UDC 314.6:330.

341:32 Originalni nauni rad

Jelica Petrovi Ivana Mihi Marija Zotovi Nila Kapor Stanulovi

PORODINE ULOGE OCA I MAJKE U PORODICAMA U PROCESU TRANZICIJE

SAETAK: Istraivawe je imalo za ciq da utvrdi povezanost tipa porodice (tradicionalna/egalitarna) i nekih socio-demografskih varijabli, to predstavqa deo ireg istraivakog projekta koji je razmatrao probleme porodice u vremenu tranzicije. Uzorak istraivawa inili su uenici sredwih kola s teritorije cele Vojvodine. Istraivawem je obuhvaen 561 ispitanik, prosenog uzrasta 16 godina. Porodice obuhvaene istraivawem su na osnovu svakodnevnih aktivnosti majke i oca klasifikovane na sledei nain: 77,4% tradicionalnih i 22,6% egalitarnih porodica. U ovom radu autori razmatraju obrazovawe i zaposlewe roditeqa, mesto stanovawa i proceweno materijalno stawe porodice kao korelate porodinih uloga majke i oca, odnosno tipa porodice. KQUNE REI: tradicionalna porodica, egalitarna porodica, tranzicija

UVOD Savremena porodica se suoava s brojnim tekoama i problemima i koristi sve raspoloive resurse kako bi se odrala i ispunila oekivane uloge i funkcije. Promene koje se odvijaju velikom brzinom u svim segmentima savremenog drutva ostavqaju znaajne posledice na stawe, razvoj, ulogu i mesto porodice u drutvu. Svako prouavawe porodice izvan drutvenog konteksta moe se smatrati necelovitim, a rezultati takvih istraivawa mogu doprineti razumevawu samo nekih, specifinih aspekata ovog sloenog fenomena. U politiki i ekonomski stabilnim evropskim zemqama posledwih decenija, porodica se nije mnogo mewala. ta se, meutim, dogaa

32 s porodicom u zemqama koje su obuhvaene ubrzanim procesom tranzicije koja postavqa otre zahteve na sve aspekte ivqewa? Proces tranzicije moe biti shvaen kao vrsta vrednosnog vakuuma", gde postojee stare vrednosti nestaju, dok se nove jo nisu jasno iskristalisale. U pitawu su tzv. vrednosti u nastajawu koje tegobno kre svoj put. Socijalne promene tokom proteklih godina, egzistencijalni strahovi, ekonomske i politike turbulencije, siromatvo, migracije i raspad tradicionalnih vrednosti, uzrokovale su velike promene unutar porodice. Savremena porodica nala se pred nizom izazova koji se tiu same strukture porodice, promene uloga i odnosa unutar we, nainu funkcionisawa i slino. S tim u vezi, u domaoj strunoj literaturi u posledwih deset godina, velika pawa se pridaje efektima drutvene tranzicije na porodine sisteme. O posledicama drutvenih promena na karakteristike i funkcionalnost porodice postoje bar tri razliita miqewa: 1. Navedene promene mogu da ostvare negativan uticaj na porodicu. Kao efekti promena naglaavaju se promena tradicionalnog modela, i kao wen pratei proces individualizacija kao stav i kao potreba, slabqewe motiva za roditeqstvom i uopte pad vrednosti porodinog ivota. Kao argumente ovo stanovite izdvaja porast broja razvoda i rastava a porast vanbranih veza i samaca (o vrednostima braka i porodice videti u: M i h i , P e t r o v i , 2007); 2. Uticaji su preteno pozitivni porodica je danas shvaena kao odnos s izabranim srodnicima", nasuprot ranijem shvatawu porodice zajednice potrebe"; 3. Postoji kontinuitet u uticajima u porodici se zapravo, slabo ta mewalo porodica je pratila i usklaivala se s kontinuiranim drutvenim promenama koje su ostavqale traga na woj (T o m a n o v i , 2004). Kao jedna od najizraenijih promena u porodici pomiwe se modifikacija porodinih uloga. Neki istraivai ovu transformaciju posmatraju kao vid kulturne erozije koja ugroava daqe funkcionisawe drutva (B e l l, 1996). Za tradicionalnu porodicu karakteristino je da su uloge izmeu roditeqa podeqene tako da je teite oeve aktivnosti van kue, na zaraivawu sredstava za ivot, dok majka prevashodno uzgaja decu i vodi rauna o domainstvu. Otac se, dakle, specijalizuje u maksimizirawu finansijskog kapitala i mesta porodice u drutvu, a majka u maksimizaciji humanih resursa dece i wihovog pravilnog vaspitawa (B e l l, 1996). U Srbiji, koja se i daqe smatra tradicionalno ureenim drutvom, opadawe znaaja i zastupqenosti tipinog patrijarhalnog obrasca prati se od vremena posle Drugog svetskog rata, mada se i daqe belee izvetaji o postojawu porodica s potpunim patrijarhalnim ureewem (H a l p e r n, K a s e r, 1996). U isto vreme, kod nas, u analizi kolskih uxbenika, nalazi se predominacija mukih likova, te podela

33 uloga na porodine namewene eni, i profesionalne namewene mukarcu, ime se odrava ideologija majke simbola porodice i brige o kui i oca-hraniteqa (J a r i , 1996). Savremena istraivawa registruju promene u prikazu odnosa meu polovima, ali su one ipak daleko od egalitarnih odnosa. Tako, na primer, pregledna studija istraivawa porodica na prostoru Jugoslavije pokazala je trend od kraja osamdesetih godina koji podrazumeva promene u odnosima meu polovima u porodici, kao i promenu patrijarhalnog sistema (P e t r o v i i sar., 1996). Smatra se da najznaajniji faktor koji doprinosi rastakawu tradicionalne porodine forme u smislu modifikacije tipinih drutvenih uloga jeste promena drutvenog poloaja ene (S c h a f f, 1989). Naime, pojaana ekonomska samostalnost ena, prouzrokovana ravnopravnim pristupom obrazovawu i zaposlewu, zatim mogunosti kontrole nad svojim telom putem zatite od zaea, i automatizacija kunih poslova doprineli su promeni dinamike porodinih odnosa. Danas se sve vie poveava broj porodica u kojima roditeqi jednako materijalno doprinose porodici, a uloga oeva u podizawu dece postaje sve znaajnija. Broj zaposlenih ena raste velikom brzinom. Udeo parova s oba zaposlena lana poveao se sa 45% 1976. godine na 60% 1992. godine (S c h a i e, W i l l i s, 2001). Stajl (S t e i l, 2000) navodi zanimqive statistike podatke o stavovima prema zaposlenim enama. Tako su 70-ih godina polovina ena i 48% mukaraca tvrdili da je uspean brak onaj tradicionalni u kojem materijalno pridonosi samo mukarac, a ena biva zaduena za vaspitawe i uvawe dece. Vie od 70% ena smatralo je da je wihova obaveza pruawe podrke suprugu u ostvarewu wegove karijere. Slina situacija zabeleena je i 80-ih godina kada je veina smatrala da je zaposlenost majke jedna od preduslova slabqewa porodice kao institucije. ak 70% ena i 85% mukaraca tvrdi da je zaposlenost majke razlog razvoda braka. Promena stavova po pitawu zaposlenosti majke zabeleena je 90-ih godina, kada vie od polovine populacije smatra da je za uspean brak nuno zaposlewe oba partnera i podela odgovornosti u porodici. Moglo bi se, zapravo, oekivati da postoji vea podela odgovornosti u kunim poslovima u onim domainstvima gde ena zarauje jednako ili vie od mua. Meutim, istraivawa pokazuju da i u onim porodicama gde je ena doprinosila porodinom prihodu 50% ili vie, ipak je obavqala i najvei deo kunih poslova. Slino tome, predvialo se da e, pratei opti trend egalitarizacije odnosa u savremenom drutvu, mlae generacije preuzeti vei deo ovih obaveza. Meutim, nisu naene razlike izmeu mlaih i starijih generacija u preuzimawu obaveza kuvawa, iewa, kupovawa ili plaawa rauna (S c h a i e, W i l l i s, 2001). Uprkos duem vremenu koje provodi van kue, ena i daqe obavqa veinu kunih poslova. Uloga mukarca vie je opisana kao pomo, dok ena tri puta vie uestvuje u planirawu, organizovawu, nadzirawu porodinih aktivnosti u odnosu na mukarca. Dolazak dece dramatino poveava vreme i rad povezan s brigom o detetu i domainstvu (R e x r o a t, S h e n a n, 1987). Kako sve vie ena

34 ide na trite rada, podela kunih poslova sve je aktuelnija tema. Oekuje se da kroz ceo ivotni ciklus i mukarac i ena ongliraju" s roditeqstvom, domainstvom i odgovornostima na poslu. Raunajui sve ove obaveze, ene imaju mnogo duu radnu nedequ od svojih mueva, i to u svim fazama porodinog ivota. Ipak, parovi ravnopravnije dele porodine i radne uloge u poetnim i zavrnim fazama porodinog ivota (mladi par bez dece i faza praznog gnezda" kada deca zasnuju sopstvene porodice). U prilog tezi da nakon dolaska dece polne uloge roditeqa postaju tradicionalnije govori i podatak da je raskorak u razmeri radnih sati izmeu mukarca i ene najvei tokom razdobqa podizawa deteta, i to od wegovog roewa do tree godine (R e x r o a t, S h e n a n, 1987). Kada ene rade izvan kue, mukarci ne poveavaju srazmerno svoje vreme bavqewa kunim poslovima. Oni poveavaju ovo vreme tokom razdobqa malog ili nikakvog optereewa na poslu, tj. na poetku svoje karijere ili nakon penzionisawa. ene, s druge strane, mawe vremena posveuju kunim poslovima pre i posle podizawa dece. U razvijenim i demokratskim drutvima ene sve vie manifestuju da nisu spremne da rtvuju svoje ambicije i svoju karijeru zbog promocije mua ili porodine socijalizacije dece. One trae prostor za ostvarewe svojih linih ambicija, da imaju slobodu delovawa i odluivawa, da ostvare ekonomsku samostalnost i zatite svoj individualni identitet. Tewa za slobodom i individualizmom u porodici i porodinim odnosima, predstavqa jedan od znaajnih izazova u savremenom drutvu. Nove liberalne tendencije donose potrebu za individualnom afirmacijom i potvrivawem sposobnosti, ambicija i eqa svakog pojedinca. Kako se faza procesa tranzicije, koja podrazumeva stvarawe novog vrednosnog sistema moe smatrati i novim poetkom, a proces promene moe boqe izvesti uz aktivno praewe i osveivawe mikropromena, ovo istraivawe i projekat smatramo doprinosom u praewu kontinuiteta stawa i promena u strukturi i funkcionalnosti porodica kod nas. PREDMET ISTRAIVAWA Istraivawe je sprovedeno s ciqem utvrivawa povezanosti izmeu tipa porodice (tradicionalna/egalitarna) i nekih socio-demografskih varijabli, to predstavqa deo ireg istraivakog projekta Porodica kao vrednost u drutvu u procesu tranzicije". Realizaciju ovog projekta podrao je Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj AP Vojvodine. METOD Uzorak. Uzorak istraivawa inili su uenici sredwih kola s teritorije Vojvodine. Istraivawem je obuhvaen 561 uenik, i to 160

35 ispitanika mukog pola i 401 ispitanik enskog pola. Prosean uzrast ispitanika bio je 16 godina. Podaci su skupqani u sredwim kolama u Somboru, Kikindi i Novom Sadu, tako da su wima obuhvaene porodice iz ovih gradova i okolnih sela i prigradskih naseqa. U Novom Sadu deo ispitanika bio je iz Sredwokolskog doma uenika, ime su dobijeni podaci i za porodice koje ive u vojvoanskim mestima udaqenijim od centara istraivawa.. Raspodela uzorka po mestu stanovawa je prilino ujednaena: sa sela potie 43,2%, a iz grada 56,8% ispitanika. Varijable istraivawa. Osnovnu zavisnu varijablu u ovom istraivawu predstavqa tip porodice operacionalizovan preko podele posla u kui. Ispitanici su davali podatke o svakodnevnim aktivnostima oca i majke, na osnovu ega smo pokuali da dobijemo tipian profil uloge majke i oca u kui, te procenimo tip porodice (egalitarna/tradicionalna). U stranim istraivawima koriste se skale kojima se meri tradicionalnost ili egalitarnost porodice (A m a t o, B o o t h, 1995; M c G o v e r n, M a y e r s, 2002). Kako kod nas nema takvih kontinuiranih skala, autori su se ipak opredelili za kvalitativno odreewe. Na osnovu dobijenih podataka porodice smo klasifikovali u jednu od sledee dve kategorije: tradicionalne porodice. U ovu kategoriju svrstali smo porodice u kojima postoji nesrazmernost broja obaveza u kui u korist majke, ili raspodelom uloga dominira podela na muke" poslove (fiziki poslovi, radovi u wivi, oko stoke) i enske poslove" (poslovi u kui, oko domainstva i dece). egalitarne porodice. U ovu kategoriju svrstali smo porodice u kojima postoji ravnopravna podela obaveza po brojnosti i kvalitetu obaveza, i porodice u kojima ne postoji procewena dihotomija mukih i enskih uloga. U velikom broju istraivawa opis porodica prema porodinim ulogama je priblino jednak onom koji su autori ponudili u ovom radu, to je bio i osnovni razlog ovakve ponuene kategorizacije. (S a b a t t i n i, L e a p e r, 2004; A m a t o, B o o t h, 1995; M c G o v e r n, M a y e r s, 2002; T w i g g s, M c Q u i l l a n, F e r r e, 1999). Od socio-demografskih varijabli obuhvaene su: obrazovawe oba roditeqa (stepen strune spreme); zaposlewe roditeqa (zaposlena oba roditeqa/zaposlen jedan od roditeqa); mesto stanovawa (selograd); procena materijalnog stawa porodice, za koju je koriena trostepena skala sledeeg sadraja: loe uglavnom ne moemo da priutimo ono to nam je potrebno

36 sredwe najee moemo da priutimo sve to nam treba, ali se deava da nemamo dovoqno novca dobro moemo da priutimo sve to nam treba.

REZULTATI ISTRAIVAWA Tip porodice. S obzirom na prethodno opisane kategorije, raspodela porodica iz naeg uzorka je sledea: 77,4% tradicionalnih i 22,6% egalitarnih porodica. U tabeli 1 date su frekvence za navedene oblasti rada u kui za oeve i majke.
Tabela 1. Frekvencije poslova koje u kui obavqaju majke i oevi MAJKE Posao Kuni poslovi (kuvawe, peglawe, iewe, prawe, pravqewe zimnice, enski poslovi") Briga o domainstvu (kupovina, raspodela kunog buxeta, plaawe rauna) Poqoprivredna delatnost (rad u bati, na wivi, briga o stoci i ivini) Briga o deci Zaposlewe Odmor (runi radovi, gledawe televizije, doterivawe) Frekvencija OEVI Posao Kuni poslovi (kuvawe, peglawe, spremawe) Frekvencija

834

144

51

Briga o domainstvu (kupovina) Poqoprivredna delatnost (rad u bati, na wivi, u vowaku, briga o stoci i ivini, briga o vikendici) Briga o deci Zaposlewe Odmor (itawe novina i kwiga, spavawe, gledawe televizije, odmarawe, igrawe na raunaru, pecawe, kartawe, jelo) Fiziki poslovi (kreewe, priprema ogreva, koewe trave, loewe, muki poslovi", zidawe, popravke u kui, automobil) Ostalo (briga o kunim qubimcima, briga o cveu, peewe rakije) Socijalni ivot (doekivawe gostiju za slavu, druewe)

21

35 34 26

222 15 51

26

49

Fiziki poslovi (kreewe, priprema ogreva) 10

198

Ostalo (briga o kunim qubimcima, briga o roditeqima) Socijalni ivot (telefonirawe, primawe poseta..) Ureewe dvorita i cvea

13

3 38

Iz tabele se vidi da je u naim porodicama jo uvek prilino jasno napravqena razlika izmeu poslova majke i oca.

37 Uopteno gledajui, poslovi u kojima uestvuje otac uglavnom su vezani za spoqne poslove, dok svakodnevne obaveze majku vezuju za brigu o kui, pokustvu i ukuanima. Kao tipini poslovi majke javqaju se kuni poslovi koji obuhvataju kuvawe, peglawe, prawe, brigu o higijeni kue i pokustva. Kod oeva je znatno mawe zastupqena kategorija kuni poslovi". U opisu ove kategorije naglaena je opcionalnost ove aktivnosti (voli da eksperimentie u kuhiwi", kuva neka specijalna jela", pravi rotiq", ponekad sam skuva ruak", pomogne mami da pripremi meso za jelo", pravi doruak"). Kao tipina delatnost oca izdvaja se poqoprivredna delatnost (radovi na wivi, vowaku, briga o stoci i ivini). U odgovorima ispitanika esto se pojavquje i formulacija muki poslovi" u znaewu poslova koji zahtevaju fiziku snagu. Kada je briga o deci u pitawu, kod majke se u ovoj kategoriji sreu formulacije tipa odlazaka na roditeqske sastanke, izrade domaih zadataka, kupovina za decu, uvawe mlae dece, razgovori s decom i sl. Kod oeva su znaajno mawe zastupqene briga o deci i porodici, a ponueni opisi su tipa: prati me na stanicu", nosi mi torbe za put" i sl. Kod majki je znaajno mawe zastupqena formulacija zarauje", ili radi, ide na posao", dok je kod oeva daleko zastupqenija i prate je opisi: radi po ceo dan, pa nema vremena za kuu", radi pa doe premoren" i slino. Poqa u kojima se angauju i oevi i majke (dobijeni uglavnom kod egalitarnih porodica) su briga o eksterijeru i enterijeru kue (na primer, kreewe), kupovina, te briga o cveu i kunim qubimcima. Poslovi koje obavqaju iskquivo majke tiu se runih radova. Specifinost uloge oca odnosi se brigu o kolima i vikendici (vowaku). U opisu svakodnevnih poslova koje obavqa otac, znatno je zastupqenija i raznovrsnija kategorija odmora, dok je kod majke, ova kategorija veoma retko dobijena i ukquuje i brigu o sebi (doterivawe, minkawe i sl.). Socijalni ivot roditeqa je veoma slabo zastupqen jednako kad je re o oevima i kad je re o majkama. Kod oeva se povezuje s organizacijom porodinih slavqa (slave), dok je kod majke vezan za telefonsku komunikaciju. Relacije porodinih uloga i socio-demografskih odlika porodica. Ne postoji statistiki znaajna razlika u obrazovawu oeva u tradicionalnim i egalitarnim porodicama. Kad su u pitawu majke, statistiki znaajna razlika postoji (x2 = 8,64, r = .03), tako da je procent majki sa sredwom kolom u oba tipa porodica podjednak, ali razliku pravi vei procent majki s viom ili visokom kolskom spremom u egalitarnim porodicama u odnosu na procent majki s ovim stepenom obrazovawa u porodicama koje se procewuju kao tradicionalne (raspodela je prikazana na grafikonima 1 i 2).

38

Grafikon 1. Obrazovawe oeva u tradicionalnim i egalitarnim porodicama

Grafikon 2. Obrazovawe majki u tradicionalnim i egalitarnim porodicama

Postoji statistiki znaajna razlika u raspodeli tipa porodica u odnosu na mesto stanovawa. Najvei procenat gradskih procent ine egalitarne porodice, a najvei broj seoskih porodica ine tradicionalne porodice (x2 = 12,8, r < .01). Potpunija raspodela data je na grafikonu 3. Mada je u egalitarnim porodicama neto vei procenat onih u kojima su zaposlena oba roditeqa (oko 59% u odnosu na 40% porodica u kojima samo jedan roditeq radi), ova razlika nije statistiki znaajna, pa ne moemo rei da je zaposlenost oba roditeqa znaajan korelat egalitarizacije i modernizacije porodinih uloga. U porodicama koje su

39

Grafikon 3. Frekvenca tradicionalnih i egalitarnih porodica u selu i gradu

procewene kao tradicionalne, podjednak je procent porodica u kojima radi samo jedan roditeq, i porodica u kojima rade oba roditeqa. Ovo se verovatno moe povezati s prethodnim podatkom da je veima tradicionalnih porodica sa sela, gde se qudi bave i poqoprivredom i nisu nuno zaposleni, ili je zaposlen samo jedan od roditeqa (ee majka, dok otac radi na imawu). Iako veina dece i iz tradicionalnih i egalitarnih porodica materijalno stawe svoje porodice ocewuje kao sredwe", statistiki znaajno vie adolescenata iz tradicionalnih porodica svoje materijalno stawe procewuje kao dobro" (grafikon 4).

Grafikon 4. Proceweno materijalno stawe u tradicionalnim i egalitarnim porodicama

40 DISKUSIJA REZULTATA I ZAKQUCI Pitawe prilagoavawa porodica promenama u drutvu i praewe promena u porodici, tema je koja zaokupqa istraivae iz razliitih oblasti u inostranstvu i kod nas. U naoj zemqi, kao i u zemqama regiona, promene u porodici povezuju se s globalnom drutvenom tranzicijom. Osavremewivawe drutva prati tendencija modernizacije odnosa i uloga, egalitarnih i individualnih vrednosti u odnosima meu polovima, te izmene tradicionalnih konstelacija porodinih i partnerskih sistema. Stawe poveanog broja razvoda, odlagawe stupawa u brak, smawewe broja dece, vei udeo individualistikih potreba u funkcionisawu porodice, smatra se oekivanim pratiocem demografske tranzicije" i zahvata nau zemqu, ali i zemqe iz okruewa. Praewe ovih promena i tendencija, daje nam mogunost da ih poredimo s iskustvima iz zemaqa koje su prole tegobni put tranzicije, i da na taj nain dobijemo informacije o oekivanim daqim promenama. Iako se podela uloga u porodici, pa time i tip porodice, esto dovodi u vezu s kvalitetom branih i porodinih odnosa, rezultati ovakvih istraivawa nisu konzistentni. Ono u emu se svi istraivai slau je da i tradicionalne i egalitarne porodice poivaju na stabilnom sistemu vrednosti. Meutim, proces tranzicije porodice iz tradicionalno ureene u egalitarno ureenu praen je opadawem kvaliteta branih odnosa, pa time i porodinih odnosa u celini (A l a n, B o o t h, 1996). Drugim reima, stabilan sistem vrednosti unutar porodice moemo oekivati tek od novijih generacija, koje e od samog poetka zasnivati svoje porodice na egalitarnom principu. Projekt u okviru kojeg je raeno ovo istraivawe, ima za ciq da da doprinos beleewu i razumevawu promena u porodici. Sociodemografske podatke o porodicama povezivali smo s podelom posla u kui na osnovu ega smo porodice kategorisali kao tradicionalne (u kojima dominira podela na muke" i enske" poslove, ili najvei deo obaveza preuzima ena) ili egalitarne (u kojima nije uoena dihotomija, i oba roditeqa uestvuju podjednako u svim aspektima poslova u kui). U naem uzorku, preovladavao je broj tradicionalno ureenih domainstava neto vie od 77%. Procent egalitarnih porodica u naem uzorku iznosi 22%. Dakle, tipina majka iz naeg uzorka kuva, pere, pegla, odrava higijenu kue, brine se o deci, nabavci, ureewu kue i dvorita, i uestvuje s muem u poslu u oblasti poqoprivredne proizvodwe. Zaposlewe, slobodno vreme, i individualne aktivnosti majke su izauzetno retko pomiwane. S druge strane, otac iz naeg uzorka je zaposlen, bavi se zemqoradwom i tipino mukim poslovima" poslovima koji trae fiziku snagu ureewe bate, koewe, loewe, sreivawe ogreva i slino, a u kui se angauje u sitnim popravkama. Ekskluzivna aktiv-

41 nost oca tie se brige o automobilu, a slobodno vreme ovog roditeqa je zapaeno i raznovrsno opisano (itawe, spavawe, odmarawe). Briga o deci jo uvek je primat majke, jer se ovaj aspekt svakodnevnih aktivnosti, kod oca znaajno ree sree. Bilo bi interesantno utvrditi razlike u stereotipnim karakteristikama oca i majke s obzirom na tip porodice, a ova varijabla se moe povezati i sa stavom prema jednakosti meu polovima. Vano je naglasiti i podatak da je socijalni ivot i oca i majke ostao nezapaen od strane wihove dece. U ranijim istraivawima nivo obrazovawa roditeqa dovoen je u vezu s intenzitetom i kvalitetom socijalnih kontakata. Intenzitet druewa pokazao je negativnu korelaciju s materijalnim statusom i nivoom obrazovawa (Tomanovi, 2004). Ovakav rezultat nam govori o izvesnoj dozi drutvene iskquenosti, verovatno kao posledici loijeg materijalnog stawa i uskraenosti, godina iza nas koje su nosile sobom egzistencijalne strahove, neizvesnost i izolaciju. Vaqa pomenuti i istraivawa u regionu koja se takoe bave polnim ulogama. U Hrvatskoj je raeno istraivawe na eqenim i ostvarenim ulogama mukaraca i ena u porodicama. Podaci ukazuju na diskrepanciju koja postoji izmeu idealnih i percipiranih uloga. Na deklarativnom nivou egalitarizam uloga je iroko prihvaen i visoko vrednovan, dok se na nivou percipiranih uloga, uoavaju tradicionalnije podele (J u g o v i , K a m e n o v, 2005). Bilo bi interesantno proveriti i na naem uzorku da li bi raspodela tradicionalnih i egalitarnih porodica ostala ista, kada bi se, sem procene dece, uzeli u obzir i neki drugi kriterijumi. Otac i majka iz porodica naeg uzorka bili su priblino istog nivoa obrazovawa, te se moe zakquiti da je wihov doprinos kulturnom nivou porodice podjednak. Na naem uzorku, pokazalo se da nema razlike u obrazovawu oeva u porodicama koje smo klasifikovali kao egalitarne ili kao tradicionalne. Kad je u pitawu obrazovawe majke, meutim, pokazalo se da je u tradicionalnim porodicama, zastupqeniji najnii nivo obrazovawa majke u odnosu na procent ovog nivoa obrazovawa u egalitarnim porodicama. Slino tome, u egalitarnim porodicama vie je fakultetski obrazovanih majki, u odnosu na tradicionalne porodice. ena koja je odluna u tome da se obrazuje i nastavi svoje kolovawe nakon zavretka sredwe kole, obezbeuje sebi vertikalnu pokretqivost i odreeno mesto na drutvenoj lestvici. Takoe, studirawe e u velikoj veini sluajeva odgoditi planirawe porodice za nekoliko godina. Tako, imamo obrazovanu mladu enu, koja kasnije (s veom zrelou) stupa u brane odnose i roditeqstvo, i koja je relativno samostalna (naroito ako je u toku studija ve bila odvojena od roditeqa). Psiholoki gledano, ova ena je izgradila i svoj profesionalni identitet, te od we moemo oekivati oseawe uspenosti i poveanog samopouzdawa. Sma mogunost identifikacije s vie razliitih uloga (polna, brana, profesionalna, roditeqska) iskquuje poistoveivawe sa samo jednom od wih, te nije neobino kada ovakav

42 profil ene od samog poetka gradi odnose na egalitarnom principu. Dakle, moemo rei da se sistem vrednosti visoko obrazovanih ena pomera od tradicionalnih ka individualistikim, egalitarnim vrednostima. U 59,6% porodica iz naeg uzorka zaposlena su oba roditeqa, dok u ostatku uzorka radi bar jedan roditeq. Ovaj procenat je visok, i u skladu je s podacima o broju zaposlenih ena u svetu koji je 90-ih godina iznosio 60% (S c h a i e, W i l l i s, 2001). Iako ne dosee statistiku znaajnost, vano je istai postojawe sledeeg trenda: u egalitarnim porodicama ee su zaposlena oba roditeqa. U porodicama u kojima radi jedan roditeq (to veim delom ine seoske porodice tradicionalnog ureewa), drugi je najee ukquen u neki oblik poqoprivredne proizvodwe, te na taj nain takoe doprinosi ekonomskom funkcionisawu porodice. U ranijim istraivawima, osim ove, tzv. radne strategije preivqavawa, utvrivani su i drugi oblici ekonomskog funkcionisawa porodica (na primer, pasivna strategija preivqavawa, prema: B a b o v i , 2004). Babovi, takoe, navodi da je unutar uzrasne grupe kojoj pripadaju i roditeqi iz naeg uzorka, najfrekventnija strategija je bila radna, pa je podatak o frekvenci zaposlenosti dobijen u naem istraivawu oekivan. Kao oekivani rezultat, pojavquje se iwenica da veinu gradskih porodica ine egalitarne porodice, dok najvei broj seoskih porodica ine porodice s tradicionalnim ureewem. U seoskoj sredini je dakle, izraeniji patrijarhalni model, verovatno kao posledica negovawa ustaqenog, i na tradiciji ustanovqenog obrasca, kao i otpora inovacijama i promenama koji je tipiniji za seoske sredine. Kako i mnogi autori smatraju (na primer, S c h a f f, 1989), najznaajniji faktor koji doprinosi rastakawu tradicionalne porodine forme u smislu modifikacije tipinih drutvenih uloga jeste promena drutvenog poloaja ene. U gradskim sredinama svakako da je drutveni poloaj ena drugaiji, bar u smislu veih mogunosti formalnog zaposlewa. I u naem uzorku ispitanici iz grada izvetavaju o veem procentu zaposlewa oba roditeqa u egalitarnim porodicama, to moemo povezati s prethodnim podatkom da je veima tradicionalnih porodica sa sela, gde se qudi bave poqoprivredom i nisu nuno zaposleni, ili je zaposlen samo jedan od roditeqa. Adolescenti iz tradicionalnih porodica procewuju svoje materijalno stawe kao boqe u odnosu na svoje vrwake iz egalitarno ureenih porodica. Iako bi se moglo oekivati da deca iz egalitarnih porodica (u kojoj su veinom oba roditeqa zaposlena) svoje materijalno stawe procene boqim, miqewa smo da su dobijeni podaci, zbog naina merewa materijalnog stawa porodica (metoda samoprocene) verovatno pod uticajem niza interveniuih varijabli, koje se tiu opte klime u kui, dominantnih vrednosti i pravila (videti u: Z o t o v i , 2007). Istraivai koji se bave porodinim ulogama dovode podelu posla u kui u vezu i s funkcionisawem braka i porodice uopte. Istraivawe iz 1995. (A m a t o, B o o t h, 1995) ukazalo je da sa pojavom netra-

43 dicionalne-egalitarne raspodele" uloga u porodici, ene doivqavaju i opadawe kvaliteta braka, partnerske problema, veu spremnost na razvod, neslagawe, smawenu interakciju i izvetavaju o smawenom zadovoqstvu brakom. S druge strane, prihvatawe egalitarne raspodele kod mukaraca koreliralo je s wihovim izvetajima o veem zadovoqstvu brakom i mawim brojem problema u partnerskoj vezi. U istraivawima se podela posla u kui dovodi u vezu i s nekim aspektima kvaliteta roditeqstva, ime se naglaava efekt roditeqskih uloga na funkcionisawe porodice. Istraivawa pokazuju da je autoritativni vaspitni stil najfrekventniji kod oeva iz egalitarnih domainstava, dok je neukquenih oeva najvie u tradicionalno ureenim porodicama. Kod majki iz egalitarnih porodica preovladava permisivno roditeqstvo, a u tradicionalnim autoritativni stil roditeqstva (S a b a t t i n i, L e a p e r, 2004). U jednom skorijem istraivawu (P e t r o v i , 2007) zakqueno je da je jedan od pratilaca egalitarizacije odnosa u porodici vea ukquenost oca u ivot i vaspitawe dece. Naime, registrovano je da se oevi iz egalitarnih porodica procewuju kao znaajno popustqiviji i topliji u vaspitnom ponaawu u odnosu na oeve iz tradicionalnih porodica. Podela posla u kui se u nekim novijim istraivawima smatra efektom polnih uloga i regulatorom odnosa meu polovima u porodici (T w i g g s i sar., 1999). U ovom istraivawu opredelili smo se za kvalitativni pristup. On nam je omoguio, pored informacija o podeli svakodnevnih aktivnosti, da steknemo uvid i u stereotipne karakteristike ene-majke i mukarca-oca u naim porodicama danas. S obzirom na znaaj koji podela porodinih uloga ima na razliite aspekte porodinog ivota, ona bi svakako trebala da bude praena, bar sa ova dva aspekta, koriena u ovom istraivawu: kao efekt drutvene tranzicije, ali i efekt tranzicije porodinih i linih vrednosti i uloga. Moemo zakquiti da se tradicionalna porodica ubrzano transformie, i pri tom trai mehanizme koji bi pomogli stabilizaciju novooformqenih vrednosti koje vode poboqawu funkcionalnosti porodice. Uoeni trend smeta ovaj fenomen u iri drutveni kontekst, predstavqajui je kao jedan od aspekata ukupne transformacije savremenog drutva u razvoju.
LITERATURA A m a t o P., B o o t h A. (1995). Changes in gender role attitudes and perceived material quality, American Sociological Review, 60 (1), 5867. B a b o v i M. (2004). Ekonomske strategije domainstava u post-socijalistikoj transformaciji Srbije. u: A. M i l i (ed.) Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma, Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta.

44
B e l l, D. (1996). The cultural contradictions of capitalism, New York: Harper Collins Publishers. H a l p e r n J. M., K. K a s e r (1996). Patriarchy in the Balkans: temporal and cross-cultural approaches. History of the Family, 1 (4), 425542. J a r i I. (1995). Zaarani krug predstava o mukom i enskom. u: R. Rosandi i V. Pei (ur.). Ratnitvo, patriotizam, patrijarhalnost, Beograd: Centar za antiratnu akciju, 105116. J u g o v i I., . K a m e n o v (2005). Idealne i ostvarene rodne uloge ena i mukaraca. Saoptenje na XVII danima Ramira i Zorana Bujasa. Knjiga abstrakata, 56. M c G o v e r n J., S. M e y e r s (2002). Relationships between sex-role attitudes, division of household tasks and marital adjustment, Contemporary Family Therapy, 24 (4), 601618. M i h i , I., J. P e t r o v i (2007). Brak i porodica kao vrednosti kod studenata novosadskog Univerziteta, Pedagoka stvarnost 34, 288302. P e t r o v i c E., R. P e t r o v i c, A. S i m i c (1996). Family research and theory in Yugoslavia, Marriage and Family Review, 22 (34), 259287. P e t r o v i , J. (2007). Odnosi u porodicama u Vojvodini: podela uloga, vaspitno ponaanje roditelja i porodina klima, u: M. Zotovi (ur.): Porodice u Vojvodini: karakteristike i funkcionalnost, Novi Sad: Filozofski fakultet. R e x r o a t, C., C. S h e n a n (1987). The family life cycle and spouses time in housework, Journal of marriage and the family, 49, 737750. S a b a t t i n i L., C. L e a p e r (2004). The relation between mothers' and fathers' parenting styles and their division of labor in the home: Young adults' retrospective reports, Sex roles, 50 (34), 217225. S c h a i e, W. K., S. L. W i l l i s (2001). Psihologija odrasle dobi i starenja, Jastrebarsko: Naklada Slap. S c h a f f, A. (1989). Kamo vodi taj put: drutvene posljedice druge industrijske revolucije, Zagreb: Globus. S t e i l, J. M. (2000). Contemporary marriage: Still an unequal partnership. In C. Hendrick & S. S. Hendrick (Eds.), Close relationships: A sourcebook. Thousand Oaks, CA: Sage Publication, 125152. T o m a n o v i S. (2004). Roditeljstvo u transformaciji: kapitali, problemi, strategije, u: Mili A. (ed.) Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma, Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta. T w i g g s J., J. M c Q u i l l a n, M. M. F e r r e e (1999). Meaning and measurement: Reconceptualizing measures of the division of household labor, Journal of Marriage and Family, 61, 712724. Z o t o v i , M. (2007). Socio demografske i psiholoke karakteristike porodica razliitog materijalnog stanja, u: Zotovi, M. (ur.): Porodice u Vojvodini: karakteristike i funkcionalnost, Novi Sad: Filozofski fakultet.

45
FAMILY ROLES OF FATHER AND MOTHER IN THE FAMILIES IN THE PROCESS OF TRANSITION by Jelica Petrovi, Ivana Mihi, Marija Zotovi, Nila Kapor Stanulovi Summary The goal of the research was to establish the relation between the family type (traditional/egalitarian) and certain socio-demographic variables, which represents a part of a broader research project which studied the problems of family at the time of transition. The sample of the research consisted of secondary school students from the territory of Vojvodina. The research included 561 respondents with the avarage age of 16. On the basis of everyday activities of mother and father, families included in the research were classified in the fillowing way: 77,4% of the traditional and 22,6% of egalitarian families. In this paper the authors discuss education and occupation of parents, place of residence and the estimated financial situation of the family as correlates of the family roles of mother and father, that is the type of family.