7.

ZDRUENA ANALIZA
7.1. Uvod Zdruena analiza1 se koristi za odre ivanje naina na koji potroai vrednuju razliite karakteristike nekog proizvoda, odnosno u istraivanjima faktora koji zdrueno opredeljuju odluke o kupovini nekog proizvoda. Sama tehnika zdruene analize se moe smatrati multiatributivnim kompozitnim modeliranjem ili modeliranjem diskretnog izbora. Zdruena analiza se esto koristi u drutvenim i primenjenim naukama, a posebno u marketing istraivanjima, npr. u dizajniranju novog proizvoda, repozicioniranju postojeih proizvoda, ispitivanju promena u tranji zbog promene cena, simulaciji trinog uea i sl. Svaki proizvod raspolae odre enim atributima, kao to su dimenzije, boja, sastavni elementi, trajnost, bezbednost upotrebe, pouzdanost, garantni uslovi, trokovi eksploatacije, uticaj na okolinu, cena itd. Potroai najee ne biraju proizvod koji ima sve vrhunske karakteristike, naroito kada treba da vode rauna i o ceni, nego vre kombinaciju atributa, tako da njihovi zahtevi budu na najbolji nain zadovoljeni. Specifini zadaci odluivanja u marketingu koji mogu biti tretirani zdruenom analizom su npr.2: 1. predvi anje profitabilnosti ili trinog uea novog proizvoda pod datim uslovima konkurencije, 2. predvi anje uticaja novog konkurenta na nau profitabilnost ili uee na tritu, 3. predvi anje udela potroaa koji prelaze sa kupovine naih postojeih na na novi proizvod (kanibalizam) ili sa kupovine proizvoda konkurenata na na novi proizvod (privlaenje), 4. predvi anje prethodnih stavki (1 do 3) po segmentima trita, 5. predvi anje reakcije konkurencije na nau strategiju uvo enja novog proizvoda i predvi anje naina na koji treba da modifikujemo cene ili dizajn novog proizvoda zbog postupka konkurencije, 6. predvi anje uticaja situacionih varijabli na preferencije potroaa, 7. predvi anje odziva na razlilite strategije ekonomske propagande, 8. predvi anje odziva potroaa na razliite strategije promene cena i 9. predvi anje reakcije konkurencije na nau strategiju distribucije. Zdruena analiza je izvedena iz metoda zdruenog merenja korienog u matematikoj psihologiji3. Sa matematikog stanovita u zdruenom merenju se radi o merenju zajednikog efekta skupa kategorijalnih nezavisnih varijabli, na zavisnu varijablu merenu na ordinalnoj skali. Merenjem se simultano iznalaze monotone vrednosti poena za zavisnu varijablu i numerike vrednosti za svaki nivo svake nezavisne varijable. Cilj je monotona transformacija ordinalnih vrednosti tako da su jednake zbiru vrednosti svojih atributivnih nivoa. Na ovaj nain, zdruenim merenjem se izvodi intervalna varijabla iz ordinalnih podataka. Model zdruenog merenja je matematiki (deterministiki) model jer ne sadri stohastiki elemenata (greku modela).

Engl. Conjoint analysis. Zdruenu analizu je prvi formulisao profesor marketing P. Green sa Pensilvanija Univerziteta; Green, P.E., Rao, V.R., Conjoint Measurement for Quantifying Judgmental Data, Journal of Marketing Research, 8, 1971 2 Na osnovu Conjoint tutorial, http://marketing.byu.edu/htmlpages/tutorials/conjoint.htm 3 Kuhfeld, W.F., Conjoint Analysis, http://support.sas.com/techsup/tnote/tnote_stat.html#market
1

Nasuprot metodu zdruenog merenja, u zdruenoj analizi se radi o statistikom (stohastikom) modelu, sa ugra enim stohastikim elementom i funkcijom gubitka. Zdruena analiza predstavlja model analize varijanse glavnih efekata. U realizaciji ove analize sprovodi se anketa, pri emu ispitanici treba da iskau svoje preferencije putem rangiranja, za hipotetike proizvode koji su opisani kombinacijom razliitih atributa. Analizom se vri dekompozicija stavova ispitanika na komponente zasnovane na kvalitativnim atributima proizvoda. Za svaki nivo svakog atributa se izraunava odgovarajui numeriki pokazatelj parcijalne korisnosti. Najvee vrednosti se dodeljuju najpreferiranijim atributima i tako redom, najmanje vrednosti pripadaju najmanje preferiranim atributima. Atributi sa najveom korisnou se smatraju najznaajnijim za predvi anje preferencija. POJMOVNIK Nominalna skala je lista opisnih kategorija u koje neki objekti mogu biti klasifikovani. Podaci raspore eni po ovoj skali se nazivaju kategorijalnim podacima. Npr. kod prodaje robe putem pote kupci mogu biti klasifikovani na: kupio i platio, kupio ali nije platio, vratio robu, zadrao robu ali se nije odazvao. Ordinalna skala je merna skala po kojoj se objektima dodeljuju vrednosti rangova (rednih brojeva) prema njihovom redosledu veliina ili vanosti. Dodeljeni rangovi upuuju samo na redosled a ne i na odnos veliina ili vanosti. Npr. kupci mogu klasifikovati grupu proizvoda u 10 klasa prema dizajnu, tako da najlepi proizvod dobija rang 1, a najmanje dopadljiv rang 10. U ovom sluaju rang 2 u odnosu na rang 6 ne znai da je taj proizvod 3 puta lepi, nego samo da je relativno lepi, s tim da izme u njih ima jo tri proizvoda (s rangovima 3, 4 i 5). Situaciona varijabla je takva kontinuelna promenljiva koja obuhvata kompleks bilo koliko situacija ili okolnosti koje utiu na odre eno ponaanje. Pojam je prvo korien u kriminalogiji4, a preuzet je i za izuavanje ponaanja potroaa. Npr. kod izuavanja kupovine moe se posmatrati situaciona varijabla sa skupom sledeih empirijskih manifestacija: uestalost odlaska u kupovinu, uobiajeno vreme tokom dana za kupovinu, udaljenost i vreme putovanja do mesta kupovine, vreme provedeno u kupovini i koliko osoba zajedno odlaze u kupovinu.

7.2. Tipovi zdruene analize 1. Zdruena analiza punog profila znai da se ispitanicima daju upitnici koji sadre sve atribute proizvoda. Broj atributa moe biti relativno mali, inae ispitanici ne mogu realno sagledati kompleks karakteristika proizvoda. Ispitanicima mogu biti dati kartice sa svim moguim kombinacijama atributa, ili samo manji broj kartica, koji ipak sadre izbalansirani skup kombinacija atributa. Ispitanici dodeljuju rangove preferencija pojedinm kombinacijama nivoa atributa. Ovaj tip je originalni oblik zdruene analize i jo uvek se koristi u jednostavnijim sluajevima, kada se raunanja mogu izvriti i bez upotrebe raunara. Obrada rezultata anketa moe biti na osnovu razliitih modela, npr. modela metrike i modela nemetrike analize. 2. Adaptivna zdruena analiza je jedna od najpopularnijih u istraivanjima, omoguuje korienje velikog broja atributa (do 30) i nivoa (do 7 po atributu), ali zahteva i kompjuterski zasnovani intervju

Hazelwood, R., & Warren, J., ed. Practical aspects of rape investigation: A multidisciplinary approach (3rd ed.), Boca Raton, FL, CRC Press, 2001
4

s ispitanicima i obradu podataka5. Ispitanici kod ove tehnike vre izbor izme u dva proizvoda koji su kod jednog izbora opisani samo sa nekoliko (dva ili tri) atributa odjednom, a izvravaju veliki broj takvih izbora. Ovakvo ispitivanje se ne moe sprovesti telefonom ili na papiru. 3. Zdruena analiza zasnovana na izboru je druga popularna tehnika istraivanja. Ispitanici dobijaju opise proizvoda sa svim atributima (puni profil) i mogu birati izme u ne samo dva nego i vie proizvoda. Broj atributa koji se koriste se kreu obino od 5-7, a ispitivanje se moe izvriti pomou upitnika (u papirnoj formi). Ovaj tip analize se najee koristi kod odre ivanja cene proizvoda. 4. Zdruena analiza diskretnog izbora ukljuuje mogunost modalnog izbora (npr. da e se putovati vozom, autobusom ili automobilom) a moe obuhvatiti i kontinuelne varijable kao to su cena i vreme. Ovaj tip analize se najee koristi kod transportnih problema. 7.3. Dizajniranje zdruene analize Tok zdruene analize obuhvata sledee korake6: 1. definisanje atributa proizvoda ili usluge, 2. definisanje nivoa atributa, 3. definisanje kombinacija atributa, 4. prezentacija upitnika i prikupljanje miljenja, 5. agregisanje odgovora i 6. analiza. PRIMER 1.1. Neki proizvod ili usluga se opisuju odre enim brojem atributa. Npr. za ispitivanje namera kupovina okolade mogu se postaviti tri atributa: poreklo, tip i dodaci. Svaki atribut ima odre eni broj nivoa, kako je prikazano u sledeoj tabeli. Broj kombinacija atributa je 223=12.
R.br. 1 2 3 Poreklo Tip Dodaci Atribut 1 Domae Mlena Bez dodataka Nivoi atributa 2 Uvozno Crna Lenik 3

Badem

Ispitanici se upoznaju sa razliitim proizvodima koji su dovoljno slini da bi mogli biti me usobni supstituti, ali dovoljno razliiti kako bi dali motiva za izbor. Upoznavanje s proizvodima moe biti obavljeno putem pregleda samih proizvoda ili prototipova, tekstualnog opisa ili slika. Kada se proizvod prikazuje tekstualno, ispitanicima se najee daju kartice sa odre enom kombinacijom atributa. Kartice punog profila sadre sve atribute. Kada je broj atributa i broj nivoa relativno mali, tada se ispitanicima mogu dati sve kartice punog profila. Kada je broj kombinacija veoma veliki, tada se tako e mogu koristiti kartice punog profila, ali se samo manji broj odabranih dobro izbalansiranih kombinacija prikazuje ispitanicima.

Johnson, R.M., Adaptive Conjoint Analysis, Sawtooth Software Conference Proceedings, Sequim, , WA. Sawtooth Software Inc, 1987 6 Churcill, G.A., Iacobucci, D, Marketing Research Methodological Foundations, South Western Educational publishing, Florence, Kentucky, 2009
5

Ispitanici svoj izbor mogu izvriti na razliite naine: rangiranjem proizvoda, dodeljivanjem numerikih vrednosti ocena po preferenciji (npr. na skali od 1 do 9 ili od 1 do 100 i sl.) ili izborom nekog proizvoda. PRIMER 2.1. Green, Wind i Rao [1999] navode primer zdruene analize za uvo enje nove kreditne kartice kada je u ispitivanje uvedeno 12 atributa sa razliitim brojem nivoa (od 2 do 5), tako da je ukupan broj atributa 34. Sledea tabela sadri podatke o ovim atributima i njihovim nivoima. Mnoenjem broja atributa sa svakog nivoa dobija se ukupan broj moguih kombinacija 155.520.
R.br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Atribut Godinja lanarina ($) Povraaj potroenog iznosa na godinjem nivou Besplatna usluga prenoenja poruka Osiguranje kupovine Osiguranje u sluaju nezgode u javnom prevozu ($) Osiguranje iznajmljenog auta ($) Osiguranje prtljaga ($) Sniena cena ulaznice za aerodromski klub ($) Vaenje kreditne kartice 1 0 Nema Nema Nema Nema Nema Nema Besplatno Avio karte, hoteli, rent-acar Nema Ne nudi se Ne nudi se 2 10 0,5% Nivoi atributa 3 20 1% Neprekidno 4 80 5 100

9-17 h radnim danima Do 90 dana 50.000 30.000 2.500 za tetu 2 Avio karte, hoteli, rent-acar, restorani Ima 20% popusta 20% popusta

200.000

2.500 za gubitak 5 Avio karte, hoteli, rent-acar, restorani, maloprodajni objekti Avio karte, hoteli, rent-acar, restorani, robne kue

10 11 12

Besplatni poziv za zdravstvene i pravne usluge Prevoz od aeorodroma do grada Hitna sluba na putu

PRIMER 1.2. U primeru okolade postoji 12 posebnih kartica, koje ispitanici treba da pore aju po vanosti.
Kartica Kartica Kartica Kartica Kartica Kartica Kartica Kartica Kartica Kartica Kartica Kartica 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Domae Domae Domae Domae Domae Domae Uvozno Uvozno Uvozno Uvozno Uvozno Uvozno Mlena Mlena Mlena Crna Crna Crna Mlena Mlena Mlena Crna Crna Crna Nema Lenik Badem Nema Lenik Badem Nema Lenik Badem Nema Lenik Badem

PRIMER 2.2. U navedenom primeru kreditne kartice, sainjene su samo 64 kartice sa razliitim kombinacijama atributa, pri emu je pojedinim ispitanicima dato po samo 8 sluajno odabranih kartica, a pri tome su ipak dobijeni pouzdani rezultati. Donja tabela sadri prikaz jedne od korienih kartica punog profila iz gornjeg primera.

R.br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

OPIS Godinja lanarina ($) Povraaj potroenog iznosa na godinjem nivou Besplatna usluga prenoenja poruka Osiguranje kupovine Osiguranje u sluaju nezgode u javnom prevozu ($) Osiguranje iznajmljenog auta ($) Osiguranje prtljaga ($) Sniena cena ulaznice za aerodromski klub ($) Vaenje kreditne kartice Besplatni poziv za zdravstvene i pravne usluge Prevoz od aeorodroma do grada Hitna sluba na putu

Kartica 1 20 Nema Nema Nema 50.000 30.000 2.500 za tetu 2 Avio karte, hoteli, rent-acar Nema Ne nudi se 20% popusta

7.4. Metrika zdruena analiza Kod metrike zdruene analize preferencije ispitanika se direktno modeliraju. Kada su su svi atributi nominalni (opisni) tada se metrika zdruena analiza svodi na analizu varijanse glavnih efekata. Atributi su nezavisne varijable, iskazana preferencija ispitanika obuhvataju zavisnu varijablu, a ocenjeni parametri iz modela analize varijanse predstavljaju parcijalne preferencije. Neka je dat hipotetiki proizvod sa M atributa, tako da je m=1,2,...,M; pojedini atributi imaju odre eni broj nivoa, za prvi atribut n1=1,2,...,N1, za drugi atribut n2=1,2,...,N2, . . ., za m-ti atribut nm=1,2,...,Nm , . . . i za M-ti atribut nM=1,2,...,NM. Zavisna varijabla je y n n ...n koja
1 2 M

predstavlja iskazanu preferenciju ispitanika za proizvod koji je opisan skupom nivoa atributa n 1,n 2,...n M . Za svaku kombinaciju nivoa atributa postavlja se stohastiki model:

yn

1n 2...n M

=+ 1n + 2n +...+ mn +...+ Mn + u n
1 2 m M

1n 2...n M

(1)

gde je u n

1n 2...n M

stohastiki elemenat.

Postavlja se uslov da je zbir vrednosti parametara svih nivoa po pojedinim atributima jednak nuli:
N1 n 1 =1

1n = 0 , . . . , mn = 0 , . . . ,
1 n m =1 m

Nm

NM

n M =1

Mn = 0
M

(2)

U ocenjenom obliku model glasi:

yn
1n 2...n M

=+ 1n + 2n +...+ mn +...+ Mn
1 2 m

(3)
M

i predstavlja ocenjenu korisnost proizvoda s datom kombinacijom atributa.

PRIMER 1.3. U primeru s okoladom neka je izvreno ispitivanje punog profila pri emu je svih 10 ispitanika dobilo svih 12 kartica s razliitim kombinacijama atributa. Za poreklo okolade (prvi atribut) neka je domaa nivo 1, a uvozna nivo 2. Za tip okolade (drugi atribut) neka je mlena nivo 1, a crna nivo 2. Za sadraj dodataka (trei atribut) neka je nema nivo 1, badem nivo 2 i lenik nivo 3. Napomena: koji atribut i koji nivo kojim e rednim brojem biti oznaen, ne utie na rezultat. Ispitanici su dali sledeu listu individualnih iskazanih preferencija:
Kartica 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Kombinacija nivoa 111 112 113 121 122 123 211 212 213 221 222 223 1 7 5 4 5 3 5 8 6 5 8 1 4 ISKAZANE PREFERENCIJE ISPITANIKA 2 3 4 5 6 7 8 9 9 8 7 9 9 6 9 8 3 3 2 5 4 5 6 4 2 5 5 4 4 3 4 4 6 8 3 4 4 4 5 5 3 4 6 2 4 4 5 4 5 6 4 5 5 4 5 4 9 9 9 9 9 9 8 9 6 7 5 6 6 6 7 6 7 6 6 6 6 6 6 6 8 9 7 8 8 8 8 8 4 3 3 3 3 4 3 3 5 3 3 6 4 4 4 3 10 9 2 6 6 7 6 9 6 5 8 4 3 Zbir 81 39 41 50 42 49 88 61 59 80 31 39 Prosek 8,1 3,9 4,1 5,0 4,2 4,9 8,8 6,1 5,9 8,0 3,1 3,9

Sistem jednaina na osnovu kojeg se ocenjuju nepoznati parametri sadri 12 jednaina: 1. y 111 =+ 11 + 21 + 31
2. y 112 =+ 11 + 21 + 32
3. y 113 =+ 11 + 21 + 33 4. y 121 =+ 11 + 22 + 31

5. y 122 =+ 11 + 22 + 32
6. y 123 =+ 11 + 22 + 33 7. y 211 =+ 12 + 21 + 31

8. y 212 =+ 12 + 21 + 32
9. y 213 =+ 12 + 21 + 33 10. y 221 =+ 12 + 22 + 31

11. y 222 =+ 12 + 22 + 32
12. y 223 =+ 12 + 22 + 33

Prema uslovu (2) sledi da je: a) 11 + 12 =0 12 = 11 b) 21 + 22 =0 22 = 21 c) 31 + 32 + 33 = 0 33 = 31 32

Zamenom uslova a), b) i c) u jednaine 1.-12. dobija se modifikovani sistem koji sadri k=5 nepoznatih parametara ( ,11, 21, 31, 32 ):
1a. y 111 =+ 11 + 21 + 31 2a. y 112 =+ 11 + 21 + 32

3a. y 113 =+ 11 + 21 31 32
4a. y 121 =+ 11 21 + 31 5a. y 122 =+ 11 21 + 32

6a. y 123 =+ 11 21 31 32
7a. y 211 = 11 + 21 + 31

8a. y 212 = 11 + 21

+ 32

9a. y 213 = 11 + 21 31 32 10a. y 221 = 11 21 + 31

11a. y 222 = 11 21

+ 32

12a. y 223 = 11 21 31 32

U sistemu 1a.-12a. uz konstantu stoji koeficiijent 1, a uz parametre koeficijenti vrednosti 1, -1 ili 0. Ove vrednosti se mogu predstaviti kao vetake promenljive. Neka su uvedene sledee vetake promenljive V01 za konsatntu i redom za pojedine parametre: V11, V21, V31 i V32. Njihove vrednosti zajedno sa zavisnom varijablom Y su prikazane u sledeoj tabeli.
Kombinacija nivoa (abc) 111 112 113 121 122 123 211 212 213 221 222 223 Zbir Yabc V01 V11 V21 V31 V32 Y V01 8,1 3,9 4,1 5,0 4,2 4,9 8,8 6,1 5,9 8,0 3,1 3,9 66,0 Y V11 8,1 3,9 4,1 5,0 4,2 4,9 -8,8 -6,1 -5,9 -8,0 -3,1 -3,9 -5,6 Y V21 8,1 3,9 4,1 -5,0 -4,2 -4,9 8,8 6,1 5,9 -8,0 -3,1 -3,9 7,8 Y V31 8,1 0,0 -4,1 5,0 0,0 -4,9 8,8 0,0 -5,9 8,0 0,0 -3,9 11,1 Y V32 0,0 3,9 -4,1 0,0 4,2 -4,9 0,0 6,1 -5,9 0,0 3,1 -3,9 -1,5

Yabc
7,6583 4,5083 4,8833 6,3583 3,2083 3,5833 8,5917 5,4417 5,8167 7,2917 4,1417 4,5167 66,0000

eabc 0.4417 -0.6083 -0.7833 -1.3583 0.9917 1.3167 0.2083 0.6583 0.0833 0.7083 -1.0417 -0.6167 0.0000

8,1 3,9 4,1 5,0 4,2 4,9 8,8 6,1 5,9 8,0 3,1 3,9 66,0

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 12

1 1 1 1 1 1 -1 -1 -1 -1 -1 -1 0

1 1 1 -1 -1 -1 1 1 1 -1 -1 -1 0

1 0 -1 1 0 -1 1 0 -1 1 0 -1 0

0 1 -1 0 1 -1 0 1 -1 0 1 -1 0

Po metodu obinih najmanjih kvadrata formiran sistem od 5 jednaina za ocenjivanje parametara je: Yabc Vij = V01 Vij + 11 V11 Vij + 21 V21 Vij 31 V31 Vij 32 V32 Vij tako da je ij=01, 11, 21, 31, 32

Sistem jednaina glasi:

66 =12 5,6 =12 11

7 =12 21 ,8 11,1 =8 31 +4 32 1,5 =4 31 +8 32

Sa reenjima:

= 5,50 , koje je jednako sa prosekom Y =

Yabc
12

= 5,5

11 = 0,50 , 21 =0,67 ,

12 = 11 =0,50 22 = 21 = 0,67

31 = 2 , ,0

32 = 1,25 ,

33 = 31 32 = 0,75 .

Relativne veliine ocenjenih parametara oznaavaju redosled parcijalnih korisnosti koje ispitanici dodeljuju pojedinim nivoima atributa. Kod prvog atributa 12 > 11 , znai da je preferiran drugi nivo, odnosno uvozna u odnosu na domau okoladu; kod drugog atributa 21 > 22 preferiran je prvi nivo, odnosno mlena u odnosu na crnu okoladu; kod treeg atributa redosled parcijalnih preferencija je 31 > 33 > 32 , odnosno najvie se ceni okolada bez dodataka, zatim s bademom i na kraju s lenikom. Zamenom ocenjenih vrednosti parametara u sistem jednaina 1.-12. dobijaju se ocenjene vrednosti zavisne varijable Yabc .
Razlika izme u originalne vrednosti i ocenjene vrednosti je rezidual e abc = Yabc Yabc . Zbir reziduala

jednak je nuli: e abc =0 . Zbir kvadrata reziduala: e abc = 8,1917 .

e abc 8,1917 Nepristrasna ocena varijanse greke modela: = = =1,1702
2 2

N k

125

Devijacija ili standardna greka regresije: = = 1,1702 = 1,0818 Zbir kvadrata centriranih vrednosti zavisne promenljive (odstupanja originalnih podataka od

proseka) je Yabc Y

= 39,56 .
2

Koeficiijent determinacije se dobija po izrazu: R = 1

e abc Yabc Y

=1

8 ,1917 =0,7929 = 79,29% , to 39,56

znai da je 79,29% ukupnih varijacija zavisne varijable objanjeno pomou koeficijenata parcijalnih preferencija. Me usobno relativna vanost pojedinih atributa se odre uje tako da se opseg parcijalnih preferencija pojedinih atributa podeli ukupnim opsegom. Opseg se dobija oduzimanjem najmanje od najvee vrednosti parcijalnih preferencija po pojedinim atributima:

O 1 =0,5 0,5)=1,0 ( O 2 =0,67(0,67)= 1,34 O 3 = 2 1,25)= 3,25 ,0 (

1,0 =0,1791 = 17 ,91% 1,0+1,33+3,25 1,33 Vanost drugog atributa: V2 = =0,2388= 23,88% 1,0+1,33+3,25 3,25 Vanost treeg atributa: V3 = =0,5821 = 58 ,21% 1,0+1,33+3,25

Vanost prvog atributa: V1 =

Znai, ispitanici su najveu vanost dodelili sadraju okolade, na drugom mestu je tip, a najmanje vaan atribut je poreklo okolade. PRIMER 3.1. Sprovedena je anketa o preferencijama potroaa za kupovinu leptopa. Prikazano je etiri atributa, sa brojem nivoa redom 4, 2, 3 i 2. Ispitanici su pojedinim nivoima dodelili ocene od 1 do 10. Na osnovu 20 kartica s izbalansiranim kombinacijama atributa punog profila ocenjen je model zdruene analize, tako da je ocenjeno sledeih 8 parametara:
= 3,9 =1,2
11

= 1,6 12 32 = 0,6

=0,7 13

= 0,8 21 31 = 1,3 41 =0,3

Zbir kvadrata centiranih vrednosti zavisne varijable: Yabcd Y Zbir kvadrata reziduala: e abc =9,1934 . Pitanja i odgovori: 1. Koliko razliitih kombinacija punog profila se moe formirati? Moe se zadati ukupno 4232= 48 kartica.
2

= 74,38

2. Kakav je redosled preferencija pojedinih nivoa atributa? Izraunajmo vrednost preostalih parametara i pore ajmo ih po veliini!
= = 1,2(1,6)0,7= 0,3 14 11 12 13 > > > 11 13 14 12

= = 0,8 22 21 = =1,3+0,6 = 1,9

33 31 32

> 22 21 > >

33 32

31

= = 0,3 42 41

> 41 42

3. Kolika je relativna vanost pojedinih atributa? Izraunajmo opsege parametara atributa:

O 1 =1,2 ( 1,6 ) = 2 ,8 O 2 =0,8 ( 0,8 ) = 1,6

O 3 =1,9 ( 1,3 ) = 3,2

O 4 =0,3 ( 0,3 ) = 0,6

Ukupni opseg: O 1 + O 2 + O 3 + O 4 =8,2 Relativne vanosti:

2 ,8 = 0,3415 = 34,15% 8 ,2 1,6 V2 = =0,1951 = 19,51% 8 ,2 3,2 =0,3902= 39,02% V3 = 8 ,2 0,6 V4 = = 0,0732 = 7 ,32% 8 ,2 V1 =

4. Izraunajte standardnu greku regresije i koeficijent determinacije!

Standardna greka regresije =
2

e abcd
N k

=
2

9,1934 = 0,8753 208

Koeficijent determinacije: R = 1

e abcd Yabc Y

=1

9,1934 = 0,8764 = 87 ,64% 74,38

5. Koji proizvod je najvie a koji najmanje preferiran? sa najviim vrednostima parametara: Y1231 =+ 11 + 22 + 33 + 41 = 5,2+1,2+0,8+1,9+0,3 =9,4
sa najniim vrednostima parametara: Y2112 =+ 12 + 21 + 31 + 42 = 5,21,6 0,81,30,3 =1,2