dr Vladimir Ranelovi, vanredni profesor

Konsultacije: t t k 11 12h K lt ij etvrtak 11-12h ili elektronski (preporuljiv nain) LiveEdu: vladimir.randjelovic@pmf.edu.rs E-mail: vladar@pmf.ni.ac.rs

Danijela Dimitrijevi asistent Dimitrijevi,

Predispitne obeveze i sistem bodovanja Aktivnost na predavanjima Aktivnost na vebama Kolokvijum 1 Test 1 (nakon prvih 5 predavanja) Kolokvijum 2 K l k ij Test 2 (nakon drugih 5 predavanja) Seminarski rad Zavrni ispit Praktini ispit Usmeni ispit 10 30 7 7 8 10 8 10 10

Seminarski rad (predaje se do 15.01.2011.)

Graa i karakteristike (neke biljne zajednice) Primer: Graa i karakteristike zajednice omanolike palamide (Cirsietum helenioidei)
Sadraj Uvod Dosadanja istraivanja Osnovne karakteristike Karakteristine vrste Floristiki sastav biljne zajednice Ekoloke karakteristike biljne zajednice Zakljuci j Literatura

Seminarski rad (predaje se do 15.01.2011.)

Nain navoenja literature (literatura se navodi po abecednom redu) Knjige Autor(i), godina: Naziv publikacije. Izdava. (Autore navoditi tako to se navede prezime autora, zarez, inicijal imena, taka, zarez, razmak) , , , ) Primer Horvat, I., Glava, V., Ellenberg, H., 1974: Vegetation Sdosteuropas. Gustav Fischer Veerlag, S G Fi h V l Stuttgart. Poglavlje u knjizi Autor(i), Autor(i) godina: Naziv poglavlja In: Urednik knjige (ed ): Naziv knjige poglavlja. (ed.): knjige. Izdava. Strane. Primer Ranelovi, V. (1999): Cirsium helenoides (L.) Hill. In: V. Stevanovi (ed): Crvena knjiga flore Srbije 1, Ministarstvo za ivotnu sredinu R Srbije, Srbije Bioloki fakultet Univ u Beogradu i Zavod za zatitu prirode R Univ. Srbije, 331-333.

Seminarski rad (predaje se do 15.01.2011.)

Nain navoenja literature (literatura se navodi po abecednom redu) Vietomne edicije (flore, faune) (flore Editor(i), (ed(s).) godina(e): Naziv edicije, broj tomova. Izdava. Primeri e Tutin, T.G., V.H. Heywood, N.A. Burges, D.M. Moore, D.H. Valentine, S.M. Walters & D.A. Webb, (eds.) (1964-1980): Flora Europaea, I-V. Cambridge University Press London Press. London.

asopisi i i Autor(i), godina: Naziv lanka. Naziv asopisa, broj (volumen): strane. Primeri Hajek, M., Hajkova, P., Apostolova, I., 2008: New plant associations from Bulgarian mires. Phytologia Balcanica, 14 (3): 377-399.

Seminarski rad (predaje se do 15.01.2011.)

Nain navoenja literature Internet Adresa sajta. N i lanka. Ad jt Naziv l k Primer http://en.wikipedia.org/wiki/Lion Lion. http://en wikipedia org/wiki/Lion . Lion Elektronska izdanja Autor(i), godina: Naziv lanka. Adresa sajta Primer Lakui, D. (ed.) 2005: Stanita Srbije. ( ) j http://habitat.bio.bg.ac.rs/doc/stanista_srbije/632%20Prirucnik.pdf j Citiranje literature u tekstu Jedan autor: Pirs (1996) ili (Pirs, 1996) Dva autora: Stevanovi i Radovi (1995); (Stevanovi, Radovi, 1995) Vie autora: Horvat et al. (1974) ili (Horvat et al., 1974)

Ekologija je Ek l ij j nauka o uzajamnim k j i odnosima ivih bia i njihove okoline. Ekologija se bavi problemima distribucuje ivih bia, njihovog opstajanja, meusobnih odnosa, t j j b ih d promena u zavisnosti od uslova sredine i dr. Centralni objekat prouavanja ekologije kao nauke je ivo bie, te je otud sasvim opravdano smatrati je biolokom disciplinom, koja se u velikoj meri oslanja na dostignua drugih nauka nauka.

fitoekologija ili ekologija biljaka zooekologija ili ekologija ivotinja gj gj j idioekologija ili autekologija biocenologija ili sinekologija populaciona ekologija ili demekologija l k l l k l fizioloka ekologija primenjena ekologija globalna ekologija idioekologija ili autekologija biljaka fitocenologija ili fitosociologija biogeografija (fitogeografija) ( ) geobotanika floristika geobotanika (horologija) istorijska geobotanika ekoloka geobotanika

Nivoi organizacije ive materije Organela elija tkivo individua

Nivoi organizacije ekolokih sistema jedinka ili individua populacija ivotna zajednica ili biocenoza ekosistem biom biociklus biosfera bi f

Ramondia nathaliae

Loxodonta africana

Jedinke ili individue predstavljaju pojedinane predstavnike neke organske vrste, koji obezbeuju rast i razvie i opstanak vrste.

Ramondia nathaliae

Loxodonta africana

Populacija je grupa jedinki iste vrste koje naseljavaju odreeni prostor, a meusobno su povezane odnosima razmnoavanja.

ivotna zajednica ili biocenoza je skup svih vrsta organizama na odreenom delu prostora, koji meusobno stupaju u odnose ishrane i zatite. Skup Sk populacija razliitih vrsta k ji i i bi l ij liitih t koji ini biocenozu nije sluajan. ij l j

Ramondietum nathaliae

Biocenoza afrike savane Biocenozu grade sve vrste biljaka (fitocenoza), ivotinja (zoocenoza), mikroorganizama i gljiva (mikrobocenoza) (mikrobocenoza).

Ekosistem ili biogeocenoza je j g j jedinstvo biocenoze i biotopa i p p predstavlja vrhunsku j sintezu u ekologiji.

Ekosistem afrike savane

Ramondietum nathaliae + bitop

Ekosistem k j kih stena Ek i t krenjakih t

j godina u p praksu sve vie ulazi termin habitat ili tip stanita, koji u osnovi p , j Poslednjih g predstavlja sinonim za ekosistem.

Biom je skup meusobno fiziognomski slinih i funkcionalno povezanih ekosistema (npr. biom listopadnih uma, m (np . m p n um , biom etinara, biom stepa, biom mora i okeana itd.). Obino su biomi karakteristini za odreene klimatske zone, pa se nazivaju zonobiomi. s i j bi i Ekosistemi i biomi se ujedninjuju u biocikluse, biocikluse kojih na zemlji ima tri: slana voda, slatka voda i kopno. Svi biociklusi zajedno ine vrhunsko jedinstvo ive i neive prirode, jedan vrhunski ekoloki sistem ogromnih razmera, razmera oznaen kao BIOSFERA BIOSFERA. Biosferu ine oni delovi atmosfere, hidrosfere i litosfere koji su naseljeni ivim biima.