Hamdi Mramori Street, No 1 Prishtina 10000 Kosovo Tel: +381 (0) 38 247 615 ext.

. 103 Fax: +381 (0) 38 247 620 e-mail: info@ero-ks.org www.ero-ks.org

Tarifna Metodologija za Elektroenergetski Sektor

Sadraj
Definicije Skraenice i akronimi Parametri jednaina 1 1.1 1.2 1.3 1.4 2 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 3 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 3.6 3.7 4 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8 4.9 Uvod Osvrt Pravni osnov Obim regulisanih cena Struktura metodologije Energija koju kupuje javni snabdeva Obim metodologije Opti principi Obraun regulisanog obima i cena Uslovi SKE PMBT Prodaja energije od strane javnog snabdevaa Obim metodologije Opti principi Trokovi kupovine energije i ekonomska kupovina Gubici Trokovi maloprodaje Margina snabdevanja Konane maloprodajne tarife Prihodi OPS/OT Obim metodologije Opti principi Pristup slaganja kocki Odreivanje operativnih trokova Utvrivanje RIO Odreivanje PPCK Prebacivanje trokova za imovinu izgraenu pre 2005. godine Gubici Granica pristupanosti iv iv v 1 1 1 1 2 3 3 3 4 5 6 7 7 7 7 8 9 9 10 12 12 12 15 16 17 19 20 20 21

4.10 4.11 4.12 4.13 5 5.1 5.2 5.3 5.4 6 6.1 6.2 6.3 6.4 6.5 7 7.1 7.2 7.3 7.4 8

Iskljueni trokovi i prihodi PMOPS Kontrola cena Trokovi i prihodi OT KSP i naknade za prikljuak Obim i predmet metodologije Opti principi Naknade za prikljuke Naknade za KSP Prihod ODS-a Obim i predmet metodologije Opti principi Gubici Iskljueni trokovi i prihodi Kontrola cena KDS i naknade za prikljuak Obim i predmet metodologije Opti principi Naknade za prikljuak Naknade za KDS Kupovina elektrine energije sa dokazom o poreklu

22 23 24 29 30 30 30 32 33 35 35 35 35 36 37 39 39 39 39 40 42

Jednaina 2-1 PMBT Jednaina 3-1 Prihodi javnog snabdevaa Jednaina 3-2 Ukupni prihodi od maloprodajne tarife Jednaina 4-1 Dodatak za gubitak u prenosu Jednaina 4-2 Faktor prilagoavanja gubitka u prenosu Jednaina 4-3 Trokovi bilansiranja OPS Jednaina 4-4 PMOPS Jednaina 4-5 Dozvoljeni prihodi OPS-a Jednaina 4-6 Korekcioni faktor OPS-a Jednaina 4-7 Dozvoljeni prihodi KMO Jednaina 6-1 Nadoknada za distributivni gubitak

6 10 10 21 21 23 23 27 27 28 36

Jednaina 6-2 Faktor prilagoavanja gubitaka Jednaina 6-3 Dozvoljeni prihodi ODS-a Jednaina 6-4 Korekcioni faktor ODS-a

36 37 38

Definicije
Operator sistema distributivnog Elektroenergetsko preduzee licencirano od strane RKE da se bavi tom aktivnou Kompenzacioni mehanizam izmeu operatora prenosnih sistema (OPS) za pruanje usluga tranzita elektrine energije usvojen izmeu lanova Energetske zajednice jugoistone Evrope Elektroenergetsko preduzee(a) licencirano od strane RKE da se bavi ovom aktivnou Pravila koja reguliu trgovinu energijom izmeu Operatora trita i uesnika na tritu i interakciju izmeu ovih strana i Operatora prenosnog sistema u cilju odravanja fizikog balansa na tritu. Pravilnik o principima obrauna tarifa u elektroenergetskom sektoru Proizvoa koji poseduje postrojenje iji je instalisani kapacitet vei od 5 MW, koji postoji i radi na dan proglaenja Zakona o elektroenergetici (30. jun 2004. godine) Elektroenergetsko preduzee(a) licencirano od strane RKE da se bavi ovom aktivnou Trina pravila Elektroenergetsko preduzee(a) licencirano od strane RKE da se bavi ovom aktivnou Model simulacije trita opisan u Dodatku 1 Trinih pravila

Kompenzacioni mehanizam izmeu operatora prenosnih sistema Operator trita Trina pravila

Pravilnik o cenama Javni proizvoa

Javni snabdeva Trgovinski kodeks Operator prenosnog sistema Model simulacije veleprodajnog trita

Ostali korieni termini u ovoj metodologiji imaju ista znaenja kao i oni koji su dati u Zakonu o energetici, Zakonu o elektroenergetici i Zakonu o energetskom regulatoru ili u Trinim pravilima.

Skraenice i akronimi
DMT EU FDG FGP IPC KDS KKB KMO KSP KSZ MPKI NKRM ODS OPS Dugoroni marginalni troak Evropska unija Faktor distributivnih gubitaka Faktor gubitaka u prenosu Indeks potroake cene Korienje distributivnog sistema Kosovski konsolidovani budet Kompenzacioni mehanizam izmeu OPS Korienje sistema za prenos Kosovski statistiki zavod Model procene kapitalne imovine Nezavisna komisija za rudnike i minerale Operator distributivnog sistema Operator prenosnog sistema

OT PMBT PMOPS PPCK RIO RKE SKE SMVT TV URK

Operator trita Podsticajni mehanizam bilansnih trokova Podsticajni mehanizam Operatora prenosnog sistema Ponderisana prosena cena kapitala Regulatorna imovinska osnova Regulatorna kancelarija za energetiku Sporazum o kupovini energije Simulacioni model veleprodajnog trita Trenutna vrednost Uverenje o raspoloivim kapacitetima

Parametri jednaina
ADIS AGEN Stvarna energija koja ulazi u distributivnu mreu (GWh) Stvarna odaslata proizvodnja i energija koja iz uvoza ulazi u prenosnu mreu (GWh) Stvarna energija dostavljena potroaima koji su prikljueni na distributivnu mreu Stvarna prosena veleprodajna trina cena elektrine energije (/MWh) godinji prosek ponderisan stvarnom odaslatom proizvodnjom i energijom iz uvoza koja ulazi u prenosnu mreu svakog sata Ukupni neto bilansni trokovi javnog snabdevaa Faktor raspodele trokova (%) Bilansni trokovi nadoknaeni od sistema bilansnih OPS-a korisnika

Jednaina 6-2 Jednaina 4-2

AVOL

Jednaina 6-3 Jednaina 6-4 Jednaina 4-2 Jednaina 6-2

AWEP

BALC BASF BCOS

Jednaina 2-1 Jednaina 4-4 Jednaina 4-3

BLLM

Donja granica podsticajnog plaanja bilansnih trokova za OPS (utvruje je RKE) Neto trokovi koje ima OPS od ugovora za stavljanje na raspolaganje ili za korienje bilansnih usluga, iskljuujui trokove koji su ukljueni u CSOB Gornja granica podsticajnog plaanja bilansnih trokova za OPS (utvruje je RKE)

Jednaina 4-4

BSCC

Jednaina 4-3 Jednaina 4-4

BULM

Jednaina 4-4

COMA

Stvarna naknada za komercijalni gubitak, proraunata korienjem stvarne konane maloprodajne cene i obima, i odobrene stope gubitaka Predviena naknada za komercijalni gubitak, proraunata korienjem konane maloprodajne cene i obima, i odobrene stope gubitaka Neto prihodi osloboeni iz fonda za regulisanje zaguenja Indeks potroakih Kosovo cena za

Jednaina 6-2

COMF

Jednaina 6-2

CONG CPI

Jednaina 4-5 Jednaina 4-5 Jednaina 6-3 Jednaina 4-3 Jednaina 4-4 Jednaina 3-1 Jednaina 6-1 Jednaina 6-2

CSOB

Neto trokovi OPS za prihvaenu ponudu i tranju u bilansnom mehanizmu Broj nekvalifikovanih potroaa Dozvoljeni nivo gubitaka (%) godinji prosek ponderisan oekivanom energijom koja ulazi u distributivnu mreu svakog asa Korektivni faktor za razlike u dozvoljenim prihodima u prethodnoj godini do kojih je dolo zbog razlika izmeu oekivanog i stvarnog obima snabdevanja Prilagoavanje u cilju ispravke razlika izmeu naknade za gubitak u prethodnoj godini zasnovane na oekivanoj distribuiranoj energiji i trinim cenama i stvarnoj distribuiranoj energiji i trinim cenama kao i izmeu oekivanih i stvarno dozvoljenih komercijalnih i prenosnih gubitaka Faktor distributivnih gubitaka (utvren u skladu sa Trinim pravilima) Dozvoljeni tehniki distributivni gubici ukljueni u kontrolu cena () Maksimalni dozvoljeni prihodi ODS, pre prilagoavanja Dozvoljeni prihodi naknada za KDS ODS iz

CUST DALO

DISK

Jednaina 6-3 Jednaina 6-4

DLAD

Jednaina 6-1 Jednaina 6-2

DLF

Jednaina 3-1

DLOS

Jednaina 6-1 Jednaina 6-2 Jednaina 6-3 Jednaina 6-3 Jednaina 3-2 Jednaina 6-3

DMAR DREV

FDIS

Oekivana energija koja ulazi u distributivnu mreu (GWh) Oekivana odaslata proizvodnja i energija iz uvoza koja ulazi u prenosnu mreu (GWh) Oekivana koliina energije koja naputa prenosni sistem za potrebe naselja Oekivana energija dostavljena potroaima koji su prikljueni na distributivnu mreu Oekivana prosena veleprodajna trina cena elektrine energije (/MWh) godinji prosek ponderisan oekivanom odaslatom proizvodnjom i energijom iz uvoza koja ulazi u prenosnu mreu svakog sata Vaea kamatna stopa (%, utvruje je RKE) ona predstavlja nadoknadu firmama/ potroaima zbog dodatnih kamatnih trokova/ranijeg gubitka prihoda od kamata do kojeg je dolo zbog kanjenja u primeni korekcije Stvarni neto prihod od KMO utvren na osnovu stvarnih parametara Oekivani neto prihodi od KMO utvreni na osnovu oekivanih parametara Neto prihodi od KMO

Jednaina 6-1 Jednaina 6-2 Jednaina 4-1 Jednaina 4-2 Jednaina 4-6

FGEN

FORT

FVOL

Jednaina 6-3 Jednaina 6-4 Jednaina 4-1 Jednaina 6-1

FWEP

INTR

Jednaina 4-2 Jednaina 4-4 Jednaina 4-6 Jednaina 4-7 Jednaina 6-2 Jednaina 6-4 Jednaina 4-7

ITCA

ITCF

Jednaina 4-7

ITCM

Jednaina 4-5 Jednaina 4-7 Jednaina 3-1 Jednaina 3-2 Jednaina 2-1 Jednaina 3-2 Jednaina 6-3

MARG MREV PASS

Dozvoljena margina snabdevanja (%) Dozvoljeni prihod naknada za KSP OT od

Neto bilansni trokovi proputeni do potroaa javnog snabdevaa -gornja granica naknada u kontroli cena (%, pretpostavljeno je da raspodela trokova zavisi od promena u obimu) Dozvoljeni trokovi kupovine energije za snabdevanje nekvalifikovanih potroaa

PCAP

PPUR

Jednaina 3-1

RETL RTAR SINC

Dozvoljeni maloprodajni troak (/potroau) Ukupni troak nadoknaen iz maloprodajnih tarifa Podsticajno prilagoavanje OPS

Jednaina 3-1 Jednaina 3-2 Jednaina 4-3 Jednaina 4-4 Jednaina 2-1 Jednaina 3-1 Jednaina 3-2 Jednaina 4-4 Jednaina 4-1 Jednaina 4-2

SUPL

Dozvoljeni snabdevaa

prihod

javnog

TABC TALO

Cilj za BCOSt-1 bez SINCt-1 (utvruje ga RKE) Dozvoljeni nivo gubitaka u prenosu (%) godinji prosek ponderisan oekivanom odaslatom proizvodnjom i uvozom energije koja ulazi u prenosnu mreu svakog sata Prilagoavanje u cilju korekcije razlike izmeu naknade za gubitke u prethodnoj godini zasnovane na oekivanoj proizvodnji, uvozu i trinim cenama i one zasnovane na stvarnoj proizvodnji, uvozu i trinim cenama Faktor gubitaka u prenosu (utvren u skladu sa Trinim pravilima) Dozvoljeni gubici u prenosu ukljueni u kontrolu cena ()

TLAD

Jednaina 4-1 Jednaina 4-2

TLF

Jednaina 3-1 Jednaina 6-1 Jednaina 4-1 Jednaina 4-2 Jednaina 4-5 Jednaina 4-5 Jednaina 4-5 Jednaina 4-6

TLOS

TMAR TRAK

Maksimalni dozvoljeni prihodi OPS, pre korekcije Korektivni faktor za razliku u dozvoljenim prihodima OPS u prethodnoj godini do koje je dolo zbog razlike izmeu oekivanog i stvarnog obima prenete energije Stvarni obim prenete energije koja naputa prenosni sistem za potrebe naselja Dozvoljeni prihod naknada za KSP OPS iz

TRAN

Jednaina 4-6

TREV

Jednaina 3-2 Jednaina 4-5 Jednaina 4-6 Jednaina 4-5 Jednaina 6-3

X-faktor, koji predstavlja stvarnu godinju promenu u dozvoljenim prihodima (utvruje ga RKE i on

ima razliitu vrednost za svaku firmu)

1
Osvrt

Uvod

Zakon o energetskom regulatoru zahteva da se:

Regulisanje cena vri pomou tarifne metodologije koju e da uradi i izda Bord Regulatorne kancelarije za energetiku (lan 46.1).

Ovaj dokument predstavlja nacrt tarifne metodologije koju e da donese Regulatorna kancelarija za energetiku. Metodologija pokriva i odreivanje ukupnih dozvoljenih prihoda koji mogu da budu zaraeni od regulisanih tarifa i principe regulisanja strukture tarifa koje su koriene da bi se dobili ovi prihodi. Nosioci licenci su obavezni da, kada se to zahteva, podnesu RKE na razmatranje i odobravanje predlog regulisanih tarifa koje su u skladu sa dozvoljenim prihodima koje utvrdi RKE. Postupak razmatranja i odobravanja regulisanih tarifa je iznet u Pravilniku o principima obrauna tarifa u elektroenergetskom sektoru (Pravilnik o cenama).

Pravni osnov
Zakon o energetskom regulatoru ne specificira drugo pravno stanovite tarifne metodologije osim onog koji donese Bord RKE. Mi smo predloili da metodologija bude doneta u vidu odluke Borda RKE. Metodologija nee imati status pravilnika, to e omoguiti da budue izmene i dopune metodologije mogu lake da budu izvrene. Nosioci licenci e biti obavezni da se pridravaju odredbi metodologije prema uslovima svojih licenci i Pravilnika o cenama, koji utvruju opte principe sa kojima tarife moraju da budu usklaene.

Obim regulisanih cena

Slika 1 pokazuje rezime cena koje su regulisane i onih koje nisu regulisane. Ova metodologija prua vie detalja o tome koje pojedinane cene podleu regulisanju i u kojem obliku se to regulisanje odvija.

Slika 1 Regulisane tarife

Javni snabdeva
Javni proizvoa

Drugi dobavlja

OPM

ODM

SKE PPA

IPPs Javni snabdeva Ostali snabdevai Nekvalifikovani potroai Kvalifikovani potroai

Naknada za TUO prikljuak za Connectio KSP charg Naknada za Naknada za TUO DUO prikljuak za prikljuak za Connectio Connectio KSP charg KDS charg

Nekvalifi Kvalifiko kovani vani potroai potroai

KSP TUO KSP TUO

KDS DUO KDS DUO

Maloprodaj Retail na cena

Naknada za Connectio Connectio Naknada za prikljuak prikljuak charg charg Naknada za Naknada za Connectio Connectio prikljuak prikljuak charg charg

Struktura metodologije
Metodologija je podeljena u osam delova na sledei nain: Deo 2 utvrivanje trokova kupovine elektrine enerije javnog snabdevaa za potrebe opsluivanja nekvalifikovanih potroaa. Deo 3 utvrivanje trokova usluga javnog snabdevaa i strukture konane maloprodajne tarife koju javni snabdeva naplauje nekvalifikovanim potroaima. Deo 4 utvrivanje dozvoljenih prihoda koje treba da pokriju Operator prenosnog sistema (OPS) i Operator trita (OT). Deo 5 struktura korienja sistema za prenos (KSP) i naknada za prikljuak. Deo 6 utvrivanje dozvoljenih prihoda koje treba da pokrije Operator distributivnog sistema (ODS) Deo 7 struktura korienja distributivnog sistema (KDS) i naknada za prikljuak. Deo 8 utvrivanje trokova kupovine energije od proizvoaa sa dokazom o poreklu. [Ovaj deo je trenutno ostavljen prazan, jer se eka miljenje konsultanata koji treba da budu finansirani u okviru projekta ESTAP III].

Svaki deo poinje opisom detaljnog obima metodologije uz uvaavanje sadraja delova. Posle toga sledi opis optih principa koji su primenjeni u okviru metodologije za regulisanje ovih trokova i cena, ukljuujui rezime glavnih elemenata izabranog pristupa. Zatim sledi detaljniji opis ovih elemenata.

Energija koju kupuje javni snabdeva

Obim metodologije
Objavljeni Zakon o elektroenergetici zahteva od svih proizvoaa koji poseduju elektrane sa instalisanim kapacitetima veim od 5MW da od 30. juna 2004. godine (datum proglaenja Zakona o elektroenergetici) elektrinu energiju koju proizvedu ova postrojenja ponude javnom snabdevau po regulisanoj ceni, ako je javnom snabdevau potrebna elektrina energija. Za potrebe ove metodologije, oni se nazivaju javni proizvoai. RKE je odluila da se ovaj zahtev primenjuje samo na prodaju od javnog proizvoaa javnom snabdevau u cilju ispunjavanja zahteva nekvalifikovanih potroaa. Iako kvalifikovani potroai mogu da izaberu da koriste usluge javnog snabdevaa, javni snabdeva kupuje energiju za ove potrebe po neregulisanim cenama. Snabdevai koji nisu javni snabdeva takoe kupuju energiju po neregulisanim cenama. Proizvoai koji nisu javni proizvoai prodaju energiju javnom snabdevau, ako je to potrebno u cilju zadovoljavanja potreba nekvalifikovanih potroaa, takoe po neregulisanim cenama. Obim prodaje i regulisana cena energije koju javni proizvoai prodaju javnom snabdevau u cilju zadovoljavanja potreba nekvalifikovanih potroaa bie ukljueni u sporazume o kupovini energije (SKE) izmeu javnih proizvoaa i javnog snabdevaa. Vrednosti e biti aurirane jednom godinje, u skladu sa ovom metodologijom, dok e se o SKE kao celini ponovo pregovarati svakih pet godina u skladu sa zahtevima lana 21. Zakona o elektroenergetici. Javni snabdeva ostaje odgovoran za, ili dobija prihod, od bilo kojih naknada, utvrenih u skladu sa Trinim pravilima, koje su rezultat debalansa izmeu stvarne potranje od strane nekvalifikovanih potroaa u periodu poravnanja i ugovorenog snabdevanja od javnih proizvoaa (i drugih izvora). Deo bilo kojih proizalih trokova ili prihoda bie vraen nekvalifikovanim potroaima javnog snabdevaa kroz podsticajni mehanizam bilansnih trokova (PMBT). Cena uverenja o raspoloivim kapacitetima (URK) koje moraju da dobiju snabdevai u skladu sa Trinim pravilima nije regulisana u okviru ove metodologije. Cene URK bie utvrene kroz kazne koje e se naplaivati za nedostatke u broju posedovanih URK u odnosu na obaveze koje je preuzeo svaki snabdeva. Visina ove kazne bie sama po sebi regulisana cena i nalazie se u dodatku Trinim pravilima, pa time nema potrebe za uvoenjem dodatnog propisa u ovu metodologiju.

Opti principi
Namera je da javni snabdeva kupuje elektrinu energiju za snabdevanje nekvalifikovanih potroaa pod slinim uslovima kao da je ona kupovana po neregulisanim cenama sa konkurentnog veleprodajnog trita. Ovo e dovesti do izbegavanja diskriminacije izmeu kvalifikovanih i nekvalifikovanih potroaa i smanjie rizik da regulisane cene dovedu do poremeaja negde drugde na tritu elektrine energije. Javni snabdeva i njegovi potroai e ipak imati koristi od vee stabilnosti cena zbog mogunosti da se fiksiraju kupovne cene elektrine energije za narednu godinu. Metodologija stoga zahteva od javnog snabdevaa da pripremi oekivana potraivanja nekvalifikovanih potroaa koja treba da budu zadovoljena svakog sata u narednoj godini. Regulisana cena po kojoj javni proizvoai prodaju energiju javnom snabdevau se utvruje

jednom godinje, koristei simulaciju oekivanih cena na konkurentnom veleprodajnom tritu na Kosovu. Ova simulacija predstavlja deo Trinih pravila. U cilju obezbeivanja podsticaja javnom snabdevau da pravi tane prognoze, zahtevae se da on snosi deo trokova u sluaju bilo koje razlike izmeu predvienih potreba koje su ukljuene u SKE izmeu javnog snabdevaa i javnih proizvoaa i stvarnih potreba nekvalifikovanih potroaa u svakom periodu poravnanja.

Obraun regulisanog obima i cena

Javni snabdeva je u obavezi da pripremi godinje oekivane potrebe nekvalifikovanih potroaa za svaki sat. Ovu prognozu odobrava RKE a ona se zatim ukljuuje u pretpostavke za simulacioni model veleprodajnog trita (SMVT), koji koristi [Operator trita] da pripremi godinju prognozu cena koje se odmah plaaju na tritu elektrine energije u skladu sa Trinim pravilima. Obraunata veleprodajna cena svakog sata izvedena iz SMVT bie koriena kao regulisana cena koja se primenjuje pri prodaji energije od strane javnih proizvoaa javnom snabdevau. Odgovornosti za pripremu i odobravanje drugih parametara koji se koriste u SMVT, kao i za sam model, detaljno su opisane u Trinim pravilima. One su prikazane u vidu rezimea u Tabeli 1.

Tabela 1: Parametri simulacionog modela veleprodajnog trita

Parametar Potrebe Nekvalifikovani potroai Potrebe perioda iz ranijeg Javni snabdeva RKE Osnov pretpostavku za Pretpostavku je dao Pretpostavku odobrio je

Oekivani rast potreba Promene kvalifikacijama Kvalifikovani potroai Potrebe perioda iz u ranijeg Dobavljai (ukljuujui javnog dobavljaa) podnose svoje individualne prognoze [OT]/[OS] [OT]/[OS] priprema konanu prognozu Dobavljai (ukljuujui javnog snabdevaa) podnose svoje individualne prognoze [OT]/[OS] [OT]/[OS] priprema konanu prognozu Raspoloivi kapacitet [RKE] [RKE]

Ugovorene kupovine Oekivani rast potreba Promene kvalifikacijama Prebacivanje potroaa Izvoz Ugovoreni izvoz Razvoj trita regionalnog u

Parametar Operativni kapacitet Raspored odravanja Stopa prinudnih prekida napajanja Varijabilni trokovi Trokovi goriva - lignit

Osnov pretpostavku

za

Pretpostavku je dao Proizvoai Proizvoai Proizvoai

Pretpostavku odobrio OS (ima testiranje) pravo

je na

Instalisani kapacitet operativnih jedinica Zahtevi za odravanjem u ranijem periodu Stopa prinudnih prekida napajanja u ranijem periodu

OS [odobrava ovo?] OS

Trokovi u ranijem periodu, prilagoeni za oekivano poveanje efikasnosti Ugovori za snabdevanje gorivom Oekivana kretanja cena na meunarodnom tritu

Proizvoai

[Nezavisna komisija za rudnike i minerale]

- drugo

Proizvoai

[RKE]

Varijabilni operativni trokovi i trokovi odravanja Fiksni trokovi Imovinska baza Dozvoljeni povraaj

Trokovi u ranijem periodu, prilagoeni za oekivano poveanje efikasnosti [amortizovani tekui trokovi imovine] Procenjeni [komercijalni] ponderisana prosena cena kapitala (PPCK) Trokovi u ranijem periodu, prilagoeni za oekivano poveanje efikasnosti Ugovoreni uvoz Trokovi uvoza ranijem periodu Razvoj trita u

Proizvoai

[RKE]

Proizvoai RKE

RKE RKE

Fiksni operativni trokovi i trokovi odravanja Uvoz Ukljuen u porudbine vrednost

Proizvoai

[RKE]

[OT]/[OS]

RKE

regionalnog

Uslovi SKE
Oekivani obim potreba nekvalifikovanih potroaa i regulisane cene bie ukljuen u SKE izmeu javnih proizvoaa i javnog snabdevaa. Poto regulisana cena ne zavisi od toga koje jedinice stvarno proizvode energiju svakog sata, nije potrebno definisati koje pojedinane jedinice snabdevaju nekvalifikovane potroae. Posebni SKE sa javnim snabdevaem su zbog

toga potrebni za svakog vlasnika javnog proizvoaa, ali ne za svaku pojedinanu proizvodnu jedinicu.Ako javni proizvoa nije u stanju da proizvodi u skladu sa simuliranom porudbinom, tada svaki dodatni troak zbog korienja skupljih jedinica ili zbog kupovine iz drugih izvora padaju na teret dotinog javnog proizvoaa, a ne na javnog snabdevaa.

PMBT
Podsticajni mehanizam bilansnih trokova (PMBT) je podsticajni mehanizam sa kliznom skalom koji prua podsticaj javnom snabdevau da minimizira svoju odgovornost za plaanje naknada zbog debalansa, prvenstveno kroz tano prognoziranje potreba, ali takoe i kroz traenje mogunosti da povea regulisanje na strani potranje meu svojim potroaima. U okviru PMBT sve naknade za debalans ne prebacuju na nekvalifikovan potroae, ve se od javnog snabdevaa zahteva da snosi deo trokova i prihoda. Samo mali deo prihoda javnog snabdevaa moe da bude predmet PMBT, poto javni snabdeva zarauje samo malu marginu profita. Zahtevanje od javnog snabdevaa da snosi bilansne trokove koji premauju tu marginu profita brzo bi ga odvelo u bankrotstvo. Stoga je potrebno uvesti ograniavanje maksimalnih trokova koje treba da plati javni snabdeva. U interesu pravinosti, ovo bi trebalo da bude usklaeno sa ograniavanjem maksimalnih prihoda koje javni snabdeva moe da zaradi od naknada za debalans.1 PMBT se opisuje sledeom formulom:

Jednaina 2-1 PMBT

Ako je BALCt > 0, tada je PASSt = min [0.01 * SUPLt ; 0.30 * BALCt] BALCt Ako je BALCt < 0, tada je PASSt = BALCt - max [-0.01 * SUPLt ; 0.30 * BALCt]
BALCt PASSt SUPLt Ukupni neto bilansni troak javnog snabdevaa Neto bilansni troak prebaen na potroae javnog snabdevaa Dozvoljeni prihod javnog snabdevaa (videti Deo 3)

1 Ovo se deava kada debalans javnog snabdevaa doprinosi ublaavanju debalansa celokupnog sistema. Na primer, ako javni snabdeva ima vika a u sistemu je manjak energije, tada se javnom snabdevau plaa za prelivanje energije u system u cilju ublaavanja celokupnog manjka, a on iz tog izvora zarauje prihod.

Prodaja energije od strane javnog snabdevaa

Obim metodologije
Samo one maloprodajne cene koje naplauje javni snabdeva nekvalifikovanim potroaima podleu regulisanju. Sve ostale maloprodajne cene (izuzimajui komponente koje se odnose na naknade za prenos i distribuciju, koje se odvojeno reguliu) su izuzete iz regulisanja.

Opti principi
Javni snabdeva kupuje vei deo energije za potrebe nekvalifikovanih potroaa po regulisanim cenama od javnih proizvoaa, iako neke kupovine mogu da budu obaveljene od drugih proizvoaa, kada se primenjuju ekonomski principi. Trokovi ovih kupovina, zajedno sa drugim povezanim trokovima, kao to su naknade za debalans i naknade za prenos i distribuciju, trebalo bi da budu nadoknaeni iz konanih maloprodajnih tarifa struktuiranih tako da ouvaju parametre cena koji odraavaju trokove. Javni snabdeva ima pravo da nametne naknadu po potroau u cilju nadoknaivanja svojih direktnih maloprodajnih trokova povezanih sa pruanjem usluga potroaima kao i naknade za fakturisanje i merenje.

Trokovi kupovine energije i ekonomska kupovina

Javnom snabdevau bie dozvoljeno da prenese stvarne trokove kupovine energije od javnih proizvoaa kada je ona izvrena po regulisanim cenama za snabdevanje nekvalifikovanih potroaa. Tu spadaju neto trokovi naknada za debalans, prilagoeni po potrebi prema PMBT. Mogue je da raspoloive koliine koje mogu da budu kupljene od javnih proizvoaa ne budu adekvatne za zadovoljavanje potreba nekvalifikovanih potroaa. U tim sluajevima, javni snabdeva mora da kupi dodatne koliine od proizvoaa koji ne spadaju u kategoriju javnih proizvoaa po neregulisanim cenama. Takve kupovine bie izvrene prema odredbama lana 21. Zakona o elektroenergetici, koji zahteva da: Kupovine budu izvrene prema SKE uz minimalno trajanje od jedne, a maksimalno do pet godina; Cena i ostale naknade za kupovinu elektrine energije prema SKE bie naznaene u godinjim ugovorima. Odredbe ovih SKE mora da odobri RKE.

Generalno, RKE oekuje da bilo koji SKE u koji stupi javni snabdeva prema odredbama ovog lana bude u skladu sa ekonomskom ili najjeftinijom kupovinom. Ovo e biti procenjeno uporeivanjem cene elektrine energije kupljene prema SKE sa:

trokovima drugih kupovina u ranijem periodu, ukljuujui uvoz; veleprodajnom cenom dobijeneom SMVT;

procenjenim dugoronim marginalnim trokom (DMT) proizvodnje elektrine energije na Kosovu (koji predstavlja cenu koja odgovara novoj potrebi).

Kada RKE smatra da su trokovi kupovine energije koje predstavlja SKE preveliki, ona moe da zahteva od javnog snabdevaa da stupi u novi PPA ili, da ne dozvoli da deo trokova kupovine energije prema SKE za potrebe utvrivanja trokova bude prebaen na nekvalifikovane potroae.

Gubici
Gubici u prenosu i distribuciji (koji predstavljaju razliku izmeu izmerene energije koju su odaslali proizvoai ili koja je uvezena i energije isporuene potroaima) bie nadoknaeni od snabdevaa korienjem faktora gubitaka u prenosu i distribuciji (FGP i FDG). Korienje ovih faktora gubitaka je opisano u Trinim pravilima. Poto su za kontrolu ovih gubitaka zadueni OPS i ODS a ne snabdevai, RKE e zahtevati od OPS i ODS da nadoknade svim snabdevaima trokove gubitaka nastalih na ovaj nain. OPS i ODS e zauzvrat biti dozvoljeno da nadoknade trokove normalnog nivoa gubitaka od potroaa.

Generator (+Eng+TrAc+ DiAc)

TSO (+TUOS+TrAlTrAc) +TUOS+ TrAl

Supplier receives

retail m argin (Ret) DUOS revenues (DUOS) difference between allowed (DiAl) and actual distribution losses (DiAc) TUOS revenues (TUOS) difference between allowed (TrAl) and actual transm ission losses (TrAc) energy sold to custom er (Eng) actual transmission and distribution losses

DSO receives

+Eng+TrAc+DiAc

+TrAc

Supplier (+Ret) +DUOS+ DiAl +Eng+DiAl+TrAl+ Ret+TUOS+DUOS +DiAc

TSO receives

DSO (+DUOS+DiAlDiAc)

Generator receives

Custom er (-Eng-DiAl-TrAlRet-TUOS-DUOS)

Trokovi maloprodaje
Javni snabdeva e biti odgovoran za obezbeivanje niza usluga nekvalifikovanim potroaima, ukljuujui: oitavanje brojila (merna oprema bie vlasnitvo ODS) fakturisanje naplatu informativne slube (kao to je promovisanje efikansog korienja energije)2

Pored toga, javni snabdeva e biti obavezan da dri dovoljan radni kapital za svoje potrebe, sa prateim trokovima. Taj radni kapital treba da se odnosi samo na period izmeu fakturisanja i naplate rauna i ne sme da sadri bilo kakav dodatak za nenaplative dugove. Trokovi i rizici koji prate nenaplative dugove se pokrivaju odvojeno. Ovi maloprodajni trokovi bie nadoknaeni putem nadoknade izraene u /potroa. Nadoknada e biti zasnovana na prosenom troku po individualnom potroau poto je malo verovatno da e biti mogue traiti odreivanje ovih trokova prema tipu i veliini potroaa. RKE namerava da utvrdi odgovarajuu nadoknadu zasnovanu na postojeim trokovima koje ima KEK i uporeenjem sa nadoknadama u drugim zemljama. Propusti u naplati rauna bie odgovornost javnog snabdevaa. RKE predvia da javni snabdeva dobija sve manje subvencije iz Kosovskog konsolidovanog budeta (KKB) za pokrivanje razumnog nivoa manjka zbog nenaplaenih rauna u cilju odravanja njegove funkcionalnosti i spreavanja da dobri potroai plaaju za loe potroae, dok se istovremeno zadrava podsticaj poboljanju stope naplate. Kada javni snabdeva nadoknadi dugove u kasnijoj fazi od potroaa, ta sredstva e biti raspodeljena izmeu javnog snabdevaa i KKB-a.

Margina snabdevanja
Margina snabdevanja predstavlja nadoknadu javnom snabdevau za rizike koje preuzima. Oni e biti veoma ogranieni i RKE zato oekuje da margina snabdevanja bude mala: Javnom snabdevau je dozvoljeno da prenese stvarne trokove kupovine energije, izuzimajui malu izloenost naknadama zbog debalansa prema PMBT. Stoga se on suoava sa veoma malim rizikom u vezi sa kupovinom energije. Prekoraenje kvalifikovanosti predstavlja rizik po javnog snabdevaa da napravi trokove koji ne mogu da budu naplaeni i/ili da mu ostanu skuplji i riziniji potroai. Ipak, godinja revizija cena i koliina prema SKE i predloeno prebacivanje mnogih aktivnosti potroakih usluga na ODS znai da postoji mala verovatnoa da javni snabdeva napravi znatne trokove koji ne mogu da budu nadoknaeni. Dozvoljavajui prebacivanje kupovine energije i drugih trokova i rizik naplate na ODS, znai da postoji mali rizik povezan sa

Tu ne spada oglaavanje i drugi marketinki trokovi. Javni snabdeva dri monopol nad nekvalifikovanim potroaima, pa zato ne mora da se reklamira da bi privukao ili zadrao te potroae.

gubitkom atraktivnijih potroaa. Javni snabdeva se stoga suoava sa veoma malim rizikom gubitka potranje zbog toga to e se potroai prebaciti kod drugog snabdevaa. Slino, javni snabdeva moe brzo da prilagodi koliinu i cenu regulisane kupovine energije da bi se prilagodio promenljivim uslovima na tritu ako potroai odlue da se prebace na alternativne izvore goriva. Jo jednom, postoji veoma mali rizik gubitka potranje zbog preorijentacije potroaa na druga goriva.

Margina snabdevanja bie izraena kao procentualno poveanje dozvoljenih regulisanih trokova kupovine energije prebaenih na potroae.

Konane maloprodajne tarife

Konane maloprodajne tarife koje namee javni snabdeva nekvalifikovanim potroaima ukljuuju: trokove veleprodajne kupovine energije, ukljuujui prebaene naknade za debalans i plaanja zbog gubitaka; dozvoljeni maloprodajni troak po potroau i marginu snabdevanja na svaku prodatu jedinicu; Naknade za KSP i KDS.

Stoga, konana maloprodajna tarifa za nekvalifikovane potroae bie tako odreena da nadoknadi trokove obraunate u skladu sa sledeom formulom:

Jednaina 3-1 Prihodi javnog snabdevaa

SUPLt = {[PPURt * (1 + DLF) * (1 + TLF)] * (1 + MARGt)} + (RETLt * CUSTt)
PPURt DLF TLF MARGt RETLt CUSTt Dozvoljeni trokovi kupovine energije za snabdevanje nekvalifikovanih potroaa Faktor distributivnih gubitaka (odreen u skladu sa trinim pravilima) Faktor gubitaka u prenosu (odreen u skladu sa trinim pravilima) Dozvoljena margina snabdevanja (%) Dozvoljeni maloprodajni troak (/potroa) Broj nekvalifikovanih potroaa

Jednaina 3-2 Ukupni prihodi od maloprodajne tarife

RTARt = SUPLt + TREVt + DREVt + MREVt + PASSt
RTARt TREVt MREVt DREVt PASSt Ukupni trokovi nadoknaeni iz maloprodajnih tarifa Ukupni trokovi koje nadoknadi OPS kroz KSP naknade (videti Deo 4) Ukupni trokovi koje nadoknadi OT kroz naknade za KSP (videti Deo 4.13) Ukupni trokovi koji nadoknadi ODS kroz naknade za KDS (videti Deo 6) Neto bilansni trokovi koje prebaci javni snabdeva (videti Deo 2.5)

Od javnog snabdevaa se oekuje da odredi strukturu konanih maloprodajnih tarifa koje odraavaju odgovarajuu strukturu trokova za potroae. Detaljnu strukturu trokova treba da predloi javni snabdeva i da je podnese RKE na reviziju i odobravanje. Pri davanju odobrenja, RKE e zahtevati da predloene konane maloprodajne tarife budu u skladu sa zahtevima lana 46.2 Zakona o energetskom regulatoru i da ispunjavaju sledee kriterijume: Trokovi pripisani svakom potroau nisu vei od troka pruanja usluga tom potroau na samostalnoj osnovi niti nii od troka pruanja usluga tom potroau na osnovu prirataja. Naknade za nadoknaivanje trokova kupovine energije trebaju da odraavaju veleprodajne trine cene u svakom pojedinom periodu. Za potroae sa odgovarajuim brojilima, posebna naknada treba da bude primenjena za svaki sat u vrnom i van vrnom periodu u toku dana, dok za potroae bez ovakvih brojila, treba uzeti u obzir korienje sezonskih tarifa kada trokovi kupovine energije znaajno variraju u razliitim mesecima ili godinjim dobima u toku godine. Naknade za nadoknaivanje trokova obezbeivanja dovoljnog kapaciteta sistema da bi odgovorio maksimalnim potrebama trebaju da odraavaju udeo svakog potroaa u tom maksimalnom potraivanju, a time i njihov uticaj na optimalnu veliinu sistema. Naknade za nadoknaivanje trokova pruanja usluga potroaima trebaju da budu primenjene po potroau, pravei razliku izmeu tipova potroaa tamo gde je to mogue. U to vreme, konane maloprodajne tarife bie jednoobrane irom Kosova za kategoriju individualnih potroaa, tako da nee biti uticaja lokalnog elementa. Kriterijumi za strukturu naknada za KSP i KDS koje e biti prebaene u konane maloprodajne naknade su posebno opisani u odgovarajuim delovima ove metodologije.

3.1.1

Socijalna tarifa
RKE moe da zahteva od javnog snabdevaa, u skladu sa lanom 16. Pravilnika o cenama, da uvede socijalnu tarifu. Ovo e vaiti samo za domainstva koja troe koliine elektrine energije koje su ispod praga koji odredi RKE ili za domainstva sa niskim prihodima. Razlika izmeu trokova snabdevanja ovih potroaa i prihoda zaraenih od njih bie nadoknaena poveanjem naknada domainstvima koja troe koliine elektrine energije iznad praga koji odredi RKE ili domainstvima sa viim prihodima. [Detalji o bilo kojoj socijalnoj tarifi bie posebno razraeni od strane konsultanata koje e finansirati projekat ESTAP III]

Prihodi OPS/OT

Obim metodologije
Dozvoljeni prihodi OPS nadoknauju one trokove koji su povezani sa obezbeivanjem visokonaponskog interkonekcijskog prenosnog sistema na Kosovu, ukljuujui interkonekcije sa susednim sistemima kada su one u vlasnitvu OPS. Tu spadaju sledei trokovi: trokovi izgradnje prenosnog sistema; trokovi odravanja prenosnog sistema; i trokovi funkcionisanja prenosnog sistema.

Metodologija odreivanja direktnih trokova operatora trita (OT), ukljuujui trokove osoblja, prostorija i sistema, je takoe opisana u ovom delu kao posebna komponenta. Ova metodologija iskljuuje odreivanje trokova povezanih sa radom samog veleprodajnog trita elektrine energije, ukljuujui trokove: kupovine i prodaje energije putem bilansnog mehanizma, da bi se odrao balans sistema; i plaanja pomonih usluga.

Metodologija za obraun i povraaj ovih trokova je izneta u Trinim pravilima. Poseban mehanizam, tkzv. podsticajni mehanizam OPS (PMOPS), obuhvata podsticaje OPS-u da minimizira ove trokove.

Opti principi
4.1.1 Pristup slaganja kocki
Dozvoljeni trokovi OPS obraunavaju se korienjem pristupa slaganja kocki. Prema ovom pristupu, koji je detaljnije opisan u donjem tekstu, efikasan nivo je posebno odreen za operativne trokove i kapitalne trokove OPS. Dok ovaj pristup ima nedostatak to ne prepoznaje direktno razmenu izmeu operativnih i kapitalnih trokova, RKE smatra da je on pogodniji u ovoj fazi od usvajanja pristupa zasnovanog na procenama efikasnog nivoa ukupnih trokova. Takvi pristupi su generalno osetljivi na usvojene pretpostavke i koriene definicije u cilju uspostavljanja dosledne definicije ukupnih trokova tokom vremena. Na Kosovu, ove nerazdvojive potekoe su znatno uveane ogranienim pristupom pouzdanim istorijskim podacima o trokovima, vrednosti imovine i njenom stanju. Prepoznajui ovo, kao i razliite pristupe finansiranju ove imovine, ova metodologija takoe predvia razliku izmeu tretiranja povraaja kapitalnih trokova povezanih sa imovinom izgraenom u toku ili pre 2005. godine i onom izgraenom pre tog datuma. Pri utvrivanju kontrole cena, RKE e odobravati naknade za razuman nivo gubitaka koje OPS treba da nadoknadi od korisnika sistema prenosa. Trokovi gubitaka koji premauju ove naknade spadaju u odgovornost OPS.

4.1.2

Regulisanje zansovano na podsticajima

RKE predlae da se ne ulazi u este detaljne red po red analize obrazloenja postojeih nivoa trokova, jer je to proces za koji RKE smatra da je neefikasan, imajui u vidu mnogo manje razumevanje RKE oko trokova OPS povezanih sa poznavanjem njegovog upravljanja, to bi uvuklo RKE u mikro upravljanje OPS-om, a to nije posao regulatora. Umesto toga, RKE e usvojiti pristup zasnovan na podsticajima za regulisanje trokova OPS. U okviru ovoga, RKE e odrediti dozvoljene prihode za OPS u periodu kontrole cena koji traje nekoliko godina (kao i u dobro poznatom pristupu odreivanja maksimalnih cena i prihoda), zasnovane na prognozi efikasnih nivoa trokova u toku tog perioda. Ove granice bie utvrene u realnim uslovima. U toku tog perioda, dozvoljeni prihodi bie indeksirani u cilju merenja promena u trokovima inputa OPS-a. Ovo daje sledeu optu formulu za odreivanje prihoda OPS-a u svakoj godini perioda kontrole cena: REVt =REVt-1 * (1 + CIt X)
REVt CIt X Dozvoljeni prihodi (izraeni kao maksimalni dozvoljeni prihod, prosean jedinini prihod ili tarifna korpa) Indeks promene u trokovima inputas (%) Stvarna promena u dozvoljenim prihodima (%) odreuje je RKE

Na kraju perioda kontrole cena, RKE vri reviziju stvarnih trokova u odnosu na dozvoljene nivoe i resetuje polaznu taku kontrole cena tako da uzme u obzir razliku izmeu njih. Tada poinje novi period kontrole cena. Ovaj proces je ilustrovan na donjoj Slika 2.

Slika 2 Ilustrativni prikaz kontrole cena zasnovane na podsticaju

Cena/Troak

Dozvoljena cena Dozvoljeni profit

Predvieni trokovi Dodatni profit dobijen kao rezultat efikasnosti Stvarni trokovi
Vreme Revizija cena Revizija cena

Ovaj pristup prua snaan podsticaj OPS da brzo smanji trokove do istinski efikasnog nivoa. Kada on moe da smanji trokove ispod nivoa koji je predvidela RKE pri utvrivanju dozvoljenih prihoda, tada OPS moe da zadri korist u obliku poveanog profita do sledee revizije cena, kada RKE prilagoava dozvoljene trokove tako da oni odraavaju atvarni

postignuti nivo. Slino, kada trokovi premae predvieni nivo, tada se OPS suoava sa gubitkom profita. Kao uporeenje, godinja revizija dozvoljenih trokova ne dozvoljava OPS-u da zadri korist zbog poveane efikasnosti a time ne postoji podsticaj da on povea efikasnost. Korienje viegodinjeg perioda kontrole cena takoe nudi korist za OPS i potroae stvaranjem stabilnijih i predvidljivijih cena. Ovo je posebno vano u okruenju kao to je Kosovo, gde je od vitalne vanosti ohrabrivanje novih investicija u elektroenergetsku industriju. RKE priznaje da neizvesnosti povezane sa trenutnim okruenjem na Kosovu predstavljaju znaajan rizik za OPS i potroae u smislu da profiti mogu da budu previe visoki ili niski u zavisnosti od okolnosti koji su van kontrole OPS-a, a koji ne mogu da budu predvieni ili na odgovarajui nain procenjeni u vreme uvoenja kontrole cena. Da bi se zatitilo od ovoga, u toku prvog perioda kontrole cena, RKE e primenjivati vanredne revizije pomou kojih e u sluajevima ekstremnih ishoda biti vrena privremena revizija kontrole cena. Detaljna struktura formule za kontrolu cena, njeno trajanje, izbor indeksa trokova i odredbe za vanrednu reviziju su izneti u donjem tekstu.

4.1.3

Operativni trokovi
Postojei podaci u vezi operativnih trokova su nekompletni i ne moraju da budu pouzdani. RKE zbog toga predlae da fokus bude stavljen na uspostavljanje realnih ciljeva za poboljanje operativne efikasnosti OPS u toku prvog perioda kontrole cena. Na kraju ovog perioda bie na raspolaganju tanije informacije o efikasnim trokovima poto e doi do poboljanja u knjigovodstvenoj dokumentaciji, kao i zbog podsticaja predvienih za rukovodstvo OPS u toku kontrole cena da povea svoju efikasnost.

4.1.4

Trokovi imovine izgraene pre 2005. godine

Postojea imovina OPS-a koju on poseduje u 2005. godini je ili izgraena pre nedavnog sukoba uz pratee pozajmice koje OPS nije otplaivao, ili je posle toga izgraena ili popravljena koristei sredstva iz donacija. U oba sluaja, OPS nema finansijska optereenja povezana sa ovom imovinom. Pored toga, trenutno stanje i odgovarajua valorizacija ove imovine je donekle neizvesna. U takvoj situaciji, nije opravdano dozvoliti OPS-u da zarauje komercijalnu stopu povraaja na imovinu za koju ne postoji potreba finansiranja. Takoe je teko utvrditi odgovarajuu nadoknadu za amortizaciju kada vrednost i stanje ove imovine nisu uvek poznati. RKE zato predlae da se OPS-u dozvoli nadoknaivanje stvarnih trokova povezanih sa kupovinom i odravanjem ove imovine, koji se sastoje od: stvarnih trokova finansiranje ove imovine (na primer, neizmirenih donatorskih pozajmica); i trokova odravanja ove imovine u dobrom radnom stanju kroz naknadu za obnavljanje infrastrukture.

Ako se ova situacija promeni u budunoti, na primer, zbog toga to e OPS preuzeti odgovornost za servisiranje dugova povezanih sa tom imovinom, ili ako Vlada Kosova kao

vlasnik OPS-a zahteva od njega da plaa naknadu za korienje njene imovine, tada e RKE dozvoliti nadoknadu razumnih nastalih finansijskih trokova. Ovo je u skladu sa principom da korisnici sistema prenosa imaju najveu korist od ove imovine, a time treba oekivati i da snose trokove obezbeivanja te imovine.

4.1.5

Trokovi izgradnje imovine posle 2005. godine

Imovina izgraena posle 2005. godine razlikovae se od postojee imovine jer e njenih trokovi biti poznati i od OPS-a se oekuje da finansira tu imovinu, u najmanju ruku delimino, iz komercijalnih izvora. S toga je mogue usvojiti konvencionalniji pristup ukljuivanju trokova ove imovine u dozvoljene trokove OPS-a, a u isto vreme stvoriti podsticaje za OPS da finansira ovu imvonu uz najmanje trokove. Stoga RKE predlae da se dozvoli OPS-u da nadoknadi trokove nove imovine kroz: amortizacionu naknadu, koja predstavlja povraaj poetne investicije u tu imovinu u toku vremena; i dozvoljenu naknadu za ovu imovinu koja odraava procene RKE ponderisanog prosenog troka kapitala OPS-a.

4.1.6

Granica pristupanosti
RKE se trudi da obezbedi da tarife ostanu pristupane za stanovnitvo Kosova. Ona zato predlae da se postavi granica pristupanosti na konane maloprodajne tarife, koja e se primenjivati kroz prilagoavanje naknada za prenos i distribuciju. Granica e biti odreena na osnovu maksimalnog uea prihoda domainstva koji treba da bude potroen na elektrinu energiju. Kada efikasni nivoi dozvoljenih trokova dovedu do toga da ova granica pristupanosti bude prekoraena, RKE e smanjiti dozvoljene kapitalne trokove za prenos i distribuciju tako da ostanu u granicama to je mogue bliim ovoj granici. Postupajui tako RKE vodi rauna o proizalim uticajima na nivo kvaliteta usluga koji moe da bude oekivan od pogoenih OPS i ODS. Obraun granice pristupanosti je prikazan u donjem tekstu.

Pristup slaganja kocki

U okviru pristupa slaganja kocki za odreivanje trokova cene prihoda za OPS, dozvoljeni operativni trokovi, trokovi povezani sa imovinom izgraenom pre 2005. godine i trokovi povezani sa imovinom izgraenom posle 2005. godine (amortizacija i dozvoljena naknada) se odvojeno utvruju a zatim sumiraju da bi se dobili ukupni dozvoljeni trokovi. To je ilustrovano na Slika 3.

Slika 3 Pristup slaganja kocki za dozvoljene trokove OPS-a

DOZVOLJENI TROKOVI Operativni trokovi Operating Costs Servisiranje duga za imovinu Debt Service on Preizgraenu pre 2005. 2005 Assets god.

+
Investiranje odobrenog Approved Capital kapitala Investment Trokovi imovine Cost of pre-2005 izgraene pre 2005. Assets

+
Naknada za obnovu Infrastructure infrastrukture Renewals Charge

+
Amortizacija Depreciation

Regulatorna imovinska Regulatory Asset bazaBase (RAB) (RIB)

+
Dozvoljeni povraaj Allowed Return

x
Ponderisana Weighted Average prosena cena Cost of Capital kapitala (PPCK) (WACC)

Za potrebe ovih obrauna, trokovi povezani sa OPS i njegovim funkcijama bie odvojeno utvreni, pre nego njihovog kombinovanja u cilju utvrivanja konanih dozvoljenih trokova koji trebaju da budu nadoknaeni u toku kontrolnog perioda. Sadanja vrednost dozvoljenih prihoda u toku perioda kontrole cena bie jednaka sadanjoj vrednosti dozvoljenih trokova koji su obraunati na gore prikazani nain. Ipak, u pojedinim godinama vrednost dozvoljenih prihoda moe da bude vea ili manja od vrednosti dozvoljenih trokova da bi se omoguilo lake i stabilnije profilisanje cena za potroae. Ovaj proces je opisan detaljnije u donjem tekstu.

Odreivanje operativnih trokova

RKE se trudi da obezbedi da operativni trokovi koji su ukljueni u dozvoljene prihode OPS-a budu razumni i efikasni. U isto vreme, RKE prepoznaje tekoe pri utvrivanju odgovarajueg nivoa efikasnih operativnih trokova u okruenju u kojem je knjigovodstvena dokumentacija nekompletna i ograniene pouzdanosti, kada servisiranje trenutnih trokova moe da bude ogranieno problemima sa gotovinom i kada nema oiglednih komparatora za regulisane kompanije. Imajui u vidu ovo, RKE predlae da se u toku poetne kontrole cena za OPS generalno prihvate postojei nivoi operativnih trokova kao polazna taka za ovu komponentu trokova. RKE e zatim definisati ciljnu vrednost za smanjenje ovih operativnih trokova zasnovanih na stopi poboljanja produktivnosti koja je meunarodno demonstrirana postojanjem regulisanih mrenih kapaciteta. U toku perioda prve kontrole cena, RKE oekuje da e koliina i kvalitet podataka o operativnim trokovima OPS-a biti sutinski poboljani. RKE takoe oekuje da e usvajanje kontrole cena zasnovane na podsticajima ohrabriti OPS da obelodani istinski nivo svojih trokova. Kada utvruje dozvoljene prihode za drugi i svaki naredni period kontrole cena, RKE oekuje da koristi te bolje podatke da odredi kriterijume za trokove OPS-a u odnosu na

trokove drugih meunarodnih OPS, to bi pomoglo donoenju ocene njihovog obrazloenja. U toku perioda prve kontrole cena, RKE e razviti svoj pristup tom donoenju kriterijuma, raunajui na iskustvo i metodologije koji su razvili drugi regulatori u okviru EU.

Utvrivanje RIO
Regulatorna imovinska osnova (RIO) predstavlja ukupan kapital koji je investirao OPS za koji mu je dozvoljeno da dobija povraaj. Ona se sastoji iz tri elementa: Poetna RIO; Trokovi kapitala dodati RIO; Amortizacija imovine odbijena od RIO.

Posebni aranmani primenjuju se na odreivanje RIO kada se imovina izgraena posle 2005. godine finansira iz koncesijskih pozajmica ili poklona od donatora. Vie o ovome dato je u donjem tekstu u Delu 0 (u vezi sa PPCK) .

4.1.7

Poetna RIO
Poto RKE predlae da se dozvoli povraaj finansijskih trokova povezanih sa imovinom izgraenom pre 2005. godine kroz aranman prebacivanja i da dozvoli naknadu za obnavljanje infrastrukture zasnovanu na trokovima odravanja ove imovine u njenom sadanjem stanju, ona predlae da se ova imovina ne ukljui u poetnu RIO. Ukoliko se tako postupi to bi dovelo do duplog obrauna to bi omoguilo OPS-u da dobije povraaj i amortizaciju na ovu imovinu, dok bi odvojeno od toga primao sredstva za pokrivanje trokova servisiranja duga i odravanja ove imovine. Stoga e vrednost fiksne imovine koja je ukljuena u poetnu RIO za OPS biti jednaka nuli na dan 1. januara 2006. godine. Izmeu perioda kontrole cena, poetna RIO treba da bude aurirana u skladu sa stvarnom promenom vrednosti imovine (na primer, generalni indeks inflacije). Ovo e obezbediti da stvarna vrednost RIO ostane konstantna, tako da dozvoljeni povraaj i dodatak za amortizaciju pravilno odraavaju trokove ove imovine.

4.1.8

Trokovi kapitala

RKE e razmotrati predloene investicione projekte od sluaja do sluaja. Pri ovom razmatranju bie uzeto u obzir: da li postoji demonstrirana potreba za tim projektom, i posebno, da li je u skladu sa smernicama koje se odnose na pruanje univerzalnih i pouzdanih usluga; koristi od projekta u odnosu na njegove procenjene trokove;

hitnost projekta i to da li e njegovo odlaganje do sledeeg perioda kontrole cena imati bilo kakav znaajan negativan uticaj; obrazloenje trokova projekta.

Pri procenjivanju obrazloenja trokova RKE generalno ne predlae izvoenje detaljnih inenjerskih studija projekata. Umesto toga, RKE uporeuje predloene trokove projekta sa trokovima koji su u ranijem periodu bili registrovani na Kosovu i sa trokovima u komparativnim zemljama, pri emu posmatra i procenjenu jedininu cenu (kao to je cena po km) i procenjene trokove u vezi sa rezultatom (kao to je troak po potroau ili MW potreba). RKE priznaje da e pri ovoj analizi znaajan akcenat biti stavljen na procenu, ali ne veruje da bilo kakvo jednostavno pravilo moe da bude primenjeno. Projekti odobreni za tekui period kontrole cena bie rangirani na prioritetnoj osnovi, uzimajui u obzir oekivanu korist u poreenju sa njihovom cenom i bilo koje potrebno sekvencionisanje u sluajevima kada kasniji projekti zavise od uspenog zavretka ranijih projekata. Ovo rangiranje bie korieno da bi se odredilo koji projekti e biti realizovani u sluaju da se zbog usklaivanja sa granicom pristupanosti zahteva da neki projekti budu odloeni. Kada je investicioni projekat odobren za ukljuivanje u dozvoljene trokove koji e biti vraeni u okviru kontrole cena, RKE oekuje da ta investicija bude realizovana. Ako investicija ne bude zavrena u roku koji je odobren u vreme uspostavljanja kontrole cena, RKE iskljuuje tu investiciju iz poetne RIO za naredni period kontrole cena, pri emu e ona biti ukljuena samo u vreme kada bude zavrena. Pored toga, RKE e sniziti odobrene trokove za naredni period kontrole cena u cilju povraaja bilo kog prihoda koji zaradi OPS u vezi sa ovom investicijom kroz dozvoljeni povraaj i amortizacionu nadoknadu u periodu kontrole cena koji je upravo zavren (proces poznat kao povraaj novca). OPS zadrava odgovornost za realizaciju ove investicije a RKE nee da odobri bilo kakvo poveanje dozvoljenih trokova za ovaj investicioni projekat pri buduoj kontroli cena. RKE takoe oekuje od OPS da dostavi korist za koju je tvrdio da e je biti od investicije (na primer, u obliku smanjenja gubitaka) bez obzira da li je u stvarnosti to sluaj ili ne. Ovo ini odgovornim OPS za realizaciju investicije na vreme i u okviru predvienog budeta. Suprotno tome, RKE nee da smanji budue dozvoljene prihode ako OPS zavri investicioni projekat uz manje dozvoljene trokove koji su ukljueni u kontrolu cena. OPS e biti u stanju da zadri iznos koji je utedeo kao podsticaj tenjama za poveanom efikasnou. RKE e koristiti ovo kao dokaz da OPS moe da realizuje projekte uz nie trokove nego to je predvieno pri proceni obrazloenja trokova predloenih investicija pri buduim razmatranjima, ime omoguava potroaima da u budunosti imaju korist od ovakvih uteda. RKE nee u ovom trenutku da predloi primenu bilo koje optimizacije ili ispitivanja tipa isprobano i korisno" na investicije jednom kada budu zavrene i ukljuene u RIO. Ovo e znaajno poveati regulatorni rizik povezan sa novim investicijama, dok e korist biti ograniena. Ipak, RKE zadrava pravo da u budunosti uvede regulatorni test takvog oblika, sa odgovarajuim postupcima za zatitu postojeih investicija.

4.1.9

Amortizacija
Pri utvrivanju dozvoljene amortizacije, RKE predlae da se naglasi jednostavnost i doslednost sa postojeom raunovodstvenom praksom ekonomski efikasnih ali sloenih i manje uobiajenih pristupa. Stoga e biti uvedena linearna amortizaciona naknada. Bie korien

prosean vek imovine zasnovan na procenjenom ponderisanom prosenom ivotu razliite imovine zastupljene u odobrenim investicionim projektima.

Odreivanje PPCK
Ponderisana prosena cena kapitala koja se koristi za obraun dozvoljenog povraaja predstavlja procenjeni troak finansiranja OPS. To je ponderisani prosek cene duga i equity financing?????? gde su obe komponente izraene stopom bez rizika (koja predstavlja troak finansiranja imovine bez rizika), uveana za premiju rizika koja predstavlja dodatni rizik za pozajmice OPS-u ili nabavku equity?????? u OPS. To je predstavljeno sledeom jednainom. WACC = (1 g) * (rf + ERPi) + g * (rf + DRPi)
WACC g rf ERPi DRPi Ponderisana prosena cena kapitala Gearing (debt / debt + equity)????? stopa bez rizika Equity risk premium for company i???? Debt risk premium for company i?????

Procenjeni povraaj se umesto stvarnih finansijskih trokova koristi za davanje podsticaja OPSu da tei komercijalnom finansiranju po ceni nioj od PPCK koju je utvrdila RKE, pri emu zadrava razliku. Zauzvrat ovo prua dokaz RKE o stvarnim trokovima finansiranja OPS to moe da bude iskorieno za odgovarajue prilagoavanje dozvoljene PPCK u buduim periodima kontrole cena.

4.1.10

Imovina finansirana pod komercijalnim uslovima

RKE predlae da se za imovinu koja se finansira pod komercijalnim uslovima pri odreivanju PPCK primenjuje sledei pristup: Stopa bez rizika se odreuje iz dugorone dobiti, obveznicama iskazanim u evrima koje su izdale zemlje lanice Evropske unije (EU). Ona e biti prilagoena u skladu sa stopom rizika u zemlji, uz uzimanje u obzir dodatnog rizika investiranja na Kosovu u odnosu na rizike u zemljama lanicama EU. Premija kompanijskog rizika povezana sa pozajmicama OPS-u umesto kosovskoj vladi bie odreena na osnovu dokaza dobijenih iz meunarodnih komparatora. Premija rizika povezana sa equity investments ???? u OPS obraunava se koristei Model procene kapitalne imovine (MPKI) i meunaroden komparativne podatke. RKE priznaje ogranienja ovog modela ali, kao i drugi meunarodni regulatori, takoe smatra da je to najbolji praktini i teoretski zasnovan pristup koji je trenutno na raspolaganju. Pretpostavljeni odnos duga prema equity (gearing)???? Korien pri obraunu PPCK bie zasnovan na oekivanim buduim finansijskim aranmanima a ne na ranijim odnosima. PPCK e biti obraunat bez uzimanja u obzir poreza to odgovornost za poreze ostavlja OPS-u bez odobravanja namenskih dodataka za ovu svrhu u dozvoljenim trokovima.

4.1.11

Imovina izgraena posle 2005. godine sredstvima donatora

Tekoe nastaju kada se nova imovina finansira iz grantova i koncesijskim pozajmicama koje daju donatori. Omoguavanje OPS-u da zarauje komercijalnu stopu povraaja na ovu imovinu dovelo bi do toga da on od povraaja stie korist koja premauje stvarne trokove finansiranja. To bi takoe bilo protivno nameri donatora koji obezbeuju finansijska sredstva po stopama koje su nie od komercijalnih, a ta namera je da kosovski potroai imaju korist od utede koju ostvaruje OPS. Da bi reila ovo, RKE e za imovinu koja je finansirana donatorskim sredstvima: da odvoji RIO koja je koriena za potrebe obrauna dozvoljenog povraaja i amortizacije; da ukljui imovinu finansiranu iz donatorskih sredstava u RIO korienu za obraun dozvoljenog povraaja u vrednosti prilagoenoj prema pro-rata principu za razliku izmeu njihovih stvarnih finansijskih trokova i komercijalne PPCK koju je odredila RKE. Na primer, ako je odreeno da komercijalna PPCK bude 10% a imovina je finansirana iz koncesijske pozajmice sa kamatnom stopom od 2%, to bi bilo ukljueno u RIO sa 20% (= 2%/10%) od njenog dozvoljenog troka. Dobijeni dozvoljeni povraaj na ovu imovinu je stoga u skladu sa trokovima finansiranja koje je imao OPS. Da ukljui imovinu finansiranu iz donatorskih sredstava u RIO korienu za obraun amortizacione naknade na ceo dozvoljeni troak. Dobijeni amortizacioni dodatak je stoga u skladu sa cenom troenja ove imovine u toku njenog ivotnog veka za potrebe pruanja regulisanih usluga.

Ovaj pristup je jednostavan za primenu pri emu se izbegava bilo koji zahtev za stvaranje velikog broja klasa imovine u zavisnosti od izvora i trokova finansiranja to bi usloilo proces regulatornog izvetavanja.

Prebacivanje trokova za imovinu izgraenu pre 2005. godine

Trokovi povezani sa imovinom izgraenom pre 2005. godine bie preneti u vidu stvarnih finansijskih naknada pridruenih ovoj imovini kao i trokovi odravanja te imovine u postojeem stanju. Stvarne finansijske naknade bie odreene na osnovu uplata koje treba da budu izvrene u toku perioda kontrole cena, uz prilagoavanje tako da ih odraavaju u stvarnim okolnostima. Trokovi odravanja bie nadoknaeni kroz naknade za obnovu infrastrukture. Ova naknada bie zasnovana na prosenim trokovima odravanja ove imovine iz ranijeg perioda i, uz uvaavanje injenice da raniji trokovi mogu da budu lo pokazatelj buduih trokova zbog uticaja ogranienja u tokovima gotovog novca u ranijim godinama, na proenom predvienom troku odravanja ove imovine. Ova naknada nee biti dovoljna da pokrije trokove veih renoviranja ili rehabilitacije postojee imovine, koji e biti tretirani kao novi investicioni projekti i u skladu sa tim regulisani.

Gubici
Na dozvoljene gubitke odreene na ovaj nain, dodaje se dodatak za razumne trokove u prenosu. Ovaj dodatak koristi OPS da nadoknadi snabdevaima trokove gubitaka koje su stekli prema Trinim pravilima, kao to je objanjeno u Delu 3.4. Vrednost dodatka e u najmanju ruku na poetku, biti obraunata kao simulirani trini trokovi svakoga sata pomnoeni sa

predvienom koliinom mree koja ulazi u prenosnu mreu tog sata, pomnoeno dozvoljenim nivoom gubitka koji vai za taj sat. Na kraju svake godine, bie izvreno uporeivanje izmeu prihoda pokrivneih ovim pristupom i onih koji bi bili pokriveni da su obraunati korienjem stvarnih trinih cena i koliina energije, dok se istovremeno primenjuju dozvoljeni a ne stvarni nivoi gubitaka svakog sata. Razlika se primenjuje kao korekcioni faktor na dozvoljene prihode OPS-a u narednoj godini. Formula za utvrivanje dozvoljenih gubitaka koja treba da bude ukljuena u kontrolu cena prikazana je u donjem tekstu.

Jednaina 4-1 Dodatak za gubitak u prenosu

TLOSt = TALOt * FGENt * FWEPt + TLADt
TLOSt TALOt FGENt FWEPt Dozvoljeni gubici u prenosu ukljueni u kontrolu cena () Dozvoljeni nivo gubitaka (%) godinji prosek ponderisan predvienom odaslatom proizvodnjom i uvezenom energijom koja ulazi u prenosnu mreu svakog sata Predviena odaslata proizvodnja i uvezena energija koja ulazi u prenosnu mreu (GWh) Predviena veleprodajna trina cena elektrine energije (/MWh) godinji prosek ponderisan predvienom odaslatom proizvodnjom i uvezenom energijom koja ulazi u prenosnu mreu svakog sata Prilagoavanje u cilju korekcije razlika izmeu dodatka za gubitak u prethodnoj godini zasnovano na predvienoj proizvodnji, uvozu i trinim cenama i stvarnoj proizvodnji, uvozu i trinim cenama. Obraun je prikazan u donjem tekstu.

TLADt

Jednaina 4-2 Faktor prilagoavanja gubitka u prenosu

TLADt = [TALOt-1 * (AGENt-1 * AWEPt-1) (TLOSt-1 TLADt-1)] * (1 + INTRt)
AGENt AWEPt Stvarna odaslata proizvodnja i uvezena energija koja ulazi u prenosnu mreu (GWh) Stvarna prosena veleprodajna trina cena elektrine energije (/MWh) godinji prosek ponderisan predvienom odaslatom proizvodnjom i uvezenom energijom koja ulazi u prenosnu mreu svakog sata Vaea kamatna stopa (%, koju odreuje RKE) slui za nadoknaivanje firmama/ potroaima trokova dodatne kamate/ ranije kamate na prihod zbog kanjenja u primeni korekcije.

INTRt

Nivo dozvoljenih gubitaka bie zasnovan na ranijim nivoima gubitaka i rezultatima modelovanja sistema prenosa, uzimajui u obzir uticaje na gubitke novih investicija i promene tokova snage i na kriterijume na osnovu kojih se nivoi gubitaka belee u drugim uporedivim sistemima prenosa.

Granica pristupanosti
Granica pristupanosti predstavlja maksimalne maloprodajne cene koje RKE smatra prihvatljivim za siromanije potroae. Ona se obraunava kao cena koja bi dovela do domainstava koja troe vie od [10%] svog godinjeg prihoda na elektrinu energiju. U tu svrhu, pretpostavlja se da domainstvo troi ili prosenu koliinu energije za tu kategoriju ili nivo energije bloka koji predstavlja subvencionisani nivo potronje siromanijih potroaa.

Za potrebe poreenja, pri odreivanju dozvoljenih prihoda, RKE e proceniti konanu maloprodajnu cenu za domainstva primenom promene prosenog procenta u odvojenim komponentama dozvoljenih prihoda, ponderisanih prema njihovom udelu u ukupnim prihodima, na maloprodajnu cenu za domainstva koja je vaila u prethodnom periodu. Ovo ne podrazumeva bilo kakvu obavezu RKE da odobri predloenu maloprodajnu cenu za domainstva koja je jednaka obraunatoj ceni korienoj za potrebe procene usaglaenosti sa granicom pristupanosti.

Iskljueni trokovi i prihodi

Obraun dozvoljenih trokova i odreivanje dozvoljenih prihoda u okviru kontrole cena iskljuuju prihod iz neregulisanih izvora kao to je iznajmljivanje prostorija za komercijalne potrebe, naknade za korienje sportskih i zdravstvenih kapaciteta i tako dalje. Upravljanje ovim poslovnim trokovima i prihodima su pitanja kojima se bavi OPS. Obraun trokova RIO iskljuuje novu mrenu opremu finansiranu iz naknada za prikljuak poto bi ovo omoguilo OPS-u da zaradi povraaj na imovinu za koju nije platio. Kada u budunosti mrena imovina (nasuprot trokovima direktnih prikljuaka) koja se zaista finansira iz naknada za prikljuak bude zamenjena, ona e tada ui u RIO. Interkonekcije su ukljuene u RIO. Ipak, prihodi od prodaje interkonekcijskih kapaciteta, obavljene u skladu sa mehanizmom za upravljanje zaguenjima, su odvojeni od drugih regulisanih prihoda. Umesto toga, oni se prikupljaju u poseban fond. U skladu sa principima iznetim u uredbi EU o prekograninoj razmeni3, ti prihodi e biti osloboeni iz tog fonda jednom godinje po odobrenju RKE za potrebe: Garantovanja stvarne raspoloivosti dodeljenih interkonekcijskih kapaciteta; i Investicija za odravanje ili poveanje interkonekcijskih kapaciteta, trokova koji podleu reviziji i odobrenju RKE kao i za druge predloene investicije.

Ako prihodi zaraeni kroz mehanizam za upravljanje zaguenjima premae iznos koji je potreban za te potrebe, tada e viak biti zadran da bi mogao da bude osloboen u narednim godinama. Kada su prihodi osloboeni iz fonda za upravljanje zaguenjima, oni e biti protivtea dozvoljenim prihodima OPS-a za tu godinu, ime se smanjuju naknade za KSP. OPS e takoe da zaradi ili isplati iznose u okviru inter-OPS kompenzacionog mehanizma (KMO) koji predstavljaju naknade za korienje mree OPS-a za meunarodni tranzit elektrine energije. Oekivane isplate se obraunavaju unapred za svaku godinu koristei podatke iz ranijeg perioda o neto tokovima4 elektrine energije preko granica. U toku godine, isplate obraunate na ovaj nain ali korienjem stvarnih tokova vre se meseno. Na kraju godine, vri se poravnanje svakog vika ili manjka kompenzacije.

Uredba (EK) br. 1228/2003 o uslovima pristupa mrei za prekograninu razmenu elektrine energije Obim tranzita se obraunava kao ukupan izvoz u zemlju umanjen za ukupan izvoz iz zemlje.

Trenutna neizvesnost oko buduih tranzitnih tokova a time i isplata za KMO znai da ERO ne moe da predvidi neto prihod koji e da zaradi OPS iz ovog izvora u toku perioda kontrole cena. Umesto toga, bar za poetni period kontrole cena, RKE e dozvoliti prebacivanje stvarnih neto trokova zaraenih u okviru KMO na korisnike sistema prenosa, na osnovu ex-ante vrednosti procenjenih u skladu sa zahtevima KMO i korienjem korekcionog faktora da bi se uzelo u obzir ex-post prilagoavanje isplata za KMO. Poto KMO koristi podatke iz ranijeg perioda i standardne trokove kao i obraunske metodologije koje su dogovorene izmeu svih koji uestvuju u prenosu da bi se odredile isplate za KMO, mogunost pojedinog OPS da promeni nivo ovih isplata je ekstremno ogranien. Stoga se ne smatra da gubitak podsticaja od doputanja prebacivanja ovih prihoda predstavlja razlog za brigu.

PMOPS
Podsticajni mehanizam operatora prenosnog sistema (PMOPS) prua podsticaj OPS-u da minimizira trokove postupaka preduzetih u cilju obezbeivanja balansa ponude i potranje u sistemu. OPS trguje koristei bilansni mehanizam sa proizvoaima da bi kupovao i prodavao energiju u tu svrhu, birajui iz ponuda koje nude proizvoai. Pored toga, OPS moe da ugovori sa proizvoaima kupovinu rezerve snage. Ona se isporuuje u okviru bilansnog mehanizma, ali se plaa po ugovorenoj ceni. Proizvoa prema ugovoru takoe dobija naknadu za stavljanje na raspolaganje kapaciteta. U okviru PMOPS-a, OPS vri predvianje trokova svojih bilansnih postupaka, ukupnog iznosa trokova trgovine u okviru bilansnog mehanizma i za ugovaranje rezervne snage za narednu godinu. Ovu prognozu razmatra RKE koja odreuje konani nivo ciljnih trokova za bilansne postupke koje preduzima OPS. Kada su trokovi OPS-a ispod ovog iznosa, njemu e biti omogueno da zadri deo od onoga to je utedeo, uz ogranienje maksimalnog dozvoljenog iznosa utede, dok ostatak mora da bude vraen potroaima kroz smanjenje dozvoljenih prihoda u narednim godinama. Kada su trokovi OPS-a vei od utvrenog iznosa, tada se primenjuje postupak ekvivalentan gore opisanom. RKE takoe odluuje o odgovarajuoj stopi raspodele i o gornjoj i donjoj granici razlike izmeu stvarnih i ciljnih trokova koju zadrava OPS na godinjem nivou. PMOPS formula za utvrivanje bilansnih trokova koji se nadoknauju od korisnika sistema je prikazana u donjem tekstu.

Jednaina 4-3 Trokovi bilansiranja OPS

BCOSt = CSOBt + BSCCt + SINCt
BCOSt CSOBt BSCCt SINCt Trokovi bilansiranja OPS-a nadoknaeni od korisnika sistema Neto trokovi OPS-a u vezi prihvaenih ponuda u bilansnom mehanizmu Neto trokovi OPS-a u vezi ugovora za stavljanje na raspolaganje ili korienje bilansnih usluga, iskljuujui trokove ukljuene u CSOBt Prilagoavanje podsticaja OPS, obraunato na dole prikazani nain

Jednaina 4-4 PMOPS

SINCt = BASFt * (TABCt-1 CSOBt-1 BSCCt-1) * (1 + INTRt)

u zavisnosti od ako je SINCt < 0, SINCt = max [SINCt, BLLMt-1] ako je SINCt > 0, SINCt = min [SINCt, BULMt-1]
BASFt TABCt-1 BLLMt-1 BULMt-1 Faktor raspodele bilansnih trokova (%) Ciljni BCOSt-1 izuzimajui SINCt-1 (utvruje ga RKE) Donja granica podsticajnih isplata za bilansne trokove OPS-a (utvruje je RKE) Gornja granica podsticajnih isplata za bilansne trokove OPS-a (utvruje je RKE)

U toku poetne faze novog trita, mogunost OPS-a da kontrolie naknade za bilansiranje bie veoma ograniene. Samo veoma mali broj proizvoaa e podneti svoje ponude, a cene ovih ponuda bie regulisane prema trinim pravilima. Stoga, izlaganje OPS promenama u njegovim dozvoljenim prihodima u okviru PMOPS-a bie drano na niskom nivou, a za poetni period moe da bude jednako nuli. Ovo e omoguiti period poslovanja u senci u toku kojeg e RKE i OPS ispitati tanost prognoza OPS-a u odnosu na stvarne trokove.

Kontrola cena
4.1.12 Pretvaranje dozvoljenih trokova u dozvoljene prihode
U toku perioda kontrole cena, trenutna vrednost (TV) dozvoljenih prihoda koje zaradi OPS treba da bude jednaka dozvoljenim trokovima koji se odreuju na gore opisani nain. Ipak, ne postoji zahtev da dozvoljeni prihodi i dozvoljeni trokovi budu jednaki u toku jedne godine. To bi zaista moglo da unese znatno nestabilnost u tarife, to nije u interesu potroaa i OPS-a. Opti pristup utvrivanja TV dozvoljenih trokova i odgovarajue TV dozvoljenih prihoda u okviru kontrole cena prikazan je na donjoj slici 4. Ovaj primer je za prosenu gornju granicu prihoda, a to ne podrazumeva da RKE mora da primeni kontrolu cena na ovaj nain. Ipak, opti pristup je vaei za sve oblike kontrole cena.

Slika 4. Odreivanje dozvoljenih prihoda (prosena gornja granica prihoda)

Svi brojni podaci su samo ilustrativni
10.0% Pretpostavljeni PPCK Radni vek iimovine 25 Godina Faktor popusta Regulatorna imovinska osnova (RIO) Poetna RIO Troak kapitala Amortizacija Zavrna RIO 0 1.000 godina 1 0.909 2 0.826 3 0.751 Ukupno

m m m m

0.00

0.00 8.00 0.00 8.00 4.00 0.40

8.00 10.00 -0.32 17.68 12.84 1.28

17.68 6.00 -0.71 22.97 20.33 2.03

Prosena godinja RIO m Dozvoljeni povraaj (PPCK *pros. RIO) m Dozvoljeni trokovi Operativni trokovi m Amortizacija m Dozvoljeni povraaj m Servisiranje duga (pre-2005. m ) Obnova infrastrukture (imovina pre 2005 m ) Ukupni dozvoljeni trokovi m DozvoljenaTV trokova Iskljueni prihodi Prihod od upravljanja zaguenjem Dozvoljeni prihodi Prosean prihod Preneta koliina energije m

1.30 0.00 0.40 0.00 4.00 5.70 5.18

1.29 0.32 1.28 0.00 4.00 2.89 2.39

1.27 0.71 2.03 0.00 4.00 4.01 3.02 10.59

(Nisu ukljueni u obraun kontrole cena ukljueni su kroz faktor prilagoavanja u formulu za kontrolu cena) c/kWh GWh m m 0.125
P0

0.112
P 1=P 0*(1+P 0 Adj)*(1-X)

0.101
P 2=P 1*(1-X)

0.091
P 3=P 2*(1-X)

4,000 4.49 4.08

4,200 4.24 3.50

4,410 4.00 3.00 10.59

TV dozvoljenih prihoda Parametri kontrole cena

P0 prilagoavanje X-faktor 1. Izabrati P0 prilagoavanje

0.0% 10.2%

2. Postaviti X, kao da je ukupna TV dozvoljenih prihoda jednaka ukupnoj TV dozvoljenih trokova

Obraun je obavljen u stvarnim uslovima sa stopom popusta jednakom PPCK OPS-a obraunatoj u stvarnim uslovima. Pri odreivanju dozvoljenih prihoda RKE e morati da izvri prilagoavanje poetne cene/ prihoda, tkzv P0 prilagoavanje, kao i stvarno godinje prilagoavanje, tkzv. X faktor, u obimu dovoljnom da se izjednae dozvoljeni prihodi i dozvoljene trokovi u periodu kontrole cena. Ovo zahteva usklaivanje izmeu: Velikog poetnog P0 prilagoavanja, to dovodi do manjeg X-faktora. U ekstremnim sluajevima, P0 prilagoavanje se koristi za korekciju svih razlika izmeu trenutne cene/ prihoda i efikasnog nivoa koji odredi RKE. U tom sluaju, X-faktor predstavlja oekivanu realnu godinju promenu u trokovima firme koja ve posluje sa efikasnim nivoom trokova. Kada je potrebno gornje podeavanje, tada ono poboljava tok gotovine preduzea to posebno moe da bude vano kada preduzee nije u stanju da dobije pozajmice na osnovu buduih oekivanih prihoda. Malo P0 prilagoavanje dovodi do veeg X-faktora. U ekstremnim sluajevima P0 podeavanje se ne primenjuje sa svim prilagoavanjima efikasnih nivoa trokova koja se vre pomou X-faktora.

Prvi pristup ne zahteva od potroaa da plati za bilo koju postojeu neefikasnost. Ipak, to takoe pretpostavlja da OPS moe odmah da prilagodi svoje trokove na efikasan nivo, neto to moda nije mogue. Posebno, kada postoje znaajni socijalni uticaji koji su ve ukljueni u prilagoavanje postojeih trokova na efikasan nivo, vie bi odgovaralo da se dozvoli vreme za tu tranziciju. RKE veruje da e to biti sluaj na Kosovu, pa se stoga zalae za pristup, za poetni period kontrole cena, u okviru kojeg postoji samo malo ili nikakvo P0 prilagoavanje i u skladu satim vii X-faktor.

4.1.13

Duina perioda kontrole cena

U okviru kontrole cena zasnovane na podsticajima, mora da se pronae ravnotea izmeu dueg perioda kontrole cena, koji prua snanije podsticaje kompanijama da smanje svoje trokove (poto u duem periodu zadravaju korist) i kraeg perioda, koji smanjuje rizik da se stvarni trokovi i dozvoljeni prihodi razlikuju u prevelikoj meri. Kada postoje znaajne nepoznanice oko postojeih podataka ili buduih oekivanja, to je sluaj na Kosovu i za jedno i za drugo, tada vei naglasak treba da bude stavljen na upravljanje ovim rizicima skraivanjem perioda kontrole cena. Prepoznajui ovo, RKE predlae da poetni period kontrole za OPS traje tri godine. Naredne kontrole cena mogu da traju due. Dodatna zatita od rizika trenutnih nepoznanica na Kosovu se obezbeuje korienjem postupaka ponovnog pokretanja, na nain opisan u donjem tekstu.

4.1.14

Formula za kontrolu cena

Pri razvijanju formule za kontrolu cena pomou koje e se vriti obraun dozvoljenih prihoda OPS-a u toku perioda kontrole cena, RKE mora da odredi: Koji e biti glavni pokretai promena u trokovima OPS-a koji su van kontrole njegovog rukovodstva u toku perioda kontrole cena? Kako to moe da bude zastupljeno u formuli za kontrolu cena?

RKE smatra da kratkorono trokovi OPS-a nisu u veoj meri povezani sa brojem potroaa koji se opsluuju, koliinom prenete energije ili ispunjavanjem maksimalne potranje. Ovo e, a posebno ovo poslednje, uticati na investicione zahteve. Ipak, ovi zahtevi su ve odobreni kroz ukljuivanje u investicione programe koje je odobrila RKE u dozvoljene trokove koji e biti nadoknaeni u toku trajanja kontrole cena i kroz korienje deep????? Naknade za prikljuak, to obezbeuje da novi korisnici nadoknade OPS-u trokove koje oni prouzrokuju sistemu.

RKE zato predlae da kontrola cene prenosa bude u obliku ograniavanja prihoda pri emu su maksimalni dozvoljeni prihodi koji trebaju da budu nadoknaeni svake godine u toku perioda kontrole cena fiksni, nezavisno od prenete koliine energije. Faktor korekcije e biti korien za prilagoavanje razlika izmeu predvienih koliina u vreme kada se tarife odobravaju za narednu godinu u skladu sa dozvoljenim prihodima u okviru kontrole cena i stvarnih koliina. Ovakav izbor poveava rizike po potroae jer loe prognoziranje koliina vodi do viih cena, poto su stvarne koliine nie od onih koje se koriste za obraun dozvoljenih prihoda dok stvarni dozvoljeni prihodi ostaju isti. Ipak, RKE smatra da su ovi trokovi razumni i da mali udeo trokova prenosa u konanim raunima potroaa znae da je uticaj ovog rizika na individualne potroae veoma mali. Idealno, RKE bi elela da bude u stanju da koristi indeks trokova koji tano odraavaju sastav promena u ceni inputa koje je koristio OPS. Ipak, nijedan pouzdan indeks ili individualni indeksi iz kojih takav indeks moe da bude dobijen nisu na raspolaganju. U tekuim okolnostima, jedini iroko zasnovani indeks promene cena na Kosovu je Indeks potroake cene (IPC) koji je uradio Kosovski zavod za statistiku (KZS), koji RKE predlae za upotrebu. Poto e odluke o prilagoavanju ulaznih cena od strane snabdevaa i zaposlenih u OPS-u verovatno biti zasnovane na IPC kao meri razumnog nivoa prilagoavanja, RKE smatra da e to verovatno obezbediti razumno odraavanje promena u trokovima inputa OPS-a. Poto su trokovi izraeni u evrima a RKE pretpostavlja da se finansiranje takoe vri iz izvora izraenih u evrima, nema potrebe za razmatranjem rizika promene kursne liste pri obraunu indeksa trokova. Dobijena formula za obraun dozvoljenih prihoda koji je zaradio OPS u toku perioda kontrole cena je prikazana u donjem tekstu.

Jednaina 4-5 Dozvoljeni prihodi OPS-a

TREVt = TMARt-1 * (1 + CPIt X) + TRAKt CONGt ITCMt + TLOSt + BCOSt
TREVt TMARt CPIt X TRAKt dozvoljeni prihodi OPS-a od naknada za KSP maksimalni dozvoljeni prihodi OPS-a, pre prilagoavanja Indeks potroake cene za Kosovo X-faktor, koji predstavlja stvarnu godinju promenu u dozvoljenim prihodima (utvruje ga RKE i on ima razliitu vrednost za svaku firmu Korekcioni faktor u dozvoljenim prihodima OPS-a u prethodnoj godini koji proizilazi iz razlike izmeu prognozidranih i stvarnih prenetih koliina energije, obraunat na nain pokazan u donjoj jednaini 4-6 Neto prihodi osloboeni iz fonda za upravljanje zaguenjima (vidite Deo 4.10) Neto prihodi KMO (vidite Deo 4.10), obraunati na nain prikazan u donjoj jednaini 4-7 Naknada za gubitak (vidite Deo 4.8 i jednainu 4-1) Naknada za bilansne trokove (vidite Deo 4.11 i jednainu 4.3)

CONGt ITCMt TLOSt BCOSt

Jednaina 4-6 Korekcioni faktor OPS-a

TRAKt = {TREVt-1 [(TREVt-1 / FORTt-1) * TRANt-1]} * (1 + INTRt)

FORTt TRANt

Predviene koliine energije koja naputa sistem prenosa za potrebe naselja, koriene za potrebe obrauna TREVt u preiodu t-1 Stvarne koliine energije koja postoji u sistemu prenosa za potrebe naselja, odreene posle zavretka perioda t

Jednaina 4-7 Dozvoljeni prihodi KMO

ITCMt = ITCFt + [(ITCAt-1 ITCFt-1) * (1 + INTRt)]
ITCFt ITCAt Predvieni neto prihodi KMO, odreeni na ex-ante osnovu pre perioda t Stvarni neto prihodi, odreeni na ex-post osnovu posle perioda t

4.1.15

Ponovno pokretanje postupka kontrole cena

RKE priznaje da, uprkos njenim najveim naporima i naporima OPS-a, ostaje i dalje visok rizik da OPS zaradi prekomerno visok ili nizak profit u okviru bilo koje kontrole cena imajui u vidu nivo nepoznanica oko trenutnih i buduih trokova na Kosovu. Bar za poetni period kontrole cena, RKE stoga predlae primenu ponovnog pokretanja postupka kontrole cena. Ovakvo ponovno pokretanje postupka kontrole cena se odvija tako to kada se stvarna stopa povraaja kojeg je dobio OPS (obraunat u skladu sa zahtevima regulatornog izvetavanja koje je naznaila RKE) razlikuje od procenjene PPCK van naznaenog opsega, RKE preduzima privremenu reviziju kontrole cena. Ova privremena revizija ne predstavlja potpunu reviziju dozvoljenih trokova OPS-a. Umesto toga, ona prestavlja ponovnu procenu prognoziranih vrednosti u odnosu na stvarne promene u ulaznim trokovima i u izlaznim parametrima i u odnosu na prilagoavanje kontrole cena tako da, koristei stvarne izlazne parametre i aurirane oekivane vrednosti ovih generatora trokova, OPS je vraen u stanje u kojem se dozvoljeni povraaj nalazi u granicama odreenog opsega za preostali period kontrole cena. Da bi se zadrali podsticaji OPS-u da upravlja svojim trokovima, povraaj nee biti izvren kao dozvoljeni povraaj koji je jednak procenjenoj PPCK. Umesto toga, prilagoavanje e dovesti do povraaja koji je na nivou bliem gornjoj ili donjoj granici opsega, tipino unutar vrednosti od jednog procenta. Ovaj proces je ilustrovan na donjoj Slici 5.

Slika 4 Ilustracija pononvnog pokretanja postupka kontrole cena

Ponovno pokretanje/ privremena revizija

Gornja granica PPCK + X% Dozvoljeni opseg

PPCC

Donja granica Stvarna stropa povraaja PPCK X%

Trokovi i prihodi OT
Gore pomenuto iskljuuje direktne trokove samot OT (osoblja, prostorija i potrebnog hardvera i softvera). Oni e biti odvojeno utrveni i odobreni od strane RKE i vraeni iz odvojene komponente naknada za KSP. Zbog nepoznanica koje okruuju ove trokove u toku uvoenja novog veleprodajnog trita elektrine energije, ograniene mogunosti rukovodstva da ih kontrolie, osim kroz odgovarajue procese nabavke (koje e odvojeno da revidira RKE), i veoma malog dela koji oni predstavljaju u ukupnim trokovima, RKE oekuje da razmatra i odobrava trokove OT godinje na osnovu trokova usluga.

KSP i naknade za prikljuak

Obim i predmet metodologije

Odgovornost OPS je da podnese zahtev za odobravanje tarifa RKE iznosei predloene tarife koje e biti naplaivane za prikljuak i korienje sistema prenosa. Prihodi dobijeni od ovih naknada moraju da budu unutar maksimalnih granica koje odredi RKE, postupajui po pristupu opisanom u Delu 4. Strukturu ovih naknada utvruje preduzee, ali uz pridravanje optih principa koje je donela RKE a koji su opisani u ovom delu. Ovi principi se posebno odnose na: Granicu izmeu imovine finansirane od naknada za prikljuak i one finansirane iz naknada za KSP. Osnov za naplaivanje naknada za KSP, posebno u obimu do kojeg se one razlikuju prema geografskim lokacijama, naponskom nivou, potranji, tokovima energije i drugim faktorima. Opseg naplaivanja naknada za KSP ili koji korisnici plaaju koje naknade.

Detaljni procesi i postupci obrauna za utvrivanje individualnih naknada, u skladu sa principima iznetim u ovoj metodologiji i za njihovu reviziju od strane RKE, trebalo bi da budu utvreni u izjavama o naplaivanju naknada koje objavljuje OPS.

Opti principi
RKE se trudi da obezbedi da KSP naknade i naknade za prikljuak na sistem prenosa budu ekonomski efikasne, tj. da alju odgovarajue signale korisnicima sistema u vezi trokova koje oni izborom mesta i nainom korienja nameu sistemu prenosa kao celini. Bez tih signala, novi i postojei korisnici nemaju podsticaj da minimiziraju ove trokove, a kao rezultat toga, ukupni trokovi za sve korisnike e rasti. U isto vreme, KSP naknade i naknade za prikljuak takoe treba da budu jednostavne u cilju pruanja pomoi korisnicima da ih shvate i verifikuju, ime se omoguava korisnicima da predvide budue promene i izvre odgovarajue odluke u vezi investicija koje e biti ostvarljive u okviru trenutnih mernih i drugih ogranienja.

5.1.1

Naknade za prikljuak
Imajui u vidu malu veliinu kosovskog sistema i velike uticaje koje individualni prikljuci na prenosni sistem imaju na potrebu investiranja i pojaanja visokonaponske mree, RKE namerava da predvidi da OPS uvede takozvane dubinske naknade za prikljuke. Prema ovom pristupu, novi korisnici koji se prikljuuju na sistem prenosa plaaju naknadu i za trokove direktnog prikljuivanja od njihove lokacije do postojeeg sistema i za trokove bilo koje investicije u pojaanje prenosne mree u cilju zadovoljavanja potreba dodatnog i promenljivog optereenja i tokova snage koje oni stvaraju. Dubinske naknade za prikljuak su sloenije za primenu od jednostavnih naknada za prikljuak kada se naplauje samo troak direktnog prikljuka. U veim, sloenim meusobno isprepletanim sistemima, tekoe identifikovanja uticaja novog prikljuka na optereenje sistema i tokove snage, a time i investicionih zahteva, predstavljaju mnogo vei izazov. U isto vreme, veliina novog prikljuka u odnosu na ukupne zahteve je relativno mala, pa time uticaj

bilo kojeg individualnog prikljuka tei da bude ogranien. Nijedan od ovih uslova ne vai na Kosovu, pa RKE zato smatra da su dubinske naknade za prikljuak ostvarljive i odgovarajue.

5.1.2

Naknade za KSP
Uvoenjem dubinskih naknada za prikljuak, naknade za KSP e povratiti trokove postojee mrene imovine i nove zajednike mrene imovine koja nije potrebna da bi se usluili individualni korisnici. Ovi trokovi se ne pripisuju individualnim korisnicima i kao uloeni trokovi ne bi trebalo da utiu na odluke o buduim prikljucima na mreu. Ipak, oni e i dalje delimino da budu odreivani zahtevima korisnika mree. Ako postojei korisnik povea svoje zahteve dok istovremeno ostaje unutar svojih prikljunih kapaciteta ili pomera zahteve iz vanvrnog u period vrnog optereenja, to e uticati na potrebu za investicijama u zajedniku mreu. RKE zato predlae da se naknade za KSP primenjuju za povraaj onih zajednikih trokova zasnovanih na doprinosu mrenih korisnika vrnim zahtevima. RKE namerava da naknade za KSP za nadoknaivanje trokova zajednike mrene imovine budu primenjene samo na korisnike snage: Najvanije pitanje pri odreivanju trokova mree je odluka o lokaciji od strane korisnika. Poto su trokovi izbora lokacije ve uzeti u obzir korienjem dubinske naknade za prikljuak, nema potrebe da naknade za KSP budu primenjene u tu svrhu. Kada je doneta odluka o lokaciji, vie nije mogue da bude promenjena, to znai da korienje naknada za KSP za ukazivanje na ove trokove ve prikljuenim korisnicima ne poveava ekonomsku efikasnost, osim, verovatno, kada to utie na ablon korienja sistema ohrabrivanjem smanjenog korienja u vreme vrnog optereenja sistema. Kada se od proizvoaa zahteva da plate naknade za KSP, one bi trebalo da budu zasnovane na prikljuenom kapacitetu sa vrstim pravima pristupa, umesto na stvarnom uinku, u cilju izbegavanja izopaenih podsticaja za smanjenje proizvodnje u vreme vrnih zahteva. Ipak, ovo znai da proizvoai nee biti u stanju da smanje trokove za KSP promenom ablona korienja sistema, jednom kada budu prikljueni, pa zbog toga nema nikakve koristi iz ovog izvora. Ove se ne primenjuje na optereenje na koje treba da bude plaena naknada na osnovu njegovog doprinosa vrnom optereenju sistema. Proizvoai e kroz naknade za KSP prenenti trokove snabdevaima, a konano i potroaima. Zahtevanje od proizvoaa da plaaju naknade za KSP stoga ne znai da e se potroaima smanjiti rauni. Propisi EU zhatevaju da udeo naknada za KSP koji plaaju proizvoai bude 50% ili manje, bez donje granice.

Naknade za KSP e takoe vratiti trokove koje ima OPS pri bilansiranju i voenju sistema i OT. Ovi trokovi bi trebalo da budu nadoknaeni kroz posebno utvrene elemente naknada, dozvoljavajui im da budu raspodeljeni izmeu korisnika na razliite naine u zavisnosti od kauzaliteta i omoguavajui korisnicima da prate nivo ovih naknada. Naknade za KSP trebalo bi da budu geografski jednoobrazne. Razlike u trokovima koje nameu potroai prikljueni na razliitim lokacijama su obuhvaeni korienjem dubinske naknade za prikljuak. Kada postiji zaguenje u sistemu prenosa, OPS je odgovoran da upravlja njime uz najmanje mogue trokove kroz trgovinu energijom unutar bilansog mehanizma.

Naknade za prikljuke
5.1.3 Osnov za naknade
Trokovi koji idu uz prikljuivanje novog korisnika na sistem ukljuuju same trokove potrebnih investicija, kao i kapitalizovani dodatak za budue trokove odravanja u toku radnog veka imovine. Potrebna imovina se definie kao: Za novog korisnika, ona imovina koja tek treba da bude izgraena koja e omoguiti prikljuak potroaa na mestima njihovog spoja sa mreom i ona mrena imovina koja treba da bude napravljena na mestu prikljuka gde imovinu dele mreni korisnici, da bi se pruile usluge novom korisniku bez smanjivanja ili ograniavanja usluga koje se pruaju postojeim korisnicima. Za postojee korisnike, ova dodatna imovina potrebna je za ispunjavanje poveanih zahteva ili zbog promena u kapacitetu i/ili korienja mree na obe strane mesta prikljuka na mreu

Taka prikljuka je mesto na prenosnoj mrei na kojem se korienje imovine menja tako to ona nije vie namenjena da je koristi jedan ili vie korisnika pri emu oni dele trokove imovine potrebne za prikljuak, ve je potroai meu sobom generalno dele. Procena uticaja novih prikljuaka i prateih trokova bie zasnovana na studijama sistema i standardnih investicionih trokova. Takve studije moe da uradi OPS ili konsultanti zaposleni kod podnosioca zahteva pri emu ih odobrava OPS. Razumni trokovi povezani sa studijama koje radi OPS moe da nadoknadi podnosilac zahteva. Standardne investicione trokove odredie OPS na osnovu podataka iz ranijeg perioda i predvienih jedininih trokova investicija ili sline imovine. Kada je to primenljivo, konsultanti koje je angaovao podnosilac zahteva mogu da predloe jedinine trokove investicije koji e biti korieni pri odreivanju naknada za prikljuak, zajedno sa onim trokovima koje e razmatrati OPS. Pri odreivanju trokova prikljuka, OPS mora da obezbedi da je izabrana imovina ekonomski optimalne veliine koja je potreba imajui u vidu prikljune kapacitete korisnika, ostala optereenja i oekivani porast ostalog optereenja.

5.1.4

Povraaj naknada
Naknade za prikljuak bie nametnute na osnovu uvoenja i ukidanja i moraju da budu plaene pre poetka rada. Iako RKE priznaje da to namee znaajne poetne trokove novim korisnicima, verovatni finansijski status OPS-a je takada od njega ne moe da bude oekivano da postane kreditor novih korisnika, to u stvari i predstavlja zahtev da se omogui plaanje prikljuka na rate tokom odreenog perioda. OPS nee dobiti povraaj na imovinu finansiranu iz naknada za prikljuak poto se plaanjem unapred izbegava potrevba za tim da se ove investicije finansiraju iz sopstvenih prihoda. Kada se drugi korisnik naknadno prikljuuje na isto mesto gde ve postoji prikljueni korisnik koji je platio naknadu za prikljuak odreenu na gore opisani nan, tada je potrebno da se smanji deo naknade za prikljuak postojeem korisniku. Ovo smanjenje treba da bude proporcinonalno udelu postojee prikljune imovine koju koristi novi korisnik. Odgovarajui limit bi trebalo da bude primenjen u toku vremenskog perioda u toku koje se ova mera primenjuje. RKE smatra da se od drugih korisnika koji se prikljuuju u periodu od [7] godina oekuje da plate to umanjenje poetnim korisnicima.

RKE smatra da je potrebno omoguiti OPS-u da pregovarao popustima za naknade za prikljuak kada smatra da postupanje na taj nain odraava ostale koristi5 koje mogu da budu oekivane kao rezultat prikljuka novog korisnika. Da bi se transparentnost podgila na najviu meru, uslovi bilo kog takvog popusta i obrazloenje za to moraju da budu objavljeni i mora da ih razmotri i odobri RKE. Postojei korisnici bie izuzeti od zahteva da plaaju naknade za prikljuak, osim poveaju veliinu svog postojeeg prikljuka ili ga na drugi nain izmene, kada moraju da plate pratee trokove. RKE smatra da e pokuaj da se odredi odgovarajua naknada za prikljuak za ove korisnike biti sloen i ekstremno subjektivan, uz krenje principa da naknade treba da budu jednostavne i sprovodive. Nee biti kompenzacijske dobiti od poveane ekonomske efikasnosti poto su korisnici ve doneli odluku u vezi svoje lokacije a trokovi koji uz to idu su ve napravljeni. Kada se zajednika mrena imovina koja je orignalno finansirana iz naknada za prikljuak menja na kraju svog radnog veka, trokovi prateih investicija bie ukljueni u RIO OPS-a i u dozvoljeni povraaj i amortizacionu naknadu koji su obraunati kao i za drugu zajedniku imovinu. U vreme njene zamene, moe se smatrati da je ova imovina postala deo zajednike mree a njeni trokovi ne mogu da budu rasporeeni izmeu korisnika. Takoe, tada je poetnu odluku o lokaciji korisnik doneo davno pre toga pa je malo verovatno da e ona biti revidirana ili promenjena. Trokovi zamene imovine kojom se korisnike povezuje sa prikljunim mestom na zajednikoj mrei nastavie da snosi taj korisnik.

Naknade za KSP
Naknade za KSP utvrene prema principima ove metodologije nadoknaivae trokove: investicija u zajedniku mrenu imovinu i njeno odravanje; direktnih trokova rada sistema OPS-a, ukljuujui prostorije, osoblje, hardver i softver; direktnih trokova OT, dok ovu funkciju obavlja OPS.

Svaka od ovih komponenti trokova treba odvojeno da bude identifikovana. Trokovi koji su povezani sa funkcionisanjem samog veleprodajnog trita elektrine energije, ukljuujui bilansni mehanizam i kupovinu prateih usluga, bie nadoknaeni preko mehanizama opisanih u Trinim pravilima.

5.1.5

Zajednika mrena imovina

Naknade za KSP za nadoknadu trokova zajednike mrene imovine treba da budu primenjene samo na one koji koriste snagu. Poto ovaj zahtev za ovom imovinom u velikoj meri zavisi od maksimalnih zahteva u mrei koji trebaju da budu servisirani, naknade za korisnike snage

Do ovoga bi moglo da doe, na primer, zbog oekivanog smanjenja potreba za buduim investicijama na nekom drugom mestu u sistemu, manjih prenosnih gubitaka ili kada je prikljuna imovina predimenzionirana usled ukrupnjavanja individualnih investicija, ime se stvara rezervni kapacitet za budui rast potranje.

trebaju da budu zasnovane na njihovom doprinosu vrnom optereenju sistema. RKE predlae da to bude uraeno primenjujui naknade na prosenu potranju svakog korisnika u periodu [pet] najviih vrednosti optereenja u sistemu svake godine. RKE smatra da bi bilo odgovarajue da za zajedniku mreu naknade za KSP zavise od naponskog nivoa prikljuka, da bi se poveala transparentnost prateih naknada.

5.1.6

Trokovi funkcionisanja sistema

Svi korisnici sistema imaju koristi od toga to koriste usluge operatora sistema, pa bi stoga trebalo da doprinose povraaju direktnih trokova, pa bi im trebalo pruiti podsticaj koji bi im pomogao da ih prate. RKE zato smatra da bi trebalo da i proizvoai (ukljuujui uvoznike) i korisnicie snage plaaju naknade za KSP u cilju povraaja direktnih trokova operatoru sistema. Direktni trokovi operatora sistema trebalo bi da budu nadoknaeni putem jednostavne jednoobrazne naknade za jedinicu energije koja ulazi ili naputa sistem koja je pripisana proizvoau ili snabdevau (ukljuujui pripadne mrene gubitke). Plaanje naknada na ovaj nain odraavae trokove zato to e vei korisnici koji se vie pozivaju na usluge operatora sistema plaati vei udeo u trokovima, i zato to je to jedonostavno za primenu.

5.1.7

Trokovi OT
Kada se radi o operativnom funkcionisanju OPS-a, svi korisnici, bilo da su proizvoai ili potroai, uivaju korist od usluga OT. Naknde za KSP koje pokrivaju direktne trokove OT trebalo bi stoga da budu primenjene na istom osnovu.

Prihod ODS-a

Obim i predmet metodologije

Dozvoljeni prihodi ODS-a pokrivaju one trokove koji su povezani sa obezbeivanjem distributivnih usluga na srednjem i niskom naponu na Kosovu. Tu spadaju trokovi: izgradnje distributivnog sistema; odravanja distributivnog sistema; i funkcionisanja distributivnog sistema.

Opti principi
Dozvoljeni trokovi i prihod ODS-a se obraunavaju na slian nain kao i za OPS (vidite Deo 4). Stoga, ovi principi i ostatak ovog dela samo opisuju one aspekte obrauna koji se razlikuju od onih koji se primenjuju na OPS. Najznaajnija razlika se odnosi na tretman gubitaka. ODS preuzima odgovornost za tehnike i komercijalne gubitke u distributivnoj mrei. Bie zahtevano da on ponudi javnom snabdevau i drugim snabdevaima usluge oitavanja brojila, fakturisanja i naplate rauna, po regulisanoj ceni, koja u sluaju javnog snabdevaa ukljuuje dodatak za gubitke u naplati (kada je raun izdat ali nije naplaen u predvienom periodu). Snabdevai e imati opciju da sami pruaju ove usluge ili da pregovaraju sa ODS-om oko nie cene. Ostali snabdevai koji nisu javni snabdeva takoe preuzimaju odgovornost za pregovaranje o obimu do kojeg ODS snosi rizik naplate rauna i nadoknadi koju za to dobija. ODS kombinuje svoje funkcije unutar ODS. Generalno, ove funkcije se obavljaju na u velikoj meri pasivan nain, a od ODS se ne oekuje da se aktivno angauje u trgovinu energijom. On moe da preduzima aktivnosti kao to su ugovaranje sa distribuiranom proizvodnjom ili redizajniranje mree u cilju minimiziranja gubitaka, ali podsticaji za to su ve obezbeeni kroz obraun naknade za gubitke. Stoga, nije predvien poseban obraun dozvoljenih trokova funkcionisanja ODS ili podsticaji za smanjivanje trokova funkcionisanja sistema. ODS takoe nee da dobija prihode od upravljanja zaguenjima ili iz mehanizma KMO, pa pitanja povezana sa ovim stoga mogu da budu ignorisana.

Gubici
ODS e dobiti naknadu za razumne tehnike i komercijalne gubitke u distributivnoj mrei. Ove naknade ODS e da koristi da nadoknadi snabdevaima trokove gubitaka koje oni imaju prema Trinim pravilima.

Vrednost nadoknade za tehnike i komercijalne gubitke e, bar na poetku, biti obraunata na isti nain kao i za dozvoljene gubitke u prenosu, tj. kao simulirana trina cena svakog sata pomnoena sa oekivanom koliinom energije koja ulazi u distributivnu mreu u tom satu,

pomnoena sa dozvoljenim nivoom gubitaka za taj sat. Na kraju svake godine bie izvreno poravnanje izmeu ove naknade i trokova gubitaka ako su obranuati korienjem stvarnih trinih cena i koliina energije, dok se primenju dozvoljeni umesto stvarnih nivoa gubitaka. Razlika e biti primenjena kao korekcioni faktor na dozvoljene prihode ODS-a u narednoj godini. RKE oekuje da se napravi razlika izmeu tehnikih i komercijalnih gubitaka u nainu na koji se finansiraju ove naknade. Naknada za tehnike gubitke bie dodata dozvoljenim trokovima nadokanenim iz naknada za KDS na isti nain kao to se i naknada za gubitke u prenosu pokriva iz naknada za KSP. Ipak, poto podlee odobravanju, RKE oekuje da e naknada za komercijalne gubitke biti finansirana iz KKB, a samo korekcija razlike izmeu predvienih i stvarnih vrednosti ove naknade bie finansirana iz naknada za KSP. Formula za odreivanje dozvoljenih gubitaka koji treba da budu ukljueni u dozvoljene prihode koji se nadoknauju iz naknada za KDS prikazana je u donjem tekstu.

Jednaina 6-1 Nadoknada za distributivni gubitak

DLOSt = DALOt * FDISt * FWEPt * (1 + TLFt)t + DLADt
DLOSt DALOt FDISt DLADt Dozvoljeni tehniki distributivni gubici ukljueni u kontrolu cena () Dozvoljeni nivo gubitaka /%) godinji prosek ponderisan predvienom energijom koja ulazi u distributivnu mreu svakog sata Predviena energija koja ulazi u distributivnu mreu (GWh) Prilagoavanje u cilju korekcije razlika izmeu nadoknade za gubitak u prethodnoj godini zasnovano na distributivnim i trinim cenama i stvarnoj energiji koja je distribuirana i trinim cenama, kao i izmeu predvienih i stvarnih dozvoljenih komercijalnih i prenosnih gubitaka. Obraun se vri na sledei nain.

Jednaina 6-2 Faktor prilagoavanja gubitaka

DLADt = {DALOt-1 * [ADISt-1 * AWEPt-1 * (1 + TLFt-1)] (DLOSt-1 DLADt-1) (COMFt1 COMAt-1) } * (1 + INTRt)
ADISt COMFt COMAt Stvarna energija koja ulazi u distributivnu mreu (GWh) Oekivana nadoknada za komercijalni gubitak, obraunata koristei konane maloprodajne cene i koliine i dozvoljenu stopu gubitaka Stvarna nadoknada za komercijalni gubitak, obraunata koristei konane maloprodajne cene i koliine i dozvoljenu stopu gubitaka

Iskljueni trokovi i prihodi

Prema zakonu, ODS je vlasnik potroakih brojila. Merna oprema, to proizilazi iz trokova oitavanja ovih brojila, e stoga biti ukljuena u prihode koji se nadoknauju iz naknada za KDS za postojea broja (na isti nain kao za imovinu izgraenu pre 2005. godine). Za nova brojila, trokovi e biti nadoknaeni kroz naknade za prikljuak za nove potroae ili kada brojilo mora da bude zamenjeno zbog postupka potroaa ili na zahtev potroaa, ili kada je radni vek postojeeg brojila istekao. Trokovi ovih brojila bie izuzeti iz obrauna dozvoljenih trokova i prihoda.

Potroai i mali proizvoai koji se povezuju na distributivnu mreu plaaju samo osnovne naknade za prikljuak. Trokovi pojaavanja sistema novim prikljucima ovog tipa e stoga biti uljueni u dozvoljene trokove i prihode koji se nadoknauju iz naknada za KDS. Ovo je oigledno iz pristupa koji je usvojen na nivou prenosa.

Kontrola cena
Kontrola cena ODS vri se po istom principu kao i za OPS kada se radi o duini i izboru indeksa. Ipak, umesto istog ograniavanja maksimalne vrednosti prihoda, RKE predlae usvajanje hibridne cene i kontrolu ograniavanjem maksimalne vrednosti prihoda. Ovo uzima u obzir da je potrebno dozvoliti da prihodi ODS-a rastu kako raste koliina distribuirane energije potroaima: korienje osnovne naknade za prikljuak znai da nee sve trokove prikljuka novog potroaa i ispunjavanja rastue potranje morati da nadoknadi ODS; ukljuivanje elementa maksimiziranja cena dalje ojaava podsticaje ODS-u da smanji komercijalne gubitke, to je jedna od oblasti od najvee brige i gde redukcija moe, u mnogim sluajevima, da bude obavljena bez potrebe za veim investicijama za koje je potrebno odobrenje RKE. Sa rastom fakturisane koliine, rae i prihodi ODS-a.

Na trokove ODS utie i broj potroaa i distribuirana koliina energije. RKE oekuje da se povee komponenta maksimiziranja cena u kontroli i distribuirane koliine. Ovo je zbog toga to postoji tenja da broj potroaa i koliina energije budu u tesnoj korelaciji, a zbog toga to to omoguuje odgovarajue podsticaje za smanjivanje komercijalnih gubitaka (ODS e videti da njegovi prihodi rastu ako raste koliina ali broj potroaa opada, to moe da bude rezultat podrane kampanje za smanjenje komercijalnih gubitaka).

Jednaina 6-3 Dozvoljeni prihodi ODS-a

DREVt = DMARt-1 * (1 + CPIt X) * [PCAP * (FVOLt / AVOLt-1)] + (PCAP * DISKt ) + DLOSt
DREVt DMARt CPIt X PCAPt FVOLt AVOLt DISKt Dozvoljeni prihodi ODS-a od naknada za KDS Maksimalni dozvoljeni prihodi ODS-a, pre prilagoavanja Indeks potroakih cena za Kosovo X-fakotor koji predstavlja stvarnu godinju promenu u dozvoljenim prihodima (utvruje ga RKE sa razliitim vrednostima za svaku firmu) Ograniavanje maksimalnih cena ponderisanjem u kontrolu cena (% udela trokova za koje je pretpostavljeno da e zavisiti od promena u koliinama) Predviena energija dostavljena potroaima prikljuenim na distributivnu mreu Stvarna energija dostavljena potroaima prikljuenim na distributivnu mreu Korektivni faktor za razliku u dozvoljenim prihodima u prethodnoj godini koji se dobija iz razlike izmeu predviene i stvarno dostavljene koliine enrgije, na nain prikaza u donjoj jednaini 6-4. Naknada za gubitak (videti Deo 6.3 i Jednaina 6-1)

DLOSt

Jednaina 6-4 Korekcioni faktor ODS-a

DISKt = {DREVt-1 [(DREVt-1 / FVOLt-1) * AVOLt-1]} * (1 + INTRt)

6.1.1

Ponovno pokretanje postupka

Ponovno pokretanje postupka kontrole cena obavlja se na slian nain onom koji se primenjuje na OPS.

KDS i naknade za prikljuak

Obim i predmet metodologije

Dozvoljeni prihodi ODS-a pokrivaju one trokove koji idu uz pruanje usluga u srenjenaponskom i niskonaponskom distributivnom sistemu na Kosovu. Tu spadaju trokovi izgradnje, rada i odravanja distributivne mree. Za razliku od naknada za KSP, RKE smatra ptrebnim da napravi razliku izmeu ovih kategoroija za potrebe odreivanja naknada za KDS, ali umesto samo izmeu onih trokova koji su nadoknaeni iz naknada za prikljuak i onih nadoknaenih iz naknada za KDS. Ovo odraava manju vanost operativne funkcije sistema na distributivnom nivou i nedostatak ekvivalnente funkcije OT. Kao i kod naknada za prenos, od ODS se oekuje da objavi izjavu o procesima i nainima obrauna korienim za odreivanje individualnih naknada za prikljuak i KDS.

Opti principi
Kao i kod povlaenja linije izmeu naknada za KSP i prikljua (vidite Deo 5), RKE favorizuje korienje dubinskih naknada za prikljuak na distributivnom nivou, koje odraavaju generalno poveanje ekonomske efikasnosti koje proizilaze iz tih naknada. Ipak, jasno je da nije mogue primeniti dubinske naknade za prikljuak na sve potroae, nezavisno od njihove veliine. Za male potroae dobit od ekonomske efikasnosti verovatno moe da bude zanemarena, imajui u vidu njihov ogranieni uticaj na postojei sistem i da bude znaajno prevagnuta trokovima koji idu uz preduzimanje potrebnih sistemskih studija i analiza u cilju odreivanja dubinske naknade za prikljuak. RKE stoga smatra odgovarajuim da ogranii korienje dubinskih naknada koje se naplauju na distributivnom nivou samo kod veih proizvoaa. Manji proizvoai i korisnici snage morae da plate samo osnovne naknade za prikljuak. Uzimajui u obzir njihov vei doprinos kao rezultat toga to se od njih zahteva da plate doprinos na trokove postojee zajednike mrene imovine, ovi proizvoai e biti izuzeti iz obaveze plaanja naknada za KDS. Proizvoai svih veliina prikljueni na distributivnu mreu e takoe biti izuzeti iz obaveze plaanja naknada za KSP, uvaavajui injenicu da sistem prenosa od njih ima malu ili nikakvu korist. Korienje osnovnih naknada za prikljuak znai da uloga naknada za KDS u slanju odgovarajuih signala o trokovima raste. Iako to nije namera, u ovoj fazi, da bi se uvele naknade za KDS koje se razlikuju prema geografskoj lokaciji, te naknade trebaju da budu razliite u zavisnosti od naponskog nivoa na kojem je potroa prikljuen na mreu.

Naknade za prikljuak
7.1.1 Osnov za naknade
Dubinske naknade za prikljuak primenjuju se za vee proizvoae. RKE smatra odgovarajuim da definie ove proizvoae kao one iji je kapacitet vei od 5 MW i koji su stoga obavezni da dobiju licencu. Aranmani za obraun naknada za prikljuak za ove proizvoae bie isti kao i oni koji se primenjuju na obraun dubinskih naknada za prikljuak za korisnike prenosne mree.

Manji proizvoai i korisnici snage plaae osnovne naknade za prikljuak koje pokrivaju samo trokove nove ili dodatne imovine kojom se povezuju pojedinani potroai sa njihovim pristupnim takama na distributivnoj mrei. Za najmanje potroae koji se nalaze blizu postojee mree i gde su potrebne samo ograniene investicije, izvoenje standardnih prikljunih radova i pratei trokovi trebalo bi da budu usvojeni u cilju minimiziranja trokova potroaa i ODS-a pri podnoenju zahteva za novi ili poboljani prikljuak.

7.1.2

Povraaj naknada
Naknade za prikljuak bie nametnute na osnovu uvoenja i ukidanja i moraju da budu plaene pre poetka rada. Kao i kod naknada za prikljuak za prenosnu mreu, imovina ODS-a finansirana iz naknada za prikljuak bie iskljuena iz RIO koriene pri odreivanju dozvoljenih prihoda ODS-a, a ODS-u nee biti dozvoljeno da dobija povraaj na tu imovinu. Od drugog i narednih korisnika koji koriste prikljunu opremu koju je platio raniji korisnik bie oekivano da plate naknadu originalnom korisniku. Postojei korisnici bie izuzeti od zahteva da plate naknade za prikljuak, osim ako poveaju veliinu svog postojeeg prikljuka ili ga na drugi nain izmene. ODS-u e biti dozvoljeno da pregovara o popustima na naknade za prikljuak i on e biti ohrabren da to uradi za manje proizvoae, priznajui doprinos koji ovi proizvoai mogu da imaju u smanjivanju trokova distributivnog sistema tako to umanjuju potrebu za novim investicijama ili umanjuju gubitke. Osnov za utvrivanje bilo kakvog takvog popusta, kao i restrikcija kao to su tipovi proizvodne tehnologije koji su podobni, treba da bude utvren u standardnim pravilima koje objavljuje ODS. Za ovo e biti potrebno odobrenje RKE.

Naknade za KDS
Ekonomska efikasnost zahteva da naknade odraavaju trokove nametnute odlukom pojedinanog proizvoaa ili korisnika snage da povea korienje sistema uvoenjem dodatne jedinice njihov marginalni troak. Kada se primenjuju dubinske naknade za prikljuak, kao to je sluaj za vee proizvoae, tada ovi trokovi bivaju uzeti u obzir kroz obraun trokova prikljuivanja novih potroaa, ukljuujui zahtevane investicije u zajedniku mreu. Za druge korisnike, ovi trokovi moraju da budu uzeti u obzir kroz naknade za KDS. Naknade za KDS treba da se razlikuju u zavisnosti od naponskog nivoa na kojem je korisnik prikljuen, pri emu oni koji su prikljueni na viim nivoima ne plaaju trokove imovine na niim naponskim nivoima. Odgovarajua mera marginalnog troka za potrebe odreivanja naknada za KDS u okviru ovog pristupa je dugoroni marginalni troak (DMT) koji je stabilniji od kratkoronog marginalnog troka (KMT) i koji, u odsustvu trita u pristupu mrei na distributivnom nivou, bolje uzima u obzir investicione implikacije odluke da se povea korienje distributivne mree. Iz razloga pogodnosti, generalno je prihvatljivo da se izvri aproksimacija DMT kroz obraun dugoronog prosenog porasta trokova (DPPT), koji predstavlja TV dodatnih investicionih i operativnih trokova koji prate ispunjavanje podranog poveanja prirataja potranje. On moe da bude izraunat koristei postojee planirane investicione programe za ispunjavanje predvienog rasta potranje ili pomou procene poveanih zahteva za investicijama do kojih dolazi zbog porasta potranje korienjem potpunog ili stilizovanog modela sistema. Ovaj poslednji je ekonomski efikasniji u pogledu trokova dodate sloenosti.

Korienje bilo kog od ovih pristupa zahteva vie osnovnih parametara. RKE namerava da primeni sledee: Vremenski okvir od [10] godina. Stopa popusta (koriena u obraunima TV) jednaka je procenjenoj PPCK ODS-a. Porast potranje (koji se koristi ako se primenjuje model sistema) jednak priblino 10% vrne potranje.

Bie potrebno da budu pomireni dobijeni prihodi koji treba da budu povraeni primenom dobijenih naknada DPPT sa onim prihodima koji su dozvoljeni u okviru kontrole cena koja se primenjuje na ODS. Ovo bi trebalo da bude uraeno dodavanjem ili oduzimanjem zajednikog faktora, kao to je onaj da konana naknada bude u skladu sa dozvoljenim prihodima, kao to je pojednostavljeno prikazano u donjem tekstu. itit (DUOSi,t DFACt) * FVOLi,t = DREVt
DLRCi,t DFACt DPTP naknada za kategoriju potroaa (/kW) zajedniki korekcioni faktor primenjen na svaku DPPT naknadu (/kW)

Osnov za naknadu za KDS treba da bude zahtev pojedinih korisnika u vreme vrnog optereenja u sistemu. U mnogim sluajevima, postojei merni aranmani su neadekvatni za ovakvo merenje, kada treba da budu primenjene odgovarajue pretpostavke zasnovane na profilima optereenja ili na drugim raspoloivim informacijama. ODS e biti ohrabren da ponudi popuste i smanjenja naknada za ODS manjim proizvoaima prikljuenim na distributivnu mreu, pri emu oni kojima je dat popust na naknade za prikljuak nisu adekvatni da bi se na njima ogledale koristi koje obezbeuju ovi proizvoai. Principi i osnov za odreivanje bilo kog takvog popusta i umanjenja treba da budu ukljueni u standardna pravila koju za ovu namenu objavljuje ODS.

Kupovina elektrine energije sa dokazom o poreklu

[Ovaj deo je namerno ostavljen prazan]

Na savet u ovom dokumentu je ogranien na zakljuke koji su ovde konkretno izneti, i zasnovan je na kompletnosti i tanosti gore iznetih injenica, pretpostavki i izlaganja. Ako bilo koja od napred iznetih injenica, pretpostavki ili izlaganja nije potpuno kompletna ili tana, od imperativne je vanosti da o tome odmah budemo obaveteni, poto bi netanost ili nekompletnost mogli da imaju materijalni uticaj na nae zakljuke. Pri davanju naeg saveta, mi se oslanjamo na relevantne odredbe vaeeg zakonodavstva na Kosovu, propise koji proizilaze iz njega i njihova sudska i administrativna tumaenja. Ovi propisi su podloni promenama, retroaktivno i/ili u budunosti, pa bi bilo kakva takva promena mogla da utie na validnost naih zakljuaka.