P. 1
sociologija

sociologija

|Views: 22|Likes:
Published by Milica Exy Vujanic

More info:

Published by: Milica Exy Vujanic on Feb 28, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/07/2013

pdf

text

original

Sukob stavova o vezi kulture i globalizacije.

Jedni sugeri u da e proces globalizacije doprineti smanjivanju raznolikosti i ujedna avanju kultura, dok drugi da e globalizacija iz brojnih razloga podsticati definisanje lokalnih indetiteta i uticati na nastajanje ve e kulture.

Procesi globalizacije se vezuju sa sve ve om raznoliko u kulturnih tradicija i oblika, pri emu se lokalne tradicije promovi u zajedno sa drugim kulturnim oblicima koji dolaze sa strane. Samim tim ljudima je pru ena mogu nost spoznaje novog na ina ivota u okviru koga prave sopstvene izbore. Umesto jednolike globalne kulture i nasle enih indetiteta i na ina ivota u lokalnim zajednicama i kulturama, proces globalizacije vodi ka spajanju , odnosno me anju kulturnih obrazaca stvaranjem novih oblika hibridnog indetiteta koga zapravo ine elementi iz razli itih kulturnih izvora. Gidens 2003 Kastels negira kulturnu jednakost kroz globalizaciju. Globalni svetski sistem, informati o, umre eno dru tvo, dru tvo koje nisu vremenski i prostorno odre ene, predstavlja nepovoljno okru enje za indetitet ljudi koji je vezan za istorijski kontekst, kulturu i memoriju.

Pojam indetiteta je moderna pojava. Za razliku od tradicionalnog dru tva gde problem indetiteta ne postoji, u modernom dru tvu indetitet individue nije jasno odre en ve je posledica niza izbora. To uti e na nestabilnost indetiteta, javljaju se dileme i sumnje u pogledu indetifikacije i pripadnosti......Golubovi 1999 Postoje brojne teorije formiranja indetiteta (formiranje individualnog indetiteta proizvod pripadanja razli itim kulturnim grupama, multikulturalni koji je dinami an i otvoren za promene) Kulturni indetitet podrazumeva predstavu o sebi koja se razvija kroz ose aj pripadnosti grupi, formalnoj ili neformalnoj, sa kojom se dele vrednosti, verovanja, znanja, pona anja, stavovi i na in ivota. Adler 1998_ multukulturalni indetitet_to je indetitet koji nije zasnovan na pripadanju , koji nagove tava bilo pripadanje ili uklapanje u kulturu, ve na obliku samosvesti koja je u stanju stvara uvek novu realnost. U tom smislu multikulturalna osoba bitno odstupa od vrste indetiteta koje nalazimo i u tradicionalnim i masovni dru tvima.

Savremeni svet i globalno dru tvo u kome se ideje i ljudi kre u br e nego ikada ranije, obele ava kulturna kompeksnost koja predstavlja sna nu pokreta ku snagu u promeni urbane strukture. Globalizacija tako e uti e na proizvodnju novih kultura, nastanak novih kulturnih formi i mo e se re i da se irom sveta kulturne tradicije me aju i kreiraju nove prakse i poglede na svet.

Svoj vrhunac do ivljava industrijskom revolucijom i kolonijalnim ekspanzijama a najve i polet se javlja od sredine XIX veka pa do danas. Interkulturni pristup ne podrazumeva samo podr ku razli itim tradicionalnim kulturama kojima stanovnici i ekonomski akteri pripadaju. regionalnoj. gde svako pripada ne samo jednoj etni koj ili religijskoj kulturi. Prilikom oblikovanja gradskih prostora istra ivanje urbanog ivota je poslebno usmereno na procese promena. preko arhai nih dru tava. U metropolama savremenog sveta nalazimo vi estruke indetitete. ali u isto vreme se pojavljuju novi oblici kulturne raznolikosti. dinamiku razli itih kulturnih obrazaca i njihovu vezu sa prostorom. rodnoj. Osetljivost za kulturnu raznolikost. ve priznavanje vi estrukih kulturnih indetiteta.Kao rezultat pove anja me usobne povezanosti. inovacijama i pro imanju kultura. starosnoj (dobnoj) profesionalnoj. skre u pa nju na ideju multikulturalnog dru tva i koncepte asimilacije i integracije ili interkulturalne dinamike i akulturacije koje postavljaju izazove za koncept indetiteta. 2. Masovne migracije i mobilnost.. stari oblici raznolikosti nestaju. Prilago avanje i me anje kultura. ve i i mnogim drugim. uz manje poverenja u kulturne indetitete. Evropski gradovi e se sve vi e orijentisati na svoju lokalnu kulturu. Razmatraju i situaciju u evropskim gradovima Kastels uo ava problem koji nastaje me anjem razli itih etni kih grupa. Elementi procesa globalizacije . starovekovnih imperija do modernog svetskog poretka.. U kontekstu velike pokretljivosti i globalnih uticaja tradicionalne kulture su izlo ene procesu modifikacije. nego poku aj da se istra i ta su novi akteri koji se u interakciji ostvaruju. u isto vreme ide u prilog kulturnoj raznolikosti i ugro ava je. koji karakteri u skoro sva dru tva u modernom svetu. konzervaciju kulturnih tradicija. Interkulturalni pristup ne zna i samo pluralizam etni kih kultura i ravnopravnu participaciju u ekonomskom i politi kom ivotu. koje podr avavaju njeni protivnici. stvaranje transkulturalnih formi i podr avanje interkulturalne komunikacije otvara paradok (BARALDI). Globalizacija u antropolo kom i civilizacijskom smislu jeste pojava koja ima svoj Äkod³ razvoja od najranijih civilizacija. I otvorenost prema kulturnim promenama. manjinske i ve inske grupe koji ine multikulturalni kola . koliko god da je to va no. sa jedne strane podrazumeva o uvanje kulturnih razlika. dok se sa druge traga za sintezom.

.Informati ka revolucija i otvaranje mogu nosti za Äparametarsko projektovanje³ te njeni prate i elementi Äekspozicije³ Äka³ i u odnosu Äna³ u esnika i posmatra a u procesu Äproizvodnje³ ku e. Rosenau.) . Hirst.. Karakteristika osnovnih elemenata globalizacije i jeste formiranje jedinstvenog sistema u okviru koga je mogu e vr iti kontrolu tih procesa. Ohmae. Globalizacija Äte i unifikaciji samo sa Ämaskom raznolikosti³ dok je modernitet u znaku unificiranja i koristi globalizaciju kao sredstvo koje je po svojoj Ätehnolo koj uniformizaciji³ razli ito od dru tveno sistemske globalizacije.Stvaranje globalne ekonomije i kontrole protoka novca i roba koji vode ka sve zgusnutijoj mre i i povezanosti elemenata u okviru raznorodnih sistema i dru tvenih obrazaca ± koncepata formiranja prostornih obrazaca koji se dislociraju iz svog Äprirodnog okru enja³ u neko novo okru enje uz minimalne tro kove sa maksimalnim u inkom ± profitom... . model ili Ämodul³ novog prostornog obrasca koji svoje osobenosti deli sa ve postoje im obrascima primenjenim na drugom mestu ali u isto vreme ili pak uz malo vremensko Äodlaganje³.) . .Rasprostiranje istih formi industrializacije.. ± . . (1999: 2-10): Ä ³( . . Ä ³( ( 53 Ä ³( . N.Ä ³ . 2 . . kulture. grada. . Osnovni elementi globalizacije mogli bi se definisati kao: . G. . Thompson.) . J. P. NAFTA .Kosmopolitska kultura kao cilj ili sredstvo za Äpripadanje³ tokovima i globalnim procesima te formativne odrednice u prostornom smislu koje uti u na sklop.Globalizacija predstavlja sistem slo enih procesa na svetskoj dru tveno-politi koj i ekonomskoj sceni. . Held Global transformations. trga. Entoni Gidinsa koji globalizaciju izvodi direktno iz procesa modernizacije smatraju i da modernitet direktno vodi globalizaciji posmatraju i postmodernitet kao Ävisoki modernitet³. Kellner tako e posmatra odnos izme u postmodernizma i moderniteta u okviru koga za moderniste globalizacija predstavlja proces standardizacije i homogenizacije dok je za postmoderniste to izvor hibridizacije koja stvara slo enosti u okvirima dru tvenih odnosa ali i u ravni formiranja obrazaca grada kroz postmoderni urbanizam. e D. a EU. 1 .. . .) XIX . ekonomije. Giddens.

) koje se tako nalaze u samoj sr i savremenih rasprava o globalizaciji. i jednu je od najvi e upotrebljavanih "kljucnih reci" koje se koriste u savremenom diskursu dru tvenih nauka i dru tvene teorije. dok se u politickom smislu pod globalizacijom najce ce podrazumeva dominacija zapadnjackih (ponekad se misli iskljucivo na americke) formi politickog. ekonomskog i kulturnog ivota. GLOBALIZACIJA Globalizacija je skup slo enih dru tvenih procesa koji odlikuju savremeni svetski sistem. ekonomskih i kulturnih odlika zapadne civilizacije od strane ostalih konstituenata svetskog sistema. transnacionalna dr ava) i njihovu mogucu koordinaciju od strane jo vi ih instanci. Termin "globalizacija" svojim znacenjem obuhvata irok spektar ekonomskih. Danas. izgradnju slo enih transnacionalnih entiteta (v. oznacavajuci trend preuzimanja dominantnih vrednosti i ideala zapadne civilizacije od strane pripadnika drugih kultura i civilizacija. U ekonomskom smislu (v. liberalizam). pre svega Interneta. Drugi aspekti globalizacije mogu se podvesti pod njene politicke. globalizacija podrazumeva i mogucnost eksplicitnog razvoja jedinstvenog svetskog sistema u politickom smislu reci. a medu njima najvi e vredi izdvojiti razvoj i distribuciju informacionih tehnologija. poput ele nice. Iako se termin "globalizacija" u intelektualnom diskursu ucestalo koristi tek u poslednje dve decenije. odn. NACIONALNI IDENTITET Kada poku ava da objasni i defini e pojam nacionalnog identiteta. mi ljenje motivisano sve cu o sve manjem i manjem uticaju fizicke distance na aktere u dru tvenim procesima staro je koliko i razvoj prvih brzih tehnologija transporta. fizicku distancu kao faktor dru tvene interakcije sve vi e i vi e elimini u informacione tehnologije (v. globalna ekonomija). kao i razvoj industrije informatickih tehnologija kao bitne odlike savremenog svetskog ekonomskog sistema. ekonomske i kulturne forme. U kulturnom smislu.) ponekad sa negativnom konotacijom.) ² Internet ² (v. politickih i kulturnih trendova savremenog sveta. potencijalno op ti. gotovo sinonimno se upotrebljava termin "vesternizacija" (v. u . Pored navedenog. preuzimanja bitnih politickih. globalizacija podrazumeva trend. U znacenju koje joj se danas najce ce pridaje.. ona se najce ce koristi da oznaci globalan uticaj klasicnog liberalizma (ili ideje "slobodnog tr i ta") na svetsku ekonomiju (v.

tacno obele enu i ogranicenu teritoriju s kojom se njeni pripadnici poistovecuju i kojoj smatraju da pripadaju (v. pravno-politicka zajednica. zauzima u istocnom modelu vernakularna kultura. odnosno domovina. bilo da ne napu ta svoju zajednicu bilo da emigrira u drugu. Njegovo glavno obele je je nagla avanje zajednice rodenja i rodne kulture. ² zajednicka masovna. granica). na vi e mesta kao uvod u neko od obja njenja uzima primer anticke Grcke. Ipak on nagla ava da je u kulturnom pogledu postojala anticka grcka zajednica. Ona. ² zajednicka zakonska prava i du nosti svih pripadnika nacije. zajednicka istorijska secanja.knjizi pod istoimenim nazivom. Politicka zajednica podrazumeva zajednicke institucije i jedan kodeks prava i du nosti za sve pripadnike zajednice. od kojih je svaka ljubomorno cuvala svoju suverenost. ma ta u sebi sadr ao. po zapadnom ili. Istorijska teritorija. Prilicno drugaciji model javio se u Istocnoj Evropi i Aziji. s teritorijalnom mobilno cu pripadnika nacije. On se drugacije oznacava kao etnicki. politicki uzev nije postojala «nacija» (v. ² zajednicka ekonomija. U vezi sa tim. britanski sociolog Antoni Smit. Ova dva suparnicka modela ipak imaju zajednicka verovanja o tome ta obele ava naciju nasuprot svakoj drugoj vrsti kolektivnog. ali ne i o antickoj grckoj naciji . pravno-politicka jednakost njenih pripadnika i zajednicka gradanska kultura i ideologija su komponente standardnog zapadnog modela nacije. ² zajednicki mitovi i istorijska secanja. To nagove tava da pojam «nacionalnog» identiteta. pripadnik odredene nacije. Dakle. kulturnog identiteta tj. shvacene kao zajednice kulture. simboli i tradicije. neizbe no i organski ostaje pripadnik zajednice svoga rodenja. Mesto prava. javna kultura. cije su pripadnike ujedinili. koja se mogla prizivati zarad odredenih ciljeva. gde. Helada. ukljucuje neko osecanje politicke zajednice. najce ce jezici i obicaji. Nacije su. na jednom mestu. istocni ne dopu ta takvu slobodu. Dakle. ako ne i homogenizovali. ta sacinjava nacionalni identitet. Nacija predstavlja zajednicu ljudi iste loze. bitna obele ja nacionalnog identiteta su: ² istorijska teritorija. kako ga drugacije nazivaju. koga Smit poku ava da pribli i svojim citaocima. ali mo e izabrati kojoj.ukazuje na odredeni dru tveni prostor. takode. mo emo govoriti o grckoj kulturnoj i etnickoj zajednici. u zapadnom modelu. gradanskom modelu nacionalnog identiteta. . U istorijskom pogledu doveo je u pitanje prevlast zapadnog modela i dopunio ga znacajnim novim elelmentima. Dok zapadni model stoji na stanovi tu da pojedinac mora pripadati nekoj naciji. kako istice. mitovi.) vec skup gradova dr ava. limes.

pucki. popularis ² narodni. eksponiraju popularne vrednosti zapadnog/americkog dru tva.Popularna kultura (lat. laku konzumaciju/pristupacnost. vec predstavlja zanimljiv proizvod tenzije izmedu globalnog i lokalnog. i gde je modus vivendi brza i neprestana konzumacija informacije. narod) kao odrednica funkcioni e u razlicitim tipovima diskursa i govora ² sociolo kom. a predstavljaju se u obliku informacije koja se mo e konzumirati bez prethodnog znanja ili iskustva. objekti popularne kulture postaju univerzalno pristupacni putem medija. vec se njegova znacenja formiraju u kontekstu produkcije/potro nje robe/informacije/znanja u dru tvu. Medutim. svakodnevnom. medijskom. posredstvom multinacionalnih kompanija i ekspanzije ekonomskih tr i ta. pri tome stvarajuci mre u prepoznatljivih oznacitelja u koje se lako mogu upisivati lokalna znacenja («lokalna jela» u restoranima MC Donald's. pojam popularne kulture upucivao je na ni e dru tvene slojeve. Produkti popularne kulture pripadaju svima. U sprezi sa procesom globalizacije. Inicijalna distinkcija popularna kultura vs. globalna popularna kultura nije iskljucivi produkt «amerikanizacije» (iako kultura Zapada posredstvom medija vr i zavidan uticaj). antropolo kom. te odsustvo vrednosti. «vi erasne reklame» kompanije Beneton). elitna/visoka kultura. Sa druge strane. tece obrnut proces u kojem se. komercijalnu produkciju. od populus ² ljudi. Nasuprot tome. nastale za masovnu upotrebu/potro nju. savremeni pojam popularne kulture se uglavnom ne konstitui e na bazi vrednosnog suda. recepcije i konzumacije u okviru klasnog dru tva. nastala u XIX veku. fenomena globalizacije i medijskog simulakruma. gde pojam visoke kulture podrazumeva pre svega ekskluzivnost. . za svrhu je imala genericko i vrednosno razgranicenje dva modusa produkcije. Premda ova distinkcija i danas funkcioni e. kulturolo kom.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->