Sarl Monteskje (1689-1755) Po zavrsenom skolovanju postaje savetnik, a zatim i predsednik parlamenta u Bordou.

U svom najvaznijem delu Duh zakona ponavlja Hobsovu ideju o prirodnom pravu i drustvenom ugovoru, ali umesto Hobsovog Boga kao temelja zakonodavne moci, on uzima "praum coveka" (nzm sta je to, samo tako pise u knjizi, pa ako neko zna neka napise). Podstaknut Lokovim delom Rasprave o vladi on se zalaze za podelu vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku. Taj sistem podele vlasti imao je za cilj odbranu od svakog tipa apsolutizma i tiranije, zbog cega postaje aksionim gradjanskog liberalizma i parlamentarne demokratije. Monteskje razlikuje 3 tipa vlasti: 1) REPUBLIKANSKU koja se zasnivala na vrlini; 2) MONARHISTICKU koja se zasnivala na casti; 3)DESPOTSKU koja se zasnivala na strahu. Smatrao je ustavnu monarhiju najboljim tipom vladavine (ovo zapamtite, to je mene pitala dok sam predavala). Zalagao se za versku toleranciju, ukidanje inkvizicije i indulgencije (oprostajnici grehova). Jos jedno vazno delo je Persijska pisma koje na prci pogled izgleda kao skup zanimljivih ljudi i predela, ali je prva satira o vlasti i tadasnjem stanju u francuskoj. to je to :) sada jos Ruso i Volter Fransoa Mari Arue Volter (1694-1778) (kada vam sada budnem napisela u zagradi i pod navodnicima, to znaci da je to njegov citat) Slavni francuski mislilac, bio je olicenje prosvetiteljskog pokreta i pos svom izgledu i filosofiji. Zanimljiv, nasmejan i sarmantan bio je miljenik mnogih vladara tog vremena. Smatrao je da su smeh i ironija olicenje mudrosti. Dela: Engleska pisma, Istorija Francuske, Filozofija istorije, Elementi Njutnove filozofije, Rasprava o metafizici, Filozofski

recnik, Filozof neznalica, Kandid...Nikada nije doveo do kraja svoju filozofiju jer je smatrao da ne postoji jasna granica izmedju filozofije i knjizevnosti i da ne moze biti ukalupljena ("kao sto i ljudi i ljudski razum ne mogu biti uklaupljeni"). VOLTEROVA KONCEPCIJA BOGA (DEIZAM) On posmatra na filozofiju sa aspekta "zdravog razuma". Radi pod uticajem Loka i Njutna i zauzima antimetafizicku i ateisticku orjentaciju. Odbacuje Dekartovo ucenje o urodjenim idejama ("...svi ljudi dolaze na svet sa 5 prstiju na ruci i nosem, ali nijedan s pojmom Boga"). Neka shvatanja su i agnosticisticka ("Da je danas lepo to je nasa iluzije! Da ce jednom sve biti lepo to je nasa nada."), takodje smatra da se nikada nece doci do saznanja sta je supstanca. Pod uticajem Njutnovog deizma i mehanicizma on odbija ontolosko postojanje Boga, ali odobrava fizikalne dokaze. Za njega, Bog je praum i praizvor i pokretac shvih pojava na svetu. Bog je stvorio svet, ali ga je prepustio zakonima prirode. Zato je on zapravo deist, a ne ateist. Smatrao je da su ateizam i deizam samo za ucene ljude, jer ukoliko se siroke narodne mase ne bi plasile boga i bozjeg suda onda bi se otrgli svakoj kontroli i "sluga bi ubio gospodara na spavanju" ("Da nema Boga, trebalo bi ga izmisliti."). Zalagao se za versku toleranciju i osnovao je "opstu crkvu". Protivio se katolickoj crkvi ("Unistite bestidnicu"). SHVATANJE COVEKA I ISTORIJE Njegovo shvatanje coveka najbolje se vidi u njegovom delu Filozoski recnik u kome govori koliko dugo vremena je potrebno coveku najpre da sazri i fizicki i psihicki, a pogotovo koliko treba vremena da se primeti njegovo sazrevanje uma, i da se sazna nesto iz njegove duse, ali da je dovoljan samo trenutak da bude ubijen. -On prvi uvodi termin filozofija istorije i smatra da istoriju

treba da pisu samo filozofi jer nju ne cine samo odrednjeni dogadjaji i datumi, vec i sam rayvoj covekovog uma i svesti, kao i kultura koju on izjednacuje sa civilizacijom. Zato u svojoj Istoriji Francuske polazi od "duha naroda". Razvoj svih preokreta u istoriji zavisi od napredka razuma. e, jos ruso... :) Zan Zak Ruso (1712-1778) Rodjen je u Zenevi 1712. Oskudica i progoni njegove porodice doveli su da oboli od shizofrenije, sto je jasno moze videti u njegovim delima Ispovesti i Snovi usamljenog setaca. Jos neka dela: O poreklu nejednakosti medju ljudima, Drustveni ugovor (u daljem tekstu DU), Veroispovest savojskog vikara, Nova Helojza.... **FILOZOFIJA KULTURE I POLITIKE** Temelje svoje filozofije postavio je u svom delu O poreklu nejednakosti medju ljudima. Nije ga zanimala ontologija, vec filozofija kulture, socijalna i politicka filozofija. Njegovo najpoznatije delo DU smatra se biblijom revolucije iz 1789. Pocinje recenicom: "Covek je rodjen slobodan, a svuda zivi u okovima.". Prema njemu napisana je Deklaracija o pravima Coveka i gradjanina (1789). Medjutim, njegov DU nije dobro prosao kod ostalih filozofa, pogotovu Voltera. Ruso je prpovedao povratak prirodi, ali ne divljastvu kako je Volter tumacio, vec povratak drustvu u kome nema privatne svojine i gde vladaju pravda i razum. Covek je za Rusoa rodjen dobar i slobodan, ali ga kvare civilizacija i kultura, zasnovana na nejednakostima i privatnom vlasnistvu ("Drustvo u kome niko nece biti toliko bogat da kupi druge, niti toliko siromasan da se mora prodati") Predlagao je gradjansku veru zasnovanu da deizmu **NOVA PEDAGOGIJA I ZACECI ROMANTIZMA ("LOGIKA

SRCA")** Dok je Volter zastupa "logiku razuma", Ruso se borio za "logiku srca". On vec tada istupa iz prosvetiteljstva koje se zasniva na zdravom razumu i ulazi u romantizam. on smatra da se pravila trebaju izvoditi iz onoga sto osecamo a ne iz "neke uzvisene filozofije". Medjutim, i sam Ruso je bio cesto kontradiktoran. U svom delu Veroispovesti savojskog vikara govori o osecanjima kao vodji, ali i o savesti. On je smatrao da nas razum isuvise cesto vara i da je zato saves pravi vodja coveka, jer sto je instinkt za telo, to je savest za dusu; ko je sledi pokorava se prirodi, i ne moze zalutati. uzivajte :*