UNIVERZITET U KRAGUJEVCU Fakultet inenjerskih nauka Katedra za Proizvodno mainstvo Smer: Proizvodno mainstvo Predmet: Savremeni obradni sistemi

1.

Uvodna razmatranja

Mainska obrada metala postaje aktuelna u vreme industrijske revolucije i u Engleskoj se 1775. god. pojavljuje prva maina koja se koristla za obradu cilindara parnih maina. Inovator je bio Don Vilkinson (John Wlikinson). Neto kasnije, godine 1818., Eli Vitni (Eli Whitney) izrauje glodalicu u Americi. Inovacija je koriena za izradu puaka za potrebe drave. Naknadno je osnova Vitnijeve maine od horizontalne postala vertikalna i tako je bilo mogue pomerati i obraivati materijal u X, Y i Z osama. Godine 1952. Don Parsons (John Parsons) prikazuje prvu NC (Numeric Control) glodalicu. On je postavio servo motore na X i Y osu, kontrolisane putem kompjutera koji je itao buene kartice. Tako je roena NC tehnologija odnosno prva NC glodalica. Osnovni zahtevi savremenog trita, koji u osnovi usmeravaju proizvodne i organizacione aktivnosti, vezani su za visok kvalitet proizvoda, skraeno vreme od ideje do realizacije, niske cene, proizvodnju u serijama prilagoenim potrebama trita, veliki asortiman proizvoda i sl. Da bi tome odgovorili, savremeni proizvodni sistemi treba da poseduju visoku konkurentsku sposobnost koja im moe omoguiti da adekvatno odgovore na postavljene zahteve i izbore se sa sve veom konkurencijom. Neke od karakteristika, koje u tom smislu treba da poseduju savremeni proizvodni sistemi odnose se na: efikasnost, fleksibilnost, automatizaciju, postojan kvalitet, raunarski integrisane aktivnosti i td. Numeriki sistemi upravljanja su izmenili koncepciju izrade alatnih maina tako da su dobijene maine visoke proizvodnosti. Smanjenju komandnog vremena za oko 50% i poveanje udela aktivnog vremena izrade predhodio je itav niz tehnoloko-organizacionih mera i koncepcija, koje omoguavaju visok stepen iskorienja raspoloivog fonda obrade na maini. Te koncepcije omoguuju smanjenje dopunskih i pripremnih vremena skoro do njihovog eliminisanja. Stvoreni su novi sistemi reznih alata, draa alata i ureaja za predhodno podeavanje kompleta alata izvan maine. Proizvodni trokovi u maloserijskoj proizvodnji primenom numeriki upravljanih maina znatno se smanjuju, jer njihovom primenom: otpadaju konstrukcija i izrada specijalnih steznih alata i pribora, krai su proizvodni ciklusi, manje su zalihe materijala i alata, krai su rokovi isporuka porudzbina, ostvaruje se velika fleksibilnost u proizvodnji, smanjuje se vreme izrade proizvoda, mogue je istovremeno opsluivanje vie maina, mogua je nia kvalifikacija posluioca, smanjuje se kart, proizvodi su uniforni, rasipanje mera je nominalno, a kvalitet proizvoda bolji, tedi se na trokovima tehnike kontrole i internog transporta, vreme obrade ne zavisi od posluioca i vee su mogunosti planiranja proizvodnje i iskorienje postojeih kapaciteta. Dananje moderne maine (glodalice, strugovi, obradni centri...) koriste tehnoligiju CNC (Computer Numeric Control) . Mikroprocesor u svakoj maini

ita program, napisan u G-kodu , koji kreira korisnik i izvodi zadate operacije. Personalni kompjuteri se koriste za dizajn delova i pisanje programa. Programi se piu manualnim ukucavanjem G-koda ili korienjem CAM softvera (Computer Aided Manufacturing).

2. Analiza procesa obrade

Obrada struganjem je postupak obrade prvenstveno rotacionih delova (vijaka, navrtki, osovina, vratila, aura, remenica, ...). Ostvaruje se tako to predmet obrade izvodi glavno obrtno kretanje, a alat pomono pravolinijsko kretanje (slika 2.1). Relativna kretanja alata i predmeta obrade uslovljavaju i vrstu proizvodne operacije u obradi struganjem (uzduna i poprena obrada, izrada konusa i sl.).

Slika 2.1. Osnovna kretanja alata i predmeta obrade u obradi struganjem dalje dodati sa diska

3. Oprema za obradu
Numeriki upravljani obradni sistem je slobodno programibilni proizvodni automat posebno pogodan za automatsku obradu radnih predmeta u malim i srednjim serijama. Sutinsko obiljeje NUOS je brz prelazak sa jednog na drugi proizvodni program bez bilo kakvih promena na maini. Visoka fleksibilnost NUOS je omoguena jednostavnom izmenom programa. Pri obradi radnih predmeta na NUOS alat i radni predmet ostvaruju relativno kretanje opisujui tako konture radnog predmeta. Logiki redosled kretanja i drugih informacija potrebnih za obradu radnog predmeta na NUOS je radni program.

3.1 Opta strukturna ema NUOS