Upoznajte se sa MS ACCESS-om

Ova prezentacija upoznae vas sa:

Osnovnim karakteristikama Access-a, Access radnim okruenjem, Osnovnim elementima ACCESS-a, ta se sve moe uraditi u Access-u.

Uvod u Access
Access je sistem za upravljanje bazama podataka (data base management system DBMS). Koristi se prvenstveno za unos, skladitenje i prikaz podataka, ali i za automatizaciju poslova koji se esto ponavljaju. Odlikuje ga:
visoka produktivnost programa za upravljanje bazom podataka (DBMS) i lakoa korienja svojstvena Windows aplikacijama.

Uvod u Access
Access omoguuje potpuno upravljanje relacionom bazom podataka.

Tabelama je mogue pridruiti pravila koja proveravaju ispravnost i validnost podataka ime se spreava unos neispravnih podataka. Svako polje tabele moe imati svoj format i podrazumevanu vrednost to znatno poveava produktivnost.

Uvod u Access
Omoguen je uvoz (import) i izvoz (export) podataka iz mnogih aplikacija:
dBase, FoxPro, Excel, SQL Server, Oracle, Btrieve, tekstualni ASCII formati podataka u HTML formatu.
5

Uvod u Access
Aplikacije razvijene u Access 2000 mogu se koristiti za rad na Internetu. Izborom odgovarajue opcije omoguuje se prebacivanje tabela, upita, izvetaja i prikaza datih u tabelarnom obliku u HTML format. Pomou Data Acess Pages (stranice za pristup podacima) mogu se praviti sloeni obrasci namenjeni postavljanju na Internet, koji su povezani sa podacima u konkretnoj mrei.

Access radno okruenje

Access radno okruenje

Korisnicima su na raspolaganju:
arobnjaci (Wizards), obrasci (Forms), izvetaji (Reports), grafikoni (Charts), kontrolni objekti

Access radno okruenje

Uspostavljanje relacija (veza) izmeu pojedinih tabela, u Acessu je mogue ostvariti grafikim putem u okviru prozora Relationships

Access radno okruenje

Uz Access 2000 isporuuje se Microsoft Database Engine poznat i kao SQL Server 7.0 varijanta za jednokorisniki rad. Time je omoguen razvoj klijent/server aplikacija koje se mogu prebaciti na jai SQL Server 7.0 Enterprise Edition. Access koristi Jet mainu baze podataka pomou koje je mogue praviti aplikacije za nekoliko radnih stanica i sa najvie 10mb podataka.
10

Access radno okruenje

Acess sadri veliki broj ugraenih funkcija:
funkcije za rad sa objektima baze podataka, matematike funkcije, poslovne funkcije, finansijske funkcije, funkcije za rad sa datumima i vremenima,

funkcije za rad sa tekstualnim nizovima.

Funkcije se mogu koristiti u obrascima, izvetajima i/ili upitima da bi se izraunali izrazi razliite kompleksnosti.
11

Access radno okruenje

Za one koji ne ele da programiraju obezbeeni su makroi. Makroi omoguuju obavljanje uobiajenih poslova bez intervencije korisnika.

Postoji oko pedeset makro akcija koje omoguuju:

rad sa podacima, pravljenje menija i okvira za dijaloge, otvaranje obrazaca i izvetaja automatizaciju bilo kog posla.

12

Access radno okruenje

Access moe da radi samo sa jednom bazom podataka u datom trenutku.
Unutar jedne baze podataka mogu da postoje stotine tabela, obrazaca, upita, izvetaja, stranica, makroa, i modula.

13

Access radno okruenje

Osnovni pojmovi:
Tabela Baza podataka

14

Tabele u Access-u
Tabela je skladite za sirove podatke.

Tabelarni prikaz je podeljen na:

redove, zvane zapisi ili slogovi (records) i kolone, zvane polja (fields).

Na preseku zapisa (u redovima) i polja (u kolonama) nalazi se vrednost (value) stvarni podatak.
15

Baza podataka u Access-u

Baza podataka (database) je raunarski izraz za kolekciju podataka koji se odnose na odreeni domen i/ili pripadaju odreenoj aplikaciji. Baze podataka pomau da se podaci organizuju u logike celine radi jednostavnijeg pristupa i unosa. Te celine su tabele.
16

Baza podataka u Access-u

Baza podataka sadri jednu ili vie tabela.
Veina baza podataka u Access-u sadri vie meusobno povezanih tabela radi efikasnog uvanja i prikaza podataka. Rad sa vie tabela pojednostavljuje unoenje podataka i pravljenje izvetaja tako to umanjuje broj suvinih podataka. 17

Prozor baze podataka u Access-u

18

Prozor baze podataka u Access-u

Na levoj strani prozora nalazi se meni Objects.
meni sadri sedam dugmadi pomou kojih moe da se izabere neki od sedam vrsta objekata: Tabele, Stranice, Upiti, Makroi, Obrasci, Moduli, Izvetaji.

Na desnoj strani prikazuje se spisak imena objekata koji je izabran na levoj strani.
kada se napravi novi objekat, njegovo ime se upisuje u listu prozora baze podataka.

U gornjem delu prozora se nalazi paleta sa alatkama.

19

Rad sa tabelama
Projektovanje tabela Pravljenje nove baze podataka Operacije nad tabelama

Rad sa tabelama
U ovom delu nauiete:
Kako se projektuje tabela Kako se pravi baza podataka Osnovne operacije nad tabelama

21

Projektovanje tabela
Najpre je potrebno definisati koji podaci e se uvati u bazi.
Nakon toga, potrebno je grupisati podatke u logike celine, iz kojih e nastati tabele. Na kraju, potrebno je definisati veze (relacije) kojima se vri povezivanje tabela koje dele istorodne podatke.
22

Projektovanje tabela
Svako polje u tabeli mora da ima ime.
Svako polje treba da bude odreenog tipa. Tip polja se mora biti u skladu sa podacima koji e se uvati u tom polju.
23

Projektovanje tabela
Tipovi podataka u Access-u:
Text Memo Number Date/TimeDatum Currency AutoNumber Yes/No OLE object
24

Pravljenje baze podataka

Pri startovanju MS Access-a poetni ekran prikazuje razliite opcije za rad u Access-u.
Da bi se napravila napravila nova baza neophodno je:

u meniju File izabrati opciju New ili kliknuti na opciju New -> blank database na desnoj strani poetnog ekrana Access-a.

25

Izgled poetnog ekrana Access-a

26

Kreiranje tabele
Nakon pravljenja nove baze ili otvaranja ve postojee, sledei korak je formiranje tabele. Potrebno je u okviru menija Objects izabrati stavku Tables.

27

Kreiranje tabele
Tabela se moe kreirati na tri naina:
korienjem opcije Design View, korienjem arobnjaka (Wizard), kreiranje tabele unosom podataka.

28

Kreiranje tabele
Za pravljenje nove tabele izaberite opciju Design View koja slui za definisanje strukture tabele. Ova opcija sastoji se od dva panela:
panela za polja namenjen unosu imena i tipova podataka pojedinanih polja i (opciono) teksta koji dodatno opisuje polje. panela za svojstva polja namenjen definisanju svojstava (properties) za svako pojedinano polje.
29

Design View

30

Kreiranje tabele
Novo polje se dodaje upisivanjem imena i tipa podataka polja u prazan red panela za polja Design View-a. Neeljeno polje moete izbrisati pritiskom na bira reda, a zatim Delete, ili iz menija Edit / Delete Row. Promena redosleda polja se moe najjednostavnije obaviti premetanjem polja unutar strukture tabele, tj. obeleavanjem polja i odvlaenjem polja na novo mesto (Drag & Drop).

31

Kreiranje tabele
Svako polje mora biti odreenog tipa.
Tip odreuje:
skup operacija koje se mogu izvravati nad poljem i skup vrednosti koje polje moe da uzme.

32

Kreiranje tabele
Nakon dodavanja svih polja u tabelu i podeavanja njihovih svojstva naredni korak je zadavanje primarnog kljua. Svaka tabela mora imati primaran klju, odnosno, jedno ili vie polja koja jedinstveno identifikuju svaki zapis tabele.
Ako korisnik ne definie primarni klju, Access ga sam sam postavlja.
33

Kreiranje tabele
Postupak kreiranja primarnog kljua podrazumeva sledee:
obelei se polje koje e sluiti kao primarni klju, pritisne se desni taster mia i izabere opcija Primary Key.

34

Povezivanje tabela
Veze u modeliranju podataka
PMOV - Elektronska prodavnica Prevoenje PMOV u relacioni model

Tipovi veza Uspostavljanje veza izmeu tabela

35

Povezivanje tabela
U ovom delu nauiete:
ta su veze, Koji tipovi veza postoje, Kako uspostaviti veze meu tabelama.

36

Povezivanje tabela
Osnovni uslov za uspostavljanje veze izmeu dve tabele je da polja preko kojih se uspostavlja veza sadre podatke istog tipa.
Veza se uspostavlja tako to se povezuju kljuna polja dve tabele, odnosno primarni klju jedne tabele i spoljni klju druge tabele.
37

Veze u modeliranju podataka

PMOV - Elektronska prodavnica

NABAVKA: Podmodel za tok Narudbenica

NazivPoslP AdresaPoslP

ifraPoslP

PoslovniPartner

Delatnost

0,M Upuena BrojNar 1,1 DatumNar

Narudbenica VrstaArtikla 1,M RedniBr Koliina OpisArtikla StavkaNarud benice ifraArtikla NazivArtikla

1,1

NarArt

0,M

Artikal

39

NABAVKA: Podmodel za tok Naruivanje

AdresaPoslP ifraPoslP NazivPoslP Delatnost BrojNar DatumNar

PoslovniPartner

0,M

Upuena

1,1

Narudbenica 1,M

0,M BrojKataloga DatumIzdavanja

Koliina StavkaNarud benice 1,1 NarArt

Katalog 1,M

RedniBr

RedniBr

CenaMP 0,M

VrstaArtikla

StavkaKataloga

1,1

ArtKat

0,M

Artikal

NazivArtikla

KolicinaNaZal CenaVP ifraArtikla OpisArtikla

40

NABAVKA: Podmodel za tok Prijem

PoslovniPartner 0,M 0,M Po BrOtpr 1,1 OtpremnicaDob DatumOtpr 1,M BrojPrijemnice RB StavkaOtpremni ceDob 1,1 OtprArt DatumPrijem PrimArt 0,M 0,M 0,M Artikal 0,1 Za 1,1 Prijemnica StavkaPrijemnice 1,1 NarArt Upuena 1,1 0,1 RB PrimKoliina Narudbenica 1,M StavkaNarud benice 1,1

1,M

OtprKoliina

Vrednost

41

NABAVKA: Podmodel za tok Faktura i Uplata

PoslovniPartner 0,M 0,M BrFakture DatumFakture IznosFakture PoFakt 0,M

OpisFakture

Faktura 1,1

PoOtpr 0,1

OtpremnicaDob

RokPlaanja

0,1 PoFakt DatumUplate

BrojUplate 1,1

1,1

Uplata

IznosUplate

Primedba

42

INTEGRISANI MODEL NABAVKE

Upuena 0,M PoslovniPartner 0,M 0,M 0,M Poslata 1,1 1,1

PoOtpr 1,1 0,1 Po 0,1 1,1 0,M OtpremnicaDob

Faktura 0,1

PoFakt 1,1

Uplata

Narudbenica

Katalog 0,1 Za 1,1 0,M Prijemnica 0,M

0,M

StavkaNarud benice 1,1

StavkaOprem

StavkaPrijemnice

StavkaKataloga

1,1 OtprArt 0,M

1,1 PrimArt 0,M 0,M

1,1

NarArt

0,M

Artikal

ArtKat

43

PRODAJA: Podmodel za funkciju Obrada Porudbina

ifraPoslP NazivPoslP BrNaloga AdresaPoslP Opis PoslovniPartner Delatnost 1,1 NalogZaOtpremu Datum

Rok

0,M Naruuje BrKupovneKorpe 1,1 KupovnaKorpa 0,1

1,M

Po StavkaNaloga 1,1

RB

Koliina

DatumNarudbine

Po 1,M RB 0,M NarKolicina StavkaKupovne Korpe NazivArtikla 1,1 ArtUKorpi 0.M Artikal OpisArtikla ifraArtikla VrstaArtikla

44

PRODAJA: Podmodel za funkciju Otprema

BrRauna Datum PoslovniPartner Poslat 1,1 1,1 0,M Poslata BrOtpremniceKup ca 1,1 0,1 DatumOtpremnice OtpremnicaKupca 1,1 Po 0,1 NalogZaOtpremu Za Opis Iznos Raun

0,M

1,M RB StavkaOtprKupc a

OtprKolicina

1,1

ArtZaOtpr

0.M

Artikal

45

PRODAJA: Podmodel za funkciju Naplata

PoslovniPartner 0,M

BrPlatneKartice

DatumIsteka

PlatnaKarticaKu pca 0,M Sa DatumUplate 1,1 IznosUplate

BrUplate

UplataKupca 1,1

Po

Raun 0,1

Komentar

46

INTEGRISANI MODEL PRODAJE

PlatnaKarticaKu pca Sa 0,M 1,1 UplataKupca 1,1 Po 0,1 0,M PoslovniPartner 0,M 0,M 0,M Naruuje 1,1 1,1 KupovnaKorpa 1,M 1,M StavkaNaloga 1,1 Po StavkaKupovne Korpe 1,1 ArtUKorpi 0,M 0.M Artikal StavkaOtprKupc a ArtZaOtpr 1,M 0,1 Po 1,1 NalogZaOtpremu 0,1 Po 1,1 OtpremnicaKupca 0,1 Za Poslat 1,1 Raun

Poslata 1,1

1,1

0.M

47

Prevoenje PMOV u relacioni model

Osnovni koncepti relacionog modela

Primarni klju relacije je atribut (prost klju) ili skup atributa relacije (sloeni klju) koji jedinstveno indentifikuje n-torku u relaciji (jednu vrstu u tabeli). Primarni klju u prikazu relacije se podvlai.
Spoljni klju je atribut (ili skup atributa) u relaciji R1 koji u njoj nije primarni klju, ve je primarni klju relacije R2. Preko spoljinih kljueva se uspostavlja veza izmeu relacija.
49

Osnovni koncepti relacionog modela

Svaki entitet iz PMOV-a postaje relacija. Atributi entiteta postaju atributi relacija.

Primarni klju dobijene relacije je:

Za jake entitete, atribut identifikator. Za slabe entitete, atribut identifikator nadreenog entiteta i atribut ili skup atributa koji jedinstveno odreuje slab entitet. Za podtip, indentifikator nadtipa. Za agregaciju, skup identifikatora koje prema agregaciji imaju preslikavanje sa gornjom granicom kardinalnosti M, ili identifikator jedne od komponenti koji prima agregaciji ima preslikavanje sa gornjom granicom 1.
50

Pravila za prevoenje PMOV u relacioni model

1. Pravila za entitete 2. Pravila za binarne veze 3. Pravila za unarne veze

51

1. Pravila za objekte (entitete)

Pravilo 1.1
Svaki objekat iz MOV postaje entitet. Ime tipa entiteta postaje ime eme relacije. Atributi objekta su atributi entiteta.

Pravilo 1.2
Svaki slab objekat takoe postaje ema relacije. Ime tipa objekta postaje ime eme relacije. Identifikator nadreenog objekta postaje jedno od obeleja eme relacije koja odgovara slabom objektu. Identifikator slabog objekta ini identifikator nadreenog objekta i obeleja slabogobjekta koja jedinstveno identifikuje pojavljivanje slabog objekta.
52

Pravilo 1.2 Primer

ifraPoslP NazivPoslP AdresaPoslP PoslovniPartner Delatnost

0,M Upuena BrojNar 1,1 DatumNar

Narudbenica VrstaArtikla 1,M RedniBr Koliina OpisArtikla StavkaNarud benice ifraArtikla NazivArtikla

1,1

NarArt

0,M

Artikal

PoslovniPartner (SifraPoslP, NazivPoslP, AdresaPoslP, Delatnost) Narudzbenica (BrojNar, DatumNar, SifraPoslP) StavkaNarudzbenice (BrojNar, Rbr, Kolicina, SifraArtikla) Artikal (SifraArtikla, VrstaArtikla, NazivArtikla, OpisArtikla)
53

1. Pravila za objekte (entitete)

Pravilo 1.3 (Nadtip)
Objekat nadtip (generalizovani tip objekta) postaje ema relacije. Ime nadtipa postaje ime eme relacije. Obeleja nadtipa su obleja eme relacije. Identifikator nadtipa postaje klju eme relacije.

Pravilo 1.4 (Podtip)

Objekat podtip posstaje ema relacije. Ime podtipa posttaje ime eme relacije. Identifikator nadtipa postaje klju (identifikatora) podtipa
54

Pravila 1.3, 1.4 Primer

ifraPoslP NazivPoslP AdresaPoslP Delatnost PoslovniPartner

1,1 Pol S KontaktOsoba

Tel Kupac 0,M Poslata 1,1 OtpremnicaKupca OtpremnicaDob Dobavlja

0,M

PoslovniPartner (SifraPoslP, NazivPoslP, AdresaPoslP, Delatnost)

Kupac (SifraPoslP, Pol) Tel) Dobavljac (SifraPoslP, KontaktOsoba,
55

2. Pravila za binarne veze

Veze sa kardinalnou:
(1,1) : (1,1), (0,1) : (1,1), (0,1) : (0,1)

Veze sa kardinalnou:
(1,1) : (0,), (1,1) : (1,)

Veze sa kardinalnou:
(0,1) : (0,), (0,1) : (1,)

Veze sa kardinalnou:
(0,) : (0.), (1,) : (0,), (1,) : (1,)
56

Veza sa kardinalnou (1,1) (1,1)

Oba objekta koja u njoj uestvuju prevodimo u jednu emu relacije, ija su obeleja sva obeleja jednog i drugog objekta.
Kandidati za klju u ovoj emi relacije su identifikatori oba objekta koja su u vezi.

57

Veza sa kardinalnou (0,1) (1,1)

Svaki objekat u vezi prevodimo u posebnu emu relacije.
Identifikator objekta koji ima DG = 0, ubacuje se kao atribut druge eme relacije.

Veza se predstavlja spoljnim kljuem.

58

Veza sa kardinalnou (0,1) (1,1)

DatumOtpr

BrOtpr

BrojPrijemnice

DatumPrijem

Otpremnica 0,1

Se odnosi 1,1

Prijemnica

Otpremnica (BrojOtpr, DatumOtpr) Prijemnica (BrojPrijemnice, DatumPrijem, BrOtpr)

59

Veze sa kardinalnou (0,1) (0,1)

Kreiraju se tri eme relacije.
Po jedna za svaki objekat i jedna za vezu. Obeleja u emi relacije koja odgovara vezi su identifikatori objekata koji su u vezi i oba su kandidati za klju.
60

Veza sa kardinalnou (0,1) (0,1)

0,1 Kanditat Struka Sifra Kanditata Ime i Prezime Sifra Radnika Opis RM Konkurs 0,1 Radnik

Kandidat (SifraKandidata, ImePrezime, Struka) Konkurs (SifraKandidata, SifraRadnika) Radnik (SifraRadnika, OpisRM)

Kandidat (SifraKandidata, ImePrezime, Struka) Konkurs (SifraRadnika, SifraKandidata)

Radnik (SifraRadnika, OpisRM)

61

Veza sa kardinalnou (1,1) (0,M)

Ne postaju posebne eme relacija. Identifikator objekta sa strane za koju je gornja granica kardinaliteta presikavanja GG=M postaje obeleje eme relacije koje odgovara objektu sa strane za koju je GG=1
1,1 Radnik Struka Sifra Radnika Ime i Prezime Sifra Mesta Naziv iz 0,m Mesta

Mesto (SifraMesta, Naziv) Radnik (SifraRadnika, ImePrezime, Struka, SifraMesta)

62

Veza sa kardinalnou (1,1) (1,M)

Ne postaju posebne eme relacija. Identifikator objekta sa strane za koju je gornja granica kardinaliteta presikavanja GG=M postaje obeleje eme relacije koje odgovara objektu sa strane za koju je GG=1
1,1 Izdanje iz 1,m Knjiga

Sifra Izdanja

GodinaIzdanja

Sifra Kjige

Naziv

Knjiga (SifraKnjige, Naziv)

Izdanje (SifraIzdanja, GodinaIzdanja, SifraKnjige)
63

Veza sa kardinalnou (0,1) (0,M)

Postaje posebna ema relacije. Obeleja ove eme relacije su identifikatori objekata koji su u vezi, a klju eme relacije je identifikator objekta za koji je GG=1
0,m Predmet Opis Sifra Predmeta Naziv Sifra Udzbenika Naziv Koristi 0,1 Udzbenik

Predmet (SifraPredmeta, Naziv, Opis) Koristi (SifraUdzbenika, SifraPredmeta )

Udzbenik (SifraUdzbenika, Naziv)

64

Veza sa kardinalnou (0,1) (1,M)

Postaje posebna ema relacije. Obeleja ove eme relacije su identifikatori objekata koji su u vezi, a klju eme relacije je identifikator objekta za koji je GG=1
0,1 Predmet Opis Sifra Predmeta Naziv Sifra Nastavnika Ime i Prezime Predaje 1,m Nastavnik

Predmet (SifraPredmeta, Naziv, Opis) Predaje (SifraPredmeta, SifraNastavnika) Nastavnik (SifraNastavnika, ImePrezime)
65

Veza sa kardinalnou (0,M) (0,M)

Postaje posebne ema relacije. Obeleja ove eme relacije su identifikatori objekata koji su u vezi, a klju eme relacije je sloeni klju koji se sastoji od identifikatora objekata koji su u vezi.
0,m Radnik Struka Sifra Radnika Ime i Prezime Sifra Org Naziv Radna Istorija 0,m Oraganizacija

Radnik (SifraRadnika, ImePrezime, Struka) RadnaIstorija (SifraRadnika, SifraORG) Organizacija (SifraOrg, Naziv)
66

Agregirani objekti
Agregirani objekat (meoviti tip objekat-veza, gerund) se posmatra na isti nain kao i odgovarajua veza. Ukoliko veza poseduje obeleja, ista postaju obleja eme relacije veze kada se veza prevodi u posebnu emu relacije ili se ukljuuje u onu emu relacije u koju se upisuje spoljni klju.
0,m 1,m 0,m 1,m

Organizacija Opis Sifra Org

Sklopila

Ugovor

Naziv

Sifra Ugovora

Datum

Organizacija (SifraOrg, Naziv, Opis)

OrgUgovor (SifraOrg, SifraUgovora) Ugovor (SifraUgovora, Datum)
67

3. Unarne veze
Prevoenje unarih veza (unarom nazivamo vezi izmeu dva objekata istog tipa) u relacioni model podataka zavisi od kardinalnosti tipa veze i izvodi se kao i za druge tipove ranije opisanih binarnih veza. Napomenimo da kod unarne veze tipa (1:1) parcijalnost samo na jednoj strani veze, odnosno totalnost samo na jednoj strani veze, ne bi imala smisla.

Naime, time bi se istom tipu objekta istovremeno doputalo i poricanje opciono uestvovanje u vezi. 68

Unarne veze (0,1) (0,1)

Pri prevoenju unarnih veza s obzirom da bi spoljnii klju u emi relacije imao isto ime kao i primarni klju, vrimo njegovo preimenovanje.
Pripada 0,1 Osoba Prezime JMBG Ime Ima 0,1 Brak

Osoba (JMBG, Ime, Prezime)

Brak (JMBG, JMBGBracniDrug)
69

Unarne veze (0,1) (0,M)

Jedan radnik moe da rukovodi sa vie radnika i moe imati jednog nadreenog rukovodioca. Svaki radnik ne mora imati nadreenog rukovodioca i svaki radnik ne mora biti Rukovodjen od 0,1 rukovodilac.
Radnik Prezime Sifra Radnika Ime Rukovodi sa 0,m Rukovodi

Radnik (SifraRadnika , Ime, Prezime) Rukovodi (SifraRadnika , SifraRadnikaRukovodi )

70

Unarne veze (0,M) (0,M)

Jedan artikal moe da se sastoji iz vie sastavnih delova. Svaki artikal ne mora imati sastavni deo.
U sastavu 0,m Opis Artikal Sastoji se 0,m Sifra Artikla Naziv Sastav

Artikal (SifraArtikla , Naziv, Opis)

Sastav (SifraArtikla , SifraArtiklaUSastavu )
71

Povezivanje tabela u Access-u

Tipovi veza u Access-u

Veza tipa 1:1 Veza tipa 1:n Veza tipa n:m

73

Veza tipa 1:1

Retko se koristi u sistemima za upravljanje bazama podataka. Primere veza tipa 1:1 nalazimo u veini aplikacija za fakturisanje.

0,1 Otpremnica Se odnosi

1,1 Prijemnica

Broj Otpr

Datum

Broj Prijemnice

Datum Prij

74

Veza tipa 1:n

Omoguuje povezivanje jednog zapisa iz jedne tabele sa vie zapisa u drugoj tabeli. Primer veze ovog tipa je svaki dokument koji ima vie stavki.
BrojNar DatumNar

Narudbenica 1,M RedniBr Koliina

StavkaNarud benice
75

Veza tipa 1:n

76

Veza tipa n:m

Veza tipa vie prema vie se moe zamisliti kao par dvosmernih veza tipa 1:n izmeu dve tabele.

77

Povezivanje tabela u Access-u

Postojanje veze izmeu tabela se definie u posebnom prozoru radnog okruzenja - Relationship Builder. On se aktivira odabirom stavke menija Tools -> Relationships ili pritiskom dugmeta Relationships na paleti sa alatkama. Pojavljuje se glavni prozor Relationship koji je na poetku prazan. Tabele se dodaju pritiskom na desni taster mia koji prouzrokuje otvaranje pop-up menija i odabirom opcije Show Table u meniju.

78

Povezivanje tabela u Access-u

U okviru dijaloga Show Table birate tabele koje elite da se pojave u prozoru Relationship Builder-a. Selektovanjem i klikom na Add tabela se pojavljuje u prozoru.

79

Izgled dijaloga Show Table

80

Povezivanje tabela u Access-u

Nakon to su postavljene eljene tabele u Relationships prozoru, na redu je uspostavljanje veza. Za uspostavljanje veza izmeu tabela potrebno je odabrati u jednoj tabeli polje koje e sluiti kao povezujue i prevui ga na odgovarajue polje u tabeli sa kojom je potrebno uspostaviti vezu.
81

Povezivanje tabela u Access-u

Primer: potrebno je uspostaviti vezu 1:n izmeu tabela Katalog i StavkaKataloga:
Kliknuti na polje SifraPoslP u tabeli Katalog. Drei pritisnut taster pomeriti kursor u prozor tabele StavkaKataloga. Prevui ikonu za biranje polja na SifraPoslP u tabeli StavkaKataloga to e prouzrokovati otvaranje dijaloga Edit Relationships. Izabrati opciju Create to e uspostaviti novu vezu. Zatim e Access sam zatvoriti dijalog i povui liniju izmeu tabela Katalog i StavkaKataloga.

82

Izgled dijaloga Edit Relationships

83

Povezivanje tabela u Access-u

Dijalog Edit Relationships
pokazuje koja je tabela primarna u vezi, da li je obezbeen referencijalni integritet, vrstu veze. nudi vie opcija za specifikaciju vezu izmeu selektovanih tabela:
Selektovanjem opcije Enforce Referential Integrity zahteva se potovanje pravila referencijalnog integriteta Selektovanje opcije Cascade Update Related Fields (lanano auriranje povezanih polja) govori Access-u da je dozvoljena promena sadraja povezujueg polja. Selektovanjem opcije Cascade Delete Related Records zahteva se od Access-a da pri brisanju jednog sloga primarne tabele izbrie sve sa njim povezane slogove sekundarne tabele.
84

Dijalog Join Properties

Dugme Join Type dijaloga Edit Relationships odreuje nain na koji e biti napravljen upit zasnovan na ovoj relaciji. Njegovim aktiviranjem prikazuje se dijalog Join Properties.

85

Veze izmeu tabela

Narudbenica BrojNar
25 26 27

Artikl SifraPoslP
4 5 5

DatumNar
12.04.2004 13.04.2004 12.04.2004

SifraArtila
2 3 4 5

Vrsta
GP GP GP GP GP

Naziv
Deterdent Zubna pasta vake Kornflex Hleb Sava

Opis

Pakovanje 10 kom.

Stavka Narudbenice BrojNar

25 25 25 25 26 26 27

15

600 g.

Rb
1 2 3 4 1 2 1

Koliina
5 100 1 22 10 5 31

SifraArtikla
2 3 4 15 4 15 2

86

Analiza tabela
Alatka Table Analyzer
analizira tabelu i kontrolie da li je ona u potpunosti normalizovana. daje predloge za razdvajanje podataka u meusobno povezane tabele. omoguuje definisanje primarnih i sekundarnih kljueva, omoguuje proveru da li postoje pogreno popunjeni slini podaci. uz pomo ove alatke Access automatski rasporeuje ulazne podatke u vie tabela i predlae ispravke sadraja podataka.

87

Upiti nad bazom podataka

Upiti nad bazom podataka

U ovom delu upoznaete:
Vrste upita, mogunosti upita QBE (Query By Example) prozor Operatore, funkcije, izraze

89

Upiti nad bazom podataka

Za pronalaenje odgovarajuih podataka u bazi mogu se koristiti tabele, ali je to esto veoma zamoran posao. Umesto toga koriste se upiti pomou kojih se eljeni podaci mogu pronai zadavanjem odgovarajuih uslova. Rezultat upita mogu biti podaci iz jedne ili vie tabela. Da bi se postavili sloeni upiti za precizniju selekciju podataka, neophodno je dobro poznavanje operatora i naina njihovog korienja. Access nudi relacione, logike, matematike, znakovne i ostale operatore, kao i korienje funkcija.

90

Vrste upita
Select Total Action Crosstab

91

Upit Select
Najea vrsta upita.
Predstavlja upit za izdvajanje podataka. Koristi se za pronalaenje i izdvajanje podataka iz jedne ili vie tabela i njihovo prikazivanje u formi dinamikog skupa iji se sadraj moe pregledati, analizirati i aurirati.
92

Upit Total
Predstavlja posebnu verziju upita za izdvajanje podataka zbirni upit.
Zbirni upiti omoguuju izraunavanje suma ili zbirnih vrednosti u upitima za izdvajanje podataka. Po zadavanju ove vrste upita Access dodaje red Total u okno QBE (Query By Example).
93

Upit Action
Ovaj tip upita omoguuje:
pravljenje nove tabele (Make Tables) auriranje podataka u postojeim tabelama.

Za razliku od Select upita kod koga se izmene mogu praviti samo u jednom po jednom zapisu, akcioni upiti omoguuju auriranje vie zapisa u istoj operaciji.
94

Upit Crosstab
Prikazuju zbirne podatke u tabelarnom obliku.
Generisani prikaz je poput onog koji daje program za tabelarne proraune, s tim to su zaglavlja redova i kolona zasnovana na poljima iz tabele. Pojedinane elije u rezultirajuem dinamikom skupu su tabelarne.
95

Mogunosti upita
Uz pomo upita moemo izdvajati podatke iz jedne ili vie tabela ukoliko ih povezuju kolone sa istim podacima. Kada se koristi vie tabela istovremeno, Access prikazuje podatke iz njih u jednom kombinovanom tabelarnom prikazu. Pri kreiranju upita omogueno je:
biranje polja - mogue je zadati polja koja su potrebna za skup rezultata upita, biranje zapisa, tj. koji e zapisi biti izdvojeni u skup rezultata.

Rezultati upita mogu se prikazati sortirani po odreenom redosledu. 96

Mogunosti upita
Ponekad je potrebno da se u bazi podataka kreira nova tabela koja e sadrati podatke koji se dobijaju kao rezultat upita. Ova vrsta upita pravi novu tabelu na osnovu podataka iz dinamikog skupa. Dinamiki skup, nastao kao rezultat upita moe da ima upravo ona polja ili podatke koji su potrebni na izvetaju ili na obrascu. Kada se izvetaj ili obrazac zasniva na upitu, svaki put kada se odtampa izvetaj ili otvori obrazac, upit e izdvojiti najsveije podatke iz tabela. 97

Mogunosti upita
Upite se mogu koristiti za pravljenje dijagrama, tj. na osnovu podataka dobijenih upitom moe se napraviti dijagram, koji e se kasnije koristiti na obrascu ili izvetaju.
Mogu se praviti i upiti koji se zasnivaju na skupu zapisa izdvojenih prethodim upitom.
veoma korisno za ad hoc upite, u kojima moe biti potrebno ponavljanje prethodnog upita sa malo izmenjenim uslovima.
98

Mogunosti upita
Sekundarni upit (podupit) moe da se koristi za izmenu uslova, dok primarni upit i njegovi podaci ostaju nepromenjeni.
Access-ovi upiti mogu da izdvajaju podatke iz iroke lepeze izvora:
mogu se postavljati upiti nad podacima koji se nalaze u dBase, Paradox, Btrieve i Microsoft SQL Server bazama podataka.
99

Kreiranje upita
Query By Example (QBE)

QBE (Query By Example)

Da bi se kreirao upit potrebno je uraditi sledee:
u prozoru baze podataka treba pritisnuti dugme Queries, na toolbaru kliknuti na dugme New, Kreirati upit korienjem dijaloga New Query.

U okviru za dijalog New Query mogue je odabrati pet opcija od kojih su dve najee koriene:
Design View - omoguuje prelazak u QBE (specijalna aplikacija u Accessu namenjena za jednostavnije kreiranje upita),

Simple Query Wizard - omoguuje biranje tabela i njihovih polja koja e se koristiti u konkretnom upitu u samo nekoliko koraka. 101

Izgled dijaloga New Query

102

QBE (Query By Example)

Kreiranje upita korienjem opcije Design View:
Prvo to se pojavljuje po izboru opcije Design View je dijalog Show Table koji prikazuje sve tabele i upite u bazi podataka. Izbor odreene tabele ili vie njih, vri se klikom na taster Add

103

QBE (Query By Example)

Kada pritisnete tater Close naiete se u QBE (Query By Example) prozoru. Prozor se sastoji od dva dela:
U gornjem se nalaze tabele koje ste u prethodnom dijalogu izabrali. Donji prozor sastoji se od nekoliko redova korisnih za sastavljanje upita:
Field - U ovaj red se upisuju ili dodaju imena polja Table - U ovom redu se prikazuju imena tabela iz kojih potiu polja Sort - U ovom redu se zadaje nain sortiranja podataka iz upita Show - Ovo polje je za potvrivanje i odreuje da li e polje biti prikazano ili ne Criteria - U ovaj red se upisuje prvi red uslova za izdvajanje zapisa Or - Ovo je prvi sledei red u koji se mogu uneti dodatni uslovi za izdvajanje zapisa

104

QBE (Query By Example)

Da bi obeleio koje tabele su povezane Access koristi linije. Linija koja spaja dve tabele je spoljna linija.
105

QBE (Query By Example)

Da bi se dodale nove tabele potrebno je pomeriti pokaziva mia u gornje okno i pritisnuti desni taster priliko ega e se otvoriti meni u kojem treba odabrati opciju Show table.
Izbor tabele se vri duplim klikom na njeno ime.

Tabela se moe najjednostavnije obrisati selektovanjem tabele klikom ili na nju ili na neko njeno polje, i pritiskom tastera Delete.
106

QBE (Query By Example)

Nakon izbora tabela koje e uestvovati u upitu, neophodno je izabrati polja iz datih tabela i dodati ih u red Field donjeg prozora Table Query-a. Polja se mogu izdvajati jedno po jedno, moe se vriti odabir vie polja istovremeno, ili jednostavno izabrati sva polja. Za to se mogu koristiti tastatura ili mi. Prethodno selektovana polja prenose se u red za izbor polja ili se biraju sa padajue liste u redovima Field, odnosno Table. Za selektovanje vie polja istovremeno koriste se funkcijski tasteri Ctrl i Shift.
107

QBE (Query By Example)

Osim pojedinanog dodavanja polja, u QBE okno mogu se umetnuti i sva polja tabele istovremeno.
Access nudi dve metode izbora svih polja:
prevlaenjem svih polja kao grupe, biranjem referentne oznake za sva polja-zvezdice (*).

Ukoliko se upit sastoji od polja dve ili vie tabela postupak je isit, dodamo eljena polja iz prve tabele, potom iz druge ... Najjednostavniji nain je odabrati grupu polja i prevui ih nadole u QBE okno.
108

QBE (Query By Example)

Za zadavanje uslova koje slogovi moraju da ispunjavaju koristi se red Criteria.
Uslovi za polja tekstualnog tipa:
Zadaju se upisivanjem primera vrednosti podatka koji bi trebalo da se nalazi u tom polju. Moe se koristiti i negacija Not ispred nekog teksta, u tom sluaju bie selektovani svi slogovi koji ne sadre tu vrednost.

Uslovi za numerika ili datumska polja:

Zadaju se korienjem operatora za uporeivanje, kao to su vee (>), manje (<), jednako (=).
109

Nain prikaza upita

Design View - standardni QBE prikaz upita Table View - prikazuje se sadraj dinamikog skupa u tabelarnom obliku SQL View prikazuje izgled SQL komande kojom je realizovan upit
Neke upite mogue je kreirati jedino pomou SQL-a.

110

Tabelarni prikaz rezultata upita (Table View)

111

SQL prikaz upita (SQL View)

112

Dijalog Join Properties

Tabele nee automatski biti povezane ukoliko to nije uinjeno na nivou baze podataka, ili ako je iskljuena opcija AutoJoin. Da bi se povezale dve tabele potrebno je u oknu Table/Query odabrati polje prve tabele, koje treba da bude u spoju, i prevui ga na tabelu i odgovarajue polje, koje treba da bude drugi deo spoja.
113

Dijalog Join Properties

Promena vrste spoja vri se odabirom spoljne linije i duplim pritiskom na nju, prilikom ega e se pojaviti okvir za dijalog Join Properties. Okvir za dijalog Join Properties podeljen je na dva dela:
etiri padajue liste, tri dugmeta za opcije.

114

Dijalog Join Properties

Opcije dijaloga Join Properties:
1. Only Include Rows Where the joined fields from both tables are equal (ukljuiti iz obe tabele samo one slogove u kojima je sadraj spojnih polja jednak).
Ova opcija nalae Access-u da iz obe tabele izdvoji samo zapise u kojima spojna polja sadre iste vrednosti. Ovo su jednakovredni ili unutranji spojevi.

2. Include ALL Record Form ime prve tabele and only

those records from ime druge tabele where the joined fields are equal (obavezno je ukljuivanje svih

zapisa iz prve tabele i samo onih zapisa iz druge tabele u kojima je sadraj spojnih polja jednak).
Ako se kao prva koristi tabela, Artikal, a kao druga tabela StavkaKataloga, bie prikazani svi artikli (ak i oni kojih nema u katalogu) i samo one stavke kataloga koje imaju odgovarajui artikal. Ovo su desni spoljni spojevi.
115

Dijalog Join Properties

Opcije dijaloga Join Properties (nastavak):
3. Include ALL records form ime druge

tabele and only those records from ime prve tabele where the joined fields are equal (ukljuiti sve zapise iz druge tabele i samo
one zapise iz prve tabele u kojima je sadraj spojnih polja jednak).

Ako se kao prva koristi tabela, StavkaKataloga, a kao

druga tabela Artikal, bie prikazani sve stavke kataloga i samo oni artikli koji se nalaze na tim stavkama.
116

Ovo su levi spoljni spojevi.

Izgled dijaloga Join Properties

117

Definisanje uslova
Access omoguuje rad samo sa pojedinim delovima tabele, tj. samo sa slogovima koji ispunjavaju odreene uslove. Uslovi se postavljaju u kolonama odgovarajuih polja u redu Criteria. Za pravljenje upita koji e izdvojiti slogove koji ispunjavaju istovremeno vie uslova vezanih za razliita polja, potrebno je za svako polje zadati uslov i sve te uslove staviti u jedan isti red (koji ih povezuje logikim i). U sluaju upita koji bi trebalo da vre izdvajanja slogova koji ispunjavaju bilo koji od navedenih uslova, uslovi za svako polje se smetaju jedan ispod drugog ili povezuju operatorom Or.
118

Operatori, funkcije, izrazi

Operatori
Operatori su pored funkcija i izraza osnovni delovi Access-ovih operacija. Koriste se u operacijama kao to su:
postavljanje standardnih (default) vrednosti, zadavanje uslova prilikom unosa vrednosti u tabele, korienje uslova u upitima, postavljanje izraunatih polja na obrasce i dodavanje objekata za sumarne operacije na izvetaje.

120

Operatori
Operatori omoguuju:
izvravanje raunskih operacija, poreenje vrednosti, spajanje znakovnih nizova i

sastavljanje sloenih relacionih izraza.

Korienjem operatora nalae se Access-u da izvri odreene operacije nad jednim ili vie operanada.
121

Pregled operatora

122

Funkcije
Funkcije predstavljaju ve napisane kratke programe koji po definiciji uvek daju povratne vrednosti.
Povratne vrednosti funkcije se dobijaju primenom odreenih raunskih operacija, poreenjima ili nekim drugim izraunavanjima koje funkcija obavlja. U Access je ograeno na stotine standardnih funkcija koje se koriste u tabelama, upitima, obrascima i izvetajima.
123

Osnovne vrste funkcija

Funkcije za rad sa datumima i vremenom
Now ( ) - daje tekui datum i vreme: 3.4.02 12:22:34. Time ( ) - daje tekue vreme: 12:22:34 Date ( ) - daje tekui datum, npr.3.4.02 Avg ( ) - izraunava prosek Sum ( ) - izraunava ukupan zbir

Finansijske funkcije (SQL)

124

Osnovne vrste funkcija

Matematike funkcije
Int ( ) - daje celobrojni deo ulazne vrednosti, tj. zaokruuje na prvu manju vrednost Fix ( ) - daje celobrojni deo negativne vrednosti. Sqr ( ) - izraunava kvadratni koren ulazne vrednosti.

Funkcije za rad sa znakovnim nizovimastringovima

Left ( ) - daje zadati broj znakova sa poetka niza. Right ( ) - daje zadati broj znakova od kraja niza. Len ( ) - daje duinu (broj znakova) znakovnog niza. Lcase ( ) - pretvara slova ulaznog niza u mala.

125

Izrazi
Za postavljanje odreenog uslova ili izraunavanje vrednosti odreenog polja koriste se izrazi. Izrazi mogu biti jednostavni ili sloeni.
Izrazi mogu da sadre razne kombinacije operatora, imena objekata, funkcija i konstanti.
126

Izrazi
Izrazi se mogu sastojati iz sledeih elemenata:
Operatori (+,-,<,>,=,*,And,Or,Not,Like,) pokazuju koja e vrsta akcije biti izvrena nad jednim ili nad vie elemenata izraza. Imena objekata - predstavljaju postojee objekte. Funkcije - mogu se koristiti ugraene Access-ove funkcije ili samostalno kreirane. Literali - vrednosti koje se unose u izraz, mogu da budu brojevi, znakovni nizovi ili datumi. Access ih koristi u istom obliku u kom su uneeni, bez izmene. Konstante (Yes, No, Null, True, False).

127

Rad sa obrascima (Forms)

Rad sa obrascima
Kreiranje i korienje obrazaca Kontrolnih objekata i njihove osobine Kreiranje Kontrolne Table (SwitchBoard)

129

Rad sa obrascima
Uloga obrazaca je dvojaka:
prikaz podataka i unos istih.

Obrasci se koriste za efektno prikazivanje sadraja tabela i upita. Prilikom unosa obrasci omoguuju proveru unetih podataka, a i samom operateru olakavaju unos jer omoguuju da se isti obavi na najprirodniji nain.

130

Kreiranje i korienje obrazaca

Obrazac omoguuje prikazivanje sadraja jednog ili vie zapisa, ak i svih njihovih polja istovremeno. Obrasci su korisni za prikaz podataka u formatiranom obliku, kao i za unoenje, auriranje i brisanje podataka. U Access-u postoji est osnovnih vrsta obrazaca:
Obrazac sa poljima rasporeenim u kolone Tabelarni obrazac Tabelarni prikaz Glavni/Podobrazac Obrazac za izvedene tabele Dijagram
131

Kreiranje obrazaca
Obrasci se kreiraju korienjem New Form dijaloga. Dijalog New Form se aktivira izborom opcije Forms u listi objekata, a zatim klikom na ikonicu New toolbar-a.

Najlaki nain za kreiranje jednostavnih obrazaca je da se u dijalogu New Form izabere jedne od AutoForm opcija; tako se moe za tren oka napraviti obrazac.
132

Kreiranje obrazaca
Neto sloeniji nain za pravljenje obrazaca je korienjem arobnjaka za obrasce (Form Wizards). Form Wizard postavlja niz pitanja u vezi sa eljenim obrascem, a zatim ga sam automatski pravi.

Ovako kreirani obrasci se retko koriste u finalnoj verziji, ali predstavljaju dobru polaznu osnovu za pravljenje sloenijih formi.
Form Wizard omoguuje pregled (preview) svih unetih izmena kako bi se sagledao uticaj uinjenog izbora na konaan rezultat.
133

Izgled dijaloga New Form

134

Kreiranje obrazaca
Ostale opcije za kreiranje obrazaca koje se nude u okviru NewForm dijaloga su: Design View - prikazuje se potpuno prazan obrazac od kojeg se kree u prozoru za oblikovanje obrazaca. Chart Wizard namenjen za pravljenje obrasca sa dijagramom. PivotTable Wizard namenjen formiranju Excelove izvedene tabele.

135

Kreiranje obrazaca
Na obrazac se primenjuju iste tehnike za manipulisanje zapisima koje se koriste u tabelarnom prikazu. Jedina razlika je to se kod obrazaca prikazuje jedan po jedan zapis.
Iako su za tampanje prvenstveno namenjeni izvetaji, moze se odtampati i jedan ili vie zapisa koje obrazac prikazuje, tano onako kako oni izgledaju na ekranu. Najjednostavniji nain za tampanje obrazaca je pomou opcije File -> Print ili pritiskom na dugme Print na paleti sa alatkama.
136

Kontrolni objekti
Kontrolni objekti su svi objekti koji mogu da se postave na obrazac ili izvetaj. U kontrolne objekte spadaju:
natpisi (labele), polja za unos teksta, liste, izraunata polja, slike, grafikoni, dugmad za opcije ...
137

Kontrolni objekti
U kontrolne objekte se mogu unositi vrednosti ili se pomou njih mogu prikazivati odreeni podaci. Na jednom obrascu ili izvetaju moe da bude veliki broj raznih vrsta kontrolnih objekata. Neki od njih mogu da se prave pomou kutije sa alatkama Toolbox-a.
138

Izgled Toolbox-a u Access-u

139

Kontrolni objekti
Oni mogu biti vezani za konkretan sadraj u tabeli ili delimino nezavisni.
Po tom pitanju razlikuju se:
vezani, nevezani i izraunati kontrolni objekti.

140

Vezani kontrolni objekti

Vezani su za konkretan sadraj polja u tabelama.
Kada se unese vrednost u jedan vezani kontrolni objekat Access automatski aurira sadraj odgovarajueg polja tabele u tekuem zapisu.

141

Nevezani kontrolni objekti

Nevezani kontrolni objekti zadravaju vrednost koja se unosi, ali ne auriraju polja tabele. Koriste se za:
prikazivanje teksta, prosleivanje vrednosti makroima, uvanje OLE objekata koji nisu smeteni u tabelu nego na sam obrazac ili izvetaj.

Poznati su kao promenljive ili memorijske promenljive.

142

Izraunati kontrolni objekti

Izraunati kontrolni objekti se zasnivaju na izrazima kao to su funkcije ili prorauni. Oni su i nevezani jer ne auriraju polja tabele.
Imaju veliku primenu u poveanju preglednosti i brzoj obradi podataka.

143

Primer kontrolnih objekata

Polja za unos vrednosti

labele

Dugmad za opcije
144

Kontrolni objekti
Osnovne kontrolne objekte predstavljaju dva najee koriena kontrolna objekta i u obrascima i u izvetajima.

Prilikom dizajniranja putem AutoForm ili AutoReport Access skoro uvek kreira samo objekte ova dva tipa. U ovu grupu spadaju objekti tipa:
Label (Natpis) - prikazuje zadati tekst u obliku natpisa Text Box (polje za tekst) - podaci se upisuju, menjaju ili briu u poljima za tekst
145

Kontrolni objekti
Kada se objekti Label i TextBox koriste u kombinaciji sa drugim kontrolnim objektima treba se pridravati sledeih pravila:

146

Sloeni kontrolni objekti

Sloeniji kontrolni objekti slue za unoenje podataka i obezbeivanje ispravnosti i nalaze se u opcijama More Controls u Toolbox-u. Neki od njih su:
Check box Combo box Option group Toggle buton Command button List box ...

147

Primer sloenih kontrola

148

Sloeni kontrolni objekti

Toggle Button (prekida, preklopnik)
iskljuivo se koristi uz polja koja sadre logiki tip podataka (Yes/No). ovo je dugme sa dva stanja, izboeno ili pritisnuto na kome se umesto teksta obino nalaze slike ili ikone koje oznaavaju pojedina stanja dugmeta.

149

Sloeni kontrolni objekti

Option Button (dugme opcije)
Poznato i kao radio dugme. Ima oblik kruia unutar kojeg se moe nalaziti taka. Ukoliko se unutar kruia nalazi taka to znai da je opcija ukljuena ili da vai.

150

Sloeni kontrolni objekti

Check box (polje za potvrivanje)
ima dva stanja: ukljueno i iskljueno. kada se unutar kvadratia nalazi znak potvrde, to znai da je opcija ukljuena, a ako je kvadrat prazan opcija je iskljuena.

Combo box (padajua lista)

omoguuje izbor jedne od ponuenih vrednosti, ali dozvoljavaju i unos novih. unos je mogue izvriti na dva naina: procesom selektovanja ili direktnim unoenjem podataka. ove liste zauzimaju manje prostora na obrascu, a otvaraju se samo u toku procesa unoenja podataka.
151

Sloeni kontrolni objekti

Option group
Koriste se za biranje samo jedne od mogunosti. Sadre nekoliko preklopnika, dugmadi opcija ili polja za potvrivanje koja deluju u sprezi. U svakom trenutku samo jedno od dugmadi moe da bude pritisnuto, osim kada grupu ine polja za potvrivanje. Preporuljivo je da grupa sadri najvie etiri do pet lanova, a za vei broj koriste se padajue liste.
152

Sloeni kontrolni objekti

List box (lista)
Prikazuje listu unapred zadatih vrednosti, nije mogue unoenje novih vrednosti. Prikazuje podatke na ekranu na slian naina kao padajui meni (combo box), s tom razlikom to je lista uvek otvorena. Odreena stavka liste moe da se selektuje kada se na nju postavi pokaziva mia i pritisne Enter. Kada se izabere jedna od stavki njena vrednost se prosleuje polju za koje je lista vezana.
153

Sloeni kontrolni objekti

Command Button (komandno dugme)
Pritiskom na ovo dugme poziva se makro ili pokree izvravanje nekog programa radi preduzimanja odreene akcije.

Subform/Subreport (podobrazac/podizvetaj)
Prikazuje drugi obrazac ili izvetaj unutar glavnog obrasca ili izvetaja

Tab Control (grupa kartica)

Moe da prikae vie kartica okvira za dijalog ime se omoguuje poveanje preglednosti i uteda prostora na ekranu.
154

Primeri sloenih kontrolnih objekata

List Box

Combo Box

Command Button

155

Dodatni kontrolni objekti

Posebnu grupu kontrolnih obekata ine:
grafiki kontrolni objekti, objekti za rad sa slikama, objekti za rad sa zvunim zapisima i objekti za rad OLE objektima.

156

Dodatni kontrolni objekti

U ovu grupu kontrolnih objekata spadaju:
Image (slika)
prikazuje bit mapiranu sliku pri emu troi veoma malo resursa;

Unbound object frame (okvir za nevezani objekat)

sadri OLE objekat ili ugraenu sliku koja nije vezana za polje tabele. moe da sadri dijagram, sliku, zvuni ili video zapis;

Bound object frame (okvir za vezani objekat)

sadri OLE objekat ili ugraenu sliku koja je vezana za polje tabele;

Line (linija zadate debljine i boje)

najee se koristi za razdvajanje grupe objekata;

Rectangle (pravougaonik)
njegova boja i veliina moe da se zada, moe da bude popunjen ili prazan. koristi se za isticanje pojedinih delova obrazaca ili izvetaja;

Page break (prelom strane)

obino se koristi u izvetajima za bezuslovan prelazak na narednu stranu. 157

Kreiranje kontrolnih objekata

Postoje dva naina za kreiranje kontrolnih objekata:
pritiskom na dugme u kutiji sa alatkama (toolbox) i dodavanjem novog nevezanog kontrolnog objekta na ekran; prevlaenjem polja iz prozora sa listom polja da bi se dodao vezani kontrolni objekat.
Prozor sa listom polja prikazuje polja tabele ili upita na osnovu kog se pravi obrazac. Lista polja se prikazuje (ako nije automatski ukljuen) izborom opcije Field List u okviru glavnog menija View.

158

Kreiranje kontrolnih objekata

Postavljanjem kontrolnog objekta u prozor za oblikovanje obrasca moe da se radi sa njim. Kada se izabere kontrolni objekat, na njegovim uglovima i u sredini stranica pojavljuje se etiri ili osam ruica za pomeranje (slika).

159

Kreiranje kontrolnih objekata

Ruica u gornjem levom uglu koja je oblika kvadratia i neto je vea od ostalh, slui za pomeranje objekta, dok ostale slue za podeavanje veliine objekta.
Veliina kontrolnih objekata moe da se menja povlaenjem jedne od manjih ruica to omoguava poveanje ili smanjenjenje irine i visine. Prilikom modelovanja obrasca ili izvetaja aktivirana je alatka Select Object (strelica ili pokaziva), koja se koristi za biranje kontrolnog objekta.

Istovremeni izbor vie kontrolnih objekata vri se korienjem tastera Shift prilikom njihovog selektovanja.
160

Poravnavanje grupe objekata

Opcija meni Format > Align slui za poravnjavanje nekoliko kontrolnih objekata:
Left - poravnava leve ivice grupe izabranih objekata sa levom ivicom najvie u levo pozicioniranog objekta iz grupe. Analogno opciji Left vri se poravnjavanje pomou opcija Right, Top i Bottom i to sa desnom, gornjom i donjom ivicom objekata, respektivno. To Grid poravnava gornje leve uglove grupe izabranih objekata sa najbliom takom mree.

161

Poravnavanje grupe objekata

Da bi se izvrilo poravanavanje grupe objekata potrebno je prvo selektovati eljenu grupu. Selektovanje se vri tako to se sve vreme dok se biraju objekti (klikom na eljeni objekat) dri pritisnut taster Shift.

162

Podeavanje veliine objekta

Izbor opcije Format-Size nudi nekoliko mogunosti za podeavanje veliine objekta, i to na osnovu:
vrednosti podataka, mree (grid) i veliine drugih objekata.

Grupisanjem kontrolnih objekata moe da se bira i formatira vie njih istovremeno.

Za formiranje grupe bira se jedan po jedan pritiskom mia i dranjem pri tom tastera Shift. Poto se izaberu eljeni objekti u meniju se bira opcija Format-Group.
163

Podeavanje veliine objekta

164

Podeavanje veliine objekta

Opcije za podeavanje veliine objekata:
To Fit - podeava visinu i irinu objekta prema njihovom sadraju tako da se vidi ceo sadraj. To Grid - menja dimenzije izabranih objekata tako da se njihovi uglovi poklope sa najbliim takama mree. To Tallest - podeava visinu izabranih objekata tako da svi imaju istu visinu i to jednaku visini najvieg meu njima. To Shortest - podeava visinu izabranih objekata tako da svi imaju istu visinu jednaku visini najnieg meu njima. To Widest - podeava irinu izabranih objekata tako da svi imaju istu irinu kao i najiri meu njima. To Narrowest - podeava irinu izabranih objekata tako da svi imaju istu irinu kao i najui meu njima.

165

Svojstva
Svojstva (Properties) su obeleja kontrolnih objekata, polja ili baze podataka koja imaju imena i ije vrednosti odreuju karakteristike i ponaanje kontrolnog objekta, polja ili objekta baze podataka. Svojstvo moe da odredi vizuelne karakteristike objekta, njegovo funkcionalno ponaanje kao i informacije vezane za sadraj koji e se u njemu nalaziti.

Imena i vrednosti svojstava se prikazuju na listu koji se zove i prozor svojstava:

Mogu se sagledavati sve osobine istovremeno (kartica All), ili odreena grupa to je praktinije. Leva kolona sadri imena svojstava, a u desnu se upisuju vrednosti svojstava.

166

Svojstva
Aktiviranje prozora sa svojstvima izvrava se klikom na desni taster mia nad kontrolnim objektom ija se svojstva ele definisati i izborom opcije Properties.

167

Svojstva
Svojstva iz grupe Format utiu na izgled objekta.
Tu spadaju: font, veliina, boja, specijalni efekti, ivice ... Ova stvojstva odreuju nain na koji e biti prikazan sadraj objekta kao i za koje e polje tabele/upita objekat biti vezan.

U grupi Event su svojstva koja su u vezi sa odreenim dogaajima, kao to su:

pritisak na taster mia, dodavanje novog zapisa, pritisak na taster na koji bi trebalo definisati odziv.

Other svojstva utiu na ostale karakteristike objekta (ime ili tekst opisa...)
168

Svojstva
Spisak svojstava za obrasce je dug ali su najee koriene opcije:
Caption za izmenu teksta u naslovnoj liniji pri radu sa obrascem; Default View za odreivanje naina prikaza kada se aktivira obrazac; ova opcija obuhvata dve podopcije:
Single Form (jedan zapis po strani) Continuous Form (onoliko zapisa po strani koliko moe da stane);

Allow Edits dozvoljava ili spreava izmenu podataka; Allow Delitions i Allow Additions dozvoljava ili spreava brisanje postojeih i dodavanje novih slogova; Record Selectors definie prikazivanja vertikalne palete biraa zapisa;
169

Svojstva
Najee koriena svojstava za obrasce (nastavak):
Border Style definie stil okvira obrasca i nudi opcije da obrazac bude:
None (bez okvira), Thin (tanak okvir koji ne omoguuje menjanje veliine prozora), Sizable (standardna vrednost) ili Dijalog tipa (debeo okvir za dijalog sa naslovnom linijom koja se ne menja);

Picture opcija sadri ime datoteke sa rasterskom slikom koja slui kao pozadina obrasca; Picture Type sadri dve podopcije:
Embeded (slika se ugrauje u obrazac kao deo baze podataka) Linked (slika se povezuje sa obrascem i pamti se lokacija gde se nalazi)

Record Sourse koja definie izbor podataka koji se prikazuje u obrascu (tabela ili upit).
170

Zaglavlje obrasca
Na obrazac se moe ugraditi vie vrsta zaglavlja (Header) i podnoja (Footer):
Form Header (zaglavlje obrasca) se pojavljuje na vrhu svake strane prikaza i tampanog obrasca, Page Header (zaglavlje strane) se javlja samo na tampanom obrascu-posle zaglavlja, Page Footer (podnoje strane) se javlja samo na tampanom obrascu-ispred podnoja, Form Footer (podnoje obrasca) se pojavljuje u dnu svake strane prikaza i tampanog obrasca.

171

Zaglavlje obrasca
Da bi se napravilo zaglavlje i u njega uneo odgovarajui tekst potrebno je:
otvoriti odgovarajui obrazac, izabrati opciju View -> Form Header/Footer za prikaz zaglavlja i podnoja obrasca, izabrati natpis koji se prebacuje u Form Header ili u njega uneti novi tekst, podesiti veliinu zaglavlja i podnoja.
172

Kontrolna Tabla (Switchboard)

Kada pravite aplikaciju u Access-u koju e koristiti neki drugi korisnik, potrebno je napraviti forme, ali i obezbediti mehanizam za jednostavno kretanje kroz forme. Access obezbedjuje jedan takav mehanizam u formi Kontrolne table (Switchboard):
aplikacija se pokree prikazivanjem Switchboard-a. Switchboard moe da se kree kroz ostale forme, i tako omogui korisniku laki rad sa aplikacijom.
173

Kreiranje Kontrolne table (Switchboard)

Najlaki nain da se kreira Switchboard je korienjem Switchboard Wizard-a. To moete uraditi na sledei nain:
Izaberite Tools | Database Utilities | Switchboard Manager. Ukoliko niste kreirali switchboard za aplikaciju, pojavie se poruka Switchboard Manager-a, koji trai da ga kreirate.Izaberite Yes. Prikazae vam se Switchboard Manager dijalog. Primetiete da je Access automatski kreirao Main Switchboard.

174

Switchboard Manager

175

Kreiranje Kontrolne Table (Switchboard)

Dodajte dodatne Switchboard-e, tako to e te pritisnuti na New, pojavie se Create New dijalog

176

 Da bi ste dodali forme koje ste kreirali, izaberite Switchboard kome pripada data forma i pritisnite Edit.

Kreiranje Kontrolne Table (Switchboard)

177

Kreiranje Kontrolne Table (Switchboard)

Podeavanje autostarta Switchboard-a:
Idite na Tools | Startup Unesite naziv aplikacije u polje Application Title Izaberite formu koju elite da prikaete Potvrdite sa OK.

178

Dijalog Startup

179

Pravljenje izvetaja
Izvetaji Pravljenje izvetaja pomou arobnjaka

Izvetaji
Poslednji korak u projektovanju baze podataka, uz pomo Access-a, je pravljenje izvetaja.

Slino obrasima, koriste se za prikaz podataka, ali za razliku od obrazaca, izvetaji se ne prikazuju na monitoru ve na papiru. Dakle izvetaji su specijalizovani oblik prikazivanja podataka iz upita i tabela prilagoen tampi.
Njima se mogu prikazati sumarni podaci, rezultati statistike obrade podataka ili predstaviti podaci u grafikom obliku.
181

Izvetaji
U savremenom poslovnom svetu koriste se sledee vrste izvetaja:
Tabelarni izvetaji - podaci se tampaju u redovima i kolonama, grupisani su i izraunavaju se ukupni zbirovi, kao varijante mogu se dobiti meu zbirovi. Stubini izvetaji - lie na obrasce i mogu da izraunavaju ukupne zbirove, sadre dijagrame.

Izvetaji za tampanje cirkularnih pisama.

Izvetaji za tampanje nalepnica sa adresama ova vrsta izvetaja omoguuje tampanje potanskih adresa u vie stupaca ili izvetaja sa hijerarhijskim prikazom podataka.

182

Izgled izvetaja

183

Izvetaji
Najee u izvetajima nisu dovoljni samo jednostavni tabelarni prikazi, ve i grupisanja, sortiranja, izdvajanja. Planiranje izvetaja poine mnogo pre nego to se napravi izvetaj.

184

Izvetaji
Za dobro dizajnirane i osmiljene izvetaje potrebno je pratiti sledea pravila:
Definisanje izgleda izvetaja - pravi se skica izvetaja na papiru na koji se okvirno rasporeuje prostor gde e biti smeteni podaci, zaglavlja i totali. Ve u ovom koraku je neophodno odrediti naine na koje e se vriti eventualna grupisanja i sortiranja. Pridruivanje podataka rasporeivanje konkretnih podataka (polja iz tabele ili upita) koji e se nalaziti u izvetaju. Kao izvor podataka obino se koriste sadraji tabela ili specijalno napravljeni upiti.
185

Izvetaji
Pravila za dobro dizajnirane i osmiljene izvetaje (nastavak):
Sastavljanje izvetaja u Access prozoru za oblikovanje izvetaja - nakon sastavljanja koncepta izvetaja potrebno je to i tehniki kreirati korienjem Report Writer-a. Pregledanje i tampanje sadraja izvetaja - na kraju se preporuuje probno tampanje, radi provere i lakeg uoavanja eventualnih greaka.
Posebna panja mora se voditi o dimenizijama papira, jer se esto deavaju problemi sa marginama, neophodna je provera opcije Page Setup da bi se otklonile eventualne greke.
186

Kreiranje izvetaja
U Accessu je mogue napraviti svaki od pomenutih tipova izvetaja.
arobnjaci (Wizards) za izvetaje pojednostavljuju postupak razmetanja polja tako to najpre vizuelno postavljaju niz pitanja o eljenom izvetaju, a onda ga automatski prave. Izvetaji se prave klikom na ikonicu Reports a zatim na opciju New. Nakon toga starovae se prozor New Report, koji vam omoguuje da na est razliitih naina pravite izvetaje.
187

Izgled dijaloga New Report

188

Kreiranje izvetaja
Opcije dijaloga New Report:
Design View - prikazuje prazan prostor za oblikovanje izvetaja kao polaznu osnovu, Report Wizard - pokree arobnjaka za izradu izvetaja koji pravi izvetaj postavljajui brojna pitanja. Auto Report: Columnar - automatski sastavlja stubini izvetaj, Auto Report: Tabelar - automatski sastavlja tabelarni izvetaj, Chart Wizard - pokree arobnjaka koji pomae u pravljenju poslovnog dijagrama sa dijagramima,

Label Wizard koji pokree arobnjaka koji pomae u pripremi potanske nalepnice.
189

Kreiranje izvetaja korienjem arobnjaka (Report Wizard)

Svaki izvetaj koji pravimo zasniva se na podacima iz tabele ili upita.

Izbor tabele ili upita ija e se polja nalaziti na izvetaju vri se u podnoju poetnog dijaloga za pravljenje izvetaja New Report.
Nakon izbor tabele/upita na sledeem ekranu je potrebno izabrati polja koja e uestvovati u stvaranju izvetaju.
Dovoljno je selektovati polje, pritisnuti strelicu (>) i automatski to polje e se nai u susednom przozoru. Polje moete i izbaciti pritiskom na strelicu u suprotnom smeru (<). Klikom na Next prelazimo na sledei prozor.

190

Izgled prvog ekrana dijaloga Report Wizard

191

Kreiranje izvetaja korienjem arobnjaka (Report Wizard)

U sledeem ekranu dijaloga zadaju se instrukcije po kom polju ili poljima se grupiu podaci.
Report Wizard omoguuje da se na izvetaju definiu od nula do etiri polja za grupisanje
redosled polja za grupisanje moe da se menja pomou dugmadi za prioritet (Priority), i dodeljeni prioritet odreuje nivoe u hijerarhiji grupa.

192

Izgled dijaloga Report Wizard / Group

Grupisanje zadato poljem BrRacuna

193

Kreiranje izvetaja korienjem arobnjaka (Report Wizard)

Dugme Grouping Options dijaloga sa prethodne slike omoguuje da se detaljnije izvri grupisanje. U zavisnosti od tipa polja izabranog za grupisanje, lista nudi razliite naine grupisanja npr. znakovni, numeriki, datumski. Pritiskom na Next, dobijate naredni ekran dijaloga u okviru koga se zadaje nain sortiranja polja u izvetaju.
194

Kreiranje izvetaja korienjem arobnjaka (Report Wizard)

Ako je bar jedno od polja izabranih za prikaz u izvetaju numeriko, u okviru ekrana za sortiranje pojavljuje se dugme Summary Options. Klikom na ovo dugme prelazi se na dijalog u kome se moe zahtevati:
sumiranje (SUM), izraunavanje prosene vrednosti (AVG), odredjivanje najmanjeg (MIN) i najveeg (MAX) zapisa u grupi.

Ako se izabere opcija Detail and Summary izvetaj e prikazivati sve podatke dok opcija Summary Only na izvetaju prikazuje samo sumarne podatke. Ukoliko se potvrdi polje Calculate percent of total for sums izpod zbira grupe na izvetaju pojavie se procenat koji predstavlja uee zbira grupe u ukupnom zbiru 195 izvetaja.

Izgled dijaloga Report Wizard / Summary Options

196

Kreiranje izvetaja korienjem arobnjaka (Report Wizard)

Sledea dva dijaloga utiu na izgled izvetaja. Prvi od njih omoguava da se zada razmetaj podataka.
Grupa opcija Layout nudi est moguih naina koji opisuju Access-u da li treba da:
ponavlja zaglavlje stubaca ili ne, uvue u desno nie nivoe grupisanja, da doda linije ili okvire izmeu redova podataka u odeljku za detalje.

Poto se izabere odreena opcija slika na levoj strani se menja da bi se videlo delovanje opcije.

197

Izgled dijaloga Report Wizard / Layout

198

Kreiranje izvetaja korienjem arobnjaka (Report Wizard)

Pritiskom na Next dobijate drugi dijalog kojim se zadaje izgled izvetaja, konkretno bira se stil izvetaja. Svaki stil nudi drugaije pozadinsko senenje, veliinu fonta i druge karakteristike formatiranja.
Kako se izabere opcija slika sa leve strane pokazuje njeno delovanje.
199

Izgled dijaloga Report Wizard / Style

200

Kreiranje izvetaja korienjem arobnjaka (Report Wizard)

Dugme Next slui za prelazak na poslednji ekran dijaloga arobnjaka Report Wizard. Ostaje samo da ukucate naslov izvetaja
naslov se prikazuje u izvetaju samo jednom, a ne na poetku svake strane. arobnjak sam nudi ime tabele, ali ponueni naslov moe da se promeni.

Za tim se bira jedna od opcija u donjem delu okvira za dijalog:

Preview the report - Prelazak u reim Print Preview iz koga se moe pregledati izvetaj i tampati. Modify the report's design - Prelazak u reim Design View u kome uz pomo Report Writer-a moe da se menja struktura izvetaja. Dugme Finish slui da bi arobnjak zavrio svoj posao i prikazao izvetaj.
201

tampanje izvetaja
Kada se zavi proces kreiranja izvetaja, jedino to preostaje jeste tampanje istog, to se moe se izvriti na sledee naine:
pritiskom na dugme File-Print u meniju, pritiskom na dugme Print u prozoru za pregledanje izvetaja, pritiskom na dugme File-Print u prozoru baze podataka, poto se prethodno istakne ime izvetaja.

Struktura izvetaja moe da se snimi na disk u svakom trenutku izborom opcija:

File-Save, File-Save As File-Export

Kada se izvetaj snima na disk po prvi put, javlja se okvir za dijalog u kome se zadaje ime izvetaja. Okvir za dijalog sam nudi ime koje arobnjak podrazumeva za izvetaje, a 202 to je Report.

Upoznajte se sa MS ACCESS-om