1. r rada koji je naslov rada?

Ovaj rad za predmet istraivanja ima Kako je predmet ovog rada Evropska monetarna unija kao neizostavni deo dananjice, sa svim svojim prednostima i problemima, neophodno je zaokruiti ovaj proces integracija Evrope, koje su poele 1950-tih godina a i jo uvek traju.. Sa svojom dugom istorijom i razvojem integracija, ovaj rad prua uvid u ideju o evropskim integracijama, od evropske ekonomske zajednice (EEZ) pa do dananje Evropske monetarne unije (EMU). Pored prikaza osnovnih posultata na kojima je bazirano kreiranje Evropske unije, uslova i kriterijuma, koje zemlja treba da ispuni pri ulasku, u svetlu aktuelnih deavanja u radu e se istraivati ta je to to monetarna unija donosi zemljama lanicama, a za ta ih uskrauje. U tom smislu,. sagledae se prednosti uvoenja evra i sve posledice njegove primene.Detaljnije e se objasniti glavne prednosti, meu kojima su: sniavanje transakcionih trokova, olakana alokacija faktora proizvodnje, irenje finansijskih trita, makroekonomska stabilnost, nie kamatna stope, stvaranje nove globalne valute rezervi, intenzivniji ekonomski rast, ali i nedostaci kao to su: trokovi prelaska na evro, gubitak poslova, gubitak kursa valute, kontrolisana fiskalna politika, gubitak monetarne autonomije. U radu e biti analizirani evropski monetarni sistem i rad Evropske centralne banke (ECB) koja je preuzela potpunu odgovornost za sprovoenje monetarne politike Evropske unije (EU). Poto je osnovni cilj ECB odravanje cenovne stabilnosti i pruanje podrke ekonomskim politikama zemalja lanica EU, bez ugroavanja cenovne stabilnosti u ovom radu e na konkretnim primerima biti analizirano koliko je ECB imala uspeha u realizaciji navedenog cilja u praksi. .

U radu e se posebna panja posvetiti analizi kriterijuma konvergencije (odravanje inflacije, kamatnih stopa, budetskog deficita i javnog duga), odnosno koliko se od njih trenutno odstupa.

Posebna panja bie data stanju u Srbiji, pokuae da se daju odgovori na pitanje gde se realno, Srbija nalazi na putu integracija u EU, ta bi trebalo uiniti da bi dola do cilja, koje poteze treba napraviti, a da se teta integrisanja svede na minimum. Celokupnom analizom ovaj rad e nam na kraju omoguiti uvid u situaciju u kojoj se Srbija nalazi danas i gde je u odnosu na Evropsku monetarnu uniju. Tu spadaju prednost prosperitet koje bi Srbija dobila ulaskom u EMU, posledice uvoenja evra kao srpske valute, kriterijumi konvergencije koje treba ispuniti, kao i razlozi za i protiv ulaska u EU. .

Nedostaje jedan pasusus o aktuelnim problemima u evropskoj monetarnoj uniji. Obavezno u radu morate imati poglavlje u kome ukazujete na aktuelne problem monetarne unije gde ete sa to vie kvantitativnih podataka (javni dug, pad vrednosti EURa, itd.) prikazati situaciju. Za te potrebe koristite sajt EUROSTATA, statistical data. Pored toga tamo moete nai i interesantne tekstove. Cilj ovog istraivanja jeste da prikae realnu situaciju. Kako su glavne teme i problemi ove zemlje vezani za evropske integracije, ovaj rad e pomoi u sagledavanju dobrih i loih strana unije. Utvrdie se ta mi ustvari gubimo, a ta dobijamo ulaskom u Evropsku uniju. Studija moe da da doprinos kroz zaokruivanje slike o Evropskoj monetarnoj uniji, kroz njenu detaljnu analizu, sa posebnim osvrtom na Srbiju kao potencijalnu lanicu unije.

2. Metode koje e biti primenjene u istraivanju

Za potrebe ovog istraivanja koriene su brojne naune metode, kako bi se omoguile to realnije i pouzdanije istraivanje. Naune metode koje sam koristio u radu su:: prvo i nabrojite, a zatim o svakoj navedite re-dve.

Induktivna metoda koja se veoma esto koristi u istraivanjima u oblasti drutvenih nauka i u klasinoj logici indukcija je shvatana kao zakljuivanje od posebnog ka optem. Indukcija je generalizacioni metodski postupak, jer se njom iz posebnih saznanja stiu opta, pto je u ovom radu veoma korieno. Deduktivna metoda ima suprotno znaenje od induktivne, jer je dedukcija zakljuivanje od opteg ka posebnom i podrazumeva specijalizovani metodski postupak, kojim se iz opteg saznanja stiu pojedinana. Istorijska metoda je u ovom radu koriena veoma iscrpno, kako bi se od istorijskih, geostratekih, politikih I ekonomskih faktora u prolosti moglo utvditi ta je zamisao I ideja tvoraca ujedinjene Evrope. Metoda analize i sinteze jedna je od starijih metoda. Strukturalana analiza omoguuje sreivanje velikog broja podataka I daje doprinos ovom radu jer je veoma bitno utvrditi prednosti I mane koje donose integracioni procesi na tlu Evrope. Statistika metoda koriena je u onim delovima istraivanja, gde je vreno uporeivanje stepena razvijenosti pojedinih zemalja razvijene Evrope, kao I u pojedinim istraivanjima I anketama gde je bilo neophodno iskazivanje u brojevima Ili procentima. Komparativna metoda iako je ovo stara metoda, veoma je korisna pri analizi I uporeivanju.

Normativna metoda bila je od znaaja u istraivanju, posebno u onim delovima rada gde je analizirano zkonodavstvo EMU, kao I zakonodavstvo zemalja koje joj pristupaju I koje moraju ispuniti veliki broj uslova. Ova metoda ima za cilj da nae ono to predstavlja standard I prosek u svetu I ivotu, koji podleu neprestanim promenana I ovo znaajno moe uticati na Srbiju, koja je u tranzicionom period I koja mora, da bi isla u korak sa razvijenim zemljama mora da prilagodi svoje zakonodavstvo.

Sve ove metode su u ovom radu u veoj ili manjoj meri koriene, zajedno sa brojnim grafikim (slike, grafikoni)i tabelarnim prikazima., formulama, kao i posebnim naunim metodama.

3. Polazne hipoteze istraivanja Ovde treba da navedete 1-2 hipoteze koje ete testirati u radu. Znai hipoteza mora biti tako formulisana da imate parameter koje moete kvantitativno pratiti. npr. kriterijumi konvergencije koji mogu biti analizirani za zemlje koje su lanice EMU. Na osnovu testitranja tih hipoteza, donosite zakljuak i / ili vrite ocenu npr. za Srbiju. Polazno podruje ovog istraivanja kree od : Stvaranja Evropske monetarne unije - ideje osnivanja evropskih integracionih procesa,koje datira jo od II svetskog rata, prvobitnih integracija ( Evropska ekonomska zajednica EEZ) I razvoja tih integracija kroz istoriju do dananje EMU. Temelji na kojima e se zasnivati EMU i njeni ciljevi, hronologije nastanka, kao i problema sa koji e se sretati na putu do osnivanja takoe su deo polaznih hipoteza istraivanja. Ceo process osnivanja ne bi bio mogu bez uspostavljenih institucija, pa je neophodno krenuti od njihovog razvoja i naina uspostavljanja, kao i razloga i ciljeva njihovog formiranja i vanosti I uloge koje oni imaju u uniji. Sa posebnim osvrom na Evropsku centralnu banku, jer je ona produena ruka Evropske monetarne unije. Takoe, jedna od polaznih hipoteza ovog istraivanja jesu kriterijumi za ulazak u Evropsku monetarnu uniju ( istraivanje naina odabira kriterijuma za ulazak kriteijumi konvergencije, kao i naini njihovog ispunjenja ). istraivaki doprinos moe biti npr. ocenjivanje ispunjenosti kriterijuma konvergencije ili uticaj krize na opstanak EMU, itd. u svakom sluaju morate izabrati neki parameter koji analizirate preko podataka). Istraivanje e obuhvatiti i prednosti i nedostatke Evropske monetarne unije, kao i ciljeve koji su postavljeni, a sta je od njih realizovano.

Sve ovo bie potrebno za poetak ove studije, jer sve ove analize omoguie nam potpuno upoznavanje sa osnovama I istorijom, na putu do dananjih jakih integracija. Svako istraivanje omoguuje upotpunjavanju slike o Evropske monetarne unije i pomoe nam da prikaemo realno stanje u kojem se nalazi Evropa danas, zajedno sa Srbijom kaja je tek na putu integrsanja.

4. Sadraj Sadraj treba razraditi. Kako bi imali dobru strukturu koja zadovoljava kriterijume (polaziste, istrazivanje i zakluak) npr. poite od toga da imate sledede celine: 1. Prvu celinu u kojoj iznosite opte poznate injenice vezane za stvaranje EMU stvaranje, institucije, kriterijumi, itd. Dakle sve ono to je opte poznato. 2. Drugu celinu u kojoj ukazujete na aktuelne problemime, odnosno po zadatoj metodologiji (mustri) dajete prikaz izabranih parametara po zemljama (npr. javni dug id r.. Na ovaj nain testirate hipotezu. Znai definie se ta treba testirati iu ovoj celini to i inite. Ovo je u stvari vae istraivanje na bazi npr. eurostat podataka. 3. Tredu celinukoju posvedujete Srbiji. Ovde mozete po prethodno zadatim kriterijumima u 2 celini da analizirate Srbiju in a osnovu toga date zakljuak koje kriterijume konvergencije ispunjavamo. Moete dalje redi sta mislite da li je EMU dobro reenje itd. Trudite se da POSTAVITE HIPOTEZU koju moete analizirati preko KVANTITATIVNIH podataka in a osnovu kojih moete izvui neki valjan zakljuak. Jedino ovako neete upasti u zamku prepriavanja ili filozofiranja. Vodite rauna d ate 3 celine treba da budu priblino iste veliine, odnosno da nema velikih odstupanja po broju stranica i po broju poglavlja. Uvod 1. Stvaranje Evropske monetarne unije 2. Kriterijumi za ulazak u Evropsku monetarnu uniju 3. Optimalno valutno podruje 4. Mastriht i kriterijumi konvergencije 5. Evropska centralna banka i ostale institucije 6. Proirenje Evropske monetarne unije 7. Evropska monetarna unija u vreme finansijske krize i Srbija Zakljuak Literatura

5. Oekivani rezultati
Ovde treba da piete ta su oekivani rezultati vaeg istraivanja. Drugim reima, jo jednom prepevate ta je cilj i predmet istraivanja i kako preko prethodno definisanih hipoteza oekujete da ete doi do rezultata koji pokazuju to i to. U istraivanju e te zato koristiti reperezentativne baze podataka i poslednja istraivanja na zadatu temu. ko je pekulisati o

evoluciji Evropske monetarne unije u narednih 5 do 10 godina, pogotovo imajui u vidu broj novih lanica i heterogenost unije. Dok e postojee lanice gotovo zasigurno nastaviti da konvergiraju u obliku dohodaka per capita, mogue je, ak i verovatno, da e im se u EMU pridruiti ne samo tri zemlje lanice EU koje se jo uvek nisu sloile da se ukljue, ve i zemlje istone Evrope, koje jo uvek nisu ule ni u EU. Ove nove lanice e se bitno razlikovati od postojeih u pogledu dohodaka per capita i ekonomske strukture. Njihova implikacija za razvitak strukture, organizacije i modus operandi monetarne unije je viestruka. Postoji veliki pritisak u sklopu EMU nad dravama lanicama koje su jo uvek izvan EMU, da se to pre pridrue i da njihove ekonomije to pre prihvate evro. Zasigurno je da e prijem novih lanica u EU, odnosno EMU, promeniti monetarnu politiku glasanja i reprezentacije u Evropskoj centralnoj banci. Eksperti smatraju da e se ulazak novih lanica u EMU najvie odraziti na trite rada i heterogenost. Meutim, oni predviaju da e ovo biti dugoroan problem za EMU i da e zemlje istone Evrope uspeti da savladaju "gap" izmeu njihovih ekonomija i ekonomija postojeih lanica samo ukoliko nastave da jaaju i poboljavaju kvalitet institucija. Svakako, EMU e zasigurno nastaviti da funkcionie, ne samo kao monetarni autoritet ve i kao nadnacionalna institucija.