Sukob stavova o vezi kulture i globalizacije.

Jedni sugeri u da e proces globalizacije doprineti smanjivanju raznolikosti i ujedna avanju kultura, dok drugi da e globalizacija iz brojnih razloga podsticati definisanje lokalnih indetiteta i uticati na nastajanje ve e kulture.

Procesi globalizacije se vezuju sa sve ve om raznoliko u kulturnih tradicija i oblika, pri emu se lokalne tradicije promovi u zajedno sa drugim kulturnim oblicima koji dolaze sa strane. Samim tim ljudima je pru ena mogu nost spoznaje novog na ina ivota u okviru koga prave sopstvene izbore. Umesto jednolike globalne kulture i nasle enih indetiteta i na ina ivota u lokalnim zajednicama i kulturama, proces globalizacije vodi ka spajanju , odnosno me anju kulturnih obrazaca stvaranjem novih oblika hibridnog indetiteta koga zapravo ine elementi iz razli itih kulturnih izvora. Gidens 2003 Kastels negira kulturnu jednakost kroz globalizaciju. Globalni svetski sistem, informati o, umre eno dru tvo, dru tvo koje nisu vremenski i prostorno odre ene, predstavlja nepovoljno okru enje za indetitet ljudi koji je vezan za istorijski kontekst, kulturu i memoriju.

Pojam indetiteta je moderna pojava. Za razliku od tradicionalnog dru tva gde problem indetiteta ne postoji, u modernom dru tvu indetitet individue nije jasno odre en ve je posledica niza izbora. To uti e na nestabilnost indetiteta, javljaju se dileme i sumnje u pogledu indetifikacije i pripadnosti......Golubovi 1999 Postoje brojne teorije formiranja indetiteta (formiranje individualnog indetiteta proizvod pripadanja razli itim kulturnim grupama, multikulturalni koji je dinami an i otvoren za promene) Kulturni indetitet podrazumeva predstavu o sebi koja se razvija kroz ose aj pripadnosti grupi, formalnoj ili neformalnoj, sa kojom se dele vrednosti, verovanja, znanja, pona anja, stavovi i na in ivota. Adler 1998_ multukulturalni indetitet_to je indetitet koji nije zasnovan na pripadanju , koji nagove tava bilo pripadanje ili uklapanje u kulturu, ve na obliku samosvesti koja je u stanju stvara uvek novu realnost. U tom smislu multikulturalna osoba bitno odstupa od vrste indetiteta koje nalazimo i u tradicionalnim i masovni dru tvima.

Savremeni svet i globalno dru tvo u kome se ideje i ljudi kre u br e nego ikada ranije, obele ava kulturna kompeksnost koja predstavlja sna nu pokreta ku snagu u promeni urbane strukture. Globalizacija tako e uti e na proizvodnju novih kultura, nastanak novih kulturnih formi i mo e se re i da se irom sveta kulturne tradicije me aju i kreiraju nove prakse i poglede na svet.

Kao rezultat pove anja me usobne povezanosti, stari oblici raznolikosti nestaju, ali u isto vreme se pojavljuju novi oblici kulturne raznolikosti.

Masovne migracije i mobilnost, koji karakteri u skoro sva dru tva u modernom svetu, skre u pa nju na ideju multikulturalnog dru tva i koncepte asimilacije i integracije ili interkulturalne dinamike i akulturacije koje postavljaju izazove za koncept indetiteta. Razmatraju i situaciju u evropskim gradovima Kastels uo ava problem koji nastaje me anjem razli itih etni kih grupa. Evropski gradovi e se sve vi e orijentisati na svoju lokalnu kulturu, uz manje poverenja u kulturne indetitete. Prilikom oblikovanja gradskih prostora istra ivanje urbanog ivota je poslebno usmereno na procese promena, dinamiku razli itih kulturnih obrazaca i njihovu vezu sa prostorom.

U metropolama savremenog sveta nalazimo vi estruke indetitete, manjinske i ve inske grupe koji ine multikulturalni kola .

Interkulturalni pristup ne zna i samo pluralizam etni kih kultura i ravnopravnu participaciju u ekonomskom i politi kom ivotu, ve priznavanje vi estrukih kulturnih indetiteta, gde svako pripada ne samo jednoj etni koj ili religijskoj kulturi, koliko god da je to va no, ve i i mnogim drugim, rodnoj, regionalnoj, starosnoj (dobnoj) profesionalnoj... Prilago avanje i me anje kultura, stvaranje transkulturalnih formi i podr avanje interkulturalne komunikacije otvara paradok (BARALDI). Osetljivost za kulturnu raznolikost, sa jedne strane podrazumeva o uvanje kulturnih razlika, konzervaciju kulturnih tradicija, dok se sa druge traga za sintezom, inovacijama i pro imanju kultura. I otvorenost prema kulturnim promenama, koje podr avavaju njeni protivnici, u isto vreme ide u prilog kulturnoj raznolikosti i ugro ava je. Interkulturni pristup ne podrazumeva samo podr ku razli itim tradicionalnim kulturama kojima stanovnici i ekonomski akteri pripadaju, nego poku aj da se istra i ta su novi akteri koji se u interakciji ostvaruju. U kontekstu velike pokretljivosti i globalnih uticaja tradicionalne kulture su izlo ene procesu modifikacije.

Globalizacija u antropolo kom i civilizacijskom smislu jeste pojava koja ima svoj kod razvoja od najranijih civilizacija, preko arhai nih dru tava, starovekovnih imperija do modernog svetskog poretka. Svoj vrhunac do ivljava industrijskom revolucijom i kolonijalnim ekspanzijama a najve i polet se javlja od sredine XIX veka pa do danas. 2. Elementi procesa globalizacije

Globalizacija predstavlja sistem slo enih procesa na svetskoj dru tveno-politi koj i ekonomskoj sceni.. Karakteristika osnovnih elemenata globalizacije i jeste formiranje jedinstvenog sistema u okviru koga je mogu e vr iti kontrolu tih procesa. Entoni Gidinsa koji globalizaciju izvodi direktno iz procesa modernizacije smatraju i da modernitet direktno vodi globalizaciji posmatraju i postmodernitet kao visoki modernitet. Kellner tako e posmatra odnos izme u postmodernizma i moderniteta u okviru koga za moderniste globalizacija predstavlja proces standardizacije i homogenizacije dok je za postmoderniste to izvor hibridizacije koja stvara slo enosti u okvirima dru tvenih odnosa ali i u ravni formiranja obrazaca grada kroz postmoderni urbanizam. Globalizacija te i unifikaciji samo sa maskom raznolikosti dok je modernitet u znaku unificiranja i koristi globalizaciju kao sredstvo koje je po svojoj tehnolo koj uniformizaciji razli ito od dru tveno sistemske globalizacije. Osnovni elementi globalizacije mogli bi se definisati kao: - Stvaranje globalne ekonomije i kontrole protoka novca i roba koji vode ka sve zgusnutijoj mre i i povezanosti elemenata u okviru raznorodnih sistema i dru tvenih obrazaca koncepata formiranja prostornih obrazaca koji se dislociraju iz svog prirodnog okru enja u neko novo okru enje uz minimalne tro kove sa maksimalnim u inkom profitom. - Informati ka revolucija i otvaranje mogu nosti za parametarsko projektovanje te njeni prate i elementi ekspozicije ka i u odnosu na u esnika i posmatra a u procesu proizvodnje ku e, trga, grada. - Kosmopolitska kultura kao cilj ili sredstvo za pripadanje tokovima i globalnim procesima te formativne odrednice u prostornom smislu koje uti u na sklop, model ili modul novog prostornog obrasca koji svoje osobenosti deli sa ve postoje im obrascima primenjenim na drugom mestu ali u isto vreme ili pak uz malo vremensko odlaganje. - Rasprostiranje istih formi industrializacije, ekonomije, kulture.

, , . ,
1

, e D.

. Held Global transformations... (1999: 2-10): ( . Ohmae, .) , ; . Hirst, P., Thompson, G.) XIX , a EU, NAFTA .) ;
2

( (

53 ( . Giddens, .; Rosenau, N. J.)

GLOBALIZACIJA

Globalizacija je skup slo enih dru tvenih procesa koji odlikuju savremeni svetski sistem. U znacenju koje joj se danas najce ce pridaje, globalizacija podrazumeva trend, potencijalno op ti, preuzimanja bitnih politickih, ekonomskih i kulturnih odlika zapadne civilizacije od strane ostalih konstituenata svetskog sistema. Iako se termin "globalizacija" u intelektualnom diskursu ucestalo koristi tek u poslednje dve decenije, mi ljenje motivisano sve cu o sve manjem i manjem uticaju fizicke distance na aktere u dru tvenim procesima staro je koliko i razvoj prvih brzih tehnologija transporta, poput ele nice. Danas, fizicku distancu kao faktor dru tvene interakcije sve vi e i vi e elimini u informacione tehnologije (v.) Internet (v.) koje se tako nalaze u samoj sr i savremenih rasprava o globalizaciji. Termin "globalizacija" svojim znacenjem obuhvata irok spektar ekonomskih, politickih i kulturnih trendova savremenog sveta, i jednu je od najvi e upotrebljavanih "kljucnih reci" koje se koriste u savremenom diskursu dru tvenih nauka i dru tvene teorije. U ekonomskom smislu (v. globalna ekonomija), ona se najce ce koristi da oznaci globalan uticaj klasicnog liberalizma (ili ideje "slobodnog tr i ta") na svetsku ekonomiju (v. liberalizam), dok se u politickom smislu pod globalizacijom najce ce podrazumeva dominacija zapadnjackih (ponekad se misli iskljucivo na americke) formi politickog, ekonomskog i kulturnog ivota. U kulturnom smislu, gotovo sinonimno se upotrebljava termin "vesternizacija" (v.) ponekad sa negativnom konotacijom, oznacavajuci trend preuzimanja dominantnih vrednosti i ideala zapadne civilizacije od strane pripadnika drugih kultura i civilizacija. Drugi aspekti globalizacije mogu se podvesti pod njene politicke, ekonomske i kulturne forme, a medu njima najvi e vredi izdvojiti razvoj i distribuciju informacionih tehnologija, pre svega Interneta, kao i razvoj industrije informatickih tehnologija kao bitne odlike savremenog svetskog ekonomskog sistema. Pored navedenog, globalizacija podrazumeva i mogucnost eksplicitnog razvoja jedinstvenog svetskog sistema u politickom smislu reci, odn. izgradnju slo enih transnacionalnih entiteta (v. transnacionalna dr ava) i njihovu mogucu koordinaciju od strane jo vi ih instanci.

NACIONALNI IDENTITET

Kada poku ava da objasni i defini e pojam nacionalnog identiteta, u

knjizi pod istoimenim nazivom, britanski sociolog Antoni Smit, na vi e mesta kao uvod u neko od obja njenja uzima primer anticke Grcke, gde, kako istice, na jednom mestu, politicki uzev nije postojala nacija (v.) vec skup gradova dr ava, od kojih je svaka ljubomorno cuvala svoju suverenost. Ipak on nagla ava da je u kulturnom pogledu postojala anticka grcka zajednica, Helada, koja se mogla prizivati zarad odredenih ciljeva. Dakle, mo emo govoriti o grckoj kulturnoj i etnickoj zajednici, ali ne i o antickoj grckoj naciji . To nagove tava da pojam nacionalnog identiteta, koga Smit poku ava da pribli i svojim citaocima, ma ta u sebi sadr ao, ukljucuje neko osecanje politicke zajednice. Politicka zajednica podrazumeva zajednicke institucije i jedan kodeks prava i du nosti za sve pripadnike zajednice. Ona, takode,ukazuje na odredeni dru tveni prostor, tacno obele enu i ogranicenu teritoriju s kojom se njeni pripadnici poistovecuju i kojoj smatraju da pripadaju (v. limes, granica). Nacije su, po zapadnom ili, kako ga drugacije nazivaju, gradanskom modelu nacionalnog identiteta, shvacene kao zajednice kulture, cije su pripadnike ujedinili, ako ne i homogenizovali, zajednicka istorijska secanja, mitovi, simboli i tradicije. Istorijska teritorija, pravno-politicka zajednica, pravno-politicka jednakost njenih pripadnika i zajednicka gradanska kultura i ideologija su komponente standardnog zapadnog modela nacije. Prilicno drugaciji model javio se u Istocnoj Evropi i Aziji. On se drugacije oznacava kao etnicki. U istorijskom pogledu doveo je u pitanje prevlast zapadnog modela i dopunio ga znacajnim novim elelmentima. Njegovo glavno obele je je nagla avanje zajednice rodenja i rodne kulture. Dok zapadni model stoji na stanovi tu da pojedinac mora pripadati nekoj naciji, ali mo e izabrati kojoj, istocni ne dopu ta takvu slobodu. U vezi sa tim, pripadnik odredene nacije, bilo da ne napu ta svoju zajednicu bilo da emigrira u drugu, neizbe no i organski ostaje pripadnik zajednice svoga rodenja. Nacija predstavlja zajednicu ljudi iste loze. Mesto prava, u zapadnom modelu, zauzima u istocnom modelu vernakularna kultura, najce ce jezici i obicaji. Ova dva suparnicka modela ipak imaju zajednicka verovanja o tome ta obele ava naciju nasuprot svakoj drugoj vrsti kolektivnog, kulturnog identiteta tj. ta sacinjava nacionalni identitet.

Dakle, bitna obele ja nacionalnog identiteta su: istorijska teritorija, odnosno domovina, zajednicki mitovi i istorijska secanja, zajednicka masovna, javna kultura, zajednicka zakonska prava i du nosti svih pripadnika nacije, zajednicka ekonomija, s teritorijalnom mobilno cu pripadnika nacije.

Popularna kultura (lat. popularis narodni, pucki, od populus ljudi, narod) kao odrednica funkcioni e u razlicitim tipovima diskursa i govora sociolo kom, antropolo kom, kulturolo kom, medijskom, svakodnevnom. Inicijalna distinkcija popularna kultura vs. elitna/visoka kultura, nastala u XIX veku, za svrhu je imala genericko i vrednosno razgranicenje dva modusa produkcije, recepcije i konzumacije u okviru klasnog dru tva, gde pojam visoke kulture podrazumeva pre svega ekskluzivnost. Nasuprot tome, pojam popularne kulture upucivao je na ni e dru tvene slojeve, komercijalnu produkciju, laku konzumaciju/pristupacnost, te odsustvo vrednosti. Premda ova distinkcija i danas funkcioni e, savremeni pojam popularne kulture se uglavnom ne konstitui e na bazi vrednosnog suda, vec se njegova znacenja formiraju u kontekstu produkcije/potro nje robe/informacije/znanja u dru tvu, fenomena globalizacije i medijskog simulakruma. Produkti popularne kulture pripadaju svima, a predstavljaju se u obliku informacije koja se mo e konzumirati bez prethodnog znanja ili iskustva. U sprezi sa procesom globalizacije, objekti popularne kulture postaju univerzalno pristupacni putem medija, pri tome stvarajuci mre u prepoznatljivih oznacitelja u koje se lako mogu upisivati lokalna znacenja (lokalna jela u restoranima MC Donald's, vi erasne reklame kompanije Beneton). Sa druge strane, tece obrnut proces u kojem se, posredstvom multinacionalnih kompanija i ekspanzije ekonomskih tr i ta, eksponiraju popularne vrednosti zapadnog/americkog dru tva. Medutim, globalna popularna kultura nije iskljucivi produkt amerikanizacije (iako kultura Zapada posredstvom medija vr i zavidan uticaj), vec predstavlja zanimljiv proizvod tenzije izmedu globalnog i lokalnog, i gde je modus vivendi brza i neprestana konzumacija informacije, nastale za masovnu upotrebu/potro nju.