ZAKON

O PLOVIDBI I LUKAMA NA UNUTRANJIM VODAMA ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010) Deo prvi
I UVODNE ODREDBE
Predmet ureenja lan 1
Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain za bezbednu plovidbu na unutranjim vodama Republike Srbije, vodni putevi i plovidba, plovila i njihova sposobnost za plovidbu, posada, traganje i spasavanje, luke i pristanita, nadzor i druga pitanja koja se odnose na plovidbu na unutranjim vodama.

Primena zakona lan 2

Odredbe ovog zakona primenjuju se na meunarodnim, meudravnim i dravnim vodnim putevima Republike Srbije, kao i na drugim unutranjim vodama. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na ratna plovila, kada je to ovim zakonom propisano.

lan 3
Na odnose koji nisu ureeni ovim zakonom i drugim propisima koji su doneti na osnovu ovog zakona, primenjuju se obiaji u unutranjoj plovidbi.

Znaenje pojmova lan 4

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) boksaa je vrsta luke usluge kojom se obavlja manevrisanje plovilima u luci; 2) boni sastav je sastav plovila koja su vrsto povezana bok uz bok, osim amaca, od kojih nijedno nije postavljeno ispred plovila koje pokree sastav;

3) brod je brod unutranje plovidbe i reno-morski brod, osim ratnog broda; 4) brod bez sopstvenog pogona je brod koji nema sopstveni mainski ureaj za pogon, kao i brod iji se mainski ureaj koristi za premetanje u luci ili mestima ukrcavanja ili iskrcavanja, ili da bi se poveale njegove manevarske sposobnosti za vreme potiskivanja ili tegljenja; 5) brod velike brzine je brod sa sopstvenim pogonom koji moe da postigne brzinu preko 40 km/h u odnosu na vodu; 6) brod sa sopstvenim pogonom je brod koji ima sopstveni mainski ureaj za pogon; 7) brod u gradnji je brod od momenta polaganja kobilice ili slinog postupka gradnje do momenta upisa u upisnik brodova; 8) brod unutranje plovidbe je brod registrovan za plovidbu na unutranjim vodama, ija duina trupa iznosi najmanje 20 m ili iji je proizvod duine, irine i maksimalnog gaza jednak zapremini od najmanje 100 m, kao i teglja i potiskiva, bez obzira na njihovu duinu i zapreminu; 9) brodar je vlasnik plovila, zakupac ili menader koji je kao dralac plovila, nosilac plovidbene odgovornosti; 10) vatrogasno spasilako plovilo je plovilo registrovano i opremljeno za gaenje poara i ostale tehniko-tehnoloke intervencije i spasilake aktivnosti na vodi; 11) vlasnik plovila je fiziko ili pravno lice koje je kao vlasnik upisano u jedan od upisnika; 12) vodni put je deo unutranjih voda na kome se obavlja plovidba, kategorisan i otvoren za plovidbu; 13) gliser je vrsta amca koji pomou sopstvenog pogonskog ureaja glisira po povrini vode; 14) domae plovilo je plovilo koje ima srpsku dravnu pripadnost i koje je upisano u jedan od domaih upisnika; 15) dravni vodni put je vodni put na kome vai dravni reim plovidbe na kome je bez posebnog odobrenja dozvoljena plovidba samo plovilima pod zastavom Republike Srbije; 16) elektronske plovidbene karte su baze podataka, standardizovane u pogledu sadrine, strukture i formata, koje se daju na upotrebu putem Inland ECDIS opreme; 17) zimovnik je izgraeni ili prirodni vodni prostor na vodnom putu koji je ureen i osposobljen tako da predstavlja sigurno sklonite za plovila od oteenja ledom, visokog vodostaja ili ostalih vremenskih nepogoda;

18) Inland ECDIS je elektronski prikaz plovidbenih karata i informacioni sistem za unutranju plovidbu koji prikazuje odabrane informacije iz Sistema elektronskih plovidbenih karata za unutranju plovidbu (Inland SENC), i po izboru informacije prikupljene drugim plovidbenim senzorima; 19) javno plovilo je plovilo koje upotrebljava dravni organ, a koje nije ratno plovilo i koje slui iskljuivo u neprivredne svrhe; 20) jahta je plovilo koje slui za rekreaciju, sport i razonodu, koje moe da se koristi za line potrebe ili za privrednu delatnost; 21) ledolomac je brod registrovan i opremljen za razbijanje leda; 22) luka je vodni i sa vodom neposredno povezani kopneni prostor sa objektima namenjenim za pristajanje, sidrenje i zatitu plovila, kao i ukrcavanje i iskrcavanje putnika i robe u kojoj se obavljaju delatnosti koje su s robom ili plovilom u neposrednoj ekonomskoj, saobraajnoj ili tehnolokoj vezi; 23) luka akvatorija je deo vodnog puta u sastavu lukog podruja, po prirodi prostor neposredno vezan uz obalu, izdvojena sidrita i slino; 24) luke usluge su usluge komercijalne prirode koje se obavljaju u lukama, odnosno pristanitima uz naknadu prema lukim tarifama; 25) luki korisnik je lice koje koristi jednu ili vie lukih usluga; 26) luki operater je fiziko ili pravno lice koje obavlja jednu ili vie lukih delatnosti; 27) luko podruje je podruje luke ili pristanita koje se koristi za obavljanje luke delatnosti, kojim upravlja Agencija za upravljanje lukama i na kojem vai poseban reim kontrole dolaska i odlaska plovila, kao i ulaska i izlaska vozila i lica; 28) marina je pristanite za posebne namene na vodnom putu namenjeno za prihvat, uvanje i opremu plovila koja slue za rekreaciju, sport i razonodu; 29) meudravni vodni put je vodni put na kome vai meudravni reim plovidbe na kome je dozvoljena plovidba plovila pod zastavom Republike Srbije i granine drave na tom vodnom putu; 30) meunarodni vodni put je vodni put na kome vai meunarodni reim plovidbe na kome je dozvoljena plovidba plovilima svih zastava; 31) premor je stanje lana posade nastalo kao rezultat nedostatka odmora ili bolesti i ogleda se u odstupanju od normalnog ponaanja i brzine reagovanja; 32) plovee telo je splav ili druga konstrukcija, objekat ili spojena struktura sposobna za plovidbu, koja nije brod, tehniki plovni objekat, amac ili plutajui objekat;

33) plovidbena nezgoda je vanredni dogaaj na unutranjim vodama nastao u plovidbi ili iskoriavanju plovila, vodnog puta ili objekta na njemu pri kojem je dolo do ljudskih rtava ili telesnih povreda, materijalne tete ili zagaivanja ivotne sredine; 34) plovni put je deo vodnog puta propisane dubine, irine i drugih tehnikih karakteristika, koji je ureen, obeleen i bezbedan za plovidbu; 35) plovilo je brod, tehniki plovni objekat, jahta, amac, plovee telo, plutajui objekat, plovilo koje obavlja ribolov i drugi objekat koji je osposobljen za plovidbu i koji uestvuje u plovidbi; 36) plovilo Evropske unije je plovilo koje ima dravnu pripadnost jedne od drava lanica Evropske unije i namenu prema propisima drave u kojoj je registrovano; 37) plovilo koje obavlja ribolov je plovilo koje je namenjeno za ribolov uz pomo mree, uzica, ribarske koe ili drugih ribolovnih sprava koje ograniavaju sposobnost manevrisanja, osim plovila koje je namenjeno za ribolov vuenjem udice ili drugim ribolovnim spravama koje ne ograniavaju sposobnost manevrisanja; 38) plutajui objekat je plovilo bez sopstvenog pogona koje po pravilu nije predvieno za premetanje niti za obavljanje posebnih radova na unutranjim vodama (kupatilo, hangar, vodenica, ribarska tikvara, kua za odmor, ponton, pontonski most, stambena laa, ugostiteljski objekat, splav kuica, plutajua radionica i slino); 39) postojei brod je brod koji nije u gradnji; 40) potiskivani sastav je vrsto povezani sastav plovila, osim amaca, od kojih je najmanje jedan postavljen ispred potiskivaa; 41) potisnica je teretni brod bez sopstvenog pogona i bez sopstvenog kormilarskog ureaja; 42) potisnica pomorskog broda je potisnica konstruisana da se nosi na pomorskim brodovima i da plovi na vodnim putevima; 43) priznato klasifikaciono drutvo je klasifikaciono drutvo koje je priznato u skladu sa posebnim propisom; 44) prijemna stanica je plovilo ili postrojenje na kopnu odreeno od strane nadlenog organa za prijem tetnih predmeta ili materija koje nastaju na plovilu; 45) pristanite je vodni i sa vodom neposredno povezani kopneni prostor sa objektima namenjenim za pristajanje, sidrenje i zatitu plovila, kao i ukrcavanje i iskrcavanje putnika i robe; 46) putnik je svako lice na plovilu, osim dece mlae od jedne godine, lica zaposlenih na plovilu u bilo kom svojstvu i lanova njihove porodice; 47) putniki brod je brod registrovan za prevoz vie od 12 putnika;

48) rasprema je privremeno povlaenje broda, odnosno tehnikog plovnog objekta iz upotrebe i njihov smetaj na odreenom delu vodnog puta; 49) ratno plovilo je plovilo koje je pod komandom oruanih snaga, a ija je posada vojna; 50) Reni informacioni servisi (RIS) su usaglaene informacione usluge namenjene kao podrka upravljanju plovidbom na vodnim putevima ukljuujui, ako je to opravdano, vezu sa drugim vidovima saobraaja; 51) reno-morski brod je brod naroite konstrukcije iji su gaz i druga konstrukciona svojstva takva da moe ploviti u delu plovidbe na moru, kao i po unutranjim vodama; 52) sastav je tegljeni, potiskivani ili boni sastav; 53) sanitetsko plovilo je plovilo registrovano i opremljeno za zbrinjavanje povreenih i obolelih; 54) Servis za upravljanje brodskim saobraajem (VTS) je standard usvojen od strane Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu i koji predstavlja servis za pruanje usluga u cilju unapreenja bezbednosti i efikasnosti brodskog saobraaja i zatite ivotne sredine, osposobljen za uspostavljanje komunikacije sa uesnicima u saobraaju i da odgovori potrebama saobraaja u podruju obavezne primene VTS; 55) sidrite je opremljeni i obeleeni deo vodnog puta na kojem se moe vriti bezbedno sidrenje i manevrisanje plovila; 56) skela je plovilo namenjeno za prevoz lica, robe i ivotinja sa jedne na drugu obalu unutranjih voda; 57) skelski prelaz je deo unutranjih voda sa izgraenim i ureenim prilaznim putevima, opremljen za bezbedno pristajanje skele, ukrcavanje i iskrcavanje lica, stvari i ivotinja koje se prevoze skelom; 58) sklonite je prirodni deo vodnog prostora na vodnom putu, koji slui za nuni smetaj plovila radi zatite od meteorolokih i hidrolokih nepogoda; 59) skuter je vrsta amca koji koristi sopstveni pogonski ureaj, koji se koristi za skijanje na vodi ili izvoenje figura (vodeni skuter, det bicikl, det ski i slino); 60) stanje opijenosti je stanje lana posade kod kojeg je lekarskim pregledom i drugim metodama i aparatima, analizom krvi i/ili urina utvreno prisustvo alkohola u organizmu vie od 0,5 g/kg merenjem koliine alkohola u litru izdahnutog vazduha, kao i kod kojeg je lekarskim pregledom, upotrebom odgovarajuih sredstava ili ureaja, ili analizom krvi i/ili urina utvreno prisustvo u organizmu opojnih droga ili drugih materija koje menjaju stanje svesti; 61) strano plovilo je plovilo koje ima stranu dravnu pripadnost i namenu prema propisima drave u kojoj je registrovano;

62) tanker je brod registrovan za prevoz tereta u tenom stanju; 63) teglja, odnosno potiskiva je brod registrovan za tegljenje ili potiskivanje drugih plovila; 64) tegljeni sastav je sastav od jednog ili vie plovila, osim amaca, koje tegli jedan ili vie tegljaa; 65) tegljenica je teretni brod bez sopstvenog pogona koji ima sopstveni kormilarski ureaj; 66) teretni brod je brod registrovan za prevoz tereta; 67) tehniki plovni objekat je objekat opremljen mehanikim ureajem za obavljanje tehnikih radova na unutranjim vodama sa sopstvenim pogonskim mainskim ureajem ili bez njega (plovea naprava, bager, mehaniki pobija pilona, elevator, dizalica, plovea kosaica, platforma i slino); 68) trgovaka mornarica obuhvata brodove i druga plovila, osim ratnih plovila; 69) ulje je svako postojano ulje, sirova nafta, teko dizel-ulje, mazivo-ulje i ivotinjska, biljna ulja i masti, bez obzira na to da li se prevozi plovilom kao teret ili kao gorivo za pogon plovila; 70) unutranje vode su reke, kanali i jezera na teritoriji Republike Srbije; 71) unutranja plovidba je plovidba koja se obavlja na vodnom putu; 72) amac je plovilo, osim tegljaa i potiskivaa, bez obzira na njegovu duinu i zapreminu, registrovano za plovidbu na unutranjim vodama, ija duina trupa iznosi manje od 20 m i iji je proizvod duine, irine i maksimalnog gaza manji od zapremine od 100 m3, a koje prevozi najvie 12 lica; 73) tetni predmeti i materije su otpad koji nastaje na plovilu, ukljuujui otpad koji nastaje od rada plovila, otpad od tereta, preostali teret i ostatke tereta.

Deo drugi
I BEZBEDNOST PLOVIDBE
lan 5
Bezbednost plovidbe podrazumeva uslove, pravila, tehnika pravila i mere koje moraju ispunjavati plovila i posada, vodni putevi, luke i pristanita kojima se obezbeuje bezbedna plovidba.

lan 6

Poslovi bezbednosti plovidbe su upravni, inspekcijski, tehniki i drugi struni poslovi odreeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, kojima se obezbeuje bezbednost plovidbe.

lan 7
Poslovi iz lana 6. ovog zakona u nadlenosti su ministarstva nadlenog za poslove saobraaja (u daljem tekstu: ministarstvo), luke kapetanije, Uprave za utvrivanje sposobnosti brodova za plovidbu, Direkcije za vodne puteve, Agencije za upravljanje lukama, ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva i ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine. Inspekcijske poslove na dravnim vodnim putevima na teritoriji autonomne pokrajine vre inspektori bezbednosti plovidbe autonomne pokrajine, kao poverene poslove. Poslovi tehnikog odravanja dravnih vodnih puteva u nadlenosti su ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva. Poslovi tehnikog odravanja dravnih vodnih puteva koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine u nadlenosti su ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine. Ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva iz stava 3. ovog lana mora da ispunjava tehnike, kadrovske i druge uslove. Blie uslove koje mora da ispunjava ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva iz stava 3. ovog lana propisuje ministar nadlean za poslove saobraaja (u daljem tekstu: ministar).

II STRATEGIJA I PLANOVI RAZVOJA VODNOG SAOBRAAJA

lan 8
Razvoj vodnog saobraaja, kao i luke i pristanita od interesa su za Republiku Srbiju i uivaju njenu posebnu zatitu. Dugoroni razvoj vodnog saobraaja ureuje se Strategijom razvoja vodnog saobraaja Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija) koja se donosi na period od 10 godina, a koja se u izuzetnim sluajevima moe dopunjavati kada se za to ukae naroita potreba. Vlada donosi Strategiju.

lan 9
U skladu sa Strategijom donose se kratkoroni, srednjoroni i dugoroni planovi izgradnje i razvoja vodnih puteva, luka i pristanita, kao i planirani iznosi trokova i

predlozi naina finansiranja navedenih planova izgradnje i razvoja vodnih puteva i luka otvorenih za javni saobraaj. Planovi iz stava 1. ovog lana usklauju se sa planovima upravljanja vodnim reimom.

lan 10
Planove koji se odnose na razvoj meunarodnih i meudravnih vodnih puteva donosi Direkcija za vodne puteve uz saglasnost ministarstva, na osnovu kojih njihovo tehniko odravanje, unapreenje i transportno-tehnoloku modernizaciju vri Direkcija za vodne puteve. Planove koji se odnose na razvoj dravnih vodnih puteva donosi ministarstvo, na osnovu kojih njihovo tehniko odravanje, unapreenje i transportno-tehnoloku modernizaciju vri ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva. Planove koji se odnose na razvoj dravnih vodnih puteva koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine donosi nadleni organ autonomne pokrajine, uz saglasnost ministarstva na osnovu kojih njihovo tehniko odravanje, unapreenje i transportnotehnoloku modernizaciju vri ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje tih dravnih vodnih puteva.

III VODNI PUTEVI

1. Vodni putevi Kategorizacija vodnih puteva lan 11
Vodni putevi moraju da ispunjavaju uslove za bezbednu plovidbu propisane ovim zakonom. Meunarodne i meudravne vodne puteve odreuje Vlada. Kategorizacija meunarodnih, meudravnih i dravnih vodnih puteva vri se na osnovu tehnikih i eksploatacionih karakteristika utvrenih meunarodnim ugovorom. Kategorizaciju meunarodnih i meudravnih vodnih puteva utvruje Vlada. Kategorizaciju dravnih vodnih puteva utvruje ministar.

Tehniko odravanje vodnih puteva lan 12

Zabranjeno je ugroavanje plovnog puta na bilo koji nain.

Vodni putevi moraju se ureivati, na njima se mora odravati plovnost i postavljati objekti bezbednosti plovidbe i obezbediti uslovi za bezbednu plovidbu u skladu sa utvrenom kategorijom vodnog puta. Bezbednost plovidbe i plovnost vodnih puteva prema utvrenoj kategoriji obezbeuje se tehnikim odravanjem.

lan 13
Tehniko odravanje vodnih puteva obuhvata planiranje i izvrenje poslova: hidrografskog merenja, hidrotehnikih radova, obeleavanja vodnih puteva, kao i postavljanje, odravanje i obezbeenje pravilnog funkcionisanja objekata bezbednosti plovidbe. Tehniko odravanje vodnih puteva obuhvata i: 1) odravanje propisanih tehnikih karakteristika plovnog puta; 2) uklanjanje sa plovnog puta plutajuih i potonulih predmeta koji ugroavaju bezbednost plovidbe; 3) interventno odravanje plovnog puta po nalogu inspektora bezbednosti plovidbe. Tehniko odravanje podrazumeva i odravanje objekata, ureaja i drugih elemenata koji slue za Rene informacione servise (RIS). Tehniko odravanje meunarodnih, meudravnih i dravnih vodnih puteva, vri se u skladu sa godinjim Programom tehnikog odravanja. Godinji program tehnikog odravanja meunarodnih, meudravnih i dravnih vodnih puteva donosi Vlada na predlog Direkcije za vodne puteve. Tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine vri se u skladu sa godinjim Programom tehnikog odravanja. Godinji program tehnikog odravanja dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine donosi nadleni organ autonomne pokrajine. Nain tehnikog odravanja meunarodnih, meudravnih i dravnih vodnih puteva propisuje ministar, a dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine propisuje nadleni organ autonomne pokrajine.

lan 14
Tehniko odravanje meunarodnih i meudravnih vodnih puteva, u skladu sa utvrenom kategorijom vodnog puta, kao i objekti bezbednosti plovidbe na njima u nadlenosti je Direkcije za vodne puteve.

Tehniko odravanje dravnih vodnih puteva u skladu sa utvrenom kategorijom vodnog puta, kao i objekti bezbednosti plovidbe na njima u nadlenosti je ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva. Tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa utvrenom kategorijom vodnog puta, kao i objekti bezbednosti plovidbe na njima u nadlenosti je ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje tih vodnih puteva.

lan 15
Tehniko odravanje meunarodnih, meudravnih i dravnih vodnih puteva finansira se iz budeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom. Tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine finansira se iz budeta autonomne pokrajine i drugih izvora u skladu sa zakonom.

Direkcija za vodne puteve lan 16

Direkcija za vodne puteve (u daljem tekstu: Direkcija) je posebna organizacija, u ijoj nadlenosti je obavljanje strunih poslova i poslova dravne uprave koji se odnose na meunarodne i meudravne vodne puteve. Direkcija ima svojstvo pravnog lica. Sedite Direkcije je u Beogradu.

lan 17
Direkcija obavlja strune poslove koji se odnose na: 1) tehniko odravanje i razvoj vodnih puteva iz lana 16. stav 1. ovog zakona i objekte bezbednosti plovidbe na njima; 2) praenje, analizu i obavetavanje o stanju plovnosti vodnih puteva iz lana 16. stav 1. ovog zakona; 3) izradu tehnike dokumentacije iz oblasti vodnih puteva iz lana 16. stav 1. ovog zakona; 4) uspostavljanje, odravanje i razvoj Renih informacionih servisa (RIS); 5) odravanje i obeleavanje zimovnika otvorenih za zimovanje stranih i domaih brodova i sidrita na vodnim putevima iz lana 16. stav 1. ovog zakona; 6) donosi sigurnosni plan iz lana 200. ovog zakona; 7) druge poslove odreene zakonom.

U okviru svoje nadlenosti Direkcija obavlja sledee upravne poslove: 1) daje uslove i saglasnosti iz lana 37. st. 1. i 4. i miljenja iz lana 57. stav 3. ovog zakona; 2) daje saglasnost na postavljanje plovila na vodnim putevima iz lana 16. stav 1. ovog zakona; 3) vodi evidenciju izdatih akata iz stava 2. ta. 1) i 2) ovog lana. Izdavanje akata iz ta. 1) i 2) ovog stava vri se u upravnom postupku. Drugostepeni organ za akte koje u prvom stepenu donosi Direkcija je ministarstvo. Nadzor nad radom Direkcije vri ministarstvo.

lan 18
Direkcija moe obavljati strune poslove vezane za izradu projektne dokumentacije, obeleavanje prepreka i objekata na vodnom putu, izvoenje hidrotehnikih snimanja i hidrotehnikih radova na vodnim putevima za komercijalne potrebe korisnika. Za obavljanje strunih poslova iz stava 1. ovog lana plaa se naknada. Naknadu plaaju korisnici iz stava 1. ovog lana. Visinu naknade odreuje Direkcija uz saglasnost ministarstva. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 3. ovog lana prihod su budeta Republike Srbije i koriste se za finansiranje poslova iz lana 17. stav 1. ovog zakona i u druge svrhe u skladu sa zakonom kojim se ureuje budet Republike Srbije.

Objekti bezbednosti plovidbe lan 19

Objekti bezbednosti plovidbe na vodnim putevima prema nameni su: 1) objekti za tehniko poboljanje uslova plovidbe: brodske prevodnice, brane, zimovnici, sidrita, naperi, obaloutvrde, paralelne graevine, pregrade, usmeravajue graevine i drugi objekti koji su u funkciji plovidbe; 2) objekti za obeleavanje i signalizaciju: plovni i obalni signali i oznake, Reni informacioni servisi (RIS), Servis za upravljanje brodskim saobraajem (VTS), optiki, zvuni, elektrini, elektronski, radio-komunikacioni, navigacioni i drugi ureaji za bezbednost plovidbe. Direkcija je duna da vodi evidenciju objekata bezbednosti plovidbe na meunarodnim i meudravnim vodnim putevima.

Ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva duno je da vodi evidenciju objekata bezbednosti plovidbe na tim vodnim putevima, a ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine evidenciju objekata bezbednosti plovidbe na tim vodnim putevima.

lan 20
Direkcija ima pravo slubenosti za postavljanje objekata bezbednosti plovidbe na obalama meunarodnih i meudravnih vodnih puteva. Pravo slubenosti iz stava 1. ovog lana sastoji se u: 1) pravu prolaza preko obale i zemljita uz vodne puteve iz stava 1. ovog lana, slubenih lica Direkcije radi postavljanja ili odravanja objekata bezbednosti plovidbe; 2) pravu korienja obale i zemljita uz vodne puteve iz stava 1. ovog lana, u irini od pet metara od ureza vode pri visokom plovidbenom nivou radi vrenja radova na tehnikom odravanju vodnih puteva; 3) obavezi sopstvenika, odnosno korisnika obale i zemljita uz vodne puteve iz stava 1. ovog lana, da gazduju umama na obalama vodnih puteva tako da se ne pravi smetnja plovidbi i odravanju i pravilnom funkcionisanju objekata bezbednosti plovidbe; 4) obavezi sopstvenika, odnosno korisnika obale i zemljita uz vodne puteve iz stava 1. ovog lana, da dozvoli Direkciji da ukloni rastinje koje ometa postavljanje ili pravilno funkcionisanje objekata bezbednosti plovidbe; 5) obavezi sopstvenika, odnosno korisnika obale i zemljita uz vodne puteve iz stava 1. ovog lana, da dopusti Direkciji da na njegovom zemljitu privremeno smesti objekte bezbednosti plovidbe uklonjene sa vodnog puta zbog nastanka neposredne opasnosti od leda, poplave ili neke druge prirodne nepogode i da te objekte po potrebi transportuje preko tog zemljita. Korienje obale i zemljita iz stava 2. ta. 1) i 2) ovog lana Direkcija vri po prethodno pribavljenom miljenju subjekta koji upravlja vodnim zemljitem u skladu sa zakonom kojim se ureuju vode. Ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva ima pravo slubenosti iz stava 2. ovog lana na obalama i zemljitu uz dravne vodne puteve, a ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine na obalama i zemljitu uz dravne vodne puteve na teritoriji autonomne pokrajine.

Zimovnici, sidrita i sklonita lan 21

Zimovnici se formiraju na vodnom putu ili u lukama otvorenim za javni saobraaj.

Zimovnici moraju ispunjavati uslove za bezbedan boravak plovila u njima. Zimovnik mogu koristiti sva plovila pod jednakim uslovima.

lan 22
Vlada propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju zimovnici otvoreni za zimovanje stranih plovila. Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju zimovnici otvoreni za zimovanje domaih plovila. Vlada odreuje zimovnike otvorene za zimovanje stranih plovila. Ministar odreuje zimovnike otvorene za zimovanje domaih plovila. Nadleni organ autonomne pokrajine odreuje zimovnike na dravnim vodnim putevima na teritoriji autonomne pokrajine otvorene za zimovanje domaih plovila.

lan 23
Plovila koja su spreena naglom pojavom leda ili drugim vanrednim okolnostima da uplove u zimovnik mogu se skloniti u rene rukavce ili druga prirodno zatiena mesta na vodnom putu i zadrati se u takvim sklonitima dok takvo stanje traje. Zapovednik plovila iz stava 1. ovog lana duan je da izvesti nadlenu luku kapetaniju o vremenu i mestu izvrenog sklanjanja. Nadlena luka kapetanija po prijemu izvetaja odreuje uslove boravka plovila iz stava 1. ovog lana u sklonitu i preduzima mere radi njihovog obezbeenja i bezbednosti plovidbe.

lan 24
Prema nameni, sidrita mogu biti sidrita opte namene i sidrita posebne namene. Na sidritima opte namene mogu se sidriti sva plovila bez obzira na vrstu i namenu plovila i vrstu robe koju prevoze, na za to obeleenim delovima sidrita. Na sidritima posebne namene, koja su posebno odreena i obeleena, mogu se sidriti samo plovila odreene vrste, namene i vrste robe koju prevoze. Sidrite iz st. 2. i 3. ovog lana mora da ima obeleeno podruje, dubinu koja ne moe biti manja od dubine propisane za plovni put na kome se sidrite nalazi i ureaj za izvezivanje. Izuzetno, sidrite iz st. 2. i 3. ovog lana ne mora da ima ureaj za izvezivanje, ukoliko su na drugi nain obezbeeni uslovi za stajanje.

Ministar odreuje sidrita na meunarodnim, meudravnim i dravnim vodnim putevima. Nadleni organ autonomne pokrajine odreuje sidrita na dravnim vodnim putevima na teritoriji autonomne pokrajine.

lan 25
Plovilo na sidritu mora da bude pod neprekidnim i neposrednim nadzorom od strane lanova posade broda u ijem se sastavu plovilo nalazi. Neprekidan i neposredni nadzor nad plovilom na sidritu moe da vri Agencija za upravljanje lukama, luki operater ili plovidbeni agent na osnovu ugovora sa brodarom.

lan 26
Sidrenje plovila za prevoz opasnih tereta vri se na sidritima posebne namene ili na posebno obeleenom i odreenom delu sidrita opte namene.

lan 27
Izuzetno, zbog bezbednosti plovila i plovidbe, vanrednih uslova (magla, oluja, smanjena vidljivost i slino) ili ukoliko je to nuno zbog operativnih potreba transporta, plovilo se moe sidriti i na ivici plovnog puta, van plovnog puta i van sidrita, na nain kojim se ne ugroava njegova bezbednost i bezbednost plovidbe. Na plovilu koje je usidreno na nain predvien stavom 1. ovog lana zapovednik mora odrediti lana posade koji e vriti stalan nadzor nad bezbednou tog plovila, a na plovilu koje prevozi opasan teret mora odrediti lice struno osposobljeno za rukovanje takvim teretom. Luka kapetanija naloie da se usidreno plovilo koje ugroava bezbednost plovidbe premesti na mesto na kome nee ugroavati bezbednost plovidbe o troku brodara.

Brodske radio-stanice, vrenje radio-slube i upotreba radara lan 28

Upotreba VHF i UHF radio-stanica dozvoljena je samo u svrhu osiguranja bezbednosti plovidbe, kao i za komunikaciju sa nadlenim lukim kapetanijama, Agencijom za upravljanje lukama i brodarima. U vrenju radio-slube iz stava 1. ovog lana, luka kapetanija duna je da organizuje slubu bdenja. Brod sa sopstvenim pogonom, tehniki plovni objekat i reno-morski brod moraju da imaju radio-stanicu i duni su da za vreme plovidbe organizuju slubu bdenja, u skladu sa propisima kojima se ureuje radio-saobraaj.

lan 29
Sve instalacije za radiotelefonske veze koje se nalaze na plovilu moraju da budu u skladu sa odredbama "Regionalnog dogovora koji se odnosi na radiotelefonsku slubu na unutranjim plovnim putevima - RAINWAT". Radio-stanica moe raditi samo na dodeljenim frekvencijama, osim u sluaju emitovanja znakova opasnosti, poziva, poruka i saoptenja koja se emituju u sluaju opasnosti za plovilo, kao i u sluaju elementarnih nepogoda, spasavanja ljudskih ivota i u drugim slinim sluajevima kada je dozvoljena upotreba i druge frekvencije pod uslovom da se radi na nain koji je najpogodniji da radio-stanica ostvari zadatak u vezi sa otklanjanjem opasnosti. Ministar, po prethodno pribavljenom miljenju organizacije nadlene za telekomunikacije, propisuje nain i uslove rada radio-slube za bezbednost plovidbe i uslove koje treba da ispunjavaju brodske radio-stanice.

lan 30
Plovila smeju upotrebljavati radarsku ili Inland ECDIS opremu koja se moe upotrebiti za dobijanje slike koja se preklapa preko radarske slike (navigacioni reim rada) pod uslovom: 1) da su opremljeni sa radarskom i, ako je to potrebno, sa Inland ECDIS opremom koja je prilagoena potrebama unutranje plovidbe i pokazivaem otklona. Oprema mora ispunjavati uslove propisane Tehnikim pravilima za radarsku opremu; 2) da se na plovilu nalazi lan posade koji ima svedoanstvo o osposobljenosti za upotrebu radara; 3) da su opremljeni ureajem za emitovanje tritonskog zvunog signala. Obaveze iz stava 1. taka 3. ovog lana ne odnose se na amac, skelu, plovee telo i plutajui objekat. U potiskivanim, tegljenim i bonim sastavima odredbe stava 1. ovog lana odnose se samo na plovilo na kojem se nalazi zapovednik sastava. Plovila velike brzine moraju da koriste radar za vreme plovidbe.

Naknada za plovidbu, boravak plovila i korienje objekata bezbednosti plovidbe na dravnom vodnom putu lan 31
Za plovidbu, boravak plovila i korienje objekata bezbednosti plovidbe na dravnom vodnom putu plaa se naknada. Naknadu iz stava 1. ovog lana plaaju korisnici tih puteva, osim javnih i ratnih plovila.

Objekti bezbednosti plovidbe za koje se plaa naknada za korienje su: 1) brodske prevodnice; 2) zimovnici. Vlada, na predlog ministra, utvruje visinu naknade iz stava 1. ovog lana na dravnom vodnom putu. Nadleni organ autonomne pokrajine utvruje visinu naknade iz stava 1. ovog lana na dravnom vodnom putu koji se nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana prihod su budeta Republike Srbije, a na dravnom vodnom putu na teritoriji autonomne pokrajine prihod su budeta autonomne pokrajine.

Postavljanje kablova, cevovoda i drugih objekata i otvaranje skelskih prelaza na zajednikom vodnom putu lan 32
Postavljanje kablova, cevovoda i drugih objekata, kao i otvaranje skelskog prelaza na vodnim putevima koji se nalaze izmeu Republike Srbije i susedne drave sa kojom Republika Srbija deli vodni put, vri se u skladu sa sporazumom izmeu dve drave. Izgradnja hidrotehnikih objekata koji povezuju obalu Republike Srbije i obalu susedne drave sa kojom Republika Srbija deli vodni put vri se u skladu sa sporazumom izmeu dve drave.

Sportska takmienja i priredbe na vodnom putu lan 33

Na vodnom putu mogu se odravati sportska takmienja, odnosno priredbe, na osnovu odobrenja luke kapetanije. Prostor namenjen za sport, rekreaciju i razonodu mora biti odvojen od plovnog puta. Plovila koja nisu namenjena za sport, rekreaciju i razonodu ne mogu ploviti u prostoru iz stava 2. ovog lana.

lan 34
Zahtev za izdavanje odobrenja iz lana 33. stav 1. ovog zakona, organizator sportskog takmienja, odnosno priredbe duan je da podnese lukoj kapetaniji najkasnije 15 dana pre poetka odravanja sportskog takmienja, odnosno priredbe.

Luka kapetanija duna je da obavesti uesnike u plovidbi o odravanju sportskog takmienja, odnosno priredbe najkasnije osam dana pre poetka sportskog takmienja, odnosno priredbe.

lan 35
Organizator sportskog takmienja, odnosno priredbe duan je da u roku od 24 asa posle odravanja sportskog takmienja, odnosno priredbe ukloni sa vodnog puta oznake, ureaje i predmete koji su u vezi odravanja sportskog takmienja, odnosno priredbe bili postavljeni. Organizator sportskog takmienja, odnosno priredbe odgovoran je za bezbednost uesnika sportskog takmienja, odnosno priredbe. Ako organizator sportskog takmienja, odnosno priredbe ne izvri obavezu iz stava 1. ovog lana Direkcija, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, po nalogu luke kapetanije izvrie njihovo uklanjanje o troku organizatora.

Hidrografska delatnost lan 36

Radi obezbeenja tanih podataka o morfologiji renog dna, kao i drugih podataka koji mogu uticati na plovidbu, na vodnim putevima se obavlja hidrografska delatnost u skladu sa standardima Meunarodne hidrografske organizacije. Na osnovu podataka iz stava 1. ovog lana izrauju se slubene plovidbene karte i druge nautike publikacije. Plovidbene karte obavezno moraju biti izraene u obliku elektronske plovidbene karte ENC u skladu sa meunarodnim Inland ECDIS standardom, a mogu se izraivati i kao klasine plovidbene karte prema kartografskim standardima.

Davanje saglasnosti i odobrenja lan 37

Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju, adaptaciju i sanaciju prevodnica, plovnih kanala i drugih hidrotehnikih objekata, za postavljanje kablova i cevovoda, kao i za izgradnju drugih objekata od uticaja na bezbednost plovidbe na meunarodnim i meudravnim vodnim putevima, potrebno je, pored saglasnosti i miljenja nadlenih dravnih organa propisanih propisima kojima se ureuje planiranje i izgradnja i propisima kojima se ureuju vode, pribaviti nautike uslove koje izdaje luka kapetanija i uslove koji se odnose na vodne puteve koje izdaje Direkcija.

Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju objekata iz stava 1. ovog lana na dravnim vodnim putevima, potrebno je pribaviti uslove ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, a na dravnim vodnim putevima koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine. Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju luka, pristanita i privremenih pretovarnih mesta potrebna je saglasnost ministarstva i Agencije za upravljanje lukama. Direkcija izdaje saglasnost kojom se utvruje da je tehnika dokumentacija uraena u skladu sa uslovima koje je izdala Direkcija. Luka kapetanija izdaje nautiku saglasnost kojom se utvruje da je tehnika dokumentacija uraena u skladu sa nautikim uslovima koje je izdala luka kapetanija. Poetak radova na objektima iz stava 1. ovog lana izvoa je duan da prijavi nadlenoj lukoj kapetaniji najkasnije 15 dana pre poetka izvoenja radova. Nadlena luka kapetanija duna je da najkasnije osam dana pre poetka radova obavesti uesnike u plovidbi o promenama uslova plovidbe koje e nastati kao posledica izvoenja radova na vodnom putu, putem saoptenja brodarstvu ili putem sredstava javnog informisanja.

lan 38
Delove obale i vodnog prostora na kojima se mogu graditi hidrograevinski i drugi objekti i postavljati plovila odreuje nadleni organ lokalne samouprave po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva i Direkcije, odnosno ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine. Ako se odluka iz stava 1. ovog lana odnosi na vodne puteve na kojima druga privredna drutva ili druga pravna lica imaju pravo upravljanja, odluka se donosi po prethodno pribavljenoj saglasnosti tog privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica.

lan 39
Investitor ili vlasnik objekta ili sredstva koje predstavlja stalnu ili privremenu prepreku na vodnom putu (mostovi, kablovi, cevovodi, potonuli objekti i slino), duan je da, u roku odreenom od luke kapetanije, postavi i odrava svetla i znakove za obeleavanje te prepreke, a po potrebi i da tu prepreku ukloni sa vodnog puta. Ako lice iz stava 1. ovog lana ne postavi propisano svetlo ili drugi znak ili ako postavljeno svetlo ili drugi znak ne odrava u ispravnom stanju ili ne ukloni prepreku, Direkcija, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, po nalogu luke kapetanije, a na teret tog lica,

postavie propisano svetlo ili drugi znak, odnosno neispravno svetlo ili drugi znak e dovesti u ispravno stanje ili ukloniti prepreke.

IV PLOVIDBA I PILOTAA
1. Plovidba lan 40
Plovidba na vodnim putevima Republike Srbije obavlja se u skladu sa ovim zakonom. Uesnici u plovidbi duni su da se pridravaju odredbi ovog zakona i propisa o pravilima plovidbe. Vlada propisuje uslove za plovidbu i pravila plovidbe na unutranjim vodama.

Plovidba stranih plovila lan 41

Strana plovila mogu da plove meunarodnim i meudravnim vodnim putevima. Strana plovila mogu da plove i dravnim vodnim putevima radi ulaska u domae luke otvorene za meunarodni saobraaj, pod uslovima koje propie Vlada. U dravne vodne puteve strana plovila mogu da uplove samo na osnovu odobrenja koje izdaje ministar. Plovila Evropske unije mogu da plove na vodnim putevima iz st. 1, 2. i 3. ovog lana bez ogranienja.

lan 42
Strani amci i druga plovila namenjena za sport i razonodu mogu se kretati, zadravati i pristajati na meudravnim i dravnim vodnim putevima na osnovu odobrenja koje izdaje luka kapetanija. Vlada, na predlog ministra i ministra nadlenog za unutranje poslove, propisuje nain kretanja, zadravanja i pristajanja stranih amaca i drugih plovila namenjenih za sport i razonodu na meudravnim i dravnim vodnim putevima. Kretanje, zadravanje i pristajanje stranih amaca i drugih plovila namenjenih za sport i razonodu na meunarodnim vodnim putevima ureuje se posebnim zakonom.

Kabotaa lan 43

Prevoz putnika i stvari izmeu domaih luka, odnosno pristanita i drugih delova vodnih puteva Republike Srbije (kabotaa) mogu da vre samo domaa plovila. Tegljenje i potiskivanje koje poinje i zavrava se u domaim lukama, odnosno pristanitima ili na drugim delovima vodnih puteva Republike Srbije (kabotano tegljenje i potiskivanje) mogu da vre samo domaa plovila. Ne smatra se kabotaom, u smislu stava 1. ovog lana, prevoz putnika stranom jahtom ili stranim amcem, ako se taj prevoz ne naplauje. Prevoz iz stava 1. ovog lana i tegljenje i potiskivanje iz stava 2. ovog lana mogu obavljati plovila Evropske unije koja ispunjavaju uslove utvrene propisima kojima se ureuje prevoz. Strana plovila mogu obavljati prevoz iz stava 1. ovog lana i tegljenje i potiskivanje iz stava 2. ovog lana na osnovu dozvole koju izdaje ministar. Dozvola iz stava 5. ovog lana izdaje se reenjem. Reenje iz stava 6. ovog lana je konano.

lan 44
Ministar moe izdati dozvolu: 1) stranom plovilu za prevoz praznih kontejnera u njegovoj eksploataciji izmeu domaih luka, odnosno pristanita, na osnovu bilateralnog sporazuma sa dravom iju zastavu plovilo vije; 2) stranom plovilu za prevoz stvari i putnika izmeu domaih luka, odnosno pristanita, ako to zahteva opti interes domae privrede; 3) stranom plovilu za tegljenje i potiskivanje koje poinje i zavrava se u domaim lukama, odnosno pristanitima ili na drugim delovima vodnih puteva Republike Srbije, ako to zahteva opti interes domae privrede. Dozvola iz stava 1. ovog lana izdaje se reenjem. Reenje iz stava 2. ovog lana je konano.

lan 45
Strana ratna plovila i strana javna plovila mogu izuzetno da uplove u vodne puteve Republike Srbije, ako za to prethodno dobiju odobrenje nadlenog organa. Odobrenje iz stava 1. ovog lana izdaju: 1) stranom ratnom plovilu - ministar nadlean za poslove odbrane uz saglasnost ministra nadlenog za spoljne poslove;

2) stranom javnom plovilu - ministar uz saglasnost ministra nadlenog za spoljne poslove i ministra nadlenog za unutranje poslove; 3) stranom javnom plovilu koje po svojoj nameni ili razlozima zbog kojih eli da uplovi ima naunoistraivaki karakter - ministar nadlean za poslove nauke uz saglasnost ministra nadlenog za poslove odbrane, ministra nadlenog za unutranje poslove i ministra nadlenog za spoljne poslove.

lan 46
Plovilu koje dolazi iz inostranstva zabranjeno je da stupi u vezu sa drugim plovilima ili licima na obali pre nego to obavi graninu kontrolu i dobije odobrenje nadlene luke kapetanije za slobodan saobraaj sa obalom. Plovilo ima obavezu da prilikom dolaska u luku, odnosno odlaska iz luke ili sa sidrita podnese nadlenoj lukoj kapetaniji prijavu dolaska odnosno prijavu odlaska, izvod iz popisa posade i popis putnika, zdravstvenu izjavu i izvod iz dnevnika brodskog otpada. Plovilo koje dolazi iz domae luke ne podnosi u drugoj domaoj luci izvod iz popisa posade i popisa putnika za lica koja se ne iskrcavaju niti ukrcavaju u toj luci.

lan 47
Strano plovilo na unutranjim vodama Republike Srbije duno je da vije zastavu svoje dravne pripadnosti i zastavu Republike Srbije.

Opta obaveza opreznosti lan 48

Tokom plovidbe plovilo mora da plovi bezbednom brzinom. Zapovednik je duan da preduzme sve mere opreza koje zahteva opta obaveza primene dune panje i plovidbena praksa, naroito kako bi se izbeglo: 1) ugroavanje ljudskih ivota; 2) oteenje plovila, obala, graevina, instalacija ili drugih objekata na vodnom putu; 3) stvaranje smetnji za plovidbu; 4) unitavanje i oteenje robe; 5) zagaenje unutranjih voda sa plovila; 6) povreivanje lanova posade i drugih lica na plovilu. Odredbe stava 2. ovog lana odnose se i na lanove posade ostalih plovila.

lan 49
Brodar, zapovednik ili drugo odgovorno lice na plovilu, kao i posada, Agencija za upravljanje lukama, Direkcija, ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva i ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, kao i drugi dravni organi iji rad utie na bezbednost plovidbe, u okviru njihove nadlenosti duni su da: 1) organizuju i trajno obezbede obavljanje poslova koji se odnose na bezbednost plovidbe; 2) prijave nadlenoj lukoj kapetaniji svaku promenu na plovnom putu i na objektima bezbednosti plovidbe; 3) evidentiraju podatke koji su od znaaja za bezbednost plovidbe.

lan 50
Plovilo sa posadom koje stoji mora neprekidno da ima strau. Sastav brodske strae mora biti u svako vreme dovoljan i mora da odgovara posebnim okolnostima i uslovima u kojima se vri straa (vreme, vidljivost, vodostaj, gustina saobraaja i slino). lan posade za vreme vrenja strae ne sme da napusti mesto i prostoriju u kojoj se vri straa bez odobrenja zapovednika plovila ili najstarijeg oficira palube koji zamenjuje zapovednika plovila.

Prevoz opasnog tereta lan 51

Plovila koja prevoze opasni teret na vodnim putevima Republike Srbije duna su da se pridravaju odredbi "Evropskog sporazuma o meunarodnom transportu opasnog tereta u vodnom saobraaju na unutranjim plovnim putevima - ADN", kao i propisa kojima se ureuje prevoz opasnog tereta. Kada uplovljava na vodne puteve Republike Srbije plovilo koje prevozi opasan teret duno je da obavesti nadlenu luku kapetaniju o koliini, nainu skladitenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i o luci, odnosno pristanitu iskrcavanja. Luka kapetanija odmah po saznanju podataka iz stava 2. ovog lana iste dostavlja ministarstvu nadlenom za unutranje poslove.

Vangabaritni predmeti na plovilu lan 52

Zabranjeno je da predmeti koji se nalaze na plovilu budu tako postavljeni da izlaze izvan granica gabarita plovila. Izuzetno od stava 1. ovog lana, transport vangabaritnih predmeta moe se obaviti uz odobrenje luke kapetanije.

Gubitak predmeta sa plovila lan 53

Ako plovilo izgubi predmet koji moe da predstavlja smetnju ili opasnost za plovidbu, zapovednik ili lice koje ga zamenjuje je duno da odmah obavesti najbliu luku kapetaniju i da dostavi, to je mogue tanije, podatke o mestu gde je predmet izgubljen. Ako plovilo naie na nepoznatu prepreku na plovnom putu, zapovednik ili lice koje ga zamenjuje duno je da obavesti najbliu luku kapetaniju i da dostavi, to je mogue tanije, podatke o mestu na kojem se nalazi prepreka. Lica iz st. 1. i 2. ovog lana duna su da, prema mogunostima obelee to mesto vidljivom oznakom.

Zatita znakova, oznaka i drugih objekata na vodnom putu lan 54

Zapovednik ili lice koje upravlja plovilom na vodnom putu koje uoi da je znak za regulisanje plovidbe uniten, oteen, neispravan ili pomeren, duno je da bez odlaganja o tome obavesti najbliu luku kapetaniju. Kod vezivanja ili manevrisanja plovila zabranjeno je korienje znakova ili oznaka na vodnom putu (bova, plovaka, oznaka i slino), njihovo oteenje ili onesposobljavanje za njihovu namenu. Ako plovilo oteti stalnu graevinu na vodnom putu (brodska prevodnica, most, naper i slino), zapovednik plovila mora odmah o tome da obavesti najbliu luku kapetaniju. Ukoliko se dogodi da plovilo usled razliitih okolnosti, prekine ili oteti vazduni ili podvodni telekomunikacioni kabl, kabl visokog napona, podvodni cevovod za dovod struje, nafte, gasa ili vode, postavljen na vodnom putu, zapovednik plovila mora o tome odmah obavestiti najbliu luku kapetaniju.

Obaveza oslobaanja plovnog puta lan 55

Predmeti ili materije koje mogu da ometaju ili ugroze bezbednost plovidbe ne smeju se bacati na plovni put.

Oteeno, nasukano ili potopljeno plovilo ili predmet izgubljen sa plovila koji ometa ili ugroava bezbednost plovidbe ili iskoriavanje prirodnog bogatstva na plovnom putu ili koji predstavlja opasnost od zagaivanja, mora se ukloniti po nalogu luke kapetanije. Ako vlasnik ili brodar plovila ne ukloni plovilo ili predmet kako je to propisano stavom 2. ovog lana, luka kapetanija e narediti Direkciji, odnosno ovlaenom pravnom licu za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaenom pravnom licu za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, uklanjanje plovila ili predmeta sa plovnog puta koji ometaju ili ugroavaju bezbednost plovidbe, na teret tog lica.

Rasprema lan 56
Brod i tehniki plovni objekat u raspremi moe da boravi na vodnom putu na osnovu odobrenja nadlene luke kapetanije. Prilikom izdavanja odobrenja luka kapetanija e za plovila iz stava 1. ovog lana odrediti mesto, uslove i vreme boravka. Strani brod u raspremi moe boraviti na vodnom putu prema uslovima koje propisuje Vlada.

Skelski prelaz lan 57

Na vodnom putu moe se odobriti otvaranje skelskog prelaza radi transportnog povezivanja susednih obala. Ministar izdaje odobrenje za otvaranje skelskog prelaza. Odobrenje iz stava 2. ovog lana ministar izdaje po prethodno pribavljenom miljenju ministra nadlenog za poslove odbrane i Direkcije. Za izdavanje odobrenja za otvaranje skelskog prelaza na dravnom vodnom putu na teritoriji autonomne pokrajine potrebno je pribaviti miljenje ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje tih dravnih vodnih puteva. Ministar izdaje odobrenje ukoliko su ispunjeni uslovi za bezbedan prilaz na obali za pristajanje skele pri svim vodostajima i ako na obali postoje bezbedni uslovi za izvezivanje skele. Ispunjenost uslova za otvaranje skelskog prelaza utvruje nadlena luka kapetanija.

2. Pilotaa lan 58

Pilotaa je davanje strunih saveta zapovedniku plovila od strane strunog lica (locmana) u pogledu voenja plovila kada to zahteva bezbednost plovidbe na vodnim putevima, lukama i pristanitima. Poslove pilotae moe obavljati pravno lice koje ima zaposlene locmane koji imaju odgovarajuu strunu spremu i poloen struni ispit za locmana i koje ovlasti ministar. Nain i uslove za obavljanja pilotae, uslove, program, nain i trokove polaganja strunog ispita za locmana i obrazac locmanske legitimacije propisuje ministar.

lan 59
Poslove pilotae na vodnim putevima, lukama i pristanitima mogu da obavljaju strana pravna lica pod jednakim uslovima kao i domaa pravna lica.

lan 60
Za plovila odreene vrste i veliine, ministar moe, radi bezbednosti plovidbe, odrediti vodne puteve, luke i pristanita na kojima je pilotaa obavezna. Obaveznoj pilotai ne podleu domaa ratna plovila.

lan 61
Pilotaom se moe koristiti svako plovilo pod jednakim uslovima. U pogledu korienja usluga pilotae i plaanja naknade za te usluge strano plovilo je izjednaeno sa domaim plovilom pod uslovima predvienim bilateralnim sporazumom koji se zakljuuje sa dravom iju zastavu plovilo vije.

lan 62
Pilotaa plovilom ne oslobaa zapovednika dunosti da upravlja plovidbom i manevrisanjem plovilom i odgovornosti koja iz toga nastaje.

V SPREAVANJE ZAGAENJA SA PLOVILA

lan 63
Zabranjeno je iz plovila isputanje, izlivanje ili izbacivanje u unutranje vode tetnih predmeta ili materija, ukljuujui i ulje, derivate ulja, koji mogu prouzrokovati zagaenje unutranjih voda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu. Zabranjeno je isputanje, izlivanje ili izbacivanje delova tereta ili otpada od tereta iz plovila u unutranje vode. Zabranjeno je spaljivanje smea, mulja, taloga i posebnog otpada na plovilu.

Zabranjeno je isputanje otpadne vode sa: 1) plovila namenjenih za prevoz putnika sa vie od 50 kabina; 2) putnikih plovila, namenjenih za prevoz vie od 50 putnika. Zabranjeno je premazivanje plovila uljem ili ienje spoljnjeg dela plovila s proizvodima ije je oticanje u vodu zabranjeno. Zabranjena je upotreba sistema protiv obrastanja plovila koji sadre elemente ive, arsena, organske elemente koji se koriste kao biocidi, kao i heksahloricikloheksan. Nain postupanja u sluaju zagaivanja sa plovila propisuje ministar uz saglasnost ministra nadlenog za poslove zatite ivotne sredine i ministra nadlenog za poslove vodoprivrede.

lan 64
Zapovednik plovila, lanovi posade i druga lica na plovilu duni su da sa dunom panjom preduzimaju mere radi izbegavanja zagaenja unutranjih voda, zavisno od konkretnih okolnosti, da koliinu otpada koji nastaje na plovilu svedu na najmanju moguu meru i da u najveoj meri izbegnu eventualno meanje raznih vrsta otpada.

lan 65
U sluaju isputanja, izlivanja ili izbacivanja tetnih predmeta ili materija, odnosno opasnosti od isputanja, izlivanja ili izbacivanja tetnih predmeta ili materija iz lana 63. stav 1. ovog zakona, zapovednik plovila e bez odlaganja obavestiti nadlenu luku kapetaniju, kao i plovila koja se nalaze u blizini izlivanja i to je mogue tanije dati podatke o mestu, koliini i vrsti tetnih predmeta ili materija koje su isputene.

lan 66
Isputanje vode iz separacionog postrojenja za kaljunu vodu, odobrenog od strane ministra nadlenog za poslove vodoprivrede, u unutranje vode izuzima se od zabrane iz lana 63. stav 1. ovog zakona, ako je maksimalni sadraj rezidua ulja nakon separacije, bez prethodnog razblaivanja, manji od 5 mg/l. Zabrana iz lana 63. stav 1. ovog zakona ne odnosi se na vodu za pranje od ostataka tereta i materije ije je isputanje u unutranje vode izriito dozvoljeno zakonom. Zabrana iz lana 63. stav 4. ne odnosi se na putnika plovila ija postrojenja za preiavanje otpadnih voda poseduju uverenje o odobrenju tipa. Zapovednik plovila vodi i redovno aurira knjige ulja, sanitarne otpadne i kaljune vode i dnevnik brodskog smea i iste na zahtev dravnih organa daje na uvid.

lan 67

Luka otvorena za meunarodni saobraaj mora biti opremljena na nain da se ulje, derivati ulja kao i druge opasne materije koje se izliju na operativnu obalu, ne izliju u vodu. U sluaju izlivanja opasnih materija iz stava 1. ovog lana primenjuju se najbolje dostupne tehnike za ograniavanje prostiranja i uklanjanja izlivenih materija. Luka iz stava 1. ovog lana mora biti snabdevena plutajuim branama, kao i drugom opremom za ograniavanje i spreavanje irenja ulja, uljnih derivata i drugih opasnih materija u lukim akvatorijima.

lan 68
Zapovednik plovila duan je da tetne predmete i materije preda prijemnim stanicama. Smee sa plovila prikuplja se i, kada je to mogue nakon razvrstavanja materijala koji se mogu reciklirati, predaje prijemnim stanicama, odnosno postrojenjima za tretman neopasnog otpada. tetne predmete i materije koji nastaju na plovilu iz lana 63. stav 1. ovog zakona prikupljaju se sa plovila, skladite i predaju na tretman postrojenju za tretman otpada pod uslovima propisanim zakonom kojim se ureuje upravljanje otpadom. Tretman tetnih predmeta i materija iz stava 1. ovog lana ne obuhvata opasan otpad sa stranih plovila, osim ako posebnim zakonom nije drugaije propisano.

VI TRAGANJE I SPASAVANJE
lan 69
Traganje i spasavanje je obaveza pruanja svih vidova pomoi i spasavanje ugroenih lica, plovila i stvari na vodnim putevima. Traganje i spasavanje ugroenih lica na vodnim putevima je obavezno.

lan 70
Traganje predstavljaju radnje na ustanovljenju mesta, prirode i obima nezgode na vodnim putevima, kao i hidrometeorolokih uslova radi pruanja pomoi, prvenstveno radi zatite i spasavanja ugroenih lica. Spasavanje predstavljaju radnje u cilju pruanja pomoi, odnosno otklanjanja opasnosti u sluaju nezgode na vodnim putevima. U okviru traganja i spasavanja obavlja se osmatranje i javljanje o zapaenim pojavama i dogaajima.

lan 71

Traganje i spasavanje ugroenih stvari domaih pravnih i fizikih lica je obavezno, pod uslovom da se time ne ugroava bezbednost lica i plovila ili drugih sredstava koja obavljaju spasavanje. Traganje i spasavanje ugroenih stvari u stranom vlasnitvu je obavezno ako se time spreava ili otklanja teta koja moe nastati ili se time otklanjaju opasnosti za bezbednost plovidbe.

lan 72
Pravo spasavanja nasukanih ili oteenih plovila na unutranjim vodama koje je posada napustila, kao i stvari sa tih plovila, imaju samo pravna lica sa seditem u Republici Srbiji ili fizika lica koja su dravljani Republike Srbije. Strana pravna ili fizika lica mogu da obavljaju poslove traganja i spasavanja iz stava 1. ovoga lana na osnovu odobrenja ministra uz saglasnost ministra nadlenog za unutranje poslove.

lan 73
Traganje i spasavanje ugroenih lica i stvari na vodnim putevima vri ministarstvo nadleno za unutranje poslove u saradnji sa lukim kapetanijama. U traganje i spasavanje duni su da se po nalogu ministra nadlenog za unutranje poslove, ukljue sa raspoloivim osobljem i opremom: 1) privredna drutva, druga pravna lica i preduzetnici koja obavljaju delatnost na unutranjim vodama u ili u vezi sa korienjem unutranjih voda i koja raspolau plovilima i drugim sredstvima pogodnim za obavljanje traganja i spasavanja; 2) graani - vlasnici plovila koja su pogodna za traganje i spasavanje; 3) dravni organi i posebne organizacije pogodne za izvrenje odreenih zadataka u traganju i spasavanju. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana traganje i spasavanje ugroenih lica i stvari obavlja se bez naloga kada to hitnost i druge okolnosti nezgode zahtevaju.

lan 74
Koordinaciju traganja i spasavanja ugroenih lica i stvari na podruju vie lukih kapetanija vri ministarstvo nadleno za unutranje poslove u saradnji sa ministarstvom. Koordinacija traganja i spasavanja na vodnim putevima vri se na osnovu planova i uputstava koje donosi ministar nadlean za unutranje poslove u saradnji sa ministrom.

VII VAENJE POTONULIH STVARI

lan 75
Vaenje plovila, vazduhoplova, njihovih delova i tereta i drugih stvari (u daljem tekstu: potonule stvari) potonulih ili nasukanih u unutranjim vodama, ako se ne radi o njihovom spasavanju, vri se u skladu sa ovim zakonom. Ako je potonula stvar predmet istrage ili predmet krivinog dela, postupanje sa tom stvari u nadlenosti je pravosudnih organa i ministarstva nadlenog za unutranje poslove.

lan 76
Potonulu stvar vadi vlasnik te stvari, osim ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Potonula stvar vadi se na osnovu odobrenja nadlene luke kapetanije, kojim se odreuju nautiko-tehniki uslovi i rok za izvoenje radova. U zahtevu za izdavanje odobrenja za vaenje potonule stvari mora se navesti naziv potonule stvari, mesto gde ona lei, nain i sredstva potrebna za vaenje, dokaz o vlasnitvu, kao i vreme predvieno za poetak i zavretak radova na njenom vaenju. Odobrenje za vaenje potonule stvari koja je od interesa za vojsku, luka kapetanija izdaje uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove odbrane. Odobrenje za vaenje potonule stvari koje je utvreno kao kulturno dobro, luka kapetanija izdaje uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove kulture. O poetku, prekidu, nastavljanju ili naputanju radova na vaenju potonule stvari, vlasnik je duan da odmah obavesti luku kapetaniju.

lan 77
Ako potonula stvar predstavlja neposrednu opasnost za plovidbu ili predstavlja opasnost od zagaivanja, u cilju preduzimanja hitnih mera radi obezbeenja bezbednosti plovidbe ili otklanjanja neposredne opasnosti za ivot i zdravlje ljudi ili imovine, luka kapetanija e doneti reenje i narediti njegovo izvrenje bez odlaganja.

lan 78
Ako potonula stvar lei na takvom mestu da predstavlja ili moe predstavljati opasnost ili smetnju za plovidbu, ili predstavlja opasnost od zagaivanja, nadlena luka kapetanija reenjem e narediti vlasniku da u primerenom roku izvadi potonulu stvar. Ako vlasnik ne postupi prema reenju iz stava 1. ovog lana, luka kapetanija e doneti zakljuak o dozvoli izvrenja, o troku vlasnika. alba protiv zakljuka o dozvoli izvrenja iz stava 2. ovog lana ne zadrava njegovo izvrenje.

Reenje iz stava 1. ovog lana kojim se nareuje vaenje potonule stvari koja je u vlasnitvu stranog lica dostavlja se ministarstvu nadlenom za spoljne poslove.

lan 79
Ako potonula stvar lei na takvom mestu da predstavlja ili moe predstavljati opasnost ili smetnju za plovidbu, ili predstavlja opasnost od zagaivanja, a lukoj kapetaniji nije poznat vlasnik, ili kad je vlasnik poznat ali ne namerava da vadi potonulu stvar, ili kad bez opravdanog razloga prekine ili napusti zapoeto vaenje, vaenje potonule stvari vri Direkcija, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine. Smatra se da poznati vlasnik ne namerava da preduzme vaenje potonule stvari, odnosno da je prekinuo ili napustio to vaenje, ako u roku od 15 dana od dana kada je stvar potonula ne dostavi izjavu da namerava da vadi potonulu stvar, ili ako u roku od 15 dana od dana dobijanja odobrenja ne zapone vaenje, odnosno ako ne nastavi radove na vaenju potonule stvari koje je prekinuo ili napustio bez opravdanog razloga. Smatra se da nepoznati vlasnik ne namerava da vadi potonulu stvar, ako u roku od 15 dana od dana kada je stvar potonula ne podnese zahtev za vaenje i dokaze o svom pravu na vaenje potonule stvari.

lan 80
Ako su za vaenje potonule stvari potrebna naroita nautika i tehnika sredstva i naroita strunost, vlasnik koji ne raspolae tim sredstvima, odnosno strunou moe svoju potonulu stvar da vadi iz unutranjih voda samo posredstvom privrednog drutva, drugog pravnog lica ili preduzetnika koje raspolae tim sredstvima i strunou.

lan 81
Trokove vaenja i uvanja potonule stvari snosi vlasnik. U sluaju da je vlasnik potonule stvari nepoznat, sredstva za vaenje i uvanje potonule stvari obezbeuju se iz budeta Republike Srbije. Ako se vlasnik potonule stvari ne pojavi u roku od est meseci od momenta vaenja potonule stvari, Republika Srbija stie pravo da trokove vaenja i uvanja namiri u postupku prodaje izvaene stvari. Ako se pre prodaje stvari iz stava 2. ovog lana pojavi vlasnik stvari i nadoknadi sredstva isplaena iz budeta Republike Srbije, zadrava vlasnitvo nad izvaenom stvari.

lan 82
Potonula stvar na kojoj postoji pravo svojine, a koja nije izvaena u roku od 10 godina od dana kad je potonula, postaje imovina Republike Srbije.

Ako ne moe da se utvrdi vreme potonua stvari, pretpostavka je da su plovilo, vazduhoplov ili njihovi delovi, teret i druge stvari koje su se na njima nalazile, potonuli narednog dana od dana kada je primljena poslednja vest o plovilu ili vazduhoplovu, a ostali predmeti onog dana kada je utvrena pozicija na unutranjim vodama gde je predmet potonuo.

Deo trei
I BROD I POSADA
1. Brod Utvrivanje sposobnosti broda za plovidbu lan 83
Brod i tehniki plovni objekat (u daljem tekstu: brod) je sposoban za plovidbu u odreenim granicama plovidbe i za odreenu namenu, ako: 1) ispunjava uslove propisane Tehnikim pravilima za brodove; 2) ima propisani broj struno osposobljenih lanova posade; 3) je smetaj i broj ukrcanih putnika na brodu u skladu s propisanim uslovima za prevoz putnika; 4) je teret na brodu ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno slobodnim bokom i pravilnim nainom rasporeda tereta.

lan 84
Sposobnost broda za plovidbu utvruje se vrenjem tehnikog nadzora kojim se utvruje da brod odgovara zahtevima Tehnikih pravila. Tehniki nadzor obuhvata odobravanje tehnike dokumentacije na osnovu koje se brod gradi ili prepravlja i tehnike dokumentacije na osnovu koje se izrauju materijali, maine, ureaji i oprema, koji su namenjeni za gradnju, prepravku i popravku broda, nadzor nad gradnjom ili prepravkama, nadzor nad izradom materijala, maina, ureaja i opreme, kao i pregled postojeih brodova i nadzor nad izvoenjem prepravki i obnavljanja onih delova broda za koje je pregledom utvreno da ih treba popraviti ili obnoviti.

Uprava za utvrivanje sposobnosti brodova za plovidbu lan 85

Tehniki nadzor vri Uprava za utvrivanje sposobnosti brodova za plovidbu.

Uprava za utvrivanje sposobnosti brodova za plovidbu (u daljem tekstu: Uprava) je organ uprave u sastavu ministarstva obrazovan za obavljanje strunih i tehnikih poslova u oblasti utvrivanja sposobnosti brodova za plovidbu.

lan 86
Pregledi postojeih brodova mogu biti osnovni, redovni, kontrolni i vanredni.

lan 87
Obavezi vrenja osnovnog pregleda podlee postojei brod, i to: 1) pre njegovog upisa u upisnik brodova, ako nadzor nad njegovom gradnjom ili prepravkom nije vrila Uprava; 2) svaki put kada se brodu trajno menja njegova namena ili proiruju granice plovidbe, i to pre poetka njegovog korienja; 3) svaki put kada se na brodu vri popravka kojom se menjaju njegove konstrukcione osobine i svojstva pogonskih ureaja, i to pre poetka njegovog korienja.

lan 88
Redovnim pregledom utvruje se da li stanje broda odgovara odredbama Tehnikih pravila, a kontrolnim pregledom proverava se pravilno odravanje broda.

lan 89
Vanredni pregled broda vri se: 1) posle pretrpljene havarije ili utvrenog nedostatka broda, ako po nalazu luke kapetanije pretrpljena havarija ili utvreni nedostatak broda utie na sposobnost broda za plovidbu; 2) kada se vre vee popravke ili obnova broda van zahteva koji proizlaze iz osnovnog, redovnog ili kontrolnog pregleda broda; 3) kada je brod bio u raspremi due od jedne godine; 4) prilikom privremene promene namene ili proirenja granica plovidbe broda; 5) prilikom odlaganja redovnog i kontrolnog pregleda za rok dui od jednog meseca.

lan 90
Konstrukciona i tehnika sposobnost brodova za plovidbu i sigurnost njihovih ureaja, maina, opreme i materijala koji slue za odravanje bezbednosti plovidbe tih brodova, zatite ivota, bezbednost i zdravlje na radu lanova posade i drugih lica na brodovima i

spreavanje zagaivanja unutranjih voda sa brodova, konstrukciona i tehnika sigurnost ureaja za ukrcavanje tereta na brod i iskrcavanje sa broda i o nainu merenja i izraunavanju tonae, odnosno istisnine pri raznim gazovima pri badarenju brodova, oprema i ureaji koje brod koristi za korienje usluga RIS-a i drugo, kao i obim, nain i rokove za vrenje pregleda propisuju se Tehnikim pravilima. Ministar propisuje Tehnika pravila i rokove za njihovu primenu.

Naknada za vrenje tehnikog nadzora lan 91

Za vrenje tehnikog nadzora plaa se naknada. Naknadu za vrenje tehnikog nadzora plaa vlasnik broda. Ministar odreuje visinu naknade za vrenje tehnikog nadzora. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana prihod su budeta Republike Srbije i koriste se za finansiranje poslova iz lana 84. ovog zakona i u druge svrhe u skladu sa zakonom kojim se ureuje budet Republike Srbije.

lan 92
Uprava e delimino ili potpuno osloboditi brod od obaveze obavljanja odreenog pregleda, ukoliko brod poseduje vaeu potvrdu da odgovara zahtevima Tehnikih pravila izdatu od strane priznatog klasifikacionog drutva. Ministar propisuje uslove za priznavanje klasifikacionih drutava.

lan 93
Pregled broda radi utvrivanja njegove sposobnosti za vrenje probne vonje obavlja se pre polaska broda na probnu vonju. Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na brod koji se za stranog naruioca gradi, obnavlja ili prepravlja u domaem brodogradilitu. Ministar propisuje nain obavljanja probne vonje brodova, kao i zone plovidbe brodova.

lan 94
Posle izvrenog nadzora nad gradnjom, odnosno prepravkom broda i posle izvrenog bilo kog pregleda broda, ne smeju se bez prethodnog obavetavanja Uprave i ponovnog pregleda broda vriti bilo kakve promene ili prepravke strukture trupa broda, njegovih maina, ureaja i opreme.

lan 95

Brod moe da prevozi samo odreeni broj putnika iji se broj i smetaj na brodu odreuje na osnovu propisanih uslova, plovnih svojstava broda, raspoloive povrine za smetaj putnika, ureaja i opreme namenjene putnicima i higijenskih uslova. Dozvoljeni broj putnika i njihov smetaj na brodu utvruje se Tehnikim pravilima.

lan 96
Teret na brodu mora da bude tako rasporeen da obezbeuje plovna svojstva broda i ne prouzrokuje prekomerna naprezanja konstrukcijskih delova broda u razliitim uslovima korienja. Teret na brodu mora da bude ukrcan u granicama dozvoljenog optereenja broda i saglasno Tehnikim pravilima i da bude sloen, rasporeen i obezbeen tako da, u svim uslovima koji se mogu pojaviti u plovidbi, ne moe doi do pomeranja tereta koji bi mogao ugroziti bezbednost broda, ljudske ivote i ivotnu sredinu. Najvee dozvoljeno optereenje broda i raspored tereta odreuje se Tehnikim pravilima.

lan 97
Odredbe ovog zakona o utvrivanju sposobnosti broda za plovidbu, koje se odnose na brod i tehniki plovni objekat, odnose se i na skelu, kao i na amac kojim se obavlja javni prevoz.

Badarenje broda lan 98

Badarenjem broda utvruju se najvea dozvoljena istisnina, kao i istisnine za odreene vodne linije, a badarenjem teretnog broda i nosivost broda, zavisno od gaza broda. Badarenje broda vri Uprava prema Tehnikim pravilima.

lan 99
Badarenju podlee domai brod koji se upisuje u domai upisnik kao i strani brod koji u domaoj luci, odnosno pristanitu podlee plaanju naknada ija se visina utvruje prema registarskoj tonai, odnosno najveoj dozvoljenoj istisnini broda koji nema svedoanstvo o badarenju ili ispravu koja se priznaje u Republici Srbiji. Badarenje broda koji se u domaem brodogradilitu gradi za stranog naruioca moe da se izvri po odredbama ovog zakona i propisa koje donosi ministar, ako strani naruilac to zatrai. Na zahtev vlasnika domaeg broda, kao i vlasnika stranog broda, badarenje broda moe se izvriti i po sistemu badarenja predvienim stranim propisima.

Ako se domai brod gradi ili je nabavljen u inostranstvu, ili se u inostranstvu na njemu vre prepravke zbog kojih brod po odredbama ovog zakona mora ponovo da se badari, takav brod moe da se badari u dravi u kojoj se gradi ili je nabavljen, odnosno u kojoj su na njemu izvrene takve prepravke. U sluaju iz stava 4. ovog lana Uprava moe na zahtev vlasnika da izvri njegovo badarenje po odredbama ovog zakona. Badarenje domaeg broda graenog za domaeg naruioca ili nabavljenog, ili prepravljenog u inostranstvu, ili stranog broda koji po odredbama ovog zakona podlee badarenju, vri se im brod stigne u prvu domau luku. Odredba stava 6. ovog lana ne odnosi se na domai brod koji je po odredbama ovog zakona ve badaren u inostranstvu. Zahtev za badarenje domaeg broda duan je da podnese brodar. Zahtev za badarenje domaeg broda koji se gradi u domaem ili stranom brodogradilitu mora da se podnese im na brodu budu ugraene oplata, palube i pregrade.

lan 100
Ponovno badarenje domaeg broda izvrie se, ako se: 1) posle badarenja broda izvre prepravke zbog kojih se na brodu menja najvea dozvoljena istisnina za odgovarajui gaz ili najvea nosivost; 2) posumnja u pravilnost izvrenog badarenja; 3) brod unutranje plovidbe upisuje u upisnik pomorskih brodova, odnosno ako se pomorski brod upisuje u upisnik brodova unutranje plovidbe. U sluaju ponovnog badarenja, prema odredbama stava 1. taka 1) ovog lana, Uprava odluuje da li se, u zavisnosti od izvrenih prepravki broda, ponovno badarenje mora izvriti u celini ili delimino. Zahtev za ponovno badarenje iz stava 1. taka 1) ovog lana mora se podneti pre zavretka prepravke broda. Zahtev za ponovno badarenje iz stava 1. taka 1) ovog lana mora se podneti pre zavretka prepravke i za strani brod koji po odredbama ovog zakona podlee badarenju u Republici Srbiji, ako se prepravke stranog broda vre u domaem brodogradilitu. Zahtev za ponovno badarenje broda u sluajevima iz stava 1. ovog lana podnosi lice iz lana 99. stav 8. ovog zakona, a zahtev za ponovno badarenje u sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana moe, osim tog lica, podneti i Agencija za upravljanje lukama,

odnosno pravno lice ovlaeno da naplauje naknadu prema registarskoj tonai, odnosno tonai ili istisnini broda. Ponovno badarenje broda na osnovu stava 1. taka 2) ovog lana ne moe vriti ovlaeno lice koje je izvrilo prethodno badarenje u iju se pravilnost posumnjalo.

Brodske isprave i knjige lan 101

Brodske isprave koje brodovi moraju da imaju slue kao dokaz o identitetu, sposobnosti za plovidbu, tehnikim podacima i ostalim svojstvima broda. U brodske knjige koje brodovi moraju da vode unose se podaci o vanijim dogaajima na brodu i obavljenim radnjama na brodu, kao i podaci u vezi sa plovidbom, vodnim putem i brodom.

lan 102
Brodske isprave i knjige propisane ovim zakonom moraju da budu sastavljene na srpskom jeziku i na jednom od jezika predvienih meunarodnim sporazumima.

lan 103
Brodske isprave i knjige propisane ovim zakonom moraju se nalaziti na brodu i uredno voditi. Brodske isprave i knjige moraju se pokazati na zahtev luke kapetanije, kao i diplomatskih ili konzularnih predstavnitava Republike Srbije. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, brodske isprave i knjige brodova bez posade ne moraju se nalaziti na brodu ve se moraju uvati kod brodara. Brodar je obavezan da uini dostupnim brodske isprave i knjige iz stava 3. ovog lana na zahtev luke kapetanije.

lan 104
Brodske isprave i knjige izdate prema propisima zemalja lanica Evropske unije priznaju se kao da su izdate u Republici Srbiji. Isprave i knjige izdate prema propisima ostalih zemalja priznaju se pod uslovima predvienim sporazumom o meusobnom priznavanju koji se zakljuuje sa dravom iju zastavu brod vije. Isprave broda kojima se dokazuje sposobnost broda za plovidbu izdate u skladu sa Pravilima nadzora plovila na Rajni kojim se dokazuje sposobnost broda za plovidbu Rajnom, priznaju se kao da su izdate u Republici Srbiji.

Isprave broda izdate prema "Propisu o prevozu opasnih materija Rajnom - ADNR" priznaju se u Republici Srbiji kao dokaz da brod zadovoljava zahteve za prevoz opasnog tereta vodnim putem.

lan 105
Brod mora imati brodsko svedoanstvo. Brodsko svedoanstvo sadri sve podatke iz knjige upisnika brodova u koji je brod upisan. Brodskim svedoanstvom dokazuje se: srpska dravna pripadnost broda, pravo i dunost da brod vije zastavu trgovake mornarice Republike Srbije, vrsta i namena broda, zona plovidbe na kojoj je ovlaen da plovi, broj putnika i masa tereta koji brod sme da prevozi, kao i status Rajnskog plovila. Brodsko svedoanstvo izdaje luka kapetanija. Brodsko svedoanstvo izdaje se na osnovu svedoanstva o sposobnosti broda za plovidbu koje izdaje Uprava. Ministarstvo vodi registar izdatih brodskih svedoanstava. Brod bez posade, na brodskom trupu ili na stalno privrenoj ploi ili tabli na trupu, mora imati natpis koji sadri osnovne podatke iz brodskog svedoanstva.

lan 106
Brod mora da ima svedoanstvo o sposobnosti broda za plovidbu. Svedoanstvo o sposobnosti broda za plovidbu, kojim se utvruje da brod odgovara zahtevima Tehnikih pravila, izdaje Uprava, nakon izvrenog pregleda iz lana 86. ovog zakona.

lan 107
Privremeni plovidbeni list izdaje se brodu nabavljenom u inostranstvu, kao i brodu koji je u inostranstvu, a izgubljeno mu je brodsko svedoanstvo. Brod, koji nije upisan u upisnik brodova koji se vodi u Republici Srbiji stie, privremenim plovidbenim listom srpsku dravnu pripadnost i pravo i dunost da vije zastavu trgovake mornarice Republike Srbije. Privremeni plovidbeni list vai najdue godinu dana od dana izdavanja, a njegova vanost prestaje i ranije i to u asu kada brod stigne u prvu domau luku, odnosno pristanite. Privremeni plovidbeni list izdaje diplomatsko ili konzularno predstavnitvo Republike Srbije.

lan 108
Brod ija je posada ukrcana na osnovu propisane isprave za ukrcavanje, mora imati popis posade. Popisom posade utvruje se koja su lica ukrcana na brod kao lanovi posade, u kom svojstvu i njihove kvalifikacije. Popis posade izdaje luka kapetanija. Popisom posade broda utvruje se i koji su lanovi porodice lana posade broda ukrcani na taj brod.

lan 109
Brod mora imati svedoanstvo o badarenju. Svedoanstvom o badarenju teretnog broda dokazuje se istisnina za svaki santimetar gaza, a kod ostalih brodova - istisnina pri najveem dozvoljenom gazu i gazu praznog broda, kao i slobodni bok broda. Svedoanstvo o badarenju gubi vanost kada se zbog prepravki izvrenih na brodu menja njegova istisnina. Svedoanstvo o badarenju broda bez posade moe se zameniti natpisom na brodskom trupu ili stalno privrenoj ploi ili tabli na trupu, koji mora da sadri podatke o nosivosti iz svedoanstva sa fotokopijom ili overenom kopijom tog svedoanstva koja se nalazi na brodu bez posade ili tegljau, odnosno potiskivau.

lan 110
Svedoanstvo o sposobnosti broda za obavljanje probne vonje mora da ima brod koji namerava da izvri probnu vonju.

lan 111
Brod koji je opremljen ureajima za ukrcavanje i iskrcavanje tereta mora da ima registar teretnog ureaja. Sastavni deo registra teretnog ureaja iz stava 1. ovog lana, ine uverenja o ispitivanju tih ureaja i njihove opreme.

lan 112
Brod koji je bio zagaen glodarima (mievima i pacovima), mora da ima svedoanstvo o deratizaciji.

Brod koji nije bio zagaen glodarima, mora da ima svedoanstvo o osloboenju od deratizacije kojim se dokazuje da je brod za odreeno vreme, koje je utvreno u svedoanstvu, osloboen od vrenja deratizacije. Svedoanstvo o deratizaciji i svedoanstvo o osloboenju od deratizacije izdaje organ nadlean za poslove zdravlja.

lan 113
Brodu ili tankeru koji prevozi hlaeni ili opasan teret mora da bude utvrena sposobnost za prevoz takvih tereta. Brodu iz stava 1. ovog lana ija je sposobnost za prevoz utvrena, izdaju se odgovarajue isprave, i to: 1) uverenje o sposobnosti broda za ukrcavanje opasnog tereta-teretnom brodu sposobnom za prevoz opasnog tereta; 2) uverenje o sposobnosti tankera za ukrcavanje opasnog tereta-tankeru sposobnom za prevoz opasnog tereta; 3) uverenje o sposobnosti broda za ukrcavanje hlaenog tereta-teretnom brodu sposobnom za prevoz hlaenog tereta. Ispravama iz stava 2. ovog lana potvruje se da brod ispunjava uslove propisane Tehnikim pravilima za prevoz hlaenog ili opasnog tereta, radi zatite broda, lica na brodu, tereta i ivotne sredine.

lan 114
Brod mora imati knjigu pregleda i nadzora. U knjigu pregleda i nadzora Uprava ili luka kapetanija, kada vre nadzor nad brodom, upisuju podatke o izvrenom nadzoru, navodei utvrene nedostatke i naloge izdate radi njihovog otklanjanja.

lan 115
Plovilo koje ima radio-ureaj duno je da vodi radio-dnevnik. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, radio-dnevnik nije duno da vodi plovilo koje koristi ministarstvo nadleno za unutranje poslove i amac za spasavanje koji pripada brodu.

lan 116
Privremeno svedoanstvo o sposobnosti broda ili tankera za ukrcavanje opasnog tereta za plovidbu, mora imati brod ili tanker koji Uprava oglasi sposobnim za plovidbu, ako pregledom utvrdi da nije sposoban za plovidbu u zonama u kojima je do tada ovlaen

da plovi, ali je sposoban za plovidbu u uim zonama plovidbe, ili ga oglasi sposobnim da izuzetno preduzme jedno ili vie odreenih putovanja koja prelaze zone plovidbe u kojima je bio ovlaen da plovi, ako se na osnovu izvrenog pregleda utvrdi da je sposoban za preduzimanje tih putovanja.

lan 117
Privremeno svedoanstvo o sposobnosti broda za prevoz putnika mora da ima brod koji nije putniki brod, koji Uprava oglasi sposobnim da prevozi putnike na jednom ili vie putovanja ili za odreeno vreme, odreenu zonu plovidbe, ako je njegova sposobnost utvrena po odredbama ovog zakona i ako se pregledom utvrdi da brod ispunjava uslove za obavljanje takvog prevoza putnika.

lan 118
Plovilo koje ima radio-ureaj mora imati svedoanstvo o sigurnosti radio-ureaja, osim plovila koje koristi ministarstvo nadleno za unutranje poslove. Putniki brod mora da ima knjigu stabiliteta. Brod sa sopstvenim pogonom mora da vodi brodski dnevnik. Brod koji ima posadu duan je da vodi zdravstveni dnevnik. Tehniki plovni objekat mora da vodi knjigu rada. Knjigu o uljima mora imati brod koji prevozi ulja i brod koji koristi teno ulje. Brod mora da ima knjige sanitarne otpadne i kaljune vode. Brod mora da ima dnevnik brodskog smea.

lan 119
Vaenje registra teretnog ureaja potvruje se godinjim kontrolnim pregledom, a obnavlja se svake etvrte godine ili najkasnije svake pete godine, redovnim pregledom.

lan 120
Vaenje svedoanstva o sposobnosti broda za plovidbu traje do roka naznaenog u svedoanstvu i moe se produiti najvie za 90 dana. Vaenje svedoanstva o badarenju za teretne brodove traje 10 godina, a za ostale brodove 15 godina od dana izdavanja. Vaenje svedoanstva o badarenju produava se za 10, odnosno 15 godina, ako se utvrdi da podaci o istisnini ili nosivosti odgovaraju stanju na brodu. Vaenje privremenog svedoanstva o sposobnosti broda za plovidbu i privremenog svedoanstva o sposobnosti broda za prevoz putnika traje za ono vreme koje je

navedeno u svedoanstvu, a najdue do isteka roka vaenja svedoanstva o sposobnosti broda za plovidbu. Vaenje svedoanstva o sposobnosti broda za obavljanje probne vonje traje 30 dana od dana izdavanja.

lan 121
Isprave iz l. 109, 110, 111, 113, 116, 117. i lana 118. stav 1. ovog zakona, kao i knjige iz lana 114. i lana 118. stav 2. ovog zakona izdaje Uprava, a knjigu iz lana 118. stav 2. ovog zakona overava Uprava. Knjige iz lana 115. i lana 118. st. 3, 4, 5, 6, 7. i 8. ovog zakona izdaje luka kapetanija.

lan 122
Ministar propisuje vrstu, sadrinu, obrasce i nain voenja brodskih isprava i knjiga, kao i nain voenja i sadrinu registra izdatih brodskih svedoanstava.

Utvrivanje sposobnosti amca i ploveeg tela za plovidbu i plutajueg objekta za plutanje lan 123
amci i plovea tela mogu se koristiti u plovidbi, odnosno plutajui objekti za plutanje ako: 1) je utvrena njihova sposobnost za plovidbu, odnosno plutanje u pogledu konstrukcije, plovnih svojstava, pogonskih i drugih ureaja i opreme, u skladu sa Tehnikim pravilima za amce, plovea tela i plutajue objekte; 2) su upisani u upisnik amaca, ploveih tela i plutajuih objekata (u daljem tekstu: upisnik); 3) amcem, ploveim telom i plutajuim objektom upravlja lice koje je struno osposobljeno.

lan 124
Odredbe lana 123. ovog zakona ne odnose se na: sportske amce bez sopstvenog pogona (veslake amce, kajake, kanue, jedrilice i slino) namenjene takmienju, amce bez sopstvenog pogona koji nisu dui od tri metra, pedoline, vodene bicikle, daske i slina plovila, ako se njima ne obavlja privredna delatnost.

lan 125
Sposobnost amca i ploveeg tela za plovidbu, odnosno plutajueg objekta za plutanje utvruje se pregledom kojim se utvruje da amac, plovee telo, odnosno plutajui

objekat odgovara zahtevima Tehnikih pravila za amce, plovea tela i plutajue objekte. Pregled moe biti osnovni, redovni i vanredni. Tehniki nadzor nad gradnjom, osnovni, redovni i vanredni pregled vri ministarstvo. Posle izvrenog pregleda izdaje se isprava o sposobnosti za plovidbu amca i ploveeg tela, odnosno isprava o sposobnosti za plutanje plutajueg objekta. Za amce i plovea tela koji su upisani u upisnik, izdaje se plovidbena dozvola sa registarskim brojem za identifikaciju. Za plutajui objekat koji je upisan u upisnik, izdaje se plutajua dozvola sa registarskim brojem za identifikaciju. Ministar propisuje vrstu pregleda, namenu, nain i postupak utvrivanja sposobnosti za plovidbu amaca i ploveih tela, odnosno plutanje plutajuih objekata. Ministar propisuje Tehnika pravila za amce, plovea tela i plutajue objekte i rokove za njihovu primenu.

Naknada za vrenje pregleda i tehnikog nadzora nad gradnjom amca, ploveeg tela i plutajueg objekta lan 126
Za vrenje pregleda i tehnikog nadzora nad gradnjom iz lana 125. stav 3. ovog zakona plaa se naknada. Naknadu za vrenje pregleda i tehnikog nadzora iz stava 1. ovog lana plaaju korisnici plovila iz lana 125. stav 1. ovog zakona. Ministar utvruje visinu naknade iz stava 1. ovog lana. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana prihod su budeta Republike Srbije i koriste se za obavljanje poslova iz lana 125. ovog zakona i u druge svrhe u skladu sa zakonom kojim se ureuje budet Republike Srbije.

lan 127
amac i plutajui objekat prilikom upisa moraju biti badareni. Badarenje se obavlja prema Tehnikim pravilima o nainu merenja i izraunavanja zapremine koja su propisana za amce i plutajue objekte. Ako se prepravkom menja zapremina amca, odnosno plutajueg objekta vri se ponovno badarenje.

lan 128
amac i plovee telo u plovidbi, mora da ima sledee isprave i knjige: 1) plovidbenu dozvolu; 2) popis posade i knjigu rada za amac kojim se obavlja javni prevoz. Plutajui objekat u plutanju mora da ima sledee isprave i knjige: 1) plutajuu dozvolu; 2) popis posade za plutajui objekat koji se koristi za privredne i javne svrhe. Ministar propisuje vrstu, sadrinu i nain voenja isprava i knjiga iz st. 1. i 2. ovog lana. Isprave i knjige iz st. 1. i 2. ovog lana izdaje luka kapetanija.

lan 129
Na amac, plovee telo, odnosno plutajui objekat ne sme da se ukrca, odnosno da na njemu boravi vei broj lica nego to je to odreeno plovidbenom, odnosno plutajuom dozvolom.

2. Posada lan 130

Posadu broda sainjavaju lica ukrcana za izvrenje poslova na brodu i upisana u popis posade.

lan 131
Za vrenje poslova kojima se obezbeuje bezbedna plovidba, brod mora da ima odgovarajui broj lanova posade sa propisanim zvanjima. Ministar propisuje najmanji broj lanova posade za bezbednu plovidbu koje moraju imati brodovi i druga plovila trgovake mornarice.

lan 132
lan posade broda trgovake mornarice koji vri poslove kojima se obezbeuje plovidba, moe da bude lice koje je steklo odgovarajue zvanje i koje za vrenje poslova tog zvanja na brodu ima odgovarajue ovlaenje, kao i pripravnik za sticanje zvanja. Zvanje lanova posade broda stie se polaganjem strunog ispita za odreeno zvanje, a dokazuje se ovlaenjem za vrenje poslova na brodu.

Ovlaenje za vrenje poslova na brodu koje je izdato suprotno propisanim uslovima nitavo je. Ministar propisuje program, trokove i nain obuke polaganja strunog ispita za sticanje zvanja lanova posade brodova trgovake mornarice. Ministar propisuje zvanja, uslove za sticanje zvanja i ovlaenja lanova posade brodova trgovake mornarice, kao i obrazac, sadrinu i nain izdavanja i nain voenja evidencije izdatih ovlaenja.

lan 133
Isprave o strunoj osposobljenosti zapovednika izdate prema propisima Centralne komisije za plovidbu Rajnom i zemalja lanica Evropske unije priznaju se kao da su izdate u Republici Srbiji. Isprave o strunoj osposobljenosti zapovednika i ostalih lanova posade izdate prema propisima ostalih zemalja priznaju se pod uslovima predvienim sporazumom o meusobnom priznavanju koji se zakljuuje sa dravom koja je izdala ispravu o strunoj osposobljenosti zapovednika odnosno drugog lana posade. Priznavanje isprava iz stava 1. ovog lana uslovljeno je vrstom broda za koju isprava vai u zemlji gde je izdata. Propisom iz lana 132. stav 5. ovog zakona mogu se propisati dodatni uslovi za zapovednika u pogledu priznavanja isprava iz stava 1. ovog lana, kada zapoveda brodom koji plovi odreenom deonicom vodnog puta za koji se zahteva poznavanje lokalnih uslova plovidbe.

lan 134
Ovlaenje za vrenje poslova na brodu moe se dati samo licu koje je telesno i duevno sposobno da obavlja posao na brodu, to se utvruje i proverava lekarskim pregledom. Ministar uz saglasnost sa ministrom nadlenim za poslove zdravlja propisuje uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti lanova posade brodova i drugih plovila kao i uslove i nain vrenja zdravstvenog nadzora.

lan 135
lan posade mora da vri poslove na brodu u skladu sa pravilima navigacije, na nain koji omoguava bezbednost plovidbe, koji ne oteuje brod ili teret na njemu i ne ugroava bezbednost putnika na brodu ili ostalih lanova posade i ivotnu sredinu od zagaivanja tetnim predmetima ili materijama od strane broda. Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na lanove posade drugih plovila.

lan 136

Kao lan posade na brodu moe da se ukrca samo lice koje ima brodarsku knjiicu ili dozvolu za ukrcavanje. Brodarska knjiica je isprava kojom se dokazuje struna sprema lana posade, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je lan posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu. Brodarska knjiica i dozvola za ukrcavanje su line isprave lica kome su izdate. Brodarska knjiica izdata od luke kapetanije, snabdevena vizom za putovanje u inostranstvo od strane organa nadlenog za izdavanje viza, slui i kao putna isprava (paso) i predstavlja ovlaenje za lice da bude lan posade broda koji plovi u inostranstvo, kao i da putuje u inostranstvo radi ukrcavanja na brod ili da se posle iskrcavanja sa broda u inostranstvu vrati u Republiku Srbiju. Dozvola za ukrcavanje je isprava koju mora imati strani dravljanin ukrcan kao lan posade na domaem brodu. Dozvolom za ukrcavanje dokazuje se struna sprema, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je lan posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu. Ministar propisuje uslove, nain izdavanja i obrasce brodarske knjiice i dozvole za ukrcavanje, kao i voenje evidencije izdatih brodarskih knjiica i dozvola za ukrcavanje.

lan 137
Ako brodar iskrca sa broda lana posade van luke u kojoj je sedite brodara, brodar je duan da mu obezbedi povratak u mesto prebivalita, odnosno boravita (u daljem tekstu: povratno putovanje). Kada se brod nalazi u inostranstvu, a brodar ne postupi na nain iz stava 1. ovog lana, povratno putovanje e na teret brodara, obezbediti diplomatsko ili konzularno predstavnitvo Republike Srbije. Brodar ima pravo regresa za naplatu svih trokova povratnog putovanja od lana posade koji se bez dozvole iskrcao sa broda i time svojom krivicom doveo do prestanka radnog odnosa ili koji se iskrcao sa broda zbog povrede ili oboljenja koje je sebi prouzrokovao namerno ili usled grube nepanje. Trokovi povratnog putovanja lana posade obuhvataju dnevnice i naknadu za lini prevoz od momenta iskrcavanja sa broda do momenta povratka u luku u kojoj je sedite brodara, odnosno u mesto njegovog prebivalita ili boravita, a prema ugovoru o radu. Odredbe ovog lana odnose se i na strane dravljane koji su lanovi posade domaeg broda i lanove porodice iskrcanog lana posade.

lan 138
lan posade duan je da odmah obavesti zapovednika ili najstarijeg oficira palube koji ga zamenjuje o svakom vanrednom dogaaju koji bi mogao da ugrozi bezbednost

broda, putnika, drugih lica ili tereta na brodu, kao i da zagadi ivotnu sredinu opasnim ili tetnim materijama od strane broda. U sluaju opasnosti, brodoloma ili druge havarije, lanovi posade duni su da se zalau za spasavanje broda, putnika, drugih lica i tereta na brodu, kao i za zatitu ivotne sredine, dok zapovednik ne naredi da se brod napusti. Odredbe st. 1. i 2. ovog lana odnose se i na lanove posade drugih plovila.

lan 139
Brodar je duan da lanu posade naknadi tetu prouzrokovanu na stvarima namenjenim za njegovu linu upotrebu na brodu i linu upotrebu lanova njegove porodice ukrcane na brodu, odreenim ugovorom o radu, koje su unitene ili oteene prilikom brodoloma ili druge havarije broda. lan posade koji je u radnom odnosu, u sluaju brodoloma ima pravo na naknadu zarade najmanje za dva meseca od dana brodoloma, prema proseku zarade za poslednja tri meseca, ako mu po ugovoru o radu zarada ne pripada za due vreme. U sluaju iz stava 2. ovog lana lanu posade, stranom dravljaninu ili licu bez dravljanstva, pripada naknada zarade u iznosu odreenom ugovorom o radu - za svaki dan nezaposlenosti koja je nastupila kao posledica brodoloma, ali najdue za dva meseca od dana brodoloma. lan posade nema pravo na naknadu iz st. 1, 2. i 3. ovog lana, ako brodar dokae da su oni prouzrokovali tetu namerno ili krajnjom nepanjom. Na povratno putovanje lana posade koji je pretrpeo brodolom odnose se odredbe lana 137. ovog zakona.

lan 140
Zapovednik, odnosno lan posade broda, za vreme obavljanja dunosti na brodu ne sme biti u stanju opijenosti, odnosno premora. Zapovednik, odnosno lan posade duan je da se podvrgne lekarskom pregledu i drugim metodama, odnosno analizama krvi i/ili urina, radi utvrivanja stanja opijenosti. Stanje premora postoji ako je lan posade neprekidno vrio poslove na brodu due od osam sati. Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da su nastupile okolnosti iz stava 1. ovog lana, kao meru opreza e narediti zapovedniku da odmah tog lana posade udalji sa poslova na brodu dok traje stanje opijenosti, odnosno premora. Istom lanu posade ne mogu se poveriti poslovi na brodu pre isteka naknadnog roka od osam sati.

Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da su nastupile okolnosti iz stava 1. ovog lana, kao meru opreza e narediti zapovedniku da se odmah udalji sa poslova zapovednika broda, dok traje stanje opijenosti, odnosno premora. Ako zbog udaljenja sa poslova na brodu zapovednika, odnosno lana posade brod ne ispunjava uslove o najmanjem broju lanova posade za bezbednu plovidbu, inspektor bezbednosti plovidbe e brodu zabraniti plovidbu dok traje stanje opijenosti, odnosno premora. Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na lanove posade drugih plovila.

lan 141
Reavanje meusobnih radnih sporova izmeu lanova posade broda ili drugog plovila namenjenog za privredne svrhe i brodara, kao i sporove izmeu zapovednika broda ili drugog plovila namenjenog za privredne svrhe i brodara, ako je uesnik u sporu domai ili strani dravljanin ili lice bez dravljanstva, vri se prema domaem radnom pravu.

Zapovednik broda lan 142

Brodom zapoveda zapovednik. Zapovednika imenuje i razreava brodar. U sluaju smrti, spreenosti ili odsutnosti, zapovednika broda zamenjuje, sa svim njegovim ovlaenjima, najstariji oficir palube.

lan 143
Zapovednik je odgovoran za bezbednost broda i red na brodu u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona. Ako brod sa sopstvenim pogonom tegli ili potiskuje druge brodove, zapovednik tog broda je zapovednik celog sastava. Zapovednik elnog broda sa sopstvenim pogonom koji tegli druge brodove, zapovednik je celog sastava. Ako dva ili vie brodova sa sopstvenim pogonom vezani bok uz bok tegle ili potiskuju druge brodove, zapovednik sastava je zapovednik broda sa sopstvenim pogonom koji ima najveu snagu mainskog pogonskog ureaja. U ostalim sluajevima zapovednik sastava odreuje se kada to okolnosti zahtevaju.

lan 144

Zapovednik broda duan je da se brine o snabdevanju broda, o brodskoj administraciji, o njegovom odravanju, o odravanju u ispravnom stanju trupa broda, maina, ureaja i opreme, o sigurnosti ureaja broda, o pravilnom ukrcavanju, slaganju, prevozu i iskrcavanju opasnog i ostalog tereta, o pravilnom ukrcavanju, smetaju i iskrcavanju putnika i o izvravanju svih zadataka vezanih za proces rada i bezbednost na brodu. Zapovednik broda je duan da u propisanim rokovima vri vebe sa amcima i ostalim sredstvima za spasavanje, kao i ureajima za otkrivanje, spreavanje i gaenje poara. Zapovednik broda duan je da za vreme plovidbe bude na brodu. Zapovednik broda duan je da pre polaska na put proveri ispravnost broda koji mu omoguava da izvri odreeno putovanje i da obezbedi da se sve propisane isprave i knjige, kao i lanovi posade nalaze na brodu, a pri prevozu putnika da utvrdi da li su preduzete sve mere za bezbednost putnika. Zapovednik broda koji tegli, odnosno potiskuje druge brodove duan je da pre polaska na put proveri ispravnost i sposobnost svih brodova za izvrenje odreenog putovanja.

lan 145
Zapovednik je duan da lino rukovodi brodom kad god to zahteva bezbednost broda, kao i za vreme slabe vidljivosti ili magle, a zapovednik broda koji tegli, odnosno potiskuje druge brodove i kad to zahteva bezbednost brodova u tegljenju ili potiskivanju.

lan 146
Ako nastupe dogaaji koji brod ili brod u tegljenju ili potiskivanju ili lica na njima dovedu u opasnost, zapovednik broda sa sopstvenim pogonom duan je da preduzme sve mere za spasavanje lica i otklanjanje opasnosti za brod i stvari na brodu, kao i za zatitu ivotne sredine. U sluaju iz stava 1. ovog lana zapovednik broda koji tegli, odnosno potiskuje druge brodove, duan je da rtvuje ili oteti teret, druge stvari ili ureaje broda ili opremu koji nisu neophodni za plovidbu ili delove broda ije je rtvovanje ili oteenje manje tetno za brodara i lica zainteresovana za teret na brodu, a ako je to neophodno i brod.

lan 147
Ako su u sluaju opasnosti za brod sve mere preduzete za spasavanje broda ostale bez uspeha, i ako je propast broda neizbena, zapovednik broda duan je da prvenstveno preduzme mere potrebne za spasavanje putnika i drugih lica na brodu, da ukloni brod sa plovnog puta, ako je to mogue, kao i da naredi da se brod napusti. U sluaju iz stava 1. ovog lana zapovednik je duan da preduzme i sve mere potrebne za spasavanje brodskog dnevnika, a ako okolnosti sluaja doputaju i mere za spasavanje drugih brodskih knjiga, brodskih isprava i karata odnosnog putovanja i gotovog novca brodske blagajne.

Zapovednik moe da napusti brod tek poto je, u granicama stvarne mogunosti, preduzeo sve mere iz st. 1. i 2. ovog lana.

lan 148
Ako na brodu nastupi dogaaj koji ugroava bezbednost broda ili plovidbe, ili ako nastupi vanredni dogaaj brodu, putnicima, drugim licima ili stvarima na brodu, ili ako se primeti bilo kakva neposredna opasnost za bezbednost plovidbe, zagaivanje opasnim ili tetnim materijama na vodnom putu, zapovednik je duan da opis tog dogaaja, odnosno beleku o primeenoj neposrednoj opasnosti ili zagaivanju na vodnom putu odmah unese u brodski dnevnik. Zapovednik je duan da o dogaaju iz stava 1. ovog lana, odmah radio vezom obavesti ostale uesnike u plovidbi i najbliu luku kapetaniju, i da po dolasku u prvu luku, odnosno pristanite, podnese izvetaj lukoj kapetaniji, zajedno sa izvodom iz brodskog dnevnika. Ako je dogaaj iz stava 1. ovog lana nastupio za vreme plovidbe u inostranstvu, zapovednik je duan da po dolasku u prvu luku, odnosno pristanite izvetaj o dogaaju, zajedno sa izvodom iz brodskog dnevnika, podnese diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu Republike Srbije.

lan 149
Zapovednik je duan da unese u brodski dnevnik roenje i smrt lica na brodu, naznaujui mesto ili geografsku poziciju broda i vreme roenja, odnosno smrti, kao i primi izjavu poslednje volje i to primanje unese u brodski dnevnik, navodei vreme kada je poslednju izjavu volje primio. Zapovednik je duan da o injenici roenja i smrti i o primanju izjave poslednje volje saini zapisnik na propisani nain i dostavi ga najblioj lukoj kapetaniji u koju stigne, a u inostranstvu najbliem diplomatskom, odnosno konzularnom predstavnitvu Republike Srbije.

lan 150
Zapovednik je ovlaen i duan da svim licima na brodu izdaje nareenja kojima se obezbeuju brod i plovidba i odravanje reda na brodu, kao i da nadzire izvrenje izdatih nareenja. Radi odravanja reda i bezbednosti na brodu zapovednik moe da dri na brodu vatreno oruje, dok lanovi posade ne mogu na brodu da dre oruje.

lan 151
Zapovednik ima pravo da za vreme plovidbe ogranii slobodu kretanja na brodu svakom licu koje tee ugrozi bezbednost broda, lanova posade, putnika i drugih lica, stvari na brodu i ivotne sredine zagaivanjem opasnim ili tetnim materijama. Sloboda kretanja moe da se ogranii samo ako je to neophodno radi bezbednosti putnika i drugih lica i

robe na brodu ili radi zatite broda ili zatite ivotne sredine i moe za stranca da traje najdue do dolaska broda u prvu luku, odnosno pristanite u koje brod uplovi, a za dravljanina Republike Srbije najkasnije do dolaska broda u prvu domau luku, odnosno pristanite. Mere iz stava 1. ovog lana unose se u brodski dnevnik sa obrazloenjem.

lan 152
Zapovednik ima pravo da lana posade koji naruava bezbednost plovidbe udalji sa radnog mesta, a po potrebi, da ga iskrca sa broda i vrati u luku ukrcavanja u kojoj je sedite brodara.

lan 153
Ako za vreme putovanja lan posade, putnik ili drugo lice na brodu izvri krivino delo, zapovednik je duan da preduzme, prema okolnostima, mere potrebne da se sprei ili ublai nastupanje tetnih posledica tog dela i da se izvrilac pozove na odgovornost. Ako postoji opasnost da izvrilac delo ponovi ili da pobegne, zapovednik e narediti: da se izvriocu krivinog dela ogranii sloboda kretanja na brodu ili da se lii slobode; da se ispitivanjem izvrioca, svedoka, oevidaca i oteenika utvrde sve okolnosti pod kojima je delo izvreno i posledice koje su nastupile; da se o svakom sasluanju sastavi zapisnik; da se kao dokazi uzmu na uvanje predmeti na kojima ili pomou kojih je krivino delo izvreno, odnosno na kojima su tragovi izvrenog dela vidljivi; da se preduzmu i druge mere radi utvrivanja okolnosti pod kojima je krivino delo izvreno. Ako se brod nalazi u inostranstvu, zapovednik je duan da o izvrenom krivinom delu podnese izvetaj diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu Republike Srbije u dravi u iju luku, odnosno pristanite brod uplovi. Zapovednik je duan da sa izvriocem krivinog dela postupi prema uputstvima diplomatskog ili konzularnog predstavnitva Republike Srbije. Po dolasku u domau luku, odnosno pristanite u koje brod najpre uplovi, zapovednik je duan da izvrioca krivinog dela preda organu unutranjih poslova u toj luci, odnosno pristanitu, s pismenim izvetajem o izvrenom krivinom delu i zapisnicima i predmetima iz stava 2. ovog lana. Mere iz st. 2. i 4. ovog lana unose se u brodski dnevnik sa obrazloenjem.

lan 154
Ako lan posade koji je dravljanin Republike Srbije samovoljno napusti brod u stranoj luci, odnosno pristanitu, zapovednik je duan da ovo naputanje prijavi diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu Republike Srbije u odnosnoj dravi, a ako ovog nema diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu drave ovlaene da zastupa interese dravljana Republike Srbije, a ako ni ovog nema kapetaniji te luke.

Zapovednik je duan da sastavi zapisnik i utvrdi koje su stvari i isprave lana posade koji je samovoljno napustio brod ostale na brodu. Zapisnik se sastavlja u prisustvu dvojice svedoka, a potpisuju ga zapovednik i svedoci. Beleku o samovoljnom naputanju broda i o stvarima lana posade koje su ostale na brodu i njihovoj predaji nadlenom domaem organu, zapovednik je duan da unese u brodski dnevnik. Organ koji u luci, odnosno pristanitu primi line stvari i isprave lana posade koji je samovoljno napustio brod, predae ih njegovoj uoj porodici ili roditeljima, a ako njih nema licu koje odredi nadleni organ starateljstva.

lan 155
Smatra se da je lan posade samovoljno napustio brod ako se nije vratio na brod do odlaska broda iz luke, odnosno pristanita. Ako je lan posade bio spreen da se vrati na brod do odlaska broda iz luke, odnosno pristanita, smatra se da je samovoljno napustio brod ako se u roku od tri dana od dana kada je smetnja bila otklonjena, nije prijavio organu iz lana 154. stav 1. ovog zakona.

lan 156
Zapovednik broda koji na bilo koji nain dozna da se lice, ukljuujui i neprijatelje u sluaju oruanog sukoba, nalaze u ivotnoj opasnosti na unutranjim vodama, duan je da im odmah krene u pomo najveom moguom brzinom, obavetavajui ih o tome ako je to mogue i da preduzme njihovo spasavanje. Zapovednik broda u opasnosti ima pravo, posle dogovora sa zapovednicima brodova koji su odgovorili na njegov poziv za pomo, ako je dogovor mogu, da izabere jedan od tih brodova ili vie njih za koje smatra da su najprikladniji da mu prue pomo. Zapovednik ili zapovednici brodova izabrani da prue pomo brodu u opasnosti duni su da prihvate izbor i da odmah, najveom moguom brzinom, krenu u pomo licima koja su u ivotnoj opasnosti. Zapovednik je duan da spasava lica koja su u ivotnoj opasnosti iako se ona tome protive ili ako se spasavanju lica protivi zapovednik broda na kome se ta lica nalaze.

lan 157
Izuzetno od odredaba lana 156. ovog zakona, zapovednik nije duan da krene u pomo i da preduzme spasavanje lica u ivotnoj opasnosti, ako: 1) bi preduzimanje tog spasavanja predstavljalo ozbiljnu opasnost za brod kojim on zapoveda i za lica na tom brodu ili ako on opravdano smatra da, prema posebnim okolnostima sluaja, preduzimanje spasavanja lica u opasnosti ne bi bilo uspeno;

2) sazna da je drugi brod izabran da ide u pomo i da je izabrani brod taj izbor prihvatio; 3) od zapovednika broda u opasnosti, ili neposredno od lica koja su bila u ivotnoj opasnosti, ili od zapovednika drugog broda koji je stigao do tih lica bude obaveten da pomo vie nije potrebna.

lan 158
U sluaju sudara brodova zapovednik broda je duan da, ako je u mogunosti da to uini bez ozbiljne opasnosti za brod kojim zapoveda i za lica na njemu, pored prvenstvenog spasavanja lica, preduzme i spasavanje broda s kojim se sudario brod kojim on zapoveda, i duan je da brod kome preti opasnost da potone bez odlaganja ukloni sa plovnog puta. Zapovednik je duan da kada se brod kojim on zapoveda nae u blizini broda koji daje poziv za pomo, i kad nije bilo sudara, da odmah preduzme spasavanje tog broda, ako je u mogunosti da to uini bez ozbiljne opasnosti za brod kojim zapoveda i za lica na njemu.

lan 159
Zapovednik domaeg broda koji sazna da je drugi brod srpske dravne pripadnosti u opasnosti, duan je da, pored prvenstvenog spasavanja lica, preduzme i spasavanje broda i stvari sa tog broda koje su svojina domaeg pravnog lica ili svojina dravljana Republike Srbije, ako se spasavanju broda i stvari na njemu izriito ne protivi zapovednik broda, odnosno vlasnik broda ili brodar broda u opasnosti. Zapovednik nije duan da preduzme spasavanje broda prema odredbi stava 1. ovog lana ako to ne moe da uini bez ozbiljne opasnosti za lica na brodu ili za brod kojim zapoveda ili ako opravdano smatra da spasavanje broda ne bi bilo celishodno niti razumno, s obzirom na mogunosti spasavanja, vrednost broda u opasnosti i robe na tom brodu, kao i na rizike i trokove kojima bi preduzetim spasavanjem izloio brod kojim zapoveda. Odredbe st. 1. i 2. ovog lana odnose se i na lanove posade drugih plovila.

lan 160
Zapovednik broda je duan da brodu sa kojim se sudario brod kojim on zapoveda, ako je mogue saopti ime i luku upisa broda kojim zapoveda, ime poslednje luke, odnosno pristanita iz koga je isplovio i ime luke, odnosno pristanita u koje plovi.

lan 161
Zapovednik mora u brodski dnevnik da unese razloge zbog kojih nije krenuo u pomo licima u opasnosti i preduzeo njihovo spasavanje, kao i razloge zbog kojih nije preduzeo spasavanje broda i stvari na njemu.

Razloge iz stava 1. ovog lana mora da unese u odgovarajue knjige i lan posada drugog plovila.

lan 162
Vlasnik broda ili brodar ne odgovara za tetu koja nastane zbog toga to je zapovednik povredio dunosti iz l. 156, 158. i 159. ovog zakona.

lan 163
Spasavanje domaeg ratnog broda nee se preduzeti u sluaju izriite zabrane komandanta broda. Odredbe l. 156, 158. i 159. ovog zakona odnose se i na ratne brodove. Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, ministar nadlean za poslove odbrane propisae u kojim sluajevima komandant domaeg ratnog broda nije duan da vri spasavanje u sluajevima iz l. 156, 158. i 159. ovog zakona.

lan 164
Odredbe ovog zakona koje se odnose na posadu i zapovednika broda odnose se i na tehnike plovne objekte.

Posada amca, ploveeg tela i plutajueg objekta lan 165

Lice koje upravlja amcem, ploveim telom ili plutajuim objektom mora biti telesno i duevno sposobno, struno osposobljeno i smatra se zapovednikom takvog plovila. Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju lica za upravljanje plovilima iz stava 1. ovog lana, program, trokove i nain polaganje strunog ispita, kao i obrazac, sadrinu, nain izdavanja i trajanja dozvole za upravljanje.

Deo etvrti
I LUKA KAPETANIJA, RIS, VTS I SIGURNOSNA ZATITA BRODOVA, OBJEKATA BEZBEDNOSTI PLOVIDBE I LUKA
1. Luka kapetanija lan 166
Luka kapetanija je podruna jedinica ministarstva, koja obavlja upravne, tehnike, inspekcijske i druge strune poslove kojima se obezbeuje bezbednost plovidbe na podruju svoje nadlenosti.

lan 167
Luka kapetanija: 1) sprovodi postupak ispitivanja plovidbenih nezgoda; 2) utvruje sposobnost amaca, plutajuih objekata i ploveih tela za plovidbu, odnosno plutanje; 3) vri tehnike i druge strune poslove bezbednosti plovidbe koji su joj ovim zakonom i drugim propisima stavljeni u nadlenost; 4) prikuplja statistike podatke o robnom transportu na vodnim putevima; 5) vri traganje i spasavanje ugroenih lica i stvari na vodnim putevima, u saradnji sa ministarstvom nadlenim za unutranje poslove; 6) vri nadzor nad plovidbom plovila; 7) obavlja i druge poslove koji su joj ovim zakonom i drugim propisima stavljeni u nadlenost.

lan 168
Luka kapetanija na graninom prelazu za meunarodni vodni saobraaj vri ulaznoizlazne revizije plovila u saradnji sa drugim nadlenim dravnim organima.

lan 169
Upravni poslovi iz nadlenosti luke kapetanije su: 1) voenje upisnika brodova i drugih plovila; 2) voenje propisane slubene evidencije u vezi sa izvrenim upisima; 3) izdavanje propisanih knjiga i isprava; 4) izdavanje linih i drugih isprava za lanove posade plovila; 5) i drugi upravni poslovi koji su im ovim zakonom ili drugim propisima stavljeni u nadlenost.

lan 170
Luka kapetanija moe radi bezbednosti plovidbe nalogom da zabrani, odnosno ogranii plovidbu i odredi posebne uslove plovidbe u cilju zatite ljudskih ivota, imovine, ivotne sredine, bezbednosti hidrograevinskih objekata na vodnom putu i drugo.

Uesnici u plovidbi duni su da postupaju u skladu sa nalozima iz stava 1. ovog lana. Naloge iz stava 1. ovog lana luka kapetanija objavljuje putem saoptenja brodarstvu.

lan 171
Luka kapetanija obavezno sprovodi postupak ispitivanja plovidbenih nezgoda, ako je usled plovidbene nezgode nastala smrt ili tea telesna povreda lica, gubitak ili oteenje imovine veeg obima. Luka kapetanija evidentira nezgode i tete iz stava 1. ovog lana. Ministar propisuje nain ispitivanja plovidbenih nezgoda plovila.

lan 172
U sluaju plovidbene nezgode u kojoj je nastala smrt ili tea telesna povreda lica, gubitak ili oteenje imovine veeg obima, zapovednik plovila duan je da: 1) zadri plovilo na mestu plovidbene nezgode do okonanja uviaja, ako plovilo svojim poloajem ne ugroava svoju bezbednost ili bezbednost drugih plovila; 2) ukloni plovilo na najblie podobno mesto, ako to plovilo ugroava svoju bezbednost ili bezbednost drugih plovila i da nastoji da se ne menja stanje na mestu plovidbene nezgode u cilju utvrivanja uzroka zbog kojih je dolo do plovidbene nezgode; 3) bez odlaganja obavesti o plovidbenoj nezgodi luku kapetaniju i saeka dolazak ovlaenog lica.

lan 173
Uesnik u plovidbi, drugi organ kao i drugo lice, koje je obaveteno o plovidbenoj nezgodi, duno je da o tome hitno obavesti luku kapetaniju.

lan 174
Radom luke kapetanije rukovodi luki kapetan.

lan 175
Ministar propisuje strunu spremu, zvanja kao i druge potrebne uslove koje moraju ispunjavati zaposleni u lukim kapetanijama.

lan 176
Zaposleni u lukim kapetanijama duni su da nose slubeno odelo za vreme obavljanja poslova.

Ministar propisuje izgled slubenog odela i oznake na slubenom odelu.

2. Reni informacioni servisi (RIS) lan 177

Reni informacioni servisi (RIS) (u daljem tekstu: RIS) uspostavljaju se na vodnim putevima najmanje klase IV i veim, kao i u lukama otvorenim za meunarodni saobraaj.

lan 178
RIS prua usluge kojima se obezbeuju informacije: o plovidbi i saobraaju, za upravljanje transportom, statistike, za potrebe carinskih i policijskih organa, o nezgodama, o lukim i drugim taksama i druge informacije. RIS moraju biti efikasni, proirivi i meusobno usaglaeni, tako da omoguavaju povezivanje sa informatikim sistemima drugih vidova transporta, komercijalnim delatnostima i upravljakim sistemima u transportu.

lan 179
RIS uspostavlja Direkcija. Uspostavljanje RIS-a podrazumeva: 1) uspostavljanje RIS centara; 2) pruanje relevantnih informacija koje se odnose na plovidbu i planiranje putovanja korisnicima RIS-a u pristupanom elektronskom obliku; 3) obezbeivanje na svim vodnim putevima najmanje klase Va i veim, u skladu sa klasifikacijom evropskih vodnih puteva, tako da korisnici RIS-a pored informacija navedenih u taki 2) ovog lana, imaju na raspolaganju odgovarajue elektronske plovidbene karte (ENC); 4) omoguavanje nadlenim dravnim organima, u meri u kojoj je obavetavanje sa plovila propisano nacionalnim ili meunarodnim propisima, da uredno dobijaju elektronske izvetaje sa plovila (ERI). U prekograninom transportu ove informacije prenose se nadlenim organima susedne drave i svaki takav prenos bie zavren pre dolaska plovila na granini prelaz; 5) obezbeivanje da su saoptenja brodarstvu, podaci o vodostaju (ili najveem doputenom gazu) i izvetaji o ledu dostupni u obliku poruka koje su standardizovane, kodirane i dostupne za preuzimanje. Standardizovane poruke moraju da sadre minimum informacija koje se odnose na bezbednost plovidbe, pri emu saoptenja brodarstvu moraju biti dostupna u elektronskom obliku;

6) pruanje relevantnih podataka koji nastaju u okviru sistema za lociranje i praenje plovila nadlenim dravnim organima i ostalim korisnicima; 7) obezbeivanje funkcionalnosti sistema i pojedinih servisa; 8) upravljanje bazama podataka RIS-a.

lan 180
Ministarstvo vri nadzor nad RIS-om i daje saglasnost na predloge planova razvoja RISa koje donosi Direkcija. Finansijska sredstva potrebna za uspostavljanje, funkcionisanje i odravanje RIS-a obezbeuju se u budetu Republike Srbije, od naplate usluga RIS-a koje nisu u funkciji bezbednosti plovidbe i iz drugih izvora. Direkcija propisuje nain organizacije RIS-a, tehnike specifikacije za opremu i usluge, nain izdavanja uverenja o odobrenju tipa, kao i obuka u vezi upravljanja RIS-om.

lan 181
Korisnici RIS usluga su zapovednici plovila, RIS i VTS centri, operateri na prevodnicama, operateri na mostovima, nadleni dravni organi u oblasti unutranje plovidbe, Agencija za upravljanje lukama i luki operateri, operateri u centrima za intervencije u vanrednim situacijama, brodari, krcatelji i primaoci tereta, pediteri, agenti i druga lica.

lan 182
RIS centar prua sledee informacije: 1) informacije o plovnom putu (FI) koje sadre geografske, hidroloke, saobraajne i administrativne informacije vezane za plovni put u zoni RIS-a, a koje se zahtevaju od korisnika RIS-a kako bi mogli da planiraju, izvravaju i prate izvrenje putovanja. Informacije iz ove take su jednosmerne i idu od RIS centra ka korisnicima RIS-a; 2) taktike saobraajne informacije (TTI) koje utiu na donoenje trenutnih odluka zapovednika plovila ili VTS operatera vezanih za plovidbu u stvarnoj saobraajnoj situaciji i blioj geografskoj okolini; 3) strateke saobraajne informacije (STI) koje utiu na srednjorone i dugorone odluke korisnika RIS-a. RIS centar moe pruati i druge informacije.

lan 183

Sva plovila, osim amaca, ploveih tela i plutajuih objekata koja plove u podruju RIS-a iz lana 177. stav 1. ovog zakona duna su da koriste propisane usluge i informacije RIS-a. Sva plovila iz stava 1. ovog lana koja plove u podruju RIS-a iz lana 177. stav 1. ovog zakona duna su da koriste opremu i ureaje za korienje usluga RIS-a. Vlada propisuje vrste usluga RIS-a i poetak njihove obavezne primene.

lan 184
Oprema i ureaji iz lana 183. stav 2. ovog zakona moraju biti u skladu sa Tehnikim pravilima iz lana 90. stava 2. ovog zakona. Oprema i ureaji iz stava 1. ovog lana, moraju imati uverenje o odobrenju tipa pre poetka korienja izdatog od strane Uprave. Uverenje o odobrenju tipa izdato od strane ovlaenih organa zemalja lanica Evropske unije priznaje se kao da je izdato u Republici Srbiji. Uverenje o odobrenju tipa izdato od strane ovlaenih organa ostalih zemalja priznaje se na osnovu bilateralnih sporazuma.

lan 185
Prikupljanje, obrada i upotreba linih podataka i posebnih kategorija linih podataka, a koji su potrebni za rad RIS-a podleu zatiti, u skladu sa posebnim propisima.

lan 186
RIS poruke i zapisi moraju se zatiti od neovlaene upotrebe i zloupotrebe koja ukljuuje neovlaeni pristup, izmenu ili gubitak.

lan 187
Zapovednik je odgovoran za tanost podataka o plovilu i putovanju kada saoptava svoj identitet i poziciju RIS centru. Podaci iz stava 1. ovog lana uvaju se u RIS centru najmanje tri godine i mogu da slue kao dokaz u postupku reavanja sporova koji se vode povodom plovidbenih nezgoda. U sluaju plovidbenih nezgoda sa smrtnom posledicom i velikih materijalnih teta RIS podaci uvaju se na neogranieno vreme. Podaci dobijeni od RIS-a mogu sluiti kao oborivi dokaz na sudu.

3. Servis za upravljanje brodskim saobraajem (VTS)

lan 188
U cilju unapreenja bezbednosti i efikasnosti brodskog saobraaja i zatite ivotne sredine ministar ustanovljava pruanje usluga servisa za upravljanje brodskim saobraajem (VTS), u podrujima gde to bezbednost saobraaja zahteva (saobraaj visokog intenziteta, prevoz opasnog tereta, opasne i kompleksne plovidbene situacije, oteavajui hidrografski, hidroloki i meteoroloki uslovi, meusobni uticaj vodnog transporta i drugih aktivnosti na vodnom putu, poveani broj nezgoda u odreenoj zoni, postojei planovi brodskog saobraaja na odreenom vodnom putu i zbog potreba saradnje izmeu susednih drava, uski prolazi, posebne luke konfiguracije, mostovi, prevodnice i sline prepreke, postojee ili predviene promene u sistemu saobraaja u odreenoj zoni i drugo). VTS servis omoguava identifikaciju i praenje plovila, strateko planiranje kretanja plovila i pruanje plovidbenih informacija i pomoi. VTS servis treba da omogui tane i jasne informacije, kao i da prui pomo u smanjenju rizika zagaivanja i koordinaciju prilikom preduzimanja mera zatite od zagaivanja ivotne sredine.

lan 189
Ministarstvo upravlja VTS-om. Uspostavljanje VTS-a podrazumeva: 1) pruanje relevantnih podataka koji se odnose na unapreenje bezbednosti i efikasnosti brodskog saobraaja korisnicima VTS-a; 2) obezbeivanje odgovarajue opreme i objekata za ostvarivanje ciljeva servisa; 3) obezbeivanje odgovarajueg strunog kadra (u daljem tekstu: VTS operater) za ispunjavanje postavljenih ciljeva servisa. Luka kapetanija obavlja poslove servisa za upravljanje brodskim saobraajem (VTS), u okviru koje se uspostavlja VTS centar. Operativno upravljanje VTS centrom poverava se VTS operateru.

lan 190
VTS centar prua najmanje informacione usluge, a moe pruati usluge pomoi pri plovidbi i usluge pomoi u organizaciji saobraaja.

lan 191
Informacione usluge odnose se na prenos informacija u odreenim vremenskim intervalima tokom radnog vremena VTS centra, ukoliko VTS centar smatra da je to potrebno ili na zahtev plovila, a u okviru tog obavetavanja daje podatke o poziciji plovila, vri njihovu identifikaciju i saoptava namere drugih plovila uesnika u saobraaju.

Pored informacija iz stava 1. ovog lana, u okviru informacionih usluga pruaju se podaci o uslovima na vodnom putu, vremenskim prilikama, opasnostima i o drugim elementima koji mogu biti od uticaja na kretanje plovila.

lan 192
Usluge pomoi pri plovidbi su usluge kojima se pomae pri donoenju odluka na plovilu vezanim za plovidbu i praenje efekta takvih odluka. Pomo pri plovidbi je posebno znaajna pri uslovima smanjene vidljivosti, oteanih meteorolokih uslova, kvara ili nedostataka koji utiu na pravilan rad radara, upravljanje plovilom ili pogon. Pomo pri plovidbi daje se u formi informacije o poloaju na zahtev uesnika u saobraaju ili u specifinim okolnostima kada to VTS operater smatra neophodnim, korienjem tehnologija (GNSS/Galileo i slino).

lan 193
Usluge pomoi u organizaciji saobraaja su usluge sa ciljem spreavanja razvoja opasnih situacija u saobraaju plovila upravljanjem odvijanja saobraaja, kao i sa ciljem obezbeivanja bezbednog i efikasnog brodskog saobraaja u podruju VTS-a.

lan 194
VTS centar vodi evidenciju o dogaajima i injenicama u okviru svoje delatnosti i moe ih uiniti dostupnim ako proceni da je to opravdano i da e dati podaci biti zatieni.

lan 195
Sva plovila, osim amaca, ploveih tela i plutajuih objekata koja plove u podruju obavezne primene VTS-a duna su da koriste propisane usluge i informacije VTS-a.

lan 196
Korienje usluga VTS servisa ne oslobaa zapovednika plovila njegove odgovornosti za bezbednu plovidbu i manevrisanje plovilom.

lan 197
Ministar propisuje nain organizacije VTS centra, kriterijume za odreivanje podruja obavezne primene VTS-a, podruja primene, nivo usluga, tehnike specifikacije za opremu i usluge, nain voenja evidencije o dogaajima i injenicama, kao i obuku VTS operatera.

4. Sigurnosna zatita brodova, objekata bezbednosti plovidbe i luka lan 198

Na objektima bezbednosti plovidbe na meunarodnim vodnim putevima, brodovima i u lukama otvorenim za meunarodni saobraaj mora se osigurati odgovarajua zatita od

dogaaja koji mogu ugroziti sigurnost plovidbe, ljudske ivote i zdravlje, kao i ivotnu sredinu.

lan 199
Brod koji plovi u meunarodnoj plovidbi mora imati sigurnosni plan i lana posade odgovornog za sigurnost broda. Luka otvorena za meunarodni saobraaj mora imati sigurnosni plan i lice odgovorno za sigurnost u luci.

lan 200
Direkcija mora imati sigurnosne planove kojima se obezbeuje minimum mera za zatitu objekata bezbednosti plovidbe i drugih infrastrukturnih objekata koji ine sastavni deo meunarodnih vodnih puteva, kao i lice odgovorno za sigurnost.

lan 201
Saglasnost na predloene sigurnosne planove iz l. 199. i 200. ovog zakona daje ministarstvo i ministarstvo nadleno za unutranje poslove. Brodar, Agencija za upravljanje lukama i Direkcija duni su da sprovode sigurnosne planove.

lan 202
Vlada propisuje nain ostvarivanja sigurnosne zatite brodova, objekata bezbednosti plovidbe na meunarodnim vodnim putevima i luka otvorenih za meunarodni saobraaj, sadrinu i nain donoenja sigurnosnih planova, program obuke i nain polaganja ispita za lica odgovorna za sigurnost, kao i odgovarajue isprave.

Deo peti
I LUKE I PRISTANITA
1. Luke lan 203
Luke i pristanita u Republici Srbiji su dobra od opteg interesa. Izgradnja i odravanje luka otvorenih za javni saobraaj od dravnog je znaaja i vri se u skladu sa planovima iz lana 9. ovog zakona.

lan 204

Luka mora ispunjavati uslove za bezbedan prihvat plovila i obavljanje lukih delatnosti u skladu sa namenom luke, odnosno pojedinog njenog dela. Odredbe stava 1. ovog lana odnose se i na pristanita i privremena pretovarna mesta.

Agencija za upravljanje lukama lan 205

Upravljanje lukama i pristanitima vri Agencija za upravljanje lukama (u daljem tekstu: Agencija), bez obzira na svojinski status luke i pristanita. Upravljanje lukom i pristanitem je delatnost koja se vri u cilju kontinuiranog, nesmetanog i strunog obavljanja poslova na lukom podruju.

lan 206
Vlada, na predlog ministarstva, osniva Agenciju, kao javnu agenciju za obavljanje poslova iz l. 207. i 208. ovog zakona.

lan 207
Agencija obavlja sledee regulatorne, strune i razvojne poslove: 1) donoenja planova iz lana 9. ovog zakona u delu koji se odnosi na luke i pristanita, u obliku razvojne studije sa procenom finansijskog i ekonomskog efekta, uz saglasnost ministarstva, autonomne pokrajine i nadlenog organa jedinice lokalne samouprave, kao i programa koji su u vezi sa objektima koji povezuju luku infrastrukturu sa prateom saobraajnom infrastrukturom; 2) praenja rada lukih operatera i korisnika luke, odnosno pristanita koji obavljaju luke delatnosti u skladu sa prirodom njihovog poslovanja i obavezama preuzetim prema Agenciji; 3) podsticanja meuluke i unutranje luke konkurencije i spreavanje monopola u luci, odnosno pristanitu; 4) promocije vodnog transporta i u zavisnosti od ciljeva i zadataka projekata konkurie ili stvara uslove zainteresovanim subjektima da konkuriu za sredstva iz meunarodnih i evropskih fondova koji su predvieni za ovu namenu; 5) marketinga i promocije luka i pristanita na tritu; 6) izgradnje, modernizacije i odravanja luke infrastrukture koja je u javnoj svojini, kao i kontrole nad odravanjem lukih graevina koje su u vlasnitvu ili zakupu pojedinih lukih operatera; 7) redovnog odravanja luke akvatorije i objekata bezbednosti plovidbe na lukom podruju;

8) odravanja reda u luci, izuzev poslova koji su u nadlenosti lukih kapetanija; 9) zatite lukog podruja i akvatorije od zagaenja; 10) davanja strune i tehnike pomoi prilikom osnivanja novih luka.

lan 208
U okviru svoje delatnosti Agencija obavlja i sledee poslove: 1) organizovanja rada lukog koordinacionog tela pri svakoj luci, odnosno pristanitu u cilju zajednikog operativnog delovanja lukih operatera, korisnika lukih usluga i treih lica (kopnenih vozara, upravnih organa i drugih). Luko koordinaciono telo naroito utvruje redosled pristajanja plovila, mesta pristajanja plovila, premetanje plovila sa jednog veza na drugi, koordinaciju i kontrolu kopnenog transporta unutar lukog podruja, kao i redosled ulazaka i izlazaka prevoznih sredstava i robe; 2) prihvata otpada, smea, sanitarnih otpadnih i kaljunih voda sa plovila; 3) obezbeivanja pruanja usluga od opteg interesa ukoliko za takve usluge nema interesa od strane lukih operatera; 4) druge poslove odreene zakonom.

lan 209
S obzirom na znaaj, veliinu, uslove, kapacitet i vrste poslova koje obavljaju, luke otvorene za javni saobraaj mogu da budu otvorene za meunarodni i domai saobraaj.

lan 210
Luke otvorene za meunarodni saobraaj prema odredbama ovog zakona otvorene su i za domai saobraaj. Luke i pristanita moraju da ispunjavaju uslove u pogledu operativne obale, ureaja za prekrcavanje i za smetaj tereta i druge tehnike i organizacione uslove. Vlada, na predlog Agencije, odreuje luku, odnosno deo luke namenjen za meunarodni, odnosno domai saobraaj i pristanite. Agencija odreuje privremeno pretovarno mesto. Vlada blie propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju luke otvorene za meunarodni saobraaj, luke otvorene za domai saobraaj, pristanita i privremena pretovarna mesta.

lan 211

U luke otvorene za javni saobraaj mogu da uplovljavaju plovila radi obavljanja ukrcavanja - iskrcavanja putnika i robe, snabdevanje zalihama, smene lanova posade ili nekog drugog razloga u skladu sa zakonom. Radi vrenja poslova iz stava 1. ovog lana strana plovila mogu uplovljavati samo u luke otvorene za meunarodni saobraaj.

lan 212
U lukama otvorenim za meunarodni saobraaj svim plovilima, njihovim vlasnicima, odnosno korisnicima i drugim licima koja obavljaju odreene privredne aktivnosti u luci moraju se obezbediti jednaki uslovi korienja luke bez diskriminacije u odnosu na dravnu pripadnost plovila, dravljanstvo, prebivalite ili sedite pravnog ili fizikog lica ili u odnosu na visinu lukih taksi i naknada. Odredbe stava 1. ovoga lana odnose se i na luke otvorene za domai saobraaj i pristanita u pogledu ravnopravnosti pruanja lukih usluga i visinu lukih taksi i naknada.

Luke graevine i objekti lan 213

Luke graevine i objekti su luka infrastruktura i luka suprastruktura. Luku infrastrukturu ine: izgraene obale za pristajanje plovila (kejski zidovi i slino), luke saobraajnice (putevi, staze, elezniki koloseci sa pripadajuim eleznikim ureajima), vodovodne, kanalizacione, energetske i komunikacione mree, rasveta, ograde, kao i druge graevine i ureaji koji po svojoj nameni slue za bezbedan prilaz i privezivanje plovila. Luku suprastrukturu ine: graevine izgraene na lukom podruju (upravne zgrade, skladita, silosi, rezervoari), kao i posebna oprema (kontejnerske dizalice, kranovi, pristani za ukrcavanje i iskrcavanje putnika i slino). Odredbe st. 1. do 3. ovog lana odnose se i na pristanita.

Luko podruje lan 214

Luko zemljite i luka infrastruktura su u javnoj svojini. Svojinski oblik lukog zemljita i luke infrastrukture utvren u stavu 1. ovog lana ne moe biti promenjen u postupku devolucije javne svojine ili konverzije prava korienja u pravo svojine sve dok odreeno podruje uiva pravni status lukog podruja iz stava 1. ovog lana.

Izuzetno, infrastruktura u lukama, odnosno pristanitima moe biti u svojini operatera koji su to pravo stekli u procesu privatizacije, odnosno svojinske transformacije, a to se utvruje na osnovu ugovora o privatizaciji, odnosno uvidom u odgovarajuu dokumentaciju iz postupka kojim je sproveden proces svojinske transformacije i uvidom u zemljine knjige, odnosno katastar nepokretnosti. Odredbe stava 3. ovog lana ne primenjuju se na luke operatere koji su ugovore o privatizaciji, kojima se stie pravo svojine na delovima luke infrastrukture, zakljuili posle 4. juna 2003. godine. Na lukoj infrastrukturi i suprastrukturi u sastavu lukog podruja koja nije u javnoj svojini Republika Srbija ima pravo pree kupovine. Vlada utvruje luko podruje za svaku luku, odnosno pristanite u skladu sa planovima prostornog ureenja i planskim dokumentima koji se odnose na upravljanje vodama.

Luke delatnosti lan 215

Luke delatnosti obuhvataju luke usluge i ostale privredne delatnosti koje se obavljaju u luci, odnosno pristanitu. Luka delatnost se moe obavljati samo unutar lukog podruja, osim u sluaju privremenih pretovarnih mesta, kao i u svrhu spasavanja, ili iz razloga bezbednosti plovidbe. Luke usluge su: 1) nautike usluge: privezivanje i odvezivanje plovila, pilotaa, boksaa, prihvat i opsluivanje plovila na sidritu, snabdevanje plovila, posade i putnika; 2) transportne usluge: ukrcavanje, iskrcavanje, prekrcavanje, prenos i slaganje tereta, skladitenje, deponovanje i transportne operacije u zavisnosti od vrste tereta, priprema i objedinjavanje tereta za transport, usluge prihvata i otpreme putnika. Ostale privredne delatnosti u luci ukljuuju distribuciju i logistiku tereta, doradu i oplemenjivanje robe kao i industrijske proizvodne delatnosti, a sve u cilju potpunije iskorienosti lukih kapaciteta. Luke otvorene za meunarodni saobraaj moraju biti opremljene prijemnim stanicama. Prijemne stanice moraju da budu opremljene prirubnicama za preuzimanje kaljune i sanitarne otpadne vode u skladu sa vaeim evropskim standardom, kao i sudovima za prijem otpadnog ulja, otpadnog maziva i smea.

lan 216
Luki operater obavlja luku delatnost na osnovu odobrenja Agencije.

Odobrenje iz stava 1. ovog lana mogu da dobiju pravna i fizika lica koja su registrovana za obavljanje jedne ili vie lukih delatnosti i koja imaju struno osposobljeno osoblje, tehniko-tehnoloku opremljenost, sposobnost kontinuiranog obavljanja delatnosti za koje su registrovane (u daljem tekstu: luki operater). Na osnovu dobijenog odobrenja luki operater i Agencija zakljuuju ugovor o obavljanju luke delatnosti.

lan 217
Luki operater koji je u procesu privatizacije, odnosno svojinske transformacije stekao pravo svojine na celini ili odreenom delu luke suprastrukture ili luke infrastrukture, koja se nalazi na lukom podruju luke, odnosno pristanita, a to se utvruje na osnovu ugovora o privatizaciji, odnosno uvidom u odgovarajuu dokumentaciju iz postupka kojim je sproveden proces svojinske transformacije i uvidom u zemljine knjige, odnosno katastar nepokretnosti, moe da obavlja luku delatnost i bez odobrenja iz lana 216. ovog zakona. Odredbe stava 1. ovog lana ne primenjuju se na luke operatere koji su ugovore o privatizaciji, kojima se stie pravo svojine na delovima luke infrastrukture, zakljuili posle 4. juna 2003. godine. Odredbe ovog zakona kojima se propisuju pravila za oduzimanje odobrenja, odnosno steenog prava za obavljanje luke delatnosti, primenjuju se i na luke operatere iz stava 1. ovog lana, izuzev odredbi iz lana 223. stav 1. taka 1) ovog zakona. Ako Agencija donese odluku o oduzimanju odobrenja lukom operateru iz stava 1. ovog lana u skladu sa l. 224. i 225. ovog zakona, luki operater zadrava pravo svojine na objektima luke suprastrukture ili infrastrukture i ima pravo da iste proda, ponudi nosiocu javne svojine iz lana 214. stav 1. ovog zakona da iste otkupi po trinoj ceni ili da objekte da u zakup. Ukoliko luki operater kome je oduzeto odobrenje ne postupi ni na jedan od naina predvienih u stavu 3. ovog lana Agencija e, nakon isteka roka koji ostavi operateru da postupi u skladu sa odredbama stava 3. ovog lana, u njegovo ime i za njegov raun dati objekte luke suprastrukture i/ili infrastrukture na korienje putem zakupa operaterima koji imaju odobrenje za rad u luci ili drugim operaterima na nain predvien ovim zakonom.

lan 218
Odobrenje za obavljanje luke delatnosti moe se dati sa pravom na korienje luke infrastrukture i suprastrukture i bez tog prava, kao i sa pravom izgradnje objekata luke infrastrukture i/ili suprastrukture na lukom podruju. Ulaganjem u objekte i graevine luke infrastrukture ne menja se oblik svojine kako je utvren u lanu 214. stav 1. ovog zakona.

Prava i obaveze vezane za odobrenje iz stava 1. ovog lana Agencija i operater utvruju ugovorom iz lana 216. stav 3. ovog zakona.

lan 219
Odobrenjem se odreuje luka delatnost, kao i podruje u okviru luke u kojoj luki operater obavlja svoju delatnost i utvruju se zahtevi u pogledu bezbednosti, redovnosti, kontinuiteta i kvaliteta usluga, obaveza potovanja lukih tarifa, plaanja lukih taksi i takse za korienje luke utvrene odobrenjem, kao i rok na koji se odobrenje izdaje. Odobrenje iz stava 1. ovog lana, koje se izdaje za rad lukim operaterima u lukama moe se izdati najdue sa rokom trajanja od 25 godina. Rok vaenja datog odobrenja zavisi od vrste luke delatnosti za koje se odobrenje trai kao i investicija u infrastrukturne i/ili suprastrukturne objekte koje luki operater ima nameru da izgradi.

lan 220
Odobrenje za obavljanje lukih delatnosti daje se na osnovu prethodno sprovedenog postupka za javno prikupljanje ponuda. O javnom prikupljanju ponuda odluku donosi Agencija nakon to je prethodno, na osnovu prikupljenih pisama o namerama ili na drugi nain, utvrdila potencijalne korisnike za odreene luke usluge ili za korienje prostora u luci, odnosno pristanitu. Odluka o javnom prikupljanju ponuda sadri: 1) vrstu luke delatnosti i/ili podruje na kojem se daje iskljuivo pravo korienja sa odreivanjem vrste luke delatnosti na tom podruju; 2) visinu naknade za odobrene delatnosti, odnosno korienje iz take 1) ovog stava; 3) maksimalni rok na koji se daje odobrenje; 4) rok za javno prikupljanje ponuda; 5) datum i mesto javnog otvaranja ponuda; 6) uslove za izbor najbolje ponude; 7) druge podatke kojima se dokazuje ispunjenost uslova za dobijanje odobrenja. Odluka o javnom prikupljanju ponuda objavljuje se u sredstvima javnog informisanja.

lan 221
Podnosilac ponude iz lana 220. stav 1. ovog zakona pored dokaza da ispunjava uslove iz lana 216. stav 2. ovog zakona, mora da dostavi i: 1) plan i program delatnosti za period za koje se trai odobrenje;

2) studiju ekonomske opravdanosti za investicije koje namerava da izvri s posebnim osvrtom na uticaj koji investicija ima na atraktivnost luke, odnosno pristanita, poveanje prometa i prihoda luke, odnosno pristanita.

lan 222
Pre izdavanja odobrenja Agencija e utvrditi da podnosilac ponude uredno izvrava sve finansijske obaveze prema Republici Srbiji, da protiv njega nije pokrenut steajni postupak ili postupak likvidacije, kao i da se protiv odgovornih lica ne vodi krivini postupak za dela iz oblasti privrednog kriminala.

lan 223
Odobrenje za obavljanje luke delatnosti iz lana 216. ovog zakona prestaje: 1) istekom vremena na koje je dato; 2) smru, odnosno likvidacijom pravnog lica koje je dobilo odobrenje, ako naslednici, odnosno pravni sledbenici ne zatrae da odobrenje ostane na snazi u roku od 30 dana od smrti ili likvidacije pravnog lica-korisnika odobrenja; 3) oduzimanjem odobrenja od strane Agencije; 4) sporazumnim raskidom. Odluku o prestanku odobrenja donosi Agencija.

lan 224
Agencija moe doneti odluku o oduzimanju odobrenja ako utvrdi da luki operater: 1) se ne pridrava luke tarife koju je utvrdila Agencija; 2) ne potuje odredbe o redu u luci; 3) ne pridrava se utvrenog plana i programa poslovanja; 4) ako korisnik odobrenja obavlja luku delatnost koja nije obuhvaena odobrenjem; 5) ako korisnik odobrenja nije zapoeo sa obavljanjem luke delatnosti u roku odreenom u odobrenju. U sluajevima iz stava 1. ovog lana Agencija e pre oduzimanja odobrenja upozoriti lukog operatera i pozvati ga da se pismeno izjasni o razlozima nepotovanja odredbi odobrenja i pravila lukog poslovanja, nakon ega odreuje rok za otklanjanje nedostatka, a ako luki operater ne postupi u roku koji je odredila Agencija, Agencija e oduzeti odobrenje.

lan 225
Agencija e odluku o oduzimanju odobrenja lukom operateru doneti bez prethodnog pozivanja lukog operatera da postupi u skladu sa lanom 224. stav 2. u sledeim sluajevima: 1) ako luki operater primenjuje diskriminacione mere prema lukim korisnicima; 2) ako je luki operater prestao da obavlja delatnost za koju je dobio odobrenje; 3) ako luki operater ne plaa ili neuredno plaa taksu iz lana 229. stav 1. taka 5) ovog zakona.

lan 226
Agencija je duna da vodi upisnik lukih operatera kojima je izdato odobrenje. Agencija propisuje sadraj i nain voenja upisnika iz stava 1. ovog lana.

Koncesije lan 227

Izuzetno, ako su izgradnja, odravanje i korienje luka ili njihova rekonstrukcija i modernizacija takvog obima i znaaja da su od stratekog znaaja za Republiku Srbiju, obavljanje ovih poslova i delatnosti moe se dodeliti u skladu sa zakonom kojim se ureuje koncesije.

Luke i pristanine takse lan 228

Finansiranje rada Agencije vri se iz sredstava lukih i pristaninih taksi, poklona (donacija), priloga pokrovitelja, budeta Republike Srbije i drugih priloga i prihoda koje ostvari prema zakonu. Vrstu, visinu i nain plaanja lukih i pristaninih taksi odreuje upravni odbor Agencije uz saglasnost Vlade. Agencija je duna da vodi evidenciju prihoda koje ostvaruje po osnovu lukih i pristaninih taksi za svaku luku i pristanite pojedinano.

lan 229
Luke i pristanine takse su: 1) robna taksa za upotrebu obale;

2) learina; 3) taksa za pristajanje; 4) taksa za navigacionu signalizaciju; 5) taksa za korienje luke, odnosno pristanita. Robnu taksu za upotrebu obale plaa primalac ili krcatelj iji se teret ukrcava ili iskrcava u luci, odnosno pristanitu. Learinu plaa plovilo koje koristi luku, odnosno pristanite u bilo koju drugu svrhu razliitu od one iz stava 2. ovog lana. Taksu za pristajanje uz obalu ili pristan plaa plovilo koje koristi luku, odnosno pristanite u svrhu ukrcavanja ili iskrcavanja putnika ili tereta. Taksu za navigacionu signalizaciju plaa plovilo koje uplovljava, odnosno isplovljava iz luke, odnosno pristanita. Taksa za korienje luke, odnosno pristanita je naknada koju plaa luki operater koji koristi luku, odnosno pristanite na osnovu odobrenja.

lan 230
Izuzetno, ukoliko su odreeni delovi infrastrukture za ije se korienje plaa taksa iz lana 229. stav 1. ta. 1), 2) i 3) ovog zakona u svojini lukog operatera iz lana 217. stav 1. ovog zakona, a to se utvruje na osnovu ugovora o privatizaciji ili odgovarajue dokumentacije iz postupka kojim je sproveden proces svojinske transformacije i uvidom u zemljine knjige, odnosno katastar nepokretnosti, isti je duan da plaa Agenciji paualnu naknadu koja se utvruje ugovorom izmeu operatera i Agencije i koja ne moe da bude manja od 50% prihoda koji se ostvare naplatom lukih, odnosno pristaninih taksi iz lana 229. stav 1. ta. 1), 2) i 3) ovog zakona u toj luci, odnosno pristanitu. Odredbe stava 1. ovog lana ne primenjuju se na luke operatere koji su ugovore o privatizaciji, kojima se stie pravo svojine na delovima luke infrastrukture, zakljuili posle 4. juna 2003. godine. Takse iz lana 229. stav 1. ta. 4) i 5) ovog zakona prihod su Agencije. Luki operater iz lana 217. stav 1. ovog zakona ne plaa taksu iz lana 229. stava 1. taka 5) ovog zakona.

lan 231
Strana i domaa plovila, strani i domai luki operateri i korisnici luke, odnosno pristanita izjednaeni su u pogledu obaveze plaanja i visine lukih i pristaninih taksi.

lan 232
Od obaveze plaanja lukih i pristaninih taksi osloboena su domaa javna plovila. Od obaveze plaanja lukih i pristaninih taksi osloboena su i: 1) plovila koja borave u luci, odnosno pristanitu usled vie sile, dok ona traje; 2) plovila koja borave u luci, odnosno pristanitu radi iskrcavanja brodolomaca ili umrlih lica i njihovih pratilaca; 3) plovila koja borave u luci, odnosno pristanitu radi lekarske pomoi lanovima posade ili putnicima; 4) plovila koja borave u luci, odnosno pristanitu radi gaenja poara; 5) plovila ministarstva nadlenog za unutranje poslove koja borave u luci, odnosno pristanitu radi obavljanja slubenih zadataka.

Luke i pristanine naknade lan 233

Luki operateri pruaju luke usluge iz delatnosti za koju imaju odobrenje. Luki operateri pruaju usluge iz svoje delatnosti uz naknadu. Najnii iznos naknada utvruje se lukim tarifama za odreene vrste lukih usluga i odreene vrste tereta. Luke tarife donosi i javno objavljuje Agencija, uz saglasnost ministarstva.

2. Pristanita lan 234

U pristanitu se moe obavljati manji broj lukih delatnosti ili lukih delatnosti u manjem obimu, ukoliko su ispunjeni propisani uslovi.

lan 235
Luki operater obavlja delatnost u pristanitu na osnovu odobrenja Agencije. Rok na koji se daje odobrenje iz stava 1. ovog lana ne moe biti dui od 10 godina. Agencija moe oduzeti odobrenje iz stava 1. ovog lana, primenom l. 224. i 225. ovog zakona, ukoliko se delatnosti u pristanitu ne obavljaju u skladu sa odobrenjem.

lan 236
Pristanite se moe osnovati i kao pristanite za posebne namene. Pristanite za posebne namene je pristanite koje je namenjeno samo za odreenu vrstu robe i nain iskoriavanja (vojno pristanite, industrijsko pristanite, pristanite za opasne robe, putniko pristanite, marina i slino).

lan 237
Odobrenje za obavljanje delatnosti u pristanitu za posebne namene moe se dati najdue na 10 godina. Agencija izdaje odobrenje iz stava 1. ovog lana ukoliko je to u skladu sa usvojenom Strategijom iz lana 8. ovog zakona, u delu koji se odnosi na luke i pristanita. Za osnivanje marina i putnikih pristanita potrebna je i saglasnost nadlenog organa jedinice lokalne samouprave, Direkcije, ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, ministarstva nadlenog za poslove turizma i nadlene luke kapetanije.

lan 238
U pristanita za posebne namene mogu da uplovljavaju samo plovila koja vre aktivnosti u skladu sa posebnom namenom pristanita. Izuzetno, druga plovila mogu da uplovljavaju u pristanita za posebne namene u cilju sklanjanja od nevremena ili zbog neophodne popravke radi nastavljanja plovidbe.

lan 239
Pristanite se moe osnovati i kao pristanite za sopstvene potrebe. Pristanite za sopstvene potrebe je pristanite namenjeno samo za sopstvene potrebe operatera, u okviru obavljanja njegove delatnosti (pristanite za ljunak i pesak, pristanite za graevinski materijal i slino). Rok na koji se izdaje odobrenje za obavljanje luke delatnosti u pristanitu za sopstvene potrebe odreuje Agencija u zavisnosti od konkretnog sluaja.

lan 240
Privremeno pretovarno mesto je mesto na kome e se odlagati i dalje otpremati odreena vrste robe. Privremeno pretovarno mesto osniva se po odobrenju Agencije uz prethodnu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove vodoprivrede, nadlenog organa jedinice lokalne samouprave, Direkcije, odnosno ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje

dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine i luke kapetanije. Na izdavanje i oduzimanje odobrenja za privremena pretovarna mesta kao i na naplatu lukih taksi, Agencija primenjuje postupak koji je ovim zakonom propisan za luke i pristanita. Rok na koji se izdaje odobrenje za privremena pretovarna mesta odreuje Agencija u zavisnosti od konkretnog sluaja, a najdue na rok od godinu dana.

3. Red u luci, odnosno pristanitu lan 241

U luci, odnosno pristanitu je zabranjena svaka delatnost koja ugroava bezbednost ljudi ili plovila, zagauje ivotnu sredinu, kao i svaka druga aktivnost koja je u suprotnosti sa odredbama o redu u luci koje su predviene ovim zakonom ili ih propie Agencija.

lan 242
Luke i pristanita moraju da zadovoljavaju uslove za bezbednu plovidbu u okviru luke akvatorije. Luka akvatorija ne moe da suzi irinu plovnog puta ispod propisanih gabarita. Agencija je duna da obezbedi bezbedan privez plovila. Bezbedan privez plovila Agencija obezbeuje donoenjem: 1) reenja o broju i veliini plovila koja se istovremeno mogu privezati uz odreenu operativnu obalu; 2) reenja o najveem doputenom optereenju svake luke obale na kojoj se vri ukrcavanje, odnosno iskrcavanje robe ili koja se na drugi nain optereuje kao i reenje o najveem dozvoljenom optereenju ureaja za privez; 3) reenja o dozvoljenom optereenju luke obale koje se mora se pribaviti i prilikom gradnje nove obale ili popravke, rekonstrukcije ili proirenja postojee.

lan 243
Strano nuklearno plovilo koje ima nameru da uplovi u unutranje vode, odnosno luku ili pristanite Republike Srbije mora obavezno da zatrai odobrenje za uplovljenje i pravovremeno da dostavi overeni prepis dokumentacije o bezbednosti njegovog nuklearnog postrojenja ministarstvu radi procene mogunosti nastanka nuklearne tete. Ministarstvo e plovilu iz stava 1. ovog lana dati odobrenje za uplovljenje u unutranje vode, odnosno luku ili pristanite uz prethodnu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove energetike koje e utvrditi da od takvog plovila ne preti opasnost prouzrokovanja

nuklearne tete i ako to plovilo, na zahtev ministarstva, pribavi garanciju do visine mogue nuklearne tete. Pre uplovljenja stranog nuklearnog plovila kome je dato odobrenje saglasno stavu 2. ovog lana, ministarstvo nadleno za poslove energetike e obaviti pregled na za to najprikladnijem mestu radi utvrivanja da li podneta dokumentacija od strane takvog plovila u odnosu na bezbednost nuklearnog postrojenja odgovara stvarnom stanju postrojenja. Ministarstvo nadleno za poslove energetike po potrebi moe da obavlja i ponovne preglede za vreme boravka plovila u unutranjim vodama, odnosno luci ili pristanitu Republike Srbije.

lan 244
Agencija, uz saglasnost luke kapetanije, ureuje red u luci, odnosno pristanitu.

Deo esti
I NADZOR
lan 245
Nadzor nad sprovoenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, kojima se ureuje bezbednost plovidbe vri ministarstvo.

lan 246
Inspekcijski nadzor vri ministarstvo preko inspektora bezbednosti plovidbe (u daljem tekstu: inspektor). Lice koje obavlja poslove inspektora mora da ima steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine i to u obrazovno-naunim oblastima graevinarstva, mainstva, saobraaja, pravnih nauka, Vojnu akademiju - smer navigacija, odnosno druge uslove odreene zakonom koji ureuje prava i dunosti dravnih slubenika, drugim propisom i aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu, kao i poloen poseban struni ispit za inspektora. Ministar propisuje program, nain i trokove polaganja posebnog strunog ispita za inspektora. Inspektor mora da ima slubenu legitimaciju. Ministar propisuje izgled slubene legitimacije inspektora.

lan 247

U vrenju nadzora inspektor izdaje nareenja i izrie zabrane pismenim reenjem. Protiv reenja inspektora moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana prijema reenja. Ministar reava u drugom stepenu po albi protiv reenja inspektora. alba iz stava 2. ovog lana ne odlae izvrenje reenja, ako bi takvo odlaganje prouzrokovalo ili moglo prouzrokovati opasnost za bezbednost plovidbe, ugroziti ljudske ivote ili prouzrokovati znaajnu materijalnu tetu.

lan 248
U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor pregleda plovila, brodske isprave i knjige, isprave i knjige drugih plovila, isprave lanova posade broda i drugih plovila, luke, pristanita, privremena pretovarna mesta, marine, kupalita, vodni put, plovidbu, izgradnju objekata na plovnom putu koji utiu na bezbednost plovidbe, objekte bezbednosti plovidbe, zagaivanje ivotne sredine sa plovila, prevoz putnika i stvari, kao i drugu potrebnu dokumentaciju od znaaja za inspekcijski nadzor. U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor ima prava, dunosti i ovlaenja u skladu sa zakonom koji ureuje inspekcijski nadzor i ovim zakonom.

lan 249
Poslovi nadzora nad sprovoenjem odredaba ovog zakona obuhvataju vrenje nadzora nad: 1) brodovima i drugim plovilima u pogledu zatite lica na brodu, odnosno drugim plovilima i zatite ivotne sredine od zagaivanja sa plovila; 2) brodovima i drugim plovilima u pogledu njihove sposobnosti za plovidbu; 3) sprovoenje meunarodnog reima luka u skladu sa meunarodnim obavezama Republike Srbije i stanjem luka otvorenih za meunarodni saobraaj, ispunjavanju uslova za bezbednost plovidbe zimovnika, sidrita i prevodnica na vodnim putevima, kao i luka otvorenih za domai saobraaj, pristanita, privremenih pretovarnih mesta i marina; 4) sprovoenjem sigurnosnih planova koji se odnose na brod i objekte bezbednosti plovidbe i lica odgovorna za sigurnost, a nad sprovoenjem sigurnosnih planova u lukama otvorenim za meunarodni saobraaj u saradnji sa inspektorima ministarstva nadlenog za unutranje poslove; 5) tehnikom odravanju vodnih puteva i objektima bezbednosti plovidbe na njima; 6) vrenjem radio-slube koja slui bezbednosti plovidbe i zatiti ljudskog ivota na vodnim putevima i odravanjem i radom te slube.

Odredba stava 1. taka 3) ovog lana ne odnosi se na vojna pristanita.

lan 250
U vrenju nadzora nad brodom inspektor proverava da li brod ima vaee brodsko svedoanstvo, odnosno za strane brodove odgovarajuu ispravu izdatu po nacionalnim propisima te zemlje. Ako brod ima vaee isprave iz stava 1. ovog lana, nadzor se ograniava na proveravanje: 1) da li je na bokovima broda i drugim plovilima obeleena propisana oznaka teretne linije, odnosno linija slobodnog boka i da li poloaj teretne linije, odnosno slobodnog boka odgovara podacima iz odnosne isprave; 2) da li je brod ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno linijom slobodnog boka i da li je teret pravilno rasporeen prema uslovima navedenim u odnosnoj ispravi. Osim proveravanja isprave iz stava 1. ovog lana, proverava se da li brod koji vri ukrcavanje ili iskrcavanje tereta ima vaeu ispravu kojom se dokazuje ispravnost brodskih ureaja za ukrcavanje ili iskrcavanje tereta, kao i da li je stanje tih ureaja u skladu sa podacima iz te isprave.

lan 251
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da brod nema vaee isprave iz lana 250. stav 1. ovog zakona ili da poloaj teretne linije, odnosno slobodnog boka ne odgovara podacima iz odnosnih isprava ili da brod nije ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno linijom slobodnog boka ili da teret nije pravilno rasporeen ili da je rasporedom tereta smanjeno vidno polje neophodno za bezbedno upravljanje brodom zapovedniku ili licu koje ga zamenjuje, zabranie brodu da isplovi iz luke, odnosno pristanita dok se ti nedostaci ne otklone. Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da brod zbog svojih nedostataka zagauje ivotnu sredinu uljem ili drugim tetnim ili opasnim materijama, zabranie brodu da isplovi iz luke, odnosno pristanita dok se ti nedostaci ne otklone. Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da brod nema vaeu ispravu kojom se dokazuje ispravnost brodskih ureaja za ukrcavanje i iskrcavanje tereta, ili ako se utvrdi da stanje tih ureaja nije u skladu sa podacima iz te isprave, zabranie ukrcavanje i iskrcavanje tereta ureajima broda. Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da brod nema propisana sredstva za spasavanje, protivpoarnu opremu, sredstva za ispumpavanje vode, signalnu opremu i sidrene ureaje, odnosno u sluaju nedostatka ili nepravilnog programiranja ATIS koda ili nepravilno unetih podataka o plovilu na AIS (RIS) transponder, zabranie brodu plovidbu dok se ti nedostaci ne otklone.

Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da na brodu nije ukrcan locman na vodnom putu, luci i pristanitu na kojima je pilotaa obavezna, zabranie brodu plovidbu dok se taj nedostatak ne otkloni. Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da na brodu nema odgovarajueg sigurnosnog plana, odnosno lana posade odgovornog za sigurnost broda zabranie brodu komunikaciju sa obalom.

lan 252
Ako se iz opravdanih razloga posumnja da stanje broda bitno ne odgovara podacima navedenim u ispravama iz lana 250. stav 1. ovog zakona ili prodora vode u brodsko korito ili neispravnosti upravljakog ili sidrenog ureaja ili da je brod ukrcao vei broj putnika od dozvoljenog ili da nema minimalni broj struno osposobljenih lanova posade ili da lanovi posade nemaju propisana ovlaenja, i da oigledno brod u takvom stanju, odnosno sa tolikim brojem putnika ili takvim stanjem posade ne bi bio sposoban da nastavi plovidbu bez opasnosti za ljudske ivote na brodu, inspektor e zabraniti brodu da isplovi iz luke, odnosno pristanita dok se ne otklone utvreni nedostaci.

lan 253
U vrenju nadzora nad sposobnou brodova za plovidbu, inspektor proverava i: 1) da li brod ima vaee propisane brodske isprave i knjige; 2) da li su na brodu od dana izdavanja, odnosno potvrivanja brodskih isprava izdatih na osnovu tehnikog nadzora broda nastale takve bitne promene zbog kojih je oigledno da brod u takvom stanju nije sposoban da plovi bez opasnosti za lica, teret na njemu i ivotnu sredinu; 3) da li brod ispunjava uslove odreene u lanu 83. ta. 2) i 3) ovog zakona; 4) uvebanost posade u rukovanju amcima i ostalim sredstvima za spasavanje i ureajima za otkrivanje, spreavanje i gaenje poara. Nadzor iz stava 1. ovog lana obuhvata i proveravanje da li brod ima vaei registar teretnog ureaja, kao i da li stanje ureaja za ukrcavanje i iskrcavanje tereta odgovara podacima iz registra teretnog ureaja.

lan 254
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi nedostatke broda u pogledu njegove sposobnosti za plovidbu, naredie zapovedniku broda da u odreenom roku otkloni utvrene nedostatke. Ako se utvreni nedostaci ne otklone u odreenom roku ili ako su utvreni nedostaci takve prirode da ugroavaju bezbednost broda, lica i tereta na njemu, kao i ivotne sredine, inspektor e zabraniti brodu dalju plovidbu dok se navedeni nedostaci ne otklone i oduzee mu se brodsko svedoanstvo.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, inspektor moe odobriti plovidbu brodu do prve luke ili mesta gde e biti pregledan ili popravljen, ako je to opravdano zbog zavretka transportnih operacija. Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da brod nema vaei registar teretnog ureaja ili ako stanje tih ureaja nije u skladu sa registrom teretnog ureaja, zabranie brodu da vri ukrcavanje, iskrcavanje ili prekrcavanje tereta sopstvenim ureajima za obavljanje tih radnji.

lan 255
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da se u lukama otvorenim za meunarodni saobraaj ne sprovodi reim koji je u saglasnosti sa preuzetim meunarodnim obavezama Republike Srbije ili da je stanje luka otvorenih za domai saobraaj, pristanita, privremenih pretovarnih mesta i marina, sidrita, zimovnika i prevodnica takvo da predstavlja opasnost za bezbednost plovidbe, da luka nema odgovarajui sigurnosni plan odnosno lice odgovorno za sigurnost u luci naredie otklanjanje utvrenih nedostataka, u odreenom roku. Ako mere i radovi iz stava 1. ovog lana ne budu izvreni u odreenom roku, inspektor e preduzeti sledee mere: 1) zabraniti pristajanje brodova odreene veliine uz deo operativne ili druge obale za koju je utvren nedostatak dok ne bude omogueno bezbedno pristajanje takvih brodova; 2) zabraniti upotrebu operativne ili druge obale ili njenog dela, kao i sidrita koji neposredno ugroava bezbednost brodova, lica i stvari prilikom ukrcavanja, iskrcavanja ili prekrcavanja; 3) zabraniti saobraaj u luci, pristanitu, sidritu i privremenom pretovarnom mestu dok je bezbednost brodova neposredno ugroena zbog neodravanja lukih, odnosno pristaninih objekata u ispravnom stanju ili potrebnih dubina.

lan 256
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da je stanje plovnog puta ili objekata bezbednosti plovidbe na vodnom putu takvo da ugroava bezbednost plovidbe, inspektor e narediti: 1) Direkciji, odnosno ovlaenom pravnom licu za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaenom pravnom licu za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, da privremeno obelei smetnju na plovnom putu, odnosno da je ukloni i da postavi ili aktivira signalne oznake i svetla ako su uklonjena ili neispravna; 2) vlasniku prepreke na vodnom putu (most, dalekovod, i dr.) da propisno obelei istu; 3) privremenu zabranu plovidbe ako na plovnom putu nisu ispunjeni uslovi za bezbednu plovidbu.

Ako u vrenju nadzora iz stava 1. ovog lana inspektor utvrdi i druge nedostatke na plovnom putu koji mogu ugroziti bezbednost plovidbe, nalaze o tome sa predlozima mera dostavie ministarstvu i Direkciji, ovlaenom pravnom licu za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaenom pravnom licu za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, radi preduzimanja odgovarajuih mera. Ako u vrenju nadzora iz stava 1. ovog lana inspektor utvrdi da Direkcija nema sigurnosne planove kao i lice odgovorno za sigurnost iz lana 199. stav 3. ovog zakona, naredie Direkciji da u odreenom roku otkloni utvreni nedostatak.

lan 257
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da odravanje radio-stanica i vrenje radioslube na plovilu nije u skladu sa propisima, naredie da se utvreni nedostaci otklone u odreenom roku, odnosno da se preduzmu odgovarajue mere. Ako u vrenju nadzora inspektor iz stava 1. ovog lana utvrdi takve nedostatke koji mogu da ugroze bezbednost plovidbe, izvetaj o utvrenim nedostacima sa predlozima za njihovo otklanjanje dostavie ministarstvu.

lan 258
Ako inspektor utvrdi da plovilo boravi u raspremi bez odobrenja luke kapetanije, naredie vlasniku da u odreenom roku pribavi odobrenje.

lan 259
Ako inspektor utvrdi da su izgradnja objekata, izgradnja i odravanje vodoprivrednih objekata, kao i ostali radovi (eksploatacija ljunka, peska i drugo) takvi da ugroavaju bezbednost plovidbe, naredie izvoau radova da privremeno obustavi dalje radove, a po potrebi ukloni materijal koji ugroava bezbednost plovidbe. Objekti koji ugroavaju bezbednost plovidbe mogu biti i objekti za iju izgradnju luka kapetanija nije izdala nautiku saglasnost. Ugroavanje bezbednosti plovidbe prvenstveno se odnosi na izvoenje radova kojima se menja dubina plovnog puta, konfiguracija obale, oteava ili onemoguava pristajanje i sidrenje plovila i slino, koji se izvode u suprotnosti ili bez nautike saglasnosti luke kapetanije.

lan 260
Ako inspektor utvrdi da zapovednik plovila nema odgovarajue zvanje ili nema vaee isprave o ukrcavanju, zabranie plovidbu plovila. Ako inspektor utvrdi da lan posade plovila nema odgovarajue zvanje ili nema propisane isprave o ukrcavanju, naredie zapovedniku plovila da iskrca tog lana posade.

lan 261
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da amac i plovee telo, odnosno plutajui objekat, nemaju vaeu plovidbenu, odnosno plutajuu dozvolu, ako je natovaren preko linije dozvoljenog gaza, ako je na njemu ukrcano, odnosno na njemu boravi vei broj lica od dozvoljenog ili ako njima upravlja lice koje nije struno osposobljeno, zabranie plovidbu, odnosno plutanje.

lan 262
Ako iz opravdanih razloga inspektor posumnja da moe doi do zagaivanja unutranjih voda sa plovila zabranie plovilu dalju plovidbu dok se ne otklone uoeni nedostaci koji predstavljaju pretnju za zagaivanje.

lan 263
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da brod koji prevozi opasan teret nema ispravu o sposobnosti broda za prevoz opasnog tereta, da nema ukrcane lanove posade koji su struno osposobljeni za prevoz opasnog tereta, kao i ako nije propisno obeleen za prevoz opasnog tereta, zabranie dalju plovidbu broda.

Deo sedmi
I MERODAVNO PRAVO
lan 264
Na odnose vezane za primenu ovog zakona primenjuje se domae pravo. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dunosti i prava zapovednika u upravljanju plovilom i u zasnivanju prava i obaveza za vlasnika plovila ili brodara ocenjuju se po pravu drave iju dravnu pripadnost ima plovilo.

Deo osmi
I KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi lan 265
Novanom kaznom od 100.000,00 do 3.000.000,00 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice: 1) ako ne organizuju i ne obezbede obavljanje poslova radi obezbeivanja bezbednosti plovidbe (lan 49. taka 1));

2) ako prekine ili oteti vazduni ili podvodni telekomunikacioni kabl, ili kabl visokog napona, podvodni cevovod za dovod struje, nafte, gasa ili vode postavljene na plovnom putu i time omete telekomunikacione veze, snabdevanje struje, nafte, gasa ili vode (lan 54. stav 4); 3) ako po nalogu luke kapetanije, oteeno, nasukano ili potopljeno plovilo, ili predmet izgubljen sa plovila koji ometa ili ugroava bezbednost plovidbe, ne ukloni sa plovnog puta (lan 55. stav 2); 4) ako iz plovila ispusti, izlije ili izbaci u unutranje vode tetne predmete ili materije koji mogu prouzrokovati zagaivanje ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu (lan 63. stav 1). Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 30.000,00 do 200.000,00 dinara.

lan 266
Novanom kaznom od 50.000,00 do 2.000.000,00 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice: 1) ako ne evidentira podatke koji su od znaaja za bezbednost plovidbe (lan 49. taka 3); 2) ako ne podnese na odobrenje tehniku dokumentaciju (lan 84. stav 2); 3) ako ne odrava luku, odnosno pristanite i privremeno pretovarno mesto u stanju koje obezbeuje bezbedan prihvat plovila i obavljanja lukih delatnosti u skladu sa njihovom namenom (lan 204). Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni prestup i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 20.000,00 do 150.000,00 dinara.

2. Prekraji lan 267

Novanom kaznom od 150.000,00 do 2.000.000,00 dinara kaznie se za prekraj, privredno drutvo ili drugo pravno lice: 1) ako ne ureuje i ne odrava plovnost i ne postavi objekte bezbednosti plovidbe na nain da se obezbedi bezbedna plovidba u skladu sa utvrenom kategorijom vodnog puta (lan 12. stav 2); 2) ako plovilo na sidritu nema neprekidni i neposredni nadzor (lan 25); 3) ako odrava sportska takmienja, odnosno priredbe bez odobrenja luke kapetanije (lan 33. stav 1);

4) ne ukloni sa vodnog puta oznake, ureaje i predmete (lan 35. stav 1); 5) ako po nalogu luke kapetanije ne postavi i ne odrava svetla i znakove (lan 39. stav 1); 6) ako brod i tehniki plovni objekt u raspremi boravi na unutranjim vodnim putevima bez odobrenja (lan 56. stav 1); 7) ako ispusti, izlije ili izbaci u unutranje vode tetne predmete ili materije, delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zagaenje vode ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje smee na plovilu (lan 63. st. 1, 2, 3, 4, 5), odnosno ako koristi sisteme protiv obrastanja plovila (lan 63. stav 6); 8) ako se po nalogu ministra nadlenog za unutranje poslove ne ukljui u traganje i spasavanje ugroenih lica i stvari na vodnim putevima (lan 73. stav 2); 9) ako vadi potonulu stvar bez odobrenja nadlene luke kapetanije (lan 76. stav 2); 10) ako o poetku, prekidu, nastavljanju ili naputanju radova na vaenju ne obavesti luku kapetaniju (lan 76. stav 6); 11) ako ne izvadi potonulu stvar u roku koji odredi luka kapetanija (lan 78. stav 1); 12) ako brod nije ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno slobodnim bokom i pravilnim nainom rasporeda tereta (lan 83. taka 4)); 13) ako posle izvrenog nadzora nad gradnjom, odnosno prepravke broda i drugih plovila vre promene (l. 94. i 97); 14) ako ne podnese zahtev za badarenje domaeg broda (lan 99. stav 8); 15) ako ne podnese zahtev za ponovno badarenje broda unutranje plovidbe, odnosno pomorskog broda kad se menja upisnik (lan 100. stav 1. taka 3)); 16) ako ne podnese zahtev za ponovno badarenje domaeg broda pre zavretka radova na prepravci (lan 100. stav 3); 17) ako na zahtev luke kapetanije ne uini dostupnim brodske isprave i knjige (lan 103. stav 4); 18) ako brod plovi van odreene zone plovidbe ili protivno odreenoj nameni ili ako brodom preuzme putovanje za koje brod nije oglaen sposobnim suprotno podacima iz brodskog svedoanstva (lan 105. stav 3); 19) ako stavi u plovidbu ili dri u plovidbi brod i drugo plovilo bez bilo koje od brodskih isprava i knjiga, propisanih ovim zakonom (lan 103. stav 1. i l. 105. do 119.), kao i isprava i knjiga za druga plovila (lan 128);

20) ako u brod ili drugo plovilo ukrca vei broj putnika, odnosno lica nego to je to odreeno ispravom o badarenju, odnosno brodskim svedoanstvom ili plovidbenom i plutajuom dozvolom (l. 95. i 129); 21) ako plovilo ne koristi usluge, odnosno nije opremljeno opremom i ureajima iz lana 183. ovog zakona; 22) ako ne postupaju u skladu sa nalozima luke kapetanije (lan 170. stav 2); 23) ako u luci obavlja delatnost koja ugroava bezbednost ljudi, plovila, zagauje ivotnu sredinu ili obavlja druge aktivnosti koje su u suprotnosti sa odredbama reda u luci (lan 241); 24) ako stavi u plovidbu plovilo i pored izreene mere zabrane, ne preduzme ili ne preduzme mere u odreenom roku koje je naloio inspektor (lan 247. stav 1). Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 20.000,00 do 150.000,00 dinara.

lan 268
Novanom kaznom od 100.000,00 do 2.000.000,00 dinara kaznie se za prekraj ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine: 1) ako ne ureuje i ne odrava plovnost i ne postavi objekte bezbednosti plovidbe na nain da se obezbedi bezbedna plovidba u skladu sa utvrenom kategorijom vodnog puta (lan 12. stav 2); 2) ako ne vodi evidenciju objekata bezbednosti plovidbe (lan 19. stav 3); 3) ako bez opravdanog razloga ne ukloni plovilo ili predmet sa plovnog puta po nalogu luke kapetanije (lan 55. stav 3). Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj i odgovorno lice u ovlaenom pravnom licu za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaenom pravnom licu za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, novanom kaznom od 5.000,00 do 150.000,00 dinara.

lan 269
Novanom kaznom od 100.000,00 do 2.000.000,00 kaznie se za prekraj pravno lice luki operater ako: 1) obavlja luku delatnost izvan lukog podruja (lan 215. stav 2); 2) ako obavlja luku delatnost bez odobrenja Agencije (lan 216. stav 1);

3) ako nastavi sa obavljanjem luke delatnosti nakon oduzimanja odobrenja (l. 224. i 225). Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 5.000,00 do 150.000,00 dinara.

lan 270
Novanom kaznom od 30.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se za prekraj zapovednik stranog trgovakog broda, odnosno plovila ili lice koje ga zamenjuje: 1) ako plovilo na sidritu nema neprekidni i neposredni nadzor (lan 25); 2) ako strano plovilo plovi dravnim vodnim putevima bez odobrenja (l. 41. stav 3. i 42. stav 1); 3) ako brod izvri prevoz stvari ili putnika protivno odredbi lana 43. stav 1. ovog zakona; 4) ako brod izvri kabotano tegljenje ili potiskivanje protivno odredbi lana 43. stav 2. ovog zakona; 5) ako kad uplovljava u vodne puteve Republike Srbije ne obavesti luku kapetaniju o koliini, nainu skladitenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i o luci, odnosno pristanitu iskrcaja (lan 51. stav 2); 6) ako ne ukrca locmana na vodnim putevima, lukama i pristanitima na kojima je propisana obavezna pilotaa (lan 60. stav 1); 7) ako ispusti, izlije ili izbaci u unutranje vode tetne predmete ili materije, delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zagaivanje unutranjih voda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje smee na plovilu (lan 63. st. 1, 2, 3. i 4); 8) ako tetne predmete i materije, odnosno smee sa plovila ne preda prijemnim stanicama (lan 68. st. 1. i 2); 9) ako bez dozvole vri spasavanje plovila i stvari sa tih plovila (lan 72. stav 2); 10) ako ne postupaju u skladu sa nalozima koje donosi luka kapetanija (lan 170. stav 2); 11) ako ne zadri plovilo na mestu plovidbene nezgode do okonanja uviaja, ako ne ukloni plovilo koje svojim poloajem ugroava bezbednost i ne obavesti nadlenu luku kapetaniju o plovidbenoj nezgodi (lan 172); 12) ako uplovi sa stranim nuklearnim brodom u unutranje vode, odnosno domau luku bez odobrenja ministarstva (lan 243).

lan 271

Novanom kaznom od 20.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se za prekraj zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje: 1) ako plovilo na sidritu nema neprekidni i neposredni nadzor (lan 25); 2) ako na brodu koji mora da ima brodsku radio-stanicu ne organizuje slubu bdenja (lan 28. stav 3); 3) ako kad uplovljava u vodne puteve Republike Srbije ne obavesti luku kapetaniju o koliini, nainu skladitenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i o luci, odnosno pristanitu iskrcaja (lan 51. stav 2); 4) ako postavi predmete koji se nalaze na plovilu tako da izlaze iz granica gabarita plovila, ili vri transport vangabaritnih predmeta bez odobrenja (lan 52); 5) ako ne obavesti luku kapetaniju o podacima i mestu gde je izgubljen predmet sa plovila koji moe da predstavlja smetnju ili opasnost za plovidbu, odnosno o nepoznatoj prepreci na plovnom putu (lan 53); 6) ako ne obavesti luku kapetaniju da je znak za regulisanje plovidbe uniten, oteen, neispravan ili pomeren, ili da je plovilo otetilo graevinu na vodnom putu, kao i ako pri vezivanju ili manevrisanju plovila koristi znakove ili oznake na vodnom putu (lan 54. st. 1, 2. i 3); 7) ako ne ukrca locmana na vodnim putevima, lukama i pristanitima na kojima je propisana obavezna pilotaa (lan 60. stav 1); 8) ako ispusti, izlije ili izbaci u unutranje vode tetne predmete ili materije, delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zagaivanje unutranjih voda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje smee na plovilu (lan 63. st. 1, 2, 3, 4); 9) ako tetne predmete i materije ne preda prijemnim stanicama (lan 68); 10) ako upravlja brodom koji nema odgovarajui broj lanova posade sa propisanim zvanjima (lan 131. stav 1); 11) ako upravlja brodom ili se u vreme obavljanja dunosti na brodu nalazi u stanju opijenosti, ili mu je radna sposobnost umanjena usled premora, ili ne postupi po naredbi inspektora bezbednosti plovidbe (lan 140. st. 1, 2, 4, 5, 6. i 8); 12) ako lino ne rukovodi brodom kad to zahteva bezbednost broda, ili broda u tegljenju ili potiskivanju, kao i za vreme slabe vidljivosti ili magle i u svim drugim sluajevima kad to zahteva bezbednost broda, broda u tegljenju i potiskivanju (lan 145); 13) ako za vreme putovanja broda prema lanu posade, putniku ili drugom licu na brodu ili brodu u tegljenju ili potiskivanju, koje je izvrilo krivino delo, ne preduzme mere potrebne da se sprei ili ublai nastupanje tetnih posledica toga dela i izvrilac pozove na odgovornost (lan 153. st. 1, 2. i 4);

14) ako ne krene u pomo i ne preduzme spasavanje lica na unutranjim vodama koje se nalazi u ivotnoj opasnosti, ako ne postoje razlozi iz lana 157. ovog zakona koji ga oslobaaju obaveze spasavanja (lan 156); 15) ako ne preduzme spasavanje broda sa kojim se sudario brod kojim on zapoveda ili koje ne ukloni takav brod sa plovnog puta, ako postoji opasnost da e potonuti (lan 158. stav 1); 16) ako ne preduzme na unutranjim vodama spasavanje broda koji trai pomo, ako se brod kojim zapoveda nalazi u blizini (lan 158. stav 2); 17) ako ne preduzme spasavanje broda koji je u opasnosti i stvari sa tog broda koje su svojina domaeg pravnog lica ili dravljanina Republike Srbije, ako ne postoje razlozi iz lana 159. stav 2. ovog zakona koji ga oslobaaju od te obaveze (lan 159. stav 1); 18) ako ne postupaju u skladu sa nalozima koje donosi luka kapetanija (lan 170. stav 2).

lan 272
Novanom kaznom od 15.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se za prekraj zapovednik broda, odnosno zapovednik stranog broda ili lice koje ga zamenjuje ako brod koji dolazi iz inostranstva komunicira sa drugim brodovima, organima, organizacijama i drugim pravnim, odnosno fizikim licima na kopnu pre nego to od luke kapetanije, dobije odobrenje za slobodnu komunikaciju sa obalom (lan 46. stav 1). Novanom kaznom od 10.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se za prekraj zapovednik stranog plovila ili lice koje ga zamenjuje ako plovilo ne vije zastavu svoje dravne pripadnosti i zastavu Republike Srbije kad se nalazi na unutranjim vodama Republike Srbije (lan 47).

lan 273
Novanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara kaznie se za prekraj lan posade broda i drugog plovila koji povredom svoje dunosti, propisane ovim zakonom, ne postupi po pravilima plovidbe i time dovede u opasnost bezbednost plovidbe ili oteti brod, odnosno drugo plovilo ili teret na njemu, ili ugrozi bezbednost putnika i lica na brodu, odnosno drugom plovilu ili ostalih lanova posade ili ivotnu sredinu od zagaivanja opasnim i tetnim materijama sa broda, odnosno drugog plovila (lan 135).

lan 274
Novanom kaznom od 15.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se za prekraj zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje: 1) ako ne podnese nadlenoj lukoj kapetaniji prijavu dolaska i odlaska, izvod iz popisa posade i putnika, zdravstvenu izjavu i izvod iz dnevnika brodskog otpada (lan 46. stav 2);

2) ako na brod i drugo plovilo ukrca vei broj putnika, odnosno lica od odreenog broja protivno odredbama ovog zakona (l. 95. i 129); 3) ako ukrca i rasporedi teret na brodu protivno odredbi lana 96. ovog zakona; 4) ako na brodu nema propisane brodske isprave i knjige i iste ne vodi uredno (lan 103. stav 1); 5) ako na zahtev luke kapetanije, ne pokae brodske isprave i knjige (lan 103. stav 2); 6) ako brod plovi van odreene zone plovidbe ili protivno odreenoj nameni, ili ako brodom preduzme putovanje za koje brod nije oglaen sposobnim, suprotno podacima iz brodskog svedoanstva (lan 105. stav 3); 7) ako protivno odredbama lana 117. ovog zakona brodom koji nije putniki prevozi putnike; 8) ako na brodu ne odrava u ispravnom stanju maine, ureaje i opremu ili ako se ne stara o sigurnosti brodskih ureaja za ukrcavanje i iskrcavanje putnika, opasnog i ostalog tereta, i o pravilnom ukrcavanju, smetaju i iskrcavanju putnika (lan 144. stav 1); 9) ako u propisanim rokovima ne vri vebe sa amcima i ostalim sredstvima za spasavanje i ureajima za otkrivanje, spreavanje i gaenje poara (lan 144. stav 2); 10) ako stavi u plovidbu plovilo i pored izreene mere zabrane, ne preduzme ili ne preduzme mere u odreenom roku koje je naloio inspektor bezbednosti plovidbe (lan 247. stav 1).

lan 275
Novanom kaznom od 10.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se za prekraj zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje: 1) ako primi za lana posade broda lice koje nema brodarsku knjiicu ili dozvolu za ukrcavanje (lan 136. stav 1); 2) ako se ne podvrgne lekarskom pregledu i drugim metodama (lan 140. stav 2); 3) ako u sluaju kad su ostale bez uspeha sve mere preduzete za spasavanje broda u opasnosti i ako je propast broda neizbena, ne preduzme sve potrebne mere za spasavanje brodskog dnevnika, a ako okolnosti sluaja to dozvoljavaju i mere za spasavanje drugih brodskih knjiga, brodskih isprava, karata odnosnog putovanja i gotovog novca brodske blagajne (lan 147. stav 2); 4) ako o dogaaju koji se za vreme putovanja desi na brodu, a koji ugroava bezbednost broda, broda u tegljenju ili potiskivanju ili bezbednost plovidbe, ili o vanrednom dogaaju koji se desio na brodu, brodu u tegljenju ili potiskivanju, putnicima, drugim licima ili stvarima na brodu ili brodu u tegljenju ili potiskivanju ne podnese izvetaj zajedno sa

izvodom iz brodskog dnevnika nadlenom organu u zemlji ili inostranstvu i ako odmah radio vezom ne obavesti ostale uesnike u plovidbi i najbliu luku kapetaniju (lan 148); 5) ako o injenici roenja i smrti, i o primanju izjave poslednje volje, ne saini zapisnik na propisani nain i ne dostavi ga nadlenom organu u prvoj domaoj luci odnosno pristanitu, a u inostranstvu - najbliem diplomatskom, odnosno konzularnom predstavnitvu Republike Srbije (lan 149); 6) ako u brodski dnevnik ne unese u odreenom roku i na odreeni nain opis dogaaja, radnji i preduzetih mera koje je duan da unese u brodski dnevnik (153. stav 5); 7) ako o krivinom delu uinjenom na brodu ili brodu u tegljenju ili potiskivanju, dok se brod nalazi u inostranstvu, ne podnese izvetaj diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu Republike Srbije u zemlji u iju prvu luku, odnosno pristanite po izvrenom krivinom delu, brod uplovi, ili ako sa izvriocima krivinog dela ne postupi po uputstvima diplomatskog ili konzularnog predstavnitva Republike Srbije (lan 153. st. 3. i 4); 8) ako samovoljno naputanje broda od strane lana posade - dravljanina Republike Srbije u inostranstvu ne prijavi organu iz lana 154. ovog zakona; 9) ako brodu s kojim se sudario brod kojim zapoveda, iako je to mogao, ne saopti ime poslednje luke, odnosno pristanita iz koga je isplovio i ime luke, odnosno pristanita u koje plovi (lan 160); 10) ako ne unese u brodski dnevnik razloge zbog kojih nije krenuo u pomo licima u opasnosti i preduzeo njihovo spasavanje, ili razloge zbog kojih nije preduzeo spasavanje broda i stvari sa broda (lan 161).

lan 276
Novanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara kaznie se za prekraj lan posade plovila: 1) ako ispusti, izlije ili izbaci u unutranje vode tetne predmete ili materije, delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zagaivanje unutranjih voda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje smee na plovilu (lan 63. st. 1, 2, 3, 4); 2) ako amac, plovee telo i plutajui objekat nema isprave i knjige iz lana 128. ovog zakona; 3) ako ne vri poslove na plovilu u skladu sa dunostima propisanim u lanu 135. ovog zakona; 4) ako postupa suprotno odredbama lana 138. ovog zakona;

5) ako za vreme obavljanja dunosti na plovilu bude u stanju opijenosti i ako se ne podvrgne lekarskom pregledu, odnosno drugim metodama, odnosno analizama krvi i/ili urina (lan 140. stav 8); 6) ako postupi suprotno odredbama lana 159. ovog zakona; 7) ako ne postupa u skladu sa nalozima koje donosi luka kapetanija (lan 170. stav 2).

lan 277
Novanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice: 1) koji je naruilac broda - ako izvri radnju iz lana 266. stav 1. taka 2) ovog zakona; 2) koji izvri radnju iz lana 267. stav 1. taka 12) ovog zakona. Novanom kaznom od 5.000,00 do 80.000,00 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice: 1) ako izvri radnju iz lana 55. ovog zakona; 2) ako upravlja amcem, ploveim telom odnosno plutajuim objektom bez odgovarajue strune osposobljenosti (lan 165. stav 1); 3) ako ne obavesti nadlenu luku kapetaniju o plovidbenoj nezgodi (lan 173); 4) koji je vlasnik broda ako izvri radnju iz lana 267. stav 1. ta. 4), 9), 10), 11) i 14) ovog zakona.

lan 278
Pored kazne za prekraje iz lana 271. ta. 2), 8), 10), 12) i 13) ovog zakona zapovedniku i drugom lanu posade broda i drugog plovila, za prekraj, moe se, kao zatitna mera, zabraniti vrenje svih ili pojedinih ovlaenja za vrenje poslova odreenog zvanja na bilo kom brodu, odnosno drugom plovilu u trajanju od dve godine. Zatitne mere iz stava 1. ovog lana izrie Prekrajni sud.

II ORGAN ZA VOENJE PREKRAJNOG POSTUPKA

lan 279
Prekrajni postupak u prvom stepenu, po prekrajima iz ovog zakona, vodi i odluku o prekraju donosi Komisija za prekraje u plovidbi (u daljem tekstu: Komisija) u ministarstvu.

Komisija je sastavljena od tri lana, od kojih je jedan lan predsednik. Predsednik i lanovi Komisije imaju zamenike. Predsednika i lanove Komisije i njihove zamenike imenuje ministar. Predsednik, odnosno njegov zamenik mora biti diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom. Komisija moe ovlastiti pojedinog svog lana da preduzme pojedine radnje u prekrajnom postupku. Komisija je duna da vodi evidenciju o prekrajima i izreenim merama u prekrajnom postupku. Prekrajni postupak u drugom stepenu vodi Prekrajni sud. Sredstva od novanih kazni iz l. 267. do 277. ovog zakona u visini od 50 % koriste se za tehniko opremanje inspekcije bezbednosti plovidbe, prema programu koji donosi ministar.

Deo deveti
I PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 280
Na postupke koji nisu pravnosnano okonani do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjivae se odredbe ovog zakona.

lan 281
Uprava e u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona preuzeti od Savezne javne ustanove Jugoslovenski registar brodova unutranje plovidbe zaposlena i postavljena lica, prava i obaveze, predmete, arhivu i drugi registraturski materijal, poslovni prostor kao i opremu, sredstva za rad, novana i druga sredstva sa bilansom stanja na dan preuzimanja. Savezna javna ustanova Jugoslovenski registar brodova unutranje plovidbe od dana stupanja na snagu ovog zakona do dana preuzimanja ne moe zapoljavati nova lica, otuivati opremu, sredstva za rad i druga sredstva. Ministarstvo nadleno za poslove koji se odnose na tehnike propise e na predlog ministarstva izvriti prijavljivanje Uprave Evropskoj komisiji danom prijema Republike Srbije u punopravno lanstvo Evropske unije.

lan 282

Direkcija za unutranje plovne puteve "Plovput" obrazovana lanom 41. Zakona o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", br. 65/08 i 36/09 - dr. zakon) nastavlja sa radom kao Direkcija za vodne puteve, u skladu sa ovim zakonom. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai lan 41. Zakona o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", br. 65/08 i 36/09 - dr. zakon).

lan 283
Vlada e osnovati Agenciju za upravljanje lukama u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do dana obrazovanja Agencije iz stava 1. ovog lana poslove iz l. 207. i 208. ovog zakona obavljae ministarstvo.

lan 284
Lica koja su rasporeena na poslove inspektora do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju da obavljaju poslove inspektora i imaju obavezu da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu propisa iz lana 246. stav 3. ovog zakona, poloe poseban struni ispit iz lana 246. stav 3. ovog zakona.

lan 285
U roku od est meseci od dana stupanja na snagu propisa iz lana 180. stav 3. ovog zakona uspostavie se RIS centar. U roku od dve godine od dana stupanja na snagu propisa iz lana 197. ovog zakona uspostavie se VTS centar.

lan 286
U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obrazovae se Komisija za prekraje u plovidbi iz lana 279. ovog zakona.

lan 287
Vlada e u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonske akte iz lana 11. st. 2. i 4, lana 13. stav 5, lana 22. st. 1. i 3, lana 31. stav 4, lana 40. stav 3, lana 41. stav 2, lana 42. stav 2, lana 56. stav. 3. i lana 210. st. 3. i 4. ovog zakona. Vlada e u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonske akte iz lana 8. stav 3, lana 183. stav 3. i lana 201. ovog zakona. Ministar e u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonske akte iz lana 11. stav 5, lana 13. stav 8, lana 22. st. 2. i 4, lana 24. stav 6, lana 29. stav 3, lana 58. stav 3, lana 60. stav 1, lana 63. stav 7, lana 74. stav 2, lana 90. stav 2, lana 91. stav 3, lana 92. stav 2, lana 93. stav 3, lana 122, lana

125. st. 7. i 8, lana 126. stav 3, lana 128. stav 3, lana 131. stav 2, lana 132. st. 4. i 5, lana 134. stav 2, lana 136. stav 6, lana 165. stav 2, lana 171. stav 3, lana 175, lana 176. stav 2, lana 197. i lana 246. st. 3. i 5. ovog zakona. Agencija e u roku od tri meseca od dana njenog osnivanja doneti podzakonski akt iz lana 226. stav 2. ovog zakona. Direkcija e u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonske akte iz lana 18. stav 4. i lana 180. stav 3. ovog zakona.

lan 288
Propisi doneti na osnovu Zakona o unutranjoj plovidbi ("Slubeni glasnik SRS", broj 54/90 i "Slubeni glasnik RS", br. 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon i 101/05 - dr. zakon) i Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi ("Slubeni list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/00 i "Slubeni glasnik RS", br. 85/05 - dr. zakon i 101/05 - dr. zakon), primenjuju se do donoenja podzakonskih propisa u skladu sa ovim zakonom. Pravilnik o nainu polaganja strunog ispita za sticanje zvanja lanova posade trgovake mornarice ("Slubeni glasnik SRS", broj 29/83), Pravilnik o posebnim zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati lica ovlaena za vrenje poslova na plovnim objektima trgovake mornarice ("Slubeni glasnik SRS", br. 23/83 i 27/83), Pravilnik o pomorskim i brodarskim knjiicama i dozvolama za ukrcavanje ("Slubeni list SFRJ", broj 13/81), Pravilnik o sadrini, obrascima i nainu voenja brodskih isprava i knjiga brodova trgovake mornarice Savezne Federativne Republike Jugoslavije ("Slubeni list SFRJ", br. 16/80 i 25/88 i "Slubeni list SRJ", broj 6/93), Pravilnik o zvanjima, uslovima za sticanje zvanja i ovlaenjima lanova posade brodova unutranje plovidbe trgovake mornarice Savezne Republike Jugoslavije ("Slubeni list SFRJ", br. 32/82, 30/83, 30/87 i "Slubeni list SRJ", broj 25/96) i Pravilnik o plovidbi na unutranjim plovnim putevima ("Slubeni list SFRJ", broj 79/91) primenjuju se do donoenja odgovarajuih podzakonskih akata u skladu sa ovim zakonom. Propisi iz st. 1. i 2. ovog lana primenjuju se ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

lan 289
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae: 1) Zakon o unutranjoj plovidbi ("Slubeni glasnik SRS", broj 54/90 i "Slubeni glasnik RS", br. 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon i 101/05 - dr. zakon), osim odredaba o prevozu u unutranjoj plovidbi i kaznenih odredaba koje se odnose na prevoz u unutranjoj plovidbi i to: l. 2. i 4. ta. 7), 8), 9), 10) i 11), l. 44. do 53, lana 64. ta. 10), 11), 12) i 13), lana 66. ta. 10), 11) i 12), lana 67. i lana 69. 2) Odredbe l. od 1. do 202. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi ("Slubeni list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/00 i "Slubeni glasnik RS", br. 85/05 - dr. zakon i 101/05 - dr. zakon), prestaju da vae odredbe koje se odnose na unutranju plovidbu, osim lana 50. stav 2, l. 51. i 52, a odredbe koje se odnose na pomorsku plovidbu

ostaju na snazi i to: l. 1. do 9, lan 20, lan 26, lan 30, lan 36, lan 44, l. 50. do 52, l. 56. do 186. koje se odnose na pomorsku plovidbu, kao i odredbe l. 202. do 821. i l. 835. do 1051. koje se odnose i na unutranju i na pomorsku plovidbu.

lan 290
Odredbe lana 41. stav 4. i lana 43. stav 4. ovog zakona primenjivae se od dana prijema Republike Srbije u punopravno lanstvo Evropske unije, a odredbe lana 183. stav 2. ovog zakona primenjivae se od 1. januara 2013. godine.

lan 291
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".