MLADI

^ASOPIS ZA SRPSKI JEZIK I KWI@EVNOST U^ENIKA FILOLO[KE GIMNAZIJE U BEOGRADU

:
Razgovor s piscem
PISAC BEZ PREFIKSA
Zoran @ivkovi}...................................3
Istra`iva~ki radovi
BALTOSLOVENSKA
JEZI^KA ZAJEDNICA.....................4
Istra`iva~ki radovi
NA^INI IMENOVAWA
TIPI^NIH I ATIPI^NIH
POJMOVA KOD DECE.......................6
Leksikologija
IDIOMI [PANSKA SELA ILI... ................8
Esej
POLANSKI I E.A. PO..................10
Stilistika
OMLADINSKI @ARGON..............11

III6
IV7
IV1
II2
IV5
IV5
] III7

/:

Tel/faks: 011/2621-955
ekretar: 011/2621-955
bornica: 011/3031-295
fil.gim@eunet.yu
www.filoloska.edu.yu
Dizajn:
Zlatko T. Uro{evi}
:

I . 5,

Prikazi
BENOVE DRUGA^IJE O^I
Doris Lesing.......................................12
Putopis
MALTA - biser Mediterana............13
Intervju s povodom
DR RAJNA DRAGI]EVI]..............14
Prikazi
OSAVREMEWIVAWE
VE^NOSTI........................................17
Prikazi
POEZIJA I INTERNET.................17
Prikazi
KREATIVNOST
KAO VODI^ KROZ @IVOT
Publikumov kalendar........................18
Aktuelnosti
PETNICA...........................................19
Istra`iva~ki radovi
]IRILICA
NA[A NASU[NA...........................20
Stvarala{tvo: proza
RAZGOVOR...........................................21
Stvarala{tvo: proza
DE^AK I WEGOV REZA^................22
Stvarala{tvo: poezija
JAPANSKI VRTOVI
QUDI OD SAMO]E.........................23
Pro et contra
OD KLI[EA DO
ORIGINALNOSTI...........,..............24
Jezi~ko pam}ewe
LUDA NASTA.....................................26
ZABAVA................................................27

MLADI

U~eni~ka redakcija

savreme
.
,
(2003).

(1993), (1997),
(2002)...

,
.
Koja dela su, u va{oj mladosti, najvi{e uticala na formirawe
va{eg ukusa i senzibiliteta? Da li ste ve} tada znali ili
naslu}ivali da }e pisawe biti Va{ profesionalni poziv?
Nisam ~ak ni slutio u mladosti da bih mogao jednog dana da
postanem pisac. U {estom razredu osnovne {kole, nastavnica
srpskohrvatskog jezika proro~ki mi je rekla, povodom jednog
(ne)pismenog rada, da u `ivotu mogu da budem sve drugo samo ne
pisac. U gimnaziji me je najvi{e zanimala matematika, premda
sam odabrao dru{tveni smer (zbog jedne Jelene...). U to vreme
~itao sam ponajvi{e Karla Maja i Agatu Kristi. Danas mi to
izgleda sasvim prikladno. Bilo je jo{ rano za ozbiqnu
kwi`evnost.
U na{oj kwi`evnoj javnosti mogu se na}i razli~iti opisi
`anra va{ih kwiga. Postoje nedoumice o granici izme|u nau~ne
fantastike i ~iste fantastike u va{em delu. Kako biste vi sami
okarakterisali tu granicu u va{im pri~ama i romanima?
Hitam, ko zna po koji put, da otklonim jednu od zabluda koje me
uporno prate. Nisam pisac nau~ne fantastike. U {esnaest
proznih dela koja sam do sada napisao ni u jednom nema ni
trun~ice SF `anra. Sebe uop{te ne do`ivqavam kao
`anrovskog pisca. Najprijatnije se ose}am kao pisac bez
prefiksa. Naprosto, pisac umetni~ke proze. Sve ostalo bilo bi
ili pogre{no ili ograni~avaju}e. Ta~no je da u mojim delima
ima fantastike, ali na fantastiku otpada pribli`no osamdeset
odsto onoga {to je ikada napisano, otkako je pre pet hiqada
godina izumqena pismenost, tako da me to nikako bli`e ne
odre|uje.
Va{a dela porede sa delima Kafke, Borhesa... Ose}ate li
stvarala{tvo nekog savremenog pisca kao posebno blisko?
Odaje mi se potpuno nezaslu`ena po~ast kada se moja dela
porede s ostvarewima kwi`evnih gorostasa kao {to su Kafka
ili Borhes. [to se mojih savremenika ti~e, ose}am najdubqe
po{tovawe prema opusu Milana Kundere, Umberta Eka, @ozea
Saramaga, Kazua I{igura, Tamar Jelin, Orhana Pamuka,
Harukija Murakamija...

razgovor s piscem

Zoran @ivkovi}

Da li vas ne{to iz savremenog okru`ewa inspiri{e za pisawe

fantasti~ne literature?
Sve {to me nadahwuje poti~e iz savremenog okru`ewa. Moje
nesvesno obra|uje sve ono {to sam video, pro~itao, ~uo, osetio,
do`iveo, iskusio. Iz te sirove gra|e ispreda se pre|a moje
proze...
Va{e kwige su rado ~itane od Sjediwenih Dr`ava do Dalekog
Istoka. [ta je to u savremenom kwi`evnom delu {to, po va{em
mi{qewu, mo`e biti podjednako blisko ~itaocima tako udaqenih
kulturnih sredina?
Odsustvo lokalizama. ^itaocima sa svih podnebqa lak{e je
da se poistovete s junacima za koje imaju utisak da bi mogli da
poti~u iz wihovog dela sveta. Uz to, bavim se zajedni~kim
qudskim temama, krajwim pitawima koja dodiruju sve qude, bez
obzira na to odakle poti~u. Suo~avawe s dramom smrtnosti, na
primer, svojstveno je svima nama...
Trenutno dr`ite kurs kreativnog pisawa na Filolo{kom
fakultetu. I mnogi u~enici Filolo{ke gimnazije `ele da se
uskoro ozbiqno okrenu kwi`evnom stvarawu. Mo`ete li nam
uputiti, iz va{eg bogatog iskustva, savet ili sugestiju koji bi nas
usmerili na po~etku stvarala~kog puta?
Budu}i da su moja predavawa javna, pozivam sve zainteresovane
u~enike Filolo{ke gimnazije da navrate i neposredno se
osvedo~e kako izgleda kurs kreativnog pisawa. Dobro su mi
do{li utorkom (sala 010), petkom (sala 428) na Filolo{kom
fakultetu, od 18.30 do 20.00 ~asova.
Najboqi savet koji mogu da im dam jeste da {to vi{e pro~itaju
pre no {to se i sami otisnu u pustolovinu proznog pisawa. Nema
boqe {kole za jednog pisca od u~ewa na delima velikih majstora.
Javnosti je poznat i va{ bogat prevodila~ki rad. Kakva je danas
zastupqenost prevoda savremenih dela nau~ne fantastike u na{oj
kulturi?
Ne znam mnogo o tome. Nau~nom fantastikom prestao sam
prakti~no da se bavim jo{ 1990, kada mi je iza{la Enciklopedija
nau~ne fantastike. ^ini mi se da danas nema nijednog izdava~a
koji bi bio specijalizovan za SF `anr.
U va{im kwigama ~esto se bavite problemima pro{losti i
budu}nosti. Kako vidite polo`aj srpskog pisca danas, u doma}im i
me|unarodnim kulturnim okvirima, a kako na kraju slede}e
decenije?
Bojim se da moram da ka`em ne{to budu}im piscima {to ne}e
biti odve} ohrabruju}e. U Srbiji danas nema nijednog proznog
pisca koji `ivi od onoga {to napi{e. (Postoje dve ili tri
spisateqice ~ije se kwige prodaju u visokim tira`ima, ali tu
posredi nije umetni~ka nego trivijalna kwi`evnost.) Kako sada
stoje stvari, te{ko da }e se prilike za desetak godina
poboq{ati. Ali ja va`im za poslovi~no r|avog proroka...

MLADI

Milica [padijer IV/5

istra`va~ki radovi

Baltoslovensku jezi~ku zajednicu ~ine baltski i

slovenski jezici, dve podgrupe indoevropske jezi~ke
porodice.
Baltski jezici dele se na dve dijalekatske grupe:
1. Zapadnobaltski jezici me|u ovim jezicima jedini
trag je ostavio staropruski, koji je izumro tek u 17. veku, a
poznat je po tekstovima religioznog sadr`aja koje su
ostavili nema~ki misionari. Govorili su se na prostoru
Mazurije, izme|u Wemena i Visle.
2. Isto~nobaltski jezici litavski i letonski. Prvi
put zapisani su u 16. veku. Litavski ~uva vrlo arhai~ne
osobine kao {to su nastavci koji odgovaraju latinskom us i gr~kom -os. Razlikuje dva tona, oba nastala du`ewima
iz razli~itih epoha. Prvi se obele`ava znakom za
dugouzlazni akcenat i po~iwe na melodijskom vrhu. Drugi,
cirkumfleksni ton, ozna~en kao u gr~kom, ima uzlaznu
intonaciju koja dosti`e vrhunac na kraju vokala.
Postojawe dva tona i u litavskom i u gr~kom uzima se kao
dokaz da je to bila osobina i praindoevropskog jezika.
Ipak, prili~no je verovatno da je to posledica paralelnog
razvoja vi{e jezi~kih grupa, me|u kojima su i
baltoslovenska, gr~ka, germanska.
Letonski je u odnosu na litavski vi{i stupaw u
evoluciji baltskih jezika. Ova dva jezika imaju druga~iju
akcentuaciju. Tonovi izgledaju suprotno tamo gde je u
litavskom melodijski vrhunac na kraju, ovde je na po~etku,
i obrnuto.
Slovenski jezici dele se na:
1. Isto~noslovenske ruski, ukrajinski i beloruski.
Sva tri jezika izdvojila su se izme|u 13. i 14. veka iz
staroruskog, ~iji najstariji spomenici poti~u iz 11. i 12.
veka.
2. Zapadnoslovenske poqski, ~e{ki, slova~ki,
lu`i~kosrpski i polanski (poznat samo po zapisima
nema~kih folklorista). Ostali su zapisani izme|u 10. i
15. veka.
3. Ju`noslovenske staroslovenski, najstariji
slovenski kwi`evni jezik, nastao u 9. veku na osnovu
govora Slovena u okolini Soluna, zatim bugarski,
makedonski, srpski, hrvatski, i slovena~ki. Najstariji
spomenici pisani slovenskim azbukama poti~u iz 12. veka.

Baltoslovenska problematika
U uporednoj gramatici indoevropskih jezika malo je
pitawa razmatrano toliko koliko tema odnosa baltskih i
slovenskih jezika. Neki od razloga za to jesu slede}i:
1. Obe jezi~ke grupe su veoma konzervativne imaju
mnogo osobina nasle|enih direktno iz praindoevropskog
jezika.
2. Obe jezi~ke grupe su prili~no kasno zabele`ene. Dok
zapisi nekih jezika datiraju jo{ iz 19. veka p. n. e.,
slovenski jezici su prvi put zabele`eni u 9., a balti~ki u
15. veku.
3. Ove dve jezi~ke grupe su mnogo vekova bile susedi, tj.
bile su u bliskom geografskom, istorijskom, politi~kom i
kulturnom kontaktu. Ovo je sigurno imalo uticaja na
wihov razvoj, naro~ito na leksiku.
Teorija o baltoslovenskim odnosima bilo je mnogo.
Obi~no se govori o pet hipoteza:
1. Postojawe baltoslovenskog prajezika;
2. Nezavisno, paralelno razvijawe bliskih baltskih i
slovenskih dijalekata;
3. Sekundarno zbli`avawe baltskog i slovenskog;
4. Staro jedinstvo, potom dug period prekida i ponovno
zbli`avawe;
5. Obrazovawe slovenskog iz perifernih dijalekata
baltskog.
Ovaj i daqe neokon~ani spor prolazio je kroz mnogo
faza:
a) Karl Brugman je krajem 19. i po~etkom 20. veka izneo
hipotezu, on prvi sa dokazima, da su baltski i slovenski
posle raspada indoevropske zajednice pre`iveli epohu
zajedni~kog razvitka, tj. da je postojao baltoslovenski
prajezik. Navodi sedam stavki kao glavne crte
baltoslovenske zajednice.
b) Prva kritika Brugmanovoj teoriji dolazi od strane
Mejea, koji ovu zajednicu stavqa pod znak pitawa. Po
wegovom mi{qewu, nijedna od Burgmanovih stavki nije
bila apsolutna odlika baltoslovenske zajednice. Stoga,
on zakqu~uje:
1. Baltoslovenska zajednica nikad nije ni postojala, ni
kao zajednica, ni kao baltoslovenski prajezik
2. Obe grupe, baltska i slovenska razvile su se iz istog
izvora, iz indoevropskog prajezika. Razvijale su se u
susedstvu i paralelno, u istim ili sli~nim
civilizacijskim uslovima otuda ve}a sli~nost me|u
wima nego me|u drugim indoevropskim jezicima.

MLADI

3. Oko polovine drugog milenijuma p. n. e. ili kasnije,

zajedni~ki razvoj baltskih i slovenskih jezika je prekinut
i od tada kre}e wihov samostalni razvitak. U tom periodu
su mo`da po~eli kontakti baltskih jezika sa ugrofinskom
grupom jezika. Slovenski jezici nisu u~estvovali u tome.
4. Poreklo zajedni~kih jezi~kih inovacija baltske i
slovenske grupe mo`e se protuma~iti kao postojawe
baltoslovenske jezi~ke zajednice, postojawe prostornog i
vremenskog kontinuiteta u wihovom razvoju, i to
kontinuiteta koji je najverovatnije prouzrokovan
wihovim ranim ponovnim zbli`avawem.
Zakqu~ak
Veliko interesovawe za ovu problematiku jo{ uvek je
aktuelno, pa se u budu}nosti mogu o~ekivati i nova
otkri}a koja bi pomogla da se re{e mnoga zna~ajna
lingvisti~ka pitawa, od stvarne veze izme|u baltske i
slovenske jezi~ke podgrupe do detaqnijeg uvida u
praindoevropski jezik.

istra`va~ki radovi

Najve}a zamerka Mejeovoj kritici jeste ta {to je uzeo u

obzir samo one stavke koje je Brugman naveo, dok wih ima
mnogo vi{e.
c) Mejeova kwiga Indoevropski dijalekti gotovo
istovremeno izaziva dva odgovora, koja oba potvr|uju
postojawe baltoslovenske zajednice. Poqski lingvista
Po`eziwski, s jedne strane, dokazuje weno postojawe kakvo
je bilo prihva}eno pre Mejea, dok s druge strane, letonski
lingvista Endzelin unosi neke modifikacije. On tvrdi da
su se baltski i slovenski dijalekti razlikovali jo{ u
praindoevropskom. Posle razdvajawa indoevropske
zajednice, Sloveni su se pribli`ili Baltima i sa wima
pro`iveli zajedni~ku epohu. Prema tome, mo`e se
govoriti o baltoslovenskoj epohi, ali ne i o
baltoslovenskom prajeziku.
Neosporna zasluga Po`eziwskog i Endzelina jeste u
tome {to su otkrili i izneli sve crte na osnovu kojih se
mo`e daqe raspravqati o baltoslovenskoj problematici.
d) Ipak, neodr`ivost ove korekture pokazao je poqski
lingvista Rozvadovski. On je prvo ocenio vrednost
Mejeovih pogleda i argumenata. Zatim je dao sistematski
pregled i ocenu svih crta koje su naveli Endzelin i
Po`eziwski. Na kraju, izneo je svoja shvatawa
baltoslovenskih odnosa:
1. Baltoslovenska prazajednica je nesumwiv fakat,
onoliko koliko je siguran svaki fakat u lingvistici.
2. Ona je jo{ trajala u tre}em milenijumu pre na{e ere.
3. We vi{e nije bilo u drugom i prvom milenijumu: tada su
Balti i Sloveni bili odvojeni, i wihovi jezici razvijali
su se tada samostalno, bez ikakve me|usobne veze.
4. Negde na po~etku na{e ere, Sloveni i Balti su se ponovo
pribli`ili, postali su susedi; to je istorijska situacija
koja se produ`ila do dana{wih dana.
e) U novije vreme javqaju se poku{aji pobijawa teorije
baltoslovenske zajednice od strane Mejeovih pristalica.
To su, izme|u ostalih, engleski lingvista V. K. Metjus,
italijanski komparativista \. Bonfante i nema~ki
baltista A. Zen, koji polazi od pretpostavke da su u doba
navodne zajednice Sloveni i Balti bili razdvojeni
neprohodnim jezerima i mo~varama.
f) Radosav Bo{kovi} pretpostavqa da epoha
baltoslovenskog jedinstva jeste postojala, ali da nije dugo
trajala. Tvrdi da je trajala dovoqno dugo da razvoj
deklinacije usmeri u istom pravcu, {to potkrepquje
neverovatnim sli~nostima u deklinaciji ove dve grupe, a
opet tvrdi i da su se razi{li pre nego {to je razvitak
konjugacije bio usmeren u istom pravcu, {to potkrepquje
velikim razlikama u wihovim konjugacijama.
Litvanski lingvista Karaulinas navodi slede}e etape u
razvoju baltoslovenske grupe jezika:
1. U tre}em milenijumu p. n. e. baltski dijalekti bili su
razdvojeni od slovenskih. U ovom periodu verovatno su im
bili bli`i germanski dijalekti.
2. U prvoj polovini drugog milenijuma p. n. e. balti~ki
dijalekti su se verovatno pribli`ili slovenskim i
pro{li sa wima zajedni~ku epohu.

Literatura:
web1 http://www.lituanus.org/1973/73_1_02.htm
Bo{kovi} R., Osnovi uporedne gramatike
slovenskih jezika, Beograd: Trebnik, 2000.
Grkovi} J., predgovor Indoevropski jezik i
Indoevropqani, Kwi`evna zajednica Novog Sada,
1987.
Martine A., Indoevropski jezik i
Indoevropqani, Kwi`evna zajednica Novog Sada,
1987.
Stani{i} V., Uvod u Indoevropsku filologiju,
Beograd: ^igoja {tampa, 2006.

.

.
.
.
,
,

.
,
, ,
.

.
Violeta Jela~i} Srbuq
Rhetorike techne (Priru~nik za filolo{ke i
klasi~ne gimnazije), Beograd, 2007, autorsko izdawe

MLADI

Antonia Jutroni} IV/2

istra`va~ki radovi

Uvod
U prou~avawu govora kod dece velika pa`wa posve}ena
je procesu usvajawa leksikona. Va`no mesto u ovim
istra`ivawima zauzima teorija prototipova. Prema ovoj
teoriji, zna~ewe referencijalnih re~i usvaja se putem
prototipi~nih referenata za datu re~. Izbor referenata
iz spoqa{weg sveta za neku re~ vr{i se tako {to se prvo
bira najtipi~niji primer, a tek na kraju atipi~an.
Termin tipi~an u ovom radu predstavqa ono {to je dete
moglo da vidi u svojoj okolini, tj. ono {to pripada
prostoru i vremenu u kojem `ivi. Takav primer je krava u
odnosu na bizona, jer je vrlo mala verovatno}a da je dete koje
`ivi u Beogradu videlo bizona, pa po nekim obele`jima
mo`e samo da ga podse}a na kravu, jer je ta `ivotiwa
tipi~na za podru~je wegove okoline.
Oko tre}e godine u govoru dece javqaju se semanti~ke
gre{ke pri imenovawu nekih pojmova, kao {to su
hiperekstenzija i hiperonimija. One su ~este i neretko
zbog wih ne znamo zna~ewe nekih re~i u govoru dece, a
asocijacije na tu re~ su nepoznate.
Ciq ovog istra`ivawa je da se putem slika ispita i
utvrdi kako }e deca imenovati neki tipi~an i atipi~an
primerak odre|ene vrste, da bi se utvrdila raznovrsnost
re~nika kod dece uzrasta tri godine. Pretpostavqa se da
}e deca uzrasta od dve i po do tri godine tipi~ne i
atipi~ne pojave na slikama imenovati tako {to }e
tipi~an primer biti nazvan svojim pravim imenom, a
atipi~an odgovaraju}im hiperonimom ili }e do}i do
hiperekstenzije.
Hiponimija predstavqa odnos koji vlada me|u u`im i
op{tijim leksi~kim jedinicama tako da su prve
,,ukqu~ene u potowe. U svakom od tih slu~ajeva postoji
nadre|eni termin (hiperonim) u odnosu na koji se
podre|eni termin (hiponim) mo`e definisati. Na primer,
ma~ka je hiponim u odnosu na `ivotiwa, flauta u odnosu
na instrument, stolica u odnosu na name{taj itd.
Hiperekstenzija predstavqa tip gre{ke u usvajawu
jezika u kom se zna~ewe re~i pro{iruje kako bi se
primenilo na druge referente koji dele odre|eno obele`je,
npr. zajedni~ko svojstvo oblika, boje ili veli~ine.
Zna~ewe re~i pas bi se moglo pro{iriti i na druge
`ivotiwe na osnovu toga {to imaju ~etiri noge.
Po{to je kod ispitane dece prime}eno pojavqivawe dve
vrste hiperekstenzije, u ovom radu upotrebqavaju se dva
termina apsolutna i relativna hiperekstenzija.

Pod apsolutnom hiperekstenzijom podrazumeva se da je

dati pojam zamewen drugim pojmom sa kojim ima vi{e od
jednog zajedni~kog obele`ja (pas vu~jak, vuk). U odnosu na
apsolutnu, relativna hiperekstenzija podrazumeva samo
jedno najizra`enije zajedni~ko obele`je (pas, ma~ka
~etvorono`na `ivotiwa).
Materijal i metode
Istra`ivawe je vr{eno u periodu od 20. do 28. juna 2006.
godine u beogradskim vrti}ima ,,Vesna, ,,Leptiri},
,,^igra i ,,Carica Milica. U istra`ivawe je ukqu~eno
tridesetoro dece uzrasta od dve i po do tri godine.
Materijal se sastoji od dvadeset parova slika od kojih u
paru jedna predstavqa tipi~an, a druga atipi~an primer
svoje vrste (na primer, u kategoriji vo}a: jabuka tipi~an,
papaja atipi~an). Slike prikupqene na Internetu
{tampane su na sredini belog papira i svedene su na istu
veli~inu bez obzira na odnos veli~ina u prirodi. Tih
~etrdeset slika su pokazane deci kako bi ona imenovala
ono {to vide na wima. Razgovor je snimqen kamerom i
sadr`i tri sata materijala koji je zatim transkribovan.
Slike su u analizi podeqene u kategorije `ivotiwa,
predmeta, ptica, vo}a i povr}a.
Klasifikacija gra|e
Klasifikacija odgovora izvr{ena je na osnovu toga da
li je do{lo do hiperonimije, apsolutne ili relativne
hiperekstenzije ili je pojam nazvan pravim imenom.
Prilikom analize prime}eni su i odgovori koji nisu bili
o~ekivani, pa su svrstani u posebne kategorije: nepostoje}e
re~i, odgovor ne znam i rasparewe. U kategoriju
nepostoje}e re~i svrstane su one re~i koje kao takve ne
postoje u srpskom jeziku, ~ak i kada se wihova osnova mo`e
povezati sa nekom od postoje}ih re~i. Rasparewe
predstavqa tip gre{ke u usvajawu jezika u ~ijem slu~aju ne
postoji o~igledna osnova za pogre{nu upotrebu re~i, kao
kad se, na primer, telefon nazove traktorom. Obi~no nema
na~ina da se u|e u trag asocijaciji ideja koje su dovele do
takvih pogre{nih identifikacija.
* Ovde }e biti prikazane dve tabele (od ukupno 20 koliko
ih je u du`oj originalnoj verziji ovog rada) kao
najreprezentativniji primeri za ono {to se ovim radom
htelo dokazati. Uzet je jedan primer za kategoriju
`ivotiwa i jedan za kategoriju povr}e.

Tabela 1 (gusan paun)

pravo
ime

hiperonim

apsolutna
hiperekstenzija

relativna
hiperekstenzija

gusan

ptica 7

patka 13
koka 4
petli} 1
labud 1

pingvin 1

paun

ptica 10

patka 7
koka 2
pevac 1

pingvin 1
leptir 1

nepostoje}e
re~i

ne znam

guskar 1

rasparewe

zoolo{ki vrt 1
maca 1

MLADI

kupus

karfiol

17

jelo 1

apsolutna
hiperekstenzija

relativna
hiperekstenzija

salata 2

krastavac 2

kupus 8
salata 4
spana} 1

pasuq 4
krastavac 2
leptir 1
kru{ka 1
cve}e 1
gra{ak 1

Rezultati
Rezultati istra`ivawa pokazuju da su deca u ve}ini
slu~ajeva prepoznala i pravilno imenovala pojave na
slikama koje smatramo tipi~nim za wihovo okru`ewje,
dok su za wihove parove koji su atipi~ni imala razli~ita
re{ewa. ^esto su to bili hiperonimi datog hiponima, ali
i sam ve} pomenut tipi~an primer. Vrlo ~esto dolazilo je
do relativne hiperekstenzije, {to podrazumeva to da je
dete pome{alo dva kohiponima usled postojawa samo
jednog zajedni~kog obele`ja, npr. broja nogu, boje, oblika,
prisustva krila, kquna itd.
Iz prilo`enih rezultata mo`e se zakqu~iti da je kod
tipi~nih primera u~estaliji odgovor pravo ime pojma,
{to je i bilo o~ekivano, i to se potvr|uje u 15 primera od
mogu}ih 20. Kod atipi~nih primera broj odgovora sa
pravim imenom smawuje se na 2, dok se u slu~aju
hiperonimije i apsolutne hiperekstenzije pove}ava na 9.
Hiperonimija i hiperekstenzija se vrlo retko javqaju kod
tipi~nih primera, a ovo proisti~e iz toga {to deca
nazive tipi~nih predstavnika uglavnom znaju. Ono {to je
u ovom radu prime}eno jeste naj~e{}a pojava
hiperekstenzije na osnovu zajedni~kog oblika referenata
i pretpostavqa se da je ona posledica ranijeg de~jeg
iskustva.
Relativna hiperekstenzija je u~estalija kod atipi~nih
primera, {to se vidi u 153 slu~aja, dok se relativna
hiperekstenzija kod tipi~nih primera javqa u 75
slu~ajeva. Apsolutna hiperekstenzija je tako|e u~estalija
kod atipi~nih pojmova u 162 slu~aja u odnosu na 86
slu~ajeva apsolutne hiperekstenzije kod tipi~nih
primera. Ovakav odnos primera sa apsolutnim i
relativnim hiperekstenzijama potvr|uje hipotezu.
Nepostoje}e re~i su brojnije kod atipi~nih pojmova i
wihova upotreba se ne mo`e objasniti. U kategoriji
nepostoje}ih re~i se za atipi~ne primere kod jednog
ispitanika prime}uje ponavqawe re~i guskar. Ispitanik
je bizona, noja, pauna i pelikana nazvao guskarom. Iz ovoga
se mo`e zakqu~iti da u re~niku tog deteta guskar
predstavqa {iri pojam, u odnosu na navedene `ivotiwe.
Iznena|uju}e je to {to je medved u velikom broju
slu~ajeva nazvan majmunom. Pretpostavqa se da je to zbog
toga {to je na slici bio prikazan uzdignut na zadwe noge,
pa je to decu asociralo na majmuna, a ne na medveda, koji se

nepostoje}e
re~i

duva 1

ne
znam

rasparewe

pe~urka 2
kukuruz 2
pasuq 1
leptir 1

{argarepa 1

istra`va~ki radovi

Tabela 2 (kupus karfiol)

pravo hiperonim
ime

ina~e ne kre}e na taj na~in.

Uo~eno je i rasparewe koje je zastupqeno u 14 slu~ajeva
kod tipi~nih, a u 32 slu~aja kod atipi~nih primera.
Jedino {to bi se moglo poku{ati objasniti od primera
rasparewa jeste da je paun nazvan zoolo{kim vrtom zato
{to je, na primer, dete tamo videlo pauna.
U slu~aju jednog deteta koje je pelikana, }urku i vrapca
nazvalo kqunovima, do{lo je do hipoekstenzije tj. do
pojave da su kohiponimi nazvani po odlici tj. u ovom
slu~aju po delu tela koji ih povezuje. Ovaj jedini primer
hipoekstenzije nije prikazan u tabeli.
Zakqu~ak
Analizom rezultata utvr|eno je da su tipi~ni primeri
skoro svaki put bili imenovani pravim imenom, dok se
kod atipi~nih javqaju hiperonimija i hiperekstenzija.
Deca nisu uspela da nazovu atipi~ne primere pravim
imenom, kao {to je i bilo o~ekivano. To proisti~e iz toga
{to deca ne poznaju referente na koje se re~i odnose.
Razlog za to mo`e biti nedostatak odgovaraju}eg iskustva
ili i suvi{e rani stupaw jezi~kog razvoja.
Tako|e, analizom su uo~ena dva tipa hiperekstenzije, pa
je zbog te razlike ona podeqena na apsolutnu i relativnu
hiperekstenziju. Taj postupak je bio nu`an jer je upore|ene
odgovore bilo nemogu}e svrstati u istu kategoriju.
Me}utim, javili su se i odgovori koji nisu bili
o~ekivani. To su oni koji su svrstani u kategorije
rasparewa, ,,ne znam i nepostoje}ih re~i. Nepostoje}e re~i
su one re~i koje imaju zna~ewe samo u re~niku deteta koje ih
upotrebqava.
Uporediv{i i uzev{i sve ovo u obzir, zakqu~ak je da je
hipoteza potvr|ena.
Literatura
Barett M. 1995. Early Lexical Development. In
Fletcher P. And MacWhinney B. (eds.)
The Handbook of Child Language. Oxford: Blackwell
Publishing, pp. 362-392.
Kristal D. 1985. Enciklopedijski re~nik moderne
lingvistike. Beograd: Nolit
Kristal D. 1987. Kembri~ka enciklopedija jezika.
Beograd: Nolit

MLADI

III/6

leksikologija

, ,
, ,
... ,
,
, ,
, , , .

phrasis .


.
,
, , ?

?. 78
, 77 . , ,
.

,, .
,
. ?
,

XX .
, , ,
, (. soap opera).
O
. , , ,
. , ?
,
,
.
(fourth estate),
,
(le quatrime pouvoir, il Quarto Potere), a
.
?
.
18.

,
, ,
.
.
, 19. .
:
, , ,
-, ,
, .

( ,

, ,
). ,
7,
(

).

, .
,
, ,
.
.
, N
( non testatur, )

.
N -,
(Ente),
.

. ,
,
,
,
,
. (. canard)
18.
,
.


, :

, , ,
. 50 , 45
: ,, 12 , 365
. : ,, 4
, : ,,
.
,
: ,, . ,
,
,
: , , . ,
.

, ,
,
, ?

MLADI

.
(bhemische Drfer)
(spanische) ,
bhemische Drfer das kommt mir spanisch for
( ),
.
:
esto es griego para mi` esto es arabigo
para mi` ( / ),
its Greek to me, cest du chinois
cest lhbreu ( /).
, ,
,,
.




, .

.
,
.
.
,
()
,
,
.

,, .

leksikologija

?
: ,,
.
,
: blinder
Passagier. : stowaway
. ,
voyageur en contrabande
, passeggero clandestino
, .

:
, ,
.
,
,
, ,
.
,
.

blind,
,
, .



. , ,
?

? , ,
, ,
,
,, !.
,
, ,


.
, ,
.
,

, ,,
.


.

. ,,
.
.
,


, , .
,
,
. ? ,
.
, ,
,
,

? .
, .
.
,
.
.
, .
, .
,

. ,

.

MLADI

IV/4

esej
,
.
.
,


, (
.
),
,
,
.
,
.

.
.
,

.

.

, ,
, . ,
,
voj ,
.
,
, .
. ,

?
, ,
. . .
,
, .

.
,
. .
, .

.


,

.
,
,



.
.

.
,
,
, .
.
, .
.
,

, .
,
,
,
.
.
,

. ,

.
,
, ,
.
, ,
,
,
.
, .
, .
. ,


. ,
, .

, .
,
,
.
,

,
.
.
.

10

MLADI

- IV/2

stilistika

Paralelno sa kievnim jezikom u svakom

jeziku postoji argon skup rei, fraza
reeninih sklopova kojim se udi
sporazumevaju. Najvaniji kriterijum
frovanog jezika je ekonominost:
sa to mae glasova glasovnih kombinacija
ostvariti komunikaciju.
,
15. . ,
u
irokoj upotrebi tek od 17. veka. U poetku
je znaio udruee skitnica
probisveta, a od 17. veka se odnosi na govor
prosjaka, skitnica, lopova drugih
marginalnih drutvenih grupa.
marginalne grupe stvaraju poseban tajni
jezik nerazumiv za neupuene.
. Java se
termin argon koji se odnosi na bilo koju
drutvenu grupu vie ga ne likuje
tajnost. argon argo se razlikuju po tome
to argon moe da ukui govore
profesionalnih grupa, a argo obino ne.
, leng
engleskog , se
uglavnom govor . U
omladinskom argonu ima puno
familijarizama, potrebe za igrom reima
ivaem rei. esto se
upotrebavaju metafora, metonimija,
paronimija.

. , ,

.
Do pre dve-tri decenije u prosenoj
beogradskoj porodici deca bi dobijala
mar ukoliko se roditeima obrate sa
. je bio nepristojan, kve rei
smatrane su za bezobrazne, rei koje
izgovaraju priprosti nedolini udi, bez
domaeg vaspitaa. Danas je

konvencija u
ponaau govoru,

,

,
, e
.
(,
, , ) rei iz nemakog jezika
(gilipter, zicer), turskog (hasati,
o r t a k). D r u g o g s v e t s k o g r a t a
italijanski je bio prilino inspirativan
beogradsk (baa, gajba, uza,
apirati, murija), kao francuski (fazon,
gaf, ik). Od sredine ezdesetih do danas,
engleski zajedno sa amerikim slengom
postaje dominantan (blef, ke, uga,
tek, tripovati).
U beogradskom slengu esto se koriste
replike z filmova (za polovni automobil
kae se po replici crkla mi unta
iz kultnog filma Nacionalna klasa).
Meutim, problem nastaje
godina jer stiu neke nove, nimalo kreativne
rei koje su nastale uglavnom pod uticajem
kompjuterske tehnologije (kvitovati,
guglovati, postovati, bagovati ).
da je presahlo stvarae
, nema
inspiracije. Kompjuterski argon
ameriki sleng sve vie potiskuju dobri,
stari koji je nastao iz proste igre reima, u
neposrednoj komunikaciji meu a.
Zgodne beogradske ajkule zbog kojih se krive
vratovi zastaje dah ostaju uskraene za
slikovit opis postaju samo ekstra, a
tipovi ladni k pricer sada su samo kul.
Ne moe se rei da argon dominira, ali se
moe rei da je u znaajnoj meri zas u
mnogim oblicima dru . Za
argon se esto kae da parazitira na

,
.
moe i , ali
. e treba ,
treba prouava zato to moe da prui
uvid u prirodu, strukturu funkcionisae
drutva. argon je svedok svake epoh
doarava en specifini duh.

11

MLADI

IV/3

prikazi
( , , a, 2007)


2007. .

20. , ,
, ,
, ,
, .
.
1988. .


.

, .
.

.
,
,
, .

, .
, .
,
.
.

.

.
,
, .

,
?

,
,
,
.

12

.

.
.
,
, , .
,
.
.
,
,
.
?
, ,
, ,
?

?



?
, ,
.

,
.


.

,


.
,

i svet.

Hristina Stojiqkovi} II/2

putopis

Tog vrelog julskog jutra, pod zracima sunca

koji su ukoso sekli kao biser ~istu nemirnu
vodu, puna dva sata leteli smo Sredozemqem uz
samu isto~nu obalu Italije, sve do malenog, u
plavetnilu gotovo neprimetnog ostrva, ~ija su
se ribarska naseqa u izmaglici, ste{wena uz
samu vodu, tek budila. Odozgo, bila je to zemqa
o{trih svetlucavih obala, uskih kamenitih
~etvrti, luksuznih hotela i jahti; dole, na
aerodromu, zemqa toplog vetra koji je grejao
pistu i {arenih, ukra{enih balkona koji su se
pod plavetnilom jutarweg neba gubili me|u
starim vijugavim ulicama. Sa neba smo pali u
maju{nu nepoznatu zemqu.
Malta arhipelag ostrva ~uvenog vite{kog
reda vitezova sv. Jovana Krstiteqa koji su
ovde boravili od XVI veka, pru`a neverovatan
ose}aj uzbudqivog putovawa kroz vreme
{etam, dok vekovi prosto prole}u pred mojim
o~ima. Prepuna bajkovitih prizora i, svakako,
sa vi{kom istorije po kvadratnom kilometru,
Maltu nazivaju muzejem pod vedrim nebom.
Istorija na ovom, danas mondenskom mestu,
stranice ispisuje jo{ u I veku, kada je, posle
brodoloma, sv. Pavle na Malti proveo tri
meseca, {to je ujedno ozna~ ilo za~ etak
hri{}anstva sada tako duboko ukorewenog u
nacionalnoj svesti svih Malte`ana.
I danas nezaobilazno mesto u svakoj
turisti~koj ponudi zauzima poseta
katakombama sv. Pavla, u kojima je on proveo
posledwe trenutke `ivota. U svojoj bogatoj
pro{losti Malta je bila predmet osvajawa i
provincija mnogih osvaja ~ a. Wom su
svojevremeno gospodarili Arapi, zatim
Portugalci, [panci, Francuzi i, kona~no,
Englezi. Tragovi engleske kulture duboko su
urezani u tradiciju i svakodnevni `ivot
Malte`ana: zahvaquju}i blagodetima
sredozemne klime, na ulicama malte{kih
gradova mo`ete videti skoro zaboravqene i
potpuno o~uvane modele automobila koji
ravnopravno konkuri{u najnovijim modelima
luksuznih limuzina. Ipak, potpuni do`ivqaj
osetila sam prilikom vo`we u engleskim
oldtajmerima, koji u gradskom prevozu sa svojom
osamdesetogodi{wom tradicijom predstavqaju
svojevrsnu turisti~ku atrakciju.

Ono {to mi je, kao i svakom turisti,

muwevito privuklo pa`wu i probudilo
radoznalost, jeste ogroman broj veli~anstvenih
crkava, katedrala i hramova kojih na ovom
malom prostoru ima preko 360. Me|u wima
izdvajam crkvu sv. Marije u Mosti ~ija je
masivna kupola druga po veli~ini u Evropi.
O~arala me je, i ujedno navela na razmi{qawe,
pri~a o bombi razorne mo}i koja je tokom
Drugog svetskog rata pala na ovo sveto mesto
puno vernika, ali nekim neobja{wivim ~udom
nije eksplodirala i danas se ~ uva u
prostorijama crkve. Najpoznatija velelepna
sredwovekovna malte{ka crkva je Katedrala sv.
Jovana Krstiteqa, danas na listi za{tite
svetske ba{tine UNESCO, koja je dom pru`ila
jednom Karava|ovom remek-delu, Odsecawe
glave sv. Jovana Krstiteqa, kao i brojnim
umetni~kim delima neprocewive vrednosti,
rasko{nim goblenima iz XVI veka
Religiozni Malte`ani gotovo svaki dan u
godini posvetili su odre|enom svecu, pa su
bu~na slavqa, proslave pra}ene vatrometom i
spektakularne procesije, kojima sam i sama
prisustvovala, ovde uobi~ ajeni prizor.
Jedinstvenu sliku svakodnevnog `ivota na
Mediteranu ~uvaju me{tani u ostrvskim selima
koja su, koliko god sli~na, zaista svetovi za
sebe. Bilo da je ceo `ivot u wemu podre|en
ritmu berbe egzoti~nog vo}a, bilo da su `ivoti
seqana usmereni na more i ribarewe, ili mu je
osnovna ~ar u istorijski vrednim zdawima, i
najmawe seoce ovde poseduje sopstveno barokno
~udo crkvu. Ne postoji neposredniji na~in
upoznavawa duha i tradicije me{tana od {etwe
bogatom seoskom pijacom, koja je ~itavog dana
sva pod qutkastim dimom iz plehanih pe}i u
kojima se, na borovini, su{i sve`a morska
riba.
(nastavak na str16)

13

MLADI

III6

tema broja: intervju s povodom

?
, , ? ?
,
.

,

2007. .
?
,
.

(
).
2007. .
, ,
19.
2006. 19. 2007. .
, 19.
.
?
?
,


.
1991. .
,
.
.

?



.

.

, ,

,
.
,

?
2001.
.

14

.


.
.



.

. ,
,
?

,
/ .

. , ,

.

,

.

, ,
...?

.

.
.
,
.
i
( , , ,
6 ).
,
. 25.000 ,
.


.

MLADI

, , ,
.


. , ,
, . ,

,
.

.

.

.
,
,
.

.
?


( ,
, , , ,
, , ,
),
: , ,
, , ,
, , ,
, , ...

2007. ?
2007.

. 17.

.

.

tema broja: intervju s povodom

,


2007.

, , , 2006. ,
2007.
.
,

.
, ,
,
.
?
,

- ,
.

. 17.

,
,
.

.


se
. ,

.


, , ?
? ?

.
( )


.


.
.
.
.
,


. .
.
, ,
.

15

MLADI

(nastavak sa str.13)

A kada sam najzad skrenula pogled sa istorijskih

zdawa, zapawilo me je savr{enstvo prirode na ovom
ostrvu i wegove fantasti~ne boje, zbog kojih brojne
ekipe sle}u ba{ na Maltu snimaju}i budu}e
holivudske blok-bastere. Tako unapred dobijaju
scenografiju koja zavre|uje Oskara. Malta poseduje
najve}i evropski studio za snimawe pomorskih
efekata ronioci }e ovde prona}i istinski raj.
Neopisivi do`ivqaj za mene je predstavqala
plovidba Plavom lagunom, na brodi}u providnog
dna, a potom, nakon {to smo se nasukali na pe{~ani
sprud, pe{a~ewe pli}akom do kolena, dok se u
daqini naziru obrisi kopna. Plavu lagunu priroda
je prosto stvorila za surfing, rowewe, romanti~ne
{etwe i uop{te bekstvo od sumorne realnosti.
Verovatno jednu od najve}ih atrakcija predstavqa
~udo prirode Plava pe}ina (Blue Grotto)
impozantan lavirint podvodnih pe}ina nastalih
surovom igrom vodene struje. Ovo mesto ujedno je
poznato i kao najve}e mrestili{te belih ajkula u
Evropi.
~ini mi se da se ta zemqa usred mora toliko
razlikuje od ovih u kojima `ivimo mi, sa ove strane
Sredozemqa, pre svega zbog svojih o~aravaju}ih
mirisa, koji ~itavom ostrvu daju egzoti~ni ukus
daqine, sveta i prostora van na{e svakodnevice i
navika. Topao vetar koji duva sa mora donosi miris
soli, pu~ine i sve`ine, dok se ulicama {ire opojne
note egzoti~nih za~ina, produbqene aromama biqa
i vo}a. Zastajkuju}i pod svakim prozorom u`ivala
sam u mirisima cimeta, pun~a i kuvanog vina, koji
uske kamene ulice pretvaraju u sladuwave opijate.
Na bogatom nacionalnom jelovniku, pored svih
vrsta morske ribe i plodova mora, koji su moja
omiqena poslastica, nalazila su se peciva kao sa
francuskih dvorova, pe~ene banane, razni lokalni
sosevi, mediteranski kola~i, kao i poslastice sa
svih meridijana.
Razjapqeni so~ni plodovi, istureni iz quske
poput {koqki koje nude svoje bisere, gotovo
opipqivog mirisa, slo`eni kao da tamnoputi
prodavac trguje suvim zlatom, a ne ju`nim vo}em,
mamili su me sa svih strana. Ipak, omiqeni vo}ni
u`itak za mene predstavqa ispijawe sve`eg
kokosovog mleka, koje se kroz raznobojne slam~ice
pije direktno iz ohla|enih kokosovih oraha. ^ak i

16

tokom sparnih no}i, du` {irokih pe{~anih pla`a,

opijala me je aroma neobi~nog miri{qavog dima iz
nargila veoma jakog duvana koji se me{a sa medom,
avokadom ili mangom.
I gradski `ivot na Malti ima mnogo toga da
ponudi. Poluostrvo Valeta, na kome le`i istoimeni
glavni grad, opasano je jednom od najve}ih tvr|ava na
svetu ~ije zidine dosti`u visinu od pedeset metara.
Velika marina u Valeti je najdubqa evropska luka u
kojoj se, pored lukuznih jahti, mogu videti ogromni
prekookeanski brodovi. Ovaj grad koga ~ini
grandiozni splet nebrojenih lokala, kafi}a,
restorana, barova, banaka, hotela, javnih vrtova,
muzeja, galerija, bastiona i nizova prelepih
baroknih zgrada du` sku~enih ~etvrti, krasi osam
velelepnih palata u kojima i danas `ive pripadnici
najbogatijih aristokratskih porodica {irom
Evrope.
Nakon {to sam obi{la ove kulturnoistorijske
znamenitosti i posetila zeleno ostrvo Gozo, na kome
se nalazi najstariji neolitski hram na svetu, imam
ose}aj da sam osetila tek deo ukusa, mirisa, zvukova
koji iza svakog ugla ~ekaju da budu do`ivqeni. I ve}
`elim da im se vratim... Beli penu{avi talasi gube
se do horizonta i daqe. Ona je ostala iza, mo}na u
svojoj lepoti, a ja sam se vinula ka nebu. Malta
maju{na zemqa koja zarobi srce svakom ko na wu
kro~i.

MLADI

IV/6

Jovana Mirosavqevi} II/1

i Bojana Ili} II/1

prikazi

(o sajtu www.lyricline.org)

. :
?
,
? ,
; ,
.
.
,
,


, .
,
.
.
, .
,
(IV6),
( ),
(
), ( a
).
( , IV2)
,
( , IV2)
.
( , IV2)
( , IV7),
,
!
( , IV1),
( , III7).

:

( , IV7) (
, III1).
, (
, IV6) ,
.



, -.
,

.
:
,
.
.

Berlinski festival Weltklang (ili Summer

Night's poetry festival)
posledwih godina
predstavqa jedan od najve}ih internacionalnih
festivala poezije u Evropi, na kome u~estvuje
veliki broj evropskih pesnika. Glavni ciq ovog
festivala je promovisawe savremene poezije na
pomalo zaboravqen, ali u posledwe vreme sve
popularniji na~in ~itawem pesama od strane
samih autora. Veliku ulogu u ovakvoj vrsti
predstavqawa savremene lirike imaju internet
stranice, koje svojim uslugama uti~u na sve ve}u
zainteresovanost ~italaca za aktuelno kwi`evno
stvarala{tvo, a izme|u ostalog i na prodaju
kwi`evnih dela.
Upravo na sajtu www.lyricline.org mo`e se
prona}i preko 4500 pesama savremene poezije sa
audio zapisima vi{e stotina pesnika koji su
u~estvovali na pomenutom festivalu.
Audio zapisi autora koji ~itaju svoju poeziju
posetilac sajta mo`e, naravno, snimiti za
sopstvenu kolekciju. Va`no je napomenuti da se na
ovoj internet adresi mogu na}i i snimci ~itawa
poezije nekih, ne vi{e `ivih klasika pisane re~i,
kao {to je Milo{ Crwanski.
Ukqu~uju}i i preko hiqadu prevoda na ~ak 44
jezika, sajt www.lyricline.org je jedan od
najkompletnijih i najoriginalnijih za ovakvu
vrstu predstavqawa, uglavnom evropske poezije.
Na sajtu se mo`e odabrati opcija ~itawa na
engleskom, francuskom, nema~kom, arapskom i
slovena~kom jeziku, ali va`nija karakteristika
sajta je mogu}nost pretra`ivawa pesama u
zavisnosti od jezika na kojem su pisane, od prevoda
na druge jezike, kao i u zavisnosti od autora
pesama. Osim prevoda i audio zapisa, na ovom sajtu
se mogu prona}i i informacije o pomenutom
Weltklang festivalu poezije i biografije samih
autora.
Najzastupqeniji su nema~ki pesnici, a pored
wih dominiraju i {panski, ~e{ki, {vajcarski,
ruski, {vedski, italijanski... Pored pesama
evropskih autora, mo`e se ~itati i slu{ati
lirika pisaca iz SAD-a, Iraka, Irana, Japana,
Brazila i drugih vanevropskih zemaqa. [to se
ti~e srpskih pesnika, mogu se prona}i pesme Aleka
Vukadinovi}a, Qubomira Simovi}a, Qubivoja
R{umovi}a, Ane Ristovi}, Stevana Rai~kovi}a,
Miodraga Pavlovi}a, Vojislava Karanovi}a i,
najbrojnije, Matije Be}kovi}a i Milo{a
Crwanskog.

17

MLADI

Maja Radivojevi}, IV/3 i

Dragana Vasilijevi} IV/3

prikazi
(Climates, Nuri Bilge Ceylan, 2006)

18

PUBLIKUMOV KALENDAR je ve} 15

godina neprofitni projekat u kome u~estvuju
mnogi dizajneri afirmisani u svetskim
razmerama. Ovaj projekat povezuje umetnike iz
razli~itih zemaqa, poma`e im da razmene
iskustva i stvarala~ku energiju, i daje im
priliku da unaprede svoj rad. Od 1993. godine
Publikumov kalendar je osmi{qavan na
razli~ite, autenti~ne na~ine. Ove godine
izdat je kalendar za 2008. pod nazivom Vodi~ za
`ivot. Naime, ovogodi{wi projekat se
sastoji iz dva dela: tematskog vodi~a za boqi
`ivot u 2008. godini, koji je dizajnirao [on
Adams, i 12 kalendarskih stranica sa
radovima gostuju}ih dizajnera iz Kanade,
Bugarske, Slovenije, SAD, Kine,
Ju`noafri~ke republike, Velike Britanije,
Bosne i Hercegovine i Srbije. Gosti su
pozvani da dizajniraju brojeve u mesecu i na
zadatu temu vrlo uspe{no su odgovorili
ma{tovitim kreacijama.
Izlo`ba radova dizajnera koji su ove godine
u~estvovali u kreirawu kalendara, kao i
izbor iz proteklih kalendara, odr`ana je u
Galeriji SANU od 5. do 10. decembra 2007.
godine. Bilo je prikazano vi{e od 100
grafi~kih dela 13 dizajnera kao i nekoliko
kratkih filmova o projektu.

KREATIVNOST
kao vodi~

kroz `ivot

Film turskog rediteqa Nuri Bilge Cejlana Podnebqa

premijerno je prikazan na Kanskom festivalu 2006. godine
u konkurenciji za Zlatnu palmu, gde je osvojio nagradu
FIPRESCI, kao i veliki broj nagrada na festivalima u
Istanbulu i Antaliji. Beogradska publika imala je
priliku da se upozna sa ovim filmom u okviru Festivala
autorskog filma, odr`anog u Beogradu od 24. novembra do
4. decembra 2007. godine.
Vi{estruko nagra|ivani rediteq nam kroz svoj film
prikazuje sredove~nog univerzitetskog profesora (kog
igra sam Nuri Bilge Cejlan) i ne{to mla|e umetni~ke
direktorke (igra je Ebru Cejlan), pri ~emu daje svoje
vi|ewe kompleksne prirode emotivnih veza, kao i razloga
za{to se qudi udaqavaju i otu|uju jedni od drugih.
Rediteq nas na verodostojan na~in pribli`ava likovima
posle raspada veze, wihovim slo`enim unutra{wim
stawima. Autenti~nosti glume doprinosi i sama
~iwenica da se u glavnim ulogama nalaze sam rediteq i
wegova supruga, ~ak i wegovi stvarni roditeqi.
Uspeh ovog ostvarewa se u velikoj meri bazira na
uspe{nom preno{ewu na filmsko platno slo`enih
emocija, ali uz vrlo malo konverzacije. Film obiluje
krupnim kadrovima likova, ~ime se vrlo uspe{no jo{
dubqe ulazi u unutra{wa previrawa glavnih junaka. Ve}i
fokus je na qudskim odnosima nego na de{avawima oko
wih, sama drama je u wima, mawe u okolnim zbivawima.
Sam naziv filma Podnebqa, sugeri{e osipawe qubavi
izme|u dvoje qudi u tri prostora, tj. podnebqa (more, grad,
planina), tokom tri godi{wa doba, ali i u podnebqima
wihovih nesigurnih du{a.
Kvalitetu ovog filma doprinosi i vrlo bogata i
inventivna fotografija (sam Cejlan je vrlo uspe{an
fotograf), precizno ostvareni kadrovi, dok su zvu~ni
efekti izuzetno realisti~ni i gledaoca preme{taju u
de{avawa na platnu, u predele koji su o~igledno odabrani
okom iskusnog fotografa.
Svako ko je qubiteq evropskog autorskog filma, ko
voli produbqene radwe sa jakim nabojem emocija i
izvrsnom fotografijom, ovaj film ne treba da propusti.

Petra Pribi}evi} II / 7

Debi Milman bila je ovogodi{wi ~lan

uredni~kog tima sa direktorom \or|em
Mileki}em i urednicom Nadom Raji~i}.
Milmanova je poznati stru~wak za marketing
i partnerka u Sterling Brands-u, jednoj od
vode}ih kompanija za komercijalni dizajn u
SAD, ~iji su klijenti Gillette, Star Wars, Nestle,
Pepsi. Ona je, tako|e, voditeq popularne radio
emisije Design Matters i predava~ u {koli
vizuelnih umetnosti u Wujorku.
Publikumov kalendar }e ostati neprofitni
projekat, visokih estetskih standarda. Kako
ga trenutno mo`e dobiti samo vrlo malo qudi,
interesovawe za kalendar sve vi{e raste iz
godine u godinu i izlo`be koje {iroj publici
predstavqaju radove svetskih dizajnera na
ovom projektu opravdano se smatraju va`nim
kulturnim doga|ajem u na{oj sredini.

MLADI

II2

aktuelno

,

,
, !
()
-
, ()


.
,
, 1982.
o ,

.

, ,
,
. , UNESCO
INISTE .
, , , ,
.
,
100 20
:
(7 ), (34 ),
(14 ) (34 ). ,

, ,
,
(
)!

,
. 24
dnevno, .
, . 15
: , ,
, , , ,
, , ,
, , ,
,

-
-
(
) .

,
, ,

, , ,

.

, , ,
, , ,
,
,
( ) ,
,
,
. ,
,
.
14
:
,
,
; ,
,
;
,

,
.

, ,
,
(
), ,
, .
?

19

MLADI

II/2

istra`iva~ki rad

iz mog ugla


: ,,,
. ?
?
?
,, , .

,
,
.

.
, ,
2006. :
10.

.

.
?
:
, ,
2%, 98%
!
,
?

.
rema ,
,
.
.
1827. .
,
. 1918.
, ,
.
1954. /
, .
,
.
,
,
, .
,
,
.
2006. ,
.

,
,
:



.

20

!

, .
, .
, .
,
, ,
. , ,
, , Happening,
Afrodite Mode Collection (
,

)... .
, , , ,
... .
.
,

. ?
,
,
, .
,
.
.
. ,
.
: 22:6 ,
. .
. ,
:
,
.
, - 93.
. ,
, (
).

4
,

. .

,
.
.


.
,

. ,
,

sa na{ ,
.

MLADI

II5

. 1060. .
.

, .
,
. .
.
, ,
. , ,

.
,
, , ,
.
,
, .

,
?

.
,
.

,
.

, .
:
.
zaborav
,
,
?
: , ,
, 2007. ,
, , 2005., ,
, , , 2005.

Reci mi samo kada ti je tako ne{to pro{lo

kod mene? Mora{ da se smiri{ za po~etak. A
samo da si me slu{ala, sada bismo obe bile u
ku}i i igrale se. Samo da si me slu{ala. Ne
skidaj to! Ne cepaj taj xemper! ]uti! Sama
si se uvalila u ovo! Zato se sada smiri i
sedi! Jo{ koliko puta }u morati da te
zamolim da sedne{ i pusti{ me da ti
pomognem? Tako si nekako... ~udna. Kada }e{
me poslu{ati? Znam te ja...
Samo da zna{ da }u ti jo{ samo ovoga puta
pomo}i, a slede}i put, a znam da }e ga biti,
sama }e{ se vaditi iz problema. Ne mogu
vi{e da brinem za dvoje, razmi{qam za
dvoje... Po{to ti o~igledno ima{ surutku
umesto mozga. Da li si kona~no shvatila da
}e nam obema biti lak{e ako me pusti{ da ti
pomognem? Prestani vi{e da gleda{ u te
pege! Pogledaj me u o~i i odgovori mi! Ajde
sad ispusti jedan krik saglasnosti i
prestani da cvili{! Vi{e ne znam ni kako
da se postavim u ovakvim situacijama. Ne
znam vi{e {ta da uradim da bih te smirila.
Smiri se, molim te! Tuga je trenutno tvoj
najve}i neprijateq. Shvati to i obema }e
nam biti lak{e... pogotovo meni... Nije to
ni{ta stra{no. Malo }e te boleti, ali sama
si kriva. Slede}i put pazi {ta radi{!
Pusti me da ti pomognem. Prestani vi{e da
zuri{ u taj prokleti pegavi mesec! ^uda se
ne de{avaju tek tako. Sedi. Molim te.
Prekliwem te. Hvala ti. Da vidim sad {ta
si uradila... Pa, nije ni{ta tako stra{no.
Malo }u ti skratiti krzno i re{en problem.
Ne, ne brini se, ne}e boleti. Ne cvili, i
daqe }e{ biti lepa. Lepota je ipak ono {to
nosi{ u sebi. Ta lepota predstavqa sve tvoje
osobine, sve vrline i mane. Ko te stvarno
voli vide}e te onakvu kakva jesi, kakva si
oduvek bila i prihvati}e sve tvoje mane, a
svim tvojim vrlinama }e se diviti.
I ne brini, Pegavi }e te jednog dana
pogledati i zaqubiti se u tebe. A, sada
hajdemo ku}i. Hladno mi je. Idemo da
skinemo te ~i~kove i da se okupamo. Do|i,
Lusi! Izvini {to sam vikala na tebe... Da li
mi opra{ta{? Taj pogled pun topline mi je
sve rekao. @ivot bi mi bio mawe stresan i
mnogo dosadniji da nema tebe...
Mada ipak mislim da je bilo pametnije da
sam onog dana uzela ma~ku za ku}nog
qubimca...
Ne cvili! Samo sam se {alila, ludice
jedna zaqubqena...

stvarala{tvo

Sedamnaesti put ti ka`em! Prestani da

ispu{ta{ te krike tuge! Nemoj sada da mi
cmizdri{! Da li zaista misli{ da }e ti
ne{to pomo}i, ako mesec ugleda cakle}u
povr{inu tvoga obraza? Da li zaista
misli{ da ti to pegavo stvorewe u ovom
trenutku mo`e nekako pomo}i? Da li ho}e{
da ti ja odgovorim umesto wega? Da li
`eli{ da saslu{a{ moj savet ili da
nastavi{ da ma{ta{, sawa{? Prestani da
cvili{! Zaslu`uje{ kaznu! Ne}emo se vi{e
raspravqati! Da li sam bila jasna? Je li?
Sada te molim da sedne{. Sedi. Za po~etak
samo to u~ini. Sedi i ne pomeraj se. Sama si
kriva. Sada ti niko ne mo`e pomo}i. ^ak ni
ovo puno pegavo lice {to nas gleda sa
visine. Rekla sam ti da pazi{. Ali, ne. Ti si
uvek najpametnija. A ne, sada ti mole}ive
face ne}e ni{ta pomo}i.

21

MLADI

Luka Kurja~ki IV/1

stvarala{tvo
Bio jednom jedan de~ak kome je bilo mnogo
stalo do svojih stvari. Nije da je bio lo{ i da
nije mario za qude, naprotiv, bio je vanredno
dobar i isto tako veoma mario za (naravno,
wemu drage) qude, ali je bio neobi~no vezan za
stvari, pogotovo za one iz wegove pernice i za
samu pernicu. Voleo ih je. Brinuo o wima.
Na`alost, devojke u wegovoj {koli nisu
imale razumevawa za tu wegovu qubav (odnosno
imale su, pa su je i koristile). [arale bi mu
pernicu, na najvarvarskije na~ine rasturale
kudkoju olovke, lomile mine na patentari,
ga|ale se wegovim gumicama... ^ak su mu i
profesorke otimale wegove raznobojne olovke
(sudbina ga nije mazila).
Na kraju svih tih strahota od vrednih mu je
stvari ostao samo jedan plavi reza~. On je bio
za wega upravo specijalan; prvo bio je vrlo
lep, neobi~nog oblika, ali je pored toga imao i
posebnu providnu pregradu za nusprodukte
rezawa.
U danima koji su usledili, od svih {kolskodrugarskih uspomena taj reza~ je bio
najdragocenija.
O`eni{e ga. Ni `ena nije imala mnogo vi{e
razumevawa za tu wegovu qubav. Da bi izbegao
neprijatne scene (on nije bio ~ovek koji bi
izazivao sukobe), i da dragoj, suncu mome ne
bi smetale, re{io se svih tih kuco, detiwaste
su ti stvari. Jedino je zadr`ao reza~. Krio
ga je od `ene. ^inilo mu se da bi bez wega i
jedan deo wega samog nestao.
Ni kada je dobio decu, situacija se nije
mnogo promenila. Od wega sveg pedantnog,
rodi{e se sve nekakvi aqkavci. ^im su
dovoqno porasla i oja~ala, i ona su ga
ismevala. I od wih je morao da skriva reza~.
(Prokletiwe male, uvek odve} spremne da stanu
na maminu stranu!)
Ta ista deca su ga, ~im su ga godine savladale,
strpala u stara~ki dom.
Vi{e ga nije ni ~udilo {to je ~ak i ta
penzionerija, kada je saznala za wegovu
sklonost, po~ela da mu se ruga. I to sa onom
naro~itom zlobom svojstvenom starim
qudima. Okupqeni oko TV-a u dnevnom
boravku, glasno bi se smejali i upirali prstom
u wega. Onako ve} obnevidelom (sudbina ga
uop{te nije mazila) sakrivali su papu~e,
me{ali lekove i onda se u potaji cerili.

22

On, ~ak i da je znao da su to bili oni, ne bi im

zamerio, jer je i u tim godinama sa~uvao svoju
dobrotu. A sa~uvao je i jo{ jednu stvar svoj
reza~.
Metalni deo be{e sasvim zar|ao, i davno ve}
nije mogao da se koristi za svoju prvobitnu
namenu. Ali ga je on, u posledwim danima na
samrtnoj posteqi, krkqaju}i (sudbina ga
odista nije mazila), gr~evito dr`ao u svojim
ko{~atim, ve} gotovo sasu{enim prstima.
Tako i umre, priviv{i svoj kristalnoplavi
reza~ na grudi.
Opoja ga pop, plakahu deca mu, prijateqi
govori{e kako je bio dobar ~ovek, i uop{te,
sve po redu. Kako je bio pravednik, ode mu du{a
na nebo.
A tamo je stigao (u spiritualnom obliku)
dr`e}i u rukama reza~ (tako|e u spiritualnom
obliku). Kako se samo odu{evio! Mislio je da
}e sada u miru i spokoju mo}i da provede
ve~nost sa svojim reza~em, sa samim sobom i
pokojim an|elom.
I primeti{e ga an|eli, neki od onih koji se
tu zadesi{e, a primeti{e, Boga mi, i reza~.
[ta ti je to?, upita jedan, qubazno ga
pozdraviv{i.
On im otvori du{u i sve im potanko objasni
(a an|eli, hvala bogu, imaju strpqewa). Oni se
me|usobno pogleda{e i nekako bla`eno
nasmeja{e. Onda jedan iznenada pristupi, brzo
kao ma~ka koja grabi meso (sa, za trenutak
ostavqenog, nebrawenog stola), i uze mu reza~.
Zatim po~e{e da se dobacuju wime, da mu se
izruguju i vi~u pogrdne re~i. Wegova je jadna
du{a molila, tr~ala od jednog do drugog do
iznemoglosti A tada ga jedan pusti da mu se
skroz pribli`i. Tek da uzme nazad svoj reza~, a
ovaj paf! Poleti. A an|eli popada{e na
zemqu i treperi{e od nekog an|eoskog, zvonkog
smeha. I tako su ga kiwili skoro ceo jedan
rajski dan (a taj je podosta du`i od obi~nog,
zemaqskog).
Kad su mu, kona~no, vratili reza~, on se (u
izmu~eno spiritualnom obliku) jedva dovu~e
do Boga.
Nema pravde, uspe da skupi hrabrost.
Nema, odgovori Bog, i ~istom silom misli
smrvi wegov reza~ u najfiniji prah.

MLADI

III/6

. , , .
. , , .
. . .
.
.
.
.
.
.
.
. . .
.
. . . . .
.
.
, , .
. .
.
.
.
. .
.
. . .
. .
. .
.
.
. .
. .
, .

stvarala{tvo

I nagrada XI mladih literarnih talenata Srbije

III nagrada Borislav za beogradske sredwo{kolce

23

MLADI

Priredila: Jelena Cerovi} IV/1

pro et contra
U rubrici PRO ET CONTRA u~enici
Filolo{ke gimnazije iznose svoje
stavove o temama koje su bliske mladim
qudima, ali koje su i va`ne za dru{tvo u
kojem `ivimo, za kulturu, umetnost
Ovoga puta tema je estetska vrednost i
jezi~ka vaqanost tekstova u popularnoj
muzici razli~itih `anrova, posebno u
rok muzici. Koliko taj vid kreacije
pripada elitnoj kulturi?
1. Danas je mo`da te{ko odgovoriti na ovo
pitawe jer je muzi~ka paleta raznovrsnija i
{ira nego pre, recimo, 30 godina. Postoje
stotine razli~itih `anrova i wihovih
podgrupa, sumwam da iko zna napamet koliko
ih ima. S obzirom i na broj izvo|a~a i
razli~itost ukusa, sigurno ne mo`emo re}i da
su sve pesme podjednako kvalitetne i
umetni~ki vredne. Ali sigurno je da postoje
zna~ajne pesme unutar svakog pravca.
Po{to mahom slu{am rok i metal, nisam ba{
kvalifikovana da kritikujem ili hvalim
ostale pravce. Rok, pogotovo onaj iz 70-ih i 80ih godina, oslikava bunt tada{wih mladih
generacija sa kojima mo`emo i mi danas da se
poistovetimo. Ovi tekstovi ~esto kritikuju
dru{tvo, zlo u ~oveku, ili govore o nekim
dubokim emocijama kao {to su qubav, mr`wa,
usamqenost, stawe svesti ~oveka u ratu...
Po lepoti tekstova izdvojila bih grupe:
Metallica, i to wihove pesme: Nothing else
matters, Unforgiven i Unforgiven 2
The Cranberries: Linger, Zombie, When
the icikle melts i druge
The Rolling Stones: When a blind man cries
Queen: Bohemian rapsody, The show must
go on, Who wants to live forever, Another one
bites the dust
Od doma}ih grupa izdvojila bih Ekatarinu
Veliku, sa pesmama: O~i boje meda, Ti si sav
moj bol, Be`imo u mrak i Budi sam.
Sve ove grupe i jo{ mnoge druge, npr. Iron
Maiden, RHCP, Bob Marley... zna~ajne su za pop
kulturu i umetnost uop{te, a to su i dokazale
lepotom svojih pesama i revolucijom zvuka
koju su unele u tok istorije muzike.
Jana, IV godina

24

2. Tekstovi pop i rok pesama uglavnom imaju

smisla, postoji jezi~ka vrednost, kao na
primer kod grupa Van Gog, Bijelo dugme itd.
Naravno, postoje i one pesme kod kojih se, kad
~ujemo re~i, blago zgranemo, jer zvu~e
nelogi~no, ~ak glupo, ne uklapaju se u neku
pri~u koja postoji u pesmi, i naj~e{}e ono {to
nas navede da to slu{amo jeste dobra muzika
(ritam), ili nam je jednostavno nametnuto jer
se sre}e svuda po medijima i ima melodiju koja
se lako pamti.
Ivana, IV godina
3. ^iwenica je da se estetska vrednost u pop
muzici mo`da vi{e pomiwe kao primarna jer
se autori wom ~esto di~e kao vidqivim
kvalitetom muzike koju prave. Ta vrednost je
ipak najvi{e zanemarena jer se uglavnom
koriste isti motivi, muzika se pravi po
modelu koji dobro porlazi, pa na taj na~in
muzika gubi na umetni~kom kvalitetu i ostaje
samo prijem~iv proizvod masovne kulture.
Jezi~ka vaqanost se retko pomiwe, ali isto
tako retko i javqa.
Tamara, IV godina
4. Kao {to i u kwi`evnim delima postoje
razlike u kvalitetu i umetni~koj vrednosti,
tako postoje i razlike u tekstovima pop i rok
pesama. Na`alost, veliki broj ovakvih pesama
je sli~nog sadr`aja. Naro~ito pesme istog
`anra sadr`e veliki broj kli{ea i fraza i
glavni ciq im je da ve}ina qudi prona|e sebe u
bar nekom segmentu teksta. Ipak, postoje
tekstopisci koji nude ne{to novo u svojim
delima i bri`qivo neguju svoj stil. Wihove
pesme pru`aju izuzetan estetski u`itak,
podsti~u na razmi{qawe i inspiri{u, i
svakako bi mogle na}i mesto u nekoj
kvalitetnoj zbirci poezije. Ne bih izdvajala
pojedina~ne izvo|a~e, ali smatram da se u
svakoj podvrsti pop i rok `anra mogu na}i
pesme sa tekstovima od izuzetne vrednosti i
zna~aja za kulturu. Na`alost, mnogi od wih
ostaju neprime}eni.
Olga, IV godina

MLADI

pro et contra

5. Dana{wa popularna muzika, zbog sadr`aja

tekstova, nikad nije ni pripadala elitnoj
kulturi. Tu`no je {to se vi{e gleda da li }e se
stihovi rimovati, nego {to se obra}a pa`wa
na samu poentu ili emociju koju pesma nosi.
^esta je pojava da se ~itavo stvarala{tvo
jednog peva~a/peva~ice vrti oko iste teme, da
kada kupite CD ne razlikujete vi{e koju pesmu
slu{ate. Neki su jednostavno shvatili {ta se
dobro prodaje i tako pi{u i zara|uju
prili~no novca.
Milica, I godina
6. Te{ko mo`emo da ka`emo {ta bi to
predstavqala elitna kultura u modernom
dobu. Ako ne postoji elita (a po mom mi{qewu
ne postoji), ne mo`e biti ni wene kulture. Ono
o ~emu mo`emo da govorimo jesu boqe ili gore
pesme pop i rok izvo|a~a i mislim da je ta
ocena prili~no subjektivna.
U~enica III godine
7. Ima veoma malo tekstova za koje bih mogla
da ka`em da imaju estetsku vrednost. Tekst je
obi~no grub (kostur), a muzika je ta koja
boji pesmu i daje joj du{u. A jezi~ka
vaqanost? Jezi~ka vaqanost ne postoji ni u
svakodnevnoj komunikaciji, pa za{to bi
postojala u pesmama! Iskreno, ne znam da li
pripada eliti. Ko je uop{te elita? I zar to
nije li~ni izbor?
U~enica IV godine
8. U modernoj muzici skoro da nema ni~ega
novog. Uglavnom su pesme neka varijanta
starog. Zato su izuzeci retki. A i oni brzo
dosade. Re~i pesama, na prvi pogled, deluju kao
ne{to novo, ali teme se ne mewaju. Sa muzikom
je isto uvek podse}a na ne{to {to smo ranije
~uli. Ako se ne obaziremo na pojavu peva~a
(koji zapravo to nisu), mo`da su glasovi ti
koji daju posebnost. Otuda izuzeci i otuda
toliko qudi koji slu{aju pop i rok. U
dana{we vreme nema elite. Postoje boqe i gore
pesme, ali nema najboqih.
U~enica III godine

9. Kvalitet tekstova opada zato {to

umetnici, da bi istakli ono {to `ele, u
tekstovima koriste previ{e sinonima i ~esto
ne umeju da izaberu prave re~i. Nema opisa, sve
je vrlo svedeno, uobi~ajeno, bez imalo ose}aja
za kreativnost. Tekstovi su na neki na~in
{turi. Tek ponekad se pojavi neka pesma ~iji
tekst ima smisla. Danas, sa pojavom
elektronske muzike, koja je sve popularnija,
tekst pada u drugi plan.
U~enica IV godine
10. Nisam sigurna koliko muzika danas
pripada elitnoj kulturi i koliko su ti
tekstovi zaista kvalitetni. Slabo slu{am
novokomponovanu muziku, vi{e volim starije
pesme i grupe. Bude mi krivo kada shvatim da
neke (nekad) dobre grupe, kao na primer Ribqa
~orba, danas stvaraju takve (lo{e) pesme koje im
omogu}avaju dobru prodaju diskova.
Jelena, IV godina
11. Kada je neka pesma ili grupa jako
slu{ana, ne zna~i da je dobra, ali ni da je lo{a.
Ne mislim da sve {to je popularno mora da
bude lo{e. Smatram da kvalitet i talenat ipak
negde moraju da isplivaju i da se prepoznaju.
Iako je kvalitetna muzika danas retkost, ne
mislim da je nema. Ja, na primer, volim da
slu{am Bajagu (dodu{e, on pripada starijoj
muzici), koji uprkos tome {to mu glasovne
sposobnosti nisu velike, pi{e lepe i nekako
druga~ije tekstove. Svi|a mi se {to ve}ina
wegovih pesama zra~i optimizmom.
U~enica III godine

25

MLADI

U~eni~ka redakcija

jezi~ko pam}ewe

, .
; .
,

. ,
. ,
, 19.
.
,
,
.
.
.
.

,
.
, ,
,

( ),
,
,

.
.
.

,

,
.

1813.

.


.
,

50
.
,
.


DVADESET DVOJE ,
,
.

,
,
.

.



.
:
,
?,

?,
. 200
, ,
.
, ,
- ,
, ,

. ,
, .
? ,

,
.
.
, .
.

?
:
!
?
, ,
, .
,
,
.

26

.
, ,
.
,
,
.
: , ,
, 1971.

MLADI

\ur|a Lukovi} IV/7

K
O

A
A
K

T
E

A
O

T
E
A
E

E
J
A

A
E

T
J

A
A

T
J
O
T

O
T

E
A

M
K
A
O

---- ---- ---- ---- ---- ---- ---1 2 3 4 5 6 7

E
K
O
O
O
M

O
O
A
E

A
K

T
O
O
E

---- ---8 9

O
K

T
M
A
K
T

A
E

T
O

E
A

K
A

E
M

A
M

T
O
J
E

E
J

A
T

---- ---- ---- ---- ---- ---10 11 12 13 14 15

A-ATAOE-EKETOK-OKAOET-AJAE-OETE-AOOE-OTOJEK-EKO-EOT-OA-JEEKAM-KAKA-KKO-KOEOKEA-AOKA-MAJAKOKMAAME-MAMAT-ATAJEEO- AAO- AOETAKA-OAAE-AKKE-EMOEATE-TE-TMATOTOJ-OOKE-EEAK-EOEK-TA.

zabava

OSMOSMERKA -
!

---- ---- ---- ---16 17 18 19

1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)

1)
2)
3)
4)
5)
6)

)
)
)
)
)
)
)
)
)

)
)
)
)
)
)

27



,
.
:
!.

.
,
.

. .
!
? .
!

,
:
,
.
?
5 .

, ,
.
, .

. ,
, :
, .

,

,
:
?
?