Jedno religiozno iskustvo

Prolog leta sam imao elju da posetim mesto Kovaica, u Vojvodini. Tamo ive Slovaci, i bilo mi je strano zanimljivo da vidim kako oni funkcioniu, kako izgleda taj centar naivnog slikarstva, da probam neki njihov nacionalni specijalitet Bila je subota i uspeo sam da nagovorim jednog drugara da organizujemo taj izlet. Meutim, izgleda da sam ja previse idealizovao to mestace u svojoj glavi, jer kad smo stigli, ba sam se razoarao. Nita specijalno, ak zaputena varo, siromana, nigde nikoga na ulici Ni jedna jedina kafana ili restoran nisu radili. Totalni promaaj od izleta. Poto smo ba bili gladni, raspitasmo se gde moemo u blizini neto da klopamo i neki ljudi nas uputie na sala udaljen 2-3 kilometara od Kovaice. Krenusmo, i na izlasku iz mesta smo se zaustavili da pitamo za pravac oveka koji je stajao na putu sa siniem od 8-9 godina. Otac nam ree da je taj sala u stvari 10 kilometara udaljen i jo nas je zamolio da ih odbacimo do tamo, jer i oni idu do sela u blizini salaa. Prvo sam ih primio u auto. Meutim, onda sam ih odbio demonstrativno jer sam mislio da me ovek lae da bi ih vozio ak tamo gde njemu treba. Maltene sam ih izbacio iz kola, a oni mi se jo izvinjavali Nastavismo drugar i ja put ka salau Meutim, stvarno je ispalo da do tamo ba ima da se pii i da je to stvarno desetak kilometara, a ne dva, kako smo mislili. Doosmo na odredite i naruismo neke evape. Uopte mi to mesto nije prijalo, a i evapi su bili grozni, nita nekako nije valjalo. Osetih u momentu da je ceo put bio promaaj i da smo se dabe pomerali iz Beograda. U isto vreme, poela je da me grize savest to stopere oca i sina nisam povezao. Shvatih koliko sam pogreio, jer ne samo da me nisu lagali, nego su bili i jako fini, ak i kad sam ih izbacio iz auta. Toliko me je grizla savest da nisam mogao da prestanem da razmiljam o tome i da se kajem. Zavrismo sa evapima i krenusmo nazad ka Kovaici. Posle jedno 5-6 kilometara ugledah oca i sina kako opet stopiraju, oigledno ih je neko odbacio deo puta. Ne mogu da opiem koliko mi je znailo to sam ih video. Okrenuo sam kola i ZAMOLIO ih da ih povezem. Naravno da sam im se izvinjavao "kao lud" to to nisam uradio kada je trebalo. I naravno da mi oni nita nisu zamerili. Odvezao sam ih do sela i skoro da sam poeo da im se zahvaljujem to sam ih ponovo sreo i to mi je pruena prilika da ispravim greku. Pruena mi je mogunost da budem bolji. Krenuo sam za Beograd presrean to mi se ovako neto dogodilo, shvatio sam tada da je ceo ovaj put itekako imao smisla. Taj dogaaj sa ocem i njegovim siniem, celom puteestviju je dao jedan predivan smisao. Pria o greci i nepromiljenosti i pria o pokajanju, opratanju i pouci. Kao da mi je neko odozgore rekao: "Pogreio si, ali ima priliku da to odmah ispravi." Otac i njegov mali sin na putu... Kao neka duboka poruka i vaan znak. To je moje prvo religiozno iskustvo. Ja sam ga, bar, tako doiveo.