4.

Microsoft Excel - program za rad s tabelama

4.1.

Uvod

Microsoft Excel je program za rad sa tabelarno organizovanim podacima (tzv. tabelama, ili spreadsheet-ovima) koji ispunjava odreene zahteve korisnika, poev od najjednostavnije podrke za automatska izraunavanja, pa do sloenijih statististikih analiza, metoda predvianja i naina prezentacije podataka. Microsoft Excel predstavlja deo paketa Ms Office. Osnovna ideja programa je da se podaci smetaju u dvodimenzioni skup elija tabele. U svaku eliju tabele se moe upisati neki broj, tekst ili formula koja obezbeuje izraunavanje na osnovu vrednosti drugih elija. Tako se na raunaru mogu obavljati statistike analize i prorauni. Svi spreadsheet programi, uobiajeno, omoguavaju i crtanje grafikona na osnovu podataka iz tabele.

62. Osnove raunarskih tehnologija i programiranja - prirunik za vebe

4.2.

Elementi programa

Program se pokree sa Start/Programs/Microsoft Excel, sa MS Office ShourtCut bar-a, ili dvostrukim klikom miem na ikonu Microsoft Excel-a, na radnoj povrini i pri tome se otvara prozor kao na slici 4.1.

Slika 4.1 Poetni prozor Excela Excel datoteka predstavlja ekvivalent sveske (workbook) izdeljene na radne listove (worksheets). Radni listovi su imenovani, te se mogu pojedinano pozivati. Korisnik moe dodavati ili uklanjati listove po nahoenju. Radni list je povrina izdeljena na kolone i redove. Osnovni element radnog lista je elija (cell). Koordinate elije prema koloni, redu i pripadnosti radnom listu jednoznano odreuju eliju u celoj radnoj svesci. U elije se unosi sadraj tako da korisnik formira tabelu. U jednu eliju se moe uneti razliit sadraj: broj, tekst, izraz ili funkcija kojom se dobija neki rezultat. Elementi radnog lista mogu biti meusobno povezani. Na primer, ako jedna elija sadri odreeni podatak, a postoji dijagram koji sadri referencu na

4. Microsoft Excel

63.

tu eliju, izmenom sadraja elije menja se i izgled dijagrama, a takoe i izmenom dijagrama moe se izmeniti i sadraj odgovarajue elije.

4.3.

Elementi radne povrine

Inicijalno, pri pokretanju Microsoft Excel programa, prozor je podeljen na odreene celine. Neki od elemenata radne povrine jesu: Linija menija nalazi se neposredno ispod naslovne linije prozora. Linije sa komandama (toolbars) nalaze se ispod linije menija. Inicijalno su na raspolaganju standardni toolbar i toolbar sa alatima za formatiranje. Dodavanje ili uklanjanje toolbar-a vri se izborom opcije View/Toolbars. Lista imenovanih polja i linija za editovanje nalaze se neposredno iznad povrine radnog lista. Radni list zauzima najvei deo ekrana. Iznad tabele su oznake kolona (AZ, potom AA-AZ, BA-BZ,IA-IV), dok su na levoj strani oznake redova (od 1 do 65536). Prema tome, adrese elija su: A1, D34, BC1278, itd. Aktivna elija elija koja je obeleena ("markirana") kao tekua. Vizuelno se razlikuje od ostalih tako to ima podebljane ivice. Klikom mia, ili pomou kursorskih tastera, elija se markira kao tekua. Jezici radnih listova nalaze se na dnu radne povrine. Na jeziku je napisano ime radnog lista. Klikom mia na jeziak aktivira se radni list koji taj jeziak reprezentuje. Klizai omoguavaju pomeranje podruja jeziaka radnih listova. Na desnoj strani donjeg, i neposredno iznad desnog klizaa, nalaze se debele linije: povlaei miem jednu ili obe ove linije, moe se podeliti povrina radnog lista na delove koji se mogu pomicati i one koje su fiksirani po jednoj ili obe dimenzije. Statusna linija nalazi se na samom dnu radne povrine i slui za opis aktivne operacije ili reima rada.

64. Osnove raunarskih tehnologija i programiranja - prirunik za vebe

4.4.
4.4.1.

Rad sa prozorima
Slaganje prozora

Vie otvorenih prozora moe se sloiti u radni prostor, prema potrebi, primenom opcije glavnog menija Window/Arrange.

4.4.2.

Sakrivanje prozora

Izborom opcije osnovnog menija Window/Hide mogue je sakriti aktivni prozor, a primenom opcije Window/Unhide dobija se dijalog sa listom sakrivenih prozora, koje je mogue ponovo prikazati.

4.4.3.

Deljenje prozora na segmente

Upotrebom komande Window/Split glavnog menija, mogue je podeliti prozor na eljeni broj segmenata.

4.4.4.

Zamrzavanje podruja radnog lista

Pojam zamrzavanja se odnosi fiksiranje dela sadraja radnog lista. Potrebno je prethodno oznaiti eliju koja se nalazi u donjem desnom uglu podruja koje treba zamrznuti. Izborom opcije Window/Freeze Panes "zamrzava" se podruje iznad selektovane elije i levo od nje. Pri pomeranju nadole, zamrznuti redovi "miruju", dok pri pomeranju nadesno "miruju" zamrznute kolone.

4. Microsoft Excel

65.

4.5.
4.5.1.

Osnovne postavke programa

Kretanje po radnom listu

Po radnom listu mogue je kretati se na jedan od sledeih naina: kursorskim strelicama, tasterima Tab - prelazak u eliju desno i Enter - prelazak u eliju ispod, kombinacijom tastera Shift+Tab - prelazak u eliju levo, Shift+Enter prelazak u eliju gore, kombinacijom tastera Ctrl i kursorskih strelica - pomeranje aktivne elije na poetak oblasti popunjene nekim sadrajem u pravcu strelice, a zatim na suprotni kraj te oblasti itd, kombinacijom tastera End i kursorskih strelica - pomeranje aktivne elije na kraj oblasti popunjene nekim sadrajem u pravcu strelice, a zatim na suprotni kraj te oblasti itd, pritiskom na taster Home - prelazak na poetak reda, u krajnju levu eliju, kombinacijom tastera Ctrl+Home - pozicioniranje u gornji levi ugao aktivnog dela radnog lista, a inicijalno u eliju A1, kombinacijom tastera Ctrl+End - pozicioniranje u donji desni ugao upotrebljenog dela radnog lista, tasterima Page Up pomeranje za jedan ekran nagore i Page Down pomeranje za jedan ekran nadole, tasterima Alt+Page Up pomeranje za ekran udesno, Alt+Page Down za ekran ulevo, uz pomo klizaa, klikom mia - pozicioniranje na konkretnu eliju i izborom opcije Edit/Go to, ili unoenjem adrese eljene elije u listu imenovanih polja, ako se zna adresa konkretne elije.

66. Osnove raunarskih tehnologija i programiranja - prirunik za vebe

4.5.2.

Kretanje po radnoj svesci

Po radnoj svesci mogue je kretati se na jedan od navedenih naina: klikom mia na jeziak eljenog radnog lista, tasterima Ctrl+Page Down - prelazak na sledei radni list, Ctrl+Page Up prelazak na prethodni radni list, ili izborom opcije glavnog menija Edit/Go to, pri emu se moe promeniti radni list referenciranjem elije ciljnog radnog lista, npr. Sheet2!G45.

4.6.

Unos i ispravka unetih podataka

Unos podataka se vri tako to je najpre potrebno (na jedan od gore navedenih naina) postaviti se na eljenu eliju pa poeti sa unoenjem sadraja. Tekst koji se kuca pojavljuje se istovremeno i u eliji i u liniji za editovanje. Izmeu liste imenovanih polja i linije za editovanje elija pojavie se tri tastera: prvi, oznaen ikonom (Cancel), koji ima funkciju ponitenja rada, drugi, oznaen ikonom

, (Check Mark), koji predstavlja komandu potvrde prijema sadraja, a trei, oznaen ikonom (Equal), koji poziva alat pod nazivom Function Wizard.

Unos podataka zavrava se najee klikom mia na Check taster, ili pritiskom na taster Enter, mada su mogui i drugi naini. Izmena podatka u aktivnoj eliji se moe izvesti pritiskom na taster Delete, ili jednostavnim ukucavanjem novog sadraja preko starog.

4.6.1.

Vrste sadraja podataka pri unosu

Pri unosu podataka u eliju po vrsti sadraja razlikuju se: konstante fiksni podaci bilo kog tipa, maksimalne duine 255 znakova, formule izrazi sa konstantama, referencama na elije, imenovanim referencama i rezervisanim reima koje oznaavaju funkcije, kao i matematikim operatorima i zagradama. Formula uvek poinje znakom jednakosti ("=") i podlee precizno definisanim pravilima sintakse.

4. Microsoft Excel

67.

4.6.2.

Tipovi podataka

Prema tipu, podaci se razvrstavaju u sledee kategorije: tekst bilo kakav skup slova, cifara i posebnih znakova maksimalne duine 255 znakova, broj podatak koji se sastoji od cifara 0 9 i ogranienog skupa znakova koji odreuju poseban oblik broja, datum i vreme podatak ovog tipa predstavlja datumsku (i vremensku) odrednicu, logika vrednost element Bulove algebre s dva stanja. Postoje dve logike konstante, "tano" i "netano", iskazane, redom, putem rezervisanih rei True i False i podatak o greci podatak ovog tipa korisnik ne unosi, nego ga dobija kao rezultat neregularne situacije, nastale pri izraunavanju formule. Ovakvi podaci poinju znakom "#".

4.7.

Formule

Formula se unosi direktno, kucanjem, ili posredno, oznaavanjem adresa elija. Potrebno je prvo oznaiti eliju u kojoj treba da se pojavi rezultat. Zatim kucati znak jednakosti (=), koji govori da sledi formula, a zatim i sam tekst. Rezultat se dobija nakon pritiska na taster Enter. Logika zadavanja formule je sledea. Kada se eli referencirati sadraj neke elije u formuli, treba navesti adresu elije u kojoj se traena vrednost nalazi. Nakon bilo kakve izmene sadraja elije, bilo da je re o unosu, modifikaciji, ili brisanju vrednosti, Excel automatski preraunava vrednosti svih formula u radnoj svesci, koje referenciraju tu eliju. Veba 4.1: U elije C5, C6, C7 i C8 uneti, redom, podatke 10, 5, 3 i 7. Postaviti se na eliju E2 i otkucati =C5+C6+C7+C8. Potvrditi unos i u eliji e se nai zbir etiri broja.

68. Osnove raunarskih tehnologija i programiranja - prirunik za vebe

Veba 4.2: dinamiko preraunavanje: Postaviti se na eliju C7. Upisanu vrednost zameniti sa 20. Rezultat e biti auriran nakon trenutka potvrde izmene vrednosti.

4.8.

Aritmetiki izrazi

Za operatore aritmetikih izraza se koriste uobiajeni znaci za etiri osnovne operacije (+, -, *, /), znak za procenat (%) i znak "^" kojim se oznaava stepenovanje. U izrazima se koriste uobiajena pravila prioriteta primene operacija, a upotrebom zagrada ovaj redosled se moe menjati.

Primer naina zapisivanja aritmetikih izraza

Aritmetiki izraz 34 * (23 + 5) : (65 - 42 ) Excel notacija =34 * (2^3 + 5) / (65 4^2)

4.9.

Funkcije u izrazima

Opti oblik zapisa funkcije je: = IME_FUN(arg1, , argn). Poinje znakom "=", sledi rezervisana re koja predstavlja ime funkcije pa sledi spisak argumenata funkcije u zagradama, razdvojenih zarezom. Veba 4.3: Pozicionirati se na eliju A4. Otkucati: =SUM(C5:C8). SUM je funkcija sabiranja. Dvotaka izmeu oznaka elija se interpretira kao "sve elije u opsegu od C5 do C8".

4. Microsoft Excel

69.

Excel podrava veliki broj funkcija. Spisak ovih funkcija se nalazi u dijalogu Function Wizarda. Function Wizard se moe pozvati pritiskom na ikonu toolbar-a, pri emu se otvara dijalog, prikazan na slici 4.2. sa

U levoj listi dijaloga su grupe funkcija, dok se u desnoj listi pojavljuje spisak funkcija iz odabrane grupe. U donjem delu se pojavljuje opti oblik sintakse i krai tekstualni opis oznaene funkcije.

Slika 4.2 Izbor funkcije

Slika 4.3 Popuna argumenata funkcije

70. Osnove raunarskih tehnologija i programiranja - prirunik za vebe Klikom na dugme sa oznakom OK, otvara se dijalog, prikazan na slici 4.3, ija je svrha da pomogne korisniku pri zadavanju argumenata. Pravilo je da formula ne sme, a i ne moe pozivati, kao argument, eliju u kojoj se sama formula i nalazi.

Ilustracija najee korienih, ugraenih funkcija radnog lista

ABS AVERAGE COUNT EXP MAX MIN MOD Rezultat funkcije je apsolutna vrednost broja. Primeri: ABS(22); rezultat je 22, ABS(-16); rezultat je 16. Rezultat funkcije je aritmetika sredina argumenata. Primer: AVERAGE(5,7,2,1,1); rezultat je 3.2. Broji koliko se brojeva nalazi u listi argumenata. Rezultat funkcije je broj "e" stepenovan datim brojem. Primer: EXP(3); rezultat je e3 = 20.08554. Rezultat funkcije je najvea vrednost iz liste argumenata. Primer: MAX(10,12,9,-2,1); rezultat je -2. Rezultat funkcije je najmanja vrednost iz liste argumenata. Primer: MIN(10,12,9,-2,1); rezultat je 12. Rezultat funkcije je ostatak deljenje. Primeri: MOD(4,3); rezultat je 1 MOD(-4,3); rezultat je 1. Funkcija zaokruuje broj na zadati broj cifara. Primeri: ROUND(3.148,1); rezultat je 3.1 ROUND(51.5,-1); rezultat je 50. Rezultat funkcije je pozitivan kvadratni koren. Primer: SQRT(16); rezultat je 4. Funkcija sabira argumente. Primer: SUM(7,2); rezultat je 9.

ROUND

SQRT SUM

4. Microsoft Excel

71.

4.10. Blokovi elija

4.10.1. Pojam bloka
Blok je jedinica premetanja, kopiranja i umetanja. To je bilo kontinualni, bilo nekontinualni opseg elija nad kojim se moe izvesti neka akcija. Kontinualni blok predstavlja oznaeni pravougaoni opseg elija. Moe se pruati po jednoj ili po dve dimenzije tabele. Blok se moe oznaiti miem: klikom na jednu od ugaonih elija, a potom jednostavnim prevlaenjem pokazivaa do naspramnog ugla, drei levi taster mia pritisnut. Nekontinualni blok elija je bilo kakav opseg elija koje se pojedinano markiraju. Ovakav blok se definie na sledei nain: drei pritisnut taster Ctrl na tastaturi, kliknuti na svaku pojedinanu eliju koju treba oznaiti, ili ako ima vie susednih elija, prevui pokazivaem mia od prve do poslednje. Na kraju oznaavanja, otpustiti taster Ctrl. Blok prestaje da bude oznaen pritiskom na neki od kursorskih tastera ili klikom mia na bilo koju eliju radnog lista.

4.10.2. Adresiranje blokova

Kontinualni blok se referencira navoenjem dveju naspramnih elija, sa dvotakom izmeu, npr. A1:E5. Cela kolona se referencira sa A1:A65536, ili samo sa A:A. Nekoliko susednih kolona moe se oznaiti sa, npr. A:C. Isto vai i za redove, npr. prvi red se referencira kao 1:1, ili prva tri kao 1:3. Ceo radni list se oznaava kao A:IV, ili kao 1:65536. Nekontinualni blok se referencira nabrajanjem elemenata razdvojenih zarezom, pri emu se svaki kontinualni deo oznaava na jedan od prethodno opisanih naina, npr. A1, B2, ili A1:A3, C1:C3, E1, itd. Presek dva kontinualna bloka se moe referencirati navoenjem njihovih adresa razdvojenih blankom. Na primer, referenca B1:B3 A2:C2 predstavlja eliju B2 koja je zajednika za oba bloka. Ako presek ne postoji, u eliji e se pojaviti poruka o greci.

72. Osnove raunarskih tehnologija i programiranja - prirunik za vebe

4.10.3. Operacije nad blokovima

Brisanje sadraja svih elija bloka realizuje se pomou tastera Delete. Kretanje kroz blok mogue je izvesti tasterima Enter (nadole), Tab (udesno), Shift+Enter (nagore) i Shift+Tab (ulevo). Sve ovo vai i pri popunjavanju elija bloka nekim sadrajem. Kopiranje, isecanje i umetanje realizuje se komandama Copy, Cut i Paste. Premetanje bloka se obavlja na sledei nain. Blok se "uhvati" za jednu od ivica i prevue miem na eljeno mesto.

4.11. Marker popune

Marker popune je mali crni kvadrati koji se vidi u samom donjem uglu okvira aktivne elije, ili oznaenog bloka. Veba 4.4: U eliju B2 upisati proizvoljan tekst, npr. "Veba". "Uhvatiti" marker popune miem i povui ga udesno, do F2. Otpustiti taster na miu. Tekst je iskopiran u sve ove elije. Neka ceo blok ostane oznaen. Povui pokaziva popune nekoliko redova nadole. Na ovaj nain je, takoe, realizovano kopiranje.

4.11.1. Automatizovana popuna alfanumerikih podataka

Alfanumeriki podaci mogu sadrati alfanumerike znakove - slova i brojke.

4. Microsoft Excel

73.

Veba 4.5: U eliju D5 uneti tekst "broj 100". "Uhvatiti" marker popune i povui ga nadole ili nagore, udesno ili ulevo. Tekst se menja u "broj 101", "broj 102",..., ako se ide nadole ili udesno, ili u "broj 99", "broj 98",, ako se ide nagore ili ulevo.

4.11.2. Automatizovani unos brojeva

Automatizovani unos niza brojeva, od kojih je svaki sledei za 1 vei od prethodnog, mogu je pomou markera popune, ako se u toku prevlaenja dri pritisnut taster Ctrl. Postoji mogunost da se formira niz brojeva po odreenom pravilu, izborom stavke Series iz pomonog menija (slika 4.4), koji se dobija ako desnim klikom mia povuemo marker popune elije u koju je upisana neka numerika vrednost.

Slika 4.4 Definisanje relacije za formiranje niza brojeva

4.12. Formatiranje podataka

Formatiranje podataka se svodi na formatiranje jedne elije ili formatiranje definisanog bloka podataka. Vri se izborom opcije glavnog menija Format/ Cells. Izborom ove opcije, otvara se dijalog - prozor prikazan na slici 4.5. U datom prozoru ponuene su sledee opcije predstavljene na razliitim karticama:

74. Osnove raunarskih tehnologija i programiranja - prirunik za vebe Number prezentacija brojeva (u levoj listi se bira grupa brojeva, a u desnoj se vri izbor formata), Alignment - poravnavanje sadraja elije, Font izbor fonta, Border granine linije (mogunost da se oko nekih ivica elije ili bloka nacrtaju linije), Pattern are za popunu i Protection zatita elije (zatita sadraja elije od sluajne ili namerne izmene ili brisanja).

Slika 4.5 Formatiranje elija Jednostavniji nain formatiranja je mogu primenom komandi sa Formatting toolbar-a (slika 4.6).

Slika 4.6 Formatting Toolbar Excel nudi i komandu za brzo formatiranje tabela. Ta komanda se poziva izborom opcije glavnog menija Format/Autoformat. Tom prilikom biva ponuena

4. Microsoft Excel

75.

lista moguih formata, kao i mogunost izbora tipova podataka za koje se eli da izabrani format bude primenjen (slika 4.7).

Slika 4.7 Opcija AutoFormat

4.13. Formatiranje radnog lista i radne sveske

4.13.1. Promena irine kolone
Izborom opcije glavnog menija Format/Column/Width otvara se prozor u kojem se moe zadati nova irina kolone koja sadri trenutno aktivnu eliju. Dozvoljene vrednosti su u opsegu 0255. Drugi nain za promenu irine kolone je da se postavi pokaziva mia na desnu ivicu labele kolone, dok se ne pretvori u krsti sa dve vodoravne strelice, pa povui ivicu levo ili desno.

4.13.2. Promena visine reda

Izborom opcije glavnog menija Format/Row/Height otvara se prozor u koji se moe uneti nova visina reda u kojem je aktivna elija. Dozvoljene vrednosti su u opsegu 0409.

76. Osnove raunarskih tehnologija i programiranja - prirunik za vebe Drugi nain za promenu visine reda je da se postavi pokaziva mia na donju ivicu labele reda, dok se ne pretvori u krsti sa dve uspravne strelice, pa povui ivicu gore ili dole.

4.13.3. Sakrivanje i prikazivanje kolone

Kolonu je mogue "sakriti" izborom opcije glavnog menija Format/Column/Hide. Drugi nain za sprovoenje iste aktivnosti je izborom opcije Hide u konteksnom meniju kolone, koji se poziva klikom desnog dugmeta mia na eliju sa labelom kolone. Ponovni prikaz sakrivene kolone je mogu izborom opcije glavnog menija Format/Column/Unhide, ili izborom opcije Unhide, iz konteksnog menija kolone.

4.13.4. Sakrivanje i prikazivanje reda

Red je mogue "sakriti" izborom opcije glavnog menija Format/Row/Hide, ili izborom opcije Hide u konteksnom meniju reda, koji se poziva klikom desnog dugmeta mia na eliju sa labelom reda. Ponovni prikaz sakriveng reda se realizuje pozivanjem opcije glavnog menija Format/Row/Unhide, ili putem konteksnog menija reda, opcija Unhide.

4.13.5. Sakrivanje i prikazivanje kompletnog radnog lista

Kompletan radni list je mogue sakriti izborom opcije glavnog menija Format/Sheet/Hide. Ponovni prikaz radnog lista je omoguen izborom opcije Format/Sheet/Unhide, pri emu se dobija lista sakrivenih radnih listova, iz koje se moe izabrati radni list za ponovno prikazivanje.

4. Microsoft Excel

77.

4.13.6. Kreiranje i brisanje kolona

Kolone je mogue kreirati uz pomo opcije menija Insert/Columns, ili pomou konteksnog menija kolone, stavka Insert. Kolona se uvek dodaje tako da istisne aktivnu kolonu u desnu stranu. Brisanje kolone se realizuje izborom opcije menija Edit/Delete/Entire Column, ili pomou konteksnog menija kolone, stavka Delete.

4.13.7. Kreiranje i brisanje redova

Sve operacije sa redovima su potpuno analogne operacijama sa kolonama, samo to se umesto stavke Columns bira stavka Rows.

4.13.8. Kreiranje novog i brisanje postojeeg radnog lista

Novi radni list mogue sert/Worksheet. je kreirati izborom opcije glavnog menija In-

Brisanje radnog lista je mogue realizovati izborom opcije Edit/Delete Sheet. Brisanje radnog lista je operacija iji se efekti ne mogu ponititi!

4.14. Imenovanje elija i blokova

U Excelu postoji mogunost davanja imena koje e se koristiti za referenciranje nekog objekta. Ime moe biti mnemonika skraenica, ifra, opis, odnosno bilo koja oznaka takva da olakava kasnije referenciranje. Referenciranom objektu se moe dodeliti ime izborom opcije glavnog menija Insert/Name/Define. Izborom ove opcije, otvara se dijalog za dodelu i brisanje imena referenci (slika 4.8). U gornji prostor za unos (input box) upisuje se eljeno ime, a u donji referenca na neki objekat. Referenca e biti ve unapred upisana, ako je sam objekat oznaen pre izbora ove opcije.

78. Osnove raunarskih tehnologija i programiranja - prirunik za vebe

Slika 4.8 Dodeljivanje imena referenci

4.15. Grafikoni
Grafikon (chart) je sloeni grafiki objekat koji je direktno povezan sa nekim tabelarnim podacima. Polazni podaci su take podataka koje su, po pravilu, ureeni u nizove (grupe) podataka. Kada je dijagram formiran, bie automatski auriran nakon svake promene sadraja u tabeli, a mogue su i naknadne obrade dijagrama, kako bi se postigao to bolji vizuelni utisak. Osnovna ideja dijagrama je da prikae, najee, jednu kategoriju podataka. Smatra se oekivanim da podaci imaju formu dvodimenzionalne tabele, gde postoje dva atributa (jedan po kolonama i jedan po redovima), tako da podaci budu meusobno uporedivi. Izrada dijagrama se vri u standardizovanim koracima. Najpre treba oznaiti podatke koje treba prikazati na grafikonu a zatim pozvati alat Chart Wizard koji se pokree izborom opcije glavnog menija Insert/Chart, ili pritiskom na ikonu .

Na taj nain, pojavljuje se prvi od etiri prozora Chart Wizarda (slika 4.9), pomou kojeg treba definisati tip grafikona. Izbor se vri klikom na eljeni tip. Pritiskom i dranjem irokog dugmeta u dnu (Press and hold to view sample) prikazuje se primer kako e izabrani podaci izgledati ako se odabere neki od ponuenih oblika.

4. Microsoft Excel

79.

Slika 4.9 Prvi korak Chart Wizard-a definisanje tipa grafikona U drugom koraku, na kartici Data range (slika 4.10), vidi se kako e dijagram izgledati i odreuje se da li se nizovi podataka koje je potrebno prikazati nalaze u redovima ili kolonama. U polje Data range se unosi eljeni opseg podataka.

Slika 4.10 Drugi korak Chart Wizard-a, odreivanje opsega podataka

80. Osnove raunarskih tehnologija i programiranja - prirunik za vebe Izborom kartice Series sa leve strane (slika 4.11), dobija se lista nizova podataka (series) koji e biti prikazani. Klikom na Add dodaje se novi, a pritiskom na Remove uklanja izabrani niz.

Slika 4.11 Drugi korak Chart Wizard-a Klikom na Next dolazi se do treeg dijalog prozora (slika 4.12), koji sadri sledee kartice: Titles unoenje naslova grafikona i osa, Axes definisanje parametara vezanih za podelu na osama, Gridlines ukljuivanje i iskljuivanje pomonih linija (mree) na dijagramu, Legend definisanje pojavljivanja i mesta legende na dijagramu, Data Labels odreivanje vrste podataka koji e biti ispisivani pored svakog elementa grafikona i Data Table prikazivanje tabele sa podacima, odmah ispod grafikona.

4. Microsoft Excel

81.

Slika 4.12 Trei korak Chart Wizard-a Klikom na Next otvara se etvrti dijalog prozor (slika 4.13) pomou kojeg se odreuje pozicija grafikona: na novom radnom listu (As new sheet) kojem se odmah zadaje ime, ili na postojeem (As object in), gde se iz liste na desnoj strani bira eljeni list.

Slika 4.13 Poslednji korak Chart Wizard-a Izrada dijagrama se zavrava pritiskom na Finish. Kada se ve nalazi na radnom listu, grafikon se moe pomerati tako to se na njega klikne, a zatim povue na eljeno mesto.

82. Osnove raunarskih tehnologija i programiranja - prirunik za vebe Promena veliine grafikona se postie klikom na njegovu povrinu i povlaenjem nekog od kvadratia markera granica grafikona.

4.16. Formatiranje dijagrama

Ukoliko je postojei grafikon potrebno modifikovati, treba ga oznaiti jednim klikom, a onda kliknuti na ikonu Chart Wizard i ponovo proi kroz opisana etiri koraka. Grafikon ini vie povrina i svaka od njih moe posebno da se formatira. Dvostrukim klikom na bilo koji objekat otvara se dijalog za formatiranje, iji sadraj je u skladu sa prirodom objekta. Pritiskom na desni taster mia otvara se konteksni meni nad oznaenim objektom. Ako je odabran neki od trodimenzionalnih dijagrama, klikom desnim dugmetom mia na dijagram i izborom opcije 3D View iz ponuenog menija, otvara se dijalog prikazan na slici 4.14, uz pomo kojeg je mogue menjati perspektivu, ugao i visinu dijagrama.

Slika 4.14 Dijalog za menjanje izgleda trodimenzionalnog dijagrama

4.17. uvanje dokumenta

Dokument se, dok se unosi i menja, nalazi u operativnoj memoriji raunara. Memorisanje dokumenta na nekoj lokaciji u fajlu mogue je izvriti na neki od sledeih naina:

4. Microsoft Excel

83.

pod postojeim imenom, izborom opcije File/Save glavnog menija, ili kombinacijom tastera Ctrl+S, ili Shift+F12, ili klik na ikonu ;

pod novim imenom - opcija File/Save As glavnog menija. Tom prilikom biva otvoren prozor koji omoguava da se odabere ime pod kojim e fajl biti sauvan i na kojoj lokaciji, kao to je ilustrovano na slici 4.15.

Slika 4.15 Dijalog za memorisanje fajla "Save As"

84. Osnove raunarskih tehnologija i programiranja - prirunik za vebe

4.18. Zadaci za vebu

4.18.1. Cilj zadataka
Korienjem programa MS Excel, uneti date tabele, popuniti nepopunjena polja formulama za izraunavanje vrednosti i predstaviti podatke pomou grafikona. U svakom konkretnom zadatku, precizno je odreeno ta treba izraunati i predstaviti putem grafikona. Zadatak je potrebno sauvati u obliku fajla koji treba smestiti u folder Ixxx\test2\Zadatak_iz_Excel-a, gde Ixxx predstavlja broj indeksa studenta.

4.18.2. Elementi za ocenjivanje zadataka

Zadatak e biti ocenjen proverom sposobnosti realizacije sledeih elemenata: snimanje dokumenta, formatiranje tabela, formatiranje elija, izraunavanje vrednosti korienjem formula, ugraenih funkcija itd, formatiranje grafikona i zadavanje imena radnih listova.

4.18.3. Primeri zadataka

U preostalom delu teksta prikazani su primeri zadataka za proveru znanja iz oblasti primene paketa Microsoft Excel.

4. Microsoft Excel

85.

Zadatak 4.1. Test sposobnosti primene programa MS Excel Posle jedanaestog kola Winston YUBA lige timovi imaju sledei broj pobeda i poraza: Pozicija Ime kluba 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Budunost Partizan Crvena Zvezda FMP eleznik Borac Beopetrol Beobanka Hemofarm Loven Radniki JP Ibon Spartak Broj pobeda 11 10 8 6 6 5 5 4 3 3 2 2 Broj poraza 0 1 3 5 5 6 6 7 7 7 9 9 Broj % osvojenih bodova bodova 22 21 19 17 17 16 16 15 13 13 13 13 100.00% 95.45% 86.36% 77.27% 77.27% 72.73% 72.73% 68.18% 65.00% 65.00% 59.09% 59.09%

Potrebno je izraunati broj bodova koji su klubovi do sada osvojili i to tako da se za pobedu dobija dva, a za izgubljenu utakmicu jedan bod. Takoe je potrebno izraunati i procenat osvojenih bodova u dosadanjim utakmicama. Dobijene rezultate potrebno je grafiki prikazati i to: 1.Broj osvojenih bodova za prva etiri kluba u obliku dijagrama na slici

86. Osnove raunarskih tehnologija i programiranja - prirunik za vebe 2. Procenat osvojenih bodova za klubove na pozicijama 1, 5, 6 i 12 u obliku dijagrama na slici:

Napomena: 1. 2. 3. Za popunjavanje pozicija koristiti marker poune. Zalediti prvu vrstu tabele. Preimenovati list "Sheet1", radne sveske, u "YUBA" liga, a ostale radne listove obrisati.

Slika 4.16 Primer zadatka za proveru znanja primene paketa MS Excel

4. Microsoft Excel Zadatak 4.2. Test sposobnosti primene programa MS Excel Tabela br. 1 Redni broj Xi 3.2 3.3 1.2 4 4.02 4.2 3.8 3.7 3.9 3.7 Suma Tabela br. 2 max min average Napomena: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 35.02 (Xi)1/2 1. 1.810212 1.0445115 2 (Xi)2 10.24 10.89 1.44 16 17.64 14.44 13.69 15.21 13.69 Xsr 3.502 3.502 3.502 3.502 3.502 3.502 3.502 3.502 3.502 Xi - Xsr -0.302 -0.202 -2.302 0.498 0.518 0.698 0.298 0.198 0.398 0.198 |Xi - Xsr| 0.302 0.202 2.302 0.498 0.518 0.698 0.298 0.198 0.398 0.198

87.

16.1604 3.502

Xsr - izraunati pomou funkcije AVERAGE. |Xi Xsr| - izraunati pomou funkcije ABS. Suma - izraunati zbir vrednosti u elijama iznad date. Na Listu1 - uneti gornje tabele, popuniti nepopunjena polja i izraunati vrednosti. Na listu2 - predstaviti podatke za kolone Xi i Xi Xsr pomou grafikona tipa Column. Na Listu3 - predstaviti podatke iz Tabele br. 2 pomou grafikona Pie Slika 4.17 Primer zadatka za proveru znanja primene paketa MS Excel