IMPLEMENTACIJA DOCSIS SPECIFIKACIJA

Vladimir Stankovi Elektrotehni ki fakultet u Beogradu

I UVOD Razvojem, kablovska televizija je sa analognog polako prela na digitalni prenos. Pojavom novih tehnologija u prenosu signala, kao sto su HFC-mree (Hibrid Fiber Coax) i novije WDM-mree (Wavelenght Division Multiplex), polako se prelo na implementaciju opti kih kablova za prenos CATV-signala [1]. Tako su, nastale HFC-mree za distribuciju CATV-signala. Tako e, u tim mreama se mogao prenositi i analogni i digitalni signal, zavisno od zahteva korisnika kao i od mogu nosti samih provajdera. Rastom potreba korisnika za sofisticiranijim servisima poput VoD (Video-on-Demand) dolo se do razvoja Interaktivne Televizije (Interactive Television - iTV). Prirodno, zbog potrebe komuniciranja korisnika sa distributerom, iTV je najpre implementirana u okviru postoje e CATV infrastrukture. Da bi sve to bilo omogu eno, grupa kablovskih operatera (Comcast Cable Communications, Cox Communications, Tele-Communications, Inc., i Time Warner Cable) u saradnji sa Rogers Cablesystem Limited, MediaOne, i CableLabs-om su osnovali organizaciju pod nazivom Multimedia Cable Network System (MCNS) koja je razvila skup specifikacija za kablovske modeme pod nazivom DOCSIS (Data-Over-Cable Service Interface Specification) [2]. Za razliku od nekih protokola koji se koriste u ra unarskim mreama, DOCSIS je asimetri an protokol sa razli itim protocima u upstream i downstream smerovima [3]. Najnovija verzija ovog protokola DOCSIS 2.0 moe da radi i simetri an prenos u oba smera, kao sto je i pokazano u daljem tekstu. U poglavlju II je dat uvid u arhitekturu i sastav samog DOCSIS referentnog modela sa osvrtajem na razlike u odnosu na OSI referentni model (Open System Interconnection, Sistem otvorene interkonekcije). U poglavlju III su, u kratkim crtama, navedene neke osnovne karakteristike DOCSIS protokola, a dato je i tabelarno pore enje parametara razli itih verzija DOCSIS specifikacija. U poglavlju IV je opisan na in prenosa Internet-a putem DOCSIS protokola. II DOCSIS REFERENTNI MODEL I ARHITEKTURA DOCSIS referentni model se, kao i OSI model, bazira na strukturi sa sedam slojeva pri emu je fizi ki sloj podenljen na dva podsloja. Nii podsloj, PMD (Physical MediaDependent sublayer, fizi ki medijski zavistan podsloj), omogu uje priklju ivanje modulisanih RF nosioca na analognu kablovsku mreu [4]. U downstream smeru, PMD podsloj je baziran na ITU J.83-B standardu. Iznad ovog podsloja je DTC podsloj (Downstream Transmission Convergence), koji podlee ITU-T preporuci H.222.0. Ovaj podsloj dozvoljava razli itim tipovima podataka, kao to su digitalni video stream-ovi, da budu dirtribuirani do modema. Pri tome, DOCSIS dokumentacija ne definie ove servise [3]. Arhitektura sistema koji radi po DOCSIS specifikaciji je prosta. Ukoliko je u pitanju HFC mrea za prenos CATV signala, na strani korisnika je kablovski modem CM (Cable Modem), a na strani operatera je CMTS (Cable Modem Termination System, zavrni sistem kablovskog modema). Uz pomo CM-a i CMTS-a korisnik i operater razmenjuju podatke preko HFC mree. Na slici 1 je prikazan korisni ki deo DOCSIS referentne arhitekture.

Slika 1. DOCSIS referentna arhitektura, korisni ki deo. U downstream smeru se podaci iz ta ke A spreu sa drugim downstream podacima i kao takvi alju ka HFC mrei. Ti signali se putem HFC mree prenose do kablovskog modema koji korisnik poseduje. Kablovski modem poseduje dipleksni filtar koji razdvaja downstream i upstream signale, s obzirom da se nalaze u razli itim frekventnim opsezima. Podaci koje korisnik alje operateru se, pre slanja na HFC mreu, razdvajaju pomo u dipleksnog filtra. Ti podaci se spreu sa drugim upstream podacima i vode u CMTS na strani operatera. Za slu aj da se ovakav na in prenosa koristi za jednosmerne CATV mree, u modemu je obezbe en pristup PSTN-u (Public Switched Telephone Network, javna telefonska mrea).

Slika 2. DOCSIS referentna arhitektura, Head-end. Na strani operatera je arhitektura DOCSIS sistema malo sloenija, s obzirom da je osnovna zamisao DOCSIS

specifikacije i bila da se to je mogu e vie uprosti korisni ki deo u cilju smanjenja cene korisni kih ure aja potrebnih kod ovih mrea. Slika 2 prikazuje tzv. Head-end kod DOCSIS arhitkture. Centralni deo operatorskog dela sistema jeste CMTS koji poseduje modulator i demodulator koji su priklju eni na odgovaraju u mreu. Kao sto je prikazano, obezbedjen je i pristup telefonskoj mrei kao i Internet Backbone mrei. Tako e, CMTS je priklju en i na sigurnosni kontroler preko SSI-a (Security System Interface, sigurnosni sistemski interfejs), kao i ne operativni sistem za podrku (OSSOperational Suport System) preko DOCS-OSSI-a (slika 2). III KARAKTERISTIKE DOCSIS SISTEMA Daljim razvojem digitalnih telekomunikacija i razradom DOCSIS precifikacija nastale su tri verzije DOCSIS-a i to: DOCSIS 1.0 DOCSIS 1.1 DOCSIS 2.0 Jedna od najbitnijih razlika izmedju ovih verzija DOCSIS-a je ta to je verzija 2.0 simetri na, za razliku od predhodne dve verzije. Na taj na in su protoci u downstream i upstream smeru isti, ime su omogu eni mnogo bolji servisi. U tabeli 1 su date neke od glavnih karakteristika postoje ih verzija DOCSIS specifikacije. Sve tri verzije koriste istu modulaciju u downstream smeru, koja moe biti ili 64-QAM ili 256-QAM zavisno od potreba i mogu nosti korisnika. Pri tome su osezi u estanosti koji se zaokupiraju u oba sli aja priblino istih dimenzija iako je protok simbola kod 256-QAM ve i. To je omogu eno zahvaljuju i razli itim roll off- faktorima kao sto je i prikazano u Tabeli 1. Tabela 1. Pore enje downstream parametara DOCSIS-a.
Parametar Frekvencija [MHz] Primenjena modulacija Filter DOCSIS 1.0 91-857 64-QAM 256QAM PoDignuti kosinus =18% (64-QAM) =12% (256QAM) 5.056941 (64-QAM) 5.360537 (256-QAM) 30.342 (64-QAM) 42.884 (256-QAM) DOCSIS 1.1 91-857 64-QAM 256QAM PoDignuti kosinus =18% (64-QAM) =12% (256QAM) 5.056941 (64-QAM) 5.360537 (256-QAM) 30.342 (64-QAM) 42.884 (256-QAM) DOCSIS 2.0 91-857 64-QAM 256QAM PoDignuti kosinus =18% (64-QAM) =12% (256QAM) 5.056941 (64-QAM) 5.360537 (256-QAM) 30.342 (64-QAM) 42.884 (256-QAM)

savremenije modulacione tehnike. Jedna od njih je i ATDMA (Advanced Time Division Multiple Access, usavrena viestruka raspodela vremenskih slotova), koja koristi 64-QAM modulaciju. Pri tome, su kod CMTS-a, 8QAM i 32-QAM opcione, dok su kod modema zahtevane. Tako e, ova 64-QAM downstream modulacija je ista kao i 64-QAM upstream modulacija, a jedina razlika je u tome to se primenjuju na razli ite frekventne opsege, zbog ega su parametri primenjenih filtara razli iti. Druga modulaciona tehnika, koja se primenjuje kod DOCSIS 2.0, je S-CDMA (Synchronous-Code Division Multiple Access, sinhronizovani viestruki pristup pomo u kodova ), tako da se prelo na tehniku proirenog spektra koja je u ve oj meri zastupljena kod mobilnih telekomunikacija. Uvodjenje ovih naprednih tehnologija dovodi u pitanje isplatljivost takvih sistema, ukoliko se zna da u prenosu putem opti kih vlakana nema ometanja razli itih predajnika. Na ovaj na in, svakom modemu je dodeljen jedinstveni kd, tako da modemi mogu vriti kontinualni prenos podataka ne ometaju i ostale. Jo jedna svojstvo DOCSIS-a, koje je uvedeno sa verzijom 1.1, a razra enije u verziju 2.0, jeste primena preekvilizatora u upstream smeru. Kako u upstream smeru postoji mogu nost da dodje do varijacija u amplitudi signala i grupnog kanjenja, CMTS vri merenja tih razlika u odnosu na pedhodno primljene podatke i vri podeavanja koeficijenata filtra. Kako je udaljenost svakog od modema od headend-a razli ita, a svaka od putanja je izloena druga ijim uslovima, potrebno je da modemi poseduju razli ite prilago ene filtre. Tabela 2. Pore enje upstream parametara DOCSIS-a.
Parametar Frekvencija [MHz] Primenjena modulacija DOCSIS 1.0 5-42 (maksimalno 65MHz, kod EuroDOCSIS) QPSK (16-QAM opciono) DOCSIS 1.1 5-42 (maksimalno 65MHz, kod EuroDOCSIS) QPSK 16-QAM DOCSIS 2.0 5-42 (maksimalno 65MHz, kod EuroDOCSIS) QPSK, 16-QAM, 8-QAM, 32-QAM, 64-QAM (S-CDMA i TDMA ), 128-QAM (samo S-CDMA ) Podignuti kosinus =25% 160, 320, 640, 1280, 2560, 5120 1280,2560, 5120 200, 400, 800, 1200, 3200, 6400 320, 640, 1280, 2560, 5120 (QPSK), 10240 (16-QAM), 30720 (napredno)

Protok simbola [Mbaud] Odgovaraju i protok bita [Mb/s]

Filter Protok simbola kod TDMA [kbaud] Protok simbola kod S-CDMA [kbaud] irina kanala [kHz] Protok bita [kb/s]

Podignuti kosinus =25% 160, 320, 640, 1280, 2560 Nije primenjeno

Podignuti kosinus =25% 160, 320, 640, 1280, 2560 Nije primenjeno

Sto se ti e upstream protoka podataka, upstream specifikacija je ista za DOCSIS 1.0 I DOCSIS 1.1 (Tabela 2), s tim sto kod DOCSIS 1.0 nije postavljen zahtev za 16-QAM jer tada jo uvek nije ni bio esto implementiran. Za razliku od toga, kod DOCSIS 1.1 se zahteva 16-QAM. Na taj na in je maksimalni upstream protok podataka udvostru en u odnosu na DOCSIS 1.0. Kao sto je gore napomenuto, DOCSIS 2.0 ima simetri ne protoke podataka u upstream i downstream smerovima i obezbe en je upstream kanal koji zauzima ve i opseg u estanosti. Kod DOCSIS 2.0 su primenjene neke

200, 400, 800, 1200, 3200 320, 640, 1280, 2560, 5120 (QPSK)

200, 400, 800, 1200, 3200 320, 640, 1280, 2560, 5120 (QPSK), 10240 (16-QAM)

Upstream Preekvilizacija

Nema

8 elija (opciono)

24 elija

to se ti e kompatibilnosti svih verzija DOCSIS-a, svaka od novijih verzija radi sa starijim, tj. DOCSIS 1.0 modemi e raditi sa DOCSIS 1.1 ili DOCSIS 2.0 CMTS-ovima. Isto, DOCSIS 1.1 modemi e raditi sa DOCSIS 2.0 CMTS-om. IV IROKOPOJASNA INTERNET TEHNOLOGIJA Zbog irine propusnog opsega koje poseduju postoje e mree za distribuciju CATV signala, otvorila se mou nost obezbe ivanja Internet servisa. Ovakav Internet servis, putem kablovskih modema, se pokazao brim od dotadanjih DSL servisa (Digital Subscriber Line, Digitalna Pretplatni ka Linija). Kori enjem ve postoje e CATV infrastrukture mogu e je dovo enje Interneta do svake ku e koja je priklju ena na CATV sistem. Kako se distribucija CATV signala obavlja paketskim prenosom, kao i Internet, time je jo vie olakano uvodjenje Internet-a do svakog korisnika. Postoje dva na ina za modemski prenos podataka. Jedan je putem slanja malih paketa fiksne duine, koriste i 53oktetne ATM (Asynchronous Transfer Mode, Asinhroni Transfer) elije, prema IEEE 802.14 radnoj grupi. Drugi na in je slanje paketa promenljivih duina (IP over Ethernet) slede i DOCSIS specifikaciju. U ovom delu rada je dat uvid u drugi na in paketskog prenosa podataka. U sutini, gledano sa strane Intrnet Protokola (IP-Internet Protocol), CATV sistem predstavlja jo jedan sloj podataka (Data Link Layer). Medjutim, to u sutini nije tako jer su downstream kanali kod CATV-a point-to-multipoint kanali. To je sli no prenosu preko Ethernet segmenta, s tom razlikom to se kod CATV sistema nosioc mnogo gu e modulie, a poseduje i adaptivnu obradu signala. Tako e, primenjena je korekcija greke unapred (FEC-Forward Error Correction). Jedna od mogu ih realizacija prenosa Internet-a putem CATV-infrastrukture je prikazana na slici 3.

Sam pristup ruterima, a samim tim i Internetu se moe obavljati putem 100BaseT interfejsa koji omogu uje protok podataka od 100Mb/s kroz sistem bakarnih parica. U sutini, kao to je prikazano na slici 4, za pristup CMTS-a ruterima, mogu e je, pored 100BaseT protokola, koristiti i ATM protokol. Interfejs kojim je korisnik priklju en na ovakav sistem je uobi ajen 10/100BaseT koji je zastupljen u ve ini ku nih sistema.

Slika 4. Pristup Internet mrei. Metod implementacije Ethernet-a i 802.3 funkcije putem DOCSIS-a, omogu ava kanalima da se ponaaju kao serijska veza izmedju half-bridge funkcije u modemu i mastera u CMTS-u. V POVE ANJE ROBUSNOSTI I IRINE PROPUSNOGOPSEGA CATV UPSTREAM KANALA Zbog same strukture HFC mree, kablovski operateri se suo avaju sa razli itim problemima koji nastaju kao posledica umova nastalih u sistemu. Naime, nivo umova koji se javljaju u sistemu je proporcionalan broju korisnika koji su priklju eni na mreu. Opseg frekvencija koje se koriste za upstream smer prenosa podataka, je izloen jakom ulaznom umu, impulsnom umu, umu koji nastaje kao posledica distorzije zajedni ke putanje, kao i umu koji se javlja pri paketskom prenosu. Takodje, irina upstream kanala je neto manja od 40MHz, to predstavlja jo jedan problem za operatere. Mogu e reenje tih problema se sastoji u razbijanju mree korisnika na manje klastere, ali kako bi takvo reenje bilo veoma skupo realizovati, reenje je nadjeno u primeni INCA (INcreased Capacity, INgress CAncellation) tehnologije. INCA tehnologija je namenjena kratkoro nim i dugoro nim potrebama kablovskih operatera. Ona obezbedjuje pove an upstream kapacitet i pove anu pouzdanost prenosa podataka u upstream kanalu. INCA tehnologija obezbe uje ve u spektralnu efikasnost redukcijom razmaka susednih kanala, bez dodatne degradacije performansi sistema. To je obezbe eno INCA algoritmom koji ukida jaku me ukanalnu interferenciju koja nastaje prilikom smanjenja razmaka izme u kanala. Na taj na in je mogu e pove ati broj kanala za 50% [5], zavisno od uslova u kanalu. Ovakvi sistemi, u kojima je implementiran INCA algoritam, mogu raditi u veoma tekim uslovima sa velikim ulaznim i impulsnim umovima, koji su od 10 do 100 puta ve i nego u obi nim kanalima. INCA prijemnici mogu pouzdano raditi u kanalima sa 10000 impulsa u sekundi, i sa ulaznim umom koji je ja i od samog signala. Ovako pove ana robusnost sistema znatno olakava operaterima odravanje ure aja. Ono to je najzna ajnije kod INCA tehnologije, pored gore navedenih osobina, jeste da se ceo INCA algoritam implementira samo na high-end strani ime se korisnici ne optere uju potrebom nabavke nove opreme.

Slika 3. Realizacija Internet servisa putem mree kablovskih modema. Kao to se vidi sa priloene slike, ve postoje a CATV infrastruktura, bazirana na DOCSIS specifikacijama, je preko CMTS-a spojena na Internet, ime je omogu en pristup CATV-korisnika tom servisu. Granica koju predstavlja HFC mrea zajedno sa kablovskim modemima, slui za kreiranje neke vrste odbrane, koja e tititi upstream kanal od mogu nosti da bude ote en, kao i od mogu ih napada iz ku nih mrea. Time se obavlja neka vrsta filtriranja kojom se dozvoljava samo odredjenim protokolima da idu u upstream smeru. Takodje, na tom mestu se vri i ograni avanje protoka IP podataka, kao i pregled adresa kojima je dozvoljen ili odbijen pristup Internet-u.

INCA tehnologija je testirana, i njene osobine potvr ene, na video signalima koji su proputani, kako kroz HFC postrojenja, tako i kroz koaksijalna postrojenja (all-coaxial). Takodje, merenja su izvrena i na nadzemnim, kao i podzemnim postrojenjima, i to u SAD, Evropi i Japanu. VI ZAKLJU AK Osnovna ideja kreatora DOCSIS specifikacije je bila da se iskoristi vec postoje a infrastruktura za distribuciju CATV signala. Zadovoljavaju i zahteve korisnika dolo se do poboljanih verzija DOCSIS specifikacije, koje omogu uju razmenu podataka sa ve im protocima nego kod standardnih raunarskih mrea. Usavravanjem postoje ih CATV mrea do i e i do pove anja maksimalnog protoka podataka, omogu avaju i korisnicima mnogo bolje servise nego do sada. Tako je mogu e o ekivati i distribuciju HDTV(High Definition Television, Televizija Visoke Definicije ) signala putem CATV mrea. U cilju prikaza migracije DOCSIS specifikacije, date su i uporedne karakteristike postoje ih verzija ovih specifikacija.

[1] Gerd Keiser, Optical Fiber Communications, McGraw Hill, Boston, 2000. [2] Mark Laubach, Residential Area CATV Broadband Internet Technology: Current Status, The Internet Protocol Journal, , decembar 1998. [3] W. Ciciora, J. Farmer, D. Large, M. Adams, Modern Cable Television Technology-Video, Voice, and Data Communications, Morgan Kaurmann Publishers, Boston, 2004. [4] www.scte.org [5] www.ti.com [5] www.cablemodem.com [6] www.CableLabs.com Abstract: This paper presents a overview of possible implementations of Data-Over-Cable Service Interface Specifications. Some of the main characteristics and parameters of such system are given in order to bring such technology closer to users of CATV network. IMPLEMENTATION OF DOCSIS SPECIFICATIONS, Vladimir Stankovi

Literatura: