MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI

Decembar, 2011 | broj 206

Aktuelno KONTROLA CENA UMESTO IZGRADNJE TRINE PRIVREDE BUDETSKI OKVIR ZA 2012. GODINU Tema broja NOVE MERE NARODNE BANKE SRBIJE U CILJU PODSTICANJA KREDITNE AKTIVNOSTI Gost autor: Zoran irovi DA LI JE NOVI ZAKON O TRITU KAPITALA DOAO U PRAVO VREME?

MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI

Izdava: EKONOMSKI INSTITUT, BEOGRAD

Za izdavaa: Aleksandar Vlahovi, predsednik Upravnog odbora asopis izlazi uz podrku Privredne komore Srbije

Koordinator istraivakog projekta: STOJAN STAMENKOVI Urednik asopisa: VLADIMIR VUKOVI Sekretar: IVAN NIKOLI Autori: GORDANA VUKOTI-COTI VLADIMIR VUKOVI BOKO IVKOVI MIROSLAV ZDRAVKOVI MILAN KOVA MIROSLAV MARINKOVI TIJANA MILOJEVI MILADIN KOVAEVI VESELIN PJEI IVAN NIKOLI STOJAN STAMENKOVI DRAGI STOJILJKOVI Lektura i korektura: EMILIJA VIDANOVI Kompjuterska obrada: GRAFIKI STUDIO TORGAEV Dizajn korica: ORANGE STUDIO, Beograd tampa: ZLATNI PRESEK, Beograd Pretplata: Tel.: (+381 11) 3613 118, e-mail: matpretplata@ecinst.org.rs

2009 EKONOMSKI INSTITUT Sva prava su zadrana. Nijedan deo ovog studijskog izvetaja ne moe biti reprodukovan niti smeten u sistem za pretraivanje ili transmitovan 2 u bilo kom obliku, elektronski, mehaniki, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi nain, bez prethodne pisane dozvole Ekonomskog instituta. avgust 2011

SADRAJ
REZIME ............................................................................................................................................................................... 5 Makroekonomski trendovi ........................................................................................................................................... 5 Ekonomska politika ....................................................................................................................................................... 5 Prognoze ............................................................................................................................................................................ 7 MAKROEKONOMSKI PREGLED .............................................................................................................................. 8 Industrijska proizvodnja ............................................................................................................................................... 8 Promet ................................................................................................................................................................................ 9 Spoljna trgovina .............................................................................................................................................................. 9 Budet .............................................................................................................................................................................. 10 Zarade i zaposlenost ................................................................................................................................................... 12 Cene .................................................................................................................................................................................. 14 ANALIZE .......................................................................................................................................................................... 15 Dragana Aleksi FAKTORING .................................................................................................................................................................... 15 Miladin Kovaevi O BUDETSKOM PLANU ZA 2012. GODINU ..................................................................................................... 19 Goran Nikoli GLOBALNE EKONOMSKE PERSPEKTIVE U 2012. GODINI ............................................................................. 21 Jana Spasojevi REGULACIJA KREDITNIH DERIVATA NAKON FINANSIJSKE KRIZE .............................................................. 23 PRIVREDA U FOKUSU .............................................................................................................................................. 26 Ocena privredne aktivnosti .................................................................................................................................... 26 Konjunkturni barometar ......................................................................................................................................... 29 Prognoze ......................................................................................................................................................................... 31 AKTUELNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI ....................................................................................................... 33 SPECIJALNI DODATAK .............................................................................................................................................. 37 Gost autor ...................................................................................................................................................................... 39 Zoran irovi, predsednik Komisije za hartije od vrednosti DA LI JE NOVI ZAKON O TRITU KAPITALA DOAO U PRAVO VREME? Tema broja ..................................................................................................................................................................... 41 Miroslav Marinkovi NOVE MERE NARODNE BANKE SRBIJE U CILJU PODSTICANJA KREDITNE AKTIVNOSTI Statistiki prilog ......................................................................................................................................................... 45
decembar 2011

Rezime

decembar 2011

MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI

REZIME

Makroekonomski trendovi
U novembru je zabeleen jo jedan lo rezultat industrijske proizvodnje. Preraivaka industrija je u novembru zabeleila desezonirani pad za 2,1%, pa je proizvodnja ovog sektora za gotovo 5% manja od prosenog nivoa iz 2010. godine. Od maja do novembra 2011. godine preraivaka industrija je opala u desezoniranoj seriji za 7%. Preraivaka industrija u desezoniranoj seriji nije bila manja jo od leta 2009. godine. I dalje nema oporavka prometa robe u trgovini na malo. U novembru 2011. produbljen je pad i nominalnog i realnog prometa u originalnoj seriji te usporen skroman rast realnog prometa koji je ispoljen tokom prethodna dva meseca u desezoniranoj seriji. Uz to se moe rei da je i u treem tromeseju 2011. rast realne vrednosti naturalne potronje bio jedan od uzronika pada realne vrednosti prometa u originalnoj seriji. U spoljnotrgovinskoj razmeni, u novembru je robni izvoz vredeo 733 miliona evra, uvoz 1.337 miliona evra, a deficit 604 miliona evra. Godinje stope rasta izvoza i uvoza gotovo su se izjednaile, pa se moe zakljuiti da izvoz i dalje usporava, uvoz dostie gotovo pretkrizne vrednosti, pa i deficit u robnoj razmeni eskalira. Usporavanje izvoza je posledica kretanja cena i tranje za primarnim proizvodima i za gvoem i elikom. U novembru je budet prihodovao 60,2 mlrd dinara, to je za 0,8 mlrd dinara vie nego u oktobru. Neporeski prihodi (5,1 mlrd dinara) ostvareni su na nivou viem od proseka, pre svega zahvaljujui uplati dobiti javnih preduzea. Ukupni izdaci budeta su u novembru iznosili 71 mlrd dinara, to je za milijardu vie nego u oktobru. Izraeno su poveani transferi ostalim nivoima vlasti, s obzirom na to da su rebalansom opredeljena vea sredstva za AP Vojvodinu. Deficit je u novembru produbljen za dodatnih 10,9 mlrd dinara, tako da ukupni deficit od poetka 2011. godine iznosi 122,8 mlrd dinara. U novembru 2011. godine u Srbiji je isplaena prosena neto zarada od 38.363 dinara i, u odnosu na prethodni mesec, nominalno je vea za 0,5%, a realno je manja za 0,4%. I u 2011. opada broj zaposlenih. Zarade su vee u javnom sektoru, ali u meugodinjem poreenju samo zarade u privatnom sektoru belee realni rast. Broj zaposlenih kod pravnih lica se u toku 2011. godine smanjio za 0,8% (ili za oko 10.000 zaposlenih). U novembru je nastavljeno ubrzavanje mesene, a usporavanje meugodinje inflacije. Na mesenom nivou su poviene sve osnovne kategorije cena, a na meugodinjem nivou su sniene samo cene voa i povra. Kumulativna inflacija je bila visoka, izmeu ostalog, i zbog prekoraenja gornje granice ciljanog porasta regulisanih cena koja je za 2011. godinu dogovorena izmeu Vlade i NBS. Da bi inflacija u 2011. godini bila manja od 8,1%, koliko je iznela u novembru na meugodinjem nivou, mesean rast potroakih cena na kraju te godine morao bi da bude manji od 0,4%. Proizvoake cene industrijskih proizvoda porasle su, meutim, ba za 0,4% u decembru prema novembru 2011.

Ekonomska politika
Dva su dogaaja u makroekonomskoj politici obeleila odlazak dravnih lidera na doek Nove, 2012. godine. Prvo usvojen je Zakon o budetu za 2012. godinu. Budet sem to je socijalno i kapitalno restriktivan moe se, zbog ruenja fiskalne discipline i izostanka reformi i fiskalnog prilagoavanja, oceniti kao duniki. U sluaju da je prihodna strana precenjena, eventualno neostvarivanje primanja na planiranom nivou dovelo bi do rasta deficidecembar 2011

Rezime Osnovni pokazatelji makroekonomskih kretanja

2010 Privredna aktivnost BDP, tekue cene, mlrd din. BDP, tekue cene, mil. evra BDP, per capita, evri BDP, % promena, realni rast Industrijska proizvodnja, meugodinja % promena, fiziki obim Cene i kurs Potroake cene4 Bazna inflacija
4

2011 april
-

maj 6,8

jun 806,22 2,53 3,1

jul -

avg. -0,3

sept. 847,32 0,53 -1,8

okt. -1,0

nov. 2,2

2.986,61 28.996,1 3.896 1,81 2,9

0,6

-3,3

10,3 8,6 105,5 79,3 103,0 77,9

14,7 13,3 99,6 67,1 101,4 70,3

13,4 13,8 97,0 67,4 98,2 68,7

12,7 13,6 102,5 70,6 99,8 69,4

12,1 13,8 102,1 71,3 102,4 71,6

10,5 11,8 101,6 70,4 102,3 71,3

9,3 9,9 101,1 74,7 101,2 73,5

8,7 8,8 100,5 71,8 100,6 73,5

8,1 8,0 104,0 78,0 102,7 75,7

Vrednost RSD/EUR, kraj perioda Vrednost RSD/USD, kraj perioda Vrednost RSD/EUR, prosek perioda Vrednost RSD/USD, prosek perioda Monetarni pokazatelji Dinarski primarni novac, mil. din. M3, mil. din. Plasmani banaka privredi, mil. din. Plasmani banaka stanovnitvu, mil. din. Referentna kamatna stopa NBS, % na godinjem nivou Aktivne ponderisane kamatne stope banaka, % na godinjem nivou Pasivne ponderisane kamatne stope banaka na depozite, % na godinjem nivou Spoljna trgovina i platni bilans Izvoz robe, mil. evra Uvoz robe, mil. evra Saldo tekueg platnog bilansa, mil. evra Strane direktne investicije, neto, mil. evra Devizne rezerve NBS, mil. evra Spoljni dug, mil. evra Trite rada Prosena neto zarada, din. Prosena bruto zarada, din. Prosena penzija, din.6 Stopa nezaposlenosti (%) Fiskalni pokazatelji Primanja budeta, mil. din. Izdaci budeta, mil. din. Suficit/deficit budeta, mil. din. Javni dug, mil. evra

188.161

190.145

174.508

182.513

196.434

185.518

182.251

185.203

192.432

1.360.777 1.287.216 1.287.252 1.344.773 1.391.702 1.405.830 1.412.180 1.412.047 1.457.579 1.030.757 1.023.725 1.018.042 1.056.932 1.052.450 1.059.101 1.062.429 1.050.630 1.081.495 571.946 11,50 11,29 4,61 553.165 12,50 11,75 4,77 555.016 12,50 11,74 4,69 584.032 12,00 11,36 4,57 591.938 11,75 11,27 4,45 590.595 10,75 11,15 4,47 587.814 10,75 11,10 4,45 588.841 10,75 11,05 4,33 602.549 10,00 10,79 4,22

7393,4 12.621,9 -2.081,2 860,0 10.001,8 23.786,4 34.142 47.450 19.890 19,2 661.964,6 769.700,2 -107.735,6 12.157

719,5 1.151,8 -170,6 112,9 9.951,9 22.730,3 39.298 54.532 23.441 22,2
5-

669,9 1.192,5 -280,9 66,2 10.064,2 22.897,0 35.362 49.064 23.442

767,7 1.151,0 -169,2 80,4 9.966,8 22.734,3 39.322 54.616 23.439 -

736,8 1.219,2 -208,3 419,6 10.383,8 22.830,4 39.127 54.164 23.435 59.012,4 75.144,7 -16.132,3 13.560

709,4 1.092,0 -150,5 119,6 10.420,0 22.827,7 38.389 53.285 23.428 57.013,5 67.533,5 -10.520,0 13.797

711,1 1.226,4 -324,2 122,0 11.358,2 23.860,3 38.763 53.838 23.433 64.272,7 67.249,8 -2.977,1 14.746

725,3 1.224,3 -252,7 347,9 11.272,3 23.744,4 38.167 52.944 23.714 59.373,9 70.002,0 -10.628,1 14.800

733,1 1.337,4 -

11.389,2 23.843,2 38.363 53.239 60.150,8 71.013,3 -10.862,5 14.480,1

52.495,6 70.124,0 -17.628,4 12.948

59.953,3 65.643,4 -5.690,1 13.234

4 6

54.258,2 71.885,7 -17.627,5 12.157

Izvori: RZS, NBS i Ministarstvo finansija 1 Procena RZS 2 Procena RZS za prvi i drugi kvartal 2011. 3 Realni kvartalni meugodinji rast mesec prema istom mesecu prethodne godine 5 Prema Anketi o radnoj snazi RZS iz aprila 2011.

Za godine: decembar tekue godine prema decembru prethodne godine; za mesece: tekui Za kategoriju zaposlenih lica

decembar 2011

MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI

ta, a time i do naruavanja fiskalnog pravila o dozvoljenoj veliini deficita u odnosu na BDP. Meutim, rast deficita implicitno bi ugrozio dodatno i drugo fiskalno pravilo, koje se tie javnog duga. Drugo, uvedena je kontrola cena. Re je o Vladinoj uredbi kojom se limitiraju mare za odreene prehrambene proizvode na najvie 10%. Mada se odnosi na izdvojen segment, vana je kao sistemski presedan i grubo odstupanje od principa trine ekonomije, kojim se nadoknauju propusti u ekonomskoj politici i izgradnji sistema tokom protekle etiri godine. Funkcionisanje trinih mehanizama u Srbiji i dalje ometaju trine distorzije, pravna neizvesnost, veliko meanje drave u proizvodnju i nedovoljna konkurencija. Novogodinju uredbu ocenjujemo retrogradnom, jer bi mogla ispoljiti efekte s kojima smo se toliko puta u prolosti suoavali poev od rasta zaliha, smanjenja ponude te manje aktivnosti, uz dodatni rast nezaposlenosti, pa sve do vee korupcije, aktiviranja crnog trita, a potom i jo vee inflacije kao krajnjeg ishoda.

Prognoze
Anketa MAT-a donela je loije ocene o konjunkturi u odnosu na prethodni mesec. Najvaniji nalaz decembarske Ankete jeste pad tromesenih oekivanja privrednika, a pre svega pad oekivane prodaje u naredna tri meseca. Indikator oekivane prodaje u decembru je zabeleio vrednost od 7,9 p.p., to predstavlja pad od ak 8,8 p.p. u odnosu na novembar, ime je ovaj indikator ostvario najniu vrednost jo od jula 2009. godine. Indikator oekivane prodaje ostaje najvaniji rani signal krize, a rezultati iz decembra ukazuju na rast verovatnoe da idemo ka novom padu tranje. U prilog tezi o padu tranje ide i nalaz da se rekordnih 50,6% kompanija u decembru izjasnilo da im je najvee ogranienje u poslovanju slaba tranja. U decembru je zabeleen rast inflacionih oekivanja 57,9% firmi izjasnilo se da oekuje rast cena svojih inputa u naredna tri meseca (u novembru: 53,1%), uz 29,1% firmi koje oekuju rast cena svojih gotovih proizvoda u istom periodu (u novembru: 30,2%). Od ostalih rezultata zabeleen je pesimizam po pitanju stranih investicija, novi rast opteg nivoa rizika u poslovanju, visok nivo nelikvidnosti u privredi (49,7% firmi ima problem da naplati potraivanja), kao i ponovni nedostatak sirovina iz uvoza kao najvei problem u poslovanju. Na osnovu prognoza MAT-a oekuje se: da e industrijska proizvodnja u 2011. godini imati rast od 2% u odnosu na 2010. godinu; da e potroake cene u decembru 2011. godine imati rast od 8,2% u odnosu na decembar 2010. godine; da e promet robe u trgovini na malo u 2011. godini imati pad od 6,5% nominalno i od 15,5% realno u odnosu na 2010. godinu; te da e spoljnotrgovinska razmena (iskazana u evrima) u 2011. godini imati rast u odnosu na 2010. godinu, s tim to e izvoz robe imati rast od 15%, a uvoz robe rast od 14%.

decembar 2011

MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI

AKTUELNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI

Dva su dogaaja u makroekonomskoj politici obeleila odlazak dravnih lidera na doek Nove, 2012. godine. Prvo usvojen je Zakon o budetu za 2012. godinu. Formalno, on je ispunio uslove dogovorene sa MMF-om u okviru realizacije aranmana iz predostronosti. Sa tog gledita, nepotrebni su dalji komentari. Meutim, s obzirom na probleme koji se ve sada mogu sagledati te s obzirom na predstojee izbore, izvesno je da predstoji rebalans ovog budeta. To je motiv da se i ovom prilikom baci pogled na Zakon o budetu za 2012. Ostvarivost planiranih primanja budeta je neizvesna. U Zakonu o budetu ukupna primanja su za 2012. planirana na nivou od 750 milijardi dinara, to je nominalno za oko 40 milijardi vie nego u 2011. Imajui u vidu da je planiran rast BDP-a od 1,5% a inflacija na nivou od 4,1%, do ovog iznosa od 750 milijardi dinara dolazimo na konzervativan nain, jednostavnim mnoenjem koeficijenata rasta BDP-a, inflacije i ukupnih primanja iz 2011. godine. Meutim, u 2012. budet e imati znatno manje prihode od poreza na dohodak zbog primene izmena i dopuna Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Ovaj manjak, nastao usled izostanka primanja na osnovu poreza na dohodak, nadometa se poveanjem akciza, ali i vraanjem u budet dela akciza na naftne derivate koji je pripadao JP Putevi Srbije, zatim planiranim profitima u nekim javnim preduzeima kao to je Telekom te dividendama koje pripadaju budetu. Pominje se i Elektroprivreda Srbije (gde spada nekih 12 preduzea) i prenos dela dobiti, mada se dobro zna da je elektroprivreda podinvestirana decenijama, da predstoji uvoz struje i da je odravanje sistema kritino, kao i da su cene najnie u okruenju, jer disparitetna cenovna politika i dalje slui kao socijalni amortizer, a gubici po tom osnovu su enormni. Fiktivno se manjak kompenzuje i odreenom steajnom masom koja je knjigovodstvena kategorija. Ovo dovodi u pitanje ostvarivost planiranih primanja budeta i otvara pitanje da li su primanja precenjena. Rashodi budeta su uglavnom odreeni fiskalnim pravilima. Kada govorimo o rashodnoj strani, moglo bi se rei da budet za 2012. potuje formalno postavljeno fiskalno pravilo o deficitu opte drave. Na strani rashoda, poveanja plata i penzija i manjak na osnovu fiskalne decentralizacije kompenzuju se snienim budetskim kreditima (koji slue za sprovoenje javnih politika), kao i socijalnim davanjima. Kapitalni izdaci republikog budeta su slabi, tanije na istom su nivou kao u 2011, te se oekuje da je deo ovih izdataka, koji je ranije transferisan lokalu, sada prebaen pod ingerencije samih lokalnih samouprava. Rast deficita ugrozio bi fiskalno pravilo o javnom dugu. U sluaju da je prihodna strana zaista precenjena, eventualno neostvarivanje primanja na planiranom nivou dovelo bi do rasta deficita, a time i do naruavanja fiskalnog pravila o dozvoljenoj veliini deficita u odnosu na BDP. Meutim, rast deficita implicitno bi ugrozio dodatno i drugo fiskalno pravilo, koje se tie javnog duga. Naime, izvesno je da e javni dug do sredine 2012. probiti gornju granicu od 45% BDP-a.1 Novi deficit koji nastaje mora se pokrivati putem poveanja javnog duga, a rast BDP-a (kao denominatora) od 1,5% nije dovoljan da apsorbuje novi deficit u smislu odravanja uea javnog duga u BDP-u. Sve u svemu, budet sem to je socijalno i kapitalno restriktivan moe se, zbog ruenja fiskalne discipline i izostanka reformi i fiskalnog prilagoavanja, oceniti kao duniki. Na kratak rok podrava tranju, ali po cenu dunike krize i inercije postojee strukture ekonomije i tendencija te nastavka toka, u postojeim uslovima atraktivnih, migracija ka velikim gradovima, posebno ka Beogradu. Svaka politika regionalnog razvoja ovde je nemona.

1) Javni dug je ve krajem prole godine probio zakonski definisanu granicu od 45% BDP-a. Poetkom ove godine on e se formalno vratiti u zakonske okvire, jer se koristi metodologija obrauna po kojoj se ve u januaru kao imenilac koristi procenjeni nominalni BDP za celu 2012. Granica e se opet prekoraiti krajem drugog tromeseja 2012. i na srednji rok ova zakonska odredba se vie nee moi zadovoljiti.

decembar 2011

33

Aktuelnosti u ekonomskoj politici

Drugo, uvedena je kontrola cena. Mada se odnosi na izdvojen segment, vana je kao sistemski presedan i grubo odstupanje od principa trine ekonomije, kojim se nadoknauju propusti u ekonomskoj politici i izgradnji sistema tokom protekle etiri godine. Re je o Vladinoj uredbi kojom se limitiraju mare za odreene prehrambene proizvode na najvie 10%. Mara je cena trgovake usluge pa je time uvedena kontrola odreenih cena. Glavni argument nadlenog ministra jeste da u zemljama EU te mare ne prelaze 10%. Poto se mi u koncipiranju ekonomskog sistema rukovodimo sistemskim naelima EU, donosei i niz zakonskih reenja prepisanih iz zapadnoevropskog zakonodavstva koja su nesprovodljiva u naim uslovima, nekome je izgledalo opravdano da pojedine cenovne parametre ako ve ne moe prepisanim zakonskim reenjem postigne Vladinom uredbom. S kim i u kojim sluajevima treba da se poredimo? U ekonomijama na koje elimo da se ugledamo opta kontrola cena ili kontrola cena na odreenom segmentu ekonomije uvodi se u sluaju rata, zemljotresa, cunamija ili slinih poremeaja. Sa kojim smo se to vanrednim uslovom susreli da bismo uveli jednu meru neprimerenu evropskoj praksi ak ni u uslovima ekonomske krize? Nadleni ministar je naveo da u zemljama EU mara ne prelazi tih famoznih 10%, ali je propustio da saopti u kojoj je od tih zemalja to postignuto administrativnom kontrolom mari. Naveo je samo primer Republike Srpske, koja valjda treba da nam poslui kao primer ekonomske efikasnosti. Maru u EU limitira konkurencija. Nju nije stvorila neka komisija za zatitu konkurencije ili slian dravni kontrolni organ ve opet trite i uslovi za investicije i poslovanje na njemu. U vezi s tim treba podsetiti na odreene okolnosti i uslove na naem tritu. Neemo se ovde baviti ocenom o tome kolike bi efekte u roku u kome vai ova uredba mogla imati na cene. Teorijski gledano, uprkos Uredbi, ili raunajui na nju, na veleprodavac moe da povisi cene, znajui da maloprodavac obraunava maru na veleprodajnu cenu; usled toga bi osnovne ivotne namirnice mogle i da poskupe. Hoe li Uredba usloviti suavanje asortimana ponude u trgovini ostaje da se vidi, takve primere imali smo u prolosti. Davno su utvrena ogranienja na maloprodajnom tritu. Ako letimino proemo kroz period od proteklih etiri-pet godina, moemo uoiti da se u MAT-u krajem 2006. godine2 citiraju delovi iz Memoranduma o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu, sa projekcijama za 2008. i 2009. godinu; u njima se definie politika zatite konkurencije, koja, pored ostalog, podrazumeva: ... spreavanje ograniavanja konkurencije i zloupotrebu dominantnog poloaja na tritu (obezbeenje uslova za slobodan ulazak novih preduzea u sve grane privrede)... Vlada je 2007. godine osnovala Radnu grupu za monopole, koja je podnela jedan izvetaj na internom sastanku sa menaderima i vlasnicima nekoliko prehrambenih industrija. Tu je konstatovano da je konkurencija u trgovini manja u Srbiji u odnosu na druge zemlje iz regiona u kojima je vei broj stranih trgovinskih lanaca3, da je visina trgovakih mari na proizvode koji su sada obuhvaeni Uredbom preko 20%, da meu kljune faktore koji opredeljuju rast cena osnovnih ivotnih namirnica u Srbiji spada i nedovoljna konkurencija... Predloene su i mere meu kojima su: olakavanje uslova ulaska na trite zadatak dravne i lokalne vlasti, reavanje pitanja gradskog graevinskog zemljita i dobijanja potrebnih dozvola, giljotina propisa uproavanje administrativnih procedura, jaanje rada Komisije za zatitu konkurencije putem izmena i dopuna Zakona o konkurenciji itd. Aktivnost ove radne grupe nije nastavljena. U pogledu pomenutih mera nije napravljen uoljiv napredak4, pa je u predveerje izbora uvedena kontrola cena. Dugoronu stabilnost cena opredeljuju brojni faktori, meu kojima je postojanje funkcionalne trine privrede jedan od najbitnijih. Meutim, funkcionisanje trinih mehanizama u Srbiji i dalje ometaju trine distorzije, pravna neizvesnost, veliko meanje drave u proizvodnju i nedovoljna konkurencija.5 Vlada je u proteklom periodu pokrenula jedan broj inicijativa i akcija iji je osnovni cilj trebalo da bude poboljanje poslovne i investicione klime. Sveobuhvatna reforma propisa (giljotina) nije dovrena, uz pad intenziteta reformi u poslednjem periodu. S druge strane, ustanovljen je Savet za konkurentnost, ali on dosad nije dao vidljive rezultate. Na slian nain, i borba protiv korupcije ima uspone i padove, ali dosad nije uspela da dosegne vrhove korupcijske piramide.6 Poslovna klima ne samo da se nije promenila u poslednjih godinu dana nego se ini da i srednjorono stagnira, pa gotovo da nema drave u Evropi koja je manje konkurentna. Naime, prema ovogodinjem globalnom pokazatelju konkurentnosti, koji tradicionalno objavljuje Svetski ekonomski forum, Srbija je zabeleila istovetnu vrednost indeksa (3,9) kao i u izvetaju od pre etiri godine. U regionu nas je po konkurentnosti u meuvremenu prestigla Makedonija tokom 2009, lane i Albanija. U Evropi je od Srbije nekonkurentnija jo jedino Bosna i Herce-

2 3

Strane direktne investicije na tritu monopolizovanom i zatvorenom nasleenim barijerama, Mat 11/06. Nabrojani su strani trgovinski lanci u Hrvatskoj, Maarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. 4 Ovo je, na neki nain, postala deurna tema u MAT-u. Podsetiemo da smo u prvom polugou 2011. pisali o sluaju prodaje Maksija Delezu i ukazali na, u najmanju ruku, udan pristup Komisije za zatitu konkurencije (Ne ohrabruje ni ponaanje Komisije za zatitu konkurencije, Aktuelnosti u ekonomskoj politici, MAT broj 199). 5 Izvetaj o Napretku Srbije za 2010, Evropska komisija, str. 25. 6 Predlozi za poboljanje poslovnog okruenja u Srbiji Bela knjiga 2011, Savet stranih investitora, str. 13.

34

decembar 2011

MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI

govina s tim da se moe oekivati da ve dogodine zbog novogodinje Uredbe o limitiranju mari ak i ozbiljnije ugrozimo njenu neslavnu lidersku poziciju. Dva najvea problema koja se tiu konkurentnosti su: a) neefikasna dravna administracija, tj. komplikovane birokratske procedure i b) visoka korupcija. U nekim vrlo znaajnim kategorijama koje ine kompleksni indeks konkurentnosti, Srbija stoji ak i znatno loije nego to je to sluaj u uporeivanju samo sintetskog indeksa. Na primer, u kategoriji zatite intelektualne svojine od 142 posmatrane zemlje zauzimamo 107. mesto, u kategoriji teret dravne administracije 134. mesto, po pitanju efikasnosti antimonopolske politike ak 137. mesto, obimu i efektima poreskog sistema7 118. mesto, poslovnom uticaju regulative na priliv stranih investicija 125. mesto i, konano, prirodi konkurentske prednosti na vrlo niskom, 136. mestu. U zakljuku, Novogodinju uredbu ocenjujemo retrogradnom. Ona bi mogla ispoljiti efekte s kojima smo se toliko puta u prolosti suoavali poev od rasta zaliha, smanjenja ponude te manje aktivnosti, uz dodatni rast nezaposlenosti, pa sve do vee korupcije, aktiviranja crnog trita, a potom i jo vee inflacije kao krajnjeg ishoda.

Uzgred, direktor Poreske uprave izvinio se Gradu Beogradu zbog greke usled koje su ga stavili na listu poreskih dunika. Greke se kae dogaaju. Ali kada se na spisku nae glavni grad, sa ogromnim iznosom, nije li blizu pameti da se stvari provere, ako treba, i sedam puta, uz konsultacije sa ovakvim dunikom, pre nego to se izae u javnost najpre sa: Vidi ga! a zatim sa Pardon! Snosi li taj ko je pogreio odgovornost? Da li je ovo pokazatelj stvarne neefikasnosti naih poreskih organa, ili pritisaka kojima su izloeni?

decembar 2011

35

MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI

GOST AUTOR

Da li je novi Zakon o tritu kapitala doao u pravo vreme?

Zoran irovi, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Novi Zakon o tritu kapitala stupio je na snagu 17. maja i poeo je da se primenjuje od 17. novembra prole godine. Na ovaj zakon dugo smo ekali s obzirom na to da je proces njegove pripreme trajao pune dve godine. To je, s jedne strane, i razumljivo, imajui u vidu da je re o vanom sistemskom zakonu koji je uveo znaajne, a u nekim segmentima i revolucionarne, novine na nae trite kapitala. Zakon je u najveoj meri usaglaen sa direktivama EU, kao i IOSCO1 principima, na ije potovanje smo se obavezali pristupanjem u punopravno lanstvo ove meunarodne organizacije. Opti utisak strune javnosti je da smo dobili moderan i kvalitetan zakon koji ne samo deklarativno ve i u sutinskom smislu doprinosi boljoj zatiti investitora, obezbeuje uslove za funkcionisanje pravednog, efikasnog i transparentnog trita kapitala, kao i smanjenje sistemskog rizika na tritu. U meuvremenu, svet je zahvatila ekonomska i finansijska kriza, koja se u velikoj meri osetila i na naem tritu kapitala. Ne treba da zavara podatak o poveanju broja transakcija na Beogradskoj berzi za skoro 10 puta u odnosu na 2007. godinu, jer je to posledica trgovanja besplatno podeljenim akcijama NIS-a i Aerodroma Beograd. Kada se pogleda promet, koji se smanjio za vie od tri puta, ili trina kapitalizacija berze, koja se vie nego prepolovila, odnosno opala je sa 16 na ispod 8 milijardi evra, vide se prave razmere krize i sve teeg poloaja uesnika na domaem finansijskom tritu. Broj brokersko-dilerskih drutava smanjio se sa 74 na 42 u posmatranom periodu, a trend daljeg opadanja njihovog broja moe se oekivati i u budunosti (bilo putem gaenja, bilo posredstvom procesa spajanja ovih institucija). Brokersko-dilerskim drutvima su novim Zakonom data znatno vea ovlaenja. Ona se sada mogu baviti, osim standardnim uslugama posredovanja, dilerskog trgovanja, uslugama agenta i pokrovitelja emisije, investicionog savetovanja i upravljanja portfolijom, i novim
1

uslugama koje im dosadanji Zakon o tritu hartija od vrednosti nije dozvoljavao. Re je, pre svega, o mogunosti organizovanja multilateralne trgovake platforme (MTP)2, kao i o administriranju novanim sredstvima i kolateralom. Novi Zakon postavlja vie pragove u pogledu kapitala potrebnog za poslovanje investicionih drutava. Umesto dosadanjih kapitalnih cenzusa, koji su se kretali u rasponu od 50.000 do 300.000 evra, novi kapitalni cenzusi idu od 125.000 pa do 730.000 evra. Ovi zahtevi u pogledu minimalnog kapitala faktiki pogaaju samo brokersko-dilerska drutva, poto ovlaene banke nemaju svojstvo pravnog lica, ve predstavljaju organizacione delove kreditnih institucija kojima pripadaju. Ostaje da se vidi da li e neko brokersko-dilersko drutvo podneti zahtev Komisiji za hartije od vrednosti za dobijanje dozvole za rad kao organizator MTP-a. To bi svakako moglo doprineti veoj konkurentnosti trita, a time i sniavanju trokova trgovanja. Takoe, veliko je pitanje koliko e se brokersko-dilerskih drutava u praksi odluiti da iskoristi zakonsku mogunost voenja novanih rauna klijenata. Ovde su ovlaene banke u velikoj prednosti s obzirom na to da kreditne institucije kojima pripadaju ve imaju instalirane softvere za ove namene, kao i kompletnu analitiku i procedure, to sve zajedno predstavlja prilino znaajnu finansijsku investiciju. Za razliku od prethodnog Zakona, po kome su brokersko-dilerska drutva mogla da zakljue ugovor s drugim pravnim licem da u njihovo ime i za njihov raun prima naloge klijenata, novi Zakon nalae brokersko-dilerskim drutvima da naloge mogu primati samo u svojim prostorijama, odnosno u filijalama (koje, da bi dobile dozvolu, moraju proi isti postupak kod Komisije za hartije od vrednosti kao i samo brokersko-dilersko drutvo) ili u drugom brokersko-dilerskom drutvu. Banke i dalje mogu koristiti mreu svojih ekspozitura bez posebne saglasnosti Komisije.
2

IOSCO (International Organization of Securities Commissions) Meunarodna organizacija komisija za hartije od vrednosti je institucija koja postepeno razvija i funkciju nadnacionalnog regulatora.

Novi Zakon daje mogunost Berzi, ali i brokersko-dilerskim drutvima da budu organizatori multilateralne trgovake platforme.

decembar 2011

39

Specijalni dodatak
Evidentno je da su u mnogim segmentima poslovanja banke u daleko povlaenijem poloaju u odnosu na brokersko-dilerska drutva, to svakako ne doprinosi podizanju konkurentnosti investicionih drutava u celini. Prvi put na naem tritu kapitala imamo Fond za zatitu investitora. Osnovna svrha Fonda jeste zatita investitora ija su sredstva ili finansijski instrumenti izloeni riziku u sluaju steaja investicionog drutva, kreditne institucije ili drutva za upravljanje. lanovi Fonda su investiciona drutva (brokersko-dilerska drutva i ovlaene banke), kreditne institucije (kastodi banke) i drutva za upravljanje. Fondom za zatitu investitora upravlja Agencija za osiguranje depozita, koja ve organizuje Fond za osiguranje bankarskih depozita i upravlja njime. Nadzor nad upravljanjem Fondom za zatitu investitora obavlja Komisija za hartije od vrednosti. Sredstva klijenata Fonda fizikih i pravnih lica osigurana su do vrednosti od 20.000 evra po klijentu. Uvoenje ove novine na nae finansijsko trite je neosporno veliki korak napred ka boljoj zatiti investitora i smanjenju sistemskog rizika na tritu. Postavlja se, meutim, pitanje da li su brokersko-dilerska drutva sada u situaciji da na bazi uplata inicijalnih, ali i kasnijih redovnih (a po potrebi i vanrednih) doprinosa ovaj Fond adekvatno popune. Treba imati u vidu znaajno poviene kapitalne cenzuse za brokersko-dilerska drutva, kao i nova finansijska ulaganja kojima su izloena ukoliko ele da koriste neke od dodatnih usluga koje im novi Zakon omoguava. S druge strane, prihodi koje ovi trini uesnici ostvaruju direktno zavise od obima prometa na naem tritu kapitala, a dobro je poznato koliko su oni trenutno niski. Novi Zakon o tritu kapitala daje znatno vea ovlaenja Komisiji za hartije od vrednosti kao nacionalnom trinom regulatoru. Prvi put se uvodi institut krivinog dela za trine manipulacije, korienje, prikrivanje i preporuivanje insajderskih informacija, kao i za neovlaeno pruanje investicionih usluga. Propisane su vrlo otre zatvorske i novane kazne za prekrioce. Time se stvaraju uslovi za uvoenje reda na domae trite kapitala, jer ovakve sankcije imaju i snano preventivno dejstvo. Sumirajui dosadanja razmatranja, moemo da konstatujemo da smo moda sa izvesnim zakanjenjem dobili dobar, moderan i kvalitetan Zakon o tritu kapitala. To svakako jeste potreban, ali ne i dovoljan uslov za dalji razvoj domaeg finansijskog trita. Posmatrajui promet na celokupnom finansijskom tritu u Srbiji, dolazimo do zakljuka da berzanski promet ini zanemarljivih 1,1 odsto ukupnog prometa. To je prevashodno rezultat masivnih emisija dravnih hartija od vrednosti trezorskih zapisa i obveznica razliitih ronosti, kao i blagajnikih zapisa Narodne banke Srbije. Dok se zapisi NBS koriste iskljuivo radi kolateralizacije kod repo aranmana sa poslovnim bankama (to je, po prirodi stvari, odvojen trini segment), trezorski zapisi su namenjeni irokom krugu investitora (ukljuujui pravna i fizika lica). Sekundarno trgovanje ovim zapisima obavlja se vrlo sporadino, i to iskljuivo vanberzanski. Od dravnih hartija od vrednosti jedino su obveznice stare devizne tednje prisutne na berzi, to svakako nije dovoljno, i trebalo bi razmisliti o uvoenju jo nekih kvalitetnih dunikih papira na organizovano trite kapitala. Uostalom, poslednja serija obveznica stare devizne tednje dospeva 2016. godine, a njih bi mogle da zamene obveznice restitucije, koje bi, po najavama, trebalo da krenu od 2015. godine. Grad Novi Sad je sredinom prole godine realizovao prvu tranu municipalnih obveznica za finansiranje projekata iz oblasti lokalne putne infrastrukture i izgradnje kanalizacione mree. Ovo je izuzetno pozitivan signal za dalji razvoj trita uvoenjem novih tipova kvalitetnih dunikih hartija od vrednosti, a postoje najave iz Stalne konferencije gradova i optina da se i neke druge lokalne samouprave spremaju za sline emisije. Najira investiciona javnost dobila je mogunost da investira u ove papire, s obzirom na to da je poslednjim izmenama Zakona o javnom dugu omogueno svim domaim i stranim pravnim i fizikim licima da se ukljue u trgovanje municipalnim obveznicama (a ne samo profesionalnim investitorima, kako je bilo ranije). Postoji velika verovatnoa da emo uskoro na naem finansijskom tritu imati prve dinarske obveznice meunarodnih finansijskih institucija (EBRD ve due vreme pokazuje zainteresovanost), a, po svemu sudei, i nekih domaih poslovnih banaka. Ovi papiri, koje e izdavati prvoklasni emitenti, trebalo bi da prue sigurno utoite prvenstveno riziko-averznim profesionalnim investitorima, koji upravo u uslovima opte nestabilnosti na tritu trae nove mogunosti za svoje finansijske plasmane. Bez obzira na to to novi Zakon daje mogunost trgovanja dunikim papirima i na berzi i van nje, vrlo je vano da se vei broj ovih hartija od vrednosti nae na berzi, jer e se jedino tako trgovanje obavljati potpuno transparentno, obezbedie se vea likvidnost, postojae mogunost utvrivanja fer vrednosti finansijskih instrumenata i stvarae se uslovi za konstruisanje razliitih kriva prinosa.

40

decembar 2011

MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI

TEMA BROJA

Nove mere Narodne banke Srbije u cilju podsticanja kreditne aktivnosti

Miroslav Marinkovi Poslednji objavljeni podaci Narodne banke Srbije (NBS) i dalje ukazuju na stagnaciju kreditne aktivnosti banaka. Visok nivo problematinih kredita i nezadovoljavajui kvalitet bilansne aktive osnovni su uzroci averzije banaka prema kreditiranju realnog sektora. Ovakvo ponaanje posledica je injenice da lo kvalitet aktive direktno utie na poslovanje banke u nekoliko aspekata: implicira potrebu za poveanjem rezervisanja za procenjene gubitke, dakle vezuje raspoloiva sredstva za pokrie potencijalnih gubitaka; implicira potrebu za novim sredstvima za dokapitalizaciju banke, ali u svrhu ouvanja stabilnosti, a ne rasta poslovne odnosno kreditne aktivnosti; obezvreuje bilansnu aktivu kroz ispravke vrednosti bilansnih pozicija i visoke operativne trokove voenja portfolija rizinih kredita i tako direktno utie na prihod banke i pokazatelje kvaliteta upravljanja bankom. Kako kvalitet aktive predstavlja jedan od indikatora uspenosti poslovanja, mnoge banke su se u prethodnom periodu opredeljivale za reprogram i restrukturiranje kreditnih obaveza svojih problematinih klijenata. Osnovni cilj je bilo smanjenje izloenosti kreditnom riziku i potrebnog nivoa sredstava za rezervisanje. Ovakav obrazac ponaanja, karakteristian za bankarske sektore mnogih zemlja Centralne, Istone i Jugoistone Evrope, nije doneo odgovarajue rezultate. Kvalitet bilansne aktive opada iz perioda u period. Pitanje kvaliteta aktive kao indikatora stabilnosti ekonomskog sistema jo vie dobija na znaaju ako se ima u vidu efekat zaaranog kruga koji se stvara u odnosu bankadunici. Oteani pristup slobodnim novanim sredstvima uzrokuje produbljenje tekoa u poslovanju privrede i suava mogunosti za uredno servisiranje postojeih kreditnih obaveza, to u krajnjoj instanci pogorava kvalitet plasmana i ukupne aktive banaka. U MAT-u smo ve ukazivali na ozbiljnu negativnu makroekonomsku indikaciju ovakvih kretanja u bankarskom sektoru.1
1) Videti analizu Izazovi u procesu poboljanja kvaliteta bilansne aktive bankarskog sektora, MAT broj 200, jun 2011. godine.

U periodu od poetka krize (trei kvartal 2008. godine) bankarski sektor u Srbiji belei znaajan pad kvaliteta aktive. Naime, uee najloijih kategorija bilansne aktive i vanbilansnih stavki, klasifikovanih u G i D kategoriju, poveano je za znatnih 8,1 p.p. i na kraju treeg kvartala 2011. godine ini 20,3% ukupne klasifikovane aktive, to je ujedno i najvei udeo od poetka krize. Ovaj rezultat je direktna posledica breg rasta navedenih kategorija od ukupnog rasta klasifikovane aktive. U posmatranom periodu, ukupna klasifikovana aktiva poveana je sa 1.668 mlrd dinara na 2.384 mlrd dinara (za 42,9%), a najloije kategorije aktive sa 204,1 mlrd dinara na 484,7 mlrd dinara (za ak 137,6%). Najloije kategorije aktive G i D: iznos i udeo u ukupnoj klasifikovanoj aktivi
600,0 500,0 400,0 300,0 200,0 100,0 0,0

(mlrd dinara)

Q3 2008

Q4

Q3 2009 374,3

Q4

Q3 2010 427,8

Q4

Q1

Q2 2011

Q3

Iznos 204,1

234,3

373,2

441,1

453,7

472,5

484,7

Udeo 12,2% 12,7% 20,0% 19,3% 19,2% 19,1% 19,7% 20,2% 20,3%

Izvor: Izvetaj za III tromeseje 2011. godine, Sektor za kontrolu banaka NBS

Trend stabilnog, pa ak i opadajueg udela u pojedinim kvartalima 2010. godine u velikoj meri je pogoran tokom 2011. godine. Ve u prvom kvartalu dolo je do porasta udela za 0,6 p.p. usled injenice da su pri formiranju inicijalne kategorije kojoj klijent pripada posmatrani rezultati iz finansijskih izvetaja privrednih drutava i preduzetnika za 2009. i 2010. godinu. Posmatranje rezultata iz dve sukcesivne godine u kojoj se privreda suoavala sa velikim potekoama uticalo je na to da veliki broj klijenata padne u niu kategoriju. Dodatno,

decembar 2011

41

Specijalni dodatak
rani zavretak programa podrke privredi kroz subvencionisane kredite za likvidnost i dolazak drugog talasa krize uticali su da se negativan trend nastavi i u naredna dva kvartala. Konano, za prvih devet meseci 2011. godine nivo aktive klasifikovane u najloije kategorije povean je za 43,6 mlrd dinara (9,8%). Prikazani podaci ukazali su na neophodnost promene regulatornih propisa kojima se ureuju aktivnosti banaka u pogledu odnosa prema kvalitetu bilansne aktive i obaveza za izdvajanje sredstava za eventualne gubitke. S tim u vezi, NBS je u decembru 2011. godine usvojila izmene Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki (Slubeni glasnik RS, broj 94/11). Korekcijom Odluke izvrena je izraena relaksacija obaveza banaka za izdvajanje rezervi za procenjene gubitke. Naime, prilikom prorauna osnovice za obraun rezerve za procenjene gubitke znaajno su izmenjeni procenti rezervisanja po tri najkritinije kategorije aktive klasifikovane u B, V i G kategoriju (koje ine 38,3% ukupne klasifikovane aktive na kraju treeg kvartala 2011. godine). Promene iznosa rezervisanja za procenjene gubitke u zavisnosti od kategorije aktive (%)
Kategorija A B V G D Q3 2008 1,02,0 5,010,0 20,035,0 40,075,0 100,0 Q4 2009 0,0 5,010,0 20,035,0 40,075,0 100,0 Q4 2011 0,0 2,0 15,0 30,0 10,0

Izvor: NBS, Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki

Izmena za osnovni cilj ima smanjenje trokova oekivanog rizika, to treba da rezultira: oslobaanjem sredstava koje e poveati potencijal za plasmane privredi, i povoljnijim kamatnim uslovima na kredite. NBS je u nekoliko navrata menjala Odluku o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki od nastanka krize. Izmene su bile prouzrokovane aktuelnim makroekonomskim kretanjima i najee su rezultirale relaksacijom kriterijuma za klasifikaciju posmatranog broja dana docnje, rezervisanja za procenjene gubitke, kao i

tretmana reprogramiranih i restrukturiranih plasmana. Osnovni kriterijumi za klasifikovanje dunika u neku od inicijalnih slovnih kategorija ocena finansijskih pokazatelja i kreditne sposobnosti dunika nisu menjani, jer njihova promena izaziva daleko vee efekte, ije posledice nije mogue sagledati u kratkom roku. Strogi kriterijumi doprineli su da bankarski sektor u Srbiji bude stabilan bez obzira na lo kvalitet bilansne aktive. Uporedivost kvaliteta bilansne aktive izmeu razliitih zemalja izuzetno je oteana usled injenice da se koriste razliiti kriterijumi za klasifikaciju. Posmatrajui reprezentativne zemlje u okruenju, zajedniki kriterijum za klasifikaciju za sve zemlje jeste docnja u izmirivanju obaveza. Ovo je ujedno jedini kriterijum u Crnoj Gori, dok se u Hrvatskoj i Makedoniji u obzir uzimaju i kreditna sposobnost dunika i kvalitet kolaterala po kreditu. Dakle, analiza finansijskog stanja klijenta osnovni je kriterijum jedino u okviru srpskog bankarskog trita. Poreenjem kriterijuma docnje moe se zakljuiti da je ovaj kriterijum najstroi u Srbiji, a najblai u Hrvatskoj, koja je od svih posmatranih zemalja najvie odmakla u primeni standarda Bazelskog komiteta za superviziju. S druge strane, procenti rezervisanja sredstava za procenjene gubitke razlikuju se za kvalitetne kategorije aktive, dok se visoki zahtevi za izdvajanja za loe kategorije plasmana neznatno razlikuju. Sistem klasifikacije koji se oslanja na Bazelske standarde i njihova adekvatna primena osnovni su razlozi za nisko uee loih kategorija u ukupnoj klasifikovanoj aktivi hrvatskog bankarskog sektora. Situacija u drugim zemljama je znatno loija. Naalost, poreenje kvaliteta aktive sa reprezentativnim zemljama EU (pre svega baltikim zemljama i zemljama CE) nije mogue usled nedostatka uporedivih podataka. U cilju ouvanja stabilnosti sistema i minimiziranja negativnih efekata po kvalitet aktive i adekvatnost kapitala bankarskog sektora, nosioci regulatorne vlasti do sada nisu bitno menjali politiku rezervisanja za procenjene gubitke. Odluka o izmeni je doneta nakon to su rezultati testiranja efekata na bilanse banaka pokazali da nee biti negativnih efekata po stabilnost bankarskog sistema. Ovu ocenu ipak treba uzeti sa rezervom, jer e se nova Odluka primenjivati na podatke o klasifikaciji na dan 31. decembra 2011. godine, formirane na

Docnja kao kriterijum klasifikacije i procenat rezervisanja za procenjene gubitke

Srbija Kat. A B V G D Docnja do 30 3160 6190 91180 >181 G i D 20,3%
Izvor: Podaci centralnih banaka

Hrvatska Rez. 0% 2% 15% 30% 100% Kat. A B-1 B-2 B-3 C Docnja do 90 91180 181270 271365 >365 B i C 8,6% Rez. 0,81,2% 1,230% 3070% 70100% 100% Kat. A B C D E

Crna Gora Docnja do 30 3190 91180 181270 >270 *D i E 23,0% Rez. 0% 38% 2050% 75% 100% Kat. A B V G D

Makedonija Docnja do 30 3160 61120 121270 >270 *G i D 18,0%

(docnja u danima, * procena)

Rez. 010% 1025% 2550% 5075% 75100%

42

decembar 2011

MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI

osnovu finansijskih pokazatelja privrede za 2011. (verovatno loijih od onih iz 2010. godine), ali i nakon jo jednog kvartala u kojem se broj problematinih kredita poveao. Ako izmenom i budu ispunjeni zacrtani ciljevi, za oporavak kreditne aktivnosti i poboljanje kvaliteta aktive bankarskog sektora bie potrebno dosta vremena, jer problem nije na strani kvaliteta ponude (raspoloivosti sredstava za plasmane i kamatnim stopama), ve na strani nedovoljno kvalitetne tranje (odsustva kvalitetnih klijenata i investicionih projekata).

decembar 2011

43