Raunarske mree seminarski rad SADRAJ:

1.0 Sadraj.............................................................................................................................1 2.0 Uvod u DSL tehnologiju.................................................................................................2

2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 Struktura DSL mree...................................................................................................................3 Strana pretplatnika.......................................................................................................................3 Strana centrale...............3 Problemi i primeri DSL tehnologije....4 Prenoenje..4

3.0 Uporeenje DSL-a I kablovskog interneta...................................................................4

3.1 3.2 3.3 3.4 Brzina.............................................................................................................................................5 Sigurnost prenosa..........................................................................................................................5 Raspoloivi servisi.........................................................................................................................5 Rasprostranjenost.........................................................................................................................6

4.0 Tipovi DSL-a...................................................................................................................6

4.1 Asimetrini DSL............................................................................................................................6 4.2 Simetrini DSL...6

5.0 ADSL modemi.................................................................................................................7

5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 5.7 5.8 Prednosti ADSL a........................................................................................................................7 Princip rada ADSL-a.....................................................................................................................7 Potrebna podeavanja na strani korisnika..................................................................................7 Bzina i duina ADSL a................................................................................................................8 ADSL u Srbiji................................................................................................................................8 ADSL paketi...................................................................................................................................9 ADSL standardi.............................................................................................................................9 Insalacija ADSL-a.........................................................................................................................9

6.0 RADSL modemi.............................................................................................................10 7.0 VDSL modemi................................................................................................................10 8.0 SDSL modemi.................................................................................................................11 9.0 HDSL modemi11 10.0 IDSL modemi....11
10.1 ISDN kanali.................................................................................................................................11 10.2 Tipovi ISDN-a.............................................................................................................................12

11.0 SHDSL modemi...........................................................................................................12

11.1 Prednosti SHDSL tehnologije....................................................................................................12 11.2 SHDSL modem............................................................................................................................13 11.3 Telendus 1420 SHDSL Router...................................................................................................13

12.0 Literatura......................................................................................................................14

Raunarske mree seminarski rad

Uvod u DSL tehnologiju

Razvoj telekomunikacija u XX veku odvijao se tako to je za svaki servis graena posebna infastruktura. Tako je nastala (javna) mrea za telefonski servis, telegrafski servis i servis za prenos podataka. Veza izmeu telefonskih pretplatnika i njihovih centrala najveim delom je ila preko bakarnih parica. Tako je do kraja 2001. godine u svetu bilo instalirano oko milijardu telefonskih linija (bakarnih vodova-parica). Uzimajui u obzir ogromna ulaganja u takvu lokalnu infrastrukturu i narasle potrebe korisnika za novim servisima (video na zahtev, video konferencije, rad od kue, telemedicina, uenje na daljinu, interaktivne mrene igre, radio i TV, mrene kupovine) bilo je logino oekivati razvoj telekomunikacionih usluga u pravcu korienja postojee infrastrukture. Prvi korak je bila ISDN tehnologija, ali se sredinom poslednje decenija XX veka, sa ekspanzijom Interneta, javila potreba za necim sto bi omogucilo velike protoke podataka od i ka krajnjem korisniku usluge. Tome zahtevu je odgovorila nova xDSL tehnologija. Ona omoguava da se po postojeoj infrastrukturi (bakarnim paricama) prui krajnjem korisniku kako pristup fiksnoj telefonskoj mrei i uslugama koje ona prua, tako i pristup Internetu sa velikim brzinama protoka (teoretski 8.192 Mbit/s). Iako DSl vec neko vreme omoguuje pruanje usluga prenosa digitalnih podataka preko obinih telefonskih linija, telefonska linija e postii napredak tek sDSL-om (digital subscriber line). Prednosti DSL-a su bre uspostavnjanje veze,vea propusnost, laka instalacija i nii trokovi pretplate.

Raunarske mree seminarski rad

Struktura DSL mree

Postojea telefonska infrastruktura je u prvom redu namenjena za prenos govora, tako da ova mrea nije u startu prilagoena za prenos podataka velikom brzinom. Zbog toga su potrebne odreene izmene na postojeoj telefonskoj mrei. Da bi se stvorila mrea za bri prenos podataka bazirana na DSL uslugama, potrebno je obezbediti nekoliko vrsta mrene opreme.

Strana pretplatnika
Na strani pretplatnika nalazi se razdvaja i DSL modem. Razdvaja je ureaj koji se vee na oba kraja telefonske linije i slui za razdvajanje DSL signala od signala klasine telefonije ili ISDN-a. Preko razdvajaa se prikljuuje obian telefonski aparat ili ISDN terminalni ureaj i to u zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obine telefonske linije ili preko baznog ISDN-a. DSL modem/ruter se prikljuuje na drugi izlaz razdvajaa i omoguuje protok podataka sa korisnikog raunara na DSL liniju. DSL terminalni ureaj (DSL Modem/DSL Ruter) koji se spaja na raunar i na DSL liniju, odnosno razdvaja, slui za prenos podataka. DSL terminali se proizvode uglavnom u dve verzije:

raunar se spaja preko USB-a raunar se spaja preko mrene kartice

Mrena kartica

Strana centrale
U telefonskoj centrali nalazi se DSLAM (Digital Subscriber Line Access Multiplexer) koga ine razdvaja (spliter) i DSL modem. Uloga razdvajaa je da sav saobraaj koji stigne do njega preko pretplatnike linije, podeli na dva dela:

telefonski saobraaj - koji alje ka telefonskoj mrei i

Raunarske mree seminarski rad

digitalne podatke koji se usmeravaju preko DSL modema na Internet.

Problemi u primeni DSL tehnologije

Pristupna mrea se sastoji od lokalnih petlji i opreme koja povezuje komutacioni vor, odnosno telefonsku centralu s korisnikom opremom. Mrea se tipino sastoji od vieilnih kablova korisnikih parica - do razdelnika, odakle se parica nastavlja do svakog pojedinanog korisnika. Na dugakim lokalnim petljama dolazi do slabljenja, odnosno priguenja i izoblienja analognog signala. Reenja koja su se ranije primenjivala u okviru analogne telefonske mree su se sastojala u "pupinizaciji", odnosno ugradnji induktivnih kalemova na svakih 1.800 m. Ali kako kalemi nisu kompatibilni sa osobinama DSL prenosa koji radi na znatno viim frekvencijama, Pupinovi kalemovi moraju biti uklonjeni pre primene DSL-a. Ali i pored toga postoji granica dometa koja je u funkciji prenika provodnika i brzine. Domet se smanjuje sa smanjenjem prenika provodnika i poveanjem brzine. Na primer provodnik debljine 0,4 mm i brzina od 2 Mbit/s imaju maksimalni domet (teoretski) od 4.6 kilometara. U praksi zbog raznih drugih smetnji i uticaja ta cifra je manja.

Prenoenje
U pristupnoj telefonskoj mrei, viestruko izolovane bakarne parice su spojene zajedno u kabl. Elektrina energija, koja se prenosi linijom u obliku modulisanog signala, zraci elektromagnetnu energiju na susedne ice, odnosno linije koje su u istom snopu. Susedne parice u snopu koje emituju ili primaju informacije u istom opsegu frekvencija mogu biti uzrok znaajnih smetnji i izoblienja signala. To se dogaa zbog toga to se indukovan signal mea sa originalnim signalom koji je namenjen za prenos. Rezultat je drugaiji talasni oblik signala od originalnog. Postoje dve kategorije prenoenja. Prenoenje na bliem kraju i na daljem kraju. Prvi sluaj je od veeg uticaja.

Uporeenje DSL i kablovskog Interneta

DSL i kablovski modemi nude pristup Internetu velikim brzinama. U poreenju sa tradicionalnim dial-up pristupom, ove dve tehnologije otvaraju itav spektar novih mogunosti privatnim i poslovnim korisnicima. Iako su dosta sline, DSL i kablovska tehnologija se razlikuju u nekim fundamentalnim postavkama. Ove dve tehnologije se mogu porediti s vie aspekata:

Brzina Sigurnost prenosa Raspoloivost servisa Rasprostranjenost

Raunarske mree seminarski rad

Brzina
Stvarna brzina prenosa korisenjem kablovske tehnologije nije vea u odnosu na DSL, iako se na prvi pogled stie takav utisak. Performanse obe tehnologije variraju u zavisnosti od modela koji se koristi i saobraajnog zaguenja na Internetu. Degradacije brzine koje nastaju sa DSL-om, vezana su iskljuivo za optereenje linkova prema Internetu i prenosnog dela mree, dok je kod kablovskog pristupa zaguenje najee vezano za pristupni deo, odnosno kablovsku infrastrukturu koja se temelji na tehnologiji deljenja medija. Kod kablovskih sistema vise korisnika deli signal sistog kabla, to znai da performansa u bilo kojem trenutku zavisi od broja pretplatnika koji aktivno koriste mreu. To znai da e za vreme maksimalnog iskorienja brzina prenosa biti znatno manja. Istraivanja su pokazala da ADSL usluga nadmauje kablovski prenos u periodu najveeg optereenja, odnosno u periodu od 17:00 do 23:00 sata. Poto je mrea uvek iskoriena do odreenog stepena, postaje oigledno da kablovska usluga daje znatno loiji kvalitet ba u periodu kad se usluga i najvie koristi, odnosno kada je korisniku i najpotrebnija. Ovo uslovljava da cena ovakve usluge (sa varijabilnim kvalitetom u toku dana) bude jeftinija od cene usluge bazirane na ADSL tehnologiji.

Sigurnost prenosa
DSL tehnologija iskoriava postojeu telefonsku liniju, odnosno bakarnu paricu, te uspostavlja PPPoE sesiju, odnosno privatni virtuelni krug izmeu korisnika i ISP-a. Dodatno, podaci se enkapsuliraju spreavajui na taj nain pristup podacima za vreme prenosa prema ISP-u. Prenos preko deljenog medija koji koristi kablovska tehnologija omoguava uljezima da odrede trenutnu dinamiku IP adresu, te na taj nain postaje osetljiviji na smetnje. Takoe, ne vri se enkapsulacija niti kriptovanje podataka prilikom prenosa, a kablovska infrastruktura je podlona smetnjama i umovima koji destruktivno deluju na kvalitetu pruene usluge.

Rasploivost servisa
Za razliku od DSL-a, gde svaki korisnik ima svoju paricu za prenos podataka, koju ne deli s drugima, kod kablovskog sistema nije tako. Vie korisnika deli signal sa istog kabla, pa download sesija jednog korisnika moe potencijalno oduzimati resurse drugom. to je vie korisnika, to je vie potencijalnog deljenja ukupnog raspoloivog propusnog opsega. Sdruge strane, koaksijalni kabl ima puno vei propusni opseg nego telefonska parica, pa je u situacijama kada nema drugih aktivnih, korisnika na istom kablu mogue postii pojedinano vee brzine prenosa nego kod DSL-a. Dakle, najvei problem kablovskog Interneta je nekonstantnost pristupne brzine, sto nije sluaj kod DSL tehnologija koje nude zagarantovanu pristupnu brzinu.

Raunarske mree seminarski rad

Rasprostranjenost
DSL usluga se ostavaruje korienjem postojeih bakarnih parica koje su povezane sa telefonom. Iz tehnikih razloga potrebno je da korisnik bude dovoljno blizu telefonskoj centrali. Na drugoj strani, kablovski modemi koriste postojei sistem kablovske televizije da bi obezbedio pristup Internetu. Kablovski pristup Internetu obezbeuje nekoliko kompanija koje nude kablovsku TV. Glavni nedostatak kablovske televizije je relativno mala rasprostranjenost, barem kod nas.

Tipovi DSL-a
U tehnologiji DSL-a postoji nekoliko podvrsta, meutim, ona koja se danas najee koristi mogu biti razvrstane u dve velike podele, i to na: Asimetrini DSL Simetrini DSL

Asimetrini DSL

Asimetrina digitalna pretplatnika linija (engl. ADSL-Asymetric Digital Subscriber Line). Asimetrinost, zapravo znai mogunost breg prenosa podataka u daunlod-u (ka korisniku), nego to je to u apload-u (prenos podataka od korisnika ka mrei). Veina najzanimljivijih aplikacija za korisnike na mrei su asimetrine (video na zahtev, pristup Internetu, multimedijalni pristup, kupovina od kue, itd.) gde mnogo vie informacija korisnik preuzima sa mree nego sto ih njoj alje. A u asimetrinu digitalnu pretplatniku liniju spada:

ADSL RADSL VDSL

Simetrini DSL
Simertrini tipovi DSL konekcije omoguavaju bri danload (ka korisniku) i apload (prenos podataka od korisnika ka mrei). Simetrina DSL tehnologija je popularna za biznis clasu DSL servisa zato sto kompanije esto imaju velike potrebe za prebacivanje podataka. Tipina simetrina DSL konekcija podrava 1.5 Mbps za skidanje i slanje podataka. A u simetrini DSL spada:

SDSL HDSL SHDSL IDSL

Raunarske mree seminarski rad

Asimetrini DSL ADSL

ADSL (eng. Asymetric Digital Subscriber Line, asimetrina digitalna preplatnika linija) je jedna od tehnologija xDSL, koja omoguuje pristup Internetu kroz postojeu komutiranu telefonsku mreu. Poseduje sposobnost prenosa podataka brzinama mnogostruko veim od brzina koje danas omoguavaju analogni modemi.

Prednosti ADSL-a
Pored velike brzine, ADSL modemi imaju i drugih prednosti u poreenju sa analognim modemima. Nasuprot povremenih konekcija koje se ostvaruju korienjem analognih modema, ADSL konekcija je stalno aktivna. Poruka Line is bussy odlazi u prolost i vie nema stalnog logiranja na mreu, kao i ekanja da se konekcija ostvari ona je stalno prisutna. Vrhunska prednost je mogunost korienja telefona u isto vreme dok je ADSL linija aktivna, dakle, vie je neophodno birati izmeu jednog i drugog! Takoe, korienjem ADSL linije prestaje obraun telefonskih impulsa, jer je princip rada ove tehnologije drugaiji od konekcije ostvarene putem analogne ili ISDN linije.

Princip rada ADSL-a

Princip rada ADSL tehnologije je razdvajanje frekventnog opsega telefonske parice na dva dela. Frekvencije ispod 4 KHz su rezervisane za prenos govora, a opseg iznad 4 KHz se koristi za prenos podataka. Upravo ovaj princip omoguava da se telefonska linija koristi za prenos govora i podataka istovremeno. Atribut asimetrini dolazi od asimetrinosti opsega rezervisanog za prijem i slanje podataka, to za posledicu ima veu brzinu za download podataka u odnosu na upload, ime su zadovoljeni osnovni zahtevi korisnika.

Potrebna podeavanja na strani korisnika

Postoje dva tipa ADSL modema, interni i eksterni. Interni modemi se daju u obliku kartica koje se instaliraju u raunar na mesta predviena za to, u PCI slot. Eksterni modemi se mogu povezati na korisniki raunar putem USB, 10/100BaseT ili drugih mrenih interfejsa. U sluaju da se korisnik odlui na korienje ADSL linije, Telecom e obezbediti svu terminalnu opremu koja omoguuje da prenos glasa i podataka funkcioniu istovremeno kao dve nezavisne (posebne) usluge kroz jednu telefonsku liniju.

Raunarske mree seminarski rad

Interni i eksterni modem

Brzina i duina ADSL-a

U zavisnosti od sposobnosti korisnike telefonske parice i ponuenog tipa servisa, ADSL linija ima sposobnost prenosa podataka u smeru prema korisniku (downstream) od 256 Kb/s do ak 8 Mb/s. Telecom e u skladu sa potrebama korisnika i mogunostima mree definisati optimalne brzine prenosa i paketa usluga. U svakom sluaju, brzina prenosa po ADSL liniji u downstream smeru je deset do petnaest puta vea od brzine koja se postie korienjem analogne linije. Pre svega, sam pojam brzine je potrebno malo detaljnije objasniti. ADSL teoretski dopusta do 8 Mb/s podataka u sekundi od centrale prema korisniku (download), dok u suprotnom pravcu propusnost iznosi 1 Mb/s (upload). Uoite da je upotrebljena re propusnost, a ne brzina, zato jer se radi o teoretskoj mogunosti. Takoe, odlazna i dolazna brzina nisu iste (odatle i ime ADSL Asymmetric DSL, asimetricni DSL), to i nije tako loe kako se ini na prvi pogled, jer uobiajeni Internet korisnik uglavnom podatke prima (download) sa Interneta, dok je slanje (upload) na Internet mnogo manje. Iz ovog razloga ADSL nije iskorien za web hoster-e i druge servise, jer je za njih odlazna (upload) brzina kljuna. Brzina od 8 Mbs je u praksi teko dostupna, jer je ADSL jako osetljiv na duinu kablova. Tako ve posle petog kilometra propusnost opada na 2 Mbps za dolazni i 385 kbps za odlazni saobraaj. Maksimalne duine na kojima moe funkcionisati zavise od puno faktora (vrsta kabla, presek, stanje instalacija i sl.), ali tesko da mogu prei 8 km. Zbog toga se esto postavlja pitanje dostupnosti ADSL-a, jer da biste ga uopte mogli koristiti, morate biti relativno blizu telefonske centrale.

Poreenje brzina Download-a ( Modem, ISDN, DSL-ADSL)

ADSL U Srbiji
1

Raunarske mree seminarski rad

Na telekomunikacionom tritu, u Srbiji, ADSL se pojavio u 2005. godini (Telekom Srbija je poela prodaju u prolee 2005. godine). 2005. godinu Telekom Srbija zavrava sa neto vie od 10.000 korisnika ADSL-a (samo na podruju Beograda). U decembru 2007. na teritoriji Srbije je bilo oko 125.000 korisnika ADSL-a.

ADSL paketi
Trenutno, u Srbiji, su u prodaji 4 ADSL paketa:

256 Kbps / 64 Kbps 768 Kbps / 64 Kbps 1,5 Mbps /128 Kbps 2 Mbps /192 Kbps

ADSL Standardi
Naziv standarda ANSI T1.413-1998 Issue 2 ITU G.992.1 ITU G.992.1 Annex A ITU G.992.1 Annex B ITU G.992.2 ITU G.992.3/4 ITU G.992.3/4 Annex J ITU G.992.3/4 Annex L ITU G.992.5 ITU G.992.5 Annex L[1] ITU G.992.5 Annex M ITU G.992.6 Upotrebni naziv ADSL ADSL (G.DMT) ADSL over POTS ADSL over ISDN ADSL Lite (G.Lite) ADSL2 ADSL2 RE-ADSL2 ADSL2+ RE-ADSL2+ ADSL2+ ADSL2++ Brzina daunlouda 8 Mbit/s 8 Mbit/s 8 Mbit/s 8 Mbit/s 1,5 Mbit/s 12 Mbit/s 12 Mbit/s 5 Mbit/s 24 Mbit/s 24 Mbit/s 28 Mbit/s 48 Mbit/s Brzina aplouda 1 Mbit/s 1 Mbit/s 1 MBit/s 1 MBit/s 0,5 Mbit/s 1 Mbit/s 3,5 Mbit/s 0,8 Mbit/s 1 Mbit/s 1 Mbit/s 3,5 Mbit/s 8 Mbit/s

Instalacija ADSL-a
Instalacija je jednostavna jer se vei deo posla obavlja u centrali. Filter se montira na telefonski prikljuak. Na filter se prikae telefonski aparat i ADSL mreni ureaj a on dalje na PC.

Raunarske mree seminarski rad

RADSL
RADSL (Rate-Adaptive DSL) DSL koji je prilagodljive brzine prenosa. Predstavlja tehnologiju razvijenu od strane Westell-a gde je software u stanju odrediti brzinu na kojoj signal moe biti preneen po zadatoj liniji, te podesiti brzinu isporuke prema tome. Upotrebom ove tehnike linija je mnogo vie tolerantna grekama prouzrokovane zvukom i gubljenje signala.

VDSL
VDSL (Very-high-data-rate DSL) - Vrlo brzi DSL prenosi podatke velikom brzinom, ali na relativno kratkim duinama bakrene parice. Prvi standard za ADSL se pojavio 1995. godine. A- u skraenici oznaava da se radi o asimetrinom prenosu(Asymmetric) to znai da se prenos informacija jednakom brzinom prema korisniku kao od korisnika. Pojanjeno normalnim jezikom, reklo bi se ,dakle da je brzina kojom korisnik prima informacije sa interneta vea nego brzina kojom moe da alju informacije drugima. Veini nam i odgovara takva konekcija jer veina za download koristi programe sa direktnom vezom i u cilju nam je da to bre skinemo neto sa interneta nego da poaljemo. Na zapadu,ali sada i kod nas je popularno korienje tzv. torrenta, gde korisnik istovremeno deli isti materijal koji trenutno skida od drugih. Za takav program nam je povoljnija konekcija kod koje su ravnomernije podijeljeni download/upload. DSL se koristi time sto bakarni provodnici u telefonskoj mrei imaju puno vei kapacitet za prenos informacija nego to je to njihova primarna funkcija, prenos ljudskog glasa. Ljudski glas ima ogranienu frekvenciju koja se prilikom telefonskog razgovora jos vie reducira, na otprilike 300-400 Hz. S obzirom da provodnici mogu prenositi frekvencije sve do nekoliko miliona Hz, ostaje jedan ogroman deo koji je neiskorien. Tehnika se zasniva na tome da se neiskorieni deo podeli na trake kojima informacije protiu paralelno. Za obian ADSL se koriste frekvencije u rasponu od 25 kHz do 1,1 MHz dok su frekvencije koje su nie od 25 kHz su rezervisane za obinu telefoniju, tako da se moe istovremeno razgovarati i surfovati. Novije varijante ADSL-a koriste frekvencije do 2,2 MHz. VDSL je Very High Speed DSL . Radi se o usavravanju postojee tehnike ADSL-a. Novi standard koji nosi ime VDSL2 ,koristi frekvencije do 30 MHz. Sa tom novom tehnikom nam postaje mogue da imamo 100 Mbits simetrino, dakle u oba smera. Izmeu ostalog e biti mogue prenositi HDTV (High Definition TV) putem interneta,ili drugim reima putem bakarnih provodnika. Ali nita nije savreno. Da bi imao ADSL korisnik se mora nalaziti u rastojanju od najdalje 8-10 km od stanice, zavisno od operatera. Da bi se postigao maksimalni efekat sa VDSL2 ta distanca je smanjena na svega 1,5

Raunarske mree seminarski rad

Simetrini DSL SDSL

SDSL (Symmetric DSL) Simetrini DSL karakterie jednaka brzina prenosa u oba smera, slian je HDSL-u samo za razliku od HDSL-a koji zahteva 2 ili 3 parice, SDSL treba samo jednu. Radi na brzinama 1,544 Mbit/s (SAD) ili 2,048 (Evropa) u oba smera.

HDSL
HDSL (High bit-rate DSL) - Brzi DSL je jedna od najstarijih proizvoda DSL-a. Osnovna karakteristika mu je simetrinost, odnosno jednaka brzina prenosa je mogua u oba smera i razvijena je za prenos podataka i glasa preko T1 linije.

IDSL
IDSL - ISDN (Digital Subscriber Line).ISDN prema preporukama CCITT i ITU Baziran na tehnologiji koja je razvijena tokom 1970-ih, sa ciljem da rei problem prenosa digitalnih veza preko postojeih bakarnih vodova CCITT je 1984. definisao ISDN kao mreu koja obezbeuje digitalnu komunikaciju od kraja do kraja. Analogna linija je u stanju da podri samo jedan komunikacioni ureaj u jednom trenutku,a ISDN moe da podri vie ureaja u isto vreme (raunar,fax,telefon) brzine do 128 Kbps. ISDN nudi znatno bolji kvalitet govorne komunikacije u odnosu na klasino telefoniranje. Sa korisnike strane, jedinstven pristup razliiti komunikacionim mreama za prenos govora, slike, teksta i podataka metodom komutacije kola i paketa.

Raunarske mree seminarski rad

ISDN kanali
B (bearer - nosilac) kanal Moe se koristiti za prenoenje podataka ili digitalizovanog govora.Omoguava tri vrste transfer moda: komutaciju kola komutaciju paketa semipermanentnu vezu. D (data - informacioni) kanal Koristi se za prenos signalizacije po zajednikom kanalu, pri emu se pod signalizacijom podrazumevaju poruke koje se razmenjuju izmeu terminala i mree radi uspostave veze, njene kontrole i raskidanja,a ree se koristi i za prenos podataka.

Tipovi ISDN-a
Bazni pristup 2B + D Sastoji iz dva 64 Kb/s B kanala i jednog 16 Kb/s D kanala tj. 128+16 Kb/s.Namenjen rezidencijalnim korisnicima i manjim preduzeima jer omoguava simultani prenos govora i podataka korienjem vie razliitih terminala. Primarni pristup 30B + D Sastoji iz trideset 64 Kb/s B kanala i jednog 64 Kb/s D kanala za signalizaciju, tj 1920+64 KB/s.Namenjen za velike korisnike npr. velika preduzea.

SHDSL
SHDSL standard, je razvijen da bi zameni mnoge starije DSL (digital subscriber line) tehnologije i druge transportne opcije kao sto su HDSL, SDSL, HDSL2, ISDN, T1, E1 i IDSL. Da bi se prilagodili svakom od funkcija koje su nudile predhodno navedene tehnologije, proizvoai telekomunikacione opreme su morali da razvijaju razliite linijske kartice. Novi SHDSL standard e omoguiti proizvoaima opreme da razvijaju centralnu CO (central office) i korisniku CPE (customer premises equipment) opremu oko jednog standarda i time smanje cenu komponenti.

Prednosti SHDSL tehnologije

Poveanje rastojanja i rad pri razliitim brzinama, na slici demonstrirano je kako se SHDSL standardom ostvaruje brzinsko prilagoavanje. Takoe, na slici je ilustrovana SHDSL-ova superiorna brzina i karakteristike u pogledu dometa u odnosu na druge raspoloive tehnologije. Mogunost SHDSL modema da produe spajanje udaljenih lokacija za dodatnih 30% u odnosu na dosadanje tehnologije, dokazuje potrebu njihove to vee implementacije na naoj veoma looj infrastrukturi.

Raunarske mree seminarski rad

Slika Dobijene brzine i razdaljine uz pomo novog G.SHDSL standarda u odnosu na stare tehnologije

SHDSL modem
SHDSL (Single-pair High bit rate Digital Subscriber Line) je nova generacija Telindusovih upravlljakih modema koji omoguavaju full-duplex prenos podataka do 2.3 Mbps preko jednog dvoinog kabla. Specijalna 2-paricna verzija nudi mogunost da se podigne brzina prenosa podataka do 4.6 Mbps. Linijska brzina modema se moe prilagoditi tako da se optimizira propusni opseg u funkciji karakteristika lokalne petlje. Modemi su zasnovani na novoj modulacionoj tehnologiji, ije je ime TC-PAM (Trellis Coded Pulse Amplitude Modulation), a koja garantuje spektralnu kompatibilnost sa starijim i ADSL transmisionim sistemima. Kompletan opseg interfejsnih kartica ini SHDSL idealnim za povezivanje sa skoro svakom aplikacijom (ureajem). Na raspolaganju nisu samo tradicionalni serijski interfejsi kao to su V.35, V.36, RS-530 i X.21 (koji se mogu konfigurisati i za rad u Nx64 kbps varijanti), nego i G.703 (u transparentnoj ili sa G.704 framing-om) i 10BaseT Ethernet interfejs sa integrisanom router-skom ili bridge funkcionalnou. Sve ove interfejsne kartice se mogu zameniti za samo nekoliko sekundi ime se omoguava maksimalna fleksibilnost. Za velike sajtove, dizajnirane su kartine verzije ovih modema koje se smestaju u klasine 19 rack-ove koji mogu primiti do 30 ovakvih modema. Softver u modemu se nalazi u flash memoriji, tako da ga je mogue redovno update-ovati na najnoviju verziju. Jednostavno reavanje problema koji se mogu javiti pri instalaciji ostvaruje se uz pomoc raznovrsnih testova kao to su: test analogne petlje, test lokalne digitalne petlje ili test udaljene digitalne petlje. Sa besplatnom grafikom TMA aplikacijom, koja radi pod Windows OS-om, operator moe konfigurisati lokalnu ili udaljenu instaliranu opremu. To je dragoceni alat za inenjere poto podrava nadgledanje performansi, praenje statistika i reavanje problema. Alternativno, moe se dobiti slina funkcionalnost korienjem VT100 terminal. Veoma je vano napomenuti da SHDSL modem prua automatski instalacioni mod.

Telindus 1420 SHDSL Router

Telindus 1420 SHDSL router je vrhunski base-band modem sa integrisanim IP routerom koji nudi prenos podataka do 2.3 Mbps preko jedne parice (dve ice). Kao i predhodni SHDSL modem, Telindus 1420 modem zasnovan je na TC-PAM modulaciji, koja garantuje vee brzine i vea rastojanja. Telindus 1420 SHDSL router se moe koristiti kao CPE u kombinaciji sa Frame Relay ili PPP DSLAM-ovima ili u point-to-point vezama. Ureaj dolazi sa jednim 10BaseT Ethernet interfejsom koji ima integrisanu bridge i IP router-sku funkcionalnost. Kada integrisani IP router forward-uje paket, saobraaj sa LAN-a se enkapsulira za transmisiju preko WAN linka. Router podrava PPP i Frame Relay enkapsulaciju. Serijski interfejsi na router-u mogu biti sa IP adresom ili bez nje.U Telindus

Raunarske mree seminarski rad

1420 SHDSL router-u mogue je implementirati statiko rutiranje, RIP verziju 2, filtriranje IP paketa (osnovna firewall funkcionalnost, NAT (Network Address Translation) I PAT (Port Address Translation). Modem je dizajniran sa flash memorijom, tako da omoguava ugradnju softvera-a i na router-u i na modemu. Softver se moe download-ovati u modem ili router uz pomo TFTP servera ili konzole.

LITERATURA:
http://arhiva.elitesecurity.org/Zamena-ISDN-za-ADSL-tarifiranje-ISDN

http://tehnika.krstarica.com/c/kompjuteri/brze-internet-veze-dsl/ http://www.geocities.com/dsltehnologije/dsl5.htm http://sr.wikipedia.org/sr-el/DSL http://www.os.cg.ac.yu/os/ http://www.sk.rs/forum