitke Josafat se vratio u Jerusalim. Kada se pribliio gradu, sreo ga je prorok Juj i uputio mu prekor: Bezboniku li pomae, i one koji mrze na Gospoda ljubi? Zato se podigao na te gnev Gospodnji. Ali se nalo dobra na tebi to si istrebio lugove iz zemlje i to si upravio srce svoje da trai Boga. (2. Dnevnika 19,2.3) Kasnije godine Josafatove vladavine preteno su bile posveene jaanju dravne i duhovne sigurnosti Jude. Potom Josafat... proe po narodu od Virsaveje do gore Jefremove i povrati ih ka Gospodu Bogu otaca njihovih. (2. Dnevnika 19,4) Jedna od vanih mera koje je car preduzeo bilo je uspostavljanje i podravanje delotvornih sudova. I postavi sudije u zemlji po svim tvrdim gradovima Judinim, u svakom gradu. Obraajui se sudijama, car je naredio: Gledajte ta ete raditi, jer neete suditi za oveka, nego za Gospoda, koji je s vama dok sudite. Zato neka bude strah Gospodnji s vama, pazite i radite, jer u Gospoda Boga naega nema nepravde, niti gleda ko je ko, niti prima poklona! (2. Dnevnika 19,57)

56

Sudski sistem je bio usavren osnivanjem drugostepenog, vieg suda u Jerusalimu, u kojemu postavi Josafat od Levita i svetenika i glavara domova otakih u Izrailju za sudove Gospodnje i za raspre. (2. Dnevnika 19,8) Car je pozvao ove sudije da budu verne. Tako radite u strahu Gospodnjem, verno i celoga srca, naredio im je, i u svakoj parnici koja doe k vama od brae vae to sede po gradovima svojim, da rasudite izmeu krvi i krvi, izmeu zakona i zapovesti, izmeu uredaba i sudova, obavestite ih da ne bi greili Gospodu, da ne bi doao gnev njegov na vas i na brau vau; tako inite, te neete greiti. I evo, poglavar sveteniki, bie nad vama u svim poslovima Gospodnjim, a Zavdija, sin Ismailov, voa doma Judina, u svim poslovima carskim; takoe Leviti, upravitelji, bie uz vas. Budite slobodni, i radite, i Gospod e biti s dobrim! (2. Dnevnika 19,911) Briljivo titei prava i slobode svojih podanika, Josafat je pokazao da se pravedni Bog, koji vlada svima, stara o svakom pripadniku ljudskog roda. Bog stade na saboru Bojem, usred bogova izree sud. Oni koji su postavljeni da deluju kao sudije pod Njegovom upravom, treba da brane uboge i sirote, da daju pravdu progonjenima i nitima i da ih izbavljaju iz ruku bezbonikih. (Psalam 82,1.3.4) Na kraju Josafatove vladavine Judino carstvo napala je vojska od ijeg su pribliavanja stanovnici imali razloga da strepe. A posle toga, sinovi Moavovi i sinovi Amonovi i s njima koji ive meu sinovima Amonovim, dooe da vojuju na Josafata. Caru je vest o toj invaziji doneo glasnik, koji je uzbueno saoptio: Ide na te veliko mnotvo ispreko mora, iz Sirije, i eno ih u Asason Tamaru, a to je En Gad. (2. Dnevnika 20,1.2) Josafat je bio hrabar, odvaan ovek. Godinama je jaao svoju vojsku i svoje utvrene gradove. Bio je dobro pripremljen da se suoi sa skoro svakim neprijateljem; u ovoj krizi ipak se nije oslonio na telo i krv. Ne uz pomo disciplinovane vojske i utvrenih gradova, ve ivom verom u Boga Izrailjeva, nadao se da e postii pobedu nad tim neznabocima koji su se hvalisali da e svojom snagom poniziti Judu u oima drugih naroda. A Josafat se uplai, i obrati lice svoje da trai Gospoda, i oglasi post po svoj zemlji Judinoj. I skupie se svi sinovi Judini da trae Gospoda, i iz svih gradova Judinih dooe da trae Gospoda. Stojei pred narodom u predvorju Hrama, Josafat je izlio svoju duu u molitvi, podsetio na Boja obeanja i priznavao bespomonost Izrailja. Gospode Boe otaca naih! Nisi li ti Bog na Nebu, ne vlada li ti svim carstvima narodnim? Nije li u tvojoj ruci mo i sila da ti niko ne moe odoleti? Nisi li ti, Boe na, odagnao stanovnike ove zemlje ispred naroda svojega Izrailja, i dao je navek semenu Avrama, prijatelja svojega? Te se naselie u njoj, i sagradie ti u njoj svetinju za ime tvoje, govorei: Kada nas zadesi kakvo zlo, ma osvetni ili pomor ili glad, staemo pred ovim domom i pred tobom, jer je ime tvoje u ovom domu, i vapiemo tebi u nevolji svojoj, uslii i izbavi. A sada, evo, sinovi Moavovi i Amonovi, i oni iz gore Sira, kroz koju nisi dao sinovima Izrailjevim proi kada iahu iz zemlje Misirske, nego ih obioe i ne istrebie, a evo, oni nam vraaju doavi da nas isteraju iz nasledstva tvojega, koje si nam predao. Boe na, zar im nee suditi? Jer u nama nema snage da se odupremo tome mnotvu velikom, koje ide na nas, niti mi znamo ta bismo inili, nego su oi nae uprte u tebe. (2. Dnevnika 20,312) S dubokim uverenjem Josafat je mogao da kae: Nego su oi nae uprte u tebe! Godinama je uio narod da se uzda u Onoga koji je u prolosti toliko puta posredovao da izbavi svoje izabrane iz potpune propasti; sada, kada je carstvo bilo u opasnosti, Josafat ne stoji sam: A svi sinovi Judini stajahu pred Gospodom, i deca njihova, ene njihove i sinovi njihovi. (2. Dnevnika 20,13) Zajedniki su postili i molili se; zajedniki traili od Gospoda da zbuni njihove neprijatelje da bi se proslavilo Gospodnje ime.
Boe, nemoj zamuknuti, nemoj utati, niti poivati, Boe! Jer, evo, neprijatelji tvoji uzavree, I koji te nenavide, podignue glavu. Po narod tvoj zlo naumie, I dogovaraju se na izabrane tvoje. Rekoe: hodite da ih istrebimo izmeu naroda, Da se vie ne spominje ime Izrailjevo. Slono pristae, I suprot tebi veru uhvatie, Naselja Edomova i Ismailovci,

57

Moav i Agareni, Geval i Amon i Amalik... Uini im onako kao Madijamu, Kao Sisari, kao Javinu na potoku Kisonu... Neka se stide i srame do veka, Neka se smetu i izginu! I neka znaju da si ti, kojemu je ime Gospod, Jedini najvii nad svom zemljom! (Psalam 83)

I dok se narod u poniznosti pred Bogom i traenju pomoi od Njega, sjedinjavao sa svojim carem, Gospodnji Duh je siao na Jazila, Levita izmeu sinova Asafovih, koji je rekao: Sluajte, svi sinovi Judini i Jerusalimljani, i ti, care Josafate, ovako vam veli Gospod: ne bojte se i ne plaite se toga mnotva velikoga, jer nije va rat nego Boji. Sutra iziite na njih; oni e poi uz brdo Zis, i nai ete ih na kraj potoka prema pustinji Jeruilu. Ne treba vi da se bijete u ovom boju; postavite se, stojte, pa gledajte kako e vas izbaviti Gospod, Judo i Jerusalime! Ne bojte se i ne plaite se, sutra iziite pred njih, i Gospod e biti s vama! Tada se Josafat savi licem do zemlje, i svi Judejci i Jerusalimljani padoe pred Gospodom, i poklonie se Gospodu. A Leviti od sinova Katovih, i od sinova Korejevih, ustae, te hvalie Gospoda Boga Izrailjeva glasom vrlo velikim. Rano ujutro ustali su i izali u Tekujsku pustinju. Dok su ili u bitku, Josafat je rekao: ujte me Judejci i Jerusalimljani, verujte Gospodu, Bogu svojemu, i biete jaki, verujte prorocima njegovim i biete sreni. I tako, dogovorivi se s narodom, postavi pevae Gospodnje da hvale svetu krasotu. (2. Dnevnika 20,14-21) Ovi pevai su ili pred vojskom, diui glas i hvalei Boga za obeanje pobede. Bio je to jedinstven nain odlaenja u bitku protiv neprijateljske vojske hvalei Gospoda pesmom, uzvisujui Boga Izrailjevog. To je bila njihova borbena pesma. Doiveli su lepotu svetosti. Kada bismo se danas vie ukljuili u hvaljenje Boga, naa nada, hrabrost i vera stalno bi rasle. Zar to ne bi ojaalo ruke odvanim borcima koji danas stoje na braniku istine? A kada poee pesmu i hvalu, obrati Gospod zasedu na sinove Amonove i sinove Moavove i na one iz gore Sira, koji izioe na Judu, te se razbie. Jer sinovi Amonovi i Moavovi ustae na one iz gore Sira da ih pobiju i potru; i kada pobie one iz gore Sira, udarie jedni na druge, te se potre. A kad Juda doe do straare prema pustinji, i pogleda na mnotvo, a to mrtva telesa lee po zemlji, i nijedan ne bee ostao iv. (2. Dnevnika 20,2224) Bog je bio Judina snaga u ovoj krizi i On je danas snaga svoga naroda. Mi se ne smemo uzdati u knezove, ili stavljati ljude na mesto koje pripada Gospodu. Na umu treba da imamo da ljudska bia nisu nepogreiva i da zaista gree, i da je Onaj kome pripada sva snaga naa odbrambena kula. U svakoj nevolji treba da budemo svesni da je bitka Njegova. Njegove rezerve su bezgranine, a prividne nemogunosti pobedu ine jo veom.
Spasi nas, Boe spasenja naega, I skupi nas, I izbavi nas od naroda, Da slavimo sveto ime tvoje, Da se hvalimo tvojom slavom! (1. Dnevnika 16,35)

Natovarene plenom, Judine vojske vratile su se s veseljem, jer ih obveseli Gospod neprijateljima njihovim, I dooe u Jerusalim sa psaltirima i guslama i trubama u dom Gospodnji. (2. Dnevnika 20,27.28) Imali su dovoljno razloga da se raduju. Sluajui zapovest: Postavite se, stojte, pa gledajte kako e vas izbaviti Gospod... ne bojte se, i ne plaite se, potpuno su se oslonili na Gospoda, i On se zaista pokazao kao njihova Tvrava i njihov Izbavitelj (2. Dnevnika 20,17). Sada su s razumevanjem mogli da pevaju nadahnute Davidove psalme:
Bog nam je utoite i sila, Pomonik, koji se u nevoljama brzo nalazi...

58

Luk prebi, koplje slomi, I kola saee ognjem. Utolite i poznajte da sam ja Bog, Ja sam uzvien po narodima, Uzvien na zemlji. Gospod nad vojskama s nama je, Brani je na Bog Jakovljev! (Psalam 46) Kao to je ime tvoje, Boe Tako je i hvala tvoja na krajevima zemaljskim; Pravde je puna desnica tvoja. Nek se veseli gora Sion, Nek se raduju keri Judejske, Sudova radi tvojih... Jer je ovaj Bog na Bog uvek i doveka, On e biti vo na doveka. (Psalam 48,1014)

Verom judejskog vladara i njegovih vojnika strah Boji doe na sva carstva zemaljska kada ue da je Gospod vojevao na neprijatelje Izrailjeve. I tako se smiri carstvo Josafatovo, jer mu Bog njegov dade mir od svuda. (2. Dnevnika 20,29.30)

16 poglavlje

PAD AHAVOVE DINASTIJE

(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz 1. O carevima 21; 2. O carevima 1) Jezavelja je od samog poetka negativno uticala na Ahava i nastavila to da ini i u toku kasnijih godina njegovog ivota. Ovaj uticaj donosio je rodove u obliku sramnih i nasilnikih dela s kakvima se retko sreemo u svetoj istoriji. I ne bi takvoga kao Ahav, koji se prodade da ini to je zlo pred Gospodom, jer ga podgovarae ena njegova Jezavelja. (1. O carevima 21,25) Podupiran i podstican od Jezavelje da ini zlo, a po prirodi pohlepan, Ahav je poputao eljama svoga pokvarenog srca sve dok ga duh sebinosti nije potpuno obuzeo. Vie nije mogao da podnese protivljenje svojim eljama; smatrao je svojim pravom da dobije ono to eli. Ova Ahavova vrlo izrazita osobina, koja je razorno uticala i na sudbinu carstva pod njegovim naslednicima, pokazala se jednom prilikom u vreme dok je jo Ilija bio prorok u Izrailju. Nedaleko od carske palate nalazio se vinograd, koji je pripadao Navuteju, Jezraeljaninu. Ahav je odluio da dobije taj vinograd, pa je predloio da ga kupi ili da za njega da u zamenu neki drugi komad zemlje. Daj mi svoj vinograd da nainim od njega vrt za zelje, rekao je Navuteju, jer je blizu do dvora mojega, a ja u ti dati za njega bolji vinograd, ili, ako voli, dau ti u novcu ta vredi! (1. O carevima 21,2) Navutej je visoko cenio svoj vinograd, jer je pripadao njegovim precima i odbio je da ga proda. Odgovorio je Ahavu: Sauvaj Boe da bih ti dao nasledstvo otaca svojih. (1. O carevima 21,3) Prema levitskom zakonu vlasnitvo nad zemljom nije se moglo trajno prenositi ni prodajom ni zamenom, jer e sinovi Izrailjevi drati svaki nasledstvo plemena otaca svojih. (4. Mojsijeva 36,7) Navutejevo odbijanje oneraspoloilo je Ahava. Tada Ahav doe kui zlovoljan i ljutit radi rei koju mu ree Navutej Jezraeljanin, govorei: ne dam ti nasledstva otaca svojih. I lee na postelju svoju, i okrenu lice svoje na stranu, i ne jede hleba. (1. O carevima 21,4) Jezavelja je uskoro saznala pojedinosti, i, ozlojeena to se neko usudio da odbije carev zahtev, poela je da uverava Ahava da ne treba da bude alostan. Ti li si car nad Izrailjem! Ustani, jedi hleba i budi veseo! Ja u ti dati vinograd Navuteja Jezraeljanina! (1. O carevima 21,7) Poto se Ahav nije raspitivao na koji e nain postii eljeni cilj, Jezavelja je smesta krenula da ostvari svoju pokvarenu nameru. Napisala je pisma u carevo ime, zapeatila ih njegovim peatom, i poslala stareinama i glavarima grada u kome je Navutej stanovao, zahtevajui: Oglasite post i posadite Navuteja meu glavare

59

narodne. I postavite dva nevaljala oveka prema njemu, pa neka zasvedoe na njega govorei: Hulio si na Boga i na cara. Tada ga izvedite i zaspite kamenjem da pogine. (1. O carevima 21,9.10) Zapovest je bila izvrena. I uinie ljudi onoga grada, stareine i glavari... kako im zapovedi Jezavelja, kako bee napisano u knjizi koju im posla. (1. O carevima 21,11) Zatim se Jezavelja uputila caru, pozvala ga da ustane i uzme vinograd. Ahav, je ne obazirui se na posledice, slepo posluao njen savet i otiao da preuzme eljeni posed. Caru nije bilo dozvoljeno da bez ukora uiva u onome to je dobio prevarom i krvoproliem. Ali doe re Gospodnja Iliji Tesvianinu, govorei: ustani, izii na susret Ahavu, caru Izrailjevu, koji sedi u Samariji, eno ga u vinogradu Navutejevu, kuda je otiao da ga uzme. I reci mu i kai: ovako veli Gospod: nisi li ubio i nisi li prisvojio? (1. O carevima 21,1719) Osim toga, Gospod je naredio proroku da izrekne strano prokletstvo nad Ahavom. Prorok je pourio da izvri boansku zapovest. Krivi vladar, naavi se u vinogradu licem u lice sa strogim Gospodnjim vesnikom, dao je maha svom strahu, kada je rekao: Nae li me, neprijatelju moj! (1. O carevima 21,20) Bez oklevanja, Gospodnji vesnik je odgovorio: Naoh, jer si se prodao da ini to je zlo pred Gospodom! Evo, pustiu zlo na tebe, i uzeu natraje tvoje! Nikakva milost nije mogla da bude pokazana. Ahavov dom je morao da bude potpuno uniten, kao dom Jerovoama, sina Navatova, i dom Vase, sina Ahijina, objavio je Gospod preko svoga sluge, to si me gnevio i to si naveo na greh Izrailja. (1. O carevima 21,22) Za Jezavelju Gospod je objavio: Psi e izjesti Jezavelju ispod zidova Jezraelskih. Ko Ahavov pogine u gradu, izjee ga psi, a ko pogine u polju, izjee ga ptice nebeske. (1. O carevima 21,23.24) Kada je car uo ovu stranu poruku, razdre haljine svoje, i priveza kostret oko tela svojega, i poae, i spavae u kostreti, i hoae polako. I doe re Gospodnja Iliji Tesvianinu, govorei: jesi li video kako se Ahav ponizio preda mnom? Zato to se tako ponizio preda mnom neu pustiti onoga zla za njegova ivota, nego za sina njegova pustiu ono zlo na dom njegov. (1. O carevima 21,2729) Manje od tri godine posle ovih dogaaja, car Ahav je ubijen u sukobu sa Sirijcima. Ohozija, njegov naslednik, injae zlo pred Gospodom, i hoae putem oca svojega, i putem matere svoje, i putem Jerovoama, sina Navatova. I sluae Valu, i klanjae mu se, i gnevljae Gospoda Boga Izrailjeva kao to je to inio Ahav, otac njegov (1. O carevima 22,53.54). Meutim, kazna je ubrzo stigla grehe buntovnog cara. Katastrofalni rat protiv Moavaca, a onda nesreni sluaj koji je ugrozio i njegov ivot, sve je to pokazivalo da se protiv njega podigao Boji gnev. Poto je pao kroz reetku iz gornje sobe svoje u Samariji, Ohozija, ozbiljno povreen i uplaen da e bolest imati nepovoljan ishod, poslao je neke svoje sluge da se raspitaju kod Velzevula, boga u Akaronu, hoe li ozdraviti ili ne. Smatrano je da bog iz Akarona, preko svojih svetenika, moe da prui obavetenja o onome to e se zbiti u budunosti. Mnotvo ljudi dolazilo je da trai odgovore, ali proroanstva, koja su bila izricana i obavetenja koja su bila davana, poticala su od kneza tame. Ohozijine sluge sreo je Boji ovek, koji im je naredio da se vrate caru s porukom: Eda li nema Boga u Izrailju te idete da pitate Velzevula, boga u Akaronu? I zato ovako veli Gospod: nee se dignuti s postelje na koju si legao, nego e umreti. Izgovorivi svoju poruku, prorok se udaljio (2. O carevima 1,26). Zaprepaene sluge pourile su natrag caru i ponovile mu rei Bojeg oveka. Car se raspitivao: Kakav bee na oi taj ovek koji vas srete i to vam ree? Odgovorili su: Bee sav kosmat, i opasan konim pojasom! To je Ilija Tesvianin, uzviknuo je Ohozija. Bio je svestan da e se, ako je stranac koga su njegovi glasnici sreli bio Ilija, zaista obistiniti rei prokletstva koje je izgovorio. eljan za izbegne, ako bude mogue, najavljeni sud, odluio je da poalje po proroka. Dva puta je Ohozija slao vojnike da uplae proroka, i dva puta se sud Bojeg gneva izlivao na njih. Trea eta vojnika se ponizila pred Bogom; a njihov zapovednik, kada je izaao pred Gospodnjeg vesnika, klekao je na kolena svoja pred Ilijom, i molei ga, rekao mu: ovee Boji, da ti je draga dua moja i dua ove pedesetorice sluga tvojih! (2. O carevima 1,913) A aneo Gospodnji ree Iliji: idi s njime, i ne boj ga se! I usta Ilija i otide s njime caru. I ree mu: ovako veli Gospod: zato to si slao poslanike da pitaju Velzevula, boga u Akaronu, kao da nema Boga u Izrailju da bi ga pitao, nee se dignuti sa postelje na koju si legao, nego e umreti! (2. O carevima 1,15.16) U toku carovanja svoga oca, Ohozija je bio svedok udesnih dela Najviega. Video je strane dokaze, koje je Bog davao otpalom Izrailju, o tome kako e postupati prema onima koji zanemaruju obavezujua pravila Njegovog zakona. Ohozija se ponaao kao da je ta strana stvarnost samo prazna re. Umesto da svoje srce ponizi pred Gospodom, iao je za Valom, i konano uinio i to najdrskije bezbono delo. Buntovan, nespreman da se pokaje, Ohozija je umro, po rei Gospodnjoj, koju ree Ilija.

60

Izvetaj o grehu cara Ohozije i o tome kako je bio kanjen sadri opomenu koju niko ne sme nekanjeno odbaciti. Ljudi danas moda ne oboavaju neznaboake bogove, a ipak se hiljade njih klanjaju pred sotoninim svetilitima isto onako stvarno kao to je to inio car Izrailjev. Idolopokloniki duh itekako je iv u dananjem svetu, iako je, pod uticajem nauke i obrazovanja, poprimio mnogo lukavije i privlanije oblike od onih koje je imao u vreme kada je Ohozija traio boga u Akaronu. Svaki dan mnoe se alosni dokazi da nestaje vere u sigurnu proroku re, i da se umesto nje javlja sujeverje i sotonsko aranje, koje zarobljava mnoge umove. Danas su misterije paganskih kultova zamenjene tajnim druenjima i seansama, udima i mranjatvom spiritistikih medija. Poruke ovih medija eljno primaju hiljade ljudi koji odbijaju da prihvate svetlost koja dolazi iz Boje rei ili preko Njegovog Duha. Poklonici spiritizma mogu prezrivo govoriti o drevnim vraarima, ali se veliki varalica ipak pobedniki smeje, jer prihvataju njegove lai, iako ih iznosi u drukijem obliku. Iako se mnogi uasavaju i od same pomisli da pitaju spiritistike medije, ipak ih privlae mnogi zabavniji oblici spiritizma. Drugi su zavedeni uenjima Hrianske nauke (Christian Science , spiritistiki verski pokret, nastao u Americi oko 1866. godine pod vodstvom Meri Baker Edi. Smatra da su greh, bolest i smrt izazvani mentalnom zabludom i da u stvarnosti ne postoje. Slubeno ime Boja Crkva), misticizmom teozofije i drugih istonjakih religija. Apostoli skoro svih oblika spiritizma tvrde da imaju silu kojom mogu da lee. Oni tu silu pripisuju elektricitetu, magnetizmu, takozvanim hipnotikim izleenjem, ili skrivenim silama unutar ovekovog uma. I nije malo onih, ak i u ovo hriansko doba, koji odlaze ovakvim isceliteljima, umesto da se pouzdaju u silu ivoga Boga i znanje sposobnih lekara. Majka, koja bdi nad posteljom bolesnog deteta, uzvikuje: Ne mogu vie! Zar nigde nema lekara koji bi mogao da povrati zdravlje mom detetu? I onda joj neko pria o divnim izleenjima koja obavlja neki vidovnjak ili magnetiki iscelitelj, i ona svoje blago poverava njegovoj brizi, stavljajui ga u stvari u sotonine ruke kao da on stoji pored nje. Mnogo puta ceo budui ivot deteta stavljen je tako pod upravu sotonskih sila i ono skoro da vie nije u stanju da ih se oslobodi. Bog je imao razloga da bude nezadovoljan Ohozijinim bezbotvom. On je uinio sve da zadobije srca pripadnika izrailjskog naroda i da ih nadahne poverenjem u Boga! Vekovima je svom narodu pruao bezbrojne dokaze svoje neuporedive naklonosti i ljubavi. Od samog poetka pokazivao je da Mu je milina sa sinovima ljudskim. (Prie 8,31) On je bio stalna, uvek prisutna Pomo svima koji su Ga iskreno traili. Car Izrailja, odbacujui Boga da bi potraio pomo od najveeg neprijatelja svoga naroda, objavljuje neznabocima da ima vie poverenja u njihove idole nego u nebeskog Boga! Na isti nain ljudi i ene sramote Boga, kada se okreu od Izvora snage i mudrosti da bi zatraili pomo ili savet od sila tame. Ako se Boji gnev raspalio na Ohoziju zbog takvog postupka, kako e proi oni koji, imajui na raspolaganju jo veu svetlost, odluuju da krenu istim putem!? Oni koji sebe predaju sotoninim vraanjima, mogu se hvalisati velikim blagoslovima koje su primili; ali, da li time dokazuju da je njihov put mudar i siguran? ta im znai produenje ivota? ta znai to su osigurali neki privremeni dobitak? Da li se na kraju isplati ovekov prekraj Boje volje? Svi ti prividni dobici na kraju e se pokazati kao nenadoknadivi gubici! Mi nekanjeno ne moemo obarati nijednu jedinu zapreku koju je Bog postavio da bi svoj narod zatitio od sotonine sile. Poto Ohozija nije imao sina, nasledio ga je Joram, njegov brat, koji je dvanaest godina vladao carstvom od deset plemena. Tokom svih tih godina njegova majka Jezavelja, i dalje u ivotu, nastavila je da svojim zlim uticajem podriva poslove carstva. Mnogi u narodu i dalje su potovali neznaboake obiaje. Sam Joram injae to je zlo pred Gospodom, ali ne kao otac njegov ili kao mati njegova, jer obori lik Valov koji bee nainio otac njegov. Ali osta u gresima Jerovoama, sina Navatova, kojima navede na greh Izrailja, i ne odstupi od njih. (2. O carevima 3,2.3) Za vreme Joramove vladavine nad Izrailjem, umro je Josafat, a njegov sin, takoe Joram, popeo se na presto judejskog carstva. Poto je bio oenjen kerkom Ahava i Jezavelje, Joram iz Jude odravao je uske veze s carem Izrailja; i za svoga carovanja sluio je Valu, kao to injae dom Ahavov. Jo i visine naini na brdima Judinim, i navede na preljubu Jerusalimljane i prelasti Judu. (2. Dnevnika 21,6.11) Judejskom caru nije bilo dozvoljeno da bez opomene nastavi da koraa putem sramotnog otpada. Prorok Ilija jo nije bio otiao na Nebo, i zato nije mogao da ostane nem, ostavljajui Judino carstvo da ide istom stazom koja je severno carstvo dovela do ivice propasti. Prorok je Joramu iz Jude poslao pismenu poruku, iz koje je pokvareni car mogao da proita strane rei: Ovako veli Gospod Bog Davida, oca tvojega: to nisi hodio putevima Josafata, oca svojega, i putevima Ase, cara Judina, nego si hodio putem careva Izrailjevih i naveo si na preljubu Judu i Jerusalimljane, kao to je dom Ahavov naveo na preljubu Izrailja, i jo si pobio brau svoju, dom oca svojega, bolje od sebe, evo, Gospod e udariti velikim zlom narod tvoj i sinove tvoje i ene tvoje i sve to ima i ti e bolovati teko. Ispunjavajui ovo proroanstvo, podie Gospod na Jorama duh Filistejima i Arapima koji ive od Etiopljana: i oni doavi na zemlju Judinu prodree u nju, i odnesoe sve blago to se nae u domu carevu, i sinove njegove

61

i ene njegove, da mu ne osta nijedan sin osim Joahaza, najmlaega sina njegova. I posle svega toga, udari ga Gospod boleu u crevima, kojoj ne bee leka. I dan po dan prolaae, i kad se navrie dve godine, ... umre od tekih bolova. A na njegovo se mesto zacari Ohozija (Joahaz), sin njegov. (2. Dnevnika 21,1219; 2. O carevima 8,24) Joram, Ahavov sin, jo je vladao carstvom Izrailjevim kada je njegov neak, Ohozija, doao na presto u Judi. Ohozija je vladao samo jednu godinu, ali je u toku tog vremena, pod uticajem svoje majke Gotolije, jer ga ona nagovarae da ini zlo, hodio putem doma Ahavova i inio to je zlo pred Gospodom. (2. Dnevnika 22,3.4; 2. O carevima 8,27) Jezavelja, njegova baka, jo je bila u ivotu i zato se drsko ujedinio se svojim roakom, Joramom iz Izrailja. Ohozija iz Jude uskoro je doiveo tragian kraj. Preiveli lanovi Ahavovog doma zaista su mu bili savetnici po smrti oca njegova na pogibao njegovu. (2. Dnevnika 22,3.4) Dok je Ohozija bio u poseti roacima u Jezraelu, prorok Jelisije dobio je zapovest od Boga da jednoga od sinova prorokih poalje u Ramot Galadski da pomae Juja za cara nad Izrailjem. Ujedinjene snage Jude i Izrailja u to vreme bile su zauzete vojnom akcijom protiv Sirijaca kod Ramota Galadskoga. Joram je zadobio ranu u borbi, pa se vratio u Jezrael, preputajui Juju zapovednitvo nad carskom vojskom. Pomazujui Juja, Jelisijev glasnik je rekao: Pomazah te za cara nad narodom Gospodnjim, Izrailjem! A onda je, Gospod na svean nain, preko svog vesnika istakao posebnu obavezu koju je Nebo dalo Juju: Pobij dom Ahava, gospodara svojega, jer hou da pokajem krv sluga svojih proroka, i krv svih sluga Izrailjevih, od ruke Jezaveljine. I tako e izginuti sav dom Ahavov! (2. O carevima 9,68) Poto ga je vojska proglasila carem, Juj je pourio u Jezrael da zapone svoje delo kanjavanja onih koji su svesno odluili da i dalje gree i da druge navode na greh. Joram iz Izrailja, Ohozija iz Jude, Jezavelja, carica majka, i svi koji su ostali od doma Ahavova u Jezraelu, i sva vlastela njegova i prijatelji njegovi i svetenici njegovi, da ne osta ni jedan, svi su bili pobijeni. Svi proroci Valovi, sve sluge njegove, svi svetenici njegovi, koji su iveli u centru Valovog bogosluenja u blizini Samarije, bili su stavljeni pod ma. Idolopokloniki likovi bili su izlomljeni i spaljeni, a Valov hram pretvoren u razvaline. Tako Juj istrebi Vala iz Izrailja. (2. O carevima 10,11.19.28) Glasovi o ovom optem krvoproliu doli su do Gotolije, Jezaveljine kerke, koja je i dalje drala vlast u Judinom carstvu. Kada je videla da joj je sin, judejski car, mrtav, usta i pobi sve carsko seme doma Judina. U ovom pokolju izgubili su ivot svi Davidovi potomci, koji su polagali pravo na presto, osim malog Joasa, koga je ena svetenika Jodaja sakrila u prostorijama Hrama. est godina dete je ostalo sakriveno, dok je Gotolija carovala u zemlji. (2. Dnevnika 22,10.12) Po isteku toga vremena, Leviti i sav narod Judin (2. Dnevnika 23,8), zajedno sa svetenikom Jodajem, krunisali su i pomazali dete Joasa i proglasili ga carem. I pljeskajui rukama, govorahu: da ivi car! (2. O carevima 11,12) A kada Gotolija u viku naroda, koji se okupljae i hvaljae cara, doe k narodu u dom Gospodnji. (2. Dnevnika 23,12) I pogleda, i gle, car stajae kod stuba po obiaju, i knezovi i trube oko cara, i sav narod iz zemlje radovae se, i trube trubljahu. Tada Gotolija razdre haljine svoje i povika: buna! buna! (2. O carevima 11,14) Ali, Jodaj je zapovedio vojnim stareinama da uhvate Gotoliju i sve njene sledbenike i da ih izvedu iz Hrama do mesta na kome je trebalo da budu pogubljeni. Tako su izginuli poslednji pripadnici Ahavovog doma. Strano zlo, koje je proisteklo iz njegovog zdruivanja s Jezaveljom, trajalo je sve do nestajanja i poslednjeg njegovog potomka. ak je i u Judinoj zemlji, u kojoj sluenje pravom Bogu nikada nije bilo slubeno ukinuto, Gotolija uspela da zavede mnoge. Odmah posle pogubljenja nepopravljive carice, sav narod zemaljski otide u dom Valov, i raskopae dom i oltar, i izlomie likove njegove sasvim, a Matana, svetenika Valova, ubie pred oltarima. (2. O carevima 11,18) Nastupila je reforma. Oni koji su uestvovali u izvikivanju Joasa za cara, poloili su sveani zavet da e biti narod Gospodnji. Kada je negativni uticaj Jezaveljine kerke bio uklonjen iz Judinog carstva, kada su bili pobijeni Valovi svetenici, a njihov hram razvaljen, tada radovae se sav narod zemaljski, i grad se umiri. (2. Dnevnika 23,16.21)

62

17 poglavlje

POZIVANjE JELISIJA
Bog je naredio Iliji da pomae drugog oveka za proroka umesto sebe. Jelisija, sina Safatova... pomai za proroka umesto sebe. (1. O carevima 19,16) Posluan zapovesti, Ilija je krenuo da nae Jelisija. Dok je putovao prema severu, prizor pred njegovim oima razlikovao od onoga koji se mogao videti samo pre kratkog vremena! Onda je tlo bilo ispucano, poljoprivredno zemljite neobraeno, jer ni rosa ni kia nisu padale tri i po godine. Sada je na sve strane bujao biljni svet kao da eli da nadoknadi vreme izgubljeno zbog sue i gladi. Jelisijev otac bio je bogati zemljoposednik, ovek iji se dom ubrajao meu one koji u doba skoro sveopteg otpada nisu priklonili kolena pred Valom. Bio je to dom u kome je Bog potovan i u kome je odanost veri starog Izrailja bila pravilo svakodnevnog ivota. U takvoj okolini Jelisije je proveo rane godine svog ivota. U smirenosti provincije, uei od Boga i prirode, disciplinujui se korisnim radom, dobio je vaspitanje koje je u njemu razvilo navike jednostavnosti i poslunosti roditeljima i Bogu i pomoglo da se osposobi za visoki poloaj koji je kasnije trebalo da zauzme. Poziv u proroku slubu zatekao je Jelisija za plugom na njivi, zajedno sa slugama svoga oca. On se uvek prihvatao posla koji mu je bio najblii. Imao je sposobnost da upravlja ljudima, ali i krotost onoga koji je spreman da slui. Iako tiha i nena priroda, bio je energian i istrajan. Potenje, vernost, ljubav prema Bogu i strah Boji krasili su njegov karakter, dok mu je svakodnevno obavljanje skromnih poslova i ulaganje stalnih napora pomoglo da razvije snagu namere i plemenitost karaktera, da se stalno uzdie u mudrosti i znanju. Saraujui sa ocem u obavljanju dunosti u domu, uio je da sarauje s Bogom. Vernou u malim dunostima, Jelisije se pripremao za preuzimanje veih odgovornosti. Iz dana u dan, stiui praktina iskustva, osposobljavao se za sveobuhvatnije, uzvienije delo. Nauio je da slui; a uei da slui, nauio je da pouava i vodi. Ova pouka odnosi se na sve. Niko ne moe znati s kakvom namerom ga Bog obuava; ali, svi mogu biti sigurni da vernost u malome predstavlja dokaz osposobljenosti za vee odgovornosti. Svakim delom u ivotu ovek otkriva svoj karakter, i samo onaj koji se u malim dunostima pokae kao radnik koji se nema ta stideti moe da dobije ast da mu Bog poveri uzvieniju slubu (2. Timotiju 2,15). Onaj koji misli da nije vano kako obavlja svoje manje dunosti, pokazuje da je nesposoban za asniju slubu. On sebe moe smatrati potpuno sposobnim da preuzme vee dunosti; ali, Bog gleda dublje od povrine. Posle probe i kuanja, takvome e biti izreena presuda: Izmeren si na merilima, i naao si se lak! Njegova nemarnost mu se osvetila, imala je povratno delovanje. On je propustio da stekne nenost, snagu i silu karaktera, osobine koje se mogu dobiti samo neogranienim predanjem. Mnogi sebe smatraju beskorisnima, misle da nita ne ine za unapreenje Bojeg carstva, poto neposredno nisu ukljueni u neki verski posao. Kada bi im bio poveren neki veliki posao, kako radosno bi ga obavili! Ali, poto im se sada nude samo mali poslovi, smatraju da imaju opravdanja da nita ne ine. U tome gree! ovek moe biti u aktivnoj slubi za Boga, iako je zauzet obavljanjem obinih, svakodnevnih dunosti iako obara stabla, kri njive ili ide za plugom. Majka koja obuava svoju decu za Hrista, isto tako stvarno radi za Boga kao i propovednik za propovedaonicom. Mnogi eznu za posebnim talentima koji bi ih osposobili za velianstvena dela, dok istovremeno zanemaruju dunosti koje im stoje nadohvat ruke, i ije bi im obavljanje ulepalo ivot. Neka se takvi prihvate poslova koji im se sami nude. Uspeh ne zavisi toliko od talenta koliko od energije i volje. Sjajni talenti sami po sebi ne osposobljavaju nas za korisnu slubu, ve savesno obavljanje svakodnevnih dunosti, zadovoljan duh, prirodna, iskrena zainteresovanost za dobro drugih. I u najskromnijim uslovima moe biti ostvareno istinsko savrenstvo. Najobiniji poslovi, obavljeni s ljubavlju i vernou, divni su u Bojim oima. Kada je Ilija, boanski usmeravan u traenju naslednika, proao preko njive koju je Jelisije orao, bacio je na mladieva plea plat posveenja. U toku gladi Safatova porodica upoznala se s Ilijinom misijom i njegovim delom, a sada je Boji duh otkrio Jelisijevom srcu znaenje Ilijinog postupka. Za njega je to bio znak da ga je Bog pozvao da bude Ilijin naslednik. A on ostavi volove, i otra za Ilijom, i ree: da celujem oca svojega i mater svoju, pa u ii za tobom! A on mu ree: idi, vrati se, jer ta sam ti uinio! Ovo nije bilo odbacivanje, ve kuanje vere. Jelisije je morao da

63

izrauna trokove da sam odlui hoe li prihvatiti ili odbaciti poziv. Ako su njegove tenje usmerene prema domu i njegovim prednostima, imao je slobodu da ostane. Meutim, Jelisije je shvatio znaenje poziva. Znao je da dolazi od Boga, i nije oklevao da ga poslua. Ni za kakvo zemaljsko blago nije hteo da se odrekne prednosti da postane Boji vesnik i uiva u druenju sa Njegovim slugom. I on se vrati od njega, i uze jaram volova, i zakla ih, i na drvima od pluga skuha meso i dade ga narodu, te jedoe. Potom ustavi, otide za Ilijom i sluae mu. (1. O carevima 19,20.21) Bez oklevanja ostavio je dom u kome je bio voljen, da bi sluio proroku u njegovom nesigurnom ivotu. Da je Jelisije upitao Iliju ta se oekuje od njega, kakav e biti njegov posao, dobio bi odgovor da to Bog zna, da e mu On to objaviti: Ako bude ekao na Gospoda, On e ti odgovoriti na svako pitanje. Poi sa mnom, ako si siguran da te je Bog pozvao! Sam se uveri da je Bog iza mene i da si uo Njegov glas! Ako sve dri za trice samo da zadobije Njegovu naklonost, onda doi! Slian pozivu, koji je bio upuen Jelisiju, bio je i Hristov odgovor na pitanje mladog zakonika: Kakvo u dobro da uinim da imam ivot veni? Hristos je odgovorio: Ako hoe savren da bude, idi, i prodaj sve to ima i podaj siromasima i imae blago na Nebu, pa hajde za mnom! (Matej 19,16.21) Jelisije je prihvatio poziv za slubu, ne gledajui unatrag na uivanja i udobnosti koje je ostavljao. Mladi zakonik, kada je uo Spasiteljeve rei, otide alostan, jer bee vrlo bogat. (Matej 19,22) Nije bio spreman na rtvu. Njegova ljubav prema imanju bila je vea od ljubavi prema Bogu. Odbijajui da se Hrista radi odrekne svega, pokazao se nedostojnim mesta u Uiteljevoj slubi. Poziv da sve stavi na oltar slube upuen je svakome. Od svakoga se ne trai da slui onako kao to je Jelisije sluio, niti se svima zapoveda da prodaju sve to imaju; Bog od nas trai da slubu Njemu stavimo na prvo mesto u svom ivotu, da ne dopustimo nijednom danu da proe, a da nita ne uinimo za unapreenje Njegovog dela na Zemlji. On ne oekuje od svih da obavljaju istu slubu. Jednoga e pozvati da slui u stranim zemljama; od drugoga e traiti da deo svojih sredstava priloi za podupiranje evaneoskog rada. Bog prihvata svaiji prilog. Posveenje ivota i svih njegovih interesa upravo je ono to je neophodno. Oni koji ostvare takvo posveenje, ue i posluati nebeski poziv. Svakome ko dobije deo u boanskoj blagodati, Gospod odreuje ta e initi za blinje. Kao pojedinci, treba da stanemo kod svog dela i kaemo: Evo mene, polji mene! Bez obzira ta je ovek, propovednik Rei ili lekar, trgovac ili zemljoradnik, umni radnik ili mehaniar, odgovornost poiva na njemu. Svojim radom on drugima treba da otkrije Jevanelje njihovog spasenja. Svaki poduhvat u kome uestvuje treba da bude sredstvo pomou koga e to biti ostvareno. U poetku Jelisiju nisu postavljani veliki zahtevi, svakodnevne dunosti bile su deo njegove obuke. O njemu se govorilo kao o oveku koji Iliji, svome gospodaru, sipa vodu na ruke prilikom umivanja. Bio je spreman da uini sve to Gospod trai od njega, i na svakom koraku uio se poniznosti i sluenju. Obavljajui dunost prorokovog linog sluge, nastavio je da dokazuje da je veran u malome, dok se sve odlunije posveivao misiji koju mu je Bog odredio. Jelisijev ivot posle povezivanja sa Ilijom nije bio bez iskuenja. Nevolja je bilo u obilju; ali u svakoj prilici oslanjao se na Boga. Kada je bio u iskuenju da razmilja o domu koji je napustio, nije poputao. Stavivi ruke na plug, nije se hteo osvrtati, i u nevolji i kuanjima ostao je dostojan poverenja koje mu je bilo ukazano. Propovednika sluba obuhvata mnogo vie od samog propovedanja Rei. U tu slubu ukljueno je i obuavanje mladih kao to je Ilija obuavao Jelisija, odvajajui ga od njegovih obinih dunosti, i dajui mu odgovornosti koje treba da nosi u Gospodnjem delu male odgovornosti u poetku, pa vee kada stekne snagu i iskustvo. U propovednikoj slubi ima ljudi vere i molitve, ljudi koji mogu da kau: to bee od poetka, to usmo, to videsmo oima svojim, to razmotrismo i rukama svojim opipasmo, o rei ivota... to videsmo i usmo to javljamo vama! (1. Jovanova 1,13) Mladi i neiskusni radnici moraju se obuavati u zajednikom praktinom radu, sa iskusnim Bojim slugama. Tako e nauiti kako da nose terete. Oni koji se bave obuavanjem mladih radnika obavljaju plemenito delo. Sam Gospod im pomae u njihovim naporima. Mladi ljudi, nad kojima je izreena re posveenja, i koji su dobili prednost da usko sarauju s ozbiljnim, pobonim radnicima, na najbolji nain treba da iskoriste ovu priliku. Bog im je ukazao ast izborom u svoju slubu i mogunou da se jo bolje osposobe za rad, i zato treba da budu skromni, verni, posluni i spremni da se rtvuju. Ako se budu pokorili boanskom redu, ako budu ispunjavali Njegova uputstva i birali Njegove sluge za svoje savetnike, razvie se u pravedne, naelne i nepokolebljive ljude, kojima e Bog moi da poveri odgovornosti. Kada Jevanelje bude propovedano u svoj svojoj istoti, ljudi e dolaziti od pluga i iz obinih trgovakih poslovnih profesija, koje preteno zaokupljaju um, da bi se osposobili uz pomo iskusnih radnika. Kada budu nauili da uspeno rade, silno e objavljivati istinu. Prekrasnim delima boanskog provienja planine tekoa uklanjae se i bacati u more. Stanovnici Zemlje ue i razumeti vest koja im tako mnogo znai, i saznati ta je

64

istina. Delo e ii napred, stalno napred, sve dok cela Zemlja ne bude ula opomenu, i tada e doi posledak. Posle pozivanja u slubu, Jelisije je nekoliko godina proveo sa Ilijom, postajui iz dana u dan sve spremniji za rad. Ilija je bio Boje orue za uklanjanje velikih zala. Idolopoklonstvu, koje su Ahav i neznabokinja Jezavelja podravali i koje je pomelo narod, bio je zadat odluujui udarac. Valovi proroci bili su pobijeni. Ceo izrailjski narod bio je snano uzdrman, i mnogi su se vratili oboavanju pravog Boga. Kao Ilijin naslednik, Jelisije je trebalo da paljivo i strpljivo pouava narod i Izrailj povede sigurnim putem. Njegovo druenje s Ilijom, najveim prorokom posle Mojsija, pripremilo ga je za posao koji e uskoro morati sam da preuzme. U toku tih godina zajednikog rada, s vremena na vreme, Ilija je bio pozivan da otro ukori neka izrazita zla. Kada je pokvareni Ahav oteo Navutejev vinograd, Ilijin glas je prorekao njegovu propast i propast celog njegovog doma. Kada je Ohozija, posle smrti svoga oca Ahava, odbacio pravoga Boga i okrenuo se Velzevulu, bogu iz Akarona, jo jednom se uo otar protest, izreen Ilijinim glasom. Proroke kole, koje je utemeljio Samuilo, bile su zatvorene u vreme izrailjskog otpada. Ilija ih je ponovo otvorio, omoguavajui mladim ljudima da steknu obrazovanje koje e im pomoi da uzdignu Zakon i uine ga slavnim. U izvetajima se spominju tri ovakve kole, jedna u Galgalu, jedna u Vetilju, i jedna u Jerihonu. Neposredno pre svog odlaska na Nebo, Ilija je sa Jelisijem posetio ove obrazovne centre. Gospodnji prorok je sada ponovio pouke koje im je davao za vreme ranijih poseta. Posebno im je govorio o visokoj asti da mogu biti verni podanici Boga nebeskoga. Utisnuo je u njihov um misao o potrebi da svaki deo njihovog obrazovanja bude obeleen jednostavnou. Jedino na taj nain mogu se oblikovati po nebeskom uzoru i krenuti na posao po Gospodnjim pravilima. Ilijino srce bilo je radosno, kada je video ta je sve postignuto radom tih kola. Delo reforme jo nije bilo potpuno, ali je po celom carstvu mogao da vidi potvrdu Boje rei. Ali sam ostavio u Izrailju sedam tisua, od kojih ni jedan nije savio kolena pred Valom. (1. O carevima 19,18) Dok je Jelisije pratio proroka na putovanjima od kole do kole, njegova vera i odlunost jo jednom su bili stavljeni na probu. U Galgalu, i jo jednom u Vetilju i Jerihonu, prorok ga je pozivao da se vrati. Ostani ti ovde, jer mene Gospod alje do Vetilja, kazao mu je Ilija (2. O carevima 2,2). Meutim, u svom ranijem radu na njivi, dok je upravljao plugom, Jelisije je nauio da ne sme da skrene niti da se obeshrabri, i sada, kada je svoje ruke stavio na plug na drugom podruju dunosti, nije doputao da ga ita odvrati od njegove namere. Nije hteo da se odvaja od svog uitelja sve dok ima i najmanju priliku da se to uspenije osposobi za slubu. Otkrivenje da e Ilija biti prenesen na Nebo, bez njegovog znanja, bilo je objavljeno njegovim uenicima, a posebno Jelisiju. Zato je sada iskusni sluga Bojeg oveka ostao u njegovoj blizini. Svaki put kada mu je bio upuivan savet da ostane, Jelisije je odgovarao: Tako iv bio Gospod, i tako iva bila dua tvoja, neu te ostaviti! (2. O carevima 2,2) Tako otidoe obojica... a oni obojica ustavie se kod Jordana. I uze Ilija plat svoj, i savivi ga, udari njime po vodi, a ona se rastupi tamo i amo, te preoe obojica suhim. A kada preoe, ree Ilija Jelisiju: iti ta hoe da ti uinim, dokle se nisam uzeo od tebe! (2. O carevima 2,69) Jelisije nije traio svetovne poasti, ili istaknut poloaj meu velikim ljudima na Zemlji. eznuo je za obilnom merom Bojega Duha, istoga Duha koga je Bog tako velikoduno izlivao na onoga koga je sada hteo da nagradi uznesenjem. Znao je da ga nita drugo osim Duha koji je poivao na Iliji ne moe osposobiti da u Izrailju zauzme mesto koje mu je Bog odredio, i zato je zamolio: Da budu dva dela Duha tvojega u meni! (2. O carevima 2,9) Odgovarajui na ovaj zahtev, Ilija je odgovorio: Zaiskao si teku stvar; ali, ako me vidi kada se uzmem od tebe, bie ti tako; ako li ne vidi, nee biti! I kada iahu dalje, razgovarajui, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastavie ih, i Ilija otide u vihoru na Nebo. (2. O carevima 2,10.11) Ilija je simboliki predstavljao svete koji e iveti na Zemlji u vreme Drugog Hristovog dolaska i koji e se preobraziti ujedanput, u trenuu oka, u poslednjoj trubi, ne okusivi smrti (1. Korinanima 15,51.52). Kao predstavnik onih koji e na taj nain biti uzneseni na Nebo, Ilija je, na kraju Hristove zemaljske misije, stajao uz Spasitelja na Gori preobraenja zajedno s Mojsijem. U toj dvojici proslavljenih, uenici su u malome videli carstvo otkupljenih. Oni su gledali Isusa, odevenog u nebesku svetlost; uli su glas iz oblaka (Luka 9,35) koji ga je priznao za Bojeg Sina ; videli su Mojsija, koji je predstavljao one koji e vaskrsnuti iz mrtvih u vreme Drugog dolaska; a tu je stajao i Ilija, predstavljajui one koji e pri kraju zemaljske istorije biti preobraeni iz smrtnoga u besmrtno i biti preneseni na Nebo ne videi smrti. U pustinji, usamljen i obeshrabren, Ilija je rekao da mu je dosta ivota i da eli da umre. Meutim, Bog ga u svojoj milosti nije uhvatio za re. Ilija je jo morao da obavlja veliko delo; kada ga bude obavio, nije trebalo da propadne usamljen i obeshrabren. Nije trebalo da se spusti u grob, ve da se uzdigne, zajedno s Bojim anelima, do mesta na kome poiva boanska slava. A Jelisije, videi to, vikae: Oe moj, oe moj, kola Izrailjeva i konjici njegovi! I ne vide ga vie. Potom uze

65

haljine svoje i razdre ih u dva komada. I podie plat Ilijin, koji bee spao s njega, i vrativi se stade na bregu Jordanskom. I uzevi plat Ilijin, koji bee spao s njega, udari po vodi i ree: Gde je Gospod, Bog Ilijin? A kad i on udari po vodi, rastupi se voda tamo i amo, i pree Jelisije. A kada s druge strane videe sinovi proroki, koji behu u Jerihonu, rekoe: poinu duh Ilijin na Jelisiju! I sretoe ga i poklonie mu se do zemlje. (2. O carevima 2,1215) Kada u svom provienju nae za dobro da iz svog dela pozove one kojima je dao mudrost, Gospod jaa njihove naslednike i pomae im ukoliko od Njega trae pomo i hode Njegovim putevima. Oni mogu biti i mudriji od svojih prethodnika; jer mogu iskoristiti njihova iskustva i uiti na njihovim grekama. Od tada je Jelisije zauzimao Ilijino mesto. Onaj koji je bio veran u malome pokazao se veran i u mnogome.

18 poglavlje

I VODA POSTA ZDRAVA...

U doba patrijaraha jordanska dolina bila je kao vrt Gospodnji, jer je celu natapae reka. U toj lepoj dolini Lot je upravo odluio da podigne svoj dom, premetajui svoje atore do Sodoma. (1. Mojsijeva 13,10.12) U vreme kada su gradovi u ravnici bili uniteni, podruje oko njih pretvorilo se u pusto, i od tada je predstavljalo deo Judejske pustinje. Jedan deo prekrasne doline odrao se da svojim ivotodavnim izvorima i tokovima veseli srce oveku. U toj dolini, prekrivenoj bogatim itnim poljima i umama od urminih palmi i drugih voaka, logorovale su ete Izrailja posle prelaska preko Jordana, i u njoj su prvi put uivale u rodovima Obeane zemlje. Pred njima su se uzdizale zidine Jerihona, paganske tvrave, sedita kulta Astarte, najiskvarenijeg i najsramotnijeg oblika hananskog idolopoklonstva. Uskoro su njegove zidine bile oborene, a njegovi stanovnici pobijeni. U vreme njegovog pada, u prisutnosti celog Izrailja, bila je data sveana izjava: Proklet da je pred Gospodom ovek koji bi ustao da gradi ovaj grad Jerihon! Na prvencu svome osnovao ga, i na mezimcu svome postavio mu vrata! (Isus Navin 6,26) Prolo je pet vekova. Mesto je, nosei Boje prokletstvo, lealo pusto. ak su i izvori, koji su boravak u tom delu doline inili tako poeljnim, trpeli razorno delovanje prokletstva. Meutim, u vreme Ahavovog otpada, kada je pod Jezaveljinim uticajem bilo obnovljeno sluenje Astarti, Jerihon, prastaro sredite tog kulta, bio je ponovo podignut, iako je graditelj morao da plati stranu cenu. Hil Vetiljanin sazidao je Jerihon na Avironu, prvencu svojemu, osnovao ga je, a na Seguvu, mezimcu svojemu, metnu mu vrata, po rei Gospodnjoj. (1. O carevima 16,34) Nedaleko od Jerihona, usred vonjaka, nalazila se jedna od prorokih kola, u koju se uputio Jelisije posle Ilijinog vaznesenja. Dok je boravio u tom gradu, graani su mu prili i kazali: Gle, dobro je iveti u ovom gradu, kao to gospodar na vidi, ali je voda zla i zemlja nerodna. Izvor koji je u davna vremena bio ist i ivotodavan, i osiguravao gradu i okolini veliki deo potrebnih koliina vode, postao je sada nepogodan za upotrebu. Odgovarajui na molbu stanovnika Jerihona, Jelisije je rekao: Donesite mi nov kotao, i metnite u nj soli! Kada je dobio to je traio, on izie na izvor i baci u nj so, govorei: iscelih ovu vodu, da ne bude vie od nje smrti ni nerodnosti! (2. O carevima 2,1921) Jerihonske vode postale su zdrave, ne mudrou bilo kojeg oveka, ve udesnim Bojim delovanjem. Ljudi koji su obnovili grad bili su nedostojni naklonosti Neba, a ipak je Onaj, koji zapoveda svome Suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dad pravednima i nepravednima, naao za dobro da ovom prilikom, ovim dokazom svoga sauea, otkrije svoju spremnost da izlei Izrailja od njegovih duhovnih bolesti (Matej 5,45). Promena je bila trajna, voda posta zdrava do dananjega dana, po rei Jelisijevoj, koju izree. (2. Carevima 2,22) Iz stolea u stolee voda je tekla, inei ovaj deo doline pravom oazom lepote. Mnoge duhovne pouke mogu se izvui iz izvetaja o ozdravljenju vode. Novi kotao, so, izvor sve je to vrlo simbolino. Bacajui so u gorki izvor, Jelisije je pruio istu duhovnu pouku koju je mnogo stolea posle toga Spasitelj dao svojim uenicima, kada je rekao: Vi ste so zemlji! (Matej 5,13) Meajui se sa zagaenom izvorskom vodom, so je proistila izvor i omoguila da iz njega umesto otrova i smrti potee ivot i blagoslov. Kada uporeuje svoju

66

decu sa solju, Bog eli da ih poui da ih je uinio primaocima svoje milosti da bi im pomogao da postanu Njegova orua za spasenje drugih. Bog izdvaja svoj Izabrani narod iz celoga sveta ne samo zato da bi njegove pripadnike usvojio kao svoje sinove i keri, ve da bi svet preko njih primio milost koja donosi spasenje. Kada je Bog izabrao Avrama, nije ga uinio samo svojim posebnim prijateljem, ve i prenosiocem naroitih prednosti koje je Gospod namenio svim narodima. Svetu su neophodni dokazi da postoji pravo hrianstvo. Otrov greha izjeda samu sr drutva. Gradovi i sela stenju pod teretom greha i moralne pokvarenosti. Svet je pun bolesti, patnje i bezakonja. I blizu i daleko gledamo siromane i zbunjene due, optereene sveu o krivici, koje propadaju usled nedostatka nekog spasonosnog uticaja. Jevanelje istine im je stalno pred oima, a ipak propadaju, jer se povode za primerom onih koji bi morali da im budu miris ivota na ivot, a postaju miris smrti na smrt. Njihova dua napaja se gorinom, jer je izvor sa koga piju otrovan, iako bi trebalo da bude izvor vode koja tee u ivot veni. So se mora pomeati s materijom kojoj se dodaje, ona mora da prodre u nju i da je prome da bi je mogla sauvati. Isto tako lini dodir i druenje s ljudima uinie da spasonosna sila Jevanelja dopre do njih. Ljudi se ne spasavaju kao grupa, ve kao pojedinci. U linom uticaju krije se sila. On treba da se sjedini s Hristovim uticajem, da uzdie kao to je Hristos uzdizao, da usauje prava naela i zaustavlja irenje pokvarenosti u svetu. On treba da iri milost koju samo Hristos moe dati. On treba da uzdie, da ulepava ivot i karakter blinjih silom istog primera, koga prati iskrena vera i ljubav. O nekada zagaenom izvoru u Jerihonu, Gospod je rekao: Iscelih ovu vodu da ne bude vie od nje smrti ni nerodnosti! Zagaeni tok predstavlja duu koja je odvojena od Boga. Greh nije samo odvojio duu od Boga, ve je u njoj unitio i elju i sposobnost da upozna Boga. Tako je ceo ljudski organizam poremeen grehom, um izopaen, mata pokvarena; sposobnosti due oslabljene. Osea se da joj nedostaje ista religija, svetost srca. Boanska sila obraenja nije uspela da preobrazi karakter. Dua je slaba, i poto nema moralne snage neophodne da pobedi, postala je zatrovana i izopaena. U oienom srcu, sve se menja. Preobraavanje karaktera svedoi svima da se u njemu nastanio Hristos. Boji Duh rasplamsava novi ivot u dui, dovodei misli i elje u pokornost Hristovoj volji; unutranji ovek obnavlja se po Bojem obliju. Slabi i pogreivi ljudi i ene pokazuju svetu da otkupiteljska sila milosti moe uiniti da nesavreni karakter postane skladan i da donese obilan rod. Srce koje prima Boju re nije kao bara koja se isparava, niti kao ispucala cisterna koja gubi svoje blago. Ono je kao planinski potok, koji se napaja na nepresunom izvoru, i ije hladne, iskriave vode skakuu s kamena na kamen, osveavajui umorne, edne i natovarene. Ono je kao reka koja stalno tee i tekui postaje sve dublja i ira, sve dok se njene ivotodavne vode ne proire po svoj Zemlji. Potok koji pevajui tee svojim putem, ostavlja iza sebe darove zelenila i plodnosti. Trava na njegovim obalama postaje sonija, drvee se zaodeva bujnijim zelenilom, cvee se mnoi. A kada u leto zemlju ponu priti usijani Sunevi zraci, linija zelenila obeleava reni tok. Tako je i s pravim Bojim detetom. Hristova religija delovae u njemu kao ivotodavno naelo koje sve proima; kao iva, delotvorna, duhovna energija. Kada se srce izloi delovanju nebeskih uticaja istine i ljubavi, ta naela ponovo se pokazuju kao potoci u pustinji, pretvarajui golu i suvu zemlju u plodno tlo. Kada se oni koji su oieni i posveeni poznanjem biblijske istine celim srcem ukljue u delo spasavanja dua, postae zaista miris ivota na ivot. I kada iz dana u dan budu pili iz nepresunog izvora milosti i znanja, videe da su im srca prepuna Duha njihovog Uitelja, i da su njihovom nesebinom slubom mnogi dobili fizike, mentalne i duhovne blagoslove. Umorni su se osveili, bolesni povratili zdravlje, rasteretili se natovareni grehom. U dalekim zemljama ulo se zahvaljivanje sa usana onih ije je srce napustilo sluenje grehu i okrenulo se pravednosti. Dajte i dae vam se, jer je Boja re izvor vrtovima, studenac ive vode, koja tee s Livana! (Luka 6,38; Pesma nad pesmama 4,15)

19 poglavlje

PROROK MIRA
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz 2. O carevima 4) Jelisijev proroki rad u nekim svojim delovima veoma se razlikuje od Ilijinog. Iliji su bile poveravane poruke prokletstva i osude; njegov glas je neustraivo izricao ukore i opomene, pozivajui cara i narod da se odvrate od

67

svojih zlih puteva. Jelisijeva misija bila je mnogo smirenija; on je trebalo da dalje gradi i jaa delo koje je Ilija zapoeo; da ui narod Gospodnjim putevima. Nadahnuti izvetaji opisuju ga kao oveka koji uspostavlja bliske odnose s blinjima, koji se kree u drutvu prorokih sinova, koji svojim udima i slubom donosi zdravlje i radost ljudima. Jelisije je bio ovek blagog i ljubaznog duha; ali da je i on umeo da bude strog pokazalo se na putu prema Vetilju, kada su ga izazivali bezboni deaci koji su izali iz grada. Ti deaci su uli za Ilijino uznesenje, i oni su taj sveani dogaaj uzeli za predmet svojih ala, pozivajui Jelisija: Hodi, elo, hodi, elo! uvi njihove podrugljive rei, prorok se okrenuo, i nadahnut od Svemoguega, izrekao prokletstvo nad njima. Strana kazna, koja je usledila, stigla je od Boga. Tada izidoe dve medvedice iz ume i rastrgoe etrdeset i dvoje dece. (2. O carevima 2,23.24) Da je Jelisije dozvolio da ovo ruganje proe nekanjeno, svetina bi nastavila da mu se ruga i da ga zlostavlja, pa bi moda i cela njegova misija pouavanja i spasavanja u vreme teke nacionalne krize doivela neuspeh. Ovaj jedan jedini sluaj strane strogosti bio je dovoljan da mu osigura potovanje u toku celog ivota. Pedeset godina je ulazio i izlazio kroz vrata Vetilja, putovao svuda po zemlji, od grada do grada, prolazio kroz grupe besposlenih, nevaspitanih i rasputenih mladia; ali niko mu se nije rugao, niti je olako shvatao njegova prava proroka Najviega. ak i ljubaznost ima svoje granice. Autoritet se mora sauvati odlunom strogou, ili e mu mnogi prilaziti s podsmehom i prezirom. Ona takozvana nenost, nagovaranje i poputanje, kojim se prema mladima ponaaju roditelji i vaspitai, jedno je od najveih zala koje ih moe stii. U svakoj porodici je sutinski vano pokazati vrstinu i odlunost, i postaviti jasne zahteve. Potovanje, vrlina koja je toliko nedostajala mladima, koji su se rugali Jelisiju, mora se paljivo negovati. Svako dete treba da naui da iskazuje istinsko potovanje prema Bogu. Njegovo ime nikada se ne sme izgovarati olako ili nepromiljeno. Kada ga izgovaraju, aneli zaklanjaju svoje lice. S kakvim potovanjem bismo mi, pala i grena bia, morali da Mu prilazimo! Potovanje se mora ukazati Bojim predstavnicima propovednicima, nastavnicima i roditeljima, koji su pozvani da govore u Njegovo ime. Kada njima ukazujemo potovanje, proslavljamo Boga. Utivost je rod Duha i svi je moraju negovati. Ona ima snagu da omeka prirode, koje bi bez njenog uticaja postale teke i grube. Oni koji govore da su Hristovi sledbenici, a istovremeno su grubi, neljubazni i neutivi, nisu nita nauili od Isusa. U njihovu iskrenost ne treba sumnjati, njihovo potenje ne treba stavljati pod znak pitanja; ali iskrenost i potenje ne mogu da nadoknade manjak ljubaznosti i utivosti. Ljubazan duh, koji je osposobio Jelisija da tako snano utie na ivot mnogih u Izrailju, otkriven je u zapisu o njegovom prijateljskom odnosu s porodicom koja je ivela u Sunamu. Za vreme svojih putovanja po carstvu iae Jelisije kroz Sunam, a onde bee bogata ena, koja ga ustavi da jede hleba. I od tada, kada god prolaae, uvraae se k njoj da jede hleba. Gospodarica kue shvatila je da je Jelisije sveti ovek Boji, pa je predloila svom muu: Da nainimo malu klet, i da mu namestimo postelju, i sto, i stolicu i svenjak, pa kada doe k nama, neka se tu skloni. U to utoite Jelisije je esto svraao, zahvalan to moe da uiva u spokojstvu i miru. Meutim, Bog nije zaboravio ljubaznost ove ene. U njenom domu nije bilo dece: i zato je Bog, darujui joj sina, nagradio njenu gostoljubivost. Godine su prolazile. Deak je ve dovoljno odrastao da je mogao sa eteocima da poe na njivu. Jednoga dana razboleo se zbog vruine, i ree ocu svojemu: jaoh, glava! jaoh, glava! Otac je naredio sluzi da deaka odnese majci, i on ga uze i odnese majci njegovoj, i lea na krilu njenu do podne, pa umre. Tada otide ona gore, i namesti ga u postelju oveka Bojega, i zatvorivi ga izie. U svom oajanju, Sunamka je odluila da poe i od Jelisija zatrai pomo. Prorok je tada bio na Karmilu, i ena, u pratnji svoga sluge, odmah je krenula. A kada je ovek Boji ugleda gde ide k njemu, ree Gijeziju, sluzi svojemu: eno Sunamke! Tri sada pred nju i reci joj: jesi li zdravo? je li zdravo mu tvoj? je li zdrav sin tvoj? Sluga je uinio kako mu je bilo zapoveeno, ali, sve dok nije dola k Jelisiju, oaloena majka nije otkrivala uzrok svoje tuge. Kada je uo za njen gubitak, Jelisije je naredio Gijeziju: Opai se i uzmi tap moj u ruku, pa idi! Ako sretne koga, nemoj ga pozdravljati, ako te ko pozdravi, nemoj mu odgovarati, i metni moj tap na lice detetu. Meutim, majka nije bila zadovoljna sve dok sam Jelisije nije krenuo s njom. Tako da je iv Gospod i tako da je iva dua tvoja, neu te se ostaviti, uzviknula je. Tada on usta i poe za njom. A Gijezije otide napred, i metnu tap na lice detetu, ali ne bi glasa ni oseanja. Tada se vrati preda nj, i javi mu, govorei: ne probudi se dete! Kada su stigli do kue, Jelisije je otiao u sobu u kojoj je lealo dete, i uavi zatvori se s detetom, i pomoli

68

se Gospodu. Potom stade na postelju, i lee na dete, metnuvi usta svoja na usta detetu, i oi svoje na oi njegove, i dlanove svoje na njegove dlanove, i prui se nad njime, te se zagreja telo detetu. Potom usta, i pree po kui jednom tamo i amo, potom otide opet i prui se nad detetom. I kihnu dete sedam puta, i otvori dete oi svoje. Pozvao je Gijezija i naredio mu da dozove majku. I on je dozva, te doe k njemu. I on joj ree: uzmi sina svojega! I ona uavi, pade k nogama njegovim, i pokloni mu se do zemlje, i uzevi sina svojega otide. Tako je bila nagraena vera ove ene. Hristos, veliki ivotodavac, vratio joj je sina. Na slian nain bie nagraeni i Njegovi verni kada, prilikom Njegovog dolaska, smrt bude izgubila svoj alac i grob pobedu, kojom se hvalio. Tada e svojim slugama vratiti decu koju im je smrt oduzela. Ovako veli Gospod: glas u Rami u se, naricanje i pla veliki, Rahilja plae za decom svojom, nee da se utei za decom svojom, jer ih nema. Ovako veli Gospod: ustavi glas svoj od plaa, i oi svoje od suza, jer ima plata delu tvojemu... i oni e se vratiti iz zemlje neprijateljske. I ima nade za posledak, govori Gospod, da e se vratiti sinovi tvoji na mee tvoje. (Jeremija 31,1517) Isus nas tei u naem tugovanju za umrlima, upuujui nam poruku punu beskrajne nade: Od groba u ih izbaviti, od smrti u ih sauvati, gde ti je, smrti, pomor tvoj, gde je, grobe, pogibao tvoja? (Osija 13,14) I bejah mrtav i evo sam iv va vek veka... i imam kljueve od pakla i od smrti. (Otkrivenje 1,18) Jer e sam Gospod sa zapoveu, s glasom arhanelovim, i s trubom Bojom, sii s Neba, i mrtvi u Hristu vaskrsnue najpre, a potom mi ivi, koji smo ostali, zajedno s njima biemo uzeti u oblake na susret Gospodu na Nebo, i tako emo svagda s Gospodom biti. (1. Solunjanima 4,16.17) Kao i Spasitelj oveanstva, koga je predstavljao kao simbol, Jelisije je u svojoj slubi meu ljudima sjedinjavao delo leenja sa delom pouavanja. Verno, neumorno, u toku dugih i uspenih radnih godina, Jelisije se trudio da podupre i unapredi vano obrazovno delo koje su obavljale proroke kole. Po Bojem provienju, rei njegove pouke okupljenim grupama ozbiljnih mladia bile su potkrepljivane snanim uticajem Svetoga Duha, a ponekad i drugim neoborivim dokazima njegovog autoriteta kao Gospodnjeg sluge. Prilikom jedne svoje posete koli u Galgalu, prorok je uklonio otrov iz povra. I bee glad u onoj zemlji, i sinovi proroki seahu pred njime, a on ree momku svojemu: pristavi veliki lonac i skuhaj zelja sinovima prorokim. I jedan otide u polje da nabere zelja, i nae divlju lozu, i nabra s nje divljih tikvica pun plat, i doavi sasee ih u lonac gde bee zelje, jer ih ne poznavahu. I usue ljudima da jedu. I kad stadoe jesti onoga zelja, povikae, govorei: smrt je u loncu, ovee Boji! I ne mogahu jesti. A on ree: donesite brana! I sasu brana u lonac, i ree: uspite ljudima neka jedu! I ne bi vie nikakvoga zla u loncu. I u Galgalu, dok je glad jo vladala u zemlji, Jelisije je nahranio stotinu ljudi hranom, koju mu je kao dar doneo neko iz Val-Salise, hleba od prvina, dvadeset hlebova jemenih, i novih zrna u klasu. Oko njega je bilo onih koji su teko patili od gladi. Kada je dar bio donesen, rekao je svome sluzi: Postavi narodu neka jedu! A sluga mu ree: kako u to postaviti pred sto ljudi? Opet ree: postavi narodu, neka jedu, jer je tako kazao Gospod: jee i pretei e! I on im postavi, te jedoe, i pretee po rei Gospodnjoj. Koliko je, preko svog vesnika, Hristos bio milostiv i uinio ovo udo da zadovolji njihovu glad! Od tog vremena, iako ne uvek na tako poseban i vidljiv nain, ali uvek iznova, Gospod Isus je zadovoljavao ljudske potrebe. Da je nae duhovno opaanje bilo jasnije, mi bismo bolje nego do sada prepoznavali boanske milostive postupke prema sinovima ljudskim. Samo Boja milost moe da uini da mali obroci budu dovoljni svima. Gospodnja ruka ih moe stostruko umnoiti. Iz svojih izvora On moe da postavi sto u pustinji. Dodirom svoje ruke, On moe da povea oskudne zalihe i uini da budu dovoljne svima. Njegova sila umnoila je hlebove i zrna u rukama prorokih sinova. U vreme svoje zemaljske slube, kada je Hristos uinio slino udo i nahranio mnotvo, pojavilo se isto neverovanje koje su pokazali i saradnici starog proroka. ta, uzviknuo je Jelisijev sluga, zar ovo treba da postavim pred stotinu ljudi? Kada je Isus rekao svojim uenicima da nahrane mnotvo, oni su odgovorili: U nas nema vie od pet hlebova i dve ribe, ve ako da idemo mi da kupimo za sve ove ljude jela! (Luka 9,13) ta je to za toliki narod? Ova pouka je namenjena Bojoj deci svih vremena. Kada Bog odredi posao koji treba obaviti, neka ljudi ne gube vreme raspravljajui o opravdanosti te zapovesti ili o verovatnim rezultatima svojih napora kad je posluaju. Zalihe koje imaju u rukama moda izgledaju suvie male da bi se njima zadovoljile potrebe; ali u Gospodnjim rukama one e se pokazati i vie nego dovoljne. Sluga im postavi, te jedoe, i pretee po rei Gospodnjoj. Potpunija svest o Bojem odnosu prema onima koje je otkupio rtvom svoga Sina, snanija vera u napredovanje Njegovog dela na Zemlji to su velike potrebe savremene Crkve. Neka niko ne gubi vreme

69

oplakujui svoje oskudne vidljive izvore sredstava. Spoljanji izgled moda nee mnogo obeavati, ali, energinost i poverenje u Boga mogu poveati zalihe. Dar koji Mu sa zahvalnou donosimo, traei u molitvi Njegove blagoslove, On e umnoiti kao to je umnoio hranu poklonjenu prorokim sinovima i umornom mnotvu.

70

20 poglavlje

NEMAN
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz 2. O carevima 5) I bee Neman, vojvoda cara Sirskoga, ovek velik u gospodara svojega i u asti; jer preko njega sauva Gospod Siriju; ali, taj veliki junak bee gubav. Ven Adad, car Sirije, pobedio je vojske Izrailja u bici u kojoj je poginuo Ahav. Od tog vremena Sirijci su na granici sa Izrailjem odravali stalno ratno stanje, i u jednom od svojih pohoda odveli i devojicu koja je u zemlji svoga robovanja sluila enu Nemanovu. Ova devojica, robinja, daleko od svog doma, ipak je bila svedok za Boga, nesvesno ispunjavajui nameru radi koje je Bog izabrao Izrailj da bude Njegov narod. Dok je radila u tom neznaboakom domu, osetila je saaljenje prema svom gospodaru; seajui se divnih dela izleenja koja je inio Jelisije, kazala je svojoj gospodarici: O, da bi moj gospodar otiao proroku u Samariju! On bi se oprostio gube! Znala je da je sila Neba uz Jelisija, i verovala da bi tom silom Neman mogao da bude izleen. Ponaanje ove male zarobljenice, i nain kojim je ivela u ovom neznaboakom domu, snano svedoe o uspenosti ranog domaeg vaspitanja. Nema veeg poverenja od onoga koje se ukazuje oevima i majkama kada im se poveravaju deca na staranje i vaspitanje. Roditelji postavljaju temelje navikama i karakteru. Budunost njihove dece velikim delom zavisi od njihovog primera i njihovih pouka. Sreni su oni roditelji iji je ivot istinski odraz boanskog, tako da Boja obeanja i Njegove zapovesti bude u deci zahvalnost i potovanje. Roditelji ija nenost, pravednost i strpljenje otkrivaju detetu Boju ljubav, pravednost i strpljenje, i koji, uei decu da ih vole, da im veruju i da ih sluaju, istovremeno ue decu da vole i sluaju i svog nebeskog Oca i da se uzdaju u Njega. Roditelji koji svojoj deci daju ovakav dar, poklanjaju im blago dragocenije od blaga svih vekova, blago koje je trajno kao venost. Mi ne znamo u koju e vrstu slube biti pozvana naa deca. Ona e, moda, provesti svoj ivot u krugu svoga doma; ili e se, moda, baviti nekom uobiajenom ivotnom profesijom, moda otii kao uitelji Jevanelja u neku neznaboaku zemlju; ali sva su ona pozvana da budu misionari za Boga, propovednici milosti svetu. Ona treba da steknu obrazovanje koje e ih osposobiti da stanu uz Hrista i da nesebino slue. Dok su je uili o Bogu, roditelji jevrejske devojice nisu znali kakva e je sudbina zadesiti u ivotu. Meutim, opravdali su poverenje koje im je bilo ukazano, i zato je u domu zapovednika sirijske vojske njihova devojica svedoila za Boga koga je nauila da potuje. Neman je saznao za poruku koju je devojica uputila svojoj gospodarici; dobivi odobrenje od cara, krenuo je da trai izleenje, uzimajui sa sobom deset talanata srebra, i est tisua sikala srebra i desetore stajae haljine. Nosio je i pismo sirijskog cara izrailjskom caru, u kome je bila poruka: Eto, kada ti doe ova knjiga, znaj da aljem k tebi Nemana, slugu svojega, da ga oprosti gube! Kada je izrailjski car proitao pismo, razdre haljine svoje, i ree: zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti ivot, te alje k meni da oprostim oveka gube? Pazite i vidite kako trai zadevice sa mnom! Glasovi o ovom problemu stigli su do Jelisija, koji je poslao poruku caru u kojoj je rekao: Zato si razderao haljine svoje? Neka doe k meni da pozna da ima prorok u Izrailju! I tako doe Neman s konjima i kolima svojim, i stade na vratima doma Jelisijeva. Prorok mu je preko glasnika, poruio: Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i ozdravie telo tvoje, i oistie se! Neman je oekivao da vidi neki udesni prikaz moi nebeskih sila. Rekao je: Gle, ja miljah, on e izai k meni, i stae, i prizvae ime Gospoda Boga svojega, i metnuti ruku svoju na mesto, i oistiti gubu! Kada mu je bilo reeno da se okupa u Jordanu, njegov ponos bio je povreen; razdraen i razoaran, uzviknuo je: Nisu li Avana i Farfar, vode u Damasku, bolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i oistiti? I okrenuvi se, otide gnevan. Oholi Nemanov duh opirao se da poslua uputstva koja mu je dao Jelisije. Reke, koje je sirijski vojskovoa spomenuo, proticale su kroz prekrasne umarke, i mnogi su dolazili na njihove obale da se mole svojim idolskim boanstvima. Za Nemana ne bi bilo neko veliko ponienje da se spusti do obala jedne od tih divnih reka. Meutim, jedino mu je poslunost jasnim uputstvima proroka mogla doneti ozdravljenje. Samo dragovoljna poslunost moe da donese eljene posledice. Sluge su poele da nagovaraju Nemana da poslua Jelisijeva uputstva: Oe, da ti je kazao prorok to veliko, ne bi li uinio? A zato ne bi kad ti ree: okupaj se, pa e se oistiti! Nemanova vera bila je stavljena na probu, dok se oholost borila za prevlast. Meutim, vera je pobedila, pa je bahati Sirijac suzbio oholost svoga

71

srca i ponizno se pokorio otkrivenoj Gospodnjoj volji. Sedam puta se bacao u talase Jordana, po rei oveka Bojega. Njegova vera je bila nagraena, i telo njegovo posta kao u maloga deteta, i oisti se. Pun zahvalnosti, vratio se k oveku Bojemu sa svom pratnjom svojom i izrekao rei priznanja: Evo sada vidim da nema Boga nigde na Zemlji do u Izrailju! U skladu s obiajima toga vremena, Neman je sada zamolio Jelisija da primi skupocene darove. Meutim, prorok je odbio. Nije imao prava da naplauje blagoslove koje je Bog u svojoj milosti dao. Tako da je iv Gospod, pred kojim stojim, neu uzeti, rekao je odluno. Sirijac je navaljivao na njega da uzme, ali on nije hteo. Tada ree Neman: kada nee, a ono neka se da sluzi tvojemu ove zemlje koliko mogu poneti dve mazge. Jer sluga tvoj nee vie prinositi rtava paljenica ni drugih rtava drugim bogovima, nego Gospodu. A Gospod neka oprosti ovo sluzi tvojemu: kada gospodar moj ue u dom Rimonov da se pokloni onde, pa se prihvati za moju ruku, da se i ja poklonim u domu Rimonovu, neka oprosti Gospod sluzi tvojemu kada se tako poklonim u domu Rimonovu. A on mu ree: idi s mirom! I on otide od njega, i pree jedno potrkalite. Jelisijev sluga Gijezije imao je u toku tih godina priliku da razvije duh samoodricanja kojim je bilo obeleeno ivotno delo njegovog uitelja. Imao je prednost da postane plemeniti zastavnik u Gospodnjoj vojsci. Najbolji darovi Neba dugo vremena bili su mu nadohvat ruke; ipak, odbacio ih je i udeo za jeftinim metalima, izrazima svetovnog bogatstva. Skrivene tenje njegovog lakomog srca sada su ga navele da podlegne nadmonom iskuenju. Gle, govorio je samome sebi, Gospodar moj ne hte primiti iz ruke toga Nemana Sirca to bee doneo. Ali, ... potrau za njim i uzeu to od njega! Tako se i dogodilo, Gijezije je potajno otrao za Nemanom. A kada ga vide Neman da tri za njim, skoi s kola svojih i srete ga, pa mu ree: je li dobro? A on ree: dobro je! Tada je Gijezije izrekao namernu neistinu: Gospodar moj posla me da ti kaem: evo, ba sada dooe k meni dva mladia iz gore Jefremove, proroki sinovi, daj za njih talanat srebra i dvoje stajae haljine! Neman je odmah bio spreman da radosno ispuni ovaj zahtev, ak je naterao Gijezija da uzme dva talanta srebra umesto jednoga, i dvoje stajae haljine, a slugama je naredio da pomognu u noenju blaga. Kada se pribliio Jelisijevom domu, Gijezije je otpustio sluge i sakrio srebro i odeu. Uinivi to, doao je i stade pred gospodarom svojim. A zatim, da bi se zatitio od prekora, izrekao je drugu neistinu. Na prorokovo raspitivanje: Odakle, Gijezije, odgovorio je: Nije iao sluga tvoj nikuda! Tada je izreena stroga optuba, koja je pokazala da je Jelisiju sve poznato: Zar srce moje nije ilo onamo kada se ovek vrati s kola svojih preda te? Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine, maslinike, vinograde, ovce, goveda, sluge i slukinje? Zato guba Nemanova neka prione za te i za seme tvoje doveka! Kazna je smesta pogodila krivca. Otiao je od Jelisija gubav, beo kao sneg. Sveane su pouke kojima nas ui iskustvo ovog oveka, koji je imao tako uzviene i svete prednosti. Gijezijevo ponaanje stavilo je kamen spoticanja na put Nemanu, oveku u iji je um prodrla divna svetlost, koji je bio sklon da slui ivome Bogu. Za prevaru, koju je uinio Gijezije, ne moe se nai nikakvo opravdanje. Sve do svoje smrti, ostao je gubav, nosei Boje prokletstvo i izlaui se preziru svojih blinjih. Lani svedok nee ostati bez ukora, i koji govori la, nee utei! (Prie 19,5) Ljudi mogu pokuavati da od ljudskih oiju sakriju svoja zla dela, ali Boga ne mogu prevariti. Nego je sve golo i otkriveno pred oima Onoga kojemu govorimo! (Jevrejima 4,13) Gijezije je mislio da prevari Jelisija, ali Bog je otkrio svom proroku i rei koje je Gijezije rekao Nemanu, svaku pojedinost iz onoga to se zbivalo izmeu ove dvojice. Istina je od Boga; prevara u svim svojim bezbrojnim oblicima je od sotone, i ko se god na bilo koji nain udaljava od pravog puta istine, pokorava sebe vlasti zloga. Oni koji su saznali Hristovu volju, ne pristaju uz bezrodna dela tame. (Efescima 5,11) U govoru, kao i u ivotu, oni e biti jednostavni, otvoreni, istiniti, jer se pripremaju za zajednitvo sa svetima u ijim ustima nije bilo prevare (vidi: Otkrivenje 14,5). Mnogo stolea posle Nemanovog povratka u njegov sirijski dom, izleenog tela i obraenog duha, Spasitelj spominje i hvali njegovu veru i uzima je za pouku svima koji tvrde da slue Bogu. Mnogi bejahu gubavi u Izrailju za proroka Jelisija; i nijedan se od njih ne oisti osim Nemana Sirca, kazao je Spasitelj (Luka 4,27). Bog je zaobiao mnoge gubave u Izrailju, jer su svojim neverovanjem zatvorili sebi vrata dobra. Paganski plemi, koji je bio poten u onome to je smatrao dobrim, koji je oseao da mu je neophodna pomo, bio je u Bojim oima dostojniji blagoslova od napaenih Izrailjaca, koji su odbacili i prezreli prednosti koje im je Bog dao. Bog radi za one koji cene Njegove blagoslove i prihvataju svetlost koja im je data s Neba. I danas u svim zemljama ima onih koji su poteni u srcu, i koje obasjava svetlost s Neba. Ako budu nastavili da verno ispunjavaju ono to smatraju svojom dunou, dobijae sve vie svetlosti, sve dok, kao nekada Neman, ne budu pozvani da priznaju da nema Boga nigde na Zemlji osim ivoga Boga, Stvoritelja. Svakoj iskrenoj dui, koja hodi po mraku i nema videla, upuen je poziv: Neka se uzda u ime Gospodnje i

72

neka se oslanja na Boga svojega! Jer otkako je veka ne u se, niti se uima dozna, niti oko vide Boga osim tebe da bi tako uinio onima koji ga ekaju. Sretao si onoga koji se raduje tvorei pravdu, pominju te na putevima tvojim. (Isaija 50,10; 64,4.5)

21 poglavlje

ZAVRNE GODINE JELISIJEVE SLUBE

Pozvan u proroku slubu jo u vreme Ahavove vladavine, Jelisije je doiveo da vidi mnoge promene koje su se dogodile u izrailjskom carstvu. Kazna za kaznom stizale su Izrailjce u vreme vladanja Azaila Sirijca, koji je bio pomazan da poslui kao bi otpalom narodu. Otre mere u toku reforme, koju je pokrenuo Juj dovele su do istrebljenja celog Ahavovog doma. U toku stalnih ratova sa Sirijcima, Joahaz, Jujev naslednik, izgubio je neke gradove istono od Jordana. Neko vreme izgledalo je kao da e Sirijci preuzeti vlast u celom carstvu. Meutim, reforma koju je zapoeo Ilija i nastavio Jelisije navela je mnoge da potrae Boga. Valovi oltari bili su zaboravljeni; polako ali sigurno, Boja namera poela je da se ispunjava u ivotu onih koji su odluili da celim srcem slue Bogu. Upravo je ljubav prema zalutalom izrailjskom narodu navela Boga da dozvoli Sirijcima da kanjavaju pripadnike

73

tog naroda. Saaljenje prema onima ija je moralna snaga postala tako slaba, pokrenulo je Boga da podigne Juja da istrebi pokvarenu Jezavelju i ceo Ahavov dom. I jo jednom, delovanjem milostivog Provienja, Valovi i Astartini svetenici bili su uklonjeni, a njihovi neznaboaki oltari razoreni. Bog je u svojoj mudrosti predvideo da e neki, kada se ukloni iskuenje, odbaciti neznabotvo i okrenuti se licem prema Nebu, i zato je dozvolio da ih stie nevolja za nevoljom. Njegove kazne bile su ublaene milou, i kada se Njegova namera ispunila, skrenuo je tok svoje milosti prema onima koji su nauili da Ga trae. Dok su se dobri i zli uticaji borili za prevlast, a sotona inio sve to je u njegovoj moi da upotpuni razorno delo koje je obavio u toku vladavine Ahava i Jezavelje, Jelisije je nastavio da svedoi. Suoavao se sa protivljenjem, ali niko nije mogao da opovrgne njegove rei. U celom carstvu bio je potovan i slavljen. Mnogi su dolazili k njemu po savet. Dok je Jezavelja jo bila iva, Joram, car Izrailja, traio je od njega savet; a jednom, dok je boravio u Damasku, posetili su ga i glasnici Ven Adada, cara Sirije, koji su eleli da znaju hoe li car umreti od bolesti od koje je bolovao. Svima je prorok dao verno svedoanstvo u vreme kada se istina svuda izopaavala, a veliki deo naroda otvoreno ustajao protiv Neba. Bog nikada nije zaboravio svog izabranog vesnika. Jednom prilikom, u toku sirijske invazije, sirijski car je pokuao da uniti Jelisija zato to je izrailjskom caru dojavljivao planove neprijatelja. Sirijski car bi savetujui se sa svojim doglavnicima kazao: Tu neka stane moja vojska! Te planove Gospod je otkrivao Jelisiju, koji bi slao k caru Izrailjevu i poruivao mu: uvaj se da ne ide onuda, jer su onde Sirci u zasedi! I car Izrailjev bi slao na ono mesto, za koje ree ovek Boji i opomenu ga, i tako se uvao. I to ne bee jednom ili dva puta! I smuti se srce caru Sirskom zato, i sazvavi sluge svoje, ree im: hoete li mi rei ko od naih dojavljuje caru Izrailjevu! A jedan od sluga njegovih ree mu: niko, care, gospodaru moj, nego Jelisije, prorok u Izrailju, dojavljuje caru Izrailjevu rei koje govori u lonici svojoj! Odluan da ukloni proroka, sirijski car je zapovedio: Idite, i vidite gde je, da poljem da ga uhvate! Prorok je bio u Dotanu; saznavi za to, car je poslao konje i kola s velikom vojskom, i oni, doavi nou, opkolie grad. A ujutru sluga oveka Bojega ustavi izie, a to vojska oko grada, i konji i kola. Uasnut, sluga je potraio proroka i objavio mu vest: Jaoh, gospodaru, ta emo sada? A on mu ree: ne boj se! Jer je vie naih nego njihovih! Zatim, da bi se sluga sam mogao u to uveriti, pomoli se Jelisije, govorei: Gospode, otvori mu oi da vidi! I Gospod otvori oi momku, te vide, a to gora puna konja i kola ognjenih oko Jelisija. Izmeu Bojeg sluge i naoruanih neprijatelja bila je eta nebeskih anela. Sili su u velikoj sili, ne da unitavaju, ne da iznude potovanje, ve da se ulogore oko slabih i bespomonih Gospodnjih vernika i da im poslue. Kada se pripadnici Bojeg naroda nau u nevolji, kada naizgled ne budu imali izlaza, tada jedino moraju da se oslone na Gospoda. Poto je eta sirijskih vojnika drsko krenula napred, nesvesna prisutnosti nebeskih ratnika, pomoli se Jelisije Gospodu i ree: Oslepi ovaj narod! I oslepi ih po rei Jelisijevoj. Tada im ree Jelisije: nije ovo put, nije ovo grad; hodite za mnom i odveu vas oveku kojega traite! I odvede ih u Samariju. I kada dooe u Samariju, ree Jelisije: Gospode, otvori im oi da vide! I Gospod im otvori oi, i videe, a to bejahu usred Samarije. A car Izrailjev ree Jelisiju kad ih ugleda: hou li biti, hou li biti, oe moj? A on ree: nemoj biti; eda li e one pobiti koje zarobi maem svojim i lukom svojim? Iznesi im hleba i vode neka jedu i piju, pa onda neka idu gospodaru svojemu. I ugotovi im gozbu veliku, te jedoe i pie, pa ih otpusti, a oni otidoe gospodaru svojemu. (Vidi: 2. O carevima, 6. poglavlje!) Posle toga, Izrailj je neko vreme bio slobodan od sirijskih napada. Meutim, kasnije, pod energinim vostvom odlunog cara Ven Adada, sirijske ete opkolile su Samariju i opsele je. Nikada Izrailj nije bio doveden u takvu nevolju kao u toku te opsade. Zaista su sinovi i sinovi sinova bili pohoeni zbog grehova svojih otaca. Uasi dugotrajne gladi naveli su izrailjskog cara na oajnike mere, upravo u vreme kada je Jelisije prorekao da e narednog dana doi izbavljenje. Sledeeg jutra, neto pre zore, Gospod uini te se u okolu Sirskom u lupa kola i konja i velike vojske , te se Sirijci, obuzeti velikom strahom, podigoe i pobegoe po mraku, ostavivi atore svoje i konje svoje i magarce svoje i oko kao to je bio, sa svim bogatim zalihama hrane. Pobegoe radi dua svojih, i nisu se zaustavili sve dok nisu preli preko Jordana. Za vreme ove noi beanja, etiri gubavca ispred gradskih vrata, naterani glau i oajanjem, odluili su da odu u sirijski logor i da se predaju napadaima na milost i nemilost, nadajui se da e izazvati saaljenje i dobiti hrane. Njihovo iznenaenje bilo je neopisivo kada su, stigli u logor, i zatekli prazne atore. Poto nije bilo nikoga ko bi ih zlostavljao ili im to zabranjivao, uoe u jedan ator, i najedoe se i napie, i pokupie iz njega srebro i zlato i haljine, i otidoe te sakrie; Pa se vratie, i uoe u drugi ator, pa pokupie i iz njega, i otidoe te sakrie. Tada rekoe meu sobom: ne radimo dobro! ovo je dan dobrih glasova, a mi utimo. Brzo su se vratili u grad s dobrim vestima.

74

Plen je bio veliki; zalihe su bile tako obilne da je toga dana mera beloga brana bila za sikal, i dve mere jema za sikal, kao to je prethodnog dana prorekao Jelisije. Jo jednom se Boje ime proslavilo pred neznabocima po rei Gospodnjoj, koju je izrekao preko svoga proroka u Izrailju (vidi: 2. O carevima 7,516). Boji ovek je tako, iz godine u godinu, nastavljao da radi verno sluei svom narodu i postajui mu sve blii, stojei u vreme krize i uz careve kao mudri savetnik. Duge godine ivota u idolopoklonstvu i otpadu ostavile su svoj zlokobni peat i na vladaru i na narodu. Na sve strane i dalje su se videle tamne senke otpada, iako je, tu i tamo, bilo i onih koji su uporno odbijali da previju svoja kolena pred Valom. Meutim, poto je Jelisije nastavio da obavlja svoje delo reforme, mnogi su se vratili iz idolopoklonstva i uili da se raduju to slue pravom Bogu. Prorok se takoe radovao tim udima boanske milosti, i bio ispunjen dubokom enjom da obrati sve potene u srcu. Kuda god je odlazio, trudio se da ljude ui pravednosti. S ljudske take gledita, izgledi da e se narod duhovno preporoditi bili su isto tako mali, kao i oni koji se danas nalaze pred Bojim slugama koji rade u mranim delovima sveta. Meutim, Hristova crkva je Boje orue za objavljivanje istine; ona je od Njega dobila nalog da obavi posebno delo, i ako bude bila verna Bogu, posluna Njegovim zapovestima, na njoj e poivati savrenstvo boanske sile. Ako bude bila verna svom zavetu, nijedna sila nee moi da joj se usprotivi. Neprijateljske snage nee imati nita vee mogunosti da joj se odupru nego to je pleva u stanju da odoli vihoru. Pred Crkvom je, ukoliko bude obukla haljine Hristove pravednosti, ukoliko se bude oslobodila svake podlonosti svetu zora blistavog, slavnog dana. Bog poziva svoje odane sluge, koji veruju u Njega, da ohrabre one koji su izgubili i veru i nadu. Okrenite se Bogu, vi koji ste robovi nade! Traite snagu od Boga, ivoga Boga! Pokaite nepokolebljivu, poniznu veru u Njegovu silu i u Njegovu spremnost da spase! Kada se verom uhvatimo za Njegovu silu, On e promeniti, velianstveno promeniti, i najbeznadenije izglede, one koji nas najvie obeshrabruju. On e to uiniti na slavu svoga imena. Sve dok je mogao da putuje iz mesta u mesto po celom izrailjskom carstvu, Jelisije je nastavio da aktivno uestvuje u jaanju prorokih kola. Gde god je bio, Bog je bio s njim, dajui mu rei koje je trebalo izgovoriti i silu da ini uda. Jednom prilikom, sinovi proroki rekoe Jelisiju: gle, mesto gde sedimo pred tobom tesno nam je. Nego hajde da otidemo na Jordan, pa da uzmemo onde svaki po brvno i nainimo onde mesto gde emo boraviti. (2. O carevima 6,1.2) Jelisije je otiao s njima na Jordan, hrabrei ih svojim prisustvom, dajui im savete, pa ak inei i udo da bi im pomogao u radu. A kad jedan od njih secijae drvo, pade mu sekira u vodu; a on povika, govorei: avaj, gospodaru, jo je u naru uzeta! A ovek Boji ree mu: gde je pala? A kad mu pokaza mesto, on odsee drvo, i baci ga onamo, i uini da sekira ispliva. A on ree: uzmi je. I ovek prui ruku svoju, te je uze. (2. O carevima 6,57) Njegova sluba bila je tako uspena i tako snaan njegov uticaj da je, dok je leao na samrtnikoj postelji, ak i mladi car Joas, idolopoklonik, koji je pokazivao vrlo malo potovanja prema Bogu, prepoznao u njemu oca u Izrailju, i priznao da je njegova prisutnost u narodu u vreme nevolje dragocenija od vojske na konjima i ratnim kolima. Izvetaj govori: A Jelisije razbole se od bolesti od koje i umre; i Joas, car Izrailjev, doe k njemu, i plaui pred njim, govorae: oe moj, kola Izrailjeva i konjanici njegovi! (2. O carevima 13,14) Mnoga nevoljna dua, traila je od njega pomo, prorok je pristupao kao mudri otac, pun saaljenja. Ni ovom prilikom nije eleo da odbaci bezbonog mladia, tako nedostojnog poverljivog poloaja koji je zauzimao, i kome je savet bio toliko potreban. Bog je u svom provienju pruio mladom caru priliku da popravi propuste iz prolosti i da svoje carstvo postavi na sigurno tlo. Sirijski neprijatelj, koji je sada pod svojom vlau drao teritorije istono od Jordana, trebalo je da bude odbaen. Jo jednom je trebalo da Boja sila stane na stranu zalutalog Izrailja. Prorok na samrti naloio je caru: Uzmi luk i strele! Joas je posluao. Tada je prorok rekao: Nategni luk rukom svojom! Joas natee luk rukom svojom. I Jelisije metnu ruke svoje caru na ruke. I ree: otvori prozor sa istoka, prema gradovima preko Jordana u vlasti Sirijaca. Kada je car otvorio prozor sa reetkama, Jelisije mu je naredio da pusti strelu. Kada je strela odletela svojim putem, prorok je u nadahnuu rekao: Strela izbavljenja Gospodnjega, strela izbavljenja od Sirijaca; jer e pobiti Sirijce u Afeku, i satre ih. Zatim je prorok stavio na probu carevu veru. Nareujui Joasu da uzme strele, rekao mu je: Udari u zemlju! Tri puta je car udarao u zemlju, a onda stao. Da si udario pet puta ili est puta, povikao je prorok nezadovoljno, tada bi pobio Sirijce sasvim, a sada e ih samo tri puta razbiti! (2. O carevima 13,1519) Ova pouka odnosi se na sve one koji se nalaze na poverljivim mestima. Kada Bog otvori put za obavljanje nekog posla i kada obea uspeh, tada Boje izabrano orue mora da uini sve to je u njegovoj moi da postigne obeani rezultat. Uspeh e uvek biti srazmeran oduevljenju i istrajnosti koji se ulau u obavljanje posla. Bog moe da ini uda u svom narodu jedino kada Njegov narod neumorno obavlja svoj deo. On trai ljude koji su odani Njegovom delu, ljude koji imaju moralne hrabrosti, vatrene ljubavi prema duama, revnosti

75

koja ne malaksava. Takvi radnici nijedan zadatak nee smatrati suvie napornim, nijedan izgled suvie beznadenim, oni e i dalje raditi, neustraivo, sve dok se prividni poraz ne pretvori u slavnu pobedu. ak ni onda kada im zaprete zatvorski zidovi ili muenika lomaa, oni se nee zaustaviti u svojoj nameri da zajedno sa Bogom rade na izgradnji Njegovog carstva. Jelisijevo delo je zavreno davanjem saveta i ohrabrenja Joasu. ovek na kome je poivala puna mera Ilijinog duha, ostao je veran do kraja. Nikada se nije pokolebao. Nikada nije izgubio svoje pouzdanje u silu Svemoguega. Uvek je, iako je put pred njime naizgled bio potpuno zatvoren, iao i dalje u veri, a Bog je nagraivao njegovo poverenje i otvarao mu put. Jelisiju nije bilo dano da poe za svojim gospodarem u ognjenim kolima. Gospod je dozvolio da se razboli od dugotrajne bolesti. U toku dugih asova patnji i slabosti tela, njegova vera vrsto se hvatala za Boja obeanja, a on je uvek oko sebe video nebeske vesnike, koji su mu donosili utehu i mir. I kao to je na visinama u Dotanu gledao oko sebe nebeske ete, ognjena kola Izrailjeva i konjanike njegove, tako je i sada bio svestan prisutnosti anela punih sauea, i ohrabrio se. Tokom celog svog ivota pokazivao je vrstu veru, i to je vie upoznavao Boje provienje i Njegovu milost i ljubaznost, njegova je vera sazrevala sve vie i pretvarala se u vrsto pouzdanje u Boga. Kada ga je smrt pozvala bio je spreman da poine od svoga truda. Skupa je pred Gospodom smrt svetaca njegovih! (Psalam 116,15) Pravednik se nada i na samrti. (Prie 14,32) Zajedno sa psalmistom, Jelisije je s punim poverenjem mogao da kae: Ali e Bog izbaviti duu moju iz ruku paklenih, jer me On prima. (Psalam 49,15) I radosno je mogao da posvedoi: Ali znam da je iv moj Iskupitelj, i na posledak da e stati nad prahom! (O Jovu 19,25) A ja u u pravdi gledati lice tvoje, kad se probudim, biu sit od prilike tvoje! (Psalam 17,15)

22 poglavlje

IDI U NINIVU, U GRAD VELIKI...

Meu gradovima starog sveta, u vreme podeljenog Izrailja, jedan od najveih bila je Ninevija, prestonica asirskog carstva. Podignuta na plodnoj obali Tigra, kratko vreme posle raseljavanja s podruja Vavilonske kule, cvetala je stoleima sve dok nije postala grad vrlo velik, tri dana hoda. (Jona 3,3) U vreme svog prolaznog blagostanja, Ninevija je bila sredite zloina i pokvarenosti. Nadahnuta knjiga opisuje Nineviju kao grad krvniki... pun lai i otimanja. Simbolikim jezikom prorok Naum uporeuje Ninevljane sa surovim, gladnim lavom. Jer koga, pita se prorok, nije stizala zloa tvoja jednako? (Naum 3,1.19) Ipak Ninevija, iako je postala tako pokvarena, nije bila potpuno predana zlu. Onaj, koji vidi sve sinove ljudske (Psalam 33,13), i svata dragoceno vidi mu oko (O Jovu 28,10), video je u tom gradu mnoge koji su teili za neim boljim i uzvienijim i koji bi, ako bi im se pruila prilika da upoznaju ivoga Boga, odbacili svoja

76

zla dela i poeli da Mu slue. Tako im se u svojoj mudrosti Bog otkrio na oevidan nain da bi ih, ako bude mogue, pokrenuo na pokajanje. Orue izabrano za ovo delo bio je prorok Jona, sin Amatijev. Njemu je dola re Gospodnja: Ustani, idi u Nineviju, grad veliki, i propovedaj protiv njega; jer izie zloa njihova preda me! (Jona 1,1.2) Razmiljajui o tekoama, o prividnoj neostvarljivosti postavljenog zadatka, prorok je bio u iskuenju da posumnja u razlonost poziva koji mu je bio upuen. S ljudske take gledita, izgledalo je da se nita ne moe postii objavljivanjem takve poruke u tom oholom gradu. Zaboravio je za trenutak da Bog kome slui sve zna i sve moe. Dok je oklevao, i dalje sumnjajui, sotona je uspeo da ga potpuno obeshrabri. Proroka je obuzeo veliki strah, pa je ustao da bei u Tarsis. Stigao je u Jopu, i naavi lau spremnu da otplovi, plativ vozarinu ue u nju da otide s njima. (Jona 1,3) U okviru postavljenog zadatka, Joni je bila poverena teka odgovornost. Meutim, Onaj koji mu je rekao da ide bio je u stanju i da podri svog slugu i da mu osigura uspeh. Da je prorok bez oklevanja posluao, izbegao bi mnoga gorka iskustva i bio bi bogato blagosloven. Ipak, Gospod nije odbacio Jonu u najteim trenucima njegovog ivota. U toku niza nevolja i neobinih zbivanja, trebalo je da se obnovi prorokovo poverenje u Boga i Njegovu beskrajnu silu spasenja. Da se Jona, kada mu je poziv bio prvi put upuen, zaustavio da hladno razmisli, uvideo bi uzaludnost svakog njegovog napora da izbegne ponuenu odgovornost. Meutim, nije mu bilo dozvoljeno da dugo i nesmetano nastavi svoje bezglavo beanje. Ali Gospod podie veliki vetar na moru, i posta velika bura na moru da miljahu da e se razbiti laa. I laari, uplaivi se, prizivahu svaki svojega boga, i bacahu to bee u lai u more da bi bila laka; a Jona bee siao na dno lae, i legavi, spavae tvrdo. (Jona 1,4.5) Dok su mornari prizivali svoje neznaboake bogove i traili pomo, upravitelj lae, izvan sebe od straha, potraio je Jonu i upitao: ta ti spava? Ustani, prizivaj Boga svojega, ne bi li nas se opomenuo Bog da ne poginemo! (Jona 1,6) Meutim, molitve oveka koji je skrenuo s puta dunosti, nisu pomogle. Mornari, smatrajui da udna estina oluje svedoi o gnevu njihovih bogova, predloili su bacanje kocke kao poslednje sredstvo, da vidimo sa koga doe na nas ovo zlo. Bacili su kocku i kocka je pala na Jonu. Tada mu rekoe: kai nam zato doe na nas ovo zlo? Koje si radnje? I odakle ide? Iz koje si zemlje? I od koga si naroda? A on im ree: Jevrejin sam, i bojim se Gospoda Boga nebeskoga, koji je stvorio more i suhu zemlju. Tada se vrlo uplaie ljudi, i rekoe mu: to si uinio? Jer doznae ljudi da bei od Gospoda, jer im on kaza. I rekoe mu: ta emo uiniti s tobom, da bi nam more utolilo? Jer bura na moru bivae sve vea. A on im ree: Uzmite me i bacite me u more, i more e vam utoliti, jer vidim da je s mene dola na vas ova velika bura! A ljudi stadoe veslati da bi doli kraju, ali ne mogahu, jer im bura na moru bivae sve vea. Tada prizvae Gospoda i rekoe: Molimo te, Gospode, da ne poginemo radi due ovoga oveka, i nemoj metnuti na nas krvi prave, jer ti, Gospode, ini kako hoe! Potom uzee Jonu i bacie ga u more, i presta bura na moru. Tada se pobojae oni ljudi Gospoda vrlo, i prinesoe rtve Gospodu i uinie zavete. A Gospod zapovedi te velika riba proguta Jonu; i Jona bi u trbuhu ribljem tri dana i tri noi. I zamoli se Jona Gospodu Bogu svojemu iz trbuha ribljega i ree:
Zavapih u nevolji svojoj ka Gospodu I uslii me, Iz utrobe grobne povikah, I ti u glas moj! Jer si me bacio u dubine, U srce moru, I voda me optee, Sve poplave tvoje i vali tvoji prelazie preko mene. I rekoh: odbaen sam ispred oiju tvojih, Ali u jo gledati svetu crkvu tvoju. Optekoe me vode, Do due, Bezdana me opkoli, Sita omota mi se oko glave. Sioh do krajeva gorskih, Prevornice zemaljske nada mnom su doveka; Ali ti izvadi ivot moj iz jame, Gospode, Boe moj! Kada nestajae due moje u meni, Pomenuh Gospoda.

77

I molitva moja doe k tebi, U svetu crkvu tvoju. Koji dre lane tatine, Ostavljaju svoju milost, A ja u ti glasom zahvalnim prineti rtvu, Ispuniti to sam zavetovao, Spasenje je u Gospoda! (Jona 1,7. do 2,10)

Konano je Jona nauio da je od Gospoda spasenje. (Psalam 3,8) Posle pokajanja i priznanja Boje spasonosne sile dolo je i izbavljenje. Jona je bio osloboen opasnosti velikih dubina i izbaen na suvu zemlju. Jo jednom je Boji sluga dobio zadatak da opomene Nineviju. I doe re Gospodnja Joni drugi put, govorei: Ustani i idi u Nineviju, grad veliki, i propovedaj mu ono to ti ja kaem. Ovoga puta prorok se nije zaustavljao da raspravlja ili da sumnja, ve je bez oklevanja posluao. I ustavi Jona otide u Nineviju po rei Gospodnjoj. (Jona 3,13) Uavi u grad, Jona je odmah poeo da propoveda protiv njega svoju vest: Jo etrdeset dana pa e Ninevija propasti! (Jona 3,4) Iao je iz ulice u ulicu, objavljujui opomenu. Poruka nije bila uzaludna. Uzvik koji je odjekivao ulicama bezbonoga grada prenosio se od usta do usta, dok svi stanovnici nisu uli stranu objavu. Boji Duh utisnuo je poruku u svako srce i naveo mnotvo da zadrhti zbog svojih grehova i da se pokaje u dubokoj poniznosti. I Ninevljani poverovae Bogu i oglasie post, i obukoe se u kostret od najmanjega do najveega. Jer kad doe ta re do cara Ninevijskoga, on usta sa svojega prestola, i skide sa sebe svoje odelo, i obue se u kostret, i sede u pepeo. I proglasi se i kaza se po Nineviji po zapovesti carevoj i knezova njegovih, govorei: ljudi i stoka, goveda i ovce, da ne okuse nita, ni da pasu ni da piju vode. Nego i ljudi i stoka da se pokriju kostreti, i da prizivaju Boga jako, i da se vrati svako sa svoga zloga puta, i od nepravde koja mu je u ruci. Ko zna, eda se povrati i raskaje Bog, i povrati se od ljutoga gneva svojega, te ne izginemo? (Jona 3,59) I tako, poto se car i plemii, zajedno s obinim narodom, ljudi svih poloaja, pokajae Joninim pouenjem (Matej 12, 41), i sjedinili u molitvama Bogu nebeskome, bila im je ukazana boanska milost. I Bog vide dela njihova, gde se vratie sa zloga puta svojega, i raskaja se Bog oda zla koje ree da im uini, i ne uini. (Jona 3,10) Kazna nad njima nije bila izvrena, Bog Izrailja je bio uzvien i slavljen u celom neznaboakom svetu, a Njegov zakon potovan. Tek je posle mnogo godina Ninevija pala kao plen u ruke okolnim narodima zato to je zaboravila Boga i oholo se uzvisila. (Izvetaj o padu Asirije zapisan je u 30. poglavlju!) Kada je saznao za Boju nameru da potedi grad koji je, uprkos svojoj pokvarenosti bio naveden na pokajanje u kostreti i pepelu, Jona je trebalo da bude prvi koji e se radovati Bojoj divnoj milosti; ali, umesto toga, dozvolio je svom umu da se bavi mislima o mogunosti da bude proglaen lanim prorokom. Revnujui za svoj ugled, izgubio je iz vida beskrajno veu vrednost dua u tom jadnom gradu. Saaljenje koje je Bog pokazao prema pokajnikoj Nineviji, Joni bi vrlo nedrago i rasrdi se. Ne rekoh li to kad jo bejah u svojoj zemlji, prigovarao je Gospodu. Zato sam i hteo pre da pobegnem u Tarsis, jer sam znao da si ti Bog milostiv i alostiv, spor na gnev i obilan milosrem, i kaje se oda zla! (Jona 4,1.2) Jo jednom je popustio svojoj sklonosti da prigovara i sumnja, i jo jednom je bio obuzet obeshrabrenjem. Gubei iz vida interese drugih, oseajui da bi radije umro nego da grad bude poteen, nezadovoljno je uzviknuo: Sada, Gospode, uzmi duu moju od mene, jer mi je bolje umreti nego iveti! A Gospod ree: je li dobro to se srdi? I Jona izie iz grada, i sede s istoka gradu, i naini onde kolibu, i seae pod njom u hladu da vidi ta e biti od grada. A Gospod Bog zapovedi te uzraste tikva nad Jonom da mu bude sen nad glavom i da mu pomogne u muci njegovoj. I Jona se obradova tikvi veoma. (Jona 4,36) Tada je Bog dao Joni znaajnu pouku. Potom zapovedi Bog te doe crv u zoru sutradan, i podgrize tikvu, te usahnu. I kad ogranu sunce, posla Bog suh istoni vetar, i sunce stade ei Jonu po glavi tako da obamirae i poele da umre, govorei: bolje mi je da umrem nego da ivim! Bog je ponovo progovorio svome proroku: Je li dobro to se srdi tikve radi? A on ree: dobro je to se srdim do smrti! A Gospod mu ree: tebi je ao tikve, oko koje se nisi trudio, i koju nisi odgajio, nego jednu no uzraste, a drugu no propade! A meni da ne bude ao Ninevije, velikoga grada, u kojemu ima vie od sto i dvadeset tisua ljudi koji jo ne znaju ta je desno a ta je levo, i mnogo stoke? (Jona 4,711) Zbunjen, ponien, nesposoban da shvati nameru s kojom je Bog potedeo Nineviju, Jona je uprkos svemu ispunio nalog da opomene taj veliki grad; iako se proreeni dogaaji nisu zbili, vest opomene je ipak poticala od Boga. Ona je ispunila nameru s kojom ju je Bog uputio. Slava njegove milosti otkrila se meu neznabocima. Oni koji su sedeli u tami i u senu smrtnome, okovani u tugu i gvoe, zavikae ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove. Izvede ih iz tame i sena smrtnoga, i raskide okove njihove. Posla re svoju i isceli

78

ih, i izbavi ih iz groba njihova. (Psalam 107,10.13.14.20) Hristos je za vreme svoje zemaljske slube, spomenuo dobro koje je proizalo iz Joninog propovedanja u Nineviji, i uporedio stanovnike iz tog centra neznabotva sa takozvanim Bojim narodom svoga vremena. Rekao je: Ninevljani e izai na sud s rodom ovim, i osudie ga, jer se pokajae Joninim pouenjem, a gle, ovde je vei od Jone! (Matej 12,40.41) Hristos se pojavio u svetu koji je bio obuzet poslovima, pun vike trgovaca i prepirke prodavaca, u kome su se ljudi trudili da sve to mogu prigrabe sebi, i iznad sve te zbrke uo se Njegov glas, slian zvuku Boje trube: Jer kakva je korist oveku ako zadobije sav svet, a dui svojoj naudi? Ili, kakav e otkup dati ovek za duu svoju? (Marko 8,36.37) Kao to je Jonino propovedanje bilo znak za Ninevljane, tako je i Hristovo propovedanje bilo znak za Njegov narataj. Ali, kakve li razlike u prihvatanju rei! Meutim, iako suoen s ravnodunou i prezirom, Spasitelj je i dalje radio, sve dok nije dovrio svoju misiju. Ova pouka namenjena je Bojim vesnicima dananjeg vremena, kada je gradovima i narodima isto tako neophodno da saznaju za namere i prirodu pravog Boga, kao i nekadanjim stanovnicima Ninevije. Hristovi poslanici treba da ukau ljudima na plemenitiji svet, koji su ljudi velikim delom izgubili iz vida. Prema uenju Svetoga pisma, jedini grad koji e ostati za venost je onaj kome je graditelj i tvorac Bog. Oima vere ljudi ve sada mogu da vide prag Neba, obasjan ivom Bojom slavom. Preko svojih izabranih slugu Gospod Isus poziva ljude da gaje posveenu tenju da sebi osiguraju besmrtno nasledstvo. On ih poziva da svoje blago gomilaju pored Bojeg prestola. Stanovnici gradova vrlo brzo i sigurno preuzimaju na svoja plea teret skoro sveopte krivice zbog sve snanijeg i drskijeg bezakonja. Sveoptu pokvarenost ljudsko pero jednostavno nije u stanju da opie. Svakoga dana suoavamo se s novim sluajevima sukoba, podmiivanja, prevare; svaki dan itamo potresne izvetaje o nasilju i bezakonju, o ravnodunosti prema ljudskim stradanjima, o brutalnom, neljudskom unitavanju ljudskih ivota. Svaki dan dobijamo nova svedoanstva o porastu bezumlja, ubistava i samoubistava. Iz stolea u stolee sotona je pokuavao da sakrije od ljudi blagotvorne Boje planove. Trudio se da iz njihovog vidokruga ukloni ono to Boji zakon ini velikim naela pravednosti, milosti i ljubavi koje on zastupa. Ljudi se hvale divnim napretkom i prosveenou vremena u kome sada ivimo; meutim, Bog vidi da je Zemlja puna bezakonja i nasilja. Ljudi objavljuju da je Boji zakon ukinut, da Biblija nije verodostojna; a posledica plime zla, kakve nije bilo jo od vremena Noja i otpalog Izrailja, zapljuskuje svet. Plemenitost due, ljubaznost, pobonost, olako se rasprodaju da bi se zadovoljila pouda za onim to je zabranjeno. Crni izvetaji o zloinima iz koristoljublja dovoljni su da nam slede krv u venama, a duu ispune uasom. Na Bog je Bog milosti, koji s velikim strpljenjem i nenim saueem postupa prema prestupnicima svoga Zakona. Ipak, u ove nae dane, kada ljudi i ene imaju toliko prilika da se upoznaju s boanskim Zakonom, otkrivenim u Svetom pismu, veliki Vladar svemira ne moe biti nikako zadovoljan gledajui pokvarene gradove, u kojima vladaju nasilje i zloin. Kraj Bojeg strpljenja s onima koji su uporni u svojoj neposlunosti brzo se pribliava. Da li ljudi treba da budu iznenaeni naglom i neoekivanom promenom ponaanja najvieg Vladara prema stanovnicima ovog palog sveta? Da li treba da ih udi to kazna prati prestupe i sve ee zloine? Da li treba da odmahuju glavom to Bog dozvoljava unitenje i smrt onih koji su zavoenjem i prevarama osiguravali sebi svoje zlosrene dobitke? Uprkos tome to sve vea svetlost poznavanja Bojih zahteva obasjava njihov put, mnogi odbijaju da priznaju Gospodnju vlast i odluuju da ostanu pod crnom zastavom zaetnika svih pobuna protiv nebeske vlade. Boje strpljenje je bilo vrlo veliko tako veliko da kada razmiljamo o stalnom vreanju Njegovih svetih zapovesti, moramo Mu se diviti! Svemoni je samoga sebe ograniio u ispoljavanju svojih osobina. Meutim, On e sigurno ustati da kazni zle, koji tako drsko odbacuju pravedne zahteve Dekaloga. Bog daje ljudima vreme milosti, ali postoji granica koju boansko strpljenje ne moe da pree, i posle koje e sigurno uslediti Boja kazna. Gospod dugo podnosi ljude i gradove, upuujui im u svojoj milosti opomene da bi ih spasao od boanskog gneva, ali doi e vreme kada se molbe za milost vie nee usliavati, kada e biti istrebljeni buntovnici, koji uporno odbacuju svetlost istine, iz milosti prema njima i svima onima koji bi mogli pasti pod uticaj njihovog primera. Blizu je vreme kada e svet obuzeti bol koji nikakav ljudski balsam nee moi da ublai. Boji Duh se povlai sa Zemlje. Katastrofe na moru i na tlu dogaaju se brzo, jedna za drugom. Koliko esto sluamo o zemljotresima i uraganima, o unitenjima vatrom i vodom, uz veliki gubitak ljudskih ivota i imovine! Ove nevolje prividno samo su provale hirovitih, neorganizovanih, nesreenih prirodnih sila, koje su potpuno izvan ovekove kontrole, ali, u svemu tome moe se itati Boja namera. To su sredstva kojima Bog pokuava da natera ljude da postanu svesni opasnosti koja im preti. Boji vesnici u velikim gradovima ne smeju da se obeshrabre zbog pokvarenosti, nepravde i tlaenja s kojima se

79

suoavaju, dok pokuavaju da objave Radosnu vest o spasenju. Gospod e razveseliti svakog takvog radnika istom onom porukom koju je dao apostolu Pavlu u pokvarenom Korintu: Ne boj se, nego govori, i da ne uuti, jer sam ja s tobom, i niko se nee usuditi da ti ta uini, jer ja imam veliki narod u ovom gradu! (Dela 18,9.10) Oni koji se trude oko spasenja dua treba da imaju na umu da mnogi nee posluati Boji savet, objavljen u Njegovoj rei, ali da celi svet ipak nee odbaciti svetlost i istinu, niti pozive strpljivog i milostivog Spasitelja. U svakom gradu, bez obzira koliko je pun nasilja i zloina, ima mnogo i onih koji e, ako budu pravilno poueni, postati Isusovi sledbenici. Hiljade na taj nain mogu uti spasonosnu istinu i biti pokrenute da prihvate Hrista za svog Spasitelja. Boja poruka stanovnicima sadanjega sveta glasi: Zato i vi budite gotovi, jer u koji as ne mislite, doi e Sin oveji! (Matej 24,44) Stanje u drutvu, posebno u velikim gradovima mnogih naroda, objavljuje gromkim glasom da je doao as Bojeg suda i da je vrlo blizu kraj svega zemaljskoga. Mi stojimo na pragu krize svih vekova. Boje kazne izlivae se brzo jedna za drugom poari, poplave, zemljotresi, ratovi i krvoprolia. U to vreme ne smemo da budemo iznenaeni velikim i odluujuim zbivanjima; jer aneo milosti ne moe jo dugo da ostane na svom mestu da titi nepokajane. Jer, gle, Gospod izlazi sa mesta svojega da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo, i zemlja e otkriti krv svoju, i nee vie prikrivati pobijene svoje. (Isaija 26,21) Oluja Bojega gneva se priprema; opstae samo oni koji odgovore na pozive milosti, kao to su to uinili stanovnici Ninevije posle Joninog propovedanja, i prime posveenje poslunou zakonima boanskog Vladara. Samo pravedni sakrie se s Hristom u Bogu, dok ne proe pustoenje. Neka molitva nae due bude:
Ja drugog Utoita nemam, moja se bespomona dua samo Tebe hvata, Nemoj me, o nemoj me ostaviti, Podri me i utei Ti! Sakrij me, o Spasitelju, sakrij me, Dok ne prou oluje ivota! Povedi me sigurnim putem u Nebo, O, primi me, primi, u zagrljaj svoj!

23 poglavlje

ROBOVANjE U ASIRIJI
Poslednje godine zlosrenog Izrailjevog carstva bile su obeleene takvim nasiljem i krvoproliem kakvo ne pamte ni najtea razdoblja sukoba i nemira pod Ahavovom dinastijom. U toku dve stotine i vie godina vladari deset plemena sejali su vetar; sada su poeli da anju oluju. Carevi su jedan za drugim gubili ivot da bi se nainilo mesto za nove, eljne vlasti. Postavljaju careve, ali ne od mene, kae Gospod o tim bezbonim uzurpatorima, podiu knezove, za koje ja ne znam! (Osija 8,4) Sva naela pravednosti bila su zaboravljena; i oni, koji su morali stajati pred narodima na Zemlji kao rizniari boanske milosti, izneverie Gospoda i jedni druge (Osija 5,7). Bog je pokuavao, aljui mu vrlo stroge ukore, da osvesti tvrdovrati narod i da mu pomogne da shvati da se suoava s neposrednom opasnosu da potpuno propadne. Preko Osije i Amosa slao je poruku za porukom carstvu deset plemena, zahtevajui puno i sveobuhvatno pokajanje, pretei unitenjem ukoliko se bezakonje nastavi. Oraste bezbonost, ponjeste bezakonje, objavljuje Osija, jedoste plod od lai, jer si se pouzdao u svoj put, u mnotvo svojih junaka. Zato e se podignuti vreva meu tvojim narodom, i svi e se gradovi tvoji raskopati... zorom e poginuti car Izrailjev. (Osija 10,1315) O Jefremu je prorok posvedoio: Inostranci jedu mu silu, a on ne zna; sede kose popadaju ga, a on ne zna! (Prorok Osija esto govori o Jefremu, plemenu koje je povelo ostala plemena u otpad od Gospoda, kao o simbolu otpadnikog naroda.) Izrailj je ostavio dobro. Satrveni sudom, nesposobni da shvate strane posledice svog zlog ponaanja, pripadnici carstva deset plemena uskoro e postati skitai po narodima. (Osija 7,9; 8,3; 5,11; 9,17) Neke izrailjske stareine bili su dovoljno otroumni da shvate da su izgubili ugled u narodu i da poele da ga vrate. Meutim, umesto da odbace navike kojima su oslabili carstvo, nastavili su da idu putem bezakonja, zavaravajui se milju da e prvom povoljnom prilikom povratiti politiku mo za kojom su eznuli, sklapajui savez sa neznabocima. I Jefrem vide bolest svoju, i Juda ranu svoju, i otide Jefrem Asircu. I Jefrem je kao golub, lud, bezuman; zovu Egipat, idu u Asirsku. Hvataju veru s Asircem. (Osija 5,13; 7,11; 12,2) Preko oveka Bojega koji se pojavio pred oltarom u Vetilju, preko Ilije i Jelisija, preko Amosa i Osije, Gospod

80

je mnogo puta opominjao deset plemena zbog zla neposlunosti. Ali, uprkos pretnjama i ukorima, Izrailj je tonuo sve dublje i dublje u otpad. Jer je Izrailj uporan kao uporna junica, govorio je Gospod. Narod je moj prionuo za otpad od mene! (Osija 4,16; 11,7) Bilo je vremena kada su kazne sa Neba teko pritiskale buntovni narod. Zato ih sekoh preko proroka, objanjava Gospod, ubijah ih reima usta svojih; i svetlost sudova tvojih izie. Jer je meni milost mila, a ne rtva, i poznavanje Boga vema nego rtva paljenica. Ali, oni prestupie zavet kao Adam, tu me izneverie. (Osija 6,57) ujte re Gospodnju, sinovi Izrailjevi, glasila je poruka koja im je konano bila upuena: Kad si zaboravio Boga svojega, i ja u zaboraviti sinove tvoje! to se vie umnoie, to mi vie greie, slavu njihovu pretvoriu u sramotu... pohodiu ga za puteve njegove, i platiu mu za dela njegova! (Osija 4,1.69) Bezakonje u Izrailju u razdoblju od poslednjih pedeset godina, pre odvoenja u asirsko ropstvo, bilo je slino onome u vreme Nojevo, i u svako drugo doba u kome su ljudi odbacili Boga i potpuno se predali zlodelima. Uzdizanje prirode iznad Boga prirode, oboavanje stvorenja umesto Stvoritelja, uvek je za posledicu imalo najtea zla. Tako je bilo i sa Izrailjem, koji je oboavajui Vala i Astartu, odavao najvie poasti prirodnim silama, i tako presekao sve veze s Onim koji uzdie i oplemenjuje i zato pao kao lak plen iskuenja. Kada su sva utvrenja due bila oborena, zavedeni vernici vie se nisu mogli odbraniti od greha i potpuno su se predali zlim strastima svoga ljudskog srca. Protiv sveopteg izrabljivanja, oiglednih nepravdi, besprimernog luksuza i nastranosti, besramnog deranja i pijanstva, neograniene raskalanosti i pokvarenosti svoga vremena, proroci su podizali svoj glas; ali, uzaludni su bili njihovi protesti, uzaludno njihovo ukazivanje na greh. Prorok Amos pie: Mrze onoga koji ih ukorava na vratima, i gade se onoga koji govori pravo! Muite pravednika, primate poklone, izvrete pravdu ubogima na vratima! (Amos 5,10.12) Takve su bile neke posledice zla koje je uinio Jerovoam, postavivi dva teleta od zlata. Prvo udaljavanje od propisanih oblika bogosluenja dovelo je do uvoenja grubljih oblika idolopoklonstva, sve dok se na kraju svi stanovnici zemlje nisu odali zavodnikim obiajima oboavanja prirode. Zaboravivi svog Stvoritelja, Izrailj se duboko pokvario. (Osija 9,9) Proroci su nastavili da govore protiv ovih zala i pozivaju na vraanje dobru. Osija je prizivao: Sejte pravdu, eete milost, orite krevinu, jer je vreme da traite Gospoda, da bi doao i podadio vam pravdom! Ti, dakle, obrati se Bogu svojemu, uvaj milost i pravdu, uzdaj se uvek u Boga svojega! Obrati se, Izrailju, Gospodu Bogu svojemu, jer si pao svojega radi bezakonja... recite mu: oprosti sve bezakonje, i primi dobro. (Osija 10,12; 12,7; 14,1.2) Prestupnicima su bile pruene mnoge prilike da se pokaju. U vreme njihovog najdubljeg otpada i najvee potrebe, Bog im je poslao vest oprotenja i nade: Propao si, Izrailju, ali ti je pomo u meni! Gde ti je car? Gde je? Neka te sauva u svim gradovima tvojim! (Osija 13,9.10) Hodite da se vratimo ka Gospodu, pozivao ih je prorok, jer On razdire, i iscelie nas, rani, i zavie nas! Povratie nam ivot do dva dana, trei dan podignue nas, i iveemo pred njime. Tada emo poznati Gospoda i sve emo ga vie poznavati, jer mu je izlazak ureen kao zora, i doi e nam kao dad, kao pozni dad koji natapa zemlju! (Osija 6,13) Onima koji su, zaslepljeni sotoninom silom, izgubili iz vida vekovni plan za izbavljenje grenika, Gospod nudi obnovljenje i mir. On kae: Isceliu otpad njihov, ljubiu ih drage volje, jer e se gnev moj odvratiti od njega! Biu kao rosa Izrailju, procvetae kao ljiljan, i pustie ile svoje kao drveta Livanska. Rairie se grane njegove, i lepota e mu biti kao u masline i miris kao Livanski. Oni e se vratiti i sedeti pod senom njegovim, raae kao ito i cvetae kao vinova loza; spomen e mu biti kao vino Livansko. Jefrem e rei: ta e mi vie idoli? Ja u ga usliiti i gledati, ja u mu biti kao jela zelena, od mene je tvoj plod.
Ko je mudar neka razume ovo, I razuman, neka pozna ovo, Jer su pravi putevi Gospodnji, I pravednici e hoditi po njima, A prestupnici e pasti na njima. (Osija 14,49)

Blagoslovi traenja Gospoda snano su isticani. Gospod je pozivao: Traite me, i biete ivi! A ne traite Vetilja, ne idite u Galgal, i ne prolazite u Virsaveju, jer e Galgal otii u ropstvo, a Vetilj e se obratiti u nita! Traite dobro, a ne zlo, da biste bili ivi; i tako e Gospod Bog nad vojskama biti s vama, kako rekoste. Mrzite na zlo, i ljubite dobro, i postavite na vratima sud, ne bi li se Gospod nad vojskama smilovao na ostatak Josifov. (Amos 5,4.5.14.15) Veina onih koji su uli ove pozive odbila je da iskoristi njihove prednosti. Rei Bojeg vesnika su bile toliko suprotne pokvarenim eljama nepokajanih da su idolopokloniki svetenici iz Vetilja, poslali poruku vladaru

81

Izrailja, govorei: Amos die bunu na te usred doma Izrailjeva, zemlja ne moe podneti sve rei njegove! (Amos 7,10) Preko Osije Gospod je objavio: Kada leim Izrailja, tada se pokazuje bezakonje Jefremovo i zloa Samarijska! I ponositost Izrailjeva svedoi mu u oi, ali se ne vraaju Gospodu Bogu svojemu niti ga trae uza sve to! (Osija 7,1.10) Iz narataja u narataj Gospod je podnosio svoju zalutatu decu, pa i sada, suoen sa otvorenom pobunom, i dalje ezne da im se otkrije kao Onaj koji eli da spase: ta da ti uinim, Jefreme, ta da ti uinim, Judo? Jer je dobrota vaa kao oblak jutarnji, i kao rosa koja u zoru padne, pa je nestane! (Osija 6,4) Zla koja su preplavila zemlju, postala su neizleiva. Nad Izrailjem je izreena strana kazna: Jefrem se udruio s lanim bogovima, ostavi ga! Dooe dani pohoenja, dooe dani plaanja, poznae Izrailj! (Osija 4,17; 9,7) Deset Izrailjevih plemena trebalo je sada da poanju plodove otpada, koji je uoblien postavljanjem tuih oltara kod Vetilja i Dana. Boja poruka je glasila: Ostavilo te je tele tvoje, Samarijo, jarost se moja raspalila na njih, dokle se nee moi oistiti? Jer je i ono od Izrailja, nainio ga je umetnik, i nije Bog, tele e Samarijsko otii u komade! Za junice Vetavenske uplaie se stanovnici Samarijski, jer e za njima aliti narod njihov, i svetenici njihovi koji im se radovahu... i on e sam biti odveden u Asirsku na dar caru! (Osija 8,5.6; 10,5.6) Gle, oi su Gospodnje upravljene na ovo greno carstvo da ga zatre sa zemlje, ali neu sasvim zatrti doma Jakovljeva, govori Gospod. Jer, evo, ja u zapovediti i razmetau meu svim narodima dom Izrailjev kao to se razmee ito u reetu da ni zrno ne padne na zemlju. Od maa e poginuti svi grenici izmeu naroda mojega, koji govore: nee doi, niti e nas zadesiti zlo! I propae kue od slonove kosti, i nestae velikih kua, govori Gospod! Jer Gospod Gospod nad vojskama kad se dotakne zemlje, ona se rastapa i tue svi koji ive na njoj! Sinovi e tvoji i keri tvoje pasti od maa, i zemlja e se tvoja razdeliti uetom, i ti e umreti u neistoj zemlji, a Izrailj e se odvesti iz svoje zemlje u ropstvo. I to u ti tako uiniti, pripravi se, Izrailju, da sretne Boga svojega! (Amos 9,810; 3,15; 9,5; 7,17; 4,12) Ove najavljene kazne za neko vreme bile su odloene, i u toku duge vladavine Jerovoama Drugog izrailjske vojske postizale su znaajne pobede. Meutim, to razdoblje prividnog blagostanja nije izazvalo nikakve promene u srcu nepokajanih; i zato je izreena konana osuda: Jerovoam e poginuti od maa, a Izrailj e se odvesti iz zemlje svoje u ropstvo! (Amos 7,11) Ozbiljnost ovih rei promakla je caru i narodu, jer su predaleko otili u svom bezakonju. Amasija, stareina idolopoklonikih svetenika u Vetilju, pogoen jasnim reima koje je prorok izgovorio protiv naroda i cara, rekao je Amosu: Vidioe, idi i bei u zemlju Judinu, i onde jedi hleb i onde prorokuj, a u Vetilju vie ne prorokuj, jer je svetinja careva i dom je carski! (Amos 7,12.13) Na to je prorok otro odvratio: Zato ovako veli Gospod: ... Izrailj e se odvesti iz svoje zemlje u ropstvo! (Amos 7,17) Rei izgovorene protiv otpalih plemena doslovno su se ispunile; ali, do unitenja carstva dolo je postepeno. Izriui presudu, Gospod je bio milostiv i, u prvi mah, kada je Ful, car Asirski, udario na zemlju, Menajimu, tada caru u Izrailju, bilo je dozvoljeno da ostane na prestolu kao vazal asirskog carstva, umesto da bude odveden u ropstvo. A Menajim dade Fulu tisuu talanata srebra da bi mu pomogao da utvrdi carstvo u svojoj ruci. A taj novac uze Menajim od Izrailja, od svih bogatih ljudi, da ih da caru Asirskom, od svakoga po pedeset sikala. (2. O carevima 15,19.20) Asirci, ponizivi deset plemena, vratili su se za neko vreme u svoju zemlju. Menajim, daleko od pomisli da se pokaje za zla koja su donela propast njegovoj zemlji, nastavio je da ini grehe Jerovoama, sina Navatova, kojima navede na greh Izrailja. I Fakija i Fekaj, njegovi naslednici, injahu to je zlo pred Gospodom. (2. O carevima 15,18.24.28) U vreme Fekaja, Teglat Felasar, asirski car, provalio je u Izrailj i odveo sa sobom mnotvo zarobljenika iz plemena koja su ivela u Galileji i istono od Jordana. Pleme Ruvimovo i pleme Gadovo i polovina plemena Manasijina, zajedno s drugim stanovnicima, Galada i Galileje, i sve zemlje Neftalimove (1. Dnevnika 5,26; 2. O carevima 15,29) bili su rasejani meu neznabocima u zemljama daleko od Palestine. Severno carstvo nikada se nije oporavilo od ovog stranog udarca. Slabani ostatak sauvao je oblike vlasti, ali snage vie nije bilo. Samo je jo jedan vladar, Osija, doao na presto posle Fekaja. Uskoro je carstvo bilo zauvek zbrisano sa lica Zemlje. Ali u to vreme tuge i nevolje, Gospod se setio svoje milosti i dao narodu jo jednu priliku da odbaci idolopoklonstvo. Tree godine Osijinog vladanja, dobri car Jezekija poeo je carovati u Judi i to je bre mogao uveo je vane reforme u slube jerusalimskog Hrama. Bila je najavljena Pasha i na tu svetkovinu bila su pozvana ne samo plemena Jude i Venijamina, nad kojima se Jezekija zacario, ve i sva severna plemena. Proglas je bio objavljen po svemu Izrailju, od Virsaveje do Dana, da dou u Jerusalim da proslave Pashu Gospodu Bogu Izrailjevu, jer je odavno ne behu slavili kako je napisano.

82

I tako otidoe glasnici s knjigama od cara i od knezova po svemu Izrailju i Judi, i po zapovesti carevoj govorahu: Sinovi Izrailjevi, obratite se ka Gospodu Bogu Avramovu, Isakovu i Izrailjevu, pa e se i On obratiti k ostatku koji ste ostali od careva asirskih... ne budite, dakle, tvrdovrati kao oci vai, dajte ruke Gospodu i hodite u svetinju njegovu koju je osvetio navek, i sluite Gospodu Bogu svojemu pa e se odvratiti od vas estina gneva njegova. Jer ako se obratite Gospodu, braa e vaa i sinovi vai stei milost u onih koji ih zarobie, te e se vratiti u ovu zemlju, jer je Gospod, Bog va, milostiv i alostiv, i nee odvratiti lica od vas, ako se obratite njemu. (2. Dnevnika 30,59) Od grada do grada, po zemlji Jefremovoj i Manasijinoj, sve do Zavulona, glasnici, koje je poslao Jezekija, objavljivali su poruku. Izrailj je u toj poruci trebalo da prepozna poziv na pokajanje i povratak Bogu. Meutim, ostatak od deset plemena, koji je jo iveo na teritoriji nekada naprednog severnog carstva, ponaao se ravnoduno, ak i prezrivo prema carskim poslanicima. Podsmevahu im se i rugahu im se. Meutim, bilo je i onih koji su se radosno odazivali. Neki od Asira i od Manasije i od Zavulona, pokorivi se dooe u Jerusalim... da praznuju praznik presnih hlebova. (2. Dnevnika 30,1013) Oko dve godine posle toga, asirske ete predvoene Salmanasarom opkolile su Samariju; prilikom te opsade mnotvo ljudi je tragino izginulo, to od gladi i bolesti, to od maa. I grad i narod pali su u asirske ruke, pa je slomljeni ostatak deset plemena bio odveden u ropstvo i rasejan po asirskom carstvu. Unitenje severnog carstva bilo je neposredna kazna s Neba. Asirci su bili samo orue kojim se Bog posluio da izvri svoju nameru. Preko Isaije, koji je poeo da prorie kratko vreme pre pada Samarije, Gospod govori o asirskim etama kao o ibi gneva svojega. Palica u ruci njegovoj, kae Bog, je moja jarost. (Isaija 10,5) Teko su sinovi Izrailjevi greili Gospodu Bogu svojemu... i inili zle stvari. Ali ne posluae, nego... odbacie uredbe njegove i zavet njegov, koji uini s ocima njihovim, i svedoanstva njegova, kojima im svedoae. Bilo je to zato to ostavie sve zapovesti Gospoda, Boga svojega, i nainie sebi livene likove, dva teleta, i lugove, i klanjae se svoj vojsci nebeskoj, i sluie Valu, i tvrdovrato odbijahu da se pokaju, to ih Gospod mui, i predade u ruke onima koji ih plene, dokle ih ne odbaci od sebe, u skladu s jasnim opomenama koje im je slao preko svih slugu svojih, proroka. I tako preseljen bi Izrailj iz zemlje svoje u Asirsku, jer ne sluae glasa Gospoda, Boga svojega, i prestupae zavet njegov, sve to im je zapovedio Mojsije, sluga Gospodnji. (2. O carevima 17,7.11.1416.20.23; 18,12) Strane kazne koje su pogodile deset plemena imale su u svojoj pozadini mudru i milostivu Gospodnju nameru. Ono to vie nije mogao da postigne preko njih u zemlji njihovih otaca, Bog je pokuao da postigne rasejavi ih meu neznaboce. Njegov plan spasenja svih onih koji budu odluili da dobiju oprotenje preko Spasitelja ljudskog roda, tek je trebalo da se ostvari; nevoljama koje su zadesile Izrailj, On je pripravljao put da se Njegova slava otkrije svim narodima. Nisu svi oni koji su odvedeni u ropstvo bili nepokajani. Meu njima je bilo i onih koji su ostali verni Bogu, i onih koji su se ponizili pred Njim. Preko tih, sinova ivoga Boga (Osija 1,10), On je eleo da mnotvo stanovnika asirskog carstva upozna osobine Njegovog karaktera i korisnost Njegovog zakona.

83

24 poglavlje

PROPADE JER JE BEZ ZNANjA

Boja zatita nad Izrailjevim narodom uvek je zavisila od njegove poslunosti. Izrailjci su u podnoju Sinaja sklopili zavetni odnos s Bogom kao Njegovo blago mimo sve narode. Sveano su obeali da e ii putem poslunosti. Kazali su: to je god kazao Gospod, iniemo! (2. Mojsijeva 19,5.8) Kada je posle nekoliko dana Boji zakon bio izgovoren sa Sinaja, i kada su preko Mojsija bila objavljena dodatna uputstva u obliku pravila, Izrailjci su jednim glasom ponovo obeali: iniemo sve to je rekao Gospod! (2. Mojsijeva 24,3.7) Bog je izabrao Izrailja da bude Njegov narod, a oni su izabrali Njega da bude njihov Car. Na kraju lutanja pustinjom uslovi zaveta su bili ponovljeni. Kod Vet-Fegora, na samoj granici Obeane zemlje, gde su mnogi pali kao plen podmuklog iskuenja, oni koji su ostali verni obnovili su svoj zavet vernosti. Preko Mojsija dobili su opomenu protiv iskuenja koja e ih u budunosti napadati ; bili su ozbiljno pozvani da ostanu odvojeni od okolnih naroda i da slue samo Bogu. A sada, Izrailju, pouio je Mojsije Izrailjce, uj uredbe i zakone koje vas uim da tvorite, da biste poiveli i uli u zemlju koju vam daje Gospod Bog otaca vaih da biste je nasledili. Nita ne dodajte k rei koju vam ja zapovedam, niti oduzimajte od nje, da biste sauvali zapovesti Gospoda Boga svojega koje vam ja zapovedam... Drite, dakle, i izvrujte ih, jer je to mudrost vaa i razum va pred narodima, koji e kad uju sve ove uredbe rei: samo je ovaj veliki narod, narod mudar i razuman. (5. Mojsijeva 4,16) Izrailjcima je posebno naglaeno da ne smeju gubiti iz vida Boje zapovesti, i da e im poslunost zapovestima doneti snagu i blagoslov. Samo pazi na se i dobro uvaj duu svoju, glasila je poruka koju im je Gospod uputio preko Mojsija, da ne zaboravi one stvari koje su videle oi tvoje, i da ne izau iz srca tvojega dokle si god iv, nego da ih obznani sinovima svojim i sinovima sinova svojih! (5. Mojsijeva 4,9) Sveani prizori prilikom davanja Zakona na Sinaju, koji su budili strahopotovanje u srcima gledalaca, nikada nisu smeli da budu zaboravljeni. Jasne i odlune bile su opomene upuene Izrailju protiv idolopoklonikih obiaja proirenih meu okolnim narodima. Zato dobro uvajte due svoje, bio im je upuen savet, ... da se ne biste pokvarili i nainili sebi lik rezan, ili kakvu god sliku, i da ne bi, podigavi oi svoje k nebu i videvi Sunce i Mesec i zvezde, svu vojsku nebesku, prevario se i klanjao im se i sluio im, jer ih Gospod Bog tvoj dade svim narodima pod celim nebom. Pazite da ne zaboravite zaveta Gospoda Boga svojega, koji uini s vama, i da ne gradite sebi lika rezanoga, slike od koje god tvari, kao to ti je zabranio Gospod Bog tvoj. (5. Mojsijeva 4, 15.16.19.23) Mojsije je opisao zla koja e nastati odbacivanjem Gospodnjih pravila. Pozivajui Nebo i Zemlju kao svedoke, on objavljuje da e narod, ukoliko posle dugog boravka u zemlji obeanja, prihvati iskvarene oblike bogosluenja i pone se klanjati rezanim likovima, odbijajui da se vrati oboavanju pravog Boga, biti odveden u ropstvo i rasejan meu neznabocima. Svedoim vam danas nebom i zemljom da e vas brzo nestati sa zemlje u koju idete preko Jordana da je nasledite, neete biti dugo u njoj, nego ete se istrebiti, ili e vas rasejati Gospod meu narode, i malo e vas ostati meu narodima u koje vas odvede Gospod, i sluiete onde bogovima koje su nainile ruke oveije, od drveta i od kamena, koji ne vide, niti uju, niti jedu, niti miriu. (5. Mojsijeva 4,2628) Ovo proroanstvo, koje se delimino ispunilo u vreme sudija, doekalo je svoje potpuno i doslovno ispunjenje prilikom robovanja Izrailjaca u Asiriji i Judejaca u Vavilonu. Otpad u Izrailju postepeno se razvijao. Iz narataja u narataj, sotona je stalno iznova pokuavao da navede izabrani narod da zaboravi zapovesti i uredbe i zakone koje je obeao da e veno potovati (5. Mojsijeva 6,1). Znao je da e, ako uspe da navede Izrailja da zaboravi Boga, i da poe za drugim bogovima i njima se stane klanjati i njima sluiti, narod zacelo propasti. (5. Mojsijeva 8,19) Neprijatelj Boje crkve na Zemlji nije, meutim, uzeo potpuno u obzir saaljivu prirodu Onoga koji ne pravda krivoga, ali, ija je slava da bude milostiv, alostiv, spor na gnev, i obilan milosrem i istinom, koji uva milost tisuama, prata bezakonja i nepravde i grehe. (2. Mojsijeva 34,6.7) Uprkos sotoninim naporima da osujeti Boju nameru sa Izrailjem, ipak se i u najmranijim asovima njegove istorije, kada je izgledalo da se sile zla

84

nalaze pred pobedom, Gospod milostivo otkrivao svom narodu. Objavljivao je narodu ono to je bilo za njegovo dobro. Napisah mu velike stvari u zakonu svom, objavio je Bog preko Osije, ali mu se ine kao neto tue! Ja uih Jefrema da hodi, drei ga za ruke, ali ne poznae da sam ih ja leio! (Osija 8,12; 11,3) Gospod je neno postupao s njima, dajui im preko svojih proroka pravilo po pravilo, zapovest po zapovest. Da je Izrailj posluao proroke poruke, ne bi morao da proe kroz ponienje koje ga je snalo. Samo zato to su istrajno odbacivali Boji zakon, Bog je bio prinuen da dozvoli da budu odvedeni u ropstvo. Izgibe narod moj, jer je bez znanja, glasila je poruka koju im je poslao preko Osije, kada si ti odbacio znanje, i ja u tebe odbaciti... kada si zaboravio Boga svojega! (Osija 4,6) Prestupi Bojeg zakona u sva vremena uvek su imali iste posledice. U Nojevo vreme, kada su bila prekrena sva pravila pravednosti i kada je bezakonje postalo tako duboko i tako rasprostranjeno da ga Bog vie nije mogao trpeti, izdat je nalog: Hou da istrebim sa Zemlje ljude koje sam stvorio! (1. Mojsijeva 6,7) U Avramovo vreme, stanovnici Sodoma otvoreno su prezirali Boga i Njegov zakon; nastupila je kao i u pretpotopno doba, ista pokvarenost, ista bezbonost, ista neograniena predanost zlu. Stanovnici Sodoma prekoraili su granice boanskog strpljenja, i protiv njih se razgoreo oganj Boje osvete. Vreme koje je prethodilo robovanju izrailjskih deset plemena bilo je vreme sline neposlunosti i sline pokvarenosti. Bojem zakonu je odricana svaka vrednost, i to je u Izrailju otvorilo brane bezakonju. Gospod ima parbu sa stanovnicima zemaljskim, objavio je Osija, jer nema istine, ni milosti ni znanja za Boga u zemlji. Zaklinju se krivo i lau i ubijaju i kradu i ine preljubu, zastranie i jedna krv stie drugu! (Osija 4,1.2) Proroanstva o sudu, objavljena preko Amosa i Osije, bila su propraena proroanstvima o buduoj slavi. Deset buntovnih plemena, tako upornih u nepokajanju, nikada nije dobilo nikakvo obeanje o potpunom obnavljanju svoje nekadanje moi u Palestini. Sve do kraja vremena, trebalo je da budu lutalice po narodima. Meutim, preko Osije bilo je izreeno proroanstvo koje im je ukazivalo na prednost da mogu uestvovati u konanom vraanju Bojeg naroda na kraju zemaljske istorije, u vreme kada se Hristos bude pojavio kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima. Jer e dugo vremena, objavio je prorok, deset plemena sedeti bez cara i bez kneza i bez rtve i bez stuba i bez opleka i bez likova! Posle e se, nastavio je prorok, obratiti i traiti Gospoda Boga svojega i Davida, cara svojega, i u strahu e pristupiti Gospodu i blagosti njegovoj u poslednja vremena! (Osija 3,4.5) Simbolikim jezikom, Osija je pripadnicima deset plemena objavio Boji plan o tome da se svakoj pokajnikoj dui koja eli da se sjedini s Bojom crkvom na Zemlji vrate blagoslovi obeani Izrailju u vreme njegove vernosti Bogu u Obeanoj zemlji. Spominjui Izrailj kao narod, kome eli da ukae milost, Gospod je objavio: Ali, evo, ja u je primamiti, i odveu je u pustinju, i govoriu s njome lepo. I dau joj vinograde njene od toga mesta, i dolinu Ahor za vrata nadanju, i onde e pevati kao za mladosti svoje, i kao kad je ila iz Egipta. I tada e me, govori Gospod, zvati: muu moj, a nee me vie zvati: Vale moj (Gospodaru moj!). Jer u ukloniti iz usta njenih imena Vala, i nee im se vie pominjati imena! (Osija 2,1417) U poslednjim danima istorije ove Zemlje treba obnoviti zavet izmeu Boga i naroda koji dri Njegove zapovesti. I tada u im uiniti zavet sa zverima poljskim i sa pticama nebeskim i s bubinama zemaljskim; i polomiu luk i ma i rat da ih nestane u zemlji, i uiniu da lee bez straha. I zaruiu te sebi doveka, zaruiu te sebi pravdom i sudom i milou i milosrem. I zaruiu te sebi verom, i poznae Gospoda. I tada u se odazvati, govori Gospod, odazvau se nebesima, a ona e se odazvati zemlji, A zemlja e se odazvati itu, i vinu i ulju, a to e se odazvati Jezraelu. I posejau je sebi na zemlji, i smilovau se na Loruhamu, i rei u Loamiji, ti si moj narod, i on e rei: Boe moj! (Osija 2,1823) I u to vreme ostatak Izrailjev i koji se izbave u domu Jakovljevu... e se oslanjati na Gospoda, sveca Izrailjeva istinom. (Isaija 10,20) U svakom plemenu i jeziku i kolenu i narodu bie onih koji e radosno odgovoriti na poziv: Bojte se Boga i podajte mu slavu, jer doe as suda njegova! Oni e odbaciti sve idole, koji ih vezuju za Zemlju; i poklonie se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene. Oni e se osloboditi svega to im smeta i stajati pred svetom kao spomenici Boje milosti. Posluni Bojim zahtevima, bie priznati i pred anelima i pred ljudima kao oni koji dre zapovesti Boje i imaju veru Isusovu. (Otkrivenje 14,6.7.12) Evo, idu dani, govori Gospod, kada e ora stizati eteoca, i koji gazi groe sejaa, i gore e kapati slatkim vinom, i svi e se humovi rastapati. I povratiu roblje naroda svojega Izrailja, i opet e sagraditi puste gradove i naselie se, i nasadie vinograde i piti vino iz njih, i nainie vrtove i jesti rod iz njih. I posadiu ih u zemlji njihovoj, i nee se vie iupati iz zemlje svoje, koju im dadoh, govori Gospod, Bog tvoj. (Amos 9,1315)

85

PROPOVEDNIK PRAVEDNOSTI

Hoe li se junaku oteti plen, i hoe li se oteti roblje pravednome? Jer ovako govori Gospod, i roblje junaku uzee se, i plen jakome otee se! Tada e se vratiti natrag i posramiti se koji se uzdaju u lik rezani, koji govore likovima livenim: vi ste nai bogovi! (Isaija 49,24.25; 42,17)

86

25 poglavlje

POZIVANjE ISAIJE
Duga vladavina Ozije, poznatog i kao Azarija, nad zemljom Judinom i Venijaminovom bila je obeleena blagostanjem veim od onoga pod bilo kojim drugim vladarem posle Solomunove smrti, skoro dve stotine godina pre njega. U toku mnogih godina car je razborito vladao. Uz blagoslov Neba, njegove vojske ponovo su osvojile neke teritorije izgubljene ranijih godina. Gradovi su bili ponovo sagraeni i utvreni, a ugled njegovog naroda meu okolnim narodima veoma je porastao. Trgovina je oivela, pa su se bogatstva mnogih naroda slivala u Jerusalim. Ozijino ime raznese se vrlo daleko, jer mu se divno pomagae, dokle osili. (2. Dnevnika 26,15) Ovo spoljanje blagostanje, meutim, nije bilo praeno odgovarajuim obnavljanjem duhovne sile. Slube u Hramu obavljane su kao i ranijih godina, mnotvo se okupljalo da slavi ivoga Boga, ali oholost i formalizam postepeno su zauzimali mesto poniznosti i iskrenosti. O samome Oziji bilo je napisano: Ali, kada osili, ponese se srce njegovo, te se pokvari i sagrei Gospodu, Bogu svojemu. (2. Dnevnika 26,16) Greh koji je tako razorno delovao na Oziju bio je greh uobraenosti. Krei jasnu Gospodnju naredbu da niko osim Aronovih potomaka ne moe da obavlja sveteniku slubu, car je uao u Svetilite da kadi na oltaru kadionome. Prvosvetenik Azarija, i njegovi saradnici usprotivili su se, molei ga da odustane od svoje namere. Govorili su caru: Zgreio si i nee ti biti na ast pred Gospodom i Bogom! (2. Dnevnika 26,16.18) Oziju je ispunio gnev, neko se usudio da njega, cara, tako prekori. Meutim, nije mu bilo dozvoljeno da uprkos zajednikom protestu uglednih ljudi obesveti Svetilite. Dok je jo stajao na mestu, buntovan i gnevan, iznenada ga je stigla boanska kazna. Guba mu se pojavila na elu. Osramoen, pobegao je i nikada vie nije uao u prostorije Hrama. Sve do svoje smrti, nekoliko godina kasnije, Ozija je ostao gubav ivi primer nerazumnosti zanemarivanja jasnog tako ree Gospod. Ni njegov istaknuti poloaj ni duge godine slube nisu mu mogle posluiti kao izgovor za greh uobraenosti kojim je pokvario zavrne godine svoje vladavine i izazvao Nebo da ga kazni. Bog ne gleda ko je ko. Ako li ko navalice zgrei izmeu roenih u zemlji ili izmeu doljaka, on rui Gospoda; neka se istrebi ona dua, bezakonje je njeno na njoj. (4. Mojsijeva 15,30) Kazna, koja je stigla Oziju, izgleda da je pozitivno delovala na njegovog sina. Jotam je obavljao odgovorne dunosti u toku poslednjih godina oeve vladavine, a posle njegove smrti nasledio je presto. O Jotamu je napisano: I injae to je pravo pred Gospodom, sasvim injae kako je inio Ozija, otac njegov. Ali, visine ne bie oborene, narod jo prinoae rtve i kaae na visinama. (2. O carevima 15,34.35) Ozijina vladavina pribliavala se kraju, Jotam je ve obavljao mnoge dravnike dunosti, kada je Isaija, pripadnik carske porodice, jo kao mladi bio pozvan u proroku slubu. U vreme kada je Isaija trebalo da pone da radi, Boji narod bio je izloen neobinoj opasnosti. Prorok je trebalo da bude svedok napada sjedinjenih vojski severnog Izrailja i Sirije na Judu; trebalo je da gleda asirske ete ulogorene ispred glavnih gradova carstva. U toku njegovog ivota, trebalo je da padne Samarija, a deset Izrailjevih plemena da budu rasejana meu narodima. Asirska vojska trebalo je mnogo puta da osvaja Judu, da Jerusalim bude opsednut i da ga samo udesno Boje meanje spase od pada. Ozbiljne opasnosti ve su ugroavale mir severnog carstva. Boja zatita ve je bila uklonjena, a asirske snage spremale su se da preplave judejsku zemlju. Meutim, spoljanje opasnosti, bez obzira na svoju prividnu ozbiljnost, nisu bile tako velike kao unutranje. Upravo, pokvarenost vlastitog naroda bacala je Gospodnjeg slugu u najvee neprilike i u najdublje oajanje. Oni koji su bili postavljeni da stoje pred narodima kao nosioci svetlosti, svojim otpadnitvom i buntovnim duhom navlaili su na sebe Boju kaznu. Mnoga zla, koja su izazvala tako naglu propast severnog carstva, i koja su pre samo kratkog vremena nedvosmislenim reima osuivali Osija i Amos, brzo su kvarila i Judino carstvo. Izgledi bi bili jo porazniji kad bi se razmotrilo drutveno stanje naroda. U svojoj elji za dobitkom, ljudi su sticali kuu za kuom i polje za poljem (vidi: Isaija 5,8). Pravda se izopaila, a prema siromanima nije bilo samilosti. Bog je o svim ovim zalima, objavio: Grabe od siromaha u vaim je kuama! Gazite narod moj i lice siromasima satirete! (Isaija 3,14.15) ak su i sudovi, ija je dunost bila da tite bespomone, bili gluvi za vapaje siromanih i napaenih, udovica i siroadi (vidi: Isaija 10,1.2). S tlaenjem i bogatstvom dola je i oholost i sklonost prema razmetanju, tekom pijanstvu i razvratu (vidi: Isaija 2,11. 12; 3,16.1823; 5,22.11.12). U Isaijino vreme ni samo idolopoklonstvo nije izazivalo iznenaenje (vidi: Isaija 2,8.9). Bezakonje je u svim drutvenim slojevima toliko zavladalo da su oni malobrojni, koji su ostali verni Bogu, esto bili u iskuenju da odustanu i da se predaju obeshrabrenju i oajanju. Izgledalo je kao da se Boja namera sa Izrailjem nee ostvariti i da e buntovni narod doiveti sudbinu slinu sudbini Sodoma i Gomora. Nije nita neobino to se Isaija, suoen s takvim okolnostima i pozvan poslednjih godina Ozijine vladavine da

87

odnese Judi Boju poruku opomene i ukora, ustruavao da prihvati tu odgovornost. Dobro je znao da e naii na tvrdoglavi otpor. Isaija je osetio da nema snage da obavi zadatak, imajui u vidu svoju nesposobnost da odgovori zadatku, razmiljajui o tvrdovratosti i neverstvu naroda kome je trebalo da slui. Treba li u oajanju da se odrekne svoje misije i ostavi Judu da se nesmetano odaje idolopoklonstvu? Treba li da prepusti bogovima Ninevije da upravljaju zemljom uprkos Bogu nebeskome? Takve i sline misli kovitlale su se Isaijinim umom, dok je stajao u tremu Hrama. Iznenada su se vrata i unutranja zavesa Hrama naizgled podigle ili povukle u stranu, i tako mu je bilo dozvoljeno da pogleda unutra, u Svetinju nad svetinjama, u koju prorokova noga nije smela da stupi. Pred njim se ukazala vizija Gospoda koji sedi na prestolu visoku i uzdignutu, dok je skut slave Njegove ispunjavao Hram. Serafimi su lebdeli sa obe strane prestola, zaklanjajui u oboavanju svoje lice, dok su sluili pred svojim Stvoriteljem i sjedinjavali svoje glasove u sveanom prizivanju: Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama, puna je sva zemlja slave njegove; sve dok se i pragovi i stubovi i vrata od kedrova drveta nisu potresli od njihovih glasova, a kua ispunila njihovim doprinosom slavljenju (Isaija 6,3). Dok je Isaija posmatrao ovo otkrivenje slave i velianstva svoga Gospoda, bio je ispunjen sveu o Bojoj svetosti i neporonosti. Kakve li ogromne razlike izmeu neuporedivog savrenstva njegovog Stvoritelja i grenog ponaanja onih koji su, zajedno s njime, tako dugo bili ubrajani u izabrani izrailjski i judejski narod! Teko meni, uzviknuo je, pogiboh, jer sam ovek neistih usana, i ivim usred naroda neistih usana, jer cara, Gospoda nad vojskama, videh svojim oima! (Isaija 6,5) Stojei, kao da se nalazi u punoj svetlosti boanske prisutnosti u Svetinji nad svetinjama, on je shvatio da e, ukoliko bude preputen svom nesavrenstvu i nemoi, biti potpuno onesposobljen da obavi misiju u koju je bio pozvan. Meutim, serafim je bio poslat da ga oslobodi oajanja i da ga osposobi za njegov uzvieni zadatak. ivi ugalj sa oltara bio je stavljen na njegove usne, s reima: Evo, ovo se dotae usta tvojih i bezakonje tvoje uze se i greh tvoj oisti se. Tada se zauo i Gospodnji glas kako govori: Koga u poslati? I ko e nam ii? Isaija je odgovorio: Evo mene, polji mene! (Isaija 6, 7.8) Nebeski posetilac naredio je vesniku koji je ekao: Idi, i reci tome narodu:
Sluajte, ali neete razumeti, Gledajte, ali neete poznati. Uini da odeblja srce tome narodu I ui da im oteaju, i oi im zatvori, Da ne vide oima svojim i uima svojim da ne uju, I srcem svojim da ne razumeju, I ne obrate se i ne iscele! (Isaija 6, 9.10)

Prorokova dunost bila je jasna, trebalo je da podigne svoj glas protiv sveoptih zala. Meutim, nedostajalo mu je hrabrosti da zapone svoje delo bez neke nade u uspeh. Gospode, dokle, poeo je da se raspituje. Zar nijedan pripadnik tvog izabranog naroda nikada nee shvatiti, zar se niko nee pokajati, zar niko nee biti izleen? Muka njegove due, staranje o zalutalim Judejcima, nije smela da bude uzaludna. Njegova misija nije smela da bude potpuno neuspena. A ipak, zla koja su se umnoavala u toku mnogih narataja nisu mogla da budu uklonjena u njegovo vreme. U toku celog svog ivota morao je da ostane strpljivi, hrabri uitelj prorok koji najavljuje nadu, ali i propast. Kada se boanska namera konano bude ostvarila, pojavie se i puni rodovi njegovih napora i rada svih Bojih vernih poslanika. Ostatak je trebalo da se spase. Da bi se to ostvarilo, vesti opomene i ukora morale su biti upuene buntovnom narodu, i Gospod odgovara:
Dokle ne opuste gradovi da budu bez stanovnika, I kue da budu bez ljudi, I zemlja dokle sasvim ne opusti, I dokle Gospod ne opravi daleko ljude, I ne bude sama pusto u zemlji. (Isaija 6,11.12)

Teke kazne morale su da pogode nepokajane rat, izgnanstvo, tlaenje, gubitak moi i ugleda meu narodima sve to trebalo je da doe da bi se oni, koji u tome prepoznaju ruku uvreenog Boga, mogli navesti na pokajanje. Pripadnici deset severnih plemena trebalo je uskoro da budu rasejani meu narodima, a njihovi gradovi da ostanu pusti, ruilake vojske neprijateljskih naroda trebalo je stalno da pustoe njihovu zemlju, ak je na kraju trebalo i Jerusalim da padne, a Juda bude odveden u ropstvo; ipak Obeana zemlja nije smela zauvek biti odbaena. Nebeski posetilac je obeao Isaiji:
I ostane li u njoj jo deseti deo ljudi, I oni e se zatirati.

88

Ali, kao to brest i hrast, Sauvaju prut svoj kada se okreu, Tako e se iz toga naroda Sveti narod opet naroditi! (Isaija 6,13; Bakoti)

Obeanje o potpunom izvravanju Boje namere ispunilo je hrabrou Isaijino srce. Ne znai nita to se svetovne sile svrstavaju protiv Jude? Ne znai nita to se Gospodnji poslanici suoavaju s protivljenjem i otporom? Isaija je video Cara, Gospoda nad vojskama; uo je pesmu serafima Puna je sva zemlja slave njegove, dobio obeanje da e Gospodnje poruke, upuene otpalim Judejcima, biti praene osvedoavajuom silom Svetoga Duha; tako je prorok bio ohrabren da obavi posao koji je stajao pred njim (Isaija 6,3). U svojoj dugoj i napornoj misiji nosio je u seanju ovu viziju. Vie od ezdeset godina stajao je pred sinovima Judinim kao prorok nade, postajui sve smeliji i smeliji u svojim proroanstvima o buduoj pobedi Crkve.

26 poglavlje

EVO BOGA VAEGA!

U Isaijino vreme pogreni pojmovi o Bogu pomraili su duhovna shvatanja ljudi. Sotona se dugo trudio da ih navede da u svom Stvoritelju vide zaetnika greha, patnji i smrti. Oni, koje je tako zaveo, zamiljali su Boga kao neko strogo i samovoljno bie. Smatrali su da On jedva eka da nekoga optui i osudi, da nije spreman da prihvati grenika sve dok postoji neki zakonski izgovor da mu ne pomogne. Zakon ljubavi, po kome se upravlja Nebo, veliki varalica pogreno je predstavio kao ogranienje ljudske sree, teki jaram od koga bi se ljudi rado oslobodili. Objavio je da se njegovi propisi ne mogu drati i da se kazne za prestup samovoljno izriu. Izrailjci nisu imali nikakvo opravdanje da izgube iz vida pravi Gospodnji karakter. Bog im se esto otkrivao kao Onaj koji je milostiv i blag, strpljiv i bogat dobrotom i istinom. (Psalam 86,15) Sam Bog je potvrdio: Kad Izrailj bee dete, ljubljah ga, iz Egipta dozvah sina svojega! (Osija 11,1) Gospod je neno postupao prema Izrailjcima u vreme oslobaanja iz Egipta i putovanja prema Obeanoj zemlji. U svakoj tuzi njihovoj On bee tuan, i aneo, koji je pred njime, spase ih. Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi, On ih izbavi, i podie ih, i nosi ih sve vreme. (Isaija 63,9) Moje e lice ii napred, glasilo je obeanje dato za vreme putovanja kroz pustinju (2. Mojsijeva 33,14). Ovo obeanje bilo je dopunjeno udesnim otkrivenjem Gospodnjeg karaktera, koje je osposobilo Mojsija da celom Izrailju objavi Boju dobrotu, i svakome prui potpuna obavetenja o osobinama njihovog nevidljivog Cara. Prolazei Gospod ispred njega, vikae: Gospod, Gospod, Bog milostiv, alostiv, spor na gnev i obilan milosrem i istinom, koji uva milost tisuama, prata bezakonja i nepravde i grehe, koji ne pravda krivoga. (2. Mojsijeva 34,6.7) Mojsije je upravo na svom poznavanju Gospodnjeg strpljenja, Njegove beskrajne ljubavi i milosti, utemeljio svoju divnu molitvu Bogu da potedi ivot Izrailjaca, koji su, na granici Obeane zemlje, odbili da posluaju Njegovu naredbu da krenu dalje. Kada je buna u narodu dostigla vrhunac, Gospod je objavio: Udariu ih pomorom, i rasuu ih, i predloio Mojsiju da od njegovih potomaka naini narod velik i jai od ovoga. (4. Mojsijeva 14,12) Meutim, prorok je traio da se udesna Boja obeanja i planovi ostvare u izabranom narodu. Na kraju, kao najjai razlog za uslienje svoje molitve, naveo je Boju ljubav prema grenom oveku (vidi: 4. Mojsijeva 14,1719).

89

Gospod je milostivo odgovorio: Opratam po rei tvojoj! Tada, u obliku proroanstva, otkrio je Mojsiju svoju nameru da Izrailju podari konanu pobedu. Rekao mu je: Tako ja bio iv, i tako sva Zemlja bila puna slave Gospodnje! (4. Mojsijeva 14,20.21) Gospodnja slava, Njegov karakter, Njegova milostiva ljubaznost i nena ljubav sve ono to je Mojsije traio da se pokae Izrailju trebalo je otkriti celom oveanstvu. I ovo Gospodnje obeanje dobilo je jo jednu potvrdu i bilo ojaano zakletvom. Kao to je sigurno da Bog ivi i vlada, tako je sigurno da e se kazivati po narodima slava njegova, po plemenima uda njegova. (Psalam 96,3) Dok ga je Isaija sluao u vienju, blistavi serafim je pred prestolom pevao o buduem ispunjenju ovog proroanstva: Puna je sva zemlja slave njegove! (Isaija 6,3) Prorok, duboko uveren u sigurnost tih rei, kasnije je hrabro objavio onima koji su se klanjali idolima od drveta i kamena: Ta e mesta videti slavu Gospodnju, krasotu Boga naega! (Isaija 35,2) Danas se ovo proroanstvo brzo ispunjava. Misionarska aktivnost Boje crkve na Zemlji donosi bogate rodove, i uskoro e evaneoska poruka biti objavljena svim narodima. Na pohvalu slavne blagodati Njegove, ljudi i ene iz svakog plemena, jezika i naroda postaju pomilovani u Ljubaznome da bi u vekovima koji dolaze On mogao pokazati preveliko bogatstvo blagodati svoje dobrotom na nama u Hristu Isusu. (Efescima 1,6. Bakoti; 2,7) Blagosloven Gospod Bog, Bog Izrailjev, koji jedan ini uda. I blagosloveno slavno ime njegovo uvek! Slave njegove napunie se sva Zemlja! (Psalam 72,18.19) U vienju koje je Isaija dobio u predvorju Hrama, otkrivena je jasna slika karaktera Boga Izrailjevog. Visoki i uzvieni, koji ivi u venosti, kojemu je ime Sveti, pojavio se pred njim u sjaju svog velianstva, ali je proroku pruena prilika da prepozna saaljivu prirodu svoga Gospoda. Onaj koji boravi na visini i u Svetinji, stanuje i s onim koji je skruena srca i smerna duha, oivljujui duh smernih i oivljujui srce skruenih. (Isaija 57,15) Aneo, koji je dobio nareenje da dotakne Isaijine usne, doneo mu je i vest: Bezakonje tvoje uze se, i greh tvoj oisti se! (Isaija 6,7) Gledajui svoga Boga, prorok, slino Savlu iz Tarsa, na vratima Damaska, nije samo dobio priliku da shvati svoju nedostojnost, ve se njegovo skrueno srce ispunilo sigurnou u oprotenje, potpuno i besplatno; tako je ustao kao novi ovek. On se sreo sa svojim Gospodom! Doiveo je lepotu boanskog karaktera! Mogao je da posvedoi kakvu promenu izaziva posmatranje Beskrajne ljubavi. Od tada je bio ispunjen dubokom enjom da doivi trenutak u kome e zalutali Izrailj biti osloboen tereta greha i kazne za greh. Postavio je pitanje: to biste jo bili bijeni? Tada doite, veli Gospod, pa emo se suditi: ako gresi vai budu kao skerlet, postae beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postae kao vuna! Umijte se, oistite se, uklonite zlou dela svojih, prestanite zlo initi! Uite se dobro initi! (Isaija 1,5.18.16.17) Bog kome su tvrdili da slue, ali iji karakter su pogreno shvatili, bio im je predstavljen kao veliki Iscelitelj duhovnih slabosti. ta mari to je cela glava bolesna i sve srce iznemoglo? ta mari to od pete do glave nema nita zdravo, nego samo uboji, i modrice, i rane? (Vidi: Isaija 1,6) Onaj koji je hodio nepokorno, povodei se za eljama svoga srca, moe se isceliti ako se vrati Gospodu! Gospod je objavio: Vidim puteve njegove, ali u ga isceliti! Vodiu ga i opet u dati utehu njemu... mir, mir onome koji je daleko i koji je blizu, veli Gospod; isceliu ga! (Isaija 57,18.19) Prorok je uzdigao Boga kao Stvoritelja svega. Njegova poruka gradovima u Judi je glasila: Evo Boga vaega! (Isaija 40,9) Ovako veli Bog Gospod koji je stvorio nebesa i razapeo ih; koji je rasprostro zemlju i to ona raa, Ja, Gospod, nainih sve! Pravim svetlost i stvaram mrak, Ja sam nainio Zemlju i oveka na njoj stvorio, ja sam razapeo nebesa svojim rukama, i svoj vojsci njihovoj dao zapovest! (Isaija 42,5; 44,24; 45,7.12) S kime ete me, dakle, izjednaiti da bih bio kao on, pita Sveti. Podignite gore oi svoje i vidite, ko je to stvorio? Ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile njegove i jake moi ne izostaje nijedno? (Isaija 40,25.26) Onima koji su se plaili da nee biti primljeni, ako se budu vratili Gospodu, prorok je objavio: Zato govori, Jakove, i kae, Izrailju: sakriven je put moj od Gospoda, i stvar moja ne izlazi pred Boga mojega? Ne zna li, nisi li uo da Bog, veni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje, niti se utruuje? Razumu njegovu nema mere! On daje snagu umornome, i nejakome umnoava krepost. Deca se more i sustaju, i mladii padaju, ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu, podiu se na krilima kao orlovi, tre i ne sustaju, hode i ne more se! (Isaija 40,27-31) Srce Beskrajne ljubavi ezne za onima koji se oseaju nejaki da se sami oslobode iz sotoninih zamki; On se milostivo nudi da ih ojaa da bi mogli da ive za Njega. On ih poziva: Ne boj se, jer sam ja s tobom; ne plai se, jer sam ja Bog tvoj. Ukrepiu te i pomoi u ti, i podupreu te desnicom pravde svoje! Jer ja, Gospod Bog tvoj, drim te za desnicu, i kaem ti: ne boj se, ja u ti pomagati! Ne boj se, crviu Jakovljev, narodiu Izrailjev, ja u ti pomagati, govori Gospod i Izbavitelj tvoj, Svetac Izrailjev! (Isaija 41,10.13.14) Stanovnici Jude niega nisu bili dostojni, ali Bog, ipak, nije hteo da ih odbaci. Njegovo ime preko njih trebalo je

90

uzvisiti meu neznabocima. Mnogi meu onima kojima su Njegove osobine bile potpuno nepoznate, trebalo je da doive lepotu boanskog karaktera. Boga je upravo namera da objasni svoje milostive planove navela da stalno, iznova, alje svoje sluge, proroke, s porukom: Vratite se svaki sa svojega puta zloga! (Jeremija 25,5) Imena svojega radi, objavio je Bog preko Isaije, ustegnuu gnev svoj, i radi hvale svoje uzdrau se prema tebi, da te ne istrebim! Sebe radi, sebe radi, uiniu, jer kako bi se hulilo na ime moje? I slave svoje neu dati drugome! (Isaija 48,9.11) Poziv na pokajanje odjekivao nepogreivom jasnoom; svi su bili pozivani da se vrate. Traite Gospoda dok se moe nai, govorio je prorok, prizivajte ga dokle je blizu! Neka bezbonik ostavi svoj put, i nepravednik misli svoje, i neka se vrate Gospodu, i smilovau se na njih, i k Bogu naemu, jer prata mnogo! (Isaija 55,6.7) Da li si ti, itaoe, izabrao svoj put? Da li si otiao daleko od Boga? Da li si pokuavao da se naslauje plodovima prestupa da bi ustanovio da se pretvaraju u pepeo na tvojim usnama? Kada su tvoji ivotni planovi propali, kada su tvoje nade ugasnule, sedi li sam i ostavljen? Isti glas koji je dugo govorio tvome srcu, ali nisi hteo da ga slua, obraa ti se jasno i odreeno: Ustanite i idite, jer ovo nije poivalite to se oskvrni, pogubie vas pogiblju velikom. (Mihej 2,10) Vrati se domu Oca svojega! On te poziva, govorei: Vrati se meni, jer sam te izbavio! Hodite meni, posluajte i iva e biti dua vaa; i uiniu s vama zavet vean, milosti Davidove istinite! (Isaija 44,22; 55,3) Nemoj sluati neprijateljevo nagovaranje da ostane daleko od Hrista, dok se ne popravi, dok ne bude dovoljno dobar da izae pred Boga! Ako dotle bude ekao, nikada nee doi! Kada ti sotona bude zamerio za tvoje prljave haljine, ponovi Spasiteljevo obeanje: Koji dolazi k meni, neu ga isterati napolje! (Jovan 6,37) Kai neprijatelju da krv Isusa Hrista isti od svih grehova! Neka Davidova molitva postane i tvoja: Pokropi me isopom, i oistiu se; umij me, i biu belji od snega! (Psalam 51,7) Prorokovi pozivi Judi da gleda na ivoga Boga i prihvati Njegove milostive ponude, nisu bili uzaludni. Bilo je nekih koji su ih iskreno posluali, koji su se odvratili od svojih idola i poeli da slue Gospodu. Oni su nauili da u svom Stvoritelju gledaju ljubav, milost i neno sauee. U mranim danima judejske istorije, koji su predstojali, kada je samo ostatak mogao da ostane u zemlji, prorokove rei treba i dalje da donose rod u obliku odlune reforme. U to e vreme ovek pogledati na Tvorca svojega, objavio je Isaija, i oi njegove gledae na Sveca Izrailjeva. I nee gledati na oltare, delo ruku svojih, niti e gledati na ono to su nainili prsti njegovi, ni na lugove, ni na likove sunane. (Isaija 17,7.8) Mnogi treba da gledaju na Onoga koji je sav ljubak, na Zastavnika izmeu deset tisua. Oi e ti videti Cara u krasoti njegovoj, glasilo je obeanje, koje im je bilo upueno (Isaija 33,17). Njihovi gresi treba da budu oproteni, da sva njihova hvala bude jedino u Bogu. U taj radosni dan izbavljenja od idolopoklonstva treba da uskliknu: Nego e nam onde Gospod veliki biti mesto reka i potoka irokih... jer je Gospod na sudija, Gospod je koji nam postavlja zakone, Gospod je car na, On e nas spasti! (Isaija 33,21.22) Poruke koje je Isaija objavljivao onima koji su odluili da odbace svoje zle puteve bile su pune utehe i ohrabrenja. ujmo rei koje je Gospod izgovorio preko svog proroka:
Pamti to, Jakove i Izrailju, Jer si moj sluga: Ja sam te sazdao, sluga si moj, Izrailju, neu te zaboraviti! Rasuu kao oblak prestupe tvoje, I grehe tvoje kao maglu! Vrati se k meni, jer sam te izbavio! (Isaija 44,21.22) I rei e u ono vreme, Hvalim te, Gospode, Jer si se bio razgnevio na me, Pa se odvratio gnev tvoj i uteio si me! Gle, Bog je spasenje moje, Uzdau se i neu se bojati! Jer mi je sila i pesma Gospod Bog, On mi bi Spasitelj... Pevajte Gospodu, jer uini velike stvari, Neka se zna po svoj Zemlji.

91

Klikuj i pevaj, koja sedi u Sionu, jer je Svetac Izrailjev velik posred vas! (Isaija 12)

27 poglavlje

CAR AHAZ
Ahazovo stupanje na presto suoilo je Isaiju i njegove saradnike s okolnostima teim od svih koje su do tada vladale na Judinom podruju. Mnogi koji su se do tada odupirali zavodnikom uticaju idolopoklonikih obiaja, prihvatili su nagovor da uestvuju u oboavanju neznaboakih bogova. Knezovi u Izrailju pokazali su se nedostojnim ukazanog poverenja, lani proroci su ustajali s vestima koje su navodile na otpad, ak su i neki svetenici propovedali za novac. Meutim, voe otpada formalno i dalje su odravali bogosluenja pravom Bogu i smatrali sebe delom Bojeg naroda. Prorok Mihej, koji je objavljivao svoja svedoanstva u toku tih tekih dana, kae da su grenici u Sionu, tvrdei da se oslanjaju na Gospoda i bogohulno se hvaliui: Nije li Gospod usred nas? Nee doi zlo na nas, nastavljali da grade Sion krvlju i Jerusalim bezakonjem. (Mihej 3,11.10) Protiv tih zala prorok Isaija podigao je svoj glas otrog ukora: ujte re Gospodnju, knezovi Sodomski, posluajte zakon Boga naega, narode Gomorski! ta e mi mnotvo rtava vaih, veli Gospod... kada dolazite da se pokaete preda mnom, ko ite to od vas, da gazite po mom tremu? (Isaija 1,1012) Nadahnuto pero objavljuje: rtva je bezbonika gad, a kamoli kada je prinose u grehu. (Prie 21,27) Bog nebeski ima iste oi i ne moe da gleda zlo. (Avakum 1,13) On se ne odvraa od prestupnika zato to je nespreman da mu oprosti; ve kada grenik odbija da se poslui obilnim riznicama milosti, Bog nije u stanju da ga oslobodi od greha. Gle, nije okraala ruka Gospodnja da ne moe spasti, niti je otealo uho njegovo da ne moe uti, nego bezakonja vaa rastavie vas od Boga vaega, i gresi vai zaklonie lice njegovo od vas da ne moe uti. (Isaija 59,1.2) Solomun je napisao: Teko tebi, zemljo, kad ti je car dete! (Propovednik 10,16) Tako je bilo sa zemljom Judinom. Neprekidni prestupi uinili su da njeni vladari postanu kao deca. Isaija je ukazao narodu na teak meunarodni poloaj zemlje i pokazao da je takvo stanje posledica pokvarenosti u visokim krugovima. Jer, gle, naglaavao je on, Gospod, Gospod nad vojskama, uzee Jerusalimu i Judi potporu i pomo, svaku potporu u hlebu, i svaku potporu u vodi, junaka i vojnika, sudiju i proroka, mudraca i starca, pedesetnika i ugledna oveka, i savetnika i veta umetnika i oveka reita. I dau im knezove mladie, i deca e im biti gospodari. Jer se obori Jerusalim i Juda pade, jer se jezik njihov i dela njihova protive Gospodu. (Isaija 3,1 4.8) Narode moj, nastavio je prorok, koji te vode, zavode te, i kvare put hoda tvojega! (Isaija 3,12) U toku Ahazove vladavine ove rei doslovno su se ispunile, jer je o njemu napisano: Jer hoae putevima careva Izrailjevih, i jo sali likove Valima. I sam kaae u dolini sina Enomova, i saizae sinove svoje ognjem po gadnim delima onih naroda koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih. (2. O carevima 16,3; 2. Dnevnika 28,2.3) To je bilo vreme zaista velike opasnosti za izabrani narod. Jo samo nekoliko kratkih godina i deset plemena iz Izrailjskog carstva trebalo je da budu rasejana meu neznaboakim narodima. I Judinom carstvu predstojala je mrana budunost. Sile dobra brzo su slabile, a sile zla se umnoavale. Prorok Mihej, gledajui takvo stanje, bio je pokrenut da uzvikne: Nesta pobonoga za zemlje, i nema pravoga meu ljudima! Najbolji je meu njima kao trn, najpraviji je gori od trnjaka! (Mihej 7,2.4) Isaija zakljuuje: Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka, bili bismo kao Sodom ... kao Gomor! (Isaija 1,9) Bog je u svim vremenima, radi onih koji su Mu ostali verni, kao i radi svoje beskrajne ljubavi prema zalutalima, dugo podnosio buntovne, pozivao ih da odbace svoje zle puteve i da se vrate Njemu. Jer zapovest po zapovest, pravilo po pravilo... ovde malo, onde malo, Bog je preko svojih izabranih ljudi uio prestupnike putu pravednosti (Isaija 28,10). Tako je bilo i za vreme Ahazove vladavine. Zalutalom Izrailju upuivan je poziv za pozivom da se vrati i postane veran Gospodu. Proroci su neno opominjali; i dok su stajali pred narodom, ozbiljno pozivajui ljude da se pokaju i promene, njihove rei donosile su plod na slavu Bogu. Preko Miheja bio je upuen divan poziv: Sluajte ta govori Gospod: ustani, sudi se sa gorama, i neka uju humovi glas tvoj. Sluajte, gore i tvrdi temelji zemaljski, parbu Gospodnju, jer Gospod ima parbu s narodom svojim, i sa Izrailjem se sudi.

92

Narode moj, ta sam ti uinio? I ime sam ti dosadio? Odgovori mi! Jer te izvedoh iz zemlje egipatske i iskupih iz kue ropske, i poslah pred tobom Mojsija, Arona i Mariju. Narode moj, opomeni se ta naumi Valak, car Moavski, i to mu odgovori Valam, sin Veorov, od Sitima do Galgala ta bi, da pozna pravdu Gospodnju. (Mihej 6,15) Bog, kome sluimo, dugo trpi; milosra njegova nije nestalo. (Pla Jeremijin 3,22) U toku celokupnog razdoblja vremena milosti Njegov Duh poziva ljude da prihvate dar ivota. Tako bio ja iv, govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre bezbonik, nego da se vrati bezbonik sa svoga puta i bude iv; vratite se, vratite se sa zlih puteva svojih, jer zato mrete dome Izrailjev? (Jezekilj 33,11) Sotona se slui svojim posebnim metodom da oveka navede na greh i da ga onda ostavi u grehu, bespomonog i bez nade, preplaenog da ne bi mogao da zatrai oprotenje. Meutim, Bog poziva: Neka se uhvati za silu moju da uini mir sa mnom; uinie mir sa mnom! (Isaija 27,5) U Hristu nam je sve mogue, ponueno nam je svako ohrabrenje. U vreme otpada u Judi i Izrailju, mnogi su se raspitivali: Sa ime u doi pred Gospoda da se poklonim Bogu Vinjemu? Hou li doi pred njega sa rtvama paljenicama, s teocima od godine? Hoe li Gospodu biti mile tisue ovnova? Desetine tisua potoka ulja? Odgovor je jasan i odreen: Pokazao ti je, o ovee, ta je dobro; i ta Gospod ite od tebe osim da ini to je pravo i da ljubi milost i da hodi smerno s Bogom svojim! (Mihej 6,68) Uzdiui vrednost praktine pobonosti, prorok je ponovio savet koji je Izrailj dobio pre mnogo vekova. Gospod je rekao preko Mojsija, dok se narod pripremao da ue u Obeanu zemlju: Sada, dakle, Izrailju, ta ite od tebe Gospod, Bog tvoj, osim da se boji Gospoda, Boga svojega, da hodi svim putevima njegovim i da ga ljubi, i da slui Gospodu, Bogu svojemu, iz svega srca svojega i iz sve due svoje, drei zapovesti Gospodnje i uredbe njegove, koje ti ja danas zapovedam, da bi ti bilo dobro! (5. Mojsijeva 10,12.13) Gospodnje sluge, iz stolea u stolee, ponavljale su ove savete onima koji su bili u opasnosti da prihvate formalizam obiaja i da zaborave da budu milostivi. Kada je zakonik samome Hristu, u toku Njegove zemaljske slube, postavio pitanje: Uitelju, koja je zapovest najvea u zakonu? Isus je odgovorio: Ljubi Gospoda, Boga svojega, svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najvea zapovest. A druga je kao i ova: ljubi blinjega svojega kao sebe samoga! O ovim dvema zapovestima visi sav zakon i proroci. (Matej 22,3640) Ove jasne izjave proroka i samoga Uitelja treba da primimo kao Boji glas koji se obraa svakoj dui. Mi ne smemo da propustimo nijednu priliku u kojoj moemo da inimo dela milosra, nenog staranja i hrianske ljubaznosti onima koji su umorni i natovareni. Ako ne moemo da uinimo vie, moemo, ipak da uputimo re ohrabrenja i nade onima koji ne poznaju Boga, i kojima se najlake moemo pribliiti saueem i ljubavlju. Bogata i obilna obeanja bila su upuena onima koji trae priliku da radost i blagoslov unesu u ivot drugih. I ako otvori duu svoju gladnome, i nasiti duu nevoljnu; tada e zasjati u mraku videlo tvoje i tama e tvoja biti kao podne. Jer e te Gospod voditi vazda, i sitie duu tvoju na sui, i kosti tvoje krepie, i bie kao vrt zaliven i kao izvor kojemu voda ne presuuje. (Isaija 58,10.11) Ahazovo ponaanje, njegovo idolopoklonstvo uprkos ozbiljnim opomenama koje mu je uputio prorok, moglo je imati samo jedan ishod. Zato se razgnevi Gospod na Judu i na Jerusalim, te ih dade da se potucaju, da budu udo i podsmeh. (2. Dnevnika 29,8) Carstvo je poelo brzo da propada, a osvajake vojske ugrozile su i sam njegov opstanak. Tada Resin, car Sirijski, i Fekaj, sin Remalijin, car Izrailjev, dooe da biju Jerusalim, i opkolie Ahaza. (2. O carevima 16,5) Ahaz i knezovi iz njegovog carstva ne bi imali razloga da se plae neprirodnog saveza, koji je bio sklopljen protiv njih, da su bili prave sluge Najviega. Ali, ponavljani prestupi oduzeli su im snagu. Ispunjeno bezimenim strahom od osvetnikih kazni uvreenog Boga, srce Ahazovo i srce naroda njegova ustrepta kao drvee u umi od vetra. (Isaija 7,2) U tom tekom asu Gospodnja re dola je Isaiji, nareujui mu da ode uzdrhtalom caru i da mu kae: uvaj se i budi miran, ne boj se, i srce tvoje neka se ne plai... to se Sirijci i Jefrem i sin Remalijin dogovorie na tvoje zlo, govorei: hajdemo na Judeju da joj dosadimo i da je osvojimo i da postavimo u njoj carem... Ovako veli Gospod Bog: nee se to uiniti, nee biti! Isaija je objavio da e carstvo Izrailjevo, ali i Sirija, uskoro doi kraju. Ako ne verujete, zakljuio je prorok, neete se odrati! (Isaija 7,47.9) Judinom carstvu bi bilo na dobro da je Ahaz primio ovu poruku kao vest sa Neba. Meutim, odluio je da se osloni na telesnu silu, pa je zatraio pomo od neznaboaca. U oajanju poslao je glasnika Teglat Felasaru, caru Asirije: Sluga sam tvoj, hodi i izbavi me iz ruke cara Sirijskoga i iz ruke cara Izrailjeva, koji se podigoe na mene! (2. O carevima 16,7) Uz molbu je poslao i bogate darove iz carske riznice i riznice Hrama. Zatraena pomo je stigla i car Ahaz mogao je privremeno da odahne, ali za koju cenu po Judu! Ponueni danak je raspalio pohlepu Asirije i taj prevrtljivi narod uskoro je zapretio da preplavi i porobi Judu. Ahaza i njegove nesrene podanike sada je zahvatio strah da e potpuno pasti u ruke surovim Asircima.

93

Jer Gospod obarae Judu, zbog neprestanih prestupa. Umesto da se pokaje u vreme svoga pohoenja, Ahaz je jo vema greio Gospodu... i prinosio rtve bogovima Damaska. Kada bogovi careva Sirijskih njima pomau, govorio je car, prinosiu njima rtve da bi meni pomagali! (2. Dnevnika 28,19.22.23) Otpadniki car, blizu kraja svoje vladavine, naredio je da se zatvore vrata Hrama. Svete slube bile su prekinute. Ni svenjak pred oltarom nije vie goreo. Nisu vie prinoene ni rtve za grehe naroda. Slatki miris tamjana, u vreme jutarnje i veernje rtve, nije se vie uzdizao. Stanovnici bezbonog grada, napustivi tremove Bojega doma i vrsto zatvorivi njegova vrata, drsko su podigli oltare i poeli da oboavaju neznaboaka boanstva na uglovima ulica po celom Jerusalimu. Neznabotvo je postiglo prividnu pobedu; sile tame skoro su nadvladale. Meutim, u Judi je bilo i onih koji su se drali svoje vernosti Gospodu, uporno odbijajui da se priklone idolopoklonstvu. Prema takvima s nadom su upravljali pogled Isaija, Mihej i svi njima slini, dok su razmatrali tete nastale u toku poslednjih godina Ahazove vladavine. Njihovo Svetilite bilo je zatvoreno, ali su verni stekli pouzdanje: Jer je s nama Bog! Gospoda nad vojskama svetite, i On neka vam je strah i bojazan. I bie vam svetinja! (Isaija 8,10.13.14)

28 poglavlje

CAR JEZEKIJA
U otroj suprotnosti s nerazboritim Ahazovim vladanjem bile su reforme sprovedene u toku uspene vladavine njegovog sina. Jezekija je doao na presto sa vrstom odlukom da uini sve to je u njegovoj moi da Juda bude poteen sudbine severnog carstva. Poruke proroka nisu nudile nikakvu podrku polovinim merama. Jedino najodlunijim reformama mogle su biti otklonjene kazne koje su pretile zemlji. U ovoj krizi, Jezekija se pokazao kao ovek koji koristi pruene prilike. im se popeo na presto, poeo je da planira i ostvaruje ono to je zamislio. Panju je prvo posvetio obnavljanju slubi u Hramu, koje su tako dugo bile zanemarene; u tom delu iskreno je saraivala grupe svetenika i Levita, koji su ostali verni svom svetom zvanju. Uzdajui se u njihovu vernu podrku, otvoreno je razgovarao s njima o svojoj elji da odmah pokrene dalekosene reforme. Jer sagreie oci nai, priznao je car, i inie to je zlo pred Gospodom, Bogom naim, i ostavie ga; i odvratie lice svoje od atora Gospodnjega. Sada, dakle, naumio sam zadati veru Gospodu, Bogu Izrailjevu, da bi se odvratila od nas estina gneva njegova. (2. Dnevnika 29,6.10) Car je s nekoliko dobro odabranih rei predstavio stanje s kojim su se suoavali Hram zatvoren i sve slube u njegovim prostorijama obustavljene; javno idolopoklonstvo na gradskim ulicama i po celom carstvu; otpadnitvo mnotva, koje je moglo ostati verno Bogu da su mu judejske stareine pruile dobar primer; propadanje carstva i gubljenje ugleda u oima okolnih naroda. Severno carstvo ubrzano se raspada; mnogima je ma ve doao glave; mnotvo je odvedeno u ropstvo; sam Izrailj bio je zreo da padne u ruke Asircima i bude potpuno uniten; ista sudbina preti i Judi ukoliko Bog ne bude mono delovao preko svojih izabranih predstavnika. Jezekija se obratio svetenicima i otvoreno ih pozvao da mu pomognu da ostvari neophodne reforme. Ne

94

oklevajte vie, hrabrio ih je, jer je vas izabrao Gospod da stojite pred njime i sluite mu, i da mu budete sluge i da mu kadite! Osvetajte se sada i osvetite dom Gospoda, Boga otaca svojih! (2. Dnevnika 29,11.5) Trebalo je brzo delovati. Svetenici su odmah krenuli na posao. Pozivajui u pomo i ostale pripadnike svoga stalea, koji nisu prisustvovali sastanku, svesrdno su prionuli da iste i osveuju Hram. Poto je Svetilite mnogo godina bilo skrnavljeno i zaputeno, suoili su se i s mnogim tekoama; ali, svetenici i Leviti radili su neumorno i za vrlo kratko vreme mogli su da jave da je njihovo delo zavreno. Vrata Hrama bila su popravljena i irom otvorena; sveti sudovi prikupljeni i vraeni na mesto; sve je bilo pripremljeno za obnovu slube u Svetilitu. Upravitelji grada, u toku prve slube koja je bila odrana, sjedinili su se u molitvama za oprotenje greha narodu, sa carem Jezekijom i sa svetenicima i Levitima. Na oltar su bile poloene rtve za greh, na oienje svemu Izrailju. A kada zavrie rtvu, car i svi koji behu s njime padoe i poklonie se. Jo jednom su tremovi Hrama odjekivali reima hvale i oboavanja. Davidove i Asafove himne radosno su pevane, jer su vernici shvatili da su bili izbavljeni iz okova greha i otpada. I radovae se Jezekija i sav narod to Bog upravi narod, jer ovo bi naglo. (2. Dnevnika 29,24.29.36) Bog je zaista pripremio srca stareina u Judeji da prednjae u pokretu odlunih reformi, kojima bi bila zaustavljena bujica otpada. Preko svojih proroka On je usrdno pozivao pripadnike svog izabranog naroda aljui im poruku za porukom iste one poruke koje su deset plemena Izrailjevog carstva prezrela i odbacila, i zato su sada bila preputena neprijateljima. Meutim, u Judeji je preostao poboni ostatak, i njega su proroci i dalje pozivali. ujmo Isaiju kako preklinje: Vratite se k njemu, od kojega se sasvim odvrgoste sinovi Izrailjevi! (Isaija 31,6) ujmo i Miheja kako s dubokim uverenjem govori: Ali, ja u Gospoda pogledati, ekau Boga spasenja svojega, usliie me Bog moj! Nemoj mi se radovati, neprijateljice moja, ako padoh, ustau; ako sedim u mraku, Gospod e mi biti videlo! Podnosiu gnev Gospodnji, jer mu zgreih, dok ne raspravi parbu moju i da mi pravicu; izvee me na videlo, videu pravdu njegovu! (Mihej 7,79) Ovakve i sline poruke, koje su otkrivale Boju spremnost da oprosti grehe i prihvati sve one koji Mu se obrate svim srcem, budile su nadu u mnogim posrnulim duama u ona mrana vremena, kada su vrata Hrama jo bila zatvorena; sada, kada su stareine stale na elo reforme, mnotvo ljudi, umorno od robovanja grehu, bilo je spremno da se odazove. Oni koji su uli u tremove Hrama da trae oprotenje i obnove svoj zavet vernosti Gospodu, nalazili su uzvieno ohrabrenje u prorokim delovima Pisma. Sveane opomene protiv idolopoklonstva, izreene preko Mojsija u prisutnosti celog Izrailja, bile su praene proroanstvima o Bojoj spremnosti da saslua one koji e Ga u vreme otpada potraiti svim svojim srcem i da im oprosti. Mojsije je rekao: Ako se... obrati Gospodu, Bogu svojemu, i poslua glas njegov, Gospod je Bog tvoj milostiv Bog, nee te ostaviti ni istrebiti, jer nee zaboraviti zavet s ocima tvojim, za koji im se zakleo. (5. Mojsijeva 4,30.31) U prorokoj molitvi prilikom posveenja Hrama, ije su slube Jezekija i njegovi saradnici sada obnavljali, Solomun je rekao: Kada razbiju neprijatelji narod tvoj Izrailja zato to ti zgrei, pa se obrati tebi i da slavu imenu tvojemu, i pomoli ti se, i zamoli te u ovom domu, ti uj s Neba, i oprosti greh narodu svojemu, Izrailju! (1. O carevima 8,33.34) Peat Bojeg odobravanja bio je stavljen na tu molitvu; jer je posle njenog zavretka oganj pao s neba i spalio rtvu paljenicu i druge rtve, dok se Hram napuni slave Gospodnje (2. Dnevnika 7,1). Te noi Gospod se javio Solomunu i rekao mu da je njegova molitva usliena i da e milost biti ukazana onima koji se budu molili na tom mestu. Milostivo obeanje bilo je izreeno: I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomoli se, i potrai lice moje, i povrati se od zlih puteva svojih, i ja u tada usliiti s Neba, i oprostiu mu greh njegov, i isceliu zemlju njegovu. (2. Dnevnika 7,14) Ova obeanja obilno su se ispunila u toku reformi za vreme Jezekije. Dobar poetak, postignut u vreme ienja Hrama, prerastao je u iri pokret, u kome su uestvovali i Izrailjci i Judejci. U svojoj revnosti da slube u Hramu donesu pravi blagoslov narodu, Jezekija je odluio da obnovi prastari obiaj okupljanja Izrailjaca u vreme pashalnih sveanosti. Mnogo godina Pasha nije bila svetkovana kao narodni praznik. Podela carstva posle Solomunove smrti doprinela je da to postane skoro neostvarljivo. Meutim, strane kazne koje su stigle deset plemena probudile su u nekim srcima elju za neim boljim, a ni potresne poruke proroka nisu ostale bez uticaja. Carski glasnici razneli su poziv za praznovanje Pashe na sve strane, od grada do grada po zemlji Jefremovoj i Manasijinoj dori do Zavulona. Nosioci ljubaznog poziva obino su bili odbijani. Nepokajani su ih laka srca odbacivali; ali, ipak, neki, eljni da trae od Boga jasnije poznavanje Njegove volje, pokorivi se, dooe u Jerusalim. (2. Dnevnika 30,10.11) U zemlji Judinoj odziv je bio sveopti; jer je nad njima bila ruka Gospodnja, te im dade jedno srce da uine to bee zapovedio car i knezovi, zapovedio u skladu s Bojom voljom, otkrivenom preko Njegovih proroka (2. Dnevnika 30,12).

95

Sveanost je donela veliki blagoslov okupljenom mnotvu. Oskrnavljene gradske ulice bile su oiene od idolopoklonikih svetilita, podignutih u vreme Ahazove vladavine. Odreenoga dana Pasha je bila svetkovana, a narod je proveo celu sedmicu prinosei zahvalne rtve i uei se onome to je Bog od njih traio da ine. Svakoga dana Leviti, koji su bili veti slubi Gospodnjoj uili su narod poznanju Gospodnjem; oni, ija su srca bila spremna da trae Gospoda, dobijali su oprotenje. Velika radost obuzela je okupljeno mnotvo, i hvaljahu Gospoda svaki dan Leviti i svetenici uz orua za slavu Gospodnju; svi su bili jedinstveni u svojoj elji da slave Onoga koji je bio tako milostiv i blagodatan (2. Dnevnika 30,22). Sedam dana uobiajenih pashalnih sveanosti prolo je vrlo brzo, i vernici su odluili da jo sedam dana posvete potpunijem upoznavanju s putevima Gospodnjim. Svetenici uitelji produili su svoje delo pouavanja iz knjige Zakona; svakoga dana narod se okupljao u Hramu da prinese svoje darove hvale i zahvaljivanja; i kada se veliki praznik pribliio svome kraju, postalo je jasno da je Bog izvrio udesno delo obraenja otpalih Judejaca i da je zaustavio poplavu idolopoklonstva koja je pretila da odnese sve pred sobom. Sveane opomene proroka nisu bile uzalud izricane. I bi veselje veliko u Jerusalimu, jer od vremena Solomuna, sina Davidova, cara Izrailjeva, ne bi tako u Jerusalimu. (2. Dnevnika 30, 26) Dolo je vreme da se vernici vrate svojim kuama. Potom ustae svetenici i Leviti i blagoslovie narod, i uslien bi glas njihov, i molitva njihova doe u stan Svetinje Gospodnje na Nebu. (2. Dnevnika 30,27) Bog je prihvatio one koji su skruena srca priznali svoje grehe i odluno Mu se obratili, traei oprotenje i pomo. Preostalo je sada jo jedno vano delo u kome je trebalo aktivno da uestvuju oni koji su se vraali svojim kuama; izvrenje toga dela je trebalo da bude dokaz ozbiljnosti izvrenih reformi. Izvetaj belei: Svi sinovi Izrailjevi to se naoe onde, zaoe po gradovima Judinim, i izlomie likove i isekoe lugove i oborie visine i oltare po svoj zemlji Judinoj i Venijaminovoj i po zemlji Jefremovoj i Manasijinoj, dokle sve ne dovrie. Potom se vratie svi sinovi Izrailjevi svaki na svoje nasledstvo, u svoje gradove. (2. Dnevnika 31,1) Jezekija i njegovi pomagai proglasili su i druge reforme, kojima je trebalo zatititi duhovne i zemaljske interese carstva. U svoj zemlji Judinoj car je inio sve to je dobro i pravo i istinito pred Gospodom, Bogom svojim. I u svakome poslu koji zapoe... truae se svim srcem svojim, i srean bee. Uzdae se u Gospoda, Boga Izrailjeva... i ne odstupi od njega, nego drae zapovesti koje zapovedi Gospod Mojsiju. I Gospod bee s njim, kuda god iae. (2. Dnevnika 31,20.21; 2. O carevima 18,57) Jezekijina vladavina bila je obeleena nizom velikih dela Provienja, koja su okolnim narodima pokazivala da je Bog Izrailjev sa svojim narodom. Uspesi Asiraca prilikom zauzimanja Samarije i raseljavanja slabanog ostatka deset plemena po narodima, u toku prvog dela njegove vladavine, naveli su mnoge da posumnjaju u mo jevrejskog Boga. Oholi zbog svojih uspeha, Ninevljani su ve odavno odbacili Joninu vest i postali drski u svom protivljenju namerama Neba. Nekoliko godina posle pada Samarije, njihove pobednike vojske ponovo su se pojavile u Palestini, usmeravajui ovog puta svoje snage na utvrene judejske gradove, i postiui izvesne uspehe; ali su se morale privremeno povui zbog neprilika u drugim delovima carstva. Trebalo je priekati jo nekoliko godina, skoro do kraja Jezekijine vladavine, da bi se pred svim narodima pokazalo hoe li bogovi neznaboaca postii konanu pobedu.

96

29 poglavlje

POSLANICI IZ VAVILONA
Sredinom svoje uspene vladavine car Jezekija iznenada se razboleo od teke, smrtonosne bolesti. Bolest na smrt, bila je tako teka da mu ljudi nisu mogli pomoi. Poslednja nada je nestala, kada se pred njim pojavio prorok Isaija s porukom: Ovako veli Gospod: naredi za kuu svoju, jer e umreti i nee ostati iv! (Isaija 38,1) Izgledi su do krajnosti postali mrani; ipak, car je mogao da se obrati Onome koji je i do tada bio njegovo utoite i sila, pomonik, koji se u nevoljama brzo nalazi. (Psalam 46,1) I tako se okrete licem k zidu, i pomoli se Gospodu, govorei: Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred tobom verno i celim srcem, i tvorio to je tebi ugodno! I plaka Jezekija veoma. (2. O carevima 20,2.3) Od Davidovog vremena nije bilo cara koji je toliko uinio za izgradnju Bojeg carstva u vreme otpada i obeshrabrenja kao to je to uinio Jezekija. Vladar na samrti verno je sluio svome Bogu i jaao poverenje naroda u Gospoda kao vrhovnog Vladara. I, kao nekada David, i on je sada mogao da kae:
Neka izae preda te molitva moja, Prigni uho svoje jauku mojemu, Jer je puna jada dua moja, I ivot se moj primae grobu. (Psalam 88,2.3) Jer si ti nadanje moje, Gospode Boe, Pouzdanje moje od mladosti moje, Ti si od roenja mojega pomo moja bio. Ne naputaj me kad me snaga moja izdaje! Boe, ne udaljuj se od mene! Boe, moj, pohitaj mi u pomo! Ne ostavi me, Boe, dok ne kazujem kolenu ovome, Slavu tvoju, Silu tvoju kolenu buduemu! (Psalam 71, 5.6.9.12.18. Bakoti)

Onaj, ijega milosra nije nestalo, uo je molitvu svoga sluge (Pla Jeremijin 3,22). I Isaija jo ne bee otiao do polovine dvora, a doe mu re Gospodnja, govorei: Vrati se i reci Jezekiji, voi naroda mojega: ovako veli Gospod, Bog Davida, oca tvojega: uo sam molitvu tvoju, i video sam suze tvoje, evo, isceliu te, do tri dana ii e u dom Gospodnji. I dodau ti veku petnaest godina, i izbaviu tebe i ovaj grad iz ruku cara Asirskoga, i braniu ovaj grad sebe radi i radi Davida, sluge svojega! (2. O carevima 20,46) Prorok se radosno vratio s reima obeanja i nade. Isaija je caru preneo vest o Bojoj milosti i zatitnikom staranju uz nalog da se grudva smokava stavi na obolelo mesto.

97

Kao i Mojsije u zemlji madijanskoj, kao i Gedeon u prisutnosti nebeskog vesnika, kao i Jelisije, neposredno pre uznesenja svog uitelja, tako je i Jezekija zatraio neki znak da poruka dolazi s Neba. ta e biti znak da e me Gospod isceliti i da u do tri dana otii u dom Gospodnji, raspitivao se kod proroka. A Isaija ree: ovo neka ti bude znak od Gospoda da e uiniti Gospod to je rekao: hoe li da otide sen deset kolenaca napred ili da se vrati deset kolenaca natrag? A Jezekija ree: lako je da sen otide napred deset kolenaca, nemoj, neka se vrati sen deset kolenaca natrag! Jedino pod Bojim neposrednim delovanjem senka na sunanom satu mogla je da se vrati za deset kolenaca; to je trebalo da bude znak Jezekiji da je Gospod usliio njegovu molitvu. I prorok Isaija zavapi ka Gospodu, i vrati Gospod sen po kolencima po kojima bee otiao na sunaniku Ahazovu. (2. O carevima 20,811) Kada mu je eljeno zdravlje bilo vraeno, judejski car je reima pesme izrekao priznanje Gospodnjoj milosti i zarekao se da e preostale dane svog ivota provesti u dobrovoljnoj slubi Caru nad carevima. Njegovo zahvalno priznanje Bojeg milostivog postupanja prema njemu, predstavlja nadahnue svima koji ele da svoje dane upotrebe na slavu svoga Stvoritelja.
Ja rekoh, Kad se presekoe dani moji: Idem k vratima grobnim, Uze mi se ostatak godina mojih. Rekoh: Neu videti Gospoda, Gospoda u zemlji ivih, Neu vie videti oveka meu onima koji stanuju na svetu. Vek moj proe, I pronese se od mene kao ator pastirski, Presekoh ivot svoj kao tka, Odsei e me od osnutka. Od jutra do veera uinie mi kraj. Miljah za jutra, Da e kao lav potrti sve kosti moje; Od jutra do veera uinie mi kraj. Pitah kao dral i kao lastavica, Ukah kao golubica, Oi mi iilee gledajui gore, Gospode, u nevolji sam, oblakaj mi! ta da reem? On mi kaza i uini. Proiveu sve godine svoje po jadu due svoje! Gospode, o tom se ivi, I u tom je svemu ivot duha mojega, Iscelio si me i sauvao u ivotu. Evo, na mir doe mi ljuti jad, Ali tebi bi milo da izvue duu moju Iz jame pogibli, Jer si bacio za lea svoja sve grehe moje. Jer nee grob tebe slaviti, Nee te smrt hvaliti, I koji siu u grob ne nadaju se tvojoj istini. ivi, ivi, oni e te slaviti, Kao ja danas. Otac e sinovima javljati istinu tvoju. Gospod me spase, Zato emo pevati pesme moje,

98

U domu Gospodnjem, Dokle god smo ivi! (Isaija 38,1020)

U plodnim dolinama Tigra i Eufrata iveo je u to vreme pod vlau Asirije, jedan prastari narod koji je bio predodreen da vlada svetom. Meu tim ljudima bilo je i mudraca koji su mnogo panje posveivali prouavanju nebeskih tela; kada su zapazili da se senka na sunanom satu vratila za deset kolenaca, veoma su se zaudili. Njihov car, Merodah Valadan, uvi da se to udo dogodilo kao znak Judinom caru da mu je Bog podario nove godine ivota, uputio je poslanike Jezekiji da mu estitaju ozdravljenje i saznaju, ako je to mogue, neto vie o Bogu koji je bio sposoban da uini tako veliko udo. Poseta ovih poslanika upuenih od vladara daleke zemlje, pruila je Jezekiji priliku da uzdigne ivoga Boga. Kako im je lako mogao progovoriti o Bogu koji odrava sve to je stvoreno, i ijom je milou, iako su sve nade bile izgubljene, njegov ivot sauvan! Do kakve je znaajne promene moglo doi da su ti traioci istine iz haldejskih ravnica bili pozvani da priznaju vrhovnu vlast ivoga Boga! Meutim, Jezekijino srce bilo je puno oholosti i tatine i, da bi uzdigao sebe, dozvolio je zavidljivim oima da pregledaju riznice svega ime je Bog blagoslovio svoj narod. Car im pokaza sve riznice svoje, srebro i zlato i mirise, i najbolje ulje, i kuu u kojoj mu bee oruje, i to se god nalaae u riznicama njegovim, ne osta nita da im ne pokaza Jezekija. (Isaija 39,2) Nije to uinio da bi proslavio Boga, ve da bi se uzdigao u oima stranih knezova. Nije zastao da razmisli da su ti ljudi predstavnici jednog snanog naroda, koji nema straha Bojega niti ljubavi prema Bogu u svom srcu, i da nije mudro otkriti im tajne koje se odnose na zemaljsko bogatstvo naroda. Ova poseta poslanika vladara daleke zemlje stavila je na probu Jezekijinu zahvalnost i odanost Bogu. Izvetaj kae: Samo kada dooe poslanici knezova vavilonskih da se raspitaju za udo koje bi u zemlji, ostavi ga Gospod da bi ga iskuao da bi se znalo ta mu je u srcu. (2. Dnevnika 32,31) Da je Jezekija iskoristio pruenu priliku da posvedoi o sili, dobroti i saueu Izrailjevog Boga, izvetaj poslanika moda bi bio slian svetlosti koja probija tamu. Meutim, on je uzdigao sebe iznad Gospoda nad vojskama. Nije postupio prema dobru koje mu se uini, jer se ponese srce njegovo. (2. Dnevnika 32,25) Posledice koje su usledile bile su razorne! Isaiji je bilo otkriveno da e poslanici, vraajui se u svoju zemlji, poneti sa sobom i izvetaj o blagu koje su videli, i da e vavilonski car i njegovi savetnici poeti da stvaraju planove da svoju zemlju obogate blagom iz Jerusalima. Jezekija je teko zgreio, zato se podie na njega gnev i na Judu i na Jerusalim. (2. Dnevnika 32,25) Tada doe prorok Isaija k caru Jezekiji i ree mu: ta su govorili ti ljudi? i odakle su doli k tebi? A Jezekija ree: iz daljne zemlje doli su k meni, iz Vavilona! A on ree: ta su videli u tvom dvoru? A Jezekija ree: videli su sve to ima u mom dvoru, nije ostalo nita u riznicama mojim da im nisam pokazao. Tada ree Isaija Jezekiji: uj re Gospoda nad vojskama: Evo, doi e vreme kada e se odneti u Vavilon sve to ima u kui tvojoj, i to su sabirali oci tvoji do danas, nee ostati nita, veli Gospod. I sinove tvoje, koji e izai od tebe, koje e roditi, uzee da budu dvorani u dvoru cara vavilonskoga. A Jezekija ree Isaiji: dobra je re Gospodnja koju si rekao. Jo ree: je li, za moga veka bie mir i vera? (Isaija 39,38) Ispunjen kajanjem, ponizi se Jezekija zato to se bee ponelo srce njegovo, i on i Jerusalimljani, te ne doe na njih gnev Gospodnji za ivota Jezekijina. (2. Dnevnika 32,26) Ali, zlo seme bilo je posejano koje e u svoje vreme proklijati i doneti etvu opustoenja i bola. Ipak, u toku preostalih godina svoje vladavine car Judin trebalo je da uiva u blagostanju zbog vrste reenosti da popravi prolost i proslavi ime Boga kome slui. Meutim, njegova vera je morala da proe kroz teku probu, a on je morao da naui da se jedino uz potpuno oslanjanje na Gospoda moe nadati da e pobediti sile tame, koje su se zaverile da mu donesu propast i potpuno unitenje njegovom narodu. Izvetaj o Jezekijinom neuspehu da se u vreme posete asirskih poslanika pokae dostojan ukazanog poverenja, predstavlja vanu pouku svima nama. Mnogo vie nego to inimo, treba da govorimo o dragocenim poglavljima svoga iskustva, o Bojoj milosti i dobroti, o nenadmanim dubinama Spasiteljeve ljubavi. Kada su nai um i srce puni Boje ljubavi, nee nam biti teko da govorimo o onome to pripada duhovnom ivotu. Uzviene misli, plemenite tenje, jasno shvatanje istine, nesebine namere, enja za pobonou i svetou, sve to bie izraeno reima koje e ukazivati na karakter onoga to se krije u srcu. Onima s kojima se iz dana u dan druimo potrebna je naa pomo, neophodno nae vostvo. Oni mogu da budu u takvom duevnom stanju da im re izgovorena u pravo vreme bude kao klin stavljen na pravo mesto. Sutra bi se neke od tih dua mogle nai na mestu na kome im se ne bismo mogli ponovo pribliiti. Kakav je na uticaj na te nae saputnike?

99

Svaki dan u ivotu namee nam odgovornosti koje moramo da nosimo. Svojim reima i delima, svakoga dana, utiemo na one s kojima se druimo. Zato je velika naa potreba da postavimo strau kod svojih usana i budno pazimo na svoje korake! Jedan nesmotren pokret, jedan nerazuman korak, i uzburkani talasi pokrenuti nekim velikim iskuenjem mogu odvui duu u propast. Misli koje smo usadili u ljudski um ne moemo izbrisati. Ako su bile zle, tada smo, moda, pokrenuli niz okolnosti, poplavu zla, koju nismo u stanju da zaustavimo. Sa druge strane, ako svojim primerom pomognemo drugima da prihvate dobra naela, dajemo im snagu da ine dobro. Oni, sa svoje strane, ire taj isti blagosloveni uticaj na druge. Tako stotine i hiljade dobijaju pomo zahvaljujui naem nesvesnom uticaju. Iskreni Hristov sledbenik jaa dobre namere svih ljudi s kojima dolazi u dodir. Svetu nevernika koji voli greh, on otkriva silu Boje milosti i savrenstvo Njegovog karaktera.

30 poglavlje

IZBAVLjENjE OD ASIRIJE
Kada se narod naao u velikoj opasnosti, u vreme kada su asirske ete prodirale u judejsku zemlju i kada je izgledalo da od potpunog razaranja nita ne moe sauvati Jerusalim, Jezekija je bodrio snage svoje drave da se s nepokolebljivom hrabrou odupru svojim neznaboakim ugnjetaima i da se oslone na Gospodnju izbaviteljsku mo. Budite slobodni i hrabri, ne bojte se i ne plaite se cara Asirskoga ni svega mnotva to je s njime, ohrabrivao je Judejce, jer je s nama vei nego s njime. S njime je miica telesna, a s nama je Gospod, Bog na, da nam pomogne i da bije nae bojeve. (2. Dnevnika 32,7.8) Jezekija nije bez razloga govorio s takvom sigurnou, bio tako uveren u povoljan ishod. Hvalisavi Asirci, iako su neko vreme sluili Bogu kao orue da ibom svoga gneva kanjava narode, nisu bili predodreeni da stalno pobeuju (vidi: Isaija 10,5). Ne boj se Asirca, glasila je poruka koji je Bog nekoliko godina pre toga uputio preko Isaije onima koji stanuju u Sionu. Jer jo malo... i podignue na njega Gospod nad vojskama bi, te e biti kao rasap madijanski kod kamena Oriva, i kao tap njegov na moru, i podignue ga kao u Egiptu. I tada e se skinuti breme njegovo s ramena tvojega i jaram njegov s vrata tvojega, i izlomie se jaram od pomazanja. (Isaija 10,2427) U drugoj prorokoj poruci, objavljenoj godine koje umre car Ahaz, prorok je rekao: Zakle se Gospod nad vojskama, govorei: doista, bie kako sam smislio, i kako sam naumio izvrie se. Potru Asirca u zemlji svojoj, na gorama svojim izgaziu ga; tada e se skinuti s njih jaram njegov, i breme njegovo s plea njihovih skinue se. To je namiljeno svoj zemlji, i to je ruka podignuta na sve narode. Jer je Gospod nad vojskama naumio, i ko e razbiti? I njegovu ruku podignutu ko e odvratiti? (Isaija 14,28.2427) Mo ugnjetaa morala je biti slomljena. Meutim, Jezekija je tokom prvih godina svoje vladavine, nastavio da plaa danak Asiriji, u skladu s ugovorom koji je sklopio Ahaz. U meuvremenu, posavetovao se s knezovima svojim i s junacima svojim i preduzeo sve to je bilo u njegovoj moi da osigura odbranu svoga carstva. Postarao se da u gradu, u jerusalimskim zidovima, uvek postoje obilne zalihe vode, ak i da je u okolini grada ponestane. I ohrabri se, te ozida sav zid oboreni, i podie kule, i spolja ozida jo jedan zid, i utvrdi Milon u gradu Davidovu, i naini mnogo oruja i titova. I postavi vojvode nad narodom. (2. Dnevnika 32,3.5.6) Nije bilo proputeno nita to je trebalo uiniti da bi grad bio pripremljen za opsadu. U vreme kada je Jezekija stupio na judejski presto, Asirci su ve odveli u ropstvo mnotvo sinova Izrailjevih iz severnog carstva; nekoliko godina posle poetka njegove vladavine, dok je jo radio na jaanju odbrane Jerusalima, Asirci su opkolili i zauzeli Samariju i rasejali deset plemena po brojnim provincijama asirskog carstva. Judejska granica bila je udaljena samo nekoliko kilometara, a Jerusalim manje od 80 kilometara; bogati plen u riznicama Hrama mogao je navesti neprijatelja da se vrati. Meutim, judejski car je odluio da uini sve to je u njegovoj moi da bi se pripremio za pruanje otpora neprijatelju; i uinivi sve to su ljudska mudrost i snaga mogle uiniti, okupio je svoje vojnike i pozvao ih da budu hrabri. Jer je Svetac Izrailjev velik posred vas, glasila je poruka koja je preko Isaije bila upuena Judi; i car je u nepokolebljivoj veri objavio: S nama je Gospod, Bog na, da nam pomogne, i da bije nae bojeve! (Isaija 12,6; 2. Dnevnika 32,8) Nita tako brzo ne nadahnjuje verom kao pokazivanje vere! Judejski car se pripremio za oluju koja se pribliavala; siguran da e se proroanstvo protiv Asiraca ispuniti, oslonio se svojom duom na Boga. A narod se osloni na rei Jezekije, cara Judina! (2. Dnevnika 32,8) Bez obzira to e se sada asirska vojska, odmah posle pobede nad najveim narodima sveta, posle pobede nad Samarijom u Izrailju, okrenuti svim svojim snagama protiv Jude; bez obzira to e se hvalisati: Kako je ruka moja dostigla kraljevstva idola, gde je likova njihovih bilo vie nego u Jerusalimu i u Samariji, i kako sam Samariji i likovima njenim uinio, neu li uiniti Jerusalimu i likovima njegovim (Isaija 10,10.11. Bakoti), Juda nije imao ega da se boji, jer je Gospod bio njegova uzdanica. Dugo oekivani as odluke konano je doao. Asirske snage, napredujui iz pobede u

100

pobedu, pojavile su se u Judeji. Sigurne u svoj uspeh, voe su svoje snage podelile u dve armije, od kojih je jedna na jugozapadu trebalo da se suoi s egipatskom vojskom, a druga da opsedne Jerusalim. Jedina nada judejskog naroda bila je sada u Bogu. Svaka pomo koju bi Egipat mogao da prui bila je onemoguena, a u blizini nije bilo drugog naroda koji bi im kao prijatelj pruio ruku. Asirski oficiri, sigurni u snagu svoje disciplinovane vojske, zakazali su sastanak s judejskim knezovima i drsko zahtevali da im se grad preda. Zahtev je bio praen hulama i pogrdama protiv jevrejskog Boga. Boje ime vie nije izazivalo strahopotovanje meu narodima, ve je postalo predmet stalnog vreanja zbog slabosti i otpada Izrailja i Jude. (Vidi: Isaija 52,5) Kaite caru Jezekiji, zahtevao je Ravsak, jedan od Senahirimovih visokih oficira, ovako kae veliki car, car Asirski, kakva je to uzdanica u koju se uzda? Ti veli, ali su to prazne rei, da ima saveta i sile za rat. U to se, dakle, uzda da si se odmetnuo od mene? (2. O carevima 18,19.20) Oficiri su razgovarali izvan gradskih vrata, ali su ih straari na zidinama ipak mogli uti. Kada su predstavnici asirskog cara poeli glasno da trae od judejskih knezova da prihvate njihove zahteve, bilo im je predloeno da govore aramejskim umesto judejskim jezikom da narod na zidinama ne bi bio upoznat s tokom pregovora. Ravsak, odbacujui prezrivo taj predlog, jo vie je pojaao glas i, nastavljajui da govori jevrejskim jezikom, uzviknuo: ujte rei velikoga cara Asirskoga! Ovako veli car: nemojte da vas vara Jezekija, jer vas ne moe izbaviti. Nemojte da vas nagovori Jezekija da se uzdate u Gospoda, govorei: Gospod e nas izbaviti, ovaj se grad nee dati u ruke caru Asirskom! Ne sluajte Jezekije, jer ovako kae car Asirski: uinite mir sa mnom, i hodite k meni, pa jedite svaki sa svoga okota i svaki sa svoje smokve, i pijte svaki iz svojega studenca, dokle ne doem i ne odnesem vas u zemlju kao to je vaa, u zemlju obilnu itom i vinom, u zemlju obilnu hlebom i vinogradima. Nemojte da vas vara Jezekija, govorei: Gospod e vas izbaviti! Je li koji izmeu bogova drugih naroda izbavio svoju zemlju iz ruke cara Asirskoga? Gde su bogovi Ematski i Arfadski? Gde su bogovi Sefarvimski? Jesu li izbavili Samariju iz mojih ruku? Koji su izmeu svih bogova ovih zemalja izbavili zemlju svoju iz moje ruke? Pa zar e Gospod izbaviti Jerusalim iz moje ruke? (Isaija 36,1320) Na sve ove izazove sinovi Judini ne odgovorie mu ni rei. Pregovori su bili zavreni. Jevrejski predstavnici su se vratili Jezekiji razderavi haljine, i kazae mu rei Ravsakove. (Isaija 36,21.22) A car, kada je uo ovaj bogohulni izazov, razdre haljine svoje, i veza oko sebe kostret, i otide u dom Gospodnji. (2. O carevima 19,1) Glasnik je bio poslan Isaiji da ga upozna s ishodom pregovora. Ovo je dan nevolje i ukora i ruga, glasila je careva poruka, da ako je uo Gospod, Bog tvoj, sve to ree Ravsak, kojega posla car Asirski, gospodar njegov, da rui Boga ivoga, i da ga vrea reima, koje je uo Gospod, Bog tvoj; pomoli se za ostatak koji se nalazi! (2. O carevima 19,3.4) Tada se pomoli toga radi car Jezekija i prorok Isaija, sin Amosov, i vapie k Nebu. (2. Dnevnika 32,20) Bog je usliio molitve svojih slugu. Preko Isaije bila je upuena poruka Jezekiji: Ovako veli Gospod: ne plai se rei koje si uo, kojima hulie na mene sluge cara Asirskoga! Evo, ja u pustiti na njega duh, te e uti glas i vratiti se u svoju zemlju, i uiniu da pogine od maa u svojoj zemlji! (2. O carevima 19,6.7) Asirski predstavnici, posle sastanka s Judinim knezovima, otili su da lino razgovaraju sa svojim carem, koji se nalazio sa delom svoje vojske, koji je branio pristup iz Egipta. Sasluavi njihov izvetaj, Senahirim je napisao pisma ruei Gospoda, Boga Izrailjeva, i govorei na njega reima: kao to bogovi naroda zemaljskih nisu izbavili naroda svojega iz mojih ruku, tako nee ni Bog Jezekijin izbaviti naroda svojega iz mojih ruku. (2. Dnevnika 32,17) Ova ohola pretnja bila je propraena porukom: Neka te ne vara Bog tvoj, u kojega se uzda, govorei: nee se dati Jerusalim u ruke caru Asirskome. Eto, uo si ta su sve uinili carevi Asirski svim zemljama, potrvi ih sasvim, a ti li e se izbaviti? Jesu li narode koje satre oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe, i sinove Edenove, koji bejahu u Telasaru? Gde je car Ematski i car Arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i od Ave? (2. O carevima 19,1013) Kada je judejski car primio ovo uvredljivo pismo, odneo ga je u Hram i razvio... pred Gospodom, zatraivi u vrstoj veri pomo sa Neba da bi narodi na Zemlji mogli da vide da jevrejski Bog i sada ivi i da vlada (2. O carevima 19,14). Gospodnja ast je bila u pitanju; samo je On mogao da donese izbavljenje. Gospode, Boe Izrailjev, molio se Jezekija, koji sedi na heruvimima, ti si sam Bog svim carstvima na Zemlji, ti si stvorio nebo i zemlju. Prigni, Gospode, uho svoje i uj; otvori, Gospode, oi svoje i vidi; uj rei Senahirima, koji posla da rui Boga ivoga. Istina je, Gospode, opustoili su carevi Asirski one narode i zemlje njihove, i pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne bejahu bogovi, nego delo ruku ovejih, drvo i kamen, zato

101

ih potre. I zato, Gospode, Boe na, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznaju sva carstva na zemlji da si ti, Gospode, sam Bog! (2. O carevima 19,1519)
Pastire Izrailjev, uj! Koji vodi sinove Josifove kao ovce, Koji sedi na heruvimima, javi se! Pred Jefremom i Venijaminom i Manasijom probudi krepost svoju, I hodi da nam pomogne! Boe, povrati nas, Neka zasja lice tvoje, Da se spasemo! Gospode, Boe nad vojskama, Dokle e se gneviti kad te moli narod tvoj! Hrani ih hlebom suznim, I poji ih suzama trostrukom merom. Uinio si da se oko nas svaaju susedi nai, I neprijatelji se nai smeju meu sobom. Boe nad vojskama, povrati nas, Neka zasja lice tvoje da se spasemo! Iz Misira si preneo okot, Izagnao narode, i posadio ga. Okrio si za nj, i on pusti ile, I zauze svu zemlju. Gore se pokrie njegovim senom, I loze su mu kedri Boji. Pustio je loze svoje do mora, I ogranke svoje do reke. Zato si mu razvalio ogradu, Da ga kida ko god proe? Gorski vepar podgriza ga, I poljska zver jede ga. Boe nad vojskama, obrati se, Pogledaj s Neba i vidi, I obii vinograd ovaj! Sad ovaj, koji je posadila desnica tvoja, I sina, kojega si ukrepio sebi! Oivi nas, i ime tvoje prizvaemo, Gospode, Boe nad vojskama, povrati nas, Neka zasja lice tvoje, da se spasemo! (Psalam 80)

Jezekijina molitva za Judu i u ast njegovog vrhovnog Vladara bila je u skladu s Bojom voljom. Solomun, u svojoj molitvi za posveenje Hrama, molio se Gospodu da daje pravicu sluzi svojemu i narodu svojemu Izrailju u svako doba, da bi poznali svi narodi na Zemlji da je Gospod sam Bog i da nema drugoga! (1. O carevima 8,59.60) Molio se da Gospod pokae svoju posebnu naklonost u vreme rata ili kada vojske ponu da tlae narod, pa Izrailjevi knezovi poi u dom molitve i zatrae izbavljenje (1. O carevima 8,33.34). Jezekija nije bio ostavljen bez nade. Isaija mu je poslao sledeu poruku: Ovako veli Gospod, Bog Izrailjev: usliio sam za to si mi se molio radi Senahirima, cara Asirskoga. Ovo je re koju Gospod izree za njega: Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, ker Sionska, za tobom mae glavom ker Jerusalimska. Koga si ruio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao uvis oi svoje? Na Sveca Izrailjeva! Preko poslanika svojih ruio si Gospoda i rekao si: s mnotvom kola svojih izioh na visoke gore, na strane Livanske, i posei u visoke kedre njegove i lepe jele njegove, i ui u u krajnji stan njegov, u umu njegova Karmila! Ja sam kopao i pio vodu tuu, i isuio sam stopama svojim sve vode gradovima! Nisi li uo da ja to odavno inim i od iskona da sam tako uredio? Sada te putam da prevrati tvrde gradove u puste gomile. Zato oni koji u njima ive iznemogoe, uplaie se i smetoe se, postae kao trava poljska, kao zelena travica, kao trava na krovovima, koja se sui pre nego to sazri. Znam sedenje tvoje, i polaenje tvoje i dolaenje tvoje znam, i kako besni na mene. Jer besni na mene, i tvoja obest doe do mojih uiju; zato u metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje, i uzdu svoju u gubicu tvoju, pa

102

u te odvesti natrag putem kojim si doao! (2. O carevima 19,2028) Okupatorska vojska opustoila je zemlju Judinu, ali Bog je obeao da e se na udesan nain postarati za potrebe naroda. Jezekija je dobio poruku: A tebi ovo neka bude znak: jeete ove godine to samo od sebe rodi, i druge godine to opet samo od sebe rodi, a tree godine sejte i anjite i sadite vinograde i jedite rod s njih. Jer ostatak doma Judina, to ostane, opet e pustiti ile odozdo i roditi odozgo. Jer e iz Jerusalima izai ostatak, i iz gore Siona, koji se sauvaju. Revnost Gospoda nad vojskama uinie to. Zato ovako veli Gospod za cara Asirskoga: nee ui u ovaj grad, niti e baciti amo strele, nee se primai k njemu sa titom, niti e iskopati opkopa oko njega. Vratie se putem kojim je doao, a u grad ovaj nee ui, veli Gospod. Jer u braniti taj grad, i sauvau ga, sebe radi i radi Davida, sluge svojega. (2. O carevima 19,29 34) Iste te noi dolo je izbavljenje. I istu no aneo Gospodnji izie i pobi u okolu Asirskom sto i osamdeset i pet tisua. (2. O carevima 19,35) Svi junaci i vojvode i knezovi u vojsci cara Asirskoga bili su pobijeni (2. Dnevnika 32,21). Vest o ovoj stranoj kazni, izvrenoj nad vojskom koja je krenula da zauzme Jerusalim, uskoro je stigla i do Senahirima, koji je i dalje spreavao pristup Judeji iz Egipta. Obuzet strahom, asirski car pourio je da povue vojsku i da se vrati sa sramotom u svoju zemlju. (2. Dnevnika 32,21) Meutim, nije dugo vladao. U skladu s proroanstvom koje je bilo izreeno o njegovom iznenadnom kraju, ubili su ga pripadnici njegovog doma, i na njegovo mesto zacari se Esarhadon, sin njegov. (Isaija 37,38) Jevrejski Bog nadvladao je ohole Asirce. Gospodnja ast bila je odbranjena u oima okolnih naroda. U Jerusalimu je narodno srce bilo ispunjeno svetom radou. Njihove iskrene molitve za izbavljenje bile su praene priznanjem greha i mnogim suzama. U svojoj velikoj potrebi potpuno su se pouzdali u Boju spasonosnu silu i On ih nije izneverio. I sada su tremovi Hrama odzvanjali sveanim pesmama hvale.
Zna se u Judeji za Boga, U Izrailja je veliko ime njegovo. U Salimu je stan njegov, I naselje njegovo na Sionu. Onde je polomio krilate strele luku, tit i ma i rat. Ti si svetao, Divniji od gora hajdukih. Koji su junakog srca postae plen, Zaspae snom svojim, I junaci ne naoe ruku svojih. Od pretnje tvoje, Boe Jakovljev, Dremlju kola i konj. Ti si straan, I ko e se odrati pred licem tvojim kad se razgnevi? S Neba javlja sud, Zemlja se prepada i mui, Kada Bog ustaje na sud, Da pomogne svima koji stradaju na Zemlji. I gnev ljudski obraa se u slavu tebi, Kad se jednom opae gnevom. Polaite i izvrujte zavete Gospodu, Bogu svojemu, Svi koji ste oko njega, nosite dare Stranome! On ukroava duh knezovima, On je straan carevima zemaljskim! (Psalam 76)

Uspon i pad asirske imperije prua obilje pouka narodima koji danas ive na Zemlji. Slavu Asirije na vrhuncu njenog blagostanja, nadahnuta re uporedila je s plemenitim drvetom u Bojem vrtu, koje nadviuje sva okolna drveta. Eto, Asirac bee kedar na Livanu, lepih grana i debela hlada i visoka rasta, kojemu vrhovi behu meu gustim granama... u hladu njegovu seahu svi veliki narodi. I bee lep veliinom svojom i duinom grana svojih,

103

jer mu koren bee kod velike vode. Kedri u vrtu Bojemu ne mogahu ga zakloniti, jele ne mogahu se izjednaiti s njegovim granama, i javori ne behu kao ogranci njegovi; nijedno drvo u vrtu Bojemu ne bee na lepotu tako kao on... zavidee mu sva drveta Edemska to behu u vrtu Bojemu. (Jezekilj 31,39) Meutim, asirski vladari, umesto da svoje neobine blagoslove upotrebe na korist ljudskom rodu, postali su bi mnogim zemljama. Nemilosrdni, ne obraajui panju ni na Boga ni na blinje, sledili su svoju utvrenu politiku prisiljavanja svih naroda da priznaju nadmonost bogova Ninevije, koje su uzdizali i iznad Najviega. Bog im je poslao Jonu s veu opomene, i za neko vreme ponizili su se pred Gospodom nad vojskama i zatraili oprotenje. Ali, vrlo brzo vratili su se oboavanju idola i osvajanju sveta. Prorok Naum, optuujui zloince u Nineviji, uzvikuje:
Teko gradu krvnikom, Sav je pun lai i otimanja, Grabe ne izbiva iz njega. Pucaju bievi, i tokovi prate, I konji topou, i kola skau. Konjanici poskakuju i maevi se sjaje, I koplja sevaju, I mnotvo je pobijenih... Evo mene na te, Govori Gospod nad vojskama. (Naum 3,15)

S nepogreivom tanou Beskrajni i dalje vodi svoj raun o narodima. Dok nudi svoju milost i dok poziva na pokajanje, ovaj raun ostaje otvoren; ali kada brojevi premae odreenu visinu, koju je Bog utvrdio, poinje izlivanje Njegovog gneva. Raun je zakljuen. Boansko strpljenje prestaje. Milost se vie ne zalae za njih. Gospod je spor na gnev, i velike je moi; ali, nikako ne pravda krivca; put je Gospodnji u vihoru i buri, i oblaci su prah od nogu njegovih. Zapreuje moru i isuuje ga, i sve reke isuuje, vene Vasan i Karmil, i cvet vasanski vene. Gore se tresu od njega, i humovi se rastapaju, a zemlja gori pred njim i vasiona i sve to ivi u njoj. Pred gnevom njegovim ko e se odrati? I ko e se opreti jarosti gneva njegova? Jarost se njegova izliva kao oganj, i stene se raspadaju pred njim. (Naum 1,36) Upravo je na taj nain Ninevija, veseli grad, koji sedi bez brige, koji govori u srcu svom: ja sam, i osim mene nema drugoga bio opustoen, prazan i go i pust, loa lavovima i pasite laviima, kuda iae lav i lavica i lavi, i nikoga ne bee da plai. (Sofonija 2,15; Naum 2,10.11) Gledajui u budunost, u vreme kada e biti oborena oholost Asirije, Sofonija prorie za Nineviju: I u njoj e leati stada, svakojako zverinje izmeu naroda, i gem i uk noivae na dovratnicima njenim; glasom e pevati na prozorima, pusto e biti na pragovima, jer e se poskidati kedrovina. (Sofonija 2,14) Slava asirskog carstva bila je velika; veliki je bio i njegov pad. Prorok Jezekilj, razraujui simboliku plemenitog kedrovog drveta, jasno je prorekao pad Asirije zbog njene oholosti i svireposti. On kae: Zato ovako veli Gospod Gospod, to je visok narastao, i digao vrh svoj meu guste grane, i srce se njegovo ponelo visinom njegovom; zato ga dadoh u ruke najsilnijemu meu narodima da ini s njime to hoe, odvrgoh ga za bezbonost njegovu. I tuinci, najljui izmeu naroda, posekoe ga i ostavie ga, grane mu popadae po gorama i po svim dolinama, i ogranci mu se izlomie po svim potocima na zemlji, i svi narodi zemaljski otidoe iz hlada njegova, i ostavie ga. Na izvaljenom panju njegovu stanuju sve ptice nebeske, i na granama su njegovim sve zveri poljske: da se ne ponosi visinom svojom nijedno drvo kraj vode... Ovako veli Gospod Gospod: u koji dan sie u grob, uinih alost... i sva drveta poljska povenue za njim. Praskom padanja njegova ustresoh narode. (Jezekilj 31,1016) Oholost Asirije i njen pad treba da poslue kao oigledna pouka sve do kraja vremena. Bog i danas pita narode na Zemlji, koji se u svojoj drskosti i oholosti svrstavaju protiv Njega: Na koje si meu drvetima edemskim nalik slavom i veliinom? Ali e biti oboren s drvetima edemskim u najdonji kraj zemlje! (Jezekilj 31,18) Dobar je Gospod, grad je u nevolji, i poznaje one koji se u njega uzdaju. Ali e silnom poplavom uiniti kraj svima koji pokuavaju da se uzdignu iznad Najviega (Naum 1,7.8). I oborie se ponos asirski i palica e se egipatska uzeti! (Zaharija 10,11) Ovo se odnosi ne samo na one narode koji su u stara vremena ustajali protiv Boga, ve i na savremene narode koji proputaju da izvre boanske namere. U dan konanog obrauna, dok pravedni Sudija cele Zemlje bude rasejavao narode (Isaija 30,28), a onima koji su odrali istinu davao dozvolu da uu u Boji grad, nebeski svod odjekivae pobednikim pesmama otkupljenih. Prorok objavljuje: Pevaete kao nou uoi praznika, i veseliete se od srca kao onaj koji ide sa sviralom na goru Gospodnju, k steni Izrailjevoj. I Gospod e pustiti da se uje slava glasa njegova... jer e

104

se od glasa Gospodnjega prepasti Asirac, koji je tukao palicom. I kuda god proe palica pouzdana, kojom e Gospod navaliti na njega, bie bubnji i gusle! (Isaija 30,2932)

105

31 poglavlje

NADA ZA NEZNABOCE
Isaija je tokom cele svoje slube objavljivao jasno svedoanstvo o Bojoj nameri prema neznabocima. I drugi proroci spominjali su ovaj boanski plan, ali njihove poruke nisu bile uvek pravilno shvaene. Zato je Isaiji bilo povereno da Judi potpuno razotkrije istinu da e se u Boji Izrailj ubrojiti i mnogi koji nisu Avramovi potomci po telu. Ovo uenje nije bilo u skladu s teologijom njegovog vremena, ali on je neustraivo objavljivao poruku, koju je dobio od Boga i tako unosio nadu u mnoga srca, koja su eznula za duhovnim blagoslovima, obeanim Avramovom potomstvu. Apostol neznaboaca, u svojoj poslanici vernicima u Rimu, obraa nau panju na tu karakteristiku Isaijinog propovedanja. Isaija govori slobodno, kae Pavle, naoe me koji me ne trae, i javih se onima koji za mene ne pitaju! (Rimljanima 10,20) Izrailjci su naizgled esto bili nesposobni ili nespremni da shvate nameru, koju Bog ima prema neznabocima. Ta namera upravo ih je uinila izdvojenim narodom i uzdigla kao nezavisan narod meu narodima na Zemlji. Avram, njihov praotac, kome je prvome bilo upueno zavetno obeanje, bio je pozvan da napusti svoju rodbinu, da ode u daleke krajeve i odnese svetlost neznabocima. Iako je u obeanje, koje je dobio, bilo ukljueno i potomstvo, brojno kao pesak pored mora, nikakva sebina namera nije stajala iza obeanja da e on postati osniva velikog naroda u zemlji Hananskoj. U Boji zavet uinjen s njim bili su ukljueni i svi narodi na Zemlji. Gospod je obeao: Blagosloviu te, i ime tvoje proslaviu, i ti e biti blagoslov. Blagosloviu one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleu one koji tebe usproklinju, i u tebi e biti blagoslovena sva plemena na Zemlji. (1. Mojsijeva 12,2.3) Prilikom obnavljanja zaveta, kratko vreme pre Isakovog roenja, ponovo je bila objavljena Boja namera prema ljudskom rodu. I u njemu e se blagosloviti svi narodi na Zemlji, glasilo je Gospodnje obeanje koje se odnosilo na dete obeanja (1. Mojsijeva 18,18). Nebeski posetilac kasnije je jo jednom izjavio: I blagoslovie se u semenu tvojemu svi narodi na Zemlji! (1. Mojsijeva 22,18) Sveobuhvatni uslovi ovog zaveta bili su poznati Avramovoj deci i deci njihove dece. Izrailjci su bili izbavljeni iz egipatskog ropstva da bi mogli da budu na blagoslov narodima i da bi se Boje ime obznanilo po svoj Zemlji. (2. Mojsijeva 9,16) Ako budu bili posluni Bojim zahtevima, po mudrosti i razumu trebalo je da budu daleko ispred ostalih naroda; ova prednost mogla je da se osigura i sauva jedino zato da bi se ispunila Boja namera prema svim narodima na Zemlji. udesna dela Provienja za vreme oslobaanja Izrailja iz egipatskog ropstva i osvajanje Obeane zemlje, pokrenula su mnoge neznaboce da priznaju Izrailjevog Boga za svog vrhovnog Vladara. I poznae Misirci, glasilo je obeanje, da sam ja Gospod, kada dignem ruku svoju na Misir i izvedem sinove Izrailjeve izmeu njih! (2. Mojsijeva 7,5) ak je i oholi Faraon bio prisiljen da prizna Gospodnju mo. Otidite, pourivao je Mojsija i Arona, posluite Gospodu ... pa i mene blagoslovite! (2. Mojsijeva 12,31.32) Prilikom svog napredovanja, ete Izrailjeve ustanovile su da je glas o monim delima jevrejskog Boga iao ispred njih, i da su pojedinci meu neznabocima poinjali da shvataju da je samo On pravi Bog. U pokvarenom Jerihonu, ena neznabokinja je posvedoila: Jer je Gospod, Bog va, Bog gore na nebu i dole na zemlji! (Isus Navin 2,11) Poznanje Gospodnje, koje je tako dolo i do nje, osiguralo joj je izbavljenje. Verom Raav... ne pogibe s nevernicima. (Jevrejima 11,31) Njeno obraenje nije bio neki izolovani izraz boanske milosti prema idolopoklonicima koji su priznali Njegov boanski autoritet. Usred zemlje, mnogobrojna grupa Gavaonci odbacila je neznabotvo i sjedinila se s Izrailjem, dobijajui tako deo u blagoslovima zaveta. Bog ne priznaje nikakve razlike zasnovane na nacionalnosti, rasi ili kasti. On je Stvoritelj celog oveanstva. Svi ljudi stvaranjem pripadaju istoj porodici, i svi su jedno otkupljenjem. Isus je doao da obori svaki zid razdvajanja, da otvori svako odeljenje u tremovima Hrama, tako da svaka dua slobodno moe da doe Bogu. Njegova ljubav je tako iroka, tako duboka, tako potpuna, da svuda prodire. Ona iz podruja sotoninog uticaja uzdie one koji su bili zavedeni njegovim prevarama, i stavlja ih pored Bojeg prestola, prestola koji je okruen dugom obeanja. U Hristu nema ni Jevrejina ni Grka, roba ni slobodnjaka. Blagoslovene Gospodnje namere o spasenju neznaboaca, u godinama posle zauzimanja Obeane zemlje, bile su skoro potpuno zaboravljene, i zato je postalo neophodno da Bog ponovo objavi svoj plan. Opomenue se i obratie se ka Gospodu svi krajevi zemaljski, psalmista je bio nadahnut da zapeva, i poklonie se pred njim sva plemena neznaboaka! Doi e vlastela iz Misira, Etiopija e pruiti ruke svoje Bogu! Tada e se neznaboci bojati imena Gospodnjega, i svi carevi zemaljski slave njegove! Napisae se ovo potonjemu rodu, i narod nanovo stvoren hvalie Gospoda. to je prinikao sa svete visine svoje, Gospod pogledao s neba na zemlju, da uje uzdisanje sunjevo, i odrei sinove smrtne; da bi kazivali na Sionu ime Gospodnje i hvalu

106

njegovu u Jerusalimu, kad se skupe narodi i carstva da slue Gospodu. (Psalam 22,27; 68,31; 102,15.1822) Da je Izrailj opravdao sveto poverenje, svi narodi sveta uestvovali bi u njegovim blagoslovima. Ali, srca onih kojima je bilo povereno poznavanje spasonosne istine, ostala su ravnoduna prema potrebama blinjih. Kada je izgubljena iz vida Boja namera, na neznaboce je poelo da se gleda kao na ljude koji se nalaze izvan okrilja Njegove milosti. Svetlost istine bila je uskraena, i tama je preovladala. Narodi su bili prekriveni velom neznanja, Boja ljubav bila je jedva poznata, zabluda i sujeverje su cvetali. Isaija se suoio s takvim okolnostima, kada je bio pozvan u proroku slubu; ipak se nije obeshrabrio, jer su mu u uima jo odjekivali pobedonosni horovi anela oko Bojeg prestola: Puna je sva zemlja slave njegove! (Isaija 6,3) Njegova vera je ojaala kada je dobio vizije o slavnim pobedama Boje Crkve, kada e zemlja biti puna poznanja Gospodnjega kao more vode to je puno. (Isaija 11,9) Zastira kojim su zastrti svi narodi, i pokriva kojim su pokriveni svi narodi, trebalo je konano da bude uniten (Isaija 25,7). Boji Duh trebalo je da se izlije na svako telo. Gladni i edni pravednosti trebalo je da budu ubrojeni meu pripadnike Bojeg Izrailja. I procvetae kao u travi, kao vrbe pokraj potoka, kazao je prorok. Ovaj e rei: ja sam Gospodnji, a onaj e se zvati po imenu Jakovljevu, a drugi e se pisati svojom rukom kao Gospodnji, i prezivae se imenom Izrailjevim. (Isaija 44,4.5) Proroku je bilo dato otkrivenje o Bojem milostivom planu da raseje nepokajane Judejce po narodima na Zemlji. Zato e poznati narod moj ime moje, zato e poznati u onaj dan da sam ja koji govori: evo me, objavio je Gospod (Isaija 52,6). Pouku o poslunosti i poverenju, nije trebalo da samo oni naue, u mestima svoga izgnanstva trebalo je drugima da prenose znanje o ivom Bogu. Mnogi meu sinovima stranaca trebalo je da naue da Ga vole kao svog Stvoritelja i svog Otkupitelja; trebalo je da ponu da svetkuju Njegov sveti subotni dan kao seanje na Njegovu stvaralaku mo i kada On bude zagalio svetu miicu svoju pred svim narodima da svoj narod oslobodi ropstva, svi krajevi zemaljski ugledae spasenje Boje (Isaija 52,10). Mnogi od tih obraenika iz neznabotva poelee da se potpuno sjedine s Izrailjcima i da ih prate, kada se budu vraali u Judeju. Nije bilo razloga da bilo ko meu njima kae: Gospod me je odluio iz svoga naroda (Isaija 56,3), jer je Bog preko svoga proroka objavio svima, koji se budu predali Njemu i potovali Njegov zakon, da e se od tada ubrojati u duhovni Izrailj u Njegovu Crkvu na Zemlji. A tuine koji pristanu uz Gospoda da mu slue i da ljube ime Gospodnje, da mu budu sluge, koji god dre subotu da je ne oskvrne i dre zavet moj, njih u dovesti na svetu goru svoju, i razveseliu ih u domu svojem molitvenom, rtve njihove paljenice i druge rtve bie ugodne na oltaru mome, jer e se dom moj zvati dom molitve svim narodima. Gospod Gospod govori, koji sabira prognanike Izrailjeve: jo u mu sabrati osim onih koji su sabrani! (Isaija 56,68) Proroku je bilo dozvoljeno da pogleda unapred kroz vekove u vreme dolaska obeanog Mesije. U poetku je video samo nevolju i mrak i teku muku. (Isaija 8,22) Mnogi, koji su eznuli za svetlou istine, poli su za lanim uiteljima i zalutali u tajanstvenim lavirintima filozofije i spiritizma, drugi su se pouzdali u oblije pobonosti, ali nisu uneli pravu svetost u svoj svakodnevni ivot. Stanje je beznadeno izgledalo, ali se prizor ubrzo promenio i pred oima proroka ukazala se prekrasna vizija. Video je kako se raa Sunce pravde nosei zdravlje na svojim krilima, i, pun divljenja, uzviknuo je: Ali, nee se onako zamraiti pritenjena zemlja kao pre kad se dotae zemlje Zavulonove i zemlje Neftalimove, ili kao posle, kad dosaivae na putu prema moru, s one strane Jordana, Galileji neznaboakoj. Narod koji hodi u tami videe videlo veliko, i onima koji sede u zemlji gde je smrtni sen, zasvetlee videlo! (Isaija 9,1.2) To slavno Videlo sveta trebalo je da donese spasenje svakom kolenu i jeziku, plemenu i narodu. O delu koje mu je predstojalo, prorok je uo venog Oca kako govori: Malo mi je da mi bude sluga da se podigne pleme Jakovljevo i da se vrati ostatak Izrailjev, nego te uinih videlom narodima, da bude moje spasenje do krajeva zemaljskih! U vreme milosno usliih te, i u dan spasenja pomogoh ti, i uvau te i dau te da bude zavet narodu, da utvrdi zemlju i nasledi opustelo nasledstvo, da kae sunjima: iziite, onima koji su u mraku: pokaite se! Gle, ovi e izdaleka doi, gle, i oni od severa i od zapada, i oni iz zemlje Sinske. (Isaija 49,6.8.9.12) Prorok je gledajui jo dalje u budunost, video doslovno ispunjenje ovih slavnih obeanja. Video je nosioce Radosne vesti spasenja kako odlaze do krajeva Zemlje, svakom plemenu i narodu. uo je Gospoda kako govori o evaneoskoj Crkvi: Gle, ja u kao reku dovesti k njemu mir i slavu naroda kao potok bujan, i zatim joj daje nalog: Rairi mesto atora svojega, i zavese stana tvojega neka se razastru, ne brani, produi ua svoja, i kolje svoje utvrdi; jer e se nadesno i nalevo rasprostraniti, i seme e tvoje naslediti narode! (Isaija 66,12; 54,2.3) Gospod je objavio proroku da e poslati svoje svedoke narodima u Tarsis, u Ful, i u Lud... u Tuval i u Javan, i na daljna ostrva. (Isaija 66,19)
Kako su krasne na gorama

107

Noge onoga koji nosi dobre glase, Koji oglauje mir. Koji javlja dobro, Oglauje spasenje, Govori Sionu: Bog tvoj caruje! (Isaija 52,7)

Prorok je uo Boji glas kojim poziva svoju Crkvu na posao koji joj je odreen, da pripremi put za objavljivanje Njegovog venog carstva. Poruka je bila neuporedivo jasna:
Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, I slava Gospodnja obasja te. Jer, gle, mrak e pokriti zemlju, I tama narode. A tebe e obasjati Gospod, I slava njegova pokazae se nad tobom. I narodi e doi k videlu tvojemu, I k svetlosti koja e te obasjati! Podigni oi svoje unaokolo, i vidi, Svi se skupljaju i idu k tebi, Sinovi e tvoji izdaleka doi, I keri tvoje nosie se u naruju. I tuini e sazidati zidove tvoje, I carevi njihovi sluie ti, Jer u gnevu svojemu udarih te, A po milosti svojoj pomilovau te. I tvoja e vrata biti svagda otvorena, Nee se zatvarati ni danju ni nou, Da ti se dovede sila naroda, I carevi njihovi da se dovedu. Pogledajte u mene I spaete se svi krajevi zemaljski, Jer sam ja Bog i nema drugoga! (Isaija 60,14.10.11; 45,22)

Ova proroanstva o velikom duhovnom probuenju u vreme duboke tame nalaze danas svoje ispunjenje u lancu misionarskih stanica koje se pruaju sve do mranih krajeva sveta. Prorok uporeuje grupe misionara u neznaboakim zemljama sa zastavicama koje su postavljene da usmere one koji trae svetlost istine. Isaija kae: I u to e vreme za koren Jesejev, koji e biti zastava narodima, raspitivati narodi, i poivalite njegovo bie slavno. I tada e Gospod opet podignuti ruku svoju da zadobije ostatak naroda svojega... i podignue zastavu narodima i prognane Izrailjeve i rasejane Judine sabrae s etiri kraja zemaljska. (Isaija 11,1012) Dan izbavljenja je pred vratima. Jer oi Gospodnje gledaju po svoj zemlji da bi pokazivao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema njemu. (2. Dnevnika 16,9) Meu svim narodima, plemenima i jezicima, On vidi ljude i ene koji se mole za prosvetljenje i znanje. Njihova dua je nezadovoljna, dugo su se hranili pepelom (vidi: Isaija 44,20). Neprijatelj svake pravde skrenuo ih je s pravoga puta i oni posru kao slepi ljudi. Meutim, ostali su poteni u srcu i ele da upoznaju bolji put. Oni na mnogo naina, iako u dubinama neznabotva, bez poznavanja pisanog Bojeg zakona i Njegovog Sina Isusa, otkrivaju da boanska sila deluje na njihov um i karakter. Ponekad su oni, koji nisu imali nikakvo znanje o Bogu, osim onoga, koje su primili pod uticajem boanske

108

blagodati, bili ljubazni prema Njegovim slugama i titili ih, izlaui i svoj ivot opasnosti. Sveti Duh usauje Hristovu blagodat u srca mnogih plemenitih trailaca istine, budei u njima sklonosti koje se protive njihovoj prirodi, protive njihovom ranijem obrazovanju. Videlo istinito, koje obasjava svakoga oveka koji dolazi na svet (Jovan 1,9), obasjava i njihovu duu; i to Videlo, ako Mu se budu pokorili, povee njihove korake prema Bojem carstvu. Prorok Mihej kae: Ako sedim u mraku, Gospod e mi biti videlo... izvee me na videlo, videu pravdu njegovu! (Mihej 7,8.9) Nebeski plan spasenja dovoljno je irok i moe da obuhvati ceo svet. Bog ezne da u iscrpljeno oveanstvo udahne dah ivota. On nee dozvoliti nijednoj dui da se razoara ukoliko iskreno ezne za neim uzvienijim i plemenitijim od onoga to svet moe da joj ponudi. On svoje anele neprestano alje onima koji, iako u veoma nepovoljnim okolnostima, verom se mole da ih prome sila, uzvienija od njihove, i da im donese izbavljenje i mir. Bog e im se na razliite naine otkrivati i dovoditi ih u vezu s delima svoga provienja da bi uvrstio njihovo poverenje u Onoga koji je sebe dao u otkup za sve, tako da polau na Boga nadanje svoje, i da ne zaboravljaju dela Bojih, i zapovesti njegove da dre. (Psalam 78,7) Hoe li se junaku uzeti plen, i hoe li se oteti roblje pravednome? Ovako govori Gospod: i roblje junaku uzee se, i plen jakome otee se! (Isaija 49,24.25) Tada e se... posramiti oni koji se uzdaju u lik rezani, koji govore likovima livenim: vi ste nai bogovi! (Isaija 42,17) Blago onome kojemu je pomonik Bog Jakovljev, kojemu je nadanje u Gospodu, Bogu njegovu. (Psalam 146,5) Vratite se ka gradu, sunji, koji se nadate! (Zaharija 9,12) Svima u neznaboakim zemljama koji su iskrena srca, koji su pravedni u oima Neba, u tami sija videlo. (Psalam 112,4) Bog je rekao: I vodiu slepce putem kojega nisu znali, vodiu ih stazama kojih nisu znali, obratiu pred njima mrak u svetlost, i to je neravno u ravno. To u im uiniti, i neu ih ostaviti! (Isaija 42,16)

109

PRAVEDNA KAZNA

110

Nego u te pokarati s merom, a neu te ostaviti sasvim bez ukora! (Jeremija 30,11)

111

32 poglavlje

MANASIJA I JOSIJA
Judino carstvo, koje je uivalo u blagostanju u Jezekijinom razdoblju, jo jednom je nisko palo u vreme dugih godina Manasijine bezbone vladavine, kada je mnogobotvo bilo obnovljeno, a mnogi navedeni na idolopoklonstvo. Ali Manasija zavede Judu i Jerusalim te inie gore nego narodi koje istrebi Gospod. (2. Dnevnika 33,9) Slavna svetlost ranijih narataja bila je zamenjena tamom sujeverja i zablude. Pojavila su se i irila velika zla tiranija, tlaenje, mrnja prema svemu to je dobro. Pravda je bila izopaena, nasilje je postalo sveopta pojava. Ipak, ni ta teka vremena nisu ostala bez svedoka za Boga i pravdu. Muna iskustva, kroz koja je Juda bez tete prolazio u toku Jezekijine vladavine, u mnogim srcima razvila su vrstinu karaktera koja je sada posluila kao bedem protiv sveopteg bezakonja. Njihovo svedoenje za istinu i pravdu izazvalo je bes Manasije i njegovih prijatelja na vlasti, koji su nastojali da se utvrde u zlu, uutkavajui svaki glas neodobravanja. I pravu krv, veoma mnogu, proli Manasija, tako da napuni Jerusalim od kraja do kraja. (2. O carevima 21,16) Jedna od prvih rtava bio je Isaija, koji je vie od pola stolea stajao pred Judom kao izabrani Gospodnji vesnik. A drugi ruganje i boj podnesoe, pa jo i okove i tamnice, kamenjem pobijeni bie, pretrveni bie, iskuani bie, od maa pomree, idoe u kousima i kozjim koama, u sirotinji, u nevolji, u sramoti, kojih ne bee dostojan svet, po pustinjama potucae se, i po gorama i po peinama i po rupama zemaljskim. (Jevrejima 11,3638) Neki od onih koji su bili progonjeni za vreme Manasijine vladavine, imali su zadatak da objave posebne poruke ukora i osude. Judejski car, govorili su proroci, ponaao se gore od svih koji pre njega bie. Njegovo carstvo zbog ove pokvarenosti suoavalo se s krizom; stanovnici zemlje trebalo je da uskoro budu odvedeni kao zarobljenici u Vavilon, i tamo postanu plen i grabe svim neprijateljima svojim. (2. O carevima 21,11.14) Meutim, Bog nee potpuno odbaciti one koji Ga u stranoj zemlji budu priznali za svog Vladara; oni e, moda, proi kroz teke nevolje, ali On e ih, ipak, izbaviti kada to bude hteo i kako bude hteo. Oni koji se budu potpuno pouzdali u Njega, nai e u Njemu sigurno utoite. Proroci su nastavili da verno objavljuju svoje savete i opomene; neustraivo su se obraali Manasiji i njegovom narodu, ali poruke su doekivane s prezrenjem, otpali Juda nije hteo da ih slua. Kao nagovetaj onoga to e snai narod ukoliko istraje u nepokajanju, Gospod je dozvolio da njihovog cara zarobi eta asirskih vojnika i svezavi ga u dvoje verige medene, odvedoe ga u Vavilon, svoju privremenu prestonicu. Ova nevolja osvestila je cara koji je poeo da se moli Gospodu, Bogu svojemu, i ponizi se vrlo pred Bogom otaca svojih. I molei se, umoli mu se, te uslii molitvu njegovu i povrati ga u Jerusalim na carstvo njegovo. Tada pozna Manasija da je Gospod Bog. (2. Dnevnika 33,1113) Meutim, ovo pokajanje, iako znaajno, dolo je prekasno da bi moglo da spase carstvo od pokvarenog uticaja dugogodinjeg idolopoklonstva. Mnogi su se spotakli i pali i vie nikada nisu se podigli. Meu onima ije je ivotno iskustvo bilo nepopravljivo oblikovano Manasijinim sudbonosnim otpadom bio je i njegov sin, koji je doao na presto u dvadeset i drugoj godini ivota. O caru Amonu je zapisano: I hoae celim putem kojim je hodio otac njegov, i sluae gadnim bogovima, kojima je sluio otac njegov, i klanjae im se (2. O carevima 21,21.22), ali se ne ponizi pred Gospodom kao to se ponizi Manasija, otac njegov; nego isti Amon jo vie greae. Bezbonom caru nije bilo dozvoljeno da dugo vlada. Usred njegovog drskog bezbotva, samo dve godine posle stupanja na presto, sluge su ga ubile u palati, i zacari narod zemaljski Josiju, sina njegova, na njegovo mesto. (2. Dnevnika 33,23.25) Posle Josijinog stupanja na presto, a vladao je trideset i jednu godinu, oni koji su sauvali istotu svoje vere poeli su da veruju da je propadanje carstva zaustavljeno; naime, novi car se, iako star samo jedanaest godina, bojao Boga, i od samog poetka inio to je pravo pred Gospodom, hodei svim putem Davida, oca svojega, ne odstupajui ni nadesno ni nalevo. (2. O carevima 22,2) Iako sin bezbonog cara, izloen iskuenju da krene stopama svoga oca, iako ga je samo nekoliko savetnika hrabrilo da istraje na pravom putu, Josija je ostao veran Bogu Izrailjevom. Upozoren zabludama prolih narataja, odluio je da ini dobro umesto da padne u provaliju greha i pokvarenosti u koju su dospeli njegov otac i deda. On nije odstupao ni nadesno ni nalevo. Kao ovek odreen da zauzme poverljiv poloaj, odluio je da prihvati smernice date izrailjskim vladarima, a njegova poslunost omoguila je Bogu da ga upotrebi kao sud za ast. U vreme kada je Josija poeo da vlada, a i mnogo godina pre toga, Judejci iskrena srca pitali su se hoe li se Boja obeanja, data starom Izrailju, ikada ispuniti. S ljudske take gledita, boanska namera s izabranim narodom izgledala je skoro neostvarljiva. Otpadnitvo iz proteklih stolea postajalo je, iz godine u godinu sve jae; deset plemena je ve bilo rasejano po narodima; preostalo je samo Judino i Venijaminovo pleme, a i ona

112

su se sada nalazila na ivici moralne i nacionalne propasti. Proroci su poeli da proriu potpuno unitenje njihovog lepog grada, u kome se nalazio Hram koji je sagradio Solomun, i prema kome su bile usmerene sve njihove nade u postizanje nacionalne veliine. Zar je mogue da Gospod namerava da odustane od svoje zavetne namere da izbavi one koji e se pouzdati u Njega? Suoeni s dugotrajnim progonstvima pravednih i oiglednim blagostanjem bezbonih, mogu li se oni, koji su ostali verni Bogu, nadati boljim danima? Prorok Avakum glasno je izrazio ova strahovanja. Imajui pred oima tekoe kroz koje su prolazili verni njegovog vremena, muku svoga srca pretoio je u pitanja: Dokle u, Gospode, vapiti, a ti nee da uje? Dokle u ti vikati: nasilje, a ti nee da izbavi? Zato puta da vidim bezakonje, i da gledam muku i grabe i nasilje pred sobom, i kako podiu svau i raspru? Zato se ostavlja zakon, i sud ne izlazi nigda, jer bezbonik optee pravednika, zato sud izlazi izopaen. (Avakum 1,2-4) Bog je odgovorio na viku svoje verne dece. Preko svojih izabranih predstavnika, objavio je svoju odluku da izvri kaznu nad narodom, koji se odvratio od Njega i poeo da slui neznaboakim bogovima. U toku ivotnog veka nekih koji su se raspitivali za budunost, On e udesno upravljati poslovima vodeih naroda na Zemlji i dovesti Vavilonjane do prevlasti. Ovi Haldejci, estoki i strani, iznenada e provaliti u zemlju Judinu kao bi poslan od Boga (Avakum 1,7). Knezovi Judini i najugledniji u narodu bie odvedeni u ropstvo u Vavilon; judejski gradovi i sela i obraena zemlja bie pretvoreni u pusto; nita nije smelo da bude poteeno. Siguran da e se, uprkos ovim stranim kaznama, Boja namera prema Njegovom narodu na neki nain ipak ostvariti, Avakum se poklonio, pokorno prihvatajui Gospodnju otkrivenu volju. Nisi li ti od veka, Gospode, Boe moj, Svee moj, uzviknuo je. A onda, uzdiui se verom iznad mranih perspektiva neposredne budunosti, vrsto se hvatajui za dragocena obeanja koja otkrivaju Boju ljubav prema Njegovoj odanoj deci, prorok je dodao: Neemo umreti! (Avakum 1,12) Izraavajui tako svoju veru, predao je svoj sluaj, i sluaj svakog vernog Izrailjca, u ruke milostivog Boga. Ovo nije bio jedini sluaj u kome je Avakum pokazao snagu svoje vere. Jednom drugom prilikom, dok je razmiljao o budunosti, izrekao je sledee rei: Na strai svojoj stadoh, i stajah na kuli, i motrah da vidim ta e mi rei! Gospod mu je milostivo odgovorio: Pii utvaru, i da bude razgovetno na ploama da se lako ita! Jer e jo biti utvara do odreenoga vremena, i govorie ta e biti do posletka i nee slagati; ako okleva, ekaj je, jer e zacelo doi, i nee odocniti. Gle, ko se ponosi, njegova dua nije prava u njemu, a pravednik e od vere svoje iv biti! (Avakum 2,14) Vera koja je jaala Avakuma i sve svete i pravedne, koji su iveli u to teko vreme, bila je ona ista vera koja danas odrava Boji narod. U najmranijim trenucima, u najteim okolnostima, hrianski vernik moe da se osloni na izvor sveukupne svetlosti i snage. On moe verom u Boga, iz dana u dan, da obnavlja svoju nadu i svoju hrabrost. A pravednik e od vere svoje iv biti! U slubi Bogu ne treba da bude malodunosti, kolebanja i straha. Gospod e preobilno ispuniti najsmelija oekivanja onih koji se uzdaju u Njega. On e im dati mudrosti u skladu sa razliitim okolnostima u kojima e se nai. Apostol Pavle reito svedoi o tome kako se Bog briljivo postarao za svaku duu koja je izloena iskuenju. Njemu je bilo upueno boansko obeanje: Dosta ti je moja blagodat, jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Ispunjen zahvalnou i poverenjem, Boji okuani sluga je odgovorio: Dakle u se najslae hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova. Zato sam dobre volje u slabostima, u ruenju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista, jer kada sam slab, onda sam silan. (2. Korinanima 12,9.10) Mi moramo gajiti i negovati veru o kojoj su svedoili proroci i apostoli veru koja se oslanja na Boja obeanja i koja eka na izbavljenje u vreme koje je Bog odredio i onako kako je On to zamislio. Pouzdana proroka re konano e se ispuniti slavnim dolaskom naeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista kao Cara nad carevima i Gospodara nad gospodarima. Vreme ekanja moda izgleda dugako, moda duu pritiskaju obeshrabrujue okolnosti, mnogi u koje smo se uzdali moda e usput pasti; meutim, zajedno s prorokom koji se trudio da ohrabri Judu u vreme nezapamenog otpada, uzviknimo puni poverenja: Gospod je u svetoj crkvi svojoj, uti pred njim sva zemljo! (Avakum 2,20) Neka nam uvek bude u seanju radosna poruka: Jer e jo biti utvara do odreenoga vremena, i govorie ta e biti do posletka, i nee slagati, ako okleva, ekaj je, jer e zacelo doi, i nee odocniti... a pravednik e od vere svoje iv biti! (Avakum 2,3.4)
Gospode, delo svoje usred godina sauvaj u ivotu, Usred godina objavi ga, U gnevu seti se milosti! Bog doe od Temana I Svetac s gore Farana, Slava njegova pokri nebesa, I zemlja se napuni hvale njegove! Svetlost mu bee kao sunce, Zraci izlaahu mu iz ruku,

113

I onde bee sakrivena sila njegova. Pred njime iae pomor, I ivo ugljevlje iae ispod nogu njegovih. Stade, i izmeri zemlju, Pogleda i razmetnu narode, Raspadoe se vene gore, Slegoe se humovi veni, Putevi su mu veni. Izaao si na spasenje narodu svojemu, Na spasenje s Pomazanikom svojim. Jer smokva nee cvasti, Niti e biti roda na lozi vinovoj, Rod e maslinov prevariti, I njive nee dati hrane, Ovaca e nestati iz tora, I goveda nee biti u oboru. Ali u se ja radovati u Gospodu, Veseliu se u Bogu spasenja svojega! Gospod je Gospod sila moja! (Avakum 3,26.13.1719)

Avakum nije bio jedini preko koga je bila objavljena poruka o blistavoj nadi i buduoj pobedi, kao i o sadanjem sudu. U toku Josijine vladavine, Gospodnja re dola je Sofoniji, jasno najavljujui posledice stalnog otpada, usmeravajui panju prave Crkve na slavnu budunost koja ju je ekala. Njegova proroanstva o kazni, koja je pretila Judi, ispunie se na isti nain i u kaznama koje oekuju nepokajani svet u vreme Drugog Hristovog dolaska:
Blizu je veliki dan Gospodnji, Blizu je i ide vrlo brzo, Glas e biti dana Gospodnjega, Gorko e tada vikati junak. Taj je dan dan kada e biti gnev, Dan, kada e biti tuga i muka, Dan, kada e biti pustoenje i zatiranje, Dan, kada e biti mrak i tama, Dan, kada e biti oblak i magla, Dan, kada e biti trubljenje i pokli, Na tvrde gradove, i na visoke uglove! (Sofonija 1,1416)

I pritesniu ljude, te e ii kao slepi, jer zgreie Gospodu; i krv e se njihova prosuti kao prah... ni srebro njihovo ni zlato njihovo nee ih moi izbaviti u dan gneva Gospodnjega; i svu e zemlju prodreti oganj revnosti njegove; jer e brzo uiniti kraj svim stanovnicima zemaljskim. (Sofonija 1,17.18)
Saberite se, saberite se, Narode nemili, Dok nije izaao sud, I dan proao kao pleva, Dok nije doao na vas ljuti gnev Gospodnji, Dok nije doao na vas dan gneva Gospodnjega. Traite Gospoda svi koji ste krotki u zemlji, Koji inite to je naredio, Traite pravdu, Traite krotost, Eda biste se sakrili na dan gneva Gospodnjega! (Sofonija 2,13)

Gle, unitiu u ono vreme sve koji te mue, izbaviu hrome i sabrati odagnane i dobaviu im slavu i hvalu po svoj zemlji, gde su bili pod sramotom. U ono vreme doveu vas, u ono vreme sabrau vas, jer u vam dobaviti slavu i hvalu po svim narodima na zemlji, kad povratim roblje vae pred vaim oima, govori Gospod. (Sofonija 3,19.20)
Pevaj, keri Sionska, klikuj Izrailju, Raduj se i veseli se iz svega srca, Keri jerusalimska!

114

Ukloni Gospod sudove tvoje, Odvrati neprijatelje tvoje, Car Izrailjev, Gospod, usred tebe je, Nee se vie bojati zla. U onaj dan rei e se gradu Jerusalimu: ne boj se! Sionu, nemoj da ti klonu ruke! Gospod, Bog tvoj, koji je usred tebe, Silni, spae te, Radovae ti se veoma, Umirie se u ljubavi svojoj, Veselie se tebe radi, pevajui! (Sofonija 3,1417)

33 poglavlje

KNjIGA ZAKONA
Tihi, ali snani procesi, pokrenuti porukama proroka, koji su najavljivali robovanje u Vavilonu, mnogo su doprineli pripremi puta za reformu do koje je dolo u osamnaestoj godini Josijine vladavine. Ovaj reformni pokret, koji je uspeo da najavljene kazne makar za neko vreme odloi, neoekivano se razbuktao posle pronalaenja i prouavanja dela svetih spisa, koji su mnogo godina leali izgubljeni i zaboravljeni. Skoro stotinu godina pre toga, u toku prve sveane proslave Pashe za vreme Jezekije, bila je objavljena naredba da deurni svetenici svakoga dana javno, pred narodom, itaju tekstove iz knjige Zakona. Potovanje pravila koja je zapisao Mojsije, posebno onih u Knjizi zaveta, delu Pete knjige Mojsijeve, doprinelo je da Jezekijina vladavina bude tako uspena. Meutim, Manasija se usudio da odbaci ta naela, pa se za vreme njegove vladavine hramski primerak knjige Zakona, nemarno zaturen, negde izgubio. Narod je tako mnogo

115

godina proveo uglavnom lien tih dragocenih pouka. Helkija, prvosvetenik, pronaao je davno zaboravljeni rukopis, kada su u Hramu bile obavljane velike popravke u skladu s planom cara Josije da se sauva sveta graevina. Prvosvetenik je dragocenu knjigu predao Safanu, uenom knjievniku, koji ju je prvo proitao, a zatim odneo caru, ispriavi mu i priu o njenom otkrivanju. Josija se veoma uzbudio kada su mu prvi put proitali opomene i savete, zabeleene u prastarom rukopisu. Nikada ranije nije tako potpuno shvatio jasnou kojom je Bog otkrivao Izrailju ivot i smrt, blagoslov i prokletstvo (5. Mojsijeva 30,19); koliko puta ga je pozivao da promeni nain ivota, da bi mogao da Mu slavno poslui na Zemlji i bude na blagoslov svim narodima! Budite slobodni i hrabri; ne bojte se i ne plaite se, Bog je pozivao narod preko Mojsija, jer Gospod Bog tvoj ide pred tobom, nee odstupiti od tebe, niti e te ostaviti! (5. Mojsijeva 31,6) Knjiga je obilovala obeanjima o Bojoj spremnosti da savreno izbavi one koji se potpuno pouzdaju u Njega. Kao to je mono radio na njihovom izbavljenju iz egipatskog ropstva, tako e mono raditi na njihovom uvrivanju u Obeanoj zemlji i njihovom zauzimanju prvog mesta izmeu svih naroda na Zemlji. Ohrabrenja, ponuena kao nagrada za poslunost, bila su praena proroanstvima o kazni koja e stii neposlune; dok je sluao nadahnute rei, car je shvatio, u skladu sa slikom koja mu je bila predstavljena, da upravo takve okolnosti zaista vladaju u njegovom carstvu. Sluajui proroke opise otpada od Boga, uplaio se kada je pronaao i jasne pretnje da e dan osvete brzo svanuti i da nee biti leka. Jezik je bio jasan; nije bilo mogunosti da pogreno shvati rei. Na kraju knjige, u nabrajanju Bojih postupaka prema Izrailju i dogaaja koji e se zbiti u budunosti, sve je to postalo jo mnogo jasnije. U prisutnosti celog Izrailja, Mojsije je objavio:
Sluaj, nebo, govoriu, Zemlja neka uje govor usta mojih! Neka se spusti kao dad nauka moja, I neka padne kao rosa govor moj, Kao sitan dad na mladu travu, I kao krupan dad na odraslu travu! Jer u javljati ime Gospodnje, Veliajte Boga naega! Delo je te Stene savreno, Jer su svi putevi njegovi pravda, Bog je veran, bez nepravde, Pravedan je i istinit! (5. Mojsijeva 32,14) Opomeni se negdanjih dana, Pogledajte godine svakoga veka! Pitaj oca svojega i on e ti javiti, Starije svoje i kazae ti! Kad Vinji razdade nasledstvo narodima, Kada razdeli sinove Adamove, Postavi mee narodima po broju sinova Izrailjevih. Jer je deo Gospodnji narod njegov, Jakov je ue nasledstva njegova. Nae ga u zemlji pustoj, Na mestu stranu gde bui pusto, Vodi ga unaokolo, ui ga, I uva kao zenicu oka svojega! (5. Mojsijeva 32,710) Ali se Izrailj ugoji... pa ostavi Boga koji ga je stvorio, I prezre Stenu spasenja svojega. Na revnost razdraie ga tuim bogovima, Gadovima razgnevie ga. Prinosie rtve avolima, ne Bogu, Bogovima kojih nisu znali, Novim, koji iz bliza dooe, Kojih se nisu straili oci vai. Stenu koja te je rodila zaboravio si, Zaboravio si Boga, Stvoritelja svojega! Kad to vide Gospod razgnevi se Na sinove svoje i na keri svoje. I ree: sakriu od njih lice svoje,

116

Videu kakav e im biti posledak, Jer su rod pokvaren, Sinovi u kojima nema vere. Oni me razdraie na revnost onim to nije Bog, Razgnevie svojim tatinama; I ja u njih razdraiti na revnost onim koji nije narod, Narodom ludim razljutiu ih! Zgrnuu na njih zla, Strele svoje pobacau na njih. Glad e ih cediti, Vruice i ljuti pomori prodirae ih, I zube zverske poslau na njih i jed zmija zemaljskih! Jer su narod koji propada sa svojih namera, I nema u njih razuma. Kamo da su pametni, da razumeju ovo, I da gledaju na posledak svoj! Kako bi jedan gonio tisuu, A dvojica terala deset tisua, Da ih nije Stena njihova prodala, I Gospod ih predao! Jer stena njihova nije kao naa Stena, Neprijatelji nai neka budu sudije! Nije li to sakriveno kod mene, Zapeaeno u riznicama mojim? Moja je osveta i plata, U svoje vreme popuznue noga njihova, Jer je blizu dan propasti njihove, I ide brzo to e ih zadesiti! (5. Mojsijeva 32,1521.23.24.2831.34.35)

Ovakvi i slini tekstovi otkrili su Josiji Boju ljubav prema Njegovom narodu i Njegovu odvratnost prema grehu. Dok je itao proroanstva o skorim kaznama nad onima koji e istrajati u pobuni, car je zadrhtao pred budunou. Judina pokvarenost bila je velika; kakav e biti ishod njegovog nastavljenog otpadnitva? Car u proteklim godinama nije bio ravnoduan prema sveoptem idolopoklonstvu. Jer osme godine carovanja svojega, dok je jo bio dete, odluio je da se potpuno posveti Bogu. Posle etiri godine, kada mu je bilo dvadeset godina, uloio je ozbiljan napor da ukloni iskuenje od svojih podanika, istei Judeju i Jerusalim od visina i od lugova i od likova rezanih i livenih. Jer pred njim raskopae oltare Valima, i likove sunane koji behu na njima isee, i gajeve, i likove rezane i livene izlomi i satra i razasu po grobovima onih koji im prinosie rtve. A kosti svetenike saee na oltarima njihovim, i oisti Judeju i Jerusalim. (2. Dnevnika 34,35) Nezadovoljan osnovnim poslom koji je obavio u zemlji Judinoj, mladi vladar obuhvatio je svojim naporima i delove Palestine, koje su nekada naseljavali pripadnici deset plemena Izrailjevih, od kojih je sada postojao samo neznatni ostatak. Izvetaj dodaje: Tako i gradove Manasijine i Jefremove i Simeunove i do Neftalima. Sve dok nije preao uzdu i popreko ovo podruje rasturenih domova i oborio oltare i gajeve i likove izlomio i satro, i sve likove sunane isekao po svoj zemlji Izrailjevoj, nije hteo da se vrati u Jerusalim (2. Dnevnika 34,6.7). Josija se tako, od svog najranijeg muevnog doba, potrudio da iskoristi svoj carski poloaj i uzdigne naela Bojeg svetog zakona. Dok mu je Safan knjievnik itao iz knjige Zakona, car je shvatio da se u toj knjizi krije blago znanja, moni saveznik u delu reforme, koje je toliko eleo da sprovede u zemlji. Odluio je da deluje u skladu s njenim savetima, ali i da uini sve to je u njegovoj moi da svoj narod upozna s njenim uenjem i da ga navede, ukoliko to bude mogue, da potuje i voli nebeski zakon. Meutim, da li je neophodna reforma imala izgleda da uspe? Izrailj je skoro dostigao granice Bojeg strpljenja; Gospod je trebalo uskoro da se podigne da kazni one koji su osramotili Njegovo ime. Boji gnev protiv Njegovog naroda se ve bio raspalio. Razdiran alou i ogorenjem, Josija je razderao svoje haljine i pao pred Gospoda u duevnoj agoniji, traei da oprosti grehe nepokajanom narodu. U to vreme je u Jerusalimu, u blizini Hrama, ivela proroica Olda. Careve misli, pune zastraujuih slutnji, okrenule su se njoj, jer je odluio da preko tog Bojeg izabranog vesnika upita Gospoda da li postoji ikakvo sredstvo, koje mu moe biti na raspolaganju i kojim bi se zalutali Juda, na ivici propasti, mogao spasti. Teina poloaja i potovanje koje je gajio prema proroici, naveli su ga da za svoje poslanike izabere prve ljude u carstvu. Naredio im je: Idite, upitajte Gospoda za mene i za narod i za svega Judu radi rei ove knjige to se nae, jer je velik gnev Gospodnji koji se raspalio na nas zato to oci nai ne sluae rei ove knjige da ine sve

117

onako kako nam je napisano! (2. O carevima 22,13) Gospod je Josiji poslao poruku preko Olde da se unitenje Jerusalima ne moe izbei. ak i da se narod sada ponizi pred Bogom, ne moe izbei zasluenu kaznu. Njihova ula tako dugo otupljivana zlim delima doprinela bi da se, ukoliko kazna ne bi bila izvrena, vrlo brzo vrate svom starom grenom putu. Proroica je odgovorila: Kaite oveku koji vas je poslao k meni, ovako veli Gospod, evo, pustiu zlo na to mesto, i na stanovnike njegove, sve to govori knjiga koju je proitao car Judin, zato to me ostavie, i kadie drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih, zato se gnev moj raspalio na to mesto i nee se ugasiti! (2. O carevima 22,1517) Meutim, poto je car ponizio svoje srce pred Bogom, Gospod je nagradio njegove napore koje je uinio traei oprotenje i milost. Njemu je bila upuena poruka: to je omeknulo srce tvoje, i ponizio si se pred Gospodom kada si uo ta sam govorio za to mesto i za stanovnike njegove da e biti pusto i prokletinja, i to si razdro haljine svoje i plakao preda mnom, zato i ja usliih tebe, veli Gospod. Zato, evo, ja u te pribrati k ocima tvojim, i na miru e biti pribran u grob svoj, i nee oima svojim videti zlo koje u pustiti na to mesto. (2. O carevima 22,19.20) Car je morao da prepusti Bogu sve to e se dogaati u budunosti; nije imao vlasti da menja vene Gospodnje odredbe. Meutim, najavljujui kaznene mere Neba, Gospod nije iskljuio mogunost pokajanja i popravljanja; otkrivajui po tome Boju spremnost da svoje sudove ublai milou, Josija je odluio da preduzme sve to je u njegovoj moi da pokrene odlune reforme. Odmah je zakazao veliki sabor, na koji je pozvao stareine i predstavnike vlasti iz Jerusalima i Judeje, kao i obini narod. Svi oni su se, zajedno sa svetenicima i Levitima, sreli sa carem u predvorju Hrama. Pred tim velikim skupom car je lino proitao sve rei knjige zavetne, koja se nae u domu Gospodnjem. (2. O carevima 23,2) Car kao ita bio je duboko uzbuen, i svoju poruku iznosio je potresno, slomljena srca. Njegovi sluaoci bili su iskreno dirnuti. Snaga oseanja koja se mogla itati na carevom licu, sveanost same poruke, svest o kaznama koje prete sve to doprinelo je da se mnogi pridrue caru u traenju oprotenja. Josija je tada predloio da se najvii predstavnici vlasti sjedine s narodom u davanju sveanog zaveta Bogu da e meusobno saraivati u naporima za ostvarenje odluujuih promena. I car, stojei kod stuba, uini zavet pred Gospodom da e oni ii za Gospodom i drati zapovesti njegove i svedoanstva njegova i uredbe njegove svim srcem i svom duom, vrei rei toga zaveta napisane u toj knjizi. Odziv je bio mnogo srdaniji nego to se car nadao: I sav narod prista na zavet. (2. O carevima 23,3) U toku reforme koja se odvijala car se posvetio unitenju svakog preostalog vida idolopoklonstva. Stanovnici zemlje tako dugo su se klanjali idolima od drveta i kamena, da je napor uloen u uklanjanje svakog traga tih zala naizgled premaivao ljudsku snagu. Meutim, Josija je istrajao u svojim naporima da oisti zemlju. Otro se suprotstavio idolopoklonstvu, uklanjajui sve svetenike visina... i one koji se dogovaraju s duhovima i vraare i likove i gadne bogove i sve gadove koji se viahu u zemlji Judinoj i u Jerusalimu, sve njih istrebi Josija da izvri rei zakona napisane u knjizi koju nae Helkija svetenik u domu Gospodnjemu. (2. O carevima 23, 20.24) U vreme raspadanja carstva, pre mnogo stolea, Jerovoam, sin Navatov, drsko se protivei Bogu kome je Izrailj sluio, podigao je idolopokloniki oltar u Vetilju, pokuavajui da odvrati srce naroda od slubi koje su obavljane u Hramu u Jerusalimu i da ga pridobije za nove oblike religije. U toku ceremonije posveenja oltara, na mestu na kojem e mnogi u vremenima koja su dolazila biti navedeni da prihvate idolopoklonike obiaje, iznenada se pojavio Boji ovek iz Judeje, izriui rei osude bogohulnim ceremonijama. On je povikao put oltara, govorei: Oltare, oltare, ovako veli Gospod: evo, rodie se sin domu Davidovu po imenu Josija, koji e na tebi klati svetenike visina, koji kade na tebi, i ljudske e kosti spaliti na tebi! (1. O carevima 13,2) Ovu izjavu je pratio znak koji je potvrdio da poruka dolazi od Gospoda. Tri stolea su prola. U toku reforme koju je pokrenuo, Josija se naao u Vetilju, na mestu na kome je stajao ovaj prastari oltar. Proroanstvo, izgovoreno pre toliko mnogo godina pred Jerovoamom, sada je trebalo da se doslovno ispuni. I oltar, koji bee u Vetilju, visinu, koju bee nainio Jerovoam, sin Navatov, koji navede na greh Izrailja, i oltar i visinu pokvari, i spalivi visinu, satra je u prah, i spali gaj. I obazrevi se Josija vide grobove koji bejahu onde na gori, i posla te izvadie kosti iz grobova, i saee ih na oltaru i oskvrni ga, po rei Gospodnjoj, koju ree ovek Boji, koji napred kaza te stvari. I ree: kakav je ono spomenik koji vidim? Rekoe mu graani: ono je grob oveka Bojega koji doe iz Jude i napred kaza to to si uinio na oltaru u Vetilju. A on ree: ostavite ga, niko da mu ne kree kosti. Tako se sauvae kosti njegove s kostima onoga proroka koji doe iz Samarije. (2. O carevima 23,1518)

118

Na junim padinama Maslinske gore, nasuprot prekrasnom Gospodnjem Hramu na brdu Moriji, bila su svetilita i likovi koje je na tom mestu podigao Solomun da bi udovoljio zahtevima svojih idolopoklonikih ena (vidi: 1. O carevima 11,68). Tri stolea su ti veliki, nakazni likovi stajali na Gori smutnje kao nemi svedoci otpada najmudrijeg izrailjskog cara. Josija je i njih uklonio i unitio. Car se potrudio da jo vie uvrsti veru Judejaca u Boga njihovih otaca odravajui veliku pashalnu svetkovinu, u skladu sa uputstvima koja je naao u knjizi Zakona. Pripreme su obavili ljudi kojima su bile poverene svete slube, i na veliki dan praznika prineseni su obilni darovi. Jer ne bi ovako praznovana Pasha od vremena sudija koje sudie Izrailju i za sve vreme careva Izrailjevih i careva Judinih. (2. O carevima 23,22) Meutim, Josijina revnost, iako ugodna Bogu, nije mogla da opere grehe prolih narataja; niti je pobonost, koju su pokazivali carevi podanici, mogla da izazove promenu u srcima mnogih koji su tvrdoglavo odbijali da se od idolopoklonstva okrenu potovanju pravog Boga. Josija je nastavio da vlada vie od deset godina posle svetkovanja Pashe. U starosti od trideset i devet godina poginuo je u sukobu sa egipatskom vojskom i bio pogreben u groblju otaca svojih. I sav Juda i Jerusalim plaka za Josijom. I prorok Jeremija narica za Josijom. I svi pevai i pevaice spominjahu u tubalicama svojim Josiju do dananjega dana, i uvedoe ih u obiaj u Izrailju, i eto, napisane su u Plau. (2. Dnevnika 35,24.25) Ni pre njega ne bee takvoga cara, koji bi se obratio Gospodu svim srcem svojim i svom snagom svojom, sasvim po zakonu Mojsijevu, niti posle njega nasta takav kao on. Ali se Gospod ne povrati od estine velikoga gneva svojega, kojom se bee raspalio gnev njegov na Judu za sve draenje kojim ga bee draio Manasija. (2. O carevima 23,25.26) Pribliavalo se vreme, i to vrlo brzo, da Jerusalim bude potpuno razoren, a njegovi stanovnici budu odvedeni kao zarobljenici u Vavilon da tamo naue pouke koje su odbijali da prihvate u mnogo povoljnijim okolnostima.

34 poglavlje

JEREMIJA
Meu onima koji su se nadali da e reforme pod Josijom dovesti do trajnog duhovnog preporoda bio je i Jeremija, koga je Bog u mladosti, u trinaestoj godini Josijine vladavine, pozvao u proroku slubu. Kao pripadnik levitskog svetenstva, Jeremija se od detinjstva pripremao za sveti poziv. U toku tih srenih godina pripremanja nije ni shvatao da je jo od roenja odreen da bude prorok narodima, pa je, kada je stigao boanski poziv, bio obuzet sveu o svojoj nedostojnosti. O, Gospode! Gospode, uzviknuo je, evo, ne znam govoriti, jer sam dete! (Jeremija 1,5.6) Bog je u mladom Jeremiji video oveka koji e opravdati sveto poverenje i koji e ostati uz pravdu bez obzira na snagu protivnika. On koji se pokazao veran u detinjstvu, trebalo je sada da izdri nevolje kao dobar vojnik krsta. Ne govori dete sam, naredio je Gospod svom izabranom vesniku, idi kuda te god poljem i govori to ti god kaem! Ne boj ih se, jer sam ja s tobom da te izbavljam! Ti, dakle, opai se i ustani i govori im sve to u ti zapovediti; ne boj ih se, da te ne bih satro pred njima. Jer, evo, ja te postavljam danas kao tvrdi grad i kao stub gvozden i kao zidove medene svoj zemlji ovoj, carevima Judinim i knezovima njegovim i svetenicima njegovim i narodu zemaljskom. Oni e udarati na te, ali te nee nadvladati, jer ja sam s tobom, veli Gospod, da te izbavljam. (Jeremija 1,7.8.1719) Bilo je potrebno da Jeremija etrdeset godina stoji pred narodom kao svedok za istinu i pravdu. U vreme neuporedivog otpada, ivotom i karakterom trebalo je da poslui kao primer sluenja jedinom pravom Bogu. U toku stranih opsada Jerusalima, trebalo je da slui kao Gospodnji vesnik. Trebalo je da najavi pad Davidovog doma i unitenje prekrasnog Hrama koji je Solomun sagradio. Kada bude bio baen u tamnicu zbog svojih neustraivih izjava, trebalo je i dalje otvoreno da govori protiv greha na visokim mestima. Prezren, omrznut, odbaen od ljudi, trebalo je konano da postane svedok doslovnog ispunjavanja svojih proroanstava o propasti koja preti i da uestvuje u alostima i nevoljama koje e pratiti unitenje osuenog grada. Meutim, usred sveopte propasti u koju je narod sve dublje zapadao, Jeremija je esto dobijao i prilike da preko uasavajuih prizora toga vremena pogleda u slavnu budunost, u vreme kada e Boji narod biti izbavljen iz zemlje svojih neprijatelja i vraen u Sion. On je unapred video i doba u kome e Bog obnoviti svoj zavetni odnos s narodom. I dua e im biti kao vrt zaliven, i vie nee tuiti! (Jeremija 31,12) O svom pozivu u proroku slubu, Jeremija je lino napisao sledee rei: I pruivi Gospod ruku svoju dotae se usta mojih, i ree mi Gospod: eto, metnuh rei svoje u usta tvoja! Vidi, postavljam te danas nad narodima i carstvima da istrebljuje i obara, i da zatire i raskopava, i da gradi i da sadi! (Jeremija 1,9.10) Hvala Bogu za naloge da gradi i da sadi! Tim reima Jeremiji je bila otkrivena Gospodnja namera da

119

obnavlja i lei. U godinama koje su dolazile, trebalo je da objavljuje neprijatne poruke. Proroanstva o kaznama koje e ubrzo stii, trebalo je da neustraivo iznosi. Iz ravnica Senarskih e navaliti zlo na sve stanovnike ove zemlje. I izrei u im sud svoj za svu zlou to me ostavie, objavio je Gospod (Jeremija 1,14.16). Meutim, prorok je ovim porukama trebalo da pridrui i obeanja o oprotenju ponuenom svima koji se odvrate od svojih zlodela. Kao mudri graditelj, Jeremija je u samom poetku svog ivotnog dela pokuao da ohrabri ljude u Judi da iskopaju iroke i duboke temelje svog duhovnog ivota, obavljajui delo sveopteg pokajanja. Oni su ve dugo gradili, sluei se materijalom, koji je apostol Pavle uporedio s drvetom, senom i strnjikom, a sam Jeremija sa troskom. Oni e se zvati srebro lano, objavio je o tvrdovratom narodu, jer ih Gospod odbaci! (Jeremija 6,30) Sada su bili pozvani da grade mudro i za venost, odbacujui trosku, otpad i neverstvo, a ugraujui u temelje isto zlato, pretopljeno srebro i drago kamenje, veru i poslunost i dobra dela, jer je samo to prihvatljivo u oima svetoga Boga. Preko Jeremije Gospod je svom narodu uputio poruku: Vrati se, odmetnice Izrailju... i neu pustiti da padne gnev moj na vas, jer sam milostiv, veli Gospod, neu se gneviti doveka. Samo poznaj bezakonje svoje, da si se odmetnula Gospodu Bogu svojemu... obratite se, sinovi odmetnici, veli Gospod, jer sam ja mu va! Ti e me zvati: oe moj! i nee se odvratiti od mene! Vratite se, sinovi odmetnici, i isceliu odmete vae! (Jeremija 3,1214.19.22) Ovim uzvienim pozivima Gospod je dodao i rei s kojima se Njegov zabludeli narod moe vratiti Njemu. Trebalo je samo da kau: Evo, mi idemo k tebi, jer si ti Gospod Bog na. Doista, zaludu su humovi, mnotvo gora, doista, u Gospodu je Bogu naemu spasenje Izrailjevo!... Leimo u sramoti svojoj, i pokriva nas rug na, jer Gospodu, Bogu svojemu, greismo mi i oci nai od detinjstva svojega do danas, i ne sluasmo glasa Gospoda, Boga svojega! (Jeremija 3, 2225) Reforme za vreme Josije oistile su zemlju od idolopoklonikih svetilita, ali srce mnotva nije se promenilo. Seme istine koje je proklijalo i nagovetavalo bogatu etvu bilo je zagueno trnjem. Jo jedan takav otpad bio bi sudbonosan, i Gospod se zato potrudio da pomogne narodu da shvati opasnost u kojoj se nalazi. Jedino ako ostanu verni Gospodu mogu oekivati boansku naklonost i blagostanje. Mnogo puta Jeremija je usmeravao panju naroda na savete objavljene u 5. Mojsijevoj knjizi. Vie od svih drugih proroka, naglaavao je uenje Mojsijevog zakona i pokazivao da ono moe da donese najvie duhovne blagoslove narodu i srcu svakog pojedinca. Pitajte za stare staze, koji je put dobar, pa idite po njemu, pozivao je narod, i nai ete mir dui svojoj! (Jeremija 6,16) Prorok je jednom prilikom, po zapovesti Gospodnjoj, zauzeo mesto pored jednog od glavnih ulaza u grad i odatle ukazivao na vanost potovanja subotnog dana. Stanovnici Jerusalima bili su u opasnosti da izgube iz vida svetost Subote i zato im je bila upuena sveana opomena da toga dana ne obavljaju svoje svetovne poslove. Blagoslov im je bio obean pod uslovom da budu posluni. Gospod je objavio: Ako me posluate, govori Gospod, da ne nosite bremena na vrata ovoga grada u subotu, nego svetite subote ne radei u nju nikakva posla, tada e ulaziti na vrata ovoga grada carevi i knezovi, koji sede na prestolu Davidovu, na kolima i na konjima, oni i knezovi njihovi, Judejci i Jerusalimljani, i stajae ovaj grad doveka! (Jeremija 17,24.25) Ovo obeanje o blagostanju kao nagradi za odanost bilo je udrueno s proroanstvom o stranim kaznama koje e zadesiti grad ukoliko njegovi stanovnici budu neverni Bogu i Njegovom zakonu. Ukoliko pozivi na poslunost Gospodu, Bogu njihovih otaca i na potovanje subotnog dana ostanu bez odgovora, grad i njegove palate bie potpuno uniteni vatrom. Prorok je na taj nain vrsto stao na stranu zdravih naela pravednog ivota, koja su bila jasno opisana u knjizi Zakona. Meutim, opte stanje u zemlji Judinoj bilo je takvo da se promena na bolje mogla postii samo najodlunijim merama; zato se on tako ozbiljno trudio oko nepokajanih. Preklinjao ih je: Orite sebi krevinu i ne sejte u trnje! Umij srce svoje od zla, o Jerusalime, da bi se izbavio! (Jeremija 4,3.14) Meutim, veliko narodno mnotvo nije poslualo poziv na pokajanje i reformu. Posle smrti dobrog cara Josije, oni koji su upravljali narodom pokazali su se nedostojnim svetog poverenja i mnoge su odveli u otpad. Joahaza, koji je izgubio presto, kada je protiv njega ustao egipatski vladar, nasledio je Joakim, stariji Josijin sin. Od samog poetka Joakimove vladavine, Jeremija je imao malo nade da e se njegova voljena zemlja spasti razaranja, a narod ropstva. Ipak, nije mu bilo dozvoljeno da uti, dok je potpuna propast pretila carstvu. Oni koji su ostali verni Bogu morali su da budu ohrabreni da izdre na putu dobra, dok je grenike trebalo navesti, ako bude mogue, da se odvrate od svoga bezakonja. Kriza je zahtevala javne i dalekosene napore. Gospod je zapovedio Jeremiji da ode u predvorje Hrama i govori svim Judejcima koji budu dolazili i odlazili. Iz vesti koja mu je bila poverena nije smeo da izostavi ni jednu jedinu re da grenici u Sionu dobiju najbolju moguu priliku da posluaju i odvrate se od svojih zlih puteva.

120

Prorok je posluao; stao je na vrata Gospodnjeg doma i odatle podigao svoj glas opomene i poziva. Sam Svemogui ga je nadahnuo da objavi: ujte re Gospodnju, svi Judejci, koji ulazite na ova vrata da se poklonite Gospodu! Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: popravite svoje puteve i dela svoja, pa u uiniti da stanujete na ovom mestu. Ne uzdajte se u lane rei, govorei: crkva Gospodnja, crkva Gospodnja, crkva Gospodnja ovo je! Nego doista popravite puteve svoje i dela svoja, i sudite pravo izmeu oveka i blinjega njegova! Inostrancu, siroti i udovici ne inite krivo, i krvi prave ne prolivajte na ovom mestu, i ne idite za drugim bogovima na svoje zlo. Tada u uiniti da stanujete od veka do veka na ovom mestu, u zemlji koju sam dao ocima vaim! (Jeremija 7,27) Ovde je jasno pokazana Gospodnja nespremnost da kanjava. On odgaa svoje sudove da bi mogao da poziva nepokajane. Onaj koji ini milost i sud i pravdu na Zemlji, ezne za svojom zalutalom decom, i koristi svaki mogui nain pokuavajui da ih naui putu venog ivota (Jeremija 9,24). On je izveo iz ropstva Izrailjce da bi mogli da slue Njemu, jedinome istinitome i ivome Bogu. Iako su dugo lutali putevima idolopoklonstva i odbacivali Njegove opomene, On, ipak, i sada izraava spremnost da odloi kazne i da im prui jo jednu priliku da se pokaju. On ukazuje na injenicu da jedino potpunom promenom srca mogu izbei propast koja im preti. Uzaludno e biti uzdanje u Hram i njegove slube. Obredi i ceremonije ne mogu im doneti oprotenje greha. Uprkos injenici da pripadaju Bojem izabranom narodu, samo promena srca i ivotne prakse moe ih spasti od neizbenih posledica upornog krenja Zakona. I tako je po gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim, odjekivala Jeremijina poruka Judi: Sluajte rei ovoga zaveta, jasne Gospodnje propise zapisane u svetim spisima, i izvrujte ih! (Jeremija 11,6) Upravo, to je bila poruka koju je prorok objavljivao, na poetku Joakimove vladavine, stojei u predvorju Hrama. Ukratko je opisao iskustva Izrailja od vremena izlaska iz Egipta. Boji zavet s njima je glasio: Sluajte glas moj i biu vam Bog i vi ete mi biti narod, i idite svim putevima koje sam vam zapovedio, da bi vam dobro bilo! Meutim, oni su besramno i stalno krili ovaj zavet. Izabrani narod hodio je po savetima i mislima zloga srca svoga, i otidoe natrag, a ne napred! (Jeremija 7,23.24) Gospod se pitao: Zato je zaao taj narod jerusalimski zasvagda? (Jeremija 8,5) Po prorokovim reima bilo je to zato to nisu posluali glas Gospoda, Boga svojega, i odbili da se poprave. (Vidi: Knjiga proroka Jeremije 5,3) On se alio: Propade vera i nesta je iz usta njihovih! I roda pod nebom zna svoje vreme, grlica i dral i lasta paze na vreme kada dolaze, a narod moj ne zna suda Gospodnjega! Zato li ih neu pohoditi? govori Gospod, dua moja nee li se osvetiti takvome narodu? (Jeremija 7,28; 8,7; 9,9) Dolo je vreme dubokog ispitivanja srca. Dok je Josija bio vladar, narod je imao neki razlog da se nada. Meutim, on vie nije mogao da posreduje u njihovu korist, jer je poginuo u borbi. Gresi naroda su bili takvi da je vreme posredovanja ve skoro isteklo. Gospod je objavio: Da stanu Mojsije i Samuilo preda me, ne bi se dua moja obratila tome narodu; oteraj ih ispred mene, i neka odlaze! I ako ti reku: kuda emo ii? tada im reci: ovako veli Gospod, ko je za smrt, na smrt; ko je za ma, pod ma; ko za glad, na glad; ko za ropstvo, u ropstvo! (Jeremija 15,1.2) Odbijanje poziva milosti koji mu je Bog sada upuivao, donelo bi nepokajanom narodu kazne koje su zadesile severno carstvo pre vie od stotinu godina. Poruka, koja im je sada bila upuena, glasila je: Ako me ne posluate da hodite u mom zakonu koji sam stavio pred vas, da sluate rei sluga mojih proroka, koje vam aljem, koje slah zarana jednako, ali ih ne posluaste, uiniu s domom ovim kao sa Silomom, i grad ovaj dau u prokletstvo svim narodima na zemlji! (Jeremija 26,46) Oni koji su stajali u predvorju Hrama i sluali Jeremijino izlaganje jasno su razumeli ovo spominjanje Siloma i vremena kada su u doba Ilije prvosvetenika, Filisteji savladali Izrailj i odneli koveg zaveta. Ilijev greh bio je u tome to je olako prelazio preko bezakonja svojih sinova koje su inili u svetoj slubi i preko zala koja su se mnoila u zemlji. Njegova nemarnost da ukloni ta zla navukla je na Izrailj stranu nevolju. Njegovi sinovi su izginuli u borbi, sam Ilije je izgubio ivot, koveg zaveta bio je odnesen iz zemlje Izrailjeve, trideset hiljada ljudi bilo je pobijeno i sve to zato to je grehu bilo doputeno da se nesmetano i neogranieno razvija. Izrailjci su se oholo uzdali da e im prisustvo kovega, iako su gajili grene obiaje, osigurati pobedu nad Filistejima. Na isti nain, u Jeremijino vreme, stanovnici Jude bili su skloni verovanju da e ih strogo potovanje boanski utvrenih slubi u Hramu sauvati od pravedne kazne za njihova prestupnika dela. Kakva je to pouka za ljude koji danas obavljaju odgovorne dunosti u Bojoj crkvi! Kakva je to ozbiljna opomena da se verno uhvate ukotac sa opainama koje danas sramote delo istine! Neka se nijedan od onih, koji sebe smatraju uvarima Bojeg zakona, ne vara da e ga formalno potovanje Bojih zapovesti staviti izvan domaaja boanske pravednosti! Neka niko ne odbija da bude ukoren zbog zla, neka niko ne ukorava Boje sluge da su suvie revnosne u pokuajima da oiste Crkvu od onih koji zlo ine! Bog koji mrzi greh poziva sve

121

one, koji tvrde da dre Njegov zakon da odbace svako bezakonje! Zanemarivanje pokajanja i dobrovoljne poslunosti donee savremenim ljudima isto tako ozbiljne posledice kao i nekadanjem Izrailju! Postoji granica preko koje se Gospodnje kazne vie ne mogu odlagati! Opustoenje Jerusalima u Jeremijine dane je sveana opomena savremenom Izrailju da se saveti i opomene koje dobija preko Bojih izabranih orua ne mogu nekanjeno odbacivati! Jeremijina poruka svetenicima i narodu izazvala je mrnju mnogih. Vikali su na njega buno optuujui: Zato prorokova u ime Gospodnje, govorei: ovaj e dom biti kao Silom, i ovaj e grad opusteti da nee u njemu niko iveti? I skupi se sav narod na Jeremiju u dom Gospodnji. (Jeremija 26,9) Svetenici, lani proroci i narod gnevno su ustali na onoga koji im nije govorio mile stvari, niti je proricao prevare. Boja poruka bila je prezrena, a Boji sluga naao se u smrtnoj opasnosti. Izvetaji o Jeremijinim reima stigli su do judejskih knezova koji su pourili iz carske palate u Hram da sami saznaju istinu o svemu. I rekoe svetenici i proroci knezovima i svemu narodu, govorei: ovaj je ovek zasluio smrt, jer prorokova protiv ovoga grada, kao to uste svojim uima! (Jeremija 26,11) Meutim, Jeremija je hrabro stao pred knezove i pred narod i rekao: Gospod me posla da prorokujem protiv ovoga doma i protiv ovoga grada sve to uste. Zato popravite puteve svoje i dela svoja, i posluajte re Gospoda, Boga svojega, i saalie se Gospodu sa zla koja je izrekao na vas. A ja, evo sam u vaim rukama, inite od mene to mislite da je dobro i pravo! Ali, znajte zacelo, ako me ubijete, krv pravu svaliete na sebe i na ovaj grad i na stanovnike njegove, jer doista Gospod me posla k vama da govorim sve ove rei da ujete! (Jeremija 26,12 15) Da se uplaio pretnji onih koji su se nalazili u vrhu vlasti, prorokova poruka ostala bi bez uticaja, a on sam izgubio bi ivot; ali, hrabrost kojom je izrekao sveanu opomenu izazvala je potovanje naroda i osigurala mu naklonost izrailjskih knezova. Oni su poeli da se prepiru sa svetenicima i lanim prorocima, dokazujui im da bi krajnje mere koje su predlagali bile potpuno nerazumne i njihove rei uticale su na misli naroda. Tako je Bog podigao ljude koji su odbranili Njegovog slugu. Stareine su se, dakle, ujedinile u protestu protiv odluke svetenika o Jeremijinoj sudbini. Naveli su sluaj Miheja, koji je prorekao kazne nad Jerusalimom, govorei: Sion e se preorati kao njiva, i grad e Jerusalim biti gomila kamenja, i gora ovoga doma visoka uma! Zatim su upitali: Je li ga zato ubio Jezekija, car Judin, i sav Juda? Nije li se pobojao Gospoda i molio se Gospodu? I Gospodu se saali radi zla koje bee izrekao na njih. Mi, dakle, inimo veliko zlo duama svojim! (Jeremija 26,18.19) Tako su molbe ovih uticajnih ljudi spasle proroku ivot, iako bi ga mnogi meu svetenicima i lanim prorocima, nesposobni da podnesu istinine optube koje je izgovarao, rado osudili na smrt pod izgovorom da je dizao bunu. Od dana kada je bio pozvan u slubu pa sve do kraja, Jeremija je stajao pred Judom kao straara i kao grad koje gnev ljudi nije mogao da savlada. Gospod je unapred opomenuo svoga slugu: I udarae na tebe, ali te nee nadvladati, jer sam ja s tobom da te uvam i izbavljam, govori Gospod. I izbaviu te iz ruku zlih ljudi, i iskupiu te iz ruku nasilnikih. (Jeremija 6,27; 15,20.21) Po prirodi bojaljiv i spreman na povlaenje, Jeremija je eznuo za mirom i ivotnim spokojstvom u usamljenosti, kada vie nee morati da gleda upornu nepopravljivost svoga dragog naroda. Njegovo zabrinuto srce kidalo se zbog posledica koje e greh doneti. O da bi glava moja bila voda, a oi moje izvori suzni! Pa da plaem danju i nou za pobijenima od keri naroda mojega, gorko je plakao. O da mi je u pustinji stanak putniki! Da ostavim narod svoj i da otidem od njih, jer su svi preljuboinci, zbor neverniki! (Jeremija 9,1.2) Morao je da podnese surova ruganja. Njegova osetljiva dua mnogo puta bila je probadana strelama poruge koje su upuivali oni koji su prezirali njegovu vest i olako shvatali njegovo nastojanje da ih obrati Bogu. Sam je rekao: Postah podsmeh svemu narodu svojemu, i pesma njihova po celi dan! Na podsmeh sam svaki dan, svako mi se podsmeva! Svi koji bejahu u miru sa mnom, vrebaju da posrnem: da ako se prevari, te emo ga nadvladati, i osvetiemo mu se! (Pla 3,14; Jeremija 20,7.10) Meutim, verni prorok svakoga dana dobijao je novu snagu da izdri. Ali je Gospod sa mnom kao straan junak, zato e se spotaknuti oni koji me gone, i nee nadvladati; posramie se vrlo, jer nee biti sreni, sramota vena nee se zaboraviti. Pevajte Gospodu, hvalite Gospoda, jer izbavi duu siromahu iz ruke zlikovake! (Jeremija 20,11.13) Iskustva kroz koja je prolazio u danima svoje mladosti i u kasnijim godinama svoje slube, nauila su ga da put oveji nije u njegovoj vlasti niti je oveku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim. Nauio je da se moli: Ukoravaj me, Gospode, ali s merom, ne u gnevu svom, da me ne bi zatro! (Jeremija 10,23.24) Kada je bio pozivan da ispije au nevolja i bola, kada je bio u iskuenju da u svojoj bedi kae: Propade sila

122

moja i nadanje moje od Gospoda, seao se Bojih blagoslova koje je dobijao i pobedonosno uzvikivao: Milost je Gospodnja to ne izgibosmo sasvim, jer milosra njegova nije nestalo. Ponavlja se svako jutro, velika je vera tvoja. Gospod je deo moj, govori dua moja, zato u se u njega uzdati. Dobar je Gospod onima koji ga ekaju, dui koja ga trai! Dobro je mirno ekati spasenje Gospodnje! (Pla 3,18.2226)

35 poglavlje

PROPAST SE PRIBLIAVA
U vreme prvih godina Joakimove vladavine, mnogi znaci pokazivali su da se propast pribliava, da e se re Gospodnja, objavljena preko proroka, uskoro ispuniti. Asirska imperija na severu, dugo nadmona, gubila je svoju vlast nad narodima. Egipat na jugu, u iju se silu judejski car uzaludno uzdao, zadobie uskoro odluujui udarac. Neoekivano za sve, nova svetska sila, vavilonska imperija, uzdii e se na istoku i brzo zadobiti prevlast nad drugim narodima. Jo samo nekoliko kratkih godina i vavilonski car bie upotrebljen kao orue Bojega gneva protiv tvrdovratog Jude. Nekoliko puta Jerusalim e opkoljavati i zauzimati Navuhodonosorove napadake vojske. eta za etom, u poetku samo nekoliko ljudi, a kasnije i hiljade i desetine hiljada, bie odvoene u zarobljenitvo u zemlju Senar, da tamo ive u prisilnom izgnanstvu. Joakim, Joakin, Sedekija svi ovi judejski carevi, jedan za drugim, postajae vazali vavilonskog vladara, i jedan za drugim ustajati protiv njega. Otre i sve otrije kazne bie primenjivane protiv buntovnog naroda, sve dok na kraju cela zemlja ne bude opustoena, Jerusalim razruen i spaljen ognjem, Hram koji je Solomun sagradio razoren, a Judino carstvo oboreno da se vie nikada ne uzdigne do poloaja koji je nekada zauzimalo meu narodima na Zemlji. Ta nesigurna vremena, tako bremenita opasnostima po izrailjski narod, bila su obeleena mnogim porukama koje je Nebo slalo preko Jeremije. Tako je Gospod dao sinovima Judinim iroke mogunosti da se oslobode neprikladnih saveza sa Egipanima i time izbegnu sukob s vavilonskim vladarima. Kada su opasnosti neposrednije zapretile, pouavao je narod uz pomo niza dramskih prikaza, nadajui se da e tako razbuditi njihovu svest o odgovornosti pred Bogom, i da e ih pokrenuti da razviju prijateljske odnose s vavilonskom vladom. Da bi naglasio vanost stroge poslunosti Bojim zahtevima, Jeremija je okupio sinove Rihavove u jednoj prostoriji Hrama i postavio pred njih vino, pozivajui ih da piju. Kao to se i moglo oekivati, naiao je na otpor i odluno odbijanje. Sinovi Rihavovi su odreito izjavili: Neemo piti vina, jer Jonadav, sin Rihavov, otac na, zabranio nam je, rekavi: ne pijte vina, ni vi ni sinovi vai doveka! Tada doe re Gospodnja Jeremiji, govorei: ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: idi i reci Judejcima i Jerusalimljanima: zar neete da primite nauke da sluate rei moje, govori Gospod? Izvruju se rei Jonadava, sina Rihavova, koji zabrani sinovima svojim da ne piju vina, i ne piju vina do danas, nego sluaju zapovest oca svojega. (Jeremija 35,6.1214) Bog je na taj nain pokuao da naglasi otru razliku izmeu poslunosti sinova Rihavovih i neposlunosti i buntovnitva svoga naroda. Sinovi Rihavovi sluali su zapovest svoga oca i zato sada nisu prihvatili da budu navedeni na prestup. Meutim, sinovi Judini nisu posluali rei Gospodnje i zato e morati da podnesu Njegove

123

otre kazne. A ja vam govorih zarana jednako, i vi me ne posluaste, objavio je Gospod, i slah k vama sve sluge svoje proroke zarana, jednako govorei: vratite se svaki sa svoga puta zloga, i popravite dela svoja, i ne idite za drugim bogovima sluei im, pa ete ostati u zemlji koju sam dao vama i ocima vaim, ali ne prignuste uha svojega niti me posluaste. Da, sinovi Jonadava, sina Rihavova, izvruju zapovest oca svojega to im je zapovedio, a taj narod ne slua mene. Zato ovako veli Gospod, Bog nad vojskama, Bog Izrailjev: evo, ja u pustiti na Judu i na sve stanovnike jerusalimske sve zlo to izrekoh za njih, jer im govorih, a oni ne posluae, i zvah ih, a oni se ne odazvae! (Jeremija 35,1417) Kada im srca omekaju i kada se pokore uticaju Svetoga Duha, ljudi su spremni da posluaju savet; ali, kada uporno odbacuju prekore sve dok njihova srca ne otvrdnu, Gospod tada dozvoljava da ih vode drugi uticaji. Odbijajui istinu, prihvataju la, i ona im postaje zamka, vodei ih u propast. Bog je pozivao Judejce da ne izazivaju Njegov gnev, ali Ga oni nisu sluali. Presuda protiv njih konano je bila izreena. Kao zarobljenici bie odvedeni u Vavilon. Haldejci e biti upotrebljeni kao orue kojim e Bog kazniti svoj neposluni narod. Patnje ljudi u Judi trebalo je da budu srazmerne svetlosti koju su dobili i opomenama koje su prezreli i odbacili. Gospod je dugo odlagao svoje sudove, ali sada e ih pohoditi svojim nezadovoljstvom, ulaui poslednji napor da ih zaustavi na njihovom zlom putu. Domu sinova Rihavovih bio je obean trajni blagoslov. Prorok je izjavio: to sluate zapovest Jonadava, oca svojega, i drite sve zapovesti njegove i inite sve kako vam je zapovedio, zato, ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, nee nestati Jonadavu, sinu Rihavovu, oveka koji bi stajao preda mnom doveka. (Jeremija 35,18.19) Tako je Bog pouio svoj narod da e se vernost i poslunost vratiti Judi u obliku blagoslova, isto onako kao to su sinovi Rihavovi bili blagosloveni zato to su posluali zapovesti svoga oca. Ova pouka je namenjena i nama. Ako su zahtevi dobroga i mudroga oca, koji se posluio najboljim i najuspenijim sredstvom da sauva svoje potomstvo od zala neumerenosti, bili dostojni strogog potovanja, onda je sigurno da Boji autoritet treba mnogo vie potovati, jer i On je svetiji od oveka. Na Stvoritelj i na Zapovednik, neogranien u svojoj moi, straan u svojim sudovima, na svaki nain se trudi da ljudi uvide svoje grehe i da se pokaju. Glasom svojih slugu objavljuje opasnosti kojima se izlau neposluni; upuuje opomene i uporno osuuje greh. Pripadnici Njegovog naroda uivaju blagostanje jedino Njegovom milou, uz budno straenje Njegovih izabranih orua. On ne moe podupirati i tititi ljude koji odbacuju Njegove savete i preziru Njegove opomene. Za neko vreme On moe da odloi svoje osvetnike sudove; ali ne moe zauvek zadravati svoju ruku. Sinovi Judini su se ubrajali meu ljude o kojima je Gospod rekao: Biete mi carstvo sveteniko i narod svet! (2. Mojsijeva 19,6) Jeremija u toku svoje slube nikada nije zanemarivao ivotnu vanost svetosti srca u razliitim ivotnim okolnostima, a posebno u slubi najsvetijem Bogu. Jasno je predvideo propast carstva i rasejavanje stanovnika Jude po narodima, ali oima vere iza svega toga gledao je u vreme obnavljanja. U njegovim uima odjekivalo je boansko obeanje: I ostatak ovaca svojih ja u skupiti iz svih zemalja u koje ih razagnah, i vratiu ih u torove njihove... gle, idu dani, govori Gospod, u koje u podignuti Davidu Klicu pravednu, koja e carovati i biti srena i initi sud i pravdu na zemlji. U njegove dane spae se Juda, i Izrailj e stanovati u miru, i ovo je ime kojim e se zvati: Gospod, pravda naa! (Jeremija 23,36) Proroanstva o sudu koji dolazi tako su bila pomeana s obeanjima o konanom i slavnom izbavljenju. Oni koji odlue da uine mir s Bogom i ive svetim ivotom usred sveopteg otpada, primie snagu da izdre svaku nevolju i bie osposobljeni da silno svedoe za Boga. Izbavljenje koje im je darovano, nadmaie slavom u vekovima koji e doi, ono koje je bilo uinjeno sinovima Izrailjevim u vreme izlaska iz Egipta. Gospod je preko svog proroka govorio da idu dani u koje se vie nee govoriti tako da je iv Gospod koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje Misirske, nego tako da je iv Gospod koji je izveo i doveo seme doma Izrailjeva iz severne zemlje i iz svih zemalja u koje ih bejah razagnao. I oni e sedeti u svojoj zemlji. (Jeremija 23,7.8) Takva sjajna proroanstva izricao je Jeremija u vreme zavrnih godina istorije judejskog carstva, upravo u vreme kada su Vavilonjani uvrivali svoju sveoptu prevlast, kada su ak i oko zidina Siona razmetali svoje armije! Kao prekrasna muzika odjekivala su ova obeanja o izbavljenju u uima onih koji su ostali vrsti u svom sluenju Gospodu. U domovima uticajnih i siromaha, u kojima su jo potovani saveti Boga koji dri zavet svoj, rei proroka bile su stalno ponavljane. ak su i deca bila duboko pokrenuta pa su u njihovim mladim i prijemivim umovima ostajala trajna seanja. U vreme Jeremijine slube, savesno potovanje zapovesti Svetog pisma, upravo je pruilo Danilu i njegovim drugovima priliku da pravog Boga uzdignu pred narodima na Zemlji. Pouke koje su ta jevrejska deca dobila u domu svojih roditelja, ojaale su njihovu veru i uvrstile ih u sluenju ivome Bogu, Stvoritelju neba i Zemlje.

124

Kada je, u poetku Joakimove vladavine, Navuhodonosor prvi put opkolio i zauzeo Jerusalim i odveo Danila i njegove drugove, zajedno sa ostalima koji su bili posebno odabrani da slue na vavilonskom dvoru, vera jevrejskih zarobljenika bila je stavljena na najveu probu. Meutim, oni koji su nauili da se oslanjaju na Boja obeanja, ustanovili su da su im ona potpuno dovoljna u svim iskustvima kroz koja su morali da prolaze u toku svog boravka u tuoj zemlji. Pisma su im posluila i kao vodi i kao oslonac. Kao tuma znaenja sudova koji su poeli da pogaaju Judu, Jeremija je plemenito ustao u odbranu Boje pravednosti i Njegovih milostivih namera, koje su izraene i preko Njegovih najotrijih ukora. Prorok je neumorno radio. eljan da dosegne sve drutvene slojeve, proirio je podruje svog delovanja na teritorije izvan Jerusalima, esto poseujui razliite delove carstva. Jeremija je prilikom svojih svedoenja Crkvi, stalno pozivao na uenje knjige Zakona koja je bila tako visoko uzdizana i slavljena u toku Josijine vladavine. On je na novi nain naglaavao vanost odravanja zavetnog odnosa sa milostivim i saaljivim Biem koje je sa visina Sinaja izgovorilo propise Dekaloga. Jeremijine rei opomene i pozivanja stizale su u sve krajeve carstva, tako da su svi imali priliku da saznaju ta Bog eli da uini s narodom. Prorok je objasnio injenicu da na nebeski Otac dozvoljava svojim sudovima da se izliju da poznaju narodi da su ljudi. (Psalam 9,20) Bog je unapred opomenuo svoj narod: Ako mi uzidete nasuprot i ne budete hteli da me sluate... i ja u vama s gnevom ii nasuprot... i rasejau vas po narodima, i uiniu da vas gone golim maem i zemlja e vaa biti pusta i gradovi vai raskopani. (3. Mojsijeva 26,21.28.33) U isto vreme kada su poruke o propasti, koja se pribliava, bile objavljivane knezovima i narodu, njihov vladar Joakim, od koga se oekivalo da bude mudar duhovni voa, da prednjai u priznavanju grehova, u reformama i dobrim delima, provodio je svoje vreme u sebinim zadovoljstvima. Sagradiu sebi veliku kuu i prostrane kleti, odluio je on, i ta kua, obloena kedrom i omazana crvenilom (Jeremija 22,14), bila je sagraena novcem i radnom snagom, koje je osigurao prevarama i nasiljem. Gnev proroka se rasplamsao i on je nadahnuto izgovorio osudu nad nevernim vladarem: Teko onome koji gradi svoju kuu ne po pravdi, i kleti svoje ne po pravici, koji se slui blinjim svojim ni za to i plate za trud njegov ne daje mu... Hoe li carovati kad se mea s kedrom? Otac tvoj nije li jeo i pio? kad injae sud i pravdu, tada mu bejae dobro. Davae pravicu siromahu i ubogome, i bejae mu dobro; nije li to poznavati me? govori Gospod. Ali oi tvoje i srce tvoje idu samo za tvojim dobitkom i da proliva krv pravu i da ini nasilje i krivdu. Zato ovako veli Gospod za Joakima sina Josije cara Judina: nee naricati za njim; jaoh brate moj! ili: jaoh sestro! nee naricati za njim; jaoh gospodaru! ili: jaoh slavo njegova! Pogrebom magareim pogrepe se, izvui e se i bacie se iza vrata jerusalimskih. (Jeremija 22,1319) Za samo nekoliko godina ova strana kazna zadesie Joakima, ali Gospod je u svojoj milosti prvo obavestio nepokajani narod o svojoj vrstoj nameri. etvrte godine Joakimovove vladavine, rekao je Jeremija prorok svemu narodu Judinu i svim stanovnicima jerusalimskim, da su prezreli sve njegove poruke, naglaavajui ujedno da je ve mnogo godina, od trinaeste godine Josije... do danas bio svedok Boje elje da ih spase (Jeremija 25,2.3). Sada im je bila upuena nova re Gospodnja: Zato ovako veli Gospod nad vojskama: to ne posluaste moje rei, evo, ja u poslati po sve narode severne i po Navuhodonosora, cara vavilonskoga, slugu svojega, i doveu ih na tu zemlju i na stanovnike njene, i na sve te narode okolne, koje u zatrti, i uiniu da budu udo i podsmeh i pusto vena. I uiniu da nestane meu njima glasa radosna i glasa vesela, glasa enikova i glasa nevestina, lupe od rvanja i svetlosti od ika. I sva e ta zemlja biti pusto i udo, i ti e narodi sluiti caru vavilonskom sedamdeset godina. (Jeremija 25,811) Iako je osuda na propast bila jasno proglaena, mnotvo koje je slualo proroka jedva je shvatalo njeno strano znaenje. Da bi poruka ostavila dublji utisak, Gospod se potrudio da je slikovito prikae. Naredio je Jeremiji da sudbinu naroda uporedi sa ispijanjem ae vina Bojega gneva. Meu prvima koji e piti iz ae nevolja trebalo je da budu Jerusalim i gradovi Judini i carevi njegovi i knezovi njegovi. Trebalo je i drugi da piju iz iste ae Faraon, car Misirski, sluge njegove i knezovi njegovi i i sav narod njegov i jo mnogi drugi narodi na Zemlji, sve dok se ne ispuni Boja namera. (Vidi: Knjiga proroka Jeremije, 25. poglavlje!) Da bi jo bolje prikazao prirodu kazni koje e se brzo izliti, prorok je trebalo da uzme nekoliko stareina narodnih i stareina svetenikih, da ode u u dolinu sina Enomova, da tamo, poto opie Judin otpad, razbije sud lonarski i u ime Gospoda, iji je sluga objavi: Tako u razbiti taj narod i taj grad kao to se razbio sud lonarski koji se vie ne moe popraviti! Prorok je uinio kako mu je bilo nareeno. Kad se vratio u grad, otiao je u predvorje Hrama i pred celim narodom objavio: Ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: evo, ja u pustiti na taj grad i na sve gradove njegove sve zlo koje izrekoh na njega, jer otvrdnue vratom svojim da ne sluaju rei moje! (Vidi:

125

Knjiga proroka Jeremije, 19. poglavlje!) Prorokove rei, umesto da izazovu priznanje i pokajanje, raspalile su gnev visokih predstavnika vlasti, i Jeremija je bio lien slobode. Prorok, iako u tamnici i okovan, ipak je nastavio da objavljuje nebeske poruke onima oko sebe. Progonstva nisu mogla da utiaju njegov glas. Re istine, kazao je on, bi u srcu mom kao oganj razgoreo, zatvoren u kostima mojim, i umorih se zadravajui ga, i ne mogoh vie! (Jeremija 20,9) Gospod je nekako u to vreme zapovedio Jeremiji da u pisanom obliku sauva poruke koje je eleo da uputi onima do ijeg spasenja je njegovom saaljivom srcu bilo toliko stalo. Uzmi knjigu, rekao je Gospod svome sluzi, i napii u nju sve rei koje sam ti rekao za Izrailja i Judu i za sve narode otkako ti poeh govoriti, od vremena Josijina, do danas; eda bi uo dom Judin sve zlo koje im mislim uiniti i vratio se svaki sa svoga zloga puta, da bih im oprostio bezakonje i greh njihov. (Jeremija 36,2.3) Posluan toj zapovesti, Jeremija je pozvao u pomo svog vernog prijatelja, pisara Varuha, i izdiktirao mu sve rei Gospodnje koje mu govori. (Jeremija 36,4) Te rei bile su paljivo zabeleene na svitku pergamenta, i predstavljale su sveani ukor za greh, opomenu o sigurnim posledicama trajnog otpada, i ozbiljan poziv na odbacivanje svakog zla. Kada je spis bio gotov, Jeremija, koji se jo nalazio u tamnici, poslao je Varuha da proita rukopis pred mnotvom koje se okupilo u Hramu povodom nacionalnog dana posta, pete godine Joakima, sina Josijina, cara Judina, meseca devetoga. Prorok je izrazio nadu: Ne bi li, molei se, pripali ka Gospodu i vratili se svaki sa svojega puta zloga, jer je velik gnev i jarost to je Gospod izrekao na ovaj narod! (Jeremija 36,9.7) Varuh je posluao i proitao rukopis pred celim Judinim narodom. Kasnije su pisara pozvali i pred knezove da iste rei proita i njima. Oni su ga sasluali s velikim zanimanjem i obeali da e obavestiti cara o svemu to su uli, ali su mu dali savet da se sakrije, jer su se bojali da e car odbaciti svedoanstvo i pokuati da pobije one koji su pripremili i razneli poruku. Kada su knezovi objavili caru Joakimu rei koje im je proitao Varuh, on je smesta naredio da knjigu donesu pred njega i da je glasno proitaju. Jedan od carskih slubenika, po imenu Judije, uzeo je rukopis i poeo da ita rei ukora i opomene. Vreme je bilo zimsko, pa su se car i njegovi doglavnici, knezovi Judini, okupili oko otvorene vatre. Judije je uspeo da proita samo mali deo rukopisa pre nego to je car, ne pomiljajui da zadrhti pred opasnou, koja je zapretila njemu i njegovom narodu, uhvatio knjigu i u provali gneva isekao je noem pisarskim i bacio u oganj na eravicu, te izgore sva knjiga ognjem na eravici. (Jeremija 36,23) Ni car ni njegovi knezovi nisu se uplaili niti su razderali svoje haljine. Meutim, neki od knezova moljahu cara da ne pali knjigu, ali ih on ne poslua. Kada je rukopis bio uniten, gnev pokvarenoga cara ustremio se na Jeremiju i Varuha, za koje je odmah poslao strau da ih dovede, ali ih sakri Gospod. (Jeremija 36,2426) Privlaei panju vernika u Hramu, knezova i cara, na pisane savete u nadahnutom rukopisu, Bog je milostivo pokuao da za njihovo dobro opomene sinove Judine: Eda bi uo dom Judin sve zlo koje im mislim uiniti i vratio se svaki sa svoga zloga puta, da bih im oprostio bezakonje i greh njihov! (Jeremija 36,3) Bog ali ljude koji se bore, nesposobni da sagledaju svoju izopaenost; On se trudi da prosvetli njihov potamneli razum, aljui im ukore i pretnje, sraunate da pokrenu makar one najplemenitije meu njima da postanu svesni svog neznanja i da se postide svojih zabluda. On se trudi da pomogne samozadovoljnima da postanu nezadovoljni svojim tatim dostignuima i, usko povezujui se s Nebom, ponu da tee za duhovnim blagoslovima. Bog ne planira da poalje poslanike koji e se umiljavati i laskati grenicima; On ne alje nikakve poruke mira da bi uljuljkao neposveene nekom telesnom sigurnou. Umesto toga, On stavlja teke terete na savest zloinca i probada njegovu duu otrim strelama osvedoenja. Slubeni aneli objavljuju takvome strane Boje sudove da bi produbili njegovu svest o potrebi i da bi ga podstakli da oajniki uzvikne: ta mi treba initi da se spasem? (Dela 16,30) Meutim, Ruka koja obara u prah, koja ukorava greh i posramljuje oholost i astoljublje, ista je Ruka koja podie pokajnika i onoga koji je skruena srca. Onaj isti koji je dozvolio da se kazne izlivaju, s najdubljim saoseanjem pita: ta hoe da ti uinim? ovek koji je zgreio protiv svetog i milostivog Boga ne moe da uini nita bolje i plemenitije nego da se iskreno pokaje i u suzama i gorini svoje due prizna svoje zablude. To i Bog oekuje od njega; On ne prihvata nita manje od slomljenog srca i poniznog duha. Meutim, car Joakim i njegovi knezovi, u svojoj oholosti i nadmenosti, odbili su Boji poziv. Nisu hteli da posluaju opomenu niti da se pokaju. Milostiva prilika, koja im je bila pruena u vreme spaljivanja svetog spisa, bila je njihova poslednja prilika. Bog je objavio da e ih izloiti stranoj osveti ukoliko i tada odbiju da posluaju Njegov glas. Oni su zaista odbili da posluaju, i On je najavio da e izliti svoje konane sudove protiv Jude, da e svojim posebnim gnevom pohoditi oveka koji se oholo podigao protiv Svemoguega. Ovako veli Gospod za Joakima, cara Judina: nee imati nikoga ko bi sedeo na prestolu Davidovu, i mrtvo

126

e telo njegovo biti baeno na pripeku obdan i na mraz obno. Jer u pohoditi njega i seme njegovo i sluge njegove za bezakonje njihovo, i pustiu na njih i na stanovnike jerusalimske i na Judejce sve zlo za koje im govorih. (Jeremija 36,30.31) Spaljivanjem rukopisa nije se sve zavrilo. Pisanih rei mogli su se lake osloboditi nego ukora i opomena koje su one sadrale i skorih kazni, koje je Bog izrekao protiv buntovnog Izrailja. Meutim, ak se i pisana re ponovo pojavila. Gospod je naredio svome sluzi: Uzmi opet drugu knjigu i napii u nju sve preanje rei koje behu u prvoj knjizi, koju saee Joakim, car Judin! Izvetaj o proroanstvima koja su se odnosila na Judu i Jerusalim bio je pretvoren u pepeo; ali rei su i dalje ivele u Jeremijinom srcu, kao oganj koji saie i proroku je bilo dozvoljeno da obnovi ono to je ovekov gnev uzaludno pokuao da uniti. Uzevi drugi svitak, Jeremija ga je dao Varuhu, koji napisa u njega iz usta Jeremijinih sve rei to behu u onoj knjizi koju saee Joakim, car Judin, ognjem; i jo bi dodano onima mnogo onakvih rei. (Jeremija 36,28.32) ovekov gnev pokuao je da onemogui delovanje Bojeg proroka, ali upravo ono sredstvo kojim se Joakim posluio da ogranii uticaj Gospodnjeg sluge, pruilo mu je jo jednu priliku da objasni boanske zahteve. Duh protivljenja ukorima, koji je prouzrokovao progon i zatvaranje Jeremije, i danas postoji. Mnogi odbijaju da posluaju ponovljene opomene, radije sluajui lane uitelje koji laskaju njihovoj tatini i zatvaraju oi pred njihovim zlodelima. Takvi nee imati sigurno utoite u dan nevolje, nee dobiti nikakve pomoi sa Neba. Boje izabrane sluge treba hrabro i strpljivo da se suoavaju s patnjama i nevoljama koje im padaju u deo zbog kleveta, odbacivanja i neshvatanja. Oni i dalje treba verno da obavljaju posao koji im je Bog poverio, uvek imajui na umu proroke iz starine, Spasitelja oveanstva i Njegove apostole, jer su i oni trpeli zlostavljanja i progonstva Rei radi. Bog je eleo da Joakim poslua Jeremijine savete da zadobije Navuhodonosorovu naklonost i tako izbegne mnogo bola. Mladi car poloio je zakletvu vernosti vavilonskom vladaru i da je ostao veran svom obeanju zadobio bi potovanje neznaboaca i tako omoguio sebi dragocenu priliku da doprinese obraenju dua. Prezirui neuobiajene prednosti, koje su mu bile ponuene, judejski car svojevoljno je krenuo putem koji je sam izabrao. Prekrio je asnu re koju je dao vavilonskom vladaru i pobunio se protiv njega. To je njega i njegovo carstvo dovelo u vrlo neugodan poloaj. Protiv njega su bile poslane ete Haldejske i ete Sirske i ete Moavske i ete sinova Amonovih, a on je morao bespomono da posmatra kako mu pljakai unitavaju zemlju (2. O carevima 24,2). U roku od nekoliko godina neasno je zavrio svoju zlosrenu vladavinu, odbaen od Neba, omrznut od naroda, prezren od vavilonskih upravljaa ije je poverenje izneverio, a sve to kao rezultat fatalnog odbacivanja boanskih planova, koji su mu bili otkriveni preko Bojeg izabranog poslanika. Joahin, poznat i kao Jehonija ili Honija, Joakimov sin, sedeo je na prestolu samo tri meseca i deset dana i onda se predao haldejskim etama koje su, zbog pobune judejskog vladara, jo jednom opsedale osueni grad. Tom prilikom Navuhodonosor je odveo Joahina u Vavilon, i majku carevu i ene careve i dvorane njegove i glavare zemaljske, ukupno nekoliko hiljada dua, zajedno sa hiljadom drvodelja i kovaa. S njima je vavilonski car poneo sve blago doma Gospodnjega i blago doma carskoga. (2. O carevima 24,15.16.13) Judejskom carstvu, slomljene moi i lienom snage u ljudima i blagu, ipak je bilo dozvoljeno da i dalje postoji kao posebna drava. Na njeno elo Navuhodonosor je postavio Mataniju, mlaeg Josijinog sina, promenivi mu ime u Sedekija.

36 poglavlje 127

POSLEDNjI JUDEJSKI CAR

Sedekija je na poetku svoje vladavine uivao puno poverenje vavilonskog cara, jer je imao uz sebe iskusnog savetnika, proroka Jeremiju. Da se asno ponaao prema Vaviloncima i da je sluao poruke koje mu je Bog slao preko Jeremije, sauvao bi potovanje mnogih ljudi na visokim poloajima i imao priliku da im prenosi znanje o pravom Bogu. Tako bi i izgnanici u Vavilonu doli u povoljniji poloaj i dobili mnoge povlastice; Boje ime bilo bi slavljeno blizu i daleko, a oni koji su ostali u zemlji Judinoj izbegli bi strane nevolje koje su ih konano zadesile. Sedekija i svi Judejci, ukljuujui i one koji su bili odvedeni u Vavilon, preko Jeremije dobili su savet da se mirno pokore privremenoj vlasti svojih upravljaa. Posebno je bilo vano da oni koji su bili u izgnanstvu tee za mirom u zemlji u koju su bili odvedeni. Meutim, to se suprotilo sklonostima ljudskog srca. Sotona je koristei okolnosti, uinio da se u narodu, i u Jerusalimu i u Vavilonu, pojave lani proroci koji su objavljivali da e okovi ropstva uskoro biti raskinuti i da e biti obnovljen nekadanji ugled naroda. Prihvatanje tih laskavih proroanstava navelo bi i cara i izgnanike na kobne postupke i omelo milostive namere koje je Bog imao s njima. Da ne bi dolo do ustanka i velikih patnji, Gospod je zapovedio Jeremiji da se bez oklevanja suoi s krizom, iznosei judejskom caru sigurne posledice pobune. Izgnanike je takoe, upozorio pismima da se ne zavaravaju nadom da im je izbavljenje blizu. Pozivao ih je: Nemojte da vas varaju vai proroci to su meu vama i vai vrai, i ne gledajte na sne svoje to sanjate. (Jeremija 29,8) U vezi sa tim, napomenuo im je da Gospod namerava da obnovi Izrailj, kada istekne sedamdeset godina robovanja, najavljenih preko Njegovih vesnika. Bog je neno sauestvujui upoznao svoj narod s planovima koje je imao za Izrailj! On je znao da e ako posluaju lane proroke i ponu da oekuju skoro izbavljenje, njihov poloaj u Vavilonu postati vrlo teak. Svaki nemir u njihovoj sredini ili neposlunost s njihove strane pojaali bi budnost vlasti, izazvali surovu reakciju Haldejaca i doveli do daljih ograniavanja njihovih prava. Patnje i nevolje bile bi posledica. Traio je od njih da se mirno pokore svojoj sudbini i da svoje robovanje uine to podnoljivijim; dao im je i sledei savet: Gradite kue i sedite u njima, sadite vrtove i jedite rod njihov... i traite dobro gradu u koji vas preselih i molite se za njega Gospodu, jer u dobru njegovu bie i vama dobro! (Jeremija 29,57) Meu lanim uiteljima u Vavilonu bila su i dva oveka koji su se smatrali svetima, iako su iveli nedolinim ivotom. Jeremija je osudio zla dela tih ljudi i otkrio im opasnosti koje im prete. Ljuti zbog prekora, pokuali su da se usprotive delovanju pravog proroka, nagovarajui ljude da odbace njegove rei i da se ponaaju suprotno Bojem savetu da se pokore vavilonskom caru. Gospod je preko Jeremije posvedoio da e ta dvojica lanih proroka biti predata u ruke Navuhodonosoru i ubijena u njegovoj prisutnosti. Nije dugo potrajalo, a ovo proroanstvo doslovno se ispunilo. Sve do kraja vremena pojavljivae se ljudi koji e unositi zabunu i buntovnost meu one koji sebe smatraju predstavnicima pravog Boga. Oni koji proriu la pozivae ljude da se neozbiljno odnose prema grehu. Kada strane posledice njihovih zlih dela postanu vidljive, trudie se, koliko im to bude bilo mogue, da one koji su ih verno opominjali proglase odgovornima za svoje tekoe, kao to su Jevreji optuivali Jeremiju za svoje nesree. Meutim, isto onako kao to su se Gospodnje rei u stara vremena pokazale dostojnim poverenja, tako e se i danas potvrditi verodostojnost Njegovih poruka. Od samog poetka, Jeremija je dosledno preporuivao narodu da se pokori Vavilonjanima. Taj savet nije bio upuen samo Judi, ve i mnogim okolnim narodima. U toku prvih dana Sedekijine vladavine, poslanici vladara Edoma, Moava, Tira i drugih naroda, posetili su judejskog cara da vide da li je po njegovom miljenju dolo vreme da se zajedniki pobune i da li e im se on pridruili u borbi protiv vavilonskog cara. Dok su poslanici ekali odgovor, re Gospodnja dola je Jeremiji kao naredba: Naini sebi sveze i jaram, i metni sebi oko vrata. Potom, polji ih caru Edomskom i caru Moavskom i caru sinova Amonovih i caru Tirskom i caru Sidonskom po poslanicima koji e doi u Jerusalim Sedekiji, caru Judinu! (Jeremija 27,2.3) Jeremiji je bilo nareeno da pozove poslanike da obaveste svoje vladare da ih je Gospod predao u ruke Navuhodonosoru, caru vavilonskom, i da treba da slue njemu i sinu njegovu i unuku njegovu dokle doe vreme i njegovoj zemlji. (Jeremija 27,7) Pored toga, rekao je poslanicima da svojim vladarima objave da e, ukoliko odbiju da slue vavilonskom caru biti kanjavani maem i glau i pomorom sve dok ne budu istrebljeni. Posebno treba da se uvaju uenja lanih proroka koji e drukije govoriti. Gospod je objavio: Ne sluajte, dakle, proroka svojih ni vraa svojih ni sanjaa svojih ni gatara svojih ni bajaa svojih, koji vam govore i vele: neete sluiti caru vavilonskom. Jer vam oni la prorokuju, kako bih vas daleko odveo iz zemlje vae i izagnao vas da izginete. A narod koji bi savio vrat

128

svoj pod jaram cara vavilonskoga i sluio mu, ostaviu ga na zemlji njegovoj, govori Gospod, da je radi i da stanuje u njoj. (Jeremija 27,8-11) Najmanja kazna koju je Bog mogao da izrekne tako buntovnom narodu bila je pokoravanje vavilonskoj vlasti, ali ako se budu usprotivili nareenom robovanju, morae da osete svu estinu Njegove kazne. Zaprepatenje okupljenih predstavnika mnogih naroda nije imalo granica, kada im je Jeremija, nosei jaram pokornosti oko vrata, objavio Boju volju. Uprkos odlunom protivljenju, Jeremija je vrsto zastupao politiku pokoravanja. Meu onima koji su se usudili da odbace Gospodnji savet isticao se Ananija, jedan od lanih proroka protiv kojih je narodu bila upuena opomena. Trudei se da zadobije naklonost cara i carskog dvora, podigao je glas protesta, govorei da mu je Bog dao rei ohrabrenja za Jevreje. Rekao je: Ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: slomih jaram cara vavilonskoga. Za dve godine ja u vratiti na ovo mesto sve sudove doma Gospodnjega, koje uze Navuhodonosor, car vavilonski, odavde i odnese u Vavilon: i Jehoniju, sina Joakimova, cara Judina, i sve roblje Judino to otide u Vavilon, ja u dovesti opet na ovo mesto, govori Gospod, jer u slomiti jaram cara vavilonskoga! (Jeremija 28,24) U prisutnosti svetenika i naroda, Jeremija ih je vatreno pozivao da se, u toku razdoblja koje je Gospod odredio, privremeno pokore vavilonskom caru. On je ljudima iz Jude navodio rei proroka Osije, Avakuma, Sofonije i drugih, ije su poruke ukora i opomene bile sline njegovim. On ih je podseao na dogaaje koji su se odigrali da bi se ispunila proroanstva o kaznama koje treba da stignu nepokajane grenike. U prolosti su Boje kazne pogaale nepokajane, otkrivajui tanost ispunjavanja Boje poruke upuene preko Njegovih glasnika. Na kraju svoga izlaganja Jeremija je predloio narodu: Prorok koji prorie mir, kada se zbude re toga proroka, onda se poznaje taj prorok da ga je zaista poslao Gospod! (Jeremija 28,9) Ukoliko Izrailj odlui da se izloi opasnosti, budui dogaaji konano e pokazati koji je prorok bio u pravu. Jeremijine rei, kojima je traio od naroda da se pokori Vavilonu, navele su Ananiju da uputi smeli izazov njihovoj verodostojnosti. Skidajui simboliki jaram s Jeremijinog vrata, Ananija ga je slomio, govorei: Ovako veli Gospod: ovako u slomiti jaram Navuhodonosora, cara vavilonskoga, do dve godine, s vrata svih naroda! I otide prorok Jeremija svojim putem. (Jeremija 28,11) Bilo je jasno da vie nije mogao da uini nita, osim da se ukloni s mesta sukoba. Meutim, Jeremiji je bila upuena nova poruka. Dobio je nareenje: Idi i kai Ananiji i reci: ovako veli Gospod: slomio si jaram drveni, ali, naini mesto njega jaram gvozden! Jer ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: gvozden u jaram metnuti na vrat svim tim narodima da slue Navuhodonosoru, caru vavilonskom, i sluie mu! Potom ree Jeremija prorok Ananiji proroku: uj, Ananija, nije te poslao Gospod, a ti si uinio da se ovaj narod pouzda u la. Zato ovako veli Gospod: evo, ja u te skinuti sa zemlje, ove godine ti e umreti, jer si kazivao odmet od Gospoda! I umre prorok Ananija te godine, sedmoga meseca. (Jeremija 28,1317) Lani prorok pojaao je neverovanje naroda u Jeremiju i u njegovu poruku. On se lukavo izdavao za Gospodnjeg vesnika, a posledica bila je njegova smrt. U petom mesecu Jeremija je prorekao Ananijinu smrt, a u sedmom mesecu njegove rei su se ispunile i tako dokazale svoju verodostojnost. Neredi, izazvani govorima lanih proroka, natovarili su Sedekiji na vrat optubu za izdaju i samo je brzom i odlunom akcijom mogao da sauva svoj status vazala. Prilika za takvu akciju pruila mu se ubrzo, im su se poslanici vratili iz Jerusalima u okolne narode, car Judin je poao sa Serajom, glavnim posteljnikom, u vanu misiju u Vavilon (Jeremija 51,59). Sedekija je za vreme te posete haldejskom dvoru, obnovio svoju zakletvu na vernost Navuhodonosoru. Preko Danila i ostalih jevrejskih zarobljenika, vavilonski car upoznao se sa silom i vrhovnim autoritetom pravog Boga; i dok se Sedekija jo jednom zaklinjao na vernost, Navuhodonosor je zatraio od njega da se zakune u ime Gospoda Boga Izrailjevog. Da je Sedekija potovao svoju ponovljenu zakletvu na vernost, njegova odanost bi snano uticala na misli mnogih koji su posmatrali one koji su govorili da potuju ime jevrejskog Boga i da Mu odaju ast. Meutim, judejski car je zanemario veliku prednost da oda ast imenu ivoga Boga. O Sedekiji je zato zabeleeno: I injae zlo pred Gospodom, Bogom svojim, i ne pokori se pred Jeremijom prorokom, koji mu govorae iz usta Gospodnjih, nego se jo odvre od cara Navuhodonosora, koji ga bee zakleo Bogom; i otvrdnu vratom svojim, i upre se srcem svojim da se ne obrati Gospodu, Bogu Izrailjevu. (2. Dnevnika 36,12.13) Dok je Jeremija nastavljao da objavljuje svoja svedoanstva u zemlji Judinoj, prorok Jezekilj bio je izabran meu zarobljenicima u Vavilonu da opominje i tei zarobljene, ali i da potvruje rei koje je Gospod izgovorio preko Jeremije. U toku preostalih godina Sedekijine vladavine, Jezekilj je vrlo jasno iznosio ludost oslanjanja na

129

lana proroanstva onih koji su navodili zarobljene da se nadaju skorom povratku u Jerusalim. Njemu je bilo reeno da uz pomo mnogih simbola i sveanih poruka, najavi opsadu i potpuno razorenje Jerusalima. U toku este godine Sedekijine vladavine, Gospod je u vienju pokazao Jezekilju neke gadosti koje su injene u Jerusalimu, unutar vrata Gospodnjeg doma, pa ak i u unutranjem tremu. Sobe pune idolskih slika i likova, svakojake ivotinje to gamiu i svakojaki gadni skotovi, i svi gadni bogovi doma Izrailjeva, sve to brzo se smenjivalo pred zaprepaenim prorokom (Jezekilj 8,10). Oni od kojih je oekivano da budu duhovne voe naroda, stareine doma Izrailjeva, njih sedamdeset na broju, vieni su kako prinose tamjan idolopoklonikim likovima koji su bili uneseni u sakrivene prostorije na svetom podruju trema Gospodnjeg Hrama. Ne vidi nas Gospod, zavaravali su se Judejci, odajui se neznaboakim obiajima, ostavio je Gospod ovu zemlju, bogohulniki su izjavljivali (Jezekilj 8,11.12). Ali, bilo je jo i veih gadova koje je prorok morao da vidi. Kod vrata koja su iz spoljanjeg vodila u unutranji trem bile su mu pokazane ene koje plakahu za Tamuzom, a u unutranjem tremu Gospodnjeg doma, na ulasku u crkvu Gospodnju, izmeu trema i oltara, bee oko dvadeset i pet ljudi, leima okrenutih crkvi Gospodnjoj, licem prema istoku, i klanjahu se Suncu prema istoku. (Jezekilj 8,13-16) Posle svega, slavno Bie, koje je pratilo Jezekilja kroz celo ovo zaprepaujue vienje o pokvarenosti na visokim mestima u zemlji Judinoj, upitalo je proroka: Jesi li video, sine oveji? Malo li je domu Judinu to ine te gadove koje ine ovde, nego jo napunie zemlju nasilja i okrenue se da me drae, i eto, dre granu pred nosom svojim! Zato u i ja uiniti u gnevu, nee aliti oko moje, niti u se smilovati, i kada stanu vikati iza glasa u moje ui, neu ih usliiti! (Jezekilj 8,17.18) Bog je preko Jeremije govorio o pokvarenim ljudima koji su se drsko usudili da govore narodu u Njegovo ime: Jer i prorok i svetenik skvrne je, nalazim i u domu svome zlou njihovu, govori Gospod. (Jeremija 23,11) U stranoj optunici protiv Jude koja je zapisana u zavrnom delu hronike o Sedekijinoj vladavini, bila je ponovljena i ova optuba o skrnavljenju svetosti Hrama. Sveti pisac izjavljuje: I svi glavari izmeu svetenika i narod greie veoma mnogo po svim gadnim delima drugih naroda, skvrnei dom Gospodnji, koji bee osvetio u Jerusalimu. (2. Dnevnika 36,14) Dan propasti Judinog carstva brzo se pribliavao. Gospod vie nije mogao da im prua nadu da e zaustaviti svoju najteu kaznu. A vi li ete ostati bez ukora, pitao se Gospod, neete ostati bez ukora! (Jeremija 25,29) ak su i ove rei bile doekane s prezrivim podsmehom. Proteu se dani, i od utvare nee biti nita, izjavljivali su nepokajani. Meutim, preko Jezekilja ovo odbacivanje sigurne proroke rei bilo je ukoreno. Zato im reci, ovako veli Gospod Gospod, ukinuu tu priu i nee je vie govoriti u Izrailju, nego im reci: blizu su dani i re svake utvare! Jer nee vie biti u domu Izrailjevu zaludne utvare ni gatanja kojim se laska. Jer u ja Gospod govoriti, i to reem zbie se, nee se vie odgaati, nego za vaega vremena, dome odmetniki, rei u re i izvriu je, govori Gospod Gospod. I opet mi doe re Gospodnja, svedoi Jezekilj, govorei: sine oveji, gle, dom Izrailjev govori, utvara koju taj vidi, do nje ima mnogo vremena, i za daleko vreme taj prorokuje. Zato im reci: ovako veli Gospod Gospod: nee se vie odgaati nijedna moja re, re koju reem zbie se, govori Gospod Gospod. (Jezekilj 12,2228) Najistaknutiji meu onima koji su narod vodili u brzu propast bio je Sedekija, njegov car. Potpuno odbacujui Gospodnje savete koje je dobijao preko proroka, zaboravljajui dug zahvalnosti prema Navuhodonosoru, krei sveanu zakletvu na vernost, datu u ime Gospoda Boga Izrailjevog, judejski car pobunio se protiv proroka, protiv svog dobroinitelja, i protiv svog Boga. U tatini svoje mudrosti, okrenuo se da trai pomo od prastarog neprijatelja Izrailjevog dobra, poslavi poslanike svoje u Misir, da mu da konja i mnogo naroda. Hoe li biti srean, pitao se Gospod, mislei na onoga koji je tako podmuklo izneverio svako ukazano poverenje. Hoe li utei ko tako ini? Ko prestupa veru, hoe li utei? Tako ja iv bio, govori Gospod Gospod, u mestu onoga cara koji ga je zacario, kojemu je zakletvu prezreo i kojemu je veru prestupio, kod njega e u Vavilonu umreti. Niti e mu Faraon s velikom vojskom i mnogim narodom pomoi u ratu... jer prezre zakletvu, prestupajui veru, i gle, davi ruku ini sve to, nee utei! (Jezekilj 17,1518) Za neistog bezbonika, kneza Izrailjevog doao je dan obrauna. Skini tu kapu i svrzi taj venac, odredio je Gospod. Sve do dana kada e sam Hristos uspostaviti svoje carstvo, Judi nee biti dozvoljeno da ponovo ima svoga cara. Unitiu, unitiu, unitiu ga, to je bio boanski dekret o prestolu doma Davidova, i nee ga biti dokle ne doe Onaj kome pripada, i njemu u ga dati! (Jezekilj 21,3032)

130

37 poglavlje

ZAROBLjENICI U VAVILONU
Devete godine Sedekijine vladavine doe Navuhodonosor, car vavilonski, sa svom vojskom svojom na Jerusalim i opkoli grad (2. O carevima 25,1). Juda se naao i bezizlaznom poloaju. Sam Gospod objavio je preko Jezekilja: Evo me na tebe... i poznae svako telo da sam ja Gospod izvukao ma svoj iz korica... od kojega e se rastopiti svako srce i klonuti sve ruke i svakoga e duha nestati i svako e koleno postati kao voda. I izliu na tebe gnev svoj, ognjem gneva svojega dunuu na tebe i predau te u ruke estokim ljudima, vetim u zatiranju. (Jezekilj 21,8.10.12.36) Egipani su pokuali da dou u pomo opkoljenom gradu; Haldejci, da bi ih odbacili, prekinuli su za neko vreme opsadu judejske prestonice. Nada se probudila u Sedekijinom srcu, pa je poslao glasnika Jeremiji, traei od njega da se moli za opstanak jevrejskog naroda. Prorokov zastraujui odgovor otkrio je da e se Haldejci vratiti i razoriti grad. Dekret je bio objavljen, nepokajani narod vie nije mogao da odloi boansku kaznu. Gospod je opomenuo svoj narod: Ne varajte se ... Haldejci ... nee otii. I da pobijete svu vojsku haldejsku koja e se biti s vama, i da ih ostane nekoliko ranjenika, i oni e ustati iz svojih atora i spaliti taj grad ognjem! (Jeremija 37,9.10) Ostatak Judin morao je da ode u ropstvo, da u nevoljama naui lekciju koju nije hteo da ui u mnogo povoljnijim okolnostima. Na ovaj dekret svetog Straara nije bilo albe. Meu pravednima koji su preostali u Jerusalimu i kojima su bile otkrivene boanske namere nalo se nekoliko ljudi koji su odluili da sveti koveg s kamenim ploama na kojima su bili zabeleeni propisi Dekaloga, stave izvan domaaja surovih ruku. Oni su to i uinili. Tuni i alosni, sakrili su koveg, stavili ga u peinu, u kojoj je trebalo da ostane sakriven od naroda Izrailja i Jude zbog njihovih greha i da im se vie ne vrati. Taj sveti koveg je i sada sakriven. Vie nikada, otkako je bio sakriven, nije pokrenut sa svoga mesta. Mnogo godina stajao je Jeremija pred narodom kao verni Boji svedok; sada, kada je osueni grad trebalo da padne u ruke neznabocima, smatrao je da je njegovo delo zavreno. Pokuao je da ode, ali ga je spreio sin jednog lanog proroka, koji je izvestio da Jeremija eli da se pridrui Vavilonjanima poto je mnogo puta pozivao Judejce da im se pokore. Prorok je porekao lanu optubu, ali se knezovi, ipak, razgnevie na Jeremiju, i izbie ga, i bacie u tamnicu. (Jeremija 37,15) Nada koja se razbuktala u srcima knezova i naroda, kada su Navuhodonosorove armije krenule prema jugu da se sukobe s Egipanima, uskoro je ugasnula. Gospodnja poruka je glasila: Evo mene na te, Faraone, care Misirski! Mo Egipta bila je kao trska slomljena. Nadahnuta re je objavila: I svi e stanovnici misirski poznati da sam ja Gospod, jer su tap od trske domu Izrailjevu! Da, ukrepiu miice caru Vavilonskom, a Faraonu e miice klonuti, i poznae se da sam ja Gospod, kad dam ma svoj u ruku caru Vavilonskom da njime zamahne na zemlju Misirsku. (Jezekilj 29,3.6; 30,25.26)

131

Dok su Judini knezovi i dalje uzaludno upirali pogled prema Egiptu, oekujui pomo, car Sedekija, obuzet zlokobnim predoseanjima, setio se Bojeg proroka koji je amio u tamnici. Posle mnogo dana car je poslao po njega i potajno ga upitao: Ima li re od Gospoda? Jeremija je odgovorio: Ima! Jo ree: bie predan u ruke caru vavilonskome! Potom ree Jeremija caru Sedekiji: ta sam ti skrivio ili slugama tvojim ili tome narodu te me metnuste u tamnicu? I gde su vai proroci koji vam prorokuju, govorei: nee doi car vavilonski na vas ni na ovu zemlju! Sada, dakle, posluaj, care, gospodaru moj, pusti preda se molbu moju, nemoj me vraati u kuu Jonatana pisara da ne umrem onde! (Jeremija 37,1720) Sedekija je zapovedio da zatvore Jeremiju u trem od tamnice i da mu daju svaki dan po hleb s ulice hlebarske, dokle traje hleba u gradu. Tako seae Jeremija u tremu od tamnice. (Jeremija 37,21) Car se nije usudio da otvoreno ukae bilo kakvo poverenje Jeremiji. Iako ga je strah naterao da potajno zatrai od njega obavetenje, bio je previe slab da se suoi s negodovanjem knezova i naroda, ukoliko bi se pokorio Bojoj volji objavljenoj preko proroka. Iz tamnikog trema Jeremija je nastavio da preporuuje pokoravanje vavilonskoj upravi. Pokazati otpor znailo bi prizivati sigurnu smrt. Ovako je glasila poruka koju je Gospod poslao Judi: Ko ostane u tom gradu, poginue od maa, od gladi ili od pomora; a ko otide Haldejcima ostae iv, i dua e mu njegova biti umesto plena, i bie iv. Jasno i odluno zvuale su te rei. U ime Gospodnje prorok je smelo izjavio: Doista e taj grad biti predan u ruke vojsci cara vavilonskoga, i uzee ga! (Jeremija 38,2.3) Knezovi su, ogoreni ponovljenim Jeremijinim pozivima, koji su se suprotstavljali njihovoj utvrenoj politici otpora, konano uloili otar protest caru, tvrdei da je prorok neprijatelj naroda, da njegove rei oslabljuju ruke vojnicima i donose im nesreu, i da ga zato treba osuditi na smrt. Kukaviki car je znao da su optube lane, ali da bi odobrovoljio one koji su zauzimali visoke i uticajne poloaje u narodu, pretvarao se da veruje njihovim laima i predao im je Jeremiju u ruke da s njime ine to hoe. Prorok je bio baen u jamu Malhije, sina Amelehova, koja bee u tremu tamnice, i spustie Jeremiju uima, a u jami ne bee vode, nego glib, a Jeremija se uvali u glib. (Jeremija 38,6) Meutim, Bog mu je podigao prijatelje, koji su posredovali kod cara i postigli da ponovo bude vraen u tamniki trem. Opet je car potajno poslao po Jeremiju i zatraio od njega da mu verno objavi namere koje Bog ima s Jerusalimom. Odgovarajui, Jeremija je upitao: Da ti kaem, nee li me pogubiti, i da te savetujem, hoe li me posluati? Car je sklopio s prorokom tajni sporazum. Tako da je iv Gospod, koji nam je stvorio ovu duu, obeao je Sedekija, neu te pogubiti, niti u te dati u ruke ljudima koji trae duu tvoju! (Jeremija 38,15.16) I dalje je postojala mogunost da car pokae spremnost da poslua Gospodnje opomene i tako milou ublai kazne koje su ve padale na grad i narod. Ako otide knezovima cara vavilonskoga, iva e ostati dua tvoja, i grad ovaj nee izgoreti ognjem, i tako e ostati u ivotu ti i dom tvoj, glasila je vest upuena caru, ako li ne otide knezovima cara vavilonskoga, ovaj e grad biti predan u ruke Haldejcima, koji e ga spaliti ognjem, i ti nee utei iz ruku njihovih! Car je odgovorio: Ja se bojim Judejaca koji su prebegli Haldejcima, da me ne predaju u njihove ruke, te e mi se narugati! Meutim, prorok je odgovorio: Nee te predati! Dodao je i najusrdniju molbu: Posluaj glas Gospodnji, koji ti ja govorim, i dobro e ti biti i iva e biti dua tvoja! (Jeremija 38,1720) Bog je tako sve do poslednjeg trenutka pokazivao spremnost da ukae milost onima koji bi odluili da ispune Njegove zahteve. Da je car odluio da poslua, bili bi poteeni ljudski ivoti, a grad ne bi bio spaljen; meutim, on je smatrao da je otiao previe daleko da bi mogao da se vrati. Bojao se Jevreja, bojao se ismejavanja, bojao se smrti. Poto je godinama ustajao protiv Boga, Sedekija je smatrao da bi se suvie ponizio kada bi rekao narodu: Prihvatam Gospodnju re koju je izrekao preko Jeremije! Suoen sa svim tim opomenama, ne usuujem se da ratujem protiv neprijatelja! Sa suzama u oima, Jeremija je zaklinjao Sedekiju da spase sebe i svoj narod. Zabrinuto mu je govorio da nee izvui ivu glavu, ukoliko ne poslua Boji savet, i da e sve njegovo imanje pasti u ruke Vavilonjanima. Meutim, car je ve poao pogrenim putem i nije hteo da se vraa. Odluio je da poslua savete lanih proroka i ljudi koje je u stvari prezirao; ljudi koji su ga ismejavali zato to se tako spremno pokoravao njihovim eljama. rtvovao je plemenitu slobodu svoje muevnosti i postao pokorni sluga javnog miljenja. Bez neke izrazite namere da ini zlo, nije imao ni hrabrosti da stane na stranu dobra. Ubeen u vrednost saveta koje je dobijao od Jeremije, nije imao moralne snage da ih poslua, i zato je sve dalje i dalje odlazio pogrenim putem. Car je bio veliki slabi i nije hteo da njegovi dvorani i narod saznaju da se sastajao s Jeremijom, jer je strah od ljudi obuzeo njegovu duu. Da je Sedekija hrabro ustao i rekao da veruje prorokovim reima, koje su se ve upola ispunile, surovo pustoenje bilo bi izbegnuto! Trebalo je da kae: Posluau Gospoda, i izbaviu grad od

132

potpune propasti! Ne usuujem se da odbacim zapovesti Boje zbog straha od ljudi, ili da bih stekao njihovu naklonost! Volim istinu, mrzim greh, i zato u posluati savete monoga Boga Izrailjeva! Tada bi ljudi potovali njegov odvani duh, a oni koji su se kolebali izmeu vere i neverstva vrsto bi stali na stranu dobra. Neustraivost i pravednost takvog ponaanja upravo bi nadahnuli njegove podanike divljenjem i odanou. Uivao bi iroku podrku i izbegao neizrecive patnje, krvoprolie, glad i vatru. Sedekijina mlakost bila je greh koji je kanjen stranom kaznom. Neprijatelj je kao nezadriva bujica provalio i opustoio grad. Jevrejske ete povukle su se u neredu. Narod je bio pokoren. Sedekija je bio zarobljen, a njegovi sinovi pobijeni pred njegovim oima. Car je bio odveden iz Jerusalima u okovima, oi su mu bile izvaene, i bedno je zavrio ivot u Vavilonu. Haldejci nisu potedeli prekrasni Hram koji je vie od etiri stolea ukraavao vrh brda Sion. I upalie dom Boji, i razvalie zid jerusalimski, i sve dvorove u njemu popalie ognjem, i iskvarie sve dragocene zaklade njegove. (2. Dnevnika 36,19) U vreme kada je Navuhodonosor konano zauzeo Jerusalim, mnogi koji su izbegli uase duge opsade, sada su nastradali od maa. Od onih koji su ostali, neki, meu njima stareina svetenika, slubenici i knezovi, bili su odvedeni u Vavilon i tamo pogubljeni kao izdajnici. Drugi su odvedeni u ropstvo, da slue Navuhodonosoru i njegovim sinovima dokle ne nasta carstvo Persijsko, da se ispuni re Gospodnja koju ree ustima Jeremijinim. (2. Dnevnika 36,19.20) O samom Jeremiji stoji napisano: A Navuhodonosor, car vavilonski, zapovedi za Jeremiju Nevuzardanu, zapovedniku straarskom, govorei: uzmi ga i gledaj ga dobro, i ne ini mu zla, nego mu ini to god ti kae! (Jeremija 39,11.12) Kada su ga vavilonski zvaninici oslobodili tamnice, prorok je odluio da deli sudbinu bednog ostatka, najsiromanijih iz naroda, koje su Haldejci ostavili u zemlji kao vinogradare i ratare. Nad njima su Vavilonci postavili Godoliju kao namesnika. Prolo je samo nekoliko meseci i novopostavljeni namesnik je izdajniki ubijen. Siromahe u zemlji, koji su proli kroz mnoge nevolje, njihove stareine su konano ubedile da potrae utoite u egipatskoj zemlji. Jeremija je podigao svoj glas protesta protiv te odluke. Ne idite u Misir da se onde stanite, molio je narod. Meutim, nadahnuti savet nije bio prihvaen, i sav ostatak Judin... ljudi, ene i deca, pobegli su u Egipat. I ne posluae glasa Gospodnjega, i dooe do Tafnesa. (Jeremija 43,57) Proroanstva o propasti, koja je Jeremija izneo onima koji su se pobunili protiv Navuhodonosora i pobegli u Egipat bila su pomeana s obeanjima o oprotenju onima koji se pokaju za svoje greke i budu spremni da se vrate. Iako Gospod nee potedeti one koji su odbacili Njegove savete i prepustili se zavodnikom uticaju egipatskog idolopoklonstva, ipak e biti milostiv prema onima koji se pokau verni i istiniti. A koji uteknu od maa, vratie se iz zemlje Misirske u zemlju Judinu, malo njih, objavio je prorok, jer sav ostatak Judin, to otidoe u zemlju Misirsku da se onde nastane, poznae ija e se re navriti, moja ili njihova. (Jeremija 44,28) Prorokova alost izazvana potpunom pokvarenou onih od kojih je oekivano da budu duhovna svetlost svetu, njegova alost nad sudbinom Siona i naroda, koji je bio odveden u Vavilon, otkriva se u tubalicama, koje je ostavio za sobom kao spomenik nerazumnosti odbacivanja Gospodnjih saveta i prihvatanja ljudske mudrosti. Usred ruevina, Jeremija je, ipak, mogao da izjavi: Milost je Gospodnja to ne izgibosmo sasvim, jer milosra njegova nije nestalo! Njegov stalni poziv je glasio: Pretraimo i razgledajmo pute svoje, i povratimo se Gospodu! (Pla 3,22.40) Dok se Juda jo nalazio meu carstvima na Zemlji, on je pitao Boga: Eda li si sasvim odbacio Judu? Eda li je omrzao dui tvojoj Sion? Bio je i dovoljno hrabar da se moli: Nemoj nas odbaciti imena svojega radi! (Jeremija 14,19.21) Prorokova potpuna vera u Boju venu nameru da zbrku pretvori u red, i da pred svim narodima na Zemlji i pred celim svemirom, pokae svoje osobine pravednosti i ljubavi, navela ga je da se sada s punim poverenjem moli za one koji ele da odbace zlo i da se vrate pravdi. Meutim, sada je Sion bio potpuno razoren, a Boji narod nalazio se u ropstvu. Ophrvan bolom, prorok je izviknuo: Kako sedi sam, posta kao udovica, grad koji bee pun naroda! Velik meu narodima, glava meu zemljama, potpade pod danak! Jednako plae nou, i suze su mu na obrazima, nema nikoga od svih koji ga ljubljahu da ga potei; svi ga prijatelji njegovi izneverie, postae mu neprijatelji! Iseli se Juda od muke i ljutoga ropstva; sedi meu narodima, ne nalazi mira; svi koji ga gonie, stigoe ga u tesnacu. Putevi sionski tue, jer niko ne ide na praznik; sva su vrata njegova pusta, svetenici njegovi uzdiu, devojke su njegove alosne, a sam je jadan. Protivnici njegovi postae glava, neprijateljima je njegovim dobro, jer ga Gospod ucveli za mnotvo bezakonja njegova; deca njegova idu u ropstvo pred neprijateljem. Kako obastre Gospod oblakom u gnevu svom ker Sionsku, svre s neba na zemlju slavu Izrailjevu, i ne opomenu se podnoja nogu svojih u dan gneva svojega. Gospod potra nemilice sve stanove Jakovljeve, razvali u gnevu svom gradove keri Judine, i na zemlju obori, oskvrni carstvo i knezove njegove. Odbi u estokom gnevu svom sav rog Izrailju, obrati natrag desnicu svoju od neprijatelja, i raspali se na Jakova kao oganj plameni, koji prodire sve oko sebe. Natee luk svoj kao neprijatelj, podie desnicu svoju kao protivnik, i pobi

133

sve to bee drago oima, na ator keri Sionske prosu kao oganj gnev svoj. Koga u ti uzeti za svedoka? S ime u te izjednaiti, keri jerusalimska? Kakvu u ti priliku nai, da te uteim, devojko, keri Sionska? Jer je nesrea tvoja velika kao more, ko e te isceliti? Opomeni se, Gospode, ta nas zadesi, pogledaj, i vidi sramotu nau! Nasledstvo nae privali se tuincima, domovi nai inostrancima. Postasmo sirote, bez oca, majke nae kao udovice... Oci nai zgreie, i nema ih, a mi nosimo bezakonja njihova. Robovi nam gospodare, nema nikoga da izbavi iz ruku njihovih... Stoga je srce nae alosno, stoga oi nae potamnee. Ti, Gospode, ostaje do veka, presto tvoj od kolena na koleno. Zato hoe da nas zaboravi doveka, da nas ostavi za dugo? Obrati nas, Gospode, k sebi, i obratiemo se; ponovi dane nae kako behu pre! (Pla 1,15; 2,14.13; 5,13.7.8.17.1921)

38 poglavlje

SVETLOST U TAMI
Mrane godine razaranja i smrti, kojima su bile obeleene poslednje godine Judinog carstva, bacile bi u oajanje i najodvanija srca da nisu dolazila ohrabrenja preko prorokih poruka Bojih vesnika. Preko Jeremije u Jerusalimu, preko Danila na vavilonskom dvoru, preko Jezekilja na obalama reke Hevar, Gospod je u svojoj milosti objavljivao svoje vene namere i pruao dokaze svoje spremnosti da svom izabranom narodu ispuni obeanja, zapisana u Mojsijevim spisima. Ono to je rekao da e uiniti za one koju mu budu verni, On e sigurno izvriti. Reju ivoga Boga, koja ostaje doveka! (1. Petrova 1,23) U danima putovanja kroz pustinju, Gospod se obilno postarao da Njegova deca sauvaju u seanju rei Njegovog zakona. Kada se budu naselila u Hananu, u svakom domu, svakoga dana trebalo je da ponavljaju boanska pravila; napisana na dovratnicima i vratima, na spomen ploama. Trebalo je da budu praena muzikom i da ih pevaju i stari i mladi, da ih svetenici objavljuju narodu na javnim skupovima i da ih upravitelji zemlje svakoga dana prouavaju. Razmiljaj o njemu dan i no, zapovedio je Gospod Isusu Navinu za knjigu Zakona, da dri i tvori sve kako je u njemu napisano; jer e tada biti srean na putevima svojim, da bi napredovao kuda god poe. (Isus Navin 1,8) Isus Navin je sve Mojsijeve spise proitao celom Izrailju. Ne bi ni jedne rei od svega to je Mojsije napisao, koje ne proita Isus pred svim zborom Izrailjevim, i enama i decom i strancima koji iahu meu njima. (Isus Navin 8,35) To je bilo u skladu sa izriitom Gospodnjom naredbom da se svakih sedam godina, za vreme praznika Senica, javno itaju rei iz knjige Zakona. Sabravi narod, ljude i ene i decu i doljake, koji budu u mestima tvojim, bilo je reeno duhovnim voama u Izrailju, da uju i ue i da se boje Gospoda Boga vaega i dre i tvore sve rei ovoga zakona; i sinovi njihovi, koji jo ne znaju, neka uju i ue se bojati Gospoda Boga vaega, dokle ste god ivi na zemlji u koju idete preko Jordana da je nasledite. (5. Mojsijeva 31,12.13) Da je Izrailj potovao ovaj savet u stoleima koja su dolazila, koliko bi drugaija bila njegova istorija! Narod je mogao da se nada da e ispuniti boansku nameru, jedino ako u svom srcu bude sauvao potovanje prema Bojoj svetoj Rei. Potovanje Bojeg zakona Izrailju je davalo snagu u toku Davidove vladavine i u toku prvih godina Solomunove uprave; upravo je vera u ivu Re omoguila da se ostvari reforma u Ilijine i Josijine dane. Na te iste Rei istine, najvrednije nasledstvo Izrailja, pozivao se i Jeremija nastojei da pokrene reformu. Gde god je sluio, ozbiljno je pozivao ljude: Sluajte rei ovoga zaveta! Te Rei trebalo je da im pomognu da potpuno shvate Boju nameru da se poznavanje spasonosne istine proiri po svim narodima (Jeremija 11,2). Opomene proroka u zavrnim godinama Judinog otpada, naizgled su imale malo uticaja, i kada su haldejske armije trei i poslednji put dole da opkole Jerusalim, nada je napustila svako srce. Jeremija je prorekao potpunu propast; pa je zbog toga to je predlagao predaju, na kraju zapao u tamnicu. Meutim, Bog svoj verni ostatak, koji se jo nalazio u gradu, nije prepustio potpunom oajanju. Prorok je dobio nova otkrivenja, u vreme dok se nalazio pod strogim nadzorom onih koji su odbacivali njegovu vest o Bojoj spremnosti da oprosti i izbavi, koja je postala neiscrpni izvor utehe Bojoj Crkvi od tada pa sve do dananjih dana. Uhvativi se vrsto za Boja obeanja, Jeremija je, uz pomo igranog prikaza, pred stanovnicima osuenog grada pokazao svoju nepokolebljivu veru u konano ispunjenje namere koju Bog ima sa svojim narodom. U prisutnosti svedoka, uz paljivo potovanje svih neophodnih zakonskih formalnosti, on je za sedamnaest sikala srebra kupio nasledno pravo na njivu u oblinjem selu Anatotu. Sa svake ljudske take gledita, ova kupovina zemljita na teritoriji koja se ve nalazila pod vlau Vavilonaca, izgledala je kao nerazumno delo. Sam prorok je proricao razorenje Jerusalima, opustoenje Judeje

134

i potpunu propast carstva. Sam je najavljivao dugo razdoblje robovanja u dalekom Vavilonu. Poto je ve bio u poodmaklim godinama, nikako se nije mogao nadati da e izvui neku linu korist iz ove kupovine. Meutim, na temelju prouavanja proroanstava, koja su ve bila zapisana u Bibliji, u njegovom srcu oblikovalo se vrsto uverenje da Gospod namerava da svojoj porobljenoj deci vrati njihova stara imanja u Zemlji obeanja. Jeremija je oima vere, gledao je prognanike kako se vraaju posle dugih godina izgnanstva i ponovo zaposedaju zemlju svojih otaca. Kupovinom imanja u Anatotu eleo je da doprinese, koliko god je to mogue, da se i drugi nadahnu nadom koja je toliko utehe donela njegovom srcu. Kada je potpisao ugovor o kupoprodaji i dobio potpise svedoka, Jeremija je naredio Varuhu, svom sekretaru: Uzmi ovu knjigu, knjigu o kupovini, zapeaenu i ovu knjigu otvorenu, i metni ih u zemljan sud da ostanu dugo vremena, jer ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: jo e se kupovati kue i njive i vinogradi u ovoj zemlji. (Jeremija 32,14.15) Obeshrabrenje u Judi, u vreme ove neobine kupovine, bilo je takvo da je odmah posle dogovora o pojedinostima i o uvanju pisanih dokumenata, Jeremijina nepokolebljiva vera bila stavljena na teku probu. Da li je, u svom nastojanju da ohrabri Judu, otiao predaleko? Da li je, u svojoj elji da uvrsti poverenje u obeanja Boje Rei, rasplamsao lanu nadu? Oni koji su sklopili zavetni odnos s Bogom, ve odavno su poeli da se rugaju svemu onome to je On inio za njih. Da li e obeanja izabranom narodu ikada doiveti svoje potpuno ispunjenje? Smeten u duhu, pognut od alosti zbog patnji onih koji su odbijali da se pokaju za svoje grehe, prorok je zavapio Bogu, traei da mu otkrije svoje namere sa oveanstvom. O, Gospode, Gospode, molio se usrdno. Eto, ti si stvorio nebo i zemlju silom svojom velikom i miicom svojom podignutom, nita tebi nije teko! ini milost na tisuama, i vraa za bezakonje otako u nedra sinovima njihovim nakon njih; Boe veliki, silni, kojemu je ime Gospod nad vojskama; veliki u namerama i silni u delima, jer su oi tvoje otvorene na sve puteve ljudske da da svakome prema putevima njegovim i prema plodu dela njegovih; koji si inio znake i udesa do danas u zemlji misirskoj i u Izrailju i meu svim ljudima, i stekao si sebi ime kakvo je danas; jer si izveo narod svoj Izrailja iz zemlje misirske znacima i udesima i rukom krepkom i miicom podignutom i strahotom velikom; i dao si im ovu zemlju, za koju se zakle ocima njihovim da e im je dati, zemlju gde tee mleko i med. Ali, uavi u nju i nasledivi je ne posluae glasa tvojega, i po tvom zakonu ne hodie, i to si im god zapovedio da ine, ne inie, zato si uinio te ih snae sve ovo zlo. (Jeremija 32,17 23) Navuhodonosorove armije obavljale su pripreme da na juri zauzmu zidine Siona. Hiljade su ginule u poslednjoj oajnikoj odbrani grada. Jo vie hiljada umiralo je od gladi i bolesti. Sudbina Jerusalima bila je ve zapeaena. Opsadni tornjevi neprijateljske vojske, ve su nadvisivali zidine. Evo, opkopi dooe do grada da ga uzmu, nastavio je prorok svoju molitvu, i od maa i od gladi i od pomora grad e se dati u ruke Haldejcima koji ga biju; i to si god rekao, zbiva se, eto vidi! A ti mi veli, Gospode, Gospode, kupi tu njivu za novce i uzmi svedoke, a grad se predaje u ruke Haldejcima! (Jeremija 32,24.25) Bog je milostivo odgovorio na molitvu svoga sluge. Re Gospodnja Jeremiji u tom trenutku oajanja, kada je vera tog vesnika istine bila kuana ognjem, glasila je: Gle, ja sam Gospod Bog svakoga tela, eda li je meni to teko? (Jeremija 32,26.27) Grad je trebalo da uskoro padne u ruke Haldejaca, njegova vrata i palate trebalo je da budu predane ognju i spaljene, ali uprkos injenici da je unitenje bilo neminovno i da e stanovnici Jerusalima biti odvedeni u ropstvo, ipak je morala da se ispuni Gospodnja vena namera sa Izrailjem. Odgovarajui dalje na molitvu svoga sluge, Gospod je poruio onima na koje su padali Njegovi sudovi: Evo, ja u ih sabrati iz svih zemalja u koje ih razagnah u gnevu svom i u jarosti svojoj i u velikoj ljutini, i doveu ih opet na ovo mesto i uiniti da nastavaju bez straha. I bie mi narod, i ja u im biti Bog. I dau im jedno srce i jedan put da bi me se bojali vazda na dobro svoje i sinova svojih nakon njih. I uiniu s njima zavet vean, da se neu odvratiti od njih inei im dobro, i dau im strah svoj u srce da ne odstupe od mene. I radovau im se inei im dobro i zasadiu ih u ovoj zemlji tvrdo svim srcem svojim i svom duom svojom. Jer ovako veli Gospod: kao to sam doveo na taj narod sve ovo zlo veliko, tako u dovesti na njih sve dobro koje im obriem. Tada e se kupovati njive u ovoj zemlji, za koju vi kaete da je pusta i da nema u njoj ni ivineta i da je dana u ruke Haldejcima. Kupovae njive za novce, i pisae knjige i peatiti i uzimati svedoke u zemlji Venijaminovoj i po okolini jerusalimskoj i u gradovima Judinim i u gradovima po gorama i u gradovima po ravnici i u gradovima junim, jer u povratiti roblje njihovo, govori Gospod. (Jeremija 32,3744) Potvrujui ova obeanja o izbavljenju i obnovljenju, doe re Gospodnja Jeremiji drugi put dok jo bee zatvoren u tremu od tamnice, govorei: Ovako veli Gospod koji ini to, Gospod koji udeava i potvruje to,

135

kojemu je ime Gospod: zovi me i odazvau ti se, i kazau ti velike i tajne stvari za koje ne zna. Jer ovako veli Gospod, Bog Izrailjev, za domove ovoga grada i za domove careva Judinih koji e se razvaliti opkopima i maem... evo, ja u ga isceliti i zdravlje mu dati, isceliu ih i pokazau im obilje mira, postojanoga mira. Jer u povratiti roblje Judino i roblje Izrailjevo, i sazidau ih kao pre. I oistiu ih od svakoga bezakonja njihova kojim mi sagreie, i oprostiu im sva bezakonja njihova... i bie mi milo ime i hvala i slava u svih naroda na zemlji koji e uti za sve dobro to u im uiniti, i uplaie se i drhtae radi svega dobra i radi svega mira to u im ja dati. Ovako veli Gospod: na ovom mestu, za koje vi velite da je pusto i da nema u njemu ni oveka ni ivineta, u gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim opustelim da nema oveka ni stanovnika ni ivineta, opet e se uti glas radostan i glas veseo, glas enikov i glas nevestin, glas onih koji e govoriti: slavite Gospoda nad vojskama, jer je dobar Gospod, jer je doveka milost njegova; koji e prinositi prinose zahvalne u domu Gospodnjemu, jer u vratiti roblje ove zemlje kao to je bilo pre, govori Gospod. Ovako veli Gospod nad vojskama: na ovom mestu pustom, gde nema oveka ni ivineta, i u svim gradovima njegovim, opet e biti torovi pastirski da poivaju stada. U gradovima po gorama, u gradovima po ravnici i u gradovima junim i u zemlji Venijaminovoj i oko Jerusalima i u gradovima Judinim opet e prolaziti stada ispod ruku brojaevih, veli Gospod. Evo idu dani, govori Gospod, kada u izvriti ovu dobru re koju rekoh za dom Izrailjev i za dom Judin. (Jeremija 33,114) Tako je Boja Crkva bila ohrabrena u jednom od najteih razdoblja u svojoj dugoj borbi sa silama zla. Iako je izgledalo da je sotona slavio pobedu u svojim naporima da uniti Izrailj, Gospod je bio moniji od dogaaja toga vremena, i u godinama koje su dolazile pruio je svom narodu mogunost da povrati ono to je bilo izgubljeno u prolosti. Njegova poruka Crkvi je glasila: Ti se, dakle, ne boj, Jakove, slugo moj... i ne plai se, Izrailju; jer, evo, ja u te izbaviti iz daljne zemlje, i seme tvoje iz zemlje ropstva tvojega, i Jakov e se vratiti i poivati, i bie miran, i niko ga nee plaiti! Jer sam ja s tobom, govori Gospod, da te izbavim! Jer u te isceliti i rane u ti izleiti! (Jeremija 30,10.11.17) Kada bude svanuo radosni dan obnovljenja, plemena podeljenog Izrailja ujedinie se u jedan narod i priznati Gospoda za vladara nad svim porodicama Izrailjevim. Oni e mi biti narod, objavio je Bog. Pevajte veselo radi Jakova, i podvikujte radi glave narodima; javljajte, hvalite i govorite: spasi, Gospode, narod svoj, ostatak Izrailjev! Evo, ja u ih dovesti iz zemlje severne, i sabrau ih s krajeva zemaljskih, i slepa i hroma... vratie se... plaui, i s molitvama u ih dovesti natrag; vodiu ih pokraj potoka pravim putem, na kojem se nee spoticati, jer sam Otac Izrailju i Jefrem je prvenac moj! (Jeremija 31,1.79) Ponieni u oima naroda, oni koji su nekada bili priznati kao miljenici Neba, uzdignuti iznad svih drugih plemena na Zemlji, trebalo je da u progonstvu naue lekciju poslunosti, tako neophodnu za njihovu buduu sreu. Sve dok nisu nauili tu pouku, Bog za njih nije mogao da uini ono to je eleo. Nego u te pokarati s merom, neu te ostaviti sasvim bez ukora, objavio je On, objanjavajui svoju nameru da e ih kazniti radi njihovog duhovnog dobra (Jeremija 30,11). Oni koji su uivali Njegovu nenu ljubav, ipak, nee biti zauvek odbaeni; pred svim narodima na Zemlji Bog e ostvariti svoj plan da prividni poraz pretvori u pobedu, da spase umesto da uniti! Proroku je bila poverena poruka: Koji raseja Izrailja, skupie ga i uvae ga kao pastir stado svoje, jer iskupi Gospod Jakova, i izbavi ga iz ruku jaega od njega. I doi e i pevae na visini Sionskoj, i stei e se k dobru Gospodnjemu, ka itu, vinu i ulju, jaganjcima i teocima, i dua e im biti kao vrt zaliven; i nee vie tuiti... i promeniu alost njihovu u radost, i uteiu ih, i razveseliu ih po alosti njihovoj. I napitau svetenicima duu pretilinom, i narod e se moj nasititi dobra mojega, veli Gospod. Ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: jo e ovu re govoriti u zemlji Judinoj i u gradovima njegovim, kada dovedem natrag roblje njihovo: Gospod da te blagoslovi, stane pravde, sveta goro! Jer e se naseliti u njoj Juda, i svi gradovi njegovi, i ratari i koji idu za stadom. Jer u napojiti umornu duu, i nasititi svaku klonulu duu. Evo, idu dani, govori Gospod, kada u uiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinim novi zavet, ne kao onaj zavet, koji uinih s ocima njihovim, kada ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje Misirske, jer onaj zavet moj oni pokvarie, a ja im bejah mu, govori Gospod. Nego, ovo je zavet to u uiniti s domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod: metnuu zavet svoj u njih, i na srcu njihovu napisau ga, i biu im Bog i oni e mi biti narod. I nee vie uiti prijatelj prijatelja ni brat brata, govorei: poznajte Gospoda, jer e me znati svi od maloga do velikoga, govori Gospod; jer u im oprostiti bezakonja njihova, i greha njihovih neu vie pominjati. (Jeremija 31, 1014. 2325. 3134)

136

U ZEMLjI NEZNABOACA

Vi ste moji svedoci, veli Gospod, i sluga moj kojega izabrah!

(Isaija 43,10)

39 poglavlje

NA DVORU U VAVILONU
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu

137

iz Knjige proroka Danila 1. glave) Meu sinovima Izrailjevim, koji su kao zarobljenici bili odvedeni u Vavilon, u poetku sedamdesetogodinjeg robovanja bilo je i hrianskih rodoljuba, ljudi ija je vernost naelima bila vrsta kao elik, ljudi neiskvarenih sebinou, koji su bili spremni da slave Boga bez obzira na cenu koju e morati da plate. Ti ljudi u zemlji svoga robovanja trebalo je da ostvare Boju nameru da neznaboakim narodima prenesu blagoslove koje donosi poznavanje Gospoda. Trebalo je da budu Njegovi predstavnici. Nikada nisu smeli da prihvate kompromise s idolopoklonicima, a svoju veru i svoje ime sledbenika ivoga Boga trebalo je da nose kao visoku ast. To su i inili. I u zlu i u dobru slavili su Boga i Bog je proslavio njih. injenica da su ti ljudi, Gospodnji poklonici, bili dovedeni kao zarobljenici u Vavilon i da su sudovi Gospodnjeg doma bili stavljeni u hram neznaboakih bogova, posluila je oholim pobednicima kao dokaz da su njihova religija i obiaji bolji od jevrejske religije i obiaja. Meutim, ponienja kroz koja je Izrailj morao da proe zato to se udaljio od Boga, Vaviloncima su morala da poslue kao dokaz Gospodnje nadmoi, svetosti Njegovih zahteva i sigurnih plodova poslunosti. Ovo svedoanstvo koje im je dao, tako se jedino i moglo dati i to preko onih koji su Mu bili verni. Meu onima koji su ostali verni Bogu nalazili su se Danilo i njegova tri druga blistavi primeri onoga ta ovek moe da postane, kada se ujedini s Bogom mudrosti i sile. Iz jednostavnosti svojih jevrejskih domova, ovi mladii carskog roda bili su odvedeni u najvelianstveniji od svih gradova i na dvor najveeg vladara sveta. Navuhodonosor je naredio Asfenazu, stareini svojih dvorana, da dovede izmeu sinova Izrailjevih, i od carskoga semena i od knezova mladie na kojima nema mane, i koji su lepa lica i naueni svakoj mudrosti i veti znanju i razumni i koji mogu stajati u carskome dvoru... A meu njima behu od sinova Judinih Danilo, Ananija, Misailo i Azarija. Videi da se u ovim mladiima kriju velike sposobnosti, Navuhodonosor je odluio da ih pripremi za znaajne poloaje u svom carstvu. Da bi se potpuno osposobili za svoje ivotno delo, omoguio im je da ue jezik Haldejaca i da u razdoblju od tri godine koriste izvanredne obrazovne prednosti, koje su bile davane samo knezovima u njegovom carstvu. Danilo i njegovi drugovi dobili su i nova imena koja su podseala na haldejska boanstva. Roditelji iz jevrejskog naroda veliku vanost pripisivali su imenima koja su davali svojoj deci. esto su ona bila povezana sa osobinama koje su roditelji eleli da vide u svojoj deci. Knez, kome je bila poverena briga o zarobljenim mladiima, izmenio im je imena, Danilu dao ime Valtasar, a Ananiji Sedrah, a Misailu Misah, a Azariji Avdenago. Car nije primoravao jevrejske mladie da odbace svoju veru i prihvate idolopoklonstvo, ali se nadao da e to postepeno postii. Dajui im idolopoklonika imena, dovodei ih svakodnevno u usku vezu sa idolopoklonikim obiajima, izlaui ih uticaju zavodljivih obreda neznaboakog bogosluenja, nadao se da e ih navesti da odbace religiju svoga naroda i prihvate vavilonsko bogosluenje. Na samom poetku svoje karijere suoili su se sa odluujuom probom svoga karaktera. Bilo im je odreeno da jedu hranu i piju vino koje je donoeno sa carskog stola. Na taj nain car je hteo da im pokae svoju naklonost i svoje staranje za njihovo dobro. Meutim, poto je jednim delom bila rtvovana idolima, hrana sa carskog stola mogla se smatrati idolopoklonikom; onaj koji ju je uzimao, odavao je time poast vavilonskom bogovima. Takvom odavanju poasti Danilo i njegovi drugovi nisu se mogli pridruiti, jer bi time prekrili zavet vernosti Gospodu. ak bi se i obinim pretvaranjem da jedu tu hranu i piju to vino, odrekli svoje vere. Time bi se svrstali u redove mnogoboaca i prekrili Boji zakon. Osim toga, nisu se usuivali da svoj fiziki, mentalni i duhovni razvoj izloe podrivakom uticaju raskoi i raspusnosti. Bio im je poznat izvetaj o Nadavu i Avijudu, o njihovoj neumerenosti i njenim posledicama, izvetaj koji je bio sauvan na pergamentima Petoknjija; znali su da bi i njihove fizike i mentalne sposobnosti bile oteene upotrebom vina. Danilo i njegovi drugovi prihvatili su od svojih roditelja naelo stroge trezvenosti. Shvatili su da e ih Bog pozvati na odgovornost ukoliko ne budu bdeli nad svojim sposobnostima, ukoliko budu ograniavali ili slabili svoje snage. Danilu i njegovim drugovima domae vaspitanje posluilo je kao zatita od izopaenih uticaja vavilonskog dvora. Iskuenja koja su ih napadala na tom pokvarenom i raskonom dvoru bila su vrlo snana, ali su oni ostali isti. Nikakva sila, nikakav uticaj, nisu ih mogli odvratiti od naela koja su prihvatili u ranom detinjstvu, prouavajui Boje rei i Njegova dela. Danilo je u svojoj okolini, da je to eleo, mogao da pronae uverljive razloge da odbaci naela stroge trezvenosti. Mogao je da dokazuje da za njega, poto zavisi od careve naklonosti i njegove moi, nema drugog izlaza ve da jede carevu hranu i pije njegovo vino; i da e, ukoliko se bude drao boanskog pravila, uvrediti

138

cara i verovatno izgubiti poloaj i ivot. Ukoliko bude krio Gospodnju zapovest zadrae carevu naklonost i osigurati sebi intelektualne prednosti i izglede da ostvari zavidnu svetovnu karijeru. Meutim, Danilo nije oklevao. Boje odobravanje bilo mu je dragocenije od naklonosti najmonijeg vladara na svetu dragocenije i od samog ivota. Odluio je da ostane vrst u svojoj vernosti, bez obzira na posledice. Ali Danilo naumi da se ne skvrni obrokom jela careva i vinom koje on pijae. U tome je podran od svojih drugova. Donosei ovu odluku, mladi Jevreji nisu se ponaali samosvesno, ve su se vrsto oslonili na Boga. Nisu eleli da skrenu panju na sebe, ali im je i to bilo bolje nego da osramote Boga. Da su ovom prilikom popustili zlu pod pritiskom okolnosti, udaljavanje od naela oslabilo bi njihov smisao za dobro i njihovu odvratnost prema zlu. Prvi pogrean korak doprineo bi drugom sve dok, prekinuvi vezu sa Nebom, ne bi nestali u poplavi iskuenja. I dade Bog Danilu te nae milost i ljubav u stareine nad dvoranima, pa je njegov zahtev da se ne skvrni bio primljen s potovanjem. Meutim, stareina je oklevao da ga ispuni. Bojim se gospodara svojega cara, objasnio je Danilu, koji vam je odredio jelo i pie; jer kada car bude video da su lica vaa loija nego u ostalih mladia, vaih vrnjaka, zato da mi uinite da budem glavom kriv caru? Danilo se onda pojavio pred Amelsarom, slubenikom kome je bila poverena posebna briga o jevrejskim mladiima, zahtevajui da budu osloboeni obaveze da jedu carsko jelo i piju carsko vino. Traio je da se podvrgne probi od deset dana, da zajedno sa svojim jevrejskim drugovima za to vreme dobija jednostavnu hranu, dok e ostali mladii jesti carske poslastice. Amelsar je pristao, iako se bojao da e prihvatajui zahtev izazvati carevo nezadovoljstvo. Danilo je shvatio da je dobio bitku. Posle desetodnevne probe rezultati su bili suprotni Amelsarovim strahovanjima. Lica im dooe lepa i mesnatija nego u svih mladia koji jeahu carsko jelo. Svojim izgledom mladi Jevreji visoko su nadmaivali svoje drugove. Danilu i njegovim prijateljima, na temelju svega toga bilo je dozvoljeno da se za vreme celog kolovanja hrane jednostavnom hranom. Tri godine su jevrejski mladii uili knjigu i jezik Haldejski. U toku tog vremena ostali su verni Bogu, neprekidno se oslanjajui na Njegovu silu. Svojim navikama samoodricanja dodali su ozbiljnost u namerama, marljivost i vrstinu. Oni iz oholosti ili slavoljubivosti nisu doli na carski dvor, u drutvo onih koji nisu poznavali Boga niti su Ga se bojali; oni su bili zarobljenici u stranoj zemlji, u koju ih je dovela Beskrajna mudrost. Odvojeni od domaih uticaja i svetog drutva, trudili su se da opravdaju ukazano poverenje, da budu na ast svom potlaenom narodu i na slavu Onome kome su sluili. Gospod je s odobravanjem pratio vrstinu i samoodricanje mladih Jevreja i neporonost njihovih pobuda; Njegovi blagoslovi su ih pratili. I dade Bog svoj etvorici mladia znanje i razum u svakoj knjizi i mudrosti; a Danilu dade da razume svaku utvaru i sne. Tako se ispunilo obeanje: One u potovati koji mene potuju! (1. Samuilova 2,30) Dok se Danilo s nepokolebljivim poverenjem, drao Boga na njega se spustio duh proroke moi. Dok je od ljudi primao uputstva o dunostima na dvoru, Bog ga je uio da ita tajne budunosti i, sluei se slikama i simbolima, zapisuje ih za budue narataje, dogaaje koji e se zbivati na ovom svetu sve do kraja vremena. Kada je dolo vreme da mladii koji su bili na kolovanju budu provereni, i Jevreji su, zajedno sa ostalim kandidatima, polagali ispite za slube u carstvu. Meutim, ne nae se meu njima svima nijedan kao Danilo, Ananija, Misailo i Azarija. Njihova otra inteligencija, njihovo iroko znanje, njihov birani i precizni nain izraavanja, svedoili su o neuporedivoj snazi i ivosti njihovih mentalnih sposobnosti. I u svemu emu treba mudrost i razum, zato ih car zapita, nae da su deset puta bolji od svih vraa i zvezdara to ih bee u svemu carstvu njegovu. Zato stajahu pred carem. Na vavilonskom dvoru bili su okupljeni predstavnici svih zemalja, ljudi najviih sposobnosti, bogato obdareni prirodnim darovima, ljudi najire kulture koja se mogla stei u svetu; a ipak, meu svima njima, jevrejski mladii nisu imali takmaca. Po fizikoj snazi i lepoti, po mentalnoj ivahnosti i literarnim dostignuima niko im nije bio ravan. Uspravno dranje, vrst i gibak korak, estit izraz lica, nepomuena ula, prijatan dah sve su to bili dokazi dobrih obiaja, znaci plemenitosti kojom priroda nagrauje one koji potuju njene zakone. Danilo i njegovi prijatelji u sticanju vavilonske mudrosti bili su mnogo uspeniji od ostalih svojih drugova; meutim, njihovo obrazovanje nije bilo rezultat sluaja. Oni su svoje znanje sticali vernom upotrebom svojih sposobnosti, pod vostvom Svetoga Duha. Povezali su se sa Izvorom svake mudrosti, proglasivi poznavanje Boga temeljem svoga obrazovanja. Ispunjeni verom, molili su se za znanje, i iveli onako kako su se molili. Svojim ponaanjem omoguili su Bogu da ih blagoslovi. Izbegavali su sve to bi oslabilo njihove snage, koristili su svaku priliku da na svim podrujima proire svoje znanje. Usvojili su pravila ivota koja su im osiguravala intelektualnu snagu. Trudili su se da steknu znanje s jednim jedinim ciljem da mogu da proslave Boga. Shvatili su da moraju stei bistrinu uma i usavriti svoj hrianski karakter, ukoliko ele da postanu pravi predstavnici istinite religije usred lanih neznoboakih religija. Bog je bio njihov Uitelj. Stalno u molitvi, savesni u uenju,

139

neprekidno u vezi sa Nevidljivim, hodili su s Bogom kao Enoh. Stvarni uspeh u bilo kojoj grani poslovanja ne dolazi kao rezultat sluaja, okolnosti ili sudbine. On je rezultat Bojeg provienja, on je nagrada za veru i razboritost, za valjanost i istrajnost. Visoki mentalni kvaliteti i plemenita moralna snaga ne stiu se sluajno. Bog daje prilike; uspeh dolazi kada ih koristimo. Dok je Bog delovao na Danila i njegove prijatelje da hoe i ine kao to mu je ugodno, oni su gradili svoje spasenje (Filibljanima 2,13). Time se na delu otkrilo boansko naelo saradnje, bez koga se ne moe postii nikakav istinski uspeh. Ljudski napori lieni boanske snage ne vrede nita; bez ljudskog nastojanja ni boanski napori kod mnogih nita ne mogu da postignu. Da bismo mogli dobiti boansku blagodat, moramo obaviti svoj deo. Njegova blagodat je odreena da deluje u nama da hoemo i inimo, ali nikada nije zamena za nae napore. Kao to je saraivao s Danilom i njegovim prijateljima, Gospod e saraivati sa svima onima koji se trude da ispune Njegovu volju. Bog e, udeljujui svoga Duha, podrati svaku dobru nameru, svaku plemenitu odluku. Oni koji hode putem poslunosti, naii e na mnoge prepreke. Snani, ali potajni uticaji moda e ih vezivati uz svet, ali, Gospod je sposoban da onemogui svaku silu koja se trudi da pobedi Njegove izabrane; Njegovom snagom oni mogu da savladaju svako iskuenje, da pobede svaku tekou. Bog je Danila i njegove prijatelje povezao s velikim ljudima u Vavilonu da bi naciji idolopoklonika mogli da predstave Njegov karakter. Kako su se osposobili da zauzmu tako poverljiv i astan poloaj? Vernost u malome stavila je svoj peat na celi njihov ivot. Oni su slavili Boga u malim dunostima isto onako kao i u najveim odgovornostima. Kao to je pozvao Danila da za Njega svedoi u Vavilonu, Bog poziva i nas da budemo Njegovi svedoci u dananjem svetu. I u najmanjim i u najveim ivotnim poduhvatima, On eli da ljudima otkrivamo naela Njegovog carstva. Mnogi ekaju da im se poveri neko veliko delo, iako svakoga dana proputaju prilike da pokau svoju vernost Bogu. Iz dana u dan zanemaruju mogunosti da iz celoga srca obave svoje male ivotne dunosti. I dok tako oekuju neko veliko delo u kome bi navodno mogli da pokau svoje velike sposobnosti i tako zadovolje svoje ambicije, uzalud im prolaze dani. U ivotu pravog hrianina nita nije beznaajno. U oima Svemoguega svaka dunost je vana. Gospod tano procenjuje svaku priliku za slubu. Neiskoriene mogunosti isto tako ulaze u izvetaj kao i one koje smo iskoristili. Nama e biti sueno na temelju onoga to je trebalo da postignemo, a nismo postigli zato to se nismo posluili svojim sposobnostima u proslavljanju Boga. Plemenit karakter nije posledica sluaja; on se ne moe pripisati posebnoj naklonosti ili darovima Provienja. On je rezultat samodiscipline, pokoravanja nie prirode vioj, predavanja sebe u slubu Bogu i blinjima. Preko vernosti naelima umerenosti, koju su pokazali jevrejski mladii, Bog govori dananjoj omladini. Postoji potreba za ljudima koji e se kao Danilo hrabro zaloiti za ono to je pravo. Postoji potreba za istim srcima, jakim rukama, sranom hrabrou; jer nas borba izmeu poroka i vrline poziva na stalnu budnost. Sotona prilazi svakoj dui i kua je mnogobrojnim zavodljivim oblicima poputanja apetitu. Telo je najvaniji posrednik preko koga se um i dua osposobljavaju za izgradnju karaktera. Zato neprijatelj due usmerava svoja iskuenja s ciljem da njima oslabi i ponizi fizike snage. Ako u tome uspe, celo bie esto se pokorava zlu. Sklonosti telesne prirode, ukoliko ne dou pod vlast vie sile, sigurno e dovesti do propasti i smrti. Telo mora da se stavi pod vlast vie sile ovekovog bia. Volja mora da zavlada strastima, a ona sama mora da se pokori Bogu. Plemenite sposobnosti razuma, posveene boanskom milou, treba da preuzmu vlast. Intelektualna snaga, fiziko stanje i duina ivota zavise od nepromenljivih zakona. Ako potuje te zakone, ovek je u stanju da pobedi sebe, da pobedi svoje sklonosti, da pobedi poglavarstva i vlasti i upravitelje tame ovoga sveta, da se suoi s duhovima pakosti ispod neba. (Efescima 6,12) U onom prastarom obredu, koji ini simboliku Jevanelja, samo je rtva bez mane mogla biti donesena na Gospodnji oltar. rtva koja treba da predstavlja Hrista morala je da bude bez mane. Boja re ukazuje na tu injenicu, kada govori kakva moraju da budu Boja deca: iva rtva, sveta i bez mane. (Rimljanima 12,1; Efescima 5,27) Jevrejski velikani bili su ljudi sa istim strastima kao i mi; ipak, uprkos zavodnikim uticajima vavilonskog dvora, ostali su vrsti, jer su se oslanjali na beskrajnu Snagu. U njima je neznaboaki narod gledao primer Boje dobrote i dobroinstva i Hristove ljubavi. Njihovo iskustvo za nas je primer pobede naela nad iskuenjem, neporonosti nad pokvarenou, odanosti i vernosti nad nevernitvom i idolopoklonstvom. I dananji mladii mogu dobiti Duha koji je nadahnjivao Danila; oni mogu crpeti iz istog izvora snage, imati istu mo samokontrole, pokazati u svom ivotu iste vrline, ak i u okolnostima koje su isto tako nepovoljne. Iako su okrueni iskuenjima da popuste svojim grenim sklonostima, posebno u naim velikim gradovima, u kojima je

140

svaki oblik ulnog zadovoljavanja lako dostupan i primamljiv, uz boansku blagodat njihova namera da proslave Boga moe da ostane vrsta! Oni mogu strogom odlunou i ivom budnou da se odupru svim iskuenjima koja napadaju duu. Meutim, pobedu e postii jedino oni koji su odluili da ine ono to je pravo, zato to je pravo. Kakvo su ivotno delo obavili ovi plemeniti Jevreji? Kada su se opratali sa domom svog detinjstva, jedva da su mogli sanjati kakva ih uzviena sudbina eka! Verni i postojani, pokorili su se boanskom vostvu, tako da je preko njih Bog mogao da ispuni svoje namere. Bog i danas eli da preko mladih i dece, otkrije iste velike istine koje je otkrivao preko tih ljudi. ivot Danila i njegovih prijatelja pokazuje ta Bog eli da uini za one koji se pokore Njemu i svim srcem trude da ostvare Njegove namere!

40 poglavlje

SAN CARA NAVUHODONOSORA

(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz Knjige proroka Danila 2. glave) Ubrzo poto su Danilo i njegovi drugovi stupili u slubu vavilonskog cara, neki dogaaji su tom idolopoklonikom narodu pokazali koliko je veran i moan Bog Izrailjev. Navuhodonosor je usnio znaajan san i njegov se duh zbog toga uznemirio i san ga je ostavio. Meutim, iako se veoma uzbudio zbog sna, car nije mogao, kada se probudio, da se seti onoga to je sanjao. Zbunjeni Navuhodonosor okupio je svoje mudrace, vrae i zvezdare i gatare, i zatraio njihovu pomo. Rekao im je: Usnih san, i uznemiri mi se duh kako bih doznao ta sam snio! Priznavi im tako svoju zbunjenost, zatraio je da mu otkriju tajnu i tako donesu olakanje njegovom umu. Na to su mudraci odgovorili: Care, da si iv doveka! Pripovedi san slugama svojim, pa emo ti kazati ta znai! Nezadovoljan to izbegavaju da odgovore i sumnjiav to, uprkos svojim nadmenim tvrenjima da mogu da otkriju ljudske tajne, odbijaju da mu prue pomo, car je zapovedio svojim mudracima, obeavi im bogatstvo i ast s jedne strane, i zapretivi im smru s druge strane, da mu kau ne samo tumaenje sna, ve i sam san. Rekao je: Zaboravio sam; ako mi ne kaete ta sam snio i ta znai, biete iseeni i kue e vae biti bunita. Ako li mi kaete ta sam snio i ta znai, dobiete od mene dare i poklone i veliku ast! Meutim, mudraci su ponovili svoj zahtev: Neka car pripovedi san slugama svojim, pa emo kazati ta znai! Navuhodonosor, sada ve vrlo uzbuen i ljutit zbog oigledne podmuklosti onih kojima je toliko verovao, uzviknuo je: Doista vidim da hoete vremena da dobijete, jer vidite da sam zaboravio. Ali, ako mi ne kaete ta sam snio i ta znai, jedan vam je sud; jer ste se dogovorili da kaete preda mnom la i prevaru dok se promeni vreme; zato, kaite mi san, pa u videti da moete da mi kaete ta znai! Preplaeni od posledica svoga neuspeha, mudraci su pokuali da dokau caru da njegov zahtev nije razuman i da zahteva od njih vie nego to je ikada iko zahtevao od bilo kojeg oveka. Bunili su se: Nema oveka na zemlji koji bi mogao kazati caru to to ite; zato nijedan car ni knez ni vlastelin nije nikada iskao tako to od vraara ili zvezdara ili Haldejca. I to car ite vrlo je teko, niti ima drugoga koji bi mogao kazati caru osim bogova koji ne ive meu ljudima. Tada se car razljuti i razgnevi vrlo i zapovedi da se pogube svi mudraci vavilonski.

141

Meu onima koje su traili slubenici, odreeni da ispune odredbe carevog proglasa, bili su Danilo i njegovi prijatelji. Kada mu je bilo reeno da e prema naredbi i on morati da umre, Danilo je mudro i razumno upitao Arioha, zapovednika carske garde: Zato je tako nagla zapovest od cara? Arioh mu je ispriao kako se car uznemirio zbog svog znaajnog sna i kako nije uspeo da dobije pomo od onih kojima je do tada ukazivao svoje potpuno poverenje. uvi to, Danilo je svoju sudbinu uzeo u svoje ruke i usudio se da izae pred cara. Zatraio je da mu se odobri vreme da bi mogao da se moli svom Bogu da mu otkrije san i protumai njegovo znaenje. Vladar se saglasio s tim zahtevom. Potom otide Danilo kui svojoj i kaza stvar Ananiji, Misailu i Azariji, drugovima svojim. Zajedniki su potraili mudrost na Izvoru svetlosti i znanja. Njihova vera bila je jaka, jer su znali da ih je Bog postavio na poloaj na kome se nalaze, znali su da obavljaju Njegovo delo i ispunjavaju obaveze svoje slube. U vreme nevolje i opasnosti uvek su se obraali Njemu, traei da ih vodi i titi, a On se uvek pokazivao kao pomonik koji se u nevoljama brzo nalazi. I sada, skruena srca, ponovo su stali pred Sudiju cele Zemlje, molei Ga da ih izbavi u vreme kada im je pomo bila neodlona. Nisu se uzalud molili. Bog koga su slavili, sada je proslavio njih. Gospodnji Duh spustio se na njih, i Danilu je u nonom vienju otkriven carev san i njegovo znaenje. Danilo se prvo zahvalio Bogu na otkrivenju koje je dobio. Uzviknuo je: Da je blagosloveno ime Gospodnje od veka do veka, jer je njegova mudrost i sila. I On menja vremena i ase, smee careve i postavlja careve, daje mudrost mudrima i razum razumnima: On otkriva to je duboko i sakriveno, zna ta je u mraku i svetlost kod njega stanuje. Tebe, Boe otaca mojih, hvalim i slavim to si mi dao mudrost i silu i to si mi objavio zato te molismo, objavivi nam stvar carevu! Danilo je odmah otiao Ariohu, kome je car zapovedio da pobije mudrace, i rekao: Ne ubijaj mudrace vavilonske, izvedi me pred cara da kaem caru ta san znai! Slubenik je brzo izveo Danila pred cara i naglasio: Naoh oveka izmeu roblja Judina koji e kazati caru ta san znai! Pogledajte judejskog zarobljenika, smirenog i spokojnog, u prisutnosti vladara najmonije svetske imperije! Svojim prvim reima odbio je da ast pripie sebi, a uzdigao je Boga kao Izvor svake mudrosti. Na zabrinuto carevo pitanje: Moe li mi kazati san koji sam snio i ta znai? Danilo je odgovorio: Tajne koje car ite ne mogu kazati caru mudraci ni zvezdari ni vraari ni gatari, nego ima Bog na nebu koji otkriva tajne i javlja caru Navuhodonosoru ta e biti do posletka. Danilo je nastavio: San tvoj i to ti je videla glava na postelji tvojoj ovo je: Tebi, care, dooe misli na postelji ta e biti posle, i onaj koji objavljuje tajne pokaza ti ta e biti. A i meni se ova tajna nije objavila mudrou koja bi u meni bila mimo sve ive, nego zato da se javi caru ta san znai i da dozna misli srca svojega. Danilo je nastavio: San tvoj i to ti je videla glava na postelji tvojoj ovo je: Tebi, care, dooe misli na postelji ta e biti posle, i onaj koji objavljuje tajne pokaza ti ta e biti. A i meni se ova tajna nije objavila mudrou koja bi u meni bila mimo sve ive, nego zato da se javi caru ta san znai i da dozna misli srca svojega. Ti, care, vide, a to lik velik; velik bee lik i svetlost mu silna i stajae prema tebi i straan bee na oima. Glava tome liku bee od istoga zlata, prsa i miice od srebra, trbuh i bedra od medi, goleni mu od gvoa, a stopala koje od gvoa, a koje od zemlje. Ti gledae dokle se odvali kamen bez ruku, i udari lik u stopala gvozdena i zemljana i satr ih. Tada se satr i gvoe i zemlja i med i srebro i zlato; i posta kao pleva na gumnu u leto, te odnese vetar i ne nae mu se mesto; a kamen, koji udari lik, posta gora velika i ispuni svu zemlju. To je san, s ubeenjem je izjavio Danilo; a car, paljivo sluajui svaku pojedinost, shvatio je da je to zaista san koji ga je toliko muio. Na taj nain njegov um je bio pripremljen da sa naklonou prihvati i tumaenje. Car nad carevima spremao se da vavilonskom monarhu otkrije veliku istinu. Bog je eleo da mu pokae da ima vlast nad carstvima ovoga sveta, vlast da postavlja i uklanja careve. Navuhodonosor je trebalo, ako ikako bude mogue, da postane svestan svoje odgovornosti pred Nebom. Trebalo je da se upozna s buduim dogaajima, od njegovog vremena pa sve do poslednjih dana. Danilo je nastavio: Ti si, care, car nad carevima, jer ti Bog nebeski dade carstvo, silu i krepost i slavu. I gde god ive sinovi ljudski, zveri poljske i ptice nebeske, dao ti je u ruke i postavio te gospodarem nad svim tim. To si ona glava zlatna. A nakon tebe nastae drugo carstvo, manje od tvojega; a potom i tree carstvo, bronzano, koje e vladati po svoj zemlji. A etvrto e carstvo biti tvrdo kao gvoe, jer gvoe satire i troi sve, i kao gvoe to sve lomi, tako e satrti i polomiti. A to si video stopala i prste koje od kala lonarskoga, koje od gvoa, bie carstvo razdeljeno, ali e biti u

142

njemu tvre od gvoa, jer si video gvoe pomeano s kalom lonarskim. I to prsti u nogu bejahu koje od gvoa, koje od kala, carstvo e biti neto jako, a neto trono. A to si video gvoe pomeano s kalom lonarskim, to e se oni pomeati semenom ovejim, ali nee prionuti jedan za drugoga kao to se gvoe ne moe smeati s kalom. A u vreme tih careva Bog e nebeski podignuti carstvo koje se do veka nee rasuti, i to se carstvo nee ostaviti drugom narodu; ono e satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo e stajati doveka. Kako si video gde se od gore odvali kamen bez ruku i satr gvoe, med, kao, srebro i zlato, Bog veliki javi caru ta e biti posle, san je istinit i tumaenje mu je verno! Car je bio ubeen u istinitost tumaenja i u poniznosti i strahopotovanju pade na lice svoje i pokloni se i ree: Doista, va je Bog Bog nad svim bogovima i gospodar nad carevima i koji objavljuje tajne, kada si mogao otkriti ovu tajnu! Navuhodonosor je povukao naredbu o pogubljenju mudraca. Njihov ivot bio je poteen zahvaljujui Danilovoj povezanosti sa Onim koji otkriva tajne. Tada car uzvisi Danila i dade mu mnoge velike darove i uini ga gospodarem svoj zemlji vavilonskoj i poglavarem nad svim mudracima vavilonskim. I Danilo izmoli u cara, te postavi nad poslovima zemlje vavilonske Sedraha, Misaha i Avdenaga, a Danilo osta na dvoru carevu. U analima ljudske istorije, jaanje naroda, pojavljivanje i padanje imperija, naizgled zavise od ovekove volje i vetine; oblikovanje dogaaja, u velikoj meri, izgleda kao rezultat njegove moi, ambicije ili inata. Meutim, u Bojoj rei zavesa je povuena u stranu, tako da, u svim igrama i protivigrama ljudskih interesa, sila i strasti, iznad njih i iza njih, vidimo orua Svemilostivoga koja tiho i strpljivo ostvaruju namere Njegove volje. Reima, punim neuporedive lepote i nenosti, apostol Pavle objavio je mudracima u Atini boanske namere prilikom stvaranja i irenja rasa i naroda: Bog koji je stvorio svet i sve to je u njemu ... uinio je da od jedne krvi sav rod oveiji ivi po svemu licu zemaljskome i postavio je unapred odreena vremena i mee njihovog ivljenja da trae Gospoda, ne bi li ga barem opipali i nali! (Dela 17,2427) Bog je jasno objavio da svaki koji eli moe da doe u sveze zavetne. (Jezekilj 20,37) Prilikom stvaranja, Njegova namera je bila da Zemlja bude naseljena biima ije e postojanje biti na blagoslov njima samima i njihovim blinjima i na ast njihovom Stvoritelju. O svima onima koji prihvate ovu nameru, bilo je reeno: Narod koji sazdah sebi pripovedae slavu moju! (Isaija 43,21) U svom Zakonu Bog je objavio naela na kojima se zasniva svako pravo blagostanje, kako naroda, tako i pojedinaca. O tom Zakonu Mojsije je rekao Izrailjcima: Jer je to mudrost vaa i razum va pred narodima! Jer nije prazna re da za nju ne marite, nego je ivot va! (5. Mojsijeva 4,6; 32,47) Blagoslovi koji su obeani Izrailju, pod istim uslovima i u istoj meri obeani su i svakom narodu i svakom pojedincu pod nebeskim prostranstvom. Stotinama godina pre nego to su se pojedini narodi pojavili na popritu dogaaja, Sveznajui je, gledajui vekovima unapred, prorekao pojavljivanje i propadanje svetskih carstava. Bog je objavio Navuhodonosoru da e Vavilonsko carstvo propasti, da e se pojaviti drugo carstvo i da e i ono imati u svoje razdoblje probe. Poto nee uzvisiti pravoga Boga, njegova e slava izbledeti i tree carstvo zauzee njegovo mesto. I ono e proi, i etvrto, snano kao gvoe, pokorie narode u svetu. Da su se vlastodrci Vavilona, najbogatijeg meu svetskim carstvima, uvek drali straha Gospodnjega, dobili bi mudrost i silu da se poveu sa Njim i ostanu snani. Meutim, oni su traili svoje utoite u Bogu samo onda kada bi se nali u mukama i nevoljama. U takvim prilikama, kada im njihovi velikani nisu mogli pomoi, traili su pomo od ljudi kao to je Danilo, od ljudi za koje su znali da priznaju ivoga Boga, a ivi Bog priznaje njih. Tim ljudima obraali su se da im objasne tajne Provienja, jer su se vladari ponosnog Vavilona, iako ljudi najvie inteligencije, svojim prestupima toliko udaljili od Boga da vie nisu mogli da shvate otkrivenja i opomene koje su dobijali u odnosu na budunost. U istoriji naroda istraivai Boje rei mogu da prate doslovno ispunjavanje boanskih proroanstava. Vavilon, na kraju uzdrman i slomljen, nestao je zato to su se njegovi vlastodrci u svom blagostanju smatrali nezavisnim od Boga, dok su slavu svoga carstva pripisivali ljudskim dostignuima. MedoPersijska imperija bila je pohoena nebeskim gnevom zato to je u njoj Boji zakon bio baen pod noge i pogaen. Strah Gospodnji nije imao mesta u srcima veine njenih stanovnika. Bezakonje, hula i pokvarenost su preovladavali. Carstva koja su zatim nastala bila su jo gora i pokvarenija; padala su sve nie na lestvici moralnih vrednosti. Vlast svih upravljaa na Zemlji potie sa Neba; od naina na koji se slue vlau zavisi i njihov uspeh. Svakome od njih upuene su rei boanskog Straara: Opasah te, premda me ne zna! (Isaija 45,5) Za svakoga od njih rei upuene nekadanjem caru Navuhodonosoru, predstavljaju ivotnu pouku: Oprosti se greha svojih pravdom i bezakonja svojih milou prema nevoljnima, eda bi ti se produio mir! (Danilo 4,27) Shvatiti te rei, shvatiti da pravda podie narod, da se pravdom utvruje presto, a milou podupire; prepoznati ostvarenje tih naela u ispoljavanju boanske sile koja uklanja careve i postavlja careve, znai

143

shvatiti filozofiju istorije (Prie 14,34; 16,12; 20,28; Danilo 2,21). Jedino u Bojoj rei ova naela jasno su objavljena. U njoj se vidi da snaga naroda, ali i pojedinaca, nije u prilikama ili oruju koje ih ini nepobedivim; ona se ne krije u njihovoj oholoj veliini, ve se odmerava vernou kojom ispunjavaju boanske namere.

41 poglavlje

PE OGNjENA, UARENA...
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz Knjige proroka Danila 3. glave) San o velikom liku, koji mu je otkrivao dogaaje do kraja vremena, Navuhodonosor je dobio da bi shvatio ulogu koju treba da odigra u istoriji sveta i odnos koji njegovo carstvo treba da zauzme prema nebeskom carstvu. Prilikom tumaenja sna, dobio je jasne podatke o uspostavljanju Bojeg venog carstva. Danilo mu je objasnio: A u vreme tih careva Bog e nebeski podignuti carstvo koje se doveka nee rasuti... san je istinit i tumaenje mu verno. (Danilo 2,44.45) Car je priznao Boju silu kada je rekao Danilu: Doista, va je Bog Bog nad bogovima... koji objavljuje tajne. (Danilo 2,47) Neko vreme pokoravao se uticaju straha Bojega, ali njegovo srce nije bilo oieno od svetovnih ambicija i elje za samouzvienjem. Blagostanje koje je pratilo njegovu vladavinu ispunjavalo ga je ponosom. Zato je na kraju prestao da slavi Boga i s poveanom revnou i oduevljenjem vratio se oboavanju idola. Rei: Ti si ona glava zlatna (Danilo 2,38), duboko su se urezale u njegovo pamenje. Koristei sve to i njegov povratak idolopoklonstvu, mudraci iz njegove okoline predloili su mu da naini lik, slian liku iz sna, i da ga postavi na mesto na kome e svi moi da se dive zlatnoj glavi, koja prema tumaenju predstavlja njegovo carstvo. Odobrovoljen laskavim predlogom, odluio je da ga ostvari, pa ak da ode i jedan korak dalje. Umesto da lik prikae onako kao to ga je video, poeleo je da nadmai original. Njegovom liku nee opadati vrednost, ako se pogled bude prenosio od glave prema nogama, jer e biti nainjen iskljuivo od zlata, opteprihvaenog simbola Vavilona kao venog, nerazorivog, svemonog carstva, koje e polomiti sva ostala carstva i postojati veno. Misao o uspostavljanju carstva i dinastije koja e veno trajati, veoma je privlaila monog vladara, ijoj se sili nijedan narod na zemlji nije mogao odupreti. Sa oduevljenjem koje je proizlazilo iz njegove beskrajne ambicije i sebine oholosti, poeo je da se savetuje sa svojim mudracima kako da to ostvari. Zaboravljajui znaajne blagoslove povezane sa snom o velikom liku; zaboravljajui da mu je Bog Izrailjev preko svoga sluge Danila objasnio znaenje lika i da su u vezi sa tim tumaenjem veliki ljudi njegove zemlje bili poteeni sramotne smrti; zaboravljajui sve osim svoje elje da uvrste svoju vlast i svoju nadmonost, car i njegovi dravni savetnici odluili su da se poslue svim raspoloivim sredstvima da uzdignu Vavilon do vrhovnog poloaja, da ga uine dostojnim sveopte odanosti. Simbolika slika, kojom je Bog caru i njegovim podanicima otkrio svoju nameru sa narodima na Zemlji,

144

trebalo je sada da poslui slavljenju ljudske moi. Danilovo tumaenje treba da bude odbaeno i zaboravljeno; da se istina pogreno protumai i primeni. Simbol, koji je Nebo izabralo da ljudima objavi vane dogaaje u budunosti, treba da bude iskorien da sprei irenje znanja koje je Bog eleo da prenese svetu. Sotona je tako pomou zamisli ambicioznih ljudi, pokuao da onemogui boansku nameru usmerenu prema ljudskom rodu. Neprijatelj oveanstva je znao da istina, nepomeana sa zabludom, postaje mono sredstvo za spasenje; ali i da se ona, kada se zloupotrebi kao sredstvo za uzdizanje oveka i unapreenje njegovih planova, pretvara u silu na zlo. Navuhodonosor je, koristei svoje bogate riznice, naredio da se izgradi veliki zlatni lik, koji je po svojim osnovnim karakteristikama, osim po materijalu od kojega je bio nainjen, bio slian liku koji je video u snu. Iako naviknuti da liju raskone likove svojih neznaboakih boanstava, Haldejci nikada do tada nisu nainili nita tako dostojanstveno i velianstveno kao to je bio ovaj kip, ezdeset lakata visok i est lakata irok. Nije bilo nikakvo udo to je u zemlji u kojoj je oboavanje idola bilo sveopte prihvaeni obiaj, ovaj prekrasni i skupoceni lik u polju Duri, koji je predstavljao slavu Vavilona, njegovo velianstvo i silu, bio odreen da postane predmet oboavanja. Da bi se na odgovarajui nain postarao za to, car je izdao proglas da se na dan posveenja svi moraju pokloniti liku i tako pokazati svoju duboku vernost vavilonskoj vlasti. Odreeni dan je doao i nepregledno mnotvo iz svih naroda, plemena i jezika okupilo se na polju Duri. U skladu sa carskom zapoveu, kada je odjeknuo zvuk instrumenata, svi su pali i poklonili se zlatnom liku. Toga znaajnog dana izgledalo je da su sile tame postigne odluujuu pobedu; izgledalo je da e klanjanje zlatnom liku postati trajno povezano sa ve ustaljenim oblicima idolopoklonstva, koji su bili priznati kao dravna religija. Sotona se nadao da e na taj nain osujetiti Boju nameru da prisutnost zarobljenih Izrailjaca u Vavilonu pretvori u blagoslov svim neznaboakim narodima. Meutim, Bog je drukije odluio. Nisu svi priklonili svoja kolena pred idolopoklonikim simbolom ljudske moi. Usred mnotva koje se klanjalo nalazila su se i tri oveka koji su vrsto odluili da na takav nain nee osramotiti nebeskog Boga. Njihov Bog je bio Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima; zato nisu hteli da se poklone nijednom drugom. Pobedonosno raspoloenom Navuhodonosoru stigla je vest da meu njegovim podanicima ima i onih koji se usuuju da prekre njegovu zapovest. Neki meu mudracima, zavidni na poastima kojima su bili obasuti verni Danilovi drugovi, sada su obavestili cara o oiglednom krenju njegovih elja. Uzviknuli su: Care, da si iv doveka!... a imaju ljudi Jevreji, koje si postavio nad poslovima zemlje vavilonske, Sedrah, Misah i Avdenago; ti ljudi, care, ne haju za te, ne potuju tvojih bogova i ne klanjaju se zlatnom liku koji si postavio! Car je zapovedio da se ljudi dovedu pred njega. Upitao ih je: Je li istina, Sedrae, Misae i Avdenago da vi ne sluite mojim bogovima i da se ne klanjate zlatnom liku koji postavih? Pokuao je pretnjama da ih navede da se pokore i da se priklone mnotvu. Pokazujui im uarene pei, podsetio ih je na kaznu koja ih oekuje, ako istraju u svom odbijanju da se pokore njegovoj volji. Meutim, Jevreji su vrsto izrazili svoju odanost nebeskom Bogu i svoje poverenje u Njegovu izbaviteljsku mo. Klanjanje liku svi su shvatili kao in bogosluenja. Takvu ast mogli su da ukau jedino Bogu. Dok su tri Jevrejina stajala pred carem, on je shvatio da oni imaju neto to nedostaje ostalim mudracima u njegovom carstvu: bili su verni u izvravanju svih svojih dunosti. Zato je odluio da im prui jo jednu priliku. Ako samo pokau svoju spremnost da se ujedine s mnotvom u oboavanju lika, sve e biti dobro; ali, ako se ne poklone, dodao je na kraju, bie baeni u pe ognjenu uarenu! A onda, ispruivi ruku kao da ih izaziva, izjavio je: A koji je bog to e vas izbaviti iz mojih ruku? Sve careve pretnje ostale su uzaludne. Nije mogao da odvrati te ljude od njihove vernosti Vladaru svemira. Iz istorije svojih otaca nauili su da neposlunost Bogu donosi sramotu, unitenje i smrt, a da je strah Gospodnji poetak mudrosti, temelj svakog pravog blagostanja. Smireno se suoavajui s uarenim peima, odgovorili su: Nije potrebno da ti odgovaramo na to! Evo, Bog na kojemu sluimo, moe nas izbaviti iz pei ognjene, uarene i izbavie nas iz tvojih ruku, care! Kao da je njihova vera postala jo jaa, kada su izjavili da e se Bog proslaviti njihovim izbavljenjem, pa su, sa pobedonosnom sigurnou koja se zasnivala na neizmernom poverenju u Boga, dodali: A i da ne bi, znaj, care, da bogovima tvojim neemo sluiti niti emo se pokloniti zlatnom liku koji si postavio! Carev gnev postao je bezgranian. Tada se Navuhodonosor napuni gneva i lice mu se promeni na Sedraha, Misaha i Avdenaga, predstavnike prezrenog, zarobljenog naroda. Traei da se pei uare sedam puta jae, nego to je to bio obiaj, naredio je snanim pripadnicima svoje vojske da sveu sledbenike Boga Izrailjevog, i da ih tako pripreme za neposredno izvrenje kazne. Tada svezae one ljude u platima njihovim i u obui i pod kapama i u svemu odelu njihovu i bacie ih u pe

145

ognjenu, uarenu. Kako zapovest careva bee vrlo hitna i pe vrlo uarena, plamen ognjeni ubi one ljude koji bacahu Sedraha, Misaha i Avdenaga. Meutim, Bog nije zaboravio svoje. Kada su Njegovi svedoci bili baeni u pe, Spasitelj im se lino pokazao i zajedno su poeli da hodaju usred ognja. U prisutnosti Gospodara vruine i hladnoe, plamen je izgubio unitavajuu mo. Car je sa svog prestola posmatrao dogaaje, oekujui da e ljudi koji su mu odrekli poslunost biti zauvek uniteni. Ali, njegovo pobedniko oseanje iznenada se promenilo. Plemii, koji su stajali oko njega, videli su da mu je lice pobledelo, kada je ustao sa prestola i napregnuto se zagledao u rasplamsane plamenove. Uplaeni vladar okrenuo se prema svojim doglavnicima i upitao: Ne bacismo li tri oveka svezana u oganj... eno, vidim etiri oveka odreena gde hode posred ognja i nije im nita, a etvrti kao da je Sin Boji? Kako je ovaj neznaboaki vladar mogao da prepozna Bojeg Sina? Jevrejski zarobljenici, koji su zauzimali poverljiva mesta u Vavilonu, svojim ivotom i karakterom predstavljali su mu istinu. Kada su bili pozvani da objasne razloge svoje vere, odgovarali su bez oklevanja. Jednostavno i otvoreno objavljivali su naela pravednosti, uei tako sve oko sebe o Bogu kome su sluili. Govorili su o Hristu, Spasitelju koji e doi; u liku etvrtoga usred ognja car je prepoznao Bojeg Sina. I tada, zaboravljajui svoju veliinu i dostojanstvo, Navuhodonosor se spustio sa prestola i pristupivi vratima pei uzviknuo: Sedrae, Misae i Avdenago, sluge Boga Vinjega, iziite i hodite! Tada su Sedrah, Misah i Avdenago izali pred nepregledno mnotvo, pokazujui da su nepovreeni. Spasiteljeva prisutnost sauvala ih je od svakog zla, dok su izgorela samo ua, kojima su bili vezani. I sabrae se knezovi i upravitelji i vojvode i venici carevi, i videe te ljude da im telu oganj nita ne moe, niti im se kosa na glavi opali, niti im se plati ta promenie, niti zadah od ognja prionu za njih. Veliki zlatni lik, pompezno postavljen, bio je zaboravljen. U prisutnosti ivoga Boga, ljudi su bili puni straha i uzdrhtalih udova. Da je blagosloven Bog Sedrahov, Misahov i Avdenagov, koji posla anela svojega i izbavi sluge svoje, koji se u nj pouzdae i ne posluae zapovesti careve i dadoe telesa svoja da ne bi sluili niti se poklonili drugome bogu osim svojemu Bogu. Iskustva koja je doiveo toga dana navela su Navuhodonosora da izda naredbu da svaki, kojega mu god drago naroda i plemena i jezika, koji bi pohulio na Boga Sedrahova, Misahova i Avdenagova, da se isee i kua da mu bude bunjite! Jer nema drugoga boga koji moe tako izbaviti, naveo je razlog naredbe. Takvim i slinim reima car Vavilona pokuao je da svim narodima na Zemlji objavi svoje uverenje da su vlast i sila Boga Jevreja dostojni najvieg potovanja. Bogu je bio ugodan carev napor kojim je eleo da pokae svoju pokornost, da proglasi carsku vernost Bogu po svim krajevima svoga vavilonskog carstva. Bilo je pravo to je car dao svoje javno priznanje, to je pokuao da uzdigne Boga nebeskoga iznad svih drugih bogova, ali pokuavajui da primora svoje podanike da objave slino priznanje vere i pokau isto takvo potovanje, Navuhodonosor je prekoraio svoja prava zemaljskog vladara. On nije imao nita vie prava da ljudima preti smrtnom kaznom zato to ne ele da se klanjaju Bogu, nego to ga je imao objavljujui naredbu da se bace u plamen oni koji su odbili da se poklone zlatnom liku. Bog nikada ne iznuuje ovekovu poslunost. On svakome ostavlja slobodu da izabere kome e sluiti. Izbavljajui svoje verne sluge Bog je objavio da stoji na strani potlaenih i da osuuje sve zemaljske sile koje ustaju protiv autoriteta Neba. Tri Jevrejina su celom vavilonskom narodu objavili su svoju veru u Onoga kome su sluili. Oni su se oslonili na Boga. U trenutku nevolje setili su se Njegovog obeanja: Kad poe preko vode, ja u biti s tobom, ili preko reka, nee te potopiti; kada proe kroz oganj, nee izgoreti, niti e te plamen opaliti! (Isaija 43,2) Njihova vera u ivu Re, na udesan nain, bila je nagraena pred oima svih ljudi. Predstavnici raznih naroda, koje je Navuhodonosor pozvao na posveenje lika, odneli su vest o njihovom velianstvenom izbavljenju u mnoge zemlje sveta. Vernou svoje dece Bog se proslavio po svoj Zemlji. Pouke koje se mogu izvui iz iskustva jevrejskih mladia u polju Duri veoma su vane. Mnoge Boje sluge, iako nisu uinile nikakvo zlo, bie u nae vreme predate u ruke onima koje pokree sotonski duh, koji su puni zavisti i lane verske revnosti, i pretrpee poniavanja i zlostavljanja. Gnev ljudi posebno e se raspaliti protiv onih koji potuju Subotu po etvrtoj zapovesti; na kraju e biti izdata sveopta naredba koja e proglasiti da zasluuju smrt. Vreme nevolje koje oekuje Boji narod zahtevae nepokolebljivu veru. Njegova deca morae da pokau da je jedino On dostojan slavljenja i da ih nikakve okolnosti, pa ak ni smrtna opasnost, nee navesti da uine i najmanji ustupak lanom bogosluenju. Za verna srca naredbe grenih, smrtnih ljudi bie potpuno nevane ukoliko se suprote Rei venoga Boga. Istina e biti uzdignuta i po cenu tamnice, progonstva ili smrti. Kao to je uinio u vreme Sedraha, Misaha i Avdenaga, tako e i u zavrnim danima istorije ove Zemlje, Gospod mono delovati u korist onih koji su stali na stranu pravde. Onaj koji je hodao s jevrejskim junacima po uarenoj pei bie sa svojim sledbenicima gde god da se nau. Njegova stalna prisutnost teie ih i pomoi da

146

opstanu. Usred vremena nevolje, nevolje kakve nije bilo od poetka vremena, Njegovi izabranici ostae nepokolebani. Sotona, sa svim svojim zlim etama, nee moi da uniti ni najslabijega izmeu Bojih svetih. Aneli, koji su silni krepou, zatitie ih i njih radi Gospod e se otkriti kao Bog nad bogovima, moan da zauvek spase one koje se u Njega uzdaju.

42 poglavlje

PRAVA VELIINA
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz Knjige proroka Danila 4. glave) Uzdignut do vrhunca svetovne asti, ak i u nadahnutoj Rei priznat kao car nad carevima (Jezekilj 26,7), Navuhodonosor je, ipak, s vremena na vreme, slavu svoga carstva i sjaj svoje vladavine pripisivao Gospodnjoj naklonosti. Tako neto dogodilo se posle njegovog sna o velikom liku. Njegove misli bile su pod velikim uticajem tog vienja i pomisli da e Vavilonsko carstvo, iako svetsko, konano, morati da padne i da e nastajati druga carstva sve dok konano sve zemaljske sile ne budu zamenjene carstvom koje e osnovati Bog nebeski, carstvom koje nikada nee biti ukinuto. Navuhodonosorovo dostojanstveno prihvatanje boanskih planova za narode bilo je zaboravljeno u njegovom kasnijem iskustvu; meutim, kada je njegov oholi duh doiveo ponienje pred mnotvom na polju Duri, jo jednom je morao da prizna da je carstvo njegovo carstvo veno i vlast njegova od kolena na koleno. Idolopoklonik po roenju i vaspitanju, na elu jednog idolopoklonikog naroda, ipak je imao uroeni smisao za ono to je dobro i pravedno i Bog je mogao da ga upotrebi kao svoje orue za kanjavanje buntovnika i ispunjavanje svojih boanskih namera. Kao najljuem izmeu naroda (Jezekilj 28,7), Navuhodonosoru je bilo dato da posle mnogo godina strpljivog i napornog rada osvoji Tir; i Egipat je pao u ruke njegovim pobedonosnim etama; dok je narod za narodom potpadao pod vavilonsku vlast, rasla je i njegova slava kao najveeg vladara tog vremena. Niko ne treba da bude iznenaen to je tako uspean vladar, tako ambiciozan i tako oholog duha, pao u iskuenje da skrene s puta poniznosti, kojim se jedino moe stii do prave veliine. U razdoblju izmeu svojih osvajakih ratova, mnogo truda posveivao je ojaavanju i ulepavanju svoje prestonice, dok na kraju Vavilon nije postao dika njegovog carstva, zlatni grad, slava cele zemlje. Njegova graditeljska strast i njegov znaajni uspeh u pretvaranju Vavilona u jedno od svetskih uda, doprineli su njegovoj oholosti, sve dok se nije naao u stvarnoj opasnosti da pokvari svoj glas mudrog vladara, kojim se Bog i dalje moe sluiti kao oruem za ostvarivanje svojih boanskih namera. Bog je u svojoj milosti, dao vladaru jo jedan san da bi ga upozorio na opasnost, na zamku koja mu je bila postavljena da ga uniti. U nonom vienju, Navuhodonosor je video veliko drvo koje je raslo u sredini Zemlje, koje je vrhom dodirivalo nebo i ije su se grane pruale sve do kraja Zemlje. Stada krupne i sitne stoke s planina i bregova nalazila su zaklon u njegovoj senci, a ptice nebeske gnezdile su se u njegovoj kronji. Lie mu bee lepo i rod obilat, i na njemu bee hrane za sve... i od njega se hranjae svako telo. Dok je posmatrao prekrasno drvo, car je ugledao Straara, Sveca, koji se pribliio drvetu i glasno uzviknuo: Posecite drvo, i okreite mu grane, pokidajte mu lie, i razmetnite mu rod, neka pobegnu zveri ispod njega i ptice s grana njegovih. Ali, panj sa ilama ostavite mu u zemlji, u okovima gvozdenim i medenim u travi poljskoj,

147

neka ga kvasi rosa nebeska, i deo da mu je sa zverjem od trave zemaljske. Srce oveje neka mu se promeni, i srce ivotinjsko neka mu se da, i sedam vremena neka proe preko njega. To su odredili straari i izrekli sveti da bi poznali ivi da Vinji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoe i postavlja nad njim najniega izmeu ljudi. Car ga je vrlo uznemiren zbog sna, koji je oigledno najavljivao nevolje, ispriao vraarima, zvezdarima, Haldejima i gatarima, meutim, iako je san bio vrlo izrazit, niko od mudraca nije znao da ga protumai. Ovom idolopoklonikom narodu ponovo je moralo da bude posvedoeno da samo oni koji ljube Boga i koji Ga se boje mogu da shvate tajne carstva nebeskoga. U oajanju, car je poslao po svog slugu Danila, oveka koga je cenio zbog potenja, doslednosti i neuporedive mudrosti. Kada je Danilo, odazivajui se carevom pozivu, doao pred njega, Navuhodonosor je rekao: Valtasare, poglavare vraarima, znam da je duh svetih bogova u tebi i nikakva tajna nije ti teka; kai san moj to sam snio i ta znai! Poto mu je ispriao san, Navuhodonosor je zatraio: Valtasare, kai ta znai, jer nijedan mudrac u carstvu mom ne moe da mi kae ta znai, a ti moe, jer je u tebi duh svetih bogova! Danilu je znaenje sna bilo jasno, ali ga je njegov sadraj zaprepastio. Tada Danilo, koji se zvae Valtasar, osta u udu za jedan sat i misli ga uznemiravahu. Videi Danilovo oklevanje i njegovu zbunjenost, car je osetio sauee prema svome sluzi. Valtasare, san i znaenje mu da te ne uznemiruje, rekao je blago. Danilo je odgovorio: Gospodaru moj, san da bude tvojim nenavidnicima i znaenje njegovo neprijateljima tvojim! Prorok je shvatio da mu je Bog poverio sveanu dunost da Navuhodonosoru otkrije sudove, koji e ga uskoro zadesiti zbog njegove oholosti i bezobzirnosti. Morao je da protumai san jezikom, koji e car moi da razume; iako ga je njegov neprijatni sadraj navodio da okleva, da uti od zaprepaenja; ipak je morao da kae istinu, bez obzira na posledice koje bi ga mogle zadesiti. Tako je Danilo otkrio tajne Svemoguega. Rekao je: Drvo to si video, veliko i jako, kojemu visina dosezae do neba i koje se viae po svoj zemlji, kojemu lie bee lepo i rod obilan, i na kome bee hrane svemu, pod kojim stanovahu zveri poljske i na granama mu seahu ptice nebeske, to si ti, care, koji si velik i silan, i veliina je tvoja visoka i dosee do neba i vlast tvoja do krajeva zemaljskih. A to car vide Straara, Sveca, koji silaae s neba i govorae: posecite drvo i potrite ga, ali mu panj sa ilama ostavite u zemlji u okovima gvozdenim i bronzanim u travi poljskoj, da ga kvasi rosa nebeska, i sa zverjem poljskim neka mu je deo dokle sedam vremena proe preko njega, ovo znai, care, i ovo je naredba Vinjega koja e se izvriti na mom gospodaru caru: bie prognan izmeu ljudi, i sa zverima e poljskim iveti, i hranie te travom kao goveda i rosa e te nebeska kvasiti, i sedam e vremena proi preko tebe dokle pozna da Vinji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoe! A to ree da se ostavi panj sa ilama od drveta, carstvo e ti ostati kada pozna da nebesa vladaju! Danilo je, kada je verno protumaio san, pozvao oholog monarha da se pokaje i da se vrati Gospodu da bi pravednim ponaanjem moda odvratio, katastrofu koja mu je zapretila. Uzviknuo je alosno: Zato, care, da ti je ugodan savet moj, oprosti se greha svojih pravdom, i bezakonja svojih milou prema nevoljnima, eda bi ti se produio mir! Opomene i saveti proroka neko vreme snano su delovali na Navuhodonosora, ali srce koje se nije promenilo pod uticajem Boje blagodati, uskoro e postati neosetljivo za pozive Svetoga Duha. Poputanje linim prohtevima i sebina ambicija i dalje su vladali carevim srcem, pa su se neto kasnije ponovo izrazili. Uprkos savetima koji su mu milostivo bili upueni, uprkos opomenama u obliku iskustava iz prolosti, Navuhodonosor je ponovo dozvolio da ga obuzme duh zavisti prema carstvima koja e ga naslediti. Njegova vladavina, koja je do tada, u velikoj meri, bila pravedna i milostiva, postala je nasilnika. inei svoje srce sve tvrim, posluio se sposobnostima koje je dobio od Boga da proslavi samoga sebe, uzdiui sebe iznad Boga koji mu je dao ivot i snagu. Mesecima su Boji sudovi bili odlagani. Meutim, umesto da ga Boje strpljenje navede na pokajanje, car je poputao svojoj oholosti, sve dok nije izgubio poverenje u tumaenje sna, sve dok nije poeo da se podsmeva svojim nekadanjim strahovanjima. Od opomene je prola godina dana, i Navuhodonosor, etajui se palatom i oholo razmiljajui o svojoj vladarskoj moi i svojoj graditeljskoj uspenosti, uzviknuo je: Nije li to Vavilon veliki to ga ja sazidah jakom silom svojom da je stolica carska i slava velianstvu mojemu? Dok je oholo hvalisanje jo bilo na carevim usnama, glas sa Neba objavio je da je dolo vreme za izvrenje boanskih sudova. Njegove ui ule su Gospodnju presudu: Tebi se govori, care Navuhodonosore, carstvo se uze od tebe! I bie prognan izmeu ljudi, i ivee sa zverima poljskim, i hranie te travom kao goveda, i sedam e vremena proi preko tebe dokle pozna da Vinji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoe! Za tren oka razum, koji mu je Bog dao, bio je uzet od njega; rasuivanje koje je car smatrao savrenim, mudrost

148

kojom se toliko ponosio, nestali su, a dotadanji moni vladar pretvorio se u nastranog oveka. Njegove ruke vie nisu mogle da nose skiptar. Vest opomene nije bila prihvaena; lien moi koju mu je Stvoritelj dao, Navuhodonosor je sada zaista poeo da jede travu kao goveda, i rosa nebeska kvasi mu telo da mu narastoe dlake kao pera u orla i nokti kao u ptice. U razdoblju od sedam godina Navuhodonosor je sluio kao udo svim svojim podanicima; u toku sedam godina bio je poniavan pred oima celog sveta. A onda mu se vratio razum i on je, ponizno se obrativi Bogu nebeskom, priznao da je Boja ruka upravljala njegovim kanjavanjem. U javnom proglasu, priznao je svoju krivicu i da ga je samo velika Boja milost vratila na poloaj: Ali, posle toga vremena ja, Navuhodonosor, podigoh oi svoje k Nebu i um moj vrati mi se, i blagoslovih Vinjega, i hvalih i slavih Onoga koji ivi doveka, ija je vlast vlast vena i ije je carstvo od kolena na koleno, i svi stanovnici zemaljski nita su prema njemu, i radi ta hoe s vojskom nebeskom i sa stanovnicima zemaljskim i nema nikoga koji bi mu ruku ustavio i rekao mu: ta radi! U to vreme um moj vrati mi se i na slavu carstva mojega vrati mi se velianstvo moje i svetlost moja, i dvorani moji i knezovi moji potraie me i utvrdih se u carstvu svome i doda mi se vie velianstva! Nekadanji oholi monarh postao je ponizno Boje dete; tiranski, nasilniki vladar postao je mudri i saaljivi car. On, koji je nekada odbacivao i ruio nebeskoga Boga, sada je priznavao vlast Najviega i iskreno se trudio da proiri strah Gospodnji i unapredi blagostanje svojih podanika. Trpei ukor Onoga koji je Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima, Navuhodonosor je konano nauio pouku koju moraju da naue svi vladari da se prava veliina ogleda u istinskoj dobroti. On je priznao Gospoda kao ivoga Boga, govorei: Sada ja, Navuhodonosor, hvalim, uzviujem i slavim Cara nebeskoga, ija su sva dela istinita i iji su putevi pravedni i koji moe oboriti one koji hode ponosito! Boja namera da najvea carstva sveta treba da Mu odaju slavu, sada se ispunila. Ovaj javni proglas, u kome je Navuhodonosor priznao Boju milost, dobrotu i vlast, bilo je poslednje delo u njegovom ivotu koje je sveta istorija zabeleila.

149

43 poglavlje

NEVIDLjIVI STRAAR
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz Knjige proroka Danila 5. glave) Pri kraju Danilovog ivota dolo je do velikih promena u zemlji u koju su ezdesetak godina pre toga on i njegovi jevrejski drugovi bili dovedeni kao zarobljenici. Navuhodonosor, najljui izmeu naroda (Jezekilj 28,7), bio je ve mrtav, a Vavilon, hvala sve zemlje (Jeremija 51,41) preao je u ruke njegovih nerazumnih naslednika i time je poela njegova postepena, ali sigurna propast. Zbog nerazumnosti i slabosti Valtasara, Navuhodonosorovog unuka, oholi Vavilon bio je osuen na brzu propast. Poto je kao mladi dobio pravo da uiva deo carske vlasti, Valtasar je poeo da uiva u svojoj moi i svoje srce podigao je protiv Boga nebeskoga. Mnoge prilike bile su mu pruene da upozna Boju volju i shvati svoju odgovornost da joj bude posluan. Znao je da je njegov deda po Bojoj naredbi, bio prognan iz ljudskog drutva; bilo mu je poznato Navuhodonosorovo obraenje i udesno vraanje na poloaj. Meutim, Valtasar je dozvolio da njegova oholost i ljubav prema uivanjima zasene pouke koje se nisu smele zaboraviti. Propustio je prilike koje su mu tako milostivo bile ponuene, zanemario je sredstva koja su mu stajala nadohvat ruke da se potpunije upozna sa istinom. Ono to je Navuhodonosor konano stekao po ceni neizrecivih patnji i ponienja, Valtasar je ravnoduno odbacio. Nije dugo potrajalo i nevolja je zakucala na njegova vrata. Vavilon je opkolio Kir, neak Darija Mianina, vrhovni zapovednik sjedinjenih armija Miana i Persijanaca. Meutim, uanen u svojoj naizgled neosvojivoj tvravi, iza njenih masivnih zidina i bronzanih vrata, zatien rekom Eufrat, snabdeven obilnim zalihama, raspusni monarh oseao se sigurnim i provodio je vreme u zabavama i razvratu. U svojoj oholosti i bezobzirnosti, zaveden oseanjem sigurnosti, Valtasar je priredio veliku gozbu tisui knezova svojih i pijae vino pred tisuom njih. Sve privlanosti koje su se mogle pribaviti bogatstvom i moi, doprinosile su sjaju prizora. Prekrasne ene, blistavo ukraene, kretale su se meu gostima na carskoj gozbi. Inteligentni i obrazovani ljudi bili su meu njima. Kneevi i dravnici pili su vino kao vodu, preputajui se njegovom otupljujuem uticaju. Kada je razum besramnim pijanenjem bio zbaen s prestola, kada su nagoni i strasti stekli prevlast, car je lino preuzeo vostvo bunog orgijanja. Dok se gozba nastavljala, zapovedio je da se donesu sudovi zlatni i srebrni, koje bee odneo Navuhodonosor, otac mu, iz crkve jerusalimske, da iz njih piju car i knezovi mu, i ene njegove i inoe njegove. Car je hteo da dokae da njegovim rukama nita nije suvie sveto. I donesoe zlatne sudove... i pijahu iz njih car i knezovi njegovi, ene njegove i inoe njegove. Pijahu vino i hvaljahu bogove zlatne i srebrne i medene i drvene i kamene. Valtasar je malo panje posveivao mislima da ovu idolopokloniku zabavu prati nebeski Svedok; da neprepoznati boanski Straar posmatra ovaj prizor obesveenja, da slua hulniko veselje, da posmatra idolopoklonstvo. Meutim, nezvani Gost uskoro je objavio svoje prisustvo. Kada je zabava bila na vrhuncu, pojavila se bleda ruka i na zidovima palate napisala slova koja su blistala kao vatra rei, iako nerazumljive nepreglednom mnotvu, izricale su presudu caru i njegovim gostima, koje je sada poela da progoni savest. Utihnulo je neobuzdano veselje, dok su ljudi i ene, obuzeti neopisivim uasom, posmatrali ruku kako polako ispisuje tajanstvena slova. Pred oima su im se pojavljivala, kao na panoramskoj slici, dela koja su inili u svom raspusnom ivotu; inilo im se kao da stoje pred sudskim stolom venoga Boga, ijoj vlasti su se upravo usprotivili. Tamo gde su se, samo pre nekoliko trenutaka, ule razuzdane i hulnike ale, videla su se samo bleda lica i uli prestravljeni krici. Kada Bog zastrai ljude, oni nisu u stanju da sakriju jainu svoga uasa. Od svih prisutnih dostojanstvenika najvie se uplaio sam Valtasar. On je vie od svih ostalih i bio odgovoran za pobunu protiv Boga, koja je te noi na vavilonskom podruju dostigla svoj vrhunac. U prisutnosti nevidljivog Straara, predstavnika Onoga ijoj je moi bio upuen izazov, ije je ime bilo osramoeno, car se ukoio od

150

straha. Njegova savest se probudila. I pojas se oko njega raspasa i kolena mu udarahu jedno o drugo. Valtasar se bezbono podigao protiv Boga nebeskoga i pouzdao u svoju mo, ne pretpostavljajui da e se iko usuditi da kae: Zato to ini? Meutim, sada je shvatio da e morati da poloi raun za dobra koja su mu bila poverena, za prilike koje je propustio i za svoje prkosno ponaanje za koje ne moe da ponudi nikakav izgovor. Car je uzalud pokuavao da proita plamena slova. Pred njim je bila tajna koju nije mogao da shvati, sila koju nije mogao ni da razume ni da izbegne. U oajanju obratio se svojim mudracima. Njegov usplahireni uzvik odjeknuo je u uima okupljenih gostiju, uzvik kojim je pozivao zvezdare, Haldeje i gatare da mu proitaju natpis. Obeavao je: Ko proita ovo pismo i kae mi ta znai, onaj e se obui u skerlet i nosie zlatnu veriicu o vratu i bie trei gospodar u carstvu! Meutim, uzaludan je bio njegov poziv pouzdanim savetnicima, uzaludno nuenje bogate nagrade. Nebeska mudrost ne moe se ni kupiti ni prodati. Tada pristupie svi mudraci carevi, ali ne mogoe proitati pisma, niti kazati caru ta znai. Nisu bili nita sposobniji da proitaju tajanstvena slova od mudraca iz prethodne generacije koji su morali da protumae Navuhodonosorov san. A onda se carica majka setila Danila, koji je, skoro pola stolea pre toga, objavio caru Navuhodonosoru san o velikom liku i njegovo tumaenje. Kazala je: Care, da si iv doveka! Da te ne uznemiruju misli tvoje i da ti se lice ne menja. Ima ovek u tvom carstvu, u kome je duh svetih bogova, i car Navuhodonosor, otac tvoj, care, postavi ga glavarem vraarima, zvezdarima, Haldejima i gatarima, jer velik duh i znanje i razum za kazivanje snova i pogaanje zagonetaka i razmrivanje zamrenih stvari nae se u Danila, kojemu car nadenu ime Valtasar; neka sada dozovu Danila i on e kazati ta znai! Tada Danilo bi doveden pred cara. Potrudivi se da zauzme dostojanstveno dranje, Valtasar je rekao proroku: Jesi li ti Danilo izmeu roblja Judina koje dovede iz Judeje car, otac moj? uh za tebe da je duh svetih bogova u tebi, i videlo i razum i mudrost velika da se nae u tebe. A sada su dovedeni preda me mudraci, zvezdari, da proitaju pismo i kau mi ta znai, ali ne mogu da kau ta to znai. A za tebe ja uh da moe protumaiti i zamrene stvari razmrsiti. Ako, dakle, moe proitati ovo pismo i kazati mi ta znai, obui e se u skerlet i zlatnu veriicu nosie o vratu i bie trei gospodar u carstvu. Pred mnotvom, koje je bilo ubuzeto uasom, Danilo, ne uzbuujui se zbog carevog obeanja, stajao je u tihom dostojanstvu sluge Najviega, ne da progovori laskave rei, ve da protumai poruku o kazni. Odgovorio je: Darovi tvoji neka tebi i podaj drugome poklone svoje, ali u pismo proitati caru i kazati ta znai! Prorok je prvo podsetio Valtasara na ono to je moralo da mu bude poznato, ali to ga nije nauilo poniznosti koja ga je mogla spasiti. Govorio je o Navuhodonosorovom grehu i padu, i o Gospodnjem postupanju prema njemu, o vlasti i slavi koja mu je bila dodeljena, o boanskoj kazni zbog njegove oholosti, o njegovom kasnijem priznanju vlasti i milosti Boga Izrailjeva; a onda, smelim i naglaenim reima ukorio je Valtasara zbog njegove velike pokvarenosti. Izneo je careve grehe, pokazao mu pouke koje je mogao, a nije izvukao. Valtasar nije pravilno proitao iskustva svoga dede, niti je posluao opomene koje su mu upuivali dogaaji, koji su odigrali tako znaajnu ulogu u njegovom ivotu. Bila mu je pruena prilika da upozna i poslua pravoga Boga, ali je nije uzeo k srcu, i zato je trebalo da pretrpi posledice svoje pobune. Prorok je objavio: A ti, Valtasare, sine njegov, nisi ponizio srce svoje premda si znao sve ovo. Nego si se podigao na Gospoda nebeskoga i sudove doma njegova donesoe preda te, i piste iz njih vino ti i knezovi tvoji, ene tvoje i inoe tvoje, i ti hvali bogove srebrne i zlatne, medene, gvozdene, drvene i kamene, koji ne vide niti uju niti razumeju, a ne slavi Boga, u ijoj je ruci dua tvoja i svi putevi tvoji. Zato od njega bi poslana ruka ova i ovo pismo bi napisano! Okrenuvi se nebeskoj poruci na zidu, prorok je proitao: MENE, MENE, TEKEL, UFARSIN. Ruka koja je napisala slova nije se vie videla, ali su etiri rei i dalje blistale stranom jasnoom; zadrana daha mnotvo je slualo, dok je ostareli prorok objavljivao: A ovo znae te rei: MENE, brojao je Bog carstvo tvoje i do kraja izbrojao. TEKEL, izmeren si na merilima i naao si se lak. FERES, razdeljeno je carstvo tvoje i dano Mianima i Persijancima. Te poslednje noi nerazumnog orgijanja, Valtasar i njegovi knezovi ispunili su meru svoje krivice i krivice haldejskog carstva. Boja zatitnika ruka vie nije mogla da zadrava zlo koje se nadnosilo nad njih. Bog je svojim mnogostrukim dobrima pokuavao da ih pozove da potuju Njegov zakon. Leismo Vavilon, ali se ne isceli (Jeremija 51,9), objavio je o onima ija je krivica sada dopirala do Neba. Zbog neobine izopaenosti ljudskog srca, Bog je konano izrekao neopozivu presudu. Valtasar je morao da padne, a njegovo carstvo da pree u tue ruke. Kada je prorok prestao da govori, car je naredio da mu se ukau obeane poasti. U skladu s tim, obukoe Danila u skerlet i metnue mu zlatnu veriicu oko vrata i proglasie za nj da je trei gospodar u carstvu. Vie od stotinu godina pre toga, Nadahnue je objavilo da e se no uivanja, u toku koje e se car i njegovi

151

savetnici nadmetati u huljenju na Boga, iznenada pretvoriti u vreme straha i unitenja. Sudbonosni dogaaji, brzo se smenjujui, sada su poeli da se zbivaju jedan za drugim, upravo onako kao to su pre mnogo godina bili najavljeni u prorokim spisima, pre nego to su se glavni uesnici u toj velikoj drami i rodili. Dok se jo nalazio u sveanoj dvorani, okruen onima ija je sudbina ve bila zapeaena, caru je dostavljena poruka da je njegov grad zauzet, da neprijatelj pred kojim se oseao tako siguran dolazi sa svih krajeva i da su se vojnici prepali! (Jeremija 51,31.32) Jo dok su on i njegovi knezovi pili iz posveenih Gospodnjih sudova i slavili svoje bogove od srebra i zlata, Miani i Persijanci, koji su skrenuli Eufrat iz njegovog korita, prodrli su u srce neobezbeenog grada. Kirova vojska stajala je pred zidovima palate; grad je bio pun neprijateljskih vojnika kao skakavaca (Jeremija 51,14); i njihovi pobedonosni uzvici nadjaavali su oajnike krike zaprepaenih razvratnika. Istu no bi ubijen Valtasar, car Haldejski, a strani vladar zauzeo je njegov presto. Jevrejski proroci jasno su najavili nain na koji e Vavilon pasti. Kada im je Bog u vienjima objavljivao budue dogaaje, oni su uzvikivali: Kako se predobi Sisah i uze se hvala sve zemlje? Kako Vavilon posta udo meu narodima? Kako se slomi i skri malj cele zemlje? Kako Vavilon posta udo meu narodima? Od praske kada se uzme Vavilon potree se zemlja i vika e se uti meu narodima! Ujedanput pade Vavilon i razbi se! Jer doe na nj, na Vavilon, zatira, junaci se njegovi zarobie, lukovi se njihovi potre, jer je Gospod Bog koji plaa, doista e platiti! Opojiu knezove njegove i mudrace njegove, vojvode njegove i vlastelje njegove i junake njegove da e zaspati venim snom i nee se probuditi, govori car kojemu je ime Gospod nad vojskama. Ja ti metnuh zamku, Vavilone, i ti se uhvati ne doznavi, naao si se i uhvatio si se, jer si zaratio s Gospodom. Gospod otvori riznicu svoju i izvadi oruje gneva svojega, jer je to delo Gospoda, Gospoda nad vojskama u zemlji Haldejskoj. Ovako veli Gospod nad vojskama: sila se ini sinovima Izrailjevim i sinovima Judinim, koji ih zarobie dre ih, nee da ih puste. Izbavitelj je njihov silan, ime mu je Gospod nad vojskama, on e doista braniti stvar njihovu da umiri zemlju i smete stanovnike vavilonske. (Jeremija 51,41; 50,23.46; 51,8.56.57; 50,24.25.33.34) Tako su se iroki zidovi vavilonski... sasvim raskopali i visoka vrata njegova ognjem popalila. Tako je Gospod nad vojskama ukinuo razmetanje oholih i ponos silnih oborio. Tako je Vavilon, ures carstvima i dika slavi haldejskoj, postao kao Sodom i Gomor, mesto prokleto za sva vremena. Nadahnue je najavilo: Nee se u njemu iveti, niti e se ko naseliti od kolena do kolena, niti e Arapin razapeti u njemu atora, niti e pastiri poivati onuda! Nego e poivati onde divlje zveri i kue e njihove biti pune velikih zmija i onde e nastavati sove i aveti e skakati onuda. I nainiu od njega stan ukovima i jezera vodena, i omeu ga metlom pogibli, govori Gospod nad vojskama. (Jeremija 51,58; Isaija 13,11.1922; 14,23) Poslednjem vavilonskom vladaru, kao to je simboliki bila objavljena i prvom, izreena je presuda boanskog Straara: Tebi se govori, care...carstvo se uze od tebe! (Danilo 4,31)
Sii i sedi u prah, devojko, keri vavilonska, Sedi na zemlju, nema prestola... Sedi muei i ui u tamu, keri haldejska, Jer se nee vie zvati gospoa carstvima. Razgnevih se na narod svoj, Oskvrnih nasledstvo svoje I predadoh ga tebi u ruke, A ti im ne pokaza milosti... I govorila si: doveka u biti gospoa! Ali nikada to nisi uzimala na um, Niti si pomiljala ta e biti na posledak. Sada, dakle, uj ovo, Koja ivi u slastima, I bez brige sedi, I govori u srcu svom: Ja sam i nema druge osim mene, Neu biti udovica,

152

Niti u osiroteti... To e ti oboje doi ujedanput, u isti dan, Da osiroti i obudovi, Doi e ti potpuno, Radi mnotva ini tvojih, I radi velike sile aranja tvoga. Jer si se pouzdala u zlou svoju, Govorei: niko me ne vidi! Mudrost tvoja i znanje tvoje prevarie te, Te si govorila u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema druge! Zato e doi na te zlo, A nee znati odakle izlazi, I dopae te nevolja, Da je nee moi odbiti, I doi e na te ujedanput pogibao, Za koju nee znati. Stani sada s vraanjem svojim, I s mnotvom ini svojih, Oko kojih si se trudila od mladosti svoje, Ne bi li se pomogla, Ne bi li se okrepila. Umorila si se od mnotva namera svojih, Neka stanu sada zvezdari, Koji gledaju zvezde, Koji proriu svakoga meseca, I neka te sauvaju od onoga to e doi na te. Gle, oni su kao pleva... Ni sami sebe nee izbaviti od plamena... Nee biti nikoga da te izbavi! (Isaija 47,115)

Svaki narod koji se pojavio na pozornici dogaaja dobio je dozvolu da zauzme svoje mesto na Zemlji da bi se pokazalo hoe li ispuniti namere Straara i Sveca. Proroanstvo je opisalo pojavljivanje i napredovanje velikih svetskih imperija Vavilona. MedoPersije, Grke i Rima. Sa svakom od njih, kao i sa narodima manje moi, istorija se ponavljala. Sve one imale su svoje vreme probe; sve su promaile cilj, slava im je izbledela i moi im je nestalo. Iako su narodi odbacivali Boja naela i tako izazivali svoju propast, boanska, svemona namera nezadrivo se ostvarivala tokom vekova. Prorok Jezekilj je upravo to i video u prekrasnom vienju koje je dobio u Haldeji, u zemlji svoga izgnanstva, kada su pred njegovim oima punim iznenaenja prolazili simboli koji su otkrivali da jedna nadmona Sila upravlja poslovima zemaljskih vladara. Na obalama reke Hevara, Jezekilj je posmatrao vihor koji je naizgled dolazio sa severa, velik oblak i oganj koji se razgorevae, i oko njega svetlost, a usred ognja kao jaka svetlost. etiri iva stvorenja pokretala su nekoliko tokova koji su ulazili jedan u drugi. Visoko iznad svega toga bee kao presto, po vienju kao kamen safir i na prestolu bee po obliju kao ovek. A viae se u heruvima kao ruka oveija pod krilima. (Jezekilj 1,4.26; 10,8) Tokovi koji su po konstrukciji bili tako sloeni da se na prvi pogled inilo kao da neskladno deluju, kretali su se u savrenom skladu. Nebeska bia, odravana i upravljana rukom ispod krila heruvima, pokretala su tokove; iznad njih, na safirnom prestolu, nalazio se Veni; svuda oko prestola videla se duga, simbol boanske milosti. Kao to su se sloeni mehanizmi, nalik na tokove, kretali pod upravom ruke ispod krila heruvima, tako se i sloena igra zbivanja meu ljudima, odvija pod boanskom upravom. Usred sukoba i pometnje naroda, Onaj koji sedi iznad heruvima i sada upravlja dogaajima na Zemlji. Istorija naroda i danas nam govori. Svakom narodu i svakom pojedincu Bog je odredio mesto u svom velikom planu. I danas se ljudi i narodi kuaju viskom u ruci Onoga koji nikada ne grei. Svi oni svojom odlukom odreuju svoju sudbinu, a Bog ih sve nadglasava radi ispunjenja svojih namera. Proroanstva koja je veliki JA SAM dao u svojoj Rei, i koja se kao karika za karikom uklapaju u lanac

153

dogaaja, od venosti u prolosti do venosti u budunosti, govore nam gde se danas nalazimo u sveanoj povorci vekova i ta moemo oekivati u vremenu koje dolazi. Sve ono to je proroanstvo najavilo da e se zbiti, do dananjeg dana, zapisano je na stranicama istorije, zato moemo biti sigurni da e i ono to tek treba da se zbude biti ispunjeno po svom redosledu. Znaci vremena danas objavljuju da se nalazimo na pragu velikih i sveanih dogaaja. U naem svetu sve je u pokretu. Pred naim oima ispunjavaju se Spasiteljeva proroanstva o dogaajima koji treba da prethode Njegovom dolasku: uete ratove i glasove o ratovima... jer e ustati narod na narod i carstvo na carstvo i bie gladi i pomori, i zemlja e se tresti po svetu. (Matej 24,6.7) Sadanje vreme pobuuje najveu panju svih ivih. Upravljai i dravnici, ljudi koji zauzimaju poverljiva i odgovorna mesta, inteligentni pripadnici svih drutvenih slojeva, usmerili su svoju panju na dogaaje koji se zbivaju oko nas. Oni prate odnose meu narodima. Oni posmatraju napetost koja je zahvatila svaki elemenat na Zemlji i shvataju da neto veliko i sudbonosno uskoro treba da se dogodi da se svet nalazi na pragu velike krize. Biblija, i samo Biblija, pravilno tumai sva ta zbivanja. U njoj su otkriveni veliki konani prizori u istoriji naega sveta, dogaaji koji ve bacaju svoju senku na ono to se sada zbiva, dok zvuci onoga to se pribliava ine da Zemlja podrhtava, a ljudska srca zastaju od straha. Gle, Gospod e isprazniti zemlju i opustiti je, prevrnue je i rasejae stanovnike njene... jer prestupie zakone, izmenie uredbe, raskidoe zavet veni. Zato e prokletstvo prodreti zemlju i zatre se stanovnici njeni. (Isaija 24,16) Jaoh dana, jer je blizu dan Gospodnji i doi e kao pogibao od Svemoguega... Seme istrunu pod grudama svojim, puste su itnice, razvaljene spreme, jer posahnu ito. Kako uzdie stoka! Kako su se smela goveda! Jer nemaju pae, i ovce ginu. Loza posahnu i smokva uvenu; ipak i palma i jabuka i sva drveta poljska posahnue, jer nesta radosti izmeu sinova ljudskih. (Joilo 1,1518.12) Srce mi bije, ne mogu da utim, jer glas trubni uje, duo moja, viku ubojnu! Pogibao na pogibao oglauje se, jer se pustoi sva zemlja. (Jeremija 4,19.20) Jaoh, jer je veliki ovaj dan, nije bilo takvoga, i vreme je muke Jakovljeve, ipak e se izbaviti iz nje. (Jeremija 30,7)
Jer si ti, Gospode, pouzdanje moje, Vinjega si izabrao sebi za utoite! Jer anelima svojim zapoveda za tebe Da te uvaju po svim putovima tvojim! (Psalam 91,9.11)

Keri Sionska... onde e te iskupiti Gospod iz ruku neprijatelja tvojih! A sada se sabrae na te mnogi narodi govorei: da se oskvrni i da se oi nae nagledaju Siona. Ali ne znaju misli Gospodnjih, niti razumeju namere njegove. (Mihej 4,1012) Gospod nee izneveriti svoju Crkvu u vreme njene najvee nevolje. On je obeao izbavljenje. Najavio je: Evo, ja u vratiti iz ropstva atore Jakovljeve i smilovau se na stanove njegove! (Jeremija 30,18) Tada e se ispuniti Boja namera; naela Njegovog carstva uzvisivae svi koji ive pod Suncem.

44 poglavlje

U LAVOVSKOJ JAMI
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz Knjige proroka Danila 6. glave) Darije Mianin je poeo da reorganizuje dravnu upravu im je seo na presto, koji su nekada zauzimali vavilonski vladari. Postavio je sto i pedeset upravitelja... a nad njima tri stareine, od kojih jedan bee Danilo, kojima e upravitelji davati raune da ne bi caru bilo tete. A taj Danilo nadvisivae stareine i upravitelje, jer u njemu bee veliki duh i car miljae da ga postavi nad svim carstvom svojim. Poasti ukazivane Danilu pobudile su zavist vodeih ljudi u carstvu, koji su poeli da trae priliku da uloe neki prigovor protiv njega. Meutim, nisu je nalazili, jer bee veran i ne nalaae se u njega pogreke ni mane.

154

Danilovo besprekorno ponaanje jo vie je raspalilo zavist njegovih protivnika. Bili su primorani da priznaju: Neemo nai na toga Danila nita, ako ne naemo to na njega radi zakona Boga njegova! Tako su stareine i upravitelji, posavetovavi se meusobno, nainili plan uz iju pomo su se nadali da e sruiti proroka. Odluili su da predloe caru da potpie naredbu, koju su pripremili i kojom bi bilo zabranjeno svim ljudima u carstvu da se u vremenu od trideset dana, mole bilo kome, Bogu ili oveku, osim caru Dariju. Bilo je predvieno da se prekrioci ove naredbe bace u jamu s lavovima. U skladu s planom, upravitelji su pripremili naredbu i podneli je Dariju na potpis. Iskoristivi njegovu tatinu, uspeli su da ga ubede da e izdavanje naredbe mnogo doprineti njegovoj asti i ugledu. Ne proniui u podle namere upravitelja, car nije zapazio mrnju koju su izraavali naredbom, pa je popustivi njihovim laskanjima, potpisao dokumenat. Danilovi neprijatelji otili su od Darija radujui se zamki koju su tako veto postavili Gospodnjem sluzi. Sotona je igrao vrlo vanu ulogu u ovoj zaveri. Zli aneli su se pribojavali da e prorok, koji je zauzimao vaan upravni poloaj u carstvu, svojim uticajem oslabiti njihovu vlast nad upraviteljima zemlje. Upravo su sotonske sile pokrenule zavist i ljubomoru upravitelja i stareina, one su nadahnule i plan za Danilovo unitenje, a upravitelji su, pristajui da postanu orua zla, postali samo izvrioci. Danilovi neprijatelji su prilikom ostvarenja svoga plana raunali na njegovu duboku odanost naelima. U svojoj oceni njegovog karaktera nisu se prevarili. On je brzo otkrio zloudnu nameru s kojom je naredba bila objavljena, ali nije promenio nijednu pojedinost svoga ponaanja. Zato bi prestao da se moli upravo sada, kada mu je molitva bila najpotrebnija? Radije e se odrei i samog ivota nego svoje nade u Boju pomo. Sa istom smirenou kojom je obavljao svoju dunost stareine nad upraviteljima, u vreme koje je odredio za molitvu, otiao je u svoju sobu, otvorio prozore prema Jerusalimu kao to je obino inio, i poeo da se moli Bogu nebeskome. Nije se trudio da sakrije svoje delo. Iako je bio potpuno svestan posledica svoje vernosti Bogu, nije se kolebao. Pred oima onih koji su se zaverili da ga unite nije hteo da ostavi utisak da su njegove veze sa Nebom prekinute. U svim sluajevima u kojima je car imao pravo da nareuje, Danilo bi posluao; ali ni car ni njegove naredbe nisu ga mogli pokolebati u njegovoj odanosti Caru nad carevima. Tako je prorok, smelo iako ponizno, objavio da nijedna zemaljska vlast nema pravo da stane izmeu oveka i Boga. Okruen idolopoklonicima, verno je posvedoio za ovu istinu. Njegova nepokolebljiva privrenost istini i pravdi bila je kao svetlo videlo u moralnoj tami tog neznaboakog dvora. Danilo se i pred sadanjim svetom uzdie kao dostojan primer hrianske neustraivosti i vernosti. Upravitelji su celog dana pratili Danila. Videli su kako tri puta odlazi u svoju sobu i tri puta uli su njegov glas kako se u iskrenoj molitvi uzdie Bogu. Sledeeg jutra izneli su caru svoju tubu. Danilo, najugledniji i najverniji dravnik, pogazio je carsku naredbu. Podsetili su cara: Nisi li napisao zapovest da ko bi se god zamolio kome god bogu ili oveku za trideset dana, osim tebi, care, da se baci u jamu lavovsku? Car je odgovorio: Tako je po zakonu midskom i persijskom, koji je nepromenljiv! Pobedonosno su obavestili Darija o ponaanju njegovog najpoverljivijeg savetnika. Uzviknuli su: Danilo, koji je izmeu roblja Judina, ne haje za te, care, ni za zabranu koju si napisao, nego se moli tri puta na dan svojom molitvom! Kada je uo ove rei, monarh je odmah shvatio da se radi o zamki koju su postavili njegovom vernom sluzi. Shvatio je da ih revnovanje za carsku slavu i ast nije navelo da predloe carsku naredbu, ve zavist prema Danilu. Tada car, uvi to, oalosti se vrlo, naravno, i zbog svog uestvovanja u zlu koje je bilo uinjeno, i truae se do zalaska Sunca da izbavi svoga prijatelja. Knezovi, predvidevi da e car uloiti takav napor, izali su pred njega s reima: Znaj, care, da je zakon u Miana i Persijanaca da se nikakva zabrana i naredba, koju postavi car, ne menja! Naredba, iako nepromiljeno donesena, nije se mogla promeniti, morala se izvriti. Tada car ree te dovedoe Danila i bacie ga u jamu lavovsku i car progovori i ree Danilu: Bog tvoj, kojemu bez prestanka slui, neka te izbavi! Kamen je bio postavljen da zatvori ulaz u jamu i sam car ga je zapeatio svojim prstenom i prstenom svojih knezova da se nita ne promeni za Danila. Tada otide car u svoj dvor i prenoi ne jedavi niti dopustivi da mu se donese to ime bi se razveselio i ne moe zaspati. Bog nije spreio Danilove neprijatelje da ga bace u lavovsku jamu; dozvolio je zlim anelima i pokvarenim ljudima da u toj meri izvre svoju nameru; ali samo zato da bi izbavljenje svoga sluge uinio jo zapaenijim, a poraz neprijatelja istine i pravde jo potpunijim. I gnev ljudski obraa se u slavu tebi (Psalam 76,10), potvrdio je psalmista. Hrabrou tog jednog jedinog oveka, koji je odluio da stane na stranu pravde umesto na stranu dravne politike, sotona je trebalo da bude pobeen i da se Boje ime uzdigne i proslavi. Sledeeg jutra, u ranu zoru, car Darije je pourio do jame i povikao: alosnim glasom... Danilo, slugo Boga ivoga, Bog tvoj, kojemu slui bez prestanka, moe li te izbaviti od lavova?

155

Glas proroka mu je odgovorio: Care, da si iv doveka! Bog moj posla anela svojega i zatvori usta lavovima, te mi ne naudie! Jer se naoh ist pred njime, a ni tebi, care, ne uinih zla! Tada se car veoma obradova tome i zapovedi da izvade Danila iz jame. I izvadie Danila iz jame, i ne nae se rane na njemu, jer verova Bogu svojemu. Potom zapovedi car te dovedoe ljude koji behu optuili Danila i bacie u jamu lavovsku njih i decu njihovu i ene njihove; i jo ne dooe na dno jame, a lavovi ih zgrabie i sve im kosti potre. Neznaboaki car jo jednom je izdao proglas, u kome je uzdigao Boga Danilova kao pravog Boga. Tada car Darije pisa svim narodima i plemenima i jezicima to ivljahu u svoj zemlji: mir da vam se umnoi! Od mene je zapovest da se u svoj dravi carstva mojega svako boji i strai Boga Danilova, jer je on Bog ivi, koji ostaje doveka, i carstvo se njegovo nee rasuti i vlast e njegova biti do kraja. On izbavlja i spasava i ini znake i udesa na nebu i na zemlji, on je izbavio Danila od sile lavovske. Zloudno protivljenje Bojem sluzi sada je bilo potpuno slomljeno. I taj Danilo bee srean za carovanja Darijeva i za carovanja Kira Persijanca. Druei se s njime, ovi neznaboaki vladari bili su navedeni da priznaju njegovog Boga kao ivoga Boga koji ostaje doveka i ije se carstvo nee rasuti... do kraja. Iz izvetaja o Danilovom izbavljenju trebalo bi da nauimo da u vreme nevolje i muke, Boja deca treba da budu ono to su bili u vremenima, kada su njihova oekivanja bila puna nade i njihove okolnosti onakve kakve su samo mogli da poele. Danilo u lavovskoj jami bio je onaj isti Danilo, koji je stajao pred carem kao stareina visokih dravnih slubenika i kao prorok Najviega. ovek ije srce se oslanja na Boga bie isti u vreme svoje najvee nevolje kao i u doba blagostanja, kada ga je obasjavala svetlost boanske i ljudske naklonosti. Vera se hvata za nevidljivo i razaznaje nebesku stvarnost. Nebo je vrlo blizu onih koji pate pravednosti radi. Hristos izjednauje svoje interese sa interesima svog vernog naroda; On pati u liku svojih svetih, i ko god dira u jednoga od Njegovih izabranih dira u Njega. Sila koja je blizu da izbavi od fizikih nezgoda i nevolja isto je tako blizu da spase od veih zala, omoguujui Bojem sluzi da sauva potenje i estitost u svim okolnostima i da pobeuje uz pomo boanske blagodati. Iskustvo Danila kao dravnika u Vavilonskom i MedoPersijskom carstvu, otkriva istinu da ni poslovni ovek ne mora da bude ovek lukavstva i rave politike, ve da moe da bude bie kojim Bog upravlja na svakom njegovom koraku. Danilo, prvi ovek u vladi najveeg svetskog carstva, bio je istovremeno i Boji prorok, koji je dobijao svetlost boanskog nadahnua. ovek koji je imao iste strasti kao i mi, opisan je nadahnutim perom kao bie bez mane. Njegovi poslovni poduhvati, uprkos najotrijoj proveri njegovih neprijatelja, bili su bez mane. On je primer onoga to moe da postane svaki poslovni ovek, kada se njegovo srce obrati i posveti Bogu i kada njegove pobude postanu prave pred Bogom. Potpuno prihvatanje zahteva Neba donosi zemaljske kao i duhovne blagoslove. Nepokolebljiv u svojoj vernosti Bogu, nepopustljiv u svom vladanju nad sobom, Danilo je, svojim plemenitim dostojanstvom i svojim nepokolebljivim potenjem, iako jo mlad, zadobio ljubav i milost neznaboakog slubenika pod iju je upravu bio stavljen (Danilo 1,9). Iste odlike obeleavale su i njegov kasniji ivot. Brzo se uzdigao do poloaja prvog slubenika u Vavilonskom carstvu. U toku vladavine nekoliko vladara, propadanja drave i uspostavljanja novog svetskog carstva, takve su bile njegova mudrost i dravnika vetina, tako savrena njegova taktinost, njegova utivost, njegova istinska dobrota srca, njegova vernost naelima, da su ak i njegovi neprijatelji bili primorani da priznaju da na njemu ne mogu nai primedbe ni pogreke, jer bee veran. Ljudi su Danilu ukazali ast da nosi dravnike odgovornosti i uva tajne carstava svetskog znaaja, ali i Bog mu je ukazao ast odreujui ga da bude Njegov izaslanik i dajui mu mnoga otkrivenja o tajnama buduih vekova. Svoja predivna proroanstva, koja je sam zapisao u knjizi koja nosi njegovo ime, od sedmog do dvanaestog poglavlja, ni on sam nije mogao u potpunosti da shvati; ali pre nego to je njegovo ivotno delo bilo zavreno, dobio je blagosloveno obeanje da e na kraju dana, u zavrnom razdoblju istorije ovoga sveta, dobiti dozvolu da se ponovo pojavi na svom mestu i u svom delu. Nije mu bilo dato da razume sve to mu je Bog otkrio o svojim namerama. Zatvori ove rei i zapeati ovu knjigu, bilo mu je reeno za njegove proroke spise, koji su morali da ostanu zapeaeni sve do kraja vremena. Idi, Danilo, jo jednom je aneo rekao vernom Gospodnjem sluzi, jer su zatvorene i zapeaene ove rei do poslednjeg vremena... a ti idi ka kraju, i poivae i ostae na delu svom do svretka svojih dana! (Danilo 12,4.9.13) Dok se pribliavamo kraju istorije ovoga sveta, proroanstva koja je Danilo zapisao zahtevaju nau posebnu panju, jer se odnose upravo na vreme u kome ivimo. S njima treba povezati i uenja poslednje knjige novozavetnih spisa. Sotona je mnoge naveo da veruju da se proroki delovi Danilovih i Jovanovih spisa ne mogu razumeti. Meutim, imamo jasno obeanje da e posebni blagoslovi pratiti prouavanje tih proroanstava. Razumni e razumeti (Danilo 12,10), reeno je o Danilovim vienjima koja e biti raspeaena u poslednje

156

vreme. O otkrivenju koje je Hristos dao svom sluzi Jovanu, da bi se Boji narod njime usmeravao kroz sve vekove, bilo je reeno: Blago onome koji ita i onima koji sluaju rei prorotva i dre to je napisano u njemu, jer je vreme blizu! (Otkrivenje 1,3) Od uzdizanja i padanja naroda, koje je jasno objavljeno u Knjizi proroka Danila i u Otkrivenju, treba da steknemo saznanje o bezvrednosti vidljive svetske slave. Vavilon, sa svojom slavom i svim svojim velianstvom, kakvoga od tada svet vie nije video, sa silom i moi koje su ljudima toga doba izgledale vrste i trajne, potpuno je nestao! Proi e kao cvet travni! (Jakov 1,10) Tako je propalo MedoPersijsko carstvo, ali i Grko i Rimsko carstvo! Tako e propasti sve ono to nije utemeljeno u Bogu. Samo ono to je povezano s Njegovim namerama, samo ono to izraava Njegov karakter, moe trajno da opstane. Njegova naela su jedina trajna dobra koja na svet poznaje! Paljivo prouavanje ostvarivanja Boje namere u istoriji naroda i u otkrivanju onoga to e tek doi, pomoi e nam da pravilno ocenimo vrednost svega to se vidi i svega to se ne vidi i shvatimo ta je pravi ivotni cilj. Posmatrajui ono to je prolazno u svetlosti onoga to je veno, i mi, kao Danilo i njegovi drugovi, moemo da ivimo za ono to je istinito, plemenito i neprolazno. Uei u ovom ivotu naela carstva naega Gospoda i Spasitelja, carstva koje e postojati kroz sve vekove, moemo se pripremiti da prilikom Njegovog dolaska uemo zajedno s Njim kroz vrata u Grad i postanemo suvlasnici onoga to nikada nee propasti.

157

POSLE VAVILONSKOG ROPSTVA

Gospod da te ukori, sotono, Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim. Nije li on glavnja istrgnuta iz ognja? (Zaharija 3,2)

158

45 poglavlje

POVRATAK IZGNANIKA
Kada se Kirova vojska pojavila pod zidinama Vavilona, Jevreji su shvatili da se pribliilo njihovo izbavljenje iz ropstva. Vie od stotinu godina pre Kirovog roenja, nadahnuta proroka Re najavila ga je po imenu i unapred napisala izvetaj o delima koja e uiniti, kada neoekivano bude zauzeo Vavilon i tako pripremio put za osloboenje zarobljenih sinova Izrailjevih. Preko proroka Isaije bile su izreene rei: Ovako govori Gospod pomazaniku svojemu Kiru, kojega drim za desnicu, da oborim pred njim narode i careve raspaem, da se otvaraju vrata pred njim, i da ne budu vrata zatvorena. Ja u ii pred tobom, i puteve neravne poravnau, vrata medena razbiu i prevornice gvozdene slomiu, i dau ti blago tajno i bogatstvo sakriveno, da pozna da sam ja Gospod Bog Izrailjev, koji te zovem po imenu. (Isaija 45,13) Neoekivani prodor vojske persijskih osvajaa u samo srce vavilonske prestonice, koritom reke ije su vode bile skrenute na drugu stranu, kroz unutranja vrata, koja su usled samouverene bezbrinosti ostala otvorena i nezatiena, Jevrejima je predstavljao dovoljan dokaz da se doslovno ispunilo Isaijino proroanstvo o iznenadnoj propasti njihovih ugnjetaa. Osim toga, to je trebalo da im poslui i kao nepogreivi znak da Bog tokove meunarodnih zbivanja usmerava u njihovu korist, jer su s proroanstvom o padu i nainu zauzimanja Vavilona nedeljivo bile povezane i rei: Govorim Kiru: pastir si moj; i izvrie svu volju moju, i kazae Jerusalimu: sazidae se, i crkvi, osnovae se! Ja ga podigoh u pravdi, i sve puteve njegove poravniu, on e sazidati moj grad i roblje moje otpustie, ne za novac ili za darove, veli Gospod nad vojskama. (Isaija 44,28; 45,13) Ovo nisu bila jedina proroanstva na kojima su prognanici mogli da utemelje svoju nadu u skoro osloboenje. Spisi proroka Jeremije takoe su im stajali nadohvat ruke, a u njima je bilo jasno odreeno vreme koje treba da protekne pre nego to se Izrailj vrati iz Vavilona. Gospod je preko svoga vesnika prorekao: A kada se navri sedamdeset godina, onda u pohoditi cara vavilonskoga i onaj narod, govori Gospod, za njihova bezakonja, i zemlju Haldejsku, i obratiu je u pusto venu. (Jeremija 25, 12) Ostatku Judejaca milost e biti ukazana, njihove usrdne molitve bie usliene: I dau vam da me naete, govori Gospod, i vratiu roblje vae, i sabrau vas iz svih naroda i iz svih mesta u koja sam vas razagnao, govori Gospod, i doveu vas opet na mesto odakle sam vas iselio. (Jeremija 29,14) Danilo i njegovi drugovi esto su prouavali ovo i slina proroanstva koja su opisivala Boje namere sa Njegovim narodom. I sada, kada je brzo smenjivanje dogaaja posvedoilo da je mona Boja ruka na delu meu narodima, Danilo je posebno poeo da se bavi obeanjima koja je Bog dao Izrailju. Vera u proroku re navela ga je da pronikne u iskustva koja su prorekli posveeni pisci. Sam Gospod je objavio: Kada se navri u Vavilonu sedamdeset godina, pohodiu vas, i navriu vam dobru re svoju da u vas vratiti... jer ja znam misli koje mislim za vas, govori Gospod, misli dobre a ne zle, da vam dam posledak kakav ekate. Tada ete me prizivati i ii ete i moliete mi se i usliiu vas. I traiete me i nai ete me, kada me potraite svim srcem svojim. (Jeremija 29,10-13) Kratko vreme pre pada Vavilona, dok je Danilo razmiljao o tim proroanstvima i traio od Boga da mu pomogne da shvati vremena, dobio je niz vienja o nastajanju i propadanju carstava. Zajedno sa prvim vienjem, koje je zapisano u sedmom poglavlju Knjige proroka Danila, bilo je dato i tumaenje; ali proroku jo nije bilo sve objanjeno. On sam pie o onome to je doivljavao u to vreme: A mene Danila vrlo uznemiravahu misli moje i lice mi se sve promeni, ali re sauvah u srcu svom. (Danilo 7,28) Novo vienje dodatnom svetlou obasjalo je budue dogaaje; upravo pri kraju tog vienja Danilo je uo jednoga sveca gde govorae, i jedan svetac ree nekome koji govorae: dokle e trajati ta utvara? (Danilo 8,13) Odgovor koji mu je bio dat potpuno ga je zbunio: Do dve tisue i tri stotine dana i noi; onda e se svetinja oistiti! (Danilo 8,14) Ozbiljno je poeo da se moli da mu vienje bude objanjeno. Nije mogao da shvati odnos izmeu sedamdeset godina robovanja, proreenih u Knjizi proroka Jeremije, i dve hiljade i tri stotine dana i noi, koji e, prema reima nebeskog posetioca, morati da proteknu pre nego to se oisti Boje svetilite. Aneo Gavrilo dao mu je delimino objanjenje, ali izgubio je svest kada je uo rei: Zato ti zapeati

159

utvaru, jer je za mnogo vremena! Lino je ovako opisao to svoje iskustvo: Tada ja Danilo zanemogoh, i bolovah neko vreme; posle ustah i vrih poslove careve; i udih se utvari, ali niko ne dozna. (Danilo 8,26.27) Danilo je ponovo poeo da prouava proroanstva proroka Jeremije, i dalje zabrinut za sudbinu Izrailja. Ona su bila vrlo jasna tako jasna da je na temelju tih svedoanstava, zapisanih u knjizi, shvatio broj godina, koje bee rekao Gospod Jeremiji proroku da e se navriti razvalinama jerusalimskim, sedamdeset godina. (Danilo 9,2) Sa verom koja se temeljila na sigurnoj prorokoj rei, Danilo je poeo da se moli da Bog to pre ispuni svoja obeanja. Molio se da Boja ast ostane neokrnjena. U svojim molitvama potpuno se izjednaio sa onima koji nisu uspeli da ostvare boanske namere, priznajui njihove grehe kao svoje. Sam je izjavio: I okretoh lice svoje ka Gospodu Bogu traei ga molitvom i molbama s postom i s kostreti i pepelom. I pomolih se Gospodu Bogu svojemu, ispovedajui se. (Danilo 9,3.4) Iako je mnogo vremena proveo u Gospodnjoj slubi, iako ga je samo Nebo proglasilo milim ovekom, ipak, sada se pojavio pred Bogom kao grenik, iznosei veliku potrebu naroda koga je voleo. Njegova molitva bila je reita u svojoj jednostavnosti, i vrlo ozbiljna. Da je ujemo: O, Gospode Boe, veliki i strani, koji dri zavet i milost onima koji te ljube i dre zapovesti tvoje; zgreismo i zlo inismo i bismo bezboni i odmetnusmo se i odstupismo od zapovesti tvojih i od zakona tvojih. I ne sluasmo sluga tvojih proroka, koji govorahu u tvoje ime carevima naim, knezovima naim i ocima naim i svemu narodu zemaljskome. U tebe je, Gospode, pravda, a u nas sram na licu, kako je danas, u Judejaca i u Jerusalimljana i u svih Izrailjaca, koji su blizu i koji su daleko po svim zemljama u koje si ih razagnao za grehe njihove, kojima ti greie... U Gospoda je Boga naega milost i pratanje, jer se odmetnusmo od njega. Gospode, po svoj pravdi tvojoj neka se odvrati gnev tvoj i jarost tvoja od grada tvojega Jerusalima, svete gore tvoje, jer sa greha naih i s bezakonja otaca naih Jerusalim i tvoj narod posta rug u svih koji su oko nas. Sada, dakle, posluaj, Boe na, molitvu sluge svojega i molbe njegove i obasjaj licem svojim opustelu svetinju svoju, Gospoda radi. Boe moj, prigni uho svoje, i uj, otvori oi svoje i vidi pusto nau i grad na koji je prizvano ime tvoje, jer ne pravde svoje radi nego radi velike milosti tvoje padamo pred tobom molei te. Gospode, uslii, Gospode, oprosti, Gospode, pazi i uini, ne asi, sebe radi, Boe moj, jer je tvoje ime prizvano na ovaj grad i na tvoj narod. (Danilo 9,49. 1619) Nebo se prignulo da uje prorokove usrdne molitve. Pre nego to je zavrio svoju molbu za oprotenje i obnovljenje, ponovo mu se javio moni Gavrilo i skrenuo mu panju na vienje koje je dobio pre pada Vavilona i Valtasarove smrti. Aneo mu je zatim podrobno opisao razdoblje od sedamdeset sedmica, koje je trebalo da pone u vreme kada izide re da se Jerusalim opet sazida. (Danilo 9,25) Danilo je svoju molitvu uputio prve godine Darija (Danilo 9,1), mianskog vladara, iji je vojskovoa Kir preoteo od Vavilona palicu vlasti nad svetom. Darijeva vladavina bila je ugodna Bogu. Aneo Gavrilo bio je zaduen da mu pomae i da ga krepi. (Danilo 11,1) Posle njegove smrti, oko dve godine posle pada Vavilona, Kir ga je nasledio na prestolu i poetak njegove vladavine poklopio se sa isticanjem razdoblja od sedamdeset godina, otkako je Navuhodonosor prvu grupu Jevreja preselio iz njihovih judejskih domova u Vavilon. Danilovo izbavljenje iz lavovske jame, Bog je iskoristio da pozitivno utie na misli Kira Velikog. Blistave sposobnosti koje je taj Boji ovek pokazao kao dalekovidi dravnik, navele su persijskog vladara da mu ukae posebno potovanje i oda priznanje njegovoj mudrosti. I sada, upravo u vreme kada je obeao da e biti obnovljen Njegov Hram u Jerusalimu, Bog je delovao na Kira kao na svog slugu da shvati proroanstva koja se odnose na njega, proroanstva koja je Danilo tako dobro poznavao, i osigura slobodu jevrejskom narodu. Kada je car proitao rei koje su, vie od stotinu godina pre njegovog roenja, najavile da e Vavilon biti osvojen, kada je uo poruku koju mu je uputio Vladar svemira: Opasah te, premda me ne zna da bi poznali od istoka sunanoga i od zapada da nema drugoga osim mene, kada je svojim oima video tekst izjave venoga Boga: Radi sluge svojega Jakova i Izrailja izabranika svojega prozvah te imenom tvojim i prezimenom, premda me ne zna, kada je pratio nadahnuti izvetaj: Ja ga podigoh u pravdi i sve putove njegove poravniu, on e sazidati moj grad i roblje moje otpustie, ne za novce ni za darove, veli Gospod nad vojskama, njegovo srce je bilo duboko dirnuto, i zato je odluio da obavi misiju koju mu je boanska volja odredila (Isaija 45,5.6.4.13). Oslobodie judejske zarobljenike i pomoi im da obnove Hram Gospodu! Pisanim proglasom objavljenim po svemu carstvu svojemu, Kir je obelodanio svoju nameru da se pobrine za povratak Jevreja i za obnavljanje njihovog Hrama. Sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski, i on mi je zapovedio da mu sazidam dom u Jerusalimu u Judeji. Ko je izmeu vas od svega naroda njegova? Bog

160

nebeski neka bude s njime, pa neka ide u Jerusalim u Judeji i neka zida dom Gospoda Boga Izrailjeva, Boga koji je u Jerusalimu. A ko bi ostao u kojem god mestu u kojemu se bavi neka ga ljudi onoga mesta potpomognu srebrom i zlatom i imanjem i stokom, osim dragovoljnoga priloga! (Jezdra 1,14) Dom Boji u Jerusalimu, dodao je o gradnji Hrama, da se sazida da bude mesto gde e se prinositi rtve, i temelji da mu se izidaju, da bude visok ezdeset lakata i irok ezdeset lakata. Tri reda da budu od kamenja velikoga i jedan od drveta novoga, a troak da se daje iz carskoga doma. I sudovi doma Bojega zlatni i srebrni koje Navuhodonosor bee uzeo iz crkve jerusalimske i doneo u Vavilon da se vrate i opet odnesu u crkvu jerusalimsku, na svoje mesto i da se ostave u domu Bojemu. (Jezdra 6,35) Glasovi o ovom proglasu stigli su i u najudaljenije provincije u carstvu i meu prognanicima je zavladala velika radost. Mnogi, slino Danilu, prouavali su proroanstva, traili Gospoda i molili se da ispuni svoje obeanje o zalaganju u korist Siona. Sada su njihove molitve bile nagraene; i iz punog srca mogli su da zapevaju zajedniki:
Kad vraae Gospod roblje sionsko, bejasmo kao u snu. Tada usta naa bejahu puna radosti, i jezik na pevanja. Tada govorahu po narodima, veliko delo ini Gospod na njima. Veliko delo ini Gospod na nama, razveselismo se. (Psalam 126,13)

Tada ustae glavari porodica otakih od Jude i od Venijamina i svetenici i Leviti i svi kojima Bog podie duh, bili su to pripadnici pobonog ostatka, oko pedeset hiljada ljudi, iz redova Jevreja u zemlji progonstva, koji su odluili da iskoriste uzvienu prednost koja im je bila ponuena, da idu da zidaju dom Gospodnji u Jerusalimu. Njihovi prijatelji nisu im dozvolili da odu praznih ruku. I potpomogoe ih svi koji behu oko njih sudovima srebrnim i zlatnim, imanjem i stokom i stvarima skupocenim. Ovim i mnogim drugim dobrovoljnim prilozima bili su pridodati sudovi doma Gospodnjega koje bee odneo iz Jerusalima Navuhodonosor... i izdade ih Kir, car Persijski, preko Mitridata rizniara... pet tisua i etiri stotine na broj, za upotrebu u Hramu, koji e se izgraditi (Jezdra 1,511). Zorovavelju (poznatom i pod imenom Sasavasar), potomku cara Davida, Kir je poverio odgovornost zapovednika grupe koja se vraala u Judeju; sa njime je udruio i Isusa, sina Josedekova, prvosvetenika. Dugo putovanje preko pustinjskih prostranstava proteklo je sreno i radosna grupa, zahvalna Bogu na Njegovim mnogostrukim blagoslovima, odmah se prihvatila posla da ponovo podigne ono to je bilo razoreno i uniteno. Glavari domova otakih prednjaili su u prilaganju svojih sredstava za pokrivanje trokova ponovne izgradnje Hrama; narod, povodei se za njima, davao je obilno iz svojih oskudnih zaliha (vidi: Knjiga Jezdrina 2,6470). Najbre to su mogli podigli su oltar na mestu starog oltara u dvoritu Hrama. Na sveanosti povodom posveenja ovog oltara sabra se narod jednoduno u Jerusalim; sjedinjujui se u obnavljanju svetih slubi koje su bile prekinute u vreme, kada je Navuhodonosor razorio Jerusalim. Pre nego to su se razili da se nastane u domovima koje su se trudili da obnove, praznovae praznik Senica. (Jezdra 3,16) Postavljanje oltara za svakodnevne rtve paljenice veoma je obradovalo verni ostatak. Od srca su prihvatili obavljanje priprema neophodnih za obnavljanje Hrama, ohrabrujui se sve vie to su pripreme napredovale iz meseca u mesec. U toku mnogih godina bili su lieni vidljivih dokaza boanske prisutnosti. I sada, okrueni mnogim alosnim podsetnicima na otpad svojih otaca, eznuli su za nekim trajnim dokazom boanskog oprotenja i boanske naklonosti. Vie od sticanja line imovinske koristi i nekadanjih privilegija, cenili su Boje odobravanje. Bog je divno radio u njihovu korist i oni su oseali sigurnost da je Bog prisutan u njihovoj sredini; ipak eleli su jo vee blagoslove. Sa radosnim iekivanjem gledali su unapred u vreme kada e, posle zavretka izgradnje Hrama, moi da vide Boju slavu koja blista iz njega. Radnici koji su se bavili pripremanjem graevinskog materijala, meu ruevinama su pronali ogromno kamenje, koje je jo u Solomunove dane, bilo doneseno na gradilite Hrama. Ono je bilo pripremljeno za upotrebu, s jo mnogo drugog novog materijala; uskoro je posao toliko napredovao da je trebalo postaviti kamen temeljac. To je bilo uinjeno u prisutnosti mnogih hiljada ljudi, koji su se okupili da vide napredovanje poslova i izraze svoju radost to mogu da uestvuju u njima. Dok je ugaoni kamen bio postavljan na mesto, narod, uz pratnju svetenikih truba i kimvala sinova Asafovih, pevae naizmence hvalei i slavei Boga, jer je doveka milost njegova nad Izrailjem. (Jezdra 3,11)

161

Dom koji je graen bio je spomenut u mnogim proroanstvima o naklonosti koju je Bog eleo da ukae Sionu, pa je oekivano da e svi prisutni prilikom polaganja kamena temeljca bili obuzeti raspoloenjem koje odgovara toj prilici. Meutim, zajedno s muzikom i uzvicima hvale, koji su toga dana odjekivali, uli su se i neskladni tonovi. A mnogi od svetenika i Levita i glavara domova otakih, starci koji bejahu videli preanji dom, plakahu iza glasa gledajui ovaj dom koji se osnivae. (Jezdra 3,12) Bilo je prirodno to je alost obuzimala srca tih starih ljudi, dok su razmiljali o posledicama dugogodinje neposlunosti. Da su oni i njihov narataj sluali Boga, da su izvrili nameru koju je On imao sa Izrailjem, Hram, koji je sagradio Solomun, ne bi bio razoren niti bi progonstvo bilo neophodno. Meutim, zbog nezahvalnosti i neverstva bili su rasejani meu neznaboce. Okolnosti su se sada promenile. U svojoj nenoj milosti, Bog je opet pohodio svoj narod i dozvolio mu da se vrati u svoju zemlju. alost zbog greaka u prolosti trebalo je da ustupi mesto velikoj radosti. Bog je pokrenuo Kirovo srce da im pomogne prilikom obnavljanja Hrama i to je trebalo da ih navede da Mu izraze svoju iskrenu zahvalnost. Meutim, neki meu njima nisu uspeli da shvate mogunosti koje im otkriva Boje provienje. Umesto da se raduju, prepustili su se nezadovoljstvu i obeshrabrenju. Poto su videli slavu Solomunovog Hrama, sada su poeli da jadikuju zbog manje vrednosti Hrama koji je osnivan. Gunanje i prigovaranje, uporeenja na tetu novoga Hrama, uinila su da se mnogi obeshrabre, a graditeljima da klonu ruke. Radnici su poeli da pitaju da li treba da nastave da grade zgradu, koja je ve u samom poetku dobila tako negativne ocene i izazvala toliko jadikovki. Ipak, meu okupljenima bilo je i mnotvo onih koji su imali jau veru i ire vidike i nisu dozvolili da ih obuzme nezadovoljstvo to nova graevina nee biti tako blistava. A mnogi opet uzvikivahu od radosti, te narod ne mogae razaznati vike radosne od vike plane u narodu, jer narod podvikivae iza glasa, i vika se ujae daleko. (Jezdra 3,12.13) Da su oni koji su propustili priliku da se raduju prilikom polaganja kamena temeljca za novi Hram, mogli toga dana da predvide posledice nedostatka vere, ostali bi zaprepaeni. Jedva da su i shvatali teinu svojih izraza neodobravanja i razoarenja; jedva da su znali koliko e njihovo izraavanje nezadovoljstva odloiti dovrenje Gospodnjeg doma! Velianstvenost prvog Hrama, dostojanstveni obredi njegove religijske slube, predstavljali su izvor ponosa Izrailja pre odlaska u progonstvo, ali njihovim bogosluenjima esto su nedostajale upravo one osobine koje je Bog smatrao najvanijim. Slava prvoga Hrama, sjaj njegovih slubi, nisu ih mogli preporuiti Bogu; jer nisu nudili upravo ono to je jedino bilo vredno u Njegovim oima. Nisu mu donosili na rtvu skromno i ponizno srce. Raskone ceremonije poinju da se mnoe, upravo onda kada se vitalna naela Bojega carstva izgube iz vida. Kada se zanemari izgradnja karaktera, kada se ne smatra vanim unutranje ukraavanje due, kada se prezre jednostavnost pobonosti, oholost i ljubav prema raskoi poinju da zahtevaju velianstvene crkvene graevine, sjajno ukraavanje i otmene ceremonijale. Meutim, Bog se time ne proslavlja. On ceni svoju Crkvu, ne zbog njenih spoljanjih prednosti, ve zbog iskrene pobonosti kojom se razlikuje od sveta. On je ocenjuje prema rastenju njenih vernika u poznavanju Hrista, prema njihovom napredovanju u duhovnom iskustvu. On trai naela ljubavi i dobrote. Nikakva umetnika lepota ne moe se uporediti s lepotom prirode i karaktera, koja e se otkriti u onima koji su Hristovi predstavnici. Zajednica vernika moe da bude najsiromanija u zemlji. Ona moe da bude bez ikakve spoljanje privlanosti, ali ako vernici usvoje naela Hristovog karaktera, aneli e se udruiti s njima u njihovom bogosluenju. Slavljenje i zahvaljivanje iz iskrenih srca uzdizae se Bogu kao slatki miris.
Hvalite Boga, jer je dobar Jer je doveka milost njegova. Tako neka reknu koje je izbavio Gospod, Koje je izbavio iz ruke neprijateljeve. Pevajte mu i slavite ga, Kazujte sva udesa njegova. Hvalite se svetim imenom njegovim, Neka se veseli srce onih koji trae Gospoda! Jer siti duu tatu, I duu gladnu puni dobra! (Psalam 107,1.2; 105,2.3; 107,9)

162

46 poglavlje

I PROROCI BOJI POMAGAHU IM!

U neposrednom susedstvu Izrailjaca, koji su se posvetili poslu obnavljanja Hrama, iveli su Samarjani, meovito stanovnitvo koje je nastalo enidbenim vezama neznaboakih doseljenika iz asirskih provincija i ostatka deset plemena, Izrailjaca koji su preostali u Samariji i Galileji. Kasnijih godina Samarjani su tvrdili da potuju pravog Boga, ali su u srcu i po delima ipak ostali neznaboci. Iako su smatrali da ih njihovi idoli samo podseaju na ivoga Boga, Vladara svemira, ipak su bili skloni oboavanju rezanih likova. U razdoblju ponovne izgradnje, ovi Samarjani postali su poznati kao neprijatelji Judini i Venijaminovi. Doznavi da oni koji se vratie iz ropstva zidaju crkvu Gospodu Bogu Izrailjevu, doli su Zorovavelju i glavarima domova otakih i izrazili elju da rade zajedno s njima. Predloili su: Da i mi zidamo s vama, jer emo kao i vi traiti Boga vaega, jer njemu prinosimo rtve od vremena Esarhadona, cara asirskoga, koji nas je doveo ovamo! Meutim, prednost koju su traili nije im bila data. Ne moete vi s nama zidati doma Bogu naemu, izjavili su izrailjski glavari. Nego emo mi sami zidati Gospodu Bogu Izrailjevu, kako nam je zapovedio Kir, car persijski! (Jezdra 4,13) Samo je ostatak odluio da se vrati iz Vavilona; i sada, kada su se prihvatili posla, koji je naizgled nadmaivao njihove snage, njihovi najblii susedi pojavili su se s ponudom da im pomognu. Samarjani su se pozivali na svoje oboavanje pravoga Boga i izrazili elju da uestvuju u prednostima i blagoslovima koje donosi

163

sluba u Hramu. Izjavili su: Mi traimo vaega Boga kao to i vi inite. Dozvolite nam da gradimo zajedno s vama! Meutim, da su jevrejske stareine prihvatile ponuenu pomo, otvorile bi vrata idolopoklonstvu. Prozreli su neiskrenost Samarjana. Shvatili su da bi pomo koju bi dobili udruivanjem sa ovim ljudima bila beznaajna u poreenju s blagoslovima koje bi dobili poslunou jasnim Gospodnjim zapovestima. Odnos Izrailja prema okolnim narodima, Gospod je odredio preko Mojsija: Ne hvataj s njima vere, niti se smiluj na njih: niti se prijatelji s njima... jer bi otpadili sina tvojega od mene, i sluio bi bogovima drugim, te bi se razgnevio Gospod na vas i potro bi vas brzo. Jer si narod svet Gospodu Bogu tvojemu i tebe izabra Gospod da si mu narod osobit izmeu svih naroda na zemlji. (5. Mojsijeva 7,24; 14,2) Posledice stupanja u ugovorni odnos s okolnim narodima bile su jasno proreene: I rasejae te Gospod po svim narodima s jednoga kraja zemlje do drugoga, Mojsije je dalje nastavio: I onde e sluiti drugim bogovima, kojih nisi znao ni ti ni oci tvoji, drvetu i kamenu. Ali, u onim narodima nee odahnuti, niti e se stopalo noge tvoje odmoriti, nego e ti Gospod dati onde srce plaljivo, oi iiljele i duu iznemoglu. I ivot e tvoj biti kao da visi prema tebi, i plaie se nou i danju, i nee biti miran ivotom svojim. Jutrom e govoriti: kamo da je vee, a veerom e govoriti: kamo da je jutro, od straha kojim e se straiti srce tvoje, i od onoga to e gledati oima svojim! (5. Mojsijeva 28,6467) Meutim, bilo im je dato i obeanje: Ali, ako i onde potrai Gospoda Boga svojega, nai e ga, ako ga potrai svim srcem svojim i svom duom svojom! (5. Mojsijeva 4,29) Zorovavelj i njegovi drugovi bili su upoznati sa ovim i mnogim drugim slinim tekstovima, a nedavno robovanje prualo im je dokaz za dokazom da se ispunjavaju. Sada, poto su se pokajali za bezakonja, koja su njima i njihovim oevima donela kazne koje je Mojsije tako jasno prorekao, poto su se svim svojim srcem obratili Gospodu, poto su obnovili zavetni odnos s Njim, konano su dobili dozvolu da se vrate u Judeju i obnove ono to je bilo uniteno. Treba li onda, na samom poetku svoga poduhvata, da uu u savez sa idolopoklonicima? Ne sklapajte saveze sa njima, rekao je Bog. Zato su oni koji su se tek nedavno ponovo posvetili Gospodu kod oltara usred razvalina Njegovog Hrama, shvatili da linija razdvajanja izmeu Njegovog naroda i sveta mora ostati nepogreivo jasna. Odbili su da stupe u savez s onima koji se, iako upoznati sa odredbama Bojeg zakona, nisu hteli pokoriti njegovim zahtevima. Naela objavljena u 5. knjizi Mojsijevoj za pouku Izrailjcima, Boji narod treba da potuje sve do kraja vremena. Pravo blagostanje zavisi od nastavljanja naeg zavetnog odnosa sa Bogom. Nikada ne smemo dozvoliti sebi da sklapamo nagodbe na tetu naela, tako to emo ulaziti u saveze sa onima koji se ne boje Boga. Oni koji sebe smatraju hrianima nalaze se u stalnoj opasnosti da pomisle da se makar i u izvesnoj meri moraju usaglasiti sa svetom da bi mogli uticati na svetovne ljude. Meutim, iako ovakvo ponaanje naizgled donosi velike prednosti, uvek na kraju stvara duhovne gubitke. Boji narod strogo se mora uvati svakog podmuklog uticaja koji pokuava da prodre uz pomo laskavih nagovora neprijatelja istine. Pripadnici Bojeg naroda su gosti i stranci na ovom svetu, i kreu se putem koji je pun opasnosti. Zato ne smeju prihvatati lukave izgovore i zavodljive nagovore da zaborave svoju vernost Bogu. Nisu otvoreni i zakleti neprijatelji Bojeg dela ljudi kojih se moramo najvie bojati. Oni koji, slino neprijateljima Jude i Venijamina, dolaze sa slatkim reima i prijatnim vestima, naizgled elei da sklope savez prijateljstva sa Bojom decom, raspolau mnogo veom silom prevare. Protiv takvih svaka dua mora da bude oprezna da ne bi nenadano upala u neku paljivo prikrivenu i veto postavljenu zamku. Posebno danas, kada se zavrava istorija ove Zemlje, Gospod od svoje dece zahteva budnost bez trenutka oputanja. Meutim, iako je bitka neprestana, niko nije ostavljen da se bori sam. Aneli pomau i tite one koji smerno hode pred Bogom. Na Gospod nikada nee izneveriti one koji se uzdaju u Njega. Kada Mu se Njegova deca budu pribliila, traei zatitu od zla, On e iz ljubavi i samilosti prema njima podii zastavu nasuprot neprijatelju. Ne diraj ih, kazae On; oni pripadaju Meni! Ja sam ih urezao na dlanovima svojih ruku! Neumorni u svom protivljenju, Samarjani dosaivahu narodu Judinu i smetahu im u zidanju i naimahu savetnike nasuprot njima da rasipaju nameru njihovu svega vremena Kira, cara persijskoga, do vlade Darija, cara persijskoga. (Jezdra 4,4.5) Lanim izvetajima izazivali su sumnje onih koje je bilo lako navesti da posumnjaju. Meutim, za mnogo godina sile zla bile su obuzdane i judejski narod imao je slobodu da nastavi svoje delo. Dok se sotona trudio da utie na najvie vlasti u MedoPersijskom carstvu da postanu nesklone prema Bojem narodu, aneli su delovali u korist prognanika. Bio je to sukob u koji je celo Nebo bilo ukljueno. Preko proroka Danila dobili smo uvid u tu teku bitku izmeu sila dobra i sila zla. Aneo Gavrilo tri sedmice rvao se sa

164

silama tame, trudei se da poniti uticaje koju su delovali na Kirov um; i pre nego to se ovaj sukob zavrio, Hristos je doao da lino pomogne Gavrilu. Sam Gavrilo izjavljuje: Ali, knez carstva persijskoga staja mi nasuprot dvadeset i jedan dan; ali, gle, Mihailo, jedan od prvih knezova, doe mi u pomo; tako ja ostah onde kod careva persijskih. (Danilo 10,13) Sve to je Nebo moglo da uini za Boji narod, bilo je uinjeno. Pobeda je konano bila postignuta; sile neprijatelja bile su zadravane za vreme svih dana Kirove vladavine i za vreme svih dana vladavine njegovog sina Kambiza, koji je vladao oko sedam i po godina. Bilo je to vreme izvanrednih mogunosti za Jevreje. Najvie sile Neba delovale su na srce careva i zato je Boji narod trebalo da uloi najvei napor u ostvarenje Kirovog dekreta. Nisu smeli da ale nikakav trud da obnove Hram i njegove slube i da se ponovo utvrde u svojim judejskim domovima. Meutim, mnogi su se pokazali nespremnim u dane delovanja Boje sile. Protivljenje neprijatelja je bilo jako i odluno, i graditelji su postepeno gubili hrabrost. Neki nisu mogli da zaborave prizor prilikom polaganja kamena temeljca, kada su mnogi pokazali da im nedostaje poverenja u uspeh poduhvata. Poto su Samarjani postajali sve drskiji, mnogi Jevreji su poeli da se pitaju da li je sada uopte vreme da se gradi. Ovo oseanje uskoro je postalo iroko rasprostranjeno. Mnogi radnici, obeshrabreni, maloduni, vratili su se svojim domovima i prihvatili se svojih uobiajenih ivotnih zadataka. U toku Kambizove vladavine radovi na obnavljanju Hrama tekli su usporeno. U toku vladavine lanog Smerdisa (Jezdra 4,7. naziva ga Artakserks), Samarjani su naveli bezobzirnog varalicu da izda dekret kojim je Jevrejima zabranjeno da obnavljaju Hram i grad. Hram je bio zanemaren i skoro zaboravljen vie od godinu dana. Narod je iveo u svojim domovima i trudio se da osigura zemaljsko blagostanje, ali njegov poloaj zasluio je saaljenje. Koliko god da je ulagao truda, nikakvog napretka nije bilo. Izgledalo je kao su se i sami elementi prirode zaverili protiv njega. Poto su Judejci dozvolili da Hram stoji zaputen, Gospod je njihova imanja pohodio stranom suom. On im je osiguravao plodove iz polja i vrtova, ito i vino i ulje, kao dokaz svoje naklonosti; meutim, poto su se tim obilnim darovima sluili na tako sebian nain, blagoslovi su izostali. Takve su okolnosti vladale u toku prvog dela vladavine Darija Histaspa. Duhovno, kao i telesno, Izrailjci su bili u alosnom stanju. Tako dugo su gunali i sumnjali; tako dugo su svoje interese stavljali na prvo mesto, tako dugo su ravnoduno posmatrali razvaljeni Gospodnji Hram da su mnogi izgubili iz vida i nameru s kojom ih je Bog doveo natrag u Judeju. Takvi su govorili: Jo nije dolo vreme, vreme da se sazida dom Gospodnji! (Agej 1,2) Meutim, ak ni ti mrani dani nisu bili bez nade za one koji su se uzdali u Boga. Proroci Agej i Zaharija pojavili su se da bi se suoili s krizom. Potresnim svedoanstvima ovi izabrani vesnici otkrivali su narodu uzrok njegovih nevolja. Proroci su objavljivali da je izostajanje zemaljskog blagostanja nastupilo kao posledica zanemarivanja Bojih interesa. Da su Izrailjci proslavili Boga, da su Mu ukazali duno potovanje i odali ast prihvatajui se obnavljanja Njegovog Hrama kao svog prvog zadatka, svakako bi uivali u Njegovoj prisutnosti i Njegovim blagoslovima. Onima koji su se obeshrabrili, Agej je uputio ozbiljno pitanje: Je li vama vreme da sedite u kuama obloenim daskama, a ovaj je dom pust? Zato sada ovako veli Gospod nad vojskama: uzmite na um puteve svoje! Zato ste uinili tako malo? Zato se starate za svoje graevine, a tako ste ravnoduni prema Gospodnjem domu? Gde je sada revnost koju ste nekada pokazivali, gde je nastojanje za obnovu Gospodnjeg doma? ta ste postigli sluei sebi i svojim interesima? elja da se oslobodite siromatva navela vas je da zanemarite Hram, ali vam je to zanemarivanje donelo upravo ono ega ste se bojali! Sejete mnogo, a uvozite malo, jedete, a ne bivate siti, pijete i ne napijate se, odevate se, a nijedan ne moe da se zgreje, i koji zasluuje novac, mee ga u prodrt tobolac. (Agej 1,46) Reima koje se nisu mogle pogreno razumeti, Gospod otkriva uzroke koji su doveli do nestaice: Izgledate mnogo, a eto malo; i to unesete u kuu, ja razduvam; zato? veli Gospod nad vojskama; zato to je dom moj pust, a vi svaki trite za svoj dom. Zato se zatvori nebo nad vama da nema rose, i zemlja se zatvori da nema roda njena. I dozvah suu na zemlju i na gore, i na ito i na vino i na ulje i na sve to zemlja raa, i na ljude i na stoku i na svaki rad runi. (Agej 1,911) Gospod je pozivao: Uzmite na um puteve svoje, idite na goru, i donesite drva, te zidajte dom; i bie mi milo, i proslaviu se, veli Gospod! (Agej 1,7.8) Vest saveta i ukora, koju je objavio Agej, stareine i narod uzeli su k srcu. Osetili su da Bog ozbiljno misli. Nisu se usudili da odbace ponovljene savete koju su im bili upueni da njihovo blagostanje, i zemaljsko i duhovno, zavisi od odane poslunosti Bojim zapovestima. Pokrenuti opomenama proroka, Zorovavelj i Isus, sin Josedekov, i sav ostatak narodni posluae glas Gospoda, Boga svojega, i rei proroka Ageja. (Agej 1,12) im je Izrailj odluio da poslua, posle ukora odjeknula je i vest ohrabrenja: Govori Agej... narodu kao to ga posla Gospod, i ree: ja sam s vama, govori Gospod. I Gospod podie duh Zorovavelju... i Isusu, sinu

165

Josedekovu... i duh svemu ostatku narodnom, te dooe i radie u domu Gospoda nad vojskama, Boga svojega. (Agej 1,13.14) Nije proteklo ni mesec dana, otkako su radovi na obnavljanju Hrama bili nastavljeni, a graditelji su dobili drugu, utenu poruku: Nego sada budi hrabar, Zorovavelju, sam Bog pozivao je preko svoga proroka, i budi hrabar Isuse, sine Josedekov... i budi hrabar sav narode zemaljski, govori Gospod, i radite, jer sam ja s vama, govori Gospod nad vojskama! (Agej 2,4) Izrailju, koji se ulogorio ispod brda Sinaj, Gospod je objavio: I nastavau meu sinovima Izrailjevim i biu im Bog. I poznae da sam ja Gospod Bog njihov, koji sam ih izveo iz zemlje misirske da nastavam meu njima, ja Gospod Bog njihov. (2. Mojsijeva 29,45.46) Uprkos injenici da se mnogo puta odmetae i alostie Svetoga Duha njegova (Isaija 63,10), Gospod jo jednom, preko poruka svoga proroka, prua svoju ruku da ih spase. U znak priznanja da su saraivali s Njim prilikom ostvarivanja Njegove namere, Bog je eleo da obnovi svoj zavet da e Njegov Duh ostati s njima, pa ih zato poziva: Ne bojte se! Svojoj dananjoj deci Gospod kae: Budite hrabri... i radite, jer sam ja s vama! Hrianin u Gospodu uvek ima jakog pomonika. Nain na koji e nam Bog pomagati moda neemo prepoznati; ali ovo znamo: On nikada nee izneveriti one koji se oslone na Njega! Kada bi hriani bili u stanju da shvate koliko je puta Gospod preusmerio njihove puteve da se ne bi ostvarila namera, koju je neprijatelj imao s njima, ne bi prigovarali spotiui se tim putem. Njihova vera oslanjala bi se na Boga i nikakva nevolja ne bi ih mogla pokrenuti s mesta. Oni bi proslavljali Boga za svoju mudrost i uspenost, a On bi uinio da se ostvari sve ono to je poeleo da postigne preko njih. Ozbiljni pozivi i snana ohrabrenja, upueni preko Ageja, dobili su novi naglasak i novu irinu preko Zaharije, koga je Gospod podigao da pomogne u pozivanju Izrailja da ustane i gradi Hram. Zaharijina prva poruka isticala je da Boja re nikada nee izneveriti; bilo je to obeanje onima koji posluaju sigurnu re prorotva. Iako su im polja leala pusta, iako su se njihove skromne zalihe hrane brzo smanjivale, iako su bili okrueni neprijateljskim narodima, Izrailjci su u veri krenuli napred, odazivajui se pozivu Bojih vesnika i poeli da vredno rade na obnavljanju razorenog Hrama. Bilo je to delo koje je zahtevalo vrsto oslanjanje na Boga. Dok se narod trudio da uini ono to je od njega oekivano, dok je nastojao da obnovi uticaj Boje milosti u svom ivotu i srcu, Zaharija i Agej objavljivali su poruku za porukom, uveravajui ga da e njegova vera biti bogato nagraena i da e se Boje obeanje o buduoj slavi Hrama, ije su zidove upravo podizali, sigurno ostvariti. Upravo u tom Hramu pojavie se, kada se navri vreme, enja svih naroda kao Uitelj i Spasitelj celog oveanstva. I tako graditelji nisu bili ostavljeni da se sami bore: I behu s njima proroci Boji pomaui im! Gospod nad vojskama lino je objavio: Budi hrabar... i radite, jer sam ja s vama! (Jezdra 5,2; Agej 2,4) Kada se narod iskreno pokajao i izrazio spremnost da poe napred u veri, objavljeno je i obeanje o zemaljskom blagostanju. Gospod je obeao: Od ovoga u dana blagosloviti! (Agej 2,19) Zorovavelju, njihovom stareini, koji je u toku svih godina od povratka iz Vavilona bio tako bolno iskuavan, bilo je upueno dragoceno obeanje. Dolazi dan, objavio je Gospod, kada e biti oboreni svi neprijatelji izabranog naroda. U to vreme, govori Gospod nad vojskama, uzeu tebe, Zorovavelju, sine Salatilov, slugo moj ... i postaviu te kao peat, jer sam te izabrao! (Agej 2,23) Sada je carski namesnik u Izrailju mogao da vidi znaenje provienja, koje ga je vodilo kroz sva obeshrabrenja i sve nevolje; sada je u svemu tome mogao da prepozna Boju nameru. Ova lina poruka Zorovavelju bila je zapisana kao ohrabrenje Bojoj deci svih vremena. Bog sa odreenom namerom izlae svoju deci probi. On ih nikada ne vodi drugaije nego to bi ona sama izabrala da budu voena, kada bi od poetka mogla da vide kraj, kada bi mogla da raspoznaju slavu namere koju ispunjavaju. Sve ono emu ih izlae u probama i nevoljama, dolazi zato da budu jaki da rade i trpe za Njega. Poruke koje su upuivali Agej i Zaharija pokrenule su narod da uloi sve potrebne napore da bi Hram ponovo bio podignut; ali dok su ljudi radili, na alostan nain bili su uznemiravani, jer su Samarjani i ostali neprijatelji stvarali svakovrsne smetnje. Jednom prilikom provincijski inovnici MedoPersijskog carstva posetili su Jerusalim i zahtevali ime onoga koji je odobrio obnavljanje graevina. Da se u to vreme Jevreji nisu oslonili na Gospoda, da nisu zatraili Njegovo vostvo, ovo ispitivanje moglo je da ima nesagledive posledice. Ali bee oko Boje na stareinama judejskim te im ne zabranie dokle ne otide stvar do Darija. (Jezdra 5,5) inovnici su dobili tako mudar odgovor da su odluili da poalju pismo Dariju Histaspu, koji je tada vladao Medo Persijom, i njegovu panju skrenu na prvobitni Kirov dekret koji je nalagao da se Boji dom u Jerusalimu obnovi, a da se trokovi obnove podmire iz carske riznice. Darije je potraio dekret i uspeo je da ga pronae; na temelju njegovih odredaba naredio je onima koji su postavili pitanje, da odobre nastavak obnavljanja Hrama. Zapovedio je: Ostavite neka se gradi taj dom Boji, upravitelj judejski i stareine njihove neka zidaju taj dom na mestu njegovu.

166

Jo, nastavio je Darije, zapovedam ta ete initi stareinama judejskim da bi se sazidao taj dom Boji: od blaga carskoga, od dohodaka s one strane reke, da se daje bez oklevanja troak onim ljudima da se ne ustavljaju. I ta treba, bilo junaca ili ovnova ili jaganjaca za rtve paljenice Bogu nebeskome, ili penice, soli, vina i ulja, kako reknu svetenici jerusalimski, da im se daje svaki dan bez odlaganja, da prinose mirisne rtve Bogu nebeskome i da se mole za ivot carev i sinova njegovih. (Jezdra 6,710) Car je osim toga, zapovedio da se strogo kazne oni koji bi na bilo koji nain pokuali da promene njegov dekret. Zavrio je pismo znaajnom izjavom: I Bog koji je onde nastanio ime svoje da obori svakoga cara i svaki narod koji bi digao ruku da promeni ovo i raskopa taj dom Boji u Jerusalimu. Ja, Darije, zapovedam ovo odmah da se izvri. (Jezdra 6,12) Na taj nain Gospod je pripremio put da se dovri zidanje Hrama. Pre izdavanja ove naredbe, u toku mnogih meseci, Izrailjci su u veri nastavljali da rade, dok su im proroci i dalje pomagali pravovremenim porukama, u kojima je boanska namera sa Izrailjem bila objavljivana radnicima. Dva meseca posle poslednje zabeleene Agejeve poruke, Zaharija je dobio niz vienja o Bojem delu u zemlji. Ove poruke, objavljene u obliku simbola i pria, dole su u vreme velike nesigurnosti i zabrinutosti i imale su poseban znaaj za ljude, koji su ili napred u ime Boga Izrailjeva. Stareinama je izgledalo kao da e dozvola, koja je omoguavala Jevrejima da obnavljaju Hram biti povuena; budunost im je izgledala vrlo mrana. Bog je video da je Njegovom narodu neophodna podrka i ohrabrenje u obliku otkrivanja Njegove beskrajne ljubavi, Njegovog neiscrpnog sauea. U vienju je Zaharija uo Gospodnjeg anela kako pita: Gospode nad vojskama, kada e se ve smilovati Jerusalimu i gradovima Judinim na koje se gnevi ve sedamdeset godina? A Gospod odgovori anelu koji govorae sa mnom, kae Zaharija, dobrim reima, milim reima. I ree mi aneo koji govorae sa mnom: vii i reci: ovako veli Gospod nad vojskama, revnujem za Jerusalim i za Sion veoma. I gnevim se silno na narode bezbrine, jer se malo razgnevih, a oni pomogoe na zlo. Zato ovako veli Gospod: obratih se Jerusalimu s milou, dom e se moj opet sazidati u njemu, govori Gospod nad vojskama, i ue e se zategnuti preko Jerusalima. (Zaharija 1,1216) Proroku je sada bilo naloeno da objavi: Ovako veli Gospod nad vojskama: opet e gradovi moji obilovati dobrom i Gospod e opet uteiti Sion i opet e izabrati Jerusalim! (Zaharija 1,17) Zaharija je sada video sile, koje su rasejale Judu, Izrailj i Jerusalim, simboliki predstavljene kao etiri roga. Odmah zatim video je i etiri drvodelje, koje su predstavljale sile koje je Gospod upotrebio da bi obnovio svoj narod i dom u kome e se odravati Njegova sluba (vidi: Zaharija 1,1821). Zaharija nastavlja: Opet podigoh oi svoje i videh, i gle, ovek i u ruci mu ue merako. I rekoh: Kuda ide? A on mi ree: da izmerim Jerusalim da vidim kolika mu je irina i kolika mu je duina. I gle, aneo koji govorae sa mnom izie, i drugi aneo izie mu u susret. I ree mu: tri, govori ovom mladiu i reci: Jerusalimljani e se naseliti po selima radi mnotva ljudi i stoke to e biti u njemu. I ja u mu, govori Gospod, biti zid ognjen unaokolo i biu za slavu usred njega. (Zaharija 2,15) Bog je zapovedio da se Jerusalim opet sazida; vienje o merenju grada bilo je uveravanje da e Bog dati utehu i snagu svojoj namuenoj deci i da e na njima ispuniti obeanja o svom venom zavetu. Njegovo zatitniko staranje, izjavio je Bog, bie kao zid od ognja oko njih i preko njih e se Njegova slava otkriti svim sinovima ovejim. Ono to je On uinio za svoj narod mora da bude objavljivano po svoj Zemlji. Klikuj i pevaj, koja sedi u Sionu, jer je svetac Izrailjev velik posred vas! (Isaija 12,6)

47 poglavlje

ISUS, SIN JOSEDEKOV, I ANEO

Stalni uspesi graditelja Hrama veoma su uznemiravali i zabrinjavali ete zla. Sotona je zato odluio da uloi dodatne napore da Boji narod oslabi i obeshrabri time to e mu ukazivati na njegove karakterne mane. Ako bi

167

one koji su tako dugo patili zbog svojih prestupa, uspeo da navede da ponovo prekre Boje zapovesti, jo jednom bi ih okovao lancima greha. Poto je Izrailj bio izabran da znanje o Bogu sauva na Zemlji, Izrailjci su bili izloeni posebnom sotoninom neprijateljstvu; on je bio odluan da izazove njihovu propast. Dok su bili posluni, nije mogao da im nanese nikakvu tetu, zato je uloio svu svoju snagu i sve svoje lukavstvo da ih navede na greh. Zavedeni njegovim iskuenjima, prekrili su Boji zakon i bili ostavljeni da postanu plen svojih neprijatelja. Ali, iako su kao robovi bili odvedeni u Vavilon, Bog ih nije odbacio. Slao im je svoje proroke, upuivao ukore i opomene, navodio ih da uvide svoju krivicu. Kada bi se ponizili pred Bogom i vraali Mu se u istinskom pokajanju, slao im je ohrabrujue poruke, obeavao da e ih osloboditi ropstva, da e im opet pokloniti svoju naklonost i da e ih opet utvrditi u zemlji njihovih otaca. Sada, kada je ovo delo obnovljenja zapoelo, kada se ostatak Izrailja upravo vratio u Judeju, sotona je odluio da onemogui izvrenje boanske namere, pa je pokrenuo neznaboake narode da ih potpuno unite. Meutim, u ovoj krizi Bog je ohrabrio svoj narod dobrim reima, milim reima. (Zaharija 1,13) Upeatljivim prikazivanjem Hristovog i sotoninog dela, On je pokazao mo njihovog Posrednika da nadjaa opadaa svoga naroda. U vienju prorok je video Isusa, poglavara svetenikoga obuenoga u prljave haljine (Zaharija 3,1.3), kako stoji pred Anelom Gospodnjim, traei Boju milost za svoj napaeni narod. Dok se svetenik molio za ispunjenje Bojih obeanja, sotona je drsko ustao da mu se suprotstavi. On je ukazao da Izrailj zbog svojih prestupa ne moe da uiva Boju naklonost. Traio je Izrailj kao svoj plen i zahtevao da Boji narod bude predat u njegove ruke. Poglavar sveteniki nije mogao da odbrani sebe ili svoj narod od sotoninih optubi. Nije mogao da tvrdi da je Izrailj bez krivice. U prljavim haljinama, koje su simboliki predstavljale grehe naroda i koje je nosio kao narodni predstavnik, stajao je pred Anelom, priznavao krivicu naroda i ukazivao na njegovo pokajanje i njegovu poniznost, oslanjao se na milost Otkupitelja koji oprata grehe. U veri se pozivao na Boja obeanja. A onda je Aneo, u stvari lino Hristos, Spasitelj grenika, utiao opadaa svoga naroda, izjavivi: Gospod da te ukori, sotono, Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim. Nije li on glavnja istrgnuta iz ognja? (Zaharija 3,2) Dugo je Izrailj boravio u pei nevolje. Zbog svojih grehova bio je skoro spaljen plamenom koji su sotona i njegovi saradnici zapalili da bi ga unitili, ali sada Bog je podigao svoju ruku da ga izbavi. Kada je posredovanje Isusa, sina Josedekova, bilo prihvaeno, izdata je naredba: Skinite s njega te prljave haljine! A onda je Aneo rekao Isusu, sinu Josedekovom: Vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje i obukoh ti nove haljine! (Zaharija 3,4.5) Bili su oproteni njegovi gresi i gresi njegovog naroda. Izrailj se obukao u nove haljine, u Hristovu pravednost koja mu je bila uraunata. Na glavu prvosvetenika bila je stavljena kapa koju su nosili svetenici i na kojoj je bio natpis: Svetinja Gospodu (2. Mojsijeva 28,36), oznaavajui da je sada, uprkos svojim nekadanjim prestupima, ovlaen da slui pred Bogom u Njegovom svetilitu. Aneo je sada objavio Isusu, sinu Josedekovu: Ovako veli Gospod nad vojskama: ako uzide mojim putevima, i ako uzdri to sam naredio da se dri, tada e ti suditi domu mojemu i uvae tremove moje i dau ti da hodi meu ovima to stoje. (Zaharija 3,7) Ako bude bio posluan, bie mu ukazana ast da postane sudija, ili upravitelj Hrama i slubi u njemu; hodie meu anelima u slubi, ve u ovom ivotu, a na kraju e se pridruiti proslavljenom mnotvu oko Bojeg prestola. uj, Isuse poglavaru sveteniki, ti i drugovi tvoji koji sede pred tobom, jer su ti ljudi udo; evo, ja u dovesti slugu svojega, Klicu. (Zaharija 3,8) U Klici, Izbavitelju koji e doi, lei nada Izrailja. Upravo verom u Spasitelja koji e doi, Isus, sin Josedekov, i njegov narod dobili su oprotenje. Verom u Hrista ponovo su stekli Boju naklonost. Njegovim zaslugama, ukoliko budu hodili Njegovim putevima i drali Njegove naredbe, postae divljenje narodima, dobie ast da budu izabranici Neba meu svim narodima na Zemlji. Kao to je optuio Isusa, sina Josedekova, i njegov narod, tako sotona u sva vremena optuuje one koji trae Boju milost i Boju naklonost. On je opada brae nae ... koji ih opada pred Bogom naim dan i no. (Otkrivenje 12,10) Oko svake due koja se izbavlja od sila zla i ije ime se upisuje u ivotnu knjigu Jagnjeta ponavlja se ova borba. Niko nikada nije bio primljen u Boju porodicu bez odlunog neprijateljskog protivljenja. Meutim, Onaj koji je tada bio Nada Izrailju, njegova Odbrana, njegovo Opravdanje i Izbavljenje, i danas je Nada Crkvi. Sotonine optube protiv onih koji trae Gospoda nisu izazvane njegovim nezadovoljstvom zbog njihovih greha. On uiva u manama njihovog karaktera, jer zna da samo u sluaju kada kre Boji zakon moe da stekne vlast nad njima. Njegove optube su nadahnute jedino njegovim neprijateljstvom prema Hristu. Planom spasenja Isus lomi sotoninu mo nad ljudskim rodom, jer planom spasenja izbavlja due iz njegove vlasti. Sva mrnja i sve zlo velikog buntovnika budi se kada mora da gleda dokaze Hristove nadmoi; uz pomo svoje avolske sile i

168

lukavstva on se trudi da od Njega otrgne sinove ljudske koji su prihvatili spasenje. On navodi ljude na sumnju, navodi ih da izgube poverenje u Boga i da se odvoje od Njegove ljubavi; on ih kua da kre Zakon, a onda ih svojata kao svoje robove, osporavajui Hristu pravo da ih oduzme od njega. Sotona zna da e oni koji od Boga trae oprotenje i blagodat, dobiti ono to trae; zato im i napominje njihove grehove da bi ih obeshrabrio. Protiv onih koji se trude da budu posluni Bogu, stalno pokuava da nae priliku da uloi prigovor. On i njihovu najbolju i najprihvatljiviju slubu prikazuje kao nedostojnu. Bezbrojnim prevarama najpodmuklijim i najokrutnijim, trudi se da izazove njihovu propast. ovek nije u stanju da se svojom snagom suoi s neprijateljevim napadima. U haljinama koje su uprljane grehom, svestan svoje krivice, on stoji pred Bogom. Ali Isus, na Zastupnik, ulae svoj uspeni priziv u korist onih koji su svojim pokajanjem i verom predali svoje due Njemu na uvanje. On zastupa njihov sluaj i monim dokazom sa Golgote pobeuje njihovog tuitelja. Njegova savrena poslunost Bojem zakonu dala mu je svu vlast i na Nebu i na Zemlji i On od svog Oca zahteva milost i pomirenje za grenog oveka. Tuitelju svoje brae On izjavljuje: Gospod da te ukori, sotono! Ove sam otkupio svojom krvlju, to su glavnje istrgnute iz ognja! A onima koji se u veri oslanjaju na Njega, uliva sigurnost: Vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje i obukoh ti nove haljine! (Zaharija 3,4) Svi oni koji obuku haljine Hristove pravednosti stajae pred Njim kao Njegovi izabrani, verni i istiniti. Sotona nema moi da ih istrgne iz Spasiteljeve ruke. Hristos nee dozvoliti da ijedna dua, koja je u pokajanju i veri zatraila Njegovu zatitu, padne pod neprijateljsku vlast. On daje svoju re: Neka se uhvati za silu moju da uini mir sa mnom i uinie mir sa mnom! (Isaija 27,5) Obeanje dato Isusu, sinu Josedekovu, dato je svima: Ako uzdri to sam naredio ... dau ti da hodi meu ovima to stoje! (Zaharija 3,7) Aneli Gospodnji stajae sa njihove obe strane, ak i u ovom svetu, a oni e na kraju stajati meu anelima koji okruuju Boji presto. Zaharijino vienje o Isusu, poglavaru svetenikome i Anelu, s posebnom snagom odnosi se na iskustvo kroz koje e prolaziti Boji narod tokom zavrnih prizora velikog dana pomirenja. Crkva ostatka bie tada izloena velikim kuanjima i nevoljama. Oni koji dre Boje zapovesti i veru Isusovu osetie bes adaje i njenih eta. Sotona sve stanovnike sveta ubraja u svoje podanike; on je stekao i vlast nad mnogim takozvanim hrianima. Meutim, postoji mala eta koja se odupire njegovoj nadmoi. Kada bi njih uspeo da izbrie sa lica Zemlje, njegova pobeda bila bi potpuna. I kao to je uticao na neznaboake narode da unitavaju Izrailj, tako e u skoroj budunosti pokrenuti sile zla na Zemlji da unite Boji narod. Od ljudi e biti zahtevano da budu posluni ljudskim naredbama koje e se suprotiti Bojem zakonu. Oni koji ostani verni Bogu bie ugroavani, optuivani, proterivani. I predavae ih i roditelji i braa i roaci i prijatelji, a neke od njih e i pobiti. (Luka 21,16) Njihova jedina nada bie Boja milost; a molitva njihova jedina odbrana. Kao to se Isus, sin Josedekov, molio pred Anelom, tako e se i Crkva ostatka, skruena srca i nepokolebljive vere, moliti za oprotenje i izbavljenje preko Isusa, svoga Zastupnika. Vernici e biti potpuno svesni grenosti svoga ivota, videe svoje slabosti i nedostojnosti i stii e do ivice oajanja. Kua e ustati da ih optui, kao to je ustao da se suprotstavi Isusu, sinu Josedekovu. On e ukazati na njihove prljave haljine, njihov nesavren karakter. On e govoriti o njihovim slabostima i nerazumnosti, o njihovom grehu nezahvalnosti, o njihovom nedostatku slinosti sa Hristom, koji sramoti Svog Otkupitelja. On e pokuati da ih prestrai milju da je njihov sluaj beznadean, da se mrlje njihove prljavtine nikada nee oprati. On se nada da e tako unititi njihovu veru, da e popustiti pred njegovim kuanjima i napustiti svoju vernost Bogu. Sotona ima tana saznanja o svim gresima na koje je naveo pripadnike Bojeg naroda, pa zato sada podie optube protiv njih, izjavljujui da su svojim gresima izgubili pravo na boansku zatitu i da on ima pravo da ih uniti. On tvrdi da su jednako kao i on nedostojni Boje naklonosti. On se ruga: Zar su to ljudi koji treba da zauzmu moje mesto na Nebu, da zauzmu mesto anela koji su se udruili sa mnom? Oni tvrde da potuju Boji zakon; a da li su stvarno odrali njegove propise? Zar upravo oni nisu voleli sebe vie nego Boga? Zar svoje interese nisu stavljali iznad interesa Njegove slube? Zar nisu voleli ono to je na svetu? Pogledajte grehe koji obeleavaju njihov ivot! Pogledajte njihovu sebinost, njihovu zlobu, mrnju koju pokazuju jedni prema drugima! Zar e Bog mene i moje anele proterati iz svoje blizine, a ipak nagraditi one koji su krivi za iste grehe? Ti to ne moe uiniti, o Gospode, i ostati pravedan! Pravednost zahteva da i njima bude izreena kazna! Meutim, iako su Hristovi sledbenici greili, ipak se nisu prepustili vlasti sotonskih sila. Oni su se pokajali za svoje grehe. Oni su ponizno i skrueno traili Gospoda i boanski Zastupnik podigao je svoj glas u njihovu korist. On, koji je zbog njihove nezahvalnosti pretrpeo najvee muke, koji zna njihove grehe, ali i njihovo pokajanje, izjavio je: Gospod da te ukori, sotono! Ja sam dao svoj ivot za te due. Oni su urezani u dlanove

169

mojih ruku. Oni su moda nesavreni po karakteru; moda su neuspeni u svojim poduhvatima, ali su se pokajali, i ja sam im oprostio, ja sam ih prihvatio! Sotonini napadi su snani, njegove prevare podmukle, ali Boje oko je na Njegovom narodu. Muke toga naroda su velike, plamen ognjene pei kao da e ga prodreti, ali Isus e ga izvesti kao zlato okuano u ognju. Njegove telesnosti e nestati, da bi se preko njega Hristov lik savreno pokazao. Ponekad, moda, izgleda kao da je Gospod zaboravio opasnosti u kojima se nalazi Njegova Crkva, rane koje joj zadaju njeni neprijatelji. Ali Bog nita ne zaboravlja! Nita na ovom svetu nije milije Bojem srcu od Njegove Crkve. Njegova volja nije da ona svetovnom politikom pokvari izvetaj o sebi. On ne ostavlja svoj narod da bude savladan sotonskim iskuenjima. On e kazniti one koji Ga pogreno predstavljaju, ali e biti milostiv onima koji se iskreno pokaju. Onima koji od Njega budu traili snagu da izgrade hrianski karakter, On e ukazati svaku potrebnu pomo. U vreme posletka Boji narod uzdisae i tuiti zbog bezakonja koja se ine u Zemlji. Sa suzama u oima opominjae bezakonike na opasnosti koje im prete zbog gaenja Bojeg zakona i sa neizrecivom alou, pokajniki i ponizno dolazie pred Gospoda. Zli e se rugati njihovoj alosti i ismejavati njihove sveane pozive. Meutim, zabrinutost i poniznost Bojeg naroda bie nepogreivi dokaz da ponovo stie snagu i plemenitost karaktera koje je izgubio zbog greha. Samo zato to se pribliava Hristu, samo zato to su njegove oi usmerene prema Hristovoj savrenoj neporonosti, bie u stanju da potpuno jasno sagleda svu grenost koju donosi greh. Krotost i poniznost su uslovi za postizanje uspeha i pobede. Kruna slave eka one koji se poklone u podnoju krsta. Boji verni sledbenici, oni koji Mu se mole, nalaze se u istom okruenju sa Njim. Oni ni sami ne znaju kako su sigurno zatieni. Podstaknuti od sotone, vladari ovoga sveta ele da ih unite, ali, kada bi se oi Boje dece mogle otvoriti kao to su se otvorile oi Jelisijevog sluge u Dotanu, videli bi Boje anele ulogorene oko njihovih poloaja, kako suzbijaju vojske mraka i tame. Dok Boji narod mui svoju duu pred Njim, molei se da dobije isto srce, uje se zapovest: Skinite s njega te prljave haljine, i izgovaraju ohrabrujue rei: Vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje i obukoh ti nove haljine! (Zaharija 3,4) ista haljina Hristove pravednosti stavlja se na iskuanu i vernu Boju decu. Prezreni ostatak je odeven u slavnu odeu da nikada vie ne bude okaljan prljavtinom ovoga sveta. Njihova imena ostala su u ivotnoj knjizi Jagnjeta, ubrojeni su meu verne svih vremena. Oni su se oduprli lukavstvima varalice; adajini urlici nisu ih naveli da odbace svoju vernost. Sada su za svu venost sigurni od kuaevih zamki. Njihovi gresi preneseni su na uzronika greha. Kruna slave stavljena je na njihove glave. Dok je sotona iznosio svoje optube, sveti aneli, prolazili su nevidljivi tamo i amo, stavljajui na verne peat ivoga Boga. To su oni koji stoje na brdu Sion zajedno s Jagnjetom i imaju ime Oca svojega napisano na svojim elima. Oni pevaju novu pesmu pred prestolom, pesmu koju niko ne moe nauiti osim stotinu i etrdeset i etiri hiljade izbavljenih sa Zemlje. Oni idu za Jagnjetom kuda god ono poe. Ovi su kupljeni od ljudi, prvenci Bogu i Jagnjetu. I u njihovim ustima ne nae se prevare, jer su bez mane pred prestolom Bojim. (Otkrivenje 14,4.5) Sada se u potpunosti ispunjavaju rei Anela: uj Isuse, poglavaru sveteniki, ti i drugovi tvoji to sede pred tobom, jer su ti ljudi udo; evo, ja u dovesti slugu svojega, Klicu! (Zaharija 3,8) Hristos se otkriva kao Izbavitelj i Spasitelj svoga naroda. Sada su izbavljeni zaista udo kada suze i ponienja njihovog hodoasnikog putovanja ustupaju mesto radosti i asti u prisutnosti Boga i Jagnjeta. U ono vreme bie Klica Gospodnja na slavu i ast i plod zemaljski na krasotu i diku ostatku Izrailjevu. I ko ostane u Sionu i ko jo bude u Jerusalimu zvae se svet, svaki koji bude zapisan za ivot u Jerusalimu. (Isaija 4,2.3)

170

48 poglavlje

NE SILOM NI KREPOU!
Neposredno posle Zaharijinog vienja o Isusu, sinu Josedekovu, i Anelu, prorok je dobio poruku koja se odnosila na Zorovaveljevo delo. Zaharija pie: Potom se vrati aneo koji mi govorae i probudi me kao oveka koji se budi oda sna i ree mi: ta vidi? A ja rekoh: vidim eto svenjak sav od zlata i gore na njemu aa, i sedam iaka njegovih na njemu i sedam levaka za sedam iaka to su gore na njemu. I dve masline uza nj, jedna s desne strane ai, a jedna s leve. I progovorih anelu koji govorae sa mnom, i rekoh: ta je to, gospodaru moj?... A on odgovori i ree mi govorei: to je re Gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krepou, nego duhom mojim, veli Gospod nad vojskama. Tada odgovarajui rekoh mu: ta su one dve masline s desne strane svenjaku i s leve? I opet progovorih i rekoh mu: ta su one dve granice maslinove, to su meu dva levka zlatna, koji toe zlato? I ree mi govorei: zar ne zna ta je to? A ja rekoh: ne, gospodaru moj! Tada ree: to su dve masline koje stoje kod Gospoda sve zemlje. (Zaharija 4, 16.1114) U vienju o dva maslinova stabla, koja su stajala pred Bogom, predstavljena su kako toe iz sebe zlatno ulje kroz zlatne levke u au svenjaka. Iz aa su se hranili svenjaci u Svetilitu, tako da su mogli da ire blistavu, stalnu svetlost. Tako se i od pomazanika koji stoje u Bojoj prisutnosti punina boanske svetlosti, ljubavi i sile prenosi Njegovom narodu, da i njegovi pripadnici drugima mogu prenositi svetlost, radost i osveenje. Oni koji su se tako obogatili, treba da bogate i druge blagom Boje ljubavi. Prilikom obnavljanja Gospodnjeg doma, Zorovavelj se suoavao s mnogostrukim tekoama. Od samog poetka, protivnici su dosaivali narodu Judinu i smetali mu u zidanju, te im zabranie oruanom silom. (Jezdra 4,4.23) Meutim, Gospod se umeao i stao na stranu graditelja, progovorio je preko svog proroka i rekao Zorovavelju: ta si ti, goro velika, pred Zorovaveljom? Ravnica. I on e izneti najvii kamen, s usklicima: milost, milost njemu! (Zaharija 4,7) U toku celokupne istorije Bojeg naroda velike planine tekoa, naizgled neprelazne, uzdizale su se pred onima koji su se trudili da izvre namere Neba. Gospod dozvoljava takve prepreke da se okua naa vera. Kada smo pritenjeni sa svih strana, tada je najbolje vreme da se pouzdamo u Boga i silu Njegovog Duha. Uvrivanje ive vere poveava duhovnu snagu i razvija nepokolebljivo poverenje. Na taj nain dua stie snagu da pobedi. Pred juriima vere nestaju prepreke koje sotona stavlja na put hrianinu; jer mu i sile Neba dolaze u pomo. I nita vam nee biti nemogue! (Matej 17,20) U svetu postoji obiaj da se svaki poetak obelei raskono i hvalisavo. Bog eli da dan malih stvari bude poetak slavne pobede istine i pravednosti. On ponekad elii svoje radnike dozvoljavajui da prou kroz razoaranja i prividne neuspehe. Njegova je namera da naue da savladaju tekoe. Ljudi su esto u iskuenju da pokleknu pred nevoljama i preprekama s kojima se suoavaju. Meutim, ako od samog poetka pa sve do kraja odre svoje poverenje, Bog e im prokriti put. Uspeh e postii ako se budu borili protiv tekoa. Pred Zorovaveljevim neustraivim duhom i nepokolebljivom verom velike planine tekoa pretvorie se u ravnicu; ruke Onoga koji je postavio temelj, ruke e njegove i dovriti posao. I on e izneti najvii kamen s usklicima: milost, milost njemu! (Zaharija 4,9.7) Ljudska sila i ljudska mo nisu osnovali Boju Crkvu, i nikada je nee ni razoriti. Crkva je utemeljena ne na steni ljudske snage, ve na Isusu Hristu, Steni vekova, i vrata paklena nee je nadvladati (Matej 16,18), Boja prisutnost daje stabilnost Njegovom delu. Ne uzdajte se u knezove, ni u sina ovejega, to je poruka koja

171

nam je upuena (Psalam 146,3). U miru i u uzdanju bie sila vaa! (Isaija 30,15) Boje slavno delo, utemeljeno na venim naelima pravednosti, nikada nee propasti. Ono e ii iz snage u snagu, ne silom ni krepou, nego duhom mojim, veli Gospod nad vojskama. (Zaharija 4,6) Obeanje: Ruke Zorovaveljeve osnovae ovaj dom, ruke e njegove i dovriti, doslovno se ispunilo (Zaharija 4,9). I stareine judejske zidae i napredovae po prorotvu Ageja proroka i Zaharije sina Idova, zidae i dovrie po zapovesti Boga Izrailjeva i po zapovesti Kira i Darija i Artakserksa, cara persijskoga. I dovri se taj dom do treega dana meseca Adara este godine carovanja cara Darija. (Jezdra 6,14.15) Kratko vreme posle dovrenja, obnovljeni Hram je bio posveen. I sinovi Izrailjevi, svetenici i Leviti i ostali izmeu onih koji se vratie iz ropstva posvetie taj dom Boji radujui se. Potom slavie... Pashu etrnaestoga dana prvoga meseca. (Jezdra 6,16.17.19) Drugi Hram nije bio ravan prvome po velianstvenosti, niti je bio poaen tako vidljivim dokazima boanske prisutnosti kao prvi Hram. Nikakvo ispoljavanje natprirodne sile nije obeleilo njegovo posveenje. Nikakav oblak slave nije vidljivo ispunio tek podignuto Svetilite. Nikakav oganj s Neba nije se spustio da spali rtvu na njegovom oltaru. ekina nije vie boravila izmeu heruvima u svetinji nad svetinjama; koveg, presto milosti, i ploe svedoanstva nisu se nalazile u njemu. Nikakav znak s Neba, sveteniku koji se molio, nije otkrivao Gospodnju volju. A ipak, to je bila graevina za koju je Bog preko proroka Ageja izjavio: Slava e ovoga doma poslednjega biti vea nego onoga prvoga! I potreu sve narode i doi e izabrani iz svih naroda i napuniu ovaj dom slave, veli Gospod nad vojskama. (Agej 2,9.7) Ueni ljudi stoleima su pokuavali da pokau kako se ispunilo Boje obeanje, upueno preko Ageja; ipak, dolasku Isusa iz Nazareta, enje svih naroda, koji je svojom prisutnou posvetio prostorije toga Hrama, mnogi su odbijali da priznaju bilo kakvo posebno znaenje. Oholost i neverovanje zaslepili su njihov um za pravo znaenje rei proroka. Drugi Hram je bio poastvovan, ne oblakom Gospodnje slave, ve prisustvom Onoga u kome ivi sva punina Boanstva telesno, samoga Boga, koji se pokazao u telu. (Koloanima 2,9; 1. Timotiju 3,16) Poastvovan linim prisustvom Isusa Hrista u toku Njegove zemaljske slube, ve samim tim, drugi Hram je nadmaio prvi po slavi. enja svih naroda je zaista doao u svoj Hram, kada je ovek iz Nazareta uio i leio u njegovim svetim tremovima.

49 poglavlje

U DANE CARICE JESTIRE

172

Uz Kirovu blagonaklonu dozvolu, skoro pedeset hiljada zarobljenih sinova Izrailjevih iskoristilo je prednost njegovog dekreta i vratilo se u zemlju svojih otaca. Meutim, ako se uporede sa stotinama hiljada Jevreja, koji su bili rasejani po provincijama MedoPersijskog carstva, povratnici su predstavljali samo mali ostatak. Ogromna veina Izrailjaca odluila je da ostane u zemlji svoga progonstva, umesto da se izloi tekoama putovanja i ponovnog nastanjivanja u svojim opustoenim gradovima i domovima. Prolo je dvadesetak i vie godina, a onda je Darije Histasp, monarh koji je tada vladao, izdao drugi dekret, isto toliko povoljan kao i prvi. Njime je Bog u svojoj milosti pruio jo jednu priliku Jevrejima u zemljama MedoPersijskog carstva da se vrate u zemlju svojih otaca. Gospod je predvideo teka vremena, koja e nastati u toku vladavine Kserksa, Asvira iz Knjige o Jestiri, i ne samo da je doveo do promene oseanja u srcu ljudi na vlasti, ve je nadahnuo i proroka Zahariju da pozove izgnanike da se vrate. Hej, hej, beite iz zemlje severne, govori Gospod, jer vas razasuh u etiri vetra nebeska, govori Gospod, glasila je poruka Izrailjevim plemenima, koja su se naselila u mnogim zemljama daleko od svog nekadanjeg doma. Hej, Sione, koji sedi kod keri vavilonske, izbavi se! Jer ovako veli Gospod nad vojskama: za slavom posla me k narodima koji vas oplenie, jer ko tie u vas, tie u zenicu oka njegova. Jer, evo, ja u mahnuti rukom svojom na njih, i bie plen slugama svojim, i poznaete da me je poslao Gospod nad vojskama. (Zaharija 2,69) Gospodnja namera od samog poetka je bila, da Mu pripadnici Njegovog naroda budu na ast na Zemlji, i u slavu Njegovom imenu. U toku dugih godina progonstva, On im je davao mnoge prilike da se vrate i postanu Mu verni. Neki su se opredelili da sluaju i ue; neki su nali spasenje usred nevolja. Mnogi meu njima trebalo je da se ubroje u ostatak koji e se vratiti. Oni su u nadahnutoj Rei bili uporeeni sa najviom granom visokog kedra koji e biti zasaen na gori visokoj i uzdignutoj, na visokoj gori Izrailjevoj. (Jezekilj 17,22.23) Samo oni kojima je Gospod podigao duh (Jezdra 1,5) vratili su se zahvaljujui Kirovom dekretu. Meutim, Bog nije prestao da poziva one koji su dobrovoljno ostali u zemlji svog izgnanstva i na mnogo naina omoguavao im je da se pridrue povratnicima. Ipak, mnotvo onih koji se nisu odazvali Kirovom dekretu, ostalo je neosetljivo i prema kasnijim pozivima, ak i onda kada ih je Zaharija opomenuo da bez odlaganja bee iz Vavilona, i nije poslualo poziv. U meuvremenu, u MedoPersijskom carstvu stanje se brzo menjalo. Darije Histasp, u toku ije vladavine su Jevreji uivali izuzetne prednosti, dobio je naslednika Kserksa Velikog. Upravo u toku njegove vladavine Jevreji, koji su propustili priliku da posluaju poruku da bee, suoili su se s velikom i stranom krizom. Poto su odbili da iskoriste priliku, koju im je Bog pruio, i pobegnu, sada su morali da se suoe sa smru. Sotona se u to vreme posluio Amanom Agagejom, beskrupuloznim ovekom na visokom poloaju u Medo Persiji, da se suprotstavi Bojim namerama. Aman je gajio ogorenu mrnju prema Mardoheju Jevrejinu. Mardohej nije uinio nikakvo zlo Amanu, ali je odbijao da mu ukae potovanje koje je bilo ravno oboavanju. Nezadovoljan da digne ruke na Mardoheja samoga, Aman se zaverio da istrebi sve Judejce to bejahu po svemu carstvu Asvirovu, narod Mardohejev. (Jestira 3,6) Prevaren Amanovim lanim izjavama, Kserks je prihvatio nagovor da izda dekret o pogubljenju svih Jevreja rasejanih i rasutih po svim zemljama MedoPersijskog carstva (Jestira 3,8). Bio je odreen poseban dana u koji e Jevreji biti pobijeni, a njihova imovina oduzeta. Car nije ni razmiljao o dalekosenim posledicama koje bi izazvalo potpuno izvrenje ovog dekreta. Sam sotona, prikriveni zaetnik celog plana, pokuavao je da oisti Zemlju od onih koji su uvali znanje o pravome Bogu. U svim zemljama, u koje god mesto doe re careva i zapovest njegova, bi velika alost meu Jevrejima i post i pla i jauk, i mnogi u kostreti i u pepelu leahu. (Jestira 4,3) Dekreti Miana i Persijanaca nisu se mogli opozvati; naizgled nije bilo nade, svi Izrailjci bili su osueni na propast. Meutim, zavere neprijatelja bile su onemoguene Silom koja vlada nad sinovima ovejim. Po Bojem provienju, Jestira Jevrejka koja se bojala Najviega, postala je carica u MedoPersijskom carstvu. Mardohej je bio njen bliski roak. Pritisnuti nevoljom, odluili su da se obrate Kserksu i mole za svoj narod. Jestira je trebalo da se kao posrednik, nepozvana pojavi u njegovoj blizini. Mardohej je rekao: I ko zna nisi li za ovakvo vreme dola do carstva. (Jestira 4,14) Kriza s kojom se Jestira suoila zahtevala je brzu i ozbiljnu akciju; ali oboje, i ona i Mardohej, dobro su znali da e svi njihovi napori biti uzaludni, ako Bog ne bude mono delovao u njihovu korist. Zato je Jestira odredila vreme da razgovara s Bogom, Izvorom svoje snage. Kazala je Mardoheju: Idi, skupi sve Judejce koji se nalaze u Susanu, i postite za mene, i ne jedite i ne pijte za tri dana ni danju ni nou, i ja u sa svojim devojkama postiti takoer, pa u onda otii caru, ako i nije po zakonu i ako poginem, neka poginem. (Jestira 4,16) Dogaaji koji su se odvijali brzo, jedan za drugim, Jestirina pojava pred carem, izrazita naklonost koju joj je

173

ukazao, gozba cara i carice sa Amanom kao jedinim gostom, careva nesanica, javna poast ukazana Mardoheju, ponienje i Amanov pad posle otkrivanja njegove lukave zavere, sve su to delovi poznatog izvetaja. Bog je udesno delovao u korist svog pokajnikog naroda; a suprotni dekret koji je car izdao, dozvoljavajui Jevrejima da brane svoj ivot, po svim provincijama carstva uurbano su objavili glasnici na konjima, koji otidoe brzo i hitno po zapovesti carevoj. I u svakoj zemlji i u svakom gradu, gde god doe zapovest careva i naredba njegova, bee radost i veselje meu Judejcima, gozba i blagi dani, i mnogi iz naroda zemaljskih postajahu Judejci, jer ih spopade strah od Jevreja. (Jestira 8,14.17) Na dan odreen za njihovo unitenje skupie se Judejci u svojim gradovima po svim zemljama cara Asvira da dignu ruke na one koji im traahu zlo; i niko ne mogae stajati pred njima, jer strah od njih popade sve narode. Aneli, koji su silni krepou, dobili su zapovest od Boga da zatite Njegov narod dok brani ivot svoj. (Jestira 9,2.16) Mardohej je dobio poasno mesto koje je nekada zauzimao Aman. On je bio drugi do cara Asvira i velik u Judejaca i mio mnotvu brae svoje (Jestira 10,3), jer se trudio da unapredi blagostanje Izrailja. Tako je Bog jo jednom svom narodu osigurao naklonost medopersijskog dvora, omoguavajui izvrenje svoje namere da ga vrati u njegovu zemlju. Meutim, trebalo je ekati jo nekoliko godina, do sedme godine vladavine Artakserksa I, naslednika Kserksa Velikog, da se znaajniji broj Judejaca predvoen Jezdrom vrati u Jerusalim. Teka iskustva koja je doiveo Boji narod u vreme Jestire, nisu bila ograniena samo na te dane. Pisac Otkrivenja, gledajui kroz vekove sve do poslednjeg vremena, kae: I razgnevi se zmija na enu i otide da se pobije s ostatkom semena njena koje dri zapovesti Boje i svedoanstvo Isusa Hrista. (Otkrivenje 12,17) Neki koji danas ive na Zemlji bie svedoci ispunjenja ovih rei. Isti duh koji je u davna vremena navodio ljude da progone pravu Crkvu i u budunosti e ih nagovarati da zauzmu isti stav prema onima koji ostanu verni Bogu. ak i sada se obavljaju pripreme za poslednju veliku bitku. Dekret koji e konano biti proglaen protiv ostatka Bojeg naroda bie vrlo slian dekretu koji je Asvir izdao protiv Jevreja. Neprijatelji prave Crkve u maloj grupi koja potuje zapovest o danu odmora vide danas Mardoheja na vratima. Potovanje koje Boji narod ukazuje Bojem zakonu predstavlja stalni ukor onima koji su odbacili strah Gospodnji i gaze Subotu, Njegov dan odmora. Sotona e probuditi ogorenje protiv manjine koja odbija da prihvati iroko prihvaene obiaje i tradicije. Ljudi od ugleda i poloaja pridruie se bezakonicima i nasilnicima i dogovarati se protiv Bojeg naroda. Bogatstvo, umne sposobnosti, obrazovanje sloie se da njegove pripadnike izloe preziru. Surovi vladari, svetenici i vernici zaverie se protiv njih. Glasom i perom, hvalisanjem, pretnjama, ismejavanjem, trudie se da potkopaju njihovu veru. Lanim opisima i ljutitim pozivima ljudi e potpaljivati strasti u narodu. Poto nee moi da navedu Tako ree Gospod, protiv branilaca biblijskog dana odmora, pribei e nasilnim zakonskim merama da nadoknade taj nedostatak. Da bi osigurali svoju popularnost i sledbenike, zakonodavci e se pokoriti zahtevima za izvoenje zakona o nedelji. Meutim, oni koji se boje Boga ne mogu da prihvate ustanovu koja kri propise Dekaloga. Na tom bojnom polju vodie se poslednja velika bitka u sukobu izmeu istine i zablude. Nismo ostavljeni da budemo u nedoumici to se tie njegovog ishoda. Danas, kao i u Jestirine i Mardohejeve dane, Gospod e odbraniti svoju istinu i svoj narod.

174

50 poglavlje

JEZDRA, SVETENIK I KNjIEVNIK

Artakserks Longiman stupio je na presto MedoPersije, oko sedamdeset godina posle povratka prvih izgnanika predvoenih Zorovaveljom i Isusom, sinom Josedekovim. Ime ovoga vladara povezano je sa svetom istorijom preko niza znaajnih dogaaja. Upravo u vreme njegove vladavine iveli su i delovali Jezdra i Nemija. On je 457. godine pre Hrista izdao trei i konani dekret o obnavljanju Jerusalima. U toku njegove vladavine vratila se grupa Jevreja pod Jezdrom, dovreno je obnavljanje jerusalimskih zidova pod Nemijom i njegovim pomonicima, reorganizovana je sluba u Hramu i izvrena velika verska reforma pod upravom Jezdre i Nemije. U toku svoje duge vladavine esto je pokazivao naklonost prema Bojem narodu, a svoje poverljive i omiljene jevrejske prijatelje, Jezdru i Nemiju, smatrao je ljudima koje je Bog izabrao i kojima je poverio posebno delo. Iskustvo koje je Jezdra stekao dok je iveo meu Jevrejima, koji su ostali u Vavilonu, bilo je tako neobino da je privuklo panju cara Artakserksa i izazvalo njegovu pozitivnu reakciju. Jezdra je s njime esto slobodno razgovarao o sili Boga nebeskoga i o boanskoj nameri da Jevreje vrati u Jerusalim. Roen kao pripadnik Aronovog potomstva, Jezdra je dobio sveteniko obrazovanje. Poznavao je, osim toga, i spise maga, astrologa i mudraca iz MedoPersijskog carstva. Meutim, nije bio zadovoljan svojim duhovnim stanjem. eznuo je da uspostavi potpuni sklad sa Bogom, eznuo je za mudrou koja e mu pomoi da ostvari boansku volju. Zato je upravio srce svoje da istrauje zakon Gospodnji i da ga izvruje. (Jezdra 7,10). To ga je navelo da se posveti marljivom prouavanju istorije Bojeg naroda, zapisanoj u spisima proroka i careva. Pretraivao je istorijske i poetske delove Biblije da shvati zato je Bog dozvolio da Jerusalim bude razoren i da Njegov narod bude odveden u ropstvo u daleku neznaboaku zemlju. Posebnu panju Jezdra je posveivao iskustvima koja je Izrailj stekao od vremena davanja obeanja Avramu. Prouavao je uputstva objavljena na Sinaju i u toku dugog razdoblja lutanja pustinjom. Jezdrino srce bilo je dirnuto dok je sve vie i vie upoznavao Boje postupanje prema svojoj deci, dok je sve bolje shvatao svetost Zakona koji je bio objavljen na Sinaju. Doiveo je novo i potpuno obraenje i odluio da paljivo proui izvetaje iz svete istorije i da to znanje iskoristi tako da donese blagoslov i svetlost svom narodu. Jezdra se potrudio da svoje srce pripremi za posao koji mu je, bar po njegovom uverenju, predstojao. Iskreno je traio Gospoda i molio se da bude mudar uitelj u Izrailju. I dok je uio da svoj um i svoju volju pokori boanskoj kontroli, njegov ivot bio je obogaen naelima pravog posveenja, koja su tokom kasnijih godina imala pozitivan uticaj, ne samo na mlade koji su traili njegovu pomo, ve i na sve ostale koju su dolazili u dodir s njim. Bog je izabrao Jezdru da poslui kao orue dobra u Izrailju, da vrati ugled koji je sveteniki stale za vreme izgnanstva u velikoj meri izgubio. Jezdra se razvio u oveka velike uenosti i postao vet zakonu Mojsijevu (Jezdra 7,6). Ove osobine uinile su ga istaknutom linou u MedoPersijskom carstvu. Jezdra je postao Boji predstavnik, uio je ljude koji su iveli oko njega naelima koja vladaju Nebom. U preostalim godinama svoga ivota, bez obzira da li se nalazio u blizini dvora medopersijskog cara ili u Jerusalimu, posao uitelja smatrao je svojim osnovnim ivotnim zvanjem. Dok je drugima prenosio istine koje je nauio, poveavala se njegova radna sposobnost. Postao je ovek pobonosti i revnosti. Bio je Gospodnji svedok svetu, svedoei o sili biblijske istine koja oplemenjuje ovekov svakodnevni ivot. Jezdrini napori da oivi zanimanje za prouavanje Pisma imali su svoj trajni temelj u njegovom neumornom ivotnom delu uvanja i umnoavanja svetih spisa. On je sakupljao sve prepise Zakona do kojih je mogao doi, davao ih na prepisivanje i onda delio ljudima. ista re, tako umnoena i stavljena u ruke mnogim ljudima, irila je znanje koje je imalo neprocenljivu vrednost. Jezdrina vera da e Bog uiniti veliko delo za svoj narod, navela ga je da Artakserksu govori o svojoj elji da

175

se vrati u Jerusalim, oivi zanimanje prema prouavanju Boje rei i pomogne svojoj brai u obnavljanju Svetog grada. Car je duboko dirnut sluao, dok je Jezdra izraavao svoje neogranieno pouzdanje u Boga Izrailjevog, u Njegovu neogranienu mogunost da zatiti svoj narod i da se pobrine za njega. On je dobro znao da se Izrailjci vraaju u Jerusalim da bi mogli da slue Gospodu; ipak, njegovo poverenje u Jezdrino potenje bilo je toliko veliko da mu je ukazao posebnu naklonost, odobrio njegov zahtev i dao mu bogate darove za obavljanje slubi u Hramu. Proglasio ga je posebnim predstavnikom MedoPersijskog carstva i dao mu velika ovlaenja za ostvarenje namera koje su mu bile na srcu. Dekret Artakserksa Longimana o obnavljanju i izgraivanju Jerusalima, trei po redu koji je izdat posle isteka sedamdeset godina izgnanstva, znaajan je po izrazima koji se odnose na Boga nebeskoga, po priznavanju Jezdrinih dostignua i po velikodunosti u davanju prava ostatku Bojeg naroda. Artakserks govori o Jezdri kao o sveteniku, knjievniku, vetome stvarima koje je zapovedio Gospod i uredbama Njegovim u Izrailju, knjievniku vetome zakonu Boga nebeskoga. Car se pridruio svojim savetnicima u velikodunom prilaganju Bogu Izrailjevu kojemu je stan u Jerusalimu, osim toga, pobrinuo se da mnogi visoki trokovi budu plaeni iz carske riznice. (Jezdra 7,11.12.15.20) Jer se alje od cara i od sedam savetnika njegovih, naglasio je Artakserks Jezdri, da nadgleda Judeju i Jerusalim po zakonu Boga svojega koji ti je u rukama. Osim toga dodao je: to god zapovedi Bog nebeski odmah da se uini za dom Boga nebeskoga da ne doe gnev na carstvo, na cara i na sinove njegove! (Jezdra 7,14.23) Dajui dozvolu Izrailjcima da se vrate, Artakserks se pobrinuo da se svetenicima vrate njihova nekadanja prava i da oni obavljaju svoje nekadanje slube. O tome je ovako rekao: I jo vam javljamo da se ni od jednoga izmeu svetenika i Levita i pevaa i vratara i Netineja i drugih slugu toga doma Bojega ne sme uzimati danak ni porez ni carina. Naredio je da se postave i graanski inovnici koji e pravedno upravljati narodom u skladu s judejskim zakonskim pravilima. A ti, Jezdra, po mudrosti Boga svojega koja ti je data postavi upravitelje i sudije da sude svemu narodu to je s one strane reke izmeu svih koji znaju zakon Boga tvojega, a ko ne zna, uite ga. A ko ne bi izvravao zakona Boga tvojega i zakona careva odmah da mu se sudi, bilo da se pogubi ili da se progna ili da se oglobi ili da se baci u tamnicu. (Jezdra 7,2426) I tako je, u skladu s dobrom rukom Boga njegova koji bee s njim, Jezdra nagovorio cara da osigura povoljne uslove za povratak svih sinova Izrailjevih, svetenika i Levita iz MedoPersijskog carstva, koji hoe od svoje volje da idu s njime u Jerusalim. (Jezdra 7,9.13) Tako je Judejcima u rasejanju ponovo bila pruena mogunost da se vrate u zemlju sa ijim su posedovanjem bila vezana obeanja domu Izrailjevu. Ovaj dekret izazvao je veliku radost meu onima koji su zajedno sa Jezdrom prouavali Boje namere prema Njegovom narodu. Zato je Jezdra uzviknuo: Blagosloven da je Gospod Bog otaca naih koji dade to caru u srce da ukrasi dom Gospodnji u Jerusalimu i dade mi te naoh milost pred carem i savetnicima njegovim i pred svim silnim knezovima carevim. (Jezdra 7,27.28) Boje provienje jasno se pokazalo prilikom izdavanja ovog dekreta cara Artakserksa. Neki su to shvatili i radosno iskoristili priliku da se vrate pod tako povoljnim okolnostima. Bilo je odreeno mesto opteg okupljanja i u odreeno vreme okupili su se oni koji su bili eljni da krenu u Jerusalim, spremni za dugo putovanje. Jezdra kae: I sabrah ih kod reke koja tee u Avu, i onde stajasmo u okolu tri dana! (Jezdra 8,15) Jezdra je oekivao da e se veliki broj izgnanika vratiti u Jerusalim, ali je broj onih koji su se odazvali pozivu bio razoaravajue mali. Mnogi, koji su stekli kue i zemlju, nisu pokazivali elju da se odreknu svoga imanja. Uivali su u dokolici i udobnosti i bili potpuno zadovoljni da ostanu. Njihov primer posluio je kao smetnja drugima, koji bi se inae moda odluili da svoj deo potrae meu onima koji su sa verom krenuli. Kada je Jezdra pregledao grupu koja se okupila, iznenadio se to nije naao nijednoga od sinova Levijevih. Gde su pripadnici plemena koje je bilo odvojeno za svetu slubu u Hramu? Na poziv: Ko e stati na Gospodnju stranu? Trebalo je da se Leviti prvi odazovu! Za vreme izgnanstva, a i posle njega, njima su bile date mnoge povlastice. Oni su sa punom slobodom mogli da slue duhovnim potrebama svoje brae u izgnanstvu. Bile su podignute sinagoge u kojima su svetenici obavljali bogosluenja i pouavali narod. Potovanje Subote i obavljanje svetih obreda, svojstvenih jevrejskoj veri, nije bilo ogranieno. Meutim, u godinama koje su prolazile od isteka izgnanstva, menjale su se okolnosti i mnoge nove odgovornosti polagane su na plea stareina u Izrailju. Hram u Jerusalimu bio je obnovljen i posveen i bilo je potrebno mnogo vie svetenika za obavljanje slube. Postojala je i velika potreba za posveenim ljudima koji e pouavati narod. Osim toga, pretila je opasnost da e Jevrejima koji ostanu u Vavilonu biti ograniena verska sloboda. Preko proroka Zaharije, a i putem novijih iskustava, koja su stekli u tekim vremenima Jestire i Mardoheja, Jevreji u MedoPersijskom carstvu bili su jasno opomenuti da se vrate u svoju zemlju. Dolo je

176

vreme kada je za njih postalo opasno da i dalje ive okrueni neznaboakim uticajima. Uzimajui u obzir ove promenjene okolnosti, svetenici u Vavilonu trebalo je da brzo shvate da je izdavanje dekreta poseban poziv za njih da se vrate u Jerusalim. Car i njegovi knezovi obavili su i vie nego svoj deo posla da omogue povratak. Oni su osigurali dovoljno sredstava, ali, gde su se sakrili ljudi? Sinovi Levijevi izostali su u vreme kada bi njihova odluka da prate svoju brau mogla pokrenuti i druge da slede njihov primer. Njihova udna ravnodunost predstavlja alosno otkrivenje o tome koliko je Izrailjcima u Vavilonu bilo stalo da se ostvari Boja namera sa Njegovim narodom. Jo jednom je Jezdra pozvao Levite, odnosno, poslao im je hitnu poruku da se pridrue povratnicima. Da bi naglasio vanost brzog odazivanja, zajedno sa porukom poslao je i neke glavare Izrailja i uitelje da je podupru (Jezdra 7,28; 8,16). Dok su se povratnici zajedno sa Jezdrom zadravali u logoru, ovi pouzdani ljudi pourili su natrag s namerom da dovedu sluge za dom Boga Izrailjeva (Jezdra 8,17). Poziv je bio prihvaen; neki koji su do tada oklevali, ipak su odluili na pou. Sve u svemu, oko etrdeset svetenika i dve stotine i dvadeset Netineja ljudi na koje se Jezdra mogao osloniti kao na mudre propovednike, dobre uitelje i pomagae, dolo je u logor. Sada su svi bili spremni da krenu. Pred njima je bilo putovanje koje e potrajati nekoliko meseci. Ljudi su sa sobom uzimali svoje ene i decu i svoju imovinu, osim velikog blaga koje je bilo namenjeno Hramu i njegovim slubama. Jezdra je bio svestan da ga na putu ekaju neprijatelji; spremni da opljakaju i unite i njega i njegovo drutvo, ali od cara nije traio nikakvu oruanu pratnju. Kasnije je objasnio: Jer me bejae stid iskati od cara vojske i konjanika da nas brane od neprijatelja putem, jer bejasmo rekli caru, govorei: ruka je Boga naega na dobro nad svima koji ga trae, i jaina je njegova i gnev na sve koji ga ostavljaju. (Jezdra 8,22) U ovom sluaju, Jezdra i njegovi pratioci videli su priliku da proslave Boje ime pred neznabocima. Vera u mo ivoga Boga ojaae ukoliko sami Izrailjci sada pokau neogranienu veru u svog boanskog Vou. Odluili su stoga da se potpuno oslone na Njega. Nee traiti nikakvu vojniku pratnju. Neznabocima nee pruiti nijednu priliku da ljudskoj snazi pripiu slavu koja pripada jedino Bogu. Nisu mogli da dozvole da se u mislima njihovih neznaboakih prijatelja pojavi makar i traak sumnje u iskrenost njihovog oslanjanja na Boga svojih otaca. Snaga se moe stei, ne bogatstvom, niti silom i uticajem idolopoklonika, ve Bojom naklonou! Jedino kada pred oima budu imali Gospodnji zakon, kada se budu trudili da ga ispune, bie zatieni. Ovo poznavanje uslova pod kojima e nastaviti da uivaju blagoslove iz Boje ruke dalo je i vie nego uobiajenu sveanost slubi posveenja koju su odrali Jezdra i njegova grupa vernih dua neposredno pre polaska. Tada oglasih onde na reci Avi post! Jezdra ovako opisuje ovo iskustvo: Da bismo se ponizili pred Bogom svojim i izmolili od Njega srean put sebi i deci svojoj i svemu blagu svojemu! Tako postismo i molismo Boga svojega za to, i umolismo ga. (Jezdra 8,21.23) Boji blagoslovi, meutim, ne ine nepotrebnim razboritost i opreznost. Kao posebnu meru sigurnosti prilikom uvanja blaga, Jezdra je odvojio izmeu glavara svetenikih dvanaest, ljudi ija je vernost i odanost bila dokazana, i izmerio im srebro i zlato i sudove, priloge domu Boga naega to priloi car i savetnici njegovi i knezovi njegovi i sav narod Izrailjev. Ovi ljudi sveano su se zakleli da e postupati kao budni straari nad blagom koje je bilo povereno njihovom staranju. Jezdra je izjavio: Vi ste sveti Gospodu i ovi su sudovi sveti i ovo srebro i zlato dragovoljni je prilog Gospodu Bogu otaca vaih. Pazite i uvajte, dokle ne izmerite pred glavarima svetenikim i Levitima i glavarima otakih domova Izrailjevih u Jerusalimu u kletima doma Gospodnjega. (Jezdra 8,24.25.28.29) Napor koji je uloio Jezdra da osigura prenoenje i uvanje Gospodnje riznice prua nam pouku dostojnu paljivog prouavanja. Bili su izabrani jedino ljudi ija je poverljivost bila proverena i oni su dobili jasna uputstva o odgovornosti koja im je bila poverena. Postavljajui verne slubenike da deluju kao rizniari Gospodnjih dobara, Jezdra je naglasio neophodnost i vrednost reda i organizacije u Bojem delu. U toku nekoliko dana koje su Izrailjci proveli na reci, preduzete su sve neophodne mere za organizovanje dugog putovanja. Jezdra pie: I poosmo od reke Ave dvanaestoga dana prvoga meseca da idemo u Jerusalim i ruka Boga naega bee nad nama i izbavi nas iz ruku neprijateljskih i zasedakih na putu. (Jezdra 8,31) Na putu su proveli oko etiri meseca, jer je mnotvo koje je pratilo Jezdru, ukupno nekoliko hiljada dua, ukljuujui ene i decu, zahtevalo sporo kretanje. Meutim, svi su bili zatieni i sigurni. Neprijatelji su bili spreeni da im nanesu tetu. Njihovo putovanje bilo je uspeno i prvoga dana petoga meseca sedme godine Artakserksovog vladanja stigli su u Jerusalim.

177

51 poglavlje

DUHOVNO OBNOVLjENjE
Jezdra je u pravo vreme stigao u Jerusalim. Oseala se velika potreba za njegovom prisutnou i njegovim uticajem. Njegov dolazak ulio je hrabrost i nadu u srca mnogih koji su dugo delovali u tekim okolnostima. Od dolaska prve grupe prognanika pod vostvom Zorovavelja i Isusa, sina Josedekova, pre vie od sedamdeset godina, mnogo posla bilo je obavljeno. Hram je bio dovren, gradske zidine delimino popravljene. Meutim, jo mnogo posla trebalo je dovriti. Meu onima koji su se u toku preanjih godina vratili u Jerusalim mnogi su ostali verni Bogu sve do kraja ivota; ali, znaajan broj njihove dece i unuka zanemarivao je svetost Bojeg zakona. ak su i neki slubenici na uglednim poloajima iveli u otvorenom grehu. Njihovo ponaanje u velikoj meri ponitavalo je napore za unapreenje Bojeg dela; jer dok je otvoreno krenje Zakona prolazilo bez ukora, blagoslovi Neba nisu mogli da se izlivaju na narod. Upravo je Boje provienje navelo Jezdru da sa onima koji su putovali s njim odrava sastanke na kojima su zajedniki traili Gospoda. Iskustva koja su nedavno stekli na svom putovanju iz Vavilona, prolazei bez zatite bilo koje ljudske sile, osigurala su im bogate duhovne pouke. Mnogi su ojaali u veri; i kada su poeli da se meaju sa obeshrabrenim ili ravnodunim stanovnicima Jerusalima, svojim uticajem snano su poduprli reformu koja je ubrzo zapoela. etvrtoga dana posle dolaska, poverenici su blago u srebru i zlatu, zajedno sa sudovima za slubu u Svetilitu, predali slubenicima Hrama, u prisutnosti svedoka, i sa potpunom tanou. Svaki komad bio je proveren, na broj i na meru. (Jezdra 8,34) Izgnanici koji su se sa Jezdrom vratili iz ropstva prineli su rtvu paljenicu Bogu Izrailjevu, kao rtvu za greh i kao izraz svoje zahvalnosti, kao rtvu zahvalnicu za zatitu koju su im u toku putovanja pruali sveti aneli. I predadoe zapovesti careve namesnicima carevim i knezovima s one strane reke, i oni potpomogoe narod i dom Boji. (Jezdra 8,35.36) Ubrzo posle toga neki znaajni ljudi u Izrailju izali su pred Jezdru sa vrlo ozbiljnim pritubama. Naime, neki od naroda Izrailjeva, i od svetenika i Levita otili su tako daleko u svom nepotovanju svetih Gospodnjih naredaba da su se poenili pripadnicama okolnih neznaboakih naroda. Jezdri je bilo reeno: Uzee keri njihove sebi i sinovima svojim, te se pomea sveto seme s narodima zemaljskim, i ruka svetenika i glavarska bee prva u tom prestupu. (Jezdra 9,1.2) Prouavajui uzroke koji su doveli do vavilonskog ropstva, Jezdra je shvatio da se otpad Izrailja u velikoj meri moe pripisati meanju s neznaboakim narodima. Video je da su mogli izbei mnoga alosna i poniavajua iskustva da su posluali Boju naredbu da ostanu odvojeni od okolnih naroda. Sada, kada je saznao da se uprkos iskustvima iz prolosti istaknuti glavari usuuju da prekre zakone koji su bili dati da budu brana protiv otpada, njegovo srce se uskolebalo. Pomislio je na Boju dobrotu koja je narodu ponovo dala uporite u rodnoj zemlji i ispunio se pravednim gnevom i alou zbog njihove nezahvalnosti. Sam je o tome rekao: I kada to uh, razdreh haljinu svoju i plat svoj, i skuboh kosu sa glave svoje i bradu svoju, i sedoh tuan. I skupie se k meni svi koji se bojahu rei Boga Izrailjeva za prestup onih koji dooe iz ropstva i ja seah tuan do veernje rtve. (Jezdra 9,3.4) U vreme veernje rtve Jezdra je ustao i, jo jednom razderavi svoju haljinu i svoj plat, pao na svoja kolena i rasteretio svoju duu uputivi molitvu Nebu. Rairivi ruke svoje prema Gospodu, uzviknuo je: Boe moj,

178

stidim se i sramim se podignuti oi svoje k tebi, Boe moj; jer bezakonja naa namnoie se svrh glave i krivice nae narastoe do neba. Zatim je nastavio svoju molitvu: Od vremena otaca naih do danas pod krivicom smo velikom, i za bezakonja svoja bismo predani mi i carevi nai i svetenici nai u ruke carevima zemaljskim pod ma, u ropstvo, u grabe i u sramotu, kao to se vidi danas. A sada zaas doe nam milost od Gospoda Boga naega, te nam ostavi ostatak i dade nam klin u svetom mestu svom da bi prosvetlio oi nae Bog na i dao nam da malo odahnemo u ropstvu svojemu. Jer roblje smo, ali u ropstvu naemu nije nas ostavio Bog na, nego nam dade te naosmo milost pred carevima persijskim davi nam da odahnemo da podignemo dom Boga svojega i opravimo pustoline njegove, i davi nam ogradu u Judeji i u Jerusalimu. Sada, dakle, ta da kaemo, Boe na, posle toga? Jer ostavismo zapovesti tvoje, koje si zapovedio preko slugu svojih proroka... i posle svega to doe na nas za zla dela naa i za veliku krivicu nau, jer si nas, Boe na, pokarao manje nego to gresi nai zasluuju i dao si nam ostatak ovakav, eda li emo opet prestupati zapovesti tvoje i prijateljiti se s ovim gadnim narodima? Ne bi li se razgnevio na nas dokle nas ne bi potro da nijedan ne ostane i ne izbavi se? Gospode Boe Izrailjev! Ti si pravedan, jer ostasmo ostatak, kao to se vidi danas. Evo, mi smo pred tobom s krivicom svojom, premda se ne moe stajati pred tobom za to! (Jezdra 9,6 15) alost Jezdre i njegovih pomonika zbog zala, koja su se podmuklo uvukla u samo srce Gospodnjeg dela, dovela je do pokajanja. Mnogi od onih koji su pogreili bili su duboko dirnuti. I narod plakae veoma. (Jezdra 10,1) U ogranienom obimu poeli su da shvataju odvratnost greha i uas koji obuzima Boga dok ga posmatra. Uvideli su svetost Zakona izgovorenog na Sinaju i mnogi su zadrhtali pri pomisli da ga mogu prestupiti. Jedan od prisutnih, po imenu Sehanija, priznao je istinitost svih Jezdrinih rei. Mi smo sagreili Bogu svojemu to uzesmo ene tuinke iz naroda zemaljskih, ali jo ima nadanja Izrailju za to! Sehanija je predloio da svi oni koji su prestupili Zakon uine zavet s Gospodom i prihvate presudu koja e im biti izreena po zakonu. Jezdru je pozvao: Ustani, jer je ovo tvoj posao, a mi emo biti uza te, budi slobodan i radi! Tada usta Jezdra i zakle glavare svetenike i Levite i svega Izrailja da uine tako. (Jezdra 10,25) To je bio poetak velike reforme. Beskrajno strpljivo i taktino, paljivo uzimajui u obzir prava i dobrobit svakog pojedinca, Jezdra i njegovi saradnici trudili su se da upute pokajniki Izrailj na pravi put. Iznad svega ostaloga, Jezdra je bio uitelj Zakona, i poto se lino ukljuivao u ispitivanje svakog sluaja, trudio se da ubedi narod u svetost ovoga Zakona i u blagoslove koje e stei njegovim potovanjem. Gde god se Jezdra naao, nastupilo je buenje zanimanja za prouavanje svetih spisa. Bili su postavljeni uitelji da pouavaju narod; Zakon je bio uzdizan i stavljan na poasno mesto. Istraivane su knjige proroka, a tekstovi koji su nagovetavali dolazak Mesije donosili su nadu i utehu mnogom alosnom i umornom srcu. Prolo je vie od dve hiljade godina otkako je Jezdra upravio srce svoje da istrauje zakon Gospodnji i da ga izvruje (Jezdra 7,10), ali proticanje vremena nije oslabio uticaj njegovog pobonog primera. Tokom mnogih stolea izvetaj o njegovom posveenom ivotu nadahnjivao je mnoge da odlue da istrauju zakon Gospodnji i da ga izvravaju. Jezdrine pobude bile su uzviene i svete; u svemu to je inio bio je pokrenut dubokom ljubavlju prema duama. Sauee i nenost koje je on pokazivao prema onima koji su greili, ili namerno ili zbog neznanja, trebalo bi da budu oigledan primer svima koji se trude da sprovedu reforme. Boje sluge moraju da budu vrste kao stena, kada se radi o naelima, ali, ipak, treba da pokau sauee i strpljenje. Slino Jezdri, treba da ue prestupnike putu ivota, otkrivajui im naela koja predstavljaju temelj svih dobrih dela. U ovo nae vreme u svetu, kada se sotona na razne naine trudi da zaslepi oi ljudi i ena prema obavezujuim zahtevima Bojeg zakona, neophodni su ljudi koji e biti u stanju da mnoge navedu da drhte pred zapovestima Boga naega. (Jezdra 10,3) Potrebni su pravi reformatori, koji e prestupnicima ukazati na velikog Zakonodavca i pouiti ih da je zakon Gospodnji savren, da krepi duu. (Psalam 19,7) Potrebni su ljudi koji savreno poznaju Pismo, ljudi ija svaka re i delo uzdiu uredbe Gospodnje, ljudi koji se trude da ojaaju veru. Neophodni su uitelji, o kako su samo neophodni, koji e srca nadahnjivati potovanjem i ljubavlju prema Pismu. Sveopte bezakonje, koje danas preovladava, u velikoj meri moe se pripisati proputanju u prouavanju i sluanju Pisma, jer kada se odbaci Boja re, onda se odbaci i njena sila da suzbije zle strasti nepreporoenog srca. Ljudi seju u telo i od tela anju pokvarenost. Zajedno sa odbacivanjem Biblije dolo je i do odbacivanja Bojeg zakona. Doktrina da su ljudi osloboeni poslunosti boanskim propisima oslabila je silu moralnih obaveza i otvorila brane bezakonju da provali u svet. Bezakonje, razuzdanost i pokvarenost zapljuskuju nas kao nezadriva bujica. Na sve strane uoavamo zavist, zla sumnjienja, licemerje, otuenje, suparnitvo, sukobe, izneveravanje svetog poverenja, poputanje

179

strastima. Celokupni sistem religijskih naela i doktrina, koji treba da ini temelj i okvir drutvenog ivota, izgleda da se ljulja, spreman da padne i da se raspadne. U poslednjim danima istorije ove Zemlje glas koji se uo sa Sinaja i dalje se uje: Nemoj imati drugih bogova uza me! (2. Mojsijeva 20,3) ovek koji je uzdigao svoju volju nasuprot Bojoj, ne moe da utia glas zapovesti. Ljudski um ne moe da zaobie svoje obaveze prema vioj sili. Teorije i spekulacije mogu se umnoavati; ljudi mogu pokuavati da nauku suprotstave otkrivenju i tako uklone Boji zakon; ali glasno i sve glasnije odjekuje zapovest: Gospodu Bogu svojemu poklanjaj se i njemu jedinome slui! (Matej 4,10) Ne moe se govoriti o slabljenju ili jaanju Gospodnjeg zakona. Kakav je uvek bio, takav e i ostati. On je uvek postojao i uvek e postojati kao pravedan, dobar i savren sam po sebi. On se ne moe ukinuti ni promeniti. Dati mu ast ili ga osramotiti, to su samo ljudski pojmovi! Izmeu ljudskih zakona i Gospodnjih propisa doi e do poslednjeg velikog sukoba u velikoj borbi izmeu dobra i zla. Mi sada upravo ulazimo u tu bitku, ne u bitku izmeu suparnikih Crkava koje se bore za prevlast, ve izmeu religije Biblije i religija bajki i tradicija. Sile koje su se ujedinile protiv istine ve sada su aktivno na delu. Boja sveta Re, koja nam je predata uz tako visoku cenu trpljenja i prolivanja krvi, malo se ceni. Samo je retki pojedinci stvarno prihvataju kao pravilo ivota. Neverstvo preovladava u zastraujuoj meri, ne samo u svetu, ve i u Crkvi. Mnogi su doli dotle da odbacuju doktrine koje predstavljaju stubove hrianske vere. Upeatljive injenice o stvaranju, koje su objavili nadahnuti pisci, pad oveka, pomirenje, trajnost zakona sve je to praktino odbacio svet koji sebe smatra hrianskim. Hiljade koje se ponose svojim znanjem, neogranieno poverenje u Bibliju proglaavaju znakom slabosti, dok sitniavost prema biblijskim tekstovima, duhovno tumaenje i obrazlaganje njenih najvanijih istina, smatraju dokazom uenosti. Hriani se moraju pripremati za ono to e uskoro zadesiti svet kao najvee iznenaenje, a to pripremanje treba da obave marljivim prouavanjem Boje rei i nastojanjem da svoj ivot usaglase s njenim propisima. Velika pitanja venosti zahtevaju od nas neto vie od samo neke umiljene religije, religije rei i oblija pobonosti, u kojoj istina ostaje u predvorju srca. Bog poziva na obnovljenje i reformu. Rei Biblije i samo Biblije, treba da odjekuju sa propovedaonica. Meutim, Bibliji je oduzeta njena sila, a posledice se vide u sniavanju vrednosti duhovnog ivota. Mnoge savremene propovedi ne ispoljavaju boanske vrednosti koje bude savest i unose ivot u duu. Sluaoci ne mogu da kau: Ne gorae li srce nae u nama kada nam govorae putem i kada nam kazivae Pismo? (Luka 24,32) Ima mnogo onih koji plau za ivim Bogom, koji eznu za boanskom prisutnou. Neka Boja re progovori njihovom srcu! Neka oni koji su sluali samo tradiciju, ljudske teorije i pravila, uju glas Onoga koji moe da obnovi duu za veni ivot! Od patrijaraha i proroka obasjava nas velika svetlost. Slavne rei bile su izgovorene o Sionu, o Bojem Gradu. Bog eli da Njegova svetlost blista i preko Njegovih dananjih sledbenika. Ako su sveti u Starom zavetu davali tako blistavo svedoanstvo o vernosti, zar ne bi trebalo da i oni koje je obasjala nagomilana svetlost vekova daju jo znaajnije svedoanstvo o sili istine? Slava proroanstava svojom svetlou obasjava nau stazu. Simbol se sreo sa ostvarenjem u smrti Bojega Sina. Hristos je ustao iz mrtvih, objavljujui iznad iznajmljenog groba: Ja sam vaskrsenje i ivot! (Jovan 11,25) On je poslao svoga Duha na svet da nas na sve to podseti. udesnom snagom svoje moi, On je svoju pisanu Re sauvao kroz sve vekove. Reformatori, iji protest nam je dao ime protestanti, smatrali su da ih je Bog pozvao da svetlost Jevanelja objave svetu; u nastojanju da to postignu bili su spremni da rtvuju svoje imanje, svoju slobodu, pa ak i sam ivot. Iako suoeni sa progonstvom i smru, objavili su Jevanelje blizu i daleko. Boju re odneli su ljudima, i svi drutveni slojevi, nii i vii, bogati i siromani, ueni i neobrazovani, eljno su je prouavali sami za sebe. Jesmo li mi, u ovom poslednjem sukobu u velikoj borbi, isto tako dostojni poverenja koje nam je ukazano, kao to su to bili reformatori? Trubite u trubu na Sionu, naredite post, proglasite svetkovinu. Saberite narod, osvetajte sabor, skupite starce, saberite decu... izmeu trema i oltara neka plau svetenici, sluge Gospodnje, i neka reknu: oprosti, Gospode, narodu svojemu, i ne daj nasledstva svojega pod sramotu! Obratite se meni svim srcem svojim, i postei, i plaui, i tuei. I razderite srca svoja a ne haljine svoje, i obratite se Gospodu Bogu svojemu, jer je milostiv i alostiv, spor na gnev i obilan milosrem i kaje se oda zla. Ko zna, nee li se povratiti i raskajati se, i ostaviti iza toga blagoslov? (Joilo 2,1517; 1214)

180

52 poglavlje

OVEK PRILIKE
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz Knjige Nemijine 1. 2. glave) Nemija, jedan od jevrejskih izgnanika, zauzimao je uticajan i ugledan poloaj na persijskom dvoru. Kao carev peharnik slobodno se kretao u carevoj blizini. Zaslugom svog poloaja, zbog svoje sposobnosti i vernosti, postao je vladarev prijatelj i savetnik. Ali, iako je uivao carevu naklonost, iako je bio okruen bogastvom i sjajem, nije zaboravio ni svog Boga ni svoj narod. Njegovo srce bilo je obuzeto dubokim zanimanjem za Jerusalim; njegove nade i radosti bile su povezane s blagostanjem toga grada. Preko tog oveka, koji je svojim bavljenjem na persijskom dvoru bio pripremljen za delo na koje e biti pozvan, Bog je nameravao da donese blagoslov pripadnicima svog naroda u zemlji njihovih otaca. Od vesnika iz Judeje, jevrejski rodoljub saznao je da su u Jerusalimu, izabranom gradu, nastali teki dani. Izgnanici koji su se vratili trpeli su nevolju i sramotu. Hram i delovi grada su obnovljeni; ali delo obnavljanja je zaustavljeno, slube u Hramu ometane, a narod u stalnom strahu, jer je najvei deo gradskih zidova i dalje bio u razvalinama. Skrhan alou, Nemija nije mogao ni da jede ni da pije; plakao je, tuio i postio nekoliko dana (Nemija 1,4). U nevolji obratio se nebeskom Pomoniku. I molih se pred Bogom nebeskim, pisao je kasnije. Iskreno je priznao svoje grehe i grehe svoga naroda. Molio se da Bog podri Izrailj, da vrati hrabrost i snagu narodu, da mu pomogne da obnovi zaputena mesta u Judeji. Dok se molio, Nemiji se vraala vera i rasla hrabrost. Govorio je istiui svete dokaze. Ukazivao je da e sramota pasti na Boga ukoliko Njegov narod, sada kada Mu se vratio, bude preputen slabosti i tlaenju, pozivao je Gospoda da ispuni svoje davno obeanje: Ako se u poslednje vreme obrati Gospodu Bogu svojemu i poslua glas njegov, Gospod je Bog tvoj milostiv Bog, nee te ostaviti ni istrebiti, jer nee zaboraviti zaveta sa ocima tvojim, za koji im se zakleo! (5. Mojsijeva 4,2931) Ovo obeanje bilo je dato Izrailjcima preko Mojsija pre nego to su uli u Hanan i tokom stolea ostalo je nepromenjeno. Boji narod sada se vratio Bogu u pokajanju i u veri i Njegovo obeanje nije smelo da ostane neispunjeno. Nemija je svoju duu esto izlivao pred Bogom molei se za svoj narod. Meutim, sada, dok se molio, sveta namera poela je da se oblikuje u njegovim mislima. Odluio je da e, ukoliko dobije dozvolu od cara, ukoliko nabavi alat i materijal, sam preuzeti zadatak obnavljanja jerusalimskih zidina i vraanja izgubljene moi izrailjskom narodu. Molio je Gospoda da mu pomogne da nae milost pred carem, tako da dobije priliku da ostvari svoj plan. O, Gospode ... neka bude uho tvoje prignuto k molitvi sluge tvojega... daj danas sreu sluzi svojemu i uini da nae milost pred ovim ovekom. etiri meseca Nemija je ekao povoljnu priliku da svoj zahtev iznese caru. U toku tog vremena, iako mu je srce otealo od alosti, trudio se da u carevoj prisutnosti bude radostan. U tim dvoranama, punim raskoi i sjaja, sve je moralo izgledati radosno i sreno. Tuga nije smela da oseni lica onih koji su sluili pred carem. Meutim, u trenucima kada je ostajao sam, sakriven od ljudskih oiju, Nemija je upuivao mnoge molitve i priznanja, prolivao suze na vidiku i Bogu i anelima. Na kraju, tuga koja je sve vie ispunjavala srce ovog rodoljuba nije se vie mogla sakrivati. Besane noi i dani ispunjeni brigama poeli su da ostavljaju svoje tragove na njegovom licu. Car, zabrinut za svoju sigurnost, nauio je da ita izraze lica i prozire maske koje su ljudi navlaili, pa je uoio da neka tajna patnja mui njegovog peharnika. Poeo je da se raspituje: to si lica nevesela kad nisi bolestan? Nije ti drugo nego tuga u

181

srcu! Pitanje je uplailo Nemiju. Zar se car nee naljutiti kada sazna da su misli njegovog dvoranina daleko odlutale, da misli o svom napaenom narodu, iako eli da ostavi utisak da je sav posveen carevoj slubi? Zar i ivot prestupnika time nee biti ugroen? Da li e njegov omiljeni plan o obnavljanju moi Jerusalima sada biti osuen na propast? On sam pie: A ja se uplaih vrlo. Drhtavih usana i suznih oiju otkrio je caru uzrok svoje alosti. Da je iv car doveka, odgovorio je, kako ne bih bio lica nevesela kada je grad u kojemu su grobovi mojih otaca opusteo i vrata mu ognjem spaljena? Izvetaj o stanju Jerusalima probudio je sauee monarha umesto da podstakne njegove predrasude. Njegovo sledee pitanje Nemiji pruilo je priliku koju je dugo ekao: ta hoe? Meutim, Boji ovek nije se usudio da odgovori sve dok ne potrai savet od Nekoga koji je mnogo vei od Artakserksa. Morao je da obavi sveti zadatak i bila mu je neophodna careva pomo; shvatio je da od naina na koji predstavi svoju elju, zavisi da li e dobiti carevu dozvolu i osigurati njegovu podrku. Tada se pomolih Bogu nebeskome, kae on. Za vreme te kratke molitve Nemija je stupio u blizinu Cara nad carevima i na svoju stranu privukao silu koja moe da obrati srca kao to se obraaju reni tokovi. U okolnostima u kojima ostali oblici molitve nisu mogui, molitva koju je Nemija uputio u asu svoje potrebe je sredstvo kojim hrianin moe da raspolae. Teaci na stazama uurbanog ivota, pretovareni i skoro savladani tekoama, mogu poslati molbu Bogu i zatraiti Njegovo vostvo. Putnici na moru i na kopnu, kada im zapreti neka velika opasnost, mogu se na taj nain prepustiti nebeskoj zatiti. U asu iznenadne tekoe ili opasnosti, dua moe da se obrati Onome, koji je obeao da e priskoiti u pomo svojim vernim i odanim sledbenicima, kada god zavape k Njemu. U svim okolnostima, u svim prilikama, dua optereena alou i brigama, ili pod udarom surovih kuanja, moe da nae sigurnost, podrku i pomo u nepresunoj ljubavi i sili Boga koji dri svoj zavet. U tom kratkom trenutku molitve Caru nad carevima, Nemija je stekao hrabrost da Artakserksu iznese svoju elju da za neko vreme bude osloboen svojih dunosti na dvoru, da dobije ovlaenje da izgradi opustoene delove Jerusalima i da ga ponovo uini jakim gradom koji se moe odbraniti. Ovaj zahtev mogao je da ima znaajne posledice po jevrejski narod. Nemija izvetava: I dade mi car, jer dobra ruka Boga mojega bee nada mnom! Poto je osigurao pomo koju je traio, Nemija je mudro i dalekovido nastavio da sreuje sve to je bilo neophodno da njegov naum uspe. Nije zanemario nijednu meru koja bi doprinela njegovom ostvarenju. ak ni svojim sunarodnicima nije otkrio svoju nameru. Iako je znao da bi se mnogi radovali njegovom uspehu, bojao se da bi neki, svojom nepromiljenou, mogli probuditi zavist njegovih neprijatelja i, moda, izazvati propast celog poduhvata. Zahtev upuen caru bio je prihvaen s takvom naklonou da je Nemija odluio da zatrai jo neke pogodnosti. Da bi svojoj misiji dao dostojanstvo i autoritet, da bi se ujedno osigurao protiv opasnosti na putu, zatraio je i dobio vojniku pratnju. Izmolio je carska pisma za guvernere provincija koje su se nalazile preko Eufrata, koji su upravljali teritorijama kroz koje je morao da proe na svom putu prema Judeji; dobio je i pismo za pristava carskih uma na planinama Libana, koje je zahtevalo da Nemiji osigura svu neophodnu grau. Da se ne bi naao u prilici da bude optuen da je prekoraio svoja ovlaenja, Nemija se potrudio da jasno omei svoj autoritet i svoje prednosti. Ovaj primer mudre dalekovidosti i odlunog delovanja treba da bude pouka svim hrianima. Boja deca ne treba samo da se u veri mole, ve i da marljivo, briljivo i promiljeno rade. Ona se suoavaju s mnogim tekoama, esto ometaju blagonaklono delovanje Provienja samo zato to smatraju da razboritost i neumorni napori nemaju mnogo veze sa religijom. Nemija nije smatrao da je uinio svoju dunost, dok je plakao i molio se pred Gospodom. On je sjedinio svoje molbe sa svetim nastojanjem, uz molitvu je ulagao i ozbiljne napore za uspeh posla koji je prihvatio. Paljivo razmiljanje i zrelo planiranje danas su isto tako bitni za ostvarenje svetih poduhvata, kao to su bili u vreme obnavljanja jerusalimskih zidina. Nemija se nije oslanjao na nesigurno. Sredstva koja su mu nedostajala traio je od onih koji su bili u stanju da mu ih prue. Gospod je i sada voljan da deluje na srca onih koji upravljaju Njegovim dobrima i da ih pokrene da priloe za delo istine. Oni koji rade za Njega treba da se poslue sredstvima koja su priloili ljudi pokrenuti Bojim Duhom. Ovi darovi mogu da prokre puteve kojima e svetlost istine biti odnesena u mnoge tamne krajeve. Darodavci moda nee imati vere u Hrista, moda nee poznavati ni Njegovu re; ali zbog toga ne smemo odbijati njihove darove.

182

53 poglavlje

GRADITELjI ZIDOVA
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz Knjige Nemijine 2.3. i 4. Glave) Nemijino putovanje u Jerusalim proteklo je bez tekoa. Carska pisma namesnicima provincija du puta osiguravala su mu da svuda bude primljen kao poasni gost i odmah dobije zatraenu pomo. Nijedan neprijatelj nije se usuivao da uznemirava slubenika, koji je bio zatien autoritetom persijskog cara i koga su provincijski glavari primali s naglaenim potovanjem. Meutim, njegov dolazak u Jerusalim sa vojnikom pratnjom, koja je pokazivala da je doao zbog neke vane misije, probudila je ljubomoru oblinjih neznaboakih plemena, koja su gomilajui optube i uvrede, esto pokazivala svoje neprijateljstvo prema Jevrejima. Najistaknutiji u tom zlom delu bili su neki glavari tih plemena, Sanavalat Oronjanin, Tovija Amonac i Gisem Arapin. Od samog poetka ovi glavari kritiki su pratili svaki Nemijin pokret i svim sredstvima koja su im stajala na raspolaganju nastojali da onemogue njegove planove i spree njegovo delo. Nemija je nastavio da pokazuje istu opreznost i razboritost, iste osobine koje su i do tada obeleavale njegovo ponaanje. Znajui da su ogoreni i odluni neprijatelji spremni da ustanu protiv njega, prikrivao je pred njima prirodu svoje misije sve dok mu prouavanje okolnosti ne pomogne da oblikuje svoje planove. Nadao se da e na taj nain osigurati podrku naroda i pokrenuti ga na posao, pre nego to neprijatelj stigne da se usprotivi. Nekolicini izabranih ljudi za koje je znao da su dostojni poverenja, Nemija je otkrio okolnosti koje su ga navele da doe u Jerusalim, cilj koji eli da postigne i planove po kojima eli da deluje. Oni su se smesta zainteresovali za njegov poduhvat i ponudili mu svoju pomo. Treeg dana posle dolaska, Nemija je ustao oko pola noi i sa nekoliko poverljivih saradnika krenuo da sam pregleda jerusalimske razvaline. Jaui na svojoj mazgi, prelazio je iz jednog dela grada u drugi, pregledao oborene zidine i vrata koja su vodila u grad njegovih otaca. Bolna seanja proimala su misli jevrejskog rodoljuba, dok je alosna srca posmatrao razvaljene odbrambene zidove svog voljenog Jerusalima. Seanja na nekadanju veliinu Izrailja stajala su u otroj suprotnosti s dokazima njegovog ponienja. Potajno i u tiini Nemija je zavrio obilaenje zidina. Sam govori o tome: Ali poglavari ne znadijahu kuda sam iao ni ta sam radio, jer do tada ne bejah nita rekao ni Judejcima, ni svetenicima, ni knezovima, ni poglavarima, ni drugima koji upravljahu poslom. Ostatak noi proveo je u molitvi; jer je znao da e kada svane

183

jutro morati da uloi ozbiljne napore da pokrene i sjedini svoje obeshrabrene i razjedinjene sunarodnike. Nemija je imao carski nalog koji je obavezivao stanovnike da sarauju s njim u obnavljanju gradskih zidina, ali on se nije oslanjao na svoj autoritet. Umesto toga trudio se da zadobije poverenje i naklonost ljudi, znajui da je zajednitvo srca kao i zajednitvo radnih ruku neophodno za obavljanje velikog dela koje im je predstojalo. Na jutarnjim sastancima s ljudima, iznosio je injenice kojima je eleo da probudi njihovu uspavanu energiju i sjedini njihove ratrkane redove. Nemijini sluaoci nisu znali za njegovo ponono jahanje prethodne noi, niti im je o tome govorio. Meutim, injenica da je obiao razvaline vidljivo je doprinela njegovom uspehu, jer je bio u mogunosti da progovori o stanju grada sa takvom tanou i preciznou koja je zaprepastila njegove sluaoce. Utisci koje je stekao dok je posmatrao slabost i propadanje Jerusalima, uinili su da njegove rei ozbiljno i silno zvue. Nemija je podsetio ljude i na rav glas koji imaju meu neznabocima njihova religija je osramoena, na njihovog Boga se huli. Rekao im je da je u dalekoj zemlji uo za njihove nevolje, da se molio Nebu da im pokloni svoju naklonost i da je u toku molitve odluio da zatrai carevu dozvolu da im doe u pomo. Molio se Bogu, ne samo da mu car da svoju dozvolu, ve da mu da iroka ovlaenja, da mu prui neophodnu podrku da bi mogao da obavi svoje delo; njegova molitva bila je usliena na takav nain da su svi mogli videti da plan potie od Gospoda. Kada im je to ispriao, naglaavajui da ga svojim autoritetom podravaju i Bog Izrailjev i persijski car, Nemija je neposredno upitao ljude da li ele da iskoriste ovu priliku, da li ele da ustanu i ponu da grade zid. Poziv je prodro pravo u njihova srca. Pomisao da se naklonost Neba prema njima pokazala na tako udesan nain uinila je da se posrame zbog svog straha, pa su s novom hrabrou jednoduno uzviknuli: Ustanimo i zidajmo! I ukrepie im se ruke na dobro! Nemija je celom svojom duom uestvovao u poduhvatu koji je zapoeo. Njegova nada, njegova energija, njegovo oduevljenje, njegova odlunost, sve to veoma uticajno, nadahnjivalo je i druge istom bezgraninom hrabrou i uzvienom namerom. Svaki njegov saradnik postajao je drugi Nemija na svom mestu i pomagao da srce i ruke njegovih suseda postanu jai. Kada su neprijatelji Izrailja uli ta Jevreji ele da postignu, prezrivo su se nasmejali, govorei: ta to radite? Da se neete odmetnuti od cara? Nemija je odgovorio: Bog nebeski dae nam sreu, a mi, sluge njegove, ustasmo i zidamo; ali vi nemate dela ni prava ni spomena u Jerusalimu! Meu prvima koji su se nadahnuli Nemijinim duhom revnosti i ozbiljnosti bili su svetenici. Zbog svog uticajnog poloaja ovi ljudi mogli su mnogo da uine za unapreenje, ali i spreavanje dela; zato je njihova spremnost da sarauju, ve od samog poetka, mnogo doprinela uspehu. Veina knezova i stareina u Izrailju plemenito je izvrila svoju dunost, i ti verni ljudi dobili su astan spomen u Bojoj knjizi. Bilo je i drugih, nekih plemia iz Tekuje, koji ne savie vrata svojega na slubu Gospodu svojemu. Uspomena na ove nemarne sluge igosana sramotom, a seanje na njih prenosi se kao opomena buduim naratajima. U svakom religijskom pokretu ima i onih koji se, iako znaju da se radi o Bojem delu, ipak dre po strani, odbijajui da uloe i najmanji napor da pomognu. Za takve bi bilo dobro da se sete izvetaja koji se uvaju na Nebu Knjige u kojoj nita nije izostavljeno niti pogreno zapisano, i iz koje e im se suditi! U njoj je zapisana svaka zanemarena prilika za obavljanje neke slube za Boga, ali u njoj je sauvana i vena uspomena na svako delo vere i ljubavi. Protiv nadahnjujueg uticaja Nemijine prisutnosti primer plemia iz Tekuje nije imao nikakvih izgleda. Narod je bio nadahnut rodoljubljem i revnou. Sposobni i uticajni ljudi organizovali su razliite grupe graana u ete i svaki stareina bio je odgovoran za podizanje odreenog dela zida. O nekima je zapisano da su zidali svaki prema svojoj kui. Sada, kada je posao stvarno zapoeo, Nemijina energija nije se umanjivala. Neumorno i budno nadgledao je radove, upuivao radnike, zapaao smetnje, reavao probleme. Du celog zida, koji se pruao oko pet kilometara, njegov uticaj stalno se oseao. Odabranim reima hrabrio je straljive, podizao klonule, izricao priznanja vrednima. Osim toga, pratio je pokrete neprijatelja, koji su se, s vremena na vreme, okupljali u daljini i dogovarali kao da planiraju neko zlo, a onda, pribliavajui se radnicima, pokuavali da skrenu njihovu panju. Uprkos mnogim zaduenjima; Nemija nije zaboravljao izvor svoje snage. Njegovo srce postojano se uzdizalo Bogu, velikom Nadgledniku svega. Uzvikivao je: Bog na vojevae za nas! Ove rei snano su odjekivale, radujui srca svih radnika na zidu. Ipak, obnavljanje jerusalimskih odbrambenih zidova nije ilo bez smetnji. Sotona se trudio da pokrene protivljenje i unese obeshrabrenje. Sanavalat, Tovija i Gisem, glavne pokretake snage ovog pokreta, prihvatili su se posla da spree delo ponovne izgradnje. Pokuavali su da unesu podelu meu radnike. Rugali su se naporima graditelja, izjavljivali da delo premauje njihove snage i najavljivali neuspeh. ta rade ti nemoni Judejci, uzvikivao je Sanavalat prezrivo, hoemo li ih ostaviti? Eda li e u ivot povratiti

184

iz praha kamenje spaljeno? Tovija, mu se jo prezrivije, ovako pridruio: Neka zidaju, da lisica doe, provalie kameni zid njihov! Graditelji su se uskoro suoili sa mnogo aktivnijim protivljenjem. Bili su primorani da se stalno uvaju zavera svojih neprijatelja, koji su, prikazujui se prijateljima, pokuavali da na razliite naine izazovu zbrku i zbunjenost, da stvore nepoverenje. Trudili su se da potkopaju hrabrost Jevreja; lukavo su pokuavali da Nemiju uvuku u svoje mree, a bilo je i Jevreja izdajnika koji su pristajali da im pomognu u njihovim podmuklim poduhvatima. irili su glasine da se Nemija zaverio protiv persijskog vladara, da namerava da se proglasi carem u Izrailju i da su svi koji mu pomau izdajnici. Meutim, Nemija je nastavio da od Boga trai vostvo i podrku, a narod je imao volju da radi. Poslovi su napredovali sve dok zidovi nisu bili povezani i podignuti do polovine eljene visine. Kada su neprijatelji Izrailja uoili neuspenost svojih napora, estoko su se razgnevili. Sve do tada nisu se usuivali da primene silu, jer su znali da Nemija i njegovi drugovi deluju u skladu sa carevim nalogom. Bojali su se da e aktivnim protivljenjem Nemiji u stvari izazvati monarhovo nezadovoljstvo. Meutim, pokrenuti gnevom, sada su sami postali krivi za zloin za koji su optuivali Nemiju. Okupljeni na savetovanju, sloie se svi zajedno da dou i udare na Jerusalim. U isto vreme, dok su se Samarjani dogovarali protiv Nemije i njegovog dela, neki od vodeih nezadovoljnika meu Jevrejima, pokuavali su da ga obeshrabre preuveliavajui tekoe koje su pratile gradnju. Govorili su: Klonula je snaga nosiocima, a praha ima mnogo, ne moemo zidati zida! Novo obeshrabrenje stiglo je sa jedne druge strane. Judejci koji kod njih ivljahu, oni koji nisu uestvovali u poslu, prikupljali su izjave i izvetaje njihovih neprijatelja i sluili se njima da bi obeshrabrili i izazvali nezadovoljstvo. Meutim, ruganje i ismejavanje, protivljenja i pretnje, samo su nadahnjivali Nemiju na jo vru odlunost i podsticali na jo veu budnost. On je shvatio da mu u ovom ratu sa neprijateljima prete mnoge opasnosti, ali nije se pokolebao u svojoj hrabrosti. Sam ovako pie o tome: A mi se molismo Bogu svojemu i postavljasmo strau prema njima dan i no. Tada namestih narod u nizinama iza zida i na strmenima, postavih narod po porodicama s maevima i s kopljima i lukovima. I razgledavi ustah i rekoh stareinama i glavarima i ostalom narodu: ne bojte ih se. Pomenite Gospoda velikoga i stranoga, i bijte se za brau svoju, za sinove svoje i keri svoje, za ene svoje i kue svoje! A kada ue neprijatelji nai da smo doznali, razbi Gospod njihovu nameru, i mi se vratismo svi k zidu, svaki na svoj posao. I otada polovina mojih momaka poslovae, a druga polovina drae koplja i titove i lukove i oklope... i koji zidahu i koji noahu teret i koji tovarahu, svaki jednom rukom raae, a u drugoj drae koplje. A koji zidahu, svaki imae ma pripasan uz bedricu i tako zidahu. Pored Nemije je stajao truba, a na razliitim delovima zida stajali su svetenici sa svetim trubama. Narod je bio ratrkan na poslu, ali, kada bi se na bilo kojem mestu pojavila opasnost, odjeknuo bi signal svima da bez odlaganja potre. Nemija kae: Tako raasmo posao, i polovina ih drae koplja od zore pa dok zvezde ne izau. Oni koji su iveli u gradovima i selima izvan Jerusalima, sada su dobili nalog da noe unutar zidova, s ciljem da uvaju radove i u rano jutro budu spremni za svoju dunost. To je trebalo da sprei nepotrebna zakanjavanja, a neprijatelj nije imao priliku, koju bi inae rado iskoristio, da napadne radnike koji idu na posao ili se vraaju svojim kuama. Nemija i njegovi drugovi nisu izbegavali tekoe ni napornu slubu. Ni danju ni nou, ak ni u toku kratkog vremena koje su odvajali za spavanje, nisu skidali odeu niti su se odvajali od svog oruja. Protivljenje i obeshrabrenje s kojima su se graditelji u Nemijino doba suoavali ili od strane neprijatelja ili od strane lanih prijatelja tipine su pojave u iskustvu, koje e i danas sticati oni koji rade za Gospoda. Hriani e biti kuani, ne samo neprijateljevim gnevom, prezirom i surovou, ve i ravnodunou, nedoslednou, mlakou i podmuklou takozvanih prijatelja i pomagaa. Ismejavanje i poniavanje e ih stizati. Isti neprijatelj koji je podsticao prezrive izjave, ako mu se bude ukazala povoljna prilika, pribei e i surovijim i nasilnim merama. Sotona e iskoristiti svakog neposveenog oveka da ostvari svoje namere. Meu onima koji tvrde da podravaju Boje delo ima i onih koji se ujedinjuju s Bojim neprijateljima i na taj nain Njegovo delo izlau napadima Njegovih najogorenijih protivnika. ak i oni koji ele da Boje delo napreduje, ipak e slabiti ruke Njegovih slugu sluajui, prenosei i upola verujui klevetama, hvalisanju i pretnjama Njegovih neprijatelja. Sotona udesnim uspehom deluje preko svojih predstavnika i svi koji se izlau njihovom uticaju postaju rtve avolske sile koja unitava mudrost mudrih i razum razumnih. Meutim, slino Nemiji, Boji narod ne treba ni da se boji svojih neprijatelja niti da ih prezire. Oslanjajui se na Boga, hriani nesebino treba da obavljaju Njegov

185

posao, a Njegovom provienju da povere delo koje zastupaju. Usred velikog obeshrabrenja, Nemija je Boga uinio svojim Osloncem, svojom sigurnom Odbranom. On koji je tada bio podrka svome sluzi, ostao je Oslonac svome narodu za sva vremena. U svakoj krizi, Njegov narod je s poverenjem mogao da kae: Ako je Bog s nama, ko e na nas? (Rimljanima 8,31) Kako god sotona i njegovi pomagai lukavo postave zamke, Bog moe da ih otkrije, da poniti sve njihove dogovore. Odgovor izreen u veri i danas e biti isti kao i Nemijin: Bog na vojevae za nas, jer je Bog u ovom poslu i nijedan ovek ne moe spreiti Njegov konani uspeh.

54 poglavlje

UKOR IZNUIVAIMA
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz Knjige Nemijine 5. glave) Jerusalimski zidovi jo nisu bili dovreni, ali je Nemija svoju panju morao da posveti alosnom stanju u kome su se nali pripadnici najsiromanijeg sloja u narodu. Zbog nesreenih prilika u Judeji, obraivanje zemlje bilo je prilino zanemareno. Osim toga, sebino ponaanje nekih prognanika, koji su se vratili u zemlju, navelo je Gospoda da svoj blagoslov uskrati njihovim oranicama, pa je dolo do nestaice itarica. Da bi nabavili hranu za svoju porodicu, siromasi su morali da kupuju na kredit i po zelenakim cenama. Osim toga, bili su primorani da uzimaju novac uz kamatu da bi mogli da isplate visoke poreze koje su im nametali persijski carevi. Njihove nevolje postale su jo tee, jer su bogatiji Jevreji koristili njihov poloaj da se obogate. Gospod je preko Mojsija zapovedio Izrailju da svake tree godine jedan desetak ide u korist siromanih; uvedena je i dodatna mera da se zemlja svake sedme godine ostavlja na ugaru. Plodovi koji bi sami sazreli na tako neobraenoj zemlji pripadali bi siromasima. Vernost u davanju ovih priloga u korist siromaha i u druge dobrotvorne svrhe, sauvala bi u seanju ljudi istinu da je Bog vlasnik svega i pruila im priliku da postanu kanali blagoslova. Gospod je eleo da Njegov narod stekne navike koje e ukloniti sebinost i razviti irinu i plemenitost karaktera. Bog je preko Mojsija zapovedio: Kada daje u zajam novac narodu mojemu, siromahu koji je kod tebe, nemoj mu biti kao kamatnik, ne udarajte na nj kamate. Ne daji na dobit bratu svojemu ni novca ni hrane niti ita to se daje na dobit. (2. Mojsijeva 22,25; 5. Mojsijeva 23,19) Ponovo je naglasio: Ako bude u tebe koji siromah izmeu brae tvoje u kojem mestu tvome, u zemlji tvojoj, koju ti daje Gospod Bog tvoj, nemoj da ti se stvrdne srce tvoje i da stisne ruku svoju bratu svojemu, nego otvori ruku svoju i pozajmi mu rado koliko mu god treba u potrebi njegovoj. Jer nee biti bez siromaha u zemlji; zato ti zapovedam i kaem: otvaraj ruku svoju bratu svojemu, nevoljniku i siromahu svojemu u zemlji svojoj. (5. Mojsijeva 15,7.8.11) Posle povratka prognanika iz Vavilona, bogati Jevreji esto su postupali potpuno suprotno ovim zapovestima. Kada bi siromani morali da pozajmljuju da bi platili porez caru, bogatai bi im davali novac, ali su traili visoke kamate. Stavljajui hipoteku na zemlju siromaha, postepeno su svoje nesrene dunike bacali u najcrnje siromatvo. Mnogi su morali da prodaju svoje sinove i keri u ropstvo; izgledalo im je kao da nemaju nikakve nade da e popraviti svoje stanje, nikakve nade da e otkupiti svoju decu ili svoju zemlju, nikakvih izgleda osim da upadaju u sve tee nevolje, sve vee nestaice i zavisnost, a pripadali su istom narodu, bili su deca istog zaveta, kao i njihova srenija braa. Na kraju je narod izneo svoj poloaj pred Nemiju. Kazali su otvoreno: Eto, treba da damo sinove svoje i keri svoje u roblje, i neke keri nae ve su robinje, a mi ne moemo nita, jer polja naa i vinograde nae dre drugi!

186

Kada je Nemija uo za ovo surovo ugnjetavanje, njegova dua ispunila se odvratnou. Sam ovako govori o tome: Zato se rasrdih vrlo kada uh viku njihovu i te rei. Odmah je uvideo da e morati da stane odluno na stranu pravde ukoliko eli da prekine taj nasilniki obiaj uterivanja dugova. Energino i odluno, to je i bila njegova karakteristika, prihvatio se posla da olaka teret svojoj brai. injenica da su nasilnici bili bogatai ija podrka mu je bila neophodna u delu obnavljanja grada, ni za trenutak nije uticala na Nemiju. Otro je ukorio plemie i stareine i kada se oko njega okupilo veliko mnotvo naroda izneo im je Boje zahteve koji su se odnosili na njihov sluaj. Obratio im je panju na dogaaje koji su se zbili u vreme vladavine cara Ahaza. Ponovio im je poruku koju je Bog u to doba poslao Izrailju da bi ga ukorio zbog surovosti i tlaenja. Sinovi Judini, zbog svog idolopoklonstva, bili su predani u ruke svojoj brai, sinovima Izrailjevim, jo dublje ogrezlim u idolopoklonstvo. Izrailjci su svoje neprijateljstvo pokazali time to su u borbi pobili mnogo hiljada mukaraca iz Judinog plemena i pohvatali sve ene i decu, nameravajui da ih zadre kao robove ili da ih kao robove prodaju neznabocima. Gospod se nije umeao u bitku da izbavi sinove Judine, ali je preko proroka Odida ukorio pobedniku vojsku zbog njenih surovih namera: I jo mislite podvri sinove Judine i Jerusalimske da vam budu robovi i robinje; a niste li i vi sami skrivili Gospodu Bogu svojemu? (2. Dnevnika 28,10) Prorok Odid je upozorio izrailjski narod da se Gospodnji gnev raspalio na njih i da e njihovo nepravedno i nasilniko ponaanje pokrenuti Njegove sudove. Kada su uli ove rei, naoruani vojnici ostavili su zarobljenike i plen pred knezovima i svim okupljenim. Zatim neki istaknuti ljudi iz Jefremovog plemena uzee roblje i sve gole izmeu njih odenue iz plena, a kada ih odenue i obue, nahranie ih i napojie i namazae, i odvedoe na magarcima sve iznemogle i dovedoe ih u Jerihon, grad u kojemu ima mnogo palmi, k brai njihovoj, pa se vratie u Samariju. (2. Dnevnika 28,15) Nemija i ostali otkupili su neke Jevreje, koji su bili prodati neznabocima, i sada su ovo svoje ponaanje istakli kao suprotnost ponaanju onih koji su zbog svetovnog dobitka bili spremni da svoju brau prodaju u ropstvo. Nije dobro to radite! Ne treba li vam hoditi u strahu Boga naega da nam se ne rugaju narodi, neprijatelji nai? Nemija im je pokazao da bi i on, dobivi vlast od persijskog cara, mogao da zahteva velike namete u svoju korist. Meutim, umesto da to uini, nije uzimao ni ono na to je imao puno pravo, ve je davao obilne darove da bi pomogao siromanima u njihovoj nevolji. Pozvao je sve one meu jevrejskim stareinama, koji su bili krivi zbog iznuivanja, da prestanu da se bave tim bezakonikim poslom; da vrate zemlju siromasima, kao i novani dobitak koji su iznudili od njih; i da im pozajmljuju novac bez zaloga i kamate. Ove rei bile su izgovorene u prisustvu celoga zbora. Da su stareine eleli da se opravdaju, sada su imali priliku da to uine. Ali, to nisu ni pokuali. Izjavili su: Vratiemo i neemo iskati od njih; uiniemo kako veli! Posle toga, u prisutnosti svetenika, Nemija ih je zakleo da e tako uiniti. I sav zbor ree: amin. I hvalie Gospoda i uini narod po toj rei. Ovaj izvetaj prua vanu pouku. Jer je koren svih zala srebroljublje! (1. Timotiju 6,10) U ovom narataju je elja za dobitkom strast koja obuzima srce mnogih. Bogatstvo se esto stie prevarom. Mnotvo ljudi bori se sa siromatvom, prisiljeno da naporno radi za nisku nadnicu i onemogueno da osigura sebi najneophodnije ivotne potrebe. Naporan rad i liavanja, bez nade u bolje sutra, ine njihov teret jo teim. Mueni brigama i potlaeni, ne znaju kome da se obrate za pomo. To je sve samo zato da bi bogati mogli da zadovoljavaju svoje raskone elje ili svoju strast za nagomilavanjem blaga. Ljubav prema novcu i ljubav prema razmetanju pretvorile su ovaj svet u lopovsku i hajduku peinu. Pismo opisuje lakomstvo i nasilje koje e preovladavati neposredno pre Drugog Hristovog dolaska. Jakov pie: Hodite vi sada, bogati, plaite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas... stekoste bogatstvo u poslednje dane. Gle, vie plata vaih poslenika koji su radili njive vae i vi ste im otkinuli; i vika etelaca vaih doe do uiju Gospoda Savaota. Veseliste se na zemlji i nasladiste se; uhraniste srca svoja kao na dan zaklanja. Osudiste i ubiste pravednika, i ne brani vam se. (Jakov 5,1.36) ak i meu onima koji tvrde da hode u strahu Gospodnjem postoje neki koji se ponovo ponaaju kao plemii u Izrailju. Poto je u njihovoj vlasti da to ine, uzimaju i vie nego to je pravo, i tako postaju tlaitelji. Poto se lakomstvo i podmuklost vide i u ivotu onih koji nose Hristovo ime, a Crkva u svojim knjigama zadrava imena onih koji su svoje bogatstvo stekli na nepravedan nain, Hristova religija izloena je preziru. Razuzdanost, nadmudrivanje i iznuivanje kvare veru mnogih i unitavaju njihovu duhovnost. Crkva je u velikoj meri odgovorna za grehe svojih vernika. Ona pokriva zlo ako proputa da podigne svoj glas protiv njega. Obiaji sveta nisu nikakvo merilo za hrianina. On ne sme da se povodi za njegovim prevarnim postupcima, njegovim obmanama, njegovim otimainama. Svako nepravedno delo protiv blinjega predstavlja krenje zlatnog pravila. Svako zlo uinjeno Bojoj deci uinjeno je samom Hristu u linosti njegovih svetih. Svaki

187

pokuaj korienja neijeg neznanja, slabosti ili zle sree belei se kao prevara u nebeskim knjigama. Onaj koji se zaista boji Boga, radije e teko raditi danju i nou, jesti hleb siromatva, nego popustiti strasti da stie dobitak na tetu udovica ili siroadi, ili da strancu uskrati njegova prava. Najmanje udaljavanje od onoga to je pravo obara prepreke i priprema srce da ini vee nepravde. Upravo u onoj meri u kojoj ovek dozvoli sebi da stie korist na tetu drugoga, njegova dua postaje neosetljiva za uticaj Bojega Duha. Dobitak steen po takvoj ceni predstavlja ogromni gubitak. Svi smo mi dunici u oima boanske pravde, ali nemamo nita ime bismo otplatili svoj dug. Meutim, Boji Sin, koji se saalio na nas, platio je cenu naeg otkupljenja. On je postao siromah da bismo se mi Njegovim siromatvom obogatili. Delima velikodunosti prema Njegovim siromasima moemo da dokaemo da smo iskreno zahvalni na milosti koja nam je ukazana. Apostol Pavle nas poziva: Zato, dakle, dok imamo vremena da inimo dobro svakome, a osobito onima koji su s nama u veri. (Galatima 6,10) Njegove rei slau se s reima koje je izgovorio sam Spasitelj: Jer siromahe imate svagda sa sobom i kada god hoete moete im dobro initi! Sve, dakle, to hoete da ine ljudi vama, inite i vi njima, jer je to zakon i proroci. (Marko 14,7; Matej 7,12)

55 poglavlje

ZAVERE NEZNABOACA
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz Knjige Nemijine 6. glave). Sanavalat i njegovi saveznici nisu se usuivali da otvoreno zarate protiv Jevreja; ali sa zlobom koja se poveavala, nastavljali su da ulau potajne napore da ih obeshrabre, zbune i povrede. Zidovi oko Jerusalima brzo su se pribliavali svom zavretku. Ako zid bude dovren i vrata postavljena, ovi Izrailjevi neprijatelji vie se ne bi mogli nadati da e silom upasti u grad. Zato su jo vie eleli da bez odlaganja zaustave radove. Konano, skovali su plan pomou koga su se nadali da e navui Nemiju da napusti svoje mesto, da bi ga kada bude u njihovoj vlasti ubili ili bacili u tamnicu. Pravei se da ele sporazum izmeu suprotstavljenih strana, traili su sastanak sa Nemijom, pozivajui ga da se sretne sa njima u jednom selu u ravnici Onon. Meutim, kada mu je Sveti Duh otkrio njihovu pravu nameru, Nemija je odbio predlog. On ovako pie: I poslah k njima glasnike i poruih: u poslu sam velikom, ne mogu doi. Jer bi stao posao kada bih ga ostavio da doem k vama. Meutim, kuai su bili istrajni. etiri puta slali su poruke slinog sadraja i svaki put dobijali isti odgovor. Poto su ustanovili da ovaj plan nema uspeha, pribegli su smelijoj strategiji. Sanavalat je poslao glasnika Nemiji sa otvorenim pismom sledeeg sadraja: uje se po narodima i Gasmuj kae da se ti i Judejci mislite odmetnuti, zato zida zid, i hoe da im bude car, kako se govori... i da si postavio proroke da razglauju za tebe po Jerusalimu i da govore: car je u Judeji. A to e doi do cara, nego hodi da se dogovorimo! Da su se spomenuti izvetaji zaista irili bilo bi mesta za zabrinutost; oni bi svakako vrlo brzo stigli i do cara koga bi i najmanja sumnja mogla navesti da preduzme vrlo surove mere. Meutim, Nemija je bio ubeen da je pismo lano, napisano s ciljem da ga zastrai i dovede u zamku. Ovaj zakljuak bio je potkrepljen injenicom da je pismo poslano otvoreno, oigledno da bi ljudi mogli da itaju njegov sadraj i da se uznemire i uplae. On je odmah poslao svoj odgovor: Nije tako kako ti kae, nego si sam izmislio! Nemiji nisu bile nepoznate sotonine

188

majstorije. On je znao da su ovi pokuaji bili sraunati da oslabe ruke graditelja i tako onemogue njihove napore. Sotona je uvek iznova doivljavao poraze; i sada, sa jo veom zlobom i lukavstvom, Bojem sluzi postavio je jo jednu mnogo podmukliju i opasniju zamku. Sanavalat i njegovi drugovi unajmili su ljude koji su se izdavali za Nemijine prijatelje, da mu daju pogrene savete kao re od Gospoda. Najvanija linost u ovom bezakonikom poslu bio je Semaja, ovek o kome je Nemija do tada imao dobro miljenje. Taj ovek zatvorio se u sobi koja je bila u blizini Svetilita kao da se boji da mu je ivot u opasnosti. U to vreme Hram je ve bio zatien zidovima i vratima, iako gradska vrata jo nisu bila postavljena. Glumei da je vrlo zabrinut za Nemijinu sigurnost, Semaja mu je posavetovao da potrai utoite u Hramu. Predloio je: Da otidemo zajedno u dom Boji usred crkve i da zakljuamo vrata crkvi, jer e doi da te ubiju, doi e nou da te ubiju! Da je Nemija posluao ovaj neiskreni savet, rtvovao bi svoju veru u Boga, a u oima naroda postao kukavica i ovek dostojan prezira. S obzirom na vano delo koje je obavljao, s obzirom na poverenje u Boju silu, za koje je tvrdio da ga ima, bilo bi potpuno nedosledno od njega da se krije kao plaljivac. Strah bi se proirio i po narodu, svako bi potraio neko sklonite, a nebranjeni grad pao bi kao plen u ruke neprijatelju. Nemija bi takvim nerazumnim postupkom potpisao potpunu predaju svega to je postigao. Nemiji nije bilo mnogo potrebno da otkrije pravi karakter i cilj svog savetnika. On kae: I razumeh da ga nije Bog poslao, nego to prorotvo kaza za me, jer ga Tovija i Sanavalat potkupie. Zato bee potkupljen da me uplai da onako uinim i zgreim da bih se osramotio da me mogu ruiti. Sramotni savet koji je dao Semaja podralo je vie uglednih ljudi koji su, iako su se izdavali za Nemijine prijatelje, potajno drali stranu njegovim neprijateljima. Ali, nije bilo nikakve koristi od toga to su postavljali zamku. Nemijin neustraivi odgovor je glasio: Zar e ovek kakav sam ja beati? Zar bi ovakav kakav sam ja iao u crkvu da ostane u ivotu? Neu da idem! Bez obzira na neprijateljske zavere, otvorene i potajne, delo izgradnje stalno je napredovalo i za manje od dva meseca od Nemijinog dolaska u Jerusalim, grad je bio okruen svojim odbrambenim utvrenjima, a graditelji su mogli da etaju po zidovima i da s visoka gledaju svoje poraene i zapanjene neprijatelje. Nemija je zapisao: I kada ue svi neprijatelji nai i videe svi narodi koji bejahu oko nas, uplaie se vrlo, jer poznae da je Bog na uinio to delo. Ipak, ni dokaz da Gospodnja ruka upravlja delom nije bio dovoljan da zauzda nezadovoljstvo, buntovnost i izdaju meu Izrailjcima. I u one dane mnogi glavari judejski slahu knjige Toviji, i od Tovije njima dolaahu knjige. Jer mnogi Judejci behu mu se zakleli, jer bee zet Sehaniji, sinu Arahovu. Upravo tu su dole do izraaja zle posledice brakova s idolopoklonicima. Judejska porodica povezala se s Bojim neprijateljem i taj odnos pokazao se kao zamka. Mnogi drugi inili su to isto. Tako su, kao i meovito mnotvo koje je zajedno sa Izrailjem izalo iz Egipta, bili izvor stalnih nevolja. Svoju slubu nisu obavljali celim srcem, a kada je Boje delo zahtevalo rtvu, bili su spremni da prekre svoju sveanu zakletvu da e saraivati u njemu i da e ga podravati. Neki, koji su bili u prvim redovima, kada su kao neprijatelji planirali zlo Judejcima, sada su izraavali elju da im postanu prijatelji. Judejski plemii koji su sklopili brakove s idolopoklonicima, koji su vodili izdajniku prepisku s Tovijom i zakleli se da e mu sluiti, sada su poeli da ga predstavljaju kao sposobnog i dalekovidog oveka ije bi saveznitvo donelo veliku korist Judejcima. Istovremeno izdavali su mu Nemijine planove i postupke. Tako je delo Bojeg naroda postalo izloeno napadima njihovih neprijatelja, kojima je data prilika da pogreno tumae Nemijine rei i dela i ometaju njegov rad. Kada su se siromani i potlaeni obratili Nemiji da ih oslobodi zala, on je hrabro ustao u njihovu odbranu i naveo prestupnike da povuku mere koje su im donosile prokletstvo. Meutim, vlast kojom se posluio u korist svojih ugnjetenih zemljaka, sada nije hteo da upotrebi u svoju korist. Neki su njegove napore doekali s nezahvalnou i izdajstvom, ali on se nije posluio svojom vlau da izdajnike privede kazni. Smireno i nesebino iao je dalje u svojoj slubi narodu, nikada ne umanjujui svoje napore, i ne doputajui svojoj revnosti da oslabi. Sotona je uvek napadao one koji su se trudili na unaprede Boje delo. Kadgod bi doiveo neuspeh, uvek je s novom odlunou obnavljao svoje napade, koristei sredstva koja do tada nije upotrebljavao. Meutim, najvie treba da zaziremo od njega kada potajno deluje preko onih koji se izdaju za prijatelje Bojeg dela. Otvoreno protivljenje moe da bude burno i surovo, ali mnogo manje ugroava Boje delo od potajnog neprijateljstva onih koji, iako tvrde da slue Bogu, u srcu ostaju sotonine sluge. Takvima je mogue da osiguraju svaku prednost onima koji e se posluiti njihovim znanjem, da bi osujetili Boje delo i naneli tetu Njegovim slugama.

189

Knez tame upotrebie svako sredstvo koje moe da pronae, da navede Boje sluge sa sklope savez sa sotoninim predstavnicima. Stalno e ih pozivati sa dunosti; ali, slino Nemiji, oni treba odluno da odgovore: U poslu sam velikom i zato ne mogu doi! Boje sluge mogu mirno da nastave svoj posao, znajui da e napori koje ulau oboriti lai koje su zlobnici izmislili da bi im naneli neprijatnosti. Kao i graditelji jerusalimskih zidina, oni ne smeju dozvoliti da ih u poslu ometu pretnje, ruganje ili lai. Njihova budnost i njihova panja, ni za trenutak ne smeju da popuste, jer su im neprijatelji stalno na tragu. Uvek treba da se mole Bogu i postavljaju strau prema njima dan i no. (Nemija 4,9) Kako se vreme posletka bude pribliavalo, sotona e svojim iskuenjima sve snanije navaljivati na Boje sluge. On e se sluiti ljudskim oruima da se naruga onima koji grade zid da bi ih oklevetao. Meutim, ako graditelji budu silazili da se odupru napadima svojih neprijatelja, samo e usporiti delo. Oni moraju da se trude da onemogue namere svojih protivnika, ali ne smeju dozvoliti da ih bilo ta odvoji od posla. Istina je jaa od zablude, a pravda e pobediti zlo. Svojim neprijateljima ne smeju dozvoliti da zadobiju njihovo prijateljstvo i njihovu simpatiju i da ih na taj nain odvoje od dunosti. Onaj ko bilo kojim neopreznim postupkom izloi sramoti Boje delo ili oslabi ruke svojih drugova na poslu, prlja svoj karakter mrljom koja se teko moe ukloniti i podie veliku prepreku na putu svoje budue upotrebljivosti. Koji ostavljaju zakon, hvale bezbonike! (Prie 28,4) Moramo se bojati onih koji se sjedinjuju sa svetom, a istovremeno proglaavaju sebe velikim istuncima, zagovaraju sjedinjavanje sa onima koji su se uvek protivili delu istine; moramo ih izbegavati isto onako odluno kao to je to inio Nemija. Takva nagovaranja dolaze od neprijatelja svakog dobra. To su rei dvolinih i danas ih, kao i nekada, treba odluno odbaciti. Moramo se odluno odupreti svakom uticaju koji pokuava da potkopa veru Bojeg naroda u Njegovu rukovodeu silu. U Nemijinoj vrstoj odanosti Bojem delu i u njegovom isto tako vrstom oslanjanju na Boga nalazi se razlog neuspeha njegovih neprijatelja da ga podvlaste svojoj moi. Nemarna dua pada kao lak plen iskuenja, dok u ivotu koji pred sobom ima plemeniti cilj, zlo teko nalazi uporite. Vera onoga koji stalno napreduje ne slabi; jer iznad, ispred i iza sebe on prepoznaje Beskrajnu ljubav koja ini sve da doprinese ostvarenju Njegovih dobrih namera. Boje prave sluge rade s odlunou koja nee promaiti, jer je Presto milosti njihov stalni oslonac. Bog nam je osigurao svoju boansku pomo u svim okolnostima u kojima se nae ljudske snage pokazuju kao nedovoljne. On nam daje svoga Svetoga Duha da nam pomogne u svakoj neprilici, da ojaa nau nadu i sigurnost, da prosvetli na um i oisti nae srce. On prua prilike i otvara mogunosti za rad. Njegov narod bi postigao blistave rezultate, kada bi pratio dokaze Njegovog provienja i kada bi bio spreman da sarauje s Njim.

56 poglavlje

POUEN BOJEM ZAKONU

(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz Knjige Nemijine 8.9. i 10. glave) Dolo je vreme za Praznik truba. Mnogi su se okupili u Jerusalimu. Prizor je ostavljao prilino alostan utisak. Jerusalimski zidovi bili su obnovljeni i vrata postavljena, ali je veliki deo grada i dalje leao u razvalinama. Na drvenom postolju, koje je bilo podignuto u jednoj od najirih ulica i okrueno sa svih strana alosnim ostacima nekadanje Judine slave, stajao je Jezdra, sada ve stariji ovek. Sa njegove leve i desne strane bili su okupljeni Leviti, njegova braa. Pogledom koji je prelazio preko mora ljudskih glava, gledao je sa postolja. Sinovi zaveta okupili su se iz svih okolnih zemalja. I Jezdra blagoslovi Gospoda Boga velikoga, a sav narod odgovori: Amin! Amin!... Pa se savie i poklonie Gospodu licem do zemlje. Meutim, ak i ovde mogle su se videti posledice Izrailjevog greha. Zbog brakova Izrailjaca s pripadnicima drugih naroda izmenio se i jevrejski jezik, pa je govornik morao da uloi veliki trud da jezikom naroda, tako da ga svi mogu razumeti, objasni Zakon. Neki svetenici i Leviti pomagali su Jezdri da objasni naela Zakona. I itahu knjigu, zakon Boji, razgovetno, i razlagahu smisao, te se razumevae to se itae. I ui svemu narodu behu obraene ka knjizi zakonskoj. Rei Najviega sluali su, paljivo i pobono. Dok je Zakon bio objanjavan, uverili su se u svoju krivicu i poeli da plau zbog svojih prestupa. Ali, taj dan je bio praznik, dan radosti, sveti sabor, dan za koji je Gospod zapovedio svom narodu da ga svetkuje radosno i veselo; u skladu s time morali su da obuzdaju svoju alost i da se raduju velikoj milosti koju im je Bog ukazao. Ovaj je dan svet Gospodu Bogu vaemu, rekao je Nemija, ne tuite i ne plaite... Idite, jedite pretilo i pijte slatko i aljite delove onima koji nemaju nita zgotovljeno, jer je ovaj dan svet Gospodu Bogu naemu. Zato ne budite alosni, jer je radost Gospodnja vaa sila.

190

Prvi deo dana bio je posveen verskim aktivnostima, a narod je ostatak vremena proveo zahvalno se seajui Gospodnjih blagoslova i uivajui u obilju koje im je dao. Delove hrane slali su siromanima, koji nisu imali nita da pripreme. Velika radost za vladala je u narodu zato to su sluali i razumeli rei Zakona. Sledeeg dana itanje i objanjavanje Zakona je nastavljeno. U odreeno vreme desetoga dana sedmoga meseca bile su obavljene sveane slube Dana pomirenja u skladu s Bojom naredbom. Od petnaestoga do dvadeset i drugoga dana istoga meseca, narod i njegove stareine jo jednom su svetkovali praznik Senica. Bilo je objavljeno po svim gradovima i u Jerusalimu govorei: idite u goru i donesite granja maslinova, i granja od divlje masline i granja mirtova i palmova i granja od umnatih drveta da nainite senice, kako je napisano. I narod izide i donese i naini senice svaki na svom krovu i u svom tremu i u tremovima doma Bojega... i bi veselje veoma veliko. I itae se knjiga zakona Bojega svaki dan, od prvoga dana do poslednjega. Dok su tako, iz dana u dan, sluali rei Zakona, ljudi su se uverili u svoje prestupe i grehe svoga naroda uinjene u ivotu prolih narataja. Videli su da je zbog odbacivanja Boga, Njegova zatitnika ruka bila povuena i da su sinovi Avramovi bili rasejani po stranim zemljama, pa su odluili da trae Njegovu milost i da se zavetuju da e hoditi po Njegovim zapovestima. Pre poetka ove sveane slube, koja je odrana drugoga dana posle isteka praznika Senica, odvojili su se od neznaboaca koji su boravili u njihovoj sredini. Dok je narod padao na lice svoje pred Gospodom, priznajui grehe i traei milost, stareine su hrabrile ljude da e Bog, po svom obeanju, usliiti njihove molitve. Trebalo je ne samo da ale i plau, ve i da veruju da im je Bog oprostio. Trebalo je da pokau svoju veru seajui se Njegovih blagoslova i hvalei Njegovu dobrotu. Uitelji su im govorili: Ustanite i blagosiljajte Gospoda Boga svojega od veka do veka! A onda je iz usta okupljenog mnotva, koje je stajalo ruku ispruenih prema nebu, odjeknula pesma:
Da se blagosilja ime Tvoje slavno, I uzvieno svrh svakoga blagoslova i hvale. Ti si sam Gospod, Ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima, I svu vojsku njihovu. Zemlju i sve to je na njoj, Mora i sve to je u njima, I Ti oivljava sve to, I vojska nebeska Tebi se klanja!

Pesma hvale je zavrena, stareine zbora su ispriale istoriju Izrailja, pokazujui kako je Boja dobrota bila velika prema njima, a koliko velika njihova nezahvalnost. Tada je celi zbor dao zavet da e drati sve Boje zapovesti. Oni su trpeli kazne zbog svojih grehova; sada su priznali pravednost Bojih postupaka prema narodu i zavetovali se da e drati Njegov zakon. Da bi to bio tvrd zavet i da bi se sauvao u trajnom obliku kao podseanje na obavezu koju su preuzeli na sebe, napisali su ga, a svetenici, Leviti i knezovi potpisali. Trebalo je da slui kao podsetnik na dunost i kao brana protiv iskuenja. Narod je dao sveanu zakletvu da e hoditi po zakonu Bojemu, koji je dat preko Mojsija, sluge Bojega, i da e drati i izvravati sve zapovesti Gospoda Boga svojega i zakone Njegove i uredbe Njegove. Zakletva data u to vreme sadrala je i obeanje da se branim vezama nee vezivati sa narodima u zemlji. Pre nego to se zavrio ovaj dan posta, narod je svoju odlunost da se vrati Gospodu jo jednom potvrdio, obeavajui da e prestati da obesveuje Subotu. U to vreme Nemija nije, kao to je to uinio kasnije, upotrebio svoju vlast da sprei neznaboake trgovce da ulaze u Jerusalim, ali nastojei da pomogne narodu da ne padne u iskuenje, obavezao ga je sveanom zakletvom da ne kri Subotu kupujui robu od tih prodavaca, nadajui se da e time obeshrabriti trgovce i uiniti kraj trgovini. Bile su preduzete i mere da se podri javno bogosluenje. Osim desetka, zbor se obavezao da e godinje davati odreenu svotu novca za slube u Svetilitu. Nemija je zapisao: I bacasmo dreb... da donosimo prvine od zemlje svoje i prvine od svakoga roda od svakoga drveta od godine do godine u dom Gospodnji, i prvence od sinova svojih i stoke svoje, kako pie u zakonu, i prvence od goveda svojih i od ovaca svojih. Izrailjci su se vratili Bogu, duboko alosni zbog svog otpada. Izgovarali su svoje priznanje tuei i plaui. Priznali su pravednost Bojeg postupanja prema svom narodu i zavetovali se da dre Njegov zakon. Sada treba da pokau i svoje poverenje u Njegova obeanja. Bog je prihvatio njihovo pokajanje; sada treba da se raduju, sigurni da su im gresi oproteni i da im je ponovo poklonjena boanska naklonost. Nemijini napori da obnovi bogosluenje pravome Bogu bili su krunisani uspehom. Sve dok narod bude ostao veran zavetu koji je dao, sve dok bude bio posluan Bojoj rei, i Gospod e ispunjavati svoje obeanje i izlivati na njega svoje bogate blagoslove. U ovom izvetaju za one koji su svesni svojih grehova i optereeni sveu o svojoj nedostojnosti, kriju se

191

pouke o veri i on moe da im poslui kao ohrabrenje. Biblija verno objavljuje posledice Izrailjevog otpada, ona opisuje i duboku poniznost i pokajanje, iskrenu odanost i velikodune rtve, kojima je bilo obeleeno ovo vreme vraanja Gospodu. Svako istinsko obraenje Gospodu unosi trajnu radost u ivot. Kada se grenik pokori uticaju Svetoga Duha, uvia svoju krivicu i prljavtinu nasuprot svetosti velikog Ispitivaa ljudskih srca. Uvia da je osuen kao prestupnik. Meutim, zbog toga ne sme da padne u oajanje, jer mu je pomilovanje ve osigurano. On moe da se raduje to su mu gresi oproteni, moe da uiva u ljubavi nebeskog Oca koji mu oprata. Bogu je na slavu da grena, ali pokajnika ljudska bia grli rukama svoje ljubavi, da zavija njihove rane, da ih isti od greha, da ih odeva u haljine spasenja.

57 poglavlje

REFORMA
(Ovo poglavlje zasnovano je na tekstu iz Knjige Nemijine 13. glave) Sveano i javno Judin narod obavezao se da e potovati Boji zakon. Ali, kada se Jezdrin i Nemijin uticaj neko vreme nije oseao, mnogi su odstupili od Gospoda. Nemija se vratio u Persiju. Za vreme njegove odsutnosti iz Jerusalima, uvukla su se zla koja su pretila da izopae narod. Idolopoklonici nisu samo stekli uporite u gradu, ve su svojim prisustvom opoganili ak i sveto podruje Hrama. Branom vezom uspostavljeno je prijateljstvo izmeu Elijasiva, prvosvetenika, i Tovije Amonca, ogorenog neprijatelja Izrailja. Na temelju ove neposveene veze, Elijasiv je dozvolio Toviji da zauzme prostoriju povezanu sa Hramom, koja je do tada bila upotrebljavana za uvanje desetaka i narodnih priloga. Zbog surovosti i izdajnikog ponaanja Amonaca i Moavaca prema Izrailju, Bog je preko Mojsija zapovedio da oni zauvek budu iskljueni sa skupova Njegovog naroda (vidi: 5. Mojsijeva 23, 36). Prkosei toj naredbi, prvosvetenik je narodne priloge izbacio iz jedne prostorije Bojeg doma da bi nainio mesto ovom predstavniku izoptenog naroda. Ne moe se pokazati vei prezir prema Bogu nego to je iskazivanje naklonosti prema neprijatelju Boga i Njegove istine. Vrativi se iz Persije, Nemija je doznao za ovo drsko obesveenje i odmah preduzeo neophodne mere da ukloni nezvanog gosta. Objasnio je: I bi mi vrlo mrsko, te izbacih sve pokustvo Tovijino napolje iz kleti. I zapovedih, te oistie kleti, i unesoh u njih opet posue doma Bojega, darove i kad. Ne samo da je Hram bio obesveen, ve su i prilozi bili upotrebljavani u zabranjene svrhe. Sve je to obeshrabrivalo narod u velikodunom prilaganju, tako da je izgubio revnost i vatrenost i poeo da okleva u davanju desetka. Riznice Bojega doma su bile nedovoljno snabdevene; mnogi pevai i drugi ljudi u slubi Hramu, koji nisu dobijali dovoljnu hranarinu, napustili su Boje delo i zaposlili se na drugom mestu. Nemija se bacio na posao da iskoreni ove zloupotrebe. Okupio je sve one koji su napustili posao u Gospodnjem domu i postavio ih na njihovo mesto. To je obnovilo poverenje naroda i svi Judejci donosie desetke od ita i vina i ulja u spreme. Ljudi, koji se za verne drahu bili su postavljeni za nadstojnike nad spremama i bee im posao deliti brai svojoj. Druga posledica povezivanja s idolopoklonicima bilo je nepotovanje Subote, znaka po kome su se Jevreji kao potovaoci pravoga Boga razlikovali od svih drugih naroda. Nemija je ustanovio da su neznaboaki trgovci i prodavci iz okolnih zemalja, dolazei u Jerusalim, navodili mnoge Izrailjce da Subotom uestvuju u poslovima. Bilo je i onih koji nisu dozvolili da budu nagovoreni da rtvuju naela, ali su drugi greili i zajedno s neznabocima ulagali napore da savladaju obzire savesnih. Mnogi su se usuivali da otvoreno kre Subotu. Nemija pie: U to vreme videh u Judeji gde gaze u kacama u subotu i nose snopove natovarivi ih na magarce; i vino, i groe i smokve i svakojake tovare i nose u Jerusalim u subotu... i Tirci koji ivljahu u Jerusalimu donoahu ribu i svakojaki trg i prodavahu u subotu sinovima Judinim u Jerusalimu. Ovakvo ponaanje moglo se spreiti da su se upravitelji posluili svojim autoritetom, ali elja da unaprede svoje interese navela ih je da daju prednost bezbonosti. Nemija ih je neustraivo ukorio zbog zanemarivanja dunosti. Strogo je rekao: Kakvo je to zlo koje inite i skvrnite subotu? Nisu li tako inili oci vai, te Bog na pusti na nas i na ovaj grad sve ovo zlo? I vi jo umnoavate gnev na Izrailja skvrnei subotu! Zapovedio je tada da se kada doe sen na vrata jerusalimska uoi subote, vrata zatvaraju i da se ne otvaraju sve dok Subota ne proe; imajui vie poverenja u svoje momke nego u ljude koje e postaviti jerusalimske vlasti, namestio ih je kod vrata da nadziru sprovoenje njegovih naredaba. Nespremni da se odreknu svojih namera, prenoie trgovci i koji prodavahu svakojaki trg iza Jerusalima

192

jednom i drugom, nadajui se prilici da svoj posao obave ili sa graanima ili sa seljanima. Nemija ih je upozorio da e biti kanjeni ako nastave da se tako ponaaju. Otro im se obratio: Zato noujete oko zida? Ako jo jednom to uinite, uloiu na vas! Od tada ne dolazie u subotu. Namestio je Levite da uvaju vrata, znajui da e oni uivati vee potovanje od obinih straara. Osim toga, poto su bili usko povezani sa slubom Bogu, bilo je razumno oekivati da e biti revniji u slubi poslunosti Njegovom zakonu. Nemija je zatim svoju panju posvetio opasnosti koja je zapretila Izrailju od sklapanja brakova i druenja s idolopoklonicima. On pie o tome: Jo videh u to vreme Judejce koji se behu oenili Azoankama, Amonkama i Moavkama. I sinovi njihovi govorahu pola azotski i ne znadijahu govoriti judejski, nego jezikom i jednoga i drugoga naroda. Ove nezakonite veze izazivale su veliku zbrku u Izrailju; naime, neki koji su se uputali bili su ljudi na visokim poloajima, upravitelji od kojih je narod imao pravo da oekuje savet i dobar primer. Predviajui propast koja e zapretiti narodu ukoliko se ovo zlo nastavi, Nemija je ozbiljno porazgovarao sa prestupnicima. Ukazujui im na Solomunov sluaj, podsetio ih je da meu svim narodima nije bilo cara koji bi se s njime mogao uporediti, cara kome bi Bog dao tako veliku mudrost; a ipak su ene idolopoklonice odvojile njegovo srce od Boga i njegov primer pokvario je Izrailj. Nemija je ozbiljno rekao: A vama li emo dopustiti da inite takvo veliko zlo? I zakleh ih Bogom da ne daju keri svojih sinovima njihovim niti da uzimaju keri njihovih za sinove svoje ili za sebe. Kada im je objavio Boje zapovesti i pretnje, kada ih je podsetio na strane kazne koje je Izrailj u prolosti navukao na sebe zbog tog greha, njihova savest se probudila i zapoelo je delo reforme koje je otklonilo Boji pretei gnev i donelo im Njegovo odobravanje i Njegov blagoslov. ak je i meu onima koji su obavljali svete slube bilo ljudi koji su oklevali da se rastanu od svojih ena neznabokinja, izjavljujui da ne mogu naterati sebe da to uine. Meutim, nije bilo izuzetaka, nije bilo obzira ni prema inu ni prema poloaju. Ko je god, iako se radilo o sveteniku ili upravitelju, odbio da prekine svoju vezu sa idolopoklonicima, smesta je bio udaljen iz slube Gospodu. Prvosvetenikov unuk koji se oenio kerkom poznatog Sanavalata, nije bio samo udaljen iz slube, ve i proteran iz Izrailja. Nemija se molio: Pomeni ih, Boe moj, to oskvrnie svetenstvo i zavet sveteniki i levitski! Koliko je duevnog bola ova neophodna strogost nanela vernom Bojem sluzi pokazae samo Boji sud. Izmeu suprotnih elemenata voena je stalna borba i samo post, poniznost i molitva mogli su da mu osiguraju uspeh. Mnogi koji su se oenili idolopoklonicama odluili su da zajedno s njima pou u izgnanstvo i da se, po ugledu na one koji su bili proterani iz zbora Izrailjeva, pridrue Samarjanima. U istom smeru krenuli su i neki koji su zauzimali visoka mesta u Bojem delu i posle izvesnog vremena svoju sudbinu potpuno povezali s njihovom. elei da ojaaju ovaj savez, Samarjani su obeali da e jo potpunije prihvatiti jevrejsku veru i jevrejske obiaje. Otpadnici, eljni da nadmae svoju nekadanju brau, podigli su hram na brdu Garizimu da bude takmac Bojem domu u Jerusalimu. Njihova religija i dalje je bila meavina judaizma i paganizma, a njihovo tvrenje da pripadaju Bojem narodu pretvaralo se, iz narataja u narataj, u izvor raskola, suparnitva i neprijateljstva izmeu ta dva naroda. U delu reforme koje treba da se danas obavi, potrebni su ljudi koji, po ugledu na Jezdru i Nemiju, nee ulepavati ni opravdavati greh, niti e izbegavati da brane Boju ast. Oni na kojima poiva teret ovog posla nee ostajati mirni kada se ini zlo, niti e zlo pokrivati ogrtaem lanog milosra. Oni e imati na umu da Bog ne gleda ko je ko, i da je strogost prema nekolicini u stvari milost prema mnogima. Oni e, takoe, imati na umu da onaj koji ukorava zlo uvek mora da bude nadahnut Hristovim duhom. U svom radu Jezdra i Nemija bili su ponizni pred Bogom, priznavali su svoje grehe i grehe svoga naroda i traili pomilovanje kao da su sami bili prestupnici. Radili su strpljivo i teko, molili se i patili. Najvee tekoe u radu nije im priinjavalo otvoreno neprijateljstvo neznaboaca, ve tajno protivljenje takozvanih prijatelja koji su, stavljajui svoj uticaj u slubu zla, desetostruko poveavali teret koji je pritiskao Boje sluge. Ti izdajnici davali su Gospodnjim neprijateljima materijal kojim e se sluiti u svojoj borbi protiv Bojeg naroda. Njihove zle strasti i buntovna volja uvek su bili u ratu s jednostavnim Bojim zahtevima. Uspeh koji je pratio Nemijine napore pokazuje ta molitva, vera i mudra, energina akcija mogu da postignu. Nemija nije bio svetenik; on nije bio ni prorok, nije pokazivao elju za visokim titulama. On je bio reformator koji se pojavio u vanom trenutku. Njegov cilj bio je da njegov narod bude prav pred Bogom. Nadahnut uzvienim namerama, usmerio je sve snage svoga bia da ih ostvari. vrsto, nepokolebljivo potenje obeleavalo je njegove napore. Kada bi se suoio sa zlom i protivljenjem dobru, zauzimao je tako odluno dranje da je i narod bio pokrenut da radi s novom revnou i hrabrou. Narod nije mogao da previdi njegovu

193

vernost, njegovo rodoljublje i njegovu duboku ljubav prema Bogu; videi sve to, bio je spreman da poe za njim. Marljivost na dunosti dobijenoj od Boga predstavlja vaan deo istinske religije. Ljudi treba da iskoriste okolnosti i da kao Boja orua ostvare Njegovu volju. Brza i odluna akcija u pravo vreme donee slavne pobede, dok e odlaganje i nemar izazvati poraz i samo sramotiti Boga. Ako voe u delu istine nisu revni, ako su ravnoduni i besciljni, i Crkva e biti nemarna, ravnoduna i sklona uivanjima; ali ako su voe ispunjene svetom odlunou da slue Bogu i samo Bogu, narod e biti ujedinjen, pun nade i eljan posla. Boja re je puna otrih i izrazitih suprotnosti. Greh i svetost stoje nasuprot jedno drugome da bismo, posmatrajui ih, mogli da izbegnemo prvo i prihvatimo drugo. Stranice koje opisuju Sanavalatovu i Tovijinu mrnju, la i prevare, opisuju i Jezdrinu i Nemijinu plemenitost, odanost i portvovanje. Nama je preputeno da izaberemo za kime emo se povesti. Strane posledice krenja Bojih zapovesti stavljene su nasuprot blagoslovima koji proizlaze iz poslunosti. Mi sami moramo da odluimo hoemo li da pretrpimo prvo ili da uivamo drugo. Delo obnove i reforme, koje su obavili povratnici iz ropstva pod vostvom Zorovavelja, Jezdre i Nemije, daje sliku rada na duhovnoj obnovi koji treba obaviti u toku zavrnih dana istorije ove Zemlje. Ostatak Izrailjev bio je slab narod, izloen nasilju svojih neprijatelja; ali preko njega Bog je nameravao da sauva na Zemlji znanje o sebi i svom Zakonu. Pripadnici tog ostatka bili su zatitnici pravog bogosluenja; uvari svetih proroanstava. Razliita su bila iskustva koja su sticali dok su obnavljali Hram i jerusalimske zidove; jako je bilo protivljenje s kojim su se suoavali. Tereti koje su nosili njihovi predvodnici u ovom poslu bili su teki, ali su ti ljudi ili napred s nepoljuljanim poverenjem, ponizni u duhu, vrsto oslonjeni na Boga, verujui da e On svoje delo dovesti do pobede. Nemija, kao i car Jezekija, prionu uz Gospoda i ne odstupi od njega, nego odra zapovesti koje zapovedi Gospod... i Gospod bee s njim. (2. O carevima 18,6.7) Duhovno obnovljenje, kome je bilo simbol delo obavljeno u Nemijino vreme, opisano je reima proroka Isaije: I oni e sazidati davnanje pustoline, podignue stare razvaline i ponovie gradove puste, to lee razvaljeni od mnogo narataja. I tvoji e sazidati stare pustoline, i podignue temelje koji e stajati od kolena na koleno, i prozvae se: koji sazida razvaline i popravi puteve za naselje. (Isaija 61,4; 58,12) Prorok ovim reima opisuje narod koji u vreme opteg otpada od istine i pravednosti eli da uzdigne naela koja predstavljaju temelj Bojeg carstva. To su oni koji popravljaju pukotinu nainjenu u Bojem zakonu u zatitnom zidu koji je On postavio oko svojih izabranih kojima e poslunost Njegovim propisima pravednosti, istine i neporonosti posluiti kao stalna i trajna zatita. Reima ije se znaenje ne moe pogreno razumeti, prorok opisuje posebno delo naroda ostatka koji gradi zid. Ako odvrati nogu svoju od subote da ne ini to je tebi drago na moj sveti dan i ako prozove subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i bude ga slavio ne idui svojim putevima i ne inei to je tebi drago, ni govorei rei, tada e se veseliti u Gospodu i izveu te na visine zemaljske i dau ti da jede nasledstvo Jakova oca svojega, jer usta Gospodnja rekoe. (Isaija 58,13.14) Sve boanske ustanove treba obnoviti u vreme posletka. Pukotina nainjena u Zakonu, u vreme, kada su ljudi promenili Subotu, treba da bude popravljena. Boji narod ostatka, koji e stajati pred svetom kao narod reformatora, treba da pokae da je Boji zakon temelj svake trajne reforme i da Subota iz etvrte zapovesti treba da stoji kao spomenik stvaranja, kao stalni podsetnik koji ukazuje na Boju silu. Jasnim i odreenim reenicama oni treba da objavljuju neophodnost poslunosti svim propisima Dekaloga. Pokrenuti Hristovom ljubavlju, oni treba da sarauju s Njim u obnavljanju pustih mesta. Oni treba da poprave pukotinu, da obnove puteve za naselje (vidi: Isaija 58,12).

194

SVETLOST U SUMRAK

A carstvo i vlast i velianstvo carsko pod svim nebom dae se narodu svetaca Vinjega, njegovo e carstvo biti veno carstvo, i sve e vlasti njemu sluiti i sluati ga. (Danilo 7,27)

195

58 poglavlje

DOLAZAK IZBAVITELjA
Za vreme dugih stolea nevolje i mraka i tekih muka (Isaija 8,22), kojima je bila obeleena istorija oveanstva od dana kada su nai praroditelji izgubili svoj edemski dom do vremena kada se Boji Sin pojavio kao Spasitelj grenika, nada grenog roda bila je usredsreena na dolazak Izbavitelja koji e osloboditi ljude iz okova greha i groba. Prvi nagovetaj takve nade bio je dat Adamu i Evi u osudi koja je u Edemu izreena zmiji, kada je Gospod u njihovom prisustvu rekao sotoni: Jo meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene, i izmeu semena tvojega i semena njezina, ono e ti na glavu stajati, a ti e ga u petu ujedati! (1. Mojsijeva 3,15) Dok je greni par sluao ove rei, nada je ispunila njihovo srce; jer su u proroanstvu o ruenju sotonine vlasti prepoznali obeanje o izbavljenju od propasti koju je izazvao prestup. Iako su morali da trpe pod vlau svoga suparnika, jer su popustili pred njegovim zavodnikim uticajem i odluili da prestupe jasnu Gospodnju naredbu, ipak nisu morali da se prepuste potpunom oajanju. Boji Sin se ponudio da svojom krvlju i ivotom plati cenu njihovog prestupa. Njima e biti odreeno vreme probe u kome e moi, verom u Hristovu spasonosnu mo, da ponovo postanu Boja deca. Kada je, uspeo da ljude odvrati od puta poslunosti, sotona je postao bog ovoga sveta. (2. Korinanima 4,4) Vlast koju je nekada dobio Adam, sada je pripala uzurpatoru. Ali Boji Sin se ponudio da doe na ovaj svet i plati kaznu za greh i tako ne samo otkupi oveka, ve i povrati izgubljenu vlast. Mihej upravo to naglaava, kada kae: I ti, kulo stadu, steno keri Sionskoj, tebi e doi, doi e prva vlast! (Mihej 4,8) Apostol Pavle govori o tome kao o izbavljenju teevine na hvalu slave njegove. (Efescima 1,14) Psalmista je takoe imao na umu konano vraanje ovekovog prvobitnog nasledstva kada je napisao: Pravednici e naslediti zemlju i ivee u njoj doveka! (Psalam 37,29) Ova nada u izbavljenje dolaskom Bojega Sina kao Spasitelja i Cara, nikada nije nestala iz ovekovog srca. Od samog poetka bilo je nekih ija je vera sezala iza senki sadanjosti prema buduoj stvarnosti. Adam, Sit, Enoh, Matusal, Noje, Sim, Avram, Isak i Jakov preko ovih i drugih velikana, Gospod je sauvao dragocena otkrivenja svoje volje. Bog je na taj nain i sinovima Izrailjevim, izabranom narodu iz ije sredine je svet trebalo da dobije obeanog Mesiju, otkrio zahteve svoga Zakona i spasenje koje se moe postii rtvom pomirnicom Njegovog ljubljenog Sina. Nada Izrailja bila je utelovljena u obeanju, koje je bilo izreeno u vreme pozivanja Avrama, i posle toga mnogo puta ponavljano njegovim potomcima: I u tebi e biti blagoslovena sva plemena na zemlji! (1. Mojsijeva 12,3) Kada je Boja namera da spase ljudski rod bila objanjena Avramu, Sunce pravde zasijalo je u njegovom srcu i tama u njemu bila je rasterana. Konano, sam Spasitelj, dok je hodao i govorio meu sinovima oveijim, objavio je Jevrejima svedoanstvo o patrijarhovoj blistavoj nadi u izbavljenje dolaskom Otkupitelja. Hristos je izjavio: Avram, otac va, bio je rad da vidi dan moj; i vide i obradova se! (Jovan 8,56) Ova ista blaena nada bila je nagovetena u blagoslovu, koji je patrijarh Jakov na samrtnikoj postelji izrekao svom sinu Judi:
Juda, tebe e hvaliti braa tvoja, A ruka e ti biti za vratom neprijateljima tvojim, I klanjae ti se sinovi oca tvojega! Palica vladalaka nee se odvojiti od Jude, Niti od nogu njegovih Onaj koji postavlja zakon, Dokle ne doe Onaj kome pripada, I njemu e se pokoravati narodi! (1. Mojsijeva 49,810)

Na granicama Obeane zemlje, dolazak Otkupitelja sveta bio je ponovo najavljen u proroanstvu koje je izrekao Valam:
Vidim ga, ali ne sad: gledam ga, ali ne izbliza:

196

Izai e zvezda iz Jakova i ustae palica iz Izrailja, Koja e razbiti knezove Moavske, I razoriti sve sinove Sitove! (4. Mojsijeva 24,17)

Boja namera da poalje svoga Sina kao Otkupitelja grenog roda, bila je preko Mojsija objavljena Izrailju. Jednom prilikom, kratko vreme pre svoje smrti, Mojsije je izjavio: Proroka isred tebe, izmeu brae tvoje, kao to sam ja, podignue ti Gospod Bog tvoj, njega sluajte! Mojsije je dobio jasna uputstva ta treba da kae Izrailjcima o delu koje e obaviti taj budui Mesija: Proroka u im podignuti izmeu brae njihove, kao to si ti, i metnuu rei svoje u usta njegova, i kazivae im sve to mu zapovedim! (5. Mojsijeva 18,15.18) U vreme patrijaraha rtve koje su prinoene u toku bogosluenja predstavljale su trajno podseanje na dolazak Spasitelja, a tako je bilo i sa celokupnim ritualom slube u Svetilitu u toku cele istorije Izrailja. Slube u atoru od sastanka, a kasnije i u Hramu, koji je zauzeo njegovo mesto, svakoga dana su, uz pomo senki i simbola, pouavale narod velikim istinama o dolasku Hrista kao Otkupitelja, Svetenika i Cara. Jednom godinje one su njihove misli upravljale prema zavrnim dogaajima u velikoj borbi izmeu Hrista i sotone, prema ienju svemira od greha i grenika. rtve i prinosi iz Mojsijevog obrednog zakona uvek su ukazivali na bolju, na nebesku slubu. Zemaljsko Svetilite bilo je prilika za sadanje vreme, u kome su prinoeni rtve i darovi; njegova dva sveta mesta bila su oblija nebeskih, jer je Hristos, na veliki Prvosvetenik, danas Sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju naini Gospod, a ne ovek. (Jevrejima 9,9.23; 8,2) Od dana kada je Gospod objavio zmiji u Edemu: Jo meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene, izmeu semena tvoga i semena njezina (1. Mojsijeva 3,15), sotona je znao da nema apsolutnu vlast nad stanovnicima ovoga sveta. Kada su Adam i njegovi sinovi poeli da prinose ceremonijalne rtve, koje je Bog odredio da budu simbol Otkupitelja koji e doi, sotona je shvatio da se radi o simbolu zajednitva izmeu Zemlje i Neba. U toku dugih stolea, koja su sledila, on je stalno ulagao napore da onemogui tu vezu. Neumorno je pokuavao da pogreno predstavi Boga, da pogreno predstavi obrede koji su ukazivali na Spasitelja, i uspeo je kod veine pripadnika ljudskog roda. Dok je Bog eleo da objasni ljudima da im iz svoje ljubavi daje Dar kojim e ih pomiriti sa sobom, prvi neprijatelj oveanstva trudio se da predstavi Boga kao Bie koje uiva u njihovom unitenju. Tako su rtve i obredi, koje je Nebo odredilo da otkrivaju boansku ljubav, bile pogreno shvaene kao sredstvo kojim su grenici uzaludno pokuavali da odobrovolje, uz pomo darova i dobrih dela, gnev uvreenog Boga. U isto vreme, sotona se trudio da pobudi i ojaa zle ljudske strasti da bi ponavljanjem prestupa veina mogla biti udaljavana sve vie i vie od Boga i beznadeno zapletana u lance greha. Kada je preko jevrejskih proroka bila data Boja pisana re, sotona je marljivo prouavao poruke koje su se odnosile na Mesiju. Paljivo je pratio rei koje su neopisivom jasnoom opisivale Hristovo delo meu ljudima prvo kao napaene rtve, a zatim i kao pobedonosnog Cara. Na pergamentskim svicima starozavetnih spisa itao je da Onaj koji treba da se pojavi mora da bude voen kao jagnje na zaklanje, da bude nagren u licu mimo svakoga oveka i u stasu mimo sinove oveije. (Isaija 53,7; 52,14) Obeani Spasitelj oveanstva treba da bude prezren i odbaen izmeu ljudi, bolnik i vian bolestima, Onaj koga Bog bije i mui; ali i Onaj koji e se posluiti svojom monom silom da sudi nevoljnima u narodu. On treba da pomogne sinovima nitega i da obori nasilnika (Isaija 53,3.4; Psalam 72,4). Ova proroanstva doprinela su da sotona zadrhti od straha; ali ga nisu mogla odvratiti od namere da pokvari, ako bude mogue, Gospodnje milostive pripreme za otkupljenje izgubljenog ljudskog roda. Odluio je da, zaslepi oi ljudi, za pravo znaenje mesijanskih proroanstava koliko god mu to bude bilo mogue, da bi pripravio put da Hristos bude odbaen, kada se pojavi. U toku stolea neposredno pre potopa, uspeh je pratio sotonine napore da u celom svetu preovlada duh pobune protiv Boga. ak ni pouke koje je doneo Potop nisu se dugo zadrale u seanju naroda. Lukavim nagovetajima sotona je polako, korak po korak, navodio sinove ljudske na drsku pobunu. Izgledalo je da e ponos pobediti, ali Boja namera da spase izgubljenog oveka tako se nije mogla potisnuti u stranu. Preko potomstva vernog Avrama, pripadnika Simove loze, znanje o Gospodnjim milostivim planovima sauvalo se za blagoslov buduim naratajima. S vremena na vreme trebalo je da se pojavljuju boanski pozvani vesnici istine, koji e ljudima obraati panju na znaenje rtava i ceremonija, a posebno na Gospodnje obeanje o dolasku Onoga na koga su ukazivali svi obredi iz ceremonijalnog sistema. Svet je na taj nain trebalo da se sauva od sveopteg otpada.

197

Boanska namera nije se mogla ostvariti bez najodlunijeg protivljenja sotone. Na sve mogue naine neprijatelj istine i pravednosti trudio se da Avramove potomke navede da zaborave svoje visoko i sveto zvanje, a prihvate potovanje lanih bogova. esto su njegovi napori bili i vie nego uspeni. Za vreme stolea, koja su prethodila Hristovom dolasku, mrak je zaista pokrivao Zemlju i tama narode. Sotona je bacao svoju paklenu senku preko ljudskih puteva da bi ih spreio da steknu znanje o Bogu i buduem svetu. Mnotvo ljudi sedelo je u senci smrti. Njihova jedina nada bila je da se tama podigne i da se Bog pokae. Prorokim pogledom David, pomazanik Boji, predvideo je da e Hristov dolazak biti kao svetlost jutarnja, kada sunce izlazi jutrom bez oblaka. (2. Samuilova 23,4) Osija je potvrdio da mu je izlazak ureen kao zora. (Osija 6,3) Tiho i neno, jutarnja svetlost obasjava prostranstvo, razgonei senke tame i budei Zemlju u ivot. Tako je trebalo da se rodi i Sunce pravde sa zdravljem na svojim zracima. (Malahija 4,2) Mnotvo koje boravi u zemlji sena smrtnoga, trebalo je da vidi videlo veliko. (Isaija 9,2) Prorok Isaija, radosno gledajui to slavno izbavljenje, oduevljeno uzvikuje:
Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, Kojemu je vlast na ramenu, I ime e mu biti: Divni savetnik, Bog silni, Otac veni, Knez mirni. Bez kraja e rasti vlast i mir Na prestolu Davidovu i u carstvu njegovu, Da se uredi i utvrdi sudom i pravdom Od sada i doveka. To e uiniti revnost Gospoda nad vojskama! (Isaija 9,6.7)

U kasnijoj istoriji Izrailja, tokom stolea koja su prethodila Prvom Hristovom dolasku, vladalo je sveopte miljenje da se sledee proroanstvo odnosi na dolazak Mesije: Malo je da mi bude sluga da se podigne pleme Jakovljevo i da se vrati ostatak Izrailjev, nego te uinih videlom narodima da bude moje spasenje do krajeva zemaljskih. Prorok je najavio: I javie se slava Gospodnja, i svako e telo videti, jer usta Gospodnja govorie. (Isaija 49,6; 40,5) Jovan Krstitelj je kasnije o tom videlu tako smelo posvedoio ljudima kada je objavio: Ja sam glas onoga to vie u pustinji: poravnite put Gospodnji, kao to kaza Isaija prorok! (Jovan 1,23) Upravo je o Hristu bilo dato proroko obeanje: Ovako veli Gospod, Izbavitelj Izrailjev, Svetac njegov, Onome kojega preziru, na koga se gadi narod... ovako veli Gospod... uvau te i dau te da bude zavet narodu da utvrdi zemlju i nasledi opustelo nasledstvo; da kae sunjima: iziite! onima koji su u mraku: pokaite se!... nee biti gladni ni edni, nee ih biti vruina ni sunce, jer kome ih je ao, on e ih voditi, i pokraj izvora vodenih provodie ih! (Isaija 49,710) Nepokolebljivi u jevrejskom narodu, potomci one svete loze preko koje je bilo sauvano poznanje o Bogu, jaali su svoju veru razmiljajui o ovim i slinim tekstovima. S neizmernom radou itali su kako e Gospod pomazati Mesiju da javlja dobre glase krotkima, da zavije ranjene u srcu, da oglasi zarobljenima slobodu i da oglasi godinu milosti Gospodnje (Isaija 61,1.2). Meutim, njihova srca bila su puna alosti, dok su razmiljali o patnjama koje e On morati da izdri da bi ispunio boansku nameru. Sa dubokom poniznou pratili su rei zapisane na prorokom svitku:
Ko verova propovedanju naemu I miica Gospodnja kome se otkri? Jer iznie pred njime kao ibljika, I kao koren iz suhe zemlje. Ne bi oblija ni lepote u njega; I videsmo ga i ne bee nita na oima ega radi bismo ga poeleli. Prezren bee i odbaen izmeu ljudi,

198

Bolnik i vian bolestima, I kao jedan od kojega svako zaklanja lice svoje, Prezren da ga ni za to ne uzimasmo. A on bolesti nae nosi I nemoi nae uze na se, A mi miljasmo da je ranjem, Da ga Bog bije i mui. Ali, on bi ranjen za nae prestupe, Izbijen za naa bezakonja, Kar bee na njemu naega mira radi, I ranom njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce zaosmo, Svaki od nas se okrenu svojim putem, I Gospod pusti na nj bezakonja svih nas. Muen bi i zlostavljen, Ali ne otvori usta svojih, Kao jagnje na zaklanje voen bi, I kao ovca nema pred onim koji je strie, Ne otvori usta svojih. Od teskobe i od suda uze se, A rod njegov ko e iskazati? Jer se istre iz zemlje ivih, I za prestupe naroda mojega bi ranjen. Odredie mu grob sa zloincima, Ali na smrti bi s bogatima, Jer ne uini nepravde, Niti se nae prevara u ustima njegovim! (Isaija 53,19)

Gospod je preko proroka Zaharije, lino objavio Spasiteljeve patnje: Mau, ustani na pastira mojega i na oveka, druga mojega! (Zaharija 13,7) Kao Zamenik i Jamac grenog oveka, Hristos je morao da pretrpi mere boanske pravednosti. On je morao da shvati ta znai pravednost. On je morao da zna ta za grenika znai da se bez posrednika pojavi pred Bogom. Preko psalmiste, Otkupitelj je prorokovao o sebi:
Sramota satr srce moje, Iznemogoh, ekam hoe li se kome saaliti, Ali nema nikoga. Hoe li me ko poteiti, Ali ne nalazim! Daju mi u da jedem, I u ei mojoj poje me octom! (Psalam 69,20.21)

O ponaanju koje e morati da izdri, On sam prorokuje: Opkolie me psi mnogi, eta zlikovaca ide oko mene. Probodoe ruke moje i noge moje. Mogao bih izbrojati sve kosti svoje. Oni gledaju i od mene nainie stvar za gledanje. Dele haljine moje meu sobom, za dolamu moju bacaju dreb. (Psalam 22,1618) Ovi opisi gorkog trpljenja i surove smrti Obeanoga, iako alosni, bili su puni obeanja; jer je o Onome kojega Gospodu bi volja da bije i daje na muke da bi postao prinos za greh sam Gospod izjavio:
Videe natraje, produie dane, I to je Gospodu ugodno napredovae njegovom rukom. Videe trud due svoje i nasitie se,

199

Pravedni sluga moj opravdae mnoge svojim poznanjem, I sam e nositi bezakonja njihova. Zato u mu dati deo za mnoge, I sa silnima e deliti plen. Jer je dao duu svoju na smrt, I bi metnut meu zloince, I sam nosi grehe mnogih, I za zloince se moli. (Isaija 53,1012)

Ljubav prema grenicima navela je Hrista da plati cenu otkupljenja. I vide da nema oveka, i zaudi se to nema posrednika, jer niko drugi ne bi mogao da otkupi ljude iz vlasti neprijateljeve, zato uini mu spasenje desnica njegova i pravda njegova podupre ga. (Isaija 59,16)
Evo sluge mojega, kojega podupirem, Izabranika mojega, koji je mio dui mojoj, Metnuu duh svoj na njega, Sud narodima javljae. (Isaija 42,1)

U Njegovom ivotu nije smelo da bude samoisticanja. Poasti koje svet ukazuje poloaju, bogatstvu i talentu, bile su strane Bojem Sinu. Nijedno sredstvo kojim se ljudi slue da bi zadobili odanost ili iznudili potovanje, Mesija nije smeo da upotrebi. Njegovo potpuno zapostavljanje samoga sebe bilo je najavljeno ovim reima:
Nee vikati, Ni podizati, Niti e se uti glas njegov po ulicama. Trske stuene nee prelomiti, I svetila koje se pui nee ugasiti. (Isaija 42,2.3)

Spasiteljevo ponaanje meu ljudima trebalo je da bude u otroj suprotnosti s ponaanjem uitelja iz Njegovog vremena. U Njegovom ivotu nije smelo da bude bunih rasprava, razmetljive pobonosti, pokuaja da se zadobije ljudsko odobravanje. Mesija je trebalo da bude sakriven u Bogu, a Bog otkriven u karakteru svoga Sina. Bez znanja o Bogu, oveanstvo bi bilo izgubljeno za svu venost. Bez boanske pomoi, ljudi bi tonuli sve dublje i dublje. ivot i snaga moraju poticati od Onoga koji je stvorio svet. ovekove potrebe ne mogu se zadovoljiti ni na koji drugi nain. O Mesiji je jo bilo proreeno: Nee mu dosaditi, niti e se umoriti dokle ne postavi sud na zemlji, i ostrva e ekati nauku njegovu. Boji Sin je trebalo da uini zakon velikim i slavnim. (Isaija 42,4.21) On nije smeo da umanji njegovu vanost ili obaveznost njegovih zahteva; umesto toga, trebalo je da ih uzdigne. U isto vreme, morao je da oslobodi boanske propise zamornih i preteranih zahteva, koje su im dodali ljudi i koji su doprineli da se mnogi obeshrabre u svojim naporima da na prihvatljiv nain slue Bogu. O Spasiteljevoj misiji Gospod je rekao: Ja, Gospod, dozvah te u pravdi i drau te za ruku i uvau te i uiniu te da bude zavet narodu, videlo narodima; da otvara oi slepcima, da izvede sunje iz zatvora i iz tamnice koji sede u tami. Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje neu dati drugome ni hvale svoje likovima rezanim. Evo, preanje proe, i ja javljam novo, pre nego nastane javljam vam. (Isaija 42,69) Preko obeanog Potomstva, Bog Izrailjev trebalo je da donese izbavljenje Sionu. Ali e izai ibljika iz stabla Jesejeva i izdanak iz korena njegova izniknue. Eto, devojka e zatrudneti i rodie sina, i nadenue mu ime Emanuilo. Maslo i med jee, dokle ne naui odbaciti zlo i izabrati dobro. (Isaija 11,1; 7,14.15) I na njemu e poivati duh Gospodnji, duh mudrosti i razuma, duh saveta i sile, duh znanja i straha Gospodnjega. I mirisanje e mu biti u strahu Gospodnjemu, a nee suditi po vienju oiju svojih, niti e po uvenju uiju svojih ukoravati. Nego e po pravdi suditi siromasima i po pravici ukoravati krotke u zemlji i udarie zemlju prutom usta svojih i duhom usana svojih ubie bezbonika. I pravda e mu biti pojas po bedrima,

200

i istina pojas po bokovima. I u to e vreme za koren Jesejev, koji e biti zastava narodima, raspitivati narodi i poivalite njegovo bie slavno. (Isaija 11,25.10) Evo oveka kojemu je ime Klica ... jer e on sagraditi crkvu Gospodnju, i nosie slavu, i sedee i vladati na svom prestolu i bie svetenik na prestolu svome. (Zaharija 6,12.13) Trebalo je da bude otvoren izvor za greh i za neistotu (Zaharija 13,1); sinovi ljudski trebalo je da uju blagosloveni poziv:
Oj, edni, koji ste god, hodite na vodu, I koji nemate novca, hodite, kupujte i jedite, Hodite, kupujte bez novaca i bez plate vina i mleka! Zato troite novce svoje na ono to nije hrana, I trud svoj na ono to ne siti? Sluajte me pa ete jesti to je dobro, I dua e se vaa nasladiti pretiline! Prignite uho svoje i hodite k meni, Posluajte, i iva e biti dua vaa, I uiniu s vama zavet vean, Milosti Davidove istinite! (Isaija 55,13)

Izrailju je bilo dato obeanje: Evo, dadoh ga za svedoka narodima, za vou i zapovednika narodima. Evo, zvae narod kojega nisi znao, i narodi koji te nisu znali stei e se k tebi, radi Gospoda Boga tvojega i sveca Izrailjeva, jer te proslavi! (Isaija 55,4.5) Pribliih pravdu svoju, nije daleko, i spasenje moje nee okasniti, jer u u Sionu postaviti spasenje, u Izrailju slavu svoju. (Isaija 46,13) Trebalo je da Mesija u toku svoje zemaljske slube, reju i delom, otkrije oveanstvu slavu Boga Oca. Svakim delom u svom ivotu, svakom izgovorenom reju, svakim uinjenim udom, trebalo je da objavi beskrajnu Boju ljubav grenom oveanstvu.
Izii na visoku goru, Sione, Koji javlja dobre glase; Podigni silno glas svoj, Jerusalime, Koji javlja dobre glase, Podigni, ne boj se! Kai gradovima Judinim: evo Boga vaega! Evo, Gospod Bog ide na jakoga, I miica e njegova obladati njim, Evo, plata je njegova kod njega, I delo njegovo pred njim. Kao pastir pae stado svoje, U naruje svoje sabrae jaganjce, I u nedrima e ih nositi, A dojilice e voditi polako. (Isaija 40,911) I u taj e dan gluhi uti rei u knjizi, I iz tame i mraka videe oi slepih. I krotki e se veoma radovati u Gospodu, I niti izmeu ljudi veselie se sa Sveca Izrailjeva. I koji lutaju duhom orazumie se, I vikai e primiti nauku.

201

(Isaija 29,18.19.24)

Bog je, preko patrijaraha i proroka, kao i preko slika i simbola, progovorio svetu o dolasku Oslobodioca od greha. Dugi niz nadahnutih proroanstava ukazivao je na dolazak enje svih naroda. (Agej 2,7) ak je i samo mesto Njegovog roenja i vreme Njegovog pojavljivanja bilo precizno navedeno. Sin Davidov morao je da se rodi u Davidovom gradu. Iz Vitlejema, kae prorok, e mi izai koji e biti gospodar u Izrailju; kojemu su izlasci od poetka, od venih vremena. (Mihej 5,2)
I ti Vitlejeme, zemljo Judina, Ni po emu nisi najmanji u dravi Judinoj, Jer e iz tebe izai elovoa, Koji e pasti narod moj Izrailja! (Matej 2,6)

Aneo Gavrilo objavio je proroku Danilu vreme Hristovog prvog dolaska i vreme nekih najvanijih dogaaja na Spasiteljevom ivotnom putu. Aneo je rekao: Sedamdeset je nedelja odreeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svri prestup i da nestane greha i da se oisti bezakonje i da se dovede vena pravda i da se zapeati utvara i prorotvo i da se pomae sveti nad svetima. (Danilo 9,24) U proroanstvu dan stoji umesto godine (vidi: 4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,6!). Sedamdeset sedmica, ili etiri stotine i devedeset dana, predstavlja etiri stotine i devedeset godina. Odreena je i poetna taka tog perioda: Zato znaj i razumej, otkada izie re da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode bie sedam sedmica, i ezdeset i dve sedmice. (Danilo 9,25) ezdeset i devet sedmica ili etiri stotine osamdeset i tri godine. Zapovest da se obnovi i izgradi Jerusalim, koju je svojim dekretom objavio Artakserks Longiman, stupila je na snagu u jesen 457. godine pre Hrista (vidi: Jezdra 6,14; 7,1.9). Od tog vremena etiri stotine osamdeset i tri godine proteu se do jeseni 27. godine posle Hrista. U skladu s proroanstvom, to razdoblje trebalo je da stigne do Mesije, do Pomazanika. Godine 27. posle Hrista, Hristos je u toku krtenja dobio pomazanje Svetim Duhom i posle toga zapoeo svoju misiju. Tada je bilo objavljeno: Izie vreme! (Marko 1,15) A onda je aneo nastavio: I utvrdie zavet s mnogima za nedelju dana! Poto Spasitelj zapone svoju misiju, Jevanelje e se sedam godina posebno propovedati Jevrejima; prve tri i po godine to e initi sam Isus, a posle toga apostoli. A u polovini sedmice ukinue rtvu i prinos! (Danilo 9,27) U prolee 31. godine posle Hrista, Hristos, prava rtva, prineo je sebe na Golgoti. Tada je zavesa u Hramu bila razderana na pola, to je bilo znak da prestaje svetost i znaaj ceremonijalne slube, da je dolo vreme da prestane prinoenje zemaljske rtve i prinosa. Poslednja sedmica sedam godina istekla je 34. godine posle Hrista. Jevreji su tada kamenovanjem Stefana konano zapeatili svoje odbijanje Jevanelja, a uenici, koji su se zbog progonstva rasejali na sve strane, prolaahu propovedajui re. (Dela 8,4) Kratko vreme posle toga, obraa se progonitelj Savle i postaje Pavle, apostol neznaboaca. Mnoga proroanstva, koja su govorila o Spasiteljevom dolasku, uticala su na Jevreje da ive u atmosferi stalnog iekivanja. Mnogi su umrli u veri, ne doekavi ispunjenje obeanja. Meutim, videvi ih izdaleka, verovali su i priznali da su stranci i putnici na Zemlji. Od Enohovog vremena, obeanja koja su ponavljali patrijarsi i proroci, oivljavala su nadu u Njegov dolazak. Bog u poetku nije otkrio tano vreme Prvog dolaska, a kada je Danilovo proroanstvo objavilo taj podatak, ak ni tada mnogi nisu pravilno protumaili vest. Stolee za stoleem je prolazilo i konano utihnuli su glasovi proroka. Ruka ugnjetaa teko je pritiskivala Izrailj. Poto su se udaljili od Boga, vera Jevreja postajala je sve slabija, a nada je skoro prestala da im obasjava budunost. Mnogi vie nisu razumevali rei proroka i oni ija je vera morala da ostane jaka, bili su spremni da uzviknu: Proteu se dani, a od utvare nee biti nita! (Jezekilj 12,22) Ali, u nebeskom Savetu as Hristovog dolaska ve je bio odreen, i kada se navri vreme, posla Bog Sina svojega... da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo posinatvo. (Galatima 4,4.5) Pouke oveanstvu obavezno su date na jeziku oveanstva. Glasnik zaveta je morao da progovori. Njegov glas se morao uti u Njegovom Hramu. On, Zaetnik istine, morao je da odvoji istinu od pleve ovekovih izjava, koje su je uinile neuspenom. Naela Boje vladavine i plan spasenja morali su da budu jasno odreeni. Pouke iz Starog zaveta morale su da budu jasno objavljene ljudima. Kada se Spasitelj pojavio kao ovek (Filibljanima 2,7), i zapoeo svoju slubu milosti, sotona je jedino mogao da Ga ujeda za petu, dok je svakim delom poniznosti ili trpljenja Hristos krio glavu svom protivniku.

202

Teskoba koju je doneo greh, sada je pritiskala prsa Bezgrenoga; ipak, dok je trpeo protivljenje grenika protiv sebe, Hristos je plaao dug grenog oveka i kidao lance kojima je oveanstvo bilo sapeto. Svaki napad teskobe, svaka uvreda, sve je doprinosilo osloboenju ljudskog roda. Da je sotona uspeo da navede Hrista da popusti jednom jedinom iskuenju, da ga je mogao navesti da jednim delom ili ak samo milju uprlja svoju savrenu neporonost, knez tame bi likovao nad ovekovim Zamenikom i zadobio bi za sebe celu ljudsku porodicu. Meutim, iako sotona moe da izmui, on ne moe da okalja. On moe da izazove agoniju, ali ne i oskvrnjenje. On je Hristov ivot pretvorio u dugi niz sukoba i iskuenja, ali je svakim svojim napadom samo gubio svoju vlast nad oveanstvom. U pustinji kuanja, u Getsimanskom vrtu, i na krstu, na Spasitelj je ukrstio ma sa knezom tame. Njegove rane postale su trofeji Njegove pobede u korist ljudskog roda. Dok je Hristos u agoniji visio na krstu, dok su se zli duhovi radovali i zli ljudi rugali, tada Ga je sotona zaista ujedao za petu. Ali, upravo je to delo zdrobilo glavu zmiji. Svojom smru, satro je onoga koji ima dravu smrti, to jest avola. (Jevrejima 2,14) Tim delom odluio je sudbinu glavnog buntovnika i zauvek osigurao ostvarenje plana spasenja. Smru je zadobio pobedu nad njenom snagom, vaskrsenjem je otvorio vrata groba svim svojim sledbenicima. U ovom poslednjem velikom sukobu vidimo ispunjenje proroanstva: Ono e ti na glavu stajati, a ti e ga u petu ujedati! (1. Mojsijeva 3,15) Ljubazni, sad smo deca Boja i jo se ne pokaza ta emo biti; nego znamo da kad se pokae, biemo kao i on, jer emo ga videti kao to jest! (1. Jovanova 3,2) Na Otkupitelj je otvorio put, tako da i najgreniji, najbedniji, najugnjeteniji i najprezreniji, mogu da nau pristup Ocu.
Gospode, ti si Bog moj, Uzviivau te, Slaviu ime tvoje, Jer si uinio udesa; Namere tvoje od starine vera su i istina. (Isaija 25,1)

203

59 poglavlje

DOM IZRAILjEV
Propovedajui istine venog Jevanelja svakom narodu, i plemenu, i kolenu i jeziku, Boja Crkva na Zemlji ispunjava danas prastaro proroanstvo: Procvetae i uzrasti Izrailj, i napunie vasionu plodom. (Isaija 27,6) Isusovi sledbenici, u saradnji sa nebeskim silama, ubrzano oivljavaju pusta mesta na Zemlji, a kao posledica njihovog rada, sazreva obilan rod dragocenih dua. Danas, kao nikada u prolosti, irenje biblijskih istina naporima posveene Crkve, donosi sinovima oveijim blagoslove koji su pre mnogo stolea simboliki prikazani u obeanju Avramu i celom Izrailju Bojoj Crkvi svih vremena: I blagosloviu te... i ti e biti blagoslov! (1. Mojsijeva 12,2) Ovo obeanje o blagoslovu u velikoj meri trebalo je da se obistini u stoleima posle povratka Izrailjaca iz zemlje njihovog robovanja. Prema Bojem planu celi svet trebalo je da se pripremi za Hristov prvi dolazak kao to se danas priprema put za Njegov drugi dolazak. Na kraju godina poniavajueg izgnanstva, Bog je preko Zaharije milostivo obeao svom narodu Izrailju: Vratih se u Sion i naselih se usred Jerusalima i Jerusalim e se zvati grad istiniti i gora Gospoda nad vojskama sveta gora. O svom narodu Bog je rekao: Evo... ja u im biti Bog, istinom i pravdom! (Zaharija 8,3.7.8) Ova obeanja bila su uslovljena poslunou. Gresi koji su obeleavali Izrailj pre ropstva, nisu se smeli ponoviti. Gospod je opomenuo sve one, koji su se prihvatili obnavljanja grada i Hrama: Sudite pravo i budite milostivi i alostivi jedan drugome. I ne inite krivo udovici ni siroti, inostrancu ni siromahu, i ne mislite zlo jedan drugome u srcu svome. Govorite istinu jedan drugome, sudite pravo i mirno na vratima svojim. (Zaharija 7,9.10; 8,16) Onima koji budu sprovodili ova naela pravednosti bila je obeana bogata i zemaljska i duhovna nagrada. Gospod je objavio: Nego e usev biti miran, vinova e loza nositi plod svoj, i zemlja e raati rod svoj, i nebo e davati rosu svoju; i sve u to dati u nasledstvo ostatku toga naroda. I kao to bejaste uklin meu narodima, dome Judin i dome Izrailjev, tako u vas izbaviti te ete biti blagoslov. (Zaharija 8,12.13) Vavilonskim robovanjem Izrailjci su bili uspeno izleeni od oboavanja rezanih likova. Posle svog povratka, posveivali su veliku panju verskoj pouci i prouavanju onoga to je zapisano u Knjizi zakona i proroka o sluenju pravome Bogu. Obnavljanje Hrama omoguilo im je da obavljaju potpunu slubu u Svetilitu. Pod vostvom Zorovavelja, Jezdre i Nemije nekoliko puta su se zavetovali da e drati sve Gospodnje zapovesti i uredbe. Vremena blagostanja, koja su nastala, pruila su im dovoljno dokaza o boanskoj spremnosti da ih prihvati i da im oprosti. Meutim, njihova nesrena kratkovidost stalno ih je odvraala od njihove slavne sudbine, jer su sebino zadravali za sebe ono to je moglo da donese isceljenje i duhovni ivot bezbrojnom mnotvu. Ovaj neuspeh u ispunjavanju boanske namere bio je vrlo izraen u vreme proroka Malahije. Gospodnji vesnik je strogo ustajao protiv zala koja su Izrailju uskraivala zemaljsko blagostanje i duhovnu snagu. U ukorima koje je upuivao prestupnicima prorok nije tedeo ni svetenike ni narod. Breme rei Gospodnje Izrailju preko Malahije, inilo je da se pouke iz prolosti ne smeju zaboraviti i da se zavet koji je Gospod uinio s domom Izrailjevim mora verno odrati. Samo se iskrenim pokajanjem mogu stei Boji blagoslovi. Prorok poziva: Zato, molite se Bogu da se smiluje na vas! (Malahija 1,1.9) Nikakav privremeni neuspeh Izrailja nije mogao da omete ispunjenje vekovnog plana otkupljenja oveanstva. Oni kojima se prorok obraao moda nisu sluali poruku koja im je bila upuena, ali Gospodnje namere su se, ipak, postojano kretale napred prema svom potpunom ispunjenju. Gospod je objavio preko svoga vesnika: Jer od istoka sunanoga do zapada veliko e biti ime moje meu narodima i na svakom e se mestu prinositi kad imenu mojemu i isti dar; jer e ime moje biti veliko meu narodima. (Malahija 1,11)

204

Zavet ivota i mira koji je Gospod sklopio sa sinovima Levijevim zavet koji bi im, da su ga odrali, doneo neizrecive blagoslove On eli da sada obnovi sa onima koji su nekada bili duhovne stareine, ali su zbog prestupa postali prezreni i poniteni u svega naroda. (Malahija 2,5.9) Zloinci su sveano bili upozoreni na dan suda, koji se pribliava, i na Gospodnju nameru da svakog prestupnika pohodi naglim unitenjem. Ipak, niko nije bio ostavljen bez nade; Malahijina proroanstva o sudu bila su praena pozivanjem nepokajanih da uine mir s Bogom. Gospod ih je pozivao: Vratite se k meni i ja u se vratiti k vama! (Malahija 3,7) Zar vam ne izgleda da je svako srce moralo da odgovori na takav poziv? Bog nebeski poziva svoju zalutalu decu da Mu se vrate, da ponovo sarauju s Njim u obavljanju Njegovog dela na Zemlji! Gospod je ispruio svoju ruku da prihvati ruku Izrailja i da mu pomogne da krene uskim putem samoodricanja i rtvovanja da bi s Njim delio i nasledstvo Bojih sinova! Hoe li prihvatiti poziv? Hoe li prepoznati svoju jedinu nadu? Kako je alostan izvetaj koji govori da su u Malahijine dane Izrailjci oklevali da pokore svoja ohola srca i da odmah i s ljubavlju posluaju Boga, da od srca ponu da sarauju s Njim! Samoopravdanje se oigledno osea u njihovom odgovoru: U emu bismo se vratili? Gospod svome narodu ukazuje na jedan od njegovih posebnih grehova. Hoe li ovek zakidati Boga, pita On. A vi mene zakidate! Neposlunici pitaju i dalje nesvesni svoga greha: U emu te zakidamo? Gospodnji odgovor je zaista odreen: U desetku i u prinosu! Prokleti ste, jer me zakidate, vi, sav narod! Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kui, i okuajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hou li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta! I zapretiu, vas radi, prodrljivcu, te vam nee kvariti roda zemaljskoga, i vinova loza u polju nee vam biti nerodna, veli Gospod nad vojskama. I zvae vas blaenima svi narodi, jer ete biti zemlja mila, veli Gospod nad vojskama. (Malahija 3,712) Bog blagosilja delo ljudskih ruku da bi mu mogli vratiti Njegov deo. On im daje svetlost Sunca i kiu; On ini da rastinje buja; On daje zdravlje i sposobnost za sticanje sredstava. Svaki blagoslov dolazi iz Njegove ruke pune obilja i On eli da ljudi pokau svoju zahvalnost, vraajui mu deo u obliku desetka i prinosa zahvalnih prinosa, dragovoljnih darova, prinosa za prestup. Oni svoja sredstva treba da posvete Njegovoj slubi, da Njegov vinograd ne ostane gola pusto. Oni treba da razmiljaju ta bi Gospod uinio da je na njihovom mestu. Sva teka pitanja treba u molitvi da iznesu pred Njega. Treba da pokau nesebian interes prema izgradnji Njegovog dela u svim delovima sveta. Preko poruka slinih ovoj, koju je objavio Malahija, poslednji starozavetni prorok, kao i preko tlaenja koje su doiveli od svojih neznaboakih neprijatelja, Izrailjci su konano nauili da pravo blagostanje zavisi od poslunosti Bojem zakonu. Meutim, kod mnogih u narodu, ta poslunost nije bila izraz vere i ljubavi. Njihove pobude bile su sebine. Vidljiva sluba obavljana je kao sredstvo za dostizanje nacionalne veliine. Izabrani narod nije postao videlo svetu, ve se ogradio od sveta da ne bi bio naveden na idolopoklonstvo. Ogranienja koja je Bog dao, zabranjujui pripadnicima svoga naroda da sklapaju brakove sa neznabocima, zabranjujui Izrailju da prihvati idolopoklonike obiaje okolnih naroda, bila su tako izmenjena da su pretvorena u zid razdvajanja izmeu Izrailjaca i drugih naroda, uskraujui tako drugima upravo one blagoslove, koje je Bog eleo da im prui preko Izrailja. Jevreji su se zbog svojih grehova u isto vreme odvajali od Boga. Nisu bili u stanju da prepoznaju duboko duhovno znaenje svojih simbolikih slubi. U svojoj samopravednosti uzdali su se u svoja dela, u rtve i obrede, umesto da se oslone na Onoga na koga je sve to ukazivalo. I tako, gledajui da svoju pravdu utvrde (Rimljanima 10,3), ogradili su se samodovoljnim formalizmom. Nemajui Duha i milosti Boje, pokuavali su da nadoknade taj nedostatak strogim potovanjem verskih ceremonija i obreda. Nezadovoljni uredbama koje je sam Bog dao, dodali su boanskim zapovestima bezbrojne preterane zahteve koje su sami izmislili. to su se vie udaljavali od Boga, to su postajali stroi u potovanju tih formi. Zbog svih tih podrobnih, zamornih i preteranih zahteva u stvarnosti je postalo nemogue drati Zakon. Uzviena naela pravednosti, objavljena u Dekalogu, slavne istine, prikazane u simbolikoj slubi, sve je to bilo prikriveno, zatrpano gomilom ljudskih tradicija i propisa. Oni koji su stvarno eleli da slue Bogu, koji su iskreno pokuavali da dre celokupni zakon, koji su nametali svetenici i vladari, stenjali su pod tim tekim teretom. Kao narod, iako su eljno ekali Mesijin dolazak, Judejci su srcem i ivotom bili tako daleko od Boga da nisu mogli pravilno da shvate karakter ili misiju obeanog Otkupitelja. Umesto da eznu za osloboenjem od greha, da ele slavu i mir svetosti, njihova srca traila su osloboenje od svojih nacionalnih protivnika, obnavljanje svetovne moi Izrailja. Oni su oekivali Mesiju koji e doi da osvaja, da lomi svaki jaram, da uzdigne Izrailj i da mu osigura prevlast nad svim narodima. Sotona je tako uspeo da pripremi srca ljudi da odbace Spasitelja kada se bude pojavio. Njihova oholost i njihove pogrene zamisli o Njegovom karakteru i misiji, trebalo je da ih ometu

205

u potenom odmeravanju dokaza o Njegovom mesijanstvu. Vie od hiljadu godina jevrejski narod oekivao je dolazak obeanog Mesije. Njihove najblistavije nade temeljile su se na tom dogaaju. Hiljadu godina, u pesmama i proroanstvima, u obredima u Hramu, u molitvama u domu, Njegovo ime bilo je slavljeno; a ipak, kada je doao, nisu ga prepoznali kao Mesiju koga su tako dugo ekali. Svojima doe i svoji ga ne primie! (Jovan 1,11) Njihovim srcima, koja su ljubila svet, Miljenik Neba bio je kao koren iz suhe zemlje. U njihovim oima nije imao ni oblija ni lepote, u Njemu nije bilo niega ega radi bismo ga poeleli (Isaija 53,2). Celokupni ivot Isusa iz Nazareta, koji je On proveo meu Jevrejima, bio je ukor njihovoj sebinosti, koja se otkrivala u njihovoj nespremnosti da priznaju pravedne zahteve Gospodara vinograda u kome su bili postavljeni kao nadglednici. Mrzeli su Njegov primer istinoljubivosti i pobonosti, a kada je dola zavrna proba, proba koja je oznaavala poslunost za veni ivot ili neposlunost za venu smrt, odbacili su Sveca Izrailjeva i postali odgovorni za Njegovu smrt na krstu na Golgoti. Pri kraju svoje zemaljske slube, Hristos je priom o vinogradu skrenuo panju jevrejskih uitelja na bogate blagoslove koje je Izrailj dobio, i u skladu sa tim zahtevao od njih da budu posluni Bogu. Jasno im je objavio slavu Boje namere, koju su mogli da ispune da su bili posluni. On im je, uklanjajui veo sa budunosti, pokazao kako e, proputajui da ispuni Boju nameru, ceo narod izgubiti blagoslov i navui propast na sebe. Hristos je rekao: Bejae ovek domain koji posadi vinograd i ogradi ga plotom i iskopa u njemu pivnicu i naini kulu i dade ga vinogradarima i otide. (Matej 21,33) Spasitelj je ovde govorio o vinogradu Gospoda nad vojskama za koji je nekoliko stolea pre toga prorok Isaija rekao da je dom Izrailjev. (Isaija 5,7) A kada se priblii vreme rodovima, nastavio je Spasitelj svoju priu, vlasnik vinograda je poslao sluge svoje vinogradarima da prime rodove njegove. I vinogradari, pohvatavi sluge njegove, jednoga izbie, a drugoga ubie, a jednoga zasue kamenjem. Opet posla druge sluge, vie nego pre, i uinie im tako isto. A potom posla k njima sina svojega govorei: postidee se sina mojega. A vinogradari, videi sina, rekoe meu sobom: ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo i da nam ostane dostojanje njegovo. I uhvatie ga, pa izvedoe napolje iz vinograda i ubie. Opisujui pred svetenicima zavrno delo njihove zloe, Hristos im je postavio pitanje: Kada, dakle, doe gospodar od vinograda ta e uiniti vinogradarima onim? Svetenici su priu pratili s dubokim interesovanjem, i ne pomiljajui da se ona odnosi na njih, zajedno sa narodom odgovorili su: Zloince e zlom smru pomoriti; a vinograd dae drugim vinogradarima koji e mu davati rodove u svoje vreme! Sami sebi nesvesno su odredili sudbinu. Isus ih je pogledao, a po Njegovom ispitivakom pogledu zakljuili su da je otkrio tajne misli njihovog srca. Njegova boanska priroda neodoljivom snagom zablistala je pred njima. U vinogradarima su sagledali sebe i nenamerno uzviknuli: Sauvaj nas, Boe! Sveano i sa aljenjem, Hristos je upitao: Zar niste nikada itali u Pismu: kamen koji odbacie zidari, onaj posta glava od ugla. To bi od Gospoda i divno je u vaim oima. Zato vam kaem da e se od vas uzeti carstvo Boje i dae se narodu koji njegove rodove donosi. I ko padne na ovaj kamen razbie se, a na koga on padne, satre ga. (Matej 21,3444) Hristos bi spreio propast jevrejskog naroda da su Ga ljudi prihvatili. Ali, zavist i ljubomora uinili su ih nepomirljivima. Odluili su da Isusa iz Nazareta ne prime kao Mesiju. Odbacili su Videlo sveta i od tada je njihov ivot ostao obavijen tamom koja je bila gusta kao ponona tama. Proreena propast dola je na jevrejski narod. Njihove nesavladane divlje strasti izazvale su njihovu propast. U svom slepom gnevu, unitavali su jedni druge. Svojom buntovnom, tvrdovratom oholou navukli su na sebe gnev rimskih osvajaa. Jerusalim je bio razoren, Hram opustoen, a mesto na kome se nalazio preorano kao polje. Sinovi Judini pobijeni su najstranijom smru. Milioni su prodani da slue kao robovi u neznaboakim zemljama. Ono to je nameravao da uini za svet preko Izrailja, svog izabranog naroda, Bog e konano postii preko svoje Crkve na Zemlji. On je svoj vinograd dao drugim vinogradarima, svom narodu koji dri zavet i koji e Mu verno davati rodove u svoje vreme. Bog je uvek imao svoje prave predstavnike, koji su Njegove interese smatrali svojima. Ti Boji svedoci ubrajaju se u duhovni Izrailj, i na njima e se ispuniti sva zavetna obeanja koja je Gospod dao svom nekadanjem narodu. Danas Boja crkva ima slobodu da boanski plan za spasenje izgubljenog ljudskog roda nastavi da ispunjava sve do njegovog potpunog ostvarenja. Tokom mnogih stolea slobode Bojeg naroda bile su ograniavane. Propovedanje istog Jevanelja bilo je zabranjivano, a najtee kazne pretile su onima koji bi se usudili da prekre ljudske naredbe. Veliki Gospodnji moralni vinograd pretrpeo je zato posledice, jer je ostao skoro potpuno prazan. Ljudima je bila uskraena svetlost Boje rei. Tama zablude i sujeverja pretila je da potpuno izbrie znanje o pravoj religiji. Boja crkva na Zemlji isto je tako stvarno bila u zarobljenitvu u toku tog dugog razdoblja neprekidnog progonstva, kao to su sinovi Izrailjevi bili zarobljenici u Vavilonu u vremenu svog

206

izgnanstva. Meutim, hvala Bogu, Njegova crkva vie nije u ropstvu. Duhovnom Izrailju vraene su povlastice priznate Bojem narodu u vreme izlaska iz Vavilona. U svim delovima sveta, ljudi se odazivaju nebeskom pozivu, poruci za koju je Jovan prorekao da e se objavljivati pre Drugog Hristovog dolaska: Bojte se Boga i podajte mu slavu, jer doe as suda Njegova! (Otkrivenje 14,7) ete zla vie nemaju moi da Crkvu dre u zarobljenitvu; jer pade, pade Vavilon, grad veliki koji otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode. Duhovnom Izrailju upuena je poruka: Iziite iz nje, narode moj, da se ne pomeate u grehe njezine i da vam ne naude zla njezina! (Otkrivenje 14,8; 18,4) Kao to su zarobljeni izgnanici posluali vest: Beite iz Vavilona (Jeremija 51,6) i vratili se u zemlju obeanja, tako e i danas oni koji se boje Boga, posluati poruku da izau iz duhovnog Vavilona i uskoro e stajati kao trofeji boanske blagodati na obnovljenoj Zemlji, u nebeskom Hananu. U dane proroka Malahije podrugljivo pitanje nepokajanih Gde je Bog koji sudi, dobilo je svoj sveani odgovor: Iznenada e doi u crkvu svoju Gospod ... aneo zavetni ... ali, ko e podneti dan dolaska njegova? I ko e se odrati kada se pokae? Jer je on kao oganj livev i kao milo beljarsko i see kao onaj koji lije i isti srebro i oistie sinove Levijeve i pretopie ih kao zlato i srebro i oni e prinositi Gospodu prinose u pravdi. I ugodan e biti Gospodu prinos Judin i jerusalimski, kao u staro vreme, i kao preanjih godina. (Malahija 2,17; 3,14) Kada je obeani Mesija trebalo da se pojavi, poruka Njegovog pretee glasila je: Pokajte se, carinici i grenici, pokajte se, fariseji i sadukeji, jer se priblii carstvo nebesko! (Matej 3,2) Glasnici koje je Bog danas postavio, u duhu i sili Ilijinoj i Jovanovoj, privlae panju sveta, kome predstoji sud, na sveane dogaaje koji e se uskoro odigrati u vezi sa zavrnim trenucima vremena milosti i pojave Isusa Hrista kao Cara nad carevima i Gospodara nad gospodarima. Uskoro e svakom oveku biti sueno po delima koja je u telu uinio. Doao je as Bojega suda i na vernicima Njegove crkve na Zemlji poiva sveana odgovornost da opomenu one koji stoje na samoj ivici vene propasti. Svakom ljudskom biu u irokom svetu, koje eli da slua, moraju se objasniti naela oko kojih se vodi velika borba, naela od kojih zavisi sudbina celog oveanstva. U ovim zavrnim trenucima vremena milosti za sinove oveije, u kojima e sudbina svake due biti odluena za sva vremena, Gospod Bog nebeski oekuje od svoje Crkve da ustane i radi kao to nikada do sada nije radila. Oni koji su poznanjem dragocene istine dobili slobodu u Isusu Hristu, u Njegovim oima postali su Njegovi izabranici, uzdignuti iznad svih drugih naroda na licu Zemlje; On oekuje od njih da daju slavu Onome koji ih je pozvao iz tame k udnom videlu svome. Blagoslove koje su dobili u tako obilnoj meri treba da prenesu drugima. Radosnu vest o spasenju treba objaviti svakom narodu i plemenu, kolenu i jeziku. Gospod slave u vienjima starih proroka bio je predstavljen kako izliva posebno videlo na svoju Crkvu u danima tame i neverovanja, koji e prethoditi Njegovom drugom dolasku. Kao Sunce pravednosti, trebalo je da se pojavi u svojoj Crkvi, sa zdravljem na svojim zracima! (Malahija 4,2) Svaki Njegov pravi uenik trebalo je da svojim uticajem iri oko sebe ivot, hrabrost, staranje i istinsko izleenje. Hristov dolazak desie se u najtamnijem vremenu istorije ove Zemlje. Nojevo i Lotovo vreme slika stanje sveta neposredno pre dolaska Sina oveijeg. Biblija, govorei o tom vremenu, izjavljuje da e sotona raditi svom snagom i sa svakom prevarom nepravde. (2. Solunjanima 2,9.10) Njegovo delovanje u tim poslednjim danima jasno e se pokazivati u sve veoj tami, mnogobrojnim zabludama, jeresima i prevarama. Sotona se nee truditi da zarobi samo svet, ve e pokuavati da se sa svojim prevarama uvue i u Crkve koje tvrde da pripadaju naem Gospodu Isusu Hristu. Veliki otpad pretvorie se u tamu, gustu kao ponona tama. Za Boji narod to e biti no nevolje, no plakanja, no progonstva istine radi. Ali, iz te tamne noi zasjae Boje videlo. On ini da iz tame zasvetli videlo. (2. Korinanima 4,6) Kada je Zemlja bila pusta i bez oblija i tama nad bezdanom, Duh Boji dizae se nad vodom. I ree Bog: neka bude svetlost. I bi svetlost. (1. Mojsijeva 1,2.3) Tako e biti i u noi duhovne tame, Boja re ii e napred i bie svetlost! Bog kae svom narodu: Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja i slava Gospodnja obasja te! (Isaija 60,1) Biblija kae: Jer, gle, mrak e pokriti zemlju i tama narode; a tebe e obasjati Gospod i slava njegova pokazae se nad tobom. (Isaija 60,2) Hristos, odsaj Oeve slave, doao je na svet kao Njegova svetlost. Doao je da Boga predstavi ljudima, zato je o Njemu napisano da je bio pomazan Duhom Svetim i silom i da je proao inei dobro. (Dela 10,38) U sinagogi u Nazaretu je rekao: Duh je Gospodnji na meni, zato me pomaza da javim jevanelje siromasima, posla me da iscelim skruene u srcu, da propovedim zarobljenima da e se otpustiti, i slepima da e progledati, da otpustim sunje i da propovedam prijatnu godinu Gospodnju. (Luka 4,18.19) To je bilo delo koje je poverio svojim uenicima. Rekao im je: Vi ste videlo svetu... tako da se svetli vae videlo pred ljudima da vide vaa dobra dela i slave Oca vaega koji je na nebesima. (Matej 5,14.16) To delo opisivao je prorok Isaija kada je rekao: Nije li da prelama hleb svoj gladnome, i siromahe prognane da

207

uvede u kuu? Kada vidi gola da ga odene i da se ne krije od svojega tela? Tada e sinuti videlo tvoje kao zora i zdravlje e tvoje brzo procvasti i pred tobom e ii pravda tvoja, slava Gospodnja bie ti zadnja straa. (Isaija 58,7.8) U noi duhovne tame Boja slava tako treba da zasija preko Njegove Crkve, koja e podizati oborene i teiti uplakane. Na sve strane uju se jauci i vidi tuga sveta. Svuda oko nas su nevoljni i nesreni. Naa je dunost da im pomognemo ublaavajui i olakavajui tekoe i bedu njihovog ivota. Potrebe due moe da zadovolji samo Hristova ljubav. Ako Hristos stanuje u nama, onda e i naa srca biti puna boanskog sauea. Otpeatie se zapeaeni izvori iskrene hrianske ljubavi. Mnogi su izgubili svaku nadu. Vratite im svetlost Sunca. Mnogi su izgubili hrabrost. Uputite im neku radosnu poruku. Molite se za njih. Ima i onih kojima je neophodan Hleb ivota. itajte im iz Boje rei. Mnoga dua boluje od bolesti koju nijedan zemaljski balsam ne moe da ublai, ni lekar da izlei. Molite se za te due. Dovedite ih Isusu. Kaite im da postoji balsam u Galadu i da je i Lekar tamo. Svetlost je blagoslov, sveopti blagoslov, i svoje riznice izliva na svet, nezahvalan, nesvet, obeshrabren. Tako je i sa svetlou Sunca pravednosti. Cela Zemlja, obavijena tamom greha, tuge i bola, treba da bude obasjana poznanjem Boje ljubavi. Nijedna verska zajednica, stale ili klasa ljudi ne sme da bude iskljuena od ove svetlosti koja sija s nebeskog prestola. Poruka nade i milosti treba da bude odnesena do kraja sveta. Ko god hoe, moe da prui svoju ruku i da se uhvati za Boju snagu, da uini mir s Njim, i uinie mir s Njim. Ni neznaboci vie ne treba da budu obavijeni pononom tamom. Mrak treba da nestane pred svetlim zracima Sunca pravednosti. Hristos je osigurao sve uslove da Njegova crkva, imajui Emanuilovu slavu postane preobraeno Telo, obasjano Videlom sveta. Njegova namera je da svaki hrianin bude okruen duhovnom atmosferom svetlosti i mira. On eli da mi u svom ivotu odsjajujemo Njegovom slavom. Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja i slava Gospodnja obasja te! (Isaija 60,1) Hristos e doi u sili i velikoj slavi. On e doi u svojoj slavi i u slavi svoga Oca. Sveti aneli e Ga pratiti na tom putu. Dok e ceo svet biti obavijen tamom, u svakom stanu svetih sijae svetlost. Oni e ugledati prve zrake Njegovog dolaska. Neokaljana svetlost zablistae iz Njegovog sjaja, a Hristu Otkupitelju divie se svi koji su Mu sluili. Dok zli budu beali, Hristovi sledbenici radosno e klicati u Njegovoj prisutnosti. Tada e oni koji su otkupljeni primiti svoje obeano nasledstvo. Tako e se Boja namera sa Izrailjem potpuno ispuniti. Ono to Bog eli da uini, ljudi nemaju moi da spree. Boja namera istrajno je ila napred, prema svom ostvarenju, ak i u toku delovanja zla. Tako je bilo s domom Izrailjevim u razdoblju cele istorije podeljenog carstva; tako je i danas sa duhovnim Izrailjem. Videlac sa Patmosa, gledajui unapred kroz vekove prema vremenu obnove Izrailja na novoj Zemlji, svedoi: Potom videh i gle, narod mnogi, kojega ne moe niko izbrojiti, od svakoga jezika i kolena, i naroda i plemena, stajae pred prestolom i pred Jagnjetom, obuen u haljine bele, i palme u rukama njihovim i povikae glasom velikim, govorei: spasenje Bogu naemu, koji sedi na prestolu i Jagnjetu! I svi aneli stajahu oko prestola i stareine i etiri ivotinje i padoe na lice pred prestolom i poklonie se Bogu, govorei: amin, blagoslov i slava i premudrost i hvala i ast i sila i jaina Bogu naemu u vek veka. Amin! I uh kao glas naroda mnogoga i kao glas voda mnogih i kao glas gromova jakih, koji govori: aliluja, jer caruje Gospod Bog Svedritelj. Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu njemu. Jer je gospodar nad gospodarima i car nad carevima i koji su s njime, jesu pozvani i izabrani i verni. (Otkrivenje 7,912; 19,6.7; 17,14)

208

60 poglavlje

VIENjA O BUDUOJ SLAVI

U najmranijim danima svog dugog sukoba sa zlom, Boja crkva dobijala je otkrivenja o Gospodnjim venim namerama. Njegovom narodu bila je data mogunost da kroz zavesu nevolja u sadanjosti vidi pobede u budunosti, u vreme kada e, kada se bitka bude zavrila, otkupljeni ui u Obeanu zemlju. Ova vienja o buduoj slavi, prizori slikani Bojom rukom, treba da budu dragi savremenoj Crkvi, koja deluje u vreme skorog zavretka vekovnog sukoba i obilnog i potpunog izlivanja obeanih blagoslova. Mnoge utene poruke Crkva je dobila preko starih proroka. Takav zadatak Bog je dao Isaiji: Teite, teite narod moj! (Isaija 40,1) Zajedno sa zadatkom prorok je dobio i prekrasna vienja koja su u toku svih buduih vekova ulivala nadu i radost vernicima. Prezrena od ljudi, progonjena, odbaena, Boja deca iz svih vremena, ipak su se odrala zahvaljujui tim Bojim sigurnim obeanjima. Verom su gledala u budunost, u vreme kada e On ispuniti svoje obeanje Crkvi: to si bio ostavljen i mrzak... mesto toga u ti uiniti venu slavu i veselje od kolena na koleno. (Isaija 60,15) Borbena Crkva je esto pozivana da izdri kuanja i nevolje, jer nee pobediti bez otrih sukoba. Hleb tuni i voda nevoljnika (Isaija 30,20) je deo svih vernika; ali, nijedan od onih koji se uzdaju u Onoga koji moe izbaviti, nee biti konano uniten. Ali, ovako veli Gospod, koji te je stvorio, Jakove, i koji te je sazdao, Izrailju: ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom, moj si. Kada poe preko vode, ja u biti s tobom, ili preko reka, nee te potopiti; kada poe kroz oganj, nee izgoreti i nee te plamen opaliti. Jer sam ja Gospod, Bog tvoj, svetac Izrailjev, spasitelj tvoj, dadoh u otkup za tebe Misir, Etiopiju i Sevu umesto tebe. Otkako si mi postao drag, proslavio si se i ja te ljubih; i dadoh ljude za te i narode za duu tvoju. (Isaija 43,14) Bog je spreman da oprosti; On je spreman da potpuno i neogranieno prihvati, zahvaljujui zaslugama Isusa, naeg raspetog i vaskrslog Gospoda. Isaija je uo Gospoda kako govori svojim izabranima: Ja, ja sam briem tvoje prestupe sebe radi, i greha tvojih ne pominjem. Opomeni me da se sudimo, kazuj da se opravda! I poznae da sam ja Gospod spasitelj tvoj i izbavitelj tvoj, silni Jakovljev. (Isaija 43,25.26; 60,16) Prorok objavljuje: I sramotu naroda svojega ukinuu sa sve zemlje! I oni e se prozvati narod svet, iskupljenici Gospodnji! Gospod je odluio da im da nakit umesto pepela, ulje radosti umesto alosti, odelo za pohvalu umesto duha tunoga, da se prozovu hrastovi pravde, sad Gospodnji za slavu njegovu.
Probudi se, probudi se, Obuci se u silu svoju, Sione, Obuci krasne haljine svoje, Jerusalime, grade sveti, Jer nee vie u tebe ui neobrezani i neisti! Otresi prah sa sebe, Ustani, sedi, Jerusalime, Skini okove s vrata svojega, Zarobljena keri Sionska. Nevoljnice, koju vetar razmee, koja si bez utehe, Evo ja u namestiti kamenje tvoje na mramoru porfirnom,

209

I osnovau te na safirima! I nainiu ti prozore od kristala, I vrata od kamena rubina, I sve mee tvoje od dragoga kamenja. A sinovi e tvoji svi biti naueni od Gospoda, I obilan mir imae sinovi tvoji. Pravdom e se utvrditi. Daleko e biti od nasilja, te se nee bojati, I od strahote, jer ti se nee pribliiti. Gle, bie ih koji e se sabirati na te, Ali nee biti od mene. Koji se god saberu na te, pae... Nikakvo oruje nainjeno protiv tebe nee biti sreno, I svaki jezik koji se podigne Protiv tebe na sudu sapree! To je nasledstvo sluga Gospodnjih, I pravda njihova od mene, veli Gospod! (Isaija 25,8; 62,12; 61,3; 52,1.2; 54,1117)

Odevena u oklop Hristove pravednosti, Crkva treba da ue u svoju poslednju bitku. Lepa kao Mesec, ista kao Sunce, strana kao vojska sa zastavama (Pesma nad pesmama 6,9), ona treba da krene kroz ceo svet, pobeujui i da pobedi. Najmraniji trenutak u borbi Crkve sa silama zla prethodie danu njenog konanog izbavljenja. Meutim, ne treba da se boji onaj koji se uzda u Boga, jer kada gnev nasilniki bude kao poplava koja obaljuje zid, Bog e svojoj Crkvi biti utoite od poplave. (Isaija 25,4) U taj dan samo je pravednima obeano izbavljenje. Grenici u Sionu uplaie se, drhat e spopasti licemere, i rei e: ko e od nas opstati kod ognja koji prodire? Ko e od nas opstati kod vene ege? Ko hodi u pravdi i govori to je pravo, ko mrzi na dobitak od nasilja, ko otresa ruke svoje da ne primi poklona, ko zatiskuje ui svoje da ne uje za krv, i zaima oi svoje da ne vidi zla, on e nastavati na visokim mestima, gradovi na stenama bie mu utoite, hleb e mu se davati, vode mu se nee premicati. (Isaija 33,1416) Re Gospodnja upuena vernima glasi: Hajde, narode moj, ui u kleti svoje, i zakljuaj vrata svoja za sobom, prikrij se za as, dokle proe gnev, jer, gle, Gospod izlazi iz mesta svojega da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo. (Isaija 26,20.21) U vienjima o velikom sudnjem danu, nadahnuti Gospodnji vesnici dobili su priliku da vide uas onih koji se nisu spremili da u miru sretnu svoga Gospoda. Gle, Gospod e isprazniti zemlju i opusteti je, prevrnue je i rasejati stanovnike njene... jer prestupie zakone, izmenie uredbe, raskidoe zavet veni. Zato e prokletstvo prodreti zemlju i zatre se stanovnici njeni... prestae veselje uz bubnjeve, nestae graje onih koji se vesele, prestae veselje uz gusle. (Isaija 24,18) Jaoh dana! Jer je blizu dan Gospodnji, i doi e kao pogibao od Svemoguega... seme istrunu pod grudama svojim, puste su itnice, razvaljene spreme, jer posahnu ito. Kako uzdie stoka! Kako su se smela goveda! Jer nemaju pae i ovce ginu. Loza posahnu i smokva uvenu, ipak i palma i jabuka i sva drveta poljska posahnue, jer nesta radosti meu sinovima ljudskim. (Joilo 1,1518.12) Boli me u srcu, uzvikuje Jeremija, posmatrajui pustoenje u zavrnim prizorima istorije ove Zemlje, ne mogu utati, jer glas trubni uje, duo moja, viku ubojnu. Pogibao na pogibao oglauje se, jer se pustoi sva zemlja. (Jeremija 4,19.20) Tada e se ponositost ljudska ugnuti, izjavljuje Isaija o danu Boje osvete, i visina se ljudska poniziti, i Gospod e sam biti uzvien u onaj dan. I idola e nestati sasvim... Tada e baciti ovek idole svoje srebrne i idole svoje zlatne, koje naini sebi da im se klanja, krticama i slepim mievima. Ulazie u raseline kamene i u peine kamene od straha Gospodnjega i od slave velianstva njegova, kada ustane da potre zemlju. (Isaija 2,1721) O tim prelaznim danima, kada e ljudska oholost biti oborena, Jeremija svedoi: Pogledah na zemlju i gle, bez oblija je i pusta, i na nebo, i svetlosti njegove nema. Pogledah na gore, a gle, tresu se i svi humovi drmaju se. Pogledah, a gle, nema oveka, i sve ptice nebeske odletele. Pogledah i gle, Karmil je pustinja i svi gradovi njegovi oboreni od Gospoda. Jaoh, jer je velik ovaj dan, nije bilo takvoga, i vreme je muke Jakovljeve, ipak e se izbaviti od nje. (Jeremija 4,2326; 30,7) Dan gneva za Boje neprijatelje istovremeno je i dan konanog izbavljenja za Njegovu crkvu. Prorok izjavljuje:

210

Ukrepite klonule ruke, I kolena iznemogla utvrdite. Recite onima kojima se srce uplailo: Ohrabrite se, ne bojte se, Evo Boga naega, Osveta ide, plata Boja, Sam ide, i spae nas!

Unitie smrt zauvek, i utre Gospod Gospod suze sa svakoga lica i sramotu naroda svojega ukinue sa sve zemlje; jer Gospod ree. (Isaija 35,3.4; 25,8) Dok posmatra Gospoda slave kako silazi s Neba, sa svim svojim svetim anelima, da okupi Crkvu Ostatka iz svih naroda na Zemlji, prorok uje kako se ekaoci ujedinjuju u oduevljenom uskliku:
Gle, ovo je Bog na, Njega ekasmo, I spae nas. Ovo je Gospod, njega ekasmo, Radovaemo se i veseliemo se Za spasenje njegovo. (Isaija 25,9)

uje se glas Bojega Sina kako poziva zaspale svete, i dok ih gleda kako izlaze iz tamnice smrti, prorok uzvikuje: Oivee mrtvi tvoji i moje e mrtvo telo ustati. Probudite se i pevajte koji stanujete u prahu; jer je tvoja rosa rosa na travi, i zemlja e izmetnuti mrtvace.
Tada e se otvoriti oi slepima, I ui gluhima otvorie se. Tada e hromi skakati kao jelen, I jezik nemoga pevae. (Isaija 26,19; 35,5.6)

U prorokim vienjima, oni koji su pobedili greh i grob vide se sreni u prisutnosti svoga Stvoritelja kako slobodno razgovaraju s Njim kao to je ovek razgovarao s Bogom u poetku. Gospod ih poziva: Nego se radujte i veselite se doveka radi onoga to u ja stvoriti; jer, gle, ja u stvoriti Jerusalim da bude veselje i narod njegov da bude radost. I ja u se veseliti radi Jerusalima, i radovau se radi naroda svojega, i nee se vie uti u njemu pla ni jauk. I niko od stanovnika nee rei: bolestan sam. Narodu koji ivi u njemu oprostie se bezakonje.
Jer e u pustinji provreti vode, I potoci u zemlji sasuenoj. I suho e mesto postati jezero, I zemlja sasuena izvori vodeni. Mesto trnja niknue jela, Mesto koprive niknue mirta! I onde e biti nasap i put, Koji e se zvati sveti put. Nee ii po njemu neisti, Nego e biti za njih; Ko uzide njime, ni lud nee zai!

Govorite Jerusalimu ljubazno, i javljajte mu da se navrio rok njegov, da mu se bezakonje oprostilo, jer je primio iz ruke Gospodnje dvojinom za sve grehe svoje. (Isaija 65,18.19; 33,24; 35,6.7; 55,13; 35,8; 40,2) Dok posmatra otkupljene kako borave u Bojem gradu, slobodni od greha i od svih tragova prokletstva, ushieni prorok uzvikuje: Radujte se s Jerusalimom i veselite se u njemu svi koji ga ljubite, radujte s njime svi!
Nee se vie uti nasilje u tvojoj zemlji, Ni pustoenje i potiranje na meama tvojim. Nego e zvati zidove svoje spasenjem I vrata svoja hvalom!

211

Nee ti vie biti Sunce videlo danju, Niti e ti sjajni Mesec svetleti, Nego e ti Gospod biti videlo veno, I Bog tvoj bie ti slava. Nee vie zalaziti Sunce tvoje, Niti e Mesec tvoj pomrati, Jer e ti Gospod biti videlo veno, I dani alosti tvoje svrie se. I tvoj e narod biti sav pravedan, Nasledie zemlju navek, Mladica koju sam posadio, Delo ruku mojih bie na moju slavu. (Isaija 66,10; 60,1821)

Uho proroka je uhvatilo zvuk muzike i pesme, takve muzike i takve pesme, kakve, osim u vienjima od Boga, nijedno smrtno uho nije ulo niti um zamislio. I koje iskupi Gospod vratie se i doi u Sion pevajui i vena e radost biti nad glavom njihovom, dobie radost i veselje, a alost i uzdisanje beae. Radost e se i veselje nalaziti u njemu, zahvaljivanje i pevanje. I koji pevaju i vesele se, svi su izvori moji u tebi. Ovi e podignuti glas svoj i pevae, radi velianstva Gospodnjega podvikivae od mora. (Isaija 35,10; 51,3; Psalam 67,7; Isaija 24,14) Otkupljeni e se na obnovljenoj Zemlji, baviti zanimanjima i zadovoljstvima koja su u poetku donosila radost Adamu i Evi. ivee edemskim ivotom, ivotom u vrtovima i poljima. I oni e graditi kue i sedee u njima; i sadie vinograde i jee rod njihov. Nee oni graditi, a drugi se naseliti, nee saditi a drugi jesti; jer e dani narodu mojemu biti kao dani drvetu i izabranicima e mojim ovetati dela ruku njihovih. (Isaija 65,21.22) Tamo e svaki talenat biti razvijen, svaka sposobnost poveana. Najvelianstveniji poduhvati bie izvoeni, najplemenitije elje ostvarivane, najuzvienije tenje postizane. Ali i dalje e biti novih visina za savlaivanje, novih uda za divljenje, novih istina za shvatanje, sveih tema za prouavanje, a sve to uzdizae snage tela, uma i due. Proroci kojima su ovi uzvieni prizori bili pokazani, eznuli su da shvate njihovo potpuno znaenje. Oni su traili i ispitivali... ispitujui u kakvo ili u koje vreme javljae Duh Hristov u njima napred svedoei... kojima se otkri da ne samima sebi nego nama sluahu ovim to vam se sada javi. (1. Petrova 1,1012) Nama koji stojimo na samoj ivici njihovog ispunjenja, koliko su duboki, koliko zanimljivi ovi opisi onoga to e se zbiti dogaaja koje su, jo otkako su nai praroditelji bili izagnani iz Edema, Boja deca ekala, za kojima su eznula i za koje se molila. Dragi saputnici na putu ivota, mi smo i dalje meu senkama i nemirima zemaljskih zbivanja, ali na Spasitelj uskoro treba da se pojavi i da nam donese izbavljenje i odmor. Zadrimo verom u seanju ove slike blagoslovene venosti, koju nam je naslikala Boja ruka! Onaj koji je umro za grehe sveta iroko otvara vrata Raja svima koji veruju u Njega. Uskoro e bitka biti dobijena i pobeda postignuta. Uskoro emo videti Onoga u kome su sakupljene sve nae nade u veni ivot. U Njegovoj prisutnosti sve nevolje i patnje ovog ivota izgledae kao nita. Ono to je nekada bilo nee se pominjati niti e na um dolaziti. Ne odbacujte, dakle, slobode svoje, koja ima veliku platu. Jer vam je trpljenje od potrebe da volju Boju savrivi primite obeanje. Jer jo malo, vrlo malo, pa e doi onaj koji treba da doe i nee odocniti. A Izrailja e spasti Gospod spasenjem venim, neete se postideti niti ete se osramotiti doveka. (Isaija 65,17; Jevrejima 10,3537; Isaija 45,17) Podignite pogled, podignite pogled, i neka vaa vera stalno raste. Neka vas ta vera povede uskim putem i provede kroz vrata u grad, u velianstvenu budunost, u beskrajnu i slobodnu budunost slave namenjene otkupljenima. Trpite, dakle, brao moja, do dolaska Gospodnjega. Gle, teak eka plemenitoga roda iz zemlje, i rado trpi dok ne primi dad rani i pozni. Trpite, dakle, i vi, i utvrdite srca svoja, jer se dolazak Gospodnji priblii! (Jakov 5,7.8) Spaseni narodi nee poznavati drugi zakon osim zakona Neba. Svi e biti srena, ujedinjena porodica, odeveni u odeu slave i zahvalnosti. Iznad scene zajedno e pevati zvezde jutarnje, a sinovi Boji klicati od radosti, dok e se Bog i Hristos ujediniti u objavljivanju: Nee vie biti greha, niti e ikada vie biti smrti! I od mladine do mladine, i od subote do subote, dolazie svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod. I javie se slava Gospodnja i svako e je telo videti. Tako e Gospod Bog uiniti da nikne pravda i pohvala

212

pred svim narodima. U ono e vreme Gospod nad vojskama biti slavna kruna i dian venac ostatku naroda svojega. Jer e Gospod uteiti Sion, uteie sve razvaline njegove i pustinju njegovu uinie da bude kao Edem i pusto njegova kao vrt Gospodnji. Slava livanska dae joj se i krasota karmilska i saronska. Nee se vie zvati ostavljena, niti e se zemlja tvoja zvati pusto, nego e se zvati milina moja i zemlja tvoja udata... i kako se raduje enik nevesti, tako e se radovati tebi Bog tvoj. (Isaija 66,23; 40,5; 61,11; 28,5; 51,3; 35,2; 62,4.5)
ona 1,2. (Bakoti)

213