GRAANSTVO I MARGINALIZACIJA

Modul: ROD I POLITIKA

SADRAJ
1.0 UVOD........................................................................................................................................3 3.0 Feministiki modeli graanstva.................................................................................................5 4.0 SEKSUALNO GRAANSTVO...............................................................................................7 4.1 Biseksualnost........................................................................................................................7 4.2 Fetiizam i sadomazohizam (SM)........................................................................................8 5.0 RODNA DIVERZIFIKACIJA I UTICAJ NA GRAANSTVO............................................9 6.0 ZAKLJUAK..........................................................................................................................11 7.0 LITERATURA........................................................................................................................12

1.0 UVOD
Feministike teoretiarke, ali i drugi strunjaci se ve decenijama bave problematikom marginalizacije ena, te drugih grupacija ljudi koji ne ulaze unutar okvira hegemone maskuline patrijarhalne matrice. U razmatranju su brojni problemi koji se tiu njihovog poloaja u javnom svijetu, njihovih prava i politikog uea, poslovanja, zarade i dr. Meutim, svi ti problemi su usko vezani za koncept graanstva kao historijski kljuni faktor u konstrukciji ljudskih identiteta i samog drutva. Jedna od teoretiarki koje se izmeu ostalog bave i problemom graanstva i marginalizacije jeste i Susan Monro. Ona u svojoj knjizi Gender Politics: Citizenship, Activism and Sexual Diversity otvara brojna pitanja koja se tiu manjinskih grupa kao to su homoseksualci, ali prije svega biseksualci, transgender i interseks populacija koji su za razliku od homoseksualaca jo uvijek na krajnjim marginama drutva, i unutar heteroseksualnih i unutar homoseksualnih krugova zbog ega se nalaze u posebno tekom poloaju zbog svojih seksualnih opredjeljenja i zbog svojih fluidnih rodnih identiteta. U ovom eseju u pokuati da pokaem da su marginalizirani identiteti klju za izmjenu mainstream koncepta graanstva. Ukazat u na neke probleme s kojima se susreu upravo te grupacije i na koji nain one mogu da budu ukljuene u mainstream koncept graanstva i da li uope trebaju biti ukljuene u njega, tj. da li je potrebno da se stvori rodno neutralni koncept graanstva ili da se trenutni koncept proiri kako bi se otvorio prostor za ulazak onih koji ne mogu i ne ele da budu dio tradicionalnih binarnih kategorija. Prvi dio eseja se bavi samim konceptom graanstva i na koji nain je kroz njega dolo do marginalizacije onih koji ne ispunjavaju uslove koje zadaje norma. U drugom dijelu panja e biti posveena feministikim modelima graanstva koji treba da stvore mogunost za punopravno ukljuivanje ena i ostvarivanje jednakih prava sa mukarcima, ali bit e ukazano i na neke njihove nedostatke. "Seksualno graanstvo" je u treem dijelu predstavljeno kao alternativa mainstream i feministikim konceptima graanstva kako bi se u obzir uzela seksualna elja kao faktor izgradnje identiteta odreenih grupacija kao to su biseksualci, fetiisti ili sadomazohisti. Posljednji dio nudi sliku o problemima sa kojima se susreu transgender i interseks zajednice u pogledu ostvarivanja svojih graanskih prava, ali i u pogledu odnosa sa drugim marginaliziranim grupacijama, te ukazuje na mogua rjeenja kako bi i ove grupacije mogle biti obuhvaene u konceptu graanstva.

2.0 KONCEPT GRAANSTVA I MARGINALIZACIJA

Engleski pojam citizenship, koji se na na jezik moe prevesti kao graanstvo, odnosno dravljanstvo, iako nijedan od ova dva prevoda ne predstavlja najsretnije rjeenje, je koncept koji see daleko u prolost, a svoj ponovni dolazak u iu doivljava u 90-im godinama prolog vijeka zbog, kako navode Engin Isin i Brian Turner u knjizi Handbook of Citizenship Studies, dvostrukog razvoja globalizacije i postmodernizma. Naime, globalizacija "potkopava dotada neupitni status drave-nacije" (van Hensbroek 2007, 3), jer se, kako dalje navodi Hensbroek (2007, 3) zbog nastanka razliitih politikih konstelacija na uem i irem polju ne moe odrati ideja o jednakim graanima unutar drave, te zbog zahtjeva za priznavanje drugih grupacija kao to su imigranti, manjine i dr. S druge strane, postmodernizam naruava "stav koji gotovo 'prirodnim' smatra ideje koje su bile temeljni dio modernistikih koncepcija kao to su dravanacija, naslijee, kultura ili rasa" (van Hensbroek 2007, 3). Kao to je ve spomenuto koncept graanstva je bio smatran 'prirodnim' i kao takav je veoma restriktivan i iskljuivalaki to primjeuje i Surya Monro, koja u svojoj knjizi Gender Politics: Citizenship, Activism and Sexual Diversity iz 2005. godine navodi da je sam pojam graanina u sutini obuhvatao iskljuivo heteroseksualne, bijele i sposobne mukarce, dok je veoma malo panje posveivano enama. Susan James u svom eseju "The good-enough citizen: female citizenship and independence" smatra da se ene ne mogu smatrati punopravnim graankama, jer su iskljuene iz javne sfere koja je muka u odnosu na privatnu ensku sferu. Meutim, nisu samo ene te koje su obespravljene i izostavljene iz okvira graanstva, tu su i druge grupe kao to su gej i lezbijke, ali jo markantnije biseksualci, trans i interseks populacija, koji ne samo da bivaju stigmatizirani od strane heteroseksualne muke populacije, nego i od strane ena, te gej i lezbijske populacije zbog fluidnosti rodnih identiteta i odupiranja dihotomijskoj kategorizaciji. Kritike tradicionalnog koncepta graanstva su upravo usmjerene ka problemima oko marginalizacije ena, koje su od pamtivijeka veoma malo zastupljene u javnoj sferi, pogotovu na viim razinama odluivanja, te se kao takve smatraju graankama drugog reda, ali i ukazuju na to kako koncept graanstva kao takav slui da "prikrije razlike, i u tom pogledu marginalizira i diskriminira one koji na razliite naine ive izvan hetero norme" (Hines 2009, 84), tj. da nisu samo ene te koje su marginalizirane, nego i drugi kao to su biseksualci, fetiisti, sadomazohisti itd. to je pokazatelj da trenutni koncept graanstva nije dovoljan da bi ukljuio sve manjine koje, zbirno gledano, ine znaajan dio populacije.

3.0 FEMINISTIKI MODELI GRAANSTVA

Feministika kritika graanstva je prije svega ukazala na to da su ene, kako navodi Monro (2005, 150) milenijima bile iskljuene iz debata koje se tiu graanstva, te da su od 5 stoljea prije nove ere, pa do sredine 20. stoljea graanska prava gotovo iskljuivo davana mukarcima, a da su enama, ukoliko su uope bile ukljuene, najee davana u svojstvu majki, to ponovo dovodi do pojma graanke drugog reda. Zbog toga feministkinje smatraju da je "dominantni socio-liberalni koncept graanstva manjkav" (Voet 1998, 12), ali i zbog injenice da se uvrijeena gledita na graanstvo "jo uvijek baziraju na implicitnim pretpostavkama da graanstvo znai isto i za mukarce i za ene" (Monro 2005, 150) ime se prikrivaju rodne razlike i zanemaruju specifini interesi. Jedan od razloga zato su feministkinje eljele i u odreenoj mjeri jo uvijek ele da budu ukljuene u koncept graanstva jeste postizanje univerzalnih prava, ali taj isti koncept je oduvijek iskljuivao ene, zbog ega je "koncept graanstva temeljan za razvoj feministike politike i drutvene teorije" (Lister 1997, 3), ali je isto tako potrebno da se taj isti koncept ne prihvata bez kritikog osvrta to dalje navodi Lister (1997, 3). Takoer, ne postoji jedan "dominantni koncept u koji bi se eljelo ukljuiti" (Squires 2004, 174), nego postoji niz koncepata kao to su graanski republikanizam, liberalizam ili komunitarizam, tako da je teko dati jedinstveno rjeenje u koji koncept treba traiti ukljuenje, jer svaki od njih nudi razliita shvatanja o tome ta to ukljuenje predstavlja. Monro zbog ovoga u svojoj knjizi postavlja pitanje da li se koncept graanstva moe proiriti na taj nain da u potpunosti ukljui ene, ali isto tako navodi da se irenje koncepta odnosi na reformulisanje pojmova podjele javno/privatno, te vie na neformalno, nego na formalno uee u politikom ivotu, tako da su "politiki aspekti graanstva djelimino nerazvijeni" (Squires 2004, 174) u feministikoj politikoj teoriji. Meutim, u skorije vrijeme feministkinje nastoje da promijene situaciju i da, kako navodi Squires (2004, 174), ukau na znaaj granica oko javne politike sfere. Meutim, bez obzira o kojem se konceptu radilo u centru feministike debate je "razlika izmeu rodno neutralne i rodno diferencirane vizije graanstva" (Squires 2004, 175), tj. da li su ene i mukarci generalno razliiti ili su u sutini isti, ali isto tako i da li se kategorije ena i mukarac, prema Monro (2005, 152) mogu uzeti kao okvirne da obuhvate razliite identitete, pogotovu kada se radi o trans identitetima koji se nalaze na granicama izmeu kategorija mukaraca i ena. Sve ovo dovodi do toga da slika o graanstvu "postaje kompleksnija, i samim

6 time je jasna granica izmeu mainstream i feministikih graanstava neodriva" (Monro 2005, 152). U sluaju odabira rodno neutralnog, odnosno 'razroujueg' pristupa koncepti graanstva mogu uzeti liberalni ili graansko-republikanski oblik, ali se kod takvog pristupa gdje se naglasak stavlja na slinosti, a ne na razlike potkopava temelj za feministiko graanstvo koje trai da se afirmiu razlike, tj. da se ukae na vanost i razliitost enskog iskustva i identiteta. S druge strane, pristup koji je rodno diferenciran, odnosno 'rodno pluralistiki' daje mogunost za postojanje feministikih graanstava, ali "samo uz druge oblike graanstva, kao to su trans ili interseks, te granice izmeu razliitih oblika rodnog graanstva ne bi bile jasne, a neki ljudi bi se kretali iz jedne u drugu kategoriju ili bi pripadali viestrukim kategorijama" (Monro 2005, 152). Meutim, razvijanje koncepata graanstva u feministikoj teoriji ne moe biti ogranieno isljuivo na rodne kategorije ili na eliminisanje tih kategorija, jer je potrebno u obzir uzeti brojne druge faktore kao to su rasa, klasa itd. Ovakvim pristupom problem graanstva postaje jo kompleksniji nego to je bio, a zbog injenice da postoje razliita enska iskustva "odreeni problemi o kojima raspravljaju feministike teoretiarke o graanstvu su irelevantni sa neke ene, te se u razmatranje moraju uzeti drugi faktori kao to su nacionalnost i sposobnost" (Monro 2005, 153). Kao primjer Monro ovdje navodi ene sa posebnim potrebama koje mogu imati drugaije probleme sa graanstvom od ostalih i kojima se feministike teoretiarke ne bave. Takoer, treba navesti da se i sama dihotomijska podjela na ene i mukarce moe i mora naruiti kako bi se uveli novi oblici identiteta, jer feministike teoretiarke i njihovi koncepti feministikog graanstva ne uzimaju u obzir, kako smatra Monro (2005, 153), trans i inter populaciju i njihove identitete, kako kae Evans (1993) oni su marginalizirani i ne dobivaju ni ekonomsko ni politiko graanstvo, te pored toga iskljuuju i druge oblike maskuliniteta koji se ne uklapaju u hegemonu maskulinu normu. Iz ovih razloga se Monro (2005, 153) pribojava da bi se feministikim poimanjem graanstva mogli "zalediti" odreeni problem koji su vani za dio ena, briui iskustva ostalih ena i rodno nenormativnih grupa ljudi.

4.0 SEKSUALNO GRAANSTVO

Kao to je ve navedeno norma za graanstvo je oduvijek bila heteroseksualnost i samim time su iskustva svih onih koji ive izvan te hetero norme bila marginalizirana i zanemarivana. Jedno od tih iskustava koje je redovno izostavljeno jeste seksualnost, koja se nikada nije uzimala u obzir u formiranju koncepta graanstva. Iz tog razloga je razvijen koncept "seksualnog graanstva" koji prema Diane Richardson moe opisati seksualna prava grupe, kao i pristup opim pravima, te uticaj tih prava na seksualnost. "Seksualno graanstvo" u sutini skree panju na seksualnost koja je "iskljuena iz 'javnog' poimanja graanstva" (Hines 2009, 84). Meutim, kako navodi Monro (2005, 154) pojam "seksualnog graanstva" moe biti vien i kao pokuaj da se alternativne seksualnosti asimiliraju u mainstream, ali Richardson smatra da je davanje prava seksualnim manjinama moe da proiri diskurs o pravima. Niz drugih autora je dalo veliki doprinos diskusijama o "seksualnom graanstvu", a meu njima treba spomenuti Evansa, Cooperovu, Plummera, Weeksa, Richardsonovu, te Bell i Binnie. Oni svi na svoj nain daju uvid u problematiku "seksualnog graanstva", te ukazuju na mogunost da se narui heteronormativni sistem koji je u korijenu pojma graanstva, ali i kako da se dekonstruie binarna podjela na ene i mukarce i da se time ukljue marginalizirane grupe kao to su biseksualci, trans i interseks ljudi, te fetiisti i sadomazohisti kao kljuni faktori u destabilizaciji binarnog sistema. 4.1 Biseksualnost Biseksualni identiteti predstavljaju problem ne samo za heteroseksualne, nego i za gej i lezbijske pripadnike populacije koji ih kao takve esto ne prihvataju i stigmatiziraju. Oni smatraju da su to samo prelazne faze do homoseksualnosti, ali i da biseksualci mogu vrlo lako uivati prednosti koje prua ivot unutar heteroseksualne norme, jer nisu u potpunosti odbacili heteroseksualnost i veze sa partnerima drugog spola, nego mogu u isto vrijeme biti dio i heteroseksualne i gej/lezbijske kulture. Meutim, upravo biseksualni identiteti su jedan od naina da se narui dominantna norma zbog svog prelaenja iz jedne kategorije u drugu i zbog poliamorije. Naalost, Monro (2005, 155) smatra da biseksualni identiteti nisu dovoljno istraeni od strane teoretiara koji se bave "seksualnim graanstvom". Konstruisanje biseksualnih identiteta je ovisno o historijskom i drutvenom kontekstu, ali su oni, kao to je ve spomenuto, obino okarakterisani kao oni koji ne pripadaju nijednoj od dominantnih kultura, a jo kada se u obzir uzme poliamorija kao istovremena seksualna i emocionalna veza

8 sa vie od jedne osobe dominantna matrica koja je zasnovana na monogamnim vezama i brakovima se ozbiljno ugroava. Meutim, da bi se omoguilo biseksualno graanstvo potreban je niz promjena, a prije svega da se fluidni seksualni identiteti uine dijelom norme, tj. da se "u pitanje dovede heteroseksualna identifikacija" (Monro 2005, 157). Naime, problem lei u tome to, za razliku od gej i lezbijske populacije, biseksualci samim svojim kretanjem izmeu heteroseksualnog i homoseksualnog prostora bivaju stigmatizirani i s jedne i s druge strane, a uz to oni su i dodatno stigmatizirani ukoliko se radi o poliamoriji, jer su onda i biseksualci i nemonogamni. Biseksualci ak esto negiraju svoju homoseksualnu stranu, kako smatra Evans (1993, 169) zbog neprijateljstkog nastupa gej i lezbijske zajednice. Pored toga, Monro (2005, 158) govori i o drugom aspektu koji je problematian kada je u pitanju biseksualno graanstvo, a to je suprotstavljanje podjeli privatno/javno koja biseksualce ini nevidljivim, za razliku od gej i lezbijske populacije koji su ve dobrim dijelom izali u javnost i postaju prihvaeni kao takvi. Takoer, neke od kritika heteronormativnog sistema i konstrukcije identiteta koje potiu iz gej i lezbijskih krugova nisu u veini sluajeva upotrebljive za konstruisanje biseksualnog identiteta. Problem nastaje u tome to se, za razliku od gej i lezbijskih identiteta, biseksualni identiteti ne mogu konstruisati izvan heteroseksualne norme, jer bi odbacivanjem te norme "zanijekali jedan dio svog identiteta" (Monro 2005, 158), a pored toga ne moe se ostvariti ni bilo kakav oblik zajednitva, tj. oslanjanja na zajednike osobine kao kod lezbijskih teoretiarki, jer su biseksualci razliitih spolova i imaju raznovrsne seksualne preferencije. Zbog toga Evans (1993, 153) smatra da je neophodno da se prevaziu ukorijenjene kategorije podjele hetero i homoseksualnosti. Dodatni problemi se mogu uoiti i sagledavanja heteroseksualnosti same po sebi, jer su samo "odreeni oblici heteroseksualnosti hegemoni, pa opozicija heteroseksualnosti per se postaje problematina" (Monro 2005, 159). Zbog toga Monro predlae da se kod ukljuivanja biseksualaca u graanstvo mora krenuti putem proirivanja mainstreama, tj. da se ljudima sa biseksualnim identitetima omogui da zauzmu odreeni prostor u kojem e se moi slobodno kretati i mijenjati svoje pozicije unutar poretka. 4.2 Fetiizam i sadomazohizam (SM) Fetiizam i sadomazohizam (SM) predstavljaju opredjeljenja koja se ne ograniavaju samo na jednu kategoriju, nego se mogu nai kako u heteroseksualnim, tako i u gej/lezbijskim, te biseksualnim i drugim krugovima. Meutim, oni koji prakticiraju feti i SM igre su veoma esto marginalizirani i stigmatizirani u hetero, ali i u odreenim homoseksualnim krugovima,

9 npr. lezbijske SM prakse u mnogo manje razvijene od gej SM praksi, a Monro govori kako su oni koji prakticiraju SM generalno dobro doli u biseksualnim i drugim alternativnim krugovima. Meutim, sam pristup feti i SM praksama je bio veoma problematian zbog njihovih neprokreativnih i veoma esto negenitalnih praksi, tj. u njih ne mora biti ukljueno koritenje genitalija, tako da postoji veoma veliki otpor prema onima koji pripadaju ovim grupacijama na temelju moralnosti. Za ostvarivanje punopravnog feti/SM graanstva Monro smatra da je izmeu ostalog potrebno da se omogui legalno prakticiranje fetia i SM-a, te da se SM depatologizira to bi dovelo do naruavanja heteroseksualne norme i generalnog shvatanja o nainu prakticiranja seksa. Naime, feti i SM sami po sebi u pitanje dovode binarnu podjelu javno/privatno, jer je njihovo djelovanje u odreenoj mjeri smjeteno u javnu sferu, tj. izraavanje njihove seksualnosti izlazi iz domena privatnog. Meutim, sama predstava o feti ili SM graaninu "nailazi na znaajan otpor i zauzima centralno mjesto u debatama o tome ko moe biti legitiman seksualni graanin" (Langdridge 2006, 374). Pored toga Monro se zalae za ire definisanje obaveza i odgovornosti koje treba da podravaju seksualnu diverzifikaciju i da na taj nain utiu na proirivanje mainstream pojma graanstva ime bi se omoguio pristup i onima koji se nalaze na marginama seksualnog poretka, jer kako navodi Phelan (2001, 15-16) punopravno graanstvo zahtijeva da pojedinac bude prihvaen ne uprkos svojim neobinim i manjinskim osobinama, nego da upravo te osobine budu shvaene kao validna mogunost za ivot.

5.0 RODNA DIVERZIFIKACIJA I UTICAJ NA GRAANSTVO

Kao to je navedeno u prethodnom poglavlju seksualnost je jedan od faktora koji se u potpunosti zanemarivao kod konstruisanja identiteta i graanstva do pojave teorija o seksualnom graanstvu koje seksualnost uzima kao osnov. Naalost, i taj pristup, kao i feministiki su s druge strane u svojima teorijama izostavili rodnu diverzifikaciju. Primjer problematike rodne diverzifikacije kod konstruisanja identiteta predstavljaju trans i interseks ljudi koji se u sutini nalaze izmeu zadatih binarnih kategorija koje su u osnovi feministikih modela graanstva, ili se ak nalaze u fazi prelaska iz jedne kategorije u drugu. Naime, trans i interseks ljudi predstavljaju grupe ljudi koje imaju veoma raznovrsne rodne identitete i zbog toga je, kako smatra Monro (2005, 162) problematina bilo kakva generalizacija. Glavna osobina kod trans i interseks ljudi jeste to se njihovi identiteti konstruiu kroz rod, a ne kroz seksualnost i seksualnu elju kao kod gej i lezbijske populacije, zbog ega se oni nalaze u marginaliziranom poloaju i unutar samih marginaliziranih grupa, tj. oni iskuavaju

10 dvostruku marginalizaciju time to se ne uklapaju u binarni sistem podjele. Odnos izmeu transgender ljudi i gej i lezbijske populacije je postao posebno problematian u 70-im godinama prolog stoljea kada je, kako piu Monro i Warren (2004, 352) dolo do konflikta oko separatizma i transseksualnosti, te zbog osnovane sumnje da su psihijatri koristili operacije da "izlijee" homoseksualce. Meutim, i pored toga to njihovi identiteti nisu zasnovani na seksualnoj elji Monro se zalae za to da seksualno graanstvo nudi dobru osnovu za promovisanje rodne diverzifikacije i stvaranje novih oblika seksualne orijentacije. S druge strane, feministike teorije o graanstvu zbog svog prihvatanja rigidne binarne podjele nisu pogodne za problematiziranje pozicije trans i interseks populacije, ali se pojavom poststrukturalizma i dekonstrukcije otvara novi prostor za razmatranje i problematiziranje binarnih podjela i mainstream koncepta graanstva. Naalost, kod problematiziranja binarne podjele na mukarce i ene dolazi do komplikacija, jer se dobar dio transgender populacije eli upravo uklopiti u tu matricu, tj. oni ele da pripadaju jednoj od tih kategorija zavisno od toga da li se radi o MTF (male-to-female) ili FTM (female-to-male) ljudima. Ovakvim nastojanjima jednog dijela transgender populacije se izostavljaju i zanemaruju potrebe i iskustva drugog dijela koji ne eli biti dio jedne od tih ili u krajnjem sluaju bilo koje kategorije, jer ne ele da budu svrstani ni u koju matricu. Takoer, u takvom pristupu konceptu graanstva izostavljeni su i androgini pripadnici transgender populacije, te hermafroditi koji bi jedino mogli ostvariti punopravno graanstvo time to bi se mainstream poimanje graanstva, smatra Monro (2005, 166), znaajno proirilo da ukljui i njih.

11

6.0 ZAKLJUAK
Koncept graanstva je kroz historiju bio izuzetno usko definisan i zbog toga je bio veoma iskljuivalaki i nije obuhvatao veliki dio ljudi, jer je omoguavao pristup samo odreenoj kategoriji, tj. mukarcima i to ne svima nego onima koji su zauzimali pozicije unutar hegemonih maskuliniteta. Zbog toga se pojavio niz teorija koje estoko kritikuju takvo poimanje graanstva i koje treba da proire i izmijene koncept graanstva kako bi ukljuio one koji su izostavljeni, tj. marginalizirani. Feministike teoretiarke su se bazirale na probleme ena i nudile rjeenja za njihovo ukljuenje, ali su zbog svog oslanjanja na jasnu podjelu na kategorije mukaraca i ena izostavljale probleme drugih marginaliziranih zajednica kao to su biseksualci, fetiisti, sadomazohisti, transseksualci, interseksualci i dr. Kao odgovor na to su se pojavile druge teorije o graanstvu kao to je "seksualno graanstvo" koje za osnov kod konstruisanja identiteta uzima seksualnost, ali je i ono postalo isuvie ograniavajue i nedovoljno iroko da obuhvati sve, prije svega one iji se identiteti ne konstruiu unutar seksualnosti. U svijetu postoji veliki broj onih koji ne mogu da se svrstaju u bilo koju od zadatih kategorija, ili ak ne ele da budu svrstani, zbog toga je neophodno otvoriti koncept graanstva za nove kategorije i za nova seksualna opredjeljenja i rodne identitete. Meutim, takvim otvaranjem se postavlja pitanje gdje je kraj, da li e time doi do beskonanog rasparavanja u kojem nee postojati zajednitva ni na kojem osnovu, niti e biti mogua bilo kakva generalizacija, zbog brojnih faktora koji utiu na konstrukciju identiteta? Svakako da treba dozvoliti da svi steknu prava koja su im zagarantovana kao graanima, ali ostaje otvoreno pitanje da li je to najbolje ostvariti proirivanjem postojeih kategorija i ukidanjem bilo kakve kategorizacije kako bi se stvorio rodno neutralni koncept graanstva, te do koje mjere treba ii sa stvaranjem novih kategorija kako se ne bi stvorio haos. U svakom sluaju je evidentno da je krajnje vrijeme da se dominantno poimanje graanstva kao strogo podijeljenog i prije svega maskulinog koncepta znatno izmijeni i da se time da pristup onima koji su decenijama i stoljeima ostavljani po strani izvan javne i politike sfere ivota. Graanstvo ne smije ostati rezervisano samo za hegemone maskulinitete koji ine veoma mali dio populacije, nego mora postati koncept koji je sveobuhvatan i koji nudi svima bezuslovan i jednak pristup svim pravima, ali i odgovornostima koje su vezane uz status graanina.

12

7.0 LITERATURA
Evans, David Trevor; Sexual Citizenship: The Material Construction of Sexualities; Routledge, 1993. Lister, Ruth; Citizenship: Feminist Perspectives; Basingstoke: Macmillan, 1997 Monro, Surya; Gender Politics: Citizenship, Activism and Sexual Diversity; Pluto Press , 2005. Phelan, Shane; Sexual Strangers; Gays, Lesbians and Dilemmas of Citizenship; Temple University Press, 2001. Squires, Judith; Gender in Political Theory; Polity Press, 2004. Voet, Rian; Feminism and Citizenship; Sage Publications Ltd, 1998. Hines, Sally; "(Trans)Forming Gender: Social Change and Transgender Citizenship"; Oleksy, Elzbieta H. ur.; Intimate Citizenship: Gender, Sexualities, Politics; Routledge, 2009. James, Susan; "The good-enough citizen: female citizenship and independence"; Bock, Gisela ur.; Beyond Equality and Difference; Routledge, 1992. Langdridge, Darren; "Voices from the Margins: Sadomasochism and Sexual Citizenship"; Citizenship Studies, Vol. 10, No. 4, Routledge, 2006. Monro, Surya; Warren, Lorna; "Transgendering Citizenship"; Sexualities; Sage Publications ltd, 2004. Richardson, Diane; "Extending Citizenship: Cultural Citizenship and Sexuality"; Stevenson, Nick ur.; Culture and Citizenship; Sage Publications Ltd, 2000. van Hensbroek, Peter Boele; "The Concept of Citizenship in Political Theory Reflections on Globalised Applications of the Idea"; 2007.