WHY WE WRITE?

Tre}i broj KulturKampfa. Mediji ovoga puta pri~aju o KulturKampfu. Za{to se ne potpi{ete? pitaju. A za{to da se odreknemo
jedine strategije koja nam je omogu}ila da govorimo? Zar ho}ete da ka`ete da bi ste pisali o nama sa istom uporno{}u i
pa`njom kada bi ste znali ne~ija i onako nepoznata imena? Kako druga~ije govoriti u dru{tvu koje ne `eli da slu{a do kao
apsolutna Drugost? Pitaju se ko stoji iza parole Mi smo za smrt. a iza tih re~i ne prepoznaju jednog Crnjanskog!
Ideolo{ka papazjanija, rekli su. A {ta ste drugo o~ekivali? KulturKampf ne nudi gotova re{enja, on `eli da bude prostor
polemike, diskusije. KulturKampf markira protivnike, metodi }e se sami formirati. Pa`nja javnosti je tu, interesovanje postoji,
prostor za polemiku je otvoren-na onima koji su objekt kritike je da odgovore. U pro{lom i ovom broju govorili smo o njima,
pri`eljkujemo da i oni govore o nama. Novinarima poru~ujemo: a sada NJIH pitajte za{to KulturKampf!
u kafani Sidro
Ni{, februar 2004.

O DUBINI KRIZE IMPERIJALIZMA

Crvene Brigade izvojevale su jo{ jednu
pobedu kidnapuju}i sudiju d'Urso; svi wihovim
zahtevima se izi{lo u susret: zatvoren je zatvor
L'Asinara, oslobo|en je osumwi~eni terorista
oboleo od raka, izjave zatvorenika iz Palme i
Tranija objavqene su u gotovo svim novinama,

INTERVJU SA ^LANOM CRVENIH BRIGADA

INTERVJU KOJI SLEDI DATIRA IZ 1981.

GODINE.
INTERVJU
SU
RADILI
REPORTERI NEDEQNIKA "L'Espresso".

Ovo je tek drugi intervju pripadnika

Crvenih Brigada. Prvi, iz 1974. godine, izazvao je
veliki odjek.

MI, CRVENE BRIGADE, ...

PRI^A KOJU ITALIJANSKA
@ELI DA U]UTKA

DR@AVA

PITAWE (P): Posle Alda Mora (1), sudija d'Urso.

Ne predstavqa li to korak nazad u strategijskom
smislu? Kako obja{wavate ovu razliku?

Dva italijanska novinara, Mario Scialoja i

Giampaolo Bultrini, iz nedeqnika L'Espresso,
zadr`ani su u pritvoru zbog obavqenog intervjua
sa Crvenim Brigadama za vreme otmice sudije
Giovanni
d'Urso,
kasnije i
osu|eni
zbog
sau~esni{tva. Posrednik u razgovoru, profesor
kriminologije Giovanni Senzani, nalazi se u bekstvu
i na listi je tra`enih.

CRVENE BRIGADE (CB): Za{to? Operacija

Moro
bio
je
deo
kampawe
protiv
imperijalisti~ke dr`ave koja se de{avala u
drugom periodu. Ona (operacija Moro) predstavqa
vrhunac u fazi oru`ane propagande. Bila je deo
procesa stvarawa svesti o neophodnosti oru`ane
borbe proleterijata. Kidnapovawe d'Urso-a, sa
druge strane, de{ava se u drugoj, naprednijoj, fazi
borbe gde slogan mora biti: okupite se i
organizujte mase oko oru`ane borbe za komunizam.

Sudija d'Urso visoko je rangirani ~inovnik

ministarstva pravde; u wegovoj su nadle`nosti
prebacivawe politi~kih zatvorenika iz zatvora u
zatvor, primena kaznenih mera, koje su, kako
smatraju Crvene Brigade, usmerena na fizi~ku i
psihi~ku destrukciju zatvorenika. Navedene mere,
za koje je bio nadle`an sudija d'Urso, odgovor su na
formirawe zatvorskih akcionih komiteta radi
spre~avawa daqe politizacije u zatvorima.
Izbile su pobune u zatvorima. Propali plan
vlade za politi~ko re{ewe nastalog problema
stvorio je eksplozivnu situaciju.

P: Za{to ka`ete da je sada{wa faza naprednija?

CB: Dubina krize imperijalizma otkrila je

tu|insku prirodu kapitala radni~koj klasi.
Restrukturacija kapitala u Italiji - na svim
nivoima - gura sve socijalne kategorije dru{tva u
revolucionarnu borbu. Jedina stvar koju ova
dr`ava mo`e garantovati je sve ve}a eksplatacija,
nezaposlenost, siroma{tvo i zatvore. Potrebe

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

nakon svake erupcije proleterskog besa, ve}

poku{avamo da razumemo da je taj bes proizvod
objektivnih ~iwenica i ~iwenice da je
kapitalizam istorijski prevazi|en. Danas moramo
graditi alternativu kapitalizmu. Za po~etak, iz
tenzija koje postoje u razli~itim slojevima
radni~ke klase, kroz sadr`aj ovih borbi moramo
uspostaviti prioritete u definisawu, ve}
pomenutih, neophodnih programa, oko kojih je
mogu}e nastaviti daqu mobilizaciju masa, oko
kojih je mogu}e doprineti afirmaciji i
konsolidaciji revolucionarnog grupisawa, {to
predstavqa i bazu daqih akcija.
()

masa i proleterijata - ne samo one strategijske,

ve} sada{we potrebe - su neizbe`no i surove
negirane od ove vrste mo}i koju samo brine
sopstveni opstanak. Borba za ispuwewe sada{wih
potreba transformirala se u konfrontaciju sa
strukturama mo}i. Ove su ~iwenice promenile
sve.

P: Ali doga|aju u Fiatu (2) pokazuju suprotno...

CB: Borba u Fiatu pokazala je, sasvim spontano i
veoma sna`no, brigu za radni~ka prava i
autonomiju, ona ne zna~i i kraj iluzija, ve}
naprotiv, po~etak novog ciklusa borbe. Ove se
borbe razvijaju ve} vi{e od deset godina, iako
sporo i sa te{ko}ama. Po prvi put u skora{woj
istoriji klasne borbe u Italiji, antagonizam
radni~ke klase nije se izrazio kroz zahteve jedva
ve}e od onih koje tra`e sindikati, ve} se
izra`avaju kroz `equ da se zaustave dr`avni
planovi za razbijawe radni~ke klase; kroz
odbranu onih poslova koji odr`avaju klasno
jedinstvo; kroz klasnu autonomiju u borbi protiv
sindikata i protiv revizionista, ~ak i kada su ovi
posledwi poku{ali da kontroli{u borbu radi
ostvarivawa svojih ciqeva.

P: Ali {ta sve ovo navedeno ima sa kidnapovawem

sudije d'Urso?
CB: Pitajte proletere koji se nalaze u zatvorima.
Dr`avna propaganda mistifikuje ili ~ini stvari
nejasnim. Sada{wa kriza progutala je ~itave
redove proletera koji nisu bili neophodni deo
lanca prozivodwe; one koji se nalaze na
marginama dru{ta; one koji ne zara|uju
zagarantovane minimalne naknade i koji mogu
pre`iveti samo izvan legalnog ekonomskog
sistema. Slom radni~ke klase, koji je izazvala
bur`oazija na ra~un stotina hiqada proletera,
ima svoju vojnu bazu u imperijalisti~kom zatvoru;
smrtonosni napad Awelija i wegovih saradnika
protiv radni~ke klase isti~e potrebu za
oslobo|awem radnika i proletera. Brojke govore
same za sebe: tridesetpet hiqada proletera nalazi
se po zatvorima i vi{e od tri hiqade drugova se
nalazi u koncentracionim logorima (4).

P: Da li ovo zna~i da ne postoji razlike izme|u

zakona i politike?
CB: Jedini kriminalci koje mi vidimo u ovom
dru{tvu su Demohri{}ani i ostali branioci
kapitalizma. Proleteri u zatvorima su sastavni
deo gradskog proleterijata i oni su prepoznali
svoj klasni interes u borbi za komunizam. Zato je
i kaznena politika ove dr`ave do`ivela potpuni
poraz. Imperijalisti~ki zatvor je veoma va`an
element
u
militaristi~koj
organizaciji
bur`oazije, ali je i mesto za politi~ku
rekompoziciju proleterijata, i ova je ~iwenica
veoma va`na u odnosima izme|u revolucije i
kontrarevolucije.

P: Ukratko, va{e je mi{qewe, da su mase spremne

za revoluciju?
CB: Mi nismo toliko naivni. Ono {to `elimo da
ka`emo da sada{wi subjektivni i objektivni
uslovi mogu pomo}i u stvarawu jasnog koraka ka
gra|anskom ratu za komunizam. Drugim re~ima,
uslovi koji postoje mogu pomo}i ra|awu
organizacija revolucionarnih masa u okviru
jednog masovnog pokreta koji se bori protiv
restrukturirawa,
i
koje,
pored
Borbene
Komunisti~ke Partije (BKP) (3), ~ine va`an
element oru`ane komunisti~ke mo}i. Na{a
politi~ka linija radi na razvijawu ovakvih
uslova, a radi stvarawa oru`ane proleterske
mo}i.

P: Jo{ uvek niste objasnili kakve ovo ima veze sa

sudijom d'Urso.
CB: U trenutoj fazi zatvori su glavni instrument
kontra-revolucije. Napad na najvi{e nivoe
Ministarstva pravde i na osobu koja kontroli{e
instrumente kaznene politike, napad je na srce
dr`ave. Uspeh u kidnapovawu sudije d'Urso ve} je
sada velika politi~ka pobeda koja {teti
neprijateqskom projektu. Me|utim, to nije
najva`nije, va`no je da ova gerilska akcija
dijalekti~ki je povezana sa pokretom politi~kih

P: Da li to zna~i da `elite da kontroli{ete

spontanu borbu radi ostvarivawa va{ih ciqeva?
CB: Ne, sasvim suprotno. Mi ne tr~karamo okolo

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

zatvorenika i podr`ava
zatvoreni~kih odbora.

ciqeve

drugo do lutaka kome ni proletarska pravda ne

mo`e pokloniti minimum qudskog dostojanstva.
Takvih nema puno, ali je cena koju je
revolucionarnih pokret platio - zato {to ih
nismo prepoznali na vreme - visoka. Ve} smo
uradili kriti~ke analize ovoga problema,
preduzeli smo neophodne korake i primewujemo
nove kriterijume izbora za borce, a u skladu sa
novim nivoom konfrontacije. Moramo odvojiti
takozvane teroriste-pokajnike od slu~ajeve drugih
drugova koji su pod torturom , priznali svoje
u~e{}e u gerilskim akcija. Ovakvo pogre{no
pona{awe uticalo je na druge borce. ^ak i ovom
slu~aju ne mo`emo govoriti o pokajawu, ve} o
nesposobnosti odre|enih qudi da shvate nove
uslove klasne konfrontacije, kao i metode
represije imperijalisti~ke dr`ave. Zadatak je
revolucionarnog pokreta da razjasni ove razlike,
napravi razlike izme|u slabosti koja se sastavni
deo na{eg rasta i akcija na{ih neprijateqa.

programa

P: Koji su bili ciqevi Operacije d'Urso?

CB: Dva su ciqa. Prvi, da zadamo udarac
strategiji ~iji je ciq da uni{ti proleterijat i da
se obra~unamo sa |ubretom koji je prenosio
nare|ewa
Ministarstva
pravde
svojim
podre|enima. Drugo, ne mawe va`no, je ~iwenica
da je ovo inicijativa partije (Borbene
Komunisti~ke Partije) koja ima za ciq da otvori
nov politi~ki prostor pokretu proletera koji su
trenutno u zatvorima, i da pru`i ovom pokretu ~ija legitimnost izvire iz hiqada preduzetih
inicijativa - mesta da se izrazi. Na kraju, ova
akcija ima za ciq da pomogne realizaciji krajwih
ciqeva pokreta.

P: Da li ste razmatrali kidnapovawe drugih qudi

umesto sudije d'Urso?
CB: Uvek postoje mogu}nosti. Onoliko koliko je
qudi i struktura u ovom re`imu. Pre ili kasnije
mo} oru`anog proleterijata obra~una }e se sa
svima wima.
U ovom trenutku, moramo jasno
individalizovati, veoma precizno, samo srce
kontrarevolucionarnog projekta, i usmeriti na{e
napade na to. Bio je Aldo Moro, sada je d'Urso.

P: [ta tra`ite u zamenu za sudiju d'Urso?

CB: Ne tra`imo ni{ta. Nemamo {ta tra`iti od
ovog re`ima. Na{i strate{ki ciqevi su jasni ve}
dug vremenski period: uni{iti svaki zatvor i
osloboditi svakog proleterskog zatvorenika. Za
razliku od re`ima mi dobro znamo da procenimo
odnos snaga. [ta vi{e, jo{ jedan od upe~atqivih
znakova krize u kojoj se na{la bur`oazija je i
nemogu}nost da shvate da se svaki rat sastoji od
izgubqenih i dobijenih bitaka. Bur`oazija je
izgubila ovu.

()

P: Kako gledate na teroriste pokajnike i za{to se

~ini da vas ovaj problem ne uznemirava?
CB: Nije ta~no da nas ovaj problem ne uznemirava.
Ve} smo rekli da terorista pokajnik ne postoji.
To je izmi{qotina re`ima. Pa`wa koju
pridajemo {pijunima i izdajicama je ista ona koju
vi pridajete muvama; zgwe~imo ih. Wihova je
sudbina ista ona koja je zadesila ostale takve u
zatvorima u Nuoro, Nuove, etc.... Takvi qudi neka
`ive u strahu od sopstene senke; bez sumwe, oni su
sada hodaju}i le{evi.

()

P: Za{to su borci poput Fioroni-a, Petci-a, Viscardia i kako se ~ini, jo{ nekoliko brigadira iz
\enova progovorili posle nekoliko godina koje
su proveli u ilegali?
CB: Moramo biti jako pa`qivi u birawu re~i
zato {to kontrarevolucinarna psihologija
namerno muti sve pojmove. Kao prvo, kreirali su
nepostoje}i profil osobe: teroristu-pokajnika.
Takvih nema. Oni koji su `iveli kao paraziti na
revolucionarnom pokretu odlu~ili su da je u
wihovom najboqem interesu da se pridru`e
Karabiwerima. U ovoj, svojoj, novoj ulozi, wihova
jedina vrednost u o~ima {efova je pomo} koju
pru`aju re`imu u ubistvima {to vi{e drugova i u
hap{ewu jo{ mnogih. Ovi crvi nisu uradili
ni{ta drugo, do priznali sve ono {to je bilo od
pomo}i re`imu u ciqu hvatawa i stavqawa u
zatvor stotina drugova. Takvi su qudi ni{ta

P: [ta mislite o pozivima za prekid borbe koji

su do{li iz same Borbene Komunisti~ke Partije?
CB: Nekoliko mla|anih, odba~enih, bur`uja
mislili su da se mogu igrati klasnog rata za vreme
svojih odmora. Danas, kada konfrontacija sa
bur`oazijom postaje sve ja~a i vi{e ozbiqna upravo zato {to su uslovi za veliki uspon
oru`anog pokreta sada dobri - bur`oazija
poru~uje svojoj deci da se vrate ku}i. I mi `elimo
da napustimo radna mesta u fabrikama , opasan
posao, ponekad smrtonosan; da se oslobodimo
nezaposlenosti i geta; da pobedimo otu|ewe ovog
dru{tva. Ali ovo se ne mo`e uraditi tako {to

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

}emo pobe}i kod tatice. Da bismo se oslobodili

ove nesre}e, moramo napasti i uni{titi ovaj
re`im i izgraditi komunisti~ko dru{tvo.
Prekid borbe? Mi tek po~iwemo.

CB:
Verujemo
da
se
u
vreme
antiimperijalisti~kog proleterskog rata mora
roditi i novi proleterski internacionalizam.
Kroz konretnu solidarnost; kroz vojnu pomo};
kroz politi~ku pomo} onim snagama koje se bore
za komunizam u oslobodila~koj borbi qudi protiv
imperijalisti~ke okupacije.

()

P: Kako ste znali dnevnu mar{rutu Alda Mora

kada ste ga kidnapovali? Neki su ube|eni da ste
imali dou{nika, dobrovoqno ili ne u wegovoj
porodici ili me|u bliskim prijateqima.

P: Recite nam ne{to o socijalnom i politi~kom

poreklu novih boraca Crvenih Brigada?
CB: Kao i uvek. Na{i su koreni u gradskom
proleterijatu, na{i ~lanovi dolaze iz avangarde
gradskog
proleterijata. Me|utim, problem
radni~ke klase nije sociolo{ki ve} politi~ki.
Oko interesa radni~ke klase moraju se
organizovati ostali slojevi proleterijata. Ovo
nije filosofska ili idealisti~ka pozicija. Ali,
ta~no je da je ve}ina drugova iz Crvenih Brigada
radnici?

CB: U deset godina koliko postoji nau~ili smo da

proletersko znawe i gerilska organizacija mogu
re{iti sve probleme. To je pitawe kako
politi~ke voqe tako i koncpecije organizacije u
datom trenutku. U priprema i izvo|ewe Operacije
Moro koristili smo se - kao i uvek - ovim
metodama.
()

[ta mislite o sovjetskom i kineskom

komunizmu?
Imate
li
model
budu}eg
komunisti~kog dru{tva koji ve} postoji i da li
mo`ete objasniti vrstu budu}eg dru{tva za koje se
borite?
P:

CB: Problemi izgradwe komunisti~kog dru{tva

nisu laboratorijski eksperimenti o kojima se ima
ta~no izgra|eno, dogmatsko, mi{qewe. Ovo su
pitawa koja zanimaju milione qudi na svetu.
Na{e referente ta~ke ostaju marksizam i
lewinizam kao i kineska kulturna revolucija. Mi
ne smatramo komunizam modelom, ve} dugotrajnim
procesom svetskih razmera koji zahteva istorijske
odgovore i nepretenciozne i brzoplete zakqu~ke.
Ni{ta {to nas ne spre~ava da ka`emo da oni koji
se bave politikom ekspazionizma i represija - bez
obzira na ime koje imaju - pripadaju
imperijalizmu.

P: Da li mislite da ste u stawu da stvorite

ustani~ki pokret u Italiji?
CB: Ne razmi{qamo u kategorijama ustani~kog.
Verujemo u istorijsku mogu}nost stvarawa
oru`anog proleterijata kroz du`i vremenski
proces. Akumulacija mo}i proletera kroz
politi~ko
vojnu
organizaciju
Borbene
Komunisti~ke
partije
i
kroz
masovne
revolucionarne organizacije, zahteva}e du`i
vremenski period. Ne sumwivo, ovo se ne}e desiti
prate}i linearni put, ve} dijalekti~kim
raskidom.
Na
kraju,
puna
upotreba
recolucionarnog rata uni{ti}e bur`oarsku
Dr`avu i stvori}e komunisti~ko dru{tvo. Nije
ovo stvar na{ih `eqa i nadawa, ve} sigurna
~iwenica koja se ra|a iz `eqe proleterijata.

P: Mnogi politi~ari od Zaccagnini do Berlinguer

smatraju da su Crvene Brigade kontrolisane, ili
najmawe, pomagane od tajnih slu`bi. Va{ odgovor?

CB: Pomenuta gospoda moraju nam dati ta~ne

~iwenice i dokaze o na{oj povezanosti ili }emo
smatrati da su ovakve izjave proizvod wihove
bujne ma{te. Za nas su sve tajne slu`be
neprijateqi proleterijata. Oni izmi{qaju bajke
o me|unarodnim zaverama, da bi mogli lak{e da
negiraju realnost oko wih, da bi se vratili
slatkom dreme`u.

Obja{wewa:

P: Da li vas Palestinci iz PLO-a obskrbquju

oru`jem? Ako je tako, {ta tra`e za uzvrat?

(1) Biv{i premijer i predsednik, demohri{}anin

Aldo Moro uhva}en je u Rimu od strane Crvenih

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

(4) U Italiji ima oko 35,000 zakonski osu|enih

zatvorenika i oko 3,000 politi~kih zatvorenika
sa revolucionarne levice.

Brigada 16. marta 1978. godine i pogubqen 9. maja.

(2) Pro{log Oktobra hiqade radnika Fiata
ustali su protiv svojih sidnikata koji su
prihvatili plan uprave za otpu{tawe.
(3) Zvani~ni naziv Crvenih Brigada. .

,
,
, , .
,
, ,
,
.
.20

UNIVERZITET I LA@
Raspadaju}i se, univerzitet mo`e
naneti jo{ mnogo zla...

.
,

,
.
( .)
,
,
,
,
:


,
( ,
,
) .

(. . .)

,
.

.

, , .


,
, .
(, )

(

),

(
,
,

,

).

20

,
. , ,
, ,
,
,

: ,
.
, :

,
, .
,

,
,
,

. ,
.

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com



.

, ,
,
(
, .. )
,
.
.
,
,



.

( )
.

,

.
: ,



(, , ,
.)
.
,
(
,
).
.

, ,
, ,

,

,

, ,

,
,
.

, ,
,
!
,
,
, ,
. , ,
, ,
, ! ,
, ,
!
...
, ,

institucija prelazak u fazu kada univerzitetske

vrednosti (znanje, diplome, nau~ni radovi)
prelaze u apsolutno slobodnu cirkulaciju,
nesmetanu
razmenu
bez
bilo
kakvog
referencijalnog kriterijuma, u fazu kada su te iste
univerzitetske vrednosti pre{le na nivo radikalne
devalorizacije. Razmena znakova (znanja,
kulture) na univerzitetu izmedju nastavnika i
studenata nije ni{ta drugo do nekakav potajni
sporzum pra}en gor~inom ravnodu{nosti,
ravnodu{nosti zbog ~injenice da se iza
svojevrsnog simulakruma rada (oli~enog u
davanju potpisa, ocena, diploma i svojevrsnog
pedago{kog incesta kao produkovanja neke vrste
psihodrame na relaciji profesor-student) u su{tini
krije u potpunosti prazan oblik vrednosti, o~aj

POHVALA MALOGRADJANSKOM
PROFESORU!
(na primeru knjige Svakida{nji ukus-kritika
mo}i svidjanja jednog takvog profesora
ovda{njeg)
za{to pi{e?
Znanje? Moralnost? Kriti~nost?-ma, nemojte me
zajebavati... Malogradjanska logika a duh
palana~ki su glavne karakteristike na{ih
univerzitetskih profesora. Komentari{u}i na
jednom
mestu
stanje
na
francuskim
univerzitetima Bodrijar napominje da je
definitivna sudbina onda{njih obrazovnih
6

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

zbog nerada, neznanja, jednom re~ju jedno

veliko-ni{ta. Te{ko da se i jedna Bodrijarova
tvrdnja mo`e direktnije primeniti na situaciju
ovda{njih obrazovnih institucija-da bi prikrili to
veliko ni{ta, da bi popunili prazno mesto
odsustva produkovanja bilo kakvog istinskog
znanja na{i profesori uvode razli~ite peripetije,
neku vrstu alibi kuluka, simuliranje rada, ne bi li
se njihovom postojanju dao barem neki
smisao. Oni iz arhive izvla~e bajate
malogradjanske mitove o nekakvoj kriti~koj
ulozi intelektualca u savremenom dru{tvu i
za{ti}eni svojom inetelektualnom veli~inom kao
glavnim simboli~kim orudjem poku{avaju da
prikriju odsustvo bilo kakve istinske simboli~ke
vrednosti. Brojni na{i profesori ~esto ni nemaju
bibliografije (jer bo`e moj, i Sokrat je bio veliki
filozof pa nije napisao ni retka) a kada pi{upisanje im slu`i kao ve} pomenuti alibi kuluk,
strategija prikrivanja, mimikrija, kao svojevrsno
simuliranje rada.

postavlja kao instanca nezavisna od svake vrste

ideologije; ne shvataju}i da je sama ideologija,
ona se napre`e da doka`e svoju autonomiju koju
joj niko ne osporava (Sartr). Na isti na~in na{i
profesori u svojim kriti~kim naprezanjima
koriste ispra`njene mitologeme o nezavisnom
intelektualcu, vide}i sebe kao izuzete iz svake
ideologije; oni kritikuju malogradjansku estetiku
ali sebe ne vide kao njen ideolo{ki izdanak. S
jedne strane oni robuju mitu o potrebi dru{tvene
kritike, s druge strane zbog svog konformizma
za istinsku kritiku nisu sposobni. Rastrzani ovim
protivure~jiiima oni pristupaju onome {to Sartr
naziva apstraktnim vidom ~iste negativnosti:
aptraktnom zato {to se koriste kategorijama
univerzalnih vrednosti, oni govore o ve~itim
tekovinama ljudskog duha, slobodi ~ovecanstva,
op{teljudskom moralu, o dobrom ukusu. Kriti~ko
pisanje je za njih stvar lepih manira, dobrog
vaspitanja i naravno-dobrog ukusa. Njihov jezik
se koristi intelektualnim apstrakcijama, njihove
kriti~ke kategorije su dovoljno op{te da ne
pogadjaju nikoga, a objekti analize dovoljno
univerzalni da u su{tini i ne kritikuju nikoga.
[ta je to dobar ukus? Ima li ispravnog,
pravilnog prosudjivanja, ili je sve prepu{teno
nekoj na{oj urodjenoj sposobnosti? Ko odlucuje
{ta je dobar ukus? pita se na{ profesor;
uostalom, mi{ljenja se razlikuju- ~uo je on.
Njegov jezik je ipak istovremeno i dovoljno
ironi~an (prncip negativnosti) kako bi simulirao
makar kakvu kritiku i tako ispunio zadatak
svakog malogradjanskog intelektualca-da bude
izvan i iznad ideologije svakodnevice.
Pro`et ovom apsolutnom negativno{}u on
lamentira nad nedostatkom dobrog ukusa u
narodu: on govori o uredjenju dvori{ta (Radi se
prosto o prevlasti prirodnih materijala /npr.
tarabe/, doma}ih biljaka /doma}ih ne u
nacionalnom nego u botani~kom smislu/ i li~ne
mere i primerenosti /ja tako volim/-dakle, sve
samih momenta autenti~nosti /koju obi~no prati
estetska bezinteresnost/. Ali {ta }emo sa
vo}kama, lukom i per{unom?-pita}e neko. Zar
razni borovi, egzoti~no cve}e i izlaga~ki motiv
dvori{ne umetnosti prvoga tipa nisu ne{to
esteti~nije?),
najbanalnijem
stereotipu
skorojevi}a dovoljno op{tem da se u njemu ba{
niko ne prepozna (Stoga po~inju da svoje
redovne delatnosti i poslove krste finijim
imenima, da svoje stare zanate pokr{tavaju, i da
svoje stare, dobre radnje kindjure kako firmama

o ~emu pi{e?
Jo{ su marksisti uo~ili da je glavana odlika
pripadnika gradjansko-bur`oaske klase upravo
~injenica da taj isti bur`uj nikada ne priznaje
postojanje klasa generalno, a pogotovu
postojanje bur`oazije. Bur`ujska literatura se
7

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

tako i opremom. O kolima i garderobi da ne

govorimo), kada govori o politici govori samo
o tome kako su (gle, molim te!) plakati stranaka
tako bez ukusa (Strana~ki plakati. Sad se vidi
sad se zna...ko se kome dopada. !?), o
nekakvom tr`i{tu umetnina za koje je valjda ~uo
na nekom satelitskom tv programu (Na{i novi
kolekcionari, sasvim pouzdano, ne ~itaju
umetni~ke kritike, ne ~itaju ni standardne istorije
umetnosti-sasvim pouzdano, ka`e on; mo`da
mu i treba verovata, pa valjda je upoznao pregr{t
takvih doma}ih kolekcionara). ^ak i kada govori
o ratu (mo`da je i slu~ajnost da je knjiga
pomenuta u podnaslovu objavljena sada ve}
davne 1993.) on govori samo sa aspekta- dobrog
ukusa-!? (Da li vam se svidja rat?... govoriti o
ratu kao umetni~kom delu, ali delu iz `anra
horora, delu iz estetike ru`noga itd... bojim se da
su prizori smrti i razaranja postali deo na{eg
svakodnevnog iskstva i, ~ak, na{ega ukusa)...

vi{estruku namenu: prvo, ona obezbedjuje

postojanje nekakvog ~itaoca. Malogradjanski
profesor pi{e za ve~nost, njegov ~italac je u
potpunosti apstraktan, imaginaran, njemu u
su{tini nije ni potreban ~italac. Ipak, ve~nost je
~ak i za univerzitetskog intelektualca klimav
alibi za sada{njost-treba izmisliti makar kakvog
~itaoca. Najlak{e je obratiti mu se direktno,
napisati mu pismo, prizvati ga u ti{ini radne
sobe, jednostavno-izmisliti ga (zbog toga se
ovde i ne obra}am ~itaocima svoje knjige ve}
primaocima
ovih
pisama,
svojim
sugradjanima i sunarodnicima, kojima bih `eleo
da saop{tim neka stara i va`na saznanja o
prirodi estetskog do`ivljaja). On izmi{lja
~itaoca iz naroda, kom{iju, sunarodnika da bi
prikrio tu tu`nu ~injenicu da pravog ~itaocanema. Kako ina~e druga~ije podneti tu agoniju
nepostojanja bilo kakve publike, kako druga~ije
dati bilo kakav smisao svom spisateljskom
postojanju?! (Zato bi ~ak i ovakvi tekstovi njega
trebalo da raduju-neko je barem knjigu uzeo u
ruke i ~ak je procitao- I niko ne moga{e ni na
nebu, ni na zemlji, ni pod zemljom da otvori
knigu niti da zagleda u nju. Ja plakah mnogo {to
se ne nadje niko da otvori knjigu , niti da
zagleda u nju, pi{e negde.) Sa druge strane,
epistolarna forma obezbedjuje dimenziju patnje,
zabrinutosti nad pustinjom stvarnog `ivotapisma su uvek i dijalog sa samim sobom, ona su
slika usamljeni~ke patnje zbog entropije
stvarnosti, ona su potvrda sopstvenog
plemenitog lamenta nad svetom koji se ru{i-ja
sam stena! uzvikuje inetelektualac dok se
stvarnost uru{ava pred njegovim o~ima.

kako pi{e?
Na{ profesor je tako rastrzan izmedju ova dva
principa: idealno-apstraktnog i negativnokonkretnog. Pi{u}i o bur`ujskom piscu Sartr
napominje kako {to se ti~e sad{njice, pisac
pribegava jednoj stru~noj publici; {to se ti~e
pro{losti, on sklapa neku misti~nu pogodbu s
velikim pokojnicima; a {to se ti~e budu}nosti,
slu`i se mitom slave. Upravo ne{to sli~no rade i
na{i univerzitetski intelektualci-da bi zadovoljili
prvi princip oni se pozivaju na velika filozofska
imena pro{losti, oni ~ak i u podnaslovu svoje
knjige {eretski koketiraju sa idejama velikana;
ovo pozivanje ili bolje prizivanje mrtvih ne slu`i
da bi se gradila filozofska pozicija, niti je u
pitanju pozivanje na odredjeni metod-njen
krajnji cilj je da se kroz tihi dijalog sa ve~itim
velikanima ljudskog duha obezbedi svoj komad
ve~nosti. Na{i profesori razgovaraju sa mrtvima
a pi{u za besmrtnost, prizivaju velike i
znamenite da bi i sami postali veliki i
znameniti, prizivaju pro{lost da bi prigrabili
budu}nost, prizivaju slavu istorije da bi zadobili
slavu sutra{njice. Njihov jezik je jezik mrtvih.
Njihov govor ve} sada odzvanja sa memljivih
rafova mra~nih arhiva ve~itih misli.

Najzad, njegov jezik je ironi~an-kroz ironiju i

sarkazam on stvara utisak kritike, simulira
kritiku, pretvara se da kritikuje. Uostalom kako
druga~ije zadovoljiti princip negativnosti kad
bilo kakav objekt kritike u su{tini ne postoji-a i
za{to bi uop{te i postojao, za{to bi ga uop{te i
tra`io u konkretnoj stvarnosti ili tamo nekoj
dru{tvenoj zbilji; ta, on pi{e za ve~nost, on je
izvan ideologije, izvan stvarnosti! Ipak, u svom

Ipak, da bi zadovoljili drugi princip, onaj

kriti~ko-konkretni, na{i profesori se sluze
proverenim trikovima. Izmedju ostalog svoje
rasprave, svoje kritike, polemi~ke traktate
pi{u u obliku pisama. Epistolarna forma ima
8

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

sarkazmu on {eretski namiguje-zna on da je deo

ve~nosti, ali ne `eli da i drugi znaju da on zna,
ve} `eli da drugi misle da u stvari ne zna da je od
onih koji ne umiru; on glumi naivnu
skromnost, on kao da poru~uje pa ja sam kao
vi!, pa i ja sam deo naroda. (S druge strane,
uvek ima, i usred novogodi{njeg dru{tva,
nam}ora i baksuza. Ko od nas to nije bar jednom
bio? Ja jesam.)

navodno, obra}a, na{ malogradjanski profesor

ipak ima jednog vrlo konkretnog ~itaoca-svog
kolegu, drugog malogradjanskog profesora.
Samoreprodukcija univerzitetske elite se tako
odvija po principu ja tebi-ti meni: ja napi{em
knjigu-ti meni recenziju, ja sam profesor-ti si
asistent, ja sam dekan-ti profesor... Znanje,
teorija, kriti~nost, ~ak i sama besmrtnost
postaju ozna~itelji medjusobne razmene-autoritet
jednog malogradjanskog profesora postaje garant
autoriteta onog drugog i obrnuto-apsolutna
razmenljivost,
apsolutna
reverzibilnost.
Druga~ije nije ni mogu}e-u uslovima kada je
govor (ovoga puta u naj{irem zna~enju, u smislu
svega onoga {to ~ini univerzitetske vrednosti)
li{en bilo kakvog referenta (primaoca) pa ~ak i
bilo kakvog zna~enja, ostaje samo plutanje
ozna~itelja. Druga~ije re~eno: manjak zna~enja
ekvivalentan je vi{ku dru{tvene mo}i. Potvrdu da
je smoreprodukcija uspe{no obavljena daju
dru{tvene institucije-univerzitet koji autore
ovakvih kritika postavlja za profesore i
dekane, biblioteke koje te iste kritike jedine
kupuju, {kole koje tim istim kritikama
nagradjuju odlika{e (treba li napomenuti da je
kritika o kojoj pi{em deo ku}ne biblioteke
jednog takvog biv{eg gimnazijskog odlika{auzgred, nije li to i bio cilj autora: da pi{e za
mlade nara{taje, za one koji dolaze, za
budu}nost, za ve~nost!). Krug je zatvoren,
simulakrum potpun...

za koga pi{e?
Pozicija na{eg profesora je tako u su{tini pozicija
dru{tvene i inetelktualne elite, pozicija kriti~ke
avangarde-a jedna od glavnih karaktersitika
svake pa i intelektualne elite jeste te`nja ka
samoreprodukciji: bur`uj uvek te`i da zadr`i
svoju poziciju bur`uja i da je pri tome u~ini
sasvim prirodnom (a ne dru{tveno i ideolo{ki
uslovljenom); on te`i da svoju bur`ujsku klasu
prika`e kao klasu po sebi-to je osnovna
karakteristika svake ideologije-iskaz da u
odredjenim strukturama dru{tvene realnosti
ideologije nema jeste, upravo suprotnoideolo{ki iskaz par excellance. Upravo se na taj
na~in, iza svih tih napra ka kriti~nosti, moralu,
znanju koje upra`njavaju na{i profesori, krije
jedan vrlo konkretan razlog; iza malogradjanske
mitologije o kriti~koj ulozi ineteltualca koji pi{e
za ve~nost le`i potreba za reprodukcijom
sopstvene pozicije mo}i (i simboli~ke-u vidu
dru{tvenog priznanja i realne-u vidu zadr`avanja
konkretnih profesorskih privilegija). Ma koliko
njegov jezik u su{tini bio uiverzalan, ma
koliko izmi{ljao svoje ~itaoce kojima se,

. ,
,
,
, .. , , ...
( ...,
..., ...).
,
,

, .
,
,
, ,
, '' .

T !,

1. :

.
,
(, , ?).


,
, , ,
9

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

2.
: ,
.
, ,
,
.
. ,
(10 15%)

( 1), ,
.
,

.

,


. ,


, ,
, ,
.
,
, (nota
bene:

,
.

a

.

,
.
,
,
,
.
, ,
...)
.


. (
) , .
,
.
, ,
,
,
, ,
, ,
. ,



. ,
, ,
, .. ,
.
,
, ,

3.
:

,

, , ,
.

.
,
, , .

,
!
,
,
...,
( 1).
?
.

,
. ,

,
10

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

 ,
,
,
,
,
.
,

;
;
(, , ,
,
,
), . ,
,
. , ,
, .

facto,
.
,
e ,
, ... , ',
.
, , ...
'' , ,

. .


,
,
,
.

, ,
.
.

, , .
.
,
. , ,
. ,
.

,
,

,
,
,

,
,

(, , ).
,


(),
,

.


, ,
.

.
.
,
, je
de jure, , de

,
,

;
:
? ,
.
...
, ' . .
, , .
.
, :
, ,
? ,

, .
11

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com


.
.
,
. ()

,
.

?
.

, .

.

,
.
.

.
, .
,
,
, .
,
,

.
, ,


.

( ,

,
),
. , ( ),
, (
, 2010., 2015., ),
. , -!,
, ,
.

,
,

. ,


,

,
.
.

.
.
, (nota bene:
,
, ),
(
:
),

,

, ,
.

,
.

, .
, ,
' .

.
, .

. ,

,

,
, ,

.
,
,

,
12

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com


,
, ,
. ,
, ,
,

; ,
:
, ,
. , .

,

. .
.
(). ,

,

,
.
, ,
.

, ,
,

!,
, , ,
. , ,
, ,
.
, ,
.


, ..
( 6, 25. . 2000.).


'
( , 2. . 2000.).
,
coup de grace ,

,
:
/ / ERGO,
. (, 6. . 2000.).

,
, ,
, , ,
,
.
.
. ,
,
,

, ' ,

, . ,
. ?
,

, ,
,
!
( ),
, !
, . !
, , ,
( )
, .
: ,
. , ,
,

! ?
.

,
,
, ... ,
... , !
, ,
; ,
. ,
, .
:

, . , ,
,
,
, , ,
.

13

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

 . '
. ,
, .
,

. , ,
,
. ,

. -,
, . -
, - , ,
,

. ,
, , .
.- .
,

!

j.

(
,
),
, .
, -, .

? ,

.
, ,
,
, .
.
, .
,
.

, ,
! !
2
?
! !

,
? !
,
?
! , ,
!
!?
,

,
. ,

, , , !
? ,
, ... , ,
. ,

! ,
: ,
,

. ,

,
!

,
.
. .

.

,
. , ,
,
.


1.
,
,
.
, ,
, .
, .
, , .
, .

. , ,
. .
.

. ,
. ,
.

14

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

, .. ? ,

) , )
, ) - ,

,
)

.
? , ,

? ?
: ,
, ,
, ,

,
.


.-
,
,
,
:
. , ,
.
, .
,
,

,
. ,
,
.

.
. (
),
!
?
,

!
, (
,
)
,

. , ?
,
, . , ,
, ? ,
.
.
. ,
.

?, O tempora!, O mores!,

,
, : ...
. ... !
, ,

(
,
,
,...).
,
. , ,
,

, , ,
. A
?
,
?
,
, 1871/2 ( ,
, ,
),


.


(, ,

),
,
,

,
.
.
.
. , ,
: ,
,
, ,

(
-
) roaresi
(, , proiectio),
, ,
15

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

 ,
,
.
, ,
XIX ? ,
,

(...):
,
, ,
. ,
,


,
.1 , ,
, ,
.
,
(...)
, , ,
.2 , ,

, ,

, .3
,

.

(...)
,
(...)
, , ,
.4
?
, , '
'

.
.5 ,


,
,

, .
(...)

,
. ,

,



(...)

.6
, , .
?
?7
, ,
,


.
/ .
,
,
.
,
:
(
) /
, . ,
,


,
. ,
, :

,
- .
, , ,
( ,
),

. , ,
, , ,
:
, , , :
,

Ibid. 30..
;


.
(, , , ,
, 2000.)

, ,
, ,
, 1997, 9 .
2
Ibid., 27.
3
loc.cit.
4
Ibid. 28.
5
Ibid. 29. .

16

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

 ( ), ... ,
,
, ...

,

, ;

,
.


,
.8
.
, :


.

, , .9

,


(...)


.10
(
);
(
). , ,
(...)

,
11.
,
, ,
, .

, beneficio naturae,

, (...)

:
,
,
. (...)
, ,
, ,
similis simili gaudet
, .12
,
. ?
? ,
,
. ?
, ,

?
?
,
,

? meltingpot

( ,
, , .),
.
, ,
;
(
) (
). ,
, , ,
,...
; ,
.
,
; :
(
);

, j
.

,
,
.
, ,
,
,

:

8

Ibid, 73..
Ibid.. 73-4. .
10
Ibid. 75. .
11
Ibid. 77..

12

Ibid. 56-7. .

17

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

CINIZAM I MO]

reprodukujui ideoloke mehanizme drutva

rtvovanja, drutva, koje u simbolikoj ravni,
uvek dri otvoren prostor za rtvovanje, zapravo
drutva koje itavu svoju konzistentnost duguje
upravo produkciji rtve.
Time Komisija dolazi u paradoksalnu poziciju da
svoju prvobitnu nameru da posveti spomenik
rtvama, odnosno seanju na rtve, nevino
stradale, kao opomenu da se situacija u kojoj su
rtve postale rtve nikad vie ne ponovi, samim
tekstom Konkursa, preokree u spomen obeleje
posveenom aktu rtvovanja, dakle spomenik
rtvovanima. Da bi smo ilustrovali logiku kako
se poetna namera pravljenja spomen obeleja
rtvama preokree u pravljenje spomenika
posveenog aktu rtvovanja, rtvovanima, koja
nije svojstvena samo ovom Konkursu, nego je
formativni
princip
funkcionisanja
naeg
svakidanjeg ivota, pogledajmo kako tekst
Konkursa korak po korak preokree svoju
prvobitnu nameru.
Naime prvobitna namera da se izgradi spomenik
rtvama ratova u bivoj Jugoslaviji jasno je
iskazana kroz ime Odbora koji je odgovoran za
sprovoenje
ovog
konkursa-Odbor
za
sprovoenje odluke o podizanju spomen obeleja
rtvama ratova 1990-1999 u bivoj Jugoslaviji.
Meutim, ve u naslovu Konkursa namera da se
spomen obeleje posveti rtvama ratova u bivoj
jugoslaviji se potpuno preokree, naime, meu
rtve, koje su u poetnoj nameri konkursa
apstraktno neodreene i podrazumevaju neko
neiskazano a podrazumevano "sve rtve",
stupaju i pali borci, tako da naslov konkursa
glasi: Konkurs za spomen obeleje palim
borcima i rtvama ratova 1990-1999 u bivoj
Jugoslaviji.
Dakle u naslovu Konkursa, rtve ratova na
teritoriji bive Jugoslavije, odjednom postaju
rtve ovog konkursa, jer ako apstraktno prazan
skup rtava do sada nije omoguavao odreenje
po pitanjima kojih i kakvih rtava,
pridodavanjem odrednice pali borac ovaj
apstraktan skup je definitivno odreen, ali samo
tako da je rtvovan prvobitan naum da to bude
spomenik rtvama, dakle nevino stradalim to je
minimalno konzistentno odreenje rtve. Pali
borci, ma ta da je pod tim podrazumevao
raspisiva konkursa, ne pripadaju skupu nevino
stradalih naime, oni pripadaju jednom sasvim
drugom skupu, skupu rtvovanih, dakle onih koji

rtvovanje rtve
Ideoloki mehanizam ale: U naem selu nema
vie hanibala sino smo poslednjeg pojeli,
moda najbolje ilustruje stanje ideolokih
aparata drave nakon 5.oktobra. Poto jedenje
hanibala i hanibalizam za iskazivaa ove ale
nisu ni u kakvoj vezi, jedenje ljudi postaje
legalizovana institucija zajednice u kojoj se od
sada istovremeno - jedu ljudi i ne kri zabrana
jedenja ljudi.
Meutim za svakog, osim za iskazivaa, jasno je
da mehanizam hanibalske ale omoguava
nesmetanu ideoloku reprodukciju hanibalskog
drutva, zapravo meta-hanibalskog drutva jer
onaj koji jede hanibala jede i zabranu jedenja
ljudi.

Slian mehanizam na delu je u tekstu Konkursa

za spomen obeleje rtvama ratova 1990-1999 u
bivoj Jugoslaviji, koji je raspisala Skuptina
grada Beograda a artikulisala Komisija za
spomenike i imenovanje ulica i trgova. Naime,
Komisija za spomenike i imenovanje ulica i
trgova na slian nain kao iskaziva hanibalske
ale, rtvuje rtve kojima posveuje spomenik,
18

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

su dobrovoljno ili protiv svoje volje rtvovani u

ime nacije, domovine, etnike grupe, religijske
pripadnosti, u ratovima od 1990-1999.
Nesporazum je oigledan jer slavljenje akta
rtvovanja je tradicionalan koncept koji
reprodukuje drutvo rtvovanja, drutvo u kome
je vredno dati ivot, rtvovati se da bi se ouvale
vrednosti drutva u ije ime je ivot dat, dok je

spomenik rtvama, koncept koji ne pripada

logici drutva rtvovanja i njime se ne slavi akt
rtvovanja. Naprotiv, rtvovanje rtve se, izvan
logike drutva rtvovanja, uvek tretira kao
kriminalni akt, ista transgresija s onu stranu
ljudskog sveta.

Kako je nastao ovaj tekst?

Skuptina grada Beograda je 1. novembra 2002. godine raspisala Konkurs za skulptorsko reenje
spomen-obeleja palim borcima i rtvama ratova 1990-1999. na prostorima bive Jugoslavije u gradskom
parku Zvezdara (citat). Grupa umetnika i kulturnih radnika, okupljenih oko diskusione grupe Razgovor
o umetnikom delu analizirala je, na nizu uzastopnih susreta, zahteve raspisivaa, pokuavajui da
koncipira mogui zajedniki predlog/reenje kojim bi se odgovorilo na raspisani kokurs.
Na jednom od razgovora u Kui ure Jakia u Skadarskoj ulici, uestvovali su i predstavnici
NOPNU Nevladine organizacije za pomo nastradalima i unesreenima, sa kojima su kroz razgovor
iznaena i neka zajednika stanovita povodom raspisanog konkursa. Nakon vienedeljnih konsultacija i
izraenih razliitih miljenja, deo grupe je odgovarajuim organima i slubama Skuptine grada (Komisiji
za spomenike i imenovanje ulica i trgova Skuptine grada Beograda; Odboru za sprovoenje odluke o
podizanju Spomen obeleja rtvama ratova 1990-1999. na prostorima bive Jugoslavije u Beogradu; svim
odbornicima Skuptine grada Beograda; Sekretarijatu za kulturu Skuptine grada Beograda) uputio dopis
kojim se trai povlaenje konkursa i zapoinjanje javne rasprave koja bi ukljuila sve zainteresovane za
ovu temu sa prostora bive Jugoslavije.
Ovaj postupak grupe umetnika i kulturnih radnika imao je odjeka u medijima, a sam konkurs i
pitanja koja se istim otvaraju privukli su panju javnosti. Tada je, na predlog novinara asopisa Vreme,
nastao i tekst Branimira Stojanovia koji ovde objavljujemo, a u kome autor tumai zahteve raspisivaa
analizom teksta konkursa. (Inae, asopis Vreme nije objavio ovaj tekst).
Nakon odreenog perioda, skuptinske slube odgovorile su na dopis, urgentnim zahtevima za
uee predstavnika grupe u iriju koji je trebalo da, na osnovu novoraspisanog konkursa, izabere delo
koje e snanim likovnim skulptorskim jezikom izraziti pijetet prema rtvama kroz surovu dramu (citat).
Dopis je inae predat na pisarnici Skuptine Grada Beograda 6. januara 2003. godine, a hitni telefonski
pozivi lanovima grupe poeli su 13. avgusta 2003. godine. Meutim, kako prethodni konkurs nije
povuen (ve je poniten - i raspisan novi, modifikovanog teksta), niti je zapoeta javna rasprava sa
ueem svih zainteresovanih, niko iz grupe potpisnika nije prihvatio uee u iriju. Nadlenim
organima Skuptine grada Beograda upuen je telegram u kome su ponovljeni ranije (u dopisu od 6.
januara) ve izneseni zahtevi.
*

Pri razgledanju spomenika rtvama NATO agresije koji su podignuti ispred nike tvrave moe se
primetiti simptomatian fakat. Na oba spomenika se nalaze spiskovi rtava. Ali ti spiskovi se uveliko
razlikuju, pa nije lako razumeti kriterijume po kojima su tadanje politike elite (SPSovska i
19

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

predDOSovska) kao naruioci dva spomenika, popisale rtve. Znamo dobro da ove dve elite nisu
podjednako neodgovorno postupale u kritinim trenucima novije srpske istorije, ali sudei po ovim
spomenicima, nesposobnost da se razume i politiki prevazie koncept prinoenja rtve i uvrivanje tog
koncepta naknadnim rtvovanjem rtve, podjednako je blizak ideologijama oba politika bloka. ta vie,
ondanje neukusno utrkivanje gradskih (nacionalistikih - opozicionodemokratskih) i republikih
(nacional-socijalistikih) vlasti u ko-e-pre podizanju spomen obeleja nedugo nakon zavretka
bombardovanja - govori o neskrivenom otimanju oko ekskluzivnih prava na batinjenje kriminalnih
rituala drutva rtvovanja.

NI[ EKSPRES ILI CINIZAM SILE

pravimo prekid. Jer govor voza~a Ni{ ekspresa

po~inje sa jednim prijateljskim kom{ija-to nam
oni sugeri{u jednu bliskost, ve}u od one koju
nam nudi, na primer, sugra|anin (kom{ija je
prijatelj, ne toliko subjektivno, po interesovanju,
nadama i bliskosti, koliko objektivno-po mestu
stanovanja). Ono {to nas zanima jeste jedna
promena tona u govoru voza~a u reklami. Jer
voza~ po~inje prijateljski sa kom{ija a
nastavlja sa: Kupite kartu na trafici. Jeftinija
je. Ve} ovde ose}amo promenu tona koji
po~inje da bude autoritativan. Zavr{ava: Evo
vam trafika tu blizu. Zavr{ava jednom
autoritativnom zapove{}u. Demaskira svoju
prijateljsku prirodu, jer iza nje nailazimo na
jedno lice koje ne zna da savetuje. Ono naredjuje
(i kada `eli da savetuje). Ta neuspe{na reklama
ipak deluje. Ne prijateljski, ve} upravo suprotno,
ona nam demaskira prirodu Ni{ ekspresa prirodu gospodara/kapitaliste

Re~ je o preduze}u (pojam firma vide}emo

postideolo{ki je, on je ideolo{ki bez
ideologije)koje tu~e ljude koji nemaju karte, re~
je o teroru jednog fa{isti~kog poretka, re~ je o
jednom cinizmu sile koji nas ostavlja bez teksta,
na kraju krajeva, re~ je i o nama samima (~ak i
onima koji se ne voze autobusima Ni{ ekspresa),
jer Ni{ ekspres nije samo pro{lost, on nam se
~ini i kao BUDU]NOST.

Jezik kapitala, jezik firme tako postaje jezik

natopljen cinizmom-voza~/kontrolor iz spota
koji poku{ava da glumi dobrog sugradjanina na
najbolji na~in odra`ava logiku tog istog kapitala;
on kao da nam poru~uje-gradjani su sami krivi
ukoliko
do`ive
premla}ivanje
zbog
neposedovanja karte, pa ~ak {ta i vi{e oni sami
sebi ugro`avaju sopstveno zagarantovano pravo
prevoza u gradskim auotobusima. Jezik kapitala
je u stvari jezik ponudjenog laznog izbora-platite
(ina~e, basnoslovno pove}anu cenu karte ~ije se
poskupljenje pravda objektivnim zakonima
tr`i{ta) ili }ete biti premla}eni. Izbor je samo
va{! Kapital nam u stvari poru~uje-povinujte se
zakonima tr`i{ta ili }ete snositi radikalne
konsekvence. Taj izbor ili-ili jeste radikalni
primer cinizma (analogan la`nom izboru pred
ultimatumom Pare ili `ivot!): onaj kome je
ultimatum upu}en je sam kriv za konsekvence a
ne onaj koji ultimatum izgovara.

Reklama za kupovinu karata Ni{ ekspresa (to

preduze}e je simbol jednog vremena, pro{log,
naravno-vremena dru{tvene izgradnje, uspe{nih
tehnokratskih rukovodioca, sre}nog vremena
jedne ere koja je iza nas). Spot: crno-beli i low fi
efekat sephia - taj efekat nas izvodi iz realnosti,
on je usmeren na slike koje `ele da ih vidimo
kao
IDILI^NE.
U
autobus
gradskog
saobra}ajnog preduze}a ulazi mladi}. Obra}a se
voza~u sa molbom da kupi jednu kartu. Voza~
(nesumnjivo, voza~ tog istog Ni{ ekspresa i u
realnom `ivotu) po~inje odgovor sa: Kom{ija,
kupite kartu na trafici. Jeftinija je. Ovde
20

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

Jo{ su stari Grci pravili razliku izmedju kinika i

cinika: kinik zauzima poziciju kritike,
demistifikacije mo}i. Nasuprot njemu nalazi se
cinik: cinik je mo}nik, njegova pozicija sile
zahteva cinizam, koristi ga kao sredstvo
upravljanja, pod~injavanja. Cinizam je logika
onih koji gospodare. Jezik Ni{ ekpresa je tako
jezik kapitaliste-mo}nika, jezik onog koji vi{e i
ne poku{ava da prikrije svoju mo}, jezik
prirodnog prava na vlasni{tvo i kontrolu. Ni{
ekspres poskupljenje pravda zakonima tr`ista logika kapitala govori kakao sistem radi sam od
sebe a kako pojednac treba da mu se povinuje:
kapitalista-mo}nik svoju poziciju apsolutne mo}i
pokazuje kao prirodnu. Za konsekvence je kriv
pojedinac a ne kapitalista-su{tinska logika svake
ideologije je da ubedi pojednica da sistem ali i
mo}nik rade i u njegovom interesu, za njega;
ukoliko pojedinac izvu~e deblji kraj nije kriv
sistem (ili kapitalista) ve} taj isti pojedinac,
njegova
nesnala`ljivost
ili
nepo{tovanje
pravila.

su{tinska metafora dru{tva u tranziciji, dru{tva u

kojoj jedina istinska pozicija mo}i postaje
pozicija apsolutnog prava nad vlasni{tvom,
prava nad njegovom apsolutnom kontrolom; nije
li pozicija firme, u stvari, vrhunska instanca
Kapitala?

Gradska vlda (odnosno-dr`ava) prihvataju}i

povecanje cene prevoza, usvajaju}i jezik
Kapitala, jezik slobodnog tr`i{ta (u uslovima
gde ~ak ni bilo kakvog tr`ista u stvari i nemajer Ni{ ekspres je jedina firma u gradu) u stvari
prihvata logiku sile tog istog Kapitala i tako
pokazuje da je li{ena svoje nekada{nje uloge
kontrolora. Dr`ava tranzicije je dr`ava koja se
svog monopola sile zauvek odrekla. Monopol
sile je danas monopol kapitaliste. Dana{njoj
dr`avi kao i njenim gradjanima o~igledno ne
preostaje drugo do da se priklone novim
gospodarima...

Definicija dr`ave: Organizacija koja poseduje

monopol sile. Nije li i Ni{ ekspres onda dr`ava
u drzavi? Jer nedavna premla}ivanja pokazuju
jasno teritoriju (odnosno - eksteritorijalnsot
autobusa Ni{ ekspresa). U autobusima Ni{
ekspresa monopol sile imaju kontolori firme (i
sam pojam kontolora nesumnjivo je fa{isti~ki).
Taj monopol sile, dakako nije ni{ta drugo do
monopol kapitala, demonstracija mo}i novca-ne
postaje li samim tim i slu~aj Ni{ ekspres

(Katoli~ki mese~nik Report,avgust 2003)

SA MARGINA GLOBALIZACIJE

Vana pitanja o svojoj sudbini jedan narod

postavlja onda kada posumnja u to da je sam
vaan. ta nam je initi? - to je glavolomka koju
postavlja krizni period. Ali svaki cilj bie laan
sve dok se dravniki jad bude brinuo o lanim
problemima: ta initi sa Srbijom nije sporno
da li je to pitanje pravilno postavljeno, sporno je
ko ga postavlja. Zla sudbina malih naroda zla je
teza malih pameti. Da je korpulencija faktor
nacionalnog blagostanja, Luksemburg bi grcao
pod sankcijama. Otud i na Balkanu povrne
racionalizacije deluju samo onoliko koliko se za
njih ima strpljenja; tu se objanjenja ne
prihvataju, nego se trpe. upalj sud, dobar za
svaki sadraj, taj je region oseao svoju
retardinaranost u meri u kojoj je ekspanzivna
demokratija
argumentisala
o
svojoj
superiornosti. Ono to na istoku izgleda kao

SRBIJA SRBIMA / MUNDUS AMERICAE

Tvrenje Svete stolice, da nije mogue voditi
rat bez saglasnosti OUN, nije samo politiki
kratkovido, nego i etiki sporno. Jedinstvo sveta,
olieno OUN, jeste jedinstvo bez Hrista i prave
religije, jeste sinkretiki presek svih kultura,
tradicija i religijskih sistema. Tvrditi, dakle, da
je OUN orudje istinskog mira, u direktnoj je
suprotnosti sa katolikom socijalnom naukom...
Neprihvatanje invazije na Irak, zato, jo ne mora
biti izraz doslednosti tradiciji u stavu prema
opravdanosti upotrebe nasilja, nego izraz
nezdravog
i
nekatolikog
pacifizma,
stepenovanog
naopakom
antropolokom
refleksijom modernih teologa.
21

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

puka arogancija, ili razvojna faza imperijalizma,

na drugom kraju doivljava se kao zatitna mera
koja ne izlazi iz okvira parlamentarnih
kompetencija. One to medju svojima vae za
popustljivce ili podmiene izrode, na zapadu
dre za bandoglavce s kojima lepom reju ne ide.
Nije to pitanje boljeg i goreg: da bi se sudilo
uporednom analizom, trebalo bi raspolagati
zajednikom kategorijom. Na istoku, gde je na
licu mesta svako, a ne samo specijalni izvestai,
i gde nije potreban satelit da bi se ustanovili
ljudski gubici, nego zdravo oko, stvari se vide ne
samo crno na belo, ve upravo crno ili belo.
Slepilo za boje ceni se kao izotren pogled na
stvari; smisao za nijanse zavodi oveka da se
izgubi u detaljima. Zato su tumaenja, ne toliko
naopaka, koliko univerzalna: ako mi komija
potruje kokoke, ini to jer mi se pakosno sveti;
nije jasno zato istovetni motiv ne bi bio
primenljiv na generalnog sekretara vojnog
saveza uz iju saglasnost mi taj isti kokoarnik
srue navoenom raketom. Drugi je, tavie,
perfidniji: taj e svoju drskost zakamuflirati
rubrikom kolateralna teta. to je jednima pitanje
ivota ili smrti, drugima je pitanje strategije i
opte saglasnosti. in je uvek preputen
raspoloivom pojmu; nerentabilni idealizam, koji
je u ovom ili onom obliku neporecivo umean u
odluke Kongresa, balkanski weltanschaung

civili i odluka da se, iz istih razloga, dri trajk

glau. Motivi su u oba sluaja nerazumljivi:
dakle, koristoljubivi. Ko bi jo pomislio da su
eutanazija i nedodirljivost pojedinca, tolerancija
i intervencionizam, homoseksualni brakovi i
cezarizam dva lica iste neizbene sutranjice,
istog urbanog temperamenta Problem
meusobnog nerazumevanja manje titi onoga
ko ne shvata, nego onoga ko nije shvaen.
Srpska ratna epistemologija svodila se na
varijaciju popularizovanog oblika Sokratove
moralne teze: mrze nas usled svojega
pregolemoga neznanja o nama. Budue granice
nacionalne drave zavisile su od stanja svesti
naih dumana. Njihova duhovna posrnua
pomerala su linije fronta na nau tetu. Tako se
kriegepystemiologie saela u misao da su rupe u
poznavanju istorije kod jednih proizvele narodnu
katastrofu drugih; loe stanje u amerikom
obrazovnom sistemu uzrono je vezano za loe
stanje u srpskom ekonomskom sistemu. Njihov
povrni pristup duboko je saterao branioce u
nau avliju. A srpska V-2 zvala se: meunarodna
medijska propaganda. Nekako se vazda na tome
radilo, nekako je sve ve bilo gotovo za veliki
prodor, tutnjalo je to kao pod zemljom, i svaki
novi trenutak budio je nadu da e u blesku
medijske munje pomuene pameti zloinaca biti
prosvetljene podacima o Duanovom carstvu,
turskom jarmu i Kralju Aleksandru Na zapadu
se kree od ovakvih ili onakvih premisa: sila je
najea posledica. Na drugoj strani polazi se od
kraja, a posledica je nepriznavanje premisa: nita
na svetu, nikakav uslov i nikakva pretpostavka
ne nadjaava ovo to oseam na svojoj koi. Le
jeste ubedljiv argument, ali ne zadovoljava
kriterijume demokratskog dijaloga: prosto otud
to zatvara diskusiju. Onaj ko vedri i oblai,
meutim, navikao je na otvorenu raspravu,
makar u naelu. to je metafizika u odnosu na
datost, to je kolateralni zapis u odnosu na corpus
delicti. Tamo gde se iskljuuju iskljuivosti,
injenice se ne pretau u materijalni sud, nego u
sudski materijal. Naricanje unesreenih nije ni
manje ni vie stvar iracionalnog, nego odluka o
vojnoj agresiji. Osvetoljubivost oteenih nije ni
manje ni vie stvar razuma, nego rezolucije
centralnih saveta. Spor je nereiv u naelu:
problem potire samo kulturno razgranienje. Jer,
ima porobljavanja i ima nestajanja. Ono
organsko u masi to osea i tako dela. Srpski
konjanici koji opsedaju Konstantinopolj u slubi
Muhamedove ideje i pet vekova suivota sa
istokom, sve to je preutano u udnom spoju

svodi na licemerje: tu se za podjednako dvoline

dre odluka da se zarad ljudskih prava ugroze
22

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

ponosa i trpeljivosti; zato je austrougarski

prestolonaslednik dobio metak u elo im je
zamirisalo na pogoranje diplomatskih odnosa.
Izolacionistiki reim opstao je celu deceniju; u
jednakim ekonomskim prilikama, evrofilni reim
disociran je u rekordnom roku. I voe su prole
prema nacionalnom ukusu: prvog su gaali
jajima i jogurtom, drugi je smaknut snajperom.
Srbija Srbima filozofi, vratite se odakle ste
doli! Lo dravnik ili lo Srbin, dilema je bila.
Na kraju se nekome sudi, a nekome prosto
presudi. Batina nekada iz raja izlazi, a nekada u
raj alje. Odluili su afiniteti. Hoe li Balkan i
kada biti deo ekonomske unije Zapada, pitanje je
koje zanima jedino proevropski orijentisanog
laika. Kada u Poljskoj izjave: Ova zemlja je deo
Evrope, to neto govori o stanju stvari; kada to
izgovore u Srbiji, to govori o stanju psihe. Moe
se eleti ta god: bie kako je kazano.

nee prisajedinjavati, svi oni e biti

prisajedinjeni u vreme kada Evropa vie nee
primati nove lanove, nego ce ih zauzimati.
Dakako, ukoliko o tom uopte bude odluivala
Evropa, a imperija jo ne bude na meama Male
Azije. Kako god bilo, mesta su ve popunjena:
ko bi jo eleo da se utrpa u druinu
dobrostojeih, neka zna da je vreme ulanjivanja
isteklo: svaki korak civilizacije izvan granica
gotike nije proirenje, nego ekspanzija. A
sadanje takozvane kandidatske zemlje, one
mogu biti strateke take, izvori sirovina,
koridori, izvori jeftinije radne snage, vojne baze,
brane protiv ovoga ili onoga, pridrueni lanovi,
izvidnice ili odstupnice sve, samo ne integralni
deo jednog Zapadnog saveza. To se onamo
osea, i tako se i razmilja: istok moe biti od
pomoi, moe za nas biti koristan, moe olakati
ovo, podrati ono, biti na naoj strani, moe za
nas biti od interesa ali bie uvek samo neto za
nas, nikada nee biti mi To je temeljna ideja
politike asimilacije. Ona jo dugo nee uspeti
da se uzdigne do stepena jasne artikulacije i da
se oslobodi bremena tradicionalizma; danas se i
ne oglaava drugaije nego u marginalnim,
premda institucionalizovanim ekstremistikim
ekstrapolacijama:
Devinterovom
antiimigracionizmu ne manje nego Fortejnovom
ili Hauardovom. Ovaj sirovo zamiljeni
organicizam diskredituje konano uoblienje
kulturnog agensa i odlae tako neophodnu
preraspodelu moi. Zato, dok se razdrobljeni
kontinent uzalud dogovara o nacrtu budueg
ustava i zajednikom odbrambenom sistemu,
amerike legije u istonim provincijama
svakodnevno desetkuju varvari. Pitanje je kada
e konane verzije pravnih i vojnih dokumenata
ugledati svetlost dana, ali nije sporno da ce
unifikacija nastaviti ubrzanim ritmom. Kratko
reeno: neka Balkan oekuje povezivanje sa
Evropskom Unijom tek onda kada Evropa vie
ne bude samo ekonomski, nego i politiki i vojni
savez - makar pod prekookeanskim nadzorom tek onda, kad integracija uznapreduje do stepena
unitarizma i jedinstvenom telu civilizacije vie
ne bude pretilo da disocira svoj identitet u
razvodnjenim multukulturnim konglomeratima.
Jer imigracija, pa ni rasno razjedanje Zapada,
paradoksalno, nema nikakva posla sa spoljnim
iniocima; i niko neka ne pokuava da podrije
civilizaciju, pre nego to postane njen deo. Ko se
nametne spolja, neka poiva u miru. I zaista, u
toj se stvari ne asi asa. Progresivno
uposebljenje kompetencija svake pojedine

Zajednica drava je prelazna konstelacija na putu

od nacionalnih drava ka svetskoj dravi. Ovaj
projekat, zapoet Ligom, zakoen ne toliko
svetskim ratom, koliko ekspanzijom istone
imperije, praktino je doraen ruskim
uzmicanjem (jo kako privremenim), a formalno
se zavrava u momentu dok se ispisuju ovi
redovi. Sve to pripada Evropi, ve je tamo. To
se zvalo: ujedinjavanje. U trenutku kada u okvir
Unije
uu
dananji
kandidati,
proces
ujedinjavanja ve odavno e biti istorija. Bugari i
Rumuni, kasnije i Srbi niko od njih se vie
23

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

nacionalne armije smera ka potpunoj efikasnosti

i optoj meuzavisnosti. eka je poslednju
generaciju civila ispratila na odsluenje vojnog
roka poetkom januara: poev od naredne godine
raspolagae profesionalnom armijom od trideset
hiljada specijalaca (brojka skromna, ali
proraunata: ko vele ta i tako necemo na
domoroce ovek na oveka). Svretak organskog
ujedinjenja oznaen je poslednjim, besprimernim
irenjem severoatlantskog saveza, koje je bilo
mogue jedino zahvaljujui avangardnoj politici
Sjedinjenih Drava u odnosu na njene inferiorne
saveznike. U trenutku kad se prvi srpski
najamnici sjure na talibanske gerilce pod
komandom amerikog vojnog prokuratora, neka
niko vie ne sumnja u nunost jednog taktikog,
kontingentnog,
anorganskog,
interesnog
zajednitva Nita na stvari nee poremetiti
demokratski otvorene mogunosti, pojedinana
opredeljenja, niti slobodan izbor pravca. Mudro
nam izgleda onaj dravnik koji moda ne shvata
okolnosti, ali dela kao da ih shvata. Umnost je,
koliko se seam, odluivala poslednji put kod
Platona. O izbornom uspehu Dorda Bua
mlaeg nije odluila (respektivno, nee odluiti)
finansijska prednost, ve istorijska tendencija.
Svejedno je ko e u toj trci pobediti; vano je ta
e pobediti. Buov izaziva nije niko drugi nego
predsednik spoljnopolitike komisije senata za
terorizam i meunarodne intervencije. Od etiri
prioriteta koja navodi, dva se tiu bezbednosnih
mera, dva Srednjeg istoka: demokrata kakav se
samo poeleti moe. Prostor za manevre je
ogranien i odstupanja od uzetog smera e biti
sve manja. Govori se da su nakon jedanaestog
septembra Sjedinjene Drave, dotad vazda u
prednosti u odnosu na Evropu to se ljudskih
sloboda tie, poele za ovom da zaostaju. Ali,
naprotiv: Sjedinjene Drave ne zaostaju u irenju
ljudskih sloboda, vec prednjae u njihovom
ograniavanju. Vreme e pokazati ko je bolji
prorok. Groteskna je u celoj stvari linija kritike
koju je demokratska savest slobodnog sveta
sledila u osudi intervencionizma. Da je politika u
biti slukinja ekonomije, mudrost je glava koje
ne znaju za mo. Bua moemo kritikovati za sve
drugo, samo ne da postupa ekonomski
racionalno. Isprazno zvui i optuba njegovog
militarizma; re je o oveku koji je u
etvorogodinjem mandatu preduzeo puke dve
vojne akcije: za jednog amerikog predsednika,
sramna cifrica. Ali ovde nije re ni o broju, ni o
obimu: re je o najavi, o orijentaciji, o

nepovratnom zamahu to je ono to se sluti, ono

zbog ega i on sam vie divani o ratu, nego to
ga vodi. On ini ono to mu je initi. Sa svom
svojom
glupou,
sa
svim
svojim
nerazumevanjem,
sa
svim
trivijalnim
opravdanjima Ovi pohodi nisu epizoda, to je
uzmah jednog ekstenzivnog irenja, koje se
ekonomskog rasta odrie, za raun rasta
teritorijalnog.
Budetski
deficit
slui
republikancima
na
ast.
Nerazumevanje
ekonomije odlika je koja ide ispred naeg
vremena. Zato nosioce ovog raspoloenja danas
za ivotne suparnike ne oznaava niko drugi
do berzanski spekulanti poput Dorda Soroa.
Suma koju sponzori Demokrata ulau u svoj cilj
trostruko e premaiti trokove Buove
kampanje za reizbor. Ali budui izbori sve manje
e biti borba voena novcem: a sve vie borba
protiv novca. Kapital je deplasiran zato jer vie
nema u ta da se uloi: svaka dalja potronja bie
jednokratna, bie svrha za sebe, za ovde i sada.
Potrebne su donacije, a ne oivljavanje privrede,
trai se socijalni program, a ne aktivna politika
zapoljavanja, eli se bezbednost, a ne duhovno
ozdravljenje, ne proizvodni kompleksi, nego
Hadrijanov zid to se neuraunljivije bude
troilo, to e kolosalniji biti poduhvati, a
temeljnije intervencije. Bu je uinio malo, ali
jednom zasvagda i po svaku cenu. To nije
ekstremizam, ve sueno polje mogunosti. Ako
iko zakoi integraciju Balkana u zapadne saveze,
to
e
biti
berzansko
miroljublje
antirepublikanskog trusta, to e biti dalja
kratkovida i unapred propala ulaganja u Trei
svet,
u
demokratizaciju,
liberalizaciju,
stabilizaciju,
modernizaciju
Izgradnja
demokratskih institucija u Iraku kao i u Srbiji
bio bi prvi veliki poraz Administracije; nita nije
nerazumnije nego stvaranje autonomnih sistema
u trenutku kada je potrebno krepiti legije sveim
regrutima iz redova nomada i uskoka. Svejedno,
za nekoliko decenija, republikanci e nai
zajedniki jezik sa demokratama: cezar e biti
njihov zajedniki mutant. Moda e se tada
francuski ministri ve zaklinjati nad Kuranom:
bitnije je da e biti lojalni Sjedinjenim
Dravama. Srbi ce se moda opet tui sa
muslimanima: ali ne u Bosni, i ne za svoj
raun,vec u neposlunim provincijama bliskog i
srednjeg istoka
Dixi.
d.canis@tiscali.cz

24

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

13

. Hominis tota vita nihil aliud

quamad mortem iter est.14
.
.
.
. , ,
.
: , ,
. To .

, 1997.
,
,
a
.
,
.

,
,
, ,
, !
,
:
,
,
; ,
.
,

, .
.
,
. ,
. , ,
, ,
,
:
, ,

.
.
,

.

, 24.07.2003

, ,

,
,

. ,
,
.

, ,
,
,
,

.

:
?! ,
,
.

,
. .
, ,

?


. ,

.
, .
: .
, .
;

13

,
,
14

.

25

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

 .
,
.

? , ,
. ,
,
.
,
,
, -.
.
, , ,
, ,
?
.
. .
,
,
.
.
,
. ,
.
.
,
.

,
.

, ,
FIAT .
,

.

, ,

.

,
.
,
. ,
,
,

.

?
,
.
; ,

Usled razvi}a kapitalizma sa svim wegovim suprotnostima, usled

razrivenosti evropske kulture svetskim ratom kao neminovnom posledicom
kapitalizma, u{ao je me|unarodni kapitalizam u zavr{nu fazu. Klasne
borbe proleterijata i bur`oazije razvijaju se u velike socijalne revolucije.
Podloga ujediwewa (Beograd, 1919. godine)
kontakt: kulturkampf2004@yahoo.com
webpage: www.kulturkampf.freehomepage.com
26

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com