Slavko Momilovic, dipl. in. Mirjana Milojevi-Turina, dipl. in.

MOLERSKI, FARBARSKI I TAPETARSKI RADOVI

PREDGOVOR

Ova knjiga je namenjena amaterima, koji ele da u sopstvenoj reiji adaptiraju stan, ili finalno obrade unutranje i spoljanje povrine novosagraene porodine ili vikend kue po sistemu "uradi sam". Materija je izloena tako da izvoae radova upozna sa vrstama materijala, njihovim osobina ma, tehnolokom postupku za iz voenje radova, kao i kvalitetom podloge na kojoj se radovi izvode. Imajui u vidu da je knjiga namenjena amaterima za svaku poziciju radova, po jedinici mere, dat je potreban materijal, a na kraju svakog poglavlja nephodni alat, maine i pribor. Za svaku vrstu radova izloen je nain merenja i obraun izvedenih radova, na osnovu ega se vri nabavka materijala i izraunava potrebno vreme za izvoenje radova. Tekst knjige je sistematizovan u etiri poglavlja: molerski radovi. farbarski radovi

tapetarski radovi i skele (za zavrne radove). Knjiga moe korisno posluiti i zanatlijama za proirivanje strunog znanja i uenicima srednjeg obrazovanja graevinske struke.
Autori

1
M O L E R S K I RADOVI

KVALITET P O D L O G E Po pravilu, za sve vrste molerskih radova podloga mora biti oiena od praine i drugih prljavtina, kao to su: smola, ulje, mast, ra, cementni malter. Sad, gar, bitu men i si. Stare premaze koji nisu vrsti i podesni za podlogu treba skinuti odgovarajuim postupkom, kao to je: struganje, pranje, bruenje i si. Bojiti je dozvoljeno samo suvu i pri premljenu podlogu, bez nedostataka. Nedostaci podloge su: - malter koji sadri razne aktivne soli, neugaene estice krea (kokice), estice uglja i druge organske materije koje su topive u vodi i ulju; - mekani i slabi malteri koji se drobe (lome) ili udubljuju na pritisak prsta;

- troan, smrznut, pregaen, raspucan ili vlaan malter; - beton ili cementni malter na koji dolazi disperziona ili uljana boja, ili bilo koja prevlaka sintetikog materijala, a koji nije dovoljno suv, oien od ulja i masti i po godan za takve premaze;

- podloga koja je zaprljana smolom, ce mentnim mallerom, plastinom masom ili drugim prljavtinama koje se teko skidaju;

- drvo natopljeno nesuivim uljem ili lo im premazom. Podaci o raznim vrstama maltera i njiho voj pogodnosti za odgovarajuu molerskofarbarsku obradu dati su u tabeli. Osnovni premazi moraju odgovarati ka rakteristikama podloge. Sredstva za osnovne premaze moraju se tako obraditi da su podesna za sledec premaze.

Maksimalna doputena vlanost maltera u zavisnosti od vrste povrina (%) Vrsta maltera (zidovi i tavanice) Krc i pesak Kre. gips, pesak Cement i pesak Doziranje, razmera, volumenski 1:3 1:0.3:3 1:3 Vrsta boje. premaza ili prevlake Poetna vlanost maltera 24,5 25,5 15,0 Uljana boja 4,0 4,0 4,0 7 l'osna boja 6,0 6,0 6.0 Krena boja 10,0 10.0 10,0 limulziona Silikatna boja boja
3,J

Tapete 1,5 1,5 1,5

3,0 3,0 3,0

3,5 3,5

OTPORNOST PREMAZA OBRAENIH POVRINA Premazi na malterisanim zidnim povri nama su: - otporni na otiranje (ako prema uputstvima proizvoaa posle roka vezivanja mogu da se briu boje malim trljanjem nadlanicom bez skidanja - ovo se odnosi na posne, krenc i emulzione boje); - postojani na pranje (ako prema uputstvima proizvoaa posle roka za veziva nje mogu da se peru mekim sunderom i vodom sa malim dodatkom (1%) neutral nog sredstva za pranje, a da se pri tom voda ne oboji - ovo se odnosi na dispcrzionc boje); - postojani na ribanje (ako prema uputstvima proizvoaa posle roka za veziva nje mogu da se ribaju mekanom etkom i vodom sa dodatkom neutralnih sredstava za pranje, a da se pri tom voda ne oboji ovo se odnosi na boje na bazi sintetikih smola) i - postojani na atmosferske promenc (ako pri normalnim vremenskim uticajima posle 2 godine nema nikakvih promena u tonu i veznoj strukturi).

57. /. / Tople boje. 1 be. 2 oker, 3 iiio-zelena. 4 braon

1 2

Fl
1

SI. 1.2 Hladne boje. 1 sveilo-zelcna, 2 lainno-zelena, 3 zelena

FIZIKA SVOJSTVA BOJA

RAZLAGANJE I SLAGANJE BOJA Boje su fabrika meavina prirodnih ili vetakih pigmenata postojanih na svetlost, punila, veziva, razrediva i sikativc (sredstva za suenje). O s n o v n a p o d e l a boja je na tople i hladne. Ako sunevu svctlost propustimo kroz ravnostranu trostranu prizmu, ona e se razloiti na spektar boja. U ovom spektru

su zastupljene sve osnovne boje, od crvene preko narandaste, ute, zelene, plave do ljubiaste. U dvanaestodelnom krugu boja polazi se od boja prvog reda: ute, crvene i plave. Ove boje su predstavljene u ravnostranom trouglu, tako da je svaka boja u je d n o m deki t r o u g l a . u t a u gornjem, crvena u donjem levom uglu, a plava u donjem desnom uglu. Ako oko trougla opiemo krug i u njega ucrtamo estougaonik, dobie se tri trougla van osnovnog trougla, u koje unosimo boje koje dobije mo meanjem dveju boja prvog reda. Dobijene boje drugog reda su:

SI. 1.3 Boje dvanaestodebiog kruga. 1 utu, 2 crvena, .i plava. 4 narandasta, 5 zelena, 6 ljubiasta, 7 iuto-narandiasta, 8 iuio-zeicna, 9 crveno-narandasta, 10 crvcno-ljubiasta, 11 plavo-zelena, 12plavoIjubiasta

- narandasta od ute i crvene - zelena od ute i plave i - ljubiasta od crvene i plave Boje se moraju meati precizno, kako narandasta ne bi bila ni jako crvena ni jako uta; zelena ni jako uta ni jako plava, a ljubiasta ni jako crvena ni jako plava. Na odreenom rastojanju od prve linije kruga opiemo drugi krug, i tako dobijemo

kruni prsten koji podelimo na dvanaest jednakih delova. U kruni prsten na odre ena mesla, unosimo boje prvog reda i boje drugog reda, tako da izmeu dva se gmenta unesene boje ostane jedan prazan segment. U taj prazan dco unosimo boje treeg reda, koje dobijamo meanjem je dne boje prvog reda sa jednom bojom dru gog reda. Tako dobijamo od:

ute i n a r a n d a s t e = uto-narandastu, ute i zelene = uto-zelenu crvene i n a r a n d a s t e = crveno-narandastu crvene i ljubiaste = crveno-ljubiastu plave i zelene plavo-zclcnu i plave i ljubiastc= plavo-ljubiastu. Na ovaj nain je dobijen dvanaestodelni krug boja. Boje idu istim redosledom kao i u spektru. Boje koje se nalaze jedna nas pram druge u dvanaestodclnom krugu bo ja komplementarne su. KONTRASTI BOJA Posmatranjem stvari oko sebe kaemo da je neka boja svetla ili tamna, topla ili hladna, tek poto ih uporedimo sa nekom drugom bojom. Kada se jasno zapaaju razlike izmeu dva utiska koja se porede, onda se to naziva kontrastom. Osnovni kontrasti boja mogu biti veoma razliiti, kao to su: - kontrast boje prema boji, - kontrast svctlo-tamnog, - kontrast toplo-hladnog, - komplementarni kontrast, - simultani kontrast, - kontrast kvaliteta, - kontrast kvantiteta. Boje se mogu meati na 4 naina: - jedna ista boja moe se oslabiti belom bojom, pri emu ona dobija hladniji ton; - svaka se boja moe meati sa crnom, ime se na neki nain "umrtvi"; - tonovi manjeg intenziteta od tona iste boje mogu se dobiti meanjem sa sivom bojom i - iste boje mogu se zamutiti meanjem sa odgovarajuim komplementarnim boja ma (uta-ljubiasta). Izmeanim komplementarnim bojama (dve komplementarne boje) moe se do dati bela boja da bi se dobili izuzetni tono 10

vi. Elekat zamucenosti, odnosno jedna kosti jedne boje je relativan, jer svaka boja moe izgledati intenzivna pored drugog zamuenog tona, a i sama delovati zamu eno pored drugog do nje intenzivnog to na. Kontrast kvantiteta je odnos izmeu dve (ili vie) obojene povrine. Kada govo rimo o utisku koji na nas ostavlja jedna boja, moemo rei da su tu bitna dva ini oca: intenzitet boje i njena povrinska zas tupljenost. Intenzitet, odnosno svetlosne vrednosti pojedinih boja su razliite. Za komplementarne parove boja su sledee vrednosti:

uto : ljubiasto = 9 : 3 = 3 : 1 = 3/4 : 1/4 narandasto : plavo = 8 : 4 = 2 : 1 = 2/3 : 1/3 i crveno : zeleno = 6 : 6 = 1 : 1 = 1 / 2 : 1 / 2 . Da bi komplementarne boje dale har moninu povrinu treba ih uzimali u reci pronom odnosu, pa je odnos povrina sleei: uto : zeleno = 1/4 : 3/4 narandasto : plavo = 1/3 : 2/3 i crveno : zeleno = 1/2 : 1/2. uta boja pokriva 1/4 povrine a ljubi asta, koja je manje intenzivna, 3/4 ukupne povrine. Narandasta boja, ija je svctlosna vrednost jaa, zastupljena je na 1/3 povrine, a plava na 2/3 povrine. Crveno i zeleno, boje podjednakog in tenziteta, pokrivaju 1/2 date povrine. Ovako dobijene povrine stvaraju utisak ravnotee, pod uslovom da su boje date u svojoj maksimalnoj zastupljenosti, jer se u protivnom r a v n o t e a izmeu povrina menja. SLAGANJE BOJA Sloiti boje, znai sastaviti dve ili vie boje - jednu pored druge, tako da zajedni ki stvaraju jednu harmoninu cei inu.

Boje u jednoj prostoriji se mogu uskla ivati na 3 osnovna naina: - jednotonskom harmonijom boja, - "roakom" harmonijom boja i - konlrastnom harmonijom boja.

ba samo j e d n e boje sa dvanaestodelnog kruga boja u svim njenim nijansama. Da ova harmonija ne bi postala zamorna treba koristiti vie razliitih vrednosti i jaina j e d n e iste boje (ali to mora biti jedna osnovna boja).

Jednotonska harmonija boja je upotre

Roaka harmonija boja je upotreba boja koje lee neposredno jedna do druge ili u blizini na dvanaestodelnom krugu bo-

ja. Na primer, podesna je kombinacija is to ute, zelene i zeleno-utc boje. Prilikom roakih harmonija boja, boje treba da budu razliitih vrednosti i jaina. Teko je uskladiti susedne boje koje se nalaze na obe strane jedne od osnovnih boja, npr.: crveno-ljubiasta sa crveno-narandastom, plavo-ljubiasta sa plavo-zelenom i uto-narandasta sa u t o z e l e n o m . k o n t r a s t m- harmonije boja se dobijaju kada se primene boje koje su suprotne u prirodnom krugu boja, tj. komplementar ne boje, npr.: crvena i zelena, uta i ljubiasta i narandasta i plava. Kontrastnih kombinacija boja ima vie vrsta. Tako, postoji dvostruka kontrastna harmonija boja. O n a se dobija kada kombinujemo dve direktne susedne boje sa njihovim suprotnim bojama - komplemen tarnim bojama. Moemo kombinovati lju biastu i crveno-ljubiastu sa u t o m i uto-zelenom. Pri tome, boje treba da bu du razliitih vrednosti i jaina. Boja koja pokriva povrinu treba da bude najzamuenija, a ona koja je zastupljena u manjim kombinacijama treba da bude intenzivnija.

SL 1.4 Harmonija zelene boje. 1 lainnv-zclcna, 2 svetio zelena, 3 zelena

BOJE U UNUTRANJEM PROSTORU

S obzirom da smo upoznali svojstva bo ja, moemo "popraviti" neke nedostatke stana u odnosu na strane sveta, klimatske uslove, veliinu i oblik prostorije.

SL 1.5 Harmonija tule boje. 1 sveilo-be, 2 be, 3 tamno-be

Prostorije o k r e n u t e prema severu ili scveroistoku imaju malo suneve svetlosti, pa je u takvim prostorijama uvek hladno. Topla boja zidova, npr. svetlouta, ublaie ovaj utisak. Prostorije o k r e n u t e prema jugu ili jugozapadu obasjane su sunevom svetlou, pa je za njih, naroito zbog le-

11

1
1

R
3

SL l.o Boje za stanove okrenute prema severu. 1 svetlo-bel, 2 limun, 3 oker

57. 1.7 Boje za stanove okrenute prema jugu. 1 iamno-zelcna, 2 plavu-zelena, 3 plavo-ljubiasta

tnjih dana, potrebno odabrati zelene i pla ve tonove. Na si. 1.6 i 1.7 prikazane su kombinacije boja za obe vrste stanova. Mnogi stanovi imaju dugake, uske ho dnike, iz kojih se ulazi u sobe. Oblik takvih hodnika moemo lako optiki izmeniti. Je dan ili oba eona zida moramo obojiti jako narandastom bojom, a ostale zidove neu tralnom bojom. Na taj nain e se prostor optiki skratiti, jer se narandaste povri ne naizgled pribliuju.

Ako bi eone zidove obojili crno ili tamno-modro, ta bi povrina izgledala kao ru pa i jo bi se optiki vie udaljila. Mali, uski i kratki hodnik moe se "pro iriti" bojenjem svih povrina svetlozelenom bojom. Ta boja "proiruje" prostor u svim smerovima. Male prostorije se ne bi smele nikada obojiti crvenom bojom. To bi moglo dovesti do oseaja "guenja", jer crvena boja optiki skuplja i smanjuje prostor.

W
C 1

SI. 1.8 Visoke prostorije: gornji deo zidova u visini od 20 cm obojiti istom bojom kao i plafon. 1 braon, 2 uta, 3 uto-zelena

SI. 1.9 Narandasia boja pri bliava zid (idealno za dugake pro storije i hodnik). 1 bela, 2 svetlo-uta, 3 narandasia, 4 svetlo-plava

SI. 1.10 Crni eoni zid deluje kao rupa, (produuje prostorije hod nik) 1 bela, 2 svetlo-uta, 3 crna, 4 svetlo-plava

12

SI. 1.11Svetio

Sl. 1.13 Tamno obojen plafon ini nisku prostoriju jo niom (obojitiplafon svetlom bojom). 1 uto-zelena. 2 svetlo-uta, 3 svetlo-plava

taj, veliina prostorija i njihov izgled (boje zidova, podova i plafona). Ako prostorije nisu onakve kakve eli mo, bojama ih moemo optiki izmeniti. Prijatnost prostora, uglavnom, zavisi od boje zidova. Dodue, bitnu ulogu imaju i kvalitet i svojstva nosioca boje (boja moe biti i te kako topla ako materijal deluje "hladno" - preovladivae taj utisak). Pri ulasku u nepoznatu prostoriju prvo se zapaaju zidovi, podovi i visina prostorije.
SI. 1.12 Prostori je obojene crvenom bojom daju utisak stenjenosti. 1 crveno-narandiasta, 2 crve na, 3 bela

IZBOR ODGOVARAJUE BOJE ZA P R O S T O R I J U

Ako je prostorija isuvie visoka, plafon se moe obojiti tamnijom bojom od boje poda, a gornjih 20 cm zidova istom bojom kao stoje plafon. Tako e se plafon optiki spustiti. Bojom moete optiki promeniti pros torije, to je pokazano na si. 1.8, 1.9, 1.10, 1.11, i 1.12. Najbolje se oseamo ako nam u stanu sve odgovara i ako je sve usklaeno: name-

Odreena boja u prostoriji stvara odre enu atmosferu. Stoga se mogu postaviti neka pravila koja se odnose na boje odre enih prostorija u stanu. Meutim, ta su pravila samo o d r e e n e smernice, jer su ukusi razliiti. Za prostorije u kojima najvie boravite (dnevni boravak) upotrebljavaju se sledee boje: bela, uta, svetlosmeda i crvenosmeda. To su mirne i prijatne boje.

Za spavae sobe se najee upotreblja vaju mirne i "oputene" boje: zelena i plava i svi tonovi smee boje.

13

1 1

-S7. 1.14 Zidovi i pod obojeni sit konirastmm bojama. 1 plavo-zeleria, 2 uto-zelena, 3 cn-eno-ljubiasta

SI

1.15 l'rosiorijii u kojoj je piunenjena harmonija ho ja. 1 svctlo-hita, 2 uta, 3 hun-narandasta

Ruiasta boja, oker, svetlozclcna i ze lena (kao trava) pobuuju apetit i podstiu drutvenost, pa se koriste za trpezarije. Za radne prostorije preporuuju se sledec boje: sunano-zlatni zidovi sa crve nim ili zelenim tonovima. Ustanovljeno je da te boje podstiu duevni rad. Stepenita su "vedrija" i zrae "dobrodo licom" ako su obojena svetloutim, svetlo-crvenkastim ili svctlozclenim bojama. Iste boje su prikladne za deije sobe i sobe za igru. Poto su kuhinje obino male, treba ih bojiti belom ili svetloplavom bojom, da bi delovale vee. Osim toga, bela i svetloplava boja stvaraju utisak sveinc i prohladnosti. IZVOENJE MOLERSKIH RADOVA KREENJE POVRINA Po zavretku graevinskih radova pris tupa se obradi spoljanjih i unutranjih zidova i plafona molersko-farbarskim ra dovima. Povrine koje se obraduju moraju biti ravne, oble (ako je to projektom pre dvieno), suve, iste i slobodne za obradu. Povrine na kojima se izvode molerski radova mogu biti: 14

a - m a l t e r i s a n e p r o d u n i m krenim malterom, b - malterisane produnim gipsanim malterom, c - gletovane istim gipsom, d - betonske povrine, d - povrine od iverice, f - povrine od cementnoazbestnih i gipskartonskih ploa Spoljanji i unutranji zidovi i plafoni mogu se obraivati: a - kreenjem, b - kreenjem u boji c - posnim (zemljanim) bojama, d - emulzionim bojama, e - disperzionim bojama, d - bojama na bazi sintetikih smola ras tvorenih u organskim rastvorima i f - plastinim malterima (fabrika meavina sintetikih smola, kamenog agregata i pigmenata - boja). Kreenje n o v o m a l t e r i s a n i h zidova i plafona Kreenje se izvodi, uglavnom, gaenim kreom. Kre se gasi tako to se peenom (ivom) kreu dodaje potrebna koliina vode (na 1 kg peenog krea oko 5 1 vode). Gaenje se vri u drvenom koritu, uzstalno

meanje "akijom", sve dok se agregat pe enog krea ne raspadne i rastopi. Ugaeni krc mora odslojati najmanje tri do etiri neelje, a poeljno je i do etiri meseca. Od 1 kg peenog krea dobija se oko 4 kg gaenog krea. Kre se za kreenje priprema tako to se gaenom kreu doda oko 2/3 iste vode i d o b r o promea (gaeni kre razmuti). Kreno mleko se pre kreenja procedi kroz gusto sito da bi se odstranila ncugaena zrnca p e e n o g krea (krenog kamena). Ovako pripremljeno kreno mleko na nosi se na omalterisane povrine runo etkom (ajbnom), prvi premaz. Kada se ovaj premaz osui, udubljenja na malterisanim povrinama gipsaju se glet-masom napravljenom od gipsa, krea i vode. Za tim se zidovi i plafon bruc daicom i isti praina. Posle ovoga se jo jednom krei (drugi put) runo - etkom (ajbnom), sa neto redim krenim mlckom nego prili kom prvog kreenja. Kada se povrine posle drugog kreenja potpuno osue, prskaju (pricaju) se molerskom pumpom. pricaju se dva puta, s tim to se drugi p u t pricaju kada se povrine posle prvog pricanja osue. Pri likom kreenja bilo etkom ili molerskom pumpom, kreno mleko povremeno treba promeali da se krc ne bi taloio (odvojio od vode). Za kreenje novomalterisanih zidova i plafona potreban je sledei materijal: - gaeni kre 0.55 kg/m^, - gips 0,03 kg/m2, - voda za spravljanje krea i pranje alata 0,95 l/m2 Pored runog molerskog alata, potre bne su dvokrakc merdevinc visine 4-10 stepenica, zavisno od visine prostorije. Za 8 sati jedan radnik kompletno moe okreiti oko 35-40 m 2 . 15

Kreenje starih unutranjih zidova i plafona

Stari zidovi i plafoni se kree slino kao i novi zidovi i plafoni. Razlika je u tome to se stare okreene povrine p r e t h o d n o pri preme za kreenje. Priprema starih povrina sastoji se u slcdeem: stari potkorueni sloj krea ostru gati p a h l a m a do zdrave p o d l o g e (maltera), zatim se pristupi bruenju i i enju. Brusi se grubim brusnim papirom koji se stavi preko daice, da bi se odstra nili ostaci starog krea. Pukotine i rupe na o s t r u g a n i m p o v r i n a m a gipsiraju se spremljenom smeom od gipsa, krea i vo de. Ovako pripremljene povrine dva puta se runo kree etkom (ajbnom) i dva do tri puta prskaju krenim mlekom pomou molerske pumpe (istim postupkom kao kod novomalterisanih povrina).

Za izvoenje navedenih radnji potreban je sledei materijal: - gips 0,06 kg/m" - gaeni kre 0,02 kg/m2 - brusni papir 0,002 tab/m2 - voda 0,25 l/m2 Kreenje u boji novih zidova i plafona Bojenje novomalterisanih povrina kre nom bojom sastoji se iz sledeih ope racija: Povrine se runo - etkom (ajbnom) okree krenim mlekom prvi put. Kada se osue, grubo se izbruse neravnine (ispupenja) daicom, i izgipsaju oteenja (udubljenja) meavinom eipsa, krea i vo de. Zatim se povrine kree runo - etkom (ajbnom) drugi put. Osuene povrine

SI. 1.16 Postupak nanoenja emulzionog kita na mahcrisane povrine, a zahvatanje kita iz posude i stavljanje na nerdajuu glethoblu, b nanoenje kita glethoblom, c razvlaenje vika materijala (kita) sa ravnih povrina na udubljenja na zidu, d zaglaivanjepovrine kitom

izbruse se brusnim papirom i ponovo gip saju manja udubljenja meavinom gipsa, krca i vode. Ovako obraene povrine boje se krenom bojom dva puta runo etkom (ajbnom) i dva puta prskaju kre nom bojom pomou molerske pumpe. Bojenje runo ili prskanje molerskom pumpom vri se kada se povrina od pret hodnog bojenja p o t p u n o osui.

Krena boja se priprema tako to se prethodno u manjoj posudi boja u prahu dobro razmuti u retkom krenom mleku. Razmuena boja postepeno se sipa u veu posudu (otvoreno plastino bure) uz stal no meanje drvenom letvom, sve dok se ne postigne ujednaen ton. T o k o m bojenja pripremljenu k r e n u boju p o v r e m e n o promeati, da ne bi dolo do taloenja boje i krea (odvajanje boje i krea od vode).

16

Za bojenje krenom bojom novomalterisanih povrina potreban je sledei ma terijal: 2 - gaeni kre 0,550 kg/m 2 - gips 0,050 kg/m 2 - brusni papir 0,002 tab./m 2 - zemljana boja u prahu 0,025 kg/m - vode oko 1 l/m2 Za osam sati jedan radnik krenom bo jom moe okreiti oko 25-30 m 2 ' PRIPREMA - GLETOVANJE POVRINA Gletovanje e n m l z i n n i m kitom (patent-kit) Gletovanje emulzionim finomalterisanih kitom povrina

SI. 1.17 Nanoenje kit-inase na ostruganu povrinu, a kitovanjc oteenja i pukotina, b gletovanje ostniganih povrina cnnilzivnim kitom prvi i drugi put

Za osam asova jedan radnik moe 2 izgletovali 20 do 25 m . Gletovanje grubo malterisanih povrina emulzionim kitom (patent-kit) Gletovanje grubo malterisanih povrina je isto kao i gletovanje fino malterisanih povrina. Razlika je u lome stoje potrebna vea koliina materijala (za 20 do 2 5 % ) . Za osam asova j e d a n radnik moe izgletovati od 15 do 20 m 2 . Kitovanjc i gletovanje emulzionim kitom ostrugane podloge

Prljave povrine su prvo izbruse papi rom za bruenje (brusni papir) sitnozrne strukture i oiste etkom pajalicom od praine. Nakon bruenja i ienja zidovi i plafo ni se okree pripremljenim krenim mlekom od g a e n o g krea. Oteenja na zidovima i plafonima (manja oteenja i pukotine) zagipsaju sc gipsom alabastcrom. Ovako pripremljene povrine gletuju sc emulzionim kilom dva puta. Gleluje se emulzionim kilom drugi put kada se pov rine p o t p u n o osue od prvog gletovanja. Ovako gletovanje povrine spremne su za bojenje posnom bojom i bojenje disperzionim bojama. Za gletovanje je potreban sledei mate rijal.: - gaeni kre - gips - emulzioni kit - emulziono vezivo - voda 0,2 kg, 0,03 kg, 0,6 kg, 0,012 kg, 0,250 1.

Oslrugana povrina izbrusi se brusnim papirom (mirgl-papirom) i oisti praina etkom pajalicom. Zatim se impregnira ostrugana povrina i kituju manja otee nja i pukotine. Ovako pripremljene povrine kituju se i gletuju emulzionim kitom (dvaput). Za izvrenje ovog posla potreban je sle dei materijal: - brusni papir 0,005 tab., - gips 0,05 kg/m2 - gaeni kre 0,08 kg/m ,

- emulzioni kit 0,50 kg/m , - voda 0,25 1. Za osam sati jedan radnik moe uraditi 2 oko 25 m , zavisno od kvaliteta ostruganc povrine. Gletovanje disperzivnim k i t o m Gletovanje malterisanih disperzivnim povrina kitom fino

Povrine zidova i plafona se izbruse brusnim papirom (mirgl-papir) i oiste od praine etkom pajalicom. Suve i dobro oiene povrine neulraliu se disperzionim sredstvom za neutralizaciju. Disperziona sredstva za neutralizaciju primenjuju se prema uputstvima proizvo aa. Sredstvo za neutralizaciju, impre gnaciju, isperzioni kit i disperziona boja treba da budu od istog proizvoaa. Ove materijale proizvodi vie proizvoaa pod raznim komercijalnim nazivima, ali su, uglavnom, od istih sirovina i napravljene istim tehnolokim postupkom. Posle izvrene neutralizacije oteena m e s t a ( g n e z d a i p u k o t i n e ) kituju se gipsom. Zidne i plafonske povrine impregniu se disperzionim sredstvima za impre gnaciju.

Na ovako pripremljenu podlogu nanosi se isperzioni kit dvaput. Nanosi se metal nim ili plastinim gleterom (glcthoblom). Debljina nanetih slojeva treba da bude od 1 do 3 mm. Temperatura zidnih povrina i vazduha tokom rada mora biti od + 5 C do + 40C. Potreban je sledei materija 0,015 kg, - sredstvo za neutralizaciju 0,03 kg, - gips - dispcrzivno vezivo za impregnaciju 0,02 kg, - disperzivni kit 1,20 kg. Za osam asova j e d a n radnik moe izgletovati od 20 do 25 m 2 . Posle prekida rada ambalau zatvorili, da ne bi materijal isparavao, alat dobro oprati vodom ili ga potopiti u vodu. Gletovanje disperzivnim kitom grubo malterisanih povrina (brdski ili morski pesak)

Grubo malterisani zidovi se gletuju isto kao i fino omalterisani zidovi. Razlika je u koliini utroenog materijala i potrebnog vremena (zbog grubljih povrina). Za grubo malterisanje potreban je sle dei materijal: -sredstvo za neutralizaciju malterisanih povrina 0,015 kg/m2. 0,10 kg/mz -gips

SI. 1.18 Posle bruenja, ienja i neutralizacije povrina vri sc kitovanjc disperzivnim kitom (a). Zatim se vri gleto vanje kilom prvi put (b) i zavrno fino gletovanje drugi put (c)

18

-dispcrzivno vezivo za 2 impregnaciju 0,03 kg/m i 2 -disperzivni kit 1,70 kg/m Za osam asova j e d a n radnik moe izgletovati od 15 do 20 m , zavisno od finoe mallcrisanc povrine. Napomena: Kod visokih temperatura, neposredno prc nanoenja disperzivnog kita, povrine zidova i plafona treba dobro navlaiti da bi se spreilo brzo suenje (gu bitak vode iz disperzivnog kita). Ako se ne navlae dovoljno moe doi do pucanja disperzivnog kita.

Gletovanje mesta)

betonskih

povrina

disperzivnim kitom

(beton liven na licu

G letova nje disperzivnim kitom betonskih povrina (montani betonski elementi i betonske povrine izvedene klizajuom oplatom) Kod betonskih povrina vidne delove betonskog gvozda koji se nalazi u zidovima i platonskim ploama treba premazati antikorozivnim sredstvima (osnovna boja za metal, nitrolak, minijum i dr.) radi sprea vanja izbijanja fleka. Oteenja na betonskim povrinama gnezda (neravnine nastale zbog segregaci je betonske mase) kituju se disperzivnim kitom. Posle kitovanja impregniraju sedisperzionim vezivom. Na impregniranim betonskim povrina ma nanose se dva sloja disperzivnog kita. Drugi sloj se nanosi kada je prvi sloj pot puno suv. Za gletovanje disperzivnim kitom, po treban je sledei materijal: - uljani minijum 0,05 kg/m2, - disperzivno vezivo za impregniranje 0 ,03 kg/m2, - disperzivni kit 2,5 kg/m2. Za osam asova jedan radnik moe glctovati 20 do 25 m 2 19

Gletovanje betonskih povrina livenih od betonske mase u oplati na licu mesta je slino kao i gletovanje montanih eleme nata (betonski elementi liveni u fabrici betona). Razlika je u tome to su betonske povrine livene na licu mesta grublje, pa je utroak materijala i vremena vei. Zbog grublje betonske povrine disperzioni kit se nanosi tri puta. U k u p n a deblji na sva tri sloja ne srne biti vea od 5 mm. Vano je da se svaki sledei sloj disperzionog kita nanosi na suvu povrinu i da sloj nije deblji od 2 mm. Za gletovanje betonskih povrina potre ban je sledei materijal: - uljani minijum 0,06 kg/m2, - dispcrzivno vezivo za impregnaciju 0,03 kg/m" - disperzivni kit 3,50 kg/m - 4,5 kg/m" zavisno od betonske povrine. Za osam asova j e d a n radnik moe izgletovati 12-15 m . BOJENJE POSNOM BOJOM Bojenje p o s n o m bojom n o v o m a l t e r i s a n i h zidova i plafona

Ciste i suvc malterisanc povrine okree se pripremljenim krenim mlekom od gaenog krea (prvi put). Posle kreenja gipsuju se oteena mesta i pukotine gipsom alabasterom. Zatim se izbruse zagipsana mesta brusnim papirom i oisti praina et kom pajalicom. Posle ienja zidovi se kree krenim mlekom od gaenog krea (drugi put). Na okreene povrine nanosi se sloj rastvorenog kaolina i krede (predbojenje posnom bojom).

Posle predbojenja impregniraju se pov rine rastvorom mazivog sapuna (molerski sapun) -molerskom etkom. Ovo su pri premne radnje za izvoenje posnog boje nja posnim bojama zidova i plafona. Pripremljene povrine boje se posnom bojom pomou molerske etke dvaput. etkom obojene povrine prskaju se (pri caju) posnom bojom pomou prskalice molerske p u mpe. Posna boja priprema se od krede i kaoli na rastvorenih u vodi i paste u boji za toniranjc (ton po elji vlasnika). Ovom rastvoru dodaje se i kotano tutkalo, koje slui za vezivanje boje (spreava otiranje posne boje sa zidnih povrina). Za bojenje posnom bojom potreban jc sledei materijal: 0,35 kg/m2, - gaeni krc - gips 0,030 kg/rri , - kaolin i kreda 0,200 kg/m i - molerski (mazivi) sapun 0,010 kg/rri , - ton-pasta 0,006 kg/m2, - lutkalo 0,013 kg/m2, - voda 1 l/m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 25 m 2 zidnih i platonskih povrina. Bojenje p o s n o m bojom povrina gletovanih e m u l z i o n i m kitom Povrine izgletovane emulzionim kilom fino izbrusiti sitnozrnim papirom i oistili od praine. Impregnirati ih molerskim (mazivim) s a p u n o m . Na i m p r e g n i r a n e povrine naneti sloj rastvorenog kaolina i krede (predbojenjc). Posle zavrenog predbojenja, neravnine ispraviti emulzionim kitom (kilovati). Nakon ovih predradnji, povrine obojiti posnom bojom (gotovom bojom), bojom pripremljenom za bojenje. Zavrno bojenje se obavlja tri puta i to etkom dvaput, trei sloj moe se naneti 20

molerskom e t k o m , prskanjem moler skom pumpom ili vlaknastim valjkom. Za izvoenje ovih radova potreban jc sledei materijal: 0,010 kg/m2, - molerski sapun - kaolin i kreda 0,040 kg/irr, - emul/.ioni kit 0,040 kg/m^, - gotova boja (pripremljena boja) 2 0,200 kg/m , 2 0,008 kg/m , i celulozno vezivo 2 0,400 l/m . voda Za osam sali jedan radnik moe da oboji oko 35 do 40 m 2 Bojenje p o s n o m bojom povrina gletovanih disperzivnim k i t o m

Izgletovane povrine izbruse se sitno zrnim brusnim papirom i oiste od povri ne. Zatim se izvri sapunisanjc (prvi put rastvorenim mazivim sapunom - moler skim s a p u n o m ) . S a p u n i s a n e povrine prcboje sc pripremljenim rastvorom ka olina i krede. Manje neravnine gletovanih povrina gipsaju sc gipsom alabasterom, da bi sc dobila p o t p u n o ravna povrina. Gipsovane i predbojene povrine sapuniu sc rastvorom molerskog sapuna (drugi put). Ovako obraene povrine boje sc pri premljenom posnom bojom dva puta. Prvo se molerskom etkom (ajbnom) povrine oboje pripremljenom posnom bojom. Kada se prvi (osnovni) sloj osui, boji sc drugi put (zavrno bojenje) - prska nje p o s n e boje m o l e r s k o m p u m p o m (prskalicom).

Za bojenje posnom bojom ve izgletovanih povrina potreban jc sledei ma terijal: 0,015 tab/m2, - brusni papir 0,030 kg/m2, - gips alabastcr 0,010 kg/m2, - mazivi (molerski) sapun 0,120 kg/m2, - kreda (tricla) 0,100 kg/m2, - kaolin (ton) 2 0,(X)6 kg/m , - pasta za toniranjc

- tutkalo 0,013 kg/rri , - voda 1,4 l/m". Jedan radnik za 8 asova moe obojiti oko 40 do 50 m 2 Bojenje novih g i p s a n i h povrina gipsarski gletovane g i p s o m alabasterom Prilikom bojenja gipsarski gletovanih povrina istim gipsom, treba biti posebno paljiv i struan, da se prilikom rada gips ne bi otetio (brazdanje, ostavljanje trago va etke kod predbojenja i osnovnog boje nja). Poeljno je da gipsane povrine boji struan moler. P o s t u p a k bojenja je sledei: Povrine se izbruse najfinijim brusnim papirom (paljivo). Vodenim rastvorom stipse (alauna) impregniraju se gipsane povrine. Impregnisane povrine predboje se finim rastvorom p r i p r e m l j e n e boje (dvaput cedene kroz gustu najlon mrei cu). Zatim se sapunaju zidovi i plafon ka lij umovim mazivim sapunom (molerski sapun). Eventualna sitna oteenja gipsuju se gipsom alabasterom. Ovako priprem ljene povrine boje se osnovnom bojom m o l e r s k o m e t k o m . Z a v r n o bojenje obavlja se molerskom pumpom - prska njem (pricanjem) dva puta. Svaki sledei sloj nanosi se kada je prethodni potpuno suv. Za bojenje gipsanih povrina potreban je sledei materijal: -brusni papir (sitnozrne strukture) 0,010 tab./nT, molerski sapun 0,010 kg/m2, stipsa (alaun) 0,015 kg/m2, gips 0,010 kg'm 2 , voda 0,950 l/m2, ton 0,130 kg/m2, cinkvajs 0,025 kg/m2, tutkalo 0,012 kg/m2, boja za svetle tonove 0,020 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 25 m 2 . Bojenje novih g i p s a n i h povrina sa srednjom o r n a m e n t i k o m

Prilikom bojenja ornamentisanih po vrina tehnoloki postupak rada je identi an kao i prethodni, razlika je samo u utroku materijala i vremena (zbog komplikovanijih povrina). Za kompletno bojenje ornamentisanih gipsanih povrina potreban je sledei ma terijal: - brusni papir (sitnozrne strukture) 0,015 tab./m2, - molerski (mazivi) sapun 0,012 kg/m", - stipsa (alaun) 0,015 kg/m2, - gips 0,012 kg/m2, - voda 1,00 I/m2, -ton 0,120 kg/m2, - cinkvajs 0,025 kg/m2, - tutkalo 0,012 kg/m2 - boje 0,016 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 15 m 2 . BOJENJE BOJAMA DISPERZIVNIM

Disperzivne boje izraene su na bazi sintetikih smola rasprenih u vodi, sa do datkom pigmenta (boja), punila i dr. Fabriki se proizvode i zavisno od speci jalnih dodataka mogu se upotrebiti za bo jenje unutranjih zidova i plafona, spoljnih zidova i plafona (fasada) i graevinske sto larije. Gotove disperzivne boje ne zahtevaju posebnu pripremu i mogu se odmah upo trebiti. Priprema boje sastoji se samo u tome da se gotovoj boji mogu dodati ton-paste za toniranje, da bi se dobila odreena nijansa.

21

Bojenje disperzivnim bojama unutranjih povrina bez obrade podloge (na gletovanoj povrini)

Predbojenje povrina vri se razredenom dispcrzivnom bojom u vodi (razmcrc fabriki proizvedenom disperzivnom specijalnom smcom za predbojenje.

G l e t o v a n e povrine izbrusiti brusnim papirom i oistiti od praine. Oiene gletovane povrine impregnirati disperzivnim vezivom (sredstvo za impregnaciju). Manja oteenja kilovati disperzivnim kitom,

Posle predbojenja povrine ispraviti toniranim disperzivnim kitom. Ovako obradene povrine pripremljene su za zavrno bojenje dispcrzivnom bojom (dva puta), Bojiti se moe etkom, pumpom za pricanje ili vunenim valjkom.

57. 1.19 Postupak bojenja disperzivnom bojom na pripremljenoj podlozi, a vuneni valjak paljivo umoiti u boju i sa s^'ih strana dobro ga natopiti, b valjak zatim nekoliko puta prevaljati preko reetke da bi se ravnomemo natopio bo jom

SI. 1.20 Nanoenje boje valjkom vri se valjanjem odozdo nagore ujednaenim pritiskom (a). Potezima valjkom u cikcak boja se razmazuje po zidu (b). Na kraju slede dugi, ujednaeni potezi valjkom odozgo nadale

22

Za bojenje unutranjih zidova i plafona potreban je sledei materijal: 2 - brusni papir 0,015 tab./m , 2 - gips 0,020 kg/m - disperzivno vezivo 0,020 kg/m , 2 - disperzivni kit 0,040 kg/m , - disperzivna boja 0,310 kg/m2, - voda 0,300 l/m2. Za osam asova jedan radnik moe obo jiti 20 do 25 m 2 . Pre upotrebe fabriki pakovane disperzivne boje, boju treba dobro promeati. Prilikom prekida rada, alat odmah oprati vodom. T e m p e r a t u r a uskladitenja disperzivnih boja u suvim prostorijama je od + 5 d o +30C. Bojenje d i s p e r z i v n o m bojom negletovanih povrina Bojenje disperzivnim bojama fino malterisanih povrina bez. gletovanja Fino malterisane povrine izbruse se brusnim papirom i oiste od praine. Ma nje oteena mesta i pukotine gipsaju se gipsom alabasterom. Malterisane i gipsane povrine se neutralizuju s r e d s t v o m za n e u t r a l i z a c i j u (olovni fluat), da bi se uklonilo i spreilo cvetanje soli u malteru (spreila pojava kokica). Ncutralisane povrine impregniu se sredstvom za impregnaciju (disper zivno vezivo) - fabriki pripremljenim. Na impregnirane povrine molerskom e t k o m ili vunenim valjkom nanosi se osnovna pokrivna disperzivna boja - predbojenje. Neravnine na zidovima i plafonima is pravljaju se toniranim disperzivnim kitom. Ovako pripremljene povrine boje se dis perzivnom bojom dvaput (prvi sloj - pokrivno bojenje i drugi sloj - zavrno bojenje) - vunenim valjkom.
.S7. 1.21 Bojenje valjkom vntbo malterisanih povrina

Za izvrenje ovih radova potreban je sledei materijal: - brusni papir - gips - disperzivni kit - disperzivna boja - voda
9

0,015 tab./m"\ 0,030 kg/m2, 0,035 kg/m2, 0,360 kg/m2, 0,2 l/m2.

Za osam sati jedan radnik moe obojiti 2 oko 22 m .

Bojenje disperzivnim bojama grubo malterisanih povrina bez. gletovanja

Postupak rada potpuno je isti kao i kod fino malterisanih povrina. Z b o g grubljeg mallcra utroak materijala (disperzivnog kita i disperzivne boje) vei je za 10% po m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 20 m 2 .

Bojenje disperzivnom

bojom

iverice

Uljanim minijumom premazuju se ekseri i drugi vidljivi gvozdeni elementi. Zatim se povrine n a t o p e uljanim firnajzom. Kvalitetnije je zagrejani uljani firnajs (da lje od vatre) pomeati sa uljanim razredivaem (razmerc: 2 dela firnajza 1 deo uljanog razredivaa) i natopiti dvaput. Ka da se prvi sloj dobro osui - nanosi se drugi sloj. Disperzivnim kitom pretkitovati fuge na sastavima ploa od iverica. Iskitovane ploe od iverice predboje sa disperzivnom bojom (prvi put). Fine ne ravnine i pukotine kituju se toniranim ki tom - povrina je spremna za zavrno bojenje. Zavrno bojenje disperzivnom bojom obavlja se u dva sloja (drugi put i trei put). Boji se vlaknastim valjkom, a moe i et kom ( a k o se eli drugaiji povrinski izgled). Za izvrenje ovih radova potreban je sledei materijal: - uljani minijum 0,040 kg/m", - firnajz 0,090 kg/m2, - uljani razreiva 0,030 lit/m2, 2 - disperzivni kit 0,140 kg/m , 2 - disperzivna boja 0,470 kg/m , - pasta za toniranjc 0,013 kg/m2, - voda 0,300 l/m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 18 m 2 . RUSTINO (RELJEFNO) KITOVANJE GLETOVANIH POVRINADISPERZIVNIM KITOM Za postizanje potrebnih efekata (relje fa) koristi se specijalnim postupkom dis perzivni kit. Izgletovane povrine disperzivnim ki tom izbruse se brusnim papirom i oiste od 24

praine. Izbruene povrine impregniu sc disperzivnim vezivom. Pretkitujc (isprav ljaju neravnine) se disperzivnim kitom. Kada sc kit osui (pretkitovanjc) pristupa se runoj rustinoj reljefnoj obradi zav rnog sloja bojenogdisperzivnog kita ipahlom i drugim alatkama (noevima za kitovanjc), zavisno od rustinosti obrade povrine.

Kada se zavrna obrada kitom osui im pregnira se reljefna povrina disperzivnim vezivom. Za izvrenje ovih radova potreban je sledei materijal: - papir za bruenje 0,010 tab./m2 - dispcrzivno vezivo 0,080 kg/iri , - disperzivni kit 0,060 kg/m2, - bojeni disperzivni kit za izradu 1,300 kg/m2 i reljefa - pasta za toniranje 0,020 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe kitovati oko 18 m 2 . RADOVI U ENTERIJERU RENOVIRANJE STARIH ZIDOVA Kvaenje i struganje starih boja Struganje stare krene boje lopaticom paldom Potkoruenc i ispucane krene boje na zidnim povrinama (koje se ne mogu mestimino popraviti) p o t p u n o se ostruu od maltera. Krcna boja strue se lopaticama, a vrsta mesta boje p r e t h o d n o se nakvasc vodom. Za obavljanje ovog posla potrebno je samo 0,150 do 0,200 l/m 2 vode: Za osam sati jedan radnik moe ostru gati (zavisno od dotrajalosti krene boje) oko 50 m 2

Struganje stare posne

(zemljane)

boje

Stara potkoruena boja skida sc metal nom lopaticom. Mesta na kojima je stara boja vrsto vezana na zid prethodno se nakvasc vodom. Od materijala potrebno je samo 0,200 l/m 2 vode. Struganje i pranje disperzivne boje Stare disperzivne boje se po celoj pov rini nakvasc rastvorom luine ili deter denta u vodi. Kada omekaju, metalnom lopaticom strue sc stara boja do maltera. Ako jc disperzivni kit meslimino ispucao ili se potkoruio, do maltera se strue i sloj disperzivnog kita. Zavisno od stepena struganja (da li sa mo disperzivna boja ili i disperzivni kit) potrebna jc sledea koliina materijala: -voda od 0,260 do 0,560 I/m2 i - luina ili deterdent od 0,040 do 0,100 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe sastru gati (zavisno od dotrajalosti disperzivne boje i disperzivnog kita) od 18 m 2 do 40 m2 Bojenje p o s n o m bojom ostrugane podloge O s t r u g a n e povrine o d s t a r e p o s n e (zemljane) boje izbrusiti brusnim papirom i molerskom etkom oistiti od praine. Ciste povrine okreiti odleanim gacnim kreom. Posle kreenja manje nerav nine i p u k o t i n e izgipsati gipsom alabasterom. Okrecnc povrine impregnirati rastvo rom mazivog sapuna (molerski sapun). Impregnisane povrine obojiti osnov nom bojom (rastvor krede i kaolina). Na kon osnovnog bojenja povrine gipsovati 25

dvaput (nadgipsovanjc). Izravnate i pri premljene povrine pokrivno bojiti po snom bojom. O b o j e n e povrine prskaju sc moler skom pumpom zemljanom bojom dva pu ta. Svaki sledei sloj nanositi kada je prethodni p o t p u n o suv. Za izvrenje ovih radova potreban je sledei materijal: brusni papir 0,005 tab./m i gaeni kre 0,080 kg/nT, gips alabaster 0,050 kg/m^, molerski (mazivi) sapun 0,010 kg/m2, 0,20 kg/m2, - kreda i kaolin 0,006 kg/m, - pasta za toniranjc 0,013 kg/m2, - tutkalo za vezivanje 0,550 l/m2. - voda za pripremanje Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 25 do 30 m 2 Bojenje d i s p e r z i v n o m bojom ostrugane podloge

Ostruganu podlogu sa ije je povrine skinuta stara boja dobro izbrusiti brusnim papirom i etkom pajalicom oistiti od pra ine. Izbruenu i p o t p u n o oienu povrinu predimpregnirati fabriki proizvedenim sredstvom (disperzivna im pregnacija).

Sredstvo za predimpregnaciju nanosi se molerskom etkom. Mala oteenja i pu kotine kituju sc disperzivnim kitom - pahlom (strugalicom). Nakon kitovanja vri se kitovanje - pre svlaenje celokupne povrine emulzionim kitom pomou gletarice (glethobla), da bi sc dobila p o t p u n o ravna i glatka povrina. Kitovane povrine izbruse se finim bru snim papirom (sitnozrni papir) i impregniraju s r e d s t v o m za i m p r e g n a c i j u disperzivna impregnacija. Impregnisane povrine bojiti osnovnom pripremljenom (toniranom) disperzivnom bojom - vlaknastim valjkom. Na osnovno

obojenim povrinama ispraviti manja ote enja disperzivnim kitom. Ovako pripremljene povrine boje se dva puta toniranim disperzivnim bojama vlaknastim valjkom. Za izvoenje kompletnih radova potre ban je sledei materijal: - brusni papir 0,005 tab./m2 - disperzivna impregnacija 0,070 kg/nT, - disperzivni kit 0,550 kg/m", - disperzivna boja 0,330 kg/m2, - disperzivna pasta 0,030 kg/m2, - voda 0,350 l/m2. Za osam asova jedan radnik moe kom pletno obojiti oko 15 m 2 . Bojenje preko stare boje Bojenje krenom bojom preko postojee stare krene boje Stari obojeni zidovi i plafoni izbruse se brusnim papirom i oiste od praine et kom pajalicom. Oteena mesta i pukotine gipsovati meavinom gipsa, gaenog krea i vode. iste izgipsovane povrine okreiti krenim m l e k o m - e t k o m (ajbnom). O k r e e n e povrine obojiti krenom bo jom (etkom) dva puta. Svaki sledei sloj krene boje nanosi se kada je prethodni potpuno suv. Suvc kreom obojene povrine prskati krenom bojom (pricati) - molerskom pumpom, dva puta. Za kompletno bojenje starih obojenih povrina krenom bojom potreban je sle dei materijal: - brusni papir 0,005 tab./m2, - gips alabaster 0,020 kg/m2, - gaeni kre 0,350 kg/m2, - boja u prahu 0,030 kg/m% i - voda za pripremanje i pranje alata 0,450 l/m2. Za osam asova jedan radnik moe obo jiti oko 40 m 2 . 26

Bojenje posnom

(zemljanom)

bojom

preko postojee stare posne boje

Stare obojene povrine izbrusiti sitnozrnim brusnim papirom. Oteena mesta i pukotine gipsovati gipsom alabasterom. Izgipsovane povrine okreiti krenim mlekom molerskom etkom. Kada se osu e impregnirali ih. Impregnacija se vri ras tvorom mazivog sapuna (molerski sapun). Pripremljenom posnom bojom (od krede, kaolina, paste za loniranje, tutkala i vode) obojiti ih molerskom etkom (prvi put). Kada se prvi sloj osui obojili povrine posnom bojom molerskom etkom (drugi put).

Bojenje molerskom etkom u dva sloja je, u stvari, osnovno bojenje, odnosno pri prema povrina za zavrno bojenje. Zavrno bojenje posnom bojom obavlja se prskanjem pripremljenom posnom bo jom - molerskom pumpom. Za kompletno bojenje posnom bojom starih obojenih povrina potreban je sle dei materijal: gaeni kre 0,050 kg/m' gips alabaster 0,030 kg/m , mazivi sapun 0,015 kg/m2, 0,180 kg/m2, - kreda i kaolin - pasta za toniranje 0,006 kg/m^, - lutkalo (vezivo) 0,013 kg/m", - voda za pripremanje boje i pranje z alata 0,500 l/m Za osam asova jedan struni radnik 2 moe obojiti oko 35 m

RAZNI MOLERSKI RADOVI Izvlaenje linija Kada se ele postii odreeni estetski efekti prilikom obrade unutranjih zidova i plafona, pojedini zidovi ili delovi zidova i plafoni boje se razliitim bojama.

esto se plafon boji jednom bojom, zi dovi drugom, a uglovi na sastavu dva zida i zida i plafona treom bojom (obino belom bojom). Uglovi izmeu zidova i zida i plafona obino su irine od 15 do 20 cm. Da bi se odvojile boje i izveli uglovi izvlae se horizontalne i vertikalne linije u jaem tonu. irina ovih linija kree sc od 5 do 12 mm. Ove linije izvlae se pomou lenjira i spe cijalno napravljenih ravnjaa od aluminijuma ili drveta i male (uzane) specijalne molerske etke (napravljene posebno za izvlaenje linija).

manjim posudama. Nain raa isti je kao i kod izvlaenja posnom bojom.

Za osam asova jedan radnik moe izvu i oko 150 do 200 m. Prekrivanje - izolovanje fleka

Na novomalterisanim povrinama mogu se pojaviti fleke i mrlje od re, ulja, kreozita, salitre i dr. Na starim zidovima i plafo nima mogu se pojaviti mrlje i fleke od nafte, masti, dima, katrana, ulja, smole i dr.

Izvlaenje linija na

horizontalnih

vertikalnih

obojenoj povrini posnom

bojom irine 5 -12 mm Pripremljenoj posnoj boji dodaje sc odreena koliina ton-paste. Koliina tonpaste i njena boja zavise od elje vlasnika. Posna boja sprema se u manjim posuda ma, zavisno od duine linije. Za jedan metar dune linije potrebno je 0,020 k g p o s n e b o j e p o s e b n o pri premljene. Za osam sati jedan radnik moe izvui oko 150 do 200 m. Izvlaenje horizontalnih i vertikalnih linija na obojenoj povrini disperzivnom bojom irine 5 do 12 m

Pre obrade isflekanih povrina moraju se izolovati mrlje ("lcenje" fleka i mrlja). U zavisnosti od vrste fleke primenjuje se odgovarajue sredstvo za "lcenje" fleka (izolovanje).

Vano je fleke izolovati prc poetka zavrne obrade zidova i plafona, da sc ka snije ne bi pojavile na finalno obojenim zidovima i plafonima. Izolovanje fleke) isflekanog maltera (ute

Disperzivna boja za izvlaenje horizon talnih i vertikalnih linija priprema se tako to se osnovnoj disperzivnoj boji dodaje odreena koliina ton-paste. Koliina tonpaste zavisi od elje investitora. Za izvla enje j e d n o g metra linije p o t r e b n o je 0,020 kg/m 2 . Boja se sprema u posebnim 27

u t e fleke nastaju od re, ulja, dima, vode ili kreozita Ove fleke sc obino po javljuju u kuhinjama, restoranima i drugim prostorijama. Isflekana mesta ili povrine dobro se izbruse brusnim papirom i oiste od prai ne. Oiene povrine premazu se alkidnom lak-bojom (bela) - prvi put. Kada sc prvi sloj osui premaze se istom bojom drugi put (zavrno). Za premazivanjc povrina alkidnom bo jom (u dva sloja) za 1 m 2 , potrebno je 0,010 tabli brusnog papira i 0,220 kg/m alkidne boje. Za osam asova jedan radnik moe ure diti oko 40 m 2 .

Izolovanje mrlja

od anilina

Prvo se brusnim papirom izbruse i oiste povrine od praine. Oiene povrine premazu se dva puta e-lakom. Drugo premazivanje sc obavlja kada jc prvi sloj p o t p u n o suv. Ako su mrlje jake, premazuje se tri puta. Prvi premaz (kao predradnja) vri se elakom rastvorenim u alkoholu (piritus). Za izolovanje je potreban sledei ma terijal: - brusni papir 0,010 tab./m2 i - e-lak za dva premaza 0,200 kg/m2. Za osam asova jedan radnik moe izolovati o k o 60 m 2 . Izolovanje mrlja od masti, ulja, nafte, katrana i si. Prljave povrine dobro izbrusiti brusnim papirom i oistiti od praine. Ove mrlje su najtee za izolovanje, pa je n e o p h o d n o pretpremazati ih sintetikom bojom i rastvaraem (razmere 7 0 % : 30%) radi bolje penetracije (prodiranje rastvora u podlogu). Kada sc osue (brzo se sue zbog brze isparljivosti) premazati ih sintetikom bo jom (prvi put). Kada se prvi premaz pot puno osui premazati ih drugi put (zavrni premaz) - etkom. Za izolovanje ovakvih mrlja po'reban jc sledei materijal: - brusni papir 0,010 tab./m2, - sintetika boja 0,270 kg/m^i - rastvara 0,030 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe izolovati oko 26 m 2 . Izolovanje mrlja od salitre, ugljena i si. Povrine dobro izbrusiti brusnim papi rom i oistiti od praine. 28

Ociscenc povrine dvaput premazati fluatom. Drugi put sc premazuje kada je prvi sloj suv. Ovako izolovanc povrine spremne su za bojenje. Za izolovanje povrina potreban je sle dei materijal: - brusni papir 0,010 tab./m", - fluat 0,080 kg/m2 i - voda 0,200 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe izolovati oko 40 m 2 . OBRADA UNUTRANJIH Z I D O V A PLASTINIM MALTEROM (RELJEFNI MALTER)

Plastini malter jc izraen od polimcrnih emulzija, punila i posebnih pigmenata. Moe se nabaviti u trgovinama grae vinskog materijala ( p o t p u n o spreman za u p o t r e b u ) . P r e nanoenja smesu treba promeati radi p o t p u n e homogenizacije. Glavne karakteristike plastinog maltera su: - odlikuje se dobrom prionljivou za podlogu, pokrivnou i brzo se sui, - nema neugodan miris i nije zapaljiv i - pogodan za upotrebu.

SI.

1.22 Nanoenje plastinog maha u metalnom glet hoblom na zid

SL 1.23 Aa\rna obrada valjkom od jagnjeeg krzna "ro loplasf

SI. 1.25 Povrinska obrada nazubljcnotn lopaticom pahlom (a) i izgled uraenog plastinog maltera (b)

Nanosi sc jedan sloj debljine od 2 do 4 mm, zavisno od granulacijc punila plasti nog maltera i od povrinske obrade. Prc nanoenja povrina sc oisti od prljavtinc, mrlja i praine i impregnic sredstvom za impregnaciju, koje sc nabavlja kad i plasti ni malter i od istog proizvoaa.

SI. 1.2-1 Zavrna obrada pcrfortranim sundcrasiim valj kom

Malter za reljefnu obradu se nanosi plastinim ili elinom nerdajuom hoblom na zid, odozdo prema gore, nakon e g a s c vri p o v r i n s k a d e k o r a t i v n a obrada.

Plastini malter prianja na sve vrste po dloge i malter, beton, salonit, lesonit, gip s a n e ploe itd. Pakuje se u plastinim kantama, kantama od nerdajueg lima ili u plastinim kesama. 29

Postoji vie povrinskih obrada, naveemo najee.

1. Tehnika valjanja - nanesena plastina masa (hoblom) valja sc vunenim valjkom (valjak od jagnjeeg krzna). Od vrste valj ka zavisi struktura povrine. M o e se va ljati i perforiranim sunderastim valjkom.

SI.

1.26 Po\rinska obrada plastinog maltcra ravnom lopaticom pahlom

3. Posebna tehnika povrinske obrade ravnom lopaticom (pahlom). 4. O b r a d a pomou etke n a n e s e n o g plastinog maltera glethoblom i izvaljanog vunenim valjkom. Postupak izvoenja de korativnih efekata. 5. Povrinska obrada nanesenog plasti nog maltcra pomou mistrijc. Utroak materijala zavisi od debljine sloja i naina povrinske obrade (kree se od 2 kg/m 2 za valjani plastini malter do 4 kg/m 2 za grublje strukture maltera) i de bljine povrinskih slojeva. Za osam sati jedan moler moe naneti i izvaljati oko 15 m 2 . Za druge povrinske obrade uinak je znatno manji od 8 m 2 /8 h, a za dekoraciju etkom do 12 m 2 /8 h i imitaciju hrastove kore. MOLERSKO-FARBARSKI RADOVI NA SPOLJNIM POVRINAMA (FASADAMA)

SI. 1.27 Tehnika zavrne obrade plastinog maltcra po mou etke

Pod molersko-farbarskim radovima na fasadama podrazumeva se obrada fasadnih povrina fasadnim bojama i plasti n i m m a l t e r i m a , u cilju z a t i t e od atmosferskih padavina i plastinim malte rima, u cilju zatite od atmosferskih pada vina i odvoenja atmosferskog taloga u difuzne pore. Dobrim izborom tona fasadne boje i tona i strukture plastinog mal tera fasadama se daje lep izgled.

SL

1.28 Tehnika povrinske obrade plastinog maltcra mistrijom

2. Tehnika eljanja - Naneseni plasti ni malter metalnom glethoblom ostrugati elinom lopaticom (pahlom sa zupcima) - dobija se struktura hrastove kore.

Na tritu postoji veliki izbor boja i plas tinih maltera, tako da projektanti po elji investitora mogu pravili najrazliitije kom binacije i time postii visok estetski izgled fasade. Proizvode se uglavnom disperzivne fasadne boje, fasadne boje od sinteti kih s m o l a r a s t v o r e n i h u o r g a n s k i m rastvaraima i fasadne boje ije je vezivo na bazi silikata. Disperzivne boje proizvo de se na bazi sintetskih smola rasprenih u

vodi i na bazi akrilnih smola rasprenih u vodi. Zavisno od proizvoaa, na tritu se pojavljuju pod razliitim komercijalnim nazivima. Vano je pravilo da se fasadne boje i plastini mallcri razliitih proizvoaa me usobno ne meaju, mogu sc samo pojedi ne cele povrine na objektu raditi sa materijalima razliitih proizvoaa. Plastini malteri se proizvode razliitih struktura i boja, a vezivo je kao i kod fasadnih boja - na bazi sintetikih smola, akril nih smola i silikata. Zavrni radovi na fasadama ne smeju sc izvoditi po loem vremenu, jer bi mogli uticati na kvalitet radova, a to su: a - padavinc (kia, sneg, grad), b - jaka magla i zasien vazduh, c - vetar jaine preko 30 km/h, d - temperatura vazduha ispod + 5 C za plastine maltere i ispod -10C za fasadne boje sa razredivaima kao i temperature iznad + 30C za sve materijale. Posebno treba biti oprezan prilikom ra da sa fasadnim bojama od sintetikih smo la rastvorenih u organskim rastvaraima (brzo ispare) jer su zapaljive. Pre poetka izvoenja molersko-farbarskih radova na fasadama moraju bili izve deni svi p r e t h o d n i radovi, kao to su: skelarski, zidarski, bravarski, stolarski, pokrivaki i izolaterski. Bojenje fasadnih povrina d i s p e r z i v n i m bojama Disperzivne boje su fabriki proizvede ne boje u razliitim tonovima. Osnovna boja jc bela, a moe sc tonirati disperziv nim ton-pastama. Toniranjc bele ili druge boje vri sc u dve faze: a) U manju koliinu boje najprc se isti sne odreena koliina ton-paste i dobro promea. 31

b) Obojena smea dodaje se preostaloj koliini disperzivne boje uz stalno meanjc do p o t p u n e homogenizacije. Jedna tuba ton-paste dovoljna jc za toniranjc od 10 do 15 kg disperzivne boje svetlog tona. Obojene osuene fasadne povrine ot porne su na atmosferske uticaje, koroziju, pranje vodom i svctlost. Disperzivnim bojama mogu sc bojiti fa sade malterisane cementnim i produnim malterom, fasade od betona, salonita i kamena. Bojenje fasada ravnih novomalterisanih bojom

disperzivnom

Novomaltcrisanu fasadnu povrinu najpre oistiti od neistoe i praine (etkom pajalicom). Ako jc malterisana produnim malterom, premazati jc fluatom ili rastvo rom fluapila, a zatim oprati istom vodom. Oteena mesta (neravnine) izravnati disperzivnim kitom. Ovo nije n e o p h o d n o s obzirom da se fasada ne posmatra sa odstojanja 1-2 m, ve sa vee udaljenosti, pa sc male neravnine ne mogu zapaziti. Kada se osui, fasadnu povrinu prema zati disperzivnom impregnacijom. Tako pripremljenu povrinu obojiti dispcrziv nom bojom (vunenim valjkom ako su po v r i n e r a v n e ili e t k o m i m o l e r s k o m pumpom ako je fasada izvedena u orna mentici). Kada se osnovni sloj osui, vri se pokrivno bojenje disperzivnom bojom, a zatim zavrno bojenje. (Postupak je isti kao i kod osnovnog bojenja). Fasade izloene jakom suncu treba za tititi od brzog gubitka vode zastirkom od jute. Kada se zavri rad, alat oprati vodom. Za bojenje fasadnih povrina disperziv nom bojom potreban je sledei materijal: - fluat ili fluatol 0,020 kg/m2, - disperzivni kit 0,040 kg/m2,

SL

1.29 Postupak bojenja fusadnih povrina disperziv nom bojom pomou valjka

- disperzivna impregnacija - disperzivna boja - voda

0,030 kg/m , 0,380 kg/m2 i 0,4(K) kg/m2.

kamena, salonita i betona. Postupak boje nja kamena i salonita je isti kao i kod mal terisanih povrina, samo sc kod salonita prc poetka bojenja sastavi salonitnih tabli (spojevi - fuge) fuguju trajno elastinim kitom, da bi se spreio prodor vode kroz fasadni zid. Betonske povrine pre poetka bojenja n e o p h o d n o jc pripremiti za bojenje. Be tonske povrine se prvo oiste od neisto e i p r a i n e i p r e m a z u s r e d s t v o m za disperzionu impregnaciju. Metalni delovi koji sc nalaze na fasadi premazuju se antikorozivnim sredstvom (minijum ili dr.) pre impregnacije. Na impregnisanim povri nama metalnom gletaricom (glethoblom) navlai sc disperzivni kit dva puta. Maksi malna debljina prvog i drugog sloja jc 5 mm. Kod grubljih povrina betona, prvi sloj disperzivnog kita jc krupnije, a drugi finije (sitnije) zrnavosti, pa sc postie pot puno ravna povrina.

Za osam asova jedan radnik moe obo jiti o k o 1 5 - 2 0 m 2 . Pored malterisanih povrina disperziv nim bojama mogu se bojiti i povrine od:

Disperzivni kitovi proizvode se u 10 do 15 razliitih tonova. Ako se eli dobiti ton priblian tonu za zavrnu obradu disper zivnom bojom, disperzivnom kitu se doda je tonirana disperzivna boja ili ton-pasta.

SL

1.30 Postupak nanoenja disperzivnog kita na beton ske povrine

SI. 1.31 Gletovanje disperzivnim kilom fasadnih zidova zidanih elijasiim blokovima (gas i peno betonskim bloko vima)

32

Drugi, liniji sloj nanosi sc kada se prvi sloj p o t p u n o osui (u protivnom, na izgletovanoj povrini pojavile bi se pukotine). Ovako pripremljene povrine direktno se zavrno boje (dva puta) vunenim valj kom (moe i etkom ili prskalicom). Za pripremu srednje grubih betonskih povrina potreban jc sledei materijal: - antikorozivno sredstvo (minijum) 0,60 kg/m2, - disperzivna impregnacija (vezivo) 0,030 kg/m2, - tonirani disperzivni kit 2,5 do 3,5 kg/m2, - za toniranjc kita - disperzivna pasta 0,050 kg/m2, - za pripremanje - voda 0,200 lit/m2 Za osam asova jedan radnik moe obo jiti oko 15 m 2 . Bojenje ravnih novomalterisanih fasada sintetikim bojama (sintetike smole rastvorene u organskim rastvaraima) Prc poetka bojenja, plastinom folijom treba zatititi stolariju, bravariju, limariju i mermerske solbanakc (da se ne bi zaprljali bojom, jer se boja brzo sui i teko isti). Povrine se prvo oiste od praine etkom pajalicom, a manje neravnine isprave spe cijalnim plastinim kitom. Zatim se pre mazu sredstvom za impregnaciju, koje je proizvedeno na bazi organskih rastvaraa. Impregnirane povrine oboje sc sinteti kom bojom dva puta - vunenim valjkom ili etkorr. S obzirom da se brzo sue (isparavaju), posle prvog odmah se moe naneti i drugi sloj. Sintetike boje (s obzirom na njihova svojstva: sa njima se moe raditi i na niskim temperaturama, na - 10C i nie, brzo se sue) su najkvalitetnije boje za fasadu. Vrlo su o t p o r n e i po;tojane na spoljne 33

uticaje. Zahtcvaju samo suvu podlogu i oprez pri radu zbog zapaljivosti. Za bojenje fasadnih povrina sinteti kim bojama potreban je sledei materijal: 2 - polivinil folija 0,030 kg/m , - plastini kit 0,080 kg/m2, - sredstvo za impregnaciju 0,150 kg/m , - fasadna sintetika boja 0,580 kg/m2 Za osam sati jedan radnik moe obojili oko 15 m 2 . RADOVI NA SPOLJNIM

POVRINAMA (FASADE) RENOVIRANJE Struganje - ienje starih fasada s o r n a m e n t i m a (likorezaki radovi) i popravka oteenih m e s t a

Najprc sc vri ienje aplika (konzola, kapitela, cvetova, medaljona, kartua, li kova, poprsja, venaca i ornamcnt-clcmcnata), struganje naslage rica i premaza boja uz obilno kvaenje, mirglanje (bru enje) i pajanje etkom. Po ienju sc vri popravka-retuiranje o r n a m e n t - e l e m e n a t a , oteenih mesta, ivica i venaca specijalnim kitom. U praksi se pokazalo daje bolje popravke oteenih elemenata na fasadi vriti specijalnim mal terom spravljenim na gradilitu od starog ugaenog krea, cementa, cementnog lcpka (cementno lepilo za keramike ploice) i peska ("dunavac"). Specijalni malter sprema se u manjim posudama i manjim koliinama u razmeri cementni lepak: ce ment: gaeni krc: sitan pesak 1:3:2:9. Gaeni kre se dodaje da bi se usporilo vezivanje i poboljala ugradivost, a cemen tno lepilo poboljava viskozitet maltera. P r c n a n o e n j a spravljenog m a l t e r a , oteena mesta nakvase se vodom, a kad upiju vodu paakiraju (premazu) razmu enim cementnim lepilom u vodi (razmerc

1:5). Malter se nanosi mistrijom i pahlom na ornamentnim elementima, a na vcncima mistrijom i ablonom koji je prethodno (prema profilu venca) izraen od lima i drveta. Retuiranc elemente i oteena mesta na vencima dva do tri dana pokriti mokrom jutom i zatititi od jakog sunca, da ne bi naglo izgubili vodu (pojavile se pukotine i dolo do ljutenja). Ove radove izvode visokostruni maj stori, mogu i amateri ako su pedantni i strpljivi pri radu. Utroak materijala zavisi od komplikovanosti i otecnosti (dotrajalosti) fasade i uglavnom je mali i ekonom ski zanemarljiv. Za ove radoveje potrebno dosta vremena (vreme za 1 m ortogonalnc projekcije fasade moe proceniti samo strunjak koji se godinama bavio ovim po slovima). Bojenje k r e n o m bojom na ostruganoj i pripremljenoj podlozi starim g a e n i m kreom Impregniraju se stare fasadne povrine krenim mlekom uz dodatak lanenog firnajza. Impregnirane povrine sc zatim bo je krenom bojom - osnovni premaz. Kada se prvi sloj osui, vri se takozvano pokrivno bojenje k r e n o m bojom ( e t k o m ) . Zavrno bojenje izvodi sc dva puta kre nom bojom (molerskom etkom). Drugi sloj se moe izvesti i prskanjem molerskom pumpom. Posle svakog bojenja, osuena povrina se pomou molerske pumpe po prska istom vodom (malo ovlai). Ovo prskanje omoguava bolje vezivanje sledeeg sloja bojenja za prethodni. Za bojenje stilskih fasada krenom bo jom potreban je sledei materijal: - laneni firnajz 0,015 kg/m2. - gaeni kre 0,500 kg/m2, - za toniranje-mineralne boje 0,035 kg/m2, 34

- za pripremanje - voda 0,850 l/m . Stilske fasade boje se u vie tonova (naj ee u dva, a moe i u tri tona). Osnovna povrina boji sc u jednoj, a ornamenti i venci u drugoj boji (radi lepeg izgleda). Za osam sali j e d a n radnik moe obojiti od 25 do 30 m , zavisno od komplikova nosti fasade i broja tonova kojima sc fasa da boji. Bojenje d i s p e r z i v n o m bojom o s t r u g a n e i pripremljene podloge stilskih fasada

Pripremljene povrine stilskih fasada premazu sc sredstvom za impregnaciju disperzivnim vezivom. Imprcgnisane pov rine premazu se pripremljenom disper zivnom bojom (jednom - osnovno bojenje) - molerskom etkom. Kada se osnovni sloj osui vri se pokrivno bojenje disperziv nom bojom.

Zavrno bojenje disperzivnom bojom (trei sloj) vri se etkom ili prskanjem molerskom pumpom. Ako se zavrni sloj izvodi prskanjem a fasada sc boji u vie tonova, neophodna je potpuna zatita ra nije obojenih povrina u drugom tonu (drvenim ramovima ili ablonima i polivi nil folijom). Stilske fasade se uglavnom boje etka ma raznih oblika i veliina. Za bojenje stilskih fasada disperzivnom bojom potreban jc sledei materijal: - sredstvo za impregnaciju - dispcrzivno 2 vezivo 0,040 kg/m . - disperzivna boja 0.400 kg/m", - za toniranje - disperzivna pasta 0,035 kg/m2. - voda za pripremanje i pranje 0.300 l/m2. - polivinil folija za zatitu 0,080 kg/m2, - letve i daske za ablone 0,005 m/in 2 . Za osam sa'ti jedan radnik moe obojiti od 20 do 25 m 2 .

Bojenje f a s a d n o m bojom sa rastvaraima pripremljenih (struganih) stilskih fasada Stilske fasadne povrine najpre se impregniu sredstvom za impregnaciju (na bazi organskih rastvaraa). Impregnacionim rastvorima moe se dodati fasadna sintetika boja (oko 25%) da bi zavrno bojenje bolje pokrilo povrinu. Pre boje nja, stolariju, limariju, mermerne solbankc i bravariju zatititi polivinil folijom (boja sc vrlo teko isti ako se nezatieni delovi prilikom rada zamau a brzo i isparava). Prvo sc boje osnovne povrine stilske fasa de etkom dva puta. Posle prvog sloja mo e se odmah bojiti drugi put, jer dok sc oboji cela povrina prvi put, povrine oda kle je poeto bojenje ve su suvc i mogu primiti drugi sloj. Zatim se boje venci i stubovi, i na kraju ornament-elementi. Po to se stilske fasade boje u vie tonova, obavezno treba zatititi obojene povrine polivinil folijom (na drvenim ramovima i ablonima). Boji se, uglavnom, etkama raznih veliina i oblika, nije preporuljivo pricanje pumpom, jer zbog rasprivanja boja naglo isparava i moe se zapaliti. Boje su fabriki pripremljene, a tonovi se biraju iz ton-kartc proizvoaa, pa na

objektu nije potrebno posebno toniranje. Boje razliitih tonova po elji sc mogu meusobno meati. Za bojenje stilskih fasada bojom na bazi sintetikih smola rastvorenih u organskim rastvaraima (fasadeks, sintefos, fasakril itd.) potreban je sledei materijal: - letve i daske za ramove i ablone 0,005 m 3 /m 2 , - polivinil folija za zatitu 0,080 kg/m", - sredstvo za impregnaciju od 0,150 do 0,200 kg/m2, - fasadna boja od 0,600 do 0,800 kg/m2, - specijalni razrediva za razredivanje i pranje alata od 0,070 do 0,090 kg/m2. Potreban materijal je dat po m 2 ortogonalnc projekcije fasade, a koliina materi jala zavisi od k o m p l i k o v a n o s t i stilske fasade. Za osam sali jedan radnik moe obojili oko 8 do 12 m 2 , u zavisnosti od kompliko vanosti stilske fasade. SPREAVANJE P R O D O R A ATMOSFERSKIH UTICAJA KROZ FASADNI ZID OD FUGOVANE FASADNE OPEKE esto prilikom jakih kia praenih vetrom dolazi do prodora vlage (vode) kroz fasadni zid od fugovane opeke. Da bi se ovo spreilo, fuge (spojnice) izmeu o p e k e treba dobro isfugovati, zagladiti). Fuge moraju biti bez rupica, u pljina i pukotina. Dobro isfugovani zid ( p o t p u n o suv) pre mazuje se specijalnim sredstvom proizve d e n i m na bazi silikonskih smola rastopljenih u rastvorima "fobus", karbosil i dr. Tenost je bezbojna, pa fasadne povrine ne menjaju boju i izgled, vodootp o r n e su (zanemarljiva je p o r o p r o p u s tljivost).

SI.

1.32 Detalj bojenja fasadnog venea fasadnom bo jom "fasadeks"

35

Premazuju se samo vertikalne povrine i povrine veeg nagiba od 70, a nikada horizontalne. U prvih 48 sati delovanja vode smanjeno je upijanje za 90 do 9 5 % . Premazuje sc dva do tri puta potpuno suva i nesmrznuta povrina. Vreme suenja je dnog sloja je od dva do tri sata, a svaki novi sloj nanosi se pre nego to sc prethodni sloj p o t p u n o osuio. Povrine premazane sredstvom za hidrofobiranje ne mogu sc naknadno malterisati. Tcnost se na zid od opeke nanosi uglav nom etkama (raznih veliina), a tuge se paljivo premazuju uzanim (malim) etka ma. R a d n a temperatura je od 0 do 30C. Dubina penetracije na zidu od fasadne o p e k e je od 5 do 11 mm, u zavisnosti od poroznosti opeke. Utroak materijala po m 2 za jedan sloj je oko 0,30 kg, a za tri sloja oko 0,8 kg. Materijal treba drati to dalje od vatre i iskrenja. Za vreme rada na objektu se ne smeju vriti zavarivanja i lemljcnja. Pored hidrofobiranja zidova od opeke, na efikasan nain se moe spreiti prodor vode i kod fasadnih povrina od kamena, salonita, maltera i betona, uz uslov da su vrste (da se ne krune), suve i bez rupa, upljina i pukotina, jer ih premaz nee moi premostili. OBRAIVANJE PRESVLAENJE NOVIH RAVNIH FASADNIH POVRINA PLASTINIM M A L T E R O M (FASAPAOST, TERAPAOST, K E R A - M I N E R A L I SL.) Plastini malteri namenjeni su za za vrnu obradu, uglavnom, ravnih povrina na novosagraenim objektima. Ukoliko se ele postii odreeni dekorativni efekti, malteri se mogu uspeno primeniti za 36

obradu enterijera (pojedini delovi, detalji i si.). Na fasadama se nanose na omalterisane isperdaene povrine, produnim i cementnim malterima, a mogu se uspeno nanositi i na povrinama od salonita i od fino livenih betonskih elemenata. Povrine od salonita i betona neopho dno jc ncutralizovati fluatom i oprati vodom. Povrina na koju sc nanosi plastini mal ter mora biti stabilna (vrsta - "zdrava"), suva i ravna, bez masnih mrlja i praine stara najmanje 28 dana (zavren proces vezivanja). Plastini malteri su fabrika meavina sintetike smole, pigmenta i k a m e n o g agregata razliite granulacije. Sintetika smola, kao nosilac osnovnog svojstva plastinog maltera, omoguuje: - dobru prionljivost na fasadnu povrinu, - veliku elastinost i - brzo suenje (na 20C sui se 2 do 3 sata). Razni organski i anorganski pigmenti daju plastinim malterima trajne tonove. Kod gletovanog plastinog maltera kame ni agregat (okrugla zrnca) je iste veliine, a krupnoa zavisi od elje investitora (na ruioca, vlasnika objekta). Materijal se pakuje u plastinim kanta ma ili polivinilskim vreama i limenim kan tama, da ne bi oksidirao. Preporuuje se da se pojedine fasadne povrine obrade malterom iz iste are, koje su na ambalai obeleene brojevima. S obzirom na veliinu zrna i granulometrijski sastav kamenog agregata, plasti nost maltera (gustina) i postupak nanoenja (raznim alatkama), proizvodi se vie tipova plastinih maltera. Prema nai nu nanoenja postoje sledei osnovni tipovi: - gletovani (zaglaeni) plastini malter, - prskani (oricani) plastini malter,

- strugani (zaribani) plastini malteri imitacija travertina i - valjani (rolovani) plastini malter. Obraivanje - presvlaenje fasade gletovanim p l a s t i n i m m a l t e r o m Prc nanoenja maltera, polivinil folijom zatitili stolariju, bravariju, limariju i mermer i oistiti prainu sa fasade molerskom etkom. Oiena povrina premazuje sa fabriki proizvedenim sredstvom za pene traciju i izolaciju (izolir-grund) molerskom etkom. Ve posle 8 h na grundiranu pov rinu moe se nanositi plastini malter naj kasnije u roku od 24 h. Plastini malter se pre nanoenja mora promeati bez razredivanja. Plastini malter stavlja sc pomou lopa tice ili vee pahle na metalnu gletaricu kojom sc nanosi na zid. Malter sc razvlai odozdo na gore u jednom sloju (debljine 2 do 3 mm, zavisno od granulacije kamenog agregata) i zagladuje vertikalnim pokreti ma gletarice (glethobla). Fasada sc obra duje od vrha fasade prema skeli. Poeljno je da na svakoj radnoj platformi skele radi po jedan radnik, da se ne bi primeivali nastavci. N e o p h o d n o jc da se u horizontal nom pravcu zavri povrina od ivice do ivice (ugla). Ako je objekat visok, pa jc u vertikalnom pravcu prekid rada neopho dan, na fasadnoj povrini sc nalepi hori zontalno lcpljiva traka, da se prilikom nastavljanja rada sledeeg dana nastavak ne bi primetio. Rad sc obavlja po lepom vremenu. Svc, jo nc stabilizovan malter, ne bi smeo u toku sledeih 12 asova da pokisne. Prilikom rada na t e m p e r a t u r i iznad 25C, n e o p h o d n o jc da se pri radu svee naneti malter zatiti odgovarajuim fasadnim zavesama od sunca. 37

SI. l.JJ Detalj nanoenja gfeiovanog plastinog maltera

Utroak plastinog maltera zavisi od ve liine kamenog zrna (krupnoa), a veliina moe biti 1,2 i 2,5 mm. Za obradu fasade gletovanim plastinim malterom potreban je sledei materijal: - polivinil folija 0,30 kg/m2. - izolir-grund za penetraciju 0,20 kg/m" - plastini malter 3,5 - 4,50 kg/m^, - voda za pranje alata 0.200 l/m". Za osam sati jedan radnik moe uraditi od 10 do 12,5 m . Obrada m a l t e r i s a n i h fasada prskanim ( p r i c a n i m ) p l a s t i n i m malterom Prskani plastini malter je meavina ve ziva, mineralnog agregata i pigmenata.

Kod fabriki mcsanog maltcra (gotov fa briki proizvod), vezivo moe biti sinteti ka smola ili vodena disperzija polivinilacetata. Ako se malter priprema na gradilitu vezivo jc mineralnog porekla ili na bazi silikata. Koje e sc vezivo upotrebiti za pripremu maltera zavisi od proi zvoaa. Bez obzira na vrstu veziva, dodaci za proizvodnju maltera su mineralno punilo (granulacije od 1 do 3 mm) i pigmenti postojani na svctlost. Postupak nanoenja plastinog maltera prskanjem jc sledei: P r e t h o d n o izvedene radove p o t p u n o zatititi polivinil folijom, a fasadne povri ne oistiti od neistoe i praine. Radi bo lje prionljivosti m a l t e r a za p o d l o g u , podloga se penetrie sredstvom za pene traciju i izolaciju (izolir-grund). Plastini malter sc nanosi u dva sloja, ukupne debljine od 2 do .3 mm, pomou jea ili pitolja i kompresora. Prskanje je om izvodi se runim okretanjem "jea" u kutiji u koju jc sipan malter. Prska se sa odstojanja od 20 do 30 cm. Prilikom prskanja kompresorom bitan jc pravilan izbor mlaznice (dizne) i dobro podeen pritisak. Pitolj za vreme rada mora biti udaljen od zida od 50 do 70 cm (ako proizvoa pitolja nije preporuio drugaije). Prskanje se izvodi u dva sloja, drugi sloj se nanosi kad se prvi sloj prosuio - posle 24 h. Plastini malter se prica pod istim vre menskim uslovima kao i gletovani plastini malter. P r e pricanja, malter dobro promeati - do p o t p u n e homogenizacije. Za obradu fasada plastinim malterom potreban jc sledei materijal: - polivinil folija 0,30 kg/m2 - sredstvo za penetraciju (izolir-grund) 0,200 kg/m2 38

- gotov plastini malter (fabriki 2 spravljen) 3,0 - 3,5 kg/m i 2 - voda za pranje i ienje 0,250 l/m . Za osam sati jedan radnik kompletno 2 moe da uradi oko 20 m . Obrada n o v o m a l t e r i s a n i h fasadnih povrina struganim ( z a r i b a n i m ) p l a s t i n i m m a l t e r o m - imitacija travertina

I strugani malter jc gotova fabrika mcavina veziva (sintetika smola, vodena disperzija poliakrilata) kamenog agregata i pigmenata postojanih na svetlost. Kame ni agregat je meavina kamenog zrna razli itih veliina, krupnoe od 2 do 3 mm. Kvalitet malterisane i isperdaene podlo ge jc isti kao i kod prethodnih vrsta plasti nih m a l t c r a . Na isti nain sc tite i prethodno izvedeni radovi.

Pre nanoenja maltcra, fasada sc prema zuje sredstvom za penetraciju - moler skom e t k o m . Penetraciono sredstvo, fabriki proizvedeno, nanosi sc nerazredcno ili sc razreduje vodom u razmeri od 1 : 1 do 1 : 4, zavisno od proizvoaa (na ambalai proizvoa daje upulstvo za pri premu). Osam sati posle izvrene penetra cije nanosi se malter. Malter se nanosi metalnom nerajuom gladilicom (gletho blom) - jedan sloj, debljine najveeg zrna agregata (3 mm). Plastini malter sc stavlja molerskom lopaticom ili veom pahlom na glethoblu, kojom sc nanosi na zid.

Strugani plastini malter se razvlai odo zdo na gore, ili horizontalno, moe i kru no, zavisno od toga kakve se are ele. Prilikom struganja odozdo prema gore, najkrupnija zrna agregata (pomeranjem ili kotiranjem) ostavljaju tragove u obliku a ra - vertikalnih malih brazdica. Razvlae njem i struganjem u horizontalnom pravcu

SI. 1.34 Tehnika nanoenja SOVganog (zaribonog) jilaStinog maltera sa horizontalnim brazdama

segregacije k a m e n o g agregata. Nancti malter sc sui od 2 do 4 sata, zavisno od temperature vazduha, a p o t p u n o ovrava za 4 do 6 dana. Moe se raditi na temperaturi od 5C do 30C, a optimalna temperatura je 25C, bez direktnog udara suneve svetlosti. Malter sc nc srne nanositi za vreme atmos ferskih nepogoda (kia, grad, sneg). Nakon upotrebe alat oprati vodom, a ambalau sa materijalom dobro zatvoriti. Materijal nije zapaljiv. Kod rada na tem peraturi iznad 25C i pod direktnim uda rom suneve svetlosti, n e o p h o d n o je da se prilikom rada svee nancti malter zatiti odgovarajuim fasadnim zavesama. Za obradu fasade slruganim plastinim malterom potreban jc sledei materijal: - polivinil folija 0,300 kg/m", - sredstvo za penetraciju 0,200 kg/m2, - plastini malter 4,0 - 4,50 kg/m2, - voda za pranje alala i ienje 0,250 l/m2. Za osam sati jedan radnik moe uradili od 10 do 12 m 2 Obrada n o v o m a l t e r i s a n i h fasada valjanim (rolovanim) p l a s t i n i m malterom

SI.

1.35 Nanoenje struganogplastinog maltera sa krunim brazdama

postie sc ara sa horizontalnim brazdicama. Radi breg oticanja vode sa fasade (kod jakih kia) praktinije jc da su brazdice vertikalne. Krunim pokretanjem glethoble postiu se posebni efekti - krune brazdice razlii tih duina i poluprenika (vidi sliku). To kom rada glethoblu povremeno umakati u vodu, a malter promeati da nc bi dolo do 39

Plastini malter za valjanje je takode fabrika meavina veziva, kamenog agre gata i pigmenata postojanih na svetlost. Kameni agregat je sitniji (do 1,5 mm). Po dloga na koju sc nanosi malter mora biti stabilna, vrsta, zdrava, suva i ravna, bez masnih mrlja i praine. Svee (nove) po dloge izvedene od produnog i cementnog maltcra moraju biti stare najmanje 28 dana (zavren proces vezivanja). Kod ponovljenih nabavki materijala mogua su odstupanja u nijansama, a pre poruuje sc da sc nabavi dovoljna koliina za celu fasadu. Takode sc preporuuje po jedine fasadne povrine obraivati materi-

jalom iz iste sarze (broj jc oznaen na ambalai). Fasadne povrine sc obraduju u dva radna postupka, i to penetracijom i nanoenjem zavrnog sloja. Penetracija se izvodi fabriki proizvedenim sredstvima za penetraciju, po uputslvu proizvoaa (razmera razredivanja vodom). Ugradnja se vri molerskom etkom, prvi sloj (penetra cija). Zavrni sloj plastinog maltera nano si se metalnom nerdajuom glcthoblom (jedan sloj) a nakon toga povrina sc prede sunderastim valjkom ili valjkom od jagnje e koe. Najbolje je ako plastini matici nanosi jedan radnik glcthoblom, a drugi radnik posle njega razvlai valjkom. Debljina valjanog plastinog maltera kree sc od 1,5 do 2 mm. Rad jc jednostavan i brz, uz malo rasipa nje materijala. Izvaljani malter sui sc od 2 do 4 sata, a potpunu vrstou postie za 4 do 6 dana. Radni uslovi su isti kao i za ostale vrste plastinih maltera (vreme, temperatura, ild.). Tokom rada materijal povremeno promeati, a prilikom prekida rada, alat, pribor i posude oprati vodom. Za obradu fasade valjanim plastinim malterom potreban jc sledei materijal: - polivinil folija za zaStitu 0,300 kg/m , - sredstvo za impregnaciju 0,200 kg/m". - plastini malter 2 - 2,200 kg/m" i - voda za pranje alata i pribora 0,250 l/m2. Za osam sati jedan radnik moe uraditi oko 20 m . Kod svih vrsta plastinih maltera ista knuto jc kakva mora biti povrina fasadnog zida na koju sc malter nanosi. No, i pored kvalitetne podloge, moe doi do neeljenih pojava, ljutcnja i klobuenja plastinog maltera. Zbog loe termike izolacije, difuzna pora iz unutranjosti zgrada na svom putu prema hladnim fasadnim zidovima prelazi zonu oroenja, gde sc kondenzuje (zimi sc moe smrznuti). 40
2

.V/. 1.36 Tehnika nanoenja plastinog maltera gletho Mom i vunenim valjkom valjani (rolovani) plastini malter

SI.

1.37 Nanoenje plastinog maltera perj'oriranim sunderastim valjkom (gmblja struktura)

Ovakve smrzlinc mogu izbaciti na fasadnim zidovima plastini malter, koji sc klo-

bui i ljusti. Ako su zidovi pravilno dimcnzionisani i termiki izolovani da ovakvih kondenzacija ne dolazi. M E R E N J E I NAIN OBRAUNA RADOVA 2 Izvreni radovi se obraunavaju po 1 m ili po komadu. Za radove koji sc obraunavaju po ko madu sa naznaenim dimenzijama, odstu panje do 5 cm, od jedne mere'navedene u opisu ne uzima sc u obzir. Za vea odstupanja (makar i jedne di menzije) tolerancija se ne uzima u obzir; mera sc menja procentualno u odnosu na promenu odreene povrine. Radovi u prostorijama sa stepenastim ili kosim podom, sa neravnim kosim plafo nom ili svodom (prostori stepenita, dvo rane i si.) i radovi u prostorijama viim od 4 m obraunavaju sc posebno. Takvi rado vi treba da su u opisu posebno navedeni. N a i n uzimanja mere i obraunavanje Bojenje krenim emulzionim i posnim bojama, kao i priprema povrina (gletova nje svim materijalima, struganje, pahlovanje i si.) mere sc i obraunavaju na naine kako sledi: Vodoravni plafoni - po m . Bone pov rine podvlaka greda i povrine zidnih po jasa ispada dodaju sc kvadraturi plafona, ako su obraeni u istoj tehnici. Kosi plafoni, nodgledi stepeninih kra kova i si. - po m prema stvarnoj povrini. Zidovi - po m 2 . Visina sc meri od poda ili gornjeg ruba podnoja do gornje grani ce zida. Ako je podnoje sokla izraeno od dru gog materijala ili izvedeno u drugoj tehnici 41

bojenja, visini zidne povrine iznad podno ja dodaje se 2 0 % visine podnoja (sokle). Ukoliko jc visina podnoja koje jc izve deno od drugog materijala manja od 25 cm, ona se meri od poda do gornje granice zida. Svodovi - po m . Za visine temena svoda jednake 1/10 raspona svoda meri se svetla vodoravna povrina izmeu zidova, a za visine temena svoda iznad 1/10 raspona svoda, meri se kao prostorija sa ravnim plafonom, s tim to sc za obraun zidova uzima visina temena svoda.

Ispadi i udubljenja (palete, nie i slino) obraunavaju se posebno, iako su obrae ni u istoj tehnici kao i plafon i zidovi.

Zidovi stepeninih i slinih prostorija mere se u celoj visini od najnieg nivoa poda do najvie granice plafona (zida) ako podnoje zida nije vie od 25 cm. Ukoliko se u takvom prostoru na zidovima nalazi podnoje obraeno od drugog materijala, visine vee od 25 cm, od ukupne visine zidova odbija se zbir visina podnoja, uma njen za 20%. Plafoni, svodovi i zidovi od gipsanog maltera (sadre - strukture) obojeni bojom na bazi tutkala, celuloze ili emulzije, mere se i obraunavaju u tri dela, ako nije u opisu drugaije dato i to:

- gipsanje glatke povrine (bez ukrasnih elemenata) - po m ; - gipsanje plastike (tukature) sa glatko izvuenim i profilisanim vencima i pojasi ma po m 2 , s tim to se izraunatoj povrini doda 50%; - gipsanje plastike (tukature) sa profili sanim vencima i ukrasnom ornamentikom 2 . v . - po m , s tim sto se izraunatoj povrini doda 100%. Dekorativna obrada ili ukrasno slikanje plafona, svodova i zidova prostorija obra unava sc paualom, po komadu.

Pri bojenju opisanom u prethodnim tac2 kama, ovori veliine do 3 m sa paletnama i bez nje odbijaju se od izmerene povrine. Za vee otvore odbija sc razlika vea od 2 3 m . Kao otvori smatraju se prozori, vrata, otvori za ugraene i neugraene ormane, pregrade (gde ima eo zida) i slino. Pri bojenju disperzionim bojama, boja ma sa rastvaraima i obradi plastinim malt e r i m a na s t a n d a r d n i m p o d l o g a m a u unutranjosti zgrade meri sc i obraunava obraena povrina po m 2 . Pri tom sc otvori veliine do 1 m 2 nc odbijaju. Za vee otvo re odbija se razlika vea od 1 m 2 . Ispadi i udubljcnja obraunavaju sc po sebno, iako su obraeni u istoj tehnici kao zidovi i plafon.

I z m e n e normiranih vrednosti za m o l e r s k e radove

Kada se radi u prostorijama sa visinom veom od 4 m, gde jc potrebna skela, utro ak radnog vremena se poveava: - za visine od 4 do 6 m - 10% - za visine od 6 do 8 m -15% - za visine preko 8 m - 20% i obraunavae na ukupnu povrinu pla fona i zidova prostorije.

Kada se radi u istoj prostoriji ili na fasadi u vie boja ili tonova, ako to nije u opisu posebno navedeno, utroak radnog vre mena za svaki dalji ton se poveava za 10% i obraunava na ukupnu povrinu prosto rije ili fasade.

42

ALATI, M A I N E I OSTALA P O M O N A SREDSTVA ZA I Z V O E N J E M O L E R S K I H RADOVA

44

45

K O M P R E S O R S K I APARAT SA RAZNIM PITOLJIMA ZA P R S K A N J E

46

FARBARSKI RADOVI

Farbarski radovi se obavljaju na unutra njim mallerisanim zidovima, drvenim po dovima, stepenicama, unutranjoj i spoljanjoj stolariji, rolctnama, bravariji, limariji, radijatorima, ccvima i ureajima centralnog grejanja. U zavisnosti od vrste podloge koja se obraduje, farbarski radovi se izvode na: a - malterisanim i betonskim povrina ma, b - stolariji i drugim podlogama od drvcta i drvenih prefabrikata, c - drvenim podlogama i lamperijama od drveta, d - radijatorima, ccvima i ureajima cen tralnog grejanja, e - bravariji i f - limariji. Radovi se mogu izvoditi: a - osnovnim premazima fabrike proi zvodnje (bezuljna sredstva) b - uljanim bojama, c - specijalnim disperzivnim bojama, d - sintetikim bojama, e - uljanim sintetikim, nitro-lakovima, v i c k o m p o n c n l n i m i b i t u m e n s k i m lakovima. U pogledu otpornosti fabriki radovi moraju biti izvedeni tako da su ofarbane povrine o t p o r n e na: a - pranje, b - svctlost (postojanost na svctlost), c - temperaturu.

d - razna hemijska i slabije mehanike uticaje, e - atmosferske uticaje (kia, sneg, mraz itd.). M A T E R I J A L I ZA F A R B A R S K E RADOVE Materijali koji sc koriste za farbarske radove moraju odgovarati zahtevima JUS-a. Materijali sc mogu primenjivali samo na onim povrinama za koje su prema svo jim fiziko-mehanikim i hemijskim osobi nama namenjeni. Prema svojoj nameni i reosledu izvoe nja materijali za farbarske radove dele sc na: 1 - materijale za osnovne premaze, 2 - materijale za kitovanje i presvlaenje, 3 - materijale za farbanje, 4 - materijale za lakiranje (lakovi i lakboje) i 5 - sredstva za skidanje starih premaza. MATERIJALI ZA O S N O V N E PREMAZE DRVETA, MALTERA I LESONITA Firnajz od lanenog ulja Firnajz od lanenog ulja slui za natapa nje (impregniranje) podloge spoljanjc i

unutranje stolarije, podova od drveta, lamperija i ostalih elemenata izraenih od drveta, kao i za razredivanjc uljanih boja za masne premaze. Kao sredstvo za nata panje (impregniranje) podloge, firnajzu od lanenog ulja moe se, po potrebi, doda ti odreena koliina uljanog razredivaa ili terpentinskog ulja. Firnajz mora biti fabriki proizveden od lanenog ulja i ne srne sadrati primese mi neralnih ulja. Bezuljna sredstva za o s n o v n e premaze Bezuljna sredstva za osnovne premaze su specijalni fabriki proizvodi, koji sc primenjuju po uputstvu proizvoaa. Ova se sredstva mogu primenjivati ako to doputa podloga i predmet koji sc obraduje, kao i dalji radovi materijalima koje proizvoa preporuuje za kompletan sistem obrade (farbanja). O s n o v n i premazi za drvo Osnovni premazi za drvo imaju fungicidno, insekticidno i protivpoarno dejstvo, spreavaju stvaranje plesni, moraju biti specijalno fabriki proizvedeni i ne smeju tetno delovati na sledei premaz (sloj). MATERIJALI ZA O S N O V N E PREMAZE METALA Osim toga to slue za zatitu metala od korozije (rdc), osnovni premazi moraju stvarati vrstu i elastinu podlogu. Oni mo raju dobro prianjati na podlogu i osigura vati trajnu osnovu pokrivnom premazu. Osnovne boje s antikorozivnim pigmen tima standardne fabrike proizvodnje za odreene podloge i premazne sisteme pri-

menjuju sc prema uputstvu proizvoaa koje sc nalazi na ambalai ili prospektu. Za osnovne premaze metala primenjuju se olovni minijum, cinkhromat, oksid gvozda i olovni-silikatni hromat. O l o v n i minijum p o s t a n d a r d u J U S H.Cl.023 mora biti pripremljen sa firnajzom od lanenog ulja ili drugim odgovara juim vezivom fabrike proizvodnje. I cinkov h r o m a t po s t a n d a r d u J U S H.C1.034 mora biti pripremljen sa firnajzom od lanenog ulja ili drugim odgovara juim vezivom fabrike proizvodnje. Olovno-silikatni hromat koristi sc sa sin tetikim vezivima. MATERIJALI ZA KITOVANJE I PRESVLAENJE

Materijali za kitovanje i presvlaenje mogu sc nanositi samo na podlogu imprcgnisanu na odgovarajui nain. U zavi snosti od vrste impregnacionog sredstva i materijala za bojenje, kitovanjc i presvla enje moe sc izvoditi uljanim kitom i dis perzivnim kitom. Uljani kit za podloge od drveta, lesonita, metala i maltcra sastoji sc od punila pigme nata, veziva i razredivaa. Uljani kit mora biti standardne fabrike proizvodnje. On mora stvarati vrstu prevlaku koja ispunja va sva uubljcnja i pukotine podloge, a mora osigurati dobar osnov za pokrivne premaze. Emulzioni kit, kao podloga zidnih po vrina od maltcra, lesonita i betona, sastoji se od punila pigmenata emulzionog veziva i razredivaa. Punila, pigmenti i uljana emulzija za kit moraju odgovarati standar dnom kvalitetu i podlozi koja sc obraduje.

Emulzioni kit mora dati vrstu (podlo gu) presvlaku, koja c ispuniti sva uubljc nja i pukotine na podlozi i osigurati dobar

50

osnov za pokrivnc premaze. Emulzioni kit sa vodom ne srne sc upotrebljavati za kitovanje i presvlaenje pri temperaturi ispod + 5C. Disperzivni kit mora biti izraen na bazi alkalnog veziva. Upotrebljava se kada se kasnija obrada vri disperzivnim bojama za podloge od maltcra, drveta i iverice. Disperzivni kit se sastoji od: punila, pi gmenata, disperzivnog veziva i vode. Puni la, pigmenti i disperzivna emulzija za kit moraju odgovarati standardnom kvalitetu i podlozi koja se obraduje. Disperzivni kit mora dati vrstu prevla ku, koja e ispuniti udubljcnja i pukotine podloge i osigurati dobar osnov za pokrivne premaze. MATERIJALI ZA BOJENJE RAZNIH VRSTA PODLOGE Uljane bele i tonirane boje Ove boje standardne fabrike proizvo dnje moraju biti u skladu sa jugoslovenskim standardima. Uljane boje se sastoje od: pigmenata, punila, veziva, razredivaa i sikativa (sredstvo za suenje). Pigmenti za uljane boje moraju biti pos tojani na svetlost, moraju imati odgovara jua pokrivna svojstva i biti otporni na atmosferske uticaje. Meati sc mogu samo oni pigmenti koji se meusobno podnose. Punila za uljane boje moraju biti neu tralna prema vezivu i pigmentima, nesmeju m e n j a t i t o n i smanjivati p o k r i v n a svojstva boje. Vezivo za uljane boje mora posedovati svojstva koja omoguuju vrlo dobru prionljivost boje za podlogu i trajnu povezanost sa pigmentima i punilima, a mora biti i postojano na atmosferske uticaje. Ne srne sc upotrebiti na podlozi koja je impregni51

sana bezuljnim sredstvom za osnovni pre maz. Koliina vezivnog sredstva odreuje sc prema upijanju podloge i potrebi pi gmenata za uljem. Razrediva za uljane boje mora odgova rati vezivu i srne sc primenjivati samo u utvrenim koliinama. Sikativi za uljane boje su dodaci koji ubrzavaju suenje premaza. Specijalna disperzivna boja

Specijalna disperzivna boja za bojenje unutranje stolarije i slinih unutranjih podloga fabriki je proizvod i primenjuje se samo u sklopu sistema premaza prema uputstvu proizvoaa. Sastoji se od pigmenata, punila, specijal nog veziva i vode. Ukoliko nije drugaije utvreno, specijalna disperzivna boja mo e se nanositi samo na odgovarajuu impregnisanu podlogu kao pokrivni medupremaz na koji dolazi odgovarajui zavrni premaz. MATERIJALI ZA LAKIRANJE ( L A K O V I I LAK-BOJE)

Lakovi i lak-boje su fabriki proizvede na premazna sredstva (raznih vrsta i kvali teta) za zavrnu povrinsku obradu drveta, iverice, lesonita, gvozda, elika i maltera. Materijali za lakiranje sastoje se od: a - rastvora raznih prirodnih i sintetikih smola, uguenih suivih ulja i nitroceluloze, b - isparivih organskih rastvora i razre divaa (tcrpcnlinsko ulje, laki benzin, al kohol, esteri, ketoni i si.), c - sredstava za ubrzavanje procesa su enja (sikativi i dr.), d - organskih i anogranskih pigmenata (za lak-boje).

Lakovi i lak-bojc moraju stvarati film koji vrsto prianja na podlogu i koji jc otporan na mehanike, hemijske i atmos ferske uticaje. Kao standardni fabriki proizvodi, lako vi i lak-bojc moraju sc primenjivali prema uputstvu proizvoaa. U zavisnosti od vrste radova (spoljni i unutranji radovi) treba primenjivati sledee lakovc i lak-bo je: - uljane bezbojne lakovc za spoljne i unutranje radove, kad sc eli sauvati pri r o d a n izgled p o d l o g e ( n p r . t e k s t u r a drveta); - uljane ili sintetike lak-boje za unutra nje radove (unutranja graevinska stola rija, plakari, nametaj i si.); -uljane ili sintetike lak-boje za spoljanje radove (fasadna stolarija); - nitro lak-bojc za unutranje i spoljanjc radove (graevinska stolarija, nametaj, vrtni nametaj, vozila i si.); - dvokomponentne lakovc i lak-bojc za unutranje i spoljne radove kad su potre bni posebno otporni premazi, i - bitumenske lak-bojc (razne vrste) za premaze na metalu, betonu, salonitu, gru bo obraenom drvetu i si. SREDSTVA ZA SKIDANJE STARIH PREMAZA Sredstva za skidanje starih premaza (sopstvene ili fabrike proizvodnje) treba primenjivati u zavisnosti od vrste starog premaza i podloge, kao i od stepena delovanja. Sredstva za skidanje starih premaza su: - baze: salmijak, soda, natrijum-hidroksid i kalijum-hidroksid, deterdenti, kalijev s a p u n , k r c i dr. ( p o j e d i n a n o ili kombinovano), - rastvori: razni acetoni, kctoni, aromati, a l k o h o l i i dr. ( p o j e d i n a n o i kombi novano);

- fabriki proizvedena sredstva za skida nje starih premaza (primenjuje se prema uputstvu proizvoaa). KVALITET P O D L O G E Z A FARBARSKE RADOVE

Od kvaliteta podloge i njene pripremlje nosti zavisi kvalitet izvedenih farbarskih radova i njihova trajnost. Za sve vrste far barskih radova podloga, po pravilu, mora biti oiena od praine i drugih prljavtina: smole, ulja, masti, rdc, ai, garei, bitumena i si.

Ako sc nanose pokrivni premazi, voro vi u drvetu moraju sc pri nanoenju osnov nog premaza prei rastvorom e-laka. Posle premazivanja osnovnim prema zom, rupice od eksera i zavrtnja moraju sc zakitovati. Prc nanoenja svakog sledeeg premaza mora sc izvriti bruenje. Stare premaze koji nisu vrsti i podesni kao podloga treba skinuti na odgovarajui nain; struganjem, pranjem, bruenjem i si. Dozvoljeno jc farbati suvu i pripremlje nu podlogu bez nedostataka. Nedostaci podloge su: - cementni malter ili beton na koji dolazi uljana boja ili bilo koja prevlaka sinteti kog materijala, a koji nije dovoljno suv i pogodan za takve premaze;

- podloge zaprljane sodom, plastinom masom ili drugim prljavtinama koje sc teko skidaju; - drvo ija je vlanost vea od 12% (mo reno aparatom za merenje vlage u drvetu); - drvo natopljeno nesuivim uljem ili lo im premazom;

- oteena, loe obraena, ispucana, ne dovoljno povezana (lcpljcna), kao i trula i plesniva drva;

52

- metal zatien osnovnim premazom nanesenim na neoienu i zaralu po dlogu, i - metali iji sastavi elemenata (zavari) nisu obraeni (nebrueni). BOJENJE GRAEVINSKE STOLARIJE ULJANIM BOJAMA BOJENJE N O V E STOLARIJE ULJANIM BOJAMA Drvo od kojeg se proizvode elementi graevinske stolarije mora biti prvoklasno, bez pukotina i ispadajuih vorova. Lcpila kojima sc lepc sklapajui elementi prozora i vrata moraju biti otporna na atmosferske uticaje. U fabrici sc vri impregnacija na kon sklapanja elemenata prozora i vrata impregnacionim premazom pomou etke ili kratkotrajnim utapanjem u korita u ko jima sc nalazi impregnaciono sredstvo. Ovako zatiena stolarija (od uticaja vlage iz vazduha, od delovanja mikroorganiza ma, gljivica i insekata) isporuuje se kupcu i skladiti u suvom prostoru - spremna jc za ugradnju. Prilikom ugradnje stolarije na tokovima koji sc privruju za zid priku ca se terpapir ili deblja folija da prilikom malterisanja vlaga iz sveeg maltera ne bi vlaila okvir ugraenog elementa. Nakon ugraivanja stolarije, malterisanja zidova i plafona ili gletovanja disperzivnim kitom, postavljanjem p o d n e obloge (parketa), moleraja i fasada, pristupa sc bojenju sto larije na objektu: Bojenje sc moe izvoditi (po vie ili manje operacija, i to: - dvostruko bojenje masnom bojom, - dvostruko bojenje masnom bojom i jednostruko emajliranje nje) - prvorazredna izrada i elji) sa uljanom uljanom (lakira 53

- bojenje drvene lamperije. D v o s t r u k o bojenje m a s n o m uljanom bojom

Radovi se izvode sledeim redosledom.

Prvo sc oiste tokovi (dovratnici), krila prozora i vrata od maltera, praine i druge prljavtine brusnim papirom (staklasta hartija) i skinu krila prozora i vrata.

Oiene povrine impregniu se ulja nim firnajzom (premazati jedan sloj). Do bro natopljena stolarija uljanim firnajzom (slika 2.2.) ima dui vek trajanja. Kod ne dovoljno impregnisane stolarije (posne) usled spoljnih uticaja divo, "radi" i dolazi do pucanja i ljutenja farbe. U praksi sc pokazalo da se bolja impregnacija postie ako se natapanje razredenim firnajzom vri u dva sloja. Razreivanjc firnajza od lanenog ulja vri sc pomou uljanog razre divaa (razmera: tri dela firnajza i jedan deo razredivaa). Ovako pripremljen fir-

Sl. 2.1 Bruenje brusnim papirom (staklenac) i ienje etkom pajalicom

uzdu i popreko dok se p o t p u n o ne razlije. etku optimalno umakati u posudu sa bo jom, jer ako se previe boje nanese na tokove, boja moe da curi. Krila prozora i vrata (plotovi) prilikom nanoenja boje postavljaju sc horizontalno na specijalne stolove ili nogare i prvi put farbaju isto kao i tokovi. Svee ofarbani elementi slau se na drae ili vealjke radi suenja. Kada sc .boja potpuno osui (nc lepe se prsti prili kom dodira) ponovo sc brusi finim bru snim papirom i natkitujc uljanim kitom. Nakon suenja kita vri se zavrno bojenje uljanorn bojom (drugo bojenje) isto kao i u prethodnom postupku).
SI 2.2 Natapanje stolarije uljanim ftmajzom impre gnacija i kitovanje rupa i pukotina uljanim kitom (pretkitovanje)

najz dublje prodire u podlogu i automatski vri bolju impregnaciju. Impregnisane povrine izbruse se bru snim papirom i oiste molerskom etkom od sitnih otpadaka od drveta. Nakon bru enja vri se pretkitovanje uljanim kitom, pomou pahle, tako da se sve rupice i mala udubljenja p o p u n e kitom. Ako je okov stolarije od gvozda, izvri se antikorozivna zatita okova premazom je dnim od antikorozivnih sredstava (mini jum ili si.). Ovako pripremljena stolarija boji se ma snom uljanom bojom, koja je fabriki pri premljena u raznim tonovima. Najee se kao osnov koristi bela boja, koja se po elji moe tonirati dodavanjem razliitih ulja nih tonova. Prilikom pripremanja boje vrlo je vano ton sipati u malim koliinama i stalno meati. Boju meali sve dok cela smea ne dobije ujcciiiaer. r.eljeni ton i dok ne dode do p o t p u n e homogenizacije. Pripremljena boja nanosi (slika 2.3) se iz posude farbarskom etkom i premazuje 54

Posle postupnog suenja, krila prozora i vrata se kae na svoja mesta. Neosueni elementi se ne smeju okaiti, jer prilikom zatvaranja prozora i vrata moe doi do slepljivanja i do oteenja boje.

Za dvostruko bojenje masnom uljanom bojom potreban je sledei materijal: - brusni papir 0,025 tab/m2,

SI. 2.3 Bojenje stolarije uljanom bojom prvi i drugi put

- firnajz od lanenog ulja 0,100 kg/m", 2 - uljani razrediva 0,050 kg/m , - uljani minijum (zatita okova) 2 0,015 kg/m , 2 - uljani kit 0,050 kg/m , 2 - uljana boja 0,330 kg/m . Za osam sali jedan radnik moe komple tno obojiti 6 do 6,5 m 2 . D v o s t r u k o bojenje m a s n o m uljanom bojom i j e d n o s t r u k o lakiranje prvorazredna obrada. Najprc sc brusnim papirom oiste tokovi prozora i vrata, krila prozora i vrata (od maltera, praine i druge prljavtine), a zatim sc skinu. Oiene povrine impregniu sc ulja nim firnajzom (premaze se jedan sloj) ili razredeni firnajz (dva sloja). Impregnisane povrine etkom sc oiste od brusnog ot pada i praine. Nakon bruenja vri se pretkitovanje uljanim kitom pomou pahle, tako da se sve r u p i c e i mala udubljenja p o p u n e kitom. Ako jc okov stolarije od gvozda, izvri se antikorozivna zatita okova premazom je

dnim od antikorozivnih sredstava (mini jum ili si.). Iskitovanc povrine sc kompletno pre svlae uljanim kitom jednom (kit fabrike proizvodnje), pomou dve pahle, tako to se veom pahlom zahvata kit iz posude, a drugom sc (srednje veliine) sa vee pa hle nanosi na drvenu povrinu. Razvlae njem kita p o p u n j a v a j u s c n a j m a n j a udubljenja izmeu godova na drvetu, lako da sc dobija ravna i glatka povrina sa otrim ivicama. Nakon suenja prvog na nesenog sloja uljanog kita, vri se bruenje i na isti nain nanosi drugi sloj (presvlae nje uljanim kitom drugi put - ibercigovanjc). Naneseni drugi sloj (ibercigovanje) brusi sc najfinijim brusnim papirom i naj manje neravnine ponovo kituju, ime jc stolarija potpuno pripremljena za bojenje

Uljana boja nanosi sc iz posude farbarskom etkom na povrinu i razvlai uzdu i popreko dok sc p o t p u n o ne razlije

Prilikom zahvatanja boje etku optimal no umakati u posudu sa bojom (ako se previe boje nanese na tokovc, boja moe da curi). Krila prozora i vrata (plotovi) prilikom nanoenja boje postavljaju se ho rizontalno na specijalne stolove ili nogarc

SI. 2.4 Vrata (plotovi) se ne lakiraju u jednom potezu, ve povrinu treba podeliti i raditi u etapama, a lakbujase obilno nanese u dva uzduna poteza i grubo popreno razvue, b po celoj povrini trake lak boja se razvue poprenim potezima (potezi etkom treba da se preklapaju za dva 2 cm ). c po celoj povrini trake lak boja se razvlai blagim uz dunim potezima d sledea traka vrata lakira se na isti nain, a pri razvlaenju lak boje prethodna traka preklapa se za oko 2 cm

55

sa podmetaima na uglovima plota. Svee obojeni plotovi sa obe strane slau se na drae ili vealjke radi suenja. Kada se boja p o t p u n o osui (bojenje prvi put), vra ta se izbruse plovucem (morska pena) i boje se predlak-kitom (drugi sloj). Kada se osui drugi sloj plotovi se fino izbruse i najmanje neravnine ispravljaju cmajl-kitom. Zavrna operacija je emajliranje (lakira nje), nanoenjem lak-boje farbarskom et kom na obojenu povrinu razvlaenjem uzdu i popreko do potpunog razlivanja. U prostoriji u kojoj sc vri lakiranje ne srne biti praine i promaje, da praina ne bi padala na svee lakirane povrine. Za kompletno dvostruko bojenje i laki ranje potreban jc sledei materijal: 0,030 tab/m2, - brusni papir 0,100 kg/m", - firnajz od lanenog ulja 0,055 kg/m2, - uljani razrediva 0,015 kg/m2, - uljani minijum 0,330 kg/m2, - uljani kit 0,040 kg/m2, - plovuac (morska pena) 0,220 kg/m2, - uljana boja 0,150 kg/m2 - lak-boja Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 4,5 m 2 . Bojenje uljanom bojom drvene lamperije, iverice, lesonita i si.

.V/. 2.> Dciulj bojenju ihveiie lamperije uljanom bojom

farbarskom etkom (zavrno bojenje). Za kompletno bojenje, zavisno od vrste po dloge, potreban je sledei materijal: - brusni papir 0,010 tab/m", - firnajz od lanenog ulja 0,070 do 0,100 kg/m2, - uljani kil 0,070 do 0,080 kg/m2, - uljana boja 0,250 kg/m2, - razrediva 0,035 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe uraditi oko 8,5 m 2 . B E Z B O J N O LAKIRANJE NOVE STOLARIJE LAKIRANJE BEZBOJNIM LAKOM PRIRODNOG D R V E T A HRASTOVINE, BOROVINE, B R E S T O V I N E I SL.

Povrine oistiti od maltera, prljavtine i praine pomou pahle i brusnog papira i natopiti (premazati) uljanim firnajzom. Pukotine, udubljenja i neravnine iskitovati uljanim kitom. Iskitovana mesta izbrusiti brusnim papirom i fino kitovati manja udubljenja uljanim kitom. Ovako priprem ljene povrine boje sc uljanom bojom tona po izboru, farbarskom etkom (prvi put istim postupkom kao i kod graevinske stolarije). Kada se prvi sloj potpuno osui, povrine se boje uljanom bojom drugi put, 56

Kod objekata za specifine n a m e n e (vi kendice, restorani, prodavnice, zanatske radnje i si.), ukoliko se eli zadrati priro dna boja drveta vri sc bezbojno lakiranje.

Postupak zatite stolarije je sledei: - stolarija se izbrusi brusnim papirom i oisti od praine, - natopi se razrcdenim lanenim firnajzom prvi put, - izbrusi i natopi firnajzom drugi put i - fino izbrusi i lakira bezbojnim lakom (jedan sloj). Drvo sc lakira farbarskom etkom u oba pravca (po duini i irini), tako da lak za tvori sve pore na povrini drveta. Bezbojni lak jc pogodan za individualne potroae, koji po sistemu "uradi sam" jednostavno i lako postiu odgovarajuu zatitu drveta i estetske efekte. Za bezbojno lakiranje stolarije potre ban jc sledei materijal: - brusni papir 0,010 tab/m2, - firnajz od lanenog ulja 0,110 kg/m2, razrediva uljani 0,050 kg/m, lak bezbojni 0,180 kg/m2 Za osam sati jedan radnik moe uraditi oko 10 m 2 . Impregniranje daica eslinger roletni Da bi sc daice eslinger roletni zatitile od atmosferskih uticaja (trulenja) vri sc impregnacija. Daice sc izbruse brusnim papirom da se odstrani praina i nevezane sitne estice drveta (ostale na povrini pri likom obrade). Oiene daice natapaju se razrcde nim firnajzom radi to bolje penetracije. Drugi put sc natapaju istim firnajzom da bi se izvrila potpuna impregnacija (dai ce dobijaju potrebnu masnou koja spre ava upijanje vode i trulenja drveta). Za impregnaciju daica eslinger roletni potreban jc sledei materijal: - brusni papir 0,005 tab/m2, - firnajz od lanenog ulja 0,260 kg/m", - uljani razrediva 0,090 kg/m2. 57

Bojenje drvenih podova, stepenica i si.

Kod restauriranja starih objekata koji su pod zatitom, (npr. spomenici kulture, gde sc eli sauvati ambijent), izvode sc farbarski radovi koji su u dananje vreme vrlo retki. Drveni podovi i stepenita boje sc specijalnim lak-bojama za podove, koje su o t p o r n e na h a b a n j e , u d a r e i koje su elastine.

Sam postupak bojenja sa svim predra dnjama je sledei: podne povrine sc izbru se brusnim papirom, oiste od praine i premazu (impregniu) polufirnajzom. Na kon impregnacije kituju se spojevi dasaka, pukotine i vorovi brusnim kitom. Kada sc kitovana mesta osue, cela sc povrina pre svlai brusnim kitom pomou pahli (kao kod ibercigovanja stolarije). Osuene po vrine presvuene kitom fino se izbruse brusnim papirom i mala udubljenja nalkituju. Ovako pripremljene p o d n e povrine boje sc sprecijalnom lak-bojom za podove u dva sloja. Drugi sloj nanosi se kada jc prethodni p o t p u n o suv. Oba sloja sc nano se farbarskom etkom.

Za bojenje podnih povrina od drveta potreban jc sledei materijal: - brusni papir 0,025 tab = m 2 , 2 - polufirnajz 0,080 kg/m , - specijalni kit 0,200 kg/m2 - lak-boja za podove 0,240 kg/m2, - razrediva 0,030 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 7,5 m". BOJENJE ULJANOM BOJOM STARE GRAEVINSKE STOLARIJE Skidanje stare boje otapanjem ili paljenjem stare boje Stara boja sa stolarije skida sc otapa njem tako to se stara boja premaze sred-

stvom za rastvaranje, a zatim se etkom ili sunderom skida (obavezno jc koricnjc gumenih rukavica). Sredstva za rastvor i skidanje stare boje primenjuju se u zavi snosti od vrste raslvaraa, a prema uput stvu p r o i z v o a a . Pri r a d u s e t r e b a pridravati H T Z mera, jer su rastvarai zapaljivi. Skidanje stare boje paljenjem vri se po mou let-lampc. Plamenom se zagreva i sagoreva stara boja, koja sc skida pahlom. Pri radu treba voditi rauna da sc nc oteti drvo (sagori) a to se postie pomeranjem plamena lampe im boja omeka i pone da sagoreva. Brzina skidanja stare boje zavisi od toga koliko je boja ispucala i oljutena, kao i od profilacija ispuna stolarije, i kree se 2,5 6 m 2 za osam sati rada. Bojenje uljanom bojom podloge sa koje je s k i n u t a stara boja Podloga sc izbrusi brusnim papirom (odstrane sc sitni ostaci stare boje i garei i oisti od otpadaka i praine). Oiena povrina sc premaze polumasnom ulja nom bojom (bojom sa dodatkom lanenog firnajza i razredivaa - osnovno bojenje). Oteena mesta, udubljenja i pukotine se kituju uljanim kitom (pretkitovanje). Kitovane povrine kompletno se presvlae uljanim kitom (ibercigovanje). Kada sc kit p o t p u n o osui (vee za podlogu), vri se fino bruenje plovucem i kitovanje ma njih neravnina (natkitovanjc). Ovako pri premljene povrine boje se uljanom bojom u tri sloja (prvi sloj je polumasna uljana boja, a za dva sledea sloja se koristi nor malna masna uljana boja - fabriki proi zvod). Boja sc nanosi farbarskom etkom i razvlai uzdu i popreko, dok se potpuno nc razlije. Svaki sledei sloj boje se nanosi
SI. 2.6 Zagrevanje (paljenje) nare boje i siniganje stare boje pahlom

kada se prethodni sloj p o t p u n o osui. Pri prema boje i nain slaganja plotova za su enje su isti k a o i kod bojenja nove stolarije. Za bojenje uljanom bojom podloge sa koje jc skinuta stara boja potreban je sle dei materijal: - brusni papir 0,025 tab/mz, - polumasna uljana boja 0,090 kg/m2, - uljani kit 0,250 kg/m2, 2 0,025 kg/m , - plovuac za bruenje 0,300 kg/m2, - uljana boja 0,050 kg/m2. - razreiva Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 5,5 m 2 povrine. Bojenje i emajliranje (lakiranje) podloge sa koje je skinuta stara boja Podloga se izbrusi grubljim brusnim pa pirom (odstrane sc sitni ostaci stare boje i

58

SI 2.7 Bruenje brusnim papirom (a), zahvatanje kita pahlom (b), kitovanjc oteenih mesta (c), presvlaenje kitom ibercigovanje (d), bojenje uljanom bojom prvi i drugi put i lakiranje (e)

garei i oisti od otpadaka i sagorele pra ine). Oiena povrina se premaze polumasnom uljanom bojom (osnovna boja). Oteena mesta, udubljenja i pukotine se kituju uljanim kitom (pretkitovanje). Kitovane povrine kompletno sc presvlae uljanim kitom (ibercigovanje). Kada sc kit p o t p u n o osui (vee za podlogu), vri sc Ono bruenje plovucem (morska pena) i kitovanje manjih udubljenja i neravnina (natkitovanje). Ovako pripremljene po vrine boje se polumasnom uljanom bo jom u dva sloja - farbarskom etkom. Boja se razvlai uzdu i popreko, dok se potpu no nc razlije. Drugi sloj sc nanosi kad sc prvi sloj pot puno osui. Posle suenja drugog sloja vri se fino bruenje plovucem i ispravljanje najmanjih neravnina lak-kitom (Sl.2.7). Kao zavrni sloj nanosi se lak-boja za emajliranje (lakiranje) farbarskom et kom. Premazivanje lak-boje vri se istim 59

postupkom kao i premazivanje uljane bo je. Slaganje plotova prilikom bojenja, lakiranja i suenja je isto k a o kod n o v e stolarije. Za bojenje i lakiranje podloge sa koje jc skinuta stara boja potreban jc sledei ma terijal: - brusni papir 0,025 kg/m, 0,280 kg/m2, - uljani kit 0,040 kg/m2, - plovuac za bruenje 0,310 kg/m2, - polumasna uljana boja 2 0,020 kg/m , - lak-kit 2 0,130 kg/m , - lak-boja 0,050 kg/m2. - razreiva Za osam sati jedan radnik moe lakirati 2 oko 5 m . Bojenje uljanom bojom preko postojee uljane boje

Obojena stolarija se izbrusi brusnim pa pirom i o p e r e blagim rastvorom deter denta. R u p i c e od eksera, udara i

pukotina kituju sc uljanim kitom (prelkitovanje) i kompletna povrina sc presvlai uljanim kitom (ibercigovanje). Ibereigovanc povrine sc izbruse brusnim papirom, a mala udubljenja ponovo kituju uljanim ki lom (nalkitovanje). Ovako pripremljene povrine boje se polumasnom uljanom bo jom farbarskom etkom u dva sloja (boja se nanosi kao u prethodnom postupku). Drugi sloj se nanosi kada je prvi sloj pot puno suv. Za bojenje uljanom bojom preko posto jee uljane boje potreban je sledei ma terijal: - brusni papir - deterdent - voda oko
-uljani kit

sloj - emajliranje. Nanoenjem farbarskom etkom i razvlaenjem uzdu i popreko lak-boja (lak) sc p o t p u n o razliva, ime se dobija potpuno glatka i sjajna povrina. Za bojenje i emajliranje preko postoje e stare boje potreban je sledei materijal: - brusni papir - uljani kit - plovuac za bruenje - polumasna uljana boja - lak kit - lak boja - uljani razrediva

0,020 tab/m z ,

0,220 kg/m2, 0,040 kg/m2, 0,120 kg/m2, 0,030 kg/m2, 0,130 kg/m2, 0,050 kg/m2.

0,010 tab/m, 0,020 kg/m2, 3 l/m 2 ,

0,180 kg/m2,

Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 5,5 m 2 . BOJENJE GRAEVINSKE STOLARIJE SPECIJALNIM DISPERZIVNIM BOJAMA, SINTETIKIM BOJAMA I LAK-BOJAMA R e e n o je da sc graevinska stolarija moe bojiti klasino masnim uljanim boja ma i disperzivnim i sintetikim bojama. Disperzivne boje mogu se uspeno ko ristiti za bojenje unutranje slolarije, i to u dva premaza (sa potrebnim predradnja ma) i za bojenje spoljne stolarije, u tri p r e m a z a i zatitni p r e m a z lak-bojom (emajliranje). U naoj zemlji ima dosta proizvoaa boja na bazi sintetikih smola i disperzivnih boja koji na ambalai daju uputstva za rad. O d s t u p i e m o od o s n o v n o g principa nenavodenja komercijalnih naziva materi jala i njihovog proizvoaa. Ovdc e biti obraeni sistemi bojenja graevinske sto larije proizvodima " K A R B O N " iz Zagre ba, iz razloga to proizvoa u svakom svom uputstvu daje bojenje samo sinteti kim bojama i kombinaciju boja. 60

- polumasna uljana boja 0,200 kg/m", - uljani razrediva 0,025 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 9,5 I T T . Bojenje i emajliranje (lakiranje) preko postojee stare boje Postojea stara boja izbrusi se brusnim papirom, a povrine oiste etkom od ot padaka i praine. Uljanim kitom, pomou pahli, zakituju sc oteena mesta i puko tine i oboji polumasnom uljanom bojom (osnovno bojenje). Kada se osnovni sloj osui, povrine stolarije se boje uljanom bojom, a nakon suenja bruse plovuccm. Lakirane povrine (fino bruene) komple tno sc prevlae uljanim kitom (ibercigova nje), a zatim ponovo izbruse plovuccm i kituju mala udubljenja uljanim kitom (natkitovanje). Ovako obraene povrine boje sc uljanom bojom drugi put (pokrivno bo jenje). Nakon suenja drugog sloja (po krivno bojenje) povrine se fino bruc i najmanje neravnine ispravljaju lak-kitom, ime su povrine pripremljene za zavrni

BOJENJE NOVE STOLARIJE POLIKOLOROM D I LAKIRANJE KARBOLIN E M A J L O M SISTEM "A" Suvu (novu) graevinsku stolariju, ele mente od drveta, iverice, per-ploe, lcsonita i si. oistiti od maltera i praine pahlom, brusnim papirom i etkom. Ciste povrine natapaju se - impregniu P O L I E R U N D O M D-farbarskom etkom ili valjkom. Polierund titi drvo od fungicidnih i insekticidnih razaranja, istie tek s t u r u d r v e t a , nije zapaljiv, s p r e a v a prodiranje vode u drvo i stvrdnjava povri nu drveta. Ako su okovi gvozdeni, vri se antikorozivna zatita (minijum ili si.). Impregnisane povrine sc izbruse bru snim papirom i oiste, a pukotine, otee na mesta i udubljenja, kituju karbolin brusnim kitom. Ako su neravnine vee, bolje ih je kitovati u vie tankih slojeva, i to kada je prethodni sloj suv (pretkitovanjc). Iskitovane i suvc povrine se boje polikolorom D (disperzivna boja za boje nje graevinske stolarije) - prvi put farbar skom e t k o m . Za vee povrine sc preporuuje upotreba kompresorskog ureaja sa pitoljem za prskanje. Polikolor D je bele boje, a moe se tonirati obojenim polikolorom D bojama ili ton-pastama. Osueni prvi (osnovni) sloj se brusi bru snim papirom, a preostale neravnine se kituju kitom (natkitovanje) pomou dve pahle (jednom sc zahvata kit-masa iz po sude, a drugom se sa prve uzima manja koliina kita i nanosi na udubljenja i izrav nava). Nakon suenja natkitovanih povri na boje sc prozori i vrata polikolorom D farbarskom etkom, drugi put (drugi sloj). Kada sc drugi sloj osui vri se fino brue nje najsitnijim brusnim papirom i ienje praine etkom (pajalicom). 61

>

'-1

SI. 2.8 Detalj bojenja nove stolarije "polikolorom !)"

Polikolor D dobro pokriva bojenu po vrinu, brzo se sui. nc gori (niti podrava gorenje), razreduje se vodom, lako se primenjuje i zato ga rado prihvataju profesi onalni farbari i amateri. Obojena stolarija polikolorom D dva puta, emajlira sc kar bolin emajlom koji sc nanosi farbarskom etkom. (SI. 2.8) Moe da se nanosi u je dnom sloju ili u dva sloja, prvi tanak, a drugi neto deblji. Optimalna temperatura za vreme bojenja je od 15 C do 30 C. Za vreme rada i prekida rada ambalau dobro zatvoriti zbog isparavanja, alat oprati u razredivau "K". V r e m e suenja na dodir jc od 2 do 3 h, a p o t p u n o suenje jc nakon 24 do 36 h.

Potreban materijal za bojenje stolarije po sistemu "A" polikolorom D i karbolinom je sledei: - razrediva - brusni papir 0,030 kg/m" 0,015 tab/m2

- polikolor D 0,250 kg/m , - minijum za miniziranje okova 2 0,010 kg/m , 2 - brusni kit 0,040 kg/m , 2 - poligrund D 0,085 kg/m , 2 - karbolin - emajl 0,130 kg/m , Za osam sati jedan radnik moe komple tno obojiti oko 8 m 2 . BOJENJE N O V E STOLARIJE KARBOLINOM (OSNOVNA BOJA) I LAKIRANJE KARBOLIN-LAKOM (SISTEM "B") Suvu ugraenu (novu graevinsku) sto lariju, elemente od drveta i si., oistiti od praine pahlom, brusnim papirom i et kom. P o t p u n o iste i izbruenc povrine stolarije natapaju se (grundiraju) karbolin - impregnacijom, koja je izraena na bazi smea organskih rastvaraa biocidno-aktivnih i drugih specijalnih aditiva. O p t c osobine karbolin-impregnacije su: - titi drvo od fungicidnih i insekticidnih razaranja, - dobro penetrira i tvrdo i meko drvo, - j e d n o m e r n o boji drvo u k a s t o m bojom, - spreava prodiranje vlage, - brzo se sui, - istie teksturu drveta, - oplemenjuje ga (nema vodenih mrlja)
i

Sl. 2.9 Bojenje nove stolarije

- daje drvetu svilenkasti sjaj. Karbolin-impregnacija se premazuje farbarskom etkom, prskanjem pomou pumpe ili utapanjem u sud sa impregnaci jom u radionici na gradilitu. Pre natapa nja sadraj impregnacije promeati radi bolje homogenizacije. Ako su okovi stolarije od gvozda, izvri sc antikorozivna zatita jednim od antiko62

rozivnih sredstava (olovni minijum i si.). Impregnisanc povrine izbruse sc brusnim papirom i oiste od otpadaka, a pukotine, oteena mesta i udubljenja kituju bru-' snim kitom u jednom sloju. Ako su puko tine i udubljenja vea, kitujc sc u dva sloja. Sledei sloj se nanosi kada je prethodni potpuno suv. Ovo je pretkitovanje, u stva ri, kitovanjc pre prvog sloja bojenja. Posle p o t p u n o g suenja natkitovanih mesta pristupa sc osnovnom bojenju karbolinom KV prvi put (osnovno bojenje). Karbolin ima sledea svojstva: - trajnu elastinost, - otpornost na atmosferske uticaje, - sui sc na dodir 5-6 sati.

- p o t p u n o suenje jc od 18-24 sata i - poto je otporan na atmosferske utica je moe sc lakirati nakon godinu dana. Fino bruenje i kitovanjc drugi put (natkitovanje) vri sc 24 h posle osnovnog bo jenja karbolinom KV (potpunog suenja prvog sloja). Drugi sloj karbolina KV na nosi sc kada jc prethodni sloj potpuno suv i to farbarskom etkom, valjkom ili pito ljem. Ako sc boja nanosi etkom ili valj kom, n a n o s i sc original boja bez razredivanja, a ako se nanosi pitoljem za pricanjc, onda se originalnoj boji dodaje zapreminski 1/5 (20%) razredivaa. Opti malna temperatura za bojenje jc 15 C - 25 C, i tada sc postie najbolji kvalitet boje nja i najvei uinak u radu. Suve, dva puta obojene povrine karbo l i n o m KV e m a j l i r a j u sc k a r b o l i n cmajl-Iakom farbarskom etkom, razvla enjem uzdu i popreko do potpunog razlivanja, rede se lak nanosi pricanjem (kada sc razreduje razredivaem). Prc poetka rada i tokom rada materijal za bojenje treba povremeno promeati. Kada sc prekine sa radom, ambalau sa materijalom zatvoriti, a alat oprati vodom i deterdentom. Optimalna temperatura pri radu sa ovim materijalom jc od 15 C do 25 C. Za dvostruko bojenje karbolin osnov nom bojom i emajliranje karbolin cmajl-lakom potreban jc sledei materijal: - brusni papir 0,020 tab/rn , - karbolin impregnacija 0,085 kg/m", -antikorozivno sredstvo (minijum) 0,010 kg/m2, 2 - karbolin brusni kit 0,040 kg/m , - karbolin osnovna boja 0,220 kg/m", 0,130 kg/m% - karbolin cmajl-lak 0,030 kg/m2, - razrcdiva K Jedan radnik za osam sali moe obojili oko 6,5 m . 63
7

BOJENJE N O V E STOLARIJE POLIKOLOROM D I LAKIRANJE HIDROKARBOLIN-LAKOM ( S I S T E M O B R A D E "C") Ovaj sistem bojenja stolarije, poznat kao "vodeni", sastoji sc od sledeih faza rada: - priprema podloge, - bojenje polikolorom D i - lakiranje hidrokarbolinom. Priprema podloge

Novu graevinsku stolariju, elemente od drveta, iverice, pcr-ploe, lesonita i si., oistiti od maltera, prljavtinc i praine pahlom, brusnim papirom i etkom. Oiene povrine natapaju sc - imprcgriu P O L I G R U N D O M " D " ( n a n o e -

SI

2.10 Bojenje nove stolarije

njem premaza farbarskom etkom). Im pregnisane povrine bruse se brusnim pa pirom i oiste od otpadaka, a pukotine, oteena mesta i udubljenja kituju karbolin kilom. Ako su pukotine i neravnine vee, bolje je kitovanje (prelkitovanje) vriti u vie tankih slojeva. Svako sledee kitovanje izvodi sc kada jc prethodno suvo, da nc bi dolo do pucanja kita. Sve metalne delovc (okov) koji c sc bojiti, a nalaze sc u sastavu graevinske stolarije i drugog graevinskog elementa, treba za tititi antikorozivnim sredstvom ili olov nim minijumom. Graevinska stolarija koja sc boji ne srne imati vei procenat vlage od 15% (proveriti vlagomerom).

terdentom. Prc poetka rada, a povreme no i u toku rada, materijal promeali. Za dvostruko bojenje nove stolarije po likolorom D i lakiranje hidrokarbolin la kom potreban jc sledei materijal: - brusni papir 0,020 tab/2, - poligrund D - impregnacija 0,085 kg/m2, -minijum 0,020 kg/m2, - polikolor D 0,250 kg/m2, - hidrokarbolin emajl 0,130 kg/m2. BOJENJE N O V E STOLARIJE H I D R O K A R B O L I N O M "V" ( O S N O V N A BOJA) I LAKIRANJE HIDROKARBOLIN LAKOM ( S I S T E M O B R A D E "D")

Bojenje p o l i k o l o r o m D Polikolor D nanosi se na pripremljenu povrinu etkom, za velike jednoline po vrine preporuuje se upotreba komprcsorskog ureaja sa pitoljem za prskanje. Kada se prvi sloj (bojenje prvi put) potpu no osui brusi se brusnim papirom i kiluje drugi put. V r e m e suenja boje (polikolora D) zavisi od temperature i relativne vla nosti vazduha, i traje od 2 do 3 sata. Poli kolor D sc jednostavno nanosi, brzo sui i pogodan jc za rad po sistemu " U R A D I SAM". Lakiranje h i d r o k a r b o l i n o m Hidrokarbolin emajl moe sc nanositi u dva sloja (prvi tanak, a drugi neto deblji) ili samo u jednom sloju. Preporuuje se da se lakiranje vri u dva sloja, zbog bolje pokrivnosti, curenja laka (ako je jedan sloj deblji i dr.). Za vreme prekida rada ambalau treba dobro zatvoriti, a alat oprati vodom i de
64

Predloeni " D " sistem sastoji se od sledeih faza rada: - priprema podloge, - bojenje hidrokarbolinom "V" i - lakiranje hidrokarbolinom. Priprema podloge

Novu graevinsku stolariju, elemente od drveta, iverice, pcr-ploc, lesonita i si., oistiti od piijavtine, maltera i praine pahlom (strugalicom), brusnim papirom i etkom.

Oteene povrine natopiti hidrokarbo lin impregnacijom, (premazati farbarskom etkom). Impregnisane povrine izbrusiti papirom, a otpatke oistiti etkom. Puko tine, neravnine i oteena mesta iskitovali karbolin kitom. Ako su pukotine i nerav nine vee, kitovati u dva tanja sloja. Sve metalne delovc (okov) koji c sc bojiti, a ugraeni su na graevinskoj stolariji, zati titi antikorozivnim sredstvima ili olovnim minijumom. Graevinska stolarija koja sc boji nc srne imati vei procenat vlage od 15% (ispitati vlagomerom).

Bojenje h i d r o k a r b o l i n o m "V" o s n o v n o m bojom P r e upotrebe boju dobro promeati. Na pripremljenu povrinu boja se nanosi et kom. Boju za prvo bojenje razrediti vo dom. Kad je prvi sloj p o t p u n o suv, izbrusiti brusnim papirom i kitovati drugi put (natkitovanje). Nakon suenja prvog sloja, sto larija se ponovo boji nerazredenom bojom (bojenje hidrokarbolinom "V" drugi put). Optimalna temperatura prilikom bojenja treba da bude 15 C do 30 C. Kada se prekine sa radom, ambalau dobro zatvo riti, a alat i posude oprati vodom i deter dentom. Kada se povrine obojene

hidrokarbolinom potpuno osue, emajli raju se (lakiraju) hidrokarbolin lakom. Napomena: Boje hidrokarbolina i lakovi ne mogu sc meati sa drugim bojama i lakovima, jer sc meusobno ne podnose. Materijali hidrokarbolina su ne/apaljivi, lako sc nanose na povrinu, brzo se sue i pogodni su za rad po sistemu " U R A D I SAM". Za dvostruko bojenje hidrokarbolinom i lakiranje hidrokarbolin lakom potreban je sledei materijal: - brusni papir 0,020 tab/m2, -minijum 0,020 kg/m2, - hidrokarbolin impregnacija 0,085 kg/m2, - hidrokarbolin "V" 0,260 kg'm 2 , - hidrokarbolin lak 0,130 kg/m2, Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 6,5 m 2 . BOJENJE GRAEVINSKE STOLARIJE LAZURNIM BOJAMA (IMITIRANJE PLEMENITIH VRSTA DRVETA)

Premazivanjem nove graevinske stola rije i elemenata od drveta lazurnim bojama moe sc imitirati izgled bora, oraha, palisanera, svetlog hrasta, tikovine, mahago nija, abonosa i druge vrste drveta.

47. 2.11 l i o j c n c nove stolarije

Lazurna boja jc dekorativno i zatitno sredstvo za graevinsku stolariju i ostale elemente od drveta. Proizvedena je na ba zi specijalnih sintetskih smola, postojanih pigmenata i dodataka za fungicidnu i baktericidnu zatitu. Prodire duboko u drvo i titi ga od trulei i vremenskih uticaja. Lazurr.e boje se proizvode u vie razliitih tonova svetlijc nijanse postiu se mea njem osnovnih tonova sa bezbojnom lazurom. Lazurna boja jc namenjena za zatitu un jtranje i spoljanjc stolarije, lasade od drvela, zidne i plafonske lamperije i dr. 65

Boja se nanosi etkom u 2 do 3 sloja; za unutranju zatitu dovoljna su dva sloja. Lazurna boja je fabriki pripremljena za upotrebu i nije potrebno da sc razredujc. Napomena: Pre upotrebe, a i u toku rada, materijal obavezno promeati radi bolje homogenizacije.

Alat, posude i ruke oistiti razredivaem ili benzinom. Kada se prekine sa radom ambalau do b r o zatvoriti zbog isparljivosti, a alat oistiti. Materijal je zapaljiv i spada u 1/2 grupu. Ne bojiti u blizini plamena ili mesta gde se vri zavarivanje. P o s t u p a k rada

Novu graevinsku stolariju (masivno drvo i furnir) treba kvalitetno izbrusiti po duini teksture drveta. Preporuljivo je bruenje sledeom krupnoom brusnih papira: I bruenje brusnim papirom N60 - 80, II bruenje brusnim papirom N 100- 120 i III bruenje brusnim papirom N15() - 220. Nakon bruenja etkom odstraniti najsi tniju prainu. Drvo bogato smolom, pre prvog bojenja oprati nitrorazredivaem. Kod drvenih povrina koje su ranije premazivane firnaj zom ili bezbojnim bikovima, povrinski sloj treba p o t p u n o ukloniti, izbrusili i oistiti od praine. Kada su povrine pripremljene (fino izbruenc sa tri vrste brusnog papira i oi ene od praine), boji se u tri sloja (prvi, drugi i trei put) lazumom bojom. Lazurna boja se nanosi etkom nakon 12 do 18 sati. kada jc prethodni sloj p o t p u n o suv.
SL i.x2 Pranje niirorazredivaem drveta koje .\a<h:i smolu (a), bruenje brusnim papirom i ienje praine (b), premaz lazumom bojom prvi put (c), premaz lazurnom bojom drugi put (d)

Za bojenje nove stolarije lazurnom bo jom u tri sloja potreban je sledei ma terijal:
66

- brusni papir N 60 -80 0,010 tab/m, 2 - brusni papir N 100 - 120 0,005 tab/m , 2 - brusni papir N 150 - 220 0,005 tab/m , 2 -razrediva - nitro 0,010 kg/m i -Iazurna boja (za tri sloja) 0,600 kg/m". Za osam sati jedan radnik (amater) mo e obojiti oko 10 do 12 m 2 . R a d sa ovim materijalom je vrlo je dnostavan. BOJENJE ULJANOM BOJOM NA NOVOM K R E N O M MALTERU BOJENJE ULJANOM BOJOM Novomalterisanc zidove krenim malte rom okreiti gaenim kreom. Okrcene zidove izgletovati krenim gletom ili disperzionim kitom. Kada se glet potpuno osui, izbrusiti sitnozrnim brusnim papi rom i suvom etkom (ajbnom) i dobro oistiti od praine. Suvi i isti zidovi impre gniraju se (premazuju) polufirnajzom ili razredenim firnajzom uljanim razredivaem u odnosu 50 : 50. Impregnirani zidovi sue se 24 sata. Suvi zidovi sc provlae pripremljenim kitom optimalne konzis tencije (gustinc). Nakon 24 sata kitovane povrine se bruse sitnozrnim brusnim pa pirom, iste i mestimino kituju uljanim kitom (natkitovanje). Ovako o b r a e n e povrine su spremne za bojenje priprem ljenom (toniranom) uljanom bojom. Boje se u dva sloja (prvi i drugi put), u razmaku od 24 sata. Za prvi premaz uljanu boju malo razrediti smeom firnajza i uljanog razredivaa ( 7 0 % firnajza i 3 0 % uljanog razredivaa). Pripremljena boja, radi bo ljeg razredivanja, nanosi se specijalnom etkom (fetraberom). Rastcrivanje boje na zidu vri se unakrsno, u vertikalnom i horizontalnom pravcu, (da ne bi dolo do curenja), sve dok se potpuno ne razlije i prione za zid. 67

Drugi sloj pripremljene (tonirane) boje nanosi sc na osueni prvi sloj (etkom fetraberom) unakrsno (u vertikalnom i horizontalnom pravcu), sve dok se potpu no ne razlije i vee za prvi obojeni sloj. Za bojenje uljanom bojom osnovna je bela boja, koja se po elji tonira uljanim bojama drugih tonova. Toniranjc sc izvodi tako to se ton dodaje postepeno, uz stalno meanjc osnovne boje mikserom ili pogodnom drvenom lopaticom, sve dok nc dodc do potpune homogenizacije.

Za bojenje zidova na novom krenom malteru potreban jc sledei materijal: - za osnovno kreenje - gaeni kre 0,230 kg/m2, - za gipsanje oteenja - git 0,030 kg/m2, - za gletovanje - gaeni kre 0,720 kg/m , - za pripremanje - voda 0,550 kg/m2, - za bruenje - brusni papir 0,040 tab/m2, - za impregniranje - polufirnajz 0,095 kg/m2, - za bojenje u dva sloja - uljana boja

0,210 kg/m2,

- za razredivanje - razrediva 0,030 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 7m 2 . BOJENJE ULJANOM BOJOM I EMAJLIRANJE Zidove malterisane krenim malterom najpre okreiti (etkom-ajbnom) odleanim gaenim kreom. O t e e n a mesta (gnezda i udubljenja) zagipsovati gipsom. Okrcene zidove izgletovati krenim gle tom (gaeni kre sa dodatkom gita) ili dis perzivnim kitom, nerdajuim metalnim glet-hoblom. Kada se glet p o t p u n o osui, povrine izbrusiti sitnozrnim brusnim pa pirom, dobro oistiti suvom etkom (aj bnom) od praine. Zatim se zidovi impregniraju (premazu ju polufirnajzom ili razredenim lanenim firnajzom i uljanim razredivaem - 5 0 : 5 0 ) .

Imprcgnisani zidovi sc sue oko 24 sata. Impregnisane povrine presvui kitom. Kada se kit dobro osui, izbrusiti sitno-

zrnim papirom a male neravnine kitovati uljanim kitom ( n a t k i t o v a n j e ) . O v a k o obraene povrine spremne su za bojenje pripremljenom (toniranom) uljanom bo jom. Boji se u dva sloja (bojenje prvi put i bojenje drugi put), u vremenskom razma ku od 24 sata. Za prvi premaz boju malo razrediti meavinom firnajza i uljanog ra zredivaa ( 7 0 % firnajza i 3 0 % razrediva a). Pripremljena uljana boja nanosi sc na zid specijalnom etkom (fetraberom).

57. .?. 13 Gletovanje zidova krt Inim gletom ili dispenh ni "f kilom ia). bruenjegletovanih zidovasiutozrtiim brusnim papirom Ih), impregi ,\ -ja obruenih povrina firnajzom (c), presvlaenje zidova kitom (d). fino bruienje zidova brusnim papirom (ej\ mestunino kitovanje Ijj i b> >\- nje uljanom bojom prvi i drugi put (g)

68

Rasterivanje (razvlaenje) boje po zidu vri se unakrsno, u vertikalnom i horizon talnom pravcu ( da boja ne bi curila), sve dok se p o t p u n o ravnomerno nc razlije i prione na zid. Drugi sloj (bojenje drugi put) sc nanosi na isti nain kao i prvi sloj. P o t p u n o suvi zidovi obojeni uljanom bo jom bruse se najfinijim brusnim papirom (sitnozrni papir) i lakiraju. Prilikom nano enja laka, vano je da lak nc curi, da je proceden, a etka mora biti otra i potpu no isla. Prilikom lakiranja jc, takode, va no da sc radi bez prekidanja dok se jedna celina nc zavri, jer sc lak brzo sui, pa se poznaju spojevi (nastavci). Prilikom nanoenja laka (etkom) na zid, lak razvlaiti unakrsno (vertikalno i horizontalno) po celoj povrini, dok se potpuno ravnomerno ne razlije i vee za osnovni sloj (uljanu boju). Sloj laka ne srne biti suvie tanak, jer sc u tom sluaju po vrina neujednaeno oboji. Zidovi sc boje uljanim bojama i emajli raju u kolama, zdravstvenim ustanovama, obdanitima, kasarnama i si. Za bojenje uljanom bojom i emajliranje na novom krenom malteru potreban je sledei materijal: - za kreenje - gaeni kre 0,230 kg/m". - za gipsanje oteenja i gletovanje - gips 0,110 kg/m2, - za gletovanje - gaeni kre 0,720 kg/m". - za pripremanje - voda 0,550 kg/m2, - za bruenje - brusni papir 0,045 tab/m". - za impregniranje - polufirnajz 0,095 kg/m2, za kitovanjc i presvlaenje - kit 0,200 kg/m2, - za dvostruko bojenje - uljana boja 2 0,180 kg/m . - za emajliranje - lak-boja 0,120 kg/m2, - za razredivanje - uljani razrcdiva 0,030 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 5 do 6 m 2 . 69

BOJENJE ULJANOM BOJOM STARIH ZIDOVA SKIDANJE STARE BOJE FABRIKIM RASTVARAIMA Staroj stolariji (naroito spoljnoj) ko^ i je vie puta bojena, pa je boja ispucala i Ijulila sc, obavezno treba skinuti stare slojeve boje. Ovo se postie specijalnim hemijskim sredstvima - omekivaima i rastvaraima. Od vrste starog premaza i podloge zavisi i izbor sredstava za skidanje stare boje.

Sredstva za skidanje starih premaza su: - baze: salmijak, soda, natrijum-hidroksid i kalijum-hidroksid, deterdenti, kalijev sapun i dr. - rastvori: razni acetoni, alkoholi i dr. Stara stolarija se najpre premazuje rastvaraem (omekivaem boja) posle izvesnog vremena, kada stara boja omeka, isti se specijalnim rastvaraem i pahlom. Posle skidanja stare omekane boje, stola rija sc pere deterdentom i ispira istom vodom.

SI. 2.14 Skidanje siare boje rasivaratima

Za skidanje stare boje fabrikim rastvaraima, potreban je sledei materijal: - rastvara - omekiva boja 0,600 kg/m , 2 - specijalni rastvara 0,100 kg/m , 2 - deterdent 0,050 kg/m , -voda 11/m". Stara boja sc moe skidati paljenjem letlampom (pomou: plina, propana, butana ili benzina), pahlom i bruenjem granitpapirom. Prilikom paljenja boje let-lampom, lampu treba drati na odstojanju od 15 do 20 cm, zavisno od jaine i duine plamena, da pri radu nc bi sagoreli povri nu drveta. BOJENJE MASNOM U U A N O M BOJOM P O D L O G E SA KOJE JE SKINUTA STARA BOJA Stolariju sa koje se skinuta stara boja raslvaraima ili paljenjem, dobro izbrusiti grubljim brusnim papirom (radi skidanja garei ili mestiminih ostataka stare boje). Stolariju oistili od otpadaka i praine et kom pajalicom. Vea oteenja i pukotine zagipsati gipsom. Zatim, stolariju dobro natopiti polufirnajzom ili razredenim fir najzom (impregnirati). Kada jc drvo upilo firnajz, kilovati oteena mesta uljanim ki tom pomou pahle (pretkitovanjc). Kada sc kit p o t p u n o osui, preostale neravnine kitovati i k o m p l e t n u povrinu stolarije presvui uljanim kitom (ibercigovanje). Nakon 24 sata (kada sc kit potpuno osui) fino izbrusiti sitnozrnim papirom i preos tale n e r a v n i n e kitovati (natkilovanje). Ovako o b r a e n e povrine pripremljene su za bojenje. Pripremljena boja nanosi se iz posude farbarskom etkom na povrinu i razvlai uzdu i popreko (unakrsno) sve dok se ravnomerno ne razlije. Prvi sloj (bojenje prvi put) sc sui 24 sata, zatim se nanosi 70
2

drugi sloj (bojenje uljanom bojom drugi put, po istom postupku). Svee obojeni elementi - plotovi (prozo ri i vrata) slau se na drae (vealjke) radi suenja. Za bojenje masnom uljanom bojom po dloge sa koje je skinuta stara boja potre ban je sledei materijal: - grublji brusni papir 0,020 tab/m 2 - sitniji brusni papir 0,020 tab/iri , -gips 0,050 kg/m2, - polul'irnajz 0,065 kg/m2, - uljani kit 0,250 kg/m2, - uljana boja 0,230 kg/m2, - razrediva 0,025 kg/m", Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 6,5-7m 2 . BOJENJE I EMAJLIRANJE PODLOGE SA KOJE JE SKINUTA STARA BOJA

Graevinsku stolariju, plakarc i ostale elemente od drveta, sa kojih je skinuta stara boja (rastvaraima ili paljenjem) do bro izbrusiti grubljim brusnim papirom i etkom pajalicom skinuli gare i ostatke stare boje. Vea oteenja i pukotine na stolariji zagipsovati gipsom.

Zatite radi, stolariju dobro natopili zagrejanim polufirnajzom ili razredenim fir najzom ( 7 0 % firnajza i 3 0 % uljanog razredivaa). Polufirnajz se nanosi iz po sude farbarskom etkom po celoj povrini stolarskog elementa. Poeljno je da se elo drveta premaze dva puta, jer sporije upija polufirnajz. Kada jc drvo p o t p u n o upilo firnajz, kitovati oteena mesta uljanim ki lom pomou pahli (pretkitovanjc). Kada se naneti kit (pretkitovanje) osui, preos tale neravnine kitovati i kompletnu povri nu stolarije presvui uljanim kitom (ibercigovanje). Kitovanje i presvlaenje kompletne podloge uljanim kitom obavlja

sc pomou dve pahle, veom pahlom se zahvata kit iz posude, a manjom se sa vee uzima potrebna koliina kita i nanosi na podlogu. Nakon 24 sata, kada se kit potpu no osui, fino izbrusiti sitno-zrnim papi rom i najmanje neravnine ponovo kitovati (natkitovanjc). Ovako obraene povrine pripremljene su za bojenje masnom ulja nom bojom. Pripremljena boja se iz posude nanosi farbarskom etkom na podlogu i razvlai uzdu i popreko (unakrsno), sve dok sc ravnomerno ne razlije. Prvi sloj (bojenje prvi put) sc sui 24 sata, zatim se nanosi drugi sloj - bojenje uljanom bojom drugi put, po istom postupku. Kada se obojena stolarija p o t p u n o osui (najmanje 24 sata na temperaturi iznad 20 C) lakira sc. Temperatura prilikom laki ra nj a lak-bojama treba da bude iznad 20 C; ako je nia lak se ne razliva, pa se dobijaju deblji slojevi koji e sc prilikom suenja smeurati - naborati. Plotovi stola rije (prozori, vrata, aluzine, kapci, vrata plakara i si.) prilikom lakiranja moraju sta jati horizontalno na nogarama i specijal nim s t o l o v i m a . L a k s c p r e m a z u j e lak-clkom uzdu i p o p r e k o elementa (unakrsno) vie puta, dok sc ravnomerno nc razlije. Lakirani plotovi slau se hori zontalno na specijalne nogarc sa draima i sue se dva do tri dana. Za bojenje i emajliranje podloge sa koje je skinuta stara boja potreban je sledei materijal: 0,020 tab/m2, - grublji brusni papir - sitniji brusni papir 0,020 tab/m", 2 - gips 0,050 kg/m . - polul'irnajz 0,065 kg/m", - uljani kit 0,280 kg/m2, - uljana boja 0,200 kg/m2, - lak-boja za emajliranje 0,120 kg/m2, 0,030 kg/m2, - razrcdiva Za osam sati jedan radnik moe obojiti 5 - 5,5 m 2
71

BOJENJE ZIDOVA ULJANOM BOJOM NA POSTOJEU ULJANU BOJU

Sa starih zidova obojenih uljanom bo jom odstrani sc potkoruena boja, a celi zid spere 5% rastvorom deterdenta u vodi. Kada se zid osui, izbrusi se srednje-zrnim brusnim papirom, a oteena mesta i pu kotine iskituju uljanim kitom. Nakon 24 sata (kada sc kit osui) iskitovana mesta se ponovno bruse sitnozrnim brusnim papi rom i vri predbojenje kitovanih povrina uljanom bojom pripremljenog tona. Posle suenja (od 24 sata) vri sc natkitovanjc najmanjih neravnina uljanim kitom. Ova ko pripremljena povrina zida dva puta sc boji pripremljenom uljanom bojom.

Drugi (zavrni) sloj sc nanosi na pretho dni kada se ovaj p o t p u n o osui (posle 1 do 2 dana). Uljana boja nanosi se na zid far barskom etkom, premazivanje unakrsno (vertikalno i horizontalno), sve dok se rav nomerno ne razlije. Boja se zahvata iz po sude farbarskom etkom u optimalnoj koliini, jer ako se zahvati previe boje i nanese na zid, boja curi. Optc je pravilo da sc u jednom postup ku oboji cela povrina od ugla do ugla ili od otvora do otvora (da sc prilikom preki da kasnije nc poznaju nastavci). Prilikom pripremanja boje, toniranja, koristi se sa mo boja na uljanoj bazi. Za predbojenje kitovanih povrina boja sc moe malo razrediti uljanim kitom i uljanim razredivaem. Kada se prekine sa radom, ambalau sa materijalom zatvoriti, a alat sprati uljanim razredivaem. Za bojenje zidova uljanom bojom na postojeu uljanu boj'u potreban jc sledei materijal: - brusni papir srednje krupnoe (zrnavosti) 0,010 tab/m'

- brusni papir sitne krupnoe 2 (zrnavosti) 0,015 tab/m , 2 - deterdent 0,020 kg/m , 2 -uljani kit 0,130 kg/m , - uljana boja za predbojenje i dvostruko 2 bojenje 0,270 kg/m . Za osam sati jedan radnik moe obojiti od 10 do 12 m 2 . BOJENJE I EMAJLIRANJE ZIDOVA PREKO STARE EMAJLIRANE BOJE Staru podlogu obojenu uljanom bojom i emajliranu oprati 5% rastvorom deter denta u vodi. Odstraniti potkoruenu sta ru boju pahlom i oistiti zid od praine. Kompletnu zidnu povrinu izbrusiti bru snim papirom. Oteena mesta i pukotine kitovati uljanim kitom (pretkitovanjc). Kada se kit osui, oboje se kitovana mesta ("flanovanjuju"). Posle 24 sata ponovo se kituje. Ibercigovane povrine sue sc 1-2 dana, a zatim se bruse brusnim papirom i neravnine ponovo kituju (natkitovanjc) uljanim kitom. Ibercigovane povrine boje se prvi put pripremljenom bojom farbar skom etkom, tako to se boja iz posude nanosi na zidnu povrinu namazom i ra zvlai unakrsno (vertikalno i horizontal no), sve dok se ravnomerno nc razlije. Drugo bojenje izvodi se na isti nain kao i prvo bojenje. Drugo bojenje izvodi se kada sc prvi sloj p o t p u n o osui - posle 24 sata. Zavrni sloj jc emajliranje - lakiranje lak-bojom. Lak-boja nanosi sc pravougaonom, istom i vrstom lak-etkom. Lakboja se zahvala iz posude u optimalnim koliinama i nanosi na zid razvlaenjem unakrsno (vertikalno i horizontalno), sve dok se p o t p u n o ne razlije. Na zidu se ne smeju pojavljivati mlaznice (boja ne srne da curi). Posuda iz koje se zahvata lak 72

mora biti ista, obino je od plastike ili nerdajueg lima. Optimalna radna tempe ratura za vreme lakiranja je od 18 do 24C. Ako je temperatura nia - lak se slabo razliva, a pri visokim temperaturama - brzo se sui. Ako sc radi pri niskim temperatu rama, lak treba mlako zagrejati da bi se moglo normalno lakirati. Kada se sa radom prekine ambalau sa materijalom zatvoriti, a alat dobro oistiti (oprati uljanim razredivaem). Optc jc pravilo da se kada sc radi sa uljanim bojama i lak-bojama koristi uljani razrediva, nikako nitro-razrediva. Za bojenje i emajliranje zidova preko stare emajlirane boje potreban je sledei materijal: - brusni papir srednje krupnoe (zrnavosti) 0,010 tab/m2, - deterdent za pranje 0,020 kg/m2, - brusni papir sitne krupnoe (zrnavosti) 0,025 tab/m2, - uljani kit za pretkitovanjc 0,060 kg/m2, - uljani kit za presvlaenje ibercigovanje 0,150 kg/m2, - uljana boja za predbojenje i dvostruko bojenje 0,290 kg/m2, 2 - lak-boja za emajliranje 0,120 kg/m , - razrediva za razredivanjc i pranje 2 alata 0,035 kg/m . Za osam sati jedan radnik moe obojiti i emajlirati oko 5,5 do 6,5 m 2 . POVLAENJE CRTA ULJANOM B O J O M (ULJANA LINIJA) NA OBOJENOJ POVRINI

Uljanom bojom sc boje delovi zidova soklc u kolama, zdravstvenim ustanova ma, dejim vrtiima, kasarnama - visine 150 do 200 cm od poda. Preostali deo zi dova (do plafona) boji se drugim materija lima ( k r e e n j e , p o s e b n o b o j e n j e , emulzivne boje i si.). Da bi sc odvojile boje

ovako obojenih zidova izvlae sc linije uljanom bojom u nekom drugom tonu. i rina linije zavisi od visine sokle i od visine prostorije. Izvlaenje linije irine od 5 do 10 mm Linije se izvlae ili crtaju uljanom bo jom, pomou drvenog ili metalnog lenjira uzanim (specijalnim) etkama za izvlae nje linija. Na zidu se prvo olovkom izmeri visina i nacrta horizontalna linija, pored koje se postavlja lenjir. Pored lenjira se uzanom etkom paljivo u istoj irini pov lai etka sa zahvaenom bojom. Za izvlaenje linije uljanom bojom iri ne od 5 do 10 mm potrebna je uljana boja, i to 0,006 kg za 1 m linija. Za osam sati jedan radnik moe da izvu e oko 100 m linije. Izvlaenje linije irine od 12 do 15 mm Postupak izvlaenja linija uljanom bo jom irine 12-15 mm isti jc kao prethodni. Razlika jc samo u tome to jc potrebno neto vie materijala i radnog vremena. Za izvlaenje linija uljanom bojom iri ne od 12 do 15 mm potrebna jc uljana boja, i to 0,012 kg/m linije. Za osam sati jedan radnik moe izvui oko 60 do 65 m linija. BOJENJE NOVE GRAEVINSKE BRAVARIJE I L I M A R I J E elik, gvoe i lim podloni su rdanju (koroziji), pa jc n e o p h o d n o da se zatite od korozije. Povrine koje su izloene atmosferskim uticajima treba pripremiti za bojenje. Treba ih oistiti od korozije (rde) hemijskim ili mehanikim putem. 73

57. 2/5 Izvlaenje linija uljanom bojom

Ako su povrine zamaene (masti, ulja, bitumen ili katran), obavezno ih treba odmastiti pre antikorozivne zatite. Odmaivanjc sc vri raznim rastvarai ma ili benzinom. Bitumen je lako rastvorljiv u svinjskoj masti, a mast se lako odmaujc razredivaima.

57. 2.16 Bojenje graevinske bravarije

B O J E N J E U L J A N O M ILI ALKIDNOM BOJOM METALNIH PROZORA, VRATA, P R E G R A D N I H Z I D O V A I SL. Metalne elemente detaljno oistiti bru snim papirom za metal od rdc, a po potrebi i elinim etkama. Rda se mora skinuti do povrine metala. Iako jc ta operacija je dnostavna (obavlja jc nekvalifikovani ra dnik), vrlo jc vana, jer na mestimasa kojih nije skinuta rda, posle zatite i bojenja dolazi do pucanja i ljutenja boje, a koro zija se proiruje. Oiene povrine miniziraju se (premazuju) uljanim minijumom. Minizirane povrine bruse sc sitnozrnim brusnim papirom za metal (treba voditi rauna da se minijum nc oteti). Nakon bruenja, neravnine na spojevima metal nih elemenata i oteena mesta se kituju (pretkilovanje) a cela povrina kitujc ulja nim kitom. Kada sc kit osui (24 sata) po novno sc brusi brusnim papirom i boji uljanom lak-bojom (prvi put). Kada sc prvi sloj p o t p u n o osuio (posle 24 sata), drugi put se boji uljanom bojom ili alkidnom bojom. Na kraju sc farbarskom etkom nanosi specijalna lak-boja (bojenje trei put). Boja sc nanosi pljosnatom farbarskom etkom i razmazuje sc unakrsno (vertikal no i horizontalno), dok se p o t p u n o ne ra zlije (da nc curi lak-boja). Kada sc prekine sa radom ambalau sa materijalom zatvoriti, a alat oprali razre divaem. Za bojenje uljanom bojom prozora, vra ta, metalnih pregrada i si. potreban jc sle dei materijal: - brusni papir za metal 0,030 tabmr, - uljani minijum 0,150 kg/m2, - uljani kit 0,100 kg/m2, - uljana boja 0,220 kg/m2, - specijalna lak-boja 1,066 kg/m2 i - razrcdiva 0,030 kg/m2. 74

Za osam sati jedan radnik moze obojiti oko 7,0 do 7,5 m . Postupak izvoenja pojedinih operacija jc jednostavan, pa sc radovi mogu izvesti po sistemu " U R A D I SAM" BOJENJE ULJANOM BOJOM GVOZDENIH OGRADA, R E E T K I I SL.

Gvozdena ograda sc detaljno oisti od rdc brusnim papirom za metal i premaze (minizira uljanim minijumom). Kad se mi nijum osui, boji sc uljanom bojom (prvi put).

SI. 2.17 Bojenje ograde

Boja sc nanosi kao u prethodnom pos tupku. Kada jc prvi sloj potpuno suv (na kon 24 sata), boji sc uljanom ili alkidnom bojom (drugi put). Zavrno bojenje speci jalnom lak-bojom (bojenje trei put) obav lja se kada je drugi sloj p o t p u n o suv. Boja sc nanosi pljosnatom farbarskom etkom i razvlai unakrsno (vertikalno i horizontal no), dok se specijalna lak-boja ravnomer no ne razlije. Kada sc prekine sa radom, ambalau sa materijalom zatvoriti, a alat oprati razre divaem. Za bojenje gvozdenih ograda, reetaka i slino potreban je sledei materijal: - brusni papir za metal - uljani minijum - uljana lak-boja - specijalna lak-boja - razrcdiva za razred. 0,015 tab/iri , 0,150 kg/m2, 0,220 kg/m2, 0,836 kg/m2 i 0,020 kg/m2.

Reaktivna boja omoguuje bolje pri anjanje a n t i k o r o z i v n o boje za limenu povrinu.

Samo bojenje sastoji se iz osnovnog bo jenja i zavrnog bojenja. Osnovno bojenje izvodi sc unakrsnim mazanjem antikorozivne boje pljosnatom farbarskom etkom (FAUST-ctka) na povrinu lima (razvla enje u oba pravca), da bi sc boja p o t p u n o razlila i nancti sloj boje bio iste debljine. Osnovno bojenje sastoji se iz dva bojenja (prvo i drugo bojenje).

Za osam satijedan radnik moe obojiti oko 9 do 9,5 m . Postupak jc vrlo jednostavan, a moe se raditi po sistemu " U R A D I SAM". BOJENJE ANTIKOROZIVNOM B O J O M LIMENE KROVNE POVRINE Priprema (ienje) krovnog lima zavisi od toga da li je lim nabavljen iz fabrike ( p o t p u n o nov - zamaen) ili sa skladita graevinskog materijala (gde jc dugo sta jao i poeo da korodira). Ako jc lim zama en, pre nego to se pone sa bojenjem obavezno ga treba odmastiti benzinom (benzinom sc premaze povrina krovnog lima). Ako je, pak, ugraeni lim korodirao, rda se skida brusnim papirom, a praina oisti etkom pajalicom. Kada sc lim oisti povrina lima sc premaze, penetrira pljo snatom farbarskom etkom reaktivnom bojom (va prajmer). 75

Zavrno bojenje izvodi sc nanoenjem alkidne boje u dva sloja (prvo i drugo bo jenje). Postupak bojenja isti je kao i kod osnovnog bojenja. Kompletno bojenje za potpunu antikorozivnu zatitu sastoji se iz pet premaza (pet slojeva). Osnovno pravi lo je da se svaki sledei sloj nanosi na prethodni kada je prethodni p o t p u n o suv.

Postoji vie naina antikorozivne zatite limenih krovova. Ovde je izloen najei nain zatite (standardni), koji zadovolja va jugoslovcnskc standarde. Bojenje jc jednostavno, moe ga izvesti amater po sistemu " U R A D I SAM".

Kada se prekine sa radom, ambalau sa materijalom zatvorili, a alat oprati razre divaem.

Za bojenje limene krovne oplate (lime nih krovova) potreban jc sledei materijal:

- brusni papir za metal 0,010 tab/m2, 2 - benzin za odmaivanjc 0,050 kg/m , - reaktivna boja (va prajmer) 0,150 kg/m2, - antikorozivna boja (osnovno bojenje) 0,250 kg/m", -alkidna boja (pokrivno bojenje) 2 0,280 kg/m i - razrcdiva za pranje alata 0,015 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 6,0 do 6,5 m 2 .

BOJENJE ANTIKOROZIVNOM BOJOM LEBOVA (UVALA, IKSNI, O L U K A , O L U N I H C E V I I SL.) O P I V E N I H L I M O M Limeni delovi (elementi), bilo da su za hvaeni korozijom ili zamaeni, iste se istim sredstvima i istim postupkom kao i limene korvne povrine. Oiene limene povrine boje se reaktivnom bojom (va prajmer) - penetracija. Osnovno bojenje antikorozivnom bo jom vri se dva puta, kao i kod limenih krovova. Zavrno bojenje alkidnom bojom takode se vri pljosnatom farbarskom etkom ( F A U S T - e t k o m ) , razvlaenjem boje unakrsno, sve dok se boja ravnomerno ne razlije, da ne bi curila, naroito kod olunih cevi. I ovo bojenje se obavlja dva puta. Kada se prekine sa radom, ambalau sa materijalom zatvoriti, a alat oprati razrcdivaem. Za bojenje antikorozivnom bojom lime nih lebova (uvala, iksni, oluka, olunih cevi i si.) potreban je sledei materijal: - brusni papir za metal 0,012 tab/m , - benzin za odmaivanje 0,050 kg/m2, 2 - reaktivna boja (va prajmer) 0,160 kg/m , - antikorozivna boja (osnovno bojenje) 0,265 kg/m2, -alkidna boja (pokrivno bojenje) 2 0,295 kg/m i - razrediva za pranje alata 0,015 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 3,5 do 4,0 m 2 limarskih elemenata. B O J E N J E STAROG METALNOG N A M E T A J A LAK-BOJAMA Korodirana mesta na starom nametaju izbrusiti brusnim papirom za metal i ois 76
2

titi prainu. Nakon bruenja, celokupnu povrinu premazati benzinom (radi odmaivanja).

Oien nametaj obojiti osnovnom bo jom za metal (farbarskom etkom). Kada se osnovni premaz osui, povrinu presvu i uljanim kitom za metal. Kad se kit osui (posle 24 sata) izbrusiti nametaj vodootpornim brusnim papirom (fino bruenje). Izbruene povrine obojiti lak-bojom za nametaj (prvi put). Veliina i oblik far barske etke zavise od oblika nametaja. Boja se razmazuje sve dok se ravnomerno ne razlije (ne curi). Kada se prvi sloj osui (posle 1 - 2 dana), obojiti nametaj lak-bo jom (drugi p u t ) , isto kao i kod prvog bojenja.

Drugi put sc boji jedna celina (deo celine) bez prekida, da se ne bi poznavali nastavci. Kada se prekine sa radom, amba lau sa materijalom zatvoriti, a alat oprati (oistiti) razredivaem. Za bojenje starog metalnog nametaja potreban je sledei materijal:

- brusni papir za bruenje 0,015 tab/m2, - benzin za odmaivanje 0,050 kg/m2, -osnovna boja za premaz metala 2 0,100 kg/m , - uljani kit za metal za presvlaenje 0,120 kg/m2, - vodootporni brusni papir za fino bruenje 0,020 tab/m2, - lak-boja - za bojenje prvi put 0,150 kg/m2 - specijalna lak-boja za bojenje drugi put 1,85 kg/m^i - razrediva 0,150 kg/m". Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 4,50 m 2 starog metalnog nametaja.

BOJENJE S T A R E BRAVARIJE I LIMARIJE

SKIDANJE STARE BOJE STRUGANJEM I BRUENJEM Stara boja sa limarije i bravarije sc strue i brusi specijalnim granat-papirom (do me talne povrine). Za struganje boje sa jednostranih, rav nih i glatkih povrina potrebno jc 0,050 TAB/m 2 granat-brusnog papira. Za osmoasovno radno vreme jedan ra dnik (amater) moe skinuti oko 10 m 2 sta re boje. Za skidanje stare boje sa elinih roletni i radijatora potrebno je 0,080 lab/m 2 gra nat-brusnog papira, a za osmoasovno ra dno vreme moe se skinuti oko 8 m stare boje. Za skidanje stare boje sa profilisane bra varije potrebno je 0,120 tab/m 2 granatbrusnog papira, a za osmoasovno radno vreme jedan radnik moe skinuti oko 6,5 m stare boje. SKIDANJE STARE BOJE RASTVARANJEM OBOJENE METALNE POVRINE. Obojeni metal se premaze hemijskim sredstvom za omekavanje s t a r e boje (omckiva boje). Kada stara boja omek a skida se i isti specijalnim rastvaraima. Za skidamo stare boje omekivaem s jednostranih, ravnih i glatkih povrina po treban jc sledei materijal: 2 - omckiva bojo 0,600 kg/m i specijalni rastvara 0,100 kg/m 2 . Za osam sati jedan radnik (amater) na ovaj nain moe skinuti oko 10 m 2 s'are boje.
11

Za skidanje stare boje omekivaem sa elinih roletni, radijatora i cevi za radija tore potreban je sledei materijal: 2 - omckiva boje 0,800 kg/m oi - specijalni rastvara 0,100 kg/m". Za osam sati jedan radnik (amater) na ovaj nain moe skinuti oko 8 m 2 stare boje. Za skidanje stare boje na profilisanoj bravariji omekivaem potreban jc sledei materijal: - omckiva boje 0,950 kg/m" i - specijalni rastvara 0,120 kg/m2 Za osam sati jedan radnik (amater) mo e skinuti oko 6,5 m stare boje. BOJENJE G V O Z D E N I H VRATA, P R O Z O R A , P R E G R A D A I SL. S A KOJIH J E S K I N U T A S T A R A BOJA

Povrine elemenata izbruse sc brusnim papirom i oiste od praine. Zatim sc za tite od korodiranja i premazu sc uljanim minijumom (farbarskom etkom). Kada sc minijum osui, povrine se kitu ju i presvlae kitom za metal. Posle 24 sata izbruse se staklenim papirom (staklcnac). Izbruene i oi" :cnc povrine se prvi put boje uljanom bojom ili alkidnom bojom (farbarskom etkom). Boja se razmazuje unakrsno (uzdu i popreko) do potpunog razlivanja. Razlivena boja je glatka, a na neti sloj boje ima istu debljinu. Kada se P'-vi sloj osui ( 1 - 2 dana), boji se drugi put uljanom ili alkidnom bojom (postupak je slian kao i kod prvog bojenja). Za bojenje gvozdenih vrata, prozora i pregrada sa kojih je skinula stara boja po treban je sledei materijal:

- brusni papir /.a bruenje 0 050 tab/m", - uljani minijum za minizL anje 0,150 - ki: za metal za kitovanje i presvlaenje 0,200

- staklasti papir (slaklcnac) za 2 bruenje 0,010 TAB/m , - uljana ili alkidna boja za bojenje 2 (I i 11 put) 0,250 kg/m i - razrcdiva za razredivanje i pranje 2 alata 0,050 kg/m . Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 6,5 do 7 m 2 . Kada sc prekine sa radom, ambalau sa materijalom zatvoriti, a alat oprati razredivaem. Prilikom miniziranja posudu sa minijumom povremeno promcati radi homogenizacije. BOJENJE STARIH METALNIH P R O Z O R A , V R A T A I SL. P R E K O STARE BOJE Staru boju izbrusiti staklcnccm (brusni papir za metal) i oistiti od praine. Olju tena mesta sa kojih jc otpala stara boja minizirati uljanim minijumom. Oteena mesta koja su prethodno minizirana kitovati kitom za metal. Kada sc kit osui izbru siti s t a k l e n c c m - brusnim papirom za metal. Ovako sreenu bravariju obojiti ulja nom ili alkidnom bojom dva puta. Drugi put se boji kada je prvi sloj potpuno suv (posle jedan do dva dana). Boja sc iz po sude zahvata farbarskom etkom (flah e t k o m ) i razmazuje u n a k r s n o na bravarski element (uzdu i popreko) do potpunog razlivanja. Za bojenje starih metalnih prozora, vra ta, pregrada i si. uljanom ili alkidnom bo jom potreban jc sledei materijal: - staklenasti papir (staklcnac) za 2 bruenje 0,030 tab/m , - uljani minijum za popravke 0,040 kg/m2, - kit za metal - za kitovanjc oteenih mesta 0,060 kg/m2, uljana ili alkidna boja za bojenje 0,220 kg/m2 i - razrediva - za razredivanje i pranje alata 0,030 kg/m2. 78

Za osam sati jedan radnik moe obojiti 2 oko 7,00 m . BOJENJE STARE LIMARIJE SA KOJE JE SKINUTA STARA BOJA

Korodirana limarija sc dobro izbrusi brusnim papirom i oisti etkom od prai ne. Oiena limarija se premaze uljanim minijumom (farbarskom etkom).

P r e poetka miniziranja i povremeno tokom rada minijum promeati. Kada sc minijum osui, limarija se boji uljanom ili alkidnom bojom (prvi put). Boja sc iz po sude farbarskom etkom (flah-etka) na nosi na lim i razmazuje unakrsno (uzdu i popreko) radi boljeg razlivanja.

Drugi put se boji uljanom ili alkalnom bojom kada sc prvi sloj osuio (nakon je dnog do dva dana). Drugi sloj se nanosi isto kao i prvi sloj. Kada se prekine sa radom, ambalau sa materijalom zatvoriti, a alat oprati uljanim razredivaem. Za bojenje stare limarije sa koje je ski nuta stara boja potreban je sledei ma terijal: 2 - brusni papir - za bruenje 0,020 tab/m , uljani minijum - za miniziranje 0,200 kg/m2, - uljana ili alkidna boja za bojenje (dva puta) 0,250 kg/m2 i - razrediva - razredivanje i pranje 2 alata 0,030 kg/m . Za osam satijedan radnik moe obojiti oko 8 do 8.5 m . BOJENJE STARE LIMARIJE PREKO STARE BOJE Stara limarija se izbrusi staklastim papi rom ( s t a k l c n a c ) i oistiti e t k o m od praine.

Mesta sa kojih jc otpala stara boja miniziraju sc uljanim minijumom. Pokrivno bojenje (prvi put) vri se ulja nom ili alkidnom bojom. Boja sc nanosi pljosnatom farbarskom etkom (flax-etka) iz posude na limenu povrinu i razma zuje. Kada se prvi sloj osuio (posle jednog do dva dana) vri se bojenje uljanom ili alkidnom bojom istim postupkom. Za bojenje stare limarije preko stare boje potreban je sledei materijal: - staklasti papir (staklcnac) 0,020 tab/m2, - uljani minijum 0,040 kg/m2, - uljana ili alkidna boja 0,220 kg/m2 i - uljani razrediva 0,030 kg/m2. Za osam sati j e d a n radnik moe obojiti oko 10 do 11 m" stare limarije preko stare boje. B O J E N J E N O V I H RADIJATORA, CEVI I U R E A J A C E N T R A L N O G GREJANJA Radijatori se proizvode od livenog gvo zda i od elinog lima. Kupljeni radijatori mogu bili zamaeni od ulja ili zaprljani bitumenom ili drugim materijalom. Pre ugradnje, radijatore treba odmastiti odgo varajuim razredivaem ili benzinom.

Radijatori sc od korozije mogu istiti mehanikim putem (korund-papirom i e linim etkama) i hemijskim putem (kise linama) BOJENJE RADIJATORA OD LIVENOG G V O Z D A I ELINOG LIMA Posle izvedenih radova instalacije cen tralnog grejanja i izvrene hladne probe, ispusti sc voda iz instalacije i radijatori (grejna tela) demontiraju. Radijatori sc boje u zagrejanoj prostori ji, posle izvedenih molerskih i tapetarskih radova, da bi se mogla obraditi povrina zida iza radijatora. Radijatori se istruu elinim etkama (ako je potrebno) i bruse staklenim bru snim papirom (staklenac). Korodivni ot paci i praina odstranjuju sc etkom-pajalicom. Oieni radijatori premazuju se osnovnom (temeljnom) bo jom - osnovno bojenje pomou specijalnih etki za bojenje radijatora (etke sa povi jenom krivom drkom). Kada se osnovna boja osui (obino posle 24 sata) radijatori sc boje lak-bojom (prvi put). Radijator sc

SI. ZJ8 Bojenje radijatora, a bruenje radijatora staklenim brusnim papirom (staklenac), b ienje radijatoru od prljavtine elinom etkom i krpom ili etkom pajalicom, c osnovno bojenje radijatora lak bojom prvi i drugi put et kom sa povijenom drkom

79

postavi na dva podmetaa (daice) tako da gornja strana radijatora ("glava radija tora") stoji na podmetaima. etkom za bojenje nanosi se lak boja na donju stranu (donja sirana namonliranog radijatora) i razmazuje po celoj povrini (donja strana, bone strane, lice i nalije radijatora). Za tim se radijator okrene, postavi na daice i boji gornja strana ("glava radijatora"). Ovakav nain postavljanja radijatora je neophodan da radijator lak-boja ne bi cu rila i stvarala kapljice na donjoj strani ra dijatora. Kada sc radijator lak-boja osui (posle jedan do dva dana) radijator se drugi put boji radijator-lak bojom (zavrno bojenje). Radijator lak-boja jc bela, a moemo je po elji tonirati radijator lak-bojom za toniranjc ("tecopal lak" istog je sastava kao radijator-lak, a moe se nabaviti u pakovanjima od 250 g). Radijalor-lak-boja se raz r e d u j e s p e c i j a l n i m r a z r e d i v a e m ili terpentinom. Radijator lak-boja moe izdrati tempe raturu do 1S0C a da nc promeni boju. Kada se prekine sa radom, ambalau sa materijalom dobro zatvoriti, a alat oprati razredivaem. Za bojenje novih radijatora od livenog gvozda i elinog lima potreban je sledei materijal: - staklasti papir (slaklcnac) 0,020 tab/m , 2 - osnovna boja 0,130 kg/m , - radijator lak-boja za dvostruko bojenje 0,200 kg/m2 i - specijalni razrcdiva 0,060 kg/m . Za osam sati jedan radnik (amater) mo e obojiti o k o 12 do 15 m . N a p o m e n a : Radijatori sc na velikim gradilitima mogu bojiti pricanjem pomo u kompresora, utapanjem radijatora u li mena korita napunjena radijator lak-bojom i specijalnim vunenim valjcima sa kiivom ruicom. 80
2

BOJENJE G V O Z D E N I H CEVI CENTRALNOG GREJANJA I DRAA RADIJATORA

Gvozdene cevi izbrusiti staklastim bru snim papirom (odstraniti idu, malter, kre, kit i boju) i etkom oistiti od praine. Oiene cevi premazati osnovnom (te meljnom) bojom (koristiti manje pljosnate radijalor-clkc). Kada sc osnovni sloj, bo ja osui, cevi obojiti radijator lak bojom po istom postupku kao i radijatore. Kada sc prvi sloj potpuno osui (posle jedan do dva dana) cevi sc boje drugi put radijator lak bojom.

Za bojenje gvozdenih cevi centralnog grejanja i draa radijatora potreban jc sledei materijal: -staklasti brusni papir (staklenacj 0,020 tab/m2, - osnovna boja 0,130 kg/m", - radijator lak boja - dvost. bojenje 0,220 kg/m2 i - razrcdiva 0,050 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik (amater) mo e obojiti oko 5 do 5,50 m . BOJENJE IZOLIRANE POVRINE NA CEVIMA

Izolirane povrine na cevima centralnog grejanja izbruse se staklastim brusnim pa pirom (staklenac) i oiste od praine. Oi ene povrine impregniu sc premazom polufirnajzom. Kada sc impregnacija osui i penetrira za podlogu, obojiti cevi (prvi put) specijalnom izolacionom bojom. Izola iona boja nanosi sc farbarskom etkom. Pu. poelka rada. a povremeno i tokom i ada izolacionu boju promeati. Kada se prvi sloj osui cevi se boje izolacionom bojom (bojenje drugi put;. Boja se farbar-

skom etkom razmazuje uzdu i popreko da bi se razlila i dobro pokrila povrinu. Kada se prekine sa radom, ambalau sa materijalom zatvoriti, a alat oprati razredivaem. Za bojenje povrine izolacije na ccvima centralnog grejanja potreban je sledei materijal: -staklasti brusni papir (staklenac) 0,010 tab/m2, - polul'irnajz za impregnaciju 0,095 kg/m". - izolaciona boja - za bojenje I i II put 0,200 kg/m2 i - razrediva za razredivanje i pranje alata 0,050 kg/m2. Za osam sati jedan radnik (amater) mo e obojiti oko 9,50 do 10 m 2 . R A Z N I F A R B A R S K I RADOVI LAKIRANJE PARKETA BEZBOJNIM DVOKOMPONENTNIM LAKOM Prc lakiranja, novopostavljcni parket (klasini, lamclni, ornament-parket i spe cijalni parket) se obavezno hobluje (stru e) mainom za hoblovanjc parketa dva puta. Prvo hoblovanjc parketa vri se krupno-zrnim korund papirom oznake br. 40 - 60, a drugo hoblovanjc sitnozrnim ko rund papirom oznake br. 80 - 120. Ostrug a n a p o v r i n a d e t a l j n o s e oisti o d najsitnije praine etkom za parket, jo bolje usisivaem. Oieni parket se lakira tri puta dvokomponentnim lakom (kom p o n e n t a "A" - lak, k o m p o n e n t a "B" ovriva). K o m p o n e n t e "A" i "B" meaju sc u razmeri 1:1, a priprema sc koliina kojac sc utroiti u roku od 4 do 8 sati. K o m p o n e n t e se mogu nabaviti u prodavnicama boja i bikova samo kao garnitu ra (jedan dco laka i jedan deo ovrivaa).
81

SI.

219 Detalj lakiranja klasinog parketa dvokompo nentnim parket-lakom

u bocama od 1 litra ili limenim pocinkovanim kantama (vea pakovanja). Lak se na parket premazuje ravnim pravougaonim gustim etkama, a poinje sc lakirati od najudaljenije take od ulaznih vrata u prostoriju prema vratima. U lakira nu prostoriju se ne srne ulaziti 24 sata, dok sc lak potpuno ne osui. Prostorija koja sc lakira mora biti prazna. Sledei sloj laka nanosi sc na prethodni kada jc on p o t p u n o suv (posle 24 sata). Kada se prekine sa radom ambalau sa materijalom dobro zatvoriti. Tokom laki ranja prostorije obavezno provetravati jer lak brzo isparava, pa moe doi do eksplo zije i trovanja radnika, pogotovu ako se lakira velika povrina.

Za 8 sati jedan radnik moe izlakirali (jedan sloj) oko 60 do 75 m . Za struganje parketa mainom i lakira nje bezbojnim dvokomponentnim lakom potreban je sledei materijal i energija: - brusni papir N 40 - 60 - brusni papir N 80 - 12- elektrina energija - lak-komponcnta "A" - ovriva komponenta "B"
2 2

0,02 m /m , 0,02 m 2 /m 2 0,33 kw/m , 0,150 l/m2, 0,150 l/m2 i

- razrcdiva za pranje alata 0,030 kg/m 2. Jedan radnik moe kompletno izlakirati 2 (tri puta) od 20 do 25 m . M E R E N J E I NAIN OBRAUNA RADOVA Merenje i obraun se vri po m ili ko madu. Za novogradnju, adaptacije i odra vanje uzima se mera na licu mesta. Za radove koji se obraunavaju po ko madu sa naznaenim dimenzijama, odstu panje 5 cm od jedne merc navedene u tehnikom opisu ne uzima se u obzir. Za vea odstupanja, makar ijedne dimenzije, tolerancija se ne uzima u obzir i obraun se menja procentualno u odnosu na pra menu obraene povrine. Radovi u prostorijama sa stepenastim ili kosim podom, sa neravnim kosim plafo nom ili svodom (prostori stepenita, dvo rana i si.) i radovi u prostorijama viim od 4 m obraunavaju se posebno. Takvi rado vi treba da budu u tehnikom opisu pose bno navedeni. Za merenje otvora (vrata, prozori, plakari i si.) uzima se arhitektonska svetla mera (od maltera do maltera). NAIN UZIMANJA MERA I OBRAUNAVANJE Bojenje graevinske stolarije Graevinska stolarija (kao to su: pro zori, vrata, pregradni zidovi, obloena po dnoja, ugraeni ormari i drugi elementi 2 standardne izrade) obraunava se po m ili po komadu prema, tehnikom opisu i pla novima.
P r o z o r i sastavljenih ili rastavljenih

a) Dvostruki prozori i prozori krilo na krilo se mere sa unutranje strane zgrade, od maltera do maltera: irina x visina x koeficijent 2,90; u izraunatoj povrini uraunat jc doprozornik dubine do 15 cm i prozorska daska dubine do 15 cm. b) Jednostruki prozori - se mere sa unu tranje strane, kao i dvostruki, s tim to sc irina x visina mnoi koeficijentom 1,60; u ovu povrinu uraunat jc doprozornik du bine do 8 cm i prozorska daska dubine do 8 cm. c) Razlika povrine iznad 15 cm dubine doprozornika i prozorske daske dvostru kih prozora, kao i razlika povrine iznad 8 cm dubine doprozornika i prozorske daske jednostrukih prozora, obraunava se pre ma obojenoj povrini. d) Jednostruki prozori bez doprozorni ka mere sc tako to sc irina pomnoi visi nom i koeficijentom 1,45. e) Prozori graeni sa polukrunim gor njim clom i kruni prozori obraunavaju se prema stvarnoj vertikalnoj povrini.
Preke na k r i l i m a p r o z o r a i preke na

d o p r o z o r n i k u (stupci i srednjaci), ako se nalaze u jednom pravcu, bilo vodoravnom ili uspravnom na celoj irini ili visini pro zora, obraunavaju se na sledei nain: - za dvostruke prozore sa prekama na spoljnim i unutarnjim krilima dodaje se za svaku preku na spoljnim i unutranjim krilima po 5% na ve izraunatu vertikal nu povrinu, bez uveanja koeficijenta;

- za dvostruke prozore sa prekama sa mo na spoljnim ili samo na unutranjim krilima dodaje se za svaku preku 5% na izraunatu povrinu, bez koeficijenta;

- za jednostruke prozore dodaje se za svaku preku 5% na izraunatu povrinu, bez koeficijenta; - stupci i srednjaci na jednostrukim i dvostrukim prozorima obraunavaju se ta82

k r i l a , bez obzira na gradu, broj i sistem krila:

ko to se dodaje 5% na izraunatu povri nu, bez koeficijenta; - za iroke prozore u kojima sc nalaze uspravni nepokretni stupci na razmaku od 120 cm i vie, ne dodaje sc za takve stupce nikakav procenat, jer se oni nalaze u obra unatoj povrini sa koeficijentom; - ako se preka nalazi samo u jednom delu prozora, procenat sc obraunava sa mo za taj deo, i - oplate, opavi, parapeti i kutije za roletne obraunavaju se prema obojenoj povrini.
V r a t a puna, glatka i sa do dve i s p u n e :

a) Jednostruka puna vrata mere se i obraunavaju od maltcra do maltera sa obe strane - irina x visina x 2, i toj povrini sc dodaje unutranja povrina dovratnika ili postave. b) Dvostruka puna vrata mere se i obra unavaju od maltera do maltera, posebno spoljna, a posebno unutranja strana i zbir tih povrina dovratnika ili postave. c) Puna vrata sa vie od dve ispune ili sa rebrastom oplatom merc se kao i u pret hodnim sluajevima, s tim to se dodaje procenat za poveanu povrinu, i to: - za vrata sa jednostavnim ispunama za svaku dalju ispunu (iznad dve ispune) na izraunatu povrinu dodaje se 5%; - za vrata sa rebrastom oplatom ili re brastom ispunom na izraunatu povrinu dodaje se 2 5 % od rebraste povrine. Izraunatoj povrini vrata dodaje se povrina debljine vrata.
Z a s t a k l j e n a v r a t a ije p u n o podnoje ne p r e l a z i v i s i n u od 25 em:

b) Dvostruka zastakljena vrata merc se od kraja do kraja obojene povrine i obra unavaju sc mnoenjem jedne vertikalne povrine koeficijentom 3,0 (irina x visina x 3,00). T o m e se dodaje unutranja povri na dovratnika ili postave. c) Vrata delom zastakljena a delom pu na, mere se tako da se zastakljeni deo obraunava kao zastakljena vrata, a puni deo kao puna vrata. Puni deo meri se do prvog ruba stakla. d) Vrata koje imaju zastakljeni deo po vrine stakla manje od 0,1 m 2 po obojenoj strani, obraunavaju se kao puna vrata. e) Vrata sa polukrunim gornjim delom merc se i obraunavaju kao i u prethodnim sluajevima f) Preke na zastakljenim vratima obra unavaju sc na isti nain kao i kod prozora, s tim to sc odnosni procenat za preku dodaje samo na povrinu zastakljenog dela.
P r e g r a d n i z i d o v i mere se i obraunava ju na sledei nain:

a) Pregradni zidovi sa punom glatkom oplatom ili sa jednostavnim ispunama kao puna vrata. b) Zastakljeni pregradni zidovi na isti nain kao zastakljena vrata.

c) Preke na zastakljenim pregradnim zidovima na isti nain kao i kod prozora, s tim to se odnosni procenat za preku do daje samo na povrinu zastakljenog dela.
sledei nain:

D r v e n i kapei mere se i o b r a u n a v a j u na

a) Jednostruka zastakljena vrata merc se od kraja do kraja obojene povrine i obraunavaju sc mnoenjem jedne verti kalne povrine sa koeficijentom 1,5 (irina x visina x 1,5). Dobijenoj povrini se doda je u n u t r a n j a povrina d o v r a t n i k a ili postave.

a) Puni i glatko obraeni drveni kapci, od kraja do kraja obojene povrine - irina x visina x 2, osnosno za svaku obojenu siranu x 1.

b) Drveni kapci sa ugraenim - pomo nim ili ukruenim daicama (lamelama) - aluzijc i zavojni kapci (eslinger roletne), od kraja do kraja obojene strane - irina x

visina x 3 - za obc strane, odnosno za svaku obojenu stranu x 1,5.

D r v e n e oplate, obloge ( l a m p e r i j a ) , podgledi, podovi i s i . mere se i obraunavaju na sledei nain:

veliine preko 0,1 m obraunavaju sa ko eficijentom 0,75 za svaku obojenu stranu. Bojenje graevinske bravarije Metalna vrata, prozori, pregradni zidovi i drugi e l e m e n t i graevinske bravarije standardne izrade obraunavaju sc po m 2 ili po komadu prema tehnikom opisu i planovima.

- Oplate i obloge zidova, plafona i si. u projekciji po m . - Za sve glatko obraene povrine uzima sc irina x visina x 1 ili irina x duina x 1. - Za rebraste ili grubo obraene povri ne primenjuje se koeficijent 1,25. - Kosi plafoni, podgledi, oplate, krovni ispusti (strehe), zabatne oplate i si. - prema poloaju kao glatke ili rebraste povrine. - Plafonske grede, zidne i podne letve, ograde, reetke, plotovi od letava i razma knutih dasaka, stubovi i si. - prema oboje noj povrini po m 2 , s tim da se na povrinu dodaje 2 5 % . - Drveni podovi ( b r o d s k i p o d , pod od obinih dasaka i si.) - po m , s tim da se povrina ispod pei i si. do 0,75 m ne odbija, a povrina pragova, podnonih le tvica i si. dodaje se povrini poda. - Parket (hrastov, bukov, jasenov i si.) po m 2 , s tim to se povrina ispod pei i slino do 0,45 m 2 ne odbija, a povrina pragova, podnonih letvica i slino dodaje se po vrini poda.
D r v e n i nametaj standardne izrade m e r i se i obraunava na sledei nain:

M e t a l n a vrata a) Metalna jednostruka puna vrata glat ke oplate mere se od kraja do kraja oboje n e povrine (od m a l t e r a d o m a l t e r a ) unutar zgrade, (irina x visina x 1) za svaku obojenu stranu. T o m e se dodaje unutra nja obojena povrina dovralnika i spoljna povrina okvira vrata.

b) Metalna jednostruka puna vrata sa rebrastom oplatom ili rebrastim ispunama mere sc kao i puna glatko obraena vrata, s tim to se za rebrastu povrinu dodaje 2 5 % od rebraste povrine za svaku oboje nu stranu.

- Nametaj punih i glatko obraenih povrina, prema obraenoj povrini - po m 2 ili komadu. - Nametaj punih i jednostavno profilisanih povrina, po komadu ili po m 2 , za povrine koje se razvijanjem poveavaju za vie od 10% primenjuje se koeficijent 1,5. - Nametaj sa zastakljenim delovima ta ko to se zastakhcni delovi sa staklom ve liine do 0,1 m obraunavaju kao pune povrine, a zastakljeni delovi sa staklom 84

c) Metalna jednostruka zastakljena vra ta, ije puno podnoje nc prelazi visinu od 25 cm, mere sc od kraja obojene povrine i obraunavaju sa koeficijentom 1,5 za obe obojene strane (ili 0,75 za svaku obojenu stranu). Tome se dodaje unutranja obo jena povrina dovratnika i spoljna povri na okvira vrata. d) Metalna jednostruka vrata, delom zastakljena, a delom puna, sa ispunom ili oplatom, obraunavaju se tako to se zas takljeni deo meri i obraunava kao zasta kljena vrata, a puni deo kao puna vrata, Puni deo vrata meri se od prvog ruba stakla.

e) Metalna vrata na kojima zastakljena 2 povrina nc prelazi 0,10 m po obojenoj strani, obraunavaju sc kao puna vrata. 1) Metalna vrata sa polukrunim gor njim delom obraunavaju se kao i vrata opisana u prethodnim stavkama, s tim to se visina vrata meri do najvie gornje gra nice polukruga. g) Preke na metalnim zastakljenim vra tima obraunavaju sc kao i kod drvenih zastakljenih vrata. Metalni pregradni zidovi a) Metalni pregradni zidovi sa punom oplatom ili ispunama mere se kao puna metalna vrata. b) Metalni pregradni zidovi, ije puno podnoje nc prelazi visinu od 25 cm, merc se i obraunavaju kao metalna zastakljena vrata. c) Metalni pregradni zidovi, delom zas takljeni, a delom puni, sa oplatom ili ispu nama, mere se i obraunavaju kao metalna vrata. d) Metalni pregradni zidovi na kojima zastakljena povrina ne prelazi 0,10 m po obojenoj strani obraunavaju sc kao puna vrata. c) Metalni pregradni zidovi sa polukru nim gornjim delom obraunavaju se kao odgovarajua metalna vrata. f) Preke na metalnim pregradnim zido vima obraunavaju sc kao i kod drvenih pregradnih zidova. Metalni prozori a) Metalni prozori jednostruki, standar dne izrade, mere se i obraunavaju kao i drveni jednostruki prozori. b) Metalni prozori jednostruki, izraeni od prozorskog profilisanog lima, sa vie 85

uspravnih i vodoravnih preki - fabriki prozori, mere se od kraja do kraja obojene povrine i obraunavaju sc koeficijentom 1,25 za svaku obojenu stranu ili se uzima irina x visina x 2,5 za obe obojene strane. Preke sc nc obraunavaju posebno. c) Metalni prozori dvostruki, standar dne izrade, mere se i obraunavaju kao drveni dvostruki prozori. d) Metalni prozori graeni sa polukru nim gornjim delom i kruni metalni pro zori mere sc i obraunavaju kao drveni polukruni i kruni prozori. c) Metalni kruni prozori merc se i obra unavaj u kao drveni kruni prozori. M e t a l n e ograde, reetke i eline roletne a) Metalne reetke i ograde, kao to su ograde stepenica, balkona, terasa, zemlji ta i dr. mere se po m 2 ili se obraunavaju po komadu - prema tehnikom opisu i pla novima. b) Metalne reetke i ograde jednostavne izrade, sa vodoravnim ili uspravnim ipkama, mere se kao jednostruka povrina (i rina x visina x 1 ili duina x visina x 1) za obe obojene strane (do 10 cm rastojanja sipki x 1,5 a preko 10 cm x 1). c) Metalne reetke i ograde jednostavne izrade, sa vodoravnim ili uspravnim ipkama i mestiminim ukrasnim elementima, merc se kao i prethodne, a obraunavaju se sa koeficijentom 3 za o b e o b o j e n e strane. d) Metalne reetke i ograde bogatije izrade, sa stilizovanim ukrasnim elementi ma, mere se kao i p r e t h o d n e i obraunava ju sa koeficijentom 3 (irina x visina x 3). e) Ograde od pletene ice sa okancima veliine do 4 cm mere se i obraunavaju kao trostruka povrina (irina x visina x 3).

f) Ograde od pletene ice sa okancima veim od 4 cm mere se i obraunavaju kao dvostruka povrina (irina x visina x 2). g) Reetke sklopive (karaste reetke), zavojite eline reetke, ventilacione re etke i sitni reetkasti elementi mere se i obraunavaju kao trostruka povrina (iri na x visina x 3). h) eline roletne (puni zavojiti kapci) mere sc prema veliini metalnog okvira (vodilice) i obraunavaju koeficijentom 1,5 (irina x visina x 1,5) za svaku obojenu stranu, odnosno koeficijentom 3 (irina x visina x 3) za obe obojene strane. elini cevovodi, vodilice i sitni predmeti a) elini cevovodi, rukohvati, ugaonici i si. m e r e se i obraunavaju prema povrini (duina x razvijena irina). Obraunavaju sc po m . b) Metalne vodilice i izbonice eslingerroletni i metalne poluge otvaraa-zatvaraa p r o z o r a (sistem v e n t u s i dr) obraunavaju se po m ili po m 2 , s tim da se cd 1 m rauna 0,1 m 2 . c) Za obiaun po komadu (za jedan otvor) u tehnikom opisu treba da bude navedena dimenzija vodilice, izboine i poluge. d) Spoljne povrine sanitarnih ureaja, kao to su: kade, olje, bojleri, vodokotlii i dr. obraunavaju se prema obojenoj pov rini ili po komadu. Bojenje limarije Delovi od lima mere se i obraunavaju na sledei nain: a) Krovni pokriva od ravnog lima - pre ma obojenoj povrini - po m 2 s tim to se 86

primenjuje obraunski kochcijent 1,25 za svaku obojenu siranu. b) Krovni lebovi, odvodne cevi i opavni limovi, prema obojenoj povrini - po m ili po m, uz naznaku razvijene irine cevi ili leba. Metalni delovi draa leba, kuka i si. obraunavaju se po komadu uz naznaku dimenzije. Bojenje radijatora i ureaja za centralno grejanje

Radijatori i ureaji centralnog grejanja mere se i obraunavaju na sledei nain: a) Radijatori od elinog lima ili livenog gvozda, prema zagrevnoj povrini na osno vu podataka proizvoaa za odnosnu kon strukciju ( t i p ) . Za konzole (nosae) i privrsnice dodaje se 5% na zagrevnu po vrinu radijatora. b) A k o nema p o d a t a k a o zagrevnoj povrini (koeficijentu zagrevne povrine), kao to jc kod starih radijatora, povrina sc obraunava tako to se irina i visina lan ka pomnoi sa 2 i sa brojem lanaka, pa se dobijenoj povrini dodaje 2 5 % za profilaciju (irina x visina lanka x 2 x broj lanka + 25%). Ventili, konzole i prikljunice obraunavaju se posebno po komadu. c) Cevi za centralno grejanje, izolacije cevovoda, pei, kotlovi, ekspanzione po sude, ventilacioni i klimatizacioni ureaj, pogonski ureaj, bojleri i si. obraunavaju se prema obojenoj povrini, s tim to se za prirubnice i zakovice dodaje 5%. Bojenje betonskih prozora i drugih betonskih i m a l t e r i s a n i h povrina

Betonski prozori standardne izrade me re se od kraja do kraja obojene povrine i obraunavaju po m 2 i to na sledei nain:

a) Betonski prozori veliine stakla do 2 0,10 m , obraunavaju se za povrinu: iri na x visina x koeficijent 2,5. b) Betonski prozori veliine stakla do 2 0,33 m , obraunavaju se za povrinu: iri na x visina x 2. c) Betonski prozori veliine stakla iznad 0,33 m 2 , obraunavaju se za povrinu: iri na x visina x 1,5. Bojenje glatko malterisanih, betonskih i drugih gletovanih povrina obraunava se po m 2 , i to na sledei nain: a) Bojenje na grubom malleru, nerav nom betonu i drugim neravnim povrina ma obraunava sc po m 2 uz dodatak 2 5 % .

b) Otvori na ovim povrinama veliine 2 do 1 m ne odbijaju se, a za vee otvore 2 odbija se razlika vea od 1 m . Obojena povrina ispada i udubina dodaje sc uku pnoj povrini. Bojenje u vie boja ili tonova

Kada se stolarija, bravarija, iverica, be ton, malter i si. boji u vie boja ili tonova, utroak radnog vremena, bez obzira na razlike u vrsti premaza ili tehniku obrade - ako to nije u tehnikom opisu posebno navedeno, poveava za svaki dalji ton ili boju za 10%.

87

POSUDA SA T E R P E N T I N O M

E T K E ZA IZVLAENJE LINIJA I RAD SA ABLONOM

SANDUK ZA E T K E

88

89

ETKE I ALATKE ZA IMITIRANJE ARA PRIRODNOG DRVETA I MERMERA

90

91

3
TAPETARSKI RADOVI

PREDNOSTI KORIENJA GOTOVIH PROIZVODA ZA OBLAGANJE ZIDNIH I PLAFONSKIH POVRINA Pod tapctarskim radovima podrazumcva se oblaganje zidnih i plafonskih povri na dekorativnim proizvodima, u vidu traka ili ploa - lepljenjem za podlogu, ili tkani nama - zatezanjem ("panovanjem"), bez lepljenja. Ovi radovi su jednostavni, pa ih moete sami obavljati. Primcnom ovih materijala moete postii iste ili bolje efekte nego bojenjem povrina. Da bi se stan odravao uredno, potre bno je obnoviti zidove i plafone svake e tvrte godine. Naravno, i promena nametaja, podnih obloga ili zavesa u sta nu su dovoljan razlog da se odluite za kupovinu novih tapeta i uz malo truda i spretnosti jednostavno obnovite stan. Ta pete moe postaviti svaki amater. Samostalno izvoenje ovih radova po red zadovoljstva donee i veliku utedu novca! Prednost tapeta u odnosu na boju (boja zahteva dobro poznavanje materijala, do bru pripremu podloge, posebne tehnolo ke p o s t u p k e nanoenja, odgovarajuu pripremu prostorije u kojoj se radi, kao i 93

strah da se nc postigne eljeni ton), je u tome to sc uzorak tapete moe odmah uporediti sa bojom podnih obloga, pre svlakama na nametaju, zavesama i nametajem, a mogu se postavljali u bilo koje godinje doba, ne mora se kupovati pose ban alat i materijal za zatitu poda i nametaja. IZBOR TAPETA P R E M A N A M E N I I VELIINI PROSTORIJE I NAMETAJA

U zavisnosti od oblika i veliine prosto rije pravilnim izborom tapela mogu se pos tii u s p e n e o p t i k e p r o m e n e , k r o z odgovarajuu boju, oblik, veliinu i pravac pruanja dekorativne obrade na tapeti. Na primer, prostoriju m o e m o optiki smanjiti ili poveati, uiniti je uom ili i rom, (si. 3.1a, b, c). Utisak toplog ili hladnog prostora posti e se pravilnim izborom boja tapeta. Pros torije vie osvetljene zahtevaju tamnije tonove tapeta, i obrnuto. Prilikom izbora tapeta treba voditi rau na da dekorativnost i bogatstvo boja na malom uzorku tapete izgleda dobro, a na velikoj povrini ne m o r a da ima iste Moe se nazvati arom, mustrom, dezenom.

manjim prostorijama lepiti t a p e t e sa ma lim arama da bi izgledale vee. MATERIJALI ZA TAPETARSKE RADOVE Materijali koji se koriste za izvoenje tapetarskih radova mogu biti: - materijali za pripremu podloge, - za oblaganje i - zavrnu obradu. MATERIJALI Z A P O D L O G U

Materijali koji sc koriste za obradu po dloge na koje se stavljaju tapete ne smeju biti podloni raspadanju, trulenju, nc sme ju menjati osobine ni podloge niti tapeta i ne smeju odavati bilo kakav miris. Moraju biti dovoljno vrsti, otporni prema insektima i gljivama, posedovati dobru prionljivost za lepilo i nc smeju na njega delovati tetno.

SI. 3.1 Razliiii naini primate tapeta za optiku korek ciju prostora: a tamniji plafon ini prostoriju niom ne go to jeste, b horizontalan pravac linije ini prostoriju irom, ali i niom, c vertikalne linije, ine prostoriju viom, ali manjom

cfektc.U prostoriji sa nametajem jednos tavnih linija i svctlih tonova, povrine zi dova mogu biti sa izraenijim arama. Izraenije are na tapetama mogu biti i u velikim prostorijama i u prostorijama sa dosta slobodnog prostora. Ako u sobi ima puno nametaja i slika ili su zavese i tepisi sa velikim arama, moraju se odabrati tapete sa manjim arama, dis kretnih tonova, a ponekad i jednobojne. U 94

Materijali za pripremu zidnih i platon skih povrina pre postavljanja tapeta su: - Mase za izravnanje, materijali koji se industrijski proizvode od odgovarajuih veziva i punila (emulzivni i disperzivni kit). - Papir za podlogu, koji mora biti lcpljiv i upijajui. tampani papir se ne srne upo trebljavati! - Izolacioni materijal, sintetikog pore kla, u vidu traka ili ploa, penaste struktu re, ujednaene debljine (tolerancija 0,2" mm), kasiran na podlogu ili ne. Predvia se kao termo-zvuni izolator. PODELA TAPETA PREMA VRSTI MATERIJALA

Za oblaganje zidnih i plafonskih povri na mogu se koristiti tapete od materijala razliitog porekla. Podela se moe izvriti

prema sastavu gornje povrine tapete, i to na nekoliko osnovnih grupa: - papirnate, - od sintetikih materijala (PVC), - tekstila, - na bazi drveta (pluta, furniri), - od metalnih folija, - foto-tapete (zidna slika). Ove grupe tapeta se mogu deliti na podgrupe, u zavisnosti od osnovnog mate rijala. Papirnate tapete Papirnate tapete se izrauju iskljuivo u vidu traka, irine od 40 do 70 cm, duina od 7 do 12 m. Uobiajene dimenzije papir nate trake su: irina 53 ili 56 cm (sa obe sirane po 1,5 cm za preklop ili odsecanje), duina 10,05 m. T a p e t e mogu biti: - jednoslojnc i - dvoslojne. T a p e t e mogu imati dekorativnu obradu ili imitaciju nekog prirodnog materijala. Papir od koga se tapete prave moe bili impregniran, tako da sc mogu istiti vla nim sunderom ili krpom. Dvoslojne papirnate tapete sc proizvo de sa plitkim ili visokim reljefom, obrada moe biti ornamentalna ili kao rustikalno malterska imitacija. T a p e t e sa plitkim re ljefom ("raufasa") se mogu naknadno bo jiti, nekoliko puta. (si. 3-2) Sintetike tapete Sintetike tapete se dobijaju nanoe njem P V C plastisola na papirnatu podlogu (irine 0.45-0.86 cm) ili ekspandiranjem* samog sintetikog materijala na odreenoj
57. 3.2 Papirnate tapete

* ekspandiranje - irenje materijala.

95

temperaturi uz dodavanje odreenih sas tojaka, stvarajui penastu strukturu mate rijala po elom preseku (debljine od 2.5-3 mm, irine 1.0 m).

Obrada vidne povrine postie se: - Sa plitkim reljefom, utiskivanjem me talnog graviranog valjka u topli P V C na nos, koji se nalazi na papirnatoj podlozi sa gumenim protivvaljkom. Prednost ovih ta peta jc u tome to sc gornji sloj moe skinuti, papirnata podloga ostaje na zidu preko koje sc moe postaviti nova tapeta (si. 3.3a).

- Sa izraenim visokim reljefom (visine nekoliko milimetara), zbog ega ih estu nazivaju i trodimenzionalnim tapetama. To su tapete penaste strukture od ekspan diranog PVC-a. Izrazito visok reljef daje tapeti prirodan izgled (si. 3.3b). - Sa slojem ekspandiranog PVC-a na odreenim mestima, ime se postie uspe na imitacija odreenih materijala, npr..

SI. 3.3 Sintetike trake, a na papirnatoj podlozi, b

znaste strukture po celoj povrini, c imitacija mozaika

96

keramikih ploica. O n e sc mogu koristiti za oblaganje zidova kuhinja i kupatila (sl.3.3c). Ova vrsta tapeta je trajno otporna na kidanje, postavlja se jednostavno i lako. Prednost ovih tapeta je to mogu pokriti i manje neravnine na podlozi. Tapeta ne puca ako lepak popusti ili se pojave prsline u malterskoj podlozi, jer jc dovoljno vrsta i istegljiva. Cisti sc vodom i deterdentom, 100% su perivc. Mogu delovati hladno, ali zadovoljavaju u funkcionalnom smislu.

Tekstilne tapete Tekstilne tapete se prave na sledei nain:

- Lepljenjcm tekstilnih niti, od priro dnog i vetakog vlakna na papirnu podlo gu. Niti mogu biti rasporeene tako da sc postignu vrlo razliiti efekti, razliitih su boja i nijansi (od cvetnih dezena do imita cije odreene vrste tkanja). Ove tapete se mogu postavljati na grublju podlogu i predstavljaju najprirodniju zidnu oblogu,

i p p i
i RT

f i f
i

f
Km

41

i i

i i

f\ l\

T 57. 3.-*- Tekstilne tapete: na podlozi (gore), dekorativni materijali (dole)

97

a slue i kao dobra zvuna i toplotna izo lacija. Odravaju se tee, praina se izvlai usisivaem, a peru se penom za tepihe. Skuplje su. (sl.3.4a). - Od platna, svile ili specijalnih vrsta lofova, razliitih dimenzija, bez podloge. Ovi se uglavnom materijali postavljaju bez lepljenja zatezanjem, p r e k o specijalnih traka, tako da je lako zameniti materijal bez oteenja podloge. Uglavnom sc ko riste za reprezentativne objekte, ali i u domainstvu. Dimenzije su znatno vee od uobiajenih tapetnih traka (si. 3.4.b). Tapete na bazi drveta Prirodni materijali koji se koriste za izra du tapeta su:

- furniri od plemenite vrste drveta i - pluta. Ove tapete su lepe zbog raznovrsnosti prirodne strukture i boje, zrae toplinom, stvaraju prijatan ambijent. Dobar su zvu ni i toplotni izolator, o t p o r n e na udare, truljenje i veoma su praktine za odra vanje. Proizvode se od: - drvenih furnira, dvoslojnc su; gornji sloj jc od tankih furnirskih listova drveta, nalcpljcn na podlogu od platna ili hartije (si. 3.5a). - presovane plute, koja je specijalno izraena za ovu namenu; mogu sc koristiti iste ili razliite veliine granulata plute sa odgovarajuim vezivnim sredstvom.

SI. 3.5 Tapete na bazi drveta: od furnira (gore.

, tapetne trake (dole), e tapetne ploe (gore, desno)

98

T a p e t e mogu biti od najtamnijih (crna auto-ekspandirana pluta do najsvetlijih tonova. I vezivni materijal moe biti razli ite boje (si. 3.5b). Postoje dve vrste plulanih tapeta: - u vidu traka i - ploa. Plutane tapetne trake sc sastoje od pa pirnate podloge na koju jc nalepljcn sloj plute fine granulacije, dimenzija papirnate tapete. Pored plutanih tapeta u vidu traka, sve vie se koriste proizvodi od p l u t a n i h plo a. Dimenzije ploa su 30 x 30 cm ili 48 x 48 cm, debljine 3 - 5 mm ili 100 x 50 cm, debljine od 2-10 mm, pakovanjc jc l m 2 . Ivice ploa su ravne i glatke. Metalizirane tapete T a p e t e sa metaliziranom povrinom dcluju vrlo sveano i reprezentativno, ali osSI. 3.7 Foto - tapete

tavljaju hladan utisak. Ove tapete su dvoslojne, sa podlogom od papira na koju je kasirana metalna folija-aluminijumska. Teko su zapaljive i 100% perive (si. 3.6). Foto-tapete

Ovo su samoiepljivc tapete sa veoma razliitim motivima i velikim izborom di menzija. Osim za zidne povrine mogu se koristiti za oblaganje vrata ili delova name taja (si. 3.7). Sve vrste tapeta moraju biti o t p o r n e na svetlost, postojanih boja, ujednaenih dezena i tonova.

57. 3.6 Metalizirane tapete

Ekspandirani granulaj plute se dobija prenjem granulata plute na povienoj temperaturi. 99

PODELA TAPETA PREMA OBRADI GORNJE POVRINE

VRSTE LEPKA Lepak mora da obezbedi trajnu i vrstu vezu izmeu tapete i podloge. Ne srne da deluje tetno na podlogu i oblogu, mora biti bez neprijatnog mirisa. U zavisnosti od vrste tapete primenjuju se odgovarajua lepila (za papirnate tape te, sintetske, tekstilne itd.). Vrsta lepila jc direktno vezana sa teinom tapete, i mestom gde sc te t a p e t e postavljaju (zid, plafon). Lepila sc, uglavnom, proizvode: - od celuloznih derivata, pa pripadaju prirodnim sirovinama, ve pripremljena ili se rastvaraju u vodi prc upotrebe, - za postavljanje tapeta od plute koriste se hladna neoprenska (sintetikog pore kla), lepila koja se razreuju nitro-razredivaem. Prilikom rada sa lepkom na bazi organ skih rastvaraa zbog zapaljivosti lepila tre ba strogo potovati uputstvo proizvoaa i propise o zatitnim merama. Proizvoa uz lepilo prilae deklaraciju kojom potvruje da je lepilo pogodno za odgovarajuu n a m e n u , a deklaracija sadri: - tip lepka, - vrstu podloge na koju se lepi, - vrstu obloge koja se lepi, - vrstou na odlepljivanje, - otpornost na vodu i sredstva za ie nje, - vremensku postojanost, - utroak lepka po m 2 , - "otvoreno vreme"*.

Obrada gornjih povrina tapc-la, bez ob zira od kog su materijala, moe biti: - glatka, obrada koja jc primcnljiva za sve vrste materijala, - r e l j e f n a , tapete koje mogu imati plitak ili visok reljef, sa imitacijom neke vrste materijala (keramike ploice) ili tehnolo kog postupka (grubo malterisan zid). - mat, zavrna obrada tapetnih povrina koja je i najea, - s j a j n a obrada je karakteristina za sin tetike, metalne i foto-tapete. P O D E L A T A P E T A P R E M A BOJI Jednobojne tapete se proizvode bez izraene mustre, sa ili bez reljefa. - V i e b o j n e tapete su svetlih ili tamnih tonova i razliitih boja. - T a p e t e iji izgled podraava s t r u k t u r u p r i r o d n i h m a t e r i j a l a (drveta, opeke, kamena). PODELA TAPETA PREMA UZORKU - C v e t n i s t i l i z o v a n i uzorci su veoma es ti na tapetama. Postoje mali i veliki uzorci ili u kombinaciji jednih i drugih. - G e o m e t r i j s k i uzorci mogu biti, takode mali i veliki, r a z l i i t o g i n s p i r a t i v n o g porekla. - Tapeti sa uim i irim l i n i j a m a , na manjem ili veem razmaku. - S t i l s k i dezen iz prethodnih epoha. Uzorci mogu biti nepravilno ili pravilno rasporeeni u jednom ili oba pravca (si. 3.2, 3.3,3.4, 3.5, 3.6 i 3.7).

* Vremenski period (za koji tapet premazan lepkom treba da odstoji) od momenta nanoenja lepka na tapet d momenta postavljanja tapete.

ZAVRNI ELEMENTI Zavrni dekorativni elementi (si. 3-8) su: papirnate trake, sa utisnutim reljefom, jednobojne ili viebojne, nc smeju se ras tezati, irine 2.5 cm, duine 20 m, postav ljaju se lcpljenjem. - upletene, u vidu konopca, na bazi pri rodnih i vetakih vlakana, ukucavaju sc ili lepc. - lajsne od drveta, razliitih profilacija i irina od 1-2 cm, duine od 1-3 m, ukuca vaju sc malim ekscrima bez glave. U P U T S T V O ZA K U P O V I N U TAPETA Za izbor tapeta, moete koristiti knjige, sa uzorcima tapeta velikog formata, jer se na osnovu malog uzorka nc moe pouzda no izabrati tapeta. Bolji izbor moete izvriti ako je izloen vei deo rolne (si. 3.9), a najbolje jc ako moete kod kue isprobati i videti kako se tapete uklapaju u predvien prostor. OZNAAVANJE TAPETA
SI. 3.9 Veta povrina laki izbor tapete

Kada kupujete odreenu vrstu tapeta, u katalogu potraite proizvodne brojeve ta peta za koju ste se odluili. Moraju se poklapati sve oznake, osim internih kon trolnih, koje su uvek oznaene slovima (npr. B,H na si. 3.10). Na rolnama koje odaberete sve se oznake meusobno mo raju poklapati, ak i interne kontrolne oznake. Svaka rolna pored oznaenog broja za identifikaciju ima i druge oznake, pravac pruanja dezena, nain nastavljanja, ozna ku za otpornost na pranje, dodatnu ozna101

5B44?2> =
3 4 5

SI. 3.10 Kontrolne oznake tapeta. 1 i n t e r n e oznake, 2 oznake tapeta, 3 nastavljanje uzorka, 4 perive ta pete, 5 siner uzorka

ku koja obeleava nijansu boje itd. (si. 3.10).

Kvalitet vidne povrine tapete T a p e t e prema otpornosti na vodu mogu da se peru ili se ne smeju prati. Evropske standardizovane oznake za kvalitet su date sledeim simbolima: T a p e t e sa ovom oznakom su otp o r n e na vodu, ali ne na pranje, moete mokrim sunderom skidati jo vla an lepak, koji se zadrao na tapeti, bez straha da ete je otetiti. T a p e t e sa ovom oznakom se mo gu prati, ne samo kada sc skida lepak, ve se mogu prati manje zaprljane tapete. Peru se vlanim sunderom ili vla nom mekom krpom. T a p e t e sa ovom oznakom se mo gu prati sve dok su na zidu, bez obzira koliko su puta prane i koliko je godina prolo od njihovog postavljanja na zid. Ovim simbolom su oznaene ta p e t e koje su o t p o r n e na trljanje etkom pa jc mogue i otklanjanje masnih fleka. Najnovije dostignue u industriji tapeta su tapete koje se mogu suvim postupkom skidati, nije potrebno vlaenje. Razlikuju se dva naina skidanja: Simbol kojim je oznaen tapet 1 1 0 ije s e skidanje obavlja bez os^ tatka na zidu. T a p e t e kod kojih se skida samo gornji deo, a donji deo ostaje na zidu i ini podlogu za nove tape te. To su najee tapete na bazi sinteti kih materijala, tekstila ili metalnih folija. Sve vrste tapeta moraju biti o t p o r n e na svetlost, ali se i po tome razlikuju. Simbol oznaava da ove tapete nee pouteti pri normalnoj sunevoj svetlosti. T a p e t e ove kategorije su sa do brom otpornou na svetlost.

Suvi sloj lepka na tapeti. Pre y f\\-t postavljanja tapete na zid trc\ * ba prevui povrinu lepka vla nom krpom ili cele tapete provui kroz vodu. a potom ih direktno postavljati na zid.

Ova oznaka znai da se lepak nanosi samo na tapet, ne na podlogu.

Na poleini tapete nalazi se simbol koji odreuje pravac postavljanja, o d n o s n o smer uzorka. Strelica treba da bude usmerena prema plafonu. >|t Oznaka kod jednobojnih ta peta ili tapeta sa uzorkom ko^ I ji ne zahteva odreen pravac postavljanja. Mogu se postavljati alter nativno.

Na tapetama se esto nalaze crtei razli itih duina. Oni se moraju poklapati kada se postave dve trake jedna pored druge. Crte koji se ponavlja na tapeti nazivamo "raport" i prilikom kupovine morate voditi rauna o njegovoj duini. Prilikom kroje nja tapete bie gubitaka. Postoji vie simbola kojima se oznaava nastavljanje uzorka.

Nastavak uzorka je ravan. Svi uzorci su simetrino otisnuti i prilikom krojenja treba vo diti rauna da se poklapaju.

Nastavak uzorka sa pomica la njem. Prilikom krojenja ima I mnogo otpadaka, pa je potre bna vea koliina tapeta od povrine zida. ^ I

J e d n o s t a v n o nastavljanje I uzorka. Ove t a p e t e su najekonominije. Prilikom krojenja nc morate paziti na poklapanje uzorka, ve samo na duinu.

102

OBRAUN TAPETA Kada sc odluite za kupovinu tapeta morate znati koju vrstu tapeta elite, boju, dezen i potrebnu koliinu. Koliina se izraunava prema dimenzijama prostorije i dimenzijama tapeta. irine rolni su od 0.53 do 0.56 m, usvaja sc za obraun irina tapete priblino 0.50 m, duina rolni jc ista, bez obzira na irinu iznosi 10.05 m. Na svaki metar duine zida, ukljuujui nie i ispuste u zidu, potrebne su dve trake irine 0.50 m. Na primer, za prostoriju dimenzija 3.00 x 3.60, bez promena na zidu, obim jc 2 x 3.00 + 2 x 3.60 = 13.20 m. Broj potrebnih rolni traka za ovaj obim jc 13.20 x 2 = 26.40. Ovaj broj treba pomnoiti sa visinom prostorije, npr. 26.402 x 2.60 m = 68.64 m i podeliti sa duinom rolne 10.05 m, to daje ukupno 68.64 m : 10.05 = 6.8. Dobijeni broj predstavlja broj potrebnih rolni (moe se kupiti 7 rolni). Ako su povrine rolne dimenzija 0.56 x 10.05 = 5.628 m 2 , za predvienu prostori 2 ju bilo bi potrebno 5.628 m x 6.8 = 38.27 2 m tapeta. Za t a p e t e dimenzija 0.53 x 10.05 ukupna povrina rolne jc 5.326 m 2 .
Potreban broj rolni

Od dobijene povrine treba odbiti po vrinu prozora, vrata ili plakara. Meutim, potrebna koliina se uveava za 10%-15% radi ukrajanja za deo zida iznad vrata, is pod prozora ili za eventualne zamene ili popravke tapeta. Kako se ova dva rauna (potebna za odbijanje i dodavanje) esto izjednaavaju, moe sc zadrati ukupna koliina tapete bez korekcije.

Za obraun moete uzeti ukupnu kva draturu svih povrina za oblaganje, pode liti na pet, koliko iznosi priblino povrina jedne rolne, uveano za 10%, to daje ukupan broj rolni!

U tabeli jc dat priblian broj rolni irine 0.53 m i duine 10.05 m za razliite dimen zije prostorije; otvori nisu odbijeni.

Naravno, ovaj raun je dovoljan samo za jednobojne tapete prugaste ili sa sitnim dezenom. Ako jc dezen krupniji, prilikom rezanja otpada vie materijala, jer tapete moraju biti zalcpljcnc tako da se dezeni nalaze na istoj visini. U tom sluaju se ne srne jednostavno ei iz rolne, ve se mora voditi rauna o duini uzorka-"raporta", tada sc mora odbaciti manji ili vei deo tapeta.

Obim prostorije u m 2.10-2.35 6 10 12 15 18 20 24 3 5 6 8 9 10 12

Broj rolni za prostorije visine od 2.40-3.05 4 7 8 10 12 14 16 310-4.00 5 9 11 14 17 19 23

103

Sl.j.ll Alat za pripremu podloge, gladilica

u lopatica, b

ALAT I P R I B O R ZA IZVOENJE T A P E T A R S K I H RADOVA

S t o slui za seenje tapeta i nanoenje lepka. Sastoji sc od nogara i radne ploe (duine oko 3 m). irina stola - ploe je do 80 cm, ali mora biti najmanje za nekoliko sanlimetara vea od irine tapeta sa kojima sc radi. Visine je od 75 do 90 cm. Sto mora biti stabilan, radna povrina sc nc srne ugi bati pod pritiskom. Stolovi na rasklapanje su veoma pogodni za prenos. Gornja po vrina ploe jc iz delova povezanih arkama (si. 3.13a). Donji deo (nogare), su od tankih aluminijumskih cevi koje se mogu veoma lako sklopiti.

Ukoliko ne poscdujete tapctarski pri bor, moete koristiti dva sastavljena stola, makaze za krojenje, molcrsku etku i staru etku za odclo za pritiskivanjc tapeta. Na ravno, sa takvom opremom neete moi lako da obavite posao. Odgovarajui alat e, u mnogome, olakati posao. U neophodan alat i pribor za izvoenje tapetarskih radova spadaju:
L o p a t i c a ( p a h l a ) za skidanje starih

Pored gotovih tapetarskih stolova radne ploe se mogu izraditi od pancl-ploa de bljine 30 mm, duine vee bar za 5 cm od visine prostorije. Mogu posluiti i ravna sobna vrata.

p r e m a z a i ispunjavanje neravnina (si. 3.11a). G l a d i l i c a (glethobla) za izravnavanje zi dova za: nanoenje mase za izravnanjc na vee povrine (si. 3.11b).
P o s u d a od plastine mase za r a s t v a r a

M e t a r koji se koristi moe biti razliitog oblika; od drveta koji se sklapa - stolarski ili od nerdajueg elika koji sc mehani z m o m vraa u p r e d v i e n u kutiju (si. 3.13b).

Za seenje tapeta koristi se no, duine oko 50 cm, sa irokom otricom sa obe strane, ili no "skalpel" koji se sastoji od eline ine vodice i dela za seenje. M a k a z e su pogodne za lake i pravilno seenje i izrezivanje tapeta. Specijalan alat za seenje je sa krunim seivom "radlom" ili zupastim lenjirom (si. 3.13c).
e t k a za tapete je pljosnata, duine oko

nje lepka od sintetike mase, da jc nc bi lepak nagrizao, nc srne da ima metalnu drku (si. 3.12a). S i t o moe biti razliite konstrukcije i oblika. Mreasti deo obuhvata celo sito ili samo dno (si. 3.12b). etke za nanoenje lepka ("ajbne") su pravougaonog oblika. Najbolje su o n e ko je su napravljene od sintetike dlake. Do bro je da etka na drci ima privren komad lima, radi lakeg oslanjanja o ivicu kofe (si. 3.12c).

30 cm, irine 10 cm, nc previe tvrde i svetle dlake. Slui za pritiskivanjc tapeta. Umcsto etke i valjka moete upotrebiti istu kuhinjsku krpu (si. 3.14a).
(iimcni v a l j a k za potiskivanje lepka i

vazduha ispod tapeta, koristi sc naroito pri lepljcnju plastinih tapeta. Obino jc

SI. 3.12 Za pripremu i nanoenje lepka. a kofa, b silo, c etke

SI. 3.13 Pribor i alat za pripremu tapeta, a sto, b metar, c alat za seenje

od pune elastine gume, ne tako tvrde. Valjak za ivice je malog prenika, manje privren p r e k o viljuke na drci (si. ili vee irine a slui za pritiskanje preklo3.14b). pa ili spoja dve trake (si. 3.14c). 105

SI. 3.14 A l a t za postavljanje tapeta, a -

etke, b iri valjak, C valjak za ii'ice

Dvokrake lestve slue za stajanje prili kom lepljenja tapeta na zid ili tavanicu. Mogu sc koristiti sa niim nogarama preko kojih se postavlja daska (min 3 cm). Mogu sc koristiti i kune merdevine! Olovka za oznaavanje potrebne duine tapeta i elektro - odvija ("glimerica") za skidanje prekidaa i utinica spadaju u po moni pribor. U pomoni pribor spadaju i visak i kanap. Visak sc koristi za odreivanje vcrtikalnosti i sastoji se od kanapa duine oko 2.60 m, na ijem kraju je zavezan konusni me talni elemenat ili neki drugi tei predmet. K a n a p (sa malom koliinom zemljane boje - obino oker) koristi sc za obelcavanje horizontalnog i vertikalnog pravca. Od alata za teko skidanje tapeta, koristi se runa builica sa dodacima (si. 3.24 i 3.25).

SAVETI Z A P R I P R E M U P O D L O G E Da li e tapete biti dobro postavljene zavisi iskljuivo od pripremljene podloge. Bez obzira na kvalitet tapeta i lepotu dezena, loa podloga se ne moe pokriti!

Ako su stare papirnate tapete vrsto ve zane za podlogu, ouvane i glatke, na njih se mogu lepiti nove tapete. Spojevi ili pre klopi se moraju izbrusiti (si. 3.15).

Pre poetka postavljanja tapeta treba proveriti da li na zidu ima neravnina koje bi sc kasnije jako isticale. To moete pro veriti prinoenjem depne svetiljke, ako ima neravnina pojavie se senke na zidu (si. 3.16). Poeljno je da dve osobe postavljaju ta pete, jedna kroji i sec dok druga priprema zid. Prvo treba skinuti parketne lajsne i svaku obciciti brojevima kako bi ih po

SL 3.15 Priprema podloge za po stavljanje novih tapeta

57. 3.16 Depnom svcnljkom lako scproveravaju neravnine na zidu

5/.

3.17 Postavljanjem palidrvca tt otvor lake nalazite poloaj

zavretku lcpljenja lako vratili na svoje mesto. Treba skinuti i sve utine prekidae. Na mestima gde bi ponovo trebalo uku cati ekser ili postaviti vijak, u otvor se stavi palidrvce koje e probiti (si. 3.17) tapet. Ne treba koristiti eksere, jer mogu ostaviti mrlje od re. Pre nego to se pone sa postavljanjem tapeta, treba izravnati sva oteenja na zidu, rupe i pukotine. Podloga mora biti suva, vrsta, ista i ravna. Podloga na koju se postavljaju ta pete moe biti nova i stara.

NOVE

PODLOGE

Nove podloge (si. 3.18a, b, c, d) su: - malter, - beton, - gipsane ploe i - lake ploe na bazi drveta (iverice).

Malterske povrine u svome sastavu imaju peana zrna, koja su veoma otra, lako da svee omalterisani zidovi nisu do bra podloga za lepljenje tapeta. Ovakvu podlogu treba dobro izbrusiti brusnim pa pirom sitnog zrna, a po mogunosti i izgla diti smesom za gletovanje.

Savremena sredstva za premazivanje podloge omoguuju da se kasnije tapete skidaju lako.

SI. 3.18 Razliite \rste novih podloga, a malter, b beton, c gipsana, d na bazi drveta

107

Betonske povrine, za razliku od omaltcrisanih zidova, imaju vei broj rupica i neravnina koje treba popuniti gipsom. Ne o p h o d n o je izravnati zidove kad su grubi, masom za izravnanje (polifiksom, plastofilom) (si. 3.21). Gipsane ploe su veoma glatkih povri na, samo ih treba obraditi na meslu spoja i na uglovima. Iverica se lako oteti na ivicama, pa ta kva mesta, kao i spoj dve ploe, treba izrav nati masom za izravnanje. PODLOGA SA STARIM PREMAZIMA Ako su zidovi bili jednom ili vie puta bojeni posnim bojama, boju treba ukloniti ili pranjem ili struganjem, jer nee primiti lepilo. Kreda je vodoneotporan materijal, pa ne podnosi tapetno lepilo, u kontaktu sa njim poinje da bubri i odlepljuje se od zida. Za skidanje starih premaza zid treba navlaiti vodom i zidarskom lopaticom ostrugati sve slojeve (si. 3.19). Kada sc uklone stari premazi, zid se suvom etkom oisti, staklastim papirom izbrusi (si. 3.20) i meavinom gipsa i krea ili posebnom masom za izravnanje zatvore sve eventualne pukotine i rupice (si. 3.21) Ako je zid prethodno obraen "polikolor" ili masnom bojom, treba utvrditi da li se sloj boje dobro vezao za malter, da li sc ljuti boja ili otpada. Sve pukotine isei i popuniti. Posle ovih provera zidnu povri nu dobro oprati sapunicom, kako bi se uklonila prljavtina i masnoa, ili staklas tom hartijom (N000) celu povrinu izbru siti (si. 3.22). Pomou lepljive trake ("selotejpa") na jednostavan nain se moe proveriti isto a podloge. Ako na traci nakon odvajanja 108

SI. J. 20 bruenje podloge

SI. J.21 Nanoenje sloja za izravnanje

od zida ostanu sitne estice, podloga nije dovoljno ista.

kom za kosu i stvoriti izolacioni sloj, da bi se postavile nove tapete.

SAVETI ZA S K I D A N J E TAPETA

SI.

3.22 Popravka podloge

Savreno glatka podloga nije apsolutni zahtcv, posebno ne za plastine tapete. Sposobnost podloge da upije lepilo je takode znaajna, jer slaboupijajua podlo ga ne vee dobro lepilo pa sc tapete mogu odlepiti. Ako podloga previe upija ili je slabije vrstoe, dan prc lcpljcnja tapeta zid treba premazati razredenim lepkom, to olaka va postavljanje, jer se tapete lake pomcraju p o zidu t o k o m lepljenja. T a k o pripremljena podloga e obezbediti da sc ne odlcpljuju rubovi tapete. Za pretpremaz (prvo premazivanje lep kom) potrebno jc da se koliina od 200 g lepka rastvori u 8-10 1 vode.

O t e e n e t a p e t e ili t a p e t e koje nisu vrsto zalcpljcne mogu se skidati razliitim postupcima. Skidanje tapeta samo pomou vode i lopatice (pahle) jc teak posao, posebno ako sc skida vie slojeva tapeta.

Danas se mogu kupiti dodaci za bre rastvaranje lepka koji sc dodaju vodi.

Da bi se tapete lake skidale p r e t h o d n o ih treba orapaviti ianom etkom a zatim premazati otapalom. Sredstvo se nanosi sunderom ili etkom. Posle 10-20 minuta, u zavisnosti od vrste tapete, mogu se bez muke strugali lopaticom za struganje (si. 3.23).

UKLANJANJE MRLJA Na betonskim povrinama esto ostaju tragovi od premaza koji se koriste za pre mazivanje velikih povrina. Sa podloge sve masne mrlje treba otklo niti ili impregnisati jer se tapete mogu odlepiti ili masne mrlje mogu probiti kroz tapet. Da ne bi izbijala rda sa cevi u zidu, cevi treba izolovati lakom za izolaciju. Je dnostavno, povrinu mrlje poprskati la-

Ako su prethodno bile postavljene vodootpornc tapete, skidanje je tee. Povri nu morate orapaviti i izgrepsti pomou brusne ploe ili krune etke (si. 3.24). Za hrapavljenje debelih tapeta koristi se brusna ploa: laki:.', pritiskom brusiti odozdo nagore (si. 3.25), a zatim premazati otapa lom. Ako se na pojedinim mestima traka ne moe odlepiti, to mesto treba namoiti jo jednom, a zatim strugati lopaticom.

109

Ako sc tapete ne mogu orapaviti potre bno je odvojiti jedan deo gornjeg ruba i pumpicom za ulje prskati izmeu tapete i maltera. Takozvani suvi postupak skidanja starih tapeta jeste mogunost odvajanja gornjeg sloja od podloge, bez obzira na to kad je tapet zalcpljen.

vreme (od 20 minuta do nekoliko sati, 6-8 h). Koliina vode u kojoj se rastvara lepak zavisi od vrste i debljine tapeta. Ukoliko je potrebno, lepak procediti kroz sito, meajui etkom po situ. Lepak koji ostane posle tapetiranja mo e se uvati ogranieno vreme u zatvore noj posudi, najbolje u staklenom sudu.

PRIPREMA

LEPKA PRIPREMA TAPETA

Lepilo za postavljanje zidnih tapeta pri prema se neposredno pre upotrebe, na ravno to ponekada zavisi i od vrste lepka, pa je poeljno da se lepak pripremi dan ranije. Uputstvo proizvoaa za pripremu lep ka morate potovati! Lepak se priprema u emajliranoj posudi ili posudi od sintetike mase, nikako u posudi od pocinkovanog lima. Celulozna lepila rastvaraju se u hladnoj vodi. Ujedna eno dodavati lepak u vodu i polako i stal no meati. Kod spravljanja lepka mora se voditi rauna da rastvaranje u vodi bude to ravnomernije, sa to manje grudvica (nerastvorenog lepka). Prema uputstvu proizvoaa ostavimo da stoji potrebno 110

Prilikom oblaganja zidnih povrina u je dnoj prostoriji, mogu se upotrebiti samo one rolne na kojima su iste oznake (si. 3.27). Pre krojenja tapeta n e o p h o d n o jc uporediti nijanse na rolnama, i tek kada se

SI. 3.27 Provera oznaka

utvrdi da nema odstupanja moe sc otpo eti sa radom. Visinu prostorije treba proveriti na vie mesta, da se ustanovi najvea duina (si. 3.28). Treba vodili rauna da metar bude uspravno postavljen u odnosu na pod.

X m

Y/

MERENJE Tapeta mora biti nekoliko santimetara dua (5-10 cm) od visine izmeu poda i tavanice. D u i n a svake sledee t r a k e odreuje sc prema prvoj traci. Posebno se mora voditi rauna ako jc veliki dezen ("mustra"), da se uklopi (si. 3.29). SEENJE Na naznaenom mestu presaviti tapetu upravno na ivice, (poklopiti ivice), priti snuti snano prcvoj, a zatim presei noem (si. 3.30a, b), makazama ili specijalnim tapetarskim noem. Kada sc trake iz rolne seku, treba obelciti svaki svitak rednim brojem, kako bi sc tim redosledom tapete polagale na zid (si. 3.31).
SI. 3.29 Meri se na razvijenoj rolni

SI. 3.26 l'rovera visine prostorije

SI. 3.30 Priprema i seenje tapeta a prethodnu savijanje, h seenje noem

111

SI.

3.31

Obeleavanjenumcrisanje Iraka

SI. 3.32 Nanoenje lepka na traku

N A N O E N J E LEPILA Kada su sve trake iskrojene i poredane u blizini stola, lepak se nanosi na poleinu trake tapeta (jedna za drugom). Lepak sc nanosi ravnomerno, u tankom sloju, na celu povrinu m o l e r s k o m e t k o m (si. 3.32). Paljivo premazati rubove tapeta. PREKLAPANJE Traku sa lepkom presavite tako da se lice tapete nade i sa jedne i sa druge strane, i to 2/3 gornjeg dela trake i 1/3 donjeg dela (si. 3.33). OMEKAVANJE Da bi se tapete dobro zalepile lepak treba dovoljno da "odlei", odnosno da ta peta dobro upije lepilo i postane elastina. Teko je precizno odrediti koje jc vreme (5-10 min) potrebno da lepkom namazana tapeta odstoji. To se moe proveriti tako

to se vrh jednog ugla tapete presavije; ako se vrh vrati u prvobitan poloaj znai d a j e hartija jo uvek "ilava" i da je jo rano da se tapeta stavlja na zid. Mora se saekati da vrh t a p e t e (koji smo savili) o s t a n e savijen.

A. 7

3.33 Preklapanje premazane trake

112

POSTAVLJANJE TAPETA NA ZID T a p e t e treba postavljati pri normalnoj, sobnoj temperaturi (18-20 C) sa povolj nom vlanou vazduha. Promaja i visoke temperature nisu povoljne. Ako tapete lcpile zimi, prostorija ne treba da bude pre vie zagrejana. Pre nego se pone sa postavljanjem ta peta, mora sc proveriti da li jc zidna pov rina d o v o l j n o suva, t a k o to se na pogodno mesto povue linija masliljavom olovkom, ukoliko se ova crta u roku od 30 minuta nc rairi, znai da je zid dovoljno suv. ODREIVANJE VERTIKALNOSTI Zidovi nikada nisu p o t p u n o pravilni, pa treba odrediti i obeleiti poetak lepjjenja tapete. Sa lcpljcnjcm trake treba poeti na udaljenju od ugla bar za polovinu irine trake. Pomou viska i kanapa provuenog kroz oker u prahu odreujemo poetak lepljcnja prve tapete, ravnajui se prema us pravnoj liniji, a ostale prema prvoj traci. Polaganje tapeta uvek poinjemo od zi da koji sc nalazi levo od prozora (si. 3.34) ili levo od zida na kome je prozorski otvor.

SI. 3.35 Odreivanje vertikalnosti za pivu Iraku

Da nc bi traku odlcpljivali prc polaganja treba precizno odrediti vcrlikalnost za prvu traku (si. 3.34).

Ako sc upotrebi tapeta sa "irokim" dczenom, mora se voditi rauna o otvorima. Naime, u ovom sluaju, oblaganje zida na kojem sc nalazi otvor mora poeti od oso vine otvora (si. 3.35). LEPLJENJE TAPETA Navlaenu traku, paljivo prihvatiti i po peti sc na merdevine. Namcstiti gornju ivicu uz tavanicu, a bonu ivicu prema obelecnoj liniji. Kada se obe ivice tapeta po ravnaju i p o n e sa p o l a g a n j e m (dve treine) tapeta, pritisnuti gornju ivicu tra ke (si. 3.36), a zatim sredinu trake blago lupkati etkom odozgo nadole i od sredine prema krajevima (si. 3.38). Zatim, otpusti ti donji deo trake i ponoviti operaciju sa ostatkom tapetne trake (si. 3.37). Kada jc traka po celoj visini privrena, ponovo je treba lupkati etkom (nikako zatezati). Moe se blagim trljanjem mekim sunderom ili pamunom krpom, od sredi ne prema krajevima, istiskivati suvian le-

SI.

3.34 l'uauk postavljanja tapeta

113

pak ili zaostao vazduh (si. 3.38). Kad se na ovaj nain poloe dve, najvie tri trake, moraju se odmah oprati vodom (ako su pcrive) svi sastavi i ukloniti sav lepak koji se eventualno pojavio na vidnoj povrini tapeta).

O B R A D A IVICA Kada se postavi tapetna traka, ivica sc obraduje gumenim ili sintetikim valjkom.

Nc srne sc jako pritiskati, da jo neosueno lepilo ne bi iscurilo (si. 3.39). Reljefne tapete ne treba pritiskati valj kom na ivicama, da se ne bi otetile! Ako su podne lajsne skinute, t a p e t e sc lepc do p o d n e obloge. Ako nisu sklonjene letvice, tapeta treba d a j e pokrije za neko liko santimetara. Utisnuti tapetu izmeu zida i lajsne, vodei rauna da se tapeta ne oteti, i tako odrediti pravac po kome tre ba ei. Obino treba ei na 5-8 mm dalje od oznaene linije (si. 3.40 i si. 3.41).

114

SI.

3.40 Utiskivanje tapete

SI. 3.41 Seenje donje ivice

OBRADA OTVORA I R A Z V O D N I H KUTIJA

ne otvaraju, a mogu se nai kucanjem na zid (si. 3.42).

Tapctna traka sc izmeu tavanice i zida ukraja tako to se blagim pritiskivanjem prstima obelei ovaj spoj, pa skalpelom odsee viak tapete. Odlepljeni deo se za tim vrati na svoje mesto. Ako su poklopci razvodnih kutija u ravni zida, mogu se pokriti tapetom, jer se nikad

Cesto poklopci razvodnih kutija nisu u ravni sa zidom, pa ih treba skinuti, prekriti tapetom, pa ponovo vratiti na mesta (si. 3.43a, b).

Za preciznu obradu ivica na delu otvora moe se koristiti poseban pribor za ukrajanje tapete (si. 3.44).

5 7 . 3.43 Preklopa razvodnih kutija nisu u istoj ravni, a zasecanje ivica, b obaranje ivica

SI 3.42 Razvodne kutije u istoj ravni

115

ili vea koliina lepka. Tapetu treba raseci u obliku kista i krajeve ponovo zalepiti, ili probuiti iglom, ako je vazduh ispod tapete (si. 3.47). ZAVRNI ELEMENTI

Zbog smanjene visine prostorije deko rativni elementi se rede koriste (trake i lajsne). Trake i lajsne su razliite irine to zavisi od vrste materijala. Mogu se postav ljati neposredno ispod plafona ili u prosto rijama veih visina (si. 3.48).

POSTAVLJANJE TAPETA NA PLAFON

SI. 3.44 Pribor za obradu ivica tapeta

POPRAVKA OTEENIH MESTA Vlane tapete su osetljive na oteenja. Ukoliko ih treba popraviti; preko otee nog mesta postaviti komad tapete (ako su sa velikim u z o r k o m poklopiti ivice) i otrim noem isei vei deo nego to je onaj koji treba zameniti. Oba sloja odvojiti od zida, donji deo tapete odbaciti, a gornji zalepiti na oteeno mesto (si. 3.45a, b, c). Z a m e n u treba izvriti dok su tapete nove, da ne bi bilo razlike u boji. Kod reljefnih tapeta je lako popraviti oteenja. Tapeta je dvoslojna i posle premazivanja lepkom slojevi se lako odvajaju. Tanji gornji sloj se posle lepljenja ne primeuje (si. 3.46a, b). Prilikom postavljanja tapeta izmeu ta peta i zida, esto ostaje "zarobljen" vazduh

Ukoliko se odluite da ne bojite plafon, moete ga jednostavno obloiti tapetama. Za ovaj nain oblaganja morate traiti po mo ukuana i obezbediti neto iru i sta bilniju podlogu sa koje biste lepili tapete. POSTAVLJANJE TRAKA

Tapetne trake se postavljaju od obeleenog pravca linije na plafonu (si. 3.34). T a p e t e se pripremaju za oblaganje plafo na na isti nain kao i za oblaganje zida, samo to tapetno lepilo mora da bude gu e, zbog poloaja tapeta. Ukoliko nemate pomonika, moe posluiti etka sa duga kom drkom za pridravanje tapeta. Ivice se putaju preko zidova i treba ih obraditi paljivo (si. 3.49a, b). Problem postavljanja tapeta sa uzorkom na plafon jc isti kao i kod zidova. Treba izvriti probu poloaja tapete, pa ako osta je mala irina trake izvriti korekciju polo aja (si. 3.50). U zavisnosti od uzorka,

116

SI. 3.46 Popravka dvostojne lapeic. a odvajanje tapete, b postavljanje gornjeg sloja

s l

0 l k l a l l j a n j e

neravnine

117

o i o i o i o i o i o i o
i
SI. 3.48 Postavljanje ukrasnih lajsni Si 3.50 Proba prema uzorku tapete

osa zida ili plafona

ostatak tapete

)
SI 3.49 Postavljanje tapetnih traka na plafon, a pridravanje, ukoliko nema pomonika, h isecanje ivica po obodu prostorije

/
|^

\
pravilan raspored

korekcija moe da bude u dva pravca (po duini i po irini prostorije).

$L 3.51 Proverapoloaja tapete, a nepravilan, b pravilan

118

Ako ostane manja irina tapete, pomcranje tapete u odnosu na osu prostorije treba izvriti tako da imamo dva ostatka tapete sa ujednaenom irinom (si. 3.51a, b). POSTAVLJANJE TAPETNIH PLOA Postavljanje tapetnih, a i drugih platon skih dekorativnih ploa, moe se vriti na dva naina: - paralelno sa zidom i - pod uglom od 45.

57.

3.52 Mogui naCini postavljanja ploa, a paraki no sa zidom, b pod uglom od 45

SI. 3.53 Odreivanje sredita prostorije tankim konop cem. a sredite na mestu svetiljke, b poetak posta vljanja

Za poetak radova mora se odrediti sre dite prostorije sa neophodnim probama poloaja tapetnih ploa u oba pravca (si. 3.52a, b). Sredite jc najee, kod starijih objeka ta, na mestu planiranom za elektrini vod ili kuka na koju se kai svetiljka (si. 3.53a, b). Ploe treba ukrajati uz zid. Z a t o je ne o p h o d n o plou postaviti preko poslednjeg

reda. Preko ploe koju pomeramo pored zida obeleavamo duinu ukrajanja. Isecmo tapetu preko metalnog lenjira na tano obeleenom mestu i premaemo lepkom. D e o koji smo iskrojili odgovara nepokri venom mestu (si. 3.54a, b, c).

119

120

SKELE

Skele su pomona konstrukcija koja slu i za izvoenje radova u graevinarstvu na visinama veim o 2,5 m od poda ili tla. Koriste sc uglavnom za fasade i javne objekte (gde se nc moe raditi sa molcrskih merdevina).

VRSTE FASADNIII SKELA

- S k e l e od d r v e n i h s t u b o v a o b l o g preseka. - Skele od drvenih lestvica.

2 0 0 / 2 * mm

SI 4.1 Skele ud drvenih stubova. a presek, b izgled

121

- Skele od elinih cevi krunog preseka - cevaste skele. - Etane konzolne skele. - Zatitne skele. - V i s e e s k e l e ( k o r p e na elinim sajlama). - N e p o k r e t n e plafonske skele od eli nih cevi i drveta. - P o k r e t n e plafonske skele od elinih cevi. - Skele na nogarima. M A T E R I J A L I ZA S K E L E I IZVOENJE LAKE F A S A D N E SKELE OD DRVENIH STUBOVA Ove skele se prave od kvalitetne oble grade maksimalne visine do 30 m. Srednji prenik stubova za ovakve skele mora biti 18 cm. Najmanji prenik na tanjem kraju mora biti vei od 15 cm. Stubovi sc postav ljaju na razmaku od 2,5 - 3 m, zavisno od visine skele i optereenja. Spoljni stubovi nosioci ukopavaju se u zemlju od 0,8 do 1 m (si. 4.1) Stubovi se postavljaju tako da imaju blagi nagib pre ma objektu. irina radne platforme nc sme biti manja od 70 cm, a mora biti izraena od zravih dasaka debljine 48 mm, irine 250 - 300 mm. Radi stabilnosti skele, moraju se posta viti konici od skelskih dasaka debljine 24 mm, (upravno na fasadu) od gredica pre seka 11/13 cm. Drveni elementi (stubova i kosnika i dr.) se vezuju ekscrima. klanfama i karikama. S obzirom na vreme koje je potrebno za montau ovakve skele i cenu gradnje, ove skele su vrlo skupe i retko se upotre bljavaju. Za izvoenje lake fasadne skele od oblih stubova potreban je sledei materijal:

- tesana i obla grada 0,04 nr /m , 3 2 - strugana grada i daske 0,04 m /m , 2 -ekseri 0,10 kg/m , 2 - karbolinijum kg 0,10 kg/m . Za osam sati jedan radnik moe namontirati 10,5 m 2 skele m e r e n o ortogonalno po povrini fasade. Materijal se odnosi na

SKELE OD DRVENIH LESTVICA

Drvene lestvice su irine 80 cm. Najvea duina skele je od 12do 18m. Prcsckstuba lestvica mora biti vei od 80 cm , a prenik ne sme bili manji od 10 cm. Lestvice se izrauju od drveta prve klase. Skele od drvenih lestvica grade sc do visine od 18 m. Kod nastavljanja lestvica preklop mora bi ti vei od 1,5 m, a nastavci se vezuju na najmanje dva mesta elinim sponama po trebnog preseka. Najvei razmak kod les tvica je 3 m. Poto su skele vrlo uske, moraju se osi gurati od preturanja, tako to sc skele u vertikalnom i horizontalnom pravcu na svakih 4,5 m privruju za fasadni zid, a pri vrhu za krovnu konstrukciju. Prilikom montae skele lestvice se postavljaju na podmetae od dasaka debljine 48 mm. Ho rizontalne preage postavljaju se na ra zmaku od 2 m po visini, i to od gredica preseka 8x10 cm. Na sredini visine izmeu preaga lestve se uteu elinim zategama od elika 0 14 mm, koje sc zateu maticama sa podmeta ima (ajbnama). R a d n e platforme prave se od dasaka debljine 48 mm sa preklopom od 0,50 m, a zatitne ograde od dasaka su debljine 24 mm. U podunom smislu lest vice sc osiguravaju letvama postavljenim na razmaku od 3 m. Lestve ne dodiruju zid i postavljaju se na 20 cm od zida da bi omoguile nesmetan rad.

122

/A

A
\

300

300

SL 4.2 Skele od drvenih lcsivica. a presek, b izgled

Na lestvama sc postavlja jedna ili dve radne platforme, koje se po obavljenom poslu premetaju odozgo nadole. Potreban materijal za montau skele od gotovih drvenih lestvica jc: - lestve 0,04 m 3 /m 2 , 3 2 - strugana grada 0.04 m Im , - ekscri 0,02 kg/m i 2 - klanfe 0,20 kg/m . Za osam asova jedan radnik moe namontirati 10 m 2 skele, mereno ortogonalno na fasadi. SKELE OD ELINIH CEVI CEVNE SKELE Savremenc fasadne skele prave se od elinih elemenata (elinih cevi krunog preseka). Duina cevi je od 1,2 do 5 m.

Spoljni prenik cevi je 48,30 mm, a deblji na zida cevi 3,65 mm ili 3,50 mm. e l i n e cevi s e C.B.5021. prave po JUS-u

eline cevi i konstrukcija skele se po vezuju nastavcima (umecima) i spojnica ma. Nastavci, spojnice i ostali elementi za vezu izrauju se od vruih valjanih profila, a kvalitet elika mora da odgovara JUS-u C.B.3021.

Skele se na podlogu oslanjaju preko po dlonih ploa (papua-stopa) krunog ili kvadratnog preseka, debljine lima od 5 do 10 mm. a nalena povrina mora biti vea od 250 cm 2 . Za izradu radnog poda (plat forme) upotrebljavaju sc daske najmanjeg preseka 250 x 48 mm, ako su daske manje irine mora se poveati debljina daske, ta-

123

ko da jc otporni momcnat preseka vei od 67 c m . Podloga na koju sc montira skela mora biti vrsta i stabilna. Na podlogu se prvo postave talpe (drveni podmetai) debljine 4,8 cm, najmanje duine 130 cm, preko kojih sc postavljaju podlone ploe. Na podlone ploe se montiraju stubovi na rastojanju od 2 do 3 m, to zavisi od visine skele i optereenja. Razmak stubova moe biti i manji ako to statiki uslovi zahtevaju. Posle postav ljanja stubova postavljaju sc poduni nosa

i na razmaku od 2 m. Prvi red podunih nosaa postavlja se odmah iznad podlo nih ploa, na visini od 30 cm od podloge. Popreni nosai postavljaju se na razmaku od 2 m, oni nose radnu platformu i odra vaju irinu skele. U podunom smeru oba vezna su ukruenja dijagonalnim konicama od podnoja do vrha skele, pod uglom od 45. Na krajevima skele moraju se montirati dijagonale radi bonog ukruenja. Ako je duina skele vea, ukruenja se na odreenom razmaku postavljaju u polje. U krajevima gdc duvaju jaki vetrovi

SL 4.3 Izgled ipreseci cevne fasadne skele sa razmakom stubova 3 rn, lipa B i povrine 500 m2

124

Specifikacija potrebnog materijala za skelu sa razmakom stubova 3 m, povrine 500 m~, visine 22 m i duine 22,80 m.

Oznaka dela elementa

Oznaka elementa

Skela povrine 500 m Potreban broj elemenata 10 4 14 99 9 9 96 24 90 18 Duina komada (m) 5,20 3,30 3,30 1,20 2,50 3,00 5,00 3,30 4,00 2,00

2
Ukupna duina (m) 52,00 13,20 46,20 118.80 22,50 27,00 480.00 79,20 360,00 36,00 1234,90

Dijagonala ukruenja (dua) Dijagonala ukruenja (kraa) Bono ukruenje Nosai (krai) Nosai Konici Horizontale Horizontale (krae) Stubovi Slubovi (krai)

"1" "2" "3" "4" "5" "6" "10" "10a" "11" "11a"

Ukupno avnih cevi 0 48,3 mm, debljine zida cevi 3,65 mm Lestve za penjanje Kuke za vezivanje skele za zgradu Spojnice fiksne Spojnice obrtne Stope - postolja Umetak za nastavak cevi

"7"
"12" "13" "14" "15" "16"

10 36 449 76 18 176

1,85

Ukupna teina svih metalnih elemenata (cevi. spojnica, postolja, umetaka i kuka) iznosi 6162,90 kg.

moraju se uraditi i horizontalna ukruenja ispod radnih platformi. Da ne bi dolo do proturanja, fasadne skele se moraju ankerovati za objekat. Ra zmak izmeu ankera u horizontalnom i vertikalnom pravcu mora biti manji od 6 m. Iznad najvieg ankera slobodna visina skele ne srne biti vea od 3 m. Kada se montiraju fasadne cevaste skele visine do 25 m nije potreban statiki pro raun, treba sc samo pridravati uputstva proizvoaa skele u pogledu rasporeda i razmaka elemenata. Za montau cevastih skela veih visina od 25 m n e o p h o d n o je

uraditi projekat skele koji mora da sadri statiki proraun noseih elemenata, vrste materijala, njihov kvalitet, doputeno op tereenje, nain ankerovanja skele za objekt, nain oslanjanja skele na tlo, di menzije skele, raspored noseih elemena ta i ostale potrebne detalje. Za siguran i nesmetan rad fasadna skela mora da ispunjava i sledee n e o p h o d n e uslove: 1. irina fasadne skele ne sme biti manja od 80 cm. 2. Razmak izmeu fasadnog zida i ivice radne platforme ne sme biti vei od 20 cm.

125

PRESEK

A -A

SI. 4.4 Izgled i preseei cevne fasadne skele sa razmakom stubova 2,5 m, lipa A i povrine 100 m2

Ako je ovaj razmak vei onda se mora praviti ograda i sa unutranje strane skele. 3. Visina zatitne ograde ne sme biti nia od 100 cm. 4. Razmak elementa zatitne ograde ne sme biti vei od 35 cm. 5. U podnoju zatitne ograde mora se postaviti zatitna daska visine 20 cm. 6. Pod skele (radna platforma) mora biti postavljen po celoj irini skele i izraen od zdravih dasaka. 7. Fasadne skele na objektima pored prometnih saobraajnica moraju biti sa

spoljne strane po celoj povrini prekrivene prekrivaima (trska, juta i dr.).

8. Svaka elina skela mora biti uzcmljcna, osigurana od udara groma.

9. Pre predaje na upotrebu, ovlaeno struno lice mora izvriti pregled i prijem skele. Preklop dasaka d = 4 8 mm nc sme biti manji od 0,5 m.

Cevne fasadne skele nabavljaju se od proizvoaa (isporuioca) u kompletu, sa svim potrebnim metalnim elementima. Je dan komplet iznosi 500 m 2 fasadne skele, mereno od donje ivice stope do vrha skele (visina 22 m) i od osovine krajnjih vertikala

Specifikacija materijala za cevnu fasadnu skelu lipa "A" sa razmakom stubova od 2,50m,povrine 100 m', visine 10,00 m i (luine 10,00m. Skela povrine 500 m 2 Oznaka dola elementa Oznaka elementa Potreban broj elemenata (komada) 10 20 32 33 5 7 6 8 Duina komada ( m ) 2,00 4,00 5,00 1,20 3,00 4,00 3,20 2,20 Ukupna duina (m) 20,00 80,00 160,01) 39.60 15,00 28,00 19,20 17,60 379,40 "8" 4 6 10 180 32 36 2

Vertikalne nosee cevi (krae) Vertikalne nosee cevi (due) I Iorizontalne podune cevi i cevi ograde 1 Iorizontalnc poprene cevi i cevi ograde Cevi prednje dijagonale I'oprc.podu.kosnici i konici galerije Poprene dijagonale (konici za ukruenje) Konici na eonim stranama Ukupno cevi 0 48,3 x 3,5 mm

"1" "2" "3"

"4"
"5" "6" "7" "8"

Lestvice
Kuke za vezivanje skele Oslonci - stope (postolje) Krute spojnice (fiksne) Obrtne spojnice Umeci - nastavci Klju za montau 19-22

"9"
"10" "12" "13" "14" "15"

l Ikupna teina cevi i vezujuih elemenata iznosi 1960 kg.

(noseih stubova - duine 22,80 m). U pri logu je dat crte univerzalne eline cevne skele tipa "B" sa razmakom stubova (verti kalnih cevi) od 3 m povrine 500 m 2 . Sa 2 jednim kompletom od 500 m moe sc kompletno zaskeliti porodina stambena zgrada osnove 10 x 10 m visine; prizemlje + sprat i potkrovlje sa nadzitkom do 0,80 m (si. 4.3). Za fasadnu cevnu skelu povrine 500 m potrebno je drvene grade daska (fosne) oko 10-12 m 2 sledeih dimenzija: debljine 48 mm, irine 25()mm i duine 4000 mm. 127

Za vikend kuu osnove 7,00 x 6,50 m, prizemlje i potkrovlje (sa nadzitkom do 0,80 m), sa kalkanima i soklom visine od 0,30 do 0,90 m. zavisno od nagiba terena, potrebno je oko 200 m 2 skele da se zaskeli ceo objekat. Iz praktinih i ekonomskih razloga obino se zaskele dve susedne strane fasade za koje jc p o t r e b n o oko 100 m 2 fasadne skele. Tehnoloki jc izvodljivo, bez obzira kojim sc materijalom fasada obraduje, da se sa prvo zavrene strane fasade skela prenese na treu fasadnu stra nu, a druga na etvrtu. Na ovaj nain se sa

D E T A L J

A "

manje kvadrata fasadne skele uspeno i kvalitetno zavri ceo objekat. Ovakav na in montiranja, demontiranja i prenoenja skele, uglavnom se praklikujc. 2 Za fasadnu cevnu skelu povrine 100 m potrebno je drvene grade - daske (fosne) oko 2 do 2,50 m", sledeih dimenzija: de bljine 48 mm, irine 250 mm i duine 4000 mm. ETANE -KONZOLNE SKELE

SI. 4.5 Detalj "A" skele. 1 vertikalne misee cevi, 3 horizontalne cevi, 4 horizontalne poprene cevi i cevi ograde, 5 prednja dijagonala kosnik, 7poprena dijagonala, 12 knila spojnica, 13 okretna spojnica

Koriste se za lake fasaderske radove. Nosai ovih skela moraju biti izraeni od prvoklasnog, neoteenog drveta ili meta la. Za izradu ovih skela mora se uraditi statiki proraun sa potrebnim detaljima veze elemenata i nainom privrivanja konstrukcije skele za objekat. Radna plat forma i zatitne ograde, kao i kod drugih tipova skela, moraju o d g o v a r a t i pro pisima.

Potreban materijal za 1 m popatosanc skele jc sledei: - tesane grade 0,135 m 3 /m 2 , - strugane erae, dasaka debljine 48 i 24 mm 0,075 m /m 2 , - eksera 0,25 kg/m i - klanfi 1,50 kg/m 2 . Za osam asova jedan radnik moe ura diti 8 m 2

rn

, 3.00^,3.00 m m

3.00 T3.00 m m
5-8

SI. 4.6Detalj "II" skele (vezivanje skele za fasadu). 1 vertikalne nosee cevi, 9 laike za vezivanje skele za fasa du, 12 kruta spojnica

D E T A L J

SI. 4.7 Detalj etane konzvlne skele

128

ZATITNE SKELE Zatitna nadstrenica i zatitne prihva tne skele tite ljude ispod skele od pada materijala i alata, a tite i radnike u sluaju pada. Kod fasadnih skela sa spoljne strane povrine skele, na visini od 4,5 m mora se uraditi zatitni deo - nadstrenica minimal ne irine 2 m. VISEE SKELE

Visee skele se najee koriste za pricanje i bojenje fasada, popravku kao i za druge lake radove. Nosai (konzole) za viseu skelu moraju bili izraeni od kvali tetnog materijala, a postavljaju se pod pri blino pravim uglom na zid fasade. Privrivanje nosaa (konzole) za kon strukciju objekta mora se izvriti konstruk tivno. Zabranjeno je koristiti materijal kao kontra-teg za ravnoteu sa skelom. Radna platforma i zatitna ograda mo raju odgovarati propisima. Korpa visee skele se vea pomou dva nosaa i dva sigurnosna elina ueta istih preseka. Skela se sputa i die pomou elinih ua di i ekrka. Konice ekfka moraju biti takve, da omogue dranje visee skele o p t e r e e n e radnicima, materijalom i ala tom, a koeficijenat sigurnosti ne sme biti manji od 1,5.

uz drugu bez razmaka. Razmak noseih stubova ne sme biti vei od 3 m u oba pravca. Ukruivanje stubova vri se pomou ko sih dijagonala. Za vee visine skela i vea optereenja n e o p h o d n o je uraditi statiki proraun skele sa potrebnim detaljima. Specifikacija potrebnog materijala i po trebna radna snaga za n e p o k r e t n e skele za razliite visine je: Platonska skela visine do 4 m (povrina platforme je 36 m 2 : - tesana eraa 0,04 m /m , 3 2 - rezana graa i daske 0,072 irf/m , - ekseri 0,01 kg/m 2 , - klanfe 0,50 kg/m 2 i - za osam sati jedan radnik moe namontirati 15 m 2 skele. Plafonska skela visine do 8 ni: 3 2 - tesana grada 0,11 m'/m ,

H . jj

1 i i

\ i i
13

NEPOKRETNE SKELE

PLAFONSKE

Ove skele se prave od drvene grade ili elinih cevi. Platforma skela mora se na praviti od zdravih dasaka poloenih jedna 129

SI.

4.8 Nepokretne plafonske skele razliitih visina

- rezana grada i daske 0,079 m~ /m , 2 -ekseri 0,011 kg/m , 2 - klanfe 1,00 kg/m , i - za osam sati jedan radnik moe namon2 tirati 7 m skele. Platonska skela visine do 12 m: - tesana grada 0,17 m Im , - rezana grada i daske 0,086 m 3 /m 2 , - ekseri 0,02 kg/m 2 - klanfe 1,50 kg/m 2 i - za osam sati jedan radnik moe namontirati 5 m 2 skele. Platonska skela visine do 16 m: - tesana graa 0,23 m /m ,
3 2 3 2 3 2

- za osam sati jedan radnik moe namon2 tirati 3 m skele. Specifikacija materijala i radne snage 2 odnosi se na 1 m uraene n e p o k r e t n e plafonske skele.

POKRETNE

PLAFONSKE

SKELE

Pokretne plafonske skele se prave od elinih cevi, a radna platforma od dasaka. Skela se pokree pomou tokova koji sc kreu preko ravne vrste podloge ili preko ina (koloseka).

- rezana grada i daske 0,093 m /m", - ekseri 0,03 kg/m 2 , - klanfe 1,75 kg/m 2 i - za osam sati jedan radnik moe namontirati 3,5 m 2 skele. Platonska skela visine do 20 m: - tesana grada 0,29 m Im ,
3 2 3 2

SKELE NA N O G A R A M A

- rezana grada i daske 0,100 m Im , - ekseri 0,035 kg/m 2 , 2 - klanfe 2,00 kg/m i

Ove skele prave se od drvenih nogara i dasaka. Osovinski razmak nogara ne sme biti vei od 2 m, a debljina dasaka ne sme biti manja od 4,8 cm. Nogare moraju biti postavljene na vrstu i ravnu podlogu.

LITERATURA
1. Tehniki uslovi "ZAVRAJ" Beograd, 1983. 2. Zavrni grad. i instalaterski radovi, Gnipa autora, Zavod za izdavanje udbenika, Beograd, 1988. 3. Opis Verlag fiir Publizstik Gmbb, Gutersl-h Genehraigte Sonderavsgabe, 1987. 4 Prospekti proizvoaa materijala: "Dinara" - Beograd, KGK Karlovac. J U B - Ljubljana i Karbon - Zagreb.

130

SADRAJ

PREDGOVOR 1. MOLERSKI RADOVI Kvalitet podloge Otpornost premaza obraenih povrina Fizika svojstva boja Razlaganje i slaganje boja Kontrasti boja Slaganje boja Boje u unutranjem prostoru Izbor odgovarajue boje za prostoriju Izvoenje molerskih radova Kreenje povrina Priprema - gletovanje povrina Bojenje posnom bojom Bojenje disperzivnim bojama Rustino (reljefno) kitovanje gletovanih povrina disperzivnim kitom Radovi u enterijeru - renoviranje starih zidova Razni molerski radovi Obrada unutranjih zidova plastinim malterom (reljefni malter) Molcrsko-farbarski radovi na spoljnim povrinama (fasadama) Radovi na spoljnim povrinama (fasade)-renoviranje Spreavanje prodora atmosferskih uticaja kroz fasadni zid od fugovane fasadne opeke Obradivanje-presvlaenje novih ravnih fasadnih povrina plastinim malterom (fasapaost, terapaost, kera-mineral i si.) Mcrenje i nain obrauna radova Alati, maine i ostala pomona sredstva za izvoenje molerskih radova 2. FARBARSKI RADOVI Materijali za farbarske radove Materijali za osnovne premaze drveta, maltera i lesonita Materijali za osnovne premaze metala Materijali za kitovanje i presvlaenje Materijali za bojenje raznih vrsta podloge Materijali za lakiranje (lakovi i lak-boje) Sredstva za skidanje starih premaza 131

7 7 8 8 8 10 10 11 13 14 14 17 19 21 24 24 26 28 30 33

35

36 41 43

49 49 49 50 50 51 51 52

Kvalitet podloge za farbarske radove Bojenje graevinske stolarije uljanim bojama Bojenje nove stolarije uljanim bojama Bezbojno lakiranje nove stolarije Lakiranje bezbojnim lakom prirodnog drveta hrastovine, borovine, brestovine i si Bojenje uljanom bojom stare graevinske stolarije Bojenje graevinske stolarije specijalnim disperzivnim bojama, sintetikim bojama i lak-bojama Bojenje nove stolarije polikolornom D i lakiranje karbolin emajlom sistem "A" .... Bojenje nove stolarije karbolinom (osnovna boja) i lakiranje karbolin-lakom (sistem "B") Bojenje nove stolarije polikolorom D i lakiranje hidrokarbolin-lakom (sistem obrade "C") Bojenje nove stolarije hidrokarbolinom "V" (osnovna boja) i lakiranje hidrokarbolin lakom (sistem obrade "D") Bojenje graevinske stolarije lazurnim bojama (imitiranje plemenitih vrsta drveta) .... Bojenje uljanom bojom na novom krenom malteru Bojenje uljanom bojom Bojenje uljanom bojom i emajliranje Bojenje uljanom bojom starih zidiva Skidanje stare boje fabrikim rastvaraima Bojenje masnom uljanom bojom podloge sa koje je skinuta stara boja Bojenje i emajliranje podloge sa koje je skinuta stara boja Bojenje zidova uljanom bojom na postojeu uljanu boju Bojenje i emajliranje zidova preko stare emajlirane boje Povlaenje crta uljanom bojom (uljana linija) na obojenoj povrini Bojenje nove graevinske bravarije i limarije Bojenje uljanom ili alkidnom bojom metalnih prozora, vrata, pregradnih zidova i si Bojenje uljanom bojom gvozdenih ograda, reetki i si Bojenje antikorozivnom bojom limene krovne povrine Bojenje antikorozivnom bojom lebova (uvala, iksni, oluka, olunih cevi i si.) opivenih limom Bojenje starog metalnog nametaja lak-bojama Bojcnej stare bravarije i limarije Skidanje stare boje rastvaranjem obojene metalne povrine Bojenje gvozdenuh vrata, prozora, pregrada i si. sa kojih je skinuta stara boja Bojenje starih metalnih prozora, vrata i si. preko stare boje Bojenje stare limarije sa koje je skinuta stara boja Bojenje stare limarije preko stare boje Bojenje novih radijatora, cevi i ureaja centralnog grejanja Bojenje radijatora od livenog gvozda i elinog lima Bojenje gvozdenih cevi centralnog grejanja i draa radijatora Bojenje izolirane povrine na cevima Razni farbarski radovi Lakiranje parketa bezbojnim dvokomponentnim lakom Mcrenje i nain obrauna radova 132

52 53 53 56

56 57

60 61 62

63

64 65 67 67 67 69 69 70 70 71 72 72 73 74 74 75

76 76 77 77 77 78 78 78 79 79 80 80 81 81 82

Nain uzimanja mera i obraunavanje Alati, pribor i maine za larbarske radove

82 88

3, TAPETARSKI RADOVI 93 Prednost korienja gotovih proizvoda za oblaganje zidnih i plafonskih povrina ... 93 Izbor tapeta prema namcni i veliini prostorije i namctaja 93 Materijali za tapetarske radove 94 Materijali za podlogu 94 Podela tapeta prema vrsti materijala 94 Podela tapeta prema obradi gornje povrine 100 Podela tapeta prema boji 100 Podela tapeta prema uzorku 100 Vrste lepka 100 Zavrni elementi 101 Uputstvo za kupovinu tapeta 101 Oznaavanje tapeta 101 Obraun tapeta 103 Alat i pribor za izvoenje tapetarskih radova 104 Saveti za pripremu podloge 106 Nove podloge 107 Podloga sa starim premazima 108 Uklanjanje mrlja 109 Saveti za skidanje tapeta 109 Priprema lepka 110 Priprema tapeta 110 Merenje 111 Seenje 111 . Nanoenje lepila 112 Preklapanje 112 Omekavanje 112 Postavljanje tapeta na zid 113 Odreivanje vertikalnosti 113 Lepljenje tapeta 113 Obrada ivica 114 Obrada otvora i razvodnih kutija 115 Popravka oteenih mesta 116 Zavrni elementi 116 Postavljanje tapeta na plafon 116 Postavljanje traka 116 Postavljanje tapetnih ploa 119 4. SKELE Vrste fasadnih skela Materijali za skele i izvoenje Lake fasadne skele od drvenih stubova Skele od drvenih lestvica Skele od elinih cevi-cevne skele Etane-konzolne skele 133

121 121 122 122 122 123 128

Zatitne skele Visee skele Nepokretne plafonske skele Pokretne plafonske skele Skele na nogarima Literatura

129 129 129 130 130 130

134