SASTAV RA UNARSKOG SISTEMA

Autor Verica Radovi

SASTAV RA UNARSKOG SISTEMA

Imaju i u vidu da je ra unarski sistem samo ma ina koja radi po odredjenom programu, mo e se re i da se svaki ra unarski sistem sastoji od dve komponente: same ma ine ra unarskog hardvera i programa po kojima ra unar radi ra unarskog softvera. Tipi ni ra unarski hardver sastoji se od slede ih komponenata: centralne (unutra nje memorije), aritmeti ko-logi ke jedinice, kontrolne jedinice, jedinica spoljne memorije, ulaznih jedinica i izlaznih jedinica.

SASTAV RA UNARSKOG HARDVERA

Funkcionalna organizacija ra unarskog hardvera prikazana je na slede oj slici

Ulazne jedinice

Kontrolna jedinica

Unutra nja memorija

Jedinice spoljne memorije

Izlazne jedinice

Aritmeti ko logi ka jedinica

CENTRALNA MEMORIJA
Centralna memorija Ra unar obradjuje podatke izvr avaju i naredbe date programom. Program i podaci koji se obadjuju uskladi teni su u unutra njoj (centralnoj) memoriji ra unara. Ova memorija se sastoji od elektronskih kola, od kojih svako mo e da ima dva stanja, koja se obi no ozna avaju sa 0 - stanje kada u kolu nema struje i 1 - kada ima struje u kolu. Zbog toga se ova kola zovu bit (skra eno od binary digit binarna cifra). Ovo mo e da se uporedi sa sijalicom: 0 kada je uga ena, 1 kada je upaljena. Princip rada memorije ra unara mo e da se objasni jednostavnim primerom!

CENTRALNA MEMORIJA
Po to je koli ina informacja koja mo e da se uskladi ti u jedno ovakvo kolo suvi e mala, bitovi se u memoriji ra unara udru uju u grupe (registre), koji su kod bersonalnih ra unara du ine 8 bita. Ovakva grupa zove se bajt (byte). Prema tome, jedan bajt mo e imati 28=256 razli itih kombinacija nula i jedinica, pa mo e predstavljati 256 razli itih znakova u zavisnosti od kombinacije uskladi tene u njemu. Koja kombinacija predstavlja koji znak defini e se tabelom koja se zove kod. Naj e e je u upotrebi ASCII kod (American Standard Code for Information Interchange). Takav na in uskladi tavanja u memoriju ra unara va i samo za znakovne podatke, gde se svaki znak, koriste i odgovaraju i kod, skladi ti u jedan bajt. Za numeri ke podatke va e druga ije eme skladi tenja kod kojih se povezuje 4 ili 8 bitova zajedno. U zavisnosti od eme uskladi tenja, brojevi se dele na cele i realne.
Malo vi e o ASCII kodu

CENTRALNA MEMORIJA
Svaka grupa bitova (bajt) ima svoju adresu, koja se koristi prilikom uskladi tavanja podataka u nju ili o itavanja uskladi tenih podataka. Ra unar ima elektronska kola kojima se unosi ili o itava sadr aj pojedinih adresa u memoriji. Pri o itavanju sadr aja neke adrese pravi se kopija sadr aja, a sadr aj adrese se ne menja. Kapacitet memorije ra unara izra ava se brojem bajtova koje ra unar ima:

1KB ! 210 B ! 1024 B, 1MB ! 210 KB ! 1024 KB ! 1.048.576 B, 1GB ! 1024 MB , 1TB ! 1024GB
Pored grupisanja u registre po 8 bita(bajtove), mogu a su i grupisanja u ve e jedinice: 16 bita (polure halfword) i 32 bita (re word).U uvodjenju su i nove grupe od 64 i 128 bita.

ARITMETI KO LOGI KA JEDINICA

Aritmeti kologi ka jedinica Ona se sastoji od registara i elektronskih kola potrebnih za izvodjenje aritmeti kih operacija:sabiranja, oduzimanja, mno enja i deljenja; i logi kih operacija: uporedjivanja dve vrednosti da bi se odredila ve a i odredjivanja da li je izraz istinit ili nije. U po etku su se ove operacije izvodile samo sa celim brojevima, dok su se operacije sa realnim brojevima izvodile softverski. Kasnije je aritmeti ko-logi koj jedinici pridodata posebna jedinica za izvodjenje operacija sa realnim brojevima i izra unavanje trigonometrijskih i drugih funkcija (floating point procesor), koja je u po etku bila realizovana kao posebna jedinica (coprocesor), dok su kod savremenih ra unara obe jedinice realizovane u okviru jednog ipa.

KONTROLNA JEDINICA
Kontrolna jedinica Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog ra unarskog sistema. Ona: kontroli e izvr avanje programa, uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih, dekodira i naredjuje odgovaraju e akcije drugim jedinicama, zapo inje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje. Kod savremenih ra unara sastoji se od skupa ipova kojima se kontroli e i koordinira rad celokupnog sistema.

JEDINICE SPOLJNE MEMORIJE

Jedinice spoljne memorije One slu e za uvanje programa i podataka kada ra unar nije u upotrebi, mada i za vreme rada ra unara, delovi programa i podaci koji trenutno nisu potrebni privremeno se skladi te na jedinicama spoljne memorije. Postoje dva tipa spoljne memorije: sa direktnim pristupom - disk i disketa sa sekvencijalnim pristupom- magnetna traka. .

DISKETA
Disketa je okrugla plo a premazana magnetnim materijalom i ugradjena u za titno ku i te od plastike. Kada se stavi u disketnu jedinicu, disketa se okre e, dok se sa njene gornje i donje strane nalaze upisnoitaju e glave uredjaja kojima se vr i i upis na plo u i itanje sa nje. Budu i da se plo a okre e, ispod polo aja glave kada glava miruje nastaje kru nica koja se naziva staza. Staza je podeljena na sektore du ine 512 bajtova. Da bi se pristupilo podatku, mora upisno- itaju a glava da se pomeri nad odgovaraju u stazu i da se disketa okrene tako da sektor u kome se podatak nalazi dodje ispod glave. S obzirom na to da izmedju staza mora da postoji razmak to su za pomeranje glave prema osi rotacije (ili suprotno) koristi specijalni motor koji glavu pomera u koracima kora ni motor. Da bi se upisale staze i sektori, disketa se mora pre prve upotrebe formatirati, to se sada fabri ki radi.

DISK
Disk (hard disk) sastoji se od vi e plo a premazanih magnetnim materijalom, postavljenih na istoj osovini. Br i je i znatno ve eg kapaciteta nego disketa. Staze sa istim polupre nikom sa gornje i donje strane svih plo a ine cilindar. Kriterijumi za izbor diska su Srednje vreme pristupa podacima Brzina prenosa podataka Kapacitet diska Postoje jo i fle disk, CD i DVD disk, ali o tome ce biti reci kasnije.

ULAZNE I IZLAZNE JEDINICE

Ulazne jedinice Kod vi ekorisni kih ra unara, za uno enje programa i podataka u ra unar naj e e se koristi terminal koji se sastoji iz ekrana i tastature. Kod personalnih se osim tastature kao ulazne jedinice koriste jo i mi , grafi ki tablet i drugi specijalizovani uredjaji (skener, digitalni fotoaparat, ita bar koda i sl.) Izlazne jedinice Kod PC ra unara naj e e je to monitor, a kod vi ekorisni kih ekran terminala. Za tampanje manjih koli ina podataka koriste se serijski tampa i koji tampaju znak po znak, ili laserski tampa i. Za tampanje velike koli ine podataka (npr u bankama) koriste se linijski tampa ikoji tampaju ceo red odjednom. Automatski crta (ploter) je takodje izlazna jedinica.

ODGOVORI NA SLEDE A PITANJA

1. Iz ega se sastoji ra unarski hardver? 2. ta ini centralnu memoriju? 3. emu slu i centralna memorija? 4. ta je registar? 5. Koje su ve e jedinice od bita i koji je njihov odnos? 6. Koliko bitova je potrebno za zapis znakova a koliko za zapis brojeva? Koji kod je danas naj e e u upotrebi? 7. Kako se o itava sadr aj sa neke adese? 8. Iz ega se sastoji artimeti ko-logi ka jedinica? 9. emu slu i? 10.Koja je uloga kontrolne jedinice? 11.Kako se realizuje u dana njim PC ra unarima? 12. emu slu e jedinice spoljne memorije? 13.Kojih vtsta ima? 14. ta zna o disketi? 15. ta zna o disku? 16. emu slu e ulazne jedinice? 17.Nabroj ih. 18. emu slu e izlazne jedinice? kraj 19.Nabroj ih.

PRIMER
Dva aka, idu u istu skolu, u razli itim su smenama ali koriste istu u ionicu. Dogovaraju signale za izlaske tako da drugi ne shvate o emu se radi. U tu svrhu koriste sijalice u u ionici, jer u pauzi niko ne ulazi i ne mo e da poremeti postavljen signal, a to je: Ako je upaljena sijalica na ulazu u u ionicu, izlaze uve e u grad a ako je uga ena, ne izlaze. Dakle, ozna imo sa 0 ako je sijalica uga ena a sa 1 ako je upaljena. I da zaklju imo, jednom sijalicom prenosimo jednu od dve mogu e informacije (da se u grad ide ili ne ide). Sada pro iruju dogovor koristi e dve sijalice, onu na ulazu i onu iznad katedre. Signali su slede i: 00 uga ene obe sijalice ne ide se nigde 01 uga ena prva, upaljena druga ide se u igraonicu 10 upaljena prva, uga ena druga ide se na ro endan 11 upaljene obe, ide se u diskoteku.

PRIMER
Dakle, dve sijalice prenose jednu od 4 mogu e informacije. A ta bi bilo da su i tre u sijalicu iskoristili za signal? Varijante bi bile: 000, 001, 010, 100, 011, 101, 110, 111 dakle sijalice mogu da prenesu jednu od osam mogu ih informacija. Uo avate li pravilo: 1 sijalica 2 informacije, tj. 21 informacija 2 sijalice 4 informacije, tj. 22 informacija 3 sijalice 8 informacija, tj. 23 informacija Isti princip va i za memoriju ra unara, samo je realizacija tehnolo ki druga ija. Umesto sijalice koristi se elektronsko kolo koje ima dva stanja i mo e da zapamti samo informaciju da ili ne (jedan bit).

American Standard Code for Information Interchange,

ASCII je skra enica od engleskih re i: American Standard Code for Information Interchange, to u prevodu zna i: ameri ki standardni kod za razmenu informacija. Izgovara se aski i predstavlja numeri ku reprezentaciju karaktera. Ti karakteri mogu biti @ ? ) = / & % $ a b c d G H I J K Orginalna veli ina podataka za predstavljanje ASCII karaktera je 7 bita. Iz toga sledi da je mogu e kodovati 128 razli ita karaktera. Danas je u upotrebi pro ireni ASCII kod koji se sastoji od 8 bita podataka, a sve e e se koristi unicode standard koji koristi vi e bajtova za kodovanje ve eg broja simbola. ASCII je zasnovan je na engleskom alfabetu i kontrolnim karakterima, te se stoga i sastoji iz dve grupe karaktera: printabilnih i kontrolnih karaktera.

KONTROLNI KARAKTERI
Naziv su dobili po ulozi kontrolisanja ure aja za prikaz informacija. Potreba se javila prilikom komunikacije dva ure aja da se na jednostavan na in prenesu komande za formatiranje teksta i komande za kontrolu komunikacije. Kori enje ovih karaktera u svom izvornom obliku sve vi e zastareva i manje se koristi. Postoje 33 kontrolna karaktera i njihov spisak dat je u tabeli 1. Opis karaktera je ostavljen na engleskom jeziku iz raloga ne postojanja adekvatnih standarizovanih izraza na srpskom jeziku za sve pojmove.
Bin. 000 0000 000 0001 000 0010 000 0011 000 0100 000 0101 000 0110 000 0111 000 1000 000 1001 000 1010 000 1011 Dec. 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Hex. 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09 0A 0B Skra enica NUL SOH STX ETX EOT ENQ ACK BEL BS HT LF VT Zna enje Null character Start of Header Start of Text End of Text End of Transmission Enquiry Acknowledgment Bell Backspace Horizontal Tab Line Feed Vertical Tab

000 1100 000 1101 000 1110 000 1111 001 0000 001 0001 001 0010 001 0011 001 0100 001 0101 001 0110 001 0111 001 1000 001 1001 001 1010 001 1011 001 1100 001 1101 001 1110 001 1111 111 1111

12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 127

0C 0D 0E 0F 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 1A 1B 1C 1D 1E 1F 7F

FF CR SO SI DLE DC1 DC2 DC3 DC4 NAK SYN ETB CAN EM SUB ESC FS GS RS US DEL

Form Feed Carriage Return Shift Out Shift In Data Link Escape Device Control 1 (ili XON) Device Control 2 Device Control 3 (ili XOFF) Device Control 4 Negative Acknowledgment Synchronus Idle End of Transmision Block Cancel End of Medium Substitute Escape File separator Group separator Record separator Unit Separator Delete

Bin. 000 0000 000 0001 000 0010 000 0011 000 0100 000 0101 000 0110 000 0111 000 1000 000 1001 000 1010 000 1011 000 1100 000 1101

Dec. 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

Hex. 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09 0A 0B 0C 0D

Skra enica NUL SOH STX ETX EOT ENQ ACK BEL BS HT LF VT FF CR

Zna enje Null character Start of Header Start of Text End of Text End of Transmission Enquiry Acknowledgment Bell Backspace Horizontal Tab Line Feed Vertical Tab Form Feed Carriage Return

000 1110 000 1111 001 0000 001 0001 001 0010 001 0011 001 0100 001 0101 001 0110 001 0111 001 1000 001 1001 001 1010 001 1011 001 1100 001 1101 001 1110 001 1111 111 1111

14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 127

0E 0F 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 1A 1B 1C 1D 1E 1F 7F

SO SI DLE DC1 DC2 DC3 DC4 NAK SYN ETB CAN EM SUB ESC FS GS RS US DEL

Shift Out Shift In Data Link Escape Device Control 1 (ili XON) Device Control 2 Device Control 3 (ili XOFF) Device Control 4 Negative Acknowledgment Synchronus Idle End of Transmision Block Cancel End of Medium Substitute Escape File separator Group separator Record separator Unit Separator Delete

PRINTABILNI KARAKTERI
Printabilni karakteri obuhvataju slova engleske abecede, cifre, znakove interpunkcije, prazninu izme u slova i nekoliko me ovitih simbola. Svi karakteri dati su u narednoj tabeli.
Bin. 010 0000 010 0001 010 0010 010 0011 010 0100 010 0101 010 0110 010 0111 010 1000 010 1001 010 1010 010 1011 010 1100 010 1101 010 1110 010 1111 011 0000 Dec. 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 Hex. 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 2A 2B 2C 2D 2E 2F 30 Simbol (RAZMAK) ! # $ % & ( ) * + , . / 0

011 0001 011 0010 011 0011 011 0100 011 0101 011 0110 011 0111 011 1000 011 1001 011 1010 011 1011 011 1100 011 1101 011 1110 011 1111 100 0000 100 0001 100 0010 100 0011 100 0100 100 0101 100 0110

49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70

31 32 33 34 35 36 37 38 39 3A 3B 3C 3D 3E 3F 40 41 42 43 44 45 46

1 2 3 4 5 6 7 8 9 : ; < = > ? @ A B C D E F

100 0111 100 1000 100 1001 100 1010 100 1011 100 1100 100 1101 100 1110 100 1111 101 0000 101 0001 101 0010 101 0011 101 0100 101 0101 101 0110 101 0111 101 1000 101 1001 101 1010 101 1011 101 1100 101 1101 101 1110 101 1111 110 0000 110 0001

71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97

47 48 49 4A 4B 4C 4D 4E 4F 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 5A 5B 5C 5D 5E 5F 60 61

G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z [ ] ^ _ ` a

110 0011 110 0100 110 0101 110 0110 110 0111 110 1000 110 1001 110 1010 110 1011 110 1100 110 1101 110 1110 110 1111 111 0000 111 0001 111 0010 111 0011 111 0100 111 0101 111 0110 111 0111 111 1000 111 1001 111 1010 111 1011 111 1100 111 1101

99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125

63 64 65 66 67 68 69 6A 6B 6C 6D 6E 6F 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 7A 7B 7C 7D

c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z { | }

. Dekodirajte slede e poruke zabele ene u ASCII kodu heksadekadno:

a) 6C 75 78 75 72 79 20 63 61 72 _________________________________ b) 41 4E 41 4C 59 53 49 53 _________________________________ c) 31 39 38 39 31 39 39 30 31 39 39 31 _________________________________ d) 53 61 73 74 61 6E 61 6B 20 6A 65 20 69 73 70 72 65 64 20 41 6C 62 61 6E 69 6A 65 20 75 20 73 72 65 64 75 20 75 20 32 33 2E 33 30 _______________________________