Skip to content Skip to 1st column Skip to 2nd column Naslovna Emisija Audio arhiva Dokumenta Druga Srbija

Corax Fragmenti Film Spoljni svet

O nama

Kontakt

Prijatelji

RSS

English Summary

Members

trai...

Raspad Jugoslavije

Autori

Izvetaj CIA o Jugoslaviji

CIA 10.02.2009. Ovo je poslednji u izboru od 34 teksta raznih amerikih obavetajnih slubi sa kojih je 2006. skinuta oznaka tajnosti. Zbirku je pod nazivom Jugoslavija - od nacionalnog komunizma do nacionalne propasti objavio NIC (National Intelligence Council). Knjiga vremenski obuhvata period od 1948. (Titovog raskida sa Staljinom) do 1990. (raspada Jugoslavije). Transformacija Jugoslavije NIE 15-90, 18.10.1990. Jugoslavija e prestati da funkcionie kao federalna drava u roku od godinu dana i verovatno e se raspasti na dva dela. Ekonomske reforme verovatno nee zaustaviti njen raspad. Srbija e blokirati pokuaje Hrvatske i Slovenije da se stvori svejugoslovenska konfederacija. Verovatno e doi do oruanog ustanka Albanaca na Kosovu. Opti meurepubliki rat visokog intenziteta nije verovatan, ali raspad e pratiti ozbiljni lokalni sukobi, koji e se nastaviti i posle njega. Nasilje e biti nekontrolisano i brutalno. Amerika i evropski saveznici ne mogu da uine mnogo u zatiti jugoslovenskog jedinstva. Jugosloveni e te napore razumeti kao suprotne zalaganju za demokratiju i samoopredeljenje. Kljune ocene Jugoslovenska federacija se blii svome kraju, jer su pri kraju i rezerve politike volje za njenim ouvanjem. U toku naredne godine federacija e prestati da postoji; u roku od dve godine Jugoslavija e verovatno nestati kao drava. Istona Evropa napreduje u procesu ekonomskih i politikih reformi, ali isti faktori odredie drugaiju budunost Jugoslavije. ak i uspena ekonomska reforma nee sauvati celovitost ove zemlje. Snage unutar Srbije, Hrvatske i Slovenije predstavljaju meavinu nacionalnog ponosa, lokalnih ekonomskih aspiracija i istorijski meusobno netrpeljivih verskih i kulturnih identifikacija. U Sloveniji i u manjoj meri u Hrvatskoj, novi nacionalizam je prozapadno orijentisan, demokratski i preduzetniki; u Srbiji, on je optereen statinom ekonomijom, militaristikom tradicijom, uz preferiranje jake centralne vlade predvoene dinaminim liderom. Ni komunistika partija, ni Jugoslovenska narodna armija nisu sposobne da ouvaju federaciju. Partija je u raspadu; armija je izgubila presti zbog snane komunistike identifikacije i zato to je mnogi u Jugoslaviji smatraju institucijom kojom dominiraju Srbi. Nije se pojavio svejugoslovenski politiki pokret koji bi ispunio prazninu nastalu kolapsom Titove vizije jugoslovenske drave. I nee se ni pojaviti. Alternative raspadu o kojima se trenutno raspravlja nemaju izgleda na uspeh. Model labave konfederacije je zadovoljavajui za Sloveniju i Hrvatsku, ali Srbi e blokirati to reenje da bi sauvali svoj uticaj u federaciji. Srpski pokuaj da se uz pomo federalnih institucija i vojne mainerije sprei nezavisnost ostalih republika nee biti tolerisan od strane graana republika koje ele otcepljenje. Srbi su toga svesni. Srpska represija na Kosovu verovatno e dovesti do oruanog ustanka veine albanskog stanovnitva, podranog od velike albanske manjine u Makedoniji i Crnoj Gori. To e rezultirati snanim pritiskom iz Srbije da se ove republike tesno poveu sa sa njom. Postoji opasnost od prerastanja sporadinog i spontanog etnikog nasilja u organizovani meurepubliki graanski rat, ali ne postoji velika verovatnoa za taj ishod u dvogodinjem periodu ove procene. Angaovanje resursa za pacifikaciju Albanaca na Kosovu ograniie vojnu sposobnost Srbije da se posveti srpskoj manjini u zapadnim republikama. Srbi e ipak podsticati sve srpske manjine na ustanak posebno u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Verovatna posledica toga je etniko nasilje visokog intenziteta. Sjedinjene Amerike Drave e raspolagati nedovoljnim kapacitetom da obezbede jedinstvo Jugoslavije, bez obzira na uticaj koji su tu imale u prolosti. Lideri jugoslovenskih republika traie od SAD da podre njihove partijske ciljeve. Federalni i srpski lideri e naglaavati amerike izjave o ouvanju teritorijalnog integriteta, a Slovenci, Hrvati i stanovnici Kosova one o poboljanju standarda ljudskih prava i prava na samoopredeljenje. Vaington e biti uvuen u uzavreli meunacionalni sukob i od njega e se oekivati da odgovori na razliite zahteve svih strana u sukobu. Sovjetski Savez e imati samo indirektan uticaj na ishod dogaaja u Jugoslaviji. Evropljani e imati izvestan uticaj, ali oni ga nee upotrebiti da ouvaju Jugoslaviju. Veina evropskih zemalja ukljuujui i Nemaku, na reima e biti za ideju jugoslovenskog integriteta, dok e prikriveno prihvatiti raspad federalne drave. Analiza Kakvo je vreme, Divs? Izuzetno blago, gospodine. ta kau novine? Sukobi na Balkanu, gospodine. Nita posebno. P.G. Woodhouse, The inimitable Jeeves, 1928. Iza zidina oronule jugoslovenske fasade pomalja se nova politika realnost:

VELIINA SLOVA: A | A |

Izvetaj CIA o Jugoslaviji CIA 10.02.2009. Otac na putu u podzemlje Pavle Levi 04.02.2009. Trea Jugoslavija Nikola Samardi 02.12.2008. Hrvatska tuba - odgovor Sri Popoviu Vladimir Todori 28.11.2008. Tuba Hrvatske Sra Popovi 27.11.2008. 10 miljenja Badinterove komisije Dokumenta o raspadu SFRJ 18.11.2008. Proputena prilika Anton Bebler 22.10.2008. Balkan u prevodu Tomislav Longinovi - 20.10.2008. Srpska polovina istine Vojin Dimitrijevi - 23.09.2008. Raspad Jugoslavije (II) Sra Popovi 23.09.2008.

Centralizovana srpska drava, predvoena bivom komunistikom partijom Slobodana Miloevia, sa kojom e Crna Gora verovatno ui u novu federaciju. Makedonska drava, kojom e verovatno dominirati delovi komunistike partije sa razliitim pogledima na poeljnost demokratizacije i trinih reformi, ali podlona srpskom uticaju, izraenom u kontroli nad manjinskim albanskim stanovnitvom. Hrvatska i slovenaka drava na severozapadu, orijentisane ka zapadnoj Evropi i verovatno povezane konfederalnim ugovorom, sa ili bez Bosne i Hercegovine. Odlaskom Slovenije i Hrvatske tokom sledee godine, jugoslovenski sistem e prestati da funkcionie. Napori da se stvori konfederalna alternativa verovatno nee uspeti u toku dvogodinjeg vaenja ove procene, to e dovesti do raspada Jugoslavije kao drave. Centrifugalne sile Snane centrifugalne sile rasparavaju sedamdesetogodinju jugoslovensku dravu. Iako su takve sile prisutne ve godinama, federacija je nekako preivljavala, ali ovoga puta e biti drugaije. Tito, koji je predstavljao otelotvorenje koncepta federalne Jugoslavije, mrtav je ve deset godina. U nedostatku lidera tog formata, celovitost jugoslovenske federacije je odravana institucionalnom inercijom, uglavnom unutar komunistike partije i vojske. Partijska organizacija je razbijena i njena ideoloka primamljivost je isparila sa skoranjim deavanjima u drugim delovima srednje Evrope i Balkana. Jugoslovenska narodna armija (JNA), koja se snano identifikuje sa partijom i koju veina u zemlji smatra institucijom pod srpskom dominacijom, izgubila je znatan deo uticaja kao uvar jugoslovenske ideje. Iako e vojska moda jednostrano pokuati da odri federaciju, njeno vostvo shvata da armija to ne moe da uini sama i verovatno veruje da bi svaki pokuaj u tom pravcu vodio raspadu armije po etnikim avovima. Raspad zemlje u takvim uslovima e dovesti do toga da Hrvatska i Slovenija hitno preuzmu najveu moguu kontrolu nad vojnim dobrima na svojim teritorijama, a preostali resursi JNA bie preneti na srpske ili druge dravne oruane snage. Nacionalni ponos, ekonomske tenje, podsticanje etniki zasnovane verske i kulturne identifikacije nastavie da guraju Sloveniju i Hrvatsku ka nezavisnosti. Secesionistiki sentimenti su snano stimulisani srpskim pokuajima dominacije nad federalnim politikim procesima. Raspad zemlje je dostigao taku eksplicitnih zahteva i praktinih mera, koji su nespojivi sa saveznim ustavom. Secesionistiki proces podrazumeva korake objavljivanja suverenosti, nezavisne spoljnopolitike ciljeve, pojavu republikih paravojnih formacija, planiranje republikih vojnih snaga i zahteve za ekskluzivnom kontrolom nad nacionalnim resursima. Te mere jo uvek nisu uobliene u eksplicitne, konzistentne proglase nacionalnog identiteta, ali do njih e doi za vreme trajanja ove procene. Pregrejani nacionalizam koji neguju srpski ekstremisti predstavlja najjau od svih snaga koje razdvajaju republike, i on nee nestati. Srpski predsednik Miloevi dokopao se vlasti na talasu populizma i etnike afirmacije. Njegovim sledbenicima e ove teme ostati privlane, jer ideja komunizma erodira, a ostale republike se protive nametanju srpske kontrole. Miloeviev lini stil dramatini gestovi, spremnost na rizik i vostvo pojaava primamljivost njegove politike kod srpskih masa. Iako je njegova snaga bila na vrhuncu na poslednjem (verovatno zaista poslednjem) kongresu SKJ, on ima solidnu budunost u Srbiji. U oktobru 1989. osvojio je mandat sa 80% podrke da vlada Srbijom jo etiri godine. Bie ponovo izabran u decembru 1990, podjednako nelegitimnom pobedom kao to je ona iz prole godine. Zastraujue je to to opozicione stranke u Srbiji zastupaju podjednako nacionalistiku retoriku, ili jo ekstremniju kada je re o Kosovu i Hrvatskoj. tampa koju kontrolie Miloevi nastavlja da raspiruje srpski nacionalizam povodom Kosova i Hrvatske, ali Miloevi vie nije gospodar tog nacionalizma tvrdokorne nacionalistike partije potkopavaju Miloevievu taktiku poziciju otvaranjem sukoba sa nacionalnim manjinama u Sandaku, Bosni i Vojvodini. U periodu trajanja ovog izvetaja, bilo koji vladar Srbije verovatno bi takoe odbio da prihvati minimalni paket uslova Slovenije i Hrvatske za ouvanje jugoslovenske drave. Srpska represija na Kosovu, mahom naseljenom Albancima, uinie da se albanski mirni otpor i zalaganje za nezavisnost unutar Jugoslavije transformiu u vojnu pobunu i secesionistiki pokret. U uslovima gerilskog rata protiv Srba, Kosovari e traiti materijalnu podrku, ali ne i formalno ujedinjenje sa Albanijom. Gubitak Kosova bie gorak poraz srpskog nacionalnog identiteta; ono je tradicionalna kolevka srpstva i Beograd e upotrebiti sva sredstva da zadri Kosovo. Posledica ove odluke bie dugi konflikt praen velikim gubicima u ivotima i imovini. Situacija u Bosni i Hercegovini predstavlja najveu opasnost da se glavna etnika podela u Jugoslaviji na Srbe i Hrvate pretvori u nasilje. Etnika meavina u ovoj republici koju ine Muslimani (vie od 40%), Srbi (32%) i Hrvati (18%) oduvek je bila potencijalni izvor sukoba. Izbori krajem novembra u BiH e poveati mogunost intervencije Srbije i Hrvatske. Nacionalistike sukobe u Jugoslaviji pospeuje nedavni spektakularni porast makedonskog nacionalizma. On je pre svega bio odgovor na dezintegraciju federacije, ali i na ono to se doivljava kao pretnja Srbije integritetu Makedonije. Makedonski nacionalizam sada poprima transnacionalnu dimenziju, pokuavajui da obuhvati srodnike u Grkoj i Bugarskoj. Budui da Srbi, Grci i Bugari odbijaju ideju o posebnoj makedonskoj naciji, primetan je potencijal za meunarodnu krizu. Titova jugoslovenska verzija komunistike ideologije, zasnovana na sili i ratnom drugarstvu partizanske elite, zaustavila je meusobni rat koji je odneo vie od milion ivota tokom Drugog svetskog rata. Bratstvo partizana nije uspelo da prenese svoju svejugoslovensku viziju na mlau generaciju. Umesto toga, kao i ranije u prolosti, isplivao je zapaljivi nacionalizam. Spoljni faktori takoe razdvajaju Jugoslaviju. Prestanak sovjetske intervencionistike pretnje u istonoj Evropi bio je znak Jugoslovenima da je bezbedno nastaviti stare svae. Uz primamljivost pridruenog lanstva Savetu Evrope i drugim oblicima integracije sa zapadom, to je takoe doprinelo podrivanju politike nesvrstanosti Titove glavne spoljnopolitike zaostavtine. U meuvremenu, Slovenija i Hrvatska su zakljuile da su im anse za ulazak u Evropu vee kao autonomnim jedinicama, nego u drutvu zaostalijih delova jugoslovenske drave. Slabi umirujui faktori Postoje snage koje se zalau za jedinstvo Jugoslavije, ali su one slabe i sve ih je manje. Najvea nada iako slaba jeste ekonomska reforma premijera Markovia i njegov napor da stvori svejugoslovensku politiku partiju, koja e moi da se takmii sa nacionalnim

reforma premijera Markovia i njegov napor da stvori svejugoslovensku politiku partiju, koja e moi da se takmii sa nacionalnim partijama i pokretima u republikama. Markovieva ekonomska reforma je doivela uspeh i moda je pomogla da se nacionalni kolaps odloi, ali teko je zamislivo da se Slovenija i Hrvatska prepuste federalnoj vladi, koja je Markoviu neophodna kako bi pokrenuo sledeu fazu reformi. Nedavni svetski skok cene nafte ima za posledicu nepredvienu nestaicu jugoslovenskih deviznih rezervi. Markoviev odgovor je bio smanjenje poreza na maloprodajnu cenu nafte. Uz sve druge probleme, ovo e dovesti do naputanja nedavno uspostavljenog i hvaljenog kursa dinara vezanog za nemaku marku. Bez ove centralne take reforme, monetarni zvaninici e izgubiti motivaciju da sprovode vrste mere. Iz ovih razloga ekonomska reforma predstavlja slabu ansu za spreavanje politikog raspada. A ak i kada bi bila uspena, ona sama ne bi mogla da sauva Jugoslaviju. Druge kohezivne snage politike, ekonomske, emotivne malo znae. Dravna uprava, profesionalna vojska i neke bezbednosne slube, moda e neko vreme biti odane simbolima i institucijama jugoslovenske drave, ali njihova posveenost brzo bledi pred licem rastueg nacionalizma, verske identifikacije i sve jaih republikih institucija. Primamljivost uea na jugoslovenskom tritu smanjena je u najrazvijenijim severnim republikama zbog ekonomskih transfera na siromani jug. Prisutan je i strah od krvoprolia i materijalnog unitenja kao posledica nasilnog odvajanja. Najsnanije kohezivne snage u Jugoslaviji su nacionalistiki sentimenti u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Oni e jaati. Slovenija i Hrvatska, dve najbogatije republike, nee imati motivaciju da ostanu u federaciji kojom dominiraju Srbi, ali elee da ouvaju neke veze sa ostalim republikama, a posebno uzajamne veze. Obe republike ve ele da se oslobode ekonomskog tereta subvencionisanja neefikasnog industrijskog sektora junih oblasti. Slovenija i Hrvatska e verovatno podrati stvaranje to ire konfederacije, koja ne bi obuhvatala Srbiju, ali u koju bi ula Bosna i Hercegovina, pa ak i Makedonija, u malo verovatnom sluaju da ta republika bude u poziciji da im se prikljui. Ovaj scenario bi zavisio od politikih i vojnih uslova jaanja kapaciteta da se odupre Srbiji i posebno od ekonomskih faktora, jer bi stvaranje veeg trita pospeilo njihove privrede i mogunost pripajanja zapadu. Budunost U Srbiji e postkomunistika ideologija biti usklaena sa snanom nacionalistikom i verskom tradicijom u regionu, kojima e u izvesnoj meri biti suprotstavljene ideje parlamentarne demokratije, politikog kompromisa i trino orijentisanih reformi, koje se vezuju za etrdesetpetogodinji mir i prosperitet na zapadu. Koji e uticaj prevagnuti ostaje veliko pitanje za Srbiju i sva druga postjugoslovenska drutva. U Hrvatskoj i Sloveniji razvie se politiko-ideoloki spektar slian onome u zapadnoj Evropi, od socijaldemokratije na levici da demohriana pa ak i faista na desnici. Prema sada raspoloivim podacima, slovenaka politika elita e biti najuspenija u razvijanju odrivih politikih institucija. Izgledi za Hrvatsku su takoe pozitivni, iako manje sigurni i na niem nivou. Sposobnost obeju republika da prevaziu uski ovinizam iz doba pre Drugog svetskog rata mnogo e zavisiti od stepena saradnje kulturne i ekonomske sa razvijenim industrijskim demokratskim dravama zapada, posebno sa Evropskom zajednicom. Ona e takoe zavisiti od stepena autonomije koju e Hrvatska dati srpskoj manjini u Hrvatskoj, poto se suoi sa njenim provokacijama. Osim na Kosovu, organizovani rat kao posledica ovog konflikta nije verovatan tokom dvogodinjeg perioda ove procene, ali sukobi raznih vrsta izmeu zajednica e se nastaviti, bez obzira na ishod ove krize. U Beogradu vlada sve vei strah od meuetnikih sukoba u republikama, sa nepredvidivim posledicama. Tu je tradicionalna etnika netrpeljivost esto povezana sa nepomirljivim teritorijalnim pretenzijama. Kao i uvek kada doe do razvoda braka, i u Jugoslaviji e najvee pitanje biti ije su nekretnine. Teritorijalna pitanja e u naredne dve godine biti najverovatniji izvor konflikata izmeu republika. Prvi takav sukob, bez obzira na uzroke, bie prilika za testiranje mehanizma za reavanje konflikta koji se sada razmatra u OEBS-u. U malo verovatnom sluaju da Srbija pokua da oblikuje proces secesije vojnom silom, ona bi morala da prevlada odluan otpor odvojenih republika i da se osloni iskljuivo na srpsku vojsku. Na dui rok, ponovno pripajanje Slovenije i Hrvatske jedinstvenoj federativnoj dravi vojnom silom izvan je mogunosti Srbije, posebno kada se uzme u obzir njena preokupiranost Kosovom. Slovenija i Hrvatska bi u ratu sa Srbijom mogle da odbrane svoj suverenitet i vei deo teritorijalnog integriteta, ali uz velike gubitke svojih ogranienih rezervi, ljudstva i materijala. Javno mnenje u Evropi bi u tom sluaju bilo okirano i revoltirano, to bi za posledicu imalo negativan efekat na i onako loe izglede Srbije za ekonomsku i kulturnu saradnju sa Evropom nakon razdvajanja. Veina uesnika mogueg ratnog sukoba dobili bi vrlo malo, a izgubili mnogo. Najverovatniji scenario za meurepubliko nasilje je onaj po kojem bi Srbija, potpomognuta buntovnim srpskim manjinama u drugim republikama, pokuala da reinkorporira sporne teritorije u veliku Srbiju, uz istovremeno krvavo preseljenje stanovnitva. Iskuenja da se Srbija upusti u takvu avanturu e rasti u periodu koji pokriva ova procena. U pokuaju da preuzme kontrolu nad Makedonijom Srbiju e spreiti nemogunost kontrole nad manjinama u samoj Srbiji i opravdani strah od intervencije susednih balkanskih sila, posebno Bugarske i Grke. Terorizam predstavlja ozbiljnu pretnju u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Hrvatskoj i Makedoniji. On se takoe moe preliti i na pogranina podruja same Srbije, kao i Grke i Bugarske. Unutar same Jugoslavije, on se moe degenerisati u kaznene akcije i reakcije i dovesti do masovnog nasilja. Reakcije sveta umereno ili pretei Kapacitet Sjedinjenih drava da ouvaju jedinstvo Jugoslavije, bez obzira na uticaj koji su na nju imale u prolosti, je ogranien. Sve izjave zvaninika SAD-a koje podravaju teritorijalni integritet stare federacije, republiki lideri e shvatiti kao spreavanje pokuaja republika da ustanove svoju samostalnost. Izjave zvaninika SAD-a koje podravaju nacionalno samoopredeljenje, republiki lideri e citirati van konteksta i upotrebiti za dobijanje podrke svojih naroda. Albanski lideri na Kosovu e isticati opaske amerikih zvaninika po pitanju ljudskih prava. Sve strane e od Sjedinjenih drava verovatno traiti materijalnu pomo i kritikovati ih ako ta podrka izostane. Evropske sile e na reima biti za ideju jugoslovenskog integriteta, dok e prikriveno prihvatiti raspad federativne drave. Vlade zapadnoevropskih drava dele nadu Vaingtona da e transformacija Jugoslavije biti obavljena mirno, ali ne ele da u tome uestvuju pruanjem bilo kakve finansijske pomoi. Austrijski zvaninici se boje moguih posledica raspada Jugoslavije, ali svejedno kau da vie dre do demokratije i samoopredeljenja nego do jedinstva.

do demokratije i samoopredeljenja nego do jedinstva. Bon, iji je regionalni uticaj ojaan ujedinjenjem dve Nemake, negovae odnose izmeu nemakih vlada i novih drava naslednica Jugoslavije. Italijanska pentagonalna inicijativa za promociju ekonomske i politike saradnje sa Austrijom, Maarskom, ehoslovakom i Jugoslavijom posluie kao zgodan okvir susednim severnim dravama da prilagode odnose sa transformisanom Jugoslavijom, u ta god da se ona pretvori. Kao nezavisne demokratske drave okrenute trinoj ekonomiji, Slovenija i Hrvatska prirodno bi bile orijentisane ka ovoj grupi, na osnovu zajednikih institucija i istorijskih veza. Srbiji e pristup pentagonalnoj grupi i Savetu Evrope biti otean nesposobnou da sprovede sline ekonomske i politike reforme, nesposobnou da ispregovara sporazumna reenja sa Hrvatskom i Slovenijom i nepotovanjem ljudskih prava. Odreene ekonomske i kulturne inicijative navodie srpske lidere da donose mere koje bi dovele do dobrih odnosa sa pentagonalnom inicijativom i ostalim evropskim udruenjima, ali u srpskoj politikoj dinamici e prevagnuti vrsti i uskogrudi oblici nacionalizma i centalizma. Sovjetski Savez e imati samo posredan uticaj na ishod u Jugoslaviji na primer, kroz multilateralni forum. Geografska odvojenost, odustajanje od hegemonije u istonoj Evropi i unutranja preokupiranost centrifugalnim tendencijama slinim onima u Jugoslaviji, stvorie od njega posmatraa, a ne uesnika u jugoslovenskim dogaanjima. U najboljem sluaju, Moskva e se ukljuiti u evropske pokuaje, verovatno u okviru OEBS-a, u reavanju problema unutranjeg nasilja u Jugoslaviji. Slabljenje centralne vlasti u Beogradu probudilo bi iredentistika oseanja meu nekima od jugoslovenskih suseda. Pojedini od njih polau zasad neaktivno, ali snano pravo na susedne teritorije i stanovnitvo. Tu je interesovanje Tirane za Kosovo najmanje izraeno, ali je najjae. Postkomunistika Albanija je neodoljivo privlana za kosovske Albance. U meuvremenu, ve glasno izraeno pravo Bugarske na deo makedonske teritorije postae jo snanije. Ovi problemi Srbije daju prednost Hrvatskoj i Sloveniji u reavanju raznih zahteva i protivzahteva u njihovim odnosima sa Srbima. I oni imaju sopstvene pogranine probleme, ali oni nisu ni priblino znaajni i urgentni kao oni sa kojima se suoava Srbija. Srpska nacionalna vlada u Beogradu, osloboena ogranienja koja su do tada nametale hrvatska i slovenaka strana, bie estoka u odbrani svojih interesa na jugu. Pri tome e Srbija po obiaju gledati na sever i istok, traei razumevanje i podrku. Rumunija, tradicionalni saveznik Srbije u balkanskim nadmetanjima, nee biti pretnja Srbiji. Bugarska e u najboljem sluaju zadrati svoj tradicionalno uzdran stav, koji e postati pretei samo ako makedonska situacija ne bude reena na zadovoljavajui nain. Pozicija Rusije zavisie od toga kako posthladnoratovska Moskva bude shvatila prioritetne bezbednosne aranmane na Balkanu. Ukratko, istoni i zapadni delovi izmenjene Jugoslavije morae, svaki u razliitom kontekstu, da se pomire sa posthladnoratovskom arhitekturom Evrope. DODACI Tito i nacionalizam Sredinom ezdesetih Tito je popustio unutranju policijsku kontrolu i otpoeo administrativnu reformu preputajui znatan autoritet republikoj upravi. Meutim, kada se u republikama pojavila posleratna generacija nacionalistikih lidera najvidljivije u Hrvatskoj pokazalo se da Tito nije u stanju da prihvati politike posledice oslabljene federacije i partije. Krajem 1971. izvrio je istku u hrvatskoj partiji, estoko se okomio na nacionalistike ekstremiste, kao i na liberale u Srbiji, Sloveniji i Makedoniji. Time je eliminisao mlae, dinamine i nacionalistiki nastrojene pripadnike partijske elite. Oni su moda mogli da postignu dugoroni, izvodljivi kompromis izmeu suprotstavljenih nacionalnih tenji i federalnih struktura. U konanom ishodu pokazalo se da Tito nije umeo da se na konstruktivan nain izbori sa nacionalnim tenjama junoslovenskih naroda. Umesto toga on ih je potiskivao pod partijskim sloganom bratstva i jedinstva. Tako je posle njegove smrti Titova vienacionalna jugoslovenska drava postala izazovima nacionalizma. Kosovo - jugoslovenska polja smrti Albansko-srpsko neprijateljstvo potie iz vremena otomanske imperije, kada je veliki broj Albanaca preao u islam i tako zadobio uticaj u turskom carstvu, koje je bilo represivno prema svojim hrianskim srpskim podanicima. Albanski odmetnici su 1915. napadali Srbe koji su se povlaili preko njihove teritorije. Italijani i Nemci su 1941. u Albancima nali dobrovoljne saveznike. Pojedine naoruane albanske antikomunistike jedinice ostale su netaknute do 1948. Te godine Tito je svom efu bezbednosti Aleksandru Rankoviu dao odreene ruke da pokrene kampanju protiv albanskih gerilaca, koja je bila okrutna ak i po balkanskim merilima (jedva pomenuta epizoda u jugoslovenskim udbenicima istorije). Tri puta od tada, 1968, 1981. i 1989-1990, jedinice redovne armije slate su da ugue pobune Albanaca na Kosovu. Albanska populacija na Kosovu dramatino se uveala posle Drugog svetskog rata. Uz najveu stopu nataliteta u zemlji i egzodus Srba i Crnogoraca, albansko stanovnitvo na Kosovu se uvealo sa 65% po popisu iz 1971. na 77% po poslednjem popisu iz 1981. Veruje se da oni danas ine preko 90% stanovnika Kosova. Srbi tvrde da su Albanci sistematski proterivali Srbe i Crnogorce iz pokrajine, navodei razne primere zastraivanja. Srbi takoe tvrde da postoji zavera Albanaca da se Jugoslavija raspara tako to bi se Kosovo pripojilo Albaniji, to je izdaja koju oni imaju pravo i dunost da spree. Meutim, jo nisu predstavljeni pouzdani dokazi o takvoj izdajnikoj zaveri. Raniji pokuaji Beograda da kooptira albanske lidere pokazali su se uspenima samo kratkorono; ovakve lokalne predstavnike Albanci su doivljavali kao marionete Beograda. Danas ne postoji nijedno albansko rukovodstvo na strani Beograda koje uiva poverenje Albanaca. (Jedan visoki slovenaki zvaninik oprezno je izneo komentar amerikom zvaniniku: Sve ove godine trebalo je da zapoljavamo Albance, umesto da traimo kvislinge.") Uprkos masovnom prisustvu srpske policije i strogim sudskim procesima prema svakom Albancu koji se javno zalae za autonomiju, razvila se alternativna" albanska politika organizacija koja deluje sve definisanije. Mogue je da su te tajne aktivnosti opsenije nego to nam se ini. Srpska represija na Kosovu poslednjih meseci stalno raste. Posebno su teko pogoene male privatne albanske radnje: one koji su vlasnici zatvorili u znak protesta zbog srpskog ugnjetavanja srpska policija je zapeatila i sada im ne dozvoljava da ih ponovo otvore. Demokratski savez Kosova - najvea partija u pokrajini - naglaava nenasilje kao svoj princip, ali sve ee istie da e, ukoliko Srbija ne prekine sa represijom, biti primorana da se tog principa odrekne. Odluka da se Kosovo proglasi republikom u okviru Jugoslavije i da se donese njen ustav, doneta na tajnom sastanku rasputene skuptine Kosova 07.09.1990. predstavlja direktan izazov Srbima i dovodi meunacionalne odnose na ivicu pucanja.

Teak izbor Kljuno pitanje za Srbiju je "sudbina" Srba koji ostaju van granica Srbije. To je pitanje od najveeg psiholokog znaaja za Srbiju i nijedno beogradsko rukovodstvo ne moe lako da prihvati odgovornost za cepanje jedinstva srpskog naroda, cilj za koji Srbi veruju da su se borili - i ostvarili ga - u etiri krvava rata u XX veku. Konfederalni kompromis bi u Srbiji bio doivljen kao fragmentacija srpskog naroda i "gubitak" srpskog narodnog jedinstva. Moe se desiti i da Srbija odbije da pregovara o konfederaciji, to bi bio uvod u raspad drave. U tim pregovorima nijedna alternativa nije sasvim povoljna za Srbiju: insistiranje na ouvanju federacije pod pretnjom korienja sile znailo bi graanski rat sa neizvesnim izgledima na "pobedu"; secesija Srbije, koja bi kao suverena drava pre ostvarila svoj suverenitet nego kao "ukopljeni" entitet u okviru labave konfederacije; ili pristanak na labavu konfederaciju koju zahtevaju Hrvatska i Slovenija. Ukratko, Srbija moe da sauva jedinstvo srpskog naroda samo uz rizik graanskog rata. ak i ako Srbija izae kao "pobednik", ona e biti meunarodno diskreditovana, bankrotirana, u situaciji da silom namee svoju volju jednom ili vie neprijateljski nastrojenih naroda i izolovana kada su u pitanju problemi Kosova i Makedonije. Markovieva reforma Jugoslovenski program stabilizacije trenutno je presekao inflaciju, ali nije doneo strukturne ekonomske promene potrebne za trinu ekonomiju. Ekonomski indikatori i dalje su u padu. Inflacija ponovo preti. Nekoliko dostignua koje jugoslovenski lideri esto pominju porast izvoza i poveanje deviznih rezervi uglavnom su iluzija. Industrijska proizvodnja opala je za 10,9% u periodu od januara do avgusta 1990. Narodna banka je poveala novanu masu u julu i avgustu i za 5% prebacila neto domau aktivu preko granice propisane u sporazumu sa MMF-om. Mesena inflacija porasla je sa 0% u drugom kvartalu na 4,9% u julu (78% godinje) i 1,9% u avgustu (25% godinje). Porast cena krupne infrastrukture u septembru doveo je do inflacije od 7,1% (128% godinje). Proseni lini dohodak je porastao za 30% u prethodna dva meseca. Iako su devizne rezerve porasle na oko 10 milijardi dolara: Bar dve treine porasta rezervi od januara ini vru novac, to jest unapred plaeni, a neisporueni izvoz, odloene isplate za uvoz i kratkoroni krediti. Znatan deo porasta je rezultat konverzije deviznih uteevina u dinare, jer su se domainstva suoila sa visokom inflacijom u prvih nekoliko meseci 1990. Konvertibilni izvoz porastao je od januara do avgusta za 30% u odnosu na prolu godinu. Ali: Ukupan izvoz porastao je samo 16,3%, a uvoz je porastao 29,4%. Izgleda da je za veliku deo izvoza odgovoran tzv. distress export, koji vre firme koje ele da prodaju robu u inostranstvu, bez obzira na gubitke. Kao indikator nevolje, vrednost izvoza je porasla za 30% u dinarima, ali proseni trokovi su u istom periodu porasli mnogo vie. Uprkos neto veoj efikasnosti jugoslovenske samoupravne privrede u odnosu na plansku privredu, zemlja nema jedinstveno domae trite robe, kapitala i radne snage. Prema konzervativnim jugoslovenskim procenama, jedna treina privrednih subjekata ne bi imala opravdanje za poslovanje pod trinim uslovima. Bez efektivnog trita, sloboda da se odreuju cene raspiruje inflaciju: Monetarne vlasti mogu da potisnu inflaciju kroz restriktivnu monetarnu politiku, kao u prvoj polovini 1990. Novana masa je sredinom februara bila na nivou za 15% viem nego krajem 1989, a u odnosu na taj isti nivo pala je za 30% do kraja marta. To je rezultiralo dubokom recesijom. Novane infuzije za ublaivanje recesije smesta su aktivirale stare inflatorne pritiske. Istovremeno, restruktuiranje poslovnog sektora teklo je strahovito sporo. Od kada je Markovi postao premijer, nijedna velika firma nije zatvorena zbog bankrotstva, uprkos navodno strogim novim zakonima. Nenaplaeni dugovi ili knjienje fiktivnih sredstava naizgled su znatno porasli tokom 1990. Privatizacija drutvenog sektora deljenjem deonica radnicima kao dela plate nije zainteresovalo, ve je razbesnelo radnike. Da bi se ovaj program dovrio, ak i da je efikasan, bilo bi potrebno 10 godina. Narodna banka ima pravo da zabrani rad komercijalnim bankama koje ne potuju proceduru. U prvoj reviziji 1990. Narodna banka je otkrila da komercijalne banke imaju 10 milijardi dolara fiktivnih sredstava. Samo je jedna banka od tada izgubila dozvolu za rad, uprkos javnim priznanjima visokih vladinih zvaninika da se mnoge banke ponaaju isto kao i ranije odobravaju zajmove na politikoj, etnikoj, regionalnoj ili personalnoj osnovi ne vodei rauna o sposobnosti da dug bude vraen. Nova trita deonica i obveznica praktino nemaju ime da trguju, a novo trite novca jedva da funkcionie. Trite rada karakterie prekomerno zapoljavanje i nedostatak socijalne sigurnosti. Veina jugoslovenskih ekonomista veruje da je 2030% radne snage u drutvenom sektoru viak. Jedina svetla taka u privredi je rast nepoljoprivrednog privatnog sektora. Beograd oekuje da e se tokom 1990. otvoriti 60.000 novih privatnih preduzea. Ali veinu do sada formiranih ine izuzetno mala preduzea u uslunom sektoru, koja nisu u stanju da apsorbuju vei deo radne snage iz uruenog drutvenog sektora. Sever i Jug Sve veu politiku tenziju dugi niz godina stvara rastui jaz izmeu razvijenog severozapada i nerazvijenog jugoistoka, naroito Kosova i Metohije. Nacionalni dohodak po glavi stanovnika u Sloveniji 1989. iznosio je 12.600 dolara, u Hrvatskoj 7.176, u Makedoniji 3.300 i na Kosovu 1.500 dolara. Kako su decenije prolazile, teret velikih godinjih priloga za Fond federacije za kreditiranje breg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina padao je na razvijene republike. Slovenci i Hrvati tvrde da je, iako prihvataju odgovornost za pomaganje siromanim oblastima, Fondom loe upravljano. U prilog tome navode injenicu da je osamdesetih godina poveana razlika

pomaganje siromanim oblastima, Fondom loe upravljano. U prilog tome navode injenicu da je osamdesetih godina poveana razlika u ivotnom standardu izmeu razvijenih i nerazvijenih delova zemlje. I Slovenija i Hrvatska odbijaju da i dalje ulau u razvojni fond, ekajui ishod pregovora o konfederativnom sporazumu, po kojem bi, kako tvrde, oni odreivali kako se njihovi prilozi troe. Malo verovatan ishod anse da Jugoslavija opstane su veoma male. Ako se taj malo verovatan scenario ipak ostvari, evo kako bi on izgledao. Seanja na krvavi meusobni graanski rat tokom Drugog svetskog rata i strah od novog razornog sukoba uticali bi na dva najbrojnija junoslovenska naroda - Srbe i Hrvate - da ostvare neku vrstu politikog prilagoavanja. Kompromis za ouvanje Jugoslavije podrazumevao bi sledee: Osnovni principi: - Nema promena postojeih republikih granica. - Nema promena postojeeg meunarodnog statusa Jugoslavije. - Uzajamno priznavanje suverenosti svake republike. Konfederalne institucije: - Jedno ministarstvo spoljnih poslova za koje bi se birali diplomatski predstavnici, sa jednim mestom u Ujedinjenim nacijama i drugim meunarodnim telima. - Centralna vojna organizacija sa zajednikim generaltabom, odgovorna za planiranje, obavetajni rad, obuku, nabavke u mirnodopskim uslovima, i sa kontrolom nad svim oruanim snagama, ali samo u ratnim uslovima. - Centralna banka koja utvruje makroekonomsku politiku, izdaje zajedniku valutu, odreuje zajedniku kursnu stopu, i centralna carinska uprava koja primenjuje zajedniki carinski reim. Ovlaenja republika: - Pravo veta na odluke konfederalne vlasti. - Kontrola unutranje bezbednosti, ukljuujui garantovanje prava manjina. - Operativna kontrola nad nekim ili svim vojnim jedinicama stacioniranim na teritoriji te republike (uz mogui izuzetak jedinica mornarice i vazduhoplovstva). - Prikupljanje poreza i raspodela sredstava u skladu sa meusobno dogovorenim konfederalnim obavezama. Jedino Srbi mogu da otvore vrata konfederalnoj Jugoslaviji, a lider Srbije Slobodan Miloevi jedini ima klju. Neki posmatrai tvrde da je on izloen pritiscima da to pokua. Ako to ne bude uradio, njegovi protivnici e dobiti priliku da ga smene. Posledice neuspelog kompromisa su prevelike da bi narodi i lideri Jugoslavije lako odustali od svakog pokuaja da se dogovore. NIE 15-90, 18.10.1990. Preveli: Ivica Pavlovi i Sonja Muicki Original dokumenta Peanik.net, 10.02.2009.

Sledee > [ NAZAD ] Copyright 2005 - 2009 Peanik.

Vrh strane

Vrh strane