PRAKTINA REALIZACIJA ETSI TS 102 177 V1.5.

1 (2010-05) STANDARDA ZA IROKOPOJASNI PRISTUP PRIMENOM MATLAB SIMULINK PROGRAMSKOG PAKETA ETSI TS 102 177 V1.5.1 (2010-05) WIDEBAND ACCESS STANDARD PRACTICAL REALIZATION USING MATLAB SIMULINK SOFTWARE PACKAGE
Jovan Bajeti Vojna akademija u Beogradu

Sadraj Rad predstavlja analizu IEEE.802.16e fizikog sloja primopredajnika po njegovim bazinim blok elementima upotrebom MATLAB Simulink programskog paketa. Merenjima parametara signala u pojedinim takama sistema izvedene su polazne karakteristike podlone buduim promenama radi poboljanja performansi sistema koje ETSI TS 102 177 V1.5.1 (2010-05) standard propisuje. Panja u ispitivanju performansi je usmerena ka blokovima za korekciju greaka unapred (FEC Forward Error Correction) i svim moguim vrstama modulacija koje su namenjene za formiranje signala za prenos. Na kraju je dat pregled parametara prenosa u uslovima razliitih odnosa snaga signala i uma prilikom korienja razliitih tipova modulacija sa standardom propisanim nainima korekcije greaka. Prilikom prenosa je u kanalu postojao beli aditivni Gausov um, Rajsov i Rejlijev feding. Abstract The paper represents the IEEE.802.16e physical layer analysis considering its basic block elements using MATLAB Simulink software package. The basic characteristics given by the ETSI TS 102 177 V1.5.1 (201005) standard which are meant to be changed due to system performance improvement are measured in many spots of transceiver model. Main attention in performance research is directed to Forward Error Correction blocks and available modulation schemes. At the end, the results of transmission performance affected by Aditive White Gaussian Noise, Rician and Rayleigh fading are given. 1. UVOD

pomau prilikom povezivanja sa slojevima na vrhu slojne hijerarhije radio podsistema. Standardom je opisano sledee: Fiziki sloj HiperMAN sistema; Blok ema primopredajnika koja strukturno opisuje funkcionalne celine i na osnovu koje se omoguava interoperabilnost izmeu opreme razliitih proizvoaa. Kroz emu prenosa je opisan kompletan put obrade signala za prenos skrembling, kodiranje, modulacija, uokviravanje, kontrolni mehanizmi, kao i kontrola snage emitovanja radi to bolje iskorienosti dodeljenog opsega; Specifikacije prijemnika i predajnika za HiperMAN sisteme; Informacije i aneksi potrebni za opis parametara modela.

Standard ETSI TS 102 177 V1.5.1 (2010-05) [1] revidiran je maja meseca 2010. godine i propisuje HiperMAN radio interfejs na ravni fizikog nivoa za frekvencije ispod 11 GHz za fiksne strukture i za frekvencije ispod 6 GHz za povremeno pokretljive i mobilne mrene strukture. Standard je ogranien na radio podsisteme koji se sastoje iz fizikog i sloja veze (Data Link Control DLC) koji su meu sobom potpuno nezavisni. Upravljanje dodeljenim radio resursom zasniva se na DLC protokolu koji prilikom emitovanja koristi servise DLC sloja. Slojevi konvergencije iznad DLC sloja

U radu je model telekomunikacionog sistema koji se bazira na ETSI TS 102 177 V1.5.1 (2010-05) standardu kroz simulaciju upotrebom Matlab 2009 Simulink programskog paketa izanaliziran do detalja. Podaci potrebni za simulaciju su precizno navedeni u standardu i sluili su kao polazni parametri za analizu sistema. Na izlazu svakog od blokova je signal na neki nain interpretiran na osnovu nekih karakteristinih osobina koje je obradom do tog trenutka stekao. Posle analize parametara signala pre i nakon izmene karakteristinih veliina pojedinih blokova, mogue je pratiti eventualno poboljaanje karakteristika prenosa pod odreenim uslovima. Korieni simulacioni model predstavlja polaznu osnovu za modifikacije i poboljanja koja bi dovela do eventualnih unapreenja performansi signala prilikom prenosa u uslovima prostiranja kroz realni komunikacioni kanal. 2. ANALIZA TOKA INFORMACIJE

Blok dijagram sistema sa propagacionim kanalom koji predstavlja modifikaciju sistema opisanog u [2] je dat na slici 1.

Slika 1. Blok dijagram WiMAX primopredajnika po standardu ETSI TS 102 177 V1.5.1 (2010-05) Polazni parametar analize predstavlja MAC PDU jedinica koja se sastoji iz zaglavlja duine 6 bajtova, korisne informacije i CRC polja za proveru postojanja greke prilikom prenosa, duine 4 bajta. Celokupna simulaciona struktura MAC PDU jedinice je definisana standardom, a u modelu se ona formira u MAC PDU predajniku. Zaglavlje takve jedinice sadri sledee parametre paketa: Tip zaglavlja (1 bit); Polje koje opisuje tip ifrovanja koje se koristi za zatitu podataka u prenosu (1 bit); Tip informacije koje opisuje format poruke namenjene za prenos (6 bita); Rezervisanog polja (1 bit); Indikator cikline provere redudantnosti radi otkrivanja greaka u prenosu (1 bit); Sekvenca kljua za ifrovanje neophodna za identifikaciju, lociranje i deifrovanje pojedinih paketa u nizu paketa (2 bita); Razervisanog polja (1 bit); Polja koje opisuje duinu paketa (11 bita); CID polja (Connection IDentifier) polje koje predstavlja jednoznano ime ili broj za identifikaciju logikog komunikacionog puta izmeu dva sistema (16 bita); Polje sekvence za proveru zaglavlja omoguava proveru da li je zaglavlje paketa ispravno preneeno komunikacionim putem (8 bita). na njenom kraju nizom binarnih jedinica ukoliko je ona kraa od 288 simbola. Ukoliko se koliina podataka za slanje i dodeljen kapacitet podataka ne podudaraju, na kraju bloka za slanje e se na mestima koja su slobodna umetnuti 0xFF (samo jednice) da bi se popunio dodeljen kapacitet. Generator pseudosluajne sekvence (Pseudo Random Binary Sequence PRBS) ima funkciju 1 + x + x kako je prikazano na slici 2. Svaki bajt podataka za slanje e redom ulaziti u skrembler s tim da prvi ulazi najznaajniji bit (Most Significant Bit MSB). Da bi se formirala pseudosluajna sekvenca koristi se poetna vrednost registara i I/ILI operacija. Izlazni podaci se, potom koriste za FEC.
14 15

Slika 2. Skrembling podataka Blok skremblera je formiran iz elemenata prikazanih na slici 3.

Sledei stepen u formiranju informacije predstavlja kanalno kodiranje informacionog toka. Kanalno kodiranje je sprovedeno kroz tri faze: skrembling, korekciju greaka unapred (FEC) i ueljavanje (Interleaving). FEC se realizuje Reed-Solomon i konvolucionim kodiranjem, dok je konvoluciono turbo kodiranje opciono. Upravo ovim redom su opisani u delu simulacionog scenarija blokovi predajnika. Blokovi prijemnika predstavljaju komplementarne funkcionalne operatore. Skrembling paketa sa MAC sloja se obavlja u bloku skremblera. Skrembler blok omoguava unoenje sluajnosti u informacioni tok meanjem korisne informacije sa signalom iz generatora pseudosluajnog koda koji funkcionie kao linearni pomeraki registar. Izlazni signal iz operatora se dovodi na Zero Pad blok koji vri dopunu simbolske povorke

Slika 3. Blok skremblera Korekcija greaka u napred je u modelu zasnovana na korienju Reed-Solomon-ovog zatitnog linearnog ciklinog kodiranja i konvolucionog kodiranja, kako u UL (Uplink), tako i u DL (Downlink) kanalu. Kodiranje se ostvaruje sukcesivnim prolaskom informacije kroz blok RS kodera, a zatim kroz blok konvolucionog kodera.

RS kodiranje je oblika RS (N=255, K=239, T=8) gde se koristi GF( 2 ). N predstavlja ukupan broj bita posle kodiranja, K je broj informacionih bita pre kodiranja, a T je broj informacionih bita koji mogu biti ispravljeni. Prilikom kodiranja se koristi kodni generatorski polinom g(x) i generatorski polinom polja p(x) kao to je prikazano u formulama (1 i 2). Polinomi su definisani ulaznim podacima simulacije, a propisani standardom.
8

Poveanje brzine prenosa obavlja se procesom brisanja pojedinih bita iz kodne rei (puncturing) [3]. Ovo se moe uraditi, na primer, eliminisanjem neparnih bita parnosti iz prvog obnovljivog RSC (Recursive Systematic Convolutional) i parnih bita parnosti iz drugog RSC. Blok ema simulacionog bloka RS kodera je prikazana na slici 5.

g ( x ) = ( x + 0 )( x + 1 )( x + 2 ) ( x + 2T 1 )
gde je = 02 HEX

(1) Slika 5. Blok RS kodera (2) Povorka simbola se najpre iz binarnog pretvara u celobrojni oblik. Posle pretvaranja, vri se dopuna informacione povorke nulama na poetku, ukoliko je izlazni blok simbola krai od 239. Tako uobliena informacija u celobrojnom obliku se dovodi na RS koder, a zatim na selektor koji ima funkciju polinomnog generatora opisanog slikom 4. Posle konverzije u binarni oblik, formirani RS kodirani signal se vodi na konvolucioni koder prikazan na slici 5.

p( x) = x8 + x 4 + x3 + x 2 + 1

Ovaj nain kodiranja omoguava promenljivu duinu bloka i razliite modunosti ispravke greaka. Kada se blok skrati na K* informacionih bita, u blok se dodaje 239-K* nultih bita kao prefiks. Prilikom dekodiranja, ovi biti se ignoriu. Svaki RS blok je kodiran binarnim konvolucionim koderom koji ima kodni kolinik 1/2 i graninu duinu 7, koji da bi proizveo dva simbola koda koristi polinomni generator koda opisan formulama (3) i (4) i prikazan na slici 4.

G1 = 171OCT za X G2 = 133OCT za Y

(3) (4) Slika 5. Blok konvolucionog kodera U tabeli 1 su definisane duine blokova za razliite nivoe modulacije i kodne brzine. Da bi se koristila 64-QAM modulacija, neophodno je naknadno implementirati kodove.

Slika 4. Generator konvolucionog koda kodnog kolinika 1/2 [bita/simbolu]

Modulacija BPSK QPSK QPSK 16-QAM 16-QAM 64-QAM 64-QAM

Duina bloka podataka pre kodiranja 12 24 36 48 72 96 108

Tabela 1 Duina bloka posle kodiranja 24 48 48 96 96 144 144

Kodni odnos (efikasnost) 1/2 1/2 3/4 1/2 3/4 2/3 3/4

RS kod (12,12,0) (32,24,4) (40,36,2) (64,48,8) (80,72,4) (108,96,6) (120,108,6)

CC kodni odnos 1/2 2/3 5/6 2/3 5/6 3/4 5/6

Blok koji obavlja ueljavanje zatitnih bita vri umetanje blokova zatitnih bita u kodirani informacioni tok u zavisnosti od broja kodiranih bita po dodeljenom potkanalu za OFDM simbol, N cbps . Funkcija interliver bloka je definisana dvostepenom permutacijom. Prvi stepen je definisan formulom 5 ime se omoguava da susedni kodovani biti budu mapirani u nesusedne podnosioce. Druga

permutacija, definisana formulom 6 omoguava da susedni kodirani biti budu naizmenino mapirani u manje ili vie znaajne konstalacione bite da bi se izbegao dugaak niz manje pouzdanih bita i time smanjila verovatnoa greke u prenosu. N cpc je broj kodiranih bita po podnosiocu koji moe biti 1,2,4 ili 6 za BPSK, QPSK, 16-QAM ili 64-QAM,

respektivno. Via zaokruena vrednost polovine vrednosti broja kodiranih bita po podnosiocu se definie kao s = ceil ( N cpc / 2) . U okviru bloka od N cbps predajnih bita,

predstavlja indeks bita pre prve permutacije, m j indeks istog bita posle prve i pre druge permutacije, dok je k j indeks posle druge permutacije pre dovoenja informacionog niza na blok konvolucionog dekodera. Prva permutacija je opisana formulom:

k predstavlja indeks kodiranog bita pre prve permutacije, mk je indeks istog bita posle prve, a pre druge permutacije,
dok je jk indeks kodiranog bita posle druge permutacije, pre modulacionog mapiranja. Prva permutacija je opisana formulom:

m j = s floor ( j / s ) + ( j + floor (12 j / N cbps )) mod( s )

gde je j = 0,1,..., N cpbs 1 Druga permutacija je opisana formulom:

(7)

mk = ( N cbps /12) k mod(12) + floor (k /12)

gde je k = 0,1,..., N cpbs 1 Druga permutacija je opisana formulom:

(5)

k j = 12m j ( N cbps 1) floor (12m j / N cbps )

gde je j = 0,1,..., N cpbs 1 (6)

(8)

jk = s floor (mk / s ) + ( mk + N cpbs floor (12 mk / N cpbs )) mod( s )

gde je k = 0,1,..., N cpbs 1

U tabeli 2 su prikazane veliine umetnutih blokova u zavisnosti od modulacije i tipa kodiranja. Prvi bit koji pristigne na interliver mapira se u MSB konstalacioni bit.

Deinteliver koji vri inverznu operaciju je, takoe definisan dvema permutacijama. Posle prijema bloka od N cbps bita, j Tabela 2

N cbps
BPSK QPSK 16-QAM 64-QAM 16 potkanala 192 384 768 1152 8 potkanala 96 192 384 576 4 potkanala 48 96 192 288 2 potkanala 24 48 96 144 1 potkanal 12 24 48 72

Na slici 6 je prikazana blok ema interlivera.

Slika 6. Blok interlivera Posle zatitnog umetanja bita, informacioni niz se serijski dovodi na konstalacioni maper. Omogueni su BPSK, Grejev QPSK, 16-QAM i 64-QAM konstalacioni postupci mapiranja. Konstalacije koje su prikazane na slici 7 se normalizuju mnoenjem konstalacionih taaka faktorom c radi izjednaavanja srednje snage po simbolu. Za svaku modulaciju, b0 oznaava LSB bit. Prvi bit koji pristigne sa interlivera se preslikava u MSB bit, i tako dalje. U downlink-u je omoguena adaptivna modulacija i kodiranje. U uplink-u se sprovode razliite modulacione eme za svaku korisniku stanicu posebno, na osnovu MAC konfiguracione informacije pristigle sa bazne stanice. Podaci preslikani u konstalacionu strukturu moduliu dodeljene nosioce radi poveanja indeksa frekvencijskog pomeraja (ofseta). Prvi simbol na izlazu iz konstalacionog mapera modulie nosilac sa najniim indeksom frekvencijskog pomeraja.

Slika 7. Konstalacioni dijagrami za pojedine modulacione eme 3. REZULTATI SIMULACIJE PRIMOPREDAJNOG SISTEMA

Koristei opisane strukture koje uestvuju u formiranju signala za prenos, izvrena je simulacija prenosa kanalom sa Aditivnim belim Gausovim umom (AWGN Aditive White Gaussian Noise) [4]. Skokovitim menjanjem odnosa signal/um (1, 2, 3, 5, 7, 9, 10, 12, 15, 17, 20, 22, 25, 27 i 30 dB), posmatrano je koliko e se greaka prilikom prenosa

pojaviti. Performanse sistema su analizirane promenom sledeih parametara: Modulacionih ema i parametara kanalnog kodiranja Veliine ciklinog prefiksa (CP)

Rezultati su prikazani u graficima na slici 8.

Slika 8: Rezultati simulacije za kanal sa ABG Rezultati dati u graficima govore da: BPSK modulacija je, oekujue najotpornija na loe uslove propagacije i da je za vrednosti BER= 10 i manje potrebno da odnos signal/um bude svega 5 dB; Smanjenjem veliine ciklinog prefiksa (CP), generalno za sve tipove modulacija se primeuje pad performansi prenosa, tj. upotrebom veeg CP-a je manjim odnosom signal/um mogue ostvariti kvalitetniji prenos informacije (sa manjim BER-om); Pad performansi sistema ne menja se znaajno smanjenjem veliine ciklinog prefiksa iz razloga to je u ovom sluaju u simulaciji korien kanal bez fedinga.
4

Standard opisan u radu namenjen je za ostvarivanje interoperabilnosti razliitih proizvoaa za proizvodnju opreme namenjene mobilnim korisnicima koji ostvaruju prenos sa zahtevanim kvalitetom servisa. Pojedine korisnike aplikacije su na kanjenje u prenosu osetljivije od drugih, pa je zbog toga neophodno ispitati kako bi se kvalitet prenosa menjao u uslovima viestruke propagacije koja se pojavljuje prilikom kretanja korisnikih stanica. Takvu situaciju je mogue najverodostojnije predstaviti ako se u simulirani propagacioni kanal ubaci i komponenta Doplerovog pomeraja uestanosti posmatranog signala koja implicira meusobno

kretanje stanica. Superponiranje signala pristiglih u razliitim vremenskim trenucima utie na kvalitet prenosa tako to snaga signala sluajno menja vrednost. Ukoliko su direktan i superponiran talas u istom faznom kvadrantu, signal e se pojaati, dok e smanjenje snage signala na prijemu dovesti do pojave greki u prenosu. U modelu je za takvu situaciju korien blok Rajsovog kanala sa fedingom. Karakteristike kanala sa Rajsovim fedingom su zadate tako da postoje etiri sekundarne putanje pristizanja reflektovanih talasa. Vrednost K faktora fedinga (linearni odnos snage glavnog i reflektovanog talaza u taki prijema) koja je koriena u eksperimentu je bila 10. Time je od etiri reflektovana talasa samo prvi definisan da ima karakteristike Rajsovog fedinga, dok su ostale tri komponente sa Rejlijevim karakteristikama fedinga. Maksimalni Doplerov pomeraj koji je definisan u simulaciji je bio 20 Hz, dok je za brzinu prenosa uzeto da bude 500 kb/s. Diskretna kanjenja sva etiri reflektovana talasa su bila 0; 0,04; 0,08; i 0,12 sekundi, a dobici (pojaanja) su im bila 0;-90; -95; i -100 dB, respektivno. Prilikom testiranja ovako formiranog scenarija, menjanjem CP-a za svaki prenos, korienjem svih moguih konstalacionih ema, dolo se do rezultata prikazanih na slici 9.

Slika 9: Rezulatati simulacije za kanal sa fedingom Ono to se moe videti na graficima ukazuje na sledee: BPSK 1/2 modulacija omoguava najkvaltiteniji prenos ve prilikom odnosa Signal/um od 5 dB, pogotovo ako se prilikom prenosa koristi CP=1/8. Za vrednost CP od 1/16 pokazuje se znatno pogoranje kvaliteta prenosa, dok se za ostale vrednosti CP-a ne moe sa sigurnou izvesti zakljuak zbog nedovoljnog broja obrade OFDM simbola prilikom simulacije. Kod ostalih vrsta modulacija se, generalno primeti znaajan pad kvaliteta prenosa za sve vrednosti ciklinog prefiksa. Prenos upotrebom QPSK 1/2 modulacije i vrednou CPa od 1/8, prilikom odnosa Signal/um od 25 dB omoguava znaajno smanjenje BER. Saglasno poveanjem sloenosti konstalacija, smanjuje se kvalitet prenosa priblino isto za sve vrednosti ciklinog prefiksa OFDM simbola.
LITERATURA

[1] ETSI TS 102 177 V1.5.1 (2010-05), Technical Specification, European Telecommunications Standards Institute 2010. [2] Muhammad Nadeem Khan, Wimax physical layer model, 2008. [3] Carlson, Crilly, Rutledge - Communication Systems, 2002, ISBN: 0-07-01 1127-8 [4] Deepak Kumar Rathore, Characterization of Physical Layer in IEEE 802.16e Standards, Deptt. of ECE, NIT Kurukshetra