Kako ekofeminizam deluje

Winifred Fordham Metz Metz, Winifred Fordham. "How Ecofeminism Works" 12 March 2008. HowStuffWorks.com. <http://science.howstuffworks.com/environmental/greenscience/ecofeminism.htm> 11 June 2011.

Tony Karumba/AFP/Getty Images Dr Wangari Muta Maathai, uvaena kenijska ekofeministkinja i dobitnica Nobelove nagrade 2004. godine, govori sa izvrnim potpredsednikom u firmi Mitsubishi na cereminiji zajednikog saenja drvea u najrobijskoj umi Karura. ta biste uradile kada biste saznale da je svo drvee u vaoj zemlji zaplanirano da bude poseeno? Ili da je glavni izvor vode u vaem gradu polako zatrovan? Ili moda da jato vaih ptica leti iznad toksinog otpada? Da li biste se pokrenule? Da li biste pisale svojim predstavnicima/icama u Parlementu? Moda biste organizovale grupu da se suprotstavite problemu i spreite da se desi vie tete. Kombinujui rei ekologija i feminizam, ekofeminizam obuhvata ideju da su potinjavanje ena i potinjavanje i unitavanje prirode blisko povezani. Elementi feministikog pokreta, mirovnog pokreta i pokreta za zatitu okoline i zelenog pokreta mogu se videti u ekofeminizmu. Aktivistkinja, predavaica i autorka Ynestra King otila je toliko daleko da nazove ekofeminizam treim talasom feministikog pokreta [izvor: Sturgeon]. Termin je iskovan 1974. godine u radu francuske feministkinje Francoise d'Eaubonne, "Feminizam ili smrt". Feminizam se moe definisati kao misao i pokret za politiku, ekonomsku i drutvenu jednakost ena i mukaraca. Ekologija je istraivanje odnosa izmeu ljudskih zajednica i njihovog fizikog i drutvenog okruenja.

Neki ljudi smatraju da je nemaki zoolog Ernst Haeckel osniva nauke o ekologiji. Drugi veruju da je pravi osniva odnosno osnivaica ekologije ena - Ellen Swallow. Ugledna hemiarka industrije i okruenja, Ellen Swallow je prva studentkinja primljena na Massachusetts Institute of Technology (MIT) i prva instruktorka u toj instituciji. Kao predavaica i aktivna ekolokinja, Ellen Swallow bavi se edukacijom ena o okolini u odnosu prema njihovim kuama ili izgradnji kua fokusirajui se na nadgledanje kvaliteta njihove vode, vazduha i ishrane. U ovom lanku skiciramo neke osnove ekofeministike misli, dajemo pregled tri odreujua pokreta u ekofeministikoj istoriji i gledamo gde se ekofeminizam danas nalazi.

Osnove ekofeminizma

Rajesh Jantilal/AFP/Getty Images Indijska ekofeministkinja Dr Vandana Shiva posvetila je svoj ivot zaustavljanju industrijske eksploatacije Azije, June Amerike i Afrike. Ekofeminizam se zasniva na teoriji da su potinjavanje ena i potinjavanje prirode temeljno povezani. U ekofeministikoj literaturi, ekofeminizam se esto opisuje kao uverenje da su zatita okoline i feminizam sutinski povezani. Druga definicija sugerira da su diskriminacija i opresija zasnovane na rodu, rasi ili klasi direktno povezane sa eksploatacijom i destrukcijom prirodne okoline. Neke ekofeministike autorke slobodno veruju da je takva opresija patrijarhalna dok druge biraju da nagoveste da jeste.U oba sluaja, veza napravljena izmeu ene i prirode je oigledna. Ali dok neke ekofeministkinje vide vezu izmeu ene i prirode kao osnaujuu, ostale veruju da je nametnuta od patrijarhata i degradirajua. One koje vide ovu vezu kao osnaujuu generalno potvruju da su ene blie prirodi zbog svoje pozicije majke ili one koja brine o kui. Kao rezultat toga, one zakljuuju da zbog

toga to ene brinu o svojim porodicama i kuama, bie svesnije problema zatite okoline od mukaraca. One koje vide ovu vezu kao uvredljivu generalno izjavljuju da e mukarci nastaviti da eksploatiu ene i prirodu zato to ih vide kao veno plodne i beskrajno sposobne da obezbeuju ivot. [izvor: Sturgeon]. Ekofeministiki pokret brzo je stekao zamah u Americi. Ynestra King i aktivistkinja Grace Paley bile su meu enama koje su organizovale konferenciju ene i ivot na Zemlji na University of Massachusetts, Amherst, 1980. godine. Nakon uspeha konferencije na Sonoma State University, naredne godine, grupa od osam ena formirala je prvu nacionalnu ekofeministiku organizaciju - WomanEarth [izvor: Ress]. Korisni termini za ekofeministkinje Dubinska ekologija: Filozofija koja probleme okoline reava iz ideologijske pozicije u ijem centru se nalazi ovek. Oni mogu jedino biti reeni kada potrebe prirode budu stavljene na prvo mesto ili u istom nivou kao i ljudske potrebe. Biocentrizam i Ekocentrizam: in stavljanja potreba prirode na prvo mesto ili pored ljudskih potreba. . Androcentrizam: Muka dominacija nad enama i prirodom. Antropocentrizam: Ljudska dominacija nad prirodom. Ekofeministkinje pokreu pitanja kao to su zagaenje vode, nestanak uma, gomilanje toksinog otpada, razvoj poljoprivrede i odrivost, prava ivotinja i pitanje nuklearnog oruja. Ekofeministika literatura istie da pojam moi mora biti dekonstruisan. Odnosi saradnje bi trebalo da se neguju umesto dinamike moi. Preduzimanje puno aktivizma je cilj kreiranja meusobno povezane zajednice, uz odsustvo patrijarhalnih ili drugih oblika hijerarhije. Krajnji cilj bi se mogao opisati kao realnost u kojoj sav ivot vode njegove esencijalne vrednosti. Bez obzira na razliite pristupe ili kole miljenja, jedna stvar je sigurna ekofeminizam je globalni pokret, koji obuhvata vie tema, sa stalno rastuom zajednicom aktivistkinja i teoretiarki. Sada, hajde da stavimo neto od ove teorije u kontekst sa nekoliko primera iz Indije, Afrike i Amerike.

Istorija ekofeminizma

Kuma ekofeminizma Godinama pre nego to je termin ekofeminizam uopte postojao, pomorska biologiarka i prirodnjakinja Rachel Carson otelotvorila je pokret kroz svoj rad i pisanje. U sreditu njenog pisanja bila je ideja da iako su ljudi mali deo prirode, imaju ogromnu mogunost da je menjaju. Rachel Carson je bila duboko zabrinuta zbog upotrebe sintetikih pesticida (nazvanih DDT) i njihovog potencijala za dugorone negativne efekte. Njena knjiga iz 1962. godine, "Tiho prolee", ukazivala je na tetne psihike efekte pesticida i efekte zagaenja okoline, dovodei u pitanje ponaanje vlade i pozivajui na promenu u odnosu prema prirodi. [izvor: RachelCarson.org i Lear]. U mnogim kulturama, ene su istorijski imale primarnu ulogu u prikupljanju hrane, ogreva i vode za svoje porodice i zajednice. Zbog ovoga, takoe su imale ogroman interes u pokuaju da spree ili ponite efekte unitavanja uma, nastanka pustog tla i zagaenja vode. Godine 1974. grupa od oko trideset ena sa Himalaja u Severnoj Indiji udruila se da sauva vie od 10 000 kvadratnih milja umskog sliva. Sea himalajskih uma izazvala je stvaranje klizita, poplave i velike erozije zemljita i primorala ene iz okolnih sela da se penju vie u planine da prikupe ogrev. Sada je to poznato kao Chipko pokret, to na hindu jeziku znai prilepiti se, a naziv odraava praksu ena koje su protestvovale stavljajui svoje ruke oko stabala drvea obeleenog za seu i odbijale da se sklone. Ova praksa i termin kasnije su postali popularni i u drugim krajevima sveta i popularno su nazvani "grljenje drvea". Samo nekoliko godina kasnije, ekofeministiki pokret u Keniji takoe je prigrlio znaaj drvea. Green Belt Movement poeo je kao akcija lokalne zajednice za saenje drvea. Grupa ena istakla je nedostatak lokalne vode, efekte erozije tla i rastue probleme izazvane lokalnom seom uma. Kao i ene u Indiji, ene iz ovog pokreta u Keniji prepoznale su da zatitom i obnavljanjem svoje prirodne okoline, takoe i postavljaju osnove za pravedan ekonomski razvoj.

Joe Traver/Liason/Getty Images

Lois Gibbs, stanovnica naselja Love Canal, dri dva federalna zvaninika u zgradi Love Canal Homeowner's Association da privue panju Vaingtona. Otprilike u isto vreme u koje se Green Belt Movement zavravao, Love Canal katastrofa u Nju Jorku je pridobijala panju. Love Canal, naselje smeteno na Nijagarinim vodopadima, sagraeno je na zemlji u susedstvu sa zemljom napunjenom hemijskim otpadom. Godine 1978, dvadeset i neto godina nakon to je naselje podignuto, hemijski otpad je poeo da curi kroz tlo i preliva proplanke i ulice u tom naselju. Brojne porodice prijavile su neobjanjive hronine bolesti koje su kasnije povezane sa hemijskim otpadom. Predsednik Jimmy Carter odmah je proglasio stanje opasnosti i stotine porodica iz naselja Love Canal je preseljeno i dobilo odtetu za svoje kue od vlade. Godine 1979, amerika Environmental Protection Agencz (EPA) prijavila je alarmantno visoku stopu defekata kod novoroenadi i pobaaja koji su se javili u porodicama koje su ivele u naselju Love Canal izmeu 1974. i 1979. Kao rezultat, Kongres je odobrio Superfund ili Comprehensive Environmental Response, Compensation and Liability Act koji je zagaivae smatrao odgovornima za tetu zagaenja okoline. itajte dalje da saznate vie o enama koje su stajale iza ovih odreenih pokreta u ekofeministikoj istoriji.

Ekofeministiki pokret

Harry Scull, Jr./Getty Images Lois Gibbs govori na ceremoniji 25. godinjice naselja Love Canal. Green Belt i Chipko pokret i Love Canal imaju jednu zajedniku stvar vostvo i aktivizam snanih i upornih ena.

Dr Wangari Muta Maathai je nesumljivo najzahvalnija za razvoj pokreta pod nazivom Green Belt Movement. Ona je bila prva Afrikanka i prva osoba koja se bavi zatitom okoline koja je dobila Nobelovu nagradu, 2004. godine. Takoe je bila prva ena u Istonoj i Centralnoj Africi koja je zavrila doktorat [izvor: NobelPrize.org]. Dok je bila aktivna u Nacionalnom savetu ena tokom 1976. godine, Wangari Muta Maathai je predstavila svoju ideju da sadi drvee kako bi sauvala lokalno prirodno okruenje i unapredila kvalitet ivota zajednice. Kako se interes proirio, Wangari Muta Maathai je razvila svoju lokalnu aktivnost saenja drvea u grassroots organizaciju koja se proirila na druge afrike drave i na kraju postala Green Belt Movement. Wangari Muta Maathai je pomogla enama da posade vie od 30 miliona drvea na farmama u svojoj zajednici i u kolskim dvoritima. Prilikom primanja Nobelove nagrade, rekla je da je pokret bio za "inspirisanje ljudi da preuzmu odgovornost za svoje prirodno okruenje, za sistem koji upravlja njima, svoje ivote i svoju budunost" [izvor: The Green Belt Movement]. Vandana Shiva bila je uesnica Chipko pokreta tokom 70-ih i smatra se se za jednu od najznaajnijih ekofeministkinja dananjice. Vandana Shiva se kolovala kao lekarka, ali je poela svoj rad kao zatitnica prirodne okoline i ekofeministika aktivistkinja dok je uestvovala u pokretu Chipko. Godine 1988, njena knjiga "Ostati u ivotu: ene, ekologija i razvoj" postavila ju je kao ekofeministiki kanon. Takoe je ova knjiga otvorila diskusiju o naporima ena za zatitu prirodne okline u zemljama takozvanog Treeg sveta. Vandana Shiva je oformila organizaciju koja se direktno suprotstavlja opasnostima zagaenja okoline i ekolokim opasnostima u Indiji. Ona vodi Research Foundation for Science, Technology and Ecology (RFSTE), kroz koju zapoinje inicijative za istraivanje ekoloke odrivosti nazvane Navdanya, to znai: devet etvi. U pismu koje je objavio njen Navdanya Web site, Shiva je napisala: "Za mene, ekologija i feminizam su bili nerazdvojivi" [izvor: Navdanya]. Stanovnica naselja Love Canal, Lois Gibbs postala je zabrinuta za svoju decu kada su poela da ispoljavaju hronine, neobjanjive bolesti. Lois Gibbs postala je aktivistkinja 1978. godine i poela da radi za svoje naselje trudei se da istrauje lokalna zdravstvena pitanja. Pomagala je da se oformi udruenje lokalnog stanovnitva i napiu izvetaji za gradske vlasti Nijagirinih Vodopada, alei se na udan miris i prisustvo neidentifikovanih supstanci. Ipak, gradski zvaninici bili su spori u reagovanju. Kako se istraga nastavila, dosta stanovnika je istupilo, svedoei o neobjanjivim bolestima, pobaajima i defektima kod novoroenadi. Kroz istraivanje stanovnitva i aktivizam, na kraju su otkrili da zapravo naselje lei na tonama hemijskog otpada. Na osnovu svog iskustva i elje da pomogne drugima, Lois Gibbs je osnovala Center for Health, Environment and Justice. Ali u kom je tenutno stanju ekofeminizam? Kako ekofeministkinje ostaju aktivne? Preite na sledei deo da to otkrijete.

Budunost ekofeminizma

Steve Dunwell/The Image Bank/Getty Images Budue ekofeministkinje mogu da studiraju ovaj predmet na univerzitetu Harvard i jo niz drugih akademskih institucija. Studije ekofeminizma su zapoele neformalno na konferencijama u Americi, Velikoj Britaniji i Nemakoj i kroz grassroots aktivnosti u Indiji i Africi. Danas, kursevi i programi o ekofeminizmu se predaju na univerzitetima i koledima irom sveta. Evo nekih:

Athabasca University in Canada Bucknell University Colorado College Harvard University Northern Arizona University Northland College Oregon State San Francisco State University University of North West Texas University of Toronto

Dve instruktorke na University of Massachusetts, Dartmouth, predavale su kurs o ekofeminizmu i objavile svoje iskustvo u lanku pod nazivom "Ruenje granica: ekofeminizam u uionici. Kurs koji su drale Catherine Villanueva Gardner i Jeannette E. Riley nazvan je "Ekofeminizam: teorija i praksa" i teio da definie ekofeminizam i podui razliitim ekofeministikim pristupima lokalnim i globalnim enskim temama. Zajedno uz predavanje teorije i prakse ekofeminizma, njih dve takoe imaju za cilj da ovim kursom omogue studentkinje da vide sebe kao graanke koje moraju da se angauju odgovorno oko kompleksnih drutvenih pitanja" [izvor: Gardner and Riley]. Edukacijski pristup ekofeminizmu ne samo da pouava studentkinje teoriju i prakse pokreta, nego takoe pomae da se uvedu nove ekofeministkinje u priu.

Uvek moete itati o ekofeminizmu i van uionice takoe, itajui radove autorki kao to su: Rachel Carson, Petra Kelly, Mary Melllor, Wangari Muta Maathai, Mary Mies, Val Plumwood i mnoge druge. Kako biste saznale vie o ekofeminizmu i zatiti okoline generalno, zaronite u linkove na sledeoj strani.

Puno dodatnih informacija

Povezani lanci

How Women Work How Feminism Works 10 Things You Can Do to Help Save the Earth Can humans start an earthquake? How the EPA Works How Greenpeace Works How the Sierra Club Works How Global Warming Works

Vie dobrih linkova

Izvori Center for Health, Environment & Justice. http://www.chej.org/ Gardner, Catherine Villanueva, and Jeannette E. Riley. "Breaking boundaries: ecofeminism in the classroom." Radical Teacher 78 (Spring 2007): 24 (10). General Onefile. Gale. The Greenbelt Movement http://www.greenbeltmovement.org/ The life and legacy of Rachel Carson. http://www.rachelcarson.org/ Mellor, Mary. "Feminism and Ecology." Washington Square, N.Y.: New York University Press, 1997. Navdanya. http://www.navdanya.org/ Ress, Mary Judith. "Ecofeminism in Latin America." Maryknoll, N.Y.: Orbis Books, 2006. Sturgeon, Nol. "Ecofeminist natures: race, gender, feminist theory, and political action." New York: Routledge, 1997. "Wangari Maathai." NobelPrize.org. http://nobelprize.org/nobel_prizes/peace/laureates/2004/maathai-bio.html Warren, Karen. Ecofeminist philosophy: a western perspective on what it is and why it matters. Lanham, Md. Rowman & Littlefield, 2000.

The Greenbelt Movement Center for Health, Environment & Justice Navdanya

Prevela Aleksandra iki 22.1.2012.