Elektrostatika

77
DIELEKTRICI U ELEKTROSTATIKOM POLJU

POLARIZACIJA DIELEKTRIKA

- Podela na:
a) dielektrike sa NEPOLARNIM molekulima i
b) dielektrike sa POLARNIM molekulima.
- Model nepolarnog molekula. Elektronska polarizacija.














0 = E

Mala zapreminica
polarizovanog
nepolarnog
dielektrika, dv.
Elektrostatika
78
POLARIZACIJA DIELEKTRIKA (NASTAVAK)
- Model polarizacije dielektrika sa polarnim molekulom.
DIPOLNA POLARIZACIJA.








- Jonska polarzacija.
- Princip rada elektrostatikog preistaa vazduha.







0 = E

0 = E

Mala zapreminica dielektrika sa polarnim molekulima:

pre unoenja u elektrino polje (levo) i posle unoenja
u polje (desno).

F

Izmeu nalektrisanog
tela i dielektrika uvek
deluje privlana sila.
Elektrostatika
79
VEKTOR ELEKTRINE POLARIZACIJE
- Definicija vektora elektrine polarizacije:



gde je dv fiziki mala zapremina.
p

je momenat dipola jednog

molekula u toj zapremini.
- Kod homogeno polarizovanog dielektrika sa nepolarnim
molekulima vektor polarizacije se moe izraziti preko
koncentracije dipola N,


- Merenja pokazuju da je za veinu dielektrika
P

srazmerno sa
E

, sto se iskazuje ovako:

e
_
ELEKTRINA SUSCEPTIBILNOST (neimenovani
broj, uvek vei od nule).
- Podela dielektrika na: homogene i nehomogene, linearne i
nelinearne, izotropne i anizotropne.

,
dv
p
P
dv u

. ' p N P

=
.
0
E P
e

= _ c
Elektrostatika
80
DRUGO TUMAENJE VEKTORA POLARIZACIJE















- Kroz povrinicu AS, u procesu polarizacije, iz povri S izae
naelektrisanje:


Telo od dielektrika u
elektrinom polju i
zamiljena zatvorena
povr S.
Uveani detalj
gornje slike
S P S P d S N Q Q

A = A = A
'
= A o o cos cos
P

S
S A
n

S A
o cos d
o

n

Elektrostatika
81

VEZANA NAELEKTRISANJA I NJIHOVA GUSTINA

- Ukupno naelektrisanje koje u procesu polarizacije izae iz
zatvorene povri S je:




- Viak naelektrisanja, koji se u procesu polarizacije javi u povri
S, jednak je Q
iz S
. To naelektrisanje se ne moe na jednostavan
nain ukloniti iz povri i zove se vezano naelektrisanje.




- U polarizovanom HOMOGENOM dielektriku nema
nekompezovanog vezanog naelektrisanja (
v
=0).
- Vezano naelektrisanje polarizovanog homogenog dielektrika
raspodeljeno je po njegovoj povri.














S d P Q dS S ako S P Q
S
S iz
S
S iz

= A A =
}

S d P Q Q
S
p v

= =
}
Sloj nekompezovanih
vezanih naelektrisanja
0
n

Pozitivni i negativni
krajevi dipola koji se
kompenzuju.
Elektrostatika
82

GUSTINA VEZANIH NAELEKTRISANJA






















} }
= = =
S S
S u p
S d P S d P Q 0

S

Matematiki dokaz da je, u homogenom dielektriku
koji je polarizovan,
p
=0.
AS
Ah0
P

d
n

0
n

dielektrik
vakuum
S n P S n P S d P Q
d
valjka S
p
A + = A = = A
}
0

0
n P
S
Q
p
p

=
A
A
= o
Oderivanje povrinske gustine vezanih naelektrisanja.
Elektrostatika
83
ELEKTRINO POLJE U HOMOGENOM DIELEKTRIKU

RELATIVNA I APSOLUTNA PERMITIVNOST


















































a
Provodna sfera, poluprenika
a, naelektrisana
naelektrisanjem Q, u
homogenom dielektriku.
Uticaj dielektrika na polje,
moe se zameniti slojem
nekompenzovanih vezanih
naelektrisanja u vakuumu
(slika dole).
o
o
v
0
2
0
4
) (
c
o o
tc
v v
a
Q Q
a E
+
=
+
=
) ( ) (
0
a E a P
e v
_ c o = =
2
0
) 1 ( 4
) (
a
Q
a E
e
_ tc +
=
Elektrostatika
84
















- Kapacitivnost vazdunog kondenzatora poraste c
r
puta ako
se ispuni dielektrikom.
































+o -o
c
c
0
+o -o
0
E

c
0
+o -o
-o
v
+o
v
E

0
0
c
o
= E
r
v
E
E
c c
o o
0
0
=

=
( ) st permitivno apsolutna
e
+ = _ c c 1
0
( ) st permitivno relativna
e r
+ = = _
c
c
c 1
0
0
C C
r
c =
Elektrostatika
85

UOPTENI OBLIK GAUSOVOG ZAKONA
VEKTOR ELEKTRINOG POMERAJA


















- Kada se prisustvo dielektrika zameni skupom vezanih
naelektrisanja u vakuumu, i primeni Gausov zakon, dobija se:

























Zamiljena zatvorena
povr, S, koja prolazi
kroz dielektrik.
dielektrik
Q
2
Q
1
S

Q
3
|
|
.
|

\
|
=
+
= =
} }
S
p S u ukupno
S
S d P Q
Q Q Q
S d E

0 0 0
1
c c c

Q S d P S d E
S S
= +
} }

0
c Q S d P E
S
= +
}

) (
0
c
pomeraja el vektor D P E .
0
= +

c
Q S d D
S
=
}

Uopteni Gausov
zakon
E E E E D
e e

c _ c _ c c = + = + = ) 1 (
0 0 0
Elektrostatika
86

GRANINI USLOVI


















- Zbog sloja vezanih naelektrisanja, u dvema bliskim takama, 1 i
2, vektori jaine el. polja i el. pomeraja bie razliitog intenziteta
i pravca.




- Granini uslovi govore o odnosu komponenti ovih vektora.
(Vektori se razloe na dve komponenete: normalnu i
tangencijalnu na graninu povr.)



















1
2
01
n

02
n

1
P

2
P

2
c

1
c
Na granici izmeu dva
dielektrika postoji sloj
vezanih naelektrisanja:
02 2 01 1
n P n P
v

+ = o
01 2 1
) ( n P P
v

= o
2 1 2 1
D D E E

= =
1
E

2
E

1 t
E

2 t
E

l A
0 Ah

C
0 =
}
C
l d E


l E l E l d E
t
C
t
A A =
}
2 1

2 1 t t
E E =
Elektrostatika
87





















































Ah0
AS
02
n

1
D

2 1 n n
D D

=
2
D

01
n

1
c
2
c
}
=
S
S d D 0

0
2 1
= A A S D S D
n n
2 1 n n
D D =

2
c

Na graninoj povri, linije
sile se prelamaju tako da je:
.
2
1
2
1
c
c
o
o
=
tg
tg

1
c

2
c

1
o

2
o

Uz dokaz da je:
.
2
1
2
1
c
c
o
o
=
tg
tg

2
E

1
E

2 1 t t
E E

=
2 n
E

1 n
E

1
c
2
o
1
o

Elektrostatika
88
LINIJE POLJA I TUBE FLUKSA VEKTORA ELEKTRINOG
POMERAJA


- Linije polja vektora
D

imaju izvore i ponore na

slobodnim naelektrisanjima (poto izlazni fluks vektora
zavisi samo od obuhvaenog slobodnog naelektrisanja).
- Ove linije poinju na pozitivnim a zavravaju na
negativnim slobodnim naelektrisanjima i teku neprekidno
kroz dielektrik, bez obzira na eventualne nehomogenosti ili
diskuntinuitete dielektrika.
- Izmeu povrinske gustine slobodnih naelektrisanja u
nekoj taki na povri provodnika i intenziteta vektora
D

postoji prosta veza:
.
0 n
D n D = =

o

- Pod tubom fluksa podrazumevamo deo prostora u polju
koji obuhvata cevasta povr obrazovana od linija polja
vektora elektrinog pomeraja (slika dole).



















S
om
o
2
o
1
S
1
S
2
AQ
1
AQ
2
D

Uz dokaz da se tuba fluksa vektora

D

oslanja na iste
koliine slobodnog naelektrisanja, suprotnog znaka.
Elektrostatika
89

PRIMERI POLJA U NEHOMOGENIM DIELEKTRICIMA



















































c
2
c
1
-Q Q
D

Linije polja vektora

D

,
E

i
P

ploastog
kondenzatora sa dva sloja dielektrika, c
1
>c
2
.
Q

c
1
c
2
-Q

E

Linije polja vektora

D

,
E

i
P

ploastog
kondenzatora sa dva sloja dielektrika, c
1
>c
2
.
Elektrostatika
90

PRIMERI POLJA U NEHOMOGENIM DIELEKTRICIMA




















































D

c
2
c
1
E

Linije polja vektora D

,
E

i
P

sfernog kondenzatora
sa dva koncentrina sloja dielektrika, c
1
<c
2
.
D

c
c
0
E

Linije polja vektora

D

,
E

i
P

vazdunog sfernog
kondenzatora, do polovine ispunjenog tenim dielektrikom
permitivnosti c.
Elektrostatika
91
NEKE ELEKTRINE OSOBINE DIELEKTRIKA

- Elektrina vrstina dielektrika.


Elektina vrstina i permitivnost nekih dielektrika
Materijal Elektrina vrstina
kV/cm
Relativna
permitivnost, c
r

Vazduh
25 - 30 1,0006
Transformatorsko ulje 150 2,2 2,4
Staklo
100 - 400 3,5 - 15
Papir
200 2,4 3,5
Nauljeni papir
500 3,5 - 4
Polivinilhlorid
400 - 600 3 - 4
Guma
200 400 2 - 35

Korona.
Izraunavanje maksimalnog napona na koji moe da se
prikljuiti neki kondenzator.
Naleganje dielektrika uz elektrode; Korienje tenih i
gasovitih dielektrika u visokonaponskoj tehnici.

- Zaostala polarizovanost.
- Feroelektrici (Senjetova so, Barijum titanat).
- Elektreti.


Elektrostatika
92
UZ OBJANJENJE POJMA KORONE









N
a
Q -Q
r
r D-r
1
E

2
E

P A
.
) ( 2 2
) (
0 0
r D
Q
r
Q
r E

'
+
'
=
tc tc

) (r E

a
Q
0
2tc
'
r
a
Q
a E E
0
max
2
) (
tc
'
= =
D
Q D
E E
0
min
2
)
2
(
tc
'
= =
Kada jaina polja na provodniku pree
vrednost el. vrstine vazduha, dolazi do
jonizacije sloja vazduha oko provodnika.
To se manifestuje svetlucanjem koje se
naziva korona.
0 0 max 0
0
max
2
2
c c
aE Q E
a
Q
E tc
tc
=
'
s
'
=

napona vred
a
D
aE
C
Q
U
c
. max ln 2
0
max
max
=
'
'
=