1.

Znaaj i ciljevi poslovnog prava

Znaaj i ciljevi poslovnog prava su da izuava pravni status poslovnih subjekata (preduzetnika, preduzea, ustanova...), njihov odnos prema dravi i pravne poslove koje oni obavljaju u meusobnim odnosima.
Sve promene moraju da budu zasnovane na pravu, a dravni organi ih izvravaju. Operativni menaderi moraju da poznaju pravo. Razlikujemo pravne institucije (sudovi, advokati); pravne knjige (zakoni); pravni poslovi (ugovori, ponude krediti...) . Roenjem dobijamo prvi pravni dokument-krtenicu. Pravni subjekt je fiziko i pravno lice koje ima pravnu, poslovnu i deliktnu odgovornost. Poslovna se stie sa 18 godina. Savremeni ivot je uneo novu granu prava-poslovno pravo i ine ga : a) Osnovna i teorijska znanja o pravu, njihov nastanak, karakteristike i razvoj ; b) sistem odabranih najbitnijih pozitivnih pravnih normi u funkciji menadmenta. Pozitivni pravo=vaee pravo.

2. Osnovna naela poslovnog prava

. Osnove naela predstavljaju opte principe u postupanju, tumaenju i delovanju tj. Primeni odreene pravne discipline. Ona ini zbir zajednikih naela ostalih grana prava. Dugorona su i imaju istu primenu u domaem i meunarodnom pravu. Naela predstavljaju osnov i pravac delovanja svih subjekata u sistemu zatite. Osnovi naela su : naelo legaliteta, naelo meunarodnog vaenja, naelo slobode ugovaranja i ravnopravnosti poslovnih partnera i subjekata, naelo organizacije i slobode organizovanja, naelo zabrane diskriminacije, naelo solidarnosti i uzajamnosti, naelo pravne zatite, naelo nadzora i kontrole, naelo zabrane nelojalne konkurencije, naelo savesnosti i potenja u privrednim odnosima, naelo strunosti, odgovornosti, obuenost. Nain legaliteta- da sve bude zasnovano sa ustavom i zakonom. Ovo naelo za graana znai da im je dozvoljeno da postupaju slobodno, osim za ono to je izriito zabranjeno zakonom. Za dravne organe (sudoci, inspektoru, milicija) je nosilac javnih ovlaenja , vai obrnuto. Dozvoljeno je postupanje samo u granicama ovlaenja tj. Samo ono to je izriito dozvoljeno propisima. Naelo meunarodnog legaliteta- meunarodni ugovori i opte prvi nain pravila meunarodnih prava, se smatraju sastavnim delom unutranjeg pravnog poretka i imaju primat nad domaim pravom. Najjaa su uvek u pravu.

3.

Odnos poslovnog prava sa drugim organim prava

Poslovno pravo ima izvorite u drugim granama prava one ima blii ili dalji odnos prema pojedinim granama prava. Poslovno pravo iako ini samostalnu granu u ukupnom pravnom sistemu, zajedno sa ostalim granama pravna i pravnih normi ini koegzistentni sistem u kome odnosi moraju biti meusobno usklaeni. Grane prava su: Ustavno pravo- osnovna grana prava, najvii akt sadri principe i naela poslovnog prava. Izvire iz ustava i naslanja se na principe i naela. Ovo pravo obuhvata pravne norme kojima se regulie drutveni odnos u vezi sa organizacijom i delatnou javne uprave. Graansko pravo- poslovno pravo nastaje iz graanskog prava Odreen broj pravnih normi iz oblasti zatite pripada i graanskom pravu. Grane graanskog prava su imovinsko pravo i obligaciono pravo (u ugovoru obavezniodnosi izmeu ugovornih strana). Sastavni elementi privrednog prava i robnog prometa je graansko pravo. Upravno pravo- ova grana izuava organizacije uprave, upravni postupak (sudski) spor (obavlja upravni organ, socijalno, osiguranje, zarade) Privredno pravo regulie odnose izmeu privrednog subjekta, gde se poslovno pravo regulie privrednim pravom (osiguranje, registracija, naziv...) Krivino pravo- elementi krivinog prava su sadrani u zakonu. Cilj je da krivino pravnim sankcijama suzbiju protivpravne radnje pravnih subjekata na ovom podruju. Najvanije je da ne zgreimo. Pravo privrednih prestupa- predstavlja posebnu vrstu akata u pravu. Podrazumeva se povreda pravila o privrednim i finansijskuim poslovanju koje je uinilo pravno lice i odgovorno lic u pravnom licu, koje je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati tee posledice i koje je odgovarajuim propisom odreena kao privredni prestup. Meunarodno privredno pravo- regulie pravne odnose izmeu drava i meunarodnih organizacija. Drave zakljuuju niz meunarodnih ugovora sa zatitom pojedinih dobara ivotn sredine i dr.

4. Izvori poslovnog prava

Zauzimaju znaajno mesto, ukazuju na nastanak i orjentaciju razvoja pojedinih instituta zatite. Izvori se dele na : a) materijalne izvore-to su snage koje stvaraju (dravni organi, parlament, skuptina). Ovaj termin oznaava volju vladajuih drutvenih inilaca iz kojih nastaje pravo. To su drutvene snage koje stvaraju pravo, takoe je izraena volja demokratski izabrane veine u skuptini.b) formalnii izvorioznaava se opti pravni akt tj. Forma i sredstvo pomou koga se izraava meunarodni izvor prava (zakoni, ustavi, forme, propisi). To su pojedine norme koje stvaraju ove odnose i koje se zavisno od zemlje do zemlje razlikuju. Da bi akti bili izvori u formalnom smislu moraju da postanu deo pravnog tj. Ustavnog sistema. Izvore prava ine mnogobrojni propisi i mogu se podeliti na:1) domae izvore

prava: stvaraju domai organi , razni autonomni izvori prava, a to su odreeni subjekti koji samostalno stvaraju svoje propise. Dele se na tri grupe normativni akti koje donosi drava, opti akti preduzea i kolektivni ugovori. 2) meunarodne izvore prava- stvaraju meunarodne organizacije, UN, saveti, svetska organizacija, UNESCO... To su meunarodne konvencije i preporuke, bilataralni i multilataralni meunarodni ugovori i odluke meunarodnih organizacija.

5. Pojam pravne norme i pravnog akta

Pod pravnom normom podrazumevamo drutvenu normu koja je zatiena drutvenim aparatom prinude. Pravna norma su pravila ponaanja iza kojih stoji drava sa autoritetom fizikog nasilja. Ove norme su najbrojnije i najznaajnije, kojim se reguliu najvitalniji odnosi u savremenom drutvu. Nastaje na dva naina: donosi je drava ili drava sankcionie odreenu drtvenu normu, snabdevena je elementom sankcije. Norma se sastoji iz dva elementa: dispozicije i sankcije. Oni se primenjuju alternativno i nikada zajedno. Sutina normi je dispozicija , to je pravilo ponmaanja. Obeleja pravne norme su obaveznost (garancija primene, obezbeuje draava), apstraktnost (odnosi se na sve sluajeve), prosenost (iskljuuju se sve specifinosti) i ciljnost (norma trebha da ima cilj. Pravni akt pradstavlja izjavu volje, samu odluku okjom se stvaraju pravne norme. Sastavljen je iz dva elementapsihikog unutranjeg akta i materijalizacije tog psihikog akta. Psihiki tj. Unutranji akt je kratkotrajan, nevidljiv jer on postoji samo u trenutku izjavljivanja volje. Materijalizovan je onaj sa kojim se sreemo, koji deluje . Postoji dve vrste akta: opte pravni akti (donosi drava, zakoni, uredbe, odluke) i pojedinane (reavaju se prava i dunosti pojedinca, sudska odluka, sudije za prekraje, inspektori...)

6. Pravno normiranje i garancija ustavnosti i zakonitosti

U organizacijama se vri kao autonomna funkcija na osnovu ustava i u skladu sa zakonom. Ustav daje ovlaenje organizacijama da da privredne i druge delatnosti obavljaju slobodno i pod jednakim uslovima , a da svoje odnose reguliu svojim optim aktima u skladu sa ustavom i zakonom. Najvanija akta su: Statut, pravilnici, odluke, kolektivni ugovori. Moraju biti meusobno povezani i usklaeni to se obezbeuje vrenjem ukupnog pravnog sistema. Odredbom lana 119. Ustava Republike Srbije su odnosi izmeu propisa i optih akata i Republike Srbije ustanovljen na principu pravne hijararhije, principa dojavljivanja pri njihovom stupanju na snagu i principu prava na albu.

7. Nastanak ustavnosti
Vezuje se za nastanak i razvoj kapitalizma. Nastaje u Antikoj Grkoj i vezuje se za radove Platona, Aristotela. Oni su se zalagali za idealan ustav, bavili se pitanjima ogranienja apsolutne vlasti vladara i drugim pitanjima vlasti i drave. U Rimskoj dravi se javljaju posebne vrste pravnih akata-konstrukcije. Srednji vek je znaio veliko pomeranje u pogledu organizacije drave, podele dravnih funkcija i vlasti. Zakonodavnu funkciju je vrio vladar uz pomo svojih stalekih grupa, izvrnu vlast je vrila aristokratija, a sudsku teritorijalni vlastelini. Osnovne ustavne norme poivale su na nepisanim obiajima i konvencijama , a kasnije su pisane u obliku ugovora izmeu sizerena i njegovih podanika. Kasnije nastaju prvi statuti i povelje srednjevekovnih gradova. Engleska se smatra kolevkom ustavnosti. I u drugim zemljama su nastajale povelje i akti , a kod nas je bitan Duanov zakonik 1349-1354. Razvoj moderne ustavnosti se vezuje za pojavu nove graanske klase-buruazije. U takvim uslovima nastaje procvat raznih ideja i uenja o dravi, pravu, vlasti... taj period se naziva periodom konstrukcionalizma. U veini zemalja se donose ustavi kao odgovarajui politiko i pravni akti ije ideje o slobodi jednakosti, bratstva.. Radnika klasa postaje nova klasa koja istie svoju obespravljenost i putem sindikata se ukljuuje u ustavne borbe. Razvoj ustavnosti u savremenom svetu je stvorio situaciju da se ni jedna savremena pravna drava ne moe zamisliti bez ustava i da je razvoj drutvene misli, slobode i prava nerazvdvojno vezan za stvaranje ustava. Savremena drava poiva na ustavu kao garanciji zakonitosti i demokratije, a zavisno od svojih demokratskih tradicije zavisi joj sudbine tog naroda tj. Bezbednost oveenastva u celini.

8. Pojam ustava
Ustav je javni akt (dokument) , osnovni i najvaniji zakon zemlje, reava osnovne drutveno-politike odnose, ureuju pitanje politike vasti, granica akcije vlasti, garantuje integritet linosti oveka, sredstvo ogranienja vlasti. Smatra se izvorom ustavnog prava i jedna od grana pravnog sistema. Ustavni sistem podrazumeva sistem vaeih pravnih normi koje reguliu sva mnogobrojna pitanja, predmet ustavnog prava , a ustvari pored ak je termin koji obuhvata ustavni sistem i njegovu primenu u praksi. Znai jedinstvo normativnog i stvarnog- I grupa formalno pravne definicije, II grupa-socioloko politike definicije, III grupamaterijalistiki pojam ustava. 9.

Bitni elementi radnog odnosa

Bitni elementi su: dobrovoljno stupanje na rad, lina radno pravna veza, ukljuivanje u organizaciju i zarada.
lan 11. Zakona o radu Poslodavac je duan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu.

Poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi uslove rada radi zatite ivota i zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Poslodavac je duan da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada, organizacijom rada, pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o radu i bezbednosti i zatite zdravlja na radu.

10. Prestanak

radnog odnosa

Prestanak radnog odnosa: Radni odnos prestaje: istekom roka za koji je zasnovan, penzija, sporazum izmeu zaposlenog i poslodavca, otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog, na zahtev roditelja ili staratelja za zaposlenog mlaeg od 18 godina, smru zaposlenog, u drugim sluajevima utvrenim zakonom. Sporazumni prestanak radnog odnosa: Radni odnos moe da prestane na osnovu posanog sporazuma poslodavca i zaposlenog; Otkaz od strane zaposlenog: Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkae ugovor o radu, otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pismenom obliku najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Otkaz od strane poslodavca: Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog,njegovo ponaanje i potrebe poslodavca. Ako zaposleni neostvaruje rezultate rada, uini povredu radne obaveze, ne potuje radnu disciplinu...
Radniku moe prestati radni odnos protiv njegove volje samo pod uslovima i na nain koji su utvreni zakonom. 1. Prestanak radnog odnosa po volji radnika- a) prestanak radnog odnosa na zahtev radnika; b) prestanak radnog odnosa protivno zakonu (samovoljno); c) sporazumni prestanak radnog odnosa. 2. Prestanak radnog odnosa protiv volje radnika a) prestanak radnog odnosa zbog ne prihvatanja rasporeda na drugo radno mesto; b) prestanak radnog odnosa zbog davanja netanih podataka prilikom zasnivanja radnog odnosa; c) prestanak radnog odnosa zbog tee povrede radne discioline; d) prestanak radnog odnosa zbog nesposobnosti, odnosno neizvravanja poslova; e) prestanak radnog odnosa zbog dovoenja osnovne organizacije u ekonomske tekoe; f) prestanak radnog odnosa zbog pokretanja postupka za prestanak organizacije udruenog rada 3. Prestanak radnog odnosa po sili zakona- a) prestanak radnog odnosa zbog nepotpisivanja ugovora o radu; b) prestanak radog odnosa zbog nesposobnosti za rad; c) prestanak radnog odnosa zbog ispunjavanja uslova za linu penziju; d) prestanak radnog odnosa zbog

zabrane vrenja odreenih poslova; e) prestanak radnog odnosa zbog izdravanja kazne zatvora; f) prestanak radnog odnosa pripravnika; g) prestanak radnog odnosa zasnovanog na odreeno vreme. Osnovni sluajevi za prestanak radnog odnosa su: a) istek roka na kojem je zasnovan; B) navretak 65 godina ivota-15 godina radnog staa; c) otkaz poslodavca. Istupni rok- vreme koje radnik ima pravo, koje je duan da ostane na radu u sluaju odluke o prestanku radnog odnosa (U Srbiji- ne krae od 30 dana, ni due od 3 meseca).

11.

Inspekcijski nadzor

Inspekcijski nadzor je deo upravnog nadzora, posebno organizovan i sa posebno utvrenim nadlenostima na osnovu zakona i drugih propisa. Inspekcijskim nadzorom mionistarstvo ostvaruje neposredan uvid u rad preduzea, ustanova i drugih organizacija. Nadzor ministarstvo vri preko inspektora i drugih ovlaenih lica u skladu sa zakonom. Njihov rad je detaljno regulisan kao i kod svake inspekcije posebno . Inspektori su samostalni i nezakonskog uticaja na rad, sarauju sa drugim inspekcijama, duni da preuzmu i predloe preventivne mere u spreavanju povrede zakona. Ako inspektor oceni da je povredom propisa uinjeno krivino delo duan je da odmah podnese prijavu za krivino delo. Rok za otklanjanje utvrenih nezakonitosti je 60 dana. Sve je poslovna tajna. Inspektorski nadzor obavlja lice visoke strune spreme i poloenim strunim ispitom kod organa uprave i min. Tri godine radnog iskustvas. Prilikom inspekcijskog nadzora legitimacijom dokazuje svojstvo inspektora.

12.

Vrste odgovornosti

U svakom organizovanom drutvu postoje odreeni oblici odgovornosti koje se primenjuju. Pitanje odgovornosti za sprovoenje propisa je jedan od kljunih pitanja. Oblici su ; odgovornost za krivina dela (najtei oblik), odgovornost za privredne prestupe (privredni prestup sada u domen kaznenog prava) , odgovornost za prekraje (povreda javnog poretka utvrene zakonom ili drugim propisima za koje je propisana prekrajna kazna) disciplinska i materijalna odgovornost (zavisi od prirode povrede i to se mora u svakom konkretnom sluaju utvrditi).

13.

Subjekti i forme privrednog prava

Subjekti privrednog prava su fizika i pravna lica koje mogu u privredno pravnom prometu, jer ispunjavaju unapred utvrene zakonske uslove, da se pojavljuju kao nosioci prava i obaveze . Kod nas ako domaa i strana fizika lica ele da obavljaju neku od privrene delatnosti mogu neposredno da obavljaju privrednu delatnost. Subjekti privrednog prava obavljaju neku od privredne delatnosti radi sticanja dohotka tj. dobiti. Tu se smatra proizvodnja, promet robe, i vrenje

usluge na tritu. Postoje dveosnovne vrste subjekta privrednog prava. I grupa brojnije i znaajne direktno i neposredno obavljaju neku od privredne delatnosti. II gruapa se najee pojavljuje u najraznovrsnijim oblicima udruivanja subjekata privrednog prava u kojima se direktno ne obavlja neka od privredne delatnostiSubjekti privrednog prava obavljaju neku privrednu delatnost ili delatnost kojom se unapreuje obavljanje privredne delatnosti na osnovu sredstava koja mogu biti u razliitim svojinskim oblicima. Subjekti i forme utvruje se Zakonom o privrednim drutvima.

14.

Ortako drutvo

Ortako drutvo osniva ugovorom dva ili vie fizikih lica koji se obavezuju da uz sopstvenu neogranienu solidarnu odgovornost za obaveze drutva, obavljaju odreenu delatnost pod zajednikom firmom. OD je samostalno pravno lice, a to stie momentom upisa u sudski registasr. Imovina OD je odvojena od imovine lanova drutva. Neophodno je da postoje dva osnivaa, znai OD ne moe da postoji ako ostane jedan osniva . Ova vrsta drutva je vrsto vezana za linost osnivaa i za njihovo uzajamno poverenje. OD moe prestati sa radom u postupku likvidacije, steajnom postupku i na osnovu sudske odluke. Ne bi trebalo da postoji usled smrti jednog lana.

15.

Komanditno drutvo

Komanditno drutvo je drutvo u kome deo lanova drutva odgovara za obaveze drutva celokupnom svojom imovinom i upravlja poslovima drutva (komplementori), a deo lanova odgovara za obaveze drutva uloenim sredstvima (komanditori). KD spadaju u grupu drutava lica, jer do imovinskog udruivanja dolazi samo onda kada postoji visok stepen uzajamnog poverenja i poznavanje lanova KD: Ovo drutvo se moe registrovati kod nadlenog trgovakog suda i tada se u registar unose svi podaci o komplemenmtorima i komasnditorima. Pored redovnog naina prestanka rada KD postoje i odreene specifinosti. Ako se smanji broj komanditora i aoko ostane samo jedan komanditor npr. Zbog istupanja ili smrti KD se prestaje. Ako iz KD istupr svi komanditori ovo drutvo moe nastaviti svoju delatnost kao ortako drutvo. Sve statusne promene se moraju upisati u sudski registar.

16.

DOO

DOO je drutvo u kome svako od ulagaa uestvuje sa odreenim ulogom. lanovi ne odgovaraju za obaveze drutva, a ulozi ulagaa moraju biti jednaki. Ulozi moraju biti upisani u celini, mogu se izraavati u novcu, stvarima i pravima koji moraju biti izraeni u novanoj vrednosti. DOO odgovasra za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom . To je vrsta drutva koje u sebi sadri i osobine drutva kapitala, lanovi drutva odgovaraju samo do visine uloenog kapitala i imaju uzajamno poverenje. Odnose

reguliu ugovorom i Osnivakim aktom (puno ime, sedite, iznos kapitala, nain i vreme, unoenje, trokovi). Minimalan kapita na dan uplate najmanje 500 u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu, pola odmah, a ostatak u roku od dve godine. Prastanak rada privredne organizacije moe biti u postupku likvidacije i steaja, moe prestati i smru ili prestankom rada drutva.

17.

Akcionarsko drutvo

AD je najvaniji oblik trgovakih drutava u kapitalistikim zemljama. Bitno je formiranje glavnice, vlasnici akcija smeju biti sva lica bez obzira da li imaju trgovako svojstvo ili nemaju. Osnovni kapital mora biti unapred utvren. AD rukovode akcionari koji raspolau pretenim delom akcija. AD ba bi moglo postojati mora biti uneto u trgovaki registar. Najvanije kategorije su glavnica AD i akcije. Najei organi AD su skuptina akcionara, upravni odbor, direktor, nadzorni odbor, sekretar drutva. AD moe biti zatvoreno (izdaje se ogranienom broju lica, max 100, samo svojim akcionarima) i otvoreno (osnivai alju javni poziv za ulaganje)

18.

Likvidacija privrednih drutava

Likvidacija privrednog drutva je redovan nain prestanka privredne organizacije kada vie ne postoje uslovi za redovno uspeno poslovanje i dalju egzistenciju te preivredne organizacije. U likvidaciji sva potraivanja poverilaca moraju biti podmirena u punom iznosu. U naem pozitivnom pravu likvidacija privrednih organizacija je regulisana u Zakonu o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji iz 1989. godine. Likvidacija privrednih organizacija je redovan nain prestanka privrednih organizacija. Kada ne postoje posebni uslovi za uspeno poslovanje te privredne organizacije to ujedno predstavlja zakonsku sankciju zbog krenja adgovarajuih zakonskih odredbi . Predlog za pokretanje postupka mogu da uine osniva, vlasnik, dunik, sud, i nadleni dravni organ. Posle okonanja postupka likvidacije, likvidacioni upravnik sastavlja likvidacioni bilans sa odgovarajuom dokumentaciom i dostavlja likvidaciononom veu u roku od 30 dana. Kada se odobri bilans onda se razreava likvidacioni upravnik i iz sudskog registra se brie privredna organizacija.

19.

Ugovor o kupoprodaji

Ugovor o kupovini i prodaji je centralni i najvaniji posao u robnom prometu. To je osnovni posao u trgovini, bez koga se ona ne moe zamisliti i s kojim su u vezi svi ostali poslovi robnog prometa. Veliku ulogu ima kako u unutranjem, tako i u spoljnotrgovinskom prometu. Ugovor o kupovini i prodaji je ugovor kojim se prodavac obavezuje da stvari koje prodaje preda kupcu tako da kupac stekne pravo raspolaganja (kod prodaje unutar drutvenog sektora), tj.

pravo svojine, a kupac se obavezuje da plati cenu. Ovaj pojam vai i za kupoprodaju robe. Kupoprodaja robe u sutini isto to i kupovina i prodaja graanskog prava, ona se odlikuje od ove samo nekim posebnostima. Cilj je posebnih pravila o kupoprodaji u robnom prometu da se postigne brzo i glatko obavljanje trgovine, pri emu se imaju u vidu naroito interesi prodavca, jer se radi o njegovim stvarima koje mogu propasti, ili biti oteene, pa se zahteva od kupca da brzo obavesti prodavca o nedostatcima, da nedostatak utvrdi verodostojno. Ovaj ugovor je neformalan, konsensudan ugovor i moe se zakljuiti usmeno bez obzira na vrednost ugovora. Izuzetak zahtev da ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti napisan u pismenoj formi. Da bi se ugovor o kupoprodaji smatrao zakljuenim potrebno je da se stranke saglase o bitnim svojstvima ugovora. Roba koja je predmet ugovora o kupovini i prodaji mora biti ugovorom odreena. Pod cenom se podrazumeva novana naknada koju kupac daje prodavcu za ustupljenu stvar. Prodavcu se ponekad daje menica ili ek. Cena robe moe biti odreena i u praksi stranke redovno odreuju cenu u ugovoru u fiksnom, preciziranom iznosu.

20.

Posebne vrste kupovine

Ugovor o kupovini i prodaji je najvaniji ugovor u prometu dobara i ima najiru primenu. Na zakon o obligacionim odnosima regulie sledee modalitete : a) prodaja sa pravom pree kupovine; b) kupovina na probu- je oblik kupoprodaje gde kupac ugovara za sebe pravo da isproba stvar i da se izjasni da li e ostati pri ugovoru; c) prodaja po uzorku (mustri) ili modelu- mustrom se naziva odreena mala koliina robe, koju je prodavac duan da isporui kupcu. Ovom vrstom kupoprodaje bave se trgovaki putnici, koji sa sobom nosw malu koliinu robe, koja moe da zainteresuje muterije; d) prodaja sa specifikacijom- kvalitet i asortiman robe se odreuje putem specifikacije; e) prodaja sa pravom zadravanjem prava raspolaganju odnosno prava svojine; f) prodaja sa obranim otplatama cene...g) ugovor o isporuciposeban oblik prometa ugovora su generine stvari, uvek postoji razmak vremena izmeu asa zakljuenja i izvrenja ugovora. Ugovor se izvrava sukcesivno, ugovorni odnos traje due vreme (isporuka u turnusima); h) Ugovor o kupoprodaji robe u spoljnoj trgovini ima vanredno veliki znaaj, ima niz posebnosti u odnosu na unutranji promet. To je ugovor o kupoprodaji robe u odnosima sa inostranstvom.

21.

Ugovor o nalogu

Obavezuju nalogoprimca da za raun nalogodavca preuzme odreene poslove. Nalogoprimac je ovlaen da preduzme odreene poslove za raun nalogodavca. Ovaj ugovor nije jedinstven i osamostaljen Ugovor robnog prometa, jer se radi o zbirnom pojmu. Pravni odnosi de zasnivaju na osnovu naloga nalogodavca i da je nalogoprimac ovlaeno lice u granicama i okvirima dobijenih naloga. Osnovni i najei nain prestanka ugovora o nalogu je uredno i blagovremeno

izvrenje ugovornih obaveza od strane nalogoprimca i nalogodavca. Na ovaj nain se ostvaruju i ekonomski interesi zbog kojih je dolo do zakljuenja ugovora o nalogu. Ugovor o nalogu prestaje u trenutku potpunog ili deliminog gubitkas poslovne sposobnosti, ako se radio o fizikim licima.

22.

Ugovor o posredovanju

Ugovor o posredovanju spada u grupu poslova gde je osnovna smisao da olakavaju zasnivanje drugih ugovora robnog prometa. Usluge posrednika se se sastoje u olakavanju robnog prometa, a zasniva se na strunosti posrednika u vezi svih pitanja koja su od znaaja za trite. Iako su uloge i znaaj posrednike delatnosti, zbog razvoja instituta agencije u odreenoj meri upali, ipak treba istai da je posredovanje, kao samostalna privredna delatnost, i danas od posebnog ekonomskog znaaja. U praksi se sve ee pojavljuju posredovanje i agentura, u meovitom obliku, uzajamno se dopunjuju. Posrednik obavlja sve one poslove koji su neophodni da bi se dolo do uspostavljanja pravnih i poslovnih odnosa izmeu poslovnih partnera koji ele da zakljue neki od ugovora robnog prometa, uz nagradu. Posrednik iznalazi kupce i prodavce, usklauje njihove zehteve i interese, prenosi njihove ponude, zakljuuje pojedine ugovore, daje obavetenje o stanju na tritu, a sve u cilju omoguavanja zakljuenja ugovora o kupoprodaji robe radi sticanja prava na nagradu. Prestanak ugovora o posredovanju dolazi ispunjenjem naloga za posredovanje i zakljuenjem ugovora ije je zakljuenje posrednik trebao da omogui. Prestanak moe da bude i zbog sdteaja posrednika ili steaja komitenta, zatim ako nije mogue izvrenje naloga za posredovanje, tada je osnovno pravilo da je kriva ugovorna stranaodgovorna da nadoknadi tetu koja je drugoj strani naneta zbog neizvrenja naloga za posredovanje. 23. Ugovor

o komisionu

Ugovor koji stranka obavezu jednoj ugovornoj strani da u svoje ime, a po nalogu i za raun druge ugovorne strane obavi jedan ili vie ugovora robnog prometa, uz nagradu. Komisionar ima pravo na naknadu i kada ona nije ugovorena, jer se smatra da se ovaj posao obavlja, struno i profesionalno u cilju zarade. Komisionar obavlja ovu delatnost u vidu zanimanja, a to znasi da uvek ima pravo na nagradu kada ispuni dobijeni nalog. Komisioni posao ke sloen posao koji stvara vie pravnih odnosa. Zakljuuje se neformalno, prostom saglasnou volja. To je neformalni, konsensualni posao, ne samo kod nas nego i u stranom pravu. Komisoni posao esto se zakljuuje u pismenoj formi zbog vee sigurnosti i lakeg dokazivanja ugovorenih odredaba. Komisionar kao vredan strunjak mora da se u svemu pridrava naloga prilikom njegovog izvrenja. Komisionar ima pravo na nagradu i onda kada ona nije ugovorena jer je ugovor o komisionu onerozan pravni posao, komisionar ima pravo na nadoknadu svih izdataka koje je in

uinio za raun komitenta, a koji su bili potrebni i korisni. Komisioni posao moe prestati iz objektivnih i subjektivnih razloga. Objektivni razlozi su ispunjenje komisionog posla i objektivne nemogunosti ispunjenja npr. Ako roba propadne usled vie sile, subjektivni razlog su sporazum stranaka o prestanku komisionog posla, steajem komitenta ili komisionara, opozivom komisionog ugovora od strane komitenta ili ozkazom od strane komisionara

24.

Ugovor o pediciji

Obavezuje jednu ugovornu stranu da organizuje otpremu stvari u svoje ime a po nalogu i za raun druge ugovorne strane uz nagradu. pediteri su specijalizovane organizacije za obavljanje pedicije i zbog taga kada ispune dobijeni nalog imaju pravo na nagradu (proviziju). pediter organizuje transportovanje stvari, ali sam ne prevozi stvari. pediterska preduzea samostalno obavljaju mnoge poslovekoji su potrebni radi izvrenja transporta. Pravna priroda posle pedicije je sporna u zaknodavstvu i pravnoj teoriji. Do zakljuenja ugovora dolazi u onome trenutku kada se pediter i komitent saglase o bitnim elementima posla pedicije. Posao pedicije obavljaju samo organizacije koje ispunjavaju zakonske usloveza obavljanje posla pedicije i koje su ovu svoju delatnost registrovale kod nadlenog suda. Komitent je organizacija ili fiziko lice. Ovaj ugovor je neformalan. Ugovor o pediciji prestaje ispunjenjem , nemogunou ispunjenja, steajem komitenta ili peditera, opozivom naloga od strane komitenta kao i otkazom naloga od strane peditera. kada pediter otkae nalog komitentu on je odgovoran za naknadu tete.

25.

Ugovor o skladitenju

Ugovorom o skladitenju stvari skladitar preuzima obavezu da ovdreeno vreme uva i odrava stvari koje pripadaju drugom subjektu, ostaviocu, i da po proteku u ugovoru odreenog vremena vrati stvari ostaviocu, a ostavilac ima obavezu da za struno uvanje i odravanje stvari isplati skladitaru ugovorenu naknadu. Skladitni posao obavljaju specijalizovane organizacije u cilju zarade. Skladini posao ima veliki privredni znaaj. Samostalno i specijalizovano skladitenje tue robe prua ogromne utede nacionalnoj privredi u celini. Za korisnike skladinih usluga samostalna i specijalizovana javna skladita pruaju utedu u prostoru i jeftinije i strunije uvanje robe. Carinska skladita se mogu osnivati samo u mestima gde postoji carinarnica.Ugovor o skladitenju prestaje u trenutku izdavanja robe, to je najei sluaj. Ovaj ugovor e prestati i prodajom robe kao i plaanjem vrednosti robe ostaviocu od strane skladitara u sluaju gubitka robe i gasi se ugovor o skladitenju. Do prestanka moe doi i usled postajanja skladinog preduzea ili prestanka ostavioca.

26.

Ugovor o lizingu

Obavezuje se jedna ugovorna strana davalac lizinga da ustupi ugovorenu stvar na korienje, i da obavi ugovorene radnje u vezi urednog privrednog iskorievanja te stvari drugoj ugovornoj strani primaocu lizinga koja se obavezuje da za iszvrenu uslugu plati ugovorenu nagradu (zakupninu). Zakupodavac se po proteku ugovorenog roka zakupa nikada ne liava svojine. kod ugovora o lizingu nijee osnovni cilj prenosa prava svojine. Lizing je samostalni institut privrednog prava. To je novi oblik nabavke pokretnih i nepokretnih stvari bez kupoprodaje: Kod lizinga nije bitno da li je davalac lizinga istovremeno i proizvoa stvatri. Ugovor o lizingu najee prestaje urednim obostranim ispunjenjem ugovornih obaveza obe ugovorne strane.

27.

Ugovor o osiguranju

ugovor o osiguranju stvara obavezu jednoj ugovorenoj strani osigurau da srugoj ugovornoj strani osiguraniku nadoknadi tetu ili isplati u ugovoru odreenu svotu novca ukoliko nastupi sluaj koji je predvien u ugovoru, dok se osiguranik na osnovu ovoga ugovora obavezuje da osigurau plati u ugovoru odreenu svotu novca, tzv. premiju osiguranja. Ovaj ugovor nije jedinstven jerpostoje znaajne razlike izmeu pojedinih vrsta osiguranja . Postoji veliki broj vrsta ugovora o osiguranju koje se grupiu na osnovu raznih kriterijuma. Kod nas je u veoj meri regulisan pravni poloaj osiguravajuih organizacija. Celokupna organizacija osiguranja se kod nas poslednjih 10 godina intenzivno menja. Zakljuenjem ugovora o osiguranju se kod nas stvara spor da li je ugovor o osiguranju formalan ili neformalan ugovor. Prema zakonu o obligacionim odnosima utvreno je pravilo da je ugovor o osiguranju zakljuen u trenutku kada ugovorne strane potpiu polisu osiguranja ili listu pokria. Ponudu za zakljuenje ugovora moe uiniti osiguravajua organizacija ili osiguranik. Osiguravajua organizacije su vezane svojim uslovima i pravilnikom osiguranja u tarifama premije osiguranja i ne smeju od njih odstupiti. Prilikom zakljuenja ugovora o osiguranju u poslovnoj praksi najee osiguratelji izdaju polisu osiguranja ili neku drugu ispravu o osiguranju. Osnovni smisao polise u naem pravu je da predstavlja dokaz o zakljuenju i sadraju ugovora o osiguranju. Ugovor moe prestati na vie naina. Ako je ugovor zakljuen na odreeno vreme protekom tog vremena prestaje ugovor o osiguranju, ali se u praksi pravilima osiguranja esto predvia preutno produenje ugovora. Prestae i usled prestanka rizika od kojih se osiguranik ugovorom o osiguranju eleo zatititi. Kada nastupi osigurani sluaj, kada osigura isplati naknadu tete ili sumu osiguranja, ugovor o osiguranju e prestati samo onda ako se radi o isplati pune sume osiguranja odnosno pune naknade tete. Moe prestati i usled promene organizacije koja koristi osiguranu stvar, zatim usled ponitenja ugovora na osnovu zakona i na osnovu sporazuma osiguranika i osiguraa.

28. Ugovori

o prevozu

Ugovorom o prevozu robe i lica jedno lice transporter se obavezuje da preveze lice i robu od jednog do drugog mesta i da u mestu opredeljenja preda primaocu robu i prtljag u onom stanju u kome je primio od ugovorne stranepoiljaoca, u mesto otpreme, a druga ugovorna stranapoiljalac ili putnik se obavezuje da transporteru za obaveljeni prevoz isplati ugovorenu nagradu. Ugovorene strane su transporter i poiljalac. Ugovor o prevozu sadri elemente veeg broja drugih ugovora npr. o delu, o zastupanju, o komisionu, o skladitenju, o pediciji, o kontroli robe i usluga. prilikom realizacije prevoza stvari postoji niz obaveza. Poiljalac je ogdgovoran da da tane i potpune podatke o vrsti poiljke , o njenoj sadrini i koliini, da saopti prevoziocu mesto gde treba poiljka da bude prevezena, ime i adresu primaoca poiljke, kao i svoje ime i svoju adresu i sve druge podatke koji omoguavaju prevoziocu da bez ikakvih odlaganja i smetnji obavi ugovoreni prevoz stvari. Ako se radi o prevozu dragocenosti, hartija od vrednosti ili drugih skupocenih stvari, poiljalac je duan da obavesti prevozioca o takvim svojstvima i vrednosti stvari. Niz obaveza postoji onda kada se radi o prevozu opasnih stvari ili o prevozu stvari za koje su potrebni posebni uslovi prevoza. Obaveza prevozioca je da uredno i na ugovoreni nain obavi ugovoreni prevoz i da u mestu otpremanja stvar preda oznaenom licu u ugovoru o prevozu stvari. Ugovorna strana kod ugovora o prevozu lica su prevozilac i putnik. Lice je obejekt ugovornog prevoza, a putnik je ugovorna strana kod ugovora o prevozu lica.