GURDIJEV, Georgije Ivanovi SVE I SVJA ili BELZEBUBOVI RAZGOVORI SA UNUKOM ( Knjiga prva )

NAPOMENA: UNUTAR OVOG PDF-a SU SVE TRI KNJIGE

Naslov originala SVE I SVJA - BESEDBI VELBZEVULA SO SVOIM VNUKOM Harvest, Minsk AST, Moskva 2000.

~oo~
Georgije Ivanovi Gurdjiev (1877-1949) se u mladosti spremao za poziv svetenika i lekara, ali se ve tada zainteresovao za proroanstva, telepatiju, udotvorna isceljenja i sline fenomene. U traganju za "istinskim znanjem" obiao je mnoge zemlje Centralne Azije i Srednjeg Istoka, a ostatak ivota proveo je u Evropi i Americi. Od 1913. do 1917, drao je predavanja u Moskvi i Peterburgu. Krajem 1913, zapoeo je rad na osnivanju Instituta za harmonian razvoj oveka. Kada je poela revolucija, odlazi sa svojim uenicima na Kavkaz. Tokom 1917. i 1918, njegov Institut je radio u Tiflisu, a zatim u Konstantinopolu (1919-1921) i u Francuskoj. Godine 1924. filijala ovog Instituta otvorena je i u Njujorku. Doktrina Gurdijeva sadri elemente joge, tantrizma, zendizma, sufizma. Poto oveka smatra mehanizmom koji je determinisan spolja, on je namenu Instituta video u stvaranju uslova "u kojima nita ne moe biti stvoreno automatski i nesvesno". U tom cilju je koristio razliite vebe (koje su podeljene u sedam kategorija), predviene da razvijaju telo, miljenje i oseanja oveka. Posebnu panju poklanjao je muzici, plesu, tehnici meditacije. Svi oblici umetnosti po G. predstavljaju kodirani sistem drevnih znanja, "oblike pisma", i zato u istinskoj umetnosti nema nieg sluajnog - ona je objektivna. Savremena umetnost je subjektivna i u njoj preovladava princip zadovoljstva. Plesni pokreti, smatrao je on, nose u sebi religiozne ili filosofske ideje. Svaka rasa i nacija, svaka epoha, zemlja, klasa i profesija, raspolau odreenim brojem "poza", iz ijih okvira one nikad ne izlaze i koje ine njihov "stil", povezan s odreenim oblicima

miljenja i oseanja. ovek ne moe da promeni ni formu svojih misli, ni formu svojih oseanja a da ne promeni "poze". Sve na svetu je, po miljenju Gurdijeva, materijalno i nalazi se u kretanju, dok su razliiti oblici materije samo razliiti stepeni gustine. ovekova dua je takoe materijalna, ona se sastoji iz veoma fine supstance i stie se tokom itavog ivota. ovek nema stalno, nepromenljivo, individualno "ja". Umesto njega postoje hiljade posebnih "ja", esto potpuno nepoznatih jedno drugom, meusobno iskljuivih i neusklaenih. On je itavo oveanstvo zamiljao u obliku etiri kruga. - Unutranji krug je "ezoteriki". Njega ine ljudi koji su dostigli najvii nivo razvoja: svaki takav ovek poseduje nedeljivo "ja", sve forme svesti, kompleksno znanje, slobodnu volju, i meu njima nema nesuglasica. - Ljudi srednjeg, "mezoterikog" kruga, poseduju sve kvalitete, svojstvene ljudima "ezoterikog" kruga, ali njihovo znanje ima vie teorijski karakter. - Trei krug je "egzoteriki" a znanja ljudi koji ga ine nosi vie filozofski, apstraktni karakter. Njihovo se razumevanja ne izraava delima; ipak, ni meu njima nema nerazumevanja i razdora. - Najzad, etvrti, "spoljni" krug, jeste krug "mehanikog oveanstva". Meu ljudima nema uzajamnog razumevanja, postoji neto kao "meanje jezika". Ideje Gurdijeva je najsistematskije izloio njegov uenik P. D. Uspenski, ija knjiga U potrazi za udesnim sadri i podatke o ivotu njegovog uitelja u Moskvi, Peterburgu, na Kavkazu. Svoju prvu knjigu Gurdijev je napisao neto pre svoje smrti - Sve i svja, ili Belzebubovi razgovori sa unukom, dok su u drugu knjigu, Susreti sa izuzetnim ljudima, uli rukopisi koje su njegovi uenici objavili posle njegove smrti. OD AUTORA Doao sam do zakljuka da savremenici mogu izvui korist iz mojih istraivanja ukoliko prilikom itanja budu doiveli nove utiske i ukoliko budu itali sledei narodnu mudrost koje sam se nedavno setio: "Vie Sile mogu da uslie svaku molitvu jedino ukoliko je ona izgovorena 3 puta: prvi put - za sreu i spokoj due roditelja; drugi put - za sreu suseda; i tek trei put - za sopstvenu sreu." Smatram neophodnim da vam ve na prvoj stranici ove knjige, spremne za objavljivanje, dam sledei savet: "itajte svaku moju knjigu 3 puta: Najpre, u krajnjoj liniji, onako kao to itate sve knjige i novine svoga doba; Zatim - naglas, kao to biste itali nekoj drugoj osobi; I tek trei put se potrudite da prodrete u sutinu moga pisanja."

Tek tada ete moi da raunate na formiranje sopstvenog, samo vama svojstvenog nepristrasnog miljenja o mom pisanju. I jedino tada e biti mogue ostvarenje moje nade da ete, shvativi sve, uspeti da izvuete za sebe onu osobitu korist u koju se uzdam svim svojim biem. Glava 1 BUENjE MISLI Od svih ubeenja, formiranih u mojoj svesti tokom mog neobinog ivota odrasle osobe, moj najpouzdaniji zakljuak jeste da nezavisno od nivoa razvoja svog miljenja i svojih individualnih osobina, zbog kojih se raaju najrazliitije ideje, ljudi uvek i svuda na zemlji oseaju neodoljivu potrebu da, kad god zaponu neto novo, izgovore naglas ili, u krajnjem sluaju, u sebi, onu naroitu bajalicu koja je jasna i najveim neznalicama. Njene rei su na razne naine formulisane u razliitim vremenima, a u nae vreme one glase: "U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha. Amin." Eto zato i ja, sada, kada zapoinjem potpuno nov i za mene rizian posao, kao budui autor ove knjige, izgovaram te rei ne samo naglas, ve potpuno razgovetno i, kako je rekao jedan Tuluanin, "sa izrazitom intonacijom", naravno, s onim stepenom izraajnosti koji doputaju injenice ve formirane u mojoj celovitoj svesti i ukorenjene u njoj. Te injenice se, uzgred, formiraju u oveku tokom njegove mladosti i kasnije, tokom svesnog ivota, odreuju karakter i snagu te intonacije. Poto sam ovako zapoeo, mogu da budem potpuno spokojan i ak, u skladu sa sadanjom predstavom o "religioznom moralu", potpuno siguran da e ubudue sve u mom novom rizinom poduhvatu ii kao po loju. U svakom sluaju, poeo sam da radim, a o budunosti mogu da se izrazim u skladu sa izrekom: "ivi bili pa videli - ree slepac." Pre svega, dok svoju jo pouzdanu desnu ruku, iako neto oslabljenu posle automobilskog udesa, drim na srcu (o ijoj stalnosti ili nestalnosti ne elim da govorim), otvoreno priznajem da nisam imao ni najmanju elju da piem, ali su me na to prisilile okolnosti na koje apsolutno nisam mogao da utiem, mada jo ne znam da li su one bile sluajne ili su ih izazvale neke spoljne sile. Znam samo da su me te okolnosti naterale da piem, i to ne nekakve besmislice za itanje pred spavanje, ve debele i teke knjige. Pa, kako god bilo, ja poinjem. Ali, odakle da ponem? O, avole! Nee se valjda ponoviti ono udno i veoma neprijatno oseanje koje sam doiveo pre otprilike 3 nedelje kada sam u mislima sainio plan i redosled ideja, koje elim da objavim, a da pri tome nisam znao kako da ponem.

To oseanje se moe opisati sledeim reima: "Strah da se ne zagrcne od suvika sopstvenih misli." Tog tegobnog oseanja mogao sam da se reim jedino ako bih se vratio onoj kobnoj navici, koja nije svojstvena samo meni ve i svim mojim savremenicima, jer, zahvaljujui njoj moemo bez ikakve grie savesti svaki posao da odloimo "za sutra". Bilo mi je lako da tako postupam poto mi se inilo da do poetka rada ima jo mnogo vremena; ipak, vie se ne moe odlagati - moram da ponem po svaku cenu. Od ega da ponem? Urraa!!!... Eureka!!! Skoro sve knjige koje sam imao prilike da itam poinju predgovorom. Dakle, i ja treba da ponem neim slinim. Kaem "neim slinim", zato to sam tokom itavog svog ivota, od momenta kada sam poeo da razlikujem deake od devojica, uvek inio sve, apsolutno sve, drugaije od ostalih, meni slinih dvonogih unititelja Prirode. Zato i sada moram da poem od te svoje osobenosti i knjigu ne smem da ponem onako kako to rade drugi pisci. U svakom sluaju, zanemariu tradicionalni predgovor i poeti naprosto upozorenjem. Takav poetak e biti sasvim razuman jedino ukoliko ne bude protivreio nijednom od mojih psihikih i organskih principa, ukljuujui tvrdoglavost. Ipak, to e biti potpuno asno, naravno, u objektivnom smislu, jer ja nimalo ne sumnjam u to da e se zahvaljujui mojim spisateljskim radovima veina italaca odmah oprostiti od svoga "blaga", steenog nasleem ili sopstvenim trudom. To "blago" se naziva "tajnim znanjima" i vodi jedino u romantino doivljavanje stvarnosti ili u naivne snove o budunosti. Ljudi iz moje okoline slau se da e se, pre ili kasnije, promene izazvane mojim radovima dogoditi svakome ko te radove savlada. Profesionalni pisci svoje uvode obino poinju "obraanjem itaocu". Ali ja neu da radim isto to i ti zli pametnjakovii s njihovim laskanjem koje prijatno golica nerve manje normalnih ljudi. Dakle... Draga moja, dubokopotovana, odluna i, naravno, najstivija gospodo i moje najdrae, oaravajue i besprekorne dame - oprostite mi, preskoio sam najvanije moje nimalo egzaltirane dame! Imam ast da vas obavestim da, iako pod uticajem okolnosti nastalih u poslednje vreme nameravam da se pozabavim knjievnim radom, ne samo da tokom itavog svog ivota nam napisao ni jednu jedinu knjigu ili "pouni lanak", ve, ak, nijedno pismo u kome bi trebalo paziti na gramatiku. Bez obzira na to to sam sada blizu toga da postanem profesialni pisac, ja nemam iskustva u pogledu utvrenih pravila i procedura ili u onome to se naziva "prefinjeni knjievni stil", te sam,

prema tome, prinuen da ne piem onako kako piu obini patentirani pisci na iji ste jezik, po svoj prilici, navikli isto kao i na sopstveni miris. Po mom miljenju bie vam najtee da savladate ono to vam je usaeno u detinjstvu i to je sada u potpunoj harmoniji s vaom duom - odlino izgraen automatizam doivljavanja svih vrsta novih utisaka. Zahvaljujui tom "blagoslovu" vi, koji ste ve poodrasli, ne morate uopte da koristite bilo kakav misaoni napor. Otvoreno reeno, glavni problem, koji ja smatram vanim, nije nedostatak iskustva u potovanju knjievnih pravila i postupaka, ve moje nepoznavanje ve pomenutog "prefinjenog knjievnog stila", koji je u nae vreme potreban ne samo piscima ve, ak, i obinim smrtnicima. Nedostatak, pak, tehne knjievnog zanata ne brine me posebno jer je on za savremi ivot prirodan. Moram da kaem da je "blagoslov" koji sam ve definisao, nastao na Zemlji i procvetao u raskonim bojama zbog neobine boljke koja poslednjih 20-30 g. mui one predstavnike sva 3 pola koji spavaju poluotvorenih oiju i ija je koa plodno tlo za svakojake bubuljice. Ta udna bolest se manifestuje ovako: ako je bolesnik malko obrazovan i plaeno mu je 3 meseca unapred, on, ona ili ono e svakako uzeti da pie nekakav "pouni lanak", ako ne i itavu knjigu. Znajui za tu novu ljudsku boljku, kao i to da ona ima kakter epidemije, s pravom mogu da pretpostavim da ste, to bi rekli doktori, na nju stekli imunitet i da zato neete previe negodovati zbog moje nekompetentnosti u tehnici knjevnog zanata. Eto zato je teite mog upozorenja na reima koje govore o mom ignorisanju "prefinjenog knjievnog stila." U svoju odbranu, moda potcenjujui neodobravanje koje u vaoj probuenoj svesti moe izazvati moje nepoznavanje tog stila, nezamenljivog za moderan ivot, smatram neophodnim da kaem, mirna srca i obraza usplamtelih od stida, da sam, naravno, u detinjstvu uio taj stil i da su me moji uitelji, pripremajui me za ivot odrasle jedinke, koristei umerene doze zastraivanja, stalno primoravali da uim napamet mnogo toga to upravo predstavlja to savremeno "uivanje". Na nesreu, naravno vau, a ne moju, od svega onoga to sam nauio automatski, nije ostalo nita i nita nije sauvano u mom sadanjem knjievnom radu. Uzrok tog gubitka nije moja lenjost ili lenjost mojih potovanih i nepotovanih uitelja. Taj ljudski trud je potonuo u pesak zbog nepredvidivog i potpuno izuzetnog sticaja okolnosti koji se odigrao u momentu mog dolaska na Svet Boji, to je posle "psihofizikoastrolokog" istraivanja protumaio jedan poznati evropski okultista. Evo kako se to dogodilo: na glupi hromi jarac je razbio prozor i kroz rupu su u vibracijama potekli zvuci muzike sa komijskog fonografa (gramofona), u asu kada je babica, koja je poraala moju mamu, sisala tabletu s kokainom.

Osim tog sluaja, retkog u svakodnevnom ivotu, moje sadanje stanje se takoe bazira na kasnijim dogaajima mog zrelog ivota i detinjstva. Do tog zakljuka, moram da priznam, dao sam posle dugih razmiljanja, zasnovanih na metodu profesora her tumpfsinmauzena. Radi se o tome da sam uvek, i instinktivno i mehaniki, a ponekad ak i svesno, tj. u naelu, izbegavao da taj "prefinjeni knjievni stil" koristim za sporazumevanje. Dakle, govorim o toj sitnici (a moda i nije sitnica), koja se zahvaljujui trima razlozima formirala u mojoj svesti tokom prethodnih godina. Reio sam da o tome ispriam u prvoj glavi svoga rada. Ostaje, meutim, nepromenjena i bljetava, kao amerika reklama, jedna injenica koju ne mogu promeniti nikakve sile, ak ni "poi-oi" "strunjaka za glupiranje", a to je da ja, koga su u poslednje vreme mnogi smatrali samo dobrim nastavnikom ritualnih plesova, sada postajem profesionalni pisac i da u, naravno, pisati mnogo, iako, meutim, nemam automatski steene i automatski primenljive navike za tako neto. Izneu sve to sam sroio jednostavnim, obinim, ivotnim jezikom bez ikakvih knjievnih manipulacija ili gramatikih lukavstava. Ali to jo nije sve! Nisam reio najvanije pitanje - na kojem u jeziku pisati. Iako sam poeo da piem na ruskom, s tim jezikom, kako bi rekao Mula Nasradin, najmudriji od mudrih, "nee daleko dogurati". Ruski jezik je veoma dobar - nema spora. Ja ga ak i volim, ali... samo za prianje viceva (kada se raspredaju razne prie), ili za razmatranje pitanja o neijem poreklu. Ruski jezik podsea na engleski, koji je takoe veoma dobar, ali samo za diskusije u puionicama, u kojima dentlmeni, poto se udobno smeste u fotelje i prekrste nogu preko noge, razmatraju problem smrznutog australijskog mesa ili, moda, "indijsko" pitanje. Oba ova jezika podseaju na poznatu moskovsku orbu u koju moete da strpate sve to god hoete, osim sebe i mene - sve to god poelite, ak i eherezadinu feredu. Moram da kaem da sam pod pritiskom sluajnih, i ne sasvim sluajnih okolnosti bio prinuen da veoma ozbiljno i duboko, i silei sebe, nauim da govorim, piem i itam na mnogim jezicima. Postigao sam u jezicima takvu brzinu i automatizam da bih sada, kada me je sudbina naterala da se pozabavim knjievnim radom, mogao da piem na bilo kojem od njih. Ali, da bih razumno koristio taj automatizam, steen dom praksom, treba da piem na ruskom ili na jermenskom, poto su se poslednjih 20 ili 30 godina moje ivotne prilike odvijale tako da sam za sporazumevanje morao da koristim ta dva jezika i mnogo sam ih praktikovao. O, avole! ak se i u ovom sluaju manifestuje jedna od osobina moje svojevrsne i za obinog oveka neobine due, a to je navika da muim sebe.

Ali muke koje oseam sada, kada sam ve zreo ovek, potiu od osobina koje su u moju osobitu duu usaene u detinjstvu zajedno s velikom koliinom raznih budalatina, nepotrebnih u savremenom ivotu, to me mehaniki primorava da uvek i svuda postupam jedino u skladu s narodnom mudrou. U sadanjim okolnostima, kao i uvek kada me obuzmu sumnje, one se nezvane uvlae u moju glavu, koja nije bila sazdana da shvati sutinu prastare izreke sauvane do naih dana: "Svaki tap ima dva kraja." Kada pokua da shvati osnovnu misao i pravo znaenje skriveno u toj udnoj formulaciji, svaki ovek, koji razmilja zdravorazumski, ubrzo moe doi do zakljuka da su sve ideje, sadrane u tim reima, zasnovane na istini koju su ljudi tokom dugih vekova spoznali, a prema kojoj svaki neobian fenomen u ivotu ima dva, po svom karakteru suprotna uzroka, i da taj fenomen dalje izaziva takoe dva suprotna rezultata koji, opet, postaju uzrok novog fenomena. Na primer, uzmimo da neto to je posledica dva suprotna uzroka daje svetlost; zatim to neto, isto tako neizbeno, moe biti poetak srodne pojave - tame; ili, ako neki faktor izaziva impuls olednog zadovoljstva u organizmu ivog bia, on e isto tako neminovno izazvati takoe oigledno nezadovoljstvo i tako dalje, uvek i u svemu. Ako ovde upotrebim taj obrazac narodne mudrosti, stvarane tokom vekova i izraene u sliku tapa koji zaista ima 2 kraja, od kojih jedan simbolizuje dobro, a drugi - zlo, moe se rei da, ukoliko primenim pomenuti automatizam, stican dogodinjom praksom, to e za mene lino biti dobro, ali e se za mog uitelja pretvoriti u suprotnost; a ta je to to je suprotno dobru lako moe razumeti svaki normalan ovek. Ukratko, ukoliko ja iskoristim svoje prerogative i uhvim se za "dobar" kraj tapa, "zli" kraj e se svakako sruiti na glave italaca. To se zaista moe dogoditi zato to je na ruskom nemogue izraziti tananost filozofskih problema koje nameravam da prilino temeljno objasnim u svom radu, a, u isto vreme, iako je to na jermenskom mogue, na nesreu svih mojih savremenika Jermena, on nije ba sasvim pogodan za izraavanje savremih pojmova. Da bih smanjio gorinu izazvanu tim unutranjim ranama, priznajem da sam u dane svoje rane mladosti, kada su me interesovali problemi filologije, i kada sam bio njima zaokupljen, jermenskom jeziku davao prednost nad svim ostalim jezicima koje sam tada govorio, ukljuujui i moj maternji. Jermenski jezik mi je tada bio najdrai uglavnom zato to je imao sopstveni karakter i to nije imao nita zajedniko sa susednim jezicima, a sve njegove "tonalnosti", kako bi rekli ueni filolozi, bile su svojstvene samo njemu i, kako sam ve tada shvatio, u potpunosti su odgovarale karakteru toga naroda. Ipak, tokom poslednjih 30 ili 40 g., bio sam svedok takvih promena u jermenskom jeziku da on, iako jo nije sasvim izgubio originalnost i samostalnost, koje su mu

bile svojstvene jo od davnina, sada dobija osobinu "grube meavine jezika", ija asonanca para ui svakom vie ili manje paljivom i osetljivom sluaocu kao prazan splet turskih, persijskih, francuskih, kurdskih intonacija, pomeanih s drugim "teko svarljivim" i "neartikulisanim" umovima. Skoro isto se moe rei i za moj maternji jezik - grki, kojim sam govorio u detinjstvu i iji ukus "automatske asocijativne energije" i dalje pamtim. Usuujem se da kaem da bih na njemu mogao i sada da izrazim sve to poelim, ali to je nemogue iz jednostavnog i delimino kominog razloga jer bi neko morao da sredi i prevede moje radove na druge jezike. A ko e to da uradi? Moglo bi se s punom sigurnou rei da ak i najbolji strunjak za novogrki naprosto nita ne bi shvatio od onoga to napiem na jeziku koji sam usvojio u svom detinjstvu, zato to su tokom poslednje 3-4 decenije moji dragi "sunarodnici", zaneti eljom da po svaku cenu lie na predstavne savremene civilizacije, ak i u svom govoru, s mojim materinim jezikom uinili isto ono to su Jermeni uinili sa svojim, trudei se da postanu ruski intelektualci. Grki jezik, iji sam duh i slovo nasledio, i jezik kojim govore savremeni Grci, po reima Nasradina Hode, lie jedan na drugoga isto koliko svadbeni mar lii na pogrebno crkveno pojanje. I ta sada? Ali ne brinite, uvaeni kupci moga umovanja! Za sada ima dovoljno francuske, jermenske i hazarske basturme, i ja u nai reenje. Ja posedujem iskustvo. Veoma esto u ivotu dospevao sam u teke situacije i veoma esto iz njih nalazio izlaz, i to mi je skoro prelo u naviku. A za sada u pisati delimino na ruskom, delimino - na jermenskom. Utoliko pre to meu ljudima koji su stalno u mom okruenju nekolicina poznaje ta dva jezika i ja se nadam da e oni moi sa njih da prevode prilino dobro. U svakom sluaju, ponavljam, i to ponavljam tako da to dobro zapamtite - ne onako kako ste navikli da "pamtite" druge stvari, ve onako kao to pamtite asnu re datu samome sebi ili nekom drugom oveku: nezavisno od toga koji jezik budem koristio uvek i u svemu u izbegavati "prefinjen knjievni stil". Vredelo bi obratiti panju na jedan kuriozitet, dostojan vae panje i vie nego to moete da pretpostavite, a to je da se poev od ranog detinjstva, od vremena kada sam poeo da rasturam ptija gnezda i zadirkujem sestre svojih drugova, u mom, kako su stari teozofi govorili, "planetarnom telu", i to - ne znam zato - u njegovoj desnoj polovini - pojavio se nehotian instinktivan oseaj, koji se u vreme kada sam ve postao "uitelj plesa", formirao u sasvim odreeno ulo. Kasnije, kad sam zahvaljujui toj profesiji poeo da komuniciram sa najrazliitijim ljudima, taj oseaj je poeo da raste u onome to se naziva duom. On se sastojao u tome da su jezike, a jo pre njihovu gramatiku, stvorili ljudi koji po svojim lingvistikim znanjima

apsolutno lie na dvonoge ivotinje, koje je mudri Nasradin Hoda opisao ovako: "Oni se u to razumeju kao magarac u kantar". Takvi ljudi, koji se zbog rave naslednosti i odvratnog vaspitanja vremenom pretvaraju u "prodrljive moljce" i unitavaju sve ono dobro to su nam ostavili preci, a pri tome povremeno nemaju ni najmanju predstavu o oiglednoj istini, utisnutoj u najranijem detinjstvu u mozak koji funkcionie kod svakog stvorenja, i kod oveka takoe - istini o odreenom svojstvu to se manifestuje u skladu sa zakonom koji su drevni mudraci nazivali "zakonom asocijacije", kao i o tome da proces miljenja svakog bia, a posebno ljudskog miljenja, protie iskljuivo u skladu s tim zakonom. Poto sam ve dotakao pitanje koje je za mene postalo skoro fiks-ideja, a koje se odnosi na proces ljudskog miljenja, smatram da mogu da, i pre nego to u svom pisanju doem do mesta gde nameravam da ovaj problem razmotrim detaljno, ve u prvoj glavi ispriam makar neto o onome to sam sluajno saznao. Tokom vie vekova koji su protekli na Zemlji, to je postalo normalno za svakoga ko se drznuo i poeleo da se u sopstvenim i tuim oima pokae kao "svesni mislilac". Jo u mladosti se formiraju dve vrste miljenja. Prva - miljenje u kome se misli izraavaju reima i uvek imaju relativno znenje, i druga vrsta, svojstvena kako ivotinjama, tako i oveku, koju bih ja nazvao "formalnim miljenjem". Drugu vrstu miljenja, tj. "formalno miljenje", prema kom se, uzgred, tano miljenje o svemu napisanom doivljava i usvaja posle svesnog uporeivanja sa prethodno dobijenom informacijom - uslovljavaju kod oveka geografski i klimatski uslovi, vreme i uopte itavo okruenje u kome ovek raste i dostie zrelost. Dakle, u svesti ljudi koji pripadaju razliitim narodima i ive u razliitim predelima i u razliitim uslovima, doivljaj jedne te iste stvari i ideje dobija razliite, nezavisne forme koje za vreme asocijativnog kretanja misli izazivaju odreene oseaje i odreene likove koji se izraavaju ovim ili onim reima, to slui jedino za povrno objektivno izraavanje tih ideja. Eto zato re, data nekoj stvari ili ideji, dobija kod razliitih naroda, koji ive na razliitim mestima, potpuno specifinu i razliitu "unutranju" sutinu. Drugim reima, u "biu" oveka koji se rodio i odrastao u nekom kraju, odreena "forma" se fiksira kao rezultat specinih lokalnih uticaja i utisaka i ta "forma" pomou asijacija izaziva u njemu oseaj odreene unutranje sutine, a kasnije dovodi do formiranja lika ili koncepcije za ije izraavanje on koristi rei koje su, kao to sam ve rekao, za njega uobiajene i koje on doivljava kvalitativno; meutim, slualac u ijoj svesti ta re asocira sa drugom unutranjom sutinom, usled individualnih uslova u kojima se on razvijao i rastao, uvek tu re doivljava i razume u sasvim drugaijem smislu.

Ta injenica je, uzgred, utvrena posle paljivog i nepristrasnog praenja razmene miljenja kako izmeu predstavnika razliitih naroda, tako i ljudi ija je linost formirana u razliitim krajevima. Dakle, veseli i samouvereni kandidate za kupovinu mojih umovanja, upozoravam vas da ne nameravam da piem kao profionalni pisac ve potpuno drugaije. Savetujem vam da ozbiljno razmislite pre nego to pristupite itanju onoga to u dalje rei, misliti i tumaiti, i tek onda se prihvatite posla. Drugim reima, bojim se da su va sluh i drugi organi ula toliko naviknuti na "knjievni jezik inteligencije", koji u poslednje vreme preovladava na zemlji, da vam moje pisanje moe izgledati kao udna kakofonija i da zato moete i ubiti - znate ta? Apetit za svoje omiljeno jelo i da ak prestanete da se oseate prijatno kada pogledate svoju crnokosu susetku. U to da moj jezik, ili jo pre, moj nain miljenja, moe da izazove takav efekat, uverio sam se zahvaljujui svom velikom iskustvu i siguran sam u to isto kao to je rasan magarac siguran u ispravnost i opravdanost svoje tvrdoglavosti. Sada, kada sam vas upozorio na najvanije, ne sekiram se zbog onog to sledi. Ako doe do nekog nerazumevanja povodom mojih radova i vi neto ne shvatite u mom pisanju, sami ste krivi, a moja savest e biti ista kao, recimo... savest biveg kajzera Vilhelma. Verovatno me smatrate mladim ovekom prijatne spoljnjosti, ali, to bi se reklo, "mranog sadraja", i mislite da se ja, poto sam novajlija u knjievnosti, svesno trudim da budem ekscentrian, udei za slavom i bogatstvom. Ako zaista tako mislite, veoma, veoma mnogo greite. Prvo, ni izdaleka nisam vie mlad. iveo sam veoma dugo i, to se kae, ne samo da sam izuio "surovu kolu ivota", ve sam "proao sito i reeto". Drugo, ne piem zato da bih pravio karijeru ili stao na noge pomou te profesije koja, dajem, po mom miljenju svima koji se njome bave prua mnogo mogunosti da odu pravo u pakao. Ja priznajem, naravno, da ovi ljudi zaista mogu sebe da dovedu dotle zato to, iako nita o sebi ne znaju, piu bombastine prie raunajui na jeftine efekte i, vremenom, stiui knjievnu teinu, slabe ljudsku psihu koja je i bez toga prilino slaba. to se tie same moje karijere, zahvaljujui silama koje deluju na mene odozgo i odozdo, i, ako hoete, zdesna i sleva, ona je jo odavno ostvarena i ja odavno vrsto stojim na svim nogama i to, stojim prilino vrsto. I sasvim sam siguran da me one jo mnogo godina nee izdati, zbog ega mogu da puu od muke moji proli, sadanji i budui neprijatelji. Evo jo jedne sulude ideje. Posebno u zamoliti tampara kome budem poverio svoju knjigu, da prvi deo tampa tako da italac moe da ga proita ne rasecajui ostale stranice. Ka proui moj neobian manir pisanja, koji u njegovoj svesti snano

i nenametljivo izaziva uzbudljive likove i utene snove, ako bude hteo, moe, bez suvinog natezanja sa knjigom, da vrati knjigu i dobije svoj novac natrag. Tako u postupiti zato to sam se setio prie o jednom Kurdu iz Zakavkazja. uo sam je u ranoj mladosti, a kasnije, uvek kada sam je evocirao u seanju, ona je u meni izazivala stalni i neugasivi impuls nenosti. Mislim da e i vama i meni biti korisno da se paljivije zadrimo na toj prii. Bie korisno ako vam je ispriam uglavnom zato da bi so te prie ula u osnovu novog knjievnog stila uz iju pomo, sad, kada pristupam za mene novom zanimanju pisca, nameravam da postignem eljeni cilj. Dakle, jednom je taj Kurd doao u grad nekim poslom i video na pijaci ator sa mnogo raznovrsnog voa. Meu ostalim vokama primetio je jedan naroit plod, veoma lep i po boji, i po obliku. On je tako delovao na njegovu matu da je, bez obzira na to to nije imao dovoljno para, reio da uini sve kako bi kupio makar jedan od tih darova prirode i okusio ga. I tada je, sa njemu nesvojstvenim arom i smelou uao u ator i pokazujui svojim vornovatim prstom prelepi plod zatraio od prodavca da mu kae cenu. Prodavac mu je odgovorio da funta tih plodova kota 6 bakarnih novia. Smatrajui da cena za tako lepu voku nije previsoka, na Kurd odlui da kupi itavu funtu. Zavrivi sve svoje poslove u gradu, on istoga dana poe kui. Idui u suton brdima i dolima, i nehotice svestan spoljnih efekata arobnih predela majke prirode, nae zajednike roditeljke, na Kurd je, naravno, iznenada poeleo da sebe obraduje nekom jednostavnom hranom. Seo je kraj puta, izvadio iz torbe hleb i povre koje mu je izgledalo tako lepo, i lagano poeo da jede. Ali... o, uasa! Uskoro je osetio kako ga iznutra uasno pee. Bez obzira na to, nastavio je da jede. Nesreni dvonogi stanovnik nae planete i dalje je jeo zahvaljujui onoj poseoj ljudskoj osobini, koju sam ve pomenuo i koju elim da uteljim kao novu, sopstvenu knjievnu formu, te e taj princip kao svetionik obasjavati moj put ka cilju. Ako odluite da i dalje itate moja pisanja, onda ete vremenom, u zavisnosti od vae sposobnosti da poimate, uloviti njihov smisao i znanje; moda ete neto osetiti ve na kraju ove glave. Dakle, dok je na Kurd sedeo iznenaen neobinim oseajima, izazvanim u njegovom telu tom udnom trpezom u krilu prirode, putem je dolazio njegov prijatelj, koji je vaio za potenog i iskusnog oveka. Videvi da lice naeg Kurda gori i da su mu oi pune suza, ali da, bez obzira na to, on izgleda kao neko ko je odluio da ispuni svoj najvaniji dug i nastavlja da jede cele celcate paprike, zemljak mu ree: "ta to radi, magare! iv e izgoreti! Odmah prestani da jede to varvarsko povre koje je tako strano tvojoj prirodi!" Ali na junak odgovori: "Ne, ni za ta na svetu neu prestati, nisam dabe za njega dao poslednjih 6 novia. ak i ako moja dua napusti telo, nastaviu da jedem."

Posle toga na nepokolebivi Kurd, a mora se priznati da je uistinu bio takav, nastavi da jede crvenu papriku. Sada se nadam da ve imate asocijaciju koja e vas, kao to se ljudima ponekad dogaa, dovesti do onoga to vi nazivate poimanjem. I tada ete razumeti zato je meni, koji dobro znam i esto oseam saaljenje prema ljudskoj slabosti, izraenoj u potrebi da se sve to je plaeno novcem mora iskortiti do kraja, pala na pamet pomisao da preduzmem sve mogue mere da ne biste vi, brao moja po krvi i duhu, u sluaju da ste navikli da itate knjige pisane iskljuivo na "jeziku inteligencije", poto ste ve dali pare za moje pisanje, a tek potom shvatili da to nije napisano uobiajenim jezikom koji vi lako itate, dakle, da vi ne biste bili osueni da po svaku cenu itate sve do kraja, kao to je na jadni Kurd bio prisiljen da jede ono iji je izgled potresao njegovu matu - to jest plemenitu papriku. Znai, da bi se tim povodom izbegao nesporazum, koji je u svesti savremenog oveka formiran zahvaljujui njegovim estim posetama bioskopu i ljubavnim romanima, elim da ova glava bude tampana tako da svaki italac moe da je proita ne rasecajui stranice same knjige. Inae, prodavac knjige moe biti, to bi se reklo, zadrt i svakako se moe ponaati u skladu sa osnovnim principom svih prodavaca knjiga, koji se moe formulisati sledeim reima: "Biete gluplji nego trapavi ribar ukoliko dozvolite ribici da vam pobegne sa udice". Odbie da primi knjigu natrag ako stranice budu raseene. Ne sumnjam da e se upravo tako i dogoditi. Ja zaista oekujem da e deo prodavaca moje knjige izgubiti svoju savest. U to sam sam se uverio onda kada sam bio "profionalni indijski fakir" i kada sam, da bih objasnio odreo "ultrafilozofsko" pitanje, morao da se upoznam sa asocijtivnim procesom manifestovanja automatski formirane due savremenih prodavaca knjiga i njihovih agenata, koji nastoje da te knjige uvale kupcima. Znajui sve to, a poto sam posle automobilske nesree koja me je zadesila, postao veoma pedantan i cepidlaka, moram opet da ponovim, tanije, ne mogu, a da vas jo jednom ne upozorim i, ak, insistiram da, pre nego to raseete stranice moje prve knjige, veoma paljivo proitate, i to ne jednom, ovaj prvi deo, koji sam napisao. Ali, ukoliko bez obzira na sva moja upozorenja i dalje budete eleli da se u potpunosti upoznate s mojim radom, ne preostaje mi nita drugo nego da vam od sveg svog istog srca poelim veoma dobar apetit, kako biste mogli da svarite sve to ste proitali, tako da to bude korisno ne samo za vae zdravlje, ve i za zdravlje svih koji s vama ive. Rekao sam "od sveg svog istog srca" zato to odnedavno ivim u Evropi i esto sreem ljude koji, i kad prilii i kad ne prilii, vole da uzalud upotrebljavaju svete rei koje se odnose samo na unutranji ovekov ivot, to jest to bi se reklo - kunu se uzalud. Kao to sam ve priznao, sledei tokom vekova proverenu narodnu

mudrost ne samo u teoriji, kao to to ine nai savremenici, ve i u praksi, na ovaj sluaj bi mogla da se primeni sledea mudrost: "U kakvom si manastiru, tako Boga moli", a poto ne elim da krim u Evropi ustaljenu naviku da se svi zaklinjanju za vreme obinog razgovora, sledei istovremeno jednu od Mojsijevih zapovesti: "Ne zivaj uzalud imena Gospoda Boga svojega", reio sam da iskoristim jednu od osobenosti engleskog jezika, koji je odnedavno uao u modu, i svaki put, kada okolnosti budu to od mene zahevale, ja u se kleti svojom "engleskom duom". Stvar je u te to na tom modernom jeziku re "dua" i re "on" zvue isto i ak se skoro isto i piu. Ne znam kako ete vi na to gledati, poto ste ve napola postali kandidat za kupovinu moje knjige bez obzira na to koliko su moji duhovni zahtevi visoki, moja originalna priroda ne moe a da ne izrazi negodovanje zbog te osobine savremene civilizacije, zbog koje ak i ljudi najuzvienijeg duha, ljudi koje na Tvorac voli, mogu biti izjednaeni sa najnitavnima. Dobro, dosta je "filologizama". Hajde da se vratimo na glavni zadatak ove prve glave s namerom da se, pored ostalog, obodre vae i moje pospane misli i da se itaoci upozore. Ja sam ve sainio plan i redosled svog daljeg rada. Kakvu e formu on dobiti na papiru, iskreno reeno, jo ne znam, ali ja u svojoj podsvesti ve jasno oseam da e dobiti formu neeg "vrueg" i da e na ula svakog itaoca delovati isto onako kao to je paprika delovala na nesrenog Kurda. Sada, poto ste se upoznali sa priom o naem kurdskom seljaku iz Zakavkazja, smatram svojom obavezom da vam neto priznam. "Pre nego to nastavim prvu glavu, koja slui kao uvod u ono to tek planiram da napiem, elim da vaoj tek probenoj svesti saoptim injenicu da u u narednim glavama izloiti svoje misli takvim redosledom i sa takvom logikom da sutina odreenih realnih ideja moe automatski da proe mimo one "probuene svesti", koju veina ljudi iz neznanja smatra pravom sveu, ali koja je, kao to sam eksperimentao dokazao - iluzorna. Moje misli se usmeravaju u oblast koju vi nazivate podsveu, a ona je, po mom miljenju, upravo realna ovekova svest. Ja elim da se ove koncepcije mehaniki samorealizuju i transformiu u slabom povrinskom sloju svesti kako bi ovek posle toga putem sopstvenog aktivnog miljenja mogao da se pretvori ne u bie sa jednim, ve sa dva mozga. Reio sam da svakako uinim sve kako bi uvodni deo, koji treba da probudi vau samosvest, mogao u potpunosti da opravda svoj cilj, prodrevi ne samo u vau, po mom milju, iluzornu svest, ve i u vau realnu svest, prisilivi vas da prvi put mislite aktivno. U prirodi svakog oveka, nezavisno od njegovog naslea ili vaspitanja, formirane su dve samostalne svesti koje nemu nita zajedniko ni po funkcijama, ni po nainu manifestovanja.

Jedna svest nastaje iz percepcije svih vrsta mehanikih utisaka, razvija se slobodno ili pod tuim uticajem i sadri skoro sve rei koje su u stvarnosti samo prazni zvuci, a druga svest se formira delimino iz "prethodno fiksiranih materijalnih rezultata dobijenih usled zakona naslednosti, koji se sjedinjuju s odgovarajuim naelima ljudskog bia, a delino i iz svesno izazvanih asocijativnih spojeva tih materijalizovanih rezultata'". Ta druga ljudska svest, po svojim manifestacijama, nije nita drugo do istorija, koja je, kao to sam upravo rekao, formirana od materalizovanih rezultata naslednosti i ljudske delatnosti, i po mom miljenju, zasnovanom na viegodinjim istraivanjima realizovanim u izuzetno povoljnim uslovima, predstavlja dominantu u strukturi ljudskog miljenja. Uzimajui u obzir ovo moje uverenje, koje e vam bez sumnje izgledati kao fantaziranje duevnog bolesnika, ja, kao to vidite, ne mogu sada da zanemarim tu drugu svest i zbog toga sam prinuen da prvu glavu svog rada, koja slui kao uvodni deo za sve ostale, gradim tako da moje misli prodru u obe vae svesti, kako biste ih vi spokojno usvojili. Razvijajui dalje ovu ideju moram najpre da obavestim ovu iluzornu svest da ja, zahvaljujui trima jasnim i originalnim injenicama koje su kristalizovane u strukturi moje svesti u detinjstvu, zapravo predstavljam unikum, i da sam po miljenju ljudi s kojima komuniciram, oamuen i pomuene svesti. uj! Ve vidim kako u vaoj nerealnoj, ali po vaem miljenju, pravoj svesti poinju uznemireno, poput obada, da se vrzmaju sva ona znanja koja ste dobili nasleem od ujke ili mame, i ija univerzalnost uvek i u svemu raa primetan impuls radoznalosti koji vas tera da to pre utvrdite zato sam ja, novajlija u knjievnosti, ije ime nije ak nijednom pomenuto u novinama, odjednom postao tako unikalan. Ne brinite! Veoma me raduje to vidim takvu radoznalost, makar i u "fal" svesti, zato to ja iz iskustva znam da taj impuls, nedostojan oveka, ponekad menja svoju prirodu i prvara se u e za znanjem, ali savremenim ljudima on pomae da usvoje, tavie, da jasno shvate sutinu onih pojava na koje se koncentrie njihova panja, te se ja zato ak i radujem to mogu da zadovoljim vau radoznalost. Dakle, sluajte i trudite se da ne izneverite moja oekivanja. Moja originalnost, koja izaziva neodobravajue gunanje kako meu stanovnicima nebesa, gde se odluuje o najvioj pravdi, tako i meu za sada malobrojnim Zemljanima, zasniva se, kao to sam ve govorio, na 3 posebna dogaaja, koja su mi se desila u godinama detinjstva. Prvi je od samog poetka postao poluga razvoja moje unutranje celovitosti, a druga dva su se pokazala kao ivotvoi izvori, napajajui je i usavravajui. Taj prvi faktor je poeo da utie na mene kada sam, to bi se reklo, jo bio bucmasti klinja. Moja draga pokojna baba tad je bila jo iva. Imala je ve sto godina.

Kada je baba umirala, a moda se tada ve i dokopala carstva nebeskog, moja mati me je, kao to je tada bilo uobiajeno, privela njenom smrtnom odru i dok sam ja ljubio desnu ruku umirue, ona je stavila svoju oslabelu levu ruku na moju glavu i razgovetno proaputala: "Najstariji moj unue! Sluaj i zapamti moj strogi savet: Nikada u ivotu nemoj postupati kao svi." Posle toga je uperila svoj pogled u koren moga nosa i oigledno primetivi da sam zabezeknut i da skoro nita nam shvatio, dodala je ljutito i ne doputajui nikakav prigor: "Ili nita nemoj raditi - naprosto idi u kolu - ili radi ono to niko ne radi." Odmah posle toga ona je bez dvoumljenja i oigledno prezirui okolinu, s pohvalnom samokorolom predala svoju duu pravo u ruke Njegove Vernosti Aanela Gavrila. Mislim da e vam biti zanimljivo i ak pouno da znate da je sve to ostavilo na mene veoma snaan utisak i ja sam iznenada osetio jako neprijateljstvo svoje okolice; kada smo napustili sobu u kojoj je ostalo da lei mrtvo "planetarno telo" one koja je bila uzrok uzroka mog dolaska na svet, ja sam veoma tiho, trudei se da ne privlaim panju, neprimetno mugnuo u rupu, u kojoj su za vreme Velikog posta uvane mekinje i ljuske od krompira predviene za svinje, nae "sanitarce". Leao sam tamo gladan i bez vode, obuzet panikom i zbrkih misli, kojih sreom i nije bilo tako mnogo u mojoj dejoj glavici, sve dok se moja majka nije vratila s groblja i uzrujana zbog mog odsustva poela uzaludno da me trai. Tada sam se iskobeljao iz rupe i postajavi trenutak na ivici, rairenih ruku potrao mami, epao njenu suknju i poeo da udaram nogama o zemlju, a onda, ko zna zato, zaurlao kao magarac. Zato je sve to tako delovalo na mene i zato sam se mehaniki ponaao tako neobino, ni sada mi nije jasno, iako sam poslednjih godina, naroito u vreme poklada, mnogo o tome razmiljao pokuavajui da dokuim uzrok. Razmiljajui logiki, doao sam do zakljuka da je uzrok dogaaja koji je tako snano uticao na sav moj budui ivot, bio taj to je vazduh u sobi, u kojoj se odigrala ve opisana scena, bio natopljen mirisom tamjana, donetog iz Atonskog mastira, veoma popularnog meu privrenicima pravoslavne vere. Da li je moja pretpostavka ispravna, ne znam, ali to su injenice. Narednih dana se nita naroito nije dogaalo, osim to sam ja ee nego obino iao na rukama. Moj prvi neobian postupak (iako ni svest ni podsvest nemaju s tim nikakve veze), desio se etrdesetog dana od babine smrti, kada su se naa porodica, roaci i svi koji su je potovali (a nju su svi voleli), okupili na groblju kako bi nad njenim ostacima, koji su leali u grobu, bila oitana molitva za pokoj njene due. Odjednom, iz ista mira, umesto da sledim moralne norme, zajednike svim narodima, to jest, umesto da stojim mirno sa odgarajuim izrazom tuge na licu i ak sa suzama u oima, ja sam poeo da skaem oko groba i da pevam: Pustite je da poiva u miru.

Ona je bila suta dobrota itd., i sl. Od toga momenta, dok sam se kreveljio, to jest imitirao mehanizovane, nauene radnje, rodilo se u meni ono to to sam kasnije nazvao "neodoljivim nagonom" da nikada ne budem kao svi. Na primer, u tom uzrastu ja sam postupao ovako: dok su moj brat, sestra i komijska deca za vreme igre hvatali loptu sa desnom rukom, a zatim je bacali u vazduh, ja sam ekao da lopta udari o zemlju i, kada bi odskoila, hvatao sam je, i to palcem i srednjim prstom ruke; ili, dok su se deca sputala niz brdo okrenuta licem napred, ja sam to radio, uzgred, svaki put sve uspenije - zadnjicom napred. Ponekad, kada bismo se sladili raznim istonjakim poslasticama, dok bi drugi, pre nego to e slatki gurnuti u usta, poeli da ga liu kako bi osetili njegov ukus i produili zadovoljstvo, ja sam ga najpre njuio, ponekad bih ga prislonio na uvo i paljivo oslukao, a zatim skoro nesvesno, iako veoma ozbiljno, aputao some sebi: dosta, ne treba vie da njui, i, pevuei nekav motivi, najzad gutao slatki bez ikakvog uivanja. Prvi u nizu dogaaja koji su postali "ivotvorni izvori" i koji su napajali i usavravali savet moje pokojne babe, dogodio mi se u uzrastu kada sam iz bucmastog klinca izrastao u "mladog mangupa", obeavajui da e od mene postati, to bi se reklo, mlad ovek prijatne spoljanjosti i sumnjivog unutranjeg sadraja. Taj dogaaj je bio izazvan okolnostima koje mi je Sudbina, moe biti, specijalno priredila. Jednom, kada sam sa grupom mangupa, kakav sam bio i sam, postavljao zamke za golubove na krovu komijske kue, jedan od deaka koji je stajao pored mene i gledao me, ree: "Mislim da se tom omom od konjske dlake golub ne moe uhvatiti za kandu zato to je, kako nam je objasnio uitelj zoologije, upravo u noktu (prstu) te kande koncentrisana sva golubova snaga i gub e je svakako, ak i ako najvei prst potrefi u zamku, lako pokidati." Drugi deak, koji je stajao nagnut iza mojih lea (uzgred, za vreme razgovora on je neprekidno trcao pljuvaku koja je prskala na sve strane), prekide mog suseda i, dok mu je pljuvaka izletala kao iz fontane, bubnu sledeu sentencu: "Umukni, nesreni i nakazni ispljuvku Hotentota! Nedotupav si isto kao i tvoj uitelj. Ako je zaista najvea snaga jednog goluba koncentrisana u velikom prstu njegove kande, utoliko vie ima razloga da se vidi kako e taj prst dospeti u moju zamku. To moe biti vano za nae ciljeve, tj. za lov tih nesrenih golubova. Jer, tu se moe pokazati ona osobenost, koja je u odreenom stepenu svojstvena svima koji poseduju meh klizave pihtije - mozak. Sutina tog faktora sastoji se u tome da, kada zbog najrazliitijih uticaja, ija je sila ispoljavanja neznatna, doe do onoga to se naziva promenom svesti, pri tome neizbeno deluje pravilo prema kome blago koenje moe pojaati druge manifestacije ivotne aktivnosti, uspostavljajui teite itavog organizma u kome to klizavo neto (mozak) igra veoma malu ulogu,

prelazei neprekidno iz jednog stanja u drugo, to esto dovodi do neoekivanih, ponad i smenih rezultata." On je poslednje rei ispalio s takvim trcanjem pljuvake da su moje lice zasule sitne kapi kao da je isprskano nemakim pulverizatorom za prskanje anilinske boje. To ve nisam mogao da otrpim i, ne pridiui se, udarih ga iz sve snage u razjapljena usta, zbog ega je momentalno pao niice i izgubio "svest". Ne znam i ne elim da znam na koji nain e se promeniti vae miljenje i do kakvih ete zakljuaka doi poto saznate za neobinu kombinaciju ivotnih prilika koje opisujem, ali, po mom miljenju, svaka podudarnost samo pojaava moju veru u to da svi dogaaji, koji su mi se desili u detinjstvu, nisu nimalo sluajni ve su ih namerno sazdale neke spoljne sile. Sutina je u tome to sam tu vetinu nauio bukvalno samo nekoliko dana ranije od grkog svetenika iz Turske, odakle je, proganjan zbog svojih politikih uverenja, morao da bei. Kada se on pojavio u naem gradu moji roditelji su ga uzeli da me ui novogrkom. Ne znam kakva je politika uverenja i ideje ispovedao, ali seam se da je za vreme naeg razgovora, ak i onda kada je objanjavao razliku izmeu starogrkih i novogrkih uzvika, moj uitelj prebivao u snovima o ostrvu Krit, gde je hteo da ode, i da se oseao kao pravi patriota. Ali tada, gledajui delo ruku svojih, ja sam se strano uplaio jer sam, budui neiskusan u tuama, pomislio da sam ubio deaka. Dok sam se ja tresao od straha, drugi deak, brat od tetke prve rtve moje vetine pokazane u samoodbrani, vide ta se dogodilo i obuzet roakim oseanjima, priskoi i zamahnuvi, udari me u vilicu. Od toga udarca meni zaiskri pred oima i usta mi se napunie neim to je liilo na hranu za pilie. Neto kasnije, doavi sebi, osetih u ustima neki udan predmet. Pljunuh na dlan i videh da je to veliki zub neobinog oblika. Videvi kako piljim u udan zub, deaci se sjatie oko mene i poee da ga razgledaju s velikim uenjem i u dubokom potovanju. Tada i deak koga sam udario doe k sebi, die se i, kao da nita nije bilo, poe da razgleda moj zub zajedno sa svima ostalima. Taj udan zub imao je sedam korenia, a na kraju svakog od njih videla se kap krvi koja je svetlucala jednom od sedam dinih boja na koje se obino razlae bela boja. Posle tog utanja, retkog za mlade obeenjake koji su obino buni, mi svi slono reismo da odmah poemo berberinu, strunjaku za vaenje zuba, i pitamo ga kakav je to zub. Ovla ga pogledavi berberin ree da je to obian zub mudrosti i da je on takav kod svih bia mukog pola kada dostignu uzrast da znaju da kau tata i mama i kada su u stanju da na prvi pogled u gomili drugih lica prepoznaju oevo.

Posle tog dogaaja, ija je rtva bio moj nesreni zub mudrosti, moja svest je poela da sa svakim adekvatnim dogaajem upija najdublju sutinu zaveta moje pokojne babe (neka joj dua poiva u miru), a zbog toga to tada nisam otiao kvalifikanom dentisti koji bi mi zaleio ranicu na mestu izbijenog zuba, (jer smo, kao to je poznato, iveli daleko od centara civilizacije), iz te rane je poelo neprekidno "neto" da curi. Poznati meteorolog, s kojim sam postao blizak prijatelj i viao se s njim u nonom kafeu na Monmartru, objasnio mi je sasvim nedavno da sam zbog toga poeo da pokazujem interesovanje i elju da objasnim uzroke svake sumnjive realne injene, a ta osobina, steena linim trudom, postepeno i mehaniki pretvorila me je u iskusnog istraivaa retkih "sumnjih" pojava i, kao to esto biva, odredila moju dalju sudbinu. I kada sam, vuen neumoljivim fatumom vremena koje nam je podario Gospod, izrastao u mladog oveka, ta nova osobina pretvorila se u veno plamteu vatru svesti. Drugi ivotvorni izvor koji sam pomenuo i koji je izazvao potpuno sjedinjavanje amaneta moje pokojne babe sa drugim faktorima koji su formirali moju linost, bio je zbir utisaka koje sam dobio na Zemlji, usled kojih je nastao princip koji e, kao to je za vreme demonstracije "strogo poverljivih" spiritistikih seansi potvrdio mister Alan Kordent, posti jedan od osnovnih ivotnih principa za sva bia nastanja na svim drugim planetama nae Vasione. Taj univerzalni princip bia formulie se ovako: "Ako si neto poeo - dovri (ako bani, bani do kraja, ukljuui i potanske trokove)." Poto je taj novi univerzalni princip nastao na vaoj planeti, na kojoj ste proveli prilino vremena etajui meu cveem i igrajui fokstrot, smatram da nema potrebe da od vas krijem ono to znam, nadajui se da u vam pomoi da se snae u nekim detaljima onoga to je navedeni princip stvorio. Ubrzo poto je moja linost stekla osobine o kojima sam ve govorio, ukljuujui upravo i udnu elju da se dokopam stvarnih uzroka takozvanih realnih injenica, ja sam prvi put krenuo u srce Rusije - Moskvu, gde sam se, ne nalazei mogunost zadovoljavanja svojih duevnih stremljenja, pozabavio izuavanjem ruskih legendi i mitova. Jednom, ne znam da li sluajno ili usled niza zakonitosti, nabasao sam na sledeu priu: Jednom je neki ruski trgovac krenuo poslom iz svog provincijskog gradia u drugu rusku prestonicu Moskvu, a njegov sin ljubimac, koji je najvie liio na majku, zamolio je oca da mu odande donese neku knjigu. Kada je budui nehotini autor univerzalnog principa stigao do Moskve, reio je da se zajedno s prijateljem povede za lokalnim obiajima i da se namrtvo napije od prave ruske votke. I, kada su ova dva predstavnika velikog savremenog plemena dvonoaca popila ve prilino "ruskog blagoslova", upustie se u razmiljanja o onome to se naziva

narodnim prveivanjem (ta tema je odavno postala uobiajena u razgovora). I tu se na trgovac iznenada, po asocijaciji, seti molbe svog najdraeg sina i namah rei da sa svojim drugom ode u knjiaru kako bi kupio knjigu. U knjiari on pogleda knjige koje mu je prodavac ponudio i upita za cenu. Prodavac odgovori da knjiga kota 60 kopejki. Primetivi da na koricama stoji cena od 45 kopejki, on se majpre zamisli, pri emu je karakter njegovih misli bio za Rusa veoma neobian, a onda, slegnuvi ramenima i ispravivi se kao da je progutao arin, isturi grudi kao gardista, i posle krae pauze ree tihim, ali veoma dostojanstvenim glasom: "Ali ovde pie 45 kopejki, zato vi traite 60?" Tada prodac sladunjavim glasom, svojstvenim svim prodavcima, ree da ta knjiga kota samo 45 kopejki, ali se prodaje za 60, jer je 15 dodato za potanske trokove. Kupac je bio potpuno zbunjen zbog te dve protivrene, pa ipak kompatibilne injenice i, oigledno, u njemu je neto poelo da se dogaa; upiljivi se u plafon, on se opet zamisli, kao engleski profesor posle pronalaska ambalae za ricinusovo ulje, a zatim, okrenuvi se iznenada svom prijatelju, prvi put na Zemlji sroi ono to je, poto je u sutini bilo neosporna istina, od tada postalo izreka. On je tu misao formulisao ovako: "Nema veze, prijatelju, uzimamo tu knjigu. Jer mi danas banimo. Kad bani - bani do kraja, ukljuujui i potanske trokove." to se tie mene, koji sam za ivota osuen na paklene muke, im sam postao svestan svega toga, u mojoj dui je poelo da se dogaa neto udno, to nikada ranije nisam doiveo. To oseanje je u meni trajalo dugo i bilo je ovakvo: obine asocijacije i znanja steena na razne naine, to bi rekli Tebai, preticala su jedna druge u mom mozgu. Onda sam osetio nepodnoljiv svrab u kimi i veoma snaan bol u pleksusu, mada je posle izvesnog vremena sve to iznenada prelo u stanje mirovanja. To oseanje sam doiveo noliko puta kada sam prolazio kroz ceremoniju "velikog posveivanja" u bratstvo "proizvoaa ulja od vazduha". A kasnije, kada je moje "Ja", to "neto nepoznato" to je jedan drevni udak, koga je okruenje nazivalo "naunikom" (a mi i sada tako nazivamo takve ljude), definisao kao "relativno pokretnu pojavu koja zavisi od delatnosti, misli, oseanja i organskog automatizma", a drugi poznati naunik starine, Arapin Mael, definisao kao "zajedniki proizvod rada svesti, povesti i intelekta", dakle, kada je moje "Ja" s uenjem pogledalo unutar sebe, ja sam jasno konstatovao da je sve do poslednje rei u navedenom iskazu, koji je postao univerzalni ivoi princip, transformisano u meni u posebnu kosmiku supstancu i sjedinivi se sa babinim amanetom prelo u neto to je proimalo moje bie i zauvek se nastanilo u svakom njegovom atomu. Istoga asa je moje zlosreno "Ja" osetilo da se s tugom mora pomiriti s tim da u, poev od toga momenta uvek i u svemu bez izuzetka morati, hteo ne hteo, da postupam u skladu s tom novom bitnom osobinom koja nije uslovljena ni nasleem, ni sredinom. Njen uzrok je bio spoj tri dogaaja, koji meusoo nisu imali nita

zajedniko. Prvi - zavet moje babe, koja je bez i najmanje moje elje postala pasivni izvor mog dolaska na svet, drugi - zub koji su mi izbili mangupi zbog neijeg "trcanja pljuvake", i trei - verbalna formulacija ivotnog principa koji je izrekao meni potpuno nepoznat ovek - ruski trgovac. to se tie upoznavanja s tim "univerzalnim ivotnim principom", ponaao sam se drugaije od ostalih dvonogih stvorenja koja su se rodila i odrasla na naoj planeti: as sam postupao sasvim automatski, ponekad ak i nesvesno, a as sam, opet, inio to svesno, tavie, sa instinktom oseanja samozadovoljstva zbog asno ispunjenog duga pred Velikom Prirom. Treba naglasiti da, iako sam pre tog dogaaja postupao drugaije od ostalih, to jedva da je privlailo panju okoline, ali od vremena kada sam prihvatio sutinu ivotnog principa, sve se promenilo. S jedne strane, sve manifestacije moje linosti, izazvane ciljnom aktivnou ili naprosto eljom da "ubijem vreme", izazivale su ivahnost i doprinosile formiranju zrnca sumnje u organe opaanja svih meni bliskih ljudi koji su posredno ili neposredno obraali panju na moje ponaanje, a s druge strane, poeo sam da u svemu i do kraja sledim amanet moje pokojne babe, to mi je kasnije prelo u naviku, i uvek, kada poinjem neto novo, izgovaram naglas ili u sebi: "Ako neto pone, budi u tome dosledan." (Ako bani - bani, ukljuujui potanske trokove.") Sada, na primer, kada sam pod uticajem udnih i sluajnih uzroka nezavisnih od mene postao pisac, ja moram da sledim isti onaj princip, koji se u meni ukorenjivao postepeno zahvujui neobinom sticaju okolnosti, koje je stvorio sam ivot, i koji je prodro u svaki atom moga bia. Postaviu taj psihoorganski princip u osnovu prakse i neu slediti, u dubokoj davnini stvorenu naviku svih pisaca da za teme svojih dela biraju one dogaaje koji su se mogli dogoditi ili se sada dogaaju na Zemlji, nego u umesto toga priati o dogaajima kosmikih razmera. Prema tome, "Ili kuj, il' ne mri gaa", to jest, "Ako si poeo da bani, onda teraj sve do poslednje pare". Svaki pisac moe da pie u zemaljskim planetarnim razmerama, ali ja nisam svaki pisac. Mogu li ja da se ograniim na ovu "nitavnu Zemlju", jadnu, naravno, u objektivnom smlu? Ne, ja tako ne mogu. Ja ne mogu da za svoja dela uzimam iste teme kao i drugi pisci, makar zbog toga to se odjednom moe ispostaviti da su nai nauni spiritualisti u pravu i da moja baba moe sve da sazna, a zamislite samo ta sve moe da joj se desi, mojoj dragoj babi! Ma, ona bi se u grobu prevrnula i to ne jednom, ve, koliko je ja znam mnogo puta i pretvorila bi se "irski vetrokaz". Molim te, itaoe, da ne brine. Naravno da u i ja pisati o Zemlji, ali iz objektivne pozicije, tj. da je ona tek mala planeta i da sve to se na njoj dogaa odgovara njenom mestu u realnosti, pa, prema tome, i njenom mestu u Vasioni, to ete uz moju pomo shvatiti.

I, razume se, junak mojih dela ne moe liiti na likove koje opisuju i veliaju pisci svih moguih rangova i svih epa, na sve one Tomove, anove ili Petre, koji se raaju iz nesporazuma i sazrevajui gube sve osobine svojstvene Bojim stvorenjima, tj. ljudima. Oni do poslednjeg daha kultiviu u sebi samo "ari" kao to su "pohota", "sladunjavost", "zaljubivost", "zloba", "kukaviluk", "zavist" i druge mane nedostojne oveka. Reio sam da u svoja dela uvedem takve junake da svi u njima, hteli ne hteli, vide iva, prava bia, da osete njihovu realnost, da vide da je svaki lik "neko", a ne "niko". Tokom poslednje dve nedelje, dok sam leao u krevetu i fiziki patio, malo sam skicirao plan svojih buduih dela, smiljajui formu i redosled svakog opisa, i reio sam da za glavnog junaka prvog toma svojih dela uzmem - ta mislite koga velikog Belzebuba, lino i personalno. Doneo sam takvu odluku bez obzira na to to takav izbor od samog poetka moe izazvati kod itaoca odreene asocijacije. Te asocijacije mu u njemu izazvati sve vrste automatskih unutranjih impulsa iji se uzrok krije u informacijama koje su u ljudskim umova formirane usled utvrenih abnormalnih uslova njihove (spoljne) egzistencije i, uglavnom, usled u njima kristalizovog znamenitog "religioznog morala", ukorenjenog u njihovom ivotu. Sve e to neizbeno izazvati neprijateljstvo prema meni lino. Ali znate ta, itaoe? Ako ipak budete rizikovali i, bez obzira na sva moja upozorenja, nastavili da se upoznajete s mojim delima, nastojei da ih neposredno unesete u duu i shvatite sutinu problema koje elim da objasnim, onda u vam (nadam se da e naa uzajamna iskrenost i poverenje dati dobre rezultate) ispriati kakve su me asocijacije, nastale i ojaale u mojoj svesti, podstakle da za glavnog junaka svoje pripovesti odaberem takvu linost, kakva je gospodin Belzebub, koji se ukazao pred vaim misaonim pogledom. Postupam tako potpuno nesebino. Moje lukavstvo se sastoji jedino u tome to e mi on, ako mu poklonim panju, neizostavno (a nemam razloga da u to sumnjam), iz zahvalnosti pomoi u mom buduem radu svim silama koje bude imao na raspolaganju. Iako je gospodin Belzebub, kako kae izreka, "drugaije ploti", ipak je, kako sam saznao iz traktata poznatog katolikog monaha brata Fumona, njegov rep sav u kovrdama. A poto ja iz iskustva pouzdano znam da kovrdava kosa nikada nije prodna i rezultat je primene razliitih lukavstava, doao sam do zakljuka, zasnovanog na zdravom razumu steenom itanjem knjiga o hiromantiji, da gospodin Belzebub nije lien sujete i da e zato smatrati neumesnim da odbije pomo nekome ko namerava da reklamira njegovo ime. Nije uzalud na nenadmani uitelj Nasradin Hoda esto govorio: "Podmai, pa se vozi." Drugi zemaljski mudrac Til Ojlenpigel, koji je takoe svoju mudrost crpeo iz ljudske zaostalosti i neznanja, izrazio je tu ideju drugim reima:

"Ako ne podmae tokove, kola nee krenuti s mesta." Znajui ove i druge sline izreke, formirane tokom vie vekova drutvenog ivota ljudi, reio sam da podiem gospinu Belzebubu koji, kao to je svima poznato, ima toliko znanja da ne mora da krtari. Dri se, starino! ale, ak i filozofske, na stranu! Ne ini li ti se da svim tim odstupanjima naruava jedan od osnovnih principa koje si stavio u osnovu sistema predviog za ostvarenje svojih snova uz pomo svoje nove profesije? Prema tom principu, uvek treba pamtiti i uvek uzimati u obzir slabljenje funkcije miljenja savremenog itaoca, te ga ne zamarati nagonei ga da primi mnogo ideja za kratko vreme. Zamolio sam jednoga od onih to se vrte oko mene elei da uu u raj bez pokajanja, da mi proita naglas ono to sam u uvodnom slovu napisao o svome "Ja", razume se ukljuujui i sve (podatke) formirane u mojoj slobodnoj dui tokom mog ivota, to mi je omoguilo, pored svega ostalog, da shvatim due meni slinih stvorenja sa neto drugaijim psiholokim kalupom od moga. Moje Ja je posle toga iskustva s potpunim pouzdanjem prihvatilo da ve i ta jedna glava u svakom itaocu bez izuzetka neizbeno mora da izazove neto to automatski iziva odreeno neprijateljstvo prema meni lino. Ako emo pravo, nije to ono to me najvie brine. Brine me injenica to, na osnovu svega izloenog u prvoj glavi, ma celovita linost u kojoj pomenuto Ja igra veoma malu ulogu, deluje ovde protivreno u odnosu na osnovnu zapovest mog uvenog duhovnog uitelja Nasradina Hode. Ta zapovest glasi: "Ne diraj u osinje gnezdo". Ali moja briga je uminula zato to sam se setio stare izreke: "Vreme lei sve" i shvatio da e neprijateljstvo koje italac bude osetio svakako nestati. Posle toga vie me ni najmanje ne brine to to nisam posluao savet Nasradina Hode, meutim u obe nedavno naene "due" zapoeo je novi proces; prelazei u neobian svrab, on me je doveo skoro do nepodnoljivog bola u predelu neto ispod savitljivog dela mog napaenog pleksusa (ispod rebara). Stop, stop. Taj bol je izgleda uminuo i u dubinama moje svesti, tanije podsvesti, pojavljuje se neto to me uverava da e on potpuno nestati; re je o tome da sam se setio jo neega od narodne mudrosti i shvatio da ak i kada postupam suprotno od zapovesti potovanog Nasradina Hode, nenamerno sledim princip najarobnijeg narodnog genija, malo poznatog u svetu, ali nezaboravnog za svakoga ko ga je makar jednom video - Karapeta iz Tiflisa. - Da, nema druge, sada, kada se moj uvodni deo toliko razvukao, vie nema znaaja to to u ga razvui jo malo da bih vam ispriao o tom izvanrednom Karapetu iz Tiflisa. Pre svega, moram da kaem da se pre 20 ili 26 godina na tifliskoj eleznikoj stanici mogla uti parna pitaljka. Ona je gudela svakog jutra i budila elezniare, a

poto se tifliska eleznika stanica nalazila na brdu, pitaljka se ula u itavom gradu, te je tako budila ne samo ezniare, ve i sve stanovnike Tiflisa. Tifliska gradska uprava, koliko se seam, ak je nekoliko puta slala dugake poslanice i albe eleznikoj upravi zbog remeenja jutarnjeg sna svojih graana. Putanje pare u pitaljku bilo je svakodnevna obaveza upravo pomenutog Karapeta koji je radio na stanici. On je svakog jutra prilazio uetu pomou kojeg je putao paru u pitaljku. Pre nego to e ga povui, irio bi ruke na sve strane i sveano, kao mujezin na minaretu, poinjao uglas da vie: "Dabogda vam majku...! Oca vam dabogda...! Dabogda vam dedu najvie... Dabogda vam oi, ui, nos, slezina, jetra, creva...!" i tako dalje. Ukratko, on je najpre uzvikivao sve kletve koje je znao, i tek posle toga potezao ue. Kada sam uo za Karapeta i taj njegov obiaj, poao sam jedne veeri da ga posetim, ponevi sa sobom meinicu kahetinskog vina. Poto smo obavili neizostavni sveani ritual razmene zdravica, upitah ga, pazei naravno na sva pravila utivosti, zato tako postupa. On u cugu ispi svoju au i, poto otpeva poznatu i na gozbama obaveznu gruzinsku pesmu "Popio jo jednom, mladii", poe polako da odgovara na moje pitanje. "Vidim da vi pijete vino drugaije od ostalih, tj. ne zato da se pokaete, ve sasvim asno. Za mene je ve to dokaz da ne liite na nae inenjere i tehniare koji su me namuili svojim pitanjima, i da se za moje ponaanje ne interesuje tek iz radoznalosti, ve iz istinske elje za znanjem. Zato hou, i ak smatram svojim dugom, da poteno priznam sve o najdubljim razlozima svoga ponaanja, to jest da detaljno objasnim sve to me je dovelo do toga." Zatim je ispriao sledee: "Ranije sam na stanici radio nou - istio sam parne kotlove, ali kada je postavljena parna pitaljka, naelnik stanice, oigledno smatrajui da je u mojim godinama teko bavit se tako tekim poslom, poveri mi samo jedan zadatak: da putam paru u pitaljku, to sam i poeo uredno da izvravam, svakog jutra i svake veeri. Ve posle prve nedelje moje nove slube primetih da se najmanje sat ili dva posle izvrenja svoje obaveze nisam oseao kako treba. Kada se to udno oseanje, poto je iz dana u dan raslo, na kraju pretvorilo u stalnu i pravu uznemirenost, zbog ega sam izgubio apetit za svoja omiljena jela, dobro sam se zamislio. Mnogo sam razmiljao, pomiljao sam na ovaj ili onaj razlog, razmiljao sam idui na posao i s posla, ali nita nisam mogao ak ni da pretpostavim. Tako je to trajalo oko 6 meseci, dlanove mi ve prekrie uljevi od ueta privezanog za parnu pitaljku, kada odjednom, potpuno neoekivano i sluajno shvatih razlog svog nemira. Ono to me je podstaklo da doem do pravilnog zakljuka, koji se pretvorio u vrsto uverenje, bio je jedan uzvik koji sam uo u prilino neobinim okolnostima.

Jednog jutra, jo nedovoljno ispavan, poto sam itavu pu polovinu noi proveo na krtenju devete keri moga komije, a drugu polovinu itajui veoma zanimljivu knjigu iji je naslov bio "Snovi i crna magija", na koju sam sluajno nabasao, urio sam na posao, pitaljki, kada odjednom videh na oku berberina koji je, kao to je poznato, radio u gradskoj upravi i koji me pozva prstom. Meu obavezama tog berberina bila je i ova: trebalo je da u odreeno vreme, u pratnji pomonika koji je gurao specijalna kolica, obilazi grad i lovi sve pse na ijim ogrlicama nije bilo metalnih ploica sa potvrdom o plaenom porezu. Zatim je te pse odvodio u gradsku klanicu gde su ih tri nedelje drali o troku grada i hranili iznutricama. Ukoliko po isteku toga vremena vlasnici ne bi dokazali svoja prava na njih i ne bi platili porez, te pse su s izvesnom ceremonijom i odgovajuom ozbiljnou ubacivali u cev koja je vodila u specijalno pripremljenu pe. Ubrzo posle toga, na drugom kraju te udesne i korisne pei, s uzbudljivim klokotanjem pojavljivala se odreena kolina prozrane i idealno iste masnoe, koja je za raun otaca naeg grada odlazila na proizvodnju sapuna i jo kojeega; takoe, s nita manje prijatnim uborom, izlivala se odreena koliina sirovine pogodne za ubrivo. Moj prijatelj berberin, hvatao je pse na jednostan i veoma vet nain. On je negde nabavio staru, veoma veliku ribolovaku mreu, koju je zgodno upakovanu nosio na leima za vreme svojih originalnih ekskurzija po sirotinjskim delovima naeg grada, preduzimanih u ime trijumfa humanosti. im bi se neki "pas bez pasoa" naao u njegovom vidnom polju, on bi mu se bez urbe, ali sa vetinom pantera, prikradao sve blie i ugrabivi pogodan momenat, kada bi panju rtve privuklo neto drugo, nabacivao na psa mreu, i ovaj bi bio uhvaen. Zatim bi dogurao kolica sa kavezom privrenim na njima i oslobaao psa iz mree tek toliko da ga zatvori u kavez. U asu kada me je moj prijatelj berberin zaustavio, on je upravo ekao zgodan momenat da nabaci mreu na novu rtvu koja je stajala u blizini i mahala repom. Moj prijatelj se upravo spremao za skok, kada su odjednom zazvonila zvona na susednoj crkvi, pozivajui narod na jutarnju molitvu. Ta neoekivana zvonjava koja se zaula u jutarnjoj tiini, uplaila je psa i on je odskoivi u stranu strugnuo niz ulicu svom, sebi svojstvenom brzinom. To je toliko razbesnelo berberina da mu se kosa digla na glavi i on je, besno bacivi mreu na trotoar, pljunuo preko levog ramena i viknuo: - avo da ga nosi, gde ba sada nae da zvoni! im je taj uzvik prodro u moj misaoni aparat, u njemu su poele da se roje najrazliitije misli koje su me, na kraju kreva, dovele do tanog razumevanja uzroka onog nesvesnog nemira o kome sam vam ve govorio. Bejah ljut to se ranije nisam dosetio tako jednostavne i jasne misli.

itavim svojim biem osetih da moje uee u drutvom ivotu nije moglo izazvati nita drugo, do to oseanje koje me je pratilo u poslednje vreme. I zaista, svi kojima je slatki jutarnji san bio prekidan zvukom moje pitaljke, bez sumnje su kleli na sve mogue naine, i to upravo mene, koji sam bio uzrok te paklene buke usled koje su se na mene sa svih strana slivali talasi besa. Tog znamenitog jutra, poto sam izvrio svoje obaveze, seo sam u krmi u svom uobiajenom mranom raspoloenju i dorukovao; razmiljajui dalje, reih da i sam treba blagremeno da ponem da proklinjem sve one koji negoduju zbog rezultata moga truda, kao to je upravo i savetovala knjiga koju sam te noi itao. I dok me svi oni koji se jo nalaze u krevstvu snova, tj. izmeu sna i jave, budu proklinjali, te kletve vie nee imati nikakvog efekta. I zaista, od vremena kada sam poeo tako da postupam, nam vie oseao nikakav bezrazloni nemir. Sada, strpljivi moj itaoe, prva glava se zaista zavrava. Treba samo da se potpie. Onaj, koga su... Stop! Netana formulacija! Nema ale s potpisima! Inae e mi se dogoditi isto ono to mi se dogodilo u jednoj srednjoevropskoj zemlji kada sam morao da dam svoju desetoginju platu za kuu u kojoj sam stanovao samo 3 meseca, zato to sam stavio potpis po kome sam se obavezao da ugovor o najmu svake godine obnavljam. Posle ovoga, kao i posle mnogih slinih ivotnih iskrenja moram da budem veoma, veoma oprezan prema svemu to ima veze s potpisivanjem. Ali, dobro. Onaj koga su u detinjstvu zvali Tati, u ranoj mladosti, "crnpurasti", jo kasnije "Crni Grk", u zrelim godinama "Tar Turkestana", neak kneza Muhranskog, a sada mesje ili mister Gurdijev ili, najzad, naprosto "uitelj plesa".

Glava 2 PROLOG, ILI KAKO SE BELZEBUB OBREO U NAEM SUNEVOM SISTEMU To se, prema objektivnom raunanju vremena, dogodilo 223. godine od stvaranja sveta ili, kako bi se reklo ovde na Zemlji, 1921. godine od roenja Hristovog. Kozmiki brod "Karnak" je leteo kroz Vasionu. Napustivi prostor "Asoparatsati", koji se nalazio usred Mlenog puta, on je leteo sa planete Karatas u zvezdanom sistemu "Papdnoh", ije se sunce zove Polarna Zvezda. Na kozmikom brodu nalazio se Belzebub sa svojim roacima i prijateljima. On se uputio na planetu Revozvrander, gde je trebalo da se odri konferencija na kojoj je, na insistiranje svojih starih prijelja, i sam pristao da uestvuje. Samo ga je uspomena na staro prijateljstvo podstakla da poziv prihvati, jer vie nije bio mlad i tako dugo putovanje, s neizbenim prateim tekoama, za njegove godine nije bilo jednostavan naum. Neto pre tog putovanja Belzebub se vratio kui na svoju rodnu planetu Karatas s kojom je, iz razloga koji nisu od njega zavisili, vie godina bio razdvojen, proivevi ih u uslovima stranim njegoj prirodi. Te duge godine bile su za njega teke i podrazumevale su sticanje iskustava neprihvatljivih za njegovu sutinu, te nisu mogle, a da ne ostave znaajan trag u sadanjosti. Vreme je prema njemu bilo neumoljivo i ti neobini uslovi egzistencije pretvorili su Belzebuba, istog onog Belzebuba koji je bio neobino snaan, sjajan mladi, u nita manje neobinog starca kome su godine dale mudrost. Pre mnogo godina, kada je Belzebub iveo u zaviaju, na planeti Karatas, bio je, zahvaljujui svom stvaralakom intektu, primljen na rad u Veliki Sunani Apsolut, mesto stalnog boravka Venog Tvorca. Tu je Belzebub, kao i drugi njemu slini, postao sluga Njegove Venosti. I tada, zbog svog mladalaki nezrelog Uma, kakav je bio i pravac njegovih utokljunih misli sa jo neizbalansiranim asocijacijama, misli zasnovanih na ogranienom razumevanju, to je za nezrele linosti prirodna stvar - Belzebub je u vladi sveta video neto to mu se uinilo "neloginim" i, imui podrku svojih drugova, isto tako nezrelih kao i on, upleo se u neto to nikako nije trebalo da ga se tie. Zbog snage i plahovitosti Belzebubove prirode, to uplitanje je, podrano njegovim drugovima, uskoro obuzelo sve umove i dovelo centralno carstvo Megalokozmosa na ivicu revolije. Saznavi za to, Predveni je, bez obzira na svu svoju blagost i pratanje, bio prinuen da Belzebuba zajedno sa njegim saborcima protera u udaljeni kutak Vasione, u zvezdani sistem Ors, iji ga stanovnici nazivaju naprosto - "Sunev sistem"; kao mesto progonstva odredio je jednu od njegovih planeta, planetu Mars,

uz dozvolu da se moe nastaniti i na drugim planetama, ali samo u granicama tog Sunevog sistema. Meu prognanicima, osim Belzebuba i njegovih prijatelja, bilo je i mnogo onih koji su naprosto simpatisali njega ili nekoga iz njegovog najblieg okruenja, njegove potinjene ili njegove drugove. Svi su oni stigli sa svojim porodicama u ta daleka mesta i uskoro su na planeti Mars stvorili itavu koniju "tricentrinih bia", nekada nastanjenih na raznim planetama centralnog dela nae Velike Vasione. Ti stanovnici, tako strani toj planeti, adaptirali su se malopomalo na novu ivotnu sredinu i, da bi skratili duge godine izgnanstva, mnogi od njih su poeli da osvajaju nova mesta na Marsu, kao i na susednim planetama; sve to u Centru skoro da nije bilo ni primeeno, zbog udaljenosti i siromatva tih naseoba. Tako su prolazile godine i mnogi od tih prognanika su se na sopstvenu inicijativu ili pod pritiskom optih okolnosti preselili sa Marsa na druge planete, dok je Belzebub sa najbliima ostao na planeti Mars, gde je uredio manje podnoljiv ivot. Jedno od njegovih glavnih dostignua bilo je to to je na planeti Mars izgradio "opservatoriju" za pmatranje udaljenih objekata Vasione, to je bilo veoma dobro, kao i za izuavanje ivotnih uslova na oblinjim planetama; vremenom, opservatorija je postala veoma poznata i, ak, znamenita u itavoj Vasioni. Iako je sunev sistem Ors bio zapostavljen zbog njegove udaljenosti od Centra, kao i iz mnogih drugih razloga, Vrhovni Svetitelji Kozmosa, koji su se nalazili u okruenju naeg Venog Tvorca, slali su s vremena na vreme Vesnike na planete tog zvezdanog sistema da bi, koliko je to mogue, regulisali egzistencijalne procese tamo nastanjenih stvorenja sa tri centra miljenja, i dovodili ih u sklad sa optom svetskom harmonijom. I tako je, na jednu od planeta tog Sunevog sistema pod nazivom Zemlja na Predveni poslao vesnika Ajatu imaa. A Belzebub je, tom prilikom, izvrio specijalni zadatak, krajnje neophodan za tu misiju; i Vesnik je, vrativi se u Sunani Apsolut, zamolio Njegovu Venost da oprosti nekada mladom i vatrenom, a sada ivotnim iskustvom pouenom Belzubu. Razmotrivi molbu Ajate imaa, uzevi takoe u obzir skroman i osmiljen Belzebubov ivot, Tvorac mu oprosti i dozvoli da se vrati u domovinu. Tako se Belzebub posle dugog odsustvovanja ponovo obreo u Centru Vasione. Njegov uticaj i autoritet ne samo da nisu opali za vreme progonstva, ve su, uprkos izgnanstvu, znatno porasli, poto je svima iz njegovog okruenja bilo jasno da su tokom dugih godina koje je Belzebub proveo u neuobiajenim okolnostima, njihova znanja i iskustvo postali vei i ozbiljniji. Dakle, kada su se na planetama zvezdanog sistema Pandnoh odigrali izvesni dogaaji od ogromne vanosti, stari Belzebubovi prijatelji se odluili da preu u akciju i pozvali su ga na konferenciju posveenu tim dogaajima. Eto zato je Belzebub sa roacima i najbliim saradnicima krenuo na tako dugo putovanje kozmikim brodom "Karnak" sa planete Katas na planetu Revozvrander.

U vreme kada se dogaa naa pria, itav prostor kozmikog broda "Karnak" ispunili su kako oni koji su na njemu slili, tako i oni koji su sebe nazivali "onima koji aktivno misle". Meu putnicima se nalazio i veoma lep deak koji se uvek nalazio u Belzebubovoj blizini. To je bio Hasejn, sin Tulufa, Belzebubovog sina ljubimca. Belzebub je svog unuka prvi put video posle svog povratka iz progonstva i, ocenivi da ovaj ima dobro srca, kao i zahvujui onome to se naziva "zovom krvi", odmah se za njega vezao. Poto se to dogodilo upravo onda kada je umu mladog Hasejna bio potreban razvoj, a Belzebub je sada imao mnogo slobodnog vremena, on je na sebe preuzeo odgovornost za obrazovanje svog unuka i zato je, ma gde se nalazio, unuk uvek bio pored njega. Hasejn je, opet, tako zavoleo svoga dedu, da se ni na korak nije odmicao od njega i udno je upijao sve emu ga je Belzebub uio. Za prvu besedu, Belzebub, Hasejn i odani stari sluga Ahun okupili su se na najviem nivou broda, to jest na gornjoj palubi, pod "kalpokrakonisom", jednom vrstom kupole, razgarajui i posmatrajui beskrajno prostranstvo. Belzebub je priao o Sunevom sistemu u kome je proveo mnoge godine. On je upravo opisivao osobine planete pod nazivom "Venera", kada mu je javljeno da kapetan eli da razgova s njim, to je Belzebub prihvatio.

Glava 3 ZATO JE KASNILO SPUTANjE "KARNAKA" Ubrzo posle toga uao je kapetan i, pozdravivi Belzebuba sa svom utivou koja odgovara njegovom rangu, rekao: - Vaa Milosti! Dozvolite mi da zatraim od vas autoritetan savet. Upravo se na naem kursu nalazi "neizbena smetnja" koja predstavlja prepreku za nae kretanje najkraim putem. Ona se nalazi (ukoliko budemo sledili planirani kurs) na dva "kipreno"1 leta, tj. na putu naeg broda kroz zvezdani sistem "Vuanik". Upravo na tom delu nae marrute, sat pre nas, nai e se velika kometa koja pripada zvezdanom sistemu "Sakur" ili, kako ga ponekad nazivaju "Medkep". Na taj nain, ako se budemo drali predvienog kursa, neizbeno emo naii na mesto kojim je ve prola ta kometa. A, kao to je Vaoj Milosti svakako poznato, ta opasna kometa uvek za sobom ostavlja trag koji se sastoji iz ogromne koliine "zilnotraga" (na Zemlji se ta materija naziva cijanovodonina kiselina) koji, prodirui u planetarna tela, naruava njihove najvanije funkcije i to traje sve dok on ne isezne. Ja sam najpre odluio, nastavio je kapetan, da izbegnem susret sa "zilnotragom", tako to u promeniti kurs broda i zbii to mesto, ali to e znatno poveati vreme naeg putovanja. S druge strane, ekanje da "zilnotrag" nestane trajae jo due. Nisam mogao sam da odluim kojoj od ove dve mogunosti da dam prednost i zato sam se usudio da se obratim vama, Vae Prepodobije, radi pomoi i mudrog saveta. Kada je kapetan prestao da govori Belzebub je, razmislivi trenutak, ovako odgovorio: - Uistinu, ne znam ta da vam posavetujem, dragi kapetane, a, uzgred, u Sunevom sistemu gde sam proveo mnogo vremena, na planeti po imenu "Zemlja", pojavila su se i jo uvek na njoj ive veoma udna tricentrina bia. Meu njima na jednom kontinentu, koji se zove "Azija", dola je na svet veoma mudra tricentrina linost po imenu "Nasradin Hoda". Za svaku neobinu situaciju, bitnu ili sasvim nevanu za one koji ive ovde, taj zemaljski mudrac Nasradin Hoda nalazio je izreku koja pomae da se problem rei. A poto su sve njegove izreke bile ispunjene oseanjem istine, ja sam se takoe uvek njima rukovodio trudei se da tamo gde se nalazim stvorim prihvatljive uslove za egztenciju. I u sadanjoj situaciji, dragi moj kapetane, elim korisno da primenim jednu od njegovih mudrih izreka. U tekoj suaciji poput ove nae on bi verovatno rekao: "Ne

Kipreno = vremenska jedinica, cca 1h

moete preskoiti sopstvena kolena i besmislen je pokuaj da se poljubi sopstveni lakat." Ja kaem isto to i jo dodajem: ne treba nita preduzimati. Kad se suoimo licem u lice s dogaajem izazvanim silama koje neizmerno premauju nae sopstvene, treba se povinovati. Jedino pitanje koje vi treba da reite jeste - ekati ili zaobii opasnu zonu. Vi kaete da e obilaenje znatno produiti nae putovanje, ali ekanje e biti jo due. Prema tome, dragi moj komandiru, ako birajui direktan let gubimo manje vremena, o emu onda da razmiljamo? Uz to, zato ne bismo, smanjujui habanje izvanrednog motora naeg broda, putovanje zavrili neto ranije? Meutim, ako zaobilazni let moe doneti naem brodu makar i najmanju tetu, onda, po mom miljenju, prednost treba dati drugom predlogu i zaustaviti se negde dok se na put ne oisti od opasnog "zilnotraga". Na kraju krajeva, tako emo sauvati na brod od nepotrebnih gubitaka vezanih za dodatni rad motora tokom obilaenja. A vreme prinudnog zadravanja pokuaemo da ispunimo neim to e nam svima biti korisno. Na primer, ja bih s velikim zadovoljstvom popriao s vama o savremenim kozmikim brodovima uopte, i o naem brodu posebno, kao i o mnotvu pronalazaka o kojima ja za sada nita ne znam, zato to sam dugo odsustvovao. U moje vreme ti ogromni transgalaktiki brodovi bili su veoma komplikovani i veoma glomazni tako da je skoro polovina njihove snage odlazila na transport goriva, potrebnog za njihov let. Savremeni kozmiki brodovi su luksuzni i prostrani. Oni pruaju velike mogunosti, tako da je boraviti i putovati na njima pravo blaenstvo. Ponekad se ak zaboravlja da je nekada bilo nemogue otii na bilo koju planetu i ja bih bio srean da ujem kako je stvarano to udo i kako rade savremeni kozmiki brodovi. A sada idite, dragi moj komandiru, i pripremite sve to je potrebno za zaustavljanje broda. A kada budete slobodni vratite se i mi emo vreme neizbenog zadravanja provesti u svima nama korisnim razgovorima. Kada je kapetan izaao, Hasejn skoi i poe da igra i uda dlanom o dlan, viui: - O, kako se radujem, kako se radujem svemu tome! Belzebub je, pravei se ravnoduan, gledao kako njegov ljubimac, prepun radosti, iskazuje svoja oseanja, ali stari Ahun nije mogao da se uzdri i prekorno je zavrteo glavom mrmljaji u sebi kako je deak izrastao u "egoistu". uvi kako ga je Ahun nazvao, Hasejn stade pred njega u stavu mirno i vragolasto ree: - Ne ljuti se na mene, dragi Ahune. Razlog moje radosti nije egoizam, ve naprosto srena okolnost. Jer, ti si sve uo, zar ne? Moj najdrai dedica ne samo da je odluio da se zaustavimo, ve je obeao kapetanu besede s njim.

A ti odlino zna da besede moga dede uvek vode u prie o mestima gde je on boravio, i ti zna kako on divno pria i koliko se mnogo novog i zanimljivog kristalizuje u naoj svesti zahvaljujui tim besedama. Gde je tu egoizam? Zar nije dedica sopstvenom slobodnom voljom, razmislivi o svim nepredvienim okolnostima, mudro reio da brodu treba dati pauzu koja oigledno nee mnogo poremetiti njegove planove? Meni se ini da mili dedica ne treba da uri. Sve to mu je potrebno za odmor i udobnost na "Karnaku" postoji; ovde toe ima mnogo onih koji ga vole i koje on voli. Nije li on rekao da ne treba da se suprotstavljamo silama koje premauju nae sopstvene snage, dodavi da mi ne samo da im se neemo suprotstavljati, nego emo ih prihvatiti s potovanjem, neprekidno hvalei i blagosiljajui mudra i udesna dela naeg Stvoritelja? Ne radujem se ja neuspehu, ve tome to e nam nepredvieno iskuenje, poslato odozgo, pruiti mogunost da provedemo vie vremena u besedama s mojim dragim dedicom. Zar sam ja kriv to se pokazalo da su po mene te okolnosti tako eljne i povoljne? Ne, dragi Ahune, ne treba da me kori, ve da mi se prikljui u izraavanju zahvalnosti Izvoru svega postojeeg milou Bojom. Za sve to vreme Belzebub je s osmehom paljivo sluao svoga ljubimca i, kada je Hasejn zautao, on ree: - U pravu si, dragi moj Hasejne, i da bih to potvrdio, jo pre nego to se kapetan vrati, ispriau ti neto to e ti se dopasti.. uvi to, deak pritra Belzebubu, sede mu u krilo i malo razmislivi ree: - Dragi dedice, ve si mi toliko toga ispriao o Sunevom sistemu u kome si proveo tolike godine, da ja ve sada mogu prema sopstvenom shvatanju da nastavim opisivanje prirode tog dalekog dela Vasione. Ali mene zanima da saznam postoje li u tom zvezdanom sistemu bia sa tri centra miljenja i poseduju li ona nadtelesne sutine ili via tela skrivena u sebi? Eto ta bih eo da ujem od tebe - rekao je Hasejn, gledajui ushieno u dedu - Da - odgovori Belzebub - stvorenja sa tri centra miljenja nastanjuju skoro sve planete tog zvezdanog sistema i nadtelesne sutine postoje u skoro svakome od njih. Nadtelesne sutine, ili, kako se one zovu na nekim planama tog zvezdanog sistema, due, imaju tricentrina bia nastanjena na svim planetama, osim bia koja su, pre nego to su ih dotakle emanacije Najsvetijeg Sunanog Apsoluta, iz raznih razloga izgubila energiju i ne sadre ivotnu silu potrebnu za formiranje nadtelesnih sutina. Naravno, moj dee, na svakoj planeti zvezdanog sistema tela bia sa tri centra miljenja dobijala su spoljnu formu u skladu sa prirodom te planete, prilagoenu svim njenim osobenostima.

Na primer, na planeti Mars, mestu naeg progonstva, tela tricentrinih bia po spoljnom izgledu podseaju na, da se tako izrazim, "Kafaonik", imaju dugaak irok trup sa velikim zihama masti i glavu s ogromnim, ispupenim i sjajnim oima. Na njihovim leima nalaze se dva iroka krila, a u donjem su dve relativno kratke noge sa veoma jakim noktima. Skoro sva snaga tih ogromnih planetarnih tela prilagoena je za stvaranje energije za njihove oi i krila. Zbog toga ta tricerina bia mogu odlino da vide u tami i da se kreu ne samo povrinom planete, ve i da vazduhom lete na veoma veliku udaljenost od sopstvenog doma. Na susednim planetama, tricentrina bia su zbog jakog mraza prekrivena mekom gustom dlakom. Neka od njih imaju oblik "tusuk", tj. izgledaju kao dupla sfera: gornja sadri glavne organe ula, a u donjoj se nalaze organi za preradu "prve i druge nasune hrane". U gornjoj sferi nalaze se tri otvora okrenuta napolje, dva za vid, a trei za sluh. Donja sfera ima samo 2 otvora - jedan za prijem prve i druge nasune hrane, a drugi - na suprotnoj strani - za izbivanje otpadaka iz organizma. Na donjoj sferi nalaze se dve snane miiave noge i na svakoj od njih nalaze se ispupenja ija je namena ista kao i namena naih prstiju. U tom Sunevom sistemu postoji sasvim majuna planeta koja se zova "Mesec". U svom kretanju ta mala, neobina planeta esto dolazi u blizinu planete Mars i ja sam jednom s ogromnim uivanjem itav sat pomou teskuana (teleskopa) svoje opservatorije pratio ivot tricentrinih stanovnika Meseca. Iako su tela tih bia zakrljala, ona poseduju neukrotiv duh koji ih je obdario izuzetnom upornou i neverovatnom vrednoom. Oni spolja lie na velike mrave i, kao i mravi, stalno su u pokretu i neumorno rade na osvajanju svoje planete. Rezultati njihove neprekidne delatnosti ve su oigledni i nesporni. Vie puta sam imao priliku da primetim kako su za dve nae godine oni u potpunosti "tunelizovali" svoju planetu. Oni su se upustili u taj poduhvat za sluaj nenormalnih klatskih uslova, znajui da je njihova planeta nastala iznenada i da zato regulaciju njene klimatske harmonije vie sile nisu unapred pripremile. Klima te planete bila je stvarno "estoka" i u svojoj promenivosti i nepredvidivosti liila je na krajnje histerine ene, kakvih je bilo mnogo na jednoj drugoj planeti tog zvdanog sistema, o kojoj u ti takoe priati. Povremeno je hladnoa na Mesecu bila tolika da je prodirala do kostiju i bilo je nemogue disati u otvorenoj atmosferi, a onda je, sasvim neoekivano, mraz smenjivala neverovatna vrelina, kao da se nalazi na tiganju na kome ti pri jaja. Postojala su samo 2 kratka perioda u ivotu te osobene male planete i to pre nego to je poela da se okree oko susedne planete, kada je klima na njoj bila toliko dobra da je rod najrazliitijih vrsta prve nasune hrane bio tako veliki da je to

omoguavalo egzistenciju unutar planete, u "podzemnim" gradovima, napravljenim radi zatite od kaprica sumanute klime, koja je izazivala haotine promene u atmosferi. Nedaleko od te male planete nalazila se druga velika pleta, koja se ponekad takoe nalazi blizu Marsa, i koja se zove "Zemlja". U stvari, Mesec je komadi Zemlje koji sada mora stalno da odrava njeno kretanje u ravnotei. Na planeti Zemlji pojavila su se tricentrina bia koja imaju sve uslove da budu spremita nadtelesnih sutina ili viih tela skrivenih u njima. Ali, u pogledu "snage duha", moram da primetim da se ona ne mogu ni porediti sa stvorenjima koja borave na maloj planeti. Spoljni izgled tricentrinih bia na Zemlji slian je naem, izuzev to im je koa mnogo tanja od nae. Osim toga, oni su bezrepi i nemaju rogove. A najgore je to nemaju kopita za hodanje. Istina, radi zatite od spoljne sredine oni su izumeli neto to nazivaju "obuom", ali taj pronalazak im malo pomae. Njihova planetarna tela su nesavrena, a Um nastran i potpuno unikalan. Iz razloga, o kojima u ti jednom priati, on se postepeno izrodio i sada je veoma udan i u najveoj meri manjkav. Belzebub se spremao da nastavi priu, ali upravo tada ue kapetan broda. Izvinivi se deaku i obeavi da e o stovnicima Zemlje popriati drugi put, Belzebub se okrete kapetanu. - Vaa Milosti - poe kapetan - kada sam postao punoletan moj otac me je odredio da sluim Venom Tvorcu. Poevi od najnie stepenice na transgalaktikim brodovima, najzad sam dobio priznanje da sam dostojan da izvravam dunosti kapetana i, evo, ja sam ve mnogo godina kapetan na brodovima duge plovidbe. Svoju poslednju dunost nasledio sam od oca kapetana, koji je ovaj posao izvravao skoro od stvaranja sveta i posle mnogo godina besprekorne slube dodeljeno mu je zvanje vladara zvezdanog sistema "Kalmen". Ukratko, nastavi kapetan, moja sluba je zapoela upravo onda kada ste se vi, Vaa Milosti, uputili u izgnanstvo. Ja sam tada bio novajlija na udaljenim brodovima. Da... Koliko je vode proteklo od tog vremena. Sve se promenilo, kao to i treba da bude, i samo je na Gospod i Vladar ostao nepromenjen. Neka je blagoslovena Njegova vena i sveprisutna nepromenljivost! Vaa Milost je primetila, i to veoma ispravno, da su brodovi nekada bili veoma neudobni i glomazni. Naravno, bili su veoma sloeni i nezgrapni. I ja ih veoma dobro pamtim. Izmeu ondanjih i sadanjih kozmikih brodova postoji ogromna razlika. U naoj mladosti svi brodovi, kako meuplanetarni, tako i meuzvezdani, jo su kao gorivo koristi kozmiku supstancu "elekilpomagtistzen", koja se sastoji iz dva elementa Sveprisutnog "Okidanoha". Za proizvodnju te supstance nekadanji kozmiki brodovi su morali da nose veliku koliinu materije. Posle vaeg odlaska odavde stari brodovi su korieni jo kratko vreme i zamenjeni su brodovima sistema Svetog Venome.

Glava 4 ZAKON PADA Kapetan je nastavio: - To se dogodilo 185. godine prema objektivnom raunanju vremena. Sveti Venoma sa planete Sort je za svoje zasluge bio primljen u drutvo "Svete planete istilite" i, upoznavi se s novim okruenjem, u potpunosti se posvetio svom najdraem poslu. Njegov rad se sastojao u pokuajima da otkrije kakvi se novi fenomeni mogu dobiti ako se kombinuju ve postojei fenomeni. Neto kasnije, prouavajui kozmike zakone, Sveti Venoma je nainio otkrie koje ga je kasnije proslavilo, a koje je on, kao prvi pronalaza, nazvao "Zakonom pada". Sveti Venoma je taj zakon formulisao ovako: "Sve to na svetu postoji 'pada dole'. "Dole" - za bilo koji deo planete predstavlja najblii "Stabilan objekt", to jest taku u kojoj se spajaju sve linije bez obzira na to odakle one dolaze. Centri svih sunaca i svih planeta nae Vasione upravo su takve take stabilnosti. Oni su "najnie" take za one oblasti prostora u koje su stalno usmerene sve sile datog dela Vasione, gde se one koncentriu. Svaka od tih taaka predstavlja takoe centar privlaenja i, zahvaljujui tome, sunca i planete se odravaju na mestima koja su za njih predviena. Sveti Venoma je dalje utvrdio da kada se neki objekt, ma gde se on nalazio, pomera u prostoru, on ima tendenciju pada na ovo ili ono sunce ili planetu u zavisnosti od toga koja je planeta za datu oblast kozmosa centar stabilnosti ili ono to je dole. Polazei od zakona koji je sam utvrdio, Sveti Venoma je u svojim daljim istraivanjima doao do sledeeg zakljuka: "Ako je tako, moe li ta kozmika osobina da bude iskoriena za neophodna putovanja po Vasioni?" I poeo je da radi u tom pravcu. Njegov nadahnuti rad je pokazao da, iako je to u naelu mogue, u stvarnosti, ako se koristi samo zakon pada, ne moe se postii cilj i to iz tog prostog razloga to atmosfera koja okruuje veinu kozmikih tela spreava usmereni pad objekta koji vri kozmiki let. Utvrdivi sve to, Sveti Venoma je svu svoju panju usredsredio na traganje za bilo kakvim reenjem kojim bi se prevladao otpor koji atmosfera prua kretanju broda, zasnovanom na zakonu pada. Posle tri "luniazisa" Sveti Venoma je pronaao takvo reenje i im je bila pripremljena neophodna oprema pristupio je probama. Konstrukcija je podseala na veliku sobu iji su zidovi napravljeni od specijalnog materijala slinog staklu. U svaki zid montirani su takozvani "kapci" od nepropustljive kozmike supstance "elekilpomagtistzena", koji su mogli slobodno

da klize u odreenim pravcima. Unutar sobe nalazile su se posebne "baterije" za generisanje i ubacivanje te supstance. Ja sam prisustvovao prvom ispitivanju, Vaa Milosti, i pratio sam rad Svetog Venome. Sva tajna se sastojala evo u emu: kada su zraci te supstance prolazili kroz specijalno staklo, oni su unitavali sve na svom putu u onoj atmosferi koja se obino sastoji iz vazduha ili gasova. Taj deo prostora je postajao apsolutno prazan, bez ikakvog pritiska, tako da, kada bi u njemu dete gurnulo gromadu, ona bi laka kao pero, poela da se kree. Na drugoj strani te neobine graevine nalazili su se dodaci nalik na krila za upravljanje kretanjem pomou ve pomenute supstance, kao i pomou impulsa koji omoguuju biranje pravca. Dakle, kada su rezultati tih eksperimenata bili odobreni i dobili blagoslov Kontrolne Komisije pod predsednitvom Arhanela Adosije, na osnovu otkrivenih zakona poela je izgradnja velikog broda. Brod je uskoro bio gotov i odobren za upotrebu. Brodovi novog tipa postepeno su potisnuli sve ostale, koji se ranije postojali. Ipak, Vaa Milosti, kasnije je nekomfornost brodova tog sistema postajala sve oiglednija, iako su oni i dalje korieni na svim linijama galaktikog saobraaja. Ne mogu da negiram da su brodovi konstruisani na osnovu tog zakona bili idealni u bezvazdunom prostoru i da su se kretali brzinom bliskom brzini zraka "egzikolnianaknian" koji reflektuju nebeska tela; ali, kada bi se pribliili nekom suncu ili planeti - to je bilo pravo muenje za sve koji se nalaze na brodu - bili su neophodni sloeni manevri, izvoeni prema Venominim projektima, zato to je takav zakon pada. im bi se brod naao blizu sunca ili planete, mimo koje je trebalo da proleti, on je odmah poinjao da pada na to sunce ili na tu planetu, a da bi se, kao to sam ve govorio, izbeglo skretanje broda s predvienog kursa, bila su potrebna svestrana znanja i ogromna panja. Prilikom prolaska broda blizu nekog sunca ili planete njegova brzina je odstupala hiljadu puta od uobiajene. Posebno je bilo teko upravljati brodom u oblastima gde ima mnogo kometa. Zato su svima, koji su bili predvieni da njima upravljaju, postavljani najsuroviji zahtevi, i priprema za takve obaveze zahtevala je veoma visok intelekt. Ipak, bez obzira na sve prepreke, brodovi sistema Svetog Venome korieni su, kao to sam ve rekao, i korieni su svuda. Brodovi sistema Svetog Venome leteli su ve dvadeset tri godine, kada je prvi put poelo da se govori o tome da je Veliki Arhaneo Hariton pronaao novi tip broda za krae i due letove po Kozmosu.

Glava 5 SISTEM ARHANELA HARITONA U najskorije vreme, opet pod rukovodstvom Velikog Arhaela Adosija, posle obavljenih praktinih proba, svi su shvatili znaaj novog pronalaska koji e kasnije postati toliko poznat. Novi sistem je jednoglasno proglaen najboljim i uskoro je bio prihvaen svuda u Vasioni, potiskujui posteno sve prethodne. U nae vreme sistem Velikog Anela, sada Arhanela Haritona, koristi se svuda. Brod kojim mi sada letimo zasnovan je na istim principima i njegova konstrukcija nalik je na konstrukciju svih brodova izgraenih prema tom sistemu. On je veoma sloen. Sutinu tog velikog pronaska predstavlja "cilindar" koji po obliku podsea na obino bure. (cilindar+bure=cilindrure) Tajna tog cilindra jeste u karakteru materijala koji ine njegovu unutranju povrinu. Ti materijali su meusobno izolovani putem "ambera" i zahvaljujui njihovom rasporedu, pra utvrenom redu, oni mogu da deluju na kozmiku gasnu supstancu, bilo da je to "atmosfera", "vazduh", "etar" ili neka druga kombinacija istorodnih kozmikih elemenata, primorajui je da odmah pone da se iri unutar cilindra. Dno tog "cilindrureta" hermetiki se privruje na bone povine, ali njegov poklopac, koji takoe vrsto prianja na cilindar, napravljen je tako da pod dejstvom unutranjeg pritka moe da se pomera otvarajui ulaz u cilindar i da ga zatim ponovo zatvara. Dakle, Vaa Milosti, taj "cilindrure" je ispunjen vazuhom, atmosferom ili nekom drugom slinom supstancom; pod dejstvom zidova, supstanca se iri tako da unutranja oblast cilindra postaje za nju suvie tesna. Trudei se da nae izlazni otvor iz ogranienog unutranjeg prostora cilira, ona, naravno, pritiska poklopac cilindra sve dok se otvori ne oslobode i ne dozvole supstanci u ekspanziji da izae, posle ega se oni odmah ponovo zatvaraju. Poto Priroda ne trpi prazninu, odmah posle isputanja gasne supstance u ekspanziji, cilindrure se ponovo spolja puni sveom supstancom, i sve se ponavlja ispoetka, i tako u beskraj. Odvija se ciklian proces i poklopac cilindrura as se otvara, a as zatvara. Poklopac stavlja u pokret veoma jednostavnu polugu koja, opet, pokree "zupaste tokove", rasporeene na bonim strama i na krmi broda. Upravo usled kretanja tih tokova i dolazi do kretanja broda u prostoru. Dakle, Vaa Milosti, tamo gde nema otpora, savremeni brodovi naprosto padaju na najblii centar stabilnosti; ali tamo gde oni nailaze na otpor kozmike supstance, ma kakva bila njena gustina, jedino delovanje cilindra omoguuje brodu da se kree u eljenom pravcu.

Zanimljivo je naglasiti da su zgusnute sredine u nekom delu Vasione najpogodnije za punjenje i pranjenje cilindreta, zbog ega, naravno, poluge mogu da se pokreu bre. Ipak, ponavljam, bezvazuni prostor ispunjen samo svetskim etrom najvie pogoduje i savremenim i starim brodova, poto, kada nema otpora, i kada se koristi zakon pada, nije potreban rad cilindra. Svejedno, savremeni brodovi imaju prednosti i u bezvazunom prostoru, poto se lako mogu kretati u bilo kom pravcu bez komplikovanih manipulacija, neophodnih prilikom upravljanja brodovima sistema Svetog Venome. Ukratko, Vaa Milosti, savremeni brodovi, kako po udobnosti, tako i po jednostavnosti upravljanja, neuporedivo prevazilaze brodove koji su bili neverovatno sloeni, a uz to nisu pruali mogunosti kakve sada koristimo u kozmikim uslovima.

Glava 6 VENI MOTOR - ekajte, ekajte! - prekide Belzebub kapetanovo pripovedanje. - To to opisujete bez sumnje je blisko efemernoj ideji koju neobina tricentrina bia roena na planeti Zemlji nazivaju "venim motorom" ili Perpetum Mobile. Ta ideja je izludela i unitila mnoge od njih. Ispostavilo se da se na toj zlosrenoj planeti u nekim glavama rodila "bezumna ideja" o pronalasku mehanizma koji e se veno kretati, a da pri tome ne dobija nikakvu energiju spolja. Ona ih je toliko obuzela da su mnogi itelji te osobite planete poludeli razmiljajui o njoj i pokuavajui da stvore to udo. Koliko ih je samo platilo tu efemernu ideju materijalnim i duhovnim dobrima, stvaranim po cenu ogromnoih napora. Ovako ili onako, tek oni su bili osueni da rade na onome to je izgledalo kao prosta stvar. Kad god je to bilo mogue svojski su se predavali traganju za venim motorom, nemajui nikakve unutranje potencijale za takav rad, pri emu su se jedni uzdali u svoja "znanja", drugi u "sreu", a mnogi su postali potpuni psihopate. Ukratko, pronalazak venog motora pretvorio se za njih u pravu "moru", i oni su smatrali da to pitanje i sve ostale mora da zanima. Jednom sam posetio grad u kome je bila sabrana znaajna kolekcija svih modela predloenih mehanizama venih motora, kao i njihovi opisi. ta je nedostajalo? ta to nisam video na tim majstorski napravljenim i sloenim mainama? A toboe je u mehanizmima svake te maine bilo vie ideja i mudrosti nego u svim zakonima univerzuma! Vremenom sam primetio da je meu bezbrojnim modelima, kao i u opisima ponuenih mehanizama dominirala ideja korienja onoga to se naziva "silom tee". Sutina te ideje je sledea: u nekom sloenom mehanizmu napravi se lift odreene teine koji, sputajui se pod dejstvom sopstvene teine, stavlja u pogon itav sistem; sve se ponavlja iznova i iznova pri svakom narednom sputanju lifta, i tako bez kraja. Na kraju, mnogobrojni nesrenici su napunili "ludnice"; jo vie gubitnika, razoaranih u svoj san, potpuno je napustilo svoj posao, predalo se, ili je ak, od svih moguih, izabralo najgori put. Ne znam kako bi se zavrilo to zarazno ludilo, koje je vodilo pravo u grob, da jedan stari udak, naunik koji je imao odreeni autoritet, nije dokazao pomou samo njemu poznatog prorauna da je potpuno nemogue smisliti veni motor. Dragi moj kapetane, posle vaih objanjenja, veoma dobro sam shvatio kako radi cilindar koji je stvorio Arhaneo Hiton i po emu se on razlikuje od pronalazaka onih nesrenika.

Naravno, sa sigurnou se moe rei da e cilindar, ako bude koristio samo atmosferu, raditi veno, bez dodavanja ne druge energije spolja. A poto svet ne moe da postoji bez planeta okruenih atmosferom, dokle god ovaj svet bude postojao, radie i cilindrure Arhanela Haritona. A sada, pitanje koje mene zanima - materijali od kojih je napravljen cilindrure. Da li biste mogli da mi ispriate, dragi kapetane, kakvi su to materijali i koliko oni mogu da traju. Na Belzebubovo pitanje kapetan je odgovorio ovako: - Iako je cilindrure izloen habanju, to se moe dogoditi tek u dalekoj budunosti, kroz neodreeno dugo vreme. Glavni deo cilindra napravljen je od ilibara sa prstenovima od platine, dok se unutranja povrina sastoji od "antracita", "bakra", "slonove kosti" i jedne veoma stabilne "smese", podvrgnute termikoj obradi, hlaenju i, ak, zrenju. - Ali drugi delovi - nastavio je kapetan - spoljne poluge i zupanici moraju s vremena na vreme da se obnove. Iako su i oni napravljeni od veoma tvrdih "metala", svejedno su izloeni habanju. Istovremeno, ni kostur broda nije vean. Kapetan bi govorio i dalje, ali u tom asu brodom se razle otegnuti zvuk, nalik na zvuk trube. Izvinivi se, kapetan ustade i objasni da ga zovu vani poslovi, jer se jedino zbog toga posada mogla osmeliti da Njegovu Milost uznemiri signalom.

Glava 7 KOJA PRIPOVEDA O ISTINSKOM DUGU Kada je kapetan izaao, Belzebub pogleda svog unuka i primetivi da je u nekakvom neobinom stanju, upita ga saoseajno i sa senkom nemira: - O emu se radi, dragi moj deae? Zato si se tako duboko zamislio? Pogledavi dedu oima punim tuge, Hasejn zamiljeno odgovori: - Ne znam ta mi je, mili dedice, ali tvoj razgovor s kapetanom izazvao je u meni veoma tune misli. Ono o emu nikada ranije nisam razmiljao, sada me neprekidno mui. Zahvaljujui vaem razgovoru ja sam postepeno sasvim jasno shvatio da Vasiona nije uvek bila onakva, kakvom je ja sada vidim i zamiljam. Ranije nisam mogao ni da zamislim, iako je razmiljanje moglo na to da me podstakne, da kozmiki brodovi nisu uvek bili ovakvi, kakav je ovaj kojim sada letimo. Tek sada sam potpuno shvatio da svaka stvar koju koristimo, sav savremeni komfor, sve to je potrebno za nau udobnost i sreu, nije postojalo oduvek i da nastanak svega toga ne bio jednostavan. Pokazalo se da su u prolosti razumna bia radi svega ta morala mnogo da rade i da pate i da su mnogo trpela ne tedei sebe. Ona su radila i patila da bismo mi sada uivali u blagodatima civilizacije i sve to, svesno ili nesvesno, oni su stvarali za nas a danas su osueni na ravnodunost ili zaborav. Tako mi sada ne samo da prema njima ne oseamo zahvalnost, ve ak i ne znamo za njih i to nepotovanje nas nimalo ne brine. Na primer, ja ve dovoljno dugo ivim na svetu, a ni jednom mi nije palo na pamet da nekada, moda, svega ovoga to sada vidim nije bilo, kao to nije bilo ni mog nosa koji se pojavio tek kada i ja. I eto, dragi moj, mili dedice, sluajui tvoj razgovor s kapetanom, postepeno sam svim svojim Umom poeo da shvatam, koliko mnogo dugujem tim biima, i u kolikoj meri sam njihov dunik. Upravo zbog toga me sada mui "gria savesti". Rekavi sve to Hasejn obori glavu i zauta. Gledajui uzbueno svoga unuka Belzebub ree: - Savetujem ti, dragi moj Hasejne, da privremeno odloi te probleme. Budi strpljiv. Tek kada poraste i kad se zavri period tvog rasta, kada dovoljno sazri da shvati tako duboka filozofska pitanja i aktivno o njima razmilja, bie ti jasno da mora na njih da se vrati. U tvojim godinama ti jo ne mora da plaa za svoje postojanje. U ovoj fazi tvoga ivota ti ne mora za njega da plaa. Tvoj zadatak je - da se priprema za budunost - za obaveze i odgovornost pred tricentrinim biima. Za sada, ivi kao to ivi, ali uvek pamti jednu stvar. Svako jutro neizostavno, gledajui izlazak

sunca u svoj njegovoj velelepnosti, mora da prodre u svoju podsvest, u sve njene oblike, i da neprestano ponavlja sebi da ukoliko ona bude smetnja u tvom ivotu, u budunosti ne samo da nee moi da izvue iz nje neku korist, ve nee moi ni dobro da slui Venom Tvorcu. Ponavljam jo jednom, dragi moj deae, ne misli na te probleme. Jo si suvie mlad za takve misli. Sve u svoje vreme. Pitaj me to god poeli i ja u ti odgovarati do kapetovog povratka. Po svoj prilici, neodlone obaveze ga spreaju da doe ovamo.

Glava 8 NERAZUMNI BELZEBUBOV POTOMAK SE DRZNUO DA LjUDE NAZOVE "MEKUCIMA" Hasejn sede Belzebubu u krilo i umiljavajui se ree: Ispriaj mi neto to sam eli, dragi dedice. Za me najveu radost predstavlja ve to to mogu da te sluam. - Ne - odgovori Belzebub - treba da me zamoli da ti priam o onome to te najvie zanima. Bie mi mnogo prijatnije ako ti ispriam ono to posebno eli da zna. Onda mi, dragi, mili dedice, priaj o onim... kako se ono zovu? Zaboravio sam. Ah, da! O onim "mekucima". - ta? O kakvim mekucima? - upita Belzebub, ne shvatui pitanje. Sea se, dedice, malopre, kada si govorio o tricentrinim biima koja ive na planetama onog Sunevog sistema u kome si proveo mnogo vremena, pomenuo si jednu planetu -zaboravio sam kako se ona zove - na kojoj ive tricentrina bia koja veoma lie na nas, ali im je koa mnogo tanja od nae. - A! - nasmeja se Belzebub. - Pita o biima kojih se tako mnogo zapatilo na planeti Zemlji i koja sebe nazivaju "ljudima". - Da, da, dedice! Priaj mi o tim biima - ljudima. Biu srean da o njima saznam to vie. Onda Belzebub ree: - O njima mogu da ti priam veoma mnogo, poto sam esto poseivao tu planetu i dugo iveo meu zemaljskim tricentrinim stvorenjima, a mnoga od njih su ak postala moji prijatelji. Tebi e, verovatno, biti veoma zanimljivo da to vie sna o njihovim neobinim odlikama. Oni imaju karaktertine osobine kakve nee nai kod drugih stanovnika bilo koje planete nae Vasione. Ja ih dobro znam, zato to je itav put njihovog nastanka i postojanja tokom mnogih, mnogih vekova, prema njihovom raunanju vremena, proticao pred mojim oima. Bio sam ne samo svedok njihovog nastanka i ivota, ve i svedok nastanka i konanog formiranja njihove planete. Kada smo prvi put stigli u taj Sunev sistem i nastanili se na planeti Mars, mlada Zemlja se jo nije ni ohladila i nikakvog ivota na njoj nije bilo. Od samog poetka ta planeta je bila uzrok mnogih briga naeg Svevinjeg. Ako eli, poeu pripovedanje od dogaaja optekozmikog karaktera, povezanih s tom planetom, koji su za naeg Tvorca postali ozbiljno iskuenje. - Da, dragi dedice - ree Hasejn - priaj mi o tome. To e bez sumnje biti uzbudljivo i zanimljivo, kao i sve o emu si mi ve priao.

Glava 9 POREKLO MESECA I Belzebub poe ovako: Stigavi na Mars, koji je bio predvien kao mesto naeg boravka, poeli smo stvari polako da dovodimo u red. Jo se nije stiala urba oko organizovanja prvih dana naeg boravka - jer bilo je neophodno da stvorimo uslove za manje podnoljivu egzistenciju u svetu koji nam je bio potpuno tu - kada se iznenada, jednog od tih uzbudljivih dana, itava planeta zatresla i neto kasnije nastao tako zaguljiv smrad da nam se uinilo kao da je itava Vasiona zasiena neim "neizdrivim". Posle izvesnog vremena, kada je smrad najzad prestao, i mi doli k sebi toliko da smo mogli da razmislimo, shvatili smo da je razlog tog zastraujueg fenomena bilo to to se planeta Zemlja toliko pribliila Marsu da smo jasno mogli da je posmatramo ak i bez teskuana (teleskopa). Ispostavilo se da je iz jo uvek nepoznatih razloga, ta planeta "pukla" i da su se dva fragmenta odvojila od nje i odletela u kozmos. Ve sam ti priao da je u to vreme taj sunani sistem tek nastajao i da u njemu jo nije bila uspostavljena takozvana "harmonija uzajamnog delovanja svih kozmikih objekata". Kasnije smo utvrdili, da je u skladu sa optom kozmikom harmonijom trebalo da se pojavi kometa sa izuzetno dugom putanjom, poznata pod nazivom "Kondur". Ta kometa je, ve potpo formirana, prvi put opisivala svoju punu putanju. Kako su nam kasnije u poverenju objasnili Kozmiki Svetitelji, trebalo je da putanja komete presee orbitu Zemlje. Pogreni prorauni jednog od Kozmikih Svetitelja, koji je rukovodio pitanjima stvaranja sveta i njegovog odravanja u ravnotei, doveli su do toga da su ta dva objekta dostigla take presecanja svojih trajektorija istovremeno. Zbog te greke, planeta Zemlja i kometa Kondur su se sudarile toliko snano da su se, kao to sam ve rekao, od Zemlje odvojila dva fragmenta i odletela u kozmos. Taj udar je izazvao tako ozbiljne posledice zato to je ta planeta bila jo veoma mlada i njena atmosfera, koja bi mogla da poslui kao branik, jo nije bila u potpunost formirana. Naravno, moj deae, Predveni je odmah saznao za tu kozmiku katastrofu. Odmah je bila formirana komisija od anela i arhanela, strunjaka za stvaranje i odravanje sveta u ravnotei, koja je istoga asa krenula u Sunev sistem Ors. Na elu te komisije bio je Veliki Arhaneo Sakaki. Visoka komisija je stigla na Mars i zapoela istragu.

Sveti lanovi te Visoke Komisije odmah su nas uverili da vie ne treba da strahujemo od nekakve sline katastrofe. Glavni inenjer, Arhaneo Algatatant je bio tako ljubazan da nam ispria o onome to se, po svoj prilici, dogodilo. Otkinuti fragmenti Zemlje, odmah posle sudara i dalje su se nalazili u sferi uticaja planete i zato su, sledei zakon privlaenja, poeli da padaju natrag, na svoju osnovnu masu. Ali oni nisu mogli da padnu na Zemlju zato to su se odmah nali pod uticajem jednog drugog kozmikog zakona - "zona uzletanja", i zato su poeli da opisuju stalne eliptike orbite oko svoje osnovne mase - Zemlje, priblino onako kako ona sama opisuje sopstvenu putanju oko sunca Ors. Tako e ubudue i biti, ukoliko ponovo sve ne promeni na nepredviena kozmika katastrofa. Sreom, dodao je Glavni Inenjer, opta harmonija kretanja sistema nije u potpunosti poremeena i uskoro e se ovde uspostaviti ravnotea. Ipak, moj deae, iako je Visoka Komisija, prouivi sve dostupne podatke i sve mogue posledice, dola do zakljuka da e sadanji poloaj fragmenata Zemlje dugo ostati takav, zbog nekakvih pomeranja, koje je Komisija smatrala verovatnim, oni, svejedno, mogu da odstupaju od svojih orbita, to e dovesti do nepopravljivih posledica. Kako bi se ta nesrea izbegla, Visoka Komisija je odlua da preduzme odreene mere. Sloili su se da je najbolje reenje sledee: planeta Zemlja e odravati svoje fragmente tako to e im stalno slati boanske impulse "askokina". Sveta supstanca askokin obrazuje se na planeti tek onda kada dva sveta zakona koji odgovaraju za sintezu, i to, sveti zakon "Heptaparaparinoh" i sveti zakon "Triamazikamno", deluju na nain "ilnosaparno", tj. samostalno, ne utiui jedan na drugoga, razume se, u odreenim granicama. Naravno, moj deae, realizacija tog projekta od kozmikog znaaja bila je mogua samo uz odobrenje Venog Tvorca. Veli Arhaneo Sakaki, u pratnji ostalih Kozmikih Svetitelja, odmah se uputio da izmoli najviu dozvolu. Posle dobijanja odobrenja od Predvenog, na Zemlji je pod rukovodstvom Velikog Arhanela Sakakija bio aktualizovan proces "ilnosaparno". Od tog vremena svi procesi na Zemlji i njenim fragmentima odvijaju se u skladu s tim zakonom i zvaljujui tome fragmenti planete se i dalje kreu po svojim putanjama, ne pretei kozmikom katastrofom. Vei fragment se zvao "Lundernerzo", a manji - "Anuls", i tricentrini zemljani su ih znali pod tim imenima. Ali, u kasnijim epohama oni su nazivani na razne naine, a ne tako davno vei fragment je dobio ime "Mesec", a ime manjeg je

vremenom zaboravljeno. On sada ne samo da nema naziv, sadanji stanovnici Zemlje ak i ne slute da on postoji. Zanimljivo je da su nekadanji itelji Atlantide, kontenta koji je potom nestao, znali za postojanje drugog fragmenta svoje planete i takoe su ga nazivali Anulios. Ali, stvorenja koja su naselila kopno u poslednjem periodu njegovog postanja, u ijem biu su se ispoljili rezultati funkcionisanja organa nazvanog "kundabufer" (kasnije u ti podrobno ispriati o njemu), nazvali su ovaj satelit "Kinespaj", to je znailo "onaj koji ne spava". Savremenim tricentrinim stanovnicima ove osobene planete manji fragment nije poznat uglavnom zbog njegovih rativno malih dimenzija i male udaljenosti, to ga za njih ini nevidljivim, a babe im nikada nisu priale da su u stara vremena svi znali za taj maleni satelit. Ako neko od njih sluajno i ugleda Anulios kroz teleskop (tu, iako arobnu, ipak samo deju igraku), nee na njega obratiti panju smatrajui pogreno taj Zemljin satelit velikim meteoritom. Savremena stvorenja moda nikada vie nee videti Anios zato to im je sada po prirodi svojstveno da vide samo nerealno. Jedno im treba priznati: poslednjih vekova oni su s pravim majstorstvom svoju osobinu da ne vide nita realno doveli do automatizma. Dakle, moj deae, na Zemlji su se u svoje vreme pojavili "likovi Sveobuhvatne Sutine", ili, kako ih sada nazivaju, "mikrokozmosi", i od njih je formiran primarni ivot biljaka. Kasnije su ti mikrokozmosi, kao to se obino dogaa, peli da se grupiu u razliite oblike koji se zovu tetartokmosi svih tricentrinih sistema. I tada su, izmeu ostalih, poeli da se razvijaju ti dvonogi tetartokozmosi, koje si ti maloas nazvao "mekucima". Sledei put u ti iscrpno objasniti kako su se, i zato, za vreme tranzicije fundamentalnih svetih zakona u procesu ilnosaparno na planeti Zemlji pojavili likovi Sveobuhvatne Sutine i koji su faktori uestvovali u formiranju razliih razumnih sistema; objasniu ti, takoe, i sve zakone stvanja sveta i njegovog odravanja u ravnotei. Ali, ti mora znati da su od samog poetka tricentrina stvorenja, koja tebe zanimaju i koja se razvijaju na Zemlji, imala sve mogunosti za usavravanje svih onih osobina koje bi im omoguile da postanu istinski umna.

Glava 10 ZATO "LjUDI" NISU LjUDI Uzdahnuvi duboko, Belzebub je nastavio svoju priu. - Od vremena poetka primene procesa ilnosaparno na Zemlji, proteklo je godinu dana prema objektivnom raunanju vremena. Tokom tog perioda na planeti su postepeno uspostavljeni procesi evolucije i involucije svega postojeeg. I, naravno, kod tricentrinih bia su poeli da se formiraju uslovi za razvoj Objektivnog Uma. Ukratko, na planeti se sve odvijalo kako treba. I, ko zna? Da se posle godinu dana nije vratila Visoka Komisija na elu sa Arhanelom Sakakijem, moda nikada ne bi ni dolo do kasnijih nesporazuma, povezanih sa tricentrinim stanovnicima te nesrene planete. Visoka Komisija se vratila na Zemlju zato to, bez obzira na sva ta prethodno izvrena merenja, mnogi posveeni u ovaj problem nisu bili sasvim sigurni u to da u budunosti ne treba oekivati neprijatna iznenaenja. Upravo zbog toga su i poeleli da provere nije li se u prologodinjim merenjima potkrala neka greka. U svakom sluaju, da bi bili mirni, oni su odluili da preduzmu dodatne mere predostronosti. Posledice su bile uasne, i to ne samo po tricentrine stanovnike ove nesrene planete. One su za itavu planetu postale iva rana. Ti zna da je u to vreme kod njih poeo da se javlja takozvi "mehaniki instinkt" - izgledalo je da je on za tricentrina bia normalan. Sveti lanovi Visoke Komisije su smatrali da ako se mehaniki instinkt dvonogih tricentrinih stvorenja formira pre nego to oni dostignu nivo Objektivnog Uma, kao to se obino dogaa kod tricentrinih bia, moe se desiti da oni pre vremena saznaju razlog svog postanka, a to moe dovesti do velike nevolje. Jer, ako saznaju da svoje postojanje duguju fragmentima koji su se otkinuli od njihove planete, tj., ako osete da su robovi spoljnih okolnosti, koje od njih ne zavise, mogu izgubiti volju za ivotom i dobrovoljno unititi sebe. Zbog toga je, moj deae, Visoka Komisija izmeu ostalog odluila da je neophodno privremeno implantirati tricerinim Zemljanima jedan poseban organ koji e ih, kao prvo, naterati da doivljavaju realnost u "izvrnutom obliku", a drugo, dovee ih dotle da e svaki spoljni utisak, koji se bude ponavljao, stvarati kod njih refleks koji e ih asocirati na "zadovoljstvo" i "uivanje". Zatim su, uz pomo Arhifizikohemiara Anela Luizosa, lana Visoke Komisije, stvorili odreenu strukturu i smestili je u kimu tricentrinih bia, pored same baze repa (u to vreme oni su jo imali rep, i taj deo njihovog organizma imao je normalne osobine, izraavajui punou njihove egzistence). Ta novostvorena struktura je doprinosila nastanku i razvoju onih osobina o kojima sam ve govorio. Nazvali su je kuabuferom.

Implantiravi taj organ tricentrinim stvorenjima, Visoka Komisija Kozmikih Svetitelja, na elu sa Arhanelom Sakakijem vratila se u Centar iste savesti i mirne due; a planeta Zemlja, koja je tako privukla tvoju panju, odmah je na sebi osetila posledice tog otroumnog i dovitljivog reenja. Kako bi rekao mudri Nasradin Hoda, rezultati su liili na one koje su izazvali zvuci Jerihonskih truba. A sada, ako eli da se makar malo priblii razumevanju posledica funkcionisanja tog organa, koji je smislio i stvorio jedinstveni Aneo Luizos - neka je zanavek blagosleno njegovo ime - mora saznati neto o ivotu i ponaanju tricentrinih dvonogih stanovnika Zemlje i to ne samo onda kada je organ kundabufera jo postojao u njihovom organizmu, ve i kasnije, kada je on uniten. Jer, iako su taj organ i njegova svojstva bili uniteni, posledice su se i dalje taloile u samoj ljudskoj prirodi. Ali, to u ti objasniti neki drugi put. Izmeu ostalog, treba rei daje Visoka Komisija jo jednom posetila Zemlju tri objektivne godine kasnije; ovoga puta na njenom elu bio je Preuzvieni Arhiserafim Sevotertr, zato to je Preuzvieni Arhanae Sakaki dostigao boansku visinu i postao jedan od lanova Velike etvorke uvara Vasione. Dakle, lanovi Visoke Komisije bili su zadovoljni poto su se uverili da mere predostronosti, preduzete radi odranja balansa u Zemljinom sistemu, nisu vie potrebne. I tada su, izmeu ostalog, opet uz pomo Arhifizikohemiara Luiza, oduzeli tricentrinim biima organ kundabufer zajedno sa svim njegovim neverovatnim mogunostima. Hajde sada da se vratimo na poetak moje prie. Posle neoekivanog intermedijuma, kada smo doli k sebi posle zabune izazvane katastrofom, koja je pretila itavom sunevom sistu, nastavili smo da izgraujemo nau marsovsku koloniju. Malopomalo, upoznali smo lokalnu prirodu i prilagodi se postojeim uslovima. Kao to sam ve rekao, neki od nas su odluili da se nastane na Marsu, drugi su se spremali da polete, ili su ve krenuli, na druge planete tog Sunevog sistema. Za meuplanetarni saobraaj bio nam je dat kozmiki brod "Mogunost". Ja sam ostao na Marsu sa nekolicinom svojih roaka i slugu. Upravo tada je u moju opservatoriju postavljen moj prvi tkuano (teleskop). Izgradio sam opservatoriju i posvetio se njenom organizovanju i razvoju, kako bih imao mogunosti da to podrobnije prouim udaljene objekte nae Vasione i plete sunevog sistema. Od svih planeta moju panju je posebno privlaila Zemlja. Proticale su godine... ivot planete postepeno je stabilizovan i izgledalo je da se na njoj sve odvija isto kao i na drugim planetama.

Ali, paljiv posmatra je mogao da uoi kako broj tricerinih stvorenja stalno raste. tavie, ponekad su se mogle zapaziti neobine manifestacije njihove aktivnosti; oni su ponekad inili ono to nikada nisu inili stanovnici drugih svetova. Odjednom bi, iz ista mira poeli da ubijaju jedni druge. Ponekad se to meusobno istrebljivanje nije ograniavalo na jedan region, ve se dogaalo na vie mesta istovremeno, i trajalo je ne samo danju, ve i nou. Primeeno je da se za vreme tog procesa njihov broj naglo smanjivao, ali je u periodima zatija ponovo naglo rastao. Vremenom smo se navikli na tu njihovu osobenost, govorei sebi da je Visoka Komisija oigledno iz nekakvih vanih razloga organu kundabufera namerno dala takvu karakteristu. Zbog plodnosti tih bia, govorili smo sebi, njihov broj se mora regulisati radi odravanja kozmike ravnotee u harmoniji. Ali nikome nije moglo pasti na pamet da se neto ravo deava itavoj planeti. U to doba, kao to sam ve rekao, ja sam posetio veinu planeta tog sunevog sistema, i poznatih, i jo neprouenih. Posebno su mi se dopali tricentrini stanovnici Saturna. Oni su se spolja razlikovali od nas, jer su podseali na ptice, vrane. Zanimljivo je naglasiti da vrane nisu ivele samo tamo, ve skoro na svim nastanjenim svetovima nae Vasione, gde se razvijaju i uzimaju planetarnu plot bia sa razliitim sistemima miljenja. Princip usmenog komuniciranja vranolikih razumnih bia donekle podsea na na, ali zvuci njihovog govora lepi su od svega to sam ikada mogao da ujem. On vas primorava da se setite umetnosti najveih pevaa koji itavu svoju duu unose u melodino, arobno pevanje. Kada se setim kako se ta krilata stvorenja odnose jedna prema drugima, nemam rei kojima bih to opisao. To se moe shvatiti tek poto se malo proivi s njima i stekne lino iskustvo. Moe se rei samo jedno - njihova srca su poput srca anela koji se nalaze uz Nebeski Presto. Oni u svom ivotu strogo potuju devetu zapovest Naeg Tvorca: "Odnosi se prema onome to pripada drugome kao prema svome, i isto tako ga uvaj." Kasnije u ti svakako ispriati podrobnije o tricentrinim stvorenjima koja su nastala i ive na Saturnu, zato to je jedan od mojih istinskih prijatelja tokom godina izgnanstva bio stanovnik te planete; on je imao oblije vrane i zvao se Karkar.

Glava 11 SPECIFINOST LjUDSKE DUE Vratimo se sada tricentrinim stanovnicima planete Zemlje, onima koji tebe najvie zanimaju, i koje ti naziva mekucima. Ne mogu ti opisati koliko se radujem zbog toga to si, sreom, daleko od tricentrinih stvorenja kojima si dao, po njihovo dostojanstvo, tako uvredljivo ime da ja ak ne mogu ni da sluam o njemu. Da li si svestan, siroto moje dete, ta bi ti uradila ta bia, naroita ova sadanja, kada bi ula kako ih naziva? Ve sama pomisao na to ta bi ti uradili kada bi dospeo u njihove ape, baca me u uas. U svakom sluaju, izlemali bi te tako da, to bi rekao na Nasradin Hoda, "ne bi doao k sebi sve do sledee porcije batina". U svakom sluaju, kad god rei da zapone neto novo, obavezno blagosiljaj sudbinu i moli je da bude milosrdna, da te uvek uva i ne dozvoli da stanovnici Zemlje bilo kada posumnjaju da si ih ti, moj ljubljeni i jedini unue, neoprezno nazvao mekucima. A veruj mi, onih godina kada sam ih posmatrao s Marsa, kao i za vreme mojih putovanja na Zemlju, izuio sam veoma dobro duu tih udnih stvorenja. Odlino znam kako bi postupili sa svakim ko se osmelio da im da takav nadimak. Naravno, ti si ih tako nazvao samo iz deje naivnosti, ali tricentrini stanovnici Zemlje to ne bi uvaili. Njima bi bilo svejedno ko ih je tako nazvao, zato i u kakvim okolnostima. Takvo ime je za njih uvredljivo i to je sasvim dovoljno. Razmatrati to pitanje iz aspekta veine njih - isto je to i presipati iz upljeg u prazno. Eto zato je s tvoje strane bilo veoma nepromiljeno da tom plemenu tricentrinih bia da tako uvredljiv nadimak, prvo, zato to ja brinem za tebe, a drugo, zato to ti i u bunosti moe pretiti opasnost. Iako si daleko od njih i oni ne mogu da te dohvate i lino kazne, svejedno, ako bilo kako, makar iz desete ruke, saznaju da si ih uvredio, njihova anatema e se neizbeno sruiti na tvoju glavu i snaga te anateme zavisie od toga ime su u datom trenutku zauzeti. Po svoj prilici, vredelo bi da ti ispriam kako bi se ponaali Zemljani kada bi saznali za tvoju uvredu. Taj primer e ti pomoi da dobro naui udne navike tih tricentrinih bia, koja te toliko zanimaju. Ma koliko bili u stanju apatije, ukoliko se u momentu kada bi ih isprovocirala tvoja uvreda ne bi pojavilo neko drugo neumesno interesovanje, oni bi se odmah okupili na jednom mestu, koje je specijalno predvieno za ljude, posebno odabrane za takve stvari i, razume se, odevene u naroite kostime. To se kod njih zove graanski sud.

Prvo to bi uradili bilo bi da izaberu predsednika i tek potom bi pristupili "pretresu". Oni bi te "pretresli" do sitnih crevaca, i to ne samo tebe, ve i tvog oca, dedu, a moda i sve pretke, ukljuujui Adama. Zatim, ako bi reili, naravno, kao i uvek "veinom glasa", da si "kriv", doneli bi presudu u skladu sa kodeksom zakona, zasnovanim na prethodno izuenim raznim "fosilnim" predstavama tog "pozorita marioneta". Ali ukoliko, opet veinom glasova, ne bi u tvojim postupcima nali nita protivzakonito, to se, istina, dogaa veoma retko, evo ta bi se dogodilo. itav sudski pretres se uvek do detalja belei na papir koji potpisuju svi lanovi suda. A onda bi svi ti spisi bili poslati... ta misli, u korpu za otpatke? Ne, ve odgovarajuim ekspertima, u naem sluaju, takozvanom Svetom Sinodu, gde bi se ponovila ista procedura, ali ovoga puta bi ti sudile "veoma vane" persone. I tek posle dugog "presipanja iz upljeg u prazno" oni bi najzad doli do glavnog, zapravo do toga da se okrivljeni nalazi van njihovog domaaja. Ali tebe upravo tu i vreba prava opasnost. Jer, kada konano razjasne da su im ruke kratke i da ne mogu da te dohvate, oni jednoglasno odluuju da te predaju anatemi - nita vie, ali ni manje od toga. Zna li ti ta je i kako se to radi? Ne? Onda sluaj, i jei se! "Veoma vane" persone e objaviti svima na znanje da e ti u svim odgovarajuim ustanovama koje se nazivaju crkvama, kelama, sinagogama, venicama i tako dalje, zvanina lica uz odgovarajuu ceremoniju poeleti da ti otpadnu rogovi, da pre vremena osedi, da se hrana u tvom elucu pretvori u eksere, da jezik tvoje budue ene postane tri puta dui, da tvoje omiljene poslastice u tvojim ustima dobiju ukus sapuna, i tako dalje, i tome slino. Da li sada razume kakvu si opasnost mogao da navue na sebe kada si te beznaajne tricentrine izrode nazvao mekucima? Rekavi to, Belzebub se nasmei svome ljubimcu.

Glava 12 PRVA GRMLjAVINA Posle kratke pauze, Belzebub nastavi: - Pria o anatemi podsetila me je na jedan drugi dogaaj koji je veoma doprineo mom razumevanju neobinosti due tricentrinih stanovnika te planete, koji su toliko uzbudili tvoju matu. Dogaaj koji nameravam da ti ispriam odigrao se sasvim nedavno. Evo tog dogaaja. U jednoj velikoj "zemlji" iveo je mirnim i prosenim ivotom neko ija se profesija naziva "pisac". Ovde treba rei da se nekada moglo sluajno nabasati na predstavnike ove profesije ije su misli, kao i dela, bile originalne, ali kasnije, a posebno u poslednje vreme, pisci samo kopiraju sve vrste ideja iz ve napisanih knjiga, kompilirajui ih kako bi napravili novu "knjigu". Uopte, oni vie vole knjige koje su napisali njihovi davni prethodnici. Moram da naglasim da su knjige koje tampaju savremeni pisci, uzete sve na gomilu, vaan uzrok suenja Uma ostalih tricentrinih stvorenja, koji je, kako bi rekao uvaeni Nasradin Hoda, ve postao "laki od vazduha". Tako da je, moj deae, savremeni pisac o kome govorim, bio upravo pisac te vrste i nije u njemu bilo nieg naroitog. Jednom je, zavrivi jedno od svojih dela, poeo da razmlja o tome ta da napie u sledeem i reio je da potrai neku novu ideju u knjigama, kojima je bila pretrpana njegova "biblioteka", a nju, naravno, mora imati svaki pisac koji dri do sebe. Dok je on kopao po njoj, pravo na glavu mu se sruila knjiga pod nazivom "Jevanelje". "Jevaneljem" se naziva etvornjije, koje su napisali Matej, Marko, Luka i Jovan, posveeno Izaslaniku Odozgo Isusu Hristu. Ta knjiga je bila veoma rasprostranjena meu tricentrinim stvorenjima koja su nominalno sledila uenje Izaslanika. I kada je na pisac nabasao na tu knjigu, iznenada mu je na pamet pala misao: "A zato ja ne bih napisao Jevanelje?" Polazei od podataka, koje sam dobio radi drugih ciljeva, pretpostavljam da se njegova misao morala razvijati u ovom pravcu: "Zar sam ja gori od tih starih varvara - Mateja, Marka, Luke i Jovana? Na kraju krajeva, kulturniji sam od njih i mogu da napiem mnogo bolje Jevanelje nego moji suparnici. Osim toga, Jevanelje je upravo ono to je potrebno, zato to "Englezi" i "Amerikanci" oseaju veliku slabost prema toj knjizi, a upravo sada kurs funte i dolara uopte nije lo."

To je lako rei, ali nije lako uraditi. Poev od toga dana, on se prihvatio svog novog Jevanelja, usavravajui se u mudrovanju. Ali, poto je zavrio svoj rad i predao ga u tampu, poeo je itav niz neoekivanih dogaaja. U nekim drugim okolnostima moda se nita ne bi ni desilo i novo Jevanelje bi zauzelo svoje mesto u bibliotekama ljubitelja knjiga meu mnogim drugim izdanjima u kojima su izloene sline misli. Ali, na sreu, ili na nesreu naeg pisca, dogodilo se da neke vlastodrce, u drutvu kome je on pripadao, nikako nije htela kocka dok su igrali "rulet" i "bakaru" za vreme svog boravka u stranim odmaralitima. Oni poee da trae takozvane "pare" od obinih lanova drutva, a zbog tih zahteva "narod" se probudio iz svog "najdubljeg sna" i digao se na noge. Videi to, oni vlastodrci koji su ostali kod kue, uznemirie se i preduzee odgovarajue mere. Jedna od tih mera bilo je i opte i neodlono unitavanje svega novog to bi se u njihovoj rodnoj zemlji pojavilo i to bi obine ljude moglo da sprei da ponovo zapadnu u apatiju. Ba nekako u to vreme ugledalo je svetlost dana novo Janelje naeg pisca. Vlastodrci u sadraju novog Jevanelja videe neto to je po njihovom shvatanju moglo da ometa prosta bia da ponovo padnu u dubok san; i oni odluie da se ree i te knjige i njenog autora, jer oni su dobro znali kako da se oslobode domaih trebera, koji bi im se ispreili na putu. Ipak, iz nekih razloga, nisu mogli s njim da postupe na uobiajeni nain. To je izazvalo tekoe i oni se okupie da razmotre problem. Jedni su predlagali da ga naprosto strpaju u zatvor pun pacova, drugi su hteli da ga poalju tamo "gde je i Bog rekao laku no", i tako dalje i tome slino, ali na kraju krajeva reie da javno anatemiu njega i njegovo Jevanelje, drei se svih ceremonija i pravila i, nesumnjivo, sluei se istim izrazima kojima bi se sluili i onda kada bi tebe kleli, ukoliko bi saznali kako si ih uvredio. I tu se, moj deae, u potpunosti ispoljila sva neobinost psihe savremenih tricentrinih stanovnika ove osobene plete; u sluaju s naim piscem, kada su on i njegovo Jevanelje anatemisani, rezultat svega toga bio je, kako bi rekao asni Nasradin Hoda, "potpuno suprotan". Evo ta se dogodilo. Kada su obini pripadnici tog drutva videli kakvu je galamu digla vlast u vezi s tim piscem, veoma su se zaintesovali za njega i poeli da kupuju i halapljivo itaju ne samo novo Jevanelje, ve i sve druge knjige koje je on ranije napisao. Zatim su, to je svojstveno tricentrinim stanovnicima Zemlje, izgubili interesovanje za druge stvari i govorili su samo o tom piscu, pri emu su ga jedni uznosili do nebesa, a drugi bacali u blato. itava polemika je dovela dotle da je pieva slava porasla, i to ne samo u njegovoj domovini, ve i u drugim zemljama.

Ovo poslednje se dogodilo zato to su mnogi vlastodrci, u ijim su depovima zveckale pare, i dalje odlazili u strana odmaralita da tamo igraju "rulet" i "bakaru" i oni su, razmiljajui o problemu naeg pisca, malopomalo, svojim interesovanjem zarazili i druge ljude. Ukratko, sve se to postepeno proirilo svetom i, ak i sad, kad je novo Jevanelje odavno zaboravljeno, njegovog autora svuda i na svakom mestu smatraju velikim piscem. Svi prihvataju i smatraju nepogreivom istinom ono to je on bilo kada napisao, svi se prema njegovim delima odnose s takvim divljenjem, kakvo su oseali jedino drevni ljudi sluajui proroanstva svetih proroka. Zanimljivo je, i to podvlaim, da ako bilo koga od njih pita za tog pisca, tvoj sagovornik e odmah o njemu poeti da govori kao o neobinoj linosti. Ali ako pita ta je on napisao, ispostavie se da mnogi, naravno ukoliko to priznaju, nisu proitali ni jednu knjigu svog idola. Bez obzira na to razgovarae i raspravljati o njemu, i dokivae s penom na ustima da je on bio linost neuporedive ideje i fenomenalan poznavalac ljudske psihologije.

Glava 13 ZATO LjUDSKI UM NA SVOJE FANTAZIJE GLEDA KAO NA STVARNOST Hasejn upita: - Dragi moj i voljeni dedice, da li bi mi u svom uobiajenom maniru objasnio zato stanovnici Zemlje efemerno smatraju realnim? Evo kako je Belzebub odgovorio na to pitanje svoga unuka: - Na planeti Zemlji ta osobenost psihe tricentrinih stvorenja razvila se tek u skorije vreme. Ona je nastala usled toga to je postepeno njihova dominantna komponenta omoguavala drugim komponentama njihove prirode da svaki nov utisak doivljavaju ne dovravajui u potpunosti proces takozvanog "osveivanja", to jest ne usaglaavajui te utiske. Ali, ako govorimo njihovim jezikom, ta stvorenja veruju u sve to drugi kau, umesto da sopstvenim zdravim razumom ree da li je neto istina ili la. Drugim reima, oni mogu da uporeuju ili ocenjuju samo one koncepcije koje su ve formirane zasebno u svakom samostalnom delu njihove svesti, dok tue koncepcije prihvataju nekritiki, ne pokuavajui da ih samostalno objasne. Evo kako oni doivljavaju tue misli. Ako mister Smit objanjava neki problem na odreeni nain, a mister Braun kae potpuno isto, sluaoci su sigurni da je to tako i nikako drugaije. Ta osobenost njihove psihe dovela ih je dotle da mnoga od tih tricentrinih stvorenja, kada uju kako hvale pisca o kome sam ti priao, postaju vrsto ubeena da je on velik psiholog i neverovatan poznavalac ljudske due. Zaista, za vreme moje poslednje posete toj planeti, poto sam se nasluao pria o tom piscu, otiao sam da ga posetim zbog stvari koja nema veze s naom temom. Oekivanja me nisu prevarila. Naao sam da je on potpuno isti kao i svi drugi suvremeni autori, tj. veoma ogranien i da, kako bi rekao neuporedivi Nasradin Hoda, "ne vidi dalje od svog nosa". to se tie istinskih znanja o dui svojih saplemenika, smelo se moe rei da je on "potpuna neznalica". elim da ponovim da je pria o tom piscu veoma karaktistina; ona pokazuje do koje mere tricentrina bia, koja su tako uzburkala tvoju matu, posebno savremena, ignoriu potpuno "osveivanje". Oigledno je da se u njima nikada ne kristalizuje lino ubeenje, formirano na osnovu sopstvenih logikih razmiljanja, naprotiv, pojavljuju se samo ona ubeenja koja zavise iskljuivo od tueg miljenja. I samo zato to su izgubila sposobnost "osveivanja", koja sama za sebe omoguuje opaanje prave realnosti, ona u tom piscu vide savrenstvo i druge osobine, koje on zapravo nema. Ta udna osobina njihove psihe, koja dovodi do toga da se zadovoljavaju onim to kau mister Smit i mister Braun, i ne pokuavaju da saznaju vie od toga, ukorenjena je u njima jo odavno. Ta bia sada ne ine vie ni najmanji pokuaj da shvate neto to zahteva njihovo aktivno razmiljanje.

Treba rei da razlog ovoga puta nije u organu kundabufera, koji je implantiran precima Zemljana, niti u osobinama koje oni imaju i prenose iz generacije u generaciju (to je posledica greke nekoga od Kozmikih Svetitelja). Ne, za to Zemljani sami snose odgovornost, a zbog anomalnih uslova egzistencije to svojstvo se postepeno uvrstilo, prodrlo je u njihovu prirodu i postalo "zao duh njihovog Ja", ili "lakomisleno samozavaravanje". Ali ti e to lake shvatiti kada ja ispunim svoje obeanje i ispriam ti vie o planeti koja te toliko zanima. A sada elim da ti dam preko potreban savet za budunost: ako se nae na Zemlji, ni po koju cenu ne nerviraj ljude. Inae, "avo bi ga znao", oni mogu da iskopaju to da si ih ti uvredio, i da te prema jednom drugom njihovom izrazu "strpaju iza reetaka". Nije na odmet napomenuti ovde i mudre rei naeg neponovljivog Nasradina Hode: "Sve je mogue, pa ak i to da muva proguta slona." Belzebub htede jo neto da doda, ali u tom asu ue pomonik kapetana i prui mu eterogram na njegovo ime. Kada je Belzebub sasluao njegov sadraj i pomonik izaao, Hasejn se okrete dedi i ree: - Dragi dedice, molim te, ispriaj mi o tricentrinim stvorenjima koja nastanjuju tu udnovatu planetu pod nazivom "Zemlja". Belzebub opet pogleda unuka s nekakvim naroitim osmehom, pomilova ga po glavi i nastavi priu.

Glava 14 PRIA O PERSPEKTIVI KOJA NE OBEAVA NITA DOBRO - Moram da ti kaem da su u poetku stanovnici te planete imali prirodu istu kao i sva druga razumna tricentrina stvorenja koja nastanjuju sline planete u itavoj Vasioni i da su isto tako dugo iveli. Promene na gore poele su uglavnom posle druge nesree koja je zadesila tu zlosrenu planetu, kada je njen najvei kontinent, poznat pod nazivom "Atlantida", potonuo na morsko dno. Poev od toga doba oni su toliko promenili svoje ivotne uslove da je i njihov karakter poeo da se menja sa zla na gore. Velika Priroda je bila prinuena da polako preobraava njihovo bie putem raznih kompromisa i promena, kako bi regulisala kvalitet vibracija koje oni stvaraju. Te vibracije su bile potrebne radi odravanja ravnotee opstanka bivih fragmenata planete. Iz tog razloga Velika Priroda je postepeno poveala brojnost svojih stvorenja, tako da su se oni sada raselili po itoj planeti. Spoljne forme njihovih planetarnih tela su sline, a to se tie dimenzija i drugih subjektivnih karakteristika, svaka od njih se, kao i svuda, odreuje naslednou, uslovima zaea i drugim faktorima koji su uzrok zaetka, razvoja i formiranja svakog bia. Oni se takoe razlikuju i po boji koe i tipu kose; te kakteristike, kao i svuda, odreuju faktori lokaliteta u kome su se rodili i dostigli odgovarajui uzrast, tj. gde su, kako na Zemlji kau, "odrasli". Ali ako se govori o njihovoj psihi, njene odlike su kod svih iste, nezavisno od porekla. Postoji jedna takva odlika zbog koje se na toj planeti, jedinoj u itavoj Vasioni, dogaa uasan proces samounitenja ili, kako kau njeni zlosreni stanovnici, "rat". Osim te njihove osnovne osobenosti postoje i druge, svima zajednike osobine, bez obzira na poreklo i mesto stanovanja, osobine koje su u potpunosti kristalizovane i koje su postale deo prirode Zemljana. Meu tim osobinama nalaze se i takve kao to su "egoizam", "samoljublje", "sujeta", "gordost", "hvalisavost", "lakovernost", "spremnost za ispiranje mozga" i mnoge druge osobine, nita manje anomalne i tue tricentrinim stvorenjima. Od svih tih anomalnih osobina jedna od najgorih jeste - spremnost za ispiranje mozga. Posle tih rei Belzebub se na due vreme zamisli, a zatim ree: - Vidim da te tricentrina stvorenja, koja su se pojavila i ive na planeti Zemlji, veoma zanimaju, a poto svakako moramo neim da prekratimo vreme putovanja brodom "Karnak", priau ti o njima sve to znam. Da bi mogao da izvede pravilne zakljuke o svim neobinim osobinama njihove psihe najbolje e biti ako ti ispriam o svojim posetama planeti Zemlji, i to onim redom kojim su se te posete dogaale, i o dogaajima iji sam svedok bio. Leteo sam na Zemlju 6 puta i svaku od tih poseta pratile su razliite okolnosti. Poeu od prvog putovanja.

Glava 15 PRVO BELZEBUBOVO PUTOVANjE NA PLANETU ZEMLjU - Vinovnik mog prvog putovanja na Zemlju - poeo je Belzebub - bio je na mladi saplemenik, koji je imao nesreu da se uplete u nekakve odnose sa tricentrinim stvorenjima, zbog ega se naao u veoma glupom poloaju. Jednom je nekoliko lanova nae marsovske zajednice dolo mojoj kui i obratilo mi se s jednom molbom. Oni mi priae da je jedan od naih mladih srodnika, koji je emigrao na Zemlju pre otprilike 350 marsovskih godina, nedavno postao uzrok incidenta sa posledicama veoma nepratnim po sve. Oni nastavie dalje: - Mi, njegovi roaci, kako marsovski tako i zemaljski, najpre smo mislili da emo sopstvenim snagama uspeti da reimo situaciju. Ali, bez obzira na sav trud i preduzete mere, nita nismo postigli. I sada, uverivi se definitivno da sami nita ne moemo da uradimo, znajui za vau pravednost, odluili smo da vas uznemirimo, Vaa Milosti, i da vas zamolimo da nas ne odbijete, ve da nas mudro posavetujete kako da naemo izlaz iz ove teke situacije. - Zatim detaljno opisae nesreu koja ih je snala. Na osnovu svega to su mi rekli doao sam do zakljuka da je taj incident mogao da nakodi ne samo mladievim roacima, ve i svim naim saplemenicima. Zato sam reio da se odmah bacim na posao i pomognem da problem bude reen. Najpre sam pokuao da to uradim ne naputajui Mars, ali kada mi je postalo jasno da nita nee postii ako stoji u mestu, reio sam da lino krenem na Zemlju i da tamo pronaem nekakav izlaz. Sledeeg dana, uzevi sve to je bilo potrebno za put, poleteh tamo naim brodom "Mogunost". elim da napomenem daje to bio brod kojim smo doleteli u Sunev sistem; njega su nam ostavili za meuplanetarne letove. Baza broda bila je na Marsu, a komandovanje njime je u potpunosti bilo predato meni. Zato sam brodom "Mogunost" obavio svoje prvo putovanje na Zemlju. Prilikom te prve posete na brod se prizemljio na obali istog onog kontinenta koji je kasnije, za vreme duge pletarne katastrofe potpuno nestao s lica Zemlje. On se zvao Atlantida i igrao je glavnu ulogu u ivotu stanovnika planete, ak i u ivotu naih saplemenika. Iskrcavi se sa broda, odmah sam krenuo u grad Salmios gde je iveo taj nesreni mladi zbog koga sam i preduzeo to putovanje. Salmios je u to vreme bio veoma veliki grad i prestonica najvee "drave" na planeti Zemlji. Poglavar drave, car Apolis, iveo je u tom gradu. Problemi koji su se ticali naeg mladog i neiskusnog naseljenika nastali su upravo u vezi sa carem Apolisom. I ja sam tek u Salmiosu saznao sve detalje o tom problemu. Ispostavilo se da je na nesreni kolonista bio carev prijatelj i da mu je esto odlazio u dvorac. Jednom, za vreme svoje redovne posete, mladi s je carem sklopio opkladu, kojom su i zapoeli svi kasniji dogaaji.

Imaj na umu da su zemlja kojom je vladao car Apolis i grad Salmios, gde je on boravio, u to vreme bili najvei i najbogiji naZemlji. Da bi odravao i umnoavao to bogatstvo i velelepnost, caru je, naravno, bio neophodan novac, a za ostvarenje te elje bilo mu je potrebno mnogo radnika, pripadnika njegovog naroda. Treba napomenuti da tricentrina bia, koja su tako obuzela tvoju matu, u vreme moje prve posete Zemlji nisu vie imala organ kundabufer, ali su kod nekih od njih ve poele da se manifestuju razliite posledice delovanja tog organa, koji je po njih bio tako fatalan. U vreme, na koje se odnosi moja pria, kod mnogih je ve bila ukorenjena posledica one osobine koja je za vreme funionisanja organa kundabufera omoguavala Zemljanima da "bez grie savesti" zanemaruju svoje obaveze, bez obzira na to da li su oni te obaveze prihvatili dobrovoljno, ili su im be nametnute spolja. A, ukoliko su ipak izvravali svoje obeze, inili su to jedino iz bojazni i straha, izazvanih pretnjom spolja. I upravo je ta posledica, koja je do tada ve bila sasvim ustaljena kod nekih Zemljana, zapravo i predstavljala uzrok svih dogaaja. Dakle, moj deae, car Apolis, koji se izuzetno savesno odnosio prema svojim obavezama u pogledu odravanja moi poverenog mu drutva, radi postizanja tog cilja nije tedeo ni svoju snagu, ni zdravlje i zahtevao je isto to i od svojih podanika. A poto su u to vreme ve bile vidne posledice delovanja organa kundabufera, ukorenjene, kao to sam ve rekao, kod mnogih carevih podanika, on je morao da primenjuje sve mogue mere zastraivanja i pretnje kako bi iz njih iscedio ono to je potrebno za ouvanje moi drave. Njegove metode su bile toliko raznovrsne i, istovremeno, toliko razumne, da ak i oni njegovi podanici kod kojih su pomenute posledice cvetale u punom sjaju, nisu mogli da ne potuju cara iako su ga iza lea prozvali muiteljem. Ali, moj deae, metode koje je car Apolis koristio kako bi iz naroda iscedio sve to je potrebno za procvat drutva, naem mladom naseljeniku su iz nekih razloga izgledale nepravedne, i on se uvek bunio i negodovao kada bi saznao za neku novu meru koju je car primenio. I jednom, u razgovoru sa carem Apolisom, na naivni kolonista nije mogao da se uzdri od negodovanja i rekao je caru u lice sve to je mislio o njegovom "bezobzirnom" postupanju sa narodom. Cara nije obuzeo gnev, to se obino dogaa na Zemlji kada neko gura nos u stvari koje ga se ne tiu, i nije naredio da drznika izbace naglavake. Umesto toga, on se upustio s njim u razmatranje tog problema i objasnio mu je razloge svoje surovosti. Oni su dugo razgovarali, a zatim su se "opkladili", to jest sklopili su svojevrsni ugovor, sainili odgovarajui dokument i potpisali ga krvlju.

Izmeu ostalog, dogovorili su se da e car, poev od tada, u cilju postizanja onoga to mu je potrebno postupati sa sopstvenim podanicima tako to e primenjivati samo one mere i koristiti jedino ona sredstva koja mu predloi na naseljenik. U sluaju da podanici odbiju da izvravaju uobiajene zahteve, za to je odgovoran na kolonista. On e uneti u carsku riznicu sve to bude potrebno za procvat prestonice i itave zemlje. I eto, moj deae, od toga dana car je, naravno, u potpunosti izvravao sve obaveze na koje je pristao potpisujui spazum i vladao je tano onako kako mu je nalagao na kolonista. Rezultati takve vladavine uskoro su se pokazali kao pouno suprotni onima koje je oekivao na naivina. Stanovnici te zemlje, uglavnom oni kod kojih su se ve manifestovale posledice delovanja organa kundabufera, ne samo da su prestali da u dravnu blagajnu daju ono to se od njih trailo, ve su poeli ak i da je pljakaju. Poto je na naseljenik uzeo na sebe obavezu da to kompenzuje, i ak je ugovor potpisao krvlju, a ti zna ta naim saplemenicima znai dobrovoljno preuzimanje obaveze, naroito ako je ona potpisana krvlju, on je poeo da nadoknauje dravnoj blagajni sve ono to je ona gubila. On je najpre dao sve to je sam imao, zatim sve to je mogao da prikupi od svojih srodnika na Zemlji. Kada su sve zalihe bile iscrpljene, on se obratio roacima koji su iveli na Marsu. Uskoro su i svi izvori novca na Marsu takoe presuili, a blagajna grada Salmiosa zahtevala je jo i jo, i svemu tome nije bilo kraja. I tada se sva rodbina naeg naseljenika uznemirila, zbog ega su mi se i obratili s molbom da im pomognem, ne bi li se izvukli iz kripca. Dakle, moj deae, kada smo stigli u grad Salmios, doeki su me svi nai saplemenici koji su ostali na planeti - i stari i mladi. Iste veeri okupili smo sve naseljenike da bismo se posetovali kako da naemo izlaz iz neprilike. Na prvi sastanak pozvali smo takoe i cara Apolisa, s kojim su stareine kolonije ve nekoliko puta razgovarale po istom pitanju. Te veeri car se svima obratio sledeim govorom: - Pravedni moji prijatelji! Ja i sam veoma alim zbog onoga to se dogodilo i zbog brige koja titi sve ovde okupljene. I itavo moje bie pati zato to nisam u stanju da vam pomognem da te probleme izbegnete. Vama je svakako poznato - nastavi car - da je mehanizam upravljanja naim drutvom, koji je puten u opticaj pre vie vekova, i koji se odavno odomaio, sada temeljno naruen. Povratak na staro vie nije mogu, zato to bi to izazvalo gnev veine mojih podanika. Dogaaji su dostigli taku na koj ne mogu sam da vratim sve na staro bez ozbiljnih posledica. I zato vas u ime pravinosti molim da mi i dalje pomaete. I jo je dodao: - U prisustvu svih vas gorko sebe prekorevam, jer i sam snosim ogromnu odgovornost za sve ove nesree. Kriv sam zato to je trebalo da predvidim sve to

e se dogoditi, jer sam bio bolje upoznat sa ovdanjim prilikama nego moj mladi protivnik, va srodnik, s kojim sam sklopio svima poznati ugovor. Istinu govorei, neoprostivo je to sam pristao na sklapanje takve riskantne opklade sa biem iji je Um, moe biti, iznad moga, ali ije je iskustvo u stvarima ove vrste, daleko manje. Jo jednom molim sve, a posebno vas, Vaa Milosti, da mi oprostite i pomognete mi da naem izlaz iz ove alosne situacije. Okolnosti su takve da u postupiti onako kako vi odluite. Poto je car otiao, odluili smo da se nas nekolicina najstarijih i najiskusnijih okupimo te noi da bismo odmerili sve injenice i sainili plan dejstava. Ostali odoe, poto smo se dogovorili da se sastanemo sutra na istom mestu, ali na taj drugi sastanak cara nismo zvali. itave noi smo razmatrali taj bolni dogaaj, prouili smo ga sa svih strana i doli do jednodunog miljenja da postoji samo jedan izlaz - povratak na preanji nain vladavine. Dalje, sloili smo se da e povratak na nekadanji red i poredak svakako dovesti do ustanka, a ustanak e, opet, izazvati u zemaljskim uslovima neizbene posledice. I naravno, mnogi bi "vlastodrci" bili izloeni uasnim mukama ili bi, ak, mogli i da nastradaju, tavie, izgledalo je neverovatno da bi car Apolis mogao da izbegne tu sudbinu. Razmiljali smo o tome kako da makar car tu sudbinu izbegne. eleli smo da to ostvarimo po svaku cenu, zato to je prethodne veeri na zajednikom sastanku car bio toliko iskren i prijateljski nastrojen da bismo bili veoma alosni ukoliko bi on nastradao. Poto smo se sloili u tome, doli smo do zakljuka da se car moe spasti samo ukoliko bi u vreme revolucije, koju smo predviali, gnev njegovih pobunjenih graana bio skrenut sa njegove linosti i usmeren na one koji ga okruuju, tj. na njegovu "vladu". I tada smo se zapitali da li bi ljudi iz carevog okruenja preuzeli na sebe odgovornost. Ali, na osnovu zdravog razuma, doli smo do zakljuka da oni na to nee pristati zato to su vrsto ubeeni da je car sam za sve kriv i da za sve mora sam da plati. Posle toga, opet jednoglasno, doli smo do sledeeg reenja: Da bi smo od smrti spasli makar cara Apolisa, trebalo je da na osnovu njegove saglasnosti sva bia koja su zauzimala odgovorne poloaje zamenimo predstavnicima naeg plemena, a kada masovna psihoza dostigne najviu taku, svaki od njih e preuzeti na sebe svoj deo odgovornosti za oekivane posledice. Dakle, kada je na predstavnik zavrio svoj izvetaj, poto smo obavili veanje, odluili smo da postupimo onako ko su nam savetovale stareine. Jedan od njih je itav plan izloio caru Apolisu. On se s njim sloio i jo jednom obeao da e u svemu slediti naa uputstva. Tada smo odluili da vie nema odlaganja i sutradan smo sve zvaninike zamenili naim saplemenicima.

Posle dva dana ispostavilo se da na Zemlji nema dovoljno naih saplemenika da bismo zamenili itavo rukovodstvo, te smo zbog toga poslali brod na Mars i odande prevezli veliki broj naih sunarodnika. Za to vreme car Apolis je zajedno s naim stareinama pod raznim izgovorima poeo da zamenjuje svoje inovnike naim saplemenicima, poevi pri tome od prestonice. A kada se posle nekoliko dana na brod vratio s Marsa, zamena je izvrena i u provinciji. Ubrzo su sve odgovorne poaje u dravi zauzeli predstavnici naeg naroda. im su sve te promene izvrene, car Apolis je pod rukodstvom naih stareina pristupio restauraciji starog kodeksa zakona o upravljanju dravom. Jo od prvih dana povratka na staro promene su, kao to se i oekivalo, poele da se odraavaju na svest tih bia, u oj su sutini ve postojale opasne posledice prisustva organa kundabufera. Nezadovoljstvo je neprestano raslo sve dok nije izazvalo impuls svojstven tricentrinim stanovnicima te planete, koji s vremena na vreme neizbeno dovodi do onoga to se sada naziva "revolucija". Za vreme revolucije, to je takoe tipino za ta unikalna bia, oni unitavaju mnoga bogatstva, sakupljana vekovima, a "znanja" sticana ogromnim trudom, bivaju unitena zauvek. tavie, oni unitavaju one svoje saplemenike koji su se ve oslobodili posledica delovanja organa kundabufera. Zanimljivo je izdvojiti jednu od najudnijih i najneshvatljivijih injenica, a to je da su za vreme njihovih kasnijih revolucija svi tricentrini, koji bi dospeli u stanje "psihoze", ili bar njihova ogromna veina, unitavali sebi sline - one to su ve bili na putu da se oslobode tetnog delovanja organa kundabufera koji je, na nesreu, postojao kod njihovih predaka. I tako je, moj deae, dok je revolucija ila svojim tokom, car Apolis otiao u jedan od svojih dvoraca izvan grada. Niko ga ni prstom nije takao zato to su nai drugovi to dobro vodili propagandu da odgovornost nije pala na cara, ve na njegovo okruenje, to jest, na lanove vlade. tavie, Zemljani koje je obuzela psihoza, ak su "jadikovali" za carem i alili ga, tvrdei da se itava ta revolucija rasplamsala upravo zato to su se u carevom okruenju nalaze verolomne i nezahvalne sluge. Kada je revolucionarna psihoza sasvim prestala, car Apis se vratio u Salmios i zapoeo, opet uz pomo naih starina, da zamenjuje koloniste svojim preivelim inovnicima, kao i da i imenuje nove ljude na slobodna mesta. Kada je car u potpunosti obnovio stari poredak, njegovi podanici su opet poeli da pune dravnu kasu novcem i da sluaju carske naredbe. Stvari su se u dravi vratile starom, davno ustanovljenom ritmu. Naem mladom kolonisti, vinovniku ovih dogaaja, sve je to bilo tako bolno da vie nije mogao da ostane na planeti, te se vratio s nama na Mars. Kasnije je postao jedan od naih najboljih vladara.

Glava 16 RELATIVNOST PREDSTAVA O VREMENU Posle kraeg utanja Belzebub nastavi svoju priu. - Da bi to jasnije shvatio neobinu psihologiju stanovnika Zemlje, koji te toliko zanimaju, mislim da je neophodno da ti dam jasnu predstavu o o nainu na koji oni raunaju Vreme i o tome kako se menjalo i kakvo je sada njihovo opaanje tozvanog "procesa proticanja Vremena". To je potrebno da bi lake razumeo one zemaljske dogaaje koje sam ti ve opisao, kao i one o kojima u ti tek priati. Pre svega, mora znati da je za tricentrine stanovnike ove planete osnovna jedinica za raunanje Vremena ista kao i kod nas - "godina". Trajanje jedne godine oni odreuju kao vreme koje je potrebno njihovoj planeti da izvri odreeno kretanje oko drugog kozmikog objekta, to jest, kao period tokom kojeg Zemlja, u procesu "pada" i "uzleta" ostvaruje ono to se naziva "jfugom" oko njenog sunca. To odgovara naoj definiciji godine na planeti Karatas, kojaje jednaka delu vremena izmeu dva momenta, kada su sunce Samos i sunce Selos u poloaju u kome su najmanje udaljeni jedno od drugog. Stanovnici Zemlje sto svojih godina nazivaju "vekom". Oni godinu dele na dvanaest delova i svaki deo nazivaju "mesecom". Duinu meseca odreuju kao vreme potrebno da vei fragment, koji se otkinuo od Zemlje, i koji se sada zove "Mesec" - opie pun krug oko planete, sledei kozmike zake pada i uzleta. Treba naglasiti da dvanaest obrtaja njihovog Meseca ne odgovara u potpunosti jednom krugu planete oko njihovog sunca, te su oni pronali nekakve kompromise u raunanju meseci, kako bi njihova ukupna duina vie-manje odgovarala realnosti. Oni su dalje mesec podelili na trideset takozvanih "dana". Danom nazivaju onaj deo vremena za koji planeta, pod dejstvom odreenih kozmikih zakona, opie pun krug oko svoje ose. Uzgred, treba imati u vidu da oni re "dan" koriste i za oznaavanje "trogautoegokratskog" procesa, koji mi nazivamo "ktocavaht". Taj proces se povremeno odvija u atmosferi te planete, kao i svih ostalih planeta, gde je aktuelizovan takvani zakon "ilnosaparno". Kada se to dogodi, oni kau: "Sada je dan". to se tie suprotnog procesa, koji mi nazivamo "kldaakti", oni to zovu "no" i kau: "Smrklo se." Dakle, tricerini stanovnici planete Zemlje svoju najveu vremensku jedinicu nazivaju "vekom": jedan vek ini sto "godina". Godina se sastoji iz dvanaest "meseci"; mesec u proseku sadri 30 dana. Dan se dalje deli na 24 "sata", sat se sastoji iz 60 "minuta", a minut iz 60 "sekundi". Poto

ti, moj deae, nema predstave o izuzetnim osobinama Vremena, moram da ti ispriam na koji nain prava, Objektivna Nauka, odreuje ovaj kozmiki fenomen. Vreme samo po sebi ne postoji; ono je zbir svih rezultata, proisteklih iz svih kozmikih pojava, koje postoje na datom mestu. Ono se ne moe ak ni osetiti pomou bilo koje kompente instinktivnog opaanja. Vreme se moe vrednovati jedino ako se uporeuju razliite kozmike pojave, koje se dogaaju u istim uslovima i na istom mestu, gde se Vreme razmatra. Treba naglasiti da su sve pojave u Vasioni, sve bez izuzetka, ma gde nastale i manifestovale se, samo logine i zakonomerne "estice" celovitog fenomena ije primarno poreklo potie od Najsvetijeg Sunca Apsoluta. Prema tome, sve kozmike pojave, ma gde se dogaale, imaju "objektivan" znaaj. Te logine, zakonomerne estice ostvaruju se u svakom smislu, ak i u percepciji njihove evolucije i involucije, u skladu sa fundamentalnim kozmikim zakonom, svetim Geptaraparinohom. I jedino Vreme nema objektivan znaaj zato to ono nije rezultat funkcionisanja bilo kakvog odreenog kozmikog fomena. Potiui ni iz ega, meajui se sa svim, ostajui pri tome samodovoljno i nezavisno, jedino Vreme u itavoj Vasioni moe biti nazvano i slavljeno kao "Idealno Unikalni Subjektivni Fenomen". Prema tome, edo moje, Vreme je unikalno zato to nema izvor svoga porekla i samo ono, poput "Boanske Ljubavi", uvek protie nezavisno i u jednakim se proporcijama mea sa svim pojavama koje nastaju na bilo kojem mestu nae Vasione. Sve to sam ti upravo ispriao moi e jasno da shvati tek kada ja ispunim svoja prethodna obeanja i ispriam ti o svim aspektima dva fundamentalna zakona stvaranja sveta i odravanja njegove ravnotee. A za sada, naprosto zapamti sledee: poto Vreme nema izvor svoga porekla i njegovo prisustvo se ne moe tano utvrditi onako kako se to radi za sve druge fenomene nae kozmike sfere, Objektivna Nauka je za raunanje Vremena usvojila istu onu "standardnu jedinicu", koja se koristi za definisanje tane gustine i broja oscilacija ivotnih pojava koje su prutne na bilo kojem mestu i u bilo kojoj sferi nae Vasione. U proceni Vremena pomou te standardne jedinice uvek postoji neki momenat koji se odreuje kao "sveto oseanje egulnatsnarnian". To oseanje imaju Kozmiki Svetitelji onda kada je pogled naeg Jedinosunog Predvenog uperen u prostor i neposredno dotie njihovu svest. Objektivna Nauka je prihvatila standardnu jedinicu kako bi tano uporedila razliite nivoe objektivnog opaanja Kozmikih Svetitelja, kao i raznovrsne ritmove svakojakih objektivnih fenomena koji proimaju sve sfere nae vasione i raaju sve velike i male kozmike procese.

Glavna osobenost procesa proticanja Vremena sastoji se u sledeem: njega potpuno istovetno doivljavaju svi kozmiki objekti razliitih nivoa. Da bih ti ilustrovao sve to sam rekao naveu kao primer proticanje Vremena u kapi vode, u boci koja se nalazi na ovom stolu. Svaka kap vode u ovoj boci sama za sebe predstavlja itav nezavisan svet - svet "mikrokozmosa". U tom malenom svetu, kao i u drugim svetovima, postoje relativno samostalne, beskrajno male "individue", ili "stvorenja". Vreme za stanovnike majunog sveta protie u istom pravcu i osea se isto kao i u svim drugim svetovima. Ta najsinija bia, poput bia koja obitavaju u svetovima na drugim nivoima, imaju iskustvo u odreivanju trajanja svakog svog oseaja i postupka i doivljavaju proticanje Vremena uporeuji duinu razliitih pojava koje ih okruuju. Poput stanovnika drugih svetova, oni se raaju, rastu, razlikuju se prema "polu", ak i boluju i pate i, posle svega, odlaze zauvek. Za ivot tih beskrajno malih bia potrebno je vreme koje je proporcionalno vremenu u drugim svetovima, proisteklom iz svih pojava koje se manifestuju na svakom kozmikom nivou. Odreeno vreme je neophodno za njihovo raanje i formiranje, za razne dogaaje tokom itavog perioda njihovog postoja, sve do samog kraja i potpunog iezavanja. Stanovnici kapi vode tokom svog ivota takoe moraju da odrede postupne periode Vremena. Njima je potrebno odreeno vreme za radosti i tugu, ukratko, za sve vrste ivotnog iskustva, na primer, za ono to oni nazivaju "periodom neuspeha" i, ak, za periode "udnje za samousavravanjem". Ponavljam, kod njih proticanje Vremena takoe ima svoju harmonijsku strukturu, koja proistie iz optosti fenomena sredine. Uopteno govorei, duinu tog procesa proticanja Vrema analogno doivljavaju i oseaju svi kozmiki subjekti i sve potpuno formirane jedinke, koje poseduju instinkt, dok razlike nastaju usled njihove razliite prirode i njihovog stanja u datom momentu. Ipak, moj deae, treba primetiti da, iako za razna stvorenja koja postoje u nezavisnim kozmikim jedinicama proticanje Vremena nije objektivno u punom smislu rei, njihovo iskustvo im daje oseanje objektivnosti, zato to oni opaaju proticanje Vremena itavim svojim biem. Kap vode, koju smo uzeli kao primer, pomoi e ti da jasno shvati ovu moju misao. Iako je s gledita univerzalne objektivnosti proces proticanja Vremena u kapi vode, naravno, potpuno subjektivan, bia koja ive u neposrednoj blizini te kapi opaaju ga kao objektivan.

Kao drugi primer za preciznije odreivanje te ideje mogu posluiti oni tricentrini stanovnici Zemlje koje svi nazaju "hipohondrima". Hipohondrima koji ive na Zemlji esto izgleda kao da vreme protie beskrajno sporo, tj. oni bi rekli: "oteglo se k'o gladna godina". Verovatno isto tako izgleda i nekim stanovnicima kapi vode, ukoliko se, naravno, prihvati da meu njima takoe ima hipohondara. Ali, ako emo pravo, s gledita tvojih ljubimaca Zemljana, celokupan ivot tih "mikrokozmosa" traje samo nekoliko zemaljskih "minuta" ili, ak, "sekundi". Ukoliko su ti sada, moj deae, jasniji Vreme i njegove osobenosti, hajde da uporedimo tvoj uzrast sa odgovarajuim uzrastom bia, koje ivi na planeti Zemlji. Radi tog poreenja moramo da prihvatimo istu onu standardnu jedinicu Vremena koju Objektivna Nauka koristi za takve proraune. Kao prvo, zapamtimo da je Objektivna Nauka utvrdila (obradivi podatke o kojima e saznati kasnije, kada ti objasnim fundamentalne zakone stvaranja i postojanja sveta), da sva normalna tricentrina bia, ukljuujui i stanovnike nae planete Karatas, opaaju sveti fenomen "egokulnatsnarnian" 49 puta sporije nego Kozmiki Svetitelji koji borave na Najsvetijem Suncu Apsoluta. Prema tome, za stanovnike naeg Karatasa Vreme protie 49 puta bre nego za stanovnike Sunca Apsoluta, i istom takvom brzinom ono mora proticati i za stanovnike planete Zemlje. Osim toga, izraunato je da deo vremena izmeu dva prliavanja sunaca Samos i Selos, onaj deo koji mi na Karatasu nazivamo godinom, iznosi 389 obrtaja Zemlje oko njenog sunca Ors. Iz toga sledi da je naa godina, prema objektivnom raanju Vremena, 389 puta dua od perioda koji tvoji ljubimci smatraju godinom. Tebi e, svakako, biti zanimljivo ako ti kaem da sam te proraune delimino dobio od Velikog Arhiinenjera, njegove Svemernosti Arhanela Algamatanta. On mi je to objasnio dok je boravio na Marsu u sastavu tree visoke komisije, posle prve katastrofe koja je zadesila Zemlju. Dalje proraune dao mi je kapetan meuzvezdanog broda "Sveprisutni", s kojim sam vodio prijateljske razgovore kada sam se vraao iz progonstva. Sada obrati panju na to da si ti, kao tricentrino bie planete Karatas, samo dvanaestogodinji deak i da prema nivou svoje sutine i svoga Uma lii na dvanaestogodinjeg deaka sa planete Zemlja, koji jo nije u potpunosti formiran kao zrela linost. Kroz taj uzrast prolaze sva tricentrina stvorenja na putu ka odgovornom ivotu odrasle jedinke. Sve odlike tvoje psihe, tvoj "karakter", "temperament", "sklonosti", ukratko sva spoljna obeleja osobenosti tvoje prirode ista su kao kod nezrelog, povodljivog tricentrinog dvanaestogodinjeg Zemljanina. Ali iz ovoga to sam ve rao sledi da, iako si ti prema naem raunanju vremena samo dvanaestogodinji deak, nezreo i nesvestan, kao i bilo koji zemaljski klinac tog uzrasta, svejedno, prema raunanju

zasnanom na subjektivnom proticanju vremena, kako ga opaaju tvoji ljubimci, ti nisi proiveo dvanaest, ve itavih eti hiljade est stotina ezdeset osam godina. Zahvaljujui svemu to sam ti rekao, sada e ti biti jasno koji su razlozi kasnije doveli do postepenog smanjivanja duine ivota tricentrinih Zemljana: on je sada smanjen toliko da se objektivno moe smatrati "skoro nultim". Strogo govorei, to postepeno skraivanje koje je, na kraju krajeva, smanjilo prosenu duinu ivota Zemljana do skoro beskrajno male vrednosti, nema jedan, ve mnogo razliitih uzroka. Najvaniji i principijelni uzrok predstavlja to to se i priroda morala adekvatno promeniti kako bi se, malomalo, njihova sutina pretvorila u ono to ona sada predstavlja. to se tie drugih uzroka, istine radi treba rei da do njih na ovoj planeti nikada ne bi dolo bez prvog uzroka, koji je, po mom miljenju i, naravno, postepeno, povukao za sobom ostale. Ti e sve to shvatiti, moj deae, za vreme naih daljih razgovora o tricentrinim stvorenjima, a sada u ti ispriati samo o prvom i glavnom uzroku, to jest o tome zato je Vela Priroda bila prinuena da ponovo razmotri sutinu Zemljana i da joj prida novu formu. Pre svega, mora znati da u Vasioni postoje dva "oblika" ili dva "principa" duine ivota. Prvi princip, takozvani "fulasnitamnian", svojstven je svim tricentrinim biima koja nastaju na svim planetama nae Vasione. Osnovni znaaj i cilj njihovog postojanja jeste da slue kao provodnik i sredstvo za metamorfozu kozmikih supstanci, neophodnih za "optekozmiki trogoautoegratski proces". Drugom principu se potinjavaju sva monocentrina i bicentrina bia, nezavisno od svog porekla. Smisao i namena postojanja tih stvorenja sastoji se u transmutaciji kozmikih supstanci, koje u ovom sluaju nisu potrebne za ciljeve vasionskih razmera, ve samo za jedan sunev sistem ili, ak, za jednu planetu na kojoj ive ta monocentrina i bicentrina bia. U svakom sluaju, da bi sebi objasnio svu udnovatost psihe tricentrinih bia, koja su tako uzbudila tvoju matu, mora znati da je u poetku, kada je organ kundabufer, zajedno sa svim njegovim osobinama bio uklonjen, duina njihovog ivota odgovarala principu "fulasnitamnian". Drugaije reeno, oni su postojali sve dotle dok su, budui toga potpuno svesni, posedovali "kesdano telo" ili, kako su ga oni kasnije nazvali "astralno telo", o kome, uzgred, znaju samo po uvenju. Ali, edo moje, iz razloga o kojima e saznati iz mojih narednih pria, kasnije je njihova egzistencija postala potpuno nenormalna, to jest, neprilina za tricentrina bia. S jedne strane, oni su prestali da isputaju vibracije, neophodne za stabilizaciju poloaja odvojenih fragmenata njihove planete, a s druge strane, podsticani glavnom osobenou sve neobine psihe, oni su poeli da unitavaju bia drugaih formi, koja su nastanjena na Zemlji i, samim tim, postepeno su

smanjivali broj izvora, neophodnih za taj cilj. A Priroda, da bi dostigla nekadanji, neophodan kvalitativni i kvantitativni bilans vibracija, bila je prinuena da sutinu tricentrinih Zemljana postepeno prilagodi principu "itoklanotc", tj. da ih dovede u sklad sa monocentrinim i bicerinim stvorenjima. O principu "itoklanotc" jednom u ti posebno priati. A za sada zapamti da, iako u poetku uzroci skraivanja ivota tricentrinih Zemljana nisu zavisili od njih, kasnije su osnovni izvor tako alosnih rezultata postali nenormalni uslovi sredine i svakodnevnog ivota, koje su oni sami uspostavili. U takvim okolnostima duina njihovog ivota neprekidno se sve vie smanjivala, tako da se sada pokazalo da je, u poreenju sa ivotom tricentrinih stanovnika drugih planeta Vasione, razlika ogromna - kao kada se poredi sa ivotom beskrajno malih stanovnika kapi vode, koje smo navodili kao primer. Deae moj, ti sada shvata da je ak i Veliko Vreme bilo prinueno da oigledno dovede do apsurda sutinu tih zlosrenih bia koja obitavaju na Zemlji. U svakom sluaju, zahvaljujui mojim objanjenjima ti sada moe sam da se stavi na mesto uvek nemilosrdnog i u svemu pravednog Vremena. Posle tih rei Belzebub je uutao. Zatim, duboko uzdahnui, opet poe da pria svom unuku. - Oh... drago moje edo! Kasnije, kada ti budem vie isprao o tricentrinim stanovnicima ove zlosrene planete, sam e sve razjasniti i o svemu tome stei sopstveno miljenje. Mora ti biti potpuno jasno da, iako je prvobitni uzrok sveopteg haosa, koji je vladao na nesrenoj planeti, predstavljao odreeni propust izvesnih Velikih Posveenika, zbog "nepredvienog" uticaja Odozgo, glavni uzrok svih nevolja, ipak, predstavljaju nenormalni uslovi svakodnevnog ivota Zemljana, koje su oni sami postepeno stvarali - i stvaraju ih - do dana dananjeg. U svakom sluaju, dete moje, kada potpunije upozna svoje ljubimce, videe koliko je alosno kratak njihov ivot u poreenju sa duinom ivota, zakonomernom za sva tricerina bia, ali shvatie, takoe, da su oni, iz odreenih razloga, sami postepeno sebe liavali sposobnosti da normalno opaaju bilo kakve kozmike fenomene, a sada su u potpunosti lieni tog svojstva. Iako, prema opteprihvaenom objektivnom raunanju Vremena, stanovnici te zlosrene planete ive nekoliko decenija, oni ne samo da ne opaaju kozmike pojave onako kako je to svojstveno svim tricentrinim stanovnicima Vasione, ve, nesrenici, nemaju ni najmanju predstavu o pravim uzrocima tih pojava. Oni nisu ak ni blizu pravog poimanja onih procesa koji se odigravaju oko njih, na njihovoj sopstvenoj planeti.

Glava 17 SUPERBESMISLICA: BELZEBUB TVRDI DA NAE SUNCE NITI SVETLI NITI GREJE Dragi moj, Hasejne! Da bi uvideo u kojoj meri su tricerini stanovnici Zemlje (posebno ovi sadanji) izgubili funkciju koja se naziva "objektivnim oseanjem realnosti", svojstvenu svim tricentrinim biima nae Vasione, bie dovoljno da ti ispriam kako oni shvataju i kako sebi objanjavaju uzroke pojava kao to su "dnevna svetlost", "mrak", "vruina", "hladnoa" i druge pojave koje se na planeti periodino smenjuju. Odrasli tricentrini Zemljani, pod uticajem raznih mudrovanja, koja oni nazivaju "naukama", svi bez izuzetka vrsto veruju da te pojave stiu na Zemlju u gotovom obliku, toboe, direktno od njihovog sopstvenog Sunca. Meutim, na taj nain, kako bi rekao Nasradin Hoda, oni "od sebe prave budale". Najneobinije je to to niko od njih (osim onih koji su tu iveli pre druge planetarne katastrofe), nikada nije posumnjao niti sumnja u ispravnost svojih uverenja. Iako u njihovom udnom Umu postoji nekakav nagovetaj zdravog razuma, niko ak i ne nasluuje uzroke tih pojava, tavie, oni i ne pokuavaju da ukljue svoju "fantaziju", tu unikatnu osobinu svojstvenu jedino Zemljanima. Posle toga Belzebub, gorko se osmehnuvi, nastavi svoju priu: - Ti, na primer, ima normalnu sutinu tricentrinog stvorenja i ima "oskiano" ili, kako na Zemlji kau "obrazovanje", koje je specijalno u tvoju svest uneto spolja. Ono je znovano na moralu dobijenom iskljuivo iz zapovesti i pouka Jedinosunog i Kozmikih Svetitelja iz Njegovog okruenja. Ali, ako se nae meu Zemljanima, nee moi da se uzdri a "da se u sebi slatko ne nasmeje" gledajui njihovo uenje, kada odjednom shvate da Sunce ne daje nita to bi liilo na toplotu ili svetlost, ve da je, zapravo, smrznuto i hladno, kao Nasradinov olinjali dukac. U stvarnosti, povrina njihovog takozvanog "izvora toplote", poput povrine drugih zvezda, prekrivena je ledom debljim nego to je led na Severnom Polu. Jasno je da ta "uarena pe" pre pozajmljuje neto toplote od drugih nebeskih tela, nego to bi neki njen deo mogao bilo kojoj planeti da je da, a najmanje onoj koja je razvijajui se jednostrano i nakazno, postala sramna mrlja nesrenog sistema Ors. Ali ti, edo moje, i sam mora znati da, zahvaljujui trogoautoegokratskom procesu, u atmosferi svake planete dolazi do pojava koje se zovu "ktatsavakt", "kldatsakt", "tajnolair", "pajakir" i druge, koje tvoji ljubimci nazivaju "dnevna svlost", "tama", "vruina", "hladnoa" i tako dalje. Ako to i dalje ne shvata sasvim jasno, ispriau ti neto o tome. Iako sam obeao da u ti jednom podrobno objasniti sve fundamentalne zakone svemira i svemirskog poretka, ve sada je neophodno da ukratko dotaknemo pitanja

koja se odnose na te kozmike zakone. To treba uraditi zato da bi ti mogao da uoi i pravilno usvoji ono o emu govorimo. Pre svega, mora znati da sve u Vasioni, bez obzira na to da li je stvoreno namerno ili je nastalo spontano, postoji i odrava se u ravnotei zahvaljujui optekozmikom trogoaoegokratskom procesu. Sam, pak, globalni trogoautoegokratski proces stavio je u pogon na Jedinosuni Predveni. U to vreme ve je postojao Najvei i Najsvetiji Sunani Apsolut, koji je na Milosrdni Veni Stvoritelj nainio mestom svoga prebivanja. Taj sistem, od koga zavisi sve u Vasioni, uredio je na Veni Stvoritelj kako bi se izbegla "promena forme" ili "razmena materija", koja zahvata sve u Vasioni. Pri tome se pokazalo da sistem Sunanog Apsoluta nije izloen fatalnom delovanju nepristrasnog Vremena. Taj najvei vasionski trogoautoegokratski proces uvek se i u svemu oslanja na dva fundamentalna kozmika zakona, od kojih prvi nosi naziv "fundamentalni prvostepeni sveti Geaparaparinoh", dok se drugi naziva "fundamentalni prvostepeni sveti Triamazikamno". Najpre se pod dejstvom ta dva sveta kozmika zakona iz supstance, koja se zove eter (eternokrilno), obrazuju takozvane "kristalizacije" (razliite, u razliitim okolnostima). Kasnije se pod dejstvom razliitih faktora iz tih kristalizacija razvijaju odreena nebeska tela, velika i mala, samostalna i zavisna. Upravo se u unutranjosti i na povrini tih kozmikih objekata odvijaju procesi "evolucije" i "involucije", naravno, takoe u skladu sa dvama fundamentalnim vasionskim zakona. Sve ono to nastaje u atmosferi, zahvaljujui tim protocima i posredstvom same atmosfere, stupa jedno s drugim u dejstvo, kako bi se obezbedila "promena forme" "Eter" - to je primarna supstanca, koja ispunjava itavu Vasionu, i ta supstanca predstavlja osnovu nastanka i postoja svih stvari. Uzimajui to u obzir, Objektivna Nauka smatra da je u Vasioni sve bez izuzetka materijalno. Mora takoe znati da samo u jednoj kozmikoj kristaliziji, poznatoj kao "Sveprisutni Okidanoh", koji se takoe obrazuje iz etera, primarni izvori jesu emanacije Najsvetijeg Sunanog Apsoluta. Svuda u Vasioni taj Sveprisutni Okidanoh, ili "Sveprutni aktivni element", uestvuje u formiranju svih pojava, velikih i malih, i predstavlja osnovni uzrok svih kozmikih fenomena, posebno onih u atmosferi. Da bi imao makar nekakvu predstavu o Sveprisutnom Okanohu, rei u ti da se drugi fundamentalni kozmiki zakon - Sveti Triamazikamno - sastoji iz tri nezavisne komponente; to jest, taj sveti zakon se svuda i u svemu bez izuzetka, u Vasioni manifestuje u 3 odvojena i nezavisna aspekta. Ta tri aspekta poznata su u Vasioni pod sledeim nazivima:

Prvi - Sveta Potvrda. Drugi - Sveto Odricanje. Trei - Sveto Pomirenje. Eto zato Objektivna Nauka u sklopu drugih tvrdnji o tom svetom zakonu kae sledee: "Zakon ije posledice uvek postaju uzrok daljih posledica, a koji deluje posredstvom nezavisnih i potpuno suprotnih sila, skriven je, jer se njegova svojstva niti vide, niti oseaju." Na sveti Teomertmalogos, ili primarna emanacija Navetijeg Sunanog Apsoluta, jeste sopstveni subjekt i u svojim daljim manifestacijama deluje u skladu s tim. Sveprisutni Okidanoh je prvi podsticaj za razvoj dobio izvan Najsvetijeg Sunanog Apsoluta posredstvom objedinjavanja tri nezavisne sile u jednu, i za vreme njegove dalje involucije adekvatno se menja "ivotna sila vibracija" u procesu prolaska kroz teite, koje zavisi od fundamentalnog svetog Geptaparparinoha. Ponavljam: Sveprisutni Okidanoh, za razliku od drugih kozmikih kristalizacija, neizbeno je prisutan u svim kozmikim formama, velikim i malim, ma gde one nastajale i ma u kakvim se uslovima razvijale. Ta vasionska "unikalna kristalizacija" ili "aktivni element" ima nekoliko osobenosti koje su svojstvene samo njemu. Uglavnom, zahvaljujui tim osobenostima dolazi do veine kozmikih fenomena, ukljuujui i atmosferske. Iako "Sveprisutni aktivni element", kao to sam rekao, ima nekoliko osobenosti, za na dananji razgovor bie dovoljno da se upozna samo sa dvema. Prva se sastoji u sledeem: kada se koncentrie nova kozmika jedinica, "Sveprisutni aktivni element" se ne mea s tom novom tvorevinom i ne transformie se kao jedinstvena celina u neki njen odreeni deo, to je svojstveno svim ostalim kozmikim kristalizacijama, u svim kozmikim formama. Naprotiv, "Sveprisutni aktivni element", prodrevi kao celina u bilo koju kozmiku jedinicu, odmah prelazi u takozvani "dartklom", to jest, razlae se na ona 3 fundamentalna izvora koji ine njegov poetak. Zatim ta 3 izvora, svaki zasebno, dovode do nezavisne koncentracije 3 razliite nove forme u kozmiku jedinicu. Na taj nain, "Sveprisutni aktivni elent" na poetku svakog novog procesa razvoja aktuelizuje izvore za mogunost ispoljavanja svetog zakona Triamazikamna. Treba takoe primetiti da ta 3 razliita izvora postoje u svakom kozmikom subjektu i funkcioniu onoliko, koliko postoji dati objekt. To je potrebno da bi se garantovalo opaanje i dalje korienje mogunosti "Sveprisutnog aktivnog elementa" u cilju odgovarajue aktualizacije. I tek posle toga, poto data kozmika jedinica u potpunti bude unitena, boanski izvori svetog Triamazikamna, lokalizovani u "Sveprisutnom aktivnom elementu", oslobau se i ponovo transformiu u Okidanoh, ali sada ve posedu vibracije novog kvaliteta i nove snage.

to se tie druge osobenosti Sveprisutnog Okidanoha, takoe svojstvene samo njemu, i vane za na razgovor, sve e moi da shvati jedino ukoliko sazna makar neto o fundamentalnom primarnom kozmikom zakonu, poznatom u Vasioni pod nazivom "Aieouioja". Taj kozmiki zakon glasi: "Svaka forma, velika ili mala, poto je dotaknu emanacije samog Sunanog Apsoluta ili nekog drugog sunca, izlae se delovanju takozvanog rasipanja, i svaki njen deo, nastao usled delovanja nekog od svetih izvora boanskog Triamazikamna, kao da se buni i negira bilo kakve fenomene koji se odvijaju u drugim delovima jedinstvene cele - u delovima, koji egzistiraju pod uticajem drugih svetih naela fundamentalnog boanskog zakona Triamazikamna. Sveprisutni Okidanoh takoe je izloen uticaju tog boanskog procesa. Za vreme proticanja tog svetog procesa, dok traje delovanje boanskog Teomertmalogosa, to jest emanacija bilo kojeg obinog sunca deluje na prirodu celine, "aktivni element" se razlae na dva primarna dela, koja potom egzistaju samostalno, ali kada se direktan uticaj na njih prekine, ti delovi se opet sjedinjavaju i ponovo postaju jedna celina. Uzgred, korisno je istai zanimljivu injenicu koja se odnosi na neobinost psihe obinih stanovnika planete koja te zanima - ta injenica se odnosi na njihove takozvane "naune spekulacije". Vekovima sam ih posmatrao, izuavao njihovu psihu i esto primeivao da, bez obzira na to to se kod njih nauka pojavila veoma davno i povremeno dostizala visok nivo razvoja i iako meu njima postoje milioni takozvanih "naunika", nikome, osim jednom izuzetku, ak ni na pamet nije palo da izmeu "emanacije" i "zraenja" postoji razlika. Izuzetak je jedan Kinez po imenu un Kil Tes, i kasnije u ti podrobno priati o njemu. Dakle, ni jedan od tih "velikih naunika" nije ak ni naslutio razliku izmeu ta dva kozmika fenomena, o kojima bi na uvaeni Nasradin Hoda mogao da kae ovo: "Oni jedan na drugoga lie koliko i jeftino vino na francuski armanjak." Da bi lake shvatio atmosferske pojave posebno, i u "Sveprisutnom aktivnom elementu" u celini, treba da zapamti da, kada se pod uticajem boanske Aieouioje u Okidanohu odvija proces "dartklom", u njemu se oslobaa porcija istog, ni sa im pomeanog etera, koji neizostavno ulazi u sastav svih kozmikih tvorevina i slui za sjedinjavanje svih aktivnih elemenata bilo kojeg datog objekta. Kasnije, kada se 3 osnovna dela Okidanoha pomeaju, porcija istog etra se regenie. A sada emo se nakratko dotai jednog drugog problema, a to je delovanje Sveprisutnog Okidanoha na prirodu svakog bia i posledice koje iz toga proistiu. To pitanje moramo dotai uglavnom zato da bismo otkrili poraavajuu injenicu koja e ti pomoi da se snae u razlikama izmeu misaonih sistema monocentrinih, bicentriih i tricentrinih bia. Pre svega, mora znati da je za formiranje svake kozmike lokalizacije koja se naziva "mozgom", potrebna druga lokalizacija koja nastaje usled delovanja ovog ili

onog izvora odgovajuih boanskih sila fundamentalnog svetog Triamazikamna, koji se nalazi u "Sveprisutnom Okidanohu". Svete sile se kasnije aktualizuju u prirodi svih bia upravo pomou mozga. Nekom drugom prilikom, podrobno u ti objasniti proces nastanka i razvoja mozga kod ivih bia, a sada emo popriati o tome ta "Sveprisutni Okidanoh" aktivira pomou mozga. Sveprisutni aktivni element Okidanoh prodire u organizam ivog bia preko 3 oblika "nasune hrane". To se dogaa zato to Okidanoh, kao to sam ve rekao, neizbeno formira sve proizvode koji slue kao nasuna hrana i dalje je neizostavno prisutan u njima. Dete moje, najvanija osobenost Sveprisutnog Okidanoha jeste svojstvo da podlee delovanju procesa "dartklom", i to u novom organizmu, nezavisno od toga da li postoji kontakt sa emanacijom nekog velikog kozmikog objekta. Faktori koji uestvuju u tom procesu predstavljaju ili rezultat svesnog truda samih bia (kasnije u ti detaljno ispriati o tome), ili proistiu iz prirodnog procesa, poznatog u Vasioni pod nazom "kerkulnuanijanska aktualizacija", koji iz onoga to se dobija usisava neophodno jedinstvo vibracija. Poslednji proces ne zahteva ni najmanje uee svesti. U oba sluaja, kada Okidanoh prodire u organizam i podvrgava se procesu "dartklom", svaki od njegovih osnovnih delova spaja se sa osetima, nastalim u ivom biu u momentu nastanka "slinih vibracija", a zatim se koncentrie u odgovarajuoj lokalizaciji, to jest u mozgu. To uzajamno proimanje naziva se "ivotnim porivom". Treba rei, edo moje, da ta lokalizacija, ili mozak, ne samo da slui kao mehanizam transformisanja odgovarajuih kozmikih formi radi ostvarenja ciljeva vasionskog Trogoautoegokrata, ve, takoe, predstavlja sredstvo za svesno samousravanje nosioca. Ova poslednja funkcija zavisi od snage i strukture "ivotnog poriva", koncentrisanog ili, kako se ponekad kae, uskladitenog u ivo razumno bie. to se tie kvaliteta ivotnog poriva, jo nam je Sveprisutni Veni Tvorac ostavio zapovest, koju slede svi normalni tricentrini stanovnici Vasione. Ona glasi: "Uvek nastoj da od sebe odbaci oseanja koja mogu uprljati istotu tvojih namera." Tricentrina stvorenja mogu da se samousavravaju zato to imaju 3 centra, ili 3 mozga u kojima su koncentrisana 3 naela svetog Triamazikamna (kada se u Sveprisutnom Okidanohu odvija proces dartklom), to daje mogunost ostvarivanja daljih, jo nezapoetih aktualizacija. Sutina je u tome to bia sa tricentrinim sistemom mogu da, primenjujui svoje mogunosti, svesno i ciljno za sve potrebe koriste 3 sile osloboene iz Sveprisutnog Okanoha, posredstvom dartkloma, i da svoj organizam dovode u takozvano "sakronultujansko" stanje. Na taj nain oni mogu postati Linosti, koje

imaju sopstveni sveti zakon Triamazamno, i mogu stei mogunost da primaju i uvaju u sebi tu "iskru Boju" koja, pored svega ostalog, doprinosi aktivnom funkcionisanju objektivnog ili boanskog Uma u njima. Ipak, dete moje, tu se krije strana opasnost. Tricentrini stanovnici planete Zemlje itavog ivota imaju 3 nezavisne lokalizacije, ili 3 mozga, posredstvom kojih se za dalju aktualizaciju transformiu 3 boanska naela svetog Triamazikamna. Osobine, koje bi Zemljanima mogle da slue za samousavravanje, propadaju uzalud zbog nenormalnih uslova ivota koje su sami stvorili. Zanimljivo je primetiti da se centri miljenja (sva tri mozga) nalaze kod tricentrinih stanovnika Zemlje u istim delovima planetarnog tela, kao i kod nas. Centar (mozak), koji je Velika Priroda predvidela za dalju aktualizaciju prvog svetog naela boanskog Triamazikamna, to jest "Svete Potvrde", lokalizovan je u glavi. Drugi centar (mozak), koji transformie i kristalizuje drugo sveto naelo boanskog Triamazikamna, Sveto "Odricanje", nalazi se, kao i kod nas, du itavih lea, u takozvanoj "kimi". Ali, to se tie mesta lokalizacije i manifestovanja treeg svetog naela boanskog Triamazikamna, to jest "Svetog Pomirenja", spoljna forma tog centra niim ne podsea na nau. Naravno, u dalekoj prolosti, taj centar je i kod Zemljana bio lokalizovan na istom mestu na kome je lokalizovan kod nas, i imao je istu spoljanju formu, ali je Velika Priroda iz mnogih razloga, koji e ti postati jasniji tokom naih daljih beseda, bila prinuena da ga postepeno promeni i da mu prida dananji izgled. Trei centar (mozak) tvojih ljubimaca nije integralna masa, to je svojstveno svim drugim tricentrinim stanovnicima Vasione, ve je, naprotiv, podeljen na delove i svaki taj deo se, prema svojoj specifinoj funkciji nalazi u odgovarajuem delu njihovog planetarnog tela. Iako je, spolja gledano, taj centar rasut po itavom orgizmu, njegove pojedinane funkcije su meusobno povezane, tako da je delovanje svih delova zajedno usaglaeno. Ljudi te zasebne lokalizacije nazivaju "nervnim vorovima". Ono to je zanimljivo jeste to da je veina taaka lokalacije toga centra koncentrisana u onom delu planetarnog tela gde oni mogu da funkcioniu na najbolji nain, to jest u prelu grudnog koa; celokupan splet nervnih vorova koji se tamo nalaze naziva se "pleksus". Dakle, dete moje, u organizmu svakog tvog ljubimca Sveprutni Okidanoh dolazi pod uticaj "dartkloma", a zatim se svako od tri sveta naela samostalno sjedinjuje s drugom kozmikom kristalizacijom radi odgovarajue aktualizacije. Ali, poto ljudi vie ne koriste svoje mogunosti, uglavnom zbog nenormalnih

ivotnih uslova, koje su sami stvorili, ni jedan od svetih izvora, osim boanskog odricanja, ne podlee promenama radi njihovih sopstvenih potreba. Kristalizacija, koju u njihovom organizmu obrazuju prvo i drugo sveto naelo, skoro se u potpunosti koristi za trogoaoegokratski proces, i jedino tvorevine drugog dela Sveprutnog Okidanoha - Svetog Odricanja - Zemljani koriste neprekidno. Trebalo bi da sada ima jasnu sliku o svemu to sam ti podrobno objasnio o fundamentalnim zakonima stvaranja i postojanja sveta, jer to e ti pomoi da shvati osobenosti, svojstvene samo Sveprisutnom sveproimajuem aktivnom elementu Okidanohu. Jednom u ti ispriati o eksperimentima za ispitivanje te sveprisutne kozmike supstance, kojima sam lino pristvovao. Ali ti eksperimenti nisu vreni na Zemlji, i tvoji ljimci nemaju s njima nikakve veze. Njih su vrili itelji Saturna koji su bili moji istinski prijatelji u godinama moga izgnanstva. Malopre sam obeao da u ti o njima ispriati probnije.

Glava 18 SUPERNEUSKLAENOST Evo u kakvim sam se okolnostima upoznao sa tricentrinim biem koje je postalo moj najbolji prijatelj i zahvaljujui kome sam posmatrao eksperimente sa Sveprisutnim Okidohom. Treba da zna da su, pre nego to sam krenuo u izgnanstvo, moji drugovi koji nisu uestvovali u dogaajima, izveli u vezi sa mnom jednu manipulaciju, koja je poznata u Vasioni. Zbog toga neki moji sabesednici imaju sada oseanje bezgraninog poverenja u mene. Ubrzo poto sam stigao u mesto boravka u Sunevom sistemu Ors, poeo sam da poseujem razne planete. Kada sam doleteo na planetu Saturn ispostavilo se da je jedno od bia, koja u mene ima poverenje, "karakrokrukri" svih tricentrinih itelja te planete. Na Saturnu se titula "karakrokrukri" daje vladaru svih njegovih stanovnika, u ijim je rukama koncentrisana sva vlast. Na drugim planetama takoe postoje takvi vladari i oni se svuda nazivaju na razne naine, a na Zemlji ih zovu "carevima". Jedina razlika jeste u tome to na Zemlji svaka zajednica, koja se sluajno izdvoji od ostalih, ima svoga cara, ponekad, ak, po nekoliko njih. Dakle... Naao sam se na Saturnu i poeo da se upoznajem s njegim tricentrinim stanovnicima, i ve prvoga dana otiao sam da posetim i samoga vladara. Za vreme razgovora koji smo vodili, predloio mi je da odsednem u njegovom "karkukriju", tj. u dvorcu. Tako sam i uinio. Dakle, dete moje, dok smo razgovarali prelazei s teme na temu i sledei tokove asocijativnog miljenja, sluajno smo se dotakli pitanja neobinih osobina Sveprisutnog Okidana. Uvaeni vladar Saturna setio se da je jedan njegov podanik, naunik po imenu Karkar, u cilju istraivanja prethodno prouenih svojstava ove kozmike supstance, nedavno smislio veoma zanimljiv aparat, iji je glavni demonstracioni deo nazvao "krakartzaka". I vladar me upita elim li moda da dobijem poziv za donstraciju tog eksperimenta. Ja radosno prihvatih. Sutradan sam, u pratnji jednog sluge uvaenog vladara, krenuo Gornahooru Karkaru i tom prilikom prvi put posmatrao nove eksperimente za prouavanje Sveprisutnog Okidoha. Gornahoor Karkar je kasnije, kao to sam ve govorio, postao moj blizak prijatelj i smatran je jednim od najnaprednih naunika meu tricentrinim stanovnicima Vasione. Njova otkria i mehanizmi koje je pronaao, bili su nairoko poznati i naunici sa drugih planeta su ih svuda primenjivali.

Ne mogu a da ne pomenem da sam i sam njegov dunik: kasnije sam u svojoj opservatoriji postavio teskuano, ili teleskop, koji je uveavao otrinu mog vida i daleke planete inio sam miliona puta bliim. Iskreno reeno, upravo zahvaljujui tom teleskopu moja opservatorija je kasnije postala jedna od najboljih u Vasioni. Najvanije je bilo to to sam pomou teleskopa, budui na Marsu, mogao da iz relativne blizine posmatram one delove drugih planeta koji su se, u skladu sa zakonom "optekozmike harmonije" u datom momentu nalazili u mom vidnom polju. Kada su Gornahooru Karkaru saoptili za na dolazak, on nam je, sa oiglednom dobrodolicom, poao u susret i poeo da objanjava. Pre nego to nastavim, elim da te podsetim da su svi razgovori sa tricentrinim stanovnicima raznih zvezdanih sistema, u koje me je sudbina bacala "od mladosti moje", ukljujui i razgovor sa Gornahoorom Karkarom, voeni na jezicima koji su tebi potpuno nepoznati i ije zvuanje, s naeg gledita, moe izgledati potpuno "nesvarljivo". I zato, moj deae, neu taj razgovor ponavljati od rei do rei, naprosto u ti predstavu o njemu dati na naem jeziku, naravno koristei i dalje specijalnu terminologiju, ili tanije, kombinaciju zvukova koju proizvode glasne ice tvojih ljubimaca sa planete Zemlje. Te "termine" sam vie puta ponovio u svojim priama, tako da ih ti ve zna i lako e ih razumeti. Ah, da... Treba rei da re "gornahoor" tricentrini stovnici Saturna upotrebljavaju iz utivosti; stavljaju je ispred imena onoga kome se obraaju. Tako postupaju i tvoji miljenici Zemljani, koji su navikli da stavljaju re "gospodin", ili itave besmislene fraze, ispred imena osobe s kojom razgovaraju. Znaenje svega toga na uvaeni Nasradin Hoda izrazio bi reima: "U svemu tome ima smisla, koliko i u onome to rade majmuni." Dobro, dete moje... Kada je moj budui prijatelj Gornahoor Karkar ispriao sve to je bilo potrebno, predloio mi je da priemo aparatu koji je on izmislio i nazvao "krakatzaka". Kada smo prili toj veoma neobinoj konstrukciji, on je pokazao na nju jednim perom svog levog krila, rekavi: - Ovaj specijalni ureaj je glavni deo moga pronalaska i upravo zahvaljujui njemu moemo videti sve manifestacije sveprisutne supstance Okidanoh. Zatim, pokazavi ostale ureaje koji su se nalazili u njegovoj laboratoriji, dodade: - Svi ti ureaji, iji sam ja pronalaza, pomau mi da razjasnim stvari koje su veoma vane za izuavanje sveprisutnog i sveproimajueg Okidanoha. Pre svega, uz njihovu pomo mogu da izdvojim sva 3 osnovna naela Okidanoha iz svakog unutarplanetarnog i meuplanetarnog procesa, a zatim da ih vetaki spojim u jedinstvenu celinu i, najzad, razdvojim i posebno prouim nain ispoljavanja specifinih osobina svakog naela.

Posle toga on ponovo pokaza na krakatzaku, ili komoru, i ree da pomou tog aparata svako moe pravilno i temeljno da shvati osobine 3, potpuno nezavisno ispoljavana naela tih "unikalnih aktivnih elemenata", prauzroka svega to postoji u Vasioni. tavie, svako se moe vrsto uveriti da posledice, u normi koja proistie iz procesa u kojima postoji sveprisutna kozmika supstanca, ne mogu niti da se opaze niti da se osete. Obini organi naih ula u stanju su da opaaju samo one pojave koje se iz nepoznatih razloga odvijaju anomalno, moe biti, zbog svesnog delovanja na proces, ili zbog nepredvienih fluktuacija ureaja. Pronalazak Gornahoora Karkara, nazvan "krakatzaka", smatran je najvanijim i veomaje podseao na "tirizikiano" ili, kako bi rekli Zemljani, na ogromnu elektrinu svetiljku. Unutranji deo tog originalnog ureaja liio je na mali sobiak sa vratima koja su se hermetiki zatvarala. Zidovi su bili napravljeni od naroitog providnog matijala koji podsea na ono to na Zemlji nazivaju "staklom". Glavna osobina tog prozranog materijala, kako sam kasne saznao, bila je sledea: iako je kroz njega oko moglo videti, on, svejedno, ni unutra ni napolje nije proputao nikakve zrake, bez obzira na njihov izvor. Kada sam pogledao taj udesni pronalazak, jasno sam u njegovom centru iza providnih zidova uoio neto to mi je liilo na sto sa dve stolice. Iznad stola su visila 3 jednaka "predmeta" koja su podseala na zemaljske elektrine sijalice i nae "momonodare". Na stolu, i oko njega, nalazilo se nekoliko meni nepoznatih aparata. Kasnije sam saznao da su svi predmeti koji se nalaze u komori, kao i oni koje smo kasnije doneli, napravljeni od materijala koji je Gornahoor Karkar izumeo specijalno u tu svrhu. O tom materijalu detaljno u ti ispriati kasnije. A sada, zapamti jedino to da je u ogromnoj Karkarovoj labatoriji, osim karkatzaka bilo jo nekoliko posebnih aparata; a meu njima i dva specijalna "energetska motora"; Gornoor Karkar ih je nazivao "krikirki". Zanimljivo je da tvoji miljenici Zemljani takoe imaju neto slino "energetskom motoru", to oni nazivaju "dinamomaina". Pored jednog zida stajao je ogroman aparat, za koji se isptavilo da predstavlja neku vrstu "sagolnoralona", ili onoga to tvoji ljubimci nazivaju "pumpom kompleksne konstrukcije za ispumpavanje atmosfere sve do postizanja apsolutnog vuakuma". Dok sam ja iznenaeno razgledao opremu Gornahoor Karkar je priao pumpi i levim krilom okrenuo jedan njen deo, pustivi tako mehanizam u rad. Zatim se okrenuo nama i pokavi jednim izdvojenim perom svog levog krila na ogroman "energetski motor", to jest, na "dinamainu", nastavio objanjavanje. - Ovaj specijalni pribor, pre svega, pojedinano usisava 3 samostalna naela sveprisutnog elementa Okidanoha, koji postoje u atmosferi ili u svakoj drugoj planetarnoj strukturi. Zatim, kada se ti posebni delovi vetaki spoje u mojoj

maini, Okidanoh u svom uobiajenom stanju prodire unutar kontejnera, gde se koncentrie. Tu Karkar pokaza svojim perom na neto to je liilo na friider. - Odavde - ree on - Okidanoh prelazi u drugi krikirki, ili dinamainu, gde se podvrgava dejstvu procesa "dartkloma"; svaka od njegovih pojedinanih frakcija koncentrie se zatim u drugim kontejnerima. Tu on pokaza na neto to je liilo na "akumulatore". - I tek tada, pomou raznih vetakih naprava, ja mogu da iz tih sekundarnih kontejnera izdvojim posebno sve frakcije Okidanoha, radi njihove primene u svojim eksperimentima. Prikazau vam ta bi se dogodilo ukoliko bi, iz nekog posebnog razloga, za vreme procesa "tenje za sjedinjavanjem u jedinstvenu celinu" nedostajalo jedno od naela Sveprisutnog Okidanoha. Sada je u mom aparatu apsolutni vakuum. Postigao sam ga zahvaljujui osobenoj konstrukciji pumpe i kvalitetu materijala od kojeg su napravljeni zidovi komore. Naravno, instrumenti pomou kojih vrim eksperimente u potpunom vakuumu, takoe su napravljeni od specijalnih materijala. Rekavi to, Gornahoor Karkar povue jednu drugu polugu i nastavi da objanjava. - Sada, kada sam prebacio polugu u ovaj poloaj, u praznom prostoru komore zapoeo je proces sjedinjavanja razdvojenih naela Sveprisutnog Okidanoha u jedinstvenu celinu. Ali, poto je pomou "pronicljivog uma" - u ovom sluaju mog - tree naelo Okidanoha bilo vetaki iskljueno iz procesa, u njemu sada uestvuju samo 2 samostalna naela; nai uenici ih nazivaju "anodius" i "katodius". Prema tome, umesto zakonomernog rezultata, koji proistie iz sjedinjavanja tri naela, mi pratimo rezultat takozvanog "uzajamnog proanja dva suprotna naela", koji ne odgovara prirodnim zakonima i koji se u svakodnevnom jeziku naziva "uzrokom vetake svetlosti". Sjedinjavanje 2 aktivna naela Sveprisutnog Okidanoha u jednu celinu, koji se sada odvija u vakuumu, ima snagu od 3 miliona volti, to pokazuje evo, ova strelica. Sve to potvre Objektivna Nauka. On pokaza na neto to je liilo na ureaj koji Zemljani nazivaju voltmetar, i ree: - Jedna od prednosti mog novog demonstracionog ureaja jeste to to, bez obzira na veoma visoku energiju "procesa sjedinjavanja", koji je sada u toku, "momentalne vibracije", koje moraju nastajati u njemu, ne naputaju mesto svoga nastanka, to jest unutranjost ureaja u kome se istrauje Sveprisutni Okidanoh. Ali, da bi se ocenila energija tog procesa, ja sam namerno za jedan od zidova komore koristio materijal koji proputa " momentalne vibracije", ili "zrake". On se okrenuo ka svom aparatu i pritisnuo nekakvo dugme. Iznenada, itavu ogromnu laboratoriju obasjala je jarka svlost koja nas je privremeno zaslepila, i tek

posle izvesnog vremena, mogli smo s velikom mukom da otvorimo oi i poglamo oko sebe. Kada smo doli k sebi, Gornahoor Karkar je okrenuo drugu polugu i sve je opet dobilo uobiajeni izgled. Zatim je ponovo svojim uobiajenim aneoskim glasom skrenuo nau panju na strelicu voltmetra i, ne menjajui svoj poloaj, nastavio. - Moete videti da, iako proces konflikta izmeu dve suprotne komponente Sveprisutnog Okidanoha traje s preanjim intenzitetom, a onaj zid aparata koji moe da proputa "zrake" i dalje stoji na svom mestu, pojava koju obina bia nazivaju "vetakom svetlou" vie se ne opaa. Razlog je to to sam, okrenuvi drugu polugu, u proces meusobnog delovanja dva naela, ukljuio trei element Okidanoha, usled ega je on odmah poeo da se sa njima proporcionalno mea. A rezultat meanja 3 elementa Sveprisutnog Okidanoha, za razliku od procesa vetakog spajanja dva njegova dela, ne opaa se ni jednim od organa naih ula. Posle tog objanjenja Gornahoor Karkar mi je predloio da se odvaim i uem zajedno s njim u unutranjost demonstracionog dela njegovog novog pronalaska, gde bih mogao neposredno da posmatram neobine manifestacije aktivnosti sveprisutnog i sveproimajueg elementa. Nisam dugo razmiljao i prihvatio sam predlog uglavnom zbog toga to sam eleo da u potpunosti zadovoljim svoju veliku radoznalost. Poto je moj budui prijatelj dobio moju saglasnost, odmah je dao neophodna uputstva jednom od svojih asistenata. Bilo je jasno kakve pripreme treba uraditi pre svega. Najpre su asistenti Gornahoora Karkara i mene obukli u specijalna odela sa velikim brojem "rafova", koji su imali male ispupene glave. Ti kostimi su podseali na "ronilaka odela", kako bi ih nazvali tvoji miljenici Zemljani. Dakle, poto su nas potpuno obukli, asistenti su po utvrenom redosledu zavrnuli sve "rafove". Na spoljnoj strani odela, na vrhovima rafova, nalazile su se specijalne ploice koje su vrile pritisak na razliite delove naih planetarnih tela. Kasnije sam shvatio da je to bilo neophodno kako bi se naa planetarna tela sauvala od delovanja takozvane "taranurnure" ili, drugim reima, kidanja na komadie, to se obino dogaa kada se ona nau u bezvazdunom prostoru. Zavrivi sa odelima, asistenti nam stavie na glave neto nalik na "ronilake kacige", sa predajnicima neobinog oblika koji su trali. Jedan predajnik, takozvani "harinkrak" ili "pojaiva pulsacija", predstavljao je dugaku gumenu cev iji je kraj hermetiki, putem sloene konstrukcije, bio spojen s jednim mestom na lemu, koje je odgovaralo organu za disanje. Kada smo uli u komoru, drugi kraj predajnika povezan je sa aparatom u kojem je postojala posuda sa "drugom nasunom hranom" (vazuhom).

Gornahoor Karkar i ja smo imali posebnu "vezu" i, zahvujui njoj, mogli smo normalno da razgovaramo nalazei se unutar komore, kada je atmosfera ve bila isisana i nastao apsolutni vakuum. Jedan kraj te veze podeen je za moje organe "sluha" i govora, a drugi - za organe "sluha" i "govora" Gornoora Karkara. Na taj nain, mi smo jedan s drugim imali svojevrsni "telefon", kako bi rekli tvoji miljenici. Bez tog ureaja mi ne bismo mogli meusobno da komunicamo i to uglavnom zato to je proces usavravanja organizma Gornahoora Karkara tek dostigao stepen "svetog Inkotsarno", a bia s takvom prirodom ne samo da ne mogu da govore, ve ne mogu ni da diu u praznom prostoru, ak i kad bi u njega specijalno bile dopremljene sve vrste nasune hrane. Ali, najneobiniji od svega, veto i fino napravljen od mnogobrojnih predajnika spojenih za odelo i kacigu, bio je pribor koji je ueni Gornahoor Karkar predvideo za organe "vida" tricentrinih bia, kako bi ona mogla da u "apsolutno praznom prostoru" opaaju okolne objekte. Jedan kraj tog neverovatnog predajnika bio je spojen sa slepoonicama, a drugi sa takozvanim "komutatorom" koji je, opet, dobijao signale od svih objekata, kako unutar, tako i izvan komore. Zanimljivo je naglasiti da su za svaki kraj tog neverovaog ureaja, skoro nestvarnog sa stanovita Uma obinih trentrinih bia, bila privrena 2 posebna iana predajnika, pomou kojih su spolja prodirali takozvani "elektromagnetni talasi". Kasnije mi je podrobno objanjeno da je uistinu veliki naunik Gornahoor Karkar konstruisao svoje predajnike na takav nain, da je primenom svojstava elektromagnetnih talasa, koja je sam otkrio, bilo mogue prodreti u tajne prirode tricerinih bia i to, ak i onih tricentrinih bia koja jo nisu dostigla nivo svetog "Inkotsarno". Isto se moe rei i o prodiranju u sutinu ve navedenih objekata. Na taj nain, nesavreni organi vida mogu opaati razliite objekte ak i u vakuumu, gde nema pojava stvorenih vibracijama, to organima ula omoguuje funkcionisanje. Poto podesie na nama tu veoma teku opremu, koja je omoguavala boravak u tuoj sredini, asistenti Gornahoora Karkara, naunika poznatog u itavom svetu, pomogoe nam uz pomo specijalnih ureaja da se uvuemo u komoru. Zatim slodne krajeve predajnika prikljuie na odgovarajue instrumente, i izaoe zatvorivi komoru hermetiki, ime je prekinut svaki kontakt sa spoljnim svetom. Kada smo ostali sami u komori, Gornahoor Karkar pritisnu nekakvo dugme pored sebe i ree mi: - Sada je poela da radi pumpa i uskoro ovde vie nee ostati nijedna materija, stvorena optim kozmikim zakonima na kojima se zasniva postojanje sveta. I malo sarkastino dodade:

- Uskoro emo biti potpuno izolovani od svega to postoji i deluje u Vasioni. tavie, zahvaljujui mom novom izumu i znanju dostignutom uz njegovu pomo, mi sada moemo ne samo da se vratimo u svet i da postanemo estice svega bivstvujueg, ve i da dobijemo nepristrasno svedoanstvo o delovanju svemirskih zakona, koji neposveenim tricentrinim biima izgledaju kao neshvatljive tajne prirode, dok oni, zapravo, prodno i jednostavno jedan iz drugoga proistiu. Dok je on sve to govorio moglo se osetiti kako je "pumpa", taj najvaniji deo njegovog novog izuma, zavrila posao koji joj je namenio Um. Da bi lake zamislio i razumeo svu savrenost tog izuma moga prijatelja, ispriau ti, evo ta. Moram da ti kaem da sam se nekoliko puta iz raznih razloga nalazio u bezvazunom prostoru i da sam zahvaljujui svetoj sili dugo u njemu ostajao, te je moj organizam na to bio navikao i zbog estih prelazaka iz jednog stanja u drugo, skoro da nije ni oseao nelagodnost, izazvanu iznenadnom promenom druge nasune hrane, zato to su u velikim ili malim koncentracijama u prostoru uvek postojale nekakve kozmike supstance. Ali, sada su moju egzistenciju odravali razni instrumei, tako da su se postepeno funkcije mog organizma adaptirale na dato stanje. Ipak, bez obzira na sve to sam rekao, pumpa je ispumpavala atmosferu s takvom snagom, a moja ula su bila tako napeta da ak i danas mogu tano da opiem svaku pojedost koja mi se urezala u seanje. To neobino oseanje pojavilo se ubrzo poto je pumpa poela da radi, a Gornahoor Karkar je u svom polusarkastinom tonu poeo da govori o onome to nas eka. Moja 3 ivotna centra, koji se nalaze i u organizmu svakog tricentrinog stvorenja i nazivaju se centrima "miljenja", "ula" i "kretanja", poeli su, svaki za sebe, da formiraju odreeni utisak. Pojedini delovi mog planetarnog tela dospeli su pod delove tog utiska i procesa svetog "raskoarna", koji su oni izazvali. Elementi, koji su inili te delove, vrili su samostalne kretnje. Najpre je moja "elja za fiksiranje likova" funkcionisala kao i obino pomou takozvanog "teita asocijativnih doivljaja". Ali kasnije, kada je elja za fiksiranjem likova postepeno i skoro neprimetno postala funkcija iskljuivo moje sutine, ta sutina je postala unikalno sveproimajue sredstvo fiksiranja likova, i to ne samo onih koji su se pojavili u meni, ve, bez ikakvog izuzetka, svega to se dogaalo u svetu koji me je okruivao. Od tog momenta, moja sutina je poela da doivljava utiske direktno i ja sam shvatio da je deo mog planetarnog tela takorei potpuno uniten i malopomalo nastale su lokalizacije drugog i treeg centra egzistencije. U isto vreme, ja sam svim svojim biem osetio da su funkcije ta 2 centra postepeno prele u moj misaoni centar, dajui mu novi kvalitet. Intenzitet funkcionisanja misaonog centra je porastao i on je postao "unikalni i svemoni prijemnik" svega to nastaje napolju, prema tome, postao je autonomni inicijator fiksiranja likova svega onoga to se dogaa u meni.

Dok sam bio u vlasti tih udnih i bolnih doivljaja koje moj Um jo nije mogao da pojmi, Gornahoor Karkar je rukovao nekim od mnogobrojnih poluga i prekidaa, povezanih sa stolom za kojim smo sedeli. I odjednom se sa Gornahoorom Karkarom dogodilo neto to je iznenada promenilo moje stanje i ja sam odmah doao k sebi. Evo ta se dogodilo. Gornahoor Karkar je u svojoj tekoj opremi iznenada pao sa stolice i poeo da se koprca, kao "tene u kuinama" (prema izrazu naeg dragog Nasradina Hode). Kako se potom pokazalo, moj drug Gornahoor Karkar je grekom pritisnuo pogreno dugme zbog ega su pojedini delovi njegovog planetarnog tela doiveli prenaprezanje i on je, zajedno sa svim to je imao na sebi, doiveo snaan udar. Zbog pritiska iznutra, iji je uzrok bila druga nasuna hrana (vazuh); i odsustva otpora u apsolutno praznom prostoru, on je poeo haotino da se pomera ili, kao to sam ve rekao, da se koprca "kao tene". Belzebub je to rekao sa osmehom i uutao. Posle kratke pauze on napravi jedan udan pokret levom rukom i neprirodnim tonom nastavi priu. - Sada, kada se priseam tih davno prolih dogaaja, im da ti priznam jednu stvar, jer ti si moj direktan naslednik i mora znati sve to sam u ivotu radio. Dakle, elim da ti potpuno otvoreno priznam da, iako sam itavim svojim biem eleo da uestvujem u naunom eksperimentu i upoznam se sa pronalascima Gornahoora Karkara u njovom radu, iako sam u demonstracionu komoru uao bez i najmanjeg kolebanja, neto se ipak u meni javilo, potkralo se u svest i postepeno izraslo u udno oseanje koje bi se moglo nazvati "egoistinom brigom za sopstvenu bezbednost". Ipak, neka te ne obuzima uas, dete moje, jer to mi se tada dogodilo prvi i poslednji put. Moda je bolje da sada ne diramo to pitanje, koje se tie jedino nae porodice. Bie bolje da se vratimo mojoj prii o Sveprisutnom Okanohu i o mom drugu Gornahooru Karkaru, koga su tricentrina bia smatrala "velikim naunikom". Vie ga ne zovu tako, jer je on sada zbog slave svoga potomka, to jest sina, postao, to bi se reklo, "bivi" ili, prema izrazu Nasradina Hode, "prdnuo je u abar". Ali tada, poto se Gornahoor Karkar malo koprcao u praznom prostoru, uspeo je nekako, s velikim trudom, da naini jedan sloen manevar (u tekoj opremi to nije bilo lako), i poe mu za rukom da smesti svoje planetarno telo natrag u stolicu, posle ega je odmah privezao odgovarajue kaieve. Kada smo se malo smirili i mogli ponovo da razgovaramo uz pomo vetake naprave, on skrenu moju panju na 3 ureaja, koji su visili iznad stola i koji su, kao to sam ve rekao, podseali na elektrine sijalice.

Zagledavi se paljivije ja videh da su oni potpuno jednaki i da svaki ima neto nalik na patron ili udubljenje, odakle su virili grafitni vrci poput onih koje tvoji miljenici nazivaju "aruljama". Dakle, poto mi je skrenuo panju na ta 3 objekta, nalik na elektrine sijalice, moj prijatelj ree: - Svaki od ovih, naizgled prostih ureaja, povezan je sa sekundarnim kontejnerima koje sam vam ve pokazao; u njima se, posle delovanja vetakog dartkloma, u jedinstvenu celinu sjedinjuju sva 3 naela Okidanoha. Ja sam konstruisao ta 3 ureaja tako da iz sekundarnih kontejnera moemo da dobijemo tano predvienu koliinu svakog istog naela Okidanoha, a takoe moemo da menjamo snagu procesa sjedinjavanja tih kvaliteta u jedinstvenu celinu, u skladu sa koncentracijom njihovih masa. Sada u vam u tom apsolutno praznom prostoru prikazati vetaki fenomen, koji smo malopre posmatrali spolja. Drugim reima, videete kozmiku pojavu koja se dogaa onda kada se, posle prirodnog dartkloma pojedini delovi Okidanoha sretnu u prostoru, lienom bilo kakve materije, i kada, bez uea jednoga od njih, ele da se sjedine u jedinstvenu celinu. S tim reima on je zatvorio onaj deo zida koji je mogao da proputa "zrake", a zatim, kljocnuvi dvama prekidaima, pritisnu dugme, posle ega se malena ploica od specijalnog materijala, kojaje leala na stolu, automatsku okrenula prema "grafitnim vrcima". Onda opet skrenu moju panju na ommetar i voltmetar i ree: - Sada su ovamo prodrla dva naela Okidanoha, anodijus i katodijus, i ja sam im dao podjednaku snagu u njihovoj tenji za sjedinjavanjem. Kada sam pogledao ommetar i voltmetar, video sam da su se njihove strelice pokrenule, a onda se zaustavile na istim crama kao i prvi put, kada smo eksperiment posmatrali izvana. Ali, ja sam bio veoma iznenaen time to, bez obzira na ono to su pokazivali instrumenti i na ta me je upozorio Gornoor Karkar, ja nita nisam primetio, niti sam oko nas osetio bilo kakve promene. Ne ekajui dalja objanjenja, upitao sam: - Ali, zato se ne vide nikakvi rezultati tog vetakog "sjedinjavanja delova Okidanoha u jedinstvenu celinu"? Pre nego to e mi odgovoriti, on je iskljuio jedinu sijalicu, koja je elektrinu energiju dobijala od elektromagnetnih talasa. Moje uenje je bilo jo vee kada sam kroz zidove komore, bez obzira na iznenadnu tamu, jasno video da su strelice ommetra i voltmetra i dalje na istim pozicijama. Kasnije, kadaje ok proao, Gornahoor Karkar ree: - Ve sam vam govorio da su zidovi komore napravljeni od materijala koji ne proputa nikakve vibracije, izuzev onih koje su veoma blizu; tricentrina bia mogu da ih opaze pomou organa vida, naravno, pod uslovom da su ti njihovi organi u redu.

Treba naglasiti da, u skladu sa zakonom "Heteratagetaru", "trenutne vibracije" ili "zraci" deluju na organe opaanja ivih bia samo u odreenim granicama, koje nauka definie na sledei nain: "Stepen manifestovanja direktno je proporcionalan sili delovanja." Poto se uzajamno delovanje dva naela Okidanoha odvija silom velikog intenziteta, rezultat tog procesa vidi se na velikoj udaljenosti od mesta svoga nastanka. A sada pogledajte! On pritisnu drugo dugme i, iznenada, itavu unutranjost komore ispuni zaslepljujua svetlost, ista ona koju sam video ranije, nalazei se izvan aparata. To se dogodilo zato to je Gornahoor Karkar ponovo otvorio onu sekciju zida koja proputa zrake. Kasnije je objasnio da se svetlost pojavila usled procesa "tenje za sjedinjavanjem u jedinstvenu celinu" svih naela Okidanoha, koji se odvijao u apsolutno praznom prostoru (vakuumu); uzrok tog sjedinjavanja predstavlja takozvani "odraz", to jest, povratak zrakova u mesto svoga nastanka. On nastavi dalje: Sada nameravam da pokaem kako se u utrobi planeta, od "minerala" koji ulaze u njen sastav, zahvaljujui kombinaciji procesa dartkloma i tenje za sjedinjavanjem u jedinstvenu celinu svih aktivnih elemenata Okidanoha, obrazuju strukture razliite gustine, takozvani "mineraloidi", "gasovi", metaloidi", "metali" itd. Pokazau vam kako se oni kasnije, pod uticajem raznih faktora, transformiu jedan u drugoga, i kako vibracije, nastale usled tih transformacija, ine "celokupnost vibracija". Ona obezbeuje "stabilnost" planeta u procesu takozvanog "celokupnog harmonijskog kretanja". Sada treba da dobijem izvesne neophodne materijale spolja, i moji uenici e ih ubaciti ovamo pomou unapred prremljenih naprava. Zanimljivo je da je za vreme razgovora Gornahoor Karkar lupkao levom nogom po ureaju koji je podseao na telegrafski aparat poznatog pronalazaa Morzea, istina, poznatog samo na Zemlji. Posle nekoliko trenutaka iz donjeg dela komore lagano se podie omanji predmet, nalik na sanduk sa providnim zidovima, koji je, kako se potom pokazalo, bio pun "odreenih "minerala", "metaloida", "metala" i raznih "gasova" u tenom i vrstom stanju. Zatim, posle niza prilino sloenih postupaka, uz pomo ureaja privrenih za sto, on uze iz kutije komad takozvane "rude bakra", stavi ga preda se na ploicu napravljenu od tvrde smole i ree: - Ovaj metal predstavlja odreenu planetarnu kristalizaciju, neophodnu za odravanje "stabilnosti" u procesu "opteg harmoninog kretanja svih sistema". On

se formira u interaktivnom procesu delova Sveprisutnog Okidanoha. Sada u vetaki ubrzati transformaciju ovog metala pomou istih tih faktora. Nameravam da potpomognem evoluciju i involuciju njenih elemenata, koji prirodno dovode do poveanja gustine ili primarnog stanja. Najpre u vam ukratko objasniti svoje preliminarne naune zakljuke, koji se odnose na uzroke i uslove pod kojima, zahvaljujui trima naelima Okidanoha, dolazi do kristalizije razliitih struktura, jer morate imati jasnu sliku o eksperimentu iji ste svedok. Pre svega, usled samostalnih naela Okidanoha, adekvaih standardnim zakonima "dartkloma", zahvaljujui izvesnim svojstvima planete u svakom mineralu se lokalizuje upravo isti taj dartklom. Ako gustina elemenata te strukture izaziva vibraciju koja odgovara vibraciji jednog od naela Sveprisutnog Okidanoha, onda se to aktivno naelo, saglasno optem zakonu "simetrinog uzajamnog proimanja" sjedinjuje sa ve pomenutom strukturom i postaje njen neraskidivi deo. Od tog momenta, nezavisni delovi Okidanoha, kombinujui se sa elementima date strukture, poinju da modifikuju objekte koji su planeti prebni, tj. razliite vrste metaloida i ak, metala, kao to je, na primer, metal poznat pod imenom "bakar", u kome se sada odvija "sjedinjavanje naela Okidanoha u jedinstvenu celinu". Poto su na taj nain nastali u utrobi planeta, kasnije ti metali i metaloidi, to je svojstveno svim strukturama u ijem formiranju uestvuju naela Okidanoha, poinju da lue ono to je rezultat "unutranje interakcije elemenata". Uzrok toga je univerzalni zakon "uzajamnog apsorbovanja svega posteeg". I, kao to je svojstveno svakom izluivanju planetarnih formi, izluevine metaloida i metala dobijaju osobinu, veoma blisku istom onom svojstvu Okidanoha i njegovih aktivnih naela, koje se kod takvih struktura naziva "teitem". Kada te mase razliitih gustina, koje u normalnim okolnostima nastaju unutar planete, saglasno univerzalnom zakonu "uzajamnog apsorbovanja svega postojeeg", stvaraju vibracije, u skladu sa drugim fundamentalnim kozmikim zakonom, dolazi do odreene kontaktne interakcije. Taj kontakt i predstavlja glavni faktor postepenih promena planetarnih struktura razliite gustine. Moja viegodinja posmatranja su me konano uverila da jedino ta kontaktna interakcija moe da garantuje stabilnost "harmonine ravnotee" planeta. Ruda bakra, koju sada elim da podvrgnem delovanju aktivnih naela Okidanoha, u ovom momentu ima specifinu gustinu 444, izraunatu u jedinicama gustine boanskog elementa Teomertmalogosa. To znai da je atom bakra 444 puta gui i isto toliko puta nestabilniji od atoma boanskog Teomertmogosa. A sada pogledajte kojim e se redosledom odvijati vetaki ubrzana transformacija.

Rekavi to, on postavi preda me mikroskop sa automakim podeavanjem, pritisnu nekoliko tastera i, dok sam ja posmatrao, on mi je davao objanjenja. - Ja sada putam tri naela Okidanoha u sferu metala; oni imaju jednaku gustinu i, prema tome, podjednako tee sjedinjavanju, zbog ega se i sjedinjuju u jedinstvenu celinu, ne menjajui strukturu metala. Na taj nain, Sveprisutni Okidoh, u svom uobiajenom stanju, izlazi iz komore pomou specijalnog cevovoda i odlazi u prvi kontejner koji ste videli. A sada pogledajte! Ja namerno poveavam "energiju sjedinjavanja" jednog od aktivnih elemenata Okidanoha. U datom sluaju poveavam eneiju takozvanog "katodijusa" i vi ete sada videti kako elementi, koji ine strukturu "rude bakra", dobijaju osobine supstanci to grade planetu. Za vreme objanjenja on je po nekakvom redosledu kljocao mnogobrojnim prekidaima. Moram priznati da, iako sam veoma paljivo pratio ekspiment, a sve to sam video zauvek se urezalo u moje pamenje i, ma koliko to eleo, ne mogu reima da izrazim veoma sloen proces koji se odvijao u tom malenom fragmentu unutarplanetarne formacije. Neu ak ni pokuavati da to uinim, zato to znam da e i sam imati priliku da bude svedok tog udesnog kozmikog fenomena. elim, uzgred, da kaem kako su procesi u komadiu bakra podseali na zastraujue scene koje se odvijaju meu Zemljima, a koje sam posmatrao kroz teleskop dok sam boravio na Marsu. Rekao sam "podseali", zato to sam na Zemlji posmatrao samo pojedinane primere ponaanja Zemljana, a u komadu bakra proces se video od poetka do kraja. Moe se povui gruba paralela izmeu zemaljskih dogaaja i procesa koji se odvijao u malom komadiu bakra. Zamisli da s visine posmatra veliko polje na kome hiljade Zemljana, obuzetih najsnanijim oblikom njihove osnovne psihoze, unitavaju jedni druge na neki od naina koje su sami pronali, i da iznenada, umesto ivih ljudi, vidi leeve. Lokalitet se primetno menja zbog nasilja, koje vre oni to jo nisu izginuli, i postepeno, taj komad zemljine povrine dobija sasvim drugaiji izgled od onoga koji je imao pre. Ali, vratimo se eksperimentu. Proputajui ovaj ili onaj element Okidanoha, ili spreavajui njegov dotok, menjajui njegovu energiju, moj budui prijatelj Gornahoor Karkar je na taj nain menjao gustinu elemenata "crvenog bakra" i postepeno taj metal pretvarao u druge metale, manjeg ili veeg nivoa stabilnosti. A sada, da bih bolje objasnio neobinost psihe tricerinih stvorenja koja su tako obuzela tvoju matu, dodau, evo, ta. Za vreme jedne faze eksperimenata vezanih za evoluciju i involuciju elemenata, koje je na svom aparatu vrio Gornahr Karkar, jasno sam video da se crveni bakar

prilikom jedne od mnogobrojnih promena gustine i stabilnosti, pretvorio u onaj metal nad kojim su itavog ivota skapavali mnogi naunici, nesrenici, nadajui se da e u njega pretvoriti druge metale, i pri tome svoje i bez toga zabludele due potpuno skrenuli s pravoga puta. Na Zemlji se taj metal naziva "zlatom". Zlato nije nita drugo do nama dobro poznati metal "practlvar" njegova specifina gustina, izraena u jedinica boanskog Teomertmalogosa iznosi 1439; tako je atom zlata neto vie od 3 puta nestabilniji od atoma bakra. Reio sam da ne pokuavam da ti reima objasnim sve to se dogaalo za vreme eksperimenta u komadu rude bakra, zato to sam se iznenada setio milostivog obeanja koje mi je dao na Sveopti Zatitnik, visoki Arhiheruvim Petvogner. Zahvaljujui njemu, moi e sopstvenim oima da vidi procese manifestovanja aktivnosti naela Okidanoha u odreim unutarplanetarnim strukturama. To obeanje mi je bilo dato odmah po mom povratku iz progonstva, kada sam, smatrajui to svojom prvom dunou, otiao naem Sveoptem uvaru i, bacivi se pred njegove noge, izveo veoma vaan ritual. To sam ve jednom proao u mladosti. Ali kada mi je na Jedinosuni Predveni oprostio i dozvolio da se vratim u domovinu, neki Kozmiki Svetitelji su zahtevali da se nada mnom taj proces obavi jo jednom, kako bi se spreilo ponavljanje onoga to mi se dogodilo u danima moje mladosti, i ko se nikada vie neto slino ne bi ponovilo u Umu bilo kog stanovnika Centra Vasione. Ti, moda, ne zna ta znai taj sveti proces. Jednom u ti sve to objasniti detaljno, a sada moemo da se pozovemo na naeg dragog Nasradina Hodu koji bi to nazvao "obeanjem da vie ne gura nos u poslove vlasti". Ukratko, kada sam izaao pred Sveopteg uvara, on je, izmeu ostalog, izvoleo da me pita nisam li poneo sa sobom svoje pronalaske i sve ono to sam sakupio na planetama sunevog sistema u koji sam bio prognan. Odgovorio sam da sam doneo skoro sve, osim glomaznog aparata koji je na Marsu za mene konstruisao moj prijatelj Gornahoor Karkar. On je odmah obeao da e dati nalog da sve to sam nabrojao bude utovareno na brod "Sveprisutni" prilikom njegovog narednog leta. Zato se nadam, moj deae, da e aparat biti dopremljen na nau planetu Karatas i ti e, kada se vratimo kui, videti taj eksperiment sopstvenim oima, a ja u ti sve detaljno obasjniti. A sada, dok putujemo brodom "Karnak", u skladu s onim to sam obeao, ispriau ti o svojim putovanjima na Zemlju i o razlozima, koji su ih izazvali.

Glava 19 BELZEBUBOVA PRIA O NjEGOVOM DRUGOM PUTOVANjU NA ZEMLjU Belzebub poe ovako: - Drugi put sam posetio Zemlju tek posle 11 njihovih vekova od mog prvog putovanja. Ubrzo posle mog prvog putovanja na planeti se dogodila druga katastrofa, ali je ona po svom karakteru bila lokalna i nije izazvala nesree kozmikih razmera. Za vreme te druge katastrofe kontinent Atlantida, gde su uglavnom iveli tricentrini Zemljani, potonuo je na morsko dno zajedno sa drugim velikim i malim ostrvima. Zauvek je nestala veina stanovnika tih krajeva, a s njima i sve ono to su vekovima stvarali. Umesto toga, na planeti su formirani drugi masivi kopna koji su obrazovali nove kontinente i ostrva, od kojih veina i sada postoji. U Atlantidi se nalazio grad Salmios u kome je, ako se sea, iveo na mladi saplemenik, vinovnik mog prvog leta na Zemlju. Dakle, za vreme druge katastrofe na toj planeti, mnoga tricentrina stvorenja, koja su te tako zainteresovala, ipak su preivela i bez obzira na sve, u vreme moje druge posete Zemlji njihov broj je toliko porastao da su naselila skoro sve novoformirane delove kopna. Bie korisno ako ti napomenem da su nai saplemenici, koji su iveli na toj planeti u momentu katastrofe, izbegli ovu "propast sveta", a evo zato. Kao to sam ti ve rekao u prethodnim besedama, za vreme mog prvog leta na Zemlju veina naih srodnika, koji su je izabrali za mesto svog boravka, ivela je na Atlantidi. Dogodilo se da je godinu dana pre katastrofe naa "plemenska Pitija" objavila proroanstvo u kome je pozvala sve nae saplemenike da napuste Atlantidu i presele se na manji kontinent, nedaleko odatle, i da se nastane na mestima koje je ona odredila. Taj, po dimenzijama manji kontinent, zvao se tada "Grabonci" i, naravno, teritorije koje je navela proroica izbegle su katastrofalna unitavanja, koja su zadesila ostale krajeve te zlosrene planete. Kontinent Grabonci sada je poznat kao Afrika; on se usled katastrofe znatno poveao, tako da su se iz mora izdigli novi masivi koji su se spojili s kopnom. I tako, dete moje, proroica je uspela da upozori nae srodnike koji su iveli na Zemlji i spase ih od neizbene apokalipse, a to joj je polo za rukom zahvaljujui sposobnostima koje svako moe u sebi da izgradi pomou odreenog napora volje i uma, o emu u ti ispriati kasnije.

A sada u ti priati o razlozima mog drugog putovanja na Zemlju. Jednom smo na Marsu dobili eterogram iz Centra, u kome se govorilo o skorom dolasku izvesnih Visokih Kozmikih Osoba. I zaista, posle pola marsijanske godine, pojavili su se u ogromnom broju arhaneli, aneli, heruvimi, serafimi, a veina ih je svojevremeno bila u sastavu Visoke Komisije, koja je boravila na Marsu posle prve zemaljske katastrofe. Meu njima je bio i Njegova Ortodoksalnost Aneo (sada ve Arhaneo) Luizos, koji je, kao to svakako pamti iz moje malopreanje prie, bio jedan od glavnih organizatora mera za spreavanje posledica katastrofe. Dakle, dete moje, sutradan po dolasku, Njegova Ortodoksalnost mi je ukazala ast i posetila moj dom u pratnji pomonerafima. Poto me je blagoslovio, Njegova Ortodoksalnost me je udostojila odgovora na moja pitanja o Velikom Centru. Zatim mi je ispriao da su posle sudara Komete Kondura sa Zemljom, on i druge odgovorne Osobe Vasione, koje upravljaju "harmoninim postojanjem sveta", esto poseivali taj zvezdani sistem, kako bi pratili efikasnost mera preduzetih za eliminanje katastrofalnih posledica te kozmike "greke". Sada smo, dodao je on, doleteli ovamo zbog toga to, iako smo sigurni u ispravnost preduzetih mera, ipak strahujemo da u budunosti treba oekivati neka iznenaenja. Naa strahovanja su delimino potvrena, ali, sreom, ne radi se o katastrofi kozmikih razmera, zato to je nova katastrofa pogodila samo Zemlju. Druga katastrofa - nastavio je Njegova Ortodoksalnost - dogodila se u sledeim okolnostima. Kada su se u momentu prve kataklizme od Zemlje odvojila dva fragmenta, "teite" planete naprosto nije uspelo da se pomeri u nov poloaj. Zato se, ba u momentu katastrofe, teite Zemlje nije nalazilo na svom mestu, zbog ega njeno kretanje nije bilo potpuno harmonino i, kako unutra, tako i na njenoj povrini, povremeno su se dogaala razna pomeranja i promene. Ali sada - dodao je Njegova Ortodoksalnost s nijansom samozadovoljstva postojanje te planete e biti potpuno normalno sa stanovita opte kozmike harmonije. Poslednja kaklizma je definitivno razreila nae probleme i mi smo se uverili da katastrofa kozmikih razmera vie ne preti Zemlji. U sistem kozmike ravnotee ula je ne samo ta planeta, ve i njeni fragmenti Mesec i Anulios; oni su sada, iako mali, postali samostalne i ravnopravne planete Sunevog sistema Ors. Zamislivi se na trenutak, Njegova Ortodoksalnost nastavi: - Moja poseta vama, Vaa Milosti, vezana je upravo za bunost veeg fragmenta Zemlje, koji je poznat pod imenom "Mesec".

Taj fragment ne samo da je postao samostalna planeta, ve je oko njega poela da se obrazuje atmosfera, koja je neophodna svakoj planeti, kako bi sluila aktualizaciji Najveeg Optekozmikog Trogoautoegokrata. Ali sada, Vaa Milosti, normalan proces formiranja atmosfere te male, sluajno nastale planete, ometaju neeljene okolnosti koje su stvorili tricentrini stanovnici Zemlje. Eto, zbog toga, Vaa Milosti, doao sam da vas u ime Jednosunog Tvorca zamolim da se pozabavite ovim problom. Hteli bismo da se reimo jedne veoma neprijatne pojave, ali tako da sve proe bez krajnjih mera, nedostojnih bilo kojeg tricentrinog bia, ve da uspeh bude postignut korienjem Uma, koji Zemljani imaju. Njegova Ortodoksalnost mi je detaljno objasnio kakve su okolnosti nastale na Zemlji posle druge kataklizme. Dvonoga tricentrina bia, koja su udom preivela, veoma su se razmnoila i sada uglavnom ive na ogromnom, nedavno formiranom kontinentu pod nazivom "Aark". Tamo postoje samostalne grupe. Prva - u regionu pod nazivom Tikliami, druga - u zemlji poznatoj kao Maralplesi, a trea grupa - u zemlji koja i sada postoji, a tada se zvala "Zemlja bisera". U duama tih stvorenja, koja predstavljaju 3 nezavisne grupe, formirana su razliita duevna stremljenja, ija se celokupnost naziva religijom. Iako te religije nemaju nita zajedniko, u sve 3 grupe je iroko rasprostranjen obiaj koji se naziva "prinoenjem rtava". Taj obiaj se zasniva na verovanju, koje je moglo nastati samo u njihovom nastranom mozgu, da e njihovi zamiljeni "bogovi" i "idoli", ukoliko u njihovu slavu budu unitavali bia drugih formi, biti veoma zadovoljni i da e im svakako pomoi u njihovim divljakim i fantastinim naumima. Taj obiaj se toliko rairio, a unitavanje bia drugaih formi dobilo takve razmere, da je obrazovan viak boanskog askokina, koji je neophodan za dalji opstanak bivih fragmenata Zemlje. Askokin predstavlja celokupnost vibracija nastalih u procesu "raskoarno", koji se dogaa biima svih formi, nastanjenih na planeti od koje se ta kozmika supstanca trai. Taj viak boanskog askokina ve je ozbiljno poremetio pravilnu razmenu elemenata izmeu Meseca i njegove atmosfere, te se pojavila opasnost od formiranja atmosfere sa anomalijama, to moe da omete harmoniju kretanja celokupnog stema Ors, i time, moe biti, izazove jo jednu kozmiku katastrofu. Evo ta bih eleo da vas zamolim, Vaa Milosti. Poznato mi je da vi esto poseujete razne planete tog sunanog stema i zato vas molim da se prihvatite tog posla i odletite na Zemlju, kako biste pokuali da postepeno u svest tih udnih tricentrinih bia usadite ideju o besmislenosti prinesanja rtava. Poto je jo malo sa mnom popriao, Njegova Ortodoksalnost poe da se oprata i, kada je ve ustajao, ree pogledavi me znaajno: - Time ete, Vaa Milosti, ukazati ogromnu uslugu naem Jedinosunom Tvorcu.

Kada su Veliki Kozmiki Svetitelji napustili Mars, hteo sam da se po svaku cenu pokaem dostojan Vasione i da po mognem Jedinosunom Venom Tvorcu, koji na svojim pleima nosi sav njen teret. Nadahnut tom odlukom, sutradan sam se popeo na palubu broda "Mogunost" i uputio se na tvoju voljenu Zemlju. Ovoga puta, na brod je sleteo na obalu mora koje se u to vreme zvalo "Kolhidsko more". Ono se pojavilo u doba velike katastrofe. To more se nalazilo u severozapadnom delu ogromnog, nedavno formiranog kontinenta Aark, gde je i bila koncentrisana veina stanovnika planete. Oblasti koje su se nazile blizu mora, na zapadnoj strani, nazvane su Frankcanalis, a neto kasnije - Kolhida. Treba naglasiti da oblasti, i more koje ih zapljuskuje, postoje do dana dananjeg, razume se, pod drugim imenima. Na primer, kontinent Aark sada se naziva Azijom, Kolhidsko more - Kaspijskim, a itava Kolhida je sada poznata kao Kavkaz. Na brod se spustio na obalu Kolhidskog, ili Kaspijskog, mora zato to je to bilo najpogodnije mesto za iskrcavanje i pristajanje, uz to, prualo je velike mogunosti za moja dalja putovanja, poto se u more sa istoka ulivala velika reka, koja je presecala zemlju Tikliami. Na obali reke nalazila se prestonica, grad Kurkalai. Reio sam da poem u tu zemlju pre svega zato to je ona tada bila najgue naseljena. Ovde treba dodati da ta reka, koja je u to doba bila poznata kao Okserija (Oks), postoji i sada, ali se vie ne uliva u Kaspij. Zbog zemljotresa ona je na pola puta skrenula na sever, napravila novo korito i potekla ka jednom udubljenju na povri Zemlje. Kasnije se tamo obrazovalo malo unutranje more, koje se sada naziva Aralskim. Paljiv posmatra moe da pronae staro korito velike reke, koja se sada zove Amarja. U vreme moje prve posete, zemlja Tikliami je ispravno smatrana najbogatijom i najplodnijom od svih oblasti, pogodnih za ivot tricentrinih bia. Ali, posle tree katastrofe koja je zadesila nesrenu Zemlju, ta razvijena oblast, kao i drugi vie ili manje plodni regioni, bili su sahranjeni ispod sloja kaimana ili, kako to Zemljani kau - pod slojem peska. Posle te nesree zemlju Tliami dugo su nazivali "mrtvom pustinjom", a u nae vreme razni delovi te zemlje imaju razliita imena, dok se njen ceralni region zove Karakum ili Crni pesak. U nekadanja vremena druga grupa potpuno samostalnih stanovnika Aarka naseljavala je zemlju koja se zvala Maralesi. Kasnije, kada je ovde formirana prestonica, nazvana Gob, ta zemlja je dugo nazivana Gobistanom. Ove teritorije je ve progutao pesak, i danas se osnovni deo te nekada razvijene zemlje naziva naprosto - pustinja Gobi. to se tie tree samostalne grupe, ona se naselila u jugoistonom delu kontinenta Aark, na drugoj strani Tikliama, iza planina nastalih za vreme druge katastrofe koja je zadesila nesrenu planetu.

Kao to sam ti ve govorio, mesto, gde su se nastanili predstavnici tree grupe, zvalo se Zemlja bisera. Naziv zemlje je vie puta menjan, a sada je taj deo kopna planete, koja je tako obuzela tvoju matu, poznat kao Indostan ili Indija. Svakako treba podvui da su u vreme moje druge posete Zemlji tricentrina stvorenja te 3 samostalne grupe bila obuzeta ne samo nesavladivom eljom za samousavravanjem, kakva mora postojati kod svakog tricentrinog bia koje razmilja, ve i jednom, isto tako nesavladivom, ali i veoma udnom eljom, koja je bila ve sasvim formirana. Oni su eleli da svi itelji planete priznaju upravo njihovu zemlju za centar svekolike kulture. Ta veoma udna osobina postala je za svakog tricentrinog Zemljanina osnovni ivotni princip i za postizanje tog cilja voena je potom kako materijalna, tako i duhovna borba izmeu ove 3 samostalne zajednice. Dakle, dete moje... Sa obala Kolhidskog, sada Kaspijskog mora, uputili smo se uzvodno rekom Oks, sada Amarjom, na selanksu, to jest na specijalnom splavu. Plovili smo 15 zemaljskih dana i najzad smo stigli u glavni grad prve azijske grupe. im smo se smestili u gradu Kurkalai, krenuo sam da poseujem lokalne "katlane", to jest mesta koja su kasnije u Aziji nazivana ajdinicama, mehanama i karavanserajima; savremeni stanovnici te planete, posebno oni koji naseljavaju kontinent koji se zove Evropa, nazivaju ih kafeima, restoranima, klubovima, dvoranama za igru, drutvenim mestima, i tako dalje. Poeo sam da odlazim na ta mesta zato to tada, kao ni sad, na Zemlji nije bilo niti ima boljih mesta za posmatranje specifinih osobenosti narodne due. To je predstavljalo upravo ono to mi je bilo potrebno za razumevanje njihovog stvarnog, intimnog ivotnog stava prema obiaju prinoenja rtava. Tako sam mogao preciznije da sainim plan dejstava za postizanje onoga to je bilo cilj moje druge posete Zemlji. Kada sam bivao na tim mestima, jednoga od tamonjih posetilaca sretao sam ee nego druge. Taj tricentrini Zemljin bio je vra i zvao se Abdil. Poto je moja delatnost za vreme moje druge posete Zemlji bila povezana sa okolnostima u koje je bio upleten Abdil, i poto je trebalo da zajedno s njim brinem mnoge zajednike brige, ispriau ti o njemu manje ili vie detaljno. Kasnije e ti iz ovih pria postati jasno ta sam postigao pokuavajui da iz udne due tvojih miljenika iskorenim njihovu elju za unitavanjem bia drugih formi, kako bi se umilili bogovima i idolima kojima se klanjaju. Iako taj Zemljanin, koji mi je kasnije postao drag kao brat, nije bio svetenik visokog ranga, svejedno je bio veoma vian religioznom uenju, koje je tada vladalo u Tikliamiu i odlino je poznavao psihu privrenika te vere, posebno onih koji su bili njegova pastva.

Kada sam se sprijateljio s njim saznao sam da je svetenik Abdil, zahvaljujui mnogim okolnostima, izmeu ostalog nasleu i uslovima u kojima je rastao i bio vaspitavan, posedovao odreeno svojstvo, poznato kao "savest". Taj kvalitet, koji treba da ima svako tricentrino bie, nije kod njega u potpunosti atrofirao. I kada je on svojim Umom shvatio kozmike istine koje sam mu otkrio, odmah je poeo da osea prema drugima ono to je svojstveno svim normalnim tricentrinim stvorenjima Vasione. Drugim reima, kod njega se pojavila sapatnja i saoseanje sa okolinom. Pre nego to nastavim svoju priu o sv. Abdilu, podvlaim da je na kontinentu Aark uasan obiaj prinoenja rtava dostigao u to vreme svoj vrhunac, a unitavanje svih vrsta sirotih monocentrinih i bicentrinih bia odvijalo se svuda i u ogromnom broju. Ljudi su se, obraajui se svojim zamiljenim bogovima i izmiljenim svetiteljima, kleli da e, ako sudbina bude prema njima milostiva, prineti rtvu u ast boga ili sveca, unitivi pri tome neko bie, ponekad, moda, ne samo jedno. I ako bi im se uspeh nasmeio, oni su tu zakletvu ispunjavali; ako bi se stvari okrenule protiv njih, oni su poveavali razmere klanja, u nadi da e time zasluiti milost svog zamiljenog zatitnika. U tom cilju su tvoji miljenici podelili bia drugih formi na "ista" i "neista". "Neistima" su nazivali ona bia ije se ubijanje, prema njihovoj pretpostavci bogovima nije dopadalo, "istima", pak, ona ije je rtvovanje toboe prijalo raznim fantastinim idolima koje su potovali. Takve rtve prinosili su ne samo pojedinano, u svojim kuama, ve i u velikim grupama, a to su, ak, inili i itavi narodi. Imali su specijalna mesta za masovna ubistva te vrste, pri emu je bilo poeljno da se u njihovoj blizini nalazi zgrada, podignuta u ast nekoga ili neega, obino u ast "sveca" koga su sami stvorili. U Tikliamiu je u to vreme bilo nekoliko takvih javnih mesta. Na njima su se odvijala masovna prinoenja rtava, a ona su najsveanije obavljana na vrhu breuljka, gde se lokalni udotvorac Aliman, kako se verovalo, svojevremeno "iv uzneo" na jedno od nebesa. Na ovom, i drugim mestima, oni su obino u odreeno doba godine ubijali mnogobrojne "bikove", "ovce", "golubove", a pekad, ak, i sebi sline. U ovom poslednjem sluaju, jai su rtvovali slabije, na primer otac - sina, mu - enu, stariji brat - mlaeg, i tako dalje. Ali u veini sluajeva, rtve su bile "robovi", koji su, zapravo, predstavljali takozvane "zarobljenike", drugim reima, bia sa osvojenih teritorija, koja su izgubila slobodu po zakonu saliunensiusa, tj. onda, kada se pojaavala tendencija meusobnog istrebljivanja. Obiaj da se ugaa bogovima unitavanjem drugih bia i dalje postoji na toj planeti, naravno, ne u takvim razmerama kao onda kada su se takve gnusobe dogaale na kontinentu Aark.

Prvih dana mog boravka u Kurkalai esto sam na razne teme razgovarao sa svojim drugom, svetenikom Abdilom, briljivo se trudei da izbegavam pitanja koja bi mogla da mu otkriju moju pravu prirodu. Skoro kao i sva ostala tricentrina stvorenja, koja sam sretao na Zemlji, on me je smatrao biem sa svoje planete, i to veoma uenim i uglednim u oblasti psihologije. Poev od naih prvih susreta duboko su me dirale panja i briga koje je pokazivao prema sebi slinim stvorenjima. I kada sam svojim Umom jasno shvatio da funkcija "savesti", ka je osnovna za sva tricentrina bia, i koja se nasleuje od predaka, kod njega jo nije u potpunosti atrofirala, u meni se postepeno pojavila istinska simpatija prema njemu, kao da je bio neko ko mi je blizak, ko ima moju prirodu. Od toga momenta, prema kozmikom zakonu, koji glasi da svaki uzrok povlai za sobom posledicu, svetenik Abdil je poeo da mi veruje kao samome sebi. I tako mi je, moj deae, uskoro postalo jasno da moj drug moe biti koristan za izvrenje zadatka radi kojeg sam poao na to putovanje, i ja poeh namerno da usmeravam nae razgove na problem prinoenja rtava. Iako je prolo mnogo godina od vremena kada sam razgovarao sa svojim zemaljskim drugom, jo uvek pamtim jedan od naih razgovora i mogu da ti ga ponovim od rei do rei. elim da ti ispriam upravo o naem poslednjem razgovoru, zato to su od njega zapoeli svi dogaaji, koji su, istina, mog druga doveli do njegovog alosnog kraja, ali su mu, bez obzira na to, otkrili mogunost daljeg samousavravanja. Mi smo poslednji put razgovarali u njegovoj kui. Otvoreno sam mu objasnio neverovatnu glupost i apsurd prinoenja rtava. - U redu. Vi imate svoju religiju, verujete u neto. Dobro je imati veru ak i kada ne znate u koga ili u ta verujete, ak i ako nemate ni najmanju ideju o znaaju i mogunostima objekta vae vere. Verovati svesno, ili skoro nesvesno, apsolutno je poeljno i neophodno svakom stvorenju. To je poeljno zato to se upravo u veri ispoljava snaga samosvesti, koja je svakome potrebna, a sopstveno bie se doivljava kao zrnce praine u Vasioni. Ali ta veri moe dati ubistvo, posebno kada ubijate u ime Stvoritelja? Zar ivot, koji je on stvorio, nema potpuno istu vrednost kakvu ima va ivot, koji je takoe On sazdao. Koristei svoju snagu i gipkost svoga intelekta, to jest ono ime vas je Gospod obdario da biste usavravali svoj Um, vi, zapravo, iskoriavate slabost drugih bia i ubijate ih. Shvatate li, nesrenici, kakvo zlo time inite? Pre svega, unitavajui druge, vi u sebi ubijate mogunosti, uz iju biste pomo mogli da se samousavravate, a uz to, smanjujete ili, ak, potpuno gasite nade Tvorca, koje On polae u sva tricentrina stvorenja. Apsurdnost tog uasnog obiaja potpuno je jasna: jer, ne moe se ubistvom ivog bia ugoditi Tvorcu koji je namerno stvorio upravo to bie. Da li je mogue da vam

nijednom nije palo na pamet da je, moe biti, stvarajui taj "ivot", Na Otac imao na umu odreeni cilj? Razmislite, rekao sam, razmislite malo, ali ne onako kako obino razmiljate, poput "Horasanske mazge", ve poteno i iskreno, kao to i treba da razmilja neko ko je stvoren, kako sami tvrdite "prema liku i obliju Bojem". Da li je mogue da je Tvorac, stvarajui bia, koja vi unitavate, na elo svih tvorevina napisao da ih treba ubiti u slavu Njegovu? Svako ko misli ozbiljno i iskreno, ak i idiot sa ostrva Albiona, u stanju je da pojmi koliko je to nemogue. To je izmislio ovek, koji tvrdi da je sazdan prema liku i obliju Bojem; ovek, a ne Bog, smatra da unitavajui druge, slui Tvorcu. Stvoritelj ne pravi razliku izmeu ljudi i bia drugaijih formi. ovek je - "ivot", ali druga stvorenja - takoe su "ivot". U mudrosti svojoj On je predvideo da e spoljne forme bia Priroda prilagoavati uslovima i okruenju, u kojima im je sueno da ive. Uzmite, na primer, samoga sebe. Da li ste u stanju da se, sa svojim spoljnim i unutranjim organima, preselite pod vodu i da u njoj ivite kao to ive ribe. Naravno da niste, zato to nemate "krge", "peraja", riblji rep. Vi niste taj oblik ivota koji je predodreen za ivot u vodenoj sredini. Ako i poelite da ivite u vodi, udaviete se, paete na dno i biete hrana ribama, koje se nalaze u svojoj sredini i koje su, naravno, mnogo jae od vas. Isto se moe rei o ribama. Moe li ijedna od njih da sedi s nama za stolom i pije zeleni aj, kojim se mi sada sladimo? Razume se da ne moe. Riba nema organe za tako neto. Ona je stvorena za vodu i njeni spoljanji i unutranji organi adaptirani su za tu stihiju, i jedino u vodi mogu efikasno da funkcioniu. Samo u vodi riba moe da ispuni cilj svoga postojanja, koje joj je odredio Stvoritelj. Vratimo se vaem sluaju. Vae spoljne i unutranje organe Gospod je stvorio na odreen nain. Date su vam noge da hodate, ruke da spremate hranu koja vam je potrebna. Va nos, i organi povezani s njim, prilagoeni su da transformiu sve one kozmike supstance koje, kao i kod svih tricentrinih bia, napajaju dva najvia naela, a u jedno od njih na Stvorelj polae svoje nade. To vae naelo, ili svojstvo, treba da pomogne Tvorcu u dobrim delima, u delima za dobrobit svega postojeeg. Ukratko, Tvorac je Prirodi dao principe koji joj omoguu da stvara i adaptira vae spoljanje i unutranje organe, u skladu sa uslovima u kojima je predvieno proticanje vaeg ivota. Kao ilustraciju uzmimo upravo vau mazgu, koja sada stoji za jaslama. Jer, ako pogledamo tu mazgu, videemo da vi zlouprebljavate mogunosti koje vam je dao Gospod, zato to je mazga prinuena da i protiv svoje volje boravi u tali, i to samo zato to je roena kao bicentrino bie; a stvorena je kao bicentrino bie zato to je

struktura njene sutine bila neophodna za odravanje kozmike ravnotee na planeti. Iz takve prirode mazge logino sledi da ona nema sposobnosti za "logiko razmiljanje", a vi je, isto tako logino, smatrate glupom i tupom. to se vas tie, iako ste i vi stvoreni s istim ciljem odravanja kozmike ravnotee na planeti, Stvoritelj je u vas, osim toga, uloio svoje nade i dao vam sposobnost da uvate u sebi taj Svetski Duh radi ijeg je razvoja, zapravo, stvoren svet i sve to u njemu postoji. Ipak, bez obzira na te mogunti, tj. na tri modana centra, koje posedujete, kao i na sposobnost logikog razmiljanja, vi te osobine ne koristite za predviene ciljeve, ve za razna lukavstva, usmerena protiv drugih stvorenja, na primer, protiv vae mazge. Osim te sposobnosti, koja vam omoguuje da u sebi ispoljavate Svetski Duh, vi i vaa mazga imate istu vrednost za svekozmiki proces, pa, prema tome - i za Tvorca. Jer, svako od vas je predodreen za neki odreeni cilj, a svi ti razliiti ciljevi, uzeti u celini, upravo i ine smisao sveopte egztencije. Jedina razlika izmeu vas i vae mazge jeste u formi i osobenostima funkcionisanja spoljne i unutranje strukture vaeg organizma. Na primer, vi imate samo dve noge, a mazga - etiri, pri emu su njene mnogo jae od vaih. Da li ste vi u stanju da s vaim slabim nogama nosite isti teret kao vaa mazga? Naravno da niste, zato to su vama noge date da biste nosili samoga sebe i ono malo to vam je neophodno za normalnu egzistenciju, kao to je predvidela Priroda. Na prvi pogled moe izgledati da je ta neravnomerna rasporeenost sposobnosti i snage nepravda Najpravednijeg Tvorca. Ali, ovde je razlog u tome to vi imate viak kozmikih supstanci, koje vam je darovala Velika Priroda radi linog samousavravanja, dok vaa mazga tu mogunost nema; meutim, umesto toga, sama Priroda je taj viak supstanci, razume se bez mazginog znanja, preobrazila u fizike mogunosti nekih njenih organa i dopustila joj da te mogunosti ispolji snagom, koja je neuporedivo vea od vae. Te manifestacije snage i sposobnosti razliitih formi ivota, stvaraju celokupne spoljne uslove koji su tricentriim biima poput vas neophodni za svestan razvoj od "zaetka Uma", kakav vi imate, do neophodnog nivoa istog Objektivnog Uma. Ponavljam: sva bia, velika i mala, sva koji poseduju bilo kakav modani sistem, ona koji ive na zemlji, pod zemljom, u vazuhu i pod vodom sva su podjednako neophodna naem Sveoptem Tvorcu radi odravanja opte harmonije u itavoj Vasioni. A poto sve ive forme, uzete u svojoj celokupnosti, ine lanac ivota, neophodan Stvoritelju, egzistencija svake te forme Njemu je podjednako draga i vredna. Za naeg zajednikog Tvorca svi smo mi - samo estice jedne celovite Sutine, koju je on oiveo. A ta mi sada vidimo oko sebe? Jedna vrsta, koju je On sazdao, ista ona vrsta u koju je On uloio svoje nade za buduu dobrobit svega ivog, koristi svoju nadmo da bi

kinjila druge vrste ubijajui ih i desno i levo, a jo, pri tome, tvrdi da sve to radi "u Njegovo Ime". Ta udovina i bogohulna dela izvravaju se u svakom delu i na svakom trgu, i nikome od vas, nesrenika, nijednom ne palo na pamet da su ta stvorenja, koja vi prinosite na rtvu, isto tako draga svome Tvorcu, kao to ste mu dragi vi, to jest da je On, ako ih je ve stvorio, uinio to s odreenim ciljem. Rekavi to mom drugu, s. Abdilu, ja nastavih: - Najalosnije je to svaki ovek, unitavajui drugo bie u slavu idola, koje sam potuje, ini to potpuno iskreno, nimalo ne sumnjajui u to da ini "dobro delo". Kada bi makar jedan shvatio da ubijajui ivotinje, on ne samo da ini zlo, upereno protiv istinskog Boga i istinskih Svetitelja, ve ih, uz to, prisiljava da ale i tuguju zbog toga to u Vasioni ive takva udovita, sazdana prema liku i obliju Bojem, koja se surovo i neasno ponaaju prema drugim stvorenjima Tvorca, dakle, kada bi makar neko u to poverovao, on bi svakako odluio da nikada vie ne rtvuje iva bia. Moda e se tada i na Zemlji potovati osamnaesta Zapest Tvorca, koja glasi: "Volite sve to die." Ubijanje drugih stvorenja, u vidu prinoenja rtava, lii na varvarski prolom u vaem domu, iji je rezultat bezrazlono unitavanje svih onih "stvari" koje ste godinama skupljali i u koje ste uloili mnogo truda i brige. Razmislite, ponavljam, ozbiljno razmislite. Zamislite sve ovo o emu sam govorio i recite mi: moe li sve to da vam se dopada? Da li biste se zahvalili bestidnom vandalu koji bi provalio u va dom? Ne! Hiljadu puta ne! Naprotiv, celokupno vae bie bilo bi obuzeto gnevom, poeleli biste da nkova nauite pameti i svom duom biste udeli za osvetom. Vi, nesumnjivo, moete rei da je, svakako, sve to u redu i tako dalje, i tome slino, "pa, vi ste samo ovek". Da, naravno, vi ste samo ovek! I srea je to je Bog - Bog, a ne osvetoljubo i zlobno bie poput oveka. Naravno, on nee kanjavati, nee vam se svetiti, niti postupati s vama kao to biste vi postupili s vandalom koji vam je unitio svu imovinu, steenu viegodinjim trudom. Gospod sve oprata - to je svemirski zakon. Njegova stvenja - u naem sluaju ljudi - ne treba da zloupotrebljavaju Njegovu milosrdnu i sveproimajuu Dobrotu, njihov je dug - da uvaju i tite sve to je On stvorio. Ipak, ovde na Zemlji, ljudi su poeli da dele one oblike ivota koji se od njih razlikuju na "iste" i "neiste". Recite mi, ime su se rukovodili kada su odreivali takvu klasifaciju? Zato je, na primer, ovca - "ista", a lav - "neist"? Zar oni nisu jednaki? Sve su to izmislili ljudi. Ali otkud te izmiljotine, te razlike? Razlog je jedan: ovca je slabo, ak, glupo stvorenje i zato ljudi mogu s njom da rade ta hoe. Ljudi lava nazivaju "neistim" samo zato to se ne usuuju da s njim rade sve to bi hteli. Lav je vetiji i snaniji od njih. Lav ne samo da nee dozvoliti da bude rtvovan, ve oveka nee pustiti ni da mu prie blizu. Ako bi se neko usudio da to

pokua, Gospodin Lav bi odmah epao naeg junaka, njegova lobanja bi bila skrckana u eljustima zveri, a dua bi mu odlela u one predele o kojima je bolje da se mnogo ne pria. Ponavljam, lav se smatra neistim naprosto zato to ga se ljudi boje; on je od njih hiljadu puta jai i hiljadu puta bolji. Ovca je "ista" zato to je slabija i gluplja od oveka. Svako stvorenje, u skladu sa svojom prirodom i nivoom svog umnog razvoja, koji su postigli njegovi preci i preneli mu ga po zakonu naslea, zauzima odreeno mesto meu ostalim ivim formama. Da bih objasnio ovo to sam rekao, zadrau se na razlikama izmeu potpuno formiranih sutina vaeg psa i vae make. Potrebno je samo da psa pomazite, da mu date dobar zalogaj i on e biti pokoran, ak ponizno pokoran. On e vas svuda pratiti, skakati, trati oko vas, trudei se iz sve snage da vam se dopadne. Moete da mu radite to god hoete, moete da ga bubate, da izraavate svoje nezadovoljstvo nee vas napustiti, puzae jo vie. Ali probajte da tako postupate s makom! Mislite li da e i ona reagovati na ponienja onako kao pas, i da e vam se isto tako ponizno umiljavati radi vaeg zadovoljstva? Ni za ta na svetu! Iako maka nije tako jaka da bi vam se odmah osvetila, ona ipak nikada nee zaboraviti uvredu i, pre ili kasnije naplatie je. Pria se da maka moe napasti oveka u snu i epati ga za grlo; ja u to verujem, jer znam kakvi razlozi mogu da podstaknu maku na takav postupak. Maka e uvek znati da se brani, ona zna svoju vrednost, ona je gorda ivotinja, a razlog je - u samoj prirodi make, u njenom mestu na lestvici Uma, u osobama koje je nasledila od predaka. I nijedno bie, ukljuujui oveka, ne moe zbog toga na nju da se ljuti. Jer, maka nije kriva zbog toga to je - maka, i to, zahvaljujui osobinama svojih predaka, njena sutina odgovara odreenom nivou "samosvesti". Maku zbog toga ne treba ni prezirati, ni tui, ni poniavati, naprotiv, treba joj odati priznanje kao biu koje je dostiglo vii stepen na lestvici evolucije "samosvesti". Uzgred, dragi moj Hasejne, evo ta je jednom prilikom, dotakavi se pitanja uzajamnih odnosa izmeu razliitih bia, rekao nekada poznati prorok sa planete Desgroanskrad, veliki Arhunilo (on sada radi u ekipi Glavnog Istraivaa Vasione za pitanja objektivnog morala): Ako vas neko bie nadmauje Umom, treba da mu se priklonite i da ga u svemu podraavate, ako je ispod vas, prema njemu treba da budete pravedni, da biste bili dostojni svoga mesta na Svetoj Lestvici Uma, koju je sazdao Tvorac. Moram da kaem, dete moje, da je moj poslednji razgovor s Abdilom ostavio na njega tako snaan utisak, da on itava 3 dana nita nije radio ve je samo i neprekidno razmiljao. Ukratko, zbog svega toga, on je na obiaj prinoenja rtava poeo da gleda onako kako prilii misaonom biu.

Nekoliko dana kasnije u Tikliamiu se odravao jedan od dva velika religiozna praznika koji se zvao "Sadik". Moj praijtelj Abdil je bio u svom hramu, u kome je obavljao dunost starijeg svetenika; i tada, umesto uobiajene propovedi, koja se drala prilikom zatvaranja ceremonije, on je neoekivano poeo da govori o "prinoenju rtava". Bio sam toga dana u hramu i sluao njegov govor zajedno sa ostalima. Iako je tema propovedi bila neobina za takvu priku, niko se nije naljutio, zato to je Abdil govorio s velim zanosom i bolje nego ikada ranije. On je govorio veoma lako i iskreno i ilustrovao je svoj govor mnogobrojnim snanim i ubedljivim primerima, tako da su mnogi sluaoci ridali. Njegove rei su ostavile tako snaan utisak na pastvu da niko od prisutnih, iako je propoved umesto uobiajenih 30 minuta trajala itav dan, nije poeleo da ode, a kada je Abdil zavrio, svi su jo dugo stajali kao omaijani. Narednih dana neki delovi njegove propovedi poeli su da krue meu iteljima grada, koji ih jo nisu uli. Zanimljivo je da su, prema obiajima toga doba, svetenici eli od priloga svojih parohijana, i Abdil je od svoje pastve dobijao raznovrsnu hranu, potrebnu za odravanje ivota. Na primer, kuvane i peene "leeve" bia raznih formi, kao to su, recimo, kokoke, ovce, guske i tako dalje. Ali posle svoje znamenite propovedi, niko mu vie nije donosio nita od tih uobiajenih darova, ve samo povre, cvee, razne rukotvorine i druge sline stvari. Moj drug Zemljanin je preko noi postao u Kurkalai "svetenik u modi". On je sada propovedi drao ne samo u svom hramu, ve i u drugim hramovima grada, gde su ga stalno pozivali. On je odrao mnogobrojne propovedi protiv prinoenja rtava, broj njegovih poklonika je neprekidno rastao tako da se uskoro njegova slava proirila izvan prestonice i on je postao poznat u itavoj zemlji. Ne znam kako bi se sve to zavrilo, da svetenstvo, tj. ljudska bia iste profesije kao to je bio moj drug, nije uznirio porast njegove popularnosti, zbog ega su poeli da mu prave smetnje. Sasvim je oigledno da su se njegove kolege uplaile da e, ukoliko nestane obiaja prinoenja rtava, nestati i njihovi odlini prihodi; osim toga, moe poeti da pada njihov autoritet i, na kraju krajeva, on se moe pretvori u prah i pepeo. Iz dana u dan je rastao broj neprijatelja s. Abdila; oni su o njemu neprestano irili uvek nove porcije kleveta i zlobnih izmiljotina, kako bi smanjili njegovu popularnost i unitili njegov uticaj. Njegove kolege su u svojim hramovima poele da dre provedi uperene protiv svega to je tvrdio Abdil. Najzad je dolo dotle da su svetenici potkupili nekoliko 'ljudi' sa "zloinakim" sklonostima, kako bi isplanirali i izvrili atentat na nesrenog Abdila. I zaista, nekoliko puta su ta zemaljska nitavila pokuavala da ubiju Abdila, sipajui mu

otrov u hranu. Bez obzira na to, broj iskrenih potovalaca moga druga rastao je iz dana u dan. Najzad, jednog alosnog dana, svetenika organizacija je, ne elei vie da eka, prinudila Abdila da izae pred Najvii crkveni sud koji je zasedao 4 dana. Prema presudi suda Abdil je bio zauvek lien svetenikog ina, a njegove bive kolege odmah su smislile i dodatne naine kanjavanja. Sve je to, naravno, snano delovalo na psihu obinih ljudi, tako da su ak i oni koji su ga nekada potovali poeli da izbegavaju mog prijatelja, ponavljajui onu istu kletvu koju su unaokolo irili svetenici. ak i oni koji su mu do jue slali cvee i druge poklone, oni koji su ga skoro bogotvorili, tako su podlegli spletkama i postali njegovi najljui neprijatelji, kao da ih je on ne samo lino uvredio, ve i ismejao sve ono to im je bilo blisko i drago. Takva je psihologija stanovnika te neobine planete. Ukratko, iskrena elja za dobrobit svih nanela je mom drugu samo bol i patnje. Ali ak i to jedva da bi imalo nekakav znaaj, da nije bilo zavrnog ina izdaje njegovih kolega, izvrenog uz pomo drugih "bogopodobnih" Zemljana, ukratko - ubili su ga. Evo kako se to dogodilo. Moj prijatelj nije imao roake u gradu Kurkalai, zato to se rodio daleko odatle. A stotine slugu i drugih zemaljskih nitavila, koji su se vrteli oko njega u vreme njegove slave, napustili su ga kada se naao u nevolji. Na kraju je s njim ostao samo jedan veoma star ovek, koji je odavno iveo kod Abdila. Ako emo pravo, starac nije napustio Abdila jedino zbog svoje oronulosti (koja, zbog nenormalnih uslova egzistencije neizbeno nastupa kod veine tvojih miljenika), drugim reima, usled svoje potpune neupotrebljivosti za bilo kakav rad bez koga se u zemaljskim uslovima ne moe opstati. On naprosto nije imao kuda da ode i zbog toga nije napustio Abdila, ve je ostao s njim i onda kada je ovaj bio lien svoga ina i kanjen. Tako je jednog nesrenog jutra taj starac uao u sobu moga druga i naao njegovo telo iseeno na komade. Poto je znao za nae prijateljstvo, starac je odmah pourio da me obavesti o toj nesrei. Ve sam ti rekao da sam zavoleo s. Abdila kao svog roenog. I zato sam se, kada sam uo ta se dogodilo, skamenio od tuge. Ukratko, malo je falilo da se pokidaju veze izmeu mojih ivotnih centara. Ali, doavi k sebi, poeh da brinem, jer su neka stvorenja bez savesti mogla jo vie da izvrgnu ruglu planetarno telo mog prijatelja, te odluih da iskljuim makar tu mogunost. Zbog toga sam odmah, za veliku sumu novca, iznajmio nekoliko mesnih itelja i, ne govorei nikome ni rei, uzeo njegovo planetarno telo i smestio ga privremeno na moj splav, usidren nedaleko od obale. Spremao se da tim splavom krenem niz reku Oks ka Kolhidskom moru, gde me je ekao na kozmiki brod. - alosni kraj mog prijatelja Abdila nije omeo dalje irnje ideja, sadranih u njegovoj propovedi i njihov uticaj na sve vei broj Zemljana. Naravno, broj obreda

svetog prolivanja krvi osetno je smanjen i postalo je oigledno da taj obiaj, iako nije potpuno nestao, svejedno ima znatno slabiji uticaj. Tada mi je to bilo sasvim dovoljno. Poto vie nije bilo razloga da ostajem u gradu, odluio sam da odmah krenem na Kolhidsko more i reim kako da postupim sa planetarnim telom svoga druga. Kada sam se dokopao naeg broda, zatekao sam na njemu eterogram u kome mi je saopteno o prispeu nove grupe doseljika na Mars i upuena molba da se to pre vratim. Zahvaljujui tom eterogramu, pala mi je na pamet veoma udna ideja: da planetarno telo svog prijatelja ne ostavljam na Zemlji, ve da ga ponesem sa sobom i sjedinim sa sutinom planete Mars. Reio sam da ostvarim tu svoju ideju, jer sam se plaio da u svojoj mrnji Abdilovi neprijatelji mogu traiti njegovo planetarno telo i da, ako saznaju za mesto gde je ono vraeno sutini planete, ili kako tvoji ljubimci kau, "sahranjeno", nesumnjivo mogu da ga nau i nastave da ga skrnave. Dakle, smestio sam njegovo telo na brod "Mogunost" i odleteo na Mars, gde su nai saplemenici uz pomo nekolicine plemenitih Marsovaca, poznavalaca zemaljskih obiaja, odali poast motima moga druga, koje sam doneo sa sobom. Sahranjen je uz ceremonije uobiajene na Marsu, a na mestu gde je sahranjen podignut je spomenik. To je bio prvi i, besumnje, poslednji "grob" jednog stanoika Zemlje na Marsu, koji je njima tako blizu, a tako nedostian. Kasnije sam saznao da je taj dogaaj privukao panju Velog Arhanela Setrenotsinarka, glavnog nadzornika tog dela Vasione, u koji spada i sistem Ors, da je on izrazio svoje odobravanje i dao odgovarajue naloge, koji su se odnosili na sudbinu due mog prijatelja. Na Marsu sam naao saplemenike, nedavno pristigle sa planete Karatas, koji su me ekali. Uzgred, meu njima je bila i tvoja baba, koja mi je, prema instrukcijama glavnog nadzornika planete, bila predodreena kao pasivna polovina za produetak roda.

Glava 20 TREE BELZEBUBOVO PUTOVANjE NA ZEMLjU Posle krae pauze Belzebub nastavi svoju priu. - Tada sam u svom domu na Marsu, ostao veoma kratko, tek koliko da se sretnem i porazgovaram s pridolicama, kao i da dam odreene instrukcije koje su se odnosile na koloniju. im sam zavrio te obaveze, odmah sam krenuo natrag na Zemlju, nastojei da postignem svoj cilj, tj. da iz svesti tih neobinih tricentrinih stvorenja iskorenim njihovu predanost uasnom obiaju, koji oni smatraju svetim dugom, obiaju unitavanja bia sa drugaijim modanim formama. Prilikom mog treeg dolaska na Zemlju, na brod "Mogunost" nije se spustio na Kolhidsko more (sada Kaspijsko), ve najedno drugo more, koje je u to vreme bilo poznato kao "More blagostanja". Reili smo da tako postupimo zato to sam ovoga puta eleo da posetim prestonicu bia druge grupe kontinenta Aark (Azije), grad Gob, koji se nalazio na jugoistonoj obali tog mora. Gob je bio veliki grad, poznat u itavom svetu. U njemu su se proizvodile divne tkanine i takozvane "dragocenosti". Grad se pruao na obe obale velike reke, pored samog njenog ua. Ta reka se zvala Kerji, izvirala je na jednoj visoravni na istoku zemlje i ulivala se u More blagostanja. Sa Zapada se u njega ulivala jedna druga reka - Narji. U dolinama te dve reke uglavnom su ivela bia koja su spadala u drugu grupu stanovnika Aarka. Ako eli, moj deae - nastavio je Belzebzub - ispriau ti ukratko istoriju tih bia. - Da, dedice, naravno! Veoma me zanima i hvala ti unapred. I Belzebub poe: - Veoma davno, mnogo pre druge katastrofe koja je zadesila Zemlju, dok je Atlantida jo bila u punom sjaju svoje veliine, jedan obian tricentrini stanovnik tog kontinenta "otkrio je" - a kako, shvatie kasnije iz mojih objanjenja - da rog jednog lokalnog bia neobinog spoljnog izgleda, takozvanog pirmarala, kada se istuca u prah, predstavlja veoma "efikasno sredstvo protiv svih bolesti". Mnogobrojni udaci su to "otkrie" svuda razglasili. U to vreme, u Umu obinih Atlantiana postepeno je formiran faktor za koordinaciju, naravno, iluzoran, koji je kasnije doprineo da se u biu svakog Zemljanina, posebno naih savremenika, razvije svest o takozvoj "aktivnoj egzistenciji", i taj faktor je postao uzrok to oni tako esto menjaju svoja ubeenja. Zahvaljujui tom svojstvu, formiranom u ta daleka vrema, razvila se navika zbog koje su svi, takozvani "bolesnici" gutali izvesnu koliine praka dobijenog od roga. Zanimljivo je da pirmarali jo borave na planeti, koja te zanima. Ali, savremeni stanovnici ih smatraju samo jednom vrstom jelena i ak im i ne daju neko posebno ime.

Dakle, edo moje, stanovnici Atlantide su zbog rogova unitili veoma mnogo pirmarala i uskoro na tom kontinentu vie nije bilo nijednog. Onda su oni stanovnici kontinenta, ije je zanimanje bilo lov na te ivotinje, krenuli u potragu za njima na druge delove kopna i na ostrva. Lov na pirmarale je teak, jer je potrebno mnogo ljudi da bi se te ivotinje opkolile, i zato su profesionalni lovci uvek imali velike porodice, koje su im u tom poslu pomagale. Jednom se okupilo nekoliko porodica i sve zajedno su krenule u lov na pirmarale na daleki kontinent, koji se oni nazivali "Iranon"; ubrzo posle geolokih pomeranja, izazvanih drugom katastrofom, taj kontinent su poeli da nazivaju "Aark", a sada je on poznat kao Azija. Pre nego to nastavim priu o biima koja nastanjuju planetu, koja je tako obuzela tvoju matu, elim da naglasim da su posle razaranja, nastalih za vreme druge planetarne katastrofe, neki delovi Iranona nestali pod vodom i potonuli u utrobi planete; u isto vreme pojavile su se druge kopnene mase i pripojile se ostalim delovima kontinenta, zbog ega se kopno znatno promenilo i postalo skoro isto onako veliko, kao to je pre katastrofe bila Atlantida. Jednom prilikom se grupa lovaca, koja je zajedno sa porodicama pratila stado pirmarala, nala na obali vodenog prostranstva koje su kasnije nazvali morem Blagostanja. To more, sa svojim bogatim i plodnim obalama, veoma im se dopalo i oni vie nisu eleli da se vraaju na Atlantidu, te su ostali da ive u tim krajevima. U to doba, ta zemlja je bila toliko lepa da je neizostavno izazivala ushienje svakog razumnog bia. Ravnicama su lutala ogromna stada pirmarala, obale su bile obrasle bujnom vegetacijom, izmeu ostalog, mnogobrojnim stablima voa najrazliitijih vrsta, iji su plodovi za tvoje pitomce i danas jedan od najukusnijih izvora prve nasune hrane. Tamo su obitavala mnoga monocentrina i bicentrina bia, poznata kao ptice, i kada bi ona uzletela, nebo je postajo tamno. U Moru blagostanja bilo je toliko ribe da se ona mogla loviti golim rukama. Zemlja je na obalama mora i u dolinama reka bila tako plodna da se na njoj moglo uzgajati sve to poeli. Ukratko, zemlja i njena klima su tako oarale lovce da niko vie nije hteo ni da razmilja o povratku u domovinu Atlantidu. Oni su se nastanili na novom mestu i njihov broj je postepeno rastao, organizovali su se i iveli, to bi se reklo, "na postelji od rua". Sada moram da ti ispriam o neverovatnom sticaju okoosti, koje su dovele do vanih posledica, kako za prve naseljenike druge grupe, tako i za sve njihove potomke, sve do dana dananjeg. Kada su lovci iz Atlantide reili da se nastane pored Mora blagostanja, pokazalo se da tamo ve ivi jedan njihov sunarodnik, veoma poznata i vana persona. On je bio "astrovor", tj. lan naunog drutva, kakvo nikada kasnije nije ptojalo na planeti Zemlji, i kakvog, moda, nikada vie nee ni biti.

To nauno drutvo zvalo se Drutvo Akladansa. Evo iz kojih se razloga lan tog drutva naao na obalama Mora blostanja. Neto pre druge katastrofe svi vieni naunici, koji su iveli u Atlantidi, doli su do zakljuka da e se na planeti desiti neto ozbiljno i da to svi moraju znati. Zato su poeli da vre paljiva posmatranja prirodnih pojava na kontinentu, ali, bez obzira na sve napore, nisu uspeli tano da utvrde ta treba oekivati. Zato su uputili neke svoje kolege na razne take planete u nadi da e zajednika posmatranja pomoi da se neto sazna o opasnosti koja je pretila. Trebalo je da oni prate ne samo procese koji su se odvijali neposredno na Zemlji, ve i sve vrste "nebeskih pojava". Jedan od tih istraivaa, ona vana osoba koju sam ve pomenuo, odabrao je za svoja posmatranja kontinent Iranon i, preselio se tamo zajedno sa svojim slugama, nastanio se na obali vodenog prostranstva koje e kasnije biti nazvano Morem blagostanja. Jednom je taj naunik nedaleko od morske obale sreo nekiko lovaca i, naravno, prepoznavi u njima svoje zemljake, veoma se obradovao. Oni su uskoro postali prijatelji. Dakle, ubrzo poto je Atlantida nestala sa lica Zemlje, naunik je izgubio mogunost da se vrati u svoj zaviaj i ostao je da ivi s lovcima u buduoj zemlji Maralplesi. Kasnije su lovci izabrali naunika za svog vou, zato to je on meu njima bio najmudriji. Jo kasnije je taj mudrac iz velikog drutva Akladansa sebi za enu uzeo erku jednog lovca, po imenu Rimola, i na taj nain postao osniva druge grupe stanovnika kontinenta Aark, ili, kako ga sada nazivu, Azije. Prolo je mnogo vremena. U toj zemlji smenjivale su se generacije tricentrinih bia i, kao i svuda na Zemlji, njihova psiha je doivela bezbroj promena, ponekad nabolje, a ponekad nagore. Njihova brojnost je rasla, oni su se postepeno sve vie i vie irili zemljom, iako su uvek prednost davali obalama Mora blagostanja i dolinama reka, koje su se u njega ulivale. Mnogo kasnije, na jugoistonoj obali mora nastao je njihov centar - grad nazvan "Gob" - koji e postati rezidencija cara toga naroda. Titula cara bilaje nasledna, ali prvi car je bio izabran - to je bio na poznanik, naunik iz drutva Akladansa. U vreme o kome govori moja pria, car je bio njegov potomak u estom kolenu i zvao se Koniutsion. Iz daljih raspitivanja i istraivanja, saznao sam da je car Koniutsion preduzeo itav niz veoma mudrih i korisnih mera za iskorenjivanje jednog uasnog zla, koje je zavladalo meu biima to su voljom sudbine postala njegovi podanici. Evo pod kakvim je okolnostima on preduzeo te mere.

Jednom prilikom je car Koniutsion primetio da stanovni njegove zemlje rade sve gore i gore, dok je skandala, pljaki i nasilja neprestano bilo sve vie, a deavali su se i drugi veoma neprijatni i gadni dogaaji, kojih je nekada bilo veoma malo ili ih uopte nije bilo. Te pojave su zaudile i naljutile cara; on je postao veoma zamiljen i reio je da utvrdi uzroke tako alosnog stanja stvari. Posle dueg posmatranja on je najzad doao do zakljuka da uzrok nevolja predstavlja novi obiaj njegovih podanika da vau zrna biljke, koju su nazivali "gulgulijan". Taj oblik ivota, koji je rastao na povrini Zemlje, sauvao se na planeti do danas. Oni tvoji ljubimci, koji sebe smatraju veoma obrazovanim, nazivaju tu biljku "papaverdi", a njen uobiajeni naziv jeste "mak". Kao to sam ve rekao, iteljima Maralplesija se u to vreme veoma dopadalo da vau zrna maka, i to samo zrela. Pratei dalje dogaaje i ozbiljno o njima razmiljajui, car je shvatio da se u zrnima nalazi "neto", to kada dospe u tela bia korisnika, u potpunosti menja ustaljene odlike njovog karaktera i njihove duevne osobine; zbog toga oni vide, razumeju, oseaju i postupaju potpuno drugaije nego pre. Na primer, vrana im izgleda kao paun, ribnjak kao more, lupnjava kao muzika, uvreda kao izraavanje ljubavi, i tako dalje, i tome slino. Kada se car Koniutsion konano u sve to uverio, razaslao je po itavoj zemlji najblie i najpoverljivije ljude sa strogom naredbom da se u njegovo ime odmah zabrani ta vrsta upotrebe zrnevlja maka. Oni, pak, koji prekre njegovu naredbu, trebalo je da budu strogo kanjeni i da plate globu. Najpre je izgledalo kao da su te mere dovele do smanjenja upotrebe zrnevlja maka u Maralplesiju. Ubrzo se pokazalo da, ipak, nije tako; u stvari, broj onih koji vau mak bio je ak vei nego pre. im je mudri car Koniutsion to shvatio, reio je da jo stroije kanjava one koji se i dalje uporno dre svoje navike. On je pojaao nadzor nad podanicima i kaznu uinio jo surovijom. Car je poeo lino da obilazi grad, lino je sasluavao krivce i odreivao kazne, kako telesne, tako i moralne. Bez obzira na sve te mere, eljenog rezultata nije bilo. Broj ljudi koji u prestonici vau zrna maka, neprekidno je rastao, a iz provincije su takoe poele da stiu takve vesti. Na kraju se ispostavilo da su mnoga tricentrina bia, koja ranije nisu imala tu naviku, poela da vau zrna maka iz radoznalosti (to je jedna od osobenosti psihe stanovnika planete, koja te tako zanima), to jest, oni su naprosto eleli da saznaju kakva su ta zrna, ija je upotreba zabranjena carskim ukazom i povlai za sobom tako stroge kazne. Treba rei da, iako se radoznalost u psihi Zemljana pojavila odmah posle propasti Atlantide, ona se nikada pre nije iskazala tako primetno i snano, kao to se

iskazala u nae vreme meu tricentrinim stanovnicima nae planete; mislim da oni imaju vie radoznalosti, nego dlaka na glavi. Dakle, dete moje... Kada se mudri car Koniutsion definivno uverio da strahom od kazne ne moe iskoreniti strast za vakanjem zrnevlja maka, i kada je uvideo da je jedini rezultat svih tih mera bilo izvrenje nekoliko smrtnih kazni nad njegovim podanicima, on je ukinuo svoje ukaze i opet poeo ozbiljno da razmilja o tome kako da nae zaista efikasan nain za unitenje zla koje se tako alosno odrazilo na njegov narod. Kako sam saznao mnogo kasnije iz sauvanih starih rukopisa, veliki car Koniutsion se tada povukao u svoje odaje, u koja je sedeo bez hrane i vode osamnaest dana, i samo razmiljao i razmiljao. Kada sam prouio problem, saznao sam da je car bio osobno zainteresovan za iskorenjivanje toga zla, zato to su se stvari u njegovoj zemlji odvijale sve gore i gore. Bia koja su se prepustila toj pogubnoj strasti skoro da su prestala da rade, priliv novca u dravnu blagajnu je presuio i izgledalo je da je zemlja na ivici propasti. Najzad, mudri car je odluio da se sa zlom ne bori direktno, ve igrajui na kartu duevnih slabosti svojih podanika. U tom cilju, smislio je veoma originalnu religioznu doktrinu, koja je u to doba odgovarala psihi njegovog naroda, i poeo je daje iri. Izmeu ostalog, u njoj se govorilo o tome da se daleko, daleko od Aarka nalazi veliko ostrvo na kome ivi na "Gospod Bog." Treba da zna da tih dana niko od obinih Zemljana nije ni slutio da postoje i druga kozmika tela, osim njihove sopstvene planete. Oni su bili ubeeni da "bele take", jedva vidljive na nebu, predstavljaju samo deo strukture "pokrova sveta", to jest Zemlje; s njihovog stanovita, kao to sam ve rekao, itav svet je inila samo ona. Oni su takoe verovali da se taj pokrov sveta, poput baldahina, dri na posebnim stubovima, koji se oslanjaju na zemlju. U veto smiljenoj doktrini dovitljivog cara Koniutsna tvrdilo se takoe da je Gospod Bog namerno naim "duama" dao organe i udove, kako bi nas zatitio od neprijateljske sredine i omoguio nam da dobro i korisno sluimo Njemu i "duama" koje je on ve uzeo sebi, na ostrvo. Kada umremo, naa dua se oslobaa delova koji su joj pridodati, i postaje zaista onakva kakva treba da bude. Bog je odmah uzima na svoje ostrvo i, u skladu sa ivotom koji je dua zajedno sa svojim organima vodila na naem kontinentu Aau, odreuje gde e se ona ubudue nalaziti. Ako je dua asno i savesno izvravala svoje obaveze, Gospod Bog e je ostaviti da ivi na njegovom ostrvu, ali ako je bila lenja i svoje obaveze izvravala mlako i nemarno, brinui jedino o zadovoljavanju prohteva tela, koje joj je pridodato, ili,

najzad, ako nije izvravala zavete Gospoda, on je alje na malo ostrvo nedaleko odatle, gde e ubudue bedno tavoriti. Ovde, na Aarku, ima mnogo duhova koji su bliski Njemu, i koji mogu da borave meu nama nevidljivi, zato to nose "kapevidimke", i zahvaljujui tome oni mogu stalno da nas prate i da priaju Bogu o naim delima. Mi ne moemo od njih da sakrijemo nijedan postupak, nijednu misao. Doktrina takoe kae da je na Aark i druge delove kopna, kao i sva ostrva, na Gospod Bog sazdao samo zbog toga da bi oni sluili Njemu i duama koje je On nagradio, i koje su ve nastanjene na ostrvu. Sva zemlja je predviena jedino za pripremanje i uvanje onoga to je potrebno njegovom ostrvu. Ostrvo na kome boravi sam Gospod Bog, zajedno sa duama koje je On nagradio, zove se "Raj" i ivot na njemu protie na "postelji od rua". Tamo teku med i mleko i niko ne mora da radi; sve to je potrebno za srean, bezbrian i blaen ivot dospeva tamo s naeg i drugih kontinenata. Ostrvo "Raj" je prepuno prelepih ena svih naroda i rasa ovoga sveta i svaka od njih e ispuniti bilo koji prohtev due koja neku od njih poeli. Na tom predivnom ostrvu, na nekim mestima nalaze se gomile blaga - od blistavih dijamanata do neuporedivog tirkiza - i svaka dua moe slobodno od svega da uzme koliko god eli. Na drugim mestima tog blagoslovenog ostrva napakovana su brda slatkia, s makom i konopljom, i svaka ih dua moe jesti koliko god moe i onako kako eli, u bilo koje doba dana i noi. Tamo ne znaju za bolesti i, razume se, tamo nema vaiju i buva, koje nam ne daju mira i zagoravaju nam ivot. Drugo maleno ostrvo, na koje Gospod Bog alje due, iji su smrtni, fiziki delovi bili lenji i nisi radili u skladu sa Njegovim zavetima, zove se "Pakao". Svim rekama toga ostrva umesto vode tee uzavrela smola, a vazduh nepodnoljivo smrdi. Rojevi stravinih bia na svakom oku pite u policike pitaljke, dok su svi "ilimi", "stolice" i "kreveti" prekriveni otrim iglama, koje nanose bol. Due jedu po jedan slani dvopek dnevno, a na ostrvu nema ni kapi pitke vode. itelji Zemlje tamo doivljavaju takve nebrojene muke, kakve ovek ni svom neprijatelju ne bi poeo, ak ni u mati. Kada sam stigao na Maralplesi, svi tricentrini stanovnici te zemlje ve su bili sledbenici "religije", koja se znivala na toj otroumnoj doktrini. Upravo sam ti o njoj govorio, a tada je ona bila u svom procvatu. Otac tog zanimljivog uenja, car Konitusion, podvrgao se boanskom "raskoarno" mnogo pre mog dolaska, drugim reima, on je "umro" mnogo godina ranije. Ali, ideologija koju je on stvorio, zahvaljujui neobinoj psihi tvojih miljenika, toliko je duboko prodrla u njihove due, da nijedan itelj zemlje nije ni sumnjao u istinitost ove originalne dogme.

Od prvog dana mog boravka u Gobu, ja sam, po svom obiaju, poeo da poseujem "katlanije", koje su se u to vreme nazivane "ajdinicama". Napominjem da, iako je i u Maralplesiju tih godina cvetao obiaj prinoenja rtava, on nije praktikovan u onoj meri, u kojoj je praktikovan u Tikliamiu. Traio sam odgovarajueg oveka, koga bih mogao da uinim svojim prijateljem, kao to je to bilo u Tikliamiu. Razume se, uskoro sam naao takvog druga, ali ovoga puta on nije bio svetenik. Moj novi drug bio je vlasnik "ajdinice" i, mada smo imali srdane odnose, nikada nisam prema njemu oseao onu bratsku prisnost, kakvu sam gajio prema s. Abdilu. iveo sam u gradu Gobu ve mesec dana a da jo nita nisam reio niti uinio za postizanje svoga cilja. Naprosto sam etao s Ahunom po gradu i s vremena na vreme navraao u razne ajdinice, izmeu ostalog i u onu koja je pripadala mom novom prijatelju. Za to vreme upoznao sam se sa obiajima i navikama tamonjeg naroda i, naravno, sa osnovama njihove religije. Razmislivi ozbiljno odluio sam da poneto dodam rigioznom uenju koje je tamo ve postojalo; smatrao sam da mogu, poput mudrog cara Koniutsiona, da to razglasim po itavoj zemlji. Evo u emu se sastojao moj dodatak: oni duhovi koji se, prema tvrenju te velike religije, nalaze meu nama i koji su, nosei kapevidimke, nama nevidljivi, vide sva naa dela i misli - naprosto su bia drugaijeg spoljanjeg oblika, ivotinje koje borave pored nas. One, su te koje nas prate i priaju o nama naem Gospodu. Ali mi ne samo da im na to ne uzvraamo potovanjem, ve ih, ak, unitavamo kako radi hrane, tako i radi prinoenja rtava. U svojim objanjenjima ja sam naroito naglaavao da se ne smeju unitavati bia drugih formi u slavu Gospoda Boga, ve da, naprotiv, treba da se borimo za njihovu privrenost i ljubav i molimo ih da ne priaju Gospodu o sitnim grekama koje nenamerno pravimo. Poeo sam da irim svoju dogmu na sve mogue naine, razume se, veoma oprezno. Poeo sam od svog novog druga, gazde "ajdinice". A treba rei da je ta ajdinica bila jedna od najveih u gradu i da je bila poznata po svom napitku crvene boje, koji Zemljani veoma vole. Zato je u njoj uvek bilo mnogo posetilaca, tako da se nije zatvarala ni danju ni nou. Ona je postala sastajalite ne samo itelja prestonice, ve i onih koji su u prestonicu dolazili. Uskoro sam stekao iskustvo u preobraanju tih posetilaca; s jednima sam razgovore vodio nasamo, a s drugima - u drutvu. Moj novi drug kafedija tako vrsto poe da veruje u moje izmiljotine da je poela da ga mui gria savesti. Bio je oajan i gorko se kajao zbog nekadanjeg prezrivog odnosa pra biima drugaijih formi i zbog naina na koji je s njima postupao.

Postajui iz dana u dan sve vatreniji pobornik moga uenja, on ne samo da mi je pomagao da to uenje propagiram meu posetiocima njegove ajdinice, ve je na sopstvenu inicijatu odlazio i na druga slina mesta u gradu i tamo priao o svojoj "istini", koja ga je toliko uzdrmala. On je drao govore na pijacama, i ak je nekoliko puta odlazio u predgraa, gde je poseivao mnogobrojna, u to vreme sveta mesta. Zanimljivo je da sveta mesta nastaju, zasnivajui se na raznim legendama koje prepriavaju takozvani "prevaranti". Bolest "prevare" ili "lai" je veoma rasprostranjena na Zemlji. Njeni stanovnici lau i svesno i nesvesno. Oni to ine svesno da bi postigli nekakvu simbolinu korist, a nesvesno - kada pate od bolesti koja se zove "histerija". Osim gazde ajdinice i mnogi drugi stanovnici Goba su poeli i nehotice da mi pomau, zato to su i sami postali vatreni pobornici mog uenja; i ubrzo su sva bia druge azijske grupe s entuzijazmom ponavljala moje izmiljotine i s velikim arom ubeivala jedna druge, kao da im se odjednom razotkrila apsolutna istina. Zbog svega toga, u Marlaplesiju ne samo da je prestalo proenje rtava, ve su svi poeli da pokazuju izuzetnu brigu i panju prema biima drugih formi. Dolazilo je do veoma zabavnih scena, ponekad ak ni ja, autor svega toga, nisam mogao da se uzdrim od smeha. Jednoga jutra, na primer, posmatrali smo ovakvu farsu: veoma ugledan i bogat trgovac krenuo je u svoj duan jaui na mazgi, ali usput ga je gomila oborila na zemlju; dobio je takve batine da je zamalo umro, jer se usudio da osedla ivotinju. Ista ta gomila je zatim, nisko se klanjajui, dugo pratila mazgu tamo kuda je ova sama pola. A evo ta se dogodilo drvosei, koji je iz ume vozio svoj tovar kolima u koja su bili upregnuti volovi. Njega su takoe svukli s kola i istukli, a volove oslobodili iz jarma i ceronijalno ispratili tamo kud su ovi sami hteli da idu. Sve se to dogaalo u onom delu grada, gde su kola ometala kretanje, te su se ljudi sami upregli u njih i odvukli ih na pijacu, gde su ih i ostavili. Zahvaljujui mom uenju, u gradu su se pojavili sasvim novi obiaji - na primer, na trgovima i raskrsnicama su postavljene hranilice, u koje su stanovnici svakog jutra ostavljali probranu hranu za pse i druge ivotinje lutalice; ubrzo je dolo dotle da je hrana, ak, bacana u more ribama. Najneobiniji je, ipak, bio odnos prema glasovima monocenterinih i bicentrinih stvorenja razliitih formi. Trebalo je samo da tvoji ljubimci uju glas neke ivotinje i odmah bi poeli da slave ime svoga Boga i da se mole za njegovu milost. To je moglo da bude kukurikanje petla, lajanje psa, mjaukanje make, kretanje majmuna, bilo ta... rezultat je bio isti. Oprostite Vaa Milosti - prekide Belzebuba njegov odani sluga Ahun, koji je pripovedanje sluao s ogromnim ineresovanjem - seate li se da smo i sami esto

morali da se bacamo na kolena nasred ulice kada bi zakretala bia najrazliitijih formi? Naravno da se seam, dragi Ahune - odgovori Belzebub. - Zar se mogu zaboraviti takvi komini doivljaji? Zapravo - nastavio je on, obraajui se opet Hasejnu - tricentrini stanovnici Zemlje su neverovatno gordi i uvredljivi. Ako neko ne deli njihove poglede, ne slae se s njihim postupcima ili kritikuje ono to kau, oni se veoma ljute i njihovo negodovanje nema granica. Ali, ako neko od njih ima dovoljno vlasti, taj svakoga ko bi se usudio da kritikuje njegove postupke ili da se ponaa na nain koji se ne dopada vlastodrcu, moe ak i da zatvori na odreena mesta, na kojima vrvi od pacova i vaiju. A, ako je uvreeni fiziki jai, i samo ako nije na oku predstavnika vlasti, zaduenih za takve stvari, on moe uvredioca naprosto da izudara ili, kako kae ruska poslovica, "da ga izlema kao vola u kupusu". Dobro sam poznavao tu neobinu osobinu njihove prirode i zato nisam imao nameru da ih vream i navlaim na sebe njihov gnev. tavie, bio sam duboko ubeen da je uvreda njihovih religioznih oseanja suprotna svakom moralu i uvek sam se trudio da se meu njima ponaam isto kao i oni, da se ne bih.izdvajao i privlaio na sebe panju. Bie korisno ako ukaem na to da se zbog neobinih uslova ivota na Zemlji jedino stanovnici te udne planete, naroito poslednjih vekova, i to upravo oni koji smatraju sebe aristokratima i koji se ponose prolou, ponaaju apsurdnije nego veina ostalih ljudi. I to je njihovo ponaanje apsurdnije, to je gluplje, drskije i neasnije, to su oni znamenitiji i utoliko vie ljudi za njih zna, lino ili po uvenju, i to ne samo u njihovoj domovini, ve i u drugim zemljama. S druge strane, gordi ljudi, koji se ponaaju normalno, nemaju ansu ne samo da postanu slavni, ve ak ni da skrenu na sebe panju drutva, iako su dobri i estiti. Dakle, edo moje, kada me je stari mangup Ahun podsetio na besmislene situacije u kojima smo esto bivali, upravo sam ti govorio o obiaju da se reaguje na glasove bia razliitih formi, posebno na oglaavanje mazgi, kojih je, iz raznih razloga, u Gobu bilo prilino. Na toj planeti bia razliitih formi oglaavaju se u najrazliitije, sasvim odreeno vreme. Na primer, petao se oglaava u svitanje; majmun kreti ujutru, kada je gladan, i tako dalje. Ali mazga njae kad god joj padne na pamet i zato se glas tog glupog stvora moe uti u bilo koje doba dana i noi. Dakle, trebalo je samo da ljudi u gradu Gobu uju mazgu i da odmah padnu na kolena i mole se svom bogu i svojim idolima. Moram da dodam da je Priroda obdarila mazgu veoma jakim grlom i njeno njakanje se uvek ulo na velikoj udaljenosti.

Kada bismo etali ulicama grada i videli kako njegovi itelji padaju na kolena kad pone da njae mazga, bili smo prinueni da postupimo na isti nain kako se ne bismo razlikovali od drugih; taj smeni obiaj je, kako vidim, zabavljao Ahuna. Jesi li video, dragi moj Hasejne, s kakvim me je zluradim zadovoljstvom, posle toliko vekova, na stari drug podsetio na tu kominu situaciju? Rekavi to, Belzebub se nasmei i nastavi: - Nema potrebe da govorim o tome da su u tom drugom kulturnom centru Aarka ljudi prestali da rtvuju ivotinje, a ako je toga bilo, bili su to pojedinani sluajevi i s prestupnikom se surovo postupalo. Uverivi se da je lako i brzo eliminisan obiaj rtvovanja ivotinja kod druge azijske grupe, odluio sam da napustim te krajeve. Ali, za svaki sluaj, trebalo je da pre toga odem i u druga naselja Maralplesija i ja sam odabrao dolinu reke Nai. Ahun i ja smo se dokopali ua te reke i krenuli njome uzvodno. U svakom veem centru proveravao sam da li je iz prestonice ve stigao do njih novi obiaj i novi odnos prema ubijanju ivotinja radi prinoenja rtava. Najzad smo stigli u gradi, u to vreme najudaljeniji od centra, koji se zvao Argenija. U njemu su iveli predstavnici druge azijske grupe, koji su se uglavnom bavili iskopavanjem "tirkiza". U tom gradiu, kao to je i red, iao sam po ajdinicama s istim ciljem kao i ranije.

Glava 21 PRVI BELZEBUBOV ODLAZAK U INDIJU Belzebub je nastavio svoju priu. - Jednom sam, sedei u ajdinici u gradiu Argeniji uo razgovor koji je vodilo nekoliko bia, sedei blizu mene. Oni su razgovarali o putovanju u "Bisernu zemlju" i o vremenu polaska karavana. Poto sam uo njihov razgovor, shvatio sam da su se tamo uputili kako bi menjali "tirkize" za "biser". A treba rei da tvoji miljenici od davnina, kao i danas, oboavaju da nose bisere, tirkiz i druge takozvane "dragocene svetlucave stvarice za ukraavanje sopstvene spoljanjosti". Ali, ako hoe da uje moje miljenje, oni to rade naprosto instinktivno, kako bi kompenzovali sopstvenu nitavnost. U vreme, kada se dogaa moja pria, "biser" je bio za drugu azijsku grupu veoma redak i zato je bio veoma skup. U "Bisernoj zemlji", naprotiv, bisera je bilo u izobilju i bio je veoma jefin, radilo se o tome da ga je bilo samo u vodama koje su zapljuskivale tu zemlju. Razgovor koji se vodio u mojoj blizini, u ajdinici grada Argenija, odmah me je zainteresovao, jer sam se i sam spremao da poem u "Bisernu zemlju", u kojoj su ivela tricentrina stvorenja tree kontinentalne grupe, te sam odmah pomislio da e biti bolje ako krenem s karavanom, nego da se vraam na More blagostanja, na brod "Mogunost", da bih njime tamo odleteo. Iako je to putovanje, skoro neostvarivo za Zemljane toga doba, trebalo da traje veoma dugo, izraunao sam da bi povratak na More blagostanja mogao da traje isto toliko, jer su bile mogue razne nepredviene okolnosti. Osim toga, po asocijaciji, setio sam se da sam ve sluao o neobinoj prirodi predela kroz koje je trebalo da ide karavan. Ljubav prema znanju uvek je bila odlika moje prirode, te sam svim svojim biem osetio da sve moram lino da doivim i vidim. Zato sam, moj deae, ustao i priao biima koja su me znteresovala, prikljuivi se njihovom razgovoru. Posle toga, Ahuna i mene su primili u karavan i nekoliko dana kasnije mi smo krenuli na put. Prolazili smo kroz veoma neobina mesta, neobina ak i za prirodu te zlosrene planete. Neka su bila takva zato to je planeta pretrpela dve, takozvane, geoloke katastrofe, koje skoro da nisu imale presedana u Vasioni. Jo od prvoga dana na put je vodio kroz klance sa stenovitim izboinama najrazliitijih oblika, sastavljenim od konglomerata svih moguih minerala. Putovali smo mesec dana po zemaljskom raunanju vremena, dok nismo stigli u mesta gde je tlo bilo plodno i omoguavalo ivot monocentrinim i bicentrinim biima.

Savladavi svakojake tekoe, mi smo jednog lepog dana preli preko nekakvog planinskog prevoja i iznenada ugledali na horizontu ogromno vodeno prostranstvo, koje je zapljuskivalo obale tog dela kontinenta Aarka, nazvanog Biserna zemlja. Pet dana kasnije stigli smo u glavni grad tree azijske grupe, koji je u to vreme bio poznat kao "Kadamon". Smestivi se na novom mestu, Ahun i ja smo prvih nekoliko dana naprosto etali ulicama posmatrajui svakodnevni ivot stanovnika. Nema druge, dragi Hasejne. Morau sada da ti ispriam o poreklu tree azijske grupe, kao to sam ti ispriao o korenima druge. Priaj, priaj, dragi dedice! - nestrpljivo je povikao Hasejn. Zatim je moleivo digao ruke uvis i sa arom rekao: Neka mom voljenom dedici bude odato priznanje da je njegov Um dostigao stepen svetog Anklada! Ne odgovorivi nita na to, Belzebub se osmehnuo i nastavio svoju priu. - Evo istorije tree grupe, koja se odvijala u vreme kada su se porodice lovaca na pirmarale sa Atlantide prvi put iskrcale na obali Mora blagostanja, zasnovali tamo naseobine i time odredili poetak druge azijske grupe. Tih dalekih dana - beskrajno dalekih za savremene Zemljane - neto pre druge planetarne katastrofe, u sutinama itelja Atlantide poele su da se formiraju odreene psiholoke posledice delovanja odstranjenog organa kundabufera. Zbog njih se pojavila i potreba, koja je za tricentrina stvorenja sasvim neprilina, da se ukraavaju svakojakim triarijama, izmeu ostalog, i da nose "talismane". Meu ostalim triarijama bio je i biser, koji sam ti ve pominjao; on je u Atlantidi bio skup, a i danas je veoma cenjen. "Biseri" se obrazuju u odreenim monocentrinim biima koja nastanjuju "saliakuriape", to jest onaj deo Zemlje koji se naziva "getralispan" ili, kako tvoji ljubimci vole da kau, "krv" planete, a nalazi se u osnovi osnova ivota svake planete i slui za aktualizaciju procesa Optekozmikog Trogutoegokrata; na planeti koja tebe interesuje, zove se "voda". Monocentrina bia, u kojima se obrazuje biser, takoe su nastanjivala vodena prostranstva koja su se nalazila oko Atlantide, ali su zbog velike potranje tako brzo unitena, da se uskoro pored obala ovoga kontinenta nije mogao nai nijedan biser. I kada se dogodilo da ih tricentrina bia, koja su cilj i smisao svog postojanja videla u unitavanju tih monocentrinih stvorenja, kako bi iz njih dobijala biser i zadoljavala svoj apsurdni egoizam, nisu vie nalazila na obalama Atlantide, krenula su u potragu za biserom na druga mora, odlazei sve dalje i dalje od svoje zemlje. Jednom, za vreme plovidbe, njihove splavove je neoekivo zadesilo snano "saliakuriapijansko komeanje" ili, kako oni to zovu, "oluja", pri emu se to dogodilo u regionu koji obiluje "bisernim biima", i u vreme koje je najpogodnije za njihovo unitavanje.

Vode, u koje su baeni unititelji bisernih koljki, zapljuskivale su zemlju, koja e kasnije biti nazvana po njima, a sada se zove Indostan ili Indija. Tamo je bilo beskrajno mnogo bisernih koljki. Prvih nekoliko dana ti zemaljski profesionalci su se preputali svojim prirodnim sklonostima, koje su se ogledale u besmislenom unitavanju monocentrinih stvorenja svoje planete, ali kasnije, kada se ispostavilo da na oblinjem kopnu raste skoro sve to je potrebno za ivot, reili su da se ne vraaju na Atlantidu i da se zauvek nastane u Bisernoj zemlji. Nekoliko tih unititelja bisernih koljki otputovalo je nakratko u domovinu, gde su razmenili bisere za razne stvari kojih jo nije bilo na novom mestu, a zatim su se vratili u Bisernu zemlju i poveli sa sobom i svoje porodice. I mnogi njihovi sunarodnici su krenuli za njima. Kasnije su mnogi naseljenici s vremena na vreme odlazili na Atlantidu, menjali tamo bisere za raznu robu i svaki put se vraali natrag sa roacima, prijateljima ili naprosto radnicima, koji su bili potrebni, jer se posao neprekidno irio. Od tada, dete moje, taj deo povrine planete Zemlje postao je poznat svim tricentrinim biima, posebno Atlantiana, kao "Obeana zemlja". Dakle, pre druge katastrofe, u tom delu kontinenta Aark ve su iveli doljaci iz Atlantide, a kada je Atlantida ponula na dno mora, mnogi od preivelih, posebno oni koji su imali rodbinu ili svojtu u Bisernoj zemlji, postepeno su se u njoj okupili. To je bio plodan narod, njihov broj je neprekidno rastao i oni poee da naseljavaju svoj novi zaviaj. U prvo vreme naseljavali su samo dva regiona - delte dveju velikih reka, koje su izvirale u sreditu kopna i ulivale se u veliko vodeno prostranstvo, prepuno bisernih koljki. Ali, broj naseljenika nije prestajao da raste, te oni poee da naseljavaju centralne delove zemlje, iako su im omiljena mesta i dalje bile doline dveju reka. Kada sam prvi put posetio Bisernu zemlju, reio sam da se za ostvarenje svoga cilja borim pomou "havatviernonija", to jest religije. Ali, ispostavilo se da su u to doba bia nastena na Zemlji imala ve nekoliko razliitih religija. Svaka od tih religija zasnivala se na zasebnom i nezavisnom "religioznom uenju", koje sa ostalima nije imalo nita zajedniko. Poeo sam ozbiljno da prouavam te religije i poto sam se uverio da jedna od tih religija, zasnovana na uenju Svetog Bude, istinskog Izaslanika naeg Sveopteg Venog Tvorca, stie sve vie sledbenika, koncentrisao sam svu svoju panju na nju. Pre nego to nastavim svoju priu o tricentrinim stovnicima tog dela Zemljine povrine, ispriau ti, istina ukratko, da od vremena kada su se pojavile nezavisne vere, meu tvojim ljubimcima postoje dva osnovna oblika "religioznih uenja".

Jedan su izmislila ona tricentrina stvorenja ijoj su prirodi svojstvena takozvana "haznamaska" duevna svojstva, a drugi oblik je zasnovan na detaljnim objanjenjima koja nam alju Izaslanici Odozgo; njih s vremena na vreme ovamo upuuju najblii pomonici Oca Nebeskog, kako bi pomogli tricentrinim stanovnicima planete, koja je tebi tako draga, da unite u sebi posledice nastale delovanjem organa kundabufera. Mislim da je neophodno da ti ispriam o poreklu te religije, koju je sledila veina stanovnika Biserne zemlje, i koju sam paljivo izuio. Kada se broj tricentrinih stanovnika tree grupe dovoljno poveao, meu njima su poele da se pojavljuju individue sa "haznamaskim" sposobnostima; one su poele da ire ideje, tetnije od uobiajenih, i kod stvorenja iz njihove blizine poela je da se formira duevna osobina usled koje se razvijao faktor, veoma opasan po normalnu "razmenu supstanci", aktualizovanu uz pomo Najveeg Optekozmikog Trogoautgokrata. I tada, im su Kozmiki Svetitelji saznali za alosne rezultate tih dogaaja, oni su u svojoj milosti odluili da se jedan od njih specijalno tamo uputi. Trebalo je da egzistenciju tih stvorenja regulie manje ili vie popustljivo, kako bi je doveo u sklad sa itavim Sunevim sistemom. Kozmiki Svetitelj, poslat na Zemlju, zaodenuo se u formu Zemljanina i uzeo ime Buda. To se dogodilo nekoliko vekova pre nego to sam ja prvi put sopstvenim oima video Bisernu zemlju. Tu Hasejn prekide Belzebuba: - Dragi dedice, ve si nekoliko puta pomenuo re "haznamas". ini mi se da sam prema tvojoj intonaciji naslutio da tim izrazom oznaava tricentrina bia koja objektivno zasluuju prezir. Budi, kao i uvek, dobar i objasni mi, molim te, objektivno znaenje te rei. Belzebub, osmehujui se na svoj osobeni nain, ree: - Kada za to doe vreme ispriau ti o tom "tipu" tricentrinih bia na koja primenjujem ovaj izraz, a za sada u ti rei samo to da on oznaava odreenu dimenziju tricentrinog stvorenja, koje se sastoji iz jednog planetarnog tela ili sadri vie telo ili nadtelesnu sutinu. U takvom biu se ne moe pojaviti boanski impuls Objektivne Svesti. Ne uputajui se u dalja objanjenja, Belzebub je nastavio: - Moj deae, kada sam detaljno istraio to religiozno uenje, saznao sam da je Kozmiki Svetitelj, uzevi oblije tricentrinog bia, mnogo razmiljao o tome kako da izvri zadatak, koji mu je dat Odozgo. Odluio je da svoj cilj postigne prosveujui um Zemljana. Ovde svakako treba dodati ono to sam utvrdio tokom svih briljivih traganja. Sveti Buda je jasno shvatio da je Um itelja Zemlje "instinktivno osetljiv", tj. da funkcionie jedino pod dejstvom snanih spoljnih impulsa. Bez obzira na to, Sveti

Buda je reio da radi svoj posao koristei njihov Um, koji je veoma neobian za tricentrina bia, i poeo je da im otkriva objektivne istine. Pre svega, Sveti Buda je okupio stareine tree azijske grupe i obratio im se sledeim reima: - O, tvorevine Stvoritelja svega postojeeg, vi, koji nosite u sebi lik Njegov! Moju sutinu su ovamo uputile Sveobasjavajue Sile, koje odreuju Svete Konane Uzroke Bia, one koje beskrajno predano upravljaju Vasionom, podravajui vas u vaoj elji da se oslobodite tetnih osobina, koje su iz vanih optekozmikih razloga bile usaene vaim precima i koje su, prenosei se iz generacije u generaciju, prele i na vas. Sveti Buda je o tome ve govorio due i podrobnije, ali samo malobrojnim posveenicima. Ovoga puta je naao sledee rei: - O, bia stvorena radi oivotvorenja Nada naeg Sveopteg Oca! Ubrzo poto su se pojavila vaa plemena, Sunev sistem je pogodila nenadana nevolja, koja je izazvala ozbiljne posledice po sve to postoji. Da bi se spreila vasionska katastrofa, Kozmiki Svetitelji su, obavivi sloene proraune, odluili da, pored ostalih preduzetih mera, promene i funkcionisanje svesti vaih predaka. Zato im je implantiran odreeni organ sa specijalnim mogunostima. Usled toga, sve to su opaali, njihova svest je transformisala na takav nain da to vie nije odgovalo stvarnosti. Neto kasnije, kada je poloaj u vaem sunevom sistemu stabilizovan i kada je otpala potreba za tim merama, na Svemilostivi Nebeski Otac naredio je da one budu ukinute, i da se, izmeu ostalog, vaim precima ukloni organ kundabufera koji je, zajedno sa svim svojim svojstvima, postao nepotreban. Naredbu su odmah izvrili Kozmiki Svetitelji koji su za taj problem bili odgovorni. Prolo je prilino vremena, kada se odjednom ispostavilo da je, bez obzira na to to je organ kundabufera vaim precima odstranjen, njegovo nekadanje postojanje izazvalo, kako je potom prekasno shvaeno, zakonomerne posledice, to jest refleks, koji nastaje kod vie ili manje samostalnih kozmikih sutina posle viestrukog ponavljanja neke radnje. Ta posledica nije bila predviena, i nemogue je bilo reiti se nje. Pokazalo se da je ta "sklonost" postala nasledna i da je prenoena iz generacije u generaciju, te su postepeno kod Zemljana formirane osobine, izazvane nekadanjim postojanjem organa kundabufera. im su ustanovljene te aljenja dostojne okolnosti, na Zemlju je, uz svemilostivu dozvolu, upuen jedan od Kozmikih Svetitelja. On je uzeo vae oblije i, koristei za svoje samsavravanje Objektivni Um i uslove zemaljskog ivota, mogao je da odredi puteve i pokae vam kako da u sebi iskorenite one osobine, koje je izazvalo postojanje organa kundabufera i da spreite dalji razvoj te nasledne sklonosti.

Kada je taj Kozmiki Svetitelj u liku Zemljanina dostigao uzrast zrelog tricentrinog itelja planete, poeo je lino da regulie egzistenciju vaih predaka. Mnogi od njih su se sami oslobodili delovanja organa kundabufera: ili su stekli svoju istinsku sutinu, ili su stvorili mogunost za norman budui ivot sebi slinih. Ali, jo pre nego to e se na Zemlji pojaviti ovaj Kozmiki Svetitelj, nenormalni uslovi ivota na Zemlji, koje ste sami stvorili, doveli su do toga da je duina vaeg ivota veoma smanjena, pa je, prema tome, sveti "raskoarno" Kozmikog Svetitelja nastupio veoma rano; drugim reima, njemu je, kao i vama, bilo sueno da umre prevremeno, ne uspevi da izvri zadatak koji mu je poveren. Posle njegove smrti sve se ponovo vratilo na preanje stanje, delimino zbog nenormaih ivotnih uslova, delimino zbog sklonosti Zemljana raznim "umovanjima". Ta navika je dovela do toga da je ve druga generacija posle smrti Izaslanika, poela postepeno da deformie njegovo uenje i ono je, na kraju krajeva, potpuno uniteno. Sile, koje su odgovorne za Optekozmike Konane Uzroke Bia neprestano su, i uvek iznova, ponavljale te pokuaje, ali - uvek besplodno. I sada, u nae vreme, kada je nenormalna egzistencija tricentrinih stanovnika Zemlje, posebno onih koji ive u Bisernoj zemlji, postala ozbiljna smetnja za normalan, harmonan razvoj itavog Sunevog sistema, ja sam ovamo poslat Odozgo, da bih na licu mesta, uz vau pomo, u stabilnim uslova pronaao nain iskorenjivanja posledica "propusta" Svih Kozmikih Konanih Uzroka. Posle toga, Sveti Buda je mnogo razgovarao sa ljudima i objasnio im kakav treba da bude njihov ivot i kojim redosledom jasan deo njihove svesti treba da regulie manifestovanje podsvesti. Zahvaljujui tome, osobine koje su se kod njih pojavile usled delovanja organa kundabufera, kao i nasledna sklost prema njima, mogu se postepeno eliminisati. I zaista, posle podrobnih istraivanja, utvrdio sam da su u periodu kada je Istinski Izaslanik Odozgo Sveti Buda bio duhovni uitelj stanovnika tog dela zemaljske povrine, sve tetne posledice o kojima sam govorio, poele postepeno da nestaju. Ali, na veliku alost svakog Nosioca istog Uma i na nesreu tricentrinih bia kasnijih generacija, koja su ivela na toj planeti, ve su najblii potomci savremenika Istinskog Izaslanika Odozgo Svetog Bude pali kao rtve tetnih osobina svoje prirode, to jest obiaja umovanja, koji je jedna od najvanijih posledica nenormalnih uslova njihovog ivota. Oni su poeli da mudruju nad njegovim uputstvima i savetima i toliko su sve iskomplikovali, da bi sve ono do ega su dole tri ili etiri generacije posle Bude, na uvaeni Nasradin Hoda izrazio sledeim reima: "Od znanja je ostao samo daak." Malopomalo, oni su potpuno izvitoperili Budina uputva i savete i, kada bi se njihov sveti autor vratio na Zemlju i reio da ih izui, ne bi mogao ni da pretpostavi da oni pripadaju njemu.

Kod mene ta njihova osobina izaziva gorinu. Tokom veka ona je u njihovom ivotu postala prirodna. Navika da se mudruje dovela je do deformisanja stvarnih uputstava i saveta Svetog Bude i na taj nain izazvala dodatno slabljenje njihove psihe. Karakteristina osobenost, svojstvena toj prastaroj navici, jeste da je ponekad dovoljan najsitniji, sasvim beznaajan razlog, pa da se promeni na gore ili, ak, potpuno iskrivi "pravilan" spoljni ili unutranji tempo njihovog ivota, "pravilan", naravno, u objektivnom smislu. Ti e bolje shvatiti neobinost psihe Zemljana, koji te toliko interesuju, ako sazna detalje nastanka onog obiaja koji je doveo do iskrivljavanja uenja Istinskog Izaslanika Neba Svetog Bude. Zato u ti temeljno i podrobno ispriati o tome i rei u ti kojim se redosledom razvijao taj obiaj i kako se on ispoljava sada, izazivajui alosne nesporazume, posebno oigledne u nae vreme. Moram da ti kaem da mi je sve to postalo jasno tek poto je prolo mnogo vremena od onoga doba o kome govori moja pria, to jest, tek onda kada sam esti put bio na Zemlji. Kada sam razmatrao izvesne probleme sa Svetim Ajatom imem, o kome u ti uskoro priati, ukazala se potreba da se ispita odreena injenica iz delatnosti Istinskog Izaslanika Nebesa, Svetog Bude. Ispostavilo se da su se, naalost, u osnovi nerazumevanja, nalazile istinske rei Svetoga Bude, koje je on lino izrekao. Jednom, razgovarajui sa najbliima od svojih adepta, Sveti Buda je veoma tanim izrazima objasnio da je mogue osloboditi se delovanja organa kundabufera, koje se prenosi iz genacije u generaciju. Izmeu ostalog on je rekao: - Jedan od najboljih naina za eliminisanje sklonosti ka formiranju onih osobina vae prirode, koje su izazvane posledicama delovanja organa kundabufera - jeste "namerna patnja", a najvea "namerna patnja" moe se postii ako prisili samoga sebe da trpi nezadovoljstvo okoline. Ta pouka Svetog Bude proirila se meu njegovim sledbicima i, poto se on ve podvrgao svetom "raskoarnu", poela je da se prenosi iz generacije u generaciju. Moj deae, ve sam ti govorio da je od propasti Atlantide u prirodi tvojih miljenika poela da se formira takozvana "psihoorganska sklonost ka mudrovanju". I eto - na nesreu svih tricentrinih bia toga doba i buduih generacija, sve do naih dana, ljudi druge i tree generacije posle Bude, krenuli su da neprekidno mudruju nad njegovim savetom. Zbog toga se stvorila predstava, koja se takoe prenosi iz generacije u generaciju, da se strpljenje postie jedino u samoi. Tu se snano ispoljila neobinost psihe tvojih ljubimaca, koja je i sad vidljiva. Oni nisu mogli, niti mogu, da usvoje oiglednu injenicu, jasnu svakom biu koje raspolae zdravim razumom: Boanski Uitelj, Sveti Buda, savetujui im da u sebi izgrauju odreeno trpljenje, imao je, naravno, u vidu da to treba raditi ivei meu sebi slinima. On je savetovao da se tako postupa jer, ukoliko se u sebi stalno izgrauje

sveti odnos prema neprijatnom ponaanju okoline, to moe izazvati, takvani, trentrodianos ili, kako Zemljani kau, "fizikijske faktore", koji u prirodi svakog tricentrinog bia dovode do mogunosti nastanka jednog od tri sveta naela boanskog Triamazakamno. Ali, vratimo se naem razgovoru. U vreme kada se uvrsto miljenje koje sam ve pomenuo, mnogi Zemljani su se svesno odricali svetovnog ivota, u kome su se posledice uticaja organa kundabufera ispoljavale najintenzivnije. Kako je smatrao Boanski Buda, svakodnevni ivot meu ljudima, koji vam nisu uvek prijatni, prua mogunost izgraivanja sposobnosti za trpljenje, bez koje je samousavravanje nemogue. I eto, da bi doiveli "patnju" i izgraivali u sebi "trpljenje", mnogi tricentrini stanovnici planete poeli su sami, ili u itavim grupama, da naputaju drutvo svojih saplemenika. Oni su, ak, u tom cilju osnovali specijalne zajednice u kojima su, istina, iveli zajedno, ali su svoj ivot planirali tako da "trpljenje" izgrauju u samoi. Te proslavljene "zajednice" nazivane su "manastirima". One postoje i sada, i neki od tvojih ljubimaca odlaze tamo ko bi, prema sopstvenom izrazu, "spasli svoje due". Kada sam prvi put posetio Bisernu Zemlju, tamonji itelji su, kao to sam ve rekao, uglavnom bili sledbenici religije, zasnovane na, kako se tada smatralo, tanim poukama Svog Bude i njihova je vera bila nepokolebiva. Pristupajui izuavanju finesa njihove religije, ja jo nisam znao kako ona moe biti iskoriena za postizanje moga cilja. Ipak, kasnije sam sluajno nabasao na jedno miljenje, koje je delila veina vernika. U njegovoj osnovi nalazilo se netano razumevanje nekih drugih rei, koje je svojevremeno izrekao Buda. im sam to utvrdio, shvatio sam kako se moe iskoristiti religija. Evo ta se dogodilo. Kada je Sveti Buda objanjavao svojim uenicima kozmike istine, izmeu ostalog im je rekao: - Svi tricentrini stanovnici kozmosa, naravno, ukljujui i Zemljane, u stvarnosti treba da postanu samo estice Sveobuhvatne Sutine, ija je osnova - na nebesima, jer se jedino tako moe obuhvatiti sve postojee. Fundamentalno Naelo Sveobuhvatne Sutine obuhvata sve u Vasioni, a na razliitim planetama ono od svojih estica formira tricentrina bia. Upravo preko tih bia mogu da funkcioniu dva fundamentalna kozmika zakona: svetog Geapararainoha i svetog Triamazakamno. Te estice, na taj nain, obrazuju odreenu jedinicu, i ve samo u njoj jednoj moe da se koncentrie i fiksira Objektivni Um. Na Tvorac je sve to zamislio i stvorio na takav nain da, kada estice uu u kruno kretanje, boanski Um ih ponovo oduhovljuje i one se sjedinjuju s Primarnim Izvorom Sveobuhvatne Sutine, stvarajui onu Celinu, koja u cilju ispunjenja nada

Venog Tvorca moe da aktualizuje smisao i elju svega postojeeg u Vasioni. Pretpostavlja se da je Sveti Buda rekao: - O, tricentrini stanovnici planete Zemlje! Vi ste obdareni sposobnou da obezbedite funkcionisanje fundamentalnih svetih zakona, vi moete da zadrite u sebi svete estice Sveobuhvatne Sutine i da ih usavravate sve do nivoa Boanskog Uma. Ta Velika Sveobuhvatna Sutina naziva se "Sveta Prana". Savremenici Svetog Bude odlino su razumeli njegovo objanjenje i trudili su se iz sve snage da upiju i apsorbuju iste (dharme) Sveobuhvatne Sutine, kako bi time omoguili Objektivnom Umu da se ispolji. Ali, ve posle dve ili tri generacije, Zemljani su po svom obiaju poeli da mudruju o Budinim objanjenjima kozmikih istina i doli su do zakljuka da Prana u njima postoji jo od momenta roenja. Zbog tog nesporazuma, oni su sebe ubedili da bez ulaganja bilo kakvih linih napora, oni ve predstavljaju estice te Sveobuhvatne Sutine, kao to je to rekao sam Sveti Buda. Ta zabluda se odrala do danas. Zato, dete moje, im sam shvatio da svi stanovnici Biserne zemlje, i to svi bez izuzetka, smatraju sebe esticama Prane, reio sam da iskoristim taj podatak radi postizanja svog cilja, to jest, odluio sam da delujem putem religije. Ali, pre nego to nastavim, rei u da su moja marljiva istraivanja pokazala da bez obzira na to to se pretpostavlja kako je Sveti Buda tvrdio da Zemljani u sebi nose estice Prane, on tako neto moda nikada nije rekao. U stvari, kada je jednom zajedno sa svojim uenicima doao u oblast, koja je bila poznata pod nazivom Senkuori, rekao im je sledee: - Ako se Sveta Prana, uz svesno ili nesvesno uee vaeg Ja, kristalizuje u vama, vi moete svoj individualni Um (Manas) da usavravate do potrebnog nivoa, koji u sebi nosi svete atome ili dharme; u suprotnom, sveto naelo e da prelazi iz jedne spoljne forme u drugu - samo venuti i gasiti se. Zanimljivo je ono to je o tome Zemljanima rekao jedan drugi Kozmiki Svetitelj, Istinski Izaslanik Neba Kiminaa. On je rekao: - Neka je blagosloven onaj koji ima duu, neka je blagosloven i onaj ko je nema; ali teko onome ko ima tek njen zaetak. I eto, dete moje, kada sam sve to shvatio, reio sam da iskoristim zabludu Zemljana kako bih izvrio svoj zadatak. Isto kao u Gobu, ja sam u Bisernoj zemlji lokalnom religioznom uenju smislio dodatak i poeo da ga irim na sve moge naine. Ideja se sastojala u tome da sveta Prana, o kojoj nam je gorio boanski uitelj Sveti Buda, ne postoji samo u nama, ljudima, ve i u svim stvorenjima koja su roena i ive na Zemlji. Ja sam tvrdio da estice Sveobuhvatne Sutine, Sveta Prana, prodiru u svako ivo bie, bilo da ono boravi na povini Zemlje, u vodi ili u vazuhu.

Naalost, ja sam esto ubeivao sluaoce da su te rei nekada sletele sa usana samoga Svetog Bude. Najpre sam u istinitost nove ideje ubedio svoje prijatelje, koje sam tamo naao. Oni su mi bespogovorno poverovali i postali su moji aktivni i korisni pomonici, a da toga nisu ni bili svesni. Moji prijatelji su svuda ili, uveravajui vatreno i strasno svoje prijatelje, da je sve bilo upravo onako kako oni kau, i nikako drugaije. Ukratko, moja nova izmiljotina dovela je u Bisernoj zemlji do eljenih rezultata bre nego to sam mogao da oekujem. Zahvaljujui ovoj mojoj ideji, tvoji miljenici su do te mere promenili svoj odnos prema biima drugaijih formi, da ne samo to su prestali da ih prinose na rtvu, ve su potpuno iskreno poeli da ih smatraju sebi slinima. Prolo je samo nekoliko zemaljskih meseci od vremena ka sam poeo da propagiram svoje uenje, a ve su se skoro na svakom koraku na ulicama grada mogli videti njegovi stanovnici na, takozvanim, tulama. Oni su koristili tule da ne bi sluajno zgazili nekog insekta ili kakvo drugo majuno stvorenje, koje je, kako su sada verovali, bilo slino njima. Mnogi su se bojali da piju vodu, tek zahvaenu iz potoka ili reke, strepei da se u njoj mogu nai mikroskopska, oku ne vidljiva bia, i da oni sluajno, iz neznanja, "te sirote malce, sline ljudima", mogu da progutaju. Drugi su iz predostronosti skrivali lica tkaninom, da im "nesrena mala stvorenja", koja ive u vazduhu, ne bi sluajno dospela u usta ili nos. I tako dalje, i tome slino. Od tada su u gradu i njegovim predgraima, a zatim i po itavoj Bisernoj zemlji, poele da bujaju zajednice, iji je cilj bio zatita "bespomonih" stvorenja razliitih formi, i to ne samo onih koja su ivela meu tricentrinim biima, ve i onih koje su nazivali "divljima". Pravila, utvrena u tim zednicama, ne samo da su zabranjivala rtvovanje bia drugaih formi, ve i upotrebu njihovih planetarnih tela kao "prve nasune hrane". Da, moj deae... Zbog neobinosti njihove psihe, to namerno stradanje i duhovni trud, koje je u njima specijalno izazvao Kozmiki Svetitelj Boanski Buda, uzevi oblije Zemljanina, pokazali su se jalovim i nisu dali oekivane rezultate, ve su samo doveli do nastanka svih moguih oblika pseudouenja, od kojih su mnoga sada poznata kao "okultizam", "teozofija", "spiritualizam", "psihoanaliza" i tako dalje. Ona, isto kao i nekada, samo zamagljuju svest, i bez toga prilino zamagljenu. Dakle, nijedna istina, od onih koje je svojevremeno objavio Sveti Buda, nije dola do naih dana. Ipak, polovinu jedne rei koriste savremeni stanovnici te unikalne planete. Evo na koji nain je pola te rei stiglo do naih uiju. Sveti Buda je, izmeu ostalog, stanovnicima Biserne Zemlje, objasnio u koji deo tela njihovih predaka je implantiran znameniti organ kundabufera.

On je ispriao da je Aneo Luizos taj deo na odgovarajui nain nakalemio na repni deo onog mozga, koji je kod njihovih predaka bio smeten du lea, a i sada se tamo nalazi, i naziva se "kimenom modinom". Saznao sam jo da je Sveti Buda rekao, kako je, bez obzira na to to je aktivnost tog organa bila potpuno i zauvek ugaena, njegov materijalni omota ostao u donjem delu kimene modine i, prenoen iz generacije u generaciju, postoji jo i sada u telima njegovih slualaca. - Ali, taj materijalni omota - nastavio je Buda - nema nikakvog znaaja i vremenom moe potpuno nestati, ukoliko va ivot bude dostojan ivota tricentrinih bia. Meutim, kada su oni, po svom obiaju, poeli da mudruju i pronalaze najrazliitije forme svojih znamenitih "stradanja", izveli su jednu od uobiajenih ala u vezi naziva tog organa. Koren drugog dela tog naziva sluajno se poklopio s reju koja je na njihovom jeziku znaila "lik", a oni su smatrali da se materijalni omota tog organa mora unititi odmah, a ne postepeno, kako je savetovao Sveti Buda. Onda su svojim slabim umom malo promozgali nad tom reju i evo ta su reili: "Naravno, dok je taj organ bio aktivan, njegov naziv je mogao da sadri koren rei "lik", ali poto je njegova sadrinska osnova sada unitena, on se mora zavravati reju koja znai "bivi". A, poto se ta re na njihovom jeziku glasila "lini", oni su promenili drugu polovinu naziva i umesto "kundabufera" dobili re "kundalini". Tako je polovina rei "kundabufer" sauvana i, prenosei se iz generacije u generaciju, stigla, najzad, i do naih dana, obavijena hiljadu i jednom interpretacijom. Savremeni naunici su ak smislili ime za donji deo kimene modine, skupljeno od zaboravljenih latinskih korena. Danas se celokupna takozvana "indijska filozofija" zasniva na znamenitoj "kundalini", i na bazi same te rei postoje hiljade okultnih "nauka", tajnih i javnih, koje apsolutno nita ne objanjavaju. Ali na koji nain savremeni Zemljani, koji prouavaju tzv. "egzaktne nauke" definiu znaenje tog dela kimene modine - duboka je tajna. I potpuno je nejasno zato su pre nekoliko vekova, iz ista mira, to ime dali mladeu proslavljene arapske pripovaice eherezade, koji se nalazio sa desne strane njenog zanosnog pupka. Dakle, "nauno" objanjenje koje sam ve pomenuo, sauvano je do naih dana. Kada sam se uverio da sam lako i, moda, na dug period postigao ukidanje uasnog obiaja prinoenja rtava, odluio sam da napustim Bisernu zemlju i krenem ka Moru blagostanja, kako bih se vratio na na brod. Naumio sam da putujem kroz region koji je kasnije nazvan Tibetom.

Glava 22 PRVI PUT NA TIBETU Marrutu, koju smo odabrali za putovanje, Zemljani su u to vreme veoma retko koristili, te tako nismo mogli da se naprosto prikljuimo nekom njihovom karavanu; zato sam odluio da organizujem svoj sopstveni karavan i pristupio sam pripremama, kako bih obezbedio sve to nam je bilo potrebno za put. Nabavio sam nekoliko desetina etvoronogih stvorenja, koja se zovu "konji", "mule", "magarci", "brdski jarci", iznajmio sam izvestan broj tvojih dvonogih miljenika, koji e terati ivotinje i obavljati prost fiziki rad, neophodan tokom puta. im su sve pripreme izvrene, Ahun i ja smo krenuli na put. Ovoga puta, prolazili smo kroz udesne zemlje, gde je priroda ove zlosrene planete bila jo neobinija, nego na mestima koja smo videli na putu u Bisernu zemlju. Sretali smo mnogo monocentrinih i bicentrinih bia. Ta bia su nazana divljim i stigla su u te krajeve u potrazi za plenom, to jest, "prvom nasunom hranom". Ta divlja stvorenja su bila veoma opasna, i to ne samo po tricentrina bia, ve i po etvoronoga stvorenja, koja su tvoji miljenici pretvorili u robove, koristei pri tome svakva sebi svojstvena lukavstva, kako bi ih primorali da rade za zadovoljavanje njihovih egoistikih potreba. Divlja stvorenja su predstavljala opasnost jo i zbog toga to je upravo u to doba u njihovoj prirodi formirana odreena funkcija, o kojoj u ti priati onda, kada za to doe vreme. Do toga je dolo usled anomalnih uslova, koje su stvorila tricentrina bia. Upravo zbog divljih ivotinja, krajevi kroz koje je prolazio na put, bili su u to vreme skoro nedostupni ljudima. Oni su mogli da putuju tim predelima samo "danju", to jest u vreme kada je u atmosferi njihove planete bio u toku proces Aieiouioja, koji stvara aktivni element Okidanoh. Oni su mogli da putuju onda, kada se njihova planeta nalazila u odreenom poloaju u odnosu na svoje Sunce, zato to su upravo tada sva divlja stvorenja bila u stanju takozvanog "sna", kada se u njihovim organizmima proizvodila energija, neophodna za ivot; kod tricentrinih bia, naprotiv, energija se proizvodi samo onda, kada u atmosferi nema tog procesa, o kome sam govorio. Oni to vreme nazivaju "no". Dakle, edo moje, tvoji miljenici su mogli da se kreu tim predelima samo danju. Nou je bila potrebna neprekidna panja, trebalo je graditi vetake zaklone kako bismo zatiti sebe i svoju imovinu od divljih stvorenja, jer, upravo u periodu, koji odgovara odreenom prostornom poloaju Zemlje, ona su budna i tragaju za svojom prvom nasunom hranom. A poto je to bilo vreme kada obino u te svrhe koriste planetarna tela slabijih bia drugih formi nastanjenih na Zemlji, ona su nou tumarala u potrazi za plenom i lovila stvorenja, ija e planetarna tela iskoristiti za utoljavanje gladi.

Divlje ivotinje, posebno one najmanje, ve su po snazi i lukavstvu dostigle najvii stepen svog razvoja, naravno, opet zbog nenormalnih uslova egzistencije, koje su stvorila tricentrina stvorenja. Zato smo tokom putovanja svi mi, a naroito oni koje sam iznajmio za izvrenje prostih poslova, morali nou da budemo veoma paljivi i oprezni, kako bismo zatitili sebe, svoje etvoronoge radnike i opremu. Nou se veliki broj divljih zveri u potrazi za nasunom hranom, okupljao oko naeg logora; te zveri su liile na gomile tvojih miljenika kada "igraju na berzi", ili biraju predstavnike za nekakvo drutvo, koje kao svoj cilj proklamuje optu sreu za sve, nezavisno od famoznih kasta i klasa. Da bismo oterali divlja stvorenja, po itavu no smo palili vatre, dok su nai dvonogi radnici, bez obzira na moju zabranu, strelama ubijali ona stvorenja koja bi se suvie prliila logoru. Ni jedna no ne bi prola, a da "lavovi", "tigrovi" ili "hijene" ne odvuku jedno ili nekoliko naih voronogih bia, tako da se njihov broj neprekidno smanjivao. Na povratak na More blagostanja pokazao se duim, nego put u Bisernu zemlju, ali usput smo videli i saznali mnogo novih stvari o ivotu Zemljana, tako da je to potpuno opravdalo utroeno vreme. Putovali smo vie od mesec dana pre nego to smo se dokopali omanjeg naselja tricentrinih bia; kako smo saznali, ona su se sasvim nedavno preselila ovamo iz Biserne zemlje. Naselje se zvalo "Sinkratorca", a kasnije, kada su te teritore naseljene, ono je postalo prestonica. Zemlja se zvala isto tako, iako je posle toga vie puta menjala ime. Sada se zove Tibet. Stigli smo u naselje kada je ve padala no i potraili smo "smetaj". itelji su nam dozvolili da se smestimo kod njih i mi smo se tome veoma obradovali, zato to smo bili veoma iznureni neprekidnom borbom s divljim biima, te nam je svima, a posebno naim dvonogim radnicima, naprosto bilo neophodno da makar jednu no provedemo mirno. Za vreme veernjeg razgovora ispostavilo se da nai gostubivi domaini pripadaju sekti koja je dobro poznata u Bisernoj zemlji, a koja se zove "Krotitelji samih sebe". Tu sektu su organizovali sledbenici vere, koja je, toboe, bila zasnovana na tanim uputstvima Svetoga Bude. U vezi s tim, elim da ispriam o jo jednoj osobenosti stanovnika planete, koja te toliko zanima, a koja je od davnina svojstvena samo njima. Tek to bi se pojavila neka nova religija, a ve je meu njenim sledbenicima dolazilo do raskola, oni bi se podelili na tabore, i svaka novoformirana grupa nazivanaje sektom. Interesantno je da oni koji pripadaju sekti, nikada sebe nisu smatrali "sektaima", jer je ta re smatrana uvredljivom i svi su tako nazivali samo one koji pripadaju drugoj sekti. Ali, sledbenici neke sekte bili su sektai u oima svih ostalih samo dotle dok ne bi nabavili "oruje" i "brodove", a im bi na raspolaganju imali dovoljan broj i jednog i drugog, sektaka doktrina bi se pretvarala u vladajuu religiju.

itelji naselja, u kome smo prenoili, kao i mnogi drugi ljudi, postali su sektai odvojivi se upravo od one religije koju sam ja tako briljivo izuio; ona je kasnije postala poznata pod imenom "budizam". Sekta "Krotitelja samih sebe", nastala je usled nepravilnog shvatanja jednog principa budizma; oni su ga nazivali "stradanjem u usamljenitvu". Upravo zato su se nai domaini i nastanili tako daleko od svog naroda - nastojali su da, neometani sa strane, izazovu u sebi to famozno "stradanje". edo moje, sve to sam od tih fanatika saznao te noi i video sutradan, ostavilo je na mene tako teak utisak, da mnogo zemaljskih "vekova" nisam mogao da se toga setim a da ne zadrhtim. Pa ipak u ti ispriati poneto od onoga to sam tad video i saznao. Razgovarajui te veeri sa domainima, shvatio sam da su voe sekte jo u Bisernoj zemlji, neto pre preseljenja u planine, smislile sopstveni oblik "patnje". Odluili su da odu u nepristupana mesta, gde bia koja ne pripadaju njihovoj sekti i nisu posveena u njihovu tajnu, nee moi da ih spree u noenju "patnji" koje su sami smislili. Posle dugog traganja oni su otkrili to mesto, gde smo mi imali sree da dospemo i uverimo se da je njegov poloaj veoma dobar. Oni su se briljivo pripremili za put, ali je bez obzira na to, putovanje bilo veoma teko. Ipak, oni su se sa svojim porodicama preselili na nove teritorije, skoro nepristupane za njihove obine sugraane. Kao to sam ve rekao, oni su svoju novu domovinu nazvali "Sinkratorca". U prvo vreme, posle preseljenja na novo mesto, njihov ivot je proticao vie ili manje harmonino i mirno; ali, kada su poeli u praksi da primenjuju oblik "patnje", koji su sami smislili, i kada su njihove porodice, posebno ene, shvatile ta te patnje predstavljaju, pobunile su se i digle uzbunu. To je dovelo do raskola. Raskol se dogodio neto pre naeg dolaska u Sinkratou, i male grupe izmatika poele su da se sele na nova mesta, za koja su smatrali da vie odgovaraju usamljenikom ivotu. Sada u ti ispriati o principijelnim razlozima koji su sektae doveli do raskola. To je potrebno, kako bi bolje shvatio moje dalje pripovedanje. Ispostavilo se da su, dok su se jo nalazili u Bisernoj zemlji, sektai sebi dali re da e napustiti drutvo sebi slinih i da e se po svaku cenu osloboditi posledica delova onog organa o kome im je priao boanski uitelj Sveti Buda. Oni su se zavetovali ivee na odreeni nain sve dotle dok njihova tela ne budu potpuno dokrajena, tj. "do smrti"; oni su na taj nain eleli da ono to su nazivali "duom" "oiste" od tuih naslaga, nanetih delovanjem organa kundabufera koji je, prema reima Svetog Bude, postojao kod njihovih predaka. Oslobodivi se tih naslaga oni bi mogli, smatrao je boanski uitelj, da se sjedine sa Sveobuhvatnom Sutinom - boanskom Pranom.

Ali, kada su se smestili na novom mestu i pristupili ostvarenju svoje ideje o novom obliku patnje, njihove porodice su saznale o emu se zapravo radi i pobunile su se. Kada je veliki broj sektaa, poto su ih na to nagovorile ene, odustao od obaveza, preuzetih u domovini, sekta se raspala na dve samostalne grupe. Od tada "Krotitelji samih sebe" imaju razliita imena. Oni, koji su ostali verni starim zavetima, sada su se zvali "ortodokslude", a oni koji su odustali od zakletvi, datih u ziaju, nazivali su se "katoliklude". Kada smo se mi pojavili u Sinkratorcu, ortodokslude su ve izgradile nedaleko od stagog naselja dobro organizovan manastir, gde su nairoko praiktiovale svoje posebne oblike stradanja. Ali, vratimo se naem putovanju. Sledeeg jutra, naspavani i odmorni, nastavili smo put. Put je vodio pored manastira, gde su boravili lanovi sekte. Upravo je bilo vreme kada smo obino pravili predah i hranili svoje etvoronone trudbenike, te smo zamolili monahe da se nakratko zadrimo u njihovom manastiru. Uinilo nam se udno to to nas bia, koja sebe nazivaju monasima, nisu odbila, ve su nas odmah pustila unutra, i to bez ikakve oholosti i uobraenosti, obino svojstvenih takvim ljudima. I tako smo se iznenada obreli u "svetinji svetinja" njihove vere. Takva mesta, od samog poetka svoje istorije, ljudi veoma veto skrivaju od tuih oiju. Drim reima, oni su toliko postigli u smiljanju i uspenom skrivanju tajni, da ak ni bia koja poseduju ist Um nisu u to mogla da dopru. Budistiki manastir ortodoksluda zauzimao je veliku teritoriju i bio opkoljen masivnim zidovima, koji su njegove stanovnike titili od bia njihovog oblija i od divljih stvorova. U centru prostranog dvorita nalazila se velika masivna graevina - glavna manastirska zgrada. Polovina te zgrade bila je za stanovanje, a u drugoj su monasi obavljali obrede, svojstvene svojoj veri, koji su za tue oi ostajali tajna. U zid su sa unutranje strane, na malom meusobnom rastanju, bili ugraeni sobici. Upravo po tim sobicima mantir se razlikovao od drugih manastira na Zemlji. Zidovi elija bili su ravni, izuzev majunog otvora, neto iznad poda, kroz koji je s velikim trudom mogla da proe ruka. Upravo su u tim elijama bili zazidani "najdostojniji" monasi, i oni su u njima mogli do mile volje da manipuliu svojim "oseanjima" i "mislima", sve dotle dok se njihova planetarna egzistencija ne okona. Takva praksa je i bila razlog to su se ene "Krotitelja samih sebe" svojevremeno pobunile i izazvale raskol u sekti. Kada smo stupili meu zidove manastira, otkrili smo da su sve elije zauzete. O zazidanima su brinuli drugi monasi, doturajui im na svaka 24 sata, kroz jedan majuni otvor, komad hleba i krai vode. Ovi su to inili s najdubljim potovanjem. Oni su bili kandidati za zaziivanje, i boravili su u velikoj zgradi u centru manastirskog dvorita, ekajui svoj red. Tvoji zazidani ljubimci ostajali su u manastirskim grobnicama sve dotle, dok njihovo bivstvovanje, prepuno liavanja, nepokretno i polugladno, ne bi dolo svom kraju.

im bi se drugovi zazidanog uverili u njegovu smrt, planetarno telo toga stvorenja, koje je dobrovoljno dovelo sebe do propasti, bilo bi izvueno iz improvizovane grobnice, a na njegovo mesto je odmah dolazio drugi nesreni fanatik tog kobnog uenja. Redove fanatinih monaha postepeno su pokopavali drugi lanovi te osobene sekte, koji su pristizali iz Biserne zemlje. U samoj Bisernoj zemlji, svi privrenici sekte znali su za postojanje tog specijalno izgraenog mesta, gde se mogao izvesti in koji je predstavljao krunu njihove religiozne doktrine, toboe, zasnovane na uenju Svetoga Bude; a u svakom veem centru oni su imali agente koji su sektaima pomagali da dou do manastira. Kada smo se odmorili i nahranili svoje dvonoge i etvonoge radnike, napustili smo to alosno mesto, gde su se trentrina bia rtvovala zbog nesrenog organa koji su Veliki Kozmiki Svetitelji, imajui za to razloga, svojevremeno implantirali drevnim stanovnicima zlosrene planete. - Da, dete moje - uzdahnuo je Belzebub - kada smo krenuli na put, naa oseanja i nae misli teko bi se mogle nazvati prijatnim. Nastavili smo svoj put ka Moru blagostanja i opet smo ili kroz planinsku zemlju gde su konglomerati raznih minerala iz zemljine utrobe formirali raznovrsne izboine i tvorbe najrazliitijih oblika. Uzgred, ispriau ti o jednoj veoma neobinoj pojavi, koju sam uoio u tim krajevima planete, koja tebe toliko zanima. Kada sam prvi put bio u regionu koji je sada poznat kao "Tibet", njegovi vrhovi su se, naravno, uzdizali veoma visoko, ali se ipak nisu mnogo razlikovali od slinih formacija, kako na drugim kontinentima, tako i u Aziji, iji je deo i Tibet. Ali, kada sam stigao na Zemlju esti, i poslednji put, morao sam ponovo da boravim na tim nezaboravnim mestima i zapazio sam da se itava zemlja toliko izdigla nad ostalim kopnom, da planine na drugim kontinentima ne mogu ak ni da se uporede s njenim vrhovima. Na primer, vrhovi koji obrazuju glavni lanac, na mestima koja Zemljani nazivaju "planinskim lancem", toliko su otili u visinu, da su mnogi vrhovi postali vii od svih dananjih formacija te planete, koja "uzalud strada". Rizikovau da tvrdim da bi, kada bi se tamo popeo, mogao pomou teleskopa jasno da razlikuje suprotnu stranu Zemlje. Kada sam prvi put video taj neobian fenomen, odmah sam pomislio da on u sebi nosi klicu budue kozmike katastrofe. Kasnije, kada sam statistiki obradio svoja posmatranja tog procesa, moja mrana predoseanja jo su se pojaala. U jednoj glavi svoga rada, pokazao sam da visina planinskog lanca raste iz decenije u deceniju. Upravo sam tamo izraunao kada je i na koji nain izuzetna visina Tibeta bila uzrok "planetarnih udara", ili, kako ih nazivaju tvoji ljubimci, "zemljotresa". Zbog tih vrhova, u Zemljinoj atmosferi su se pojavile formacije koje izazivaju debalans, drugim reima, nastala je tzv. "blastegoklornijanska sfera", a na nekim mestima, ona se ak i sada razvija. Materijalna priroda te "sfere" ne doputa da se ostvari normalno uzajamno delovanje svih planeta Sunevog sistema.

Dakle, u zavisnosti od kretanja Zemlje njenom putanjom, u procesu ostvarenja "optekozmike harmonije", njena atmosfera u odreenim vremenskim momentima biva "privuena" u atmosferu drugih planeta ili kometa tog sistema. Zbog toga na odreenim mestima te planete, koja tebe toliko zanima, dolazi do "planetarnih udara" ili "zemljotresa". Treba naglasiti da mesto, na kome dolazi do udara, zavisi od toga kakav poloaj u datom momentu Zemlja zauzima u odnosu na druga nebeska tela Sunevog sistema. Eto zato e, ako se nastavi abnormalni rast Tibetskih planina, pre ili kasnije doi do katastrofe optekozmikih razmera. Ipak, ja ne sumnjam da e Najvei Kozmiki Svetitelji, ako pretnja postane oigledna, preduzeti blagovremene mere. - Dozvolite, dozvolite mi Vaa Svetlosti - prekide Beelzebuba Ahun, i bubnu sledee: - Dozvolite mi, Vaa Milosti, da vam saoptim podatke o rastu Tibetskih planina, ega ste izvoleli da se setite. Upravo pred na odlazak sa Karatasa, nastavi on, ve staloenije - imao sam sree da sretnem vladara naeg sistema Arhanela Viluara, i Njegovo Prevashodstvo su izvoleli da me udostoje razgovora. Moda se seate, Vaa Milosti, kada smo iveli na pleti Zernakur, Njegovo Prevashodstvo Arhaneo Viluar je bio obian Aneo i esto nam je navraao u goste. Za vreme naeg razgovora pomenuo sam Sunev sistem, gde smo boravili u progonstvu, i Njegovo Prevashodstvo su rekli da je kozmiki Sveti Lama, koji veoma tanano opaa kozmike procese, udostojen privilegije da u prisustvu svoje sabrae pred noge Jedinosunog i Venog donese peticiju u kojoj se gorilo o anomalnom rastu nekih planina na planeti koja oledno spada upravo u taj Sunev sistem. On je, u svom beskrajnom milosru, na to pitanje odgovorio i odmah naredio Arhaelu Luizosu, ve upoznatom s tim sistemom, da krene tamo i na licu mesta razjasni uzroke opasnih pojava, kao i da preduzme potrebne mere. Eto zato Arhaneo Luizos uurbano dovrava sve tekue poslove, kako bi krenuo na put. - Odlino, odlino, Dragi Ahune - ree Belzebub i dodade - Hvala ti za te podatke. Slava naem Tvorcu! Tvoje rei e mi nesumnjivo pomoi da se oslobodim brige, koju sam prvi put osetio kada sam primetio anomalni rast Tibetskih planina, brige da e u Vasioni zauvek nestati uspomena na naeg najmudrijeg od mudrih, beskrajno potovanog Nasradina Hodu. Rekavi to, Belzebubovo lice dobi uobiajeni izraz i on nastavi svoju priu. - Savladavajui razne tekoe, najzad smo proli oblasti, koje se sada nazivaju Tibetom, i dokopali se izvora reke Kerji. Nekoliko dana kasnije, spustivi se rekom do mora Blagostanja, vratili smo se na na brod "Mogunost". Vratili smo se na Mars i prolo je mnogo vremena pre no to sam ponovo doleteo na Zemlju, pa ipak, s vremena na vreme posmatrao sam tvoje ljubimce pomou svog monog teskuana (teleskopa).

Dugo se nisam vraao na Zemlju, zato to sam se zainterovao za delatnost tricentrinih stanovnika Marsa, koja je na ovoj planeti bila u punom zamahu. Treba rei da Mars, zbog transformacije kozmikih supstanci, u svom Sunevom sistemu predstavlja neobinu pojavu; on ima "kesistsantijansku" povrinu, drugaije reeno, polovina njegove povrine sastoji se iz vrste materije, a druga - od "saliakuriapninskih" masa ili, kako bi rekli tvoji ljubimci Zemljani, jedna polovina predstavlja kompaktan kontinent, a druga je prekrivena vodom. Poto tricentrini stanovnici Marsa kao prvu nasunu hranu upotrebljavaju samo prosforu ili, kako to Zemljani zu, "hleb", oni uvek seju "penicu" na kopnenom delu svoje planete. Ali u tom delu penica moe da dobija vlagu, neopodnu za svoj rast, jedino iz takozvane "rose", te je rod ita uvek inio samo jednu sedminu od ukupnog procesa boanskog Geptaparaparinoha. Prema tome, taj rod je bio oigledno nedovoljan za Marsijance, a da bi ga poveali, morali su da koriste rezerve planetarne vode, dakle, da nau nain i dopreme je sa suprotne strane Marsa. Za nekoliko godina oni su najzad uspeli da ree to pitanje i, upravo pred moj povratak sa Zemlje, poeli su da kopaju specijalne "kanale" za putanje vode. To je bio veoma komplikovan posao i da bi ga uspeno obavili, Marsijanci su neprekidno morali da pronalaze sve nove i nove maine i mehanizme, meu kojima je bilo i veoma originalnih i otroumnih primera. Kao to zna, moj deae, mene "su oduvek zanimali novi pronalasci i zato sam bio obuzet tim novim poduhvatom. Ponekad sam radi odmora odlazio na planetu Saturn, da bih se video sa Gornahoorom Karkarom, koji je tada ve bio moj najbolji prijatelj, i kome sam dugovao izvanredan pribor - moj novi teskuano, koji je udaljene objekte uveavao 7.000.285 puta.

Glava 23 ETVRTO BELZEBUBOVO PUTOVANjE NA PLANETU ZEMLjU Belzebub je nastavio svoju priu ovako: - etvrti put sam posetio Zemlju na molbu svog prijatelja Gornahoora Karkara. Pre svega, moram da kaem da sam uvek, od vremena kada sam se sprijateljio s Gornahoorom Karkarom, tokom "razmene linih poslanica", kao i u razgovorima, s njim delio svoje utiske o neobinosti psihe tricentrinih stanovnika Zemlje. Rezultat naih beseda bio je da se moj prijatelj toliko zaintesovao za tvoje miljenike da me je veoma ozbiljno zamolio da ga snabdevam detaljnim informacijama o svojim posmatranja. Poeo sam da mu aljem (kao i tvom stricu Tuilanu) kopije svojih zapisa o Zemljanima. A sada u ti rei zato je Karkar smatrao potrebnim moj povratak na Zemlju. Ve sam rekao da sam ponekad, radi odmora, poseivao Saturn da bih se video sa svojim drugom. Za vreme tih susreta uverio sam se u njegovu veliku uenost, a jednom mi je palo na pamet da ga pozovem na Mars, kako bi mi na licu mesta pomogao svojim znanjem, jer je rad u laboratoriji postajao sve sloeniji. elim da naglasim da je moja laboratorija kasnije postala poznata i da je oprema u njoj zaista bila najbolja u Vasioni. A to sam, uglavnom, dugovao uenosti svoga prijatelja. Dakle, kada sam predloio Gornahooru Karkaru da poleti sa mnom na Mars, on je kratko razmislio i sloio se, te smo odmah poeli da razmiljamo o tome kako da izvedemo nau nameru. Tekoa se sastojala u tome to je naa marruta sa Saturna na Mars prolazila kroz kozmike sfere koje jo nisu odgovarale prirodi Gornahoora Karkara, bia prilagoenog da ivi jedino na svojoj rodnoj planeti. Sutradan, poto samo razmotrili to pitanje, asistent mog prijatelja je, pod njegovim rukovodstvom, pristupio opremanju specijalne prostorije na brodu "Mogunost", tako to je u nju postavio aparat za proizvodnju materije koja stvara atmosferu Saturna, jer je na nju, prema svojoj prirodi, bio adaptiran organizam Gornahoora Karkara. "Kru" kasnije, kada su izvrene sve pripreme, poleli smo na Mars i sreno stigli mojoj kui. Atmosfera na Marsu je slina atmosferi Saturna, i moj prijatelj se veoma brzo aklimatizovao i oseao se skoro kao kod kue. Upravo za vreme svog boravka na Marsu, on je smislio "teskuano", ili "teleskop", po kome je moja opservatorija postala slavna u itavom svetu. Teskuano, koji je on konstruisao, bio je udo naunog Uma, zato to je, kao to sam ve pomenuo, uveavao udaljene kozmike objekte 7.000.285 puta, koristei pri tome odreene procese, koji su se odvijali kako u kozmikim supstancama iz kojih se sastoji atmosfera planeta, tako i u kozmikom eteru meuprostornih sfera.

Pomou tog teskuana, mogao sam ponekad iz svog doma na Marsu da posmatram sve to se dogaa na povrini nekih pleta onog zvezdanog sistema, koji bi se tokom "optekozmikog kretanja" u nekom momentu naao u mom vidnom polju. Jednom, kada smo Gornahoor Karkar i ja zajedno pomou teskuana posmatrali ivot tvojih miljenika, iznenada smo uoili jednu injenicu, koja je meu nama postala predmet ozbiljne razmene miljenja. Zbog toga sam odluio da odem na Zemlju i da odande prevezem na Saturn nekoliko bia koje Zemljani nivaju "majmunima", da bismo na njima izvrili niz eksperenata radi objanjenja injenice koja nas je naprosto zaprepastila. Tu je Belzebub napravio pauzu, jer mu je donet "lejtuharos", to jest metalna ploica sa snimljenim eterogramom, koji je trebalo da prinese svom organu sluha kako bi uo saoptenje. Poto je sasluao tekst, Belzebub se okrete svom unuku i ree: - Vidi li, dete moje, kakve se koincidencije dogaaju u naem svetu. U ovom eterogramu govori se o tvojim ljubimcima i o majmunima, koje sam upravo pomenuo. Eterogram mi je poslat sa Marsa i, izmeu ostalog, obavetava me da je "majmunsko pitanje" veoma zabrinulo tricentrine stanovnike Zemlje. Moram ti rei da zbog nenormalnih ivotnih uslova, tricentrina bia, koja su nastala i ive na Zemlji, jo odavno imaju jednu neobinu osobinu, koja se povremeno intenzivira, a ponekad u njima podstie veoma snanu elju da po svaku cenu ustanove ko je od koga postao: oni od majmuna, ili majmuni od njih. Sada, kako me obavetava ovaj eterogram, to pitanje uglavnom pokreu dvonoci koji ive na kontinentu nazvanom "Amerika". Iako ih je to pitanje, u veoj ili manjoj meri brinulo i pre, ono je sada ve veoma dugo, kako oni kau, "vrua tema dana". Veoma se dobro seam da je do "pometnje u umovima", povom porekla majmuna, prvi put dolo kada je takozvani "kuurni centar" bila zemlja Tikliami. Poetak te "pometnje" predstavlja umovanje jednog "naunika nove formacije", po imenu Menitkel. Menitkel je postao naunik iz dva razloga: prvo, njegova tetka, koja nije imala dece, bila je poznata provodadika i zvana je u kue raznih vlastodraca; drugo, jednom, kada je on ve bio skoro odrastao ovek, dobio je na poklon knjigu pod nivom "Uputstvo o pravilima bontona i o pisanju ljubavnih pisama". Njegov ujak zelena, ostavio je Menitkelu bogato nledstvo, i zato je ovaj bio potpuno slobodan. Iz dosade, Menitkel je prikupio bogat materijal o poreklu majmuna, na osnovu kojeg je sklepao zamrenu teoriju, koju je snabdeo svim moguim vrstama "logikih dokaza"; razume se, dokaza koji mogu da se rode u Umu tih udaka Zemljana. U svojoj teoriji Menitkel je "dokazao" da su njegova "braa majmuni" postali, ni manje ni vie, nego ba od "podivljih" ljudi. Njegovi savremenici su, po obiaju, bespogovorno poverovali "tetkinom razmaenku" i nisu ak ni pokuali da ga kritikuju; od tada, problem, koji se rodio u udnom "Umu" tvojih miljenika postao

je predmet diskusija i igre fantazije, i doveo do onoga to je nazvano "sedmim velikim procesom uzajamnog unitavanja". Ta fatalna ideja izrodila je tada kod veine tih nesrenika jo jedno svojstvo, koje je kod njih izazvalo lano oseanje da su majmuni neto sveto. To svojstvo, koje je dovelo do tako udovine ideje, nasleivano je iz generacije u generaciju i stiglo do mnogih savremenih Zemljana, postavi instinktivnim. to se tie lane teorije, koju je sroio "naslednik zelaa", ona se odrala na svojoj poziciji oko dve stotine godina i vrsto se uglavila u "Umove" veine Zemljana. Ali, usled raznih dogaaja, nastalih kao rezultat sedmog planetarnog procesa uzajamnog unitavanja, koji je trajao oko pola veka, ta teorija je postepeno zaboravljena i nestala je iz njihovog pamenja. Ipak, kada se takozvana "kultura" koncentrisala na "evropski" kontinent, a bolesna sklonost ka umovanju poela da se manifestuje izrazito snano - uzgred, ta bolest potpada pod fundamentalni kozmiki zakon Geptaparaparinoh prema kome se njen intenzitet menja u odreenim ciklusima - tada je, na nesreu tricentrinih stanovnika Vasione, majmunsko pitanje, ili problem porekla, zauzelo vano mesto u razmiljima tvojih miljenika. Podsticaj za pojaano interesovanje za dati problem dao je ueni Zemljanin, naravno - "veliki" i, naravno, novog kova, po imenu Darvin. Taj "veliki" naunik je, polazei od iste zemaljske logike od koje je poao i Menitkel, tvrdio neto potpuno suprotno ovome. On je govorio da su, zapravo, ljudi postali od "gospode majmuna". to se tie istinitosti ovih teorija "velikih" zemaljskih naunika, ja tu mogu jedino da se setim naeg mudrog Nradina Hode, koji je jednom rekao: "Oni zasluuju jedino pomen, jer trae biser u govnetu". U svakom sluaju, imaj u vidu da su vie vekova Zemljani razmatrali ovo i njemu slina efemerna pitanja, i da su takva razmiljanja smatrali "viim manifestacijama Uma". Ja mislim da bi tvoji miljenici mogli da nau odgovor na ovo pitanje, koje ih toliko mui, kada bi znali da primene jedan drugi aforizam naeg jedinstvenog Nasradina Hode, koji je on esto ponavljao: "ena je uzrok svih nesporazuma." Da su se prilikom reavanja tog pitanja setili te mudre maksime, moda bi objasnili tajnu porekla svojih "roaka". Genealogija majmuna je veoma sloena i neobina, i ja u ti je veoma detaljno izloiti. Radi se o tome da niti su ljudi postali od majmuna, niti su majmuni postali od ljudi, ve je uzrok pojave majmuna, kao i svih drugih nesporazuma - u enama. Kao prvo, pre druge katastrofe, koja je zadesila Zemlju, ne bilo nikakvih majmuna, nije bilo ak ni pomena da bi se oni mogli pojaviti - istorija tih vrsta poela je tek kasnije.

Kao poetak razvoja tih "nepravilnih" bia - ba kao i svih manje ili vie ozbiljnih dogaaja (ozbiljnih u subjektivnom smislu), posluila su dva potpuno nezavisna uzroka. Prvi je - delimian propust jednog od Najviih Kozmikih Svetitelja, a drugi nenormalni uslovi koje su tvoji ljubimci sami stvorili. Kada je planetu pogodila druga katastrofa, pod vodom je nestala ne samo Atlantida, nego su nestala i druga velika i mala ostrva, kao i delovi kontinenata. Na njihovom mestu formirani su novi delovi kopna. Sve te promene trajale su dugo i bile su praene neprekidnim zemljotresima, te je sve ivo bilo obuzeto uasom. Neki od tvojih tricentrinih ljubimaca, kao i monocerina i bicentrina bia koja su imala sreu da preive, iznenada su se nala na novoformiranim, potpuno nepoznatim delovima kopna. Upravo zato su mnoga tricentrina bia aktivnog i pasivnog pola ili, kako oni kau, "mukarci" i "ene", bila prinuena da veoma dugo ive izolovano, to jest bez partnera suprotnog pola. Pre nego to nastavim priu, rei u ti neto o onoj svetoj supstanci koja je rezultat progresivne transformacije svakog oblika "nasune hrane" i formira se kod svakog bia bez obzira na njegov "modani sistem". Ta sveta supstanca zove se "egzioegari", a tvoji miljenici je nazivaju "sperma" (kada se radi o mukarcima), ili "jajna elija", ako je re o enama. Zahvaljujui dalekovidosti i volji naeg Sveopteg Oca Stvoritelja, i u saglasnosti s Velikom Prirodom, ta supstanca se pojavljuje kod svih bia, i ne poseduje nikakve spoljanje i unutranje razlike, kako bi sva bia mogla svesno ili automatski da ispune dug koji se sastoji u produetku vrste. Ali, kod tricentrinih bia, ona ima jo jednu funkciju - zahvujui svesti, ona se svesno moe preobraziti u cilju formanja nadtelesnih sutina, neophodnih za ivot. Neto pre druge katastrofe, koju savremeni tricentrini Zemljani nazivaju "propau Atlantide", u vreme kada su posledice delovanja organa kundabufera poele da se manifestuju u prirodi Zemljana, u njima je postepeno formirana osoba, koja e kasnije biti dominantna. Tu osobinu predstavlja elja za "uivanjem", a da bi je ostvarili, mnogi su poeli da ine stvari koje ne prilie tricentrinim biima, to jest, da izbacuju iz sebe svetu supstancu samo radi zadovoljavanja te elje. Od tada, veina Zemljana nije elela da se zadovolji uobiajenim procesom izbacivanja svete supstance, koju je Velika Priroda i dalje stvarala u cilju produetka vrste. Zahvaljuji tome, kao i zbog toga to je veina ljudi izbegavala da tu supstancu svesno koristi za potrebe viih tela, ukoliko se te svete supstance ne bi oslobodili mehanikim putem, u njima se raalo jedno udno oseanje, ili oseanje "sirklinimana". To oseanje je automatski bilo praeno patnjom. Podseti me da ti u nekom zgodnom trenutku ispriam kakve je periode, biima razliitih modanih sistema, Priroda odredila za odvijanje normalnog procesa korienja egzioegara u cilju produetka vrste.

Isto kao i kod nas, sveta supstanca, koja se neprekidno i neizbeno u njima stvara, moe se normalno koristiti za pruetak vrste putem boanskog procesa "elmuarno", i njeno izbacivanje se neizostavno mora odvijati uz uee jedinke suprotnog pola. Ali, tricentrinim biima, koja su imala sreu da izbegnu smrt, nije bilo svojstveno da koriste egzioari za potrebe viih tela, jer su ona jo odranije vodila nedolian nain ivota, a poto su nekoliko godina morala da ive bez jedinki suprotnog pola, pribegla su neprirodnom nainu izbacivanja svete supstance egzioegari. Bia mukog pola praktikovala su neprirodne naine "murdurten" i "androperestiju" ili, kako sada kau, "onanam" i "pederastiju", i to nedostojno iskustvo ih je potpuno zadovoljavalo. Ali tricentrina bia suprotnog pola, ili "ene", tako neto nije u potpunosti zadovoljavalo i onda su "usamljene sirotice", koje su uvek bile lukavije i domiljatije od mukaca, krenule da trae bia drugaijeg izgleda i da ih obuaju partnerstvu. Sve je to dovelo do toga da su se u naoj velikoj Vasioni pojavila bia koja se mogu opisati reima Nasradina Hode - "nit' smrde nit' miriu". Razmotrimo sada mogunost da do takve anomalije doe prilikom sjedinjavanja dva razliita egzioegarija, ija je posledica zaee i razvoj nove vrste ivih bia. Na Zemlji, kao i na drugim planetama Vasione, na kojima ive tricentrina stvorenja suprotnih polova, to jest mkarci i ene, iji sveti egziogari predstavlja poetak novog bia, razlika izmeu njihovih svetih supstanci sastoji se u tome to je kod bia mukog pola u egziogariju lokalizovana "boanska potvrda", ili pozitivna sila svetog Triamazikaa, dok je u egziogariju ene lokalizovana "boanska negacija", ili negativna sila tog svetog zakona. Prema planu i volji Nebeskog Oca svega postojeeg, i u saglasnosti s aktivnom energijom Velike Majke Prirode, stvoreni su odreeni uslovi u kojima se, uz uee tree samostalne sile svetog Triamazikamna, sile "boanskog pomirenja", sjedinjavanje egzioegarija dva bia suprotnog pola odvija za vreme procesa svetog elmoarna, koji ona sama stvaraju, to dodi do nastanka novog bia. U sluaju o kome govorim, anomalija u sjedinjavanju dvaju egzioegarija razliitih vrsta moe se dogoditi jedino pod uticajem kozmikog zakona, poznatog kao "zakon srodstva svih vibracija", koji je aktivirala druga razorna katastrofa na toj zlosrenoj planeti, a koji je zatim nastavio da deluje na produ njenih stanovnika. U vezi s tim treba naglasiti da je Tvorac modifikovao boanski zakon Triamazikamno, kako bi osigurao procese koji se odvijaju u Vasioni, usled ega su ti procesi, iako prethodno potpuno samostalni, poeli da zavise od spoljnih sila. Ali, edo moje, ti e potpuno shvatiti ovaj kozmiki zakon u svim njegovim aspektima, kada ti budem podrobno objasnio, kao to sam obeao, sva osnovna pravila i zakonitosti stvaranja i postojanja sveta. A sada sluaj: na planetama na kojima vladaju normalni ivotni uslovi, ma gde se one nalazile u Vasioni, egzioegari se obrazuje u organizmu tricentrinih bia koja imaju organe opaanja i preobraaja sile "boanske potvrde" svetog Triazikamna;

drugim reima, egzioegari, u organizmu tricerinih bia "mukog pola", po tom zakonu se nikada ne moe sjediniti s egzioegarijem, nastalim u organizmu bicentrinih bia suprotnog pola. S druge strane, kada postoji odreena kombinacija kozmikih sila i kada pone da deluje zakon "srodstva svih vibracija", egzioegari nastao u tricentrinom biu "enskog" pola, ponekad, u odreenim uslovima, moe uspeno da se spoji sa egzioegarijem bicentrinih bia "mukog" pola, ali samo kao aktivni faktor u aktualizaciji procesa fundamentalnog boanskog zakona Triamazikamno. Ukratko, tokom uasnih godina, koje su usledile posle kastrofe, na planeti je zapaen fenomen sjedinjavanja egzioegarija bia suprotnog pola, pripadnika razliitih modanih sistema, to je u Vasioni veoma retko; kao rezultat tog sjedinjavanja, pojavili su se preci tih "nepravilnih" stanovnika Zemlje, koji se sada nazivaju "majmunima". Upravo oni ne daju mira tvojim ljubimcima i, s vremena na vreme, dovode njihov Um u stanje neverovatnog uzbuenja. A zatim su teka vremena prola, na Zemlji je uspostavljen relativno normalan ivot i tvoji miljenici suprotnih polova ponovo su poeli da ive zajedno, te se majmuni od tada razmnoavaju samostalno. Ipak, produetak njihovog roda bio je mogu zato to se zaee prvog anomalnog bia odvijalo u uslovima koji su, zravo, odredili pojavu takvih bia u budunosti, i to kako aktivnog tako i pasivnog pola. Najzanimljiviji rezultat te anomalije u prirodi tricentrinih stanovnika Zemlje, jeste to to sada postoji mnogo redova majmuna, koji se spolja gledano razlikuju, pri emu svaki rod neverovatno podsea na odreenu vrstu nekih drugih bicentrinih etvorononih stvorenja koja ive na planeti. Razlog je jednostavan - tricentrina bia suprotnog pola sjedinjavala su svoj egzioegari sa aktivnim egzioegarijem razliitih vrsta etvoronogih bia, koja i sada nastanjuju Zemlju. Upravo usled toga su se pojavili preci razliitih vrsta majmuna. Deae moj, kada sam za vreme svog poslednje putovanja na Zemlju viao tamo majmune, poeo sam, po navici koja je postala moja druga priroda, paljivo da ih posmatram. I doao sam do zakljuka da su oni, spolja gledano, veoma slini mnogobrojnim vrstama etvoronoaca, koji i sada postoje. to se tie karaktera i ponaanja raznih vrsta majmuna, oni se u potpunosti, do najsitnijih detalja, poklapaju sa karakterom i ponaanjem tricentrinih bia enskog pola, koja ive na Zemlji. Tu Belzebub uuta. Posle duge pauze on pogleda svog ljimca Hasejna s nekakvim naroitim osmehom, i ree: - U eterogramu, koji sam upravo dobio, bilo je rei i o sledeem: Zemljani su odluili da jednom zauvek ree ko je od koga postao - oni od majmuna ili majmuni od njih. I ti udaci, tvoji miljenici, nameravaju da u tom cilju izvre "nauni eksperiment", zbog ega su u Afriku, gde ivi mnogo majmuna, poslali

ekspediciju, koja e odande dopremiti izvestan broj majmuna radi "naunih ispitivanja". Ako se moe verovati eterogramu, bia nastanjena na pleti, koja je tako obuzela tvoje misli, ponovo su pribegla svim uobiajenim trikovima. Celokupno moje dugogodinje iskustvo govori mi da e taj "nauni eksperiment" neosporno izazvati ozbiljno interesovanje tvojih ljubimaca i da e neko vreme sluiti kao hrana za mnogobrojne diskusije i interpretacije. Sve je to razumljivo na Zemlji i potpuno je u duhu neobinog Uma njenih stanovnika. to se tie samog eksperimenta koji oni nameravaju da izvedu s majmunima donetim iz Afrike, odmah mogu sa sigurnou da kaem da e oni u prvoj fazi postii brz uspeh. To e se dogoditi zato to je majmunima po prirodi svotveno takozvano "podraavanje"; oni to veoma vole da rade i, naravno, oni e odigrati svoju ulogu i s entuzijazmom e pomagati tvojim tricentrinim ljubimcima u njihovom "naunom eksperimentu". Ako se razmisli o tome kakvu bi korist ljudi mogli da izvuku iz tog istraivanja, do najtanijeg zakljuka e doi onaj ko se seti rei sjajnog Nasradina Hode, prepunih najdublje mudrosti: "Srean je otac iji je sin neim zauzet, makar i ubistvima i pljakom, jer tada nee imati vremena za podraavanje." Izgleda, unue, da ti jo nisam rekao kako to da, iako sam napustio zvezdani sistem Ors, i dalje dobijam informacije o tome ta se tamo dogaa, kao i o svim vanim dogaajima na Zemlji. Ti se svakako sea da sam prvi put posetio Zemlju zbog jednog naeg mladog saplemenika. Posle svih dogaaja, koji su se tada desili, on vie nije eleo da ostane na Zemlji i vratio se s nama na Mars, gde je kasnije postao odlian vladar nae marsovske kolonije, a jo kasnije i svih naih kolonija, koje su iz raznih razloga opstale u zvezdanom sistemu Ors. Dakle, kada sam naputao taj sistem, poklonio sam vladaru svoju uvenu opservatoriju, zajedno sa svom opremom. U znak zahvalnosti on mi je obeao da e me jednom u marsijanskoj godini obavetavati o svim vanim i zanimljivim dogaajima koji su se za to vreme odigrali na nastanjenim planetama. Znajui da me posebno interesuje ivot tricentrinih stanovnika Zemlje, on me, kao to vidi, veoma detaljno informie o njima; zato znam sve, iako se nalazim daleko, daleko, ak i za njihove, kao vetar lake misli. Vladar dobija podatke na osnovu sopstvenih posmatranja iz opservatorije koju sam mu poklonio, kao i na osnovu informacija, koje za njega prikupljaju 3 naa saplemenika, koji su po sopstvenom izboru zauvek ostali na Zemlji. Svako od njih na toj planeti ima svoj posao (to zahtevaju lokalni uslovi). Jedan dri "pogrebno preduzee" u jednom velikom gradu, drugi ivi u drugom velikom gradu - rukovodi kancelarijom za sklapanje brakova, a trei se bavi zamenom valuta, zbog ega je u gradu organizovao mreu agencija.

Ali, moj deae, zbog eterograma, ja sam mnogo odstupio od svoje osnovne prie. Hajde da se vratimo na preanju temu. Kada sam etvrti put doleteo na Zemlju na brod "Mogunost" se spustio na more koje se zvalo "Crveno". Izabrali smo to mesto zato to je to more zapljuskivalo obale kontinenta Grabonci, sada Afrike, gde je majmuna, koji su mi bili potrebni, bilo mnogo vie nego bilo gde na Zemlji. Uz to, to more je bilo veoma zgodno za sletanje kozmikog broda. Ipak, posebno je bilo vano to to se u blizini nalazila zemlja, koja je u to vreme bila poznata kao Nilija; ona se sada zove Egipat. U to doba tamo su iveli nai saplemenici, koji su eleli da ostanu na, Zemlji, i ja sam raunao na njihovu pomo u hvatanju majmuna. Posle sputanja, napustili smo brod i dokopali se obale; tu smo uzjahali kamile i krenuli u grad, gde su iveli nai zemljaci - u prestonicu budueg Egipta. Ona se zvala "Teba". Ve prvog dana mog boravka u Tebi, jedan od naih zemljaka mi je, izmeu ostalog, ispriao da su lokalni stanovnici projektovali novi sistem osmatranja nebeskih tela i da su, ko bi postigli eljeni efekat, izgradili objekte potrebne za to. Prialo se da novi sistem prua takve ogromne mogunti, kakvih nikada ranije na Zemlji nije bilo. Kada mi je ispriao o svemu to je video sopstvenim oima veoma sam se zainteresovao, jer mi se uinilo da su na Zemlji, moe biti, nali nain da ree tekoe s kojima sam se i sam stalno sretao dok sam gradio svoju marsovsku opservatiju. Sutradan sam zamolio jednog od svojih zemljaka da poe sa mnom: on je u Tebi imao mnogo prijatelja, meu kojima je bio i rukovodilac izgradnje objekta, koji je privukao moju panju. Dakle, zajedno sa mojim vernim Ahunom i svojim novim drugom, seo sam u amac i krenuo niz veliku reku, danas poznatu kao Nil. Ogromne, tek zavrene graevine, uzdizale su se nedaleko od mesta gde se reka ulivala u veliko vodeno prostranstvo. Neki delovi tih graevina su me posebno zanimali. Teritorija na kojoj se odvijala gradnja (a nije graena samo opservatorija, ve i stambene zgrade) zvala se tada "Avazlin", nekoliko godina kasnije poeli su je nazivati "Kejronana", a danas se naprosto zove "predgrae Kaira". Izgradnja tih grandioznih objekata zapoela je mnogo pre mog etvrtog leta na Zemlju, po naredbi jednog "faraona" - tako su se zvali carevi u tim krajevima - i, kada sam prvi put posetio tu zemlju, njegov unuk, takoe faraon, dovravao je izgradnju. Iako sama opservatorija koja me je zanimala jo nije bila sasvim dovrena, u njoj su se mogla vriti posmatranja kozmikih objekata i mogao se prouavati njihov meusobni uticaj, kao i uticaj na zemaljski ivot. U to doba, Zemljani koji su se bavili takvim posmatranja i istraivanjima, zvali su se "astrolozi". Meutim, kasnije, kada se bolesna navika da se svemu kumuje,

proirila planetom, ti strunjaci su "degradirani", te su postali "strunjaci" samo za davanje imena raznim nebeskim telima i poeli su ih nazivati "astronomima". Vrednost i znaaj po ljudski ivot, kako naunika dalekih epoha, tako i njihovih savremenih "sledbenika", veoma se razlikuju i pokazuju stepen opadanja onih mogunosti, koje vode ka sposobnosti zdravog razmiljanja; ta sposobnost mora biti svojstvena tvojim ljubimcima kao tricentrinim biima; zato mislim da je neophodno da prokomentariem ovu promenu koja je donela pogoranje i da ti pomognem da se priblii razumevanju samog procesa. U to doba, odrasli Zemljani, koji su se zvali astrolozi, posmatrali su i istraivali razliita nebeska tela ne samo radi prostog izuavanja naune oblasti koju su predstavljali; oni su takoe preuzimali na sebe odreene obaveze koje su se ticale njihovih saplemenika. Jedna od glavnih obaveza astrologa bila je da branim parovima, koji su pripadali njihovom narodu i koji su eleli da imaju potomstvo, daju savete o najpovoljnijem vremenu i obliku procesa svetog elmoarna, potrebnog za zaee. (Sve je to zavisilo od tipa bia, kojima je davan savet.) I kada bi se na svet pojavili rezultati tog procesa, ili kako Zemljani kau, "novoroenad", astrolozi su za svakog od njih sastavljali "oikiuneri", koji tvoji ljubimci nazivaju "horoskopom". Od tada bi oni ili njihovi predstavnici rukovodili tim mladim biem dok je odrastalo, pa i kasnije - u zrelo doba. Oni su mu davali potrebne instrukcije, koristei horoskop i kozmike zakone, koje su tumaili polazei od posmatranja nebeskih tela i njihovog uticaja na ivotne procese na svim planetama. Evo ta su predstavljala ta uputstva ili saveti. Kada bi dolo do poremeaja funkcije organizma nekog tricentrinog Zemljanina, ili se barem pojavila tendencija da do tog poremeaja doe, trebalo je da on ode kod astrologa u svom kraju, koji je na osnovu horoskopa i odstupanja od njega, nastalih usled promena u atmosferskim procesima pod uticem drugih planeta njihovog Sunevog sistema, bio duan da svom klijentu da odreena uputstva i savete. Evo ta su ti seti sadrali: ta treba initi sa svojim planetarnim telom u odreenim periodima kretanja planeta oko Sunca, na primer, kako treba da bude postavljen leaj za spavanje, kakva se putovanja preporuuju, s kojim ljudima treba izbegavati susrete, i sline stvari. Osim toga, astrolozi su birali parnjaka suprotnog pola za svako tricentrino bie o kome se staraju, kada bi on ili ona navrili sedam godina. To se radilo zato da bi on ili ona mogli da izvre svoj osnovni dug - da produe svoj rod. Drugim reima, astrolog im je odreivao "mueve" i "ene". Zemljanima treba odati priznanje: u vreme kada su astrolozi iveli meu njima, oni su tano sledili njihove savete i stupali u brak samo prema njihovim instrukcijama. Zato su u ta vremena suprunici uvek odgovarali jedno drugom prema individualnom tipu, to se dogaa i na svim drugim planetama nastanjenim tricentrinim biima. Iako drevni astrolozi ni izdaleka nisu poznavali sve

trogoautookratske istine, oni su, svejedno, uspeno odabirali parove. To je bilo tako jer su oni imali solidna znanja o zakonima koji upravljaju uticajem drugih planeta Sunevog sistema na bia, nastanjena na njihovoj sopstvenoj planeti, tj. znali su kako raspored planeta u momentu zaea utie na ovekov dalji razvoj i rast. Zahvaljujui praktinim znanjima, koja su akumulirana vekovima i prenoena iz generacije u generaciju, oni su znali koji tipovi aktivnog i pasivnog pola odgovaraju jedni drugima. Zato su parovi, odabrani u skladu sa uputstvima astrologa, skoro uvek bili uspeni, to se ne moe rei za sadanje vreme, kada supruzi po tipu skoro nikada ne odgovaraju jedno drugom i zbog toga je njihov takozvani "porodini ivot" prepun onoga o emu je na neponovljivi Nasradin Hoda rekao ovo: "Zar je dobar onaj mu, zar je dobra ona ena iji se porodini ivot sastoji iz neprekidnog antranja na svoju drugu polovinu?" U svakom sluaju, moj deae, da su astrolozi nastavili da obavljaju svoju praksu na Zemlji, oni bi vremenom stekli takvo iskustvo da bi ivot stanovnika te zlosrene planete, bar u pogledu porodinih odnosa, bio nalik na ivot njima slinih stanovnika drugih planeta nae Vasione. Ali tvoji ljubimci su zapostavili taj koristan posao, koji im je pomagao u ivotu, kao to su postupali i s drugim vrednim dostignuima, ne umevi da ih iskoriste u potpunosti i do kraja. Kao to je uobiajeno na Zemlji, broj astrologa se postepo "krnjio" i oni su, najzad, to bi se reklo, potpuno isparili. Kada je funkcija astrologa bila ukinuta, na njihovo mesto su doli razni strunjaci za tu oblast, takozvani "naunici nove formacije"; oni su takoe poeli da posmatraju i izuavaju razna nebeska tela, kao i njihov uticaj na ivot stanovnika planete. Ali svi su ubrzo shvatili da se sva ta posmatranja i ispitivanja svode jedino na pronalaenje naziva za mnogobrojna daleka sunca i planete, koji ne znae nita, kao i na priblina merenja rastojanja izmeu njih (postupkom, poznatim jedino tim "profesionalcima"). I onda su te "strunjake" za posmatranje neba pomou "igraaka", koje su oni takoe nazvali teleskopima, poeli da nazivaju "astronomima". Sada, kada smo se prisetili savremenih "ultrafantazera", koje tvoji ljubimci tako duboko potuju, nee biti na odmet da prosvetim tvoj Um tako to u ti ispriati o njihovom stvarnom znaaju. Pre svega, dragi moj deae, treba da zna da postoji "neto" to se koristi za poimanje smisla i znaenja svih dogaaja, koji se deavaju u Vasioni, neto poput "faktora inicacije". Te faktore koriste sva bia koja poseduju Objektivni Um, a za Zemljane to je zamrena "karta", koju su oni, razume se nenamerno, nazvali "opisom zvezdanog neba". Nema potrebe da se traga za nekakvim drugaijim logikim zakljucima koji se odnose na "inicirajui faktor" koji oni primenjuju - naziv, dat karti tvorca sasvim je dovoljan da se to vidi: sve oznake na njoj su relativne. Ma koliko naprezali sve "mudre" mozgove dok pronalaze imena, ma koliko se trudili da neto iscede iz

najnemoguijih od svih moguih merenja, tvoji ljubimci, na svoju sreu, mogu da vide samo ona zvezde i planete ije im orbite izgledaju stalne, poto (u odnosu na ivot Zemljana) dovoljno dugo ne menjaju svoj meusobni odnos. Astronomi ih izraunavaju i, kako vole da kau - odreuju njihov poloaj. Ali, dete moje, ma ta smislili ti predstavnici savreme nauke, ne vredi govoriti protiv njihovog rada. Od njih, naravno, nema koristi, ali nema ni velike tete. Na kraju krajeva, moraju neim da se bave. Nije vano to to nose nemake naoare i engleske kune ogrtae. Neka ih nose. Bog s njima! Inae, oni kao i svi udaci poput njih, mogu iz dokolice da se upuste u kavge i tue. A poznato je da bia, koja se predaju takvim zanimacijama, isputaju struje tetne po okolinu. Ali dosta o tome. Ostavimo te savremene imitatore nauke na miru i vratimo se prekinutoj prii. Ipak, pre nego to nastavimo razgovor o opservatoriji i kompleksu zgrada oko nje, predvienih za ivot i rad tvojih pitomaca, elim da ti kaem da su silu Uma tricentrinih bia, koja im je omoguila da izgrade objekte kakvima nije bilo ravnih ni u prolosti, ni u sadanjosti, a koje sam video sopstvenim oima, postigli lanovi naunog drutva Aklansa. Ono je bilo stvoreno u Atlantidi pre druge planetarne katastrofe i mislim da e biti sasvim umesno ako ti ukratko opiem istoriju nastanka tog uistinu naunog drutva. tavie, to je potrebno i zato to u se, kada nastavim priu o tricentrinim stanovnicima planete Zemlje, koji su tako obuzeli tvoju matu, u svojim objanjenjima esto vraati na to ueno drutvo. Moram ti ispriati istoriju njegovog nastanka i razvoja, izmeu ostalog i zato da bi o tricentrinim stanovnicima Zemlje znao da, onda kada neto postiu na osnovu svojih unranjih napora, to jest, zahvaljujui svesnom radu i hotiminoj patnji - oni ne samo da ta dostignua koriste za pobolje sopstvenog ivota, ve ih i prenose iz generacije u generaciju, darujui nespornim odlikama svoje daleke potomke. To je zakonomerno jer je, bez obzira na to to su nenormalni uslovi ivota poeli da se stvaraju na Zemlji jo pre propasti Atlantide, a posle katastrofe pogorani toliko da je tricentrinim biima bilo nemogue da vode ivot koji im je svojstven i koji zasluuju, ipak je, makar i automatski, mali deo naunih dostignua sauvan i doao je do buduih genacija. Pre svega, rei u ta sam saznao o istoriji tog naunog drutva pomou takozvanih "teleoghinara", otkrivenih u zemaljskoj sferi. Ti, verovatno, tek nejasno moe da zamisli ta je to, te u pokuati da ti objasnim o emu se radi. "Teleoghinara" je materijalizovana ideja ili misao, koja, poto se pojavi u atmosferi planete, postoji u njoj praktino veno. "Teleoghinare" nastaju kao rezultat razmiljanja, svojstvenog onim tricentrinim biima koja u sebi nose nadtelne sutine, ili via tela, i usavravaju Um tih najviih

naela do nivoa boanskog "Martfotai". Redosled sutinskih ideja, materijalizovanih na taj nain, naziva se korkailnijanskim tokom misli. "Tokove misli", koji se odnose na poreklo naunog Drutva Akladansa, kako sam kasnije saznao, svesno je formirao jedan od Besmrtnih Asuhilona, sada svetitelj. On potie iz sutine tricentrinog bia po imenu Tetetos, koje se rodilo i ivelo u Atlantidi 500 godina pre druge velike planetarne katastrofe. Takvi tokovi misli ostaju netaknuti dok god je planeti svojstven isti ritam kretanja kakav je postojao u momentu njihovog nastanka; oni ne potpadaju pod uticaj razliitih kozmikih faktora, kao drugi objekti. Ali svakom tricentriom biu, koje je po prirodi sposobno za meditaciju, potrebno je prilino vremena da prodre u sadraj i shvati smisao tih "tokova misli". Zato sam, moj deae, lino saznao pojedinosti porekla Drutva Akladansa delimino iz teleoghinara, a delimino iz onih mnogobrojnih podataka koje sam dobio mnogo kasnije, kada sam, po obiaju, izuavao veoma vane i za mene zanimlje injenice. Ta dva izvora informacija pomogla su mi da utvrdim da je ueno Drutvo Akladansa, koje je nastalo u Atlantidi i iji su lanovi bili tricentrini Zemljani, bilo osnovano 735 godina pre druge katastrofe kojaje zadesila Zemlju. Ono je stvoreno na inicijativu Atlantianina po imenu Belkultasi. On je uspeo da usavri svoju nadtelesnu sutinu do nivoa Besmrtne Boanske Sutine. Njegovo najvie naelo nalazi se sada na Svetoj Planeti istilite. Paljivo sam prouio unutranje i spoljanje impulse i uzroke, koji su podstakli Belkultasija da stvori istinski veliko drutvo tricentrinih bia, kome je tih dana "zavidela" itava Vasiona i smatrala ga dostojnim podraavanja. Evo ta sam saznao. Jednom, kada je budui Besmrtnik bio zauzet razmiljanjem, to je svojstveno svakom normalnom umnom biu, i njegove se misli po asocijaciji koncentrisale na samoga sebe, to jest on se zamislio o smislu i cilju svoga postojanja, iznada je osetio da se njegov ivot ne odvija onako kako bi, u skladu sa zdravim razumom, trebalo oekivati. To ga je veoma potreslo i on je reio da po svaku cenu sve to pojmi i razjasni, te se potpuno tome posvetio. Pre svega, odluio je da se odmah izbori za takvo stanje ke e mu dati snagu da bude apsolutno iskren sa samim sobom, tj. da bude sposoban da pobedi impulse koji su njegovoj sutini postali uobiajeni. Ti impulsi nastaju usled asocijacija raznih vrsta, a njihov uzrok su razliiti potresi koji dolaze spolja i koji raaju ono to se naziva "samoljublje", "oholost" i "sujeta". I tako, kada je posle neverovatnih napora postigao eljeni cilj, poeo je estoko i bezoseajno da izaziva u sebi one impulse koji su nastali kao posledica raznih dogaaja u njegom ivotu, i pristupio je izuavanju svojih svesnih i nesvesnih reakcija na njih.

Vrei takvu samoanalizu, on je izazivao one impulse koji su provocirali ovakvu ili onakvu reakciju njegovih "nezavisnih oduhovljenih naela", to jest tela, oseanja i misli; dalje, on je istraivao stanje svoje unutranje sutine za vreme vie ili manje jasne reakcije na bilo ta, a takoe je analizao do ega takva reakcija dovodi: do svesnog manifestovanja sopstvenog Ja, ili do automatskog isto instinktivnog postupka. I, dok je taj nosilac budue Boanske Sutine, Belkulti istraivao sve svoje nekadanje opaaje, otkrio je da njegovo ponaanje nimalo ne odgovara opaajima ili odreenim impulsima, nastalim u njemu. Zatim je poeo veoma paljivo da istrauje svoje utiske - izazvane kako spoljanjim, tako i unutranjim uzrocima - i to u onom momentu u kome se opaaj deava. On je vrio iscrpnu verifikaciju svih utisaka koje je primalo svako njegovo oduhovljeno naelo; izuavao je na koji nain su ti utisci formali njegovo iskustvo i za koje su manifestacije njegovog karaktera oni predstavljali impuls. itavo to praenje svesti i hladna analiza, na kraju kraja su Belkultasija ubedile da su njegove misli i ponaanje u potpunoj suprotnosti sa zdravim razumom. Kasnije, kada sam detaljno prouio taj problem, otkrio sam da, iako je Belkultasi bio ubeen u tanost svojih posmatranja, nije bio siguran u ispravnost svojih oseaja i njihovih interpretacija, pa ak ni u normalnost svoje psihe. Zato je odluio da, pre svega, proveri jesu li njegovi oseti i njihova tumaenja bili adekvatni svemu onome na emu je radio. Bavei se ovim problemom, on je eleo da utvrdi kako drugi opaaju i oseaju razne stvari: isto kao on, ili drugaije. Zato je poeo da ispituje svoje prijatelje i poznanike ne bi li od njih saznao kako oni sve to doivljavaju, i kako razlikuju svoje opaaje u prolosti i u sadanjosti. On je postupao veoma oprezno, trudei se da ne dotie impulse izazvane samoljubljem, oholou, i tako dalje. Prijatelji i poznanici su sa Belkultasijem bili iskreni i on je shvatio da su i oni opaali svet i same sebe, isto kao i on. Meu njegovim prijateljima bilo je nekoliko ozbiljnih ljudi, koji nisu sasvim potpali pod uticaj posledica organa kundabufera. Oni su duboko pronikli u sutinu problema, koji ih je veoma zainteresovao, te su i sami nastavili da izuavaju sebe i svoju okolinu. Ubrzo posle toga, opet na Belkultasijevu inicijativu, prelo im je u naviku da se s vremena na vreme okupljaju i razmenjuju saznanja do kojih su doli u svojim posmatranjima i otkriima. Na osnovu dugotrajnih istraivanja, posmatranja i objektivnih zakljuaka, bili su sasvim sigurni u to da, zapravo, niko od njih nije onakav kakav bi mogao da bude. Neto kasnije njihovoj grupi su se prikljuili i drugi Atlantiani slinih pogleda. I tada su oni osnovali drutvo koje je dobilo naziv "Drutvo Akladansa". Re "akladan" tada je znaila sledee: "elju da se shvati smisao i cilj postojeeg". Belkultasi je stajao na elu Drtuva od dana njegovog osnivanja i celokupna

nauna delatnost odvijala se pod njegovim rukovodstvom. Drutvo je tokom vie godina postojalo pod istim nazivom, a njegovi lanovi su se zvali "akladaneri"; ono se tek kasnije, iz razloga koji su imali opti karakter, podelilo na samostalne grupe, a njegove uesnike su poeli da nazivaju imenom odreene grupe. Evo iz kojih je razloga dolo do podele. Kada su se lanovi drutva konano uverili u to da se s njihovim sutinama dogaa neto veoma nepoeljno, poeli su da trae naine da se toga oslobode kako bi mogli da odgovore smislu i cilju svoga postojanja. To je bio njihov osnovni problem, i oni su to eleli da ostvare po svaku cenu. Ali, kada su postavili zadatak i pristupili njegovom praktinom reavanju, shvatili su da nita nee postii, ukoliko najpre ne prikupe detaljnije informacije iz razih oblasti znanja. Pokazalo se da je nemogue individualno obuhvatiti sva potrebna znanja, zbog ega su se podelili na grupe, kako bi sva grupa mogla da izuava samo jednu od specijalnih oblasti znanja potrebnih za opti cilj. Vidi, dete moje, upravo tada je na Zemlji prvi put roena prava Objektivna Nauka. Ona se normalno razvijala sve do druge strane katastrofe, koja je zadesila planetu, pri emu su neke njene grane dostigle najvii nivo. Zato su tricentriim stvorenjima, koja su obuzela tvoju matu, postepeno postale poznate mnoge kozmike istine, velike i male. Dakle, lanovi tog prvog, a moda i poslednjeg naunog drutva na planeti Zemlji, podelili su se na sedam samostaih grupa ili sekcija i svaka od njih je dobila svoj naziv. lanovi prve sekcije Akladanskog Drutva zvali su se Akladaoksovori, to je znailo da su oni izuavali sutinu i prirodu svoje planete i meusobni uticaj njenih delova. lanovi druge sekcije zvali su se Akladatasovori; to je znailo da su oni izuavali "zraenja" svih drugih planeta svog Sunevog sistema i meusobni uticaj tih zraenja. Oni koji su uestvovali u radu tree sekcije zvali su se Akladaetrosovori, i tom reju su nazivana bia koja su prouavala oblast znanja poput nae "silkurnano", to odgara onoj nauci koju savremeni Zemljani nazivaju "matematikom". lanovi etvrte sekcije zvali su se Akladasihosovori; to je bilo ime za naunike koji su pratili opaanja, osete, doivljaje i ponaanje sebi slinih; ta posmatranja su statistiki obraivana. lanove pete sekcije zvali su se Akladaarnosovori; oni su se bavili onom oblau znanja, koja e se kasnije podeliti na dve nauke, poznate tvojim ljubimcima kao "fizika" i "hemija". Naunici, koji su inili estu grupu, nazivali su se Akladaistestovori; oni su prouavali sve pojave spoljnog sveta, aktualizovane namerno ili, pak, nastale proizvoljno, a zatim su razmatrali koje se od tih pojava doivljavaju pogreno i u kakvim se okolnostima to dogaa.

to se tie lanova sedme, i poslednje, sekcije, oni su se zvali Akladaezrudinisovori. Ti naunici su se posvetili izuavanju onih oblika ponaanja svojih tricentrinih saplenika, koji nisu posledica funkcionisanja razliitih impulsa, izazvanih unutranjim razlozima; naprotiv, predmet njihovog istraivanja bile su manifestacije oveanske istine, koje nastaju pod uticajem kozmosa, te su zbog toga samostalne. Tricentrini stanovnici Zemlje, koji su radili u tom Drutvu, pribliili su se Objektivnom Znanju u stepenu koji nikada pre nije bio ostvaren, a moda nikada i nee biti povo dostignut. I sada se s gorinom mora rei da su, na veliku nesreu tricentrinih Zemljana svih kasnijih epoha, upravo tada, kada je usled izuzetnih napora naunika tog velikog Drutva, najzad uspostavljen neophodan ritam rada - kako u samospoznaji, tako i u nesvesnoj pripremi tla za buduu sreu potomaka - upravo tada, na vrhuncu uspeha, neki naunici su shvatili da e se na Zemlji uskoro dogoditi neto ozbiljno. Da bi utvrdili ta je to to e se neizbeno dogoditi, oni su se razili po itavoj Zemlji, a ubrzo posle toga, kao to zna, nesrenu planetu je zadesila druga katastrofa. Posle te nesree, dete moje, mnogi preiveli naunici, koji su pripadali tom velikom Drutvu, vremenom su pronali jedni druge i nastanili se zajedno s drugim zemljacima koji su ostali bez zaviaja, u centru kontinenta Grabonci; kasnije, kada su malo doli k sebi posle kataklizme, reili su da zajedniki pokuaju da obnove Drutvo i da moda ponovo pokuaju da u praksi ostvare sve one ciljeve koje je ono sebi postavilo. Na nesreu, u tom delu kontinenta Grabonci jo pre katastrofe su uspostavljeni nenormalni uslovi za ivot, a posle kataklizme oni su, to bi se reklo, dostigli "taku kljuanja"; zbog toga su preiveli naunici iz Drutva Aklansa poeli da trae drugo mesto, pogodnije za obavljanje njihovog posla koji je zahtevao potpunu izolaciju. Oni su takvo mesto nali u dolini velike reke, koja je tekla na severu kontinenta, i preselili su se tamo zajedno s porodicama, kako bi nesmetano nastavili rad na problemu koji im je postavilo Drutvo. itava zemlja, kroz koju je proticala reka, u poetku se zvala "Sakronakari". Kasnije je naziv nekoliko puta menjan, a sa nosi ime "Egipat"; reka se tada zvala "Nipelhuai", a sada se, kao to sam rekao, zove "Nil". Ubrzo poto su se bivi lanovi Drutva Akladansa nastanili u tom delu sveta, svi nai saplemenici, koji su tada iveli na planeti, preselili su se na isto mesto. Sada u ti rei zato se to dogodilo, kakvi su odnosi uspostavljeni izmeu naih zemljaka i naunika iezle Atlantide, i kako su se oni privikli na novo mesto. Ve sam ti rekao da je naa Pitija u jednom svom proroanstvu izriito zahtevala da se svi nai srodnici radi spasavanja svojih ivota odmah presele u jedan deo kontinenta koji se sada zove Afrika. Pitija je ukazala na teritorije koje su se nalazile na izvoru reke Nipelhuai i zbog toga su, kada se dogodila katastrofa, nai zemljaci

ve bili tamo. Oni su nastavili da ive tamo i onda kada je ivot na planeti postepeno uao u svoj uobiajeni kolosek i seanje na katastrofu poelo polako da bledi u svesti veine Zemljana. Kao da se nita nije desilo, oni su ponovo osnovali jedan od svojih "kulturnih centara" u samom srcu budue Afrike. Kada su naunici biveg Drutva Akladansa traili odgovarajue mesto za sebe, sluajno su sreli nekoliko naih zemljaka koji su im i posavetovali da krenu niz reku. Nai dobri odnosi s tim mudracima poeli su da se usptavljaju jo u Atlantidi i potiu iz vremena osnivanja njihog Drutva. Ti se svakako sea prie o mojoj prvoj poseti Zemlji. Tada su se nai zemljaci okupili u gradu Salmiosu, kako bi uz moju pomo pronali izlaz iz teke situacije u koj su se tada nali. Nai susreti su se odvijali u glavnom hramu Drutva Akladansa, i od tog vremena su izmeu naih zemljaka i Drutva uspostavljeni dobri odnosi. I u buduem Egiptu, gde su se nastanile obe ove grupe, odnosi izmeu naih saplemenika i lanova naunog drutva, koji su imali sree da preive katastrofu, ostali su isti sve dok nai kolonisti nisu napustili planetu. Nade malobrojnih preivelih naunika iz Drutva Aklansa u njegov preporod i ostvarenje njegovih zadataka - nisu se ostvarile. Ipak, upravo su njihovi napori svakako doprineli tome to je i posle propasti Atlantide nekoliko generacija Zemljana sauvalo oseanje "instinktivne ubeenosti" u potrebu "savrenog ivota'". Upravo zahvaljujui njima, neka dostignua Uma tricentrinih Zemljana uvana su dok god im je Um bio normalan, a kasnije su automatski prenoena iz generacije u generaciju, stigavi do ljudi novijeg vremena, pa ak i do naih dana. U ta dostignua nesumnjivo spadaju i majstorski sagraeni, impresivni objekti koje su podigli stanovnici tog dela Afrikog kontinenta, koji sam posetio za vreme svog etvrtog putovanja na Zemlju. Iako se moje nade, probuene razgovorom s naim zemljakom, u momentu kada sam video novu opservatoriju nisu opravdale, ti arhitektonski objekti, izgraeni veto i talentovano, svakako su mi dali novu hranu za razmiljanje, kao i mnogo korisnih informacija. Da bi ti bolje shvatio na koji nain su tricentrini stovnici te zemlje stvorili takve strukture, neophodne za dalji napredak, mislim da e biti dovoljno ako ti ispriam kako su se njihova umenost i praktine navike pokazale prilikom stvaranja nove opservatorije, zbog koje sam tamo i otiao. Najpre u ti ispriati o dvema injenicama, vezanim za promene prirode tricentrinih bia. Pre svega, treba da zna da su na poetku, dok su jo ivela normalno, onako kako i prilii tricentrinim biima, dok su jo posedovala "ispravan pogled", ta bia mogla golim okom da vide velika i mala nebeska tela, dok su se u njihovoj atmosferi odvijali procesi Sveprisutnog Okidanoha; razume se njihova posmatranja bila su ograniena udaljenou, koju doputa njihov vid.

tavie, oni koji su se samousavravali i postigli uveanje osetljivosti organa vida do najvieg nivoa, mogli su, poput drugih tricentrinih bia, nastanjenih u Vasioni, nepredno da prate emanacije Najsvetijeg Sunanog Apsoluta. Ali, kada su tamo definitivno uspostavljeni abnormalni uslovi ivota i kada je Velika Priroda iz razloga o kojima sam ti ve govorio bila prinuena da, izmeu ostalog, smanji otrinu njihovog vida na nii nivo, svojstven samo monocerinim i bicentrinim biima, od tog vremena tricentrini Zemljani su u stanju da posmatraju velika i mala nebeska tela samo u periodu kada se u atmosferi dogaa sveti proces Aieioiuoja u sveprisutnom aktivnom elementu Okidanohu. Oni taj proces doivljavaju kao "nonu tamu". Druga injenica se takoe odnosi na veoma visok stepen slabljenja njihovog vida. Ona se zasniva na jednom optem zakonu koji vai za sva bia, tj. na tome da se rezultati svakog manifestovanja Sveprisutnog Okidanoha opaaju tek onda kad organi vida stupaju u neposredan kontakt sa vibracijama koje nastaju u organizmu, a koje te organe aktiviraju doputajui im da u datom momentu vide nebeska tela. Drugaije reeno, rezultati delovanja Sveprisutnog Okidanoha opaaju se tek onda kada su omeeni odreenim granicama koje zavise od spobnosti opaanja datog organa; izvan tih granica njegov "impuls snage" iezava, drugim reima, Zemljani mogu da vide spoljne objekte tek ukoliko se oni nalaze u njihovoj neposrednoj blizini. Meutim, ukoliko se te pojave dogaaju izvan pomenutih granica, one postaju nevidljive za sva bia, ije je ulo vida Priroda ograniila. Ovde e biti umesno setiti se mudre misli naeg Nasradina Hode, koja sasvim odgovara ovom sluaju, tj. stepenu slabljenja ula vida. Te mudre rei, kojih se ljudi sada tako retko seaju, glase: "Pokaite mi slona koga je video slepac i povovau da vi zaista vidite muvu." Dakle, dete moje, zahvaljujui vetakim priborima za posmatranje nebeskih tela, koje sam video u tom buduem Egiptu, a koji su stvoreni na inicijativu dalekih potomaka i lanova naunog Drutva Akladansa, svaki tvoj zlosreni ljubimac, bez obzira na slab vid koji je nasledio od predaka, mogao je, kako oni kau, u svako doba "dana" i "noi", bez ikakvih smetnji da posmatra sva udaljena nebeska tela koja bi se nala u njegovom vidnom polju. Evo ta su oni smislili da bi kompenzovali ogranienost svoga vida: umesto da teskuano, ili teleskop, smeste na povrinu zemlje, kako je bilo uobiajeno tada, a i sada je, oni su ga smestili duboko pod zemlju, rukovodei se idejom koja nam je, uzgred, dola od predaka, i svoja posmatranja kozmikih objekata, koja se nalaze izvan granica zemaljske atmosfere, vrili su iz specijalno opremljenih "podzemnih jama". U opservatoriji koju sam video bilo je 5 takvih jama. One su izlazile na povrinu na raznim mestima, ali sve su polazile iz male podzemne prostorije koja je liila na peinu. U toj "peini" su naunici te epohe, koji su se zvali "astrolozi", vrili svoja

posmatranja u cilju prouavanja, kako sam ve rekao, vidljivih manifestacija prirode nebeskih tela i rezultata njihovog meusobnog delovanja. Naunici su izuavali i svoj Sunev sistem, i druge sline sisteme Kozmosa. Svaka jama je bila usmerena ka horizontu pod odreenim uglom, u skladu sa poloajem njihove planete u odnosu na objekat koji se posmatra tokom "optekozmikog harmoninog kretanja". Ponavljam, dete moje, iako glavna osobenost opservatorije koju su sagradili tricentrini stanovnici budueg Egipta za mene nije bila nova, jer sam taj princip ve primenio u svojoj opservatoriji na Marsu - razlika se sastojala u tome to se mojih est velikih cevi nalazilo na povrini planete, a ne ispod nje, zbog ega mi je taj njihov pronalazak bio tako zanimljiv da sam, za svaki sluaj, napravio detaljan opis svega to sam tamo video i neke stvari kasnije primenio kod kue. to se tie drugih velikih objekata, moda u ti o njima priati kasnije, a sada podvlaim jedino to da su sva ta nedovrena zdanja, koja su se nalazila nedaleko od opservatorije, kako sam saznao od svog druga, rukovodioca gradilita, bila predviena za posmatranje drugih sunaca i planeta nae vasione, kao i za odreivanje i usmeravanje promena atmosferskih procesa u cilju stvaranja eljene "klime". Ta zdanja su na tom terenu zauzimala veoma veliku teritoriju, bila su omeena ivom ogradom od iblja, koje se zvalo "zalnakatar". Zanimljivo je da je na ulazu bila postavljena velika kamena figura - velika, razume se, u poreenju s njihovom sopstvenom veliinom - pod nazivom "Sfinga"; ona je veoma liila na statuu koju sam video za vreme svog prvog boravka na Zemlji u gradu Salmiosu, i nalazila se ba preko puta ogromnog zdanja - glavnog hrama Drutva Akladansa. Statua koju sam video u Salmiosu i koja me je veoma zaieresovala, bila je amblem Drutva i zvala se "Savest". Ona je prikazivala alegorijsko bie, a svaki deo njegovog planetarnog tela predstavljao je deo planetarnog tela realnog ivog stvorenja koje je ivelo na Zemlji i koje je, u skladu sa predstavom ukorenjenom u svesti Zemljana, simbolizovalo savren stepen ma koje njegove funkcije. Osnovna masa planetarnog tela tog alegorijskog bia pretavljala je telo zemaljskog stvora odreenog izgleda, poznatog kao "bik". Trup bika drao se na 4 noge drugog bia koje se zove "lav"; na onaj deo tela, koji se naziva "lea", bila su privena 2 ogromna "krila", slina krilima mone ptice, koja se zove "orao". Na mestu gde treba da se nalazi glava, na telo bika, pomou smole su bile privrene dve dojke, to je trebalo da predstavlja "devojake grudi". Kada sam se zainteresovao za tu udnu alegorijsku figuru i poeo da se kod Atlantiana raspitujem za njeno znaenje, jedan od naunika, koji je pripadao velikom Drutvu, dao mi je ovakvo objanjenje:

- Ta alegorijska figura je amblem Drutva Akladansa i stimulie njegove lanove da u sebi stalno izazivaju i transformiu impulse koje ona simbolizuje. Evo ta mi je on jo ispriao: - Svaki deo te alegorijske figure u svakom lanu naeg Drutva, u 3 samostalne komponente njegovog bia, to jest u telu, mislima i oseanjima, budi impuls iji su rezultat odgovarajue asocijacije koje se nezavisno ostvaruju. Jedino one u svoj svojoj punoi mogu da nam pomognu da se oslobodimo pogubnih faktora koji postoje u svakome od nas i koji su ne samo nasleeni od predaka, ve su i posledica neeljenih impulsa, ije posledice nismo mogli da prevladamo. Na amblem nas stalno podsea i govori nam da je tih faktora mogue osloboditi se jedino ukoliko neumorno budemo sebe prisiljavali da mislimo, oseamo i postupamo u skladu s onim to ta alegorija izraava. Eto, tako na amblem shvataju svi lanovi Drutva Aklansa. Bikovo telo alegorijskog bia simbolizuje to da nasleena, ili sopstvenim delovanjem steena svojstva koja raaju pogubne impulse, mogu biti pobeena jedino neprekidnim radom za koji je, meu svim stanovnicima nae planete, najsposobniji bik. To to se bikovo telo oslanja na lavlje ape znai da taj rad treba da bude praen oseanjem odvanosti i vere u sopstvene snage, a te osobine u najveoj meri ima lav, bie kojem te noge pripadaju. Najmonija ptica koja lebdi u najveim visinama - jeste orao. Orlovska krila na bijem telu stalno nas podseaju da za vreme tog rada, oseajui pri tome samopotovanje, neprekidno treba razmiljati o pitanjima koja se ne odnose direktno na svakodnevne ivotne potrebe. to se tie neobine glave naeg alegorijskog stvorenja, koja izgleda kao "devojake grudi", ona nas podsea na to da "ljubav" uvek i u svemu treba da gospodari unutranjim i spoljanjim postupcima koje raa naa svest - i to ljubav kakva se raa i postoji samo kod razumnih bia i u koja Gospod polae sve nade. To to se glava smolom privruje za telo, oznaava da ljubav mora biti bez predubeenja, to jest, potpuno nezavisna od svih drugih funkcija svojstvenih organizmu. Dete moje, da bi shvatio ta simbolizuje supstanca pod nazivom "smola", rei u ti samo da je smola jedna od sedam planetarnih formi u ijem poreklu uestvuje "sveprisutni aktivni element" Okidanoh preko sva 3 svoja samostalna dela, i to u jednakim proporcijama, a u procesu planetarne aktlizacije takve podzemne i povrinske forme slue da spree samostalno prodiranje 3 posebna toka iz 3 nezavisna boanska naela. Tu Belzebub na trenutak prekide svoju priu, kao da o nemu razmilja, a zatim nastavi: - Dok sam ti opisivao sve to sam video na tim mestima, koja i sada postoje na planeti, i gde su u to vreme iveli potomci mudrih Atlantiana iz odista velikog

naunog Drutva Akladansa, uspomene su u meni probudile asocijativni sled koji je izazvao druge uspomene - o mom poslednjem putovanju na Zemlju, kada sam stigao u savremeni Egipat. Jednom sam, utonuo u razmiljanja, sedeo u podnoju jedne od najstarijih graevina, koje su sreom sauvane do naih dana. One se sada nazivaju piramidama. U mom aktivnom Umu, izmeu ostalog, pojavile su se ovakve misli: "Dobro! Ako nijedno dostignue Uma Atlantiana, za koje znaju i njihovi daleki potomci, ovima nije donelo koristi, to se logiki moe potvrditi prostom injenicom da tricentrini Zemljani ne daju nikakav doprinos egzistenciji kozmikog Uma. Osim toga, druga kataklizma je bila tako snana da je nestao ne samo kontinent, ve i svi koji su na njemu eli. Ali Egipat! Zar on nije i sada prepun veliine? To niko ne porie, ali... Zbog tree lokalne katastrofe, o kojoj sam ve govorio, i etvrte, o kojoj u govoriti kasnije - taj deo kopna bio je zatrpan slojem peska. Ipak, tricentrina bia koja su tamo ivela nisu nestala, ve su se preselila u druge oblasti tog kontinenta i, bez obzira na uslove u kojima su ivela, uspela su da sauvaju sposobnost 'logikog razmiljanja', nasleenu od predaka." Dete moje, posle tih munih "alstuzorija" ili, kako bi rekli Zemljani, "alosnih razmiljanja", reio sam da razjnim celu istinu o toj tekoj stvari i posle briljivih istraivanja, na kraju krajeva, shvatio sam i osetio itavim svim biem da sva ta besmislica postoji samo zbog jednog aspekta osnovne osobine njihove udne psihe, koja je postala njihova druga priroda. Sutina je u tome to se kod njih s vremena na vreme pojavljuje "nasuna potreba" za "unitavanjem svega to ih okruuje". Kada ta, svakom razumnom biu uasavajua osobenost njove psihe dostigne svoj vrhunac i tricentrini Zemljani ponu otvoreno da je pokazuju, to jest kada proces meusobnog unitavanja pone da se iri planetom bez promiljenog cilja i, ak, bez onoga to se naziva "organskom potrebom", oni unitavaju sve to se nae u njihovom vidnom polju. U jeku tog psihopatskog paroksizma, bia pogoena tom stranom boleu ne samo da unitavaju jedna druge, ve unitavaju i plodove rada minulih epoha, koji su nekim udom ostali itavi. Tako se, dete moje, odvijalo moje etvrto putovanje na Zemlju. Posle dolaska u Egipat, proveo sam tamo nekoliko dana meu dalekim potomcima naunika iz Drutva Akladansa, gde sam se upoznao sa dostignuima koja su moji novi drugovi sreom sauvali. Zatim sam u pratnji dvojice naih sunarodnika krenuo na jug kontinenta, gde su mi tricentrini domoroci pomogli da ulovim potreban broj majmuna. Poto sam to obavio poslao sam telepatski signal naem brodu "Mogunost", koji je doleteo po nas ve prve noi bez meseine. Utovarili smo majmune na brod, smestili ih u specijalno opremljenu prostoriju i vratili se natrag na Mars. Posle 3 marsovska dana, zajedno sa majmunima, poleteo sam istim brodom na Saturn.

Bez obzira na to to smo reili da naim eksperimentima pristupimo tek naredne godine, kada se majmuni aklimatizuju i prilagode novim uslovima, krenuo sam na Saturn odmah, poto me je Gornahoor Karkar pozvao na porodinu sveanost, koja je uskoro trebalo da se odri. Ta sveanost je bila posveena roenju prvog naslednika Gornahoora Karkara. Bio sam pozvan kako bih preuzeo odreene obaveze prema nasledniku. Zanimljivo je to to se taj obred, upranjavan od davnina i meu tricentrinim biima, odrao do naih dana, istina, samo formalno, bez istinskog razumevanja sutine te ozbiljne i vane procedure. Onoga koji preuzima takve obaveze oni zovu "kum" ili "kuma". Prvi naslednik Gornahoora Karkara dobio je ime Raoork.

Glava 24 PETO BELZEBUBOVO PUTOVANjE NA PLANETU ZEMLjU Belzebub je nastavio svoju priu. - Prolo je mnogo godina od vremena mog etvrtog putovanja na planetu Zemlju. Za sve to vreme ja sam paljivo kroz teleskop pratio ivot Zemljana. Njihov broj se veoma poveao i oni su naselili skoro sve male i velike delove kopna na planeti i, naravno, pred mojim oima su se esto dogaale epizode koje su izraavale njihovu osnovnu osobenost - meusobno unitavanje. Izmeu mog etvrtog i petog leta na Zemlju njena povrina je bila izloena velikim promenama, naroito na mestima gde je gustina stanovnitva bila velika. Tako su centri kulture na kontinentu Aark, zemlje poput Tikliamia i Maralplija, gde sam boravio za vreme prethodnih putovanja, u vreme mog petog dolaska potpuno nestali s lica Zemlje. Uzrok promene izgleda zemaljskih predela i propasti "kulturnih centara", bila je trea katastrofa, koja je zadesila tu nesrenu planetu. Ona je imala lokalni karakter i dogodila se usled neveratnih pomeranja slojeva atmosfere ili, kako bi rekli Zemljani, zbog "uraganskih vetrova" koji se nekoliko godina nisu stiavali. Uzrok tih atmosferskih anomalija, ili velikih vetrova, bila su ona 2 fragmenta, koji su se odvojili od Zemlje za vreme prve velike kataklizme, postavi zatim samostalna nebeska tela Sunevog sistema. Danas su oni poznati kao "Mesec" i "Anulios". Strogo govorei, osnovni uzrok tree katastrofe, koja je pogodila Zemlju, bio je vei fragment, to jest Mesec, dok manji fragment, ili Anulios, nije u tome imao nikakvog udela. Evo kako su se u zemaljskoj atmosferi zaeli uraganski vetrovi. Kada je oko male, sluajno nastale planete Mesec definivno formirana atmosfera, i kada je Mesec, nastojei da padne na svoju matinu masu, poeo da se kree u skladu sa zakonom "uzleta", koji sam ve pominjao, njegova tek obrazovana atmosfera jo nije uspela da dovede sopstvenu harmoniju u "optistemsku harmoniju kretanja". Tada je njegov, u celini neuravnoteen uticaj izazvao u zemaljskoj atmosferi pomenuta snana i velika pomeranja, ili uraganske vetrove. Vetrovi su bili toliko jaki da su podizali u vazuh ogromnu koliinu gornjih slojeva tla i prenosili je na daleka rastojanja, zasipajui plodne doline. U tim dolinama je bila koncentrisana veina stanovnitva Aarka, sada Azije, i to u zemljama Tikliami i Maralesi. Neke delove Biserne zemlje takoe je prekrio pesak; pod peskom je zatrpan i onaj deo kontinenta Grabonci gde se posle propasti Atlantide nalazio glavni kulturni centar tricentrinih bia, nastanjenih u tim predelima. Nekada razvijena zemlja, pretvorila se u pustinju koju sada zovu "Sahara".

Treba imati u vidu da su peskom bile zatrpane ne samo zemlje o kojima sam priao, ve i mnogi drugi, relativno mali regioni te nesrene planete. Savremeni Zemljani su iz raznih izvora saznali da su se njihovi preci tada preselili na nova mesta i, razume se, tom dogaaju "prilepili" su jednu od svojih uobiajenih "etiketa", nazvavi ga "velikom seobom naroda" i prikljuivi ga onome to oni smatraju svojim "znanjem". Sada se mnogi naunici iz sve snage trude da ustanove zato se to dogodilo i svesrdno izmiljaju razna objanjenja. Sada postoji nekoliko teorija, koje jedna s drugom nemaju nita zajedniko; ako se razmilja objektivno, teko je rei koja je od njih najapsurdnija, pa ipak, savremena nauka ih priznaje. U stvarnosti, istinski uzrok seobe sastoji se u tome to su itelji Aarka, kada je zapoeo proces erozije, gonjeni strahom da ne budu zatrpani peskom, krenuli da trae nove zemlje, bezbedne za ivot. I krenuli su raznim putevima. Veina tricentrinih bia koja su naseljavala Tikliami, krenulaje na jug Azijskog kontinenta, u zemlju koja je kasnije nazvana Persijom, a ostali su poli na sever i nastanili se u predelima, nazvanim kasnije Kirgieri (ovde se, oledno, radi o Kazahstanu). to se tie itelja Maralplesija, neki od njih su krenuli na istok, ali je veina otila na zapad. Oni koji su otili na istok, prebacili su se preko visokih planina i naselili se na obalama ogromnog vodenog prostranstva. Kasnije je njihova zemlja dobila naziv Kina. itelji Maralplesija, koji su smatrali da je bezbednije krenuti na zapad, dugo su lutali prelazei s mesta na mesto i najzad se dokopali jednog drugog dela sveta, koji je kasnije dobio naziv Evropa. Oni, pak, koji su iveli na severu kontinenta Grabonci, raselili se se po itavoj planeti. Upravo posle svih tih seoba, ja sam po peti put krenuo na Zemlju. Pre nego to ponem da priam o razlozima tog putovanja, moram da priznam da me je glavna osobina psihe zemljana, to jest njihova povremena elja za unitavanjem sebi slinih, iz veka u vek sve vie zanimala, a istovremeno je u meni jaala elja da utvrdim taan uzrok te unikalne osobine tricentrinih bia. Zato sam, moj deae, u periodu izmeu etvrtog i petog povanja na planetu Zemlju u svojoj marsovskoj laboratoriji organizovao posmatranja tih osobitih tricentrinih bia; eo sam da prikupim to vie materijala koji bi mi pomogao da rasvetlim ovo pitanje, koje me je toliko obuzelo. U tom cilju, odabrao sam veliku grupu Zemljana, koje sam tokom vie godina posmatrao ili ja lino, ili su to inili moji asistenti. Trudili smo se da, koliko god je to mogue, nita ne propustimo, i da utvrdimo sve detalje i osobenosti njihovog ponaanja.

Moram da priznam, dete moje, ponekad sam, kada ne bih imao nikakav drugi posao, po itave "sinonumse", to priblino odgovara zemaljskim satima, s ogromnim interesovanjem pratio kretanje odabranih tricentrinih bia, pokuavajui da naem logino objanjenje za ono to su oni nazivali svim "duevnim pobudama". Jednoga dana, dok sam tako posmatrao Zemljane kroz teskuano, sinulo mi je da se iz veka u vek, njihov ivot skrauje odreenom i stalnom brzinom, i to je odredilo poetak mog intenzivnog izuavanja psihe tricentrinih bia, koja su tako obuzela tvoju matu. Razume se, kada sam to prvi put shvatio, uzeo sam u obzir ne samo osnovnu osobenost njihove psihe, to jest meusobno istrebljivanje, koje bi meu njima iznenada planulo, ve i takvane mnogobrojne "bolesti", koje postoje samo na toj planeti. Uzgred, uzroci svega toga kriju se u istim onim nenormalnim uslovima ivota koje su Zemljani sami stvorili, i zbog kojih ne mogu da ive onako kako bi to bilo u skladu sa boanskom zamisli. Kada sam to prvi put primetio i zaeprkao po svojim uspomenama, odjednom sam shvatio jednu stvar, i itavo moje bie, sve njegove samostalne duhovne komponente, ispunile su se ubeenjem da su na samom poetku tricentrini stanovnici Zemlje iveli 12 ili, ak, 15 vekova po njihovom raunanju vremena. Da bi shvatio koliko se za sve to vreme smanjila duina njihovog ivota, bie dovoljno ako ti kaem da se u vreme kada sam zauvek naputao njihov Sunev sistem, njihov ivot sveo na 70 do 90 godina. U poslednje vreme, sve koji toliko poive, stanovnici te neobine planete nazivaju "starcima". Ako nekome poe za rukom da prevali stotu, njega veoma paljivo posmatraju i on, naravno, postaje poznat, jer se njegove fotografije i detaljan opis njegovog naina ivota pojavljuju u svim njihovim, takozvanim, "novinama". I eto, dete moje, u vreme kada mi je iznenada pala na pamet ta injenica, nisam imao nikakvog naroitog posla na Marsu, a samo uz pomo teskuana nije bilo mogue razjasniti problem, te sam reio da lino odem na Zemlju, kako bih na licu mesta dokuio taj fenomen. Reeno - uinjeno i, kroz izvesno vreme, ve sam naim brodom leteo na Zemlju. U vreme kada sam peti put leteo Zemljanima u goste, njihov "centar za dobijanje i prenos rezultata usavravanja miljenja", ili "kulturni centar", bio je grad Vavilon. Reio sam da se uputim upravo tamo. Ovoga puta, na brod je sleteo na vodu, u tzv. "Perzijski zaliv", zato to smo, spremajui se za poletanje, doli do zakljuka da on najvie odgovara naim ciljevima - prvo, odatle do Vavilona bilo je nadomak ruke, a, drugo, to mesto je bilo veoma pogodno za sletanje broda. Sve je bilo da bolje ne moe biti, jer se u zaliv ulivala velika reka na ijoj se obali nalazio Vavilon, i mi smo reili da tom rekom otplovimo do grada.

U to vreme Vavilon je bio na vrhuncu svoje moi. On je bio kulturni centar ne samo za stanovnike Aarka, ve i za stovnike svih ostalih velikih i malih zemalja u kojima su eli ljudi. Kada sam se prvi put obreo u tom njihovom "kulturnom ceru", njegovi stanovnici su bili na pragu onoga to e kasnije postati glavni uzrok ubrzane degradacije njihove "psihike organizacije"; to se uglavnom odnosilo na atrofiju tri osnovna naela, koja su morala da postoje kod svakog tricentrinog bia. Ta naela stvaraju impulse koji postoje pod imenima: "Vera", "Nada", "Ljubav". Taj regres, koji se iz generacije u generaciju ubrzava, doao je do stepena kada se istinski iva dua, bez koje ne moe da postoji nijedno razumno bie, pretvorila u duurogat, bez unutranjeg sadraja. Ispriau ti o tadanjim dogaajima u Vavilonu, kako bi mogao da shvati sve razloge koji su doveli do tako udne i neobine transformacije due savremenih Zemljana. Informacije o dogaajima koje u opisati, dobio sam uglavnom od tricentrinih bia, koja njihovi saplemenici nivaju "naunicima". Pre nego to nastavim ovu priu zadrau se ukratko na ovom pojmu, to jest ispriau ti o toj vrsti ljudi koja se naziva "naunicima". Jo pre mog petog putovanja, pre Vavilonskog uspona, svi oni koje su Zemljani smatrali "naunicima" ne bi se takvima smatrali ni na jednoj drugoj planeti u Vasioni. Jer, pravi naunik je morao savesnim radom i hotiminim stradanjem da dostigne takav nivo razumevanja svih pojedinosti o poreklu i razvoju Vasione, koji bi njegovoj nadtelesnoj sutini, ili viem telu, omoguio da se izdigne na odgovarajui stupanj Boanske Lestvice Objektivnog Uma. Tada e se pred njim otvoriti kozmike istine, razume se, na onom nivou do koga se on izdigao. Ali, jo od vremena takozvane tikliamike civilacije, a posebno u naoj eri, naunicima su poeli da nazivaju sve one koji vladaju velikom koliinom informacija i o njima ispredaju nadugako i nairoko, kao to babe priaju o "dobrim starim vremenima". Uzgred, uvaeni Nasradin Hoda je znaaj takvih naunika definisao ovako: "Svi misle da nai uvaeni profesori znu koliko je dva puta dva." Ali, vratimo se prii. Kada smo stigli u Vavilon, on je bukvalno vrveo od naunika koji su se tu sjatili iz svih delova sveta. Oni su stigli u Vavilon iz jednog veoma zanimljivog razloga. Ispriau ti o njemu. Radi se o tome da se veina naunika nala tamo voljom jednog izuzetnog i neobinog persijskog cara, koji je u to doba vladao Vavilonom. elim da ti pomognem da tano ustanovi koji je od normalnih ivotnih uslova toga cara uinio tako osobenim, i radi toga u ti ispriati o dvema okolnostima koje su jo od davnina uticale na ivot Zemljana. Pre svega, jo od propasti Atlantide, u prirodi tvojih miljenika poela je da se formira, a tokom narednih vekova je definitivno kristalizovana, jedna osobina zbog koje su oni doivljavali sreu (a to oseanje s vremena na vreme ima svako

tricentrino bie), samo onda kada bi postali vlasnici velike koliine znamenitog metala koji oni nazivaju "zlato". Najgore je bilo to to su ljudi iz okruenja vlasnika zlata takoe doivljavali snana oseanja, pri emu se to odnosilo kako na one koji su to zlato videli, tako i na one koji su o njemu znali samo po uvenju. Svi su se oni trudili da dou do tog metala, a gubitnici su prema onima kojima je to polo za rukom oseali "zavist". Druga okolnost o kojoj elim da ti priam, sastoji se u sledeem. Kada bi se ta njihova osnovna osobina ispoljila posebno snano, ljudi iz razliitih zemalja poeli bi da unitavaju jedni druge; kada bi tome doao kraj, voa ili car zemlje, koji bi imao vei broj preivelih podanika, dobijao bi titulu osvajaa i obino prisvajao svo bogatstvo pobeenog naroda. Car osvaja je ne samo dozvoljavao, ve i nareivao svojim podanicima da pljakaju osvojene zemlje, da otimaju mlade ene i sva dobra, koja su pobeeni sticali vekovima. I tako, dete moje, kada su podanici tog veoma neobinog persijskog cara osvojili nove zemlje, car je naredio da se odande niko ne dovodi i nita ne uzima osim naunika, koje su u Vavilon dovodili kao zarobljenike. Zato je caru pala na pamet takva suluda misao? Radi se o tome da je u to doba u jednom od centara tikliamike civilacije, u gradu iklarali tamonji naunik po imenu Harnum (ija se sutina potom transformisala u takozvanu "Etaku Haznamasku linost") smislio da svaki metal, kojih u zemljinoj kori ima u izobilju, lako moe da se pretvori u zlato, koje se retko sree. Da bi se tim postupkom ovladalo, treba znati samo jedno malo lukavstvo. Ta kobna ideja se nairoko proirila tokom kasnijih vekova i, prenosei se iz generacije u generaciju, najzad dobila formu fantastine i tetne nauke koja se zvala "alhemija" - to isto ime nosila je i jedna velika nauka, oblast istinskog znanja kojim su ljudi vladali u davnim epohama, dok posledice uticaja organa kundabufera jo nisu u potpunosti porobile njihovu svest; ta istinska nauka mogla bi da donese sutinsku korist svim tricentrinim biima. U vreme, o kome govorim, persijskom caru je, iz nekih linih razloga, oajniki bilo potrebno zlato; poto je uo za otkrie pomenute budue Eterske linosti, on je poeleo da ovaj metal dobije na takav, lak nain. Ali, upravo kada je naumio da pravi zlato uz pomo alhemije odjednom je svim svojim biem shvatio da mu je nepoznato ono "malo lukavstvo", bez kojeg njegova elja moe ostati netvarena. Poto je razmislio, doao je do sledeeg zakljuka: Poznato je da su naunici otkrili mnoge tajne; dakle, makar jedan od njih zna i tajnu pretvaranja bilo kojeg metala u zlato. Dosetivi se toga, on se silno zaudio to mu tako prosta misao nije pre pala na pamet; pozvao je nekoliko odanih ljudi i naredio im da utvrde, kome je od prestonikih naunika poznata ova "tajna".

Sutradan, kada mu je javljeno da nijedan naunik iz prestice ne zna za tu "tajnu", on je naredio da se traganje nastavi po itavoj zemlji i, kada je posle nekoliko dana odgovor opet bio "ne", on se duboko zamislio. Poto je opet ozbiljno razmislio, doao je do zakljuka da sigurno neki od naunika njegovog naroda zna tajnu, ali je uva kao "profesionalnu tajnu"; oigledno je da je nauniko bratvo reilo da te podatke nikome ne odaje. Shvatio je kako nije dovoljno da samo pita, ve da mora da izvri pritisak na naunike kako bi ih prisilio na odavanje tajne. Istoga dana izdao je odgovarajue naredbe svima koji su se tim poslom bavili, i oni su zapoeli "sasluavanja", pri emu su koristili metode uobiajene u to doba. Ali, kada se na udnovati car najzad uverio da nijedan naunik meu njegovim podanicima ne zna tajnu, poeo je da trai takve znalce u drugim zemljama. Meutim, nijedan od susednih careva nije elo da mu preda svoje naunike radi sasluavanja, te je na car reio da nepokorne vladare na to prisili. I on je na elu nebrojenih hordi zapoeo takozvane "ratne ekspedicije". Persijski car je mogao da okupi veliku armiju, zato to su u to vreme i na tom mestu, uslovi, koji izazivaju trogoautoegratski proces, bili takvi da su upravo odatle poticali talasi vibracija nastalih uzajamnim istrebljivanjem njegovih itelja, te je obazriva Priroda uinila da se natalitet u zemlji silno povea. Tu Hasejn prekide Belzebuba rekavi: - Dragi dedice, ne razumem zato struja vibracija, koja je neophodna za velike vasionske procese, zavisi od lokalnih dogaaja i osobenosti nekih lokaliteta na Zemlji. Belzebub je na pitanje svoga unuka odgovorio ovako: - Jo odavno sam reio da u svom daljem pripovedanju dotaknem problem meusobnog unitavanja koji oni nazivaju "ratom", zato je bolje da to pitanje odloimo za kasnije, jer mislim da e tada sve shvatiti. Tim reima Belzebub se vratio prekinutom pripovedanju o Vavilonskim dogaajima. - Persijski car je osvojio susedne zemlje i odande dovodio naunike. On je naredio da ih sve dovedu u Vavilon. Tu je taj gospodar polovine Azije, mogao da ih sasluava kako je hteo, nadajui se da e uspeti da sazna tajnu pretvaranja metala u zlato. U tom cilju on je ak izvrio i takozvanu "vojnu kampanju" protiv Egipta. To je uinio zato to je tada meu naunicima postojalo iroko rasprostranjeno miljenje da je u Egiptu sabrano mnogo znanja i da je nauka tamo razvijenija nego bilo gde drugde. Persijski osvaja je odveo iz Egipta sve naunike koje je tamo naao; meu njima je bilo i onih koji su bili odande poreklom, ali je bilo i doljaka iz drugih zemalja, kao i egipakih svetenika, naslednika mudrih Atlantiana iz Drutva Akladansa. Njihovi preci, koji su preiveli katastrofu, bili su u Egiptu prvi naseljenici.

Prolo je neko vreme, a udnovatom caru je pala na pamet nova bezumna ideja, koja se ovoga puta odnosila na sam proces meusobnog unitavanja: novo ludilo potisnulo je staro i car je potpuno zaboravio na naunike; oni su sada slobodno iveli u Vavilonu, ekajui dalji razvoj dogaaja. Naunici iz svih krajeva Zemlje, koji su se na taj nain nali u Vavilonu, esto su se okupljali i, kao to je svojstveno zemaljskim "mudracima", stalno su razmatrali pitanja koja su beskrajno prevazilazila njihovo razumevanje, tako da, razume se, oni iz svega toga nisu izvukli nita valjano ni za sebe ni za druge. I naravno, za vreme tih diskusija i susreta oni su, kao to to obino biva sa svim naunicima na Zemlji, nali "gorue pitanje" koje ih, kako su govorili, proima "do kotane sri". Pitanje, koje je uspelo da postane "goruim", delovalo je na njih tako da su ak sili sa svojih pijedestala i poeli da ga razmatraju ne samo sa naunicima poput sebe, ve i sa sluajnim prolaznicima i na svakom mestu. Usled toga, interesovanje za taj problem zahvatilo je postepeno itav Vavilon i, u vreme kada smo mi tamo stigli, on je ve predstavljao gorue pitanje za svakog njegovog itelja. Tu temu nisu razmatrali samo naunici; razgovori i sporovi te vrste irili su se na sve strane, poput poara. O tome su donosili sudove i razgovarali mladii i starci, mukarci i ene, pa ak i gradski delati. I svi su, posebno naunici, nastojali da o tome saznaju to vie. Kada smo stigli u Vavilon saznali smo da su mnogi poludeli od takvih razmiljanja, a da su drugi bili na putu da polude. To "gorue" pitanje na koje su "siroti naunici", kao i ostali itelji, eleli da uju odgovor, bilo je imaju li ljudi "duu". U gradu je postojalo mnogo fantastinih teorija o tome, svakog asa bila bi sklepana neka nova i, naravno, svaka od tih domiljatih teorija imala je svoje fanatike. Bez obzira na njihovo mnotvo i raznovrsnost, sve teorije bazirale su se na dve suprotne pozicije. Jedna od njih je bila "ateistika", a druga - "idealistika" ili "dualistika". Sve dualistike teorije priznavale su postojanje due i njenu besmrtnost, jer, mora valjda ovek, koji je za ivota poinio zlo, da bude kanjen posle smrti. Sve ateistike teorije tvrdile su upravo suprotno. Ukratko, moj deae, kada smo stigli u grad, tamo se dogaalo ono to je kasnije nazvano "Vavilonskom kulom". Belzebub malo pouta, pa nastavi: - elim da ti objasnim smisao izraza "Vavilonska kula", koji sam upravo pomenuo; savremeni Zemljani ga veoma esto koriste. Smatram neophodnim da ti objasnim ovu sintagmu zato to mi se, kao prvo, posreilo da budem svedok dogaaja koji su doveli do njenog nastanka, a, osim toga, i zato to e ti istorija njenog nastanka i transformacije u svesti Zemljana

pomoi da jasno shvati kako zbog nenormalnih ivotnih uslova, koje su sami stvorili, tana i pravilna informacija o prolim dogaajima nikada ne dospeva do buduih generacija. A ako neto nalik na to i dopre do njih, njihov udnovati Um odmah pod njega podvodi itavu teoriju, umnoavajui pri tome iluzije ili takozvane duhovne likove, zbog ega, zapravo, u Vasioni i postoji ova tako neobina i unikalna psiha. Dakle, dete moje, kada smo stigli u Vavilon, poeo sam da se kreem u lokalnom drutvu i da vrim posmatranja kako bih razjasnio pitanje koje me je zanimalo. Svuda su me doekali naunici kojih je tu bilo u velikom broju, te sam poeo da komuniciram samo sa njima, ograniivi svoja istraiva na njihove karaktere. Meu drugim naunicima, tu je bio i ne sasvim nepoznati Hamolinadir, nasilno doveden iz Egipta. Hamolinadir i ja smo odravali odnose koji su uobiajeni za osobe koje se esto sreu. Hamolinadir je bio jedan od naunika kome nisu u potpunosti atrofirale normalne, tricentrinim biima svojstvene osobine, nasleene od predaka; tavie, ispostavilo se da je on u detinjstvu bio okruen ljudima koji su mu pruili vie ili manje pravilno vaspitanje. Dodau da je tada u Vavilonu bilo mnogo takvih naunika. Ueni Hamolinadir je vodio poreklo od "Asiraca", roen je i vaspitan u Vavilonu, ali je svoja znanja stekao u Egiptu, u najboljoj koli koja je tada postojala na Zemlji, a koja se zvala "kola Materijalizacije Misli". Kada sam ga prvi put sreo, ve je bio u godinama kada je njoihvo Ja to jest oseanje svesne kontrole mehanikih i psikih funkcija njegovog organizma dostiglo najveu stabilnost, koja je u to vreme bila mogua za tricentrinog Zemljana. U vreme takozvanog "pasivnog bdenja", kod njega su se veoma jasno manifestovale sledee funkcije: "samosvest", "pravinost", "osetljivost", "domiljatost", itd. Ubrzo poto sam stigao u Vavilon, poeo sam da zajedno sa Hamolinadirom odlazim na sve mogue naune "skupove" i da sluam svakojake izmiljotine, koje su se zvale referati. Svi su oni bili posveeni onoj istoj goruoj temi, koja je u gradu izazvala komeanje umova. I moj drug Hamolinadir bio je veoma uzrujan zbog tog problema. Njega je zbunjivala i u stanje pometenosti dovodila injica da su sve stare i nove teorije, posveene tom problemu, bez obzira na protivrenu argumentaciju, bile podjednako verodostojne i podjednako ubedljive. On je govorio da su teorije koje tvrde da ovek ima duu bile veoma logino i ubedljivo konstruisane, ali da su i teorije koje tvrde potpuno suprotno bile isto tako logine i ubedljive. Zamisli sebe na mestu tog simpatinog Asirca, i rei u ti da su sve teorije na Zemlji, koje pretenduju da objasne viu materiju, neprekidno izmiljali oni kod kojih su se posledice uticaja organa kundabufera manifestovale posebno snano, a

njihovoj prirodi bila svojstvena takozvana "lukavost". Zvaljujui toj osobini oni su, videi slabosti sebi slinih, nastojali da ih iskoriste, usmeravajui svesno ili nesvesno svoj unikalni Um. Oni su do te mere razvili svoje sposobnosti da su povremeno mogli ak da prodru u logiku ponaanja ljudi iz svog okruenja i, na osnovu svojih znanja, smiljali su razne teorije. I, kao to sam ti ve rekao, postepena atrofija "instinktivnog oseanja kozmikih istina", kod veine Zemljana je zajedno s nenormalnim ivotnim uslovima dovodila do toga da, ako bi se neko od njih udubio u prouavanje tih teorija, on bi hteo ne hteo, poinjao da ubeuje sebe u njihovu ispravnost. Prolo je 7 zemaljskih meseci od mog dolaska. Jednom smo Hamolinadir i ja krenuli na takozvanu naunu konferenciju. Nju su sazvali isti oni naunici koji su svojevremeno nasilno dovedeni u Vavilon, po naredbi persijskog cara. U to vreme on je odavno zapostavio svoje sulude alhemiarske ideje i ak je potpuno na njih zaboravio. Na konferenciji je bilo i stranih naunika, koji su u Vavilon doli dobrovoljno, kako su sami govorili - "iz ljubavi prema nauci". Redosled govornika odreivan je izvlaenjem. Moj drug Hamolinadir nalazio se meu govornicima i takoe je uestvovao u izvlaenju: bio je peti po redu. Govornici, koji su istupali pre njega, govorili su o svojim novim teorijama, ali su takoe kritikovali stare, svima poznate. Najzad je doao red na naeg Asirca. Kada se on popeo za govornicu njegovi pomonici su okaili plakat na kome je, kako je to bilo uobiajeno, bila napisana tema referata. Na plakatu je pisalo da je orator izabrao temu pod nazivom: "Nepostojanost ljudskog Uma." Moj zemaljski drug je poeo da govori o strukturi (kako ju je on shvatao) velikog mozga i o tome u kojim sluajevima i na koji nain razliku utisaka opaaju drugi modani centri; on je govorio o tome da je potrebna odreena saglasnost u njihom radu, i tek kada je ona postignuta, utisak dobija svoju konanu formu u velikom mozgu. On je poeo mirno, ali to je dalje govorio, sve vie se estio, a njegov glas je preao i viku kada se kritiki obruio na ljudski Um. Viui i dalje, on je veoma logino i ubedljivo predstavio nestalnost i nestabilnost ljudskog Uma, dokazavi na mnogrojnim primerima kako je lako ubediti i uveriti taj Um u ta god hoe. U jeku svoga istupanja moj drug Hamolinadir je zajecao, ali je i plaui nastavljao da vie: - Svaki ovek, pa naravno i ja, moe da dokae sve to poeli; vi morate znati koji faktori i koje asocijacije dovode do uverenja u istinitost onoga to vam drugi dokazuju. Na primer, veoma je lako dokazati oveku da itav svet i svi ljudi nisu

nita drugo do iluzija, a da je realan samo ulj na prstu njegove leve noge. Osim tog ulja ne postoji nita, itav svet je plod bolesne uobrazilje. U tom momentu pomonik je pruio govorniku bokal vode, ovaj ga udno ispi i nastavi da govori smirenije. Evo ta je rekao: - Pogledajte mene. Ja nisam obian naunik. Mene zna av Vavilon i mnogo drugi gradovi; svi priznaju da sam ja ovek koji mnogo zna i koji je mudar. Dobio sam najbolje obrazovanje na svetu i teko da e ikada vie ikoga uiti onako kako sam uen ja. Ali ta da radi taj najvii nivo razvoja s pitanjem, zbog kojeg itav Vavilon, evo, ve godinu dana ludi! To opte ludilo povodom pitanja o dui dovelo je dotle da i moj visokoueni um "tumara k'o pijan po pomrini". Za sve to vreme ja sam paljivo i veoma ozbiljno izuavao stare i nove teorije o "dui" i nisam naao ni jednu sa ijim se autorom ne bih sloio; sve su bile tako logino izgraene i dobro predstavljene; moj Um nije mogao a da se ne sloi s logikom i verodostojnou svake od njih. Ja sam i sam napisao veoma obiman rad o pitanjima vieg reda; ne sumnjam da je veina prisutnih upoznata sa tokom mojih misli; i moda se ovde ne bi naao nijedan ovek koji ne bi pozavideo mom logikom miljenju. Ali iskreno i asno priznajem da sam ja, zajedno sa svim svojim znanjima i razmiljanjima o transcendentnom, samo jedan potpuni idiot. Hajde da zamislimo kako se u Vavilonu, gde smo se svi mi okupili, gradi kula uz iju pomo nameravamo da dopremo do neba i vidimo ta se tamo deava. Ta kula se gradi od cigala, koje su naizgled sve jednake, ali one su, zapravo, napravljene od raznih materijala. Ima tu gvozdenih cigala, ima drvenih, ima cigala od testa i ak, od perja. Zamislite da se takva kula zaista gradi u centru Vavilona i daje ve veoma visoka. Svakome je jasno da e ona, pre ili kasnije, pasti i sahraniti pod sobom grad i sve njegove itelje. Ja lino, nemam nameru da poginem pod ruevinama vavonske kule, ja elim jo da ivim i zato iz ovih stopa odlazim odavde... A vi radite ta znate! S tim reima on napusti dvoranu. Nikada ga vie nisam video. Kasnije sam uo da je ve sutradan napustio Vavilon i otiao u Ninivu, gde je sreno poiveo do duboke starosti. Saznao sam jo i to da je Hamolinadir zauvek napustio nauku i ostatak ivota proveo gajei "ungari"; na jednom od savremih jezika ta biljka se zove "kukuruz". Treba rei, moj deae, da je Hamolinadirov govor na prisutne najpre ostavio snaan utisak i da ih je sve obuzela duboka potitenost koja je trajala skoro mesec dana. Tokom svojih susreta oni su priali samo o tom govoru, ponavljajui i prepriavajui pojedine njegove pasae.

Ponavljali su ih toliko esto da su neki Hamolinadirovi izrazi postali poznati itavom Vavilonu i pretvorili se u krilatice. Neki od njih su i danas poznati na Zemlji, a najpoznatiji je - "Izgradnja Vavilonske kule" ili "Vavilonsko meanje jezika". Zato mnogi i sada misle da je u Vavilonu nekada graena kula da bi ljudi mogli ivi da dopru do samoga Boga. Savremeni Zemljani su ubeeni da se upravo za vreme izgradnje Vavilonske kule jedan jezik podelio na veliki broj razliitih jezika. Uopte, iz doba Vavilona, kao i iz drugih epoha, do naeg vremena je stiglo mnogo nepovezanih podataka, a Zemljani su od tih fragmenata sazdali takav galimatijas, da bi ak i podmukli Lucifer mogao da im pozavidi na umeu. Ve sam ti rekao da su u Vavilonu vladala dva "filozofska uenja", koja nisu imala nita zajedniko. Svako od njih je imalo mnogobrojne pristalice. Upravo su ta uenja, prenosei se iz generacije u generaciju, ometala razvoj njihovog miljenja, koje je i bez toga bilo prilino zbrkano. Pojedinosti oba ova uenja su tokom vekova bile podvrgnute promenama, ali osnovne ideje su ostale nekadanje i u tom obliku su stigle i do naih dana. Pristalice prvog uenja su tvrdile da ljudi imaju "duu"; ta teorija nazvana je "dualistikom"; druga teorija nazvana je "ateistikom"; njeni adepti su tvrdili i dokazivali potpuno suprotno. Dualisti ili idealisti, su tvrdili da se ispod grube telesne ljuture nalazi fina nevidljiva supstanca, koja zapravo i jeste "dua". Duaje besmrtna, to jest neunitiva. Dalje, oni su tvrdili da ta tanana supstanca, ili dua, mora da plaa za svaki voljni ili nevoljni postupak fizikog tela, a svaki ovek jo od roenja ima dva "tela", fiziko i duhovno. To uenje tvrdi da prilikom roenja na ramena svakog oveka sedaju dva nevidljiva duha. Na desno rame seda "dobri duh" ili "aneo", na levo - "zli duh" ili "avo". I od prvoga dana i aneo i avo belee sva dela ovekova; duh koji sedi na desnom ramenu belei dobre postupke i dela, a duh koji sedi na levom ramenu - zla dela i postupke. Od duhova se trai da podstiu i pobuuju oveka na odgarajue postupke - dobre ili loe. Svaki duh tei da sprei oveka da postupa onako, kako ga podstie duh suparnik, kao i da ga pobuuje na postupke koji se nalaze u njegovoj nadlenosti. Ti duhovi se neprestano meusobno bore, a ovek je njihovo bojno polje. Kada ovek umre, duhovi naputaju njegovo "fiziko telo" i odnose njegovu "duu" "Bogu", koji se nalazi negde na nebesima. Pred Bogom, anelima i arhanelima koji ga okruuju stoji vaga.

Pored svakog tasa stoje duhovi: pored desnog tasa - sluge raja, ili aneli, pored levog - sluge Pakla, ili avoli. Ti duhovi, koji su sedeli na ovekovim ramenima tokom njegovog ivota, posle njegove smrti donose njegovu duu Bogu; Bog uzima od njih knjige u koje su beleili sve ovekove postupke i stavlja svaku knjigu na odgovarajui tas na vagi. Na desni tas stavlja knjigu anelovu, na levi - knjigu avovu, gleda koji e tas prevagnuti i daje duu ovekovu na raspolaganje onim duhovima koji su tu pored njega. Duhovi desnog tasa odnose duu na mesto koje se naziva "Raj". On je neopisivo lep. Tamo zriju mirisni plodovi i mirie predivno cvee. Vazduh se ori od pevanja heruvima i muze serafima. Tamo ima i drugih bezbrojnih udesa, koje bolesna ljudska mata smatra veoma privlanim. U raju ljudima sve treba da donosi "najvee uivanje", tj. zadovoljavanje instinkata, koji su nedostojni normalnih tricentrinih bia. Te nedostojne elje ubijaju u oveku sve to je Tvorac u njega uloio za istinsko dobro. Duhove levog tasa vavilonski naunici su nazivali avolima. Oni vladaju Paklom. Pakao je besplodno mesto gde vlada nezamisliva vrelina i nema ni kapi vode. Umesto muzike tamo se neprestano uju uasna kakofonija i strana prokletstva. Svuda su rasporeene razne sprave za muenja: sprave za istezanje, tokovi za muenje, sprave za nanoenje rana i njihovo posipanje solju i tako dalje, i tome slino. To vavilonsko "idealistiko" uenje detaljno objanjava kako ovek treba da postupa kako bi dospeo u "Raj". On mora da uini to vie dela koje e u svoju knjigu zabeleiti aneo, da bi ta knjiga pretegla knjigu avolovu na Bojem sudu; u protivnom, nesrenik e svakako dospeti u "Pakao". Tu Hasejn nije mogao da se uzdri i upita dedu: - Ali kako oni razlikuju dobre postupke od ravih? Belzebub pogleda unuka zagonetnim pogledom i klimnuvi glavom odgovori: - Na Zemlji od davnina postoje 2 nimalo slina shvatanja o 2 puta prilikom odreivanja da li je neki postupak dobar ili rav. Prvi put su sledili naunici Atlantiani iz Drutva Akladansa. Prenosei se iz generacije u generaciju, njihovo gledite se unekoliko promenilo i prelo na njihove potomke, koji su jo i posle druge katastrofe na isti nain prihvali taj problem; njih su nazivali "posveenicima". Evo kako bi oni odgovorili na to pitanje: "Ako ovek postupa prema savesti on izvrava dobar postupak; onda, pak, kada osea griu savesti, znai da je izvrio zlo delo." A drugi put je nastao ubrzo posle "mudrog pronalaska" cara Konitusiona i, prenosei se iz generacije u generaciju, transformiui se u obinoj svesti, on se postepeno proirio po itavom svetu pod nazivom "moral".

Zanimljivo je istai jednu osobenost morala, koja se pojavila na samom poetku i postepeno postala njegov neraskidivi deo. Da bi shvatio koja je to osobenost, naveu ti primer kameleona. Ljudski moral poseduje isto svojstvo, kao i to unikalno bie. Najudnija i najneobinija strana te osobenosti njihovog "morala", posebno savremenog, sastoji se u tome to on autatski zavisi od raspoloenja lokalnih vlasti, a to raspoloenje, opet, automatski zavisi od uzroka kao to su "tatina", "varenje", "novac". Drugo vavilonsko uenje, koje takoe ima mnogobrojne pristalice, prenosei se iz generacije u generaciju, dolo je i do naih dana. Ono se zasniva na jednoj od starovremskih ateistikih teorija. To uenje uporno tvrdi da nikakvog Boga i nikakve due nema, a da su suprotni argumenti - tek bolesno buncanje pristalica druge teorije. Tu se tvrdi da svet postoji i razvija se prema odreenim zakonima, prema kojima sve prelazi iz jednog oblika u drugi, i postoji uzronoposledini lanac svih pojava, gde je posledica jednog dogaaja uzrok drugog, i tako dalje. ovek je takoe ukljuen u tu vezu, on je posledica odreog uzroka, ali je, opet, i sam, uzrok drugih dogaaja. tavie, tvrdi se da sve natprirodne pojave, ak i one koje ljudi oigledno opaaju, mogu da se objasne delovanjem pomenutih zakona mehanike. Da bi se savreno ovladalo tim zonima, treba dostii potpuna, nepristrasna i sveobuhvatna znanja. Na to je sposoban ist Um, a nivo znanja zavisi od nivoa Uma. to se tie ljudskog Uma, on je samo zbir utisaka koje ovek dobija; oni se postepeno transformiu u znanja, pomou kojih se mogu vriti poreenja, dedukcija i izvoditi zakljuci o raznim injenicama. Usled toga ovek dobija dodatnu informaciju o razliim pojavama koje se ponavljaju; to dovodi do formiranja svakakvih ubeenja u ovekovom Umu. Tako se i formira Um, to jest subjektivna dua. Mnogo toga se moe rei o tim dvema teorijama, one su nanele mnogo tete Umu potomaka. Zahvaljujui "naunicima" Um je postao takav da se uz njegovu pomo mogu jedino "lupetati kojetarije", ali to jo nije najstranije, sav je uas u tome to su ta uenja nanela veliko zlo ne samo ljudima, potomcima "naunika", ve i svemu ivom. Radi se o tome da je "komeanje umova" u Vavilonu naunicima pruilo dodatnu hranu za razmiljanje i delanje i, kada su se razili svojim kuama, njihove ideje su se kao zarazne bakterije svuda razmnoile i postepeno unitile ne samo ostatke, ve ak i svaki trag velikog dela najsvetijeg Ajate imaa... dela i trpljenja, kome je specijalno on pristupio kako bi stvorio ivotne uslove u kojima bi postepeno nestale negativne posledice delovanja organa kundabufera na ljude, a oni stekli osobine koje prilie svakom tricentrinom biu ija je sutina odraz sutine Vasione.

Ali, postojala je jo jedna posledica svih tih uenih mudrovanja povodom due. Ubrzo poto sam po peti put boravio na toj planeti, njihov "kulturni centar", neuporedivi i predivni Vavilon, bio je potpuno, do temelja, zbrisan sa lica Zemlje. Propao je ne samo grad, ve i sva bogatstva koja su tokom mnogih vekova stvarali njegovi graani. Iskreno reeno, poetak propasti velikog dela Ajate imaa odredili su nauni skupovi u Vavilonu, a pre svega, izmiljotine jednog dobro poznatog naunika koji je iveo u Aziji nekoliko vekova pre vavilonskih dogaaja. On se zvao Lentrohamsanin; njegova sutina je na poseban nain transformisana i usavravana, i on se, najposle, prikljuio onim eterskim linostima koje obitavaju na maloj planeti "Odmazda". Priau ti o njemu, zato to e ti to pomoi da bolje shvati osobenosti psihe ljudi te daleke i udne planete. Ali, najpre u ti ispriati o Najsvetijem Ajati imau (on je sada Veliki Kozmiki Svetitelj), zato to, kada sazna sve o njegovim delima na Zemlji, i sam moe, to je veoma vano, da proiri svoje razumevanje duevnih svojstava tricentrinih bia, koja su obuzela tvoju matu.

Glava 25 VELIKI SVETITELj AJATA IMA - IZASLANIK NEBA NA ZEMLjI Dakle, moj deae! Sada paljivo sluaj: ispriau ti o Velikom Svetom Izabraniku Viih Sila, Ajati imau i o njegovom radu meu tricentrinim biima koja nastanjuju planetu Zemlju. Ve sam ti vie puta govorio da, s vremena na vreme, na beskrajno Ljubei Veni Otac Stvoritelj da je milostivo doputenje da neko od Kozmikih Svetitelja moe uzeti oblije Zemljanina kako bi, poto poivi zemaljskim ivotom, na licu mesta procenio situaciju i predloio novi nain ivota, koji bi pomogao da se u prirodi Zemljana unite sve posledice delovanja organa kundabufera, i to tako da se neto slino nikada vie ne pojavi. Tano 700 g. pre poznatih vavilonskih daaja u planetarno telo tricentrinog bia uselio se duh Kozmikog Svetitelja po imenu Ajata ima; on je na taj nain postao Izaslanik Neba na Zemlji. Sada je on jedan od najpotovanijih i Najuzvienijih Kozmikih Svetitelja. Ajata ima se uselio u planetarno telo deaka iz siromane porodice sumerske rase i rodio se u seocetu nedaleko od Vavilona. Deo svog detinjstva proveo je u tom selu, a deo - u Vavilonu, koji je, iako jo nije dostigao svoj procvat, svejedno bio slavan. Veliki Svetitelj Ajata ima bio je samo Izaslanik Odozgo, koji je svojim delima stvorio na Zemlji ivotne uslove dostojne tricentrinih bia. On je eleo da Zemljani ive onako kako ive slina razumna bia u itavoj Vasioni. On je bio prvi koji je, izvravajui poverenu misiju odustao od uobiajenih metoda, kakve su Izaslanici na toj planeti koristili vekovima. Veliki Svetitelj Ajata ima niemu nije uio obine itelje Zemlje, nije im drao propovedi, kako su to radili Izaslanici Odozgo, pre i posle njega. Zato su njegovi pogledi bili poznati samo njegovim savrenicima, a ve trea generacija nita o njima nije znala. Ipak, izvesne informacije su, svejedno, dole do potomaka. Zahvaljujui "legomonizmu" plodovi njegovih nastojanja pod nazivom "Uas situacije", postali su poznati nekima od posveenih. Jo od vremena njegovih svetih dela, pa sve do naih dana, sauvana je u neoteenom obliku mermerna stela na kojoj su ugravirane njegove rei, njegovi saveti upueni njegovim savremenicima. Ta stela je sveta relikvija manje grupe posveenih koji pripadaju Olbogmekom Bratstvu koje ivi u srcu Azije. Re "Olbogmek" znai: "Sve vere su jednake, Bog je jedan".

Kada sam poslednji put bio na Zemlji, upoznao sam se sa lomonizmom, uz iju pomo je delo Svetog Ajate imaa dolo i do nas pod nazivom "Uas situacije". Legomonizam mi je veoma pomogao da shvatim udnovatost due tih neobinih bia, onda kada sam ve doao do samoga kraja, a nita nisam mogao da razumem, bez obzira na hiljadugodinja posmatranja. Mili, dragi dedice, molim te, reci mi ta znai re "legomonizam"? - zamoli Hasejn. Legomonizam - odgovori Belzebub - jeste jedna od formi prenoenja znanja iz generacije u generaciju, koju koriste posveeni tricentrini Zemljani. Tu formu prenoenja informacija smislili su stanovni nestale Atlantide. Ispriau ti ko se naziva posveenikom i tada e shvatiti ta je to "legomonizam". U preanja vremena posveenicima su nazivani ljudi koji su vladali skoro potpuno identinim znanjima, a drugi ljudi su ta znanja mogli da razumeju. Ali za poslednjih 200 g. ta re je dobila 2 razliita znaenja. Prvi smisao, kao i u davna vremena, oznaava ljude koji su zahvaljujui upornom trudu, trpljenjem izgradili u sebi odreene objektivne vrline i znanja, koji slobodno opaaju druga monocentrina i bicentrina bia. Ti ljudi svuda uivaju zaslueno potovanje. U drugom znaenju tu re koriste varalice, nazivajui tako jedni druge. Njihove bande se nalaze svuda, a njihov cilj je lopovluk i pljaka. Pod izgovorom da se bave "okultnim" ili "transcendenlnim" naukama, varalice se, zapravo, bave jednom vrstom pljake. Stalni lanovi njihovih bandi nazivaju se "posveenima". Meu tim "posveenicima" nove formacije postoje i veliki posveenici, koji su za vreme svojih avantura proli, to se kae, "vatru i vodu, sito i reeto", kao i kockarnice Monte Karla. Ali, legomonizam - to je takav oblik prenosa informacija o delima minulih dana, koji koriste asni ljudi, posveenici u pravom, prvobitnom smislu te rei. Za tu formu treba da zahvalimo Atlantianima - ona je bilo mudro reenje i cilj je bio postignut. Zaista, to je bio jedini nain, i uz njegovu pomo su drevna znanja stigla do buduih generacija. Radi se o tome da, kada su znanja jedni drugima prenosili obini Zemljani, ona su na kraju krajeva potpuno nestajala i sasvim zaboravljana, ili su toliko deformisana da su u njima, prema reima Nasradina Hode, ostajale samo koa i kosti, i eherezadine bajke. To je zato to, im neki fragment informacije stigne do savremenih naunika, oni odmah ponu oko njega da izmiljaju komentare i interpretacije, a njihove kolege, kad za to uju, odmah "dignu galamu", te se moe rei da meu njima zapoinje ples Svetoga Vita.

O savremenim naunicima koji su svoje teorije sklepali od fragmenata znanja, slikovito se izrazio Nasradin Hoda: "Buva je potrebna samo zato da bi se iz nje iscedile gomile naunih radova". Moram da priznam da sam se ponekad, dok sam iveo meu ljudima, jedva uzdravao da ne prasnem u "grohotan smeh". To se dogaalo kada bi neki od "naunika" drao predavanje ili mi naprosto priao o dogaajima iz prolosti kojima sam ponekad lino prisustvovao. Ta predavanja su bila prepuna zabavnih izmiljotina, kakve ak ni lukavac Lucifer, zajedno sa svom svojom pratnjom, ne bi mogao da smisli, ak i kada bi to strasno eleo.

Glava 26 LEGOMONIZAM DELA "UAS SITUACIJE" VELIKOG SVETITELjA AJATE IMAA Belzebub nastavi da pria: - Evo molitve, kojom poinje legomonizam, zahvaljujui kojem su za potomstvo sauvana dela Velikog Svetitelja Ajate imaa: U ime Prauzronika moga postojanja teiu ka svim oduhovljenim naelima, kao i naelima koja e u budunosti oduhotvoriti na Stvoritelj, Svemogui Veni Vladika. Amin. Meni, nitavnoj trunici svega postojeeg, nareeno je Odozgo da uzmem oblik tricentrinog stanovnika planete Zemlje kako bih pomogao ljudima da se spasu posledica delovanja onog organa, koji je svojevremeno iz veoma vanih razloga bio implantiran u organizam njihovih predaka. Svi Veliki kozmiki Svetitelji, koje je Nebo poslalo ovamo, meni, pokuali su da izvre svoj zadatak, koristei jedan od tri sveta puta koje je predodredio na Stvoritelj. Ti putevi su bazirani na tri impulsa koji se zovu "Vera", "Nada" i"Ljubav". Kada sam napunio 17 godina poeo sam, kako je odreeno Gore, da pripremam svoje planetarno telo za ivot odrasle osobe, kao i nepristrasan pogled na svet... Tokom svoje pripreme trebalo je da reim koji u od 3 puta, zasnovanih na boanskim impulsima, izabrati za svoj dalji rad. Pripremajui se da nainim izbor, posmatrao sam mnoge ljude najrazliitijih tipova, koji su se mogli sresti u Vavilonu, bio sam svedok svakojakih njihovih postupaka, i u meni se postepeno pojaavala sumnja u to da je jednim od tih naina mogue spasti tricentrine Zemljane. Dalja posmatranja ne samo da su osnaila moje sumnje, ve su me ubedila da su posledice delovanja organa kundabufera bile toliko velike i jake da su sada postale neto kao druga priroda ljudi. Kada sam poodrastao, pre nego to u izabrati jedan od 3 puta, reio sam da dovedem sebe u stanje potpune reenosti i balansa svih modanih centara, kako bih doneo nepogreivu odluku o tome ta treba raditi. U tom cilju, popeo sam se na planinu Vezinjamu i 40 dana kleao na kolenima, usredsreujui svoju panju. Drugi put 40 dana nisam ni jeo, ni pio, ve se samo priseao i analizirao utiske iz detinjstva i rane mladosti. Trei put sam 40 dana i noi kleao na kolenima bez hrane i pia i jedino sam na svakih pola sata upao iz svojih grudi po dve dlake. I tek kada sam se potpuno oslobodio uticaja svih fizikih i duhovnih asocijacija, koje se dogaaju pod uticajem svodnevnog ivota, tek tada, ponavljam, poeo sam ozbiljno da razmiljam kako treba da postupim.

Ta razmiljanja istog Uma dovela su me na kraju krajeva do vrstog uverenja da je ve kasno spasavati ljude pomou jednog od 3 sveta puta. Shvatio sam potpuno jasno da su prave osobine, svojstvene tricentrinim stvorenjima, kod Zemljana potpuno degradirane. To se dogodilo zato to su se prava Vera, Nada i Ljubav pomeale i zaprljane impulsima koji proistiu iz organa kundabufera. Sada su kod ljudi formirani duevni kvaliteti koji samo spolja lie na Veru, Nadu i Ljubav, ali imaju sasvim drugaije osobine. Savremena tricentrina bia takoe s vremena na vreme veruju, nadaju se i vole svim svojim Umom i svim svojim oseajima, ali sva je sutina u tome kako veruju, kako se nadaju i kako vole. Da, oni veruju, ali kod njih taj sveti impuls ne funkciie samostalno, kao to se to dogaa na drugim planetama Vasione; na Zemlji vera zavisi od razliitih faktora koji su se formirali u ovekovoj svesti pod dejstvom organa kundabera; meu tim faktorima nalaze se, izmeu ostalog "sujeta", "samoljublje", "gordost", "uobraenost", i tako dalje. Usled toga, tricentrini stanovnici Zemlje opaaju i fiksiraju u svojoj svesti svakakve gluposti i veruju u bajke. Stanovnike te planete je lako ubediti u ta god hoete, voljno ili nevoljno, oni prihvataju svaki apsurd, a takvu percepciju nazivaju "subjektivnom". Razlog za to lei u raznim posledicama delovanja organa kundabufera, na primer u samoljublju, sujeti, gordosti, oholosti, uobraenosti, nadmenosti, i tako dalje. Kada sve to deluje na njihov izroeni Um i isto tako izreena oseanja - kod njih se formiraju ne samo lana uverenja, ve oni sa svim arom i iskrenou odmah poinju da uveravaju i sve ostale u njihovu ispravnost. Isto tako abnormalno, formira se kod njih i sveti impuls Ljubavi. U duama savremenih tricentrinih bia postoji mnogo raznih oseanja koja oni nazivaju "ljubavlju", ali ta "ljubav" je isto tako rezultat odreenih posledica delovanja organa kundabufera, i to oseanje je veoma subjektivno, toliko subjektivno, da ako zamolite desetoro ljudi da vam objasni kako oni shvataju ljubav, moda e svi oni biti iskreni u svojim odgovorima i vrsto ubeeni u istinitost svojih oseanja, ali e svejedno odgovoriti na razne naine i opisati potpuno raiita oseanja. Jedan e opisati erotsko oseanje, drugi - oseanje saalenja, trei - pokornost i smernost, etvrti - interesovanje za svet koji ga okruuje, ali nijedan od njih ni priblino nee opisati istinsku Ljubav. To niko nee moi da uradi zato to tokom mnogo vekova nijedan Zemljanin nije doiveo oseanje Istinske Ljubavi. A bez unutranjeg razumevanja, nikome nee ni na pamet pasti misao o tom svetom impulsu koji donosi sreu, jer upravo ljubav nam daruje blaenstvo i ini nas savrenijima. Sada na Zemlji, ako tricentrino bie nekoga voli, to je samo onaj kome se podilazi ili laska, esto se voli zbog spoljanjeg izgleda, ili, pak, zato to e stric voljene pomoi u karijeri, i tako dalje.

Ali nijedno ljudsko bie nikada ne doivljava istinsku, objektivnu, altruistiku ljubav. Savremena ljubav, pak, dovodi do toga da se nasledna predreenost za kristalizaciju posledica delovanja organa kuabufera neometano ispoljava i postepeno postaje druga ovekova priroda. to se tie treeg svetog impulsa, Istinske Nade, stanje tog oseanja jo je gore nego kod prva dva. Istinska Nada postoji kod ljudi u deformisanom obliku, ali, to je jo gore, pojavljuju se i novi oblici kobnih nada, koji ometaju nastanak i delovanje istinskih Vere, Nade i Ljubavi. Zbog tih novih abnormalnih nada oni se stalno neemu nadaju, a to ve na samom poetku paralie mogunost iskorenjivanja i blokiranja nasledne predodreenosti za formiranje posledica delovanja organa kundabufera. Kada sam se vratio sa planine Vezinjami u Vavilon, napustio sam posmatranja kako bih razjasnio moe li se nai nekav drugi nain koji bi pomogao tim nesrenicima. Godinu dana sam izuavao njihov doivljaj sveta i ponaanje, i postalo mi je potpuno jasno da, iako im je sasvim atrofirala sposobnost opaanja boanskih impulsa Vere, Nade i Ljubavi, jedan faktor koji moe da regenerie taj proces ipak nije potpuno ugaen; to je Objektivna Savest; ona lei u osnovi ponaanja svakog tricentrinog bia; kod Zemljana ona postoji, maltene, u stanju zaetka. Nenormalni uslovi ivota doveli su do toga da je taj faktor postepeno potisnut u onu oblast svesti koju sami Zemljani nazivaju podsveu, i on zato ne uestvuje u njihovim povrnim mislima i oseanjima. Svim misaonim naelima svoga celovitog bia, konano sam se uverio da je jedino savest u oveku iva, i ona jo moe da deluje na budnu svest, ali ne i na uspavanu. Jedino savest moe spasti ljude od kobnih posledica uticaja organa kundufera, koji je nekada implantiran njihovim precima. Dalja razmiljanja su me uverila da u postii svoj cilj jedino ukoliko u potpunosti i na odreeni nain izmenim nain ivota ljudi. Kada se u meni uvrstila ta misao, reio sam da se od tog momenta pozabavim stvaranjem takvih ivotnih uslova u koja bi u obinu svest mogla da se useli savest. Neka blagoslovi moju odluku Svemogui beskrajno Ljubei Univerzalni Otac, Jedinosuni i Veni Tvorac. Amin! edo moje, kada sam se na samom poetku svog poslednjeg putovanja na Zemlju detaljno upoznao sa legomonizmom, o kome sam ti upravo ispripovedao, zainteresovao sam se za metod Uzvienog kozmikog Svetitelja Ajate imaa. Drugih legomonizama ili drugih izvora informacija o njegovim kasnijim pobonim delima nije bilo, i ja sam reio da detaljno istraim i razjasnim koje je mere on preduzeo i na koji nain je postupao kako bi pomogao tim nesrenicima da se

oslobode uticaja organa kundabufera, koje su nasledili od predaka, a koji su toliko razorni. To je bio jedan od glavnih zadataka mog poslednjeg putovanja na Zemlju i ja sam izvrio briljiva ispitivanja delatnosti Sveljubeeg kozmikog Svetitelja Najvieg Stepena Ajate imaa. to se tie mermerne stele, ona je, sreom, sauvana iz vremena svetog delanja Velikog Ajate imaa i danas je ona sveta relikvija Olboglemskog bratstva posveenih. Imao sam sree da je vidim i proitam rei, urezane na njoj. Kako sam saznao iz svojih istraivanja, kada je Ajata ima stvarao uslove, koje je planirao, na njegovu inicijatu su u mnogim gradovima bile postavljene sline stele i na njih su urezani saveti kako ljudi treba da organizuju svoj ot. Ali, kasnije su se opet rasplamsali veliki ratovi i ljudi su sami razbili sve stele, osim jedne koja je sluajno sauvana; ona se sada, kao to sam ve rekao, nalazi u posedu bratstva. Na toj sauvanoj ploi ugraviran je tekst u kome se govori o 3 boanska impulsa Veri, Ljubavi i Nadi. Vera, Ljubav i Nada. Svesna vera - jeste sloboda. Vera oseanja - jeste slabost. Vera tela - jeste glupost. Svesna ljubav izaziva za uzvrat isto takvo oseanje. - ulna ljubav izaziva svoju suprotnost. Ljubav tela zavisi samo od fizikog tipa i nagona. Svesna nada - jeste sila. Nada oseanja - jeste radost. Nada tela - jeste bolest. Pre nego to nastavim priu o delima Velikog Svetitelja Ajate imaa, mislim da treba da definiemo karakteristike unutranjeg impulsa "nade", o kojoj je Sveti Ajata ima rekao da s njom stvari stoje najgore. Izvrio sam specijalna posmatranja i ispitivanja neobine ljudske psihe i uverio sam se da uzroci, koji u ljudima izazivaju tu iskrivljenu nadu, zaista povlae za sobom najkobnije posledice. Abnormalna nada raa u ljudima neobinu i osobenu bolest, koja postoji i razvija se i danas. Ona se jednom reju moe nazvati: "sutra". Neobina bolest dovela je do uasavajuih rezultata, koji se naroito odraavaju na one nesrenike koji znaju da im preti nevolja i da je, kako bi je izbegli, potrebno da uloe odreene napore, pri emu im je poznato ta treba da urade, ali oni to nikada ne rade, ve sve odlau za kasnije. Ta kobna osobina razvila se kod ljudi iz raznih razloga, ali upravo navika da sve odlau za sutra dovodi do toga da, ak i kada sve znaju, nesrenici nikada ne mogu da dovre neki valjan posao.

Bolest "sutra" fatalna je za Zemljane ne samo zato to ih liava svake mogunosti da se oslobode posledica delovanja organa kundabufera, ve i zato to im smeta da savesno izvravaju svakodnevne obaveze, neophodne za stvaranje normalnih ivotnih uslova. Ta bolest "sutra" dovodi do toga da tricentrina stvorenja, posebno savremena, skoro uvek odlau za kasnije sve to treba uraditi danas, poto su ubeeni da e sutra sve uraditi bolje i bre. ak i oni nesrenici koji su sami ili pod pritiskom spoljnih okolnosti shvatili svoju potpunu nitavnost i osetili je svim nitima svoje due, i oni, koji znaju kakve napore treba preduzeti i ta uiniti da bi se postalo valjano tricentrino bie - ak i ti ljudi, odlaui svoje poslove za kasnije, jednom e se neizbeno nai pred licem smrti, ostajui pri tome beskarakterna nitavila. Ipak, ne treba zaboraviti jedan neobian fenomen. Mnogo sam posmatrao ljude, izuavao sam njihovu skoro unitenu psihu i sasvim pouzdano utvrdio da, to su blie kraju svoje zemaljske egzistencije, u njima same od sebe poinju da atrofiraju odlike, nastale usled delovanja posledica organa kundabera i, ponekad, ak, one potpuno nestaju i tada ljudi bolje opaaju realnost. U takvim sluajevima, kod tvojih ljubimaca se javlja snana elja da rade na sebi, da rade, kako oni kau, "za spasenje due". Ali od toga nita ne moe biti, naprosto zato to je ve suvie kasno, vreme koje je Velika Priroda izdvojila u te svrhe ve je na isteku i, mada ljudi oseaju potrebu da vie rade, umesto da ostvare tu elju, oni mogu samo da vode beskrajne razgovore, jer im nita drugo ne dozvoljava staraka slabost. Moj deae, kada sam istraivao delo Velikog Svetitelja Ajate imaa za dobrobit tricentrinih bia na Zemlji, utvrdio sam veoma vane stvari. Kada se taj Veliki Kozmiki Svetitelj, koji poseduje neuporedivi Um, konano uverio da sveti putevi usavravanja tricentrinih bia Vasione vie nisu pogodni za Zemljane, on se, posle godinu dana neprekidnog posmatranja i istraanja, ponovo popeo na planinu Vezinjamu i nekoliko zemaljskih meseci razmiljao kako da postigne svoj cilj, to jest, kako da spase Zemljane od kobnih posledica uticaja organa kuabufera uz pomo svetog oseanja savesti, koje se sauvalo naknuto u njihovoj podsvesti. Razmiljanja su ga dovela do vrstog uverenja da se ljudi zaista mogu spasti ako se deluje na njihovu savest, ali samo ukoliko savest bez gubitaka pree iz podsvesti u svest, koja upravlja njihovim aktivnim ivotom za vreme budnog stanja, i ukoliko je ne izgube tokom te svesne delatnosti.

Glava 27 NAIN IVOTA KOJI JE LjUDIMA SAVETOVAO VELIKI SVETITELj AJATA IMA Belzebub nastavi svoju priu. - Posle dugih i marljivih istraivanja razjasnio sam da, poto je Veliki Svetitelj Ajata ima promislio i sainio na planini Vezinjame taan plan svojih daljih svetih dela, on se nije vratio u Vavilon, ve je krenuo pravo u grad Duapal, prestonicu zemlje Kurlante, koja se nalazila u srcu Azijskog kopna. Doavi tamo, on se najpre povezao sa Posveenima iz Bratstva aftanturi; ono se nalazilo nedaleko od grada i njegovo ime je znailo "iveti izistinski - ili uopte ne iveti". Bratstvo je bilo osnovano 5 zemaljskih g. pre dolaska Velikog Svetitelja Ajate imaa, na inicijativu dvoje tricentrinih Zemljana, koji su u skladu sa principima vaeim pre Ajatijeve ere, smatrani istinskim posveenicima. Jedan od tih istinski posveenih zvao se Pundoliro, a drugi - Sensimiriniko. Uzgred, napominjem da su nadtelesne sutine (via tela) ovih istinski posveenih Zemljana tada ve dostigle visok nivo i zato su oni imali vremena da svoj Um dovedu do neophodnog stupnja Objektivnog Uma, te su se njihova via tela pokazala dostojnim, zaista dostojnim, da zauzmu svoje mesto na planeti istilite. Moja dalja iscrpna istraivanja pokazala su da su se u svim misaonim centrima Pundolira i Sensimirinika najpre pojavile sumnje, a zatim se pojavila vrsta uverenost da se iz oigledno neprirodnih razloga s njima dogaa "neto veoma nepoeljno", tavie, da je nemogue osloboditi se toga zla bez pomoi sa strane. Oni su reili da pronau druge ljude, koji e kao i oni teiti istom cilju i truditi se da se oslobode te napasti. Oni su nali odgovarajue ljude meu monasima koji su iveli u manastirima smetenim oko grada Dulfapala, i zedno s njima osnovali su svoje bratstvo. Dakle, po dolasku u Dulfapal Sveti Ajata ima se povezao sa braom koja su ve radila na problemu abnormalnog funkcionisanja svoje psihe, vrei pri tome samoposmatranje; on je poeo da posveuje njihov Um, otkrivajui im objektivne istine, pri emu je obuku vodio na takav nain da je percepcija novog ostvarivana neometana mranim stranama njihove prirode, tako da nikakve posledice onoga zla, skrivenog u njihovim duama nisu mogle da iskrive opaanje venih istina. Prosveujui lanove Bratstva, sporei i savetujui se s njima, Veliki Svetitelj Ajata ima bavio se sastavljanjem zbornika "propisa" ili, kako se sada kae, "ustava" novog Bratstva, koje je zajedno sa svojim uenicima kasnije osnovao u gradu Dulfapalu. Ono je nazvano bratstvom Hitvori i to ime je znailo: "Sin Boji bie samo onaj ko u sebi probudi Savest." Kasnije, kada je rad na organizaciji novog bratstva bio zavren, on je razaslao lanove starog bratstva u razna mesta, sa zadatkom da ire ideje o tome da podsvest

oveku prua munost da u sebi izgradi sveti impuls Savesti, ali da samo onaj koji toj mogunost obezbedi prodor u svest i ko objektivno utie na sva svoja dela i sav svoj ivot, moe sebe da nazove istinskim sinom Tvorca svega postojeeg. Braa su najpre svoju ideju propovedala uglavnom meu monasima mnogobrojnih manastira, a zatim i meu obinim stanovnicima grada. Zatim su, za poetak, odabrali 35 ozbiljnih i dobro pripremljenih poslunika za novo Bratstvo Hitvori, osnovano u gradu Dulfapalu. Posle toga je Veliki Svetitelj Ajata ima nastavio da poduava monahe starog Bratstva aftanturi i da uz njihovu pomo prosveuje Um poslunika. Posle godinu dana takvog rada, on je zakljuio da su neki monasi Bratstva aftanturi, kao i deo poslunika, dostojni da postanu punopravna braa novog reda. Ustav Bratstva, koji je sainio Veliki Svetitelj Ajata ima, odreivao je da punopravnim lanom Bratstva Hitvori sebe moe smatrati samo onaj ko uz druge objektivne vrline, postupajui po savesti, shvati nain na koji e druge ubediti u to da ovek poseduje impuls Objektivne Savesti i da uz pomo tog impulsa moe postati dostojan smisla i cilja svog ivota. tavie, svaki neofit je duan da i sam tome ui druge, drugi - tree, i tako dalje. One, koji su zasluili da se nazovu "punopravnom bratom", poeli su da nazivaju "recima". Posebno elim da podvuem da su ljudi, poto je propalo delo Ajate imaa, re "rec", kao i re "posveenik", o kojoj sam ti ve govorio, poeli da koriste na razne naine i u dva razliita smisla. U prvom smislu, re "rec" i dalje podrazumeva profesialce u nekoj od mnogobrojnih zajednica, ije lanove ljudi nazivaju jo i "duhovnicima" ili "svetenicima". U drugom smislu reju "rec" nazivani su i jo se nazivaju oni koji se svojim religioznim ivotom i vrednim delima za dobrobit blinjih tako snano izdvajaju meu njima, da i sama uspomena na njih kod ljudi izaziva oseanje zahvalnosti. U isto vreme, kada je Veliki Svetitelj Ajata ima prosveivao Um monaha iz biveg Bratstva aftanturi, kao i nove poslunike, meu obinim stanovnicima grada i okoline proirila se ideja da je oveku dato sve kako bi iveo po Savesti, ali to boansko naelo ne utie na ivot svesti zbog nekih ljudskih postupaka, "koji donose trenutnu korist, ali ija je posledica zlo", kao i usled koristoljubivih interesa koji postepeno u oveku unitavaju svaku sposobnost za boansku Ljubav. Ta, uistinu pravedna ideja, postala je popularna zahvaljui premudroj dalekovidosti Velikog Svetitelja Ajate imaa, koji je svakome ko eli da postane lan Bratstva, pored ostalih obaveza, nalagao i obavezu da budi Savest u drugim ljudima. Kada je organizacija prvog bratstva Hitvori u gradu Culfapalu bila manje ili vie zavrena, i kada su braa ubudue, sledei svoj Um, mogla da rade samostalno, tada je Sveti Ajata ima lino meu njima odabrao one koji su pomou razuma ili oseanja pronikli u svoju podsvest i tu osetili impuls Savesti; to ih je uverilo u to da,

ukoliko uloe odreene napore, Savest moe postati neodvojivi deo njihovog svaknevnog ivota. One koji su ve osetili Savest u svojoj svesti, on je nazvao "posveenicima prvog stepena" i izdvojio ih od ostalih; poeo je da im otkriva objektivne istine, koje su od Zemljana jo skrivene. Upravo "posveenike prvog stepena", koje je Ajata odvio od ostalih, kasnije e poeti da nazivaju "velikim posveenicima". Treba naglasiti da je Veliki Sveti Ajata ima izmenio i obnovio prirodu i sutinu velikih posveenika. Izmeu ostalog, Veliki Svetitelj, sada Najsvetiji Ajata ima, objasnio je velikim posveenicima ta je zapravo Objektivna Savest i koji razlozi dovode do njenog pojavljivanja kod tricentrinih bia. Evo taje on o tome rekao: "Savest se u oveku javlja kada u njega prodru estice "emacije alosti" Beskonano Ljubeeg i Beskonano Stradajueg Venog Tvorca, i zato se izvori savesnog postupanja tricentrinih bia ponekad nazivaju "Bojim darom". A alost i tuga nastaju kod naeg Sveopteg Oca zbog borbe izmeu dobra i zla koja se u Vasioni neprekidno odigrava." Zatim je nastavio dalje: "Sva tricentrina bia u Vasioni, ukljuujui i ljude, u skladu sa svojom prirodom koja dovodi do buenja Savesti, treba da oseaju patnje. Mi moramo da patimo zato to Savest konano moe biti probuena tek u procesu neprekidne borbe izmeu dve suprotne sile, koje proistiu iz razliitih izvora, to jest izmeu procesa funkcionisanja naeg planetarnog tela i paralelnog procesa, kome podsticaj daje usavravanje vieg tela ili nadtelesne sutine, skrivene u naem planetarnom telu, iji procesi u svojoj celokupnosti izazivaju sve manifestacije Uma tricentrinih bia. Prema tome, mi Zemljani, poput svih tricentrinih bia Velikog Kozmosa, zahvaljujui tome to u nama postoji mogunost manifestovanja Objektivne Savesti, neizbeno moramo da trpimo borbu izmeu duha i ploti; ta borba vodi ka tome da najzad ponemo da oseamo "elim" i "ne elim". Onaj ko svesno usmerava tu unutranju borbu i svesno drinosi tome da "ne elim" prevagne nad "elim", ponaa se kao to prilii Ovaploenju Sutine Tvorca; onaj, pak, koji dozvoli eljama da njime vladaju, poveava Boju tugu. Ogroman rad Ajate imaa i njegovih sledbenika doveo je do toga da su ve posle nepune 3 godine svi stanovnici Dulfapala i njegove okoline, pa ak i mnogih azijskih zemalja, znali za postojanje istinske Savesti u sopstvenoj podsvesti, ali i to da se njome treba rukovoditi u svakodnevnom ivotu; reci bratstva svuda su uili ljude kako i ta treba initi da se taj cilj postigne i ak su poeli da se trude da i sami postanu reci; mnoge zajednice ovoga bratstva, osnovane u Aziji, u to vreme su ve radile samostalno. Evo kako su nastala ta, skoro nezavisna bratstva.

Kada je veliki Svetitelj Ajata ima maltene zavrio rad na organizaciji Bratstva, osnovanog u Dulfapalu, razaslao je velike posveenike po itavom kontinentu, davi im neophodna uputstva za dalje osnivanje novih bratstava u drugim gradovima i zemljama; on sam, pak, ostao je Dulfapalu i rukovodio radom svojih pomonika. I dogodilo se, dete moje, da su skoro svi ljudi, ta udna tricentrina bia, poeli da se od sveg srca trude kako bi se Objektivna Savest zauvek nastanila u njihovoj svesti. Veina stanovnika Azije toga doba poela je intenzivno da radi na sebi pod rukovodstvom posveenika i svetenika Bratstva Hitvari, u cilju prenoenja iz podsvesti u svest svih onih oseanja koja mogu dovesti do nastanka impulsa istinske savesti, ne bi li na taj nain stekli mogunost da se u potpunosti i verovatno zauvek oslobode posledica delovanja organa kundabufera, pogubnih po njih same i po njihove potomke; s druge strane, ako budu iveli po svojoj savesti, ljudi e moi da utole tugu Venog Oca. Sve je to dovelo dotle da je u Aziji toga doba problem savesti ljudima postao osnovni problem u svakodnevnom ivotu, bez obzira na to da li se nalaze u "budnom stanju svesti" ili u "pasivnom instinktivnom stanju". Tih godina su ak i ona tricentrina bia, ije opaanje tog boanskog impulsa jo nije u potpunosti uspostavljeno, bia u ijoj je udnoj, samo njima svojstvenoj svesti, postojala tek ograniena predstava o njemu, takoe pokuavala da se ponaaju u skladu s tim predstavama. Usled toga, posle 10 zemaljskih godina, po njihovoj sopstvenoj volji, kod ljudi su nestale dve osnovne forme u kojima se ispoljavala anomalija njihove egzistencije; one su bile i ostale uzrok koji ometa uspostavljanje vie ili manje normalnih uslova ivota. Pre svega, same po sebi, nestale su podele na najrazliite zajednice sa raznovrsnim oblicima organizacije spoljnog, pa ak i unutranjeg ivota, koje oni nazivaju "dravnim tvorevinama", a kao drugo, nestale su i takozvane "kaste" ili "klase", koje su ve veoma dugo postojale u njihovima zajednicama. Smatram da je upravo ova druga osobenost, tj. obiaj da svako bude svrstan u ovu ili onu kastu ili klasu, postala, kako e kasnije shvatiti, osnova za postepeno formiranje jednog neobinog duevnog kvaliteta koji je u itavoj Vasioni svojstven samo njima. Oni su to neobino svojstvo stekli ubrzo posle druge katastrofe planetarnih razmera i ono se postepeno razvijalo , prenosilo se iz generacije u generaciju i najzad stiglo do savremenih Zemljana ve kao zakonit i neodvojiv deo njihe prirode, a to osobeno svojstvo oni nazivaju "egoizmom". Jednom, kasnije, u pogodnom trenutku, detaljno u ti objasniti kako su zbog neprirodnih ivotnih uslova tvoji ljubimci poeli da se dele na razliite kaste i kako se postepeno, zbog takvih anomalija ta grozna forma drutvenih odnosa sauvala da naih dana. A za sada ti je dovoljno da zna da je uzrok nastanka tog unikalnog

"egoizma" u prirodi Zemljana bilo to to je posle druge planetarne katastrofe njihova jedinstvena psiha dobila dvojni karakter. To mi je bilo potpuno jasno onda kada sam poslednji put bio na Zemlji; tada sam poeo da se zanimam za legomonizam, u kome je bio izloen rad Velikog Svetitelja Ajate imaa pod nazivom "Uas situacije". Posle briljivog prouavanja i istraivanja itave njegove dalje delatnosti i njenih rezultata, zapitao sam se kako su se i zato sile koje se dobijaju iz estica emanacije Tvoreve tuge za aktualizacijom boanskog impulsa Objektivne Savesti, u ovekovoj prirodi kristalizale samo u "podsvesti" i na taj nain izbegle unitavanje kakvo je zadesilo sile predviene za buenje impulsa Vere, Nade i Ljubavi. Uzgred, tu neobinu anomaliju u potpunosti potvruju mudre rei dubokouvaenog, nezamenljivog, asnog Nasradina Hode, koje glase: "Svaka prava srea proistie iskljuivo iz neke nesree koju je ovek na sopstvenoj koi osetio." Dualizam ljudske psihe ispoljava se usled toga to ovek poseduje dve linije ponaanja. Jednu liniju formiraju utisci iz neprirodnog okruenja, nedostojnog razumnog bia, u periodu dok se on nalazi u budnom stanju; ti utisci formiraju tzv. "svest"; druga linija ponaanja proistie iz prirodnih, unutranjih naela ljudske prirode i definie je "podsvest". Upravo zbog toga to te "linije ponaanja" proistiu iz dvaju razliitih naela, svaki tvoj ljubimac se u svom svaknevnom ivotu, u budnom stanju, deli na dve samostalne linosti. Ovde treba naglasiti da taj dualizam takoe dovodi do toga da njihova priroda postepeno gasi taj impuls, potreban svim tricentrinim biima, i koji se naziva "iskrenou". Oni, ak, svesno u sebi gue taj impuls i ve od prvog dana njihovog nastanka ili, kako oni kau, od dana roenja, njihovi proizvoai, ili po zemaljski "roditelji", ue decu potpuno suprotnom ponaanju, drugaije reeno, ue ih "laljivosti". Uiti i primoravati decu da budu neiskrena sa drugima i u svemu laljiva toliko je ulo u plot i krv Zemljana da oni to smatraju svojom obavezom i ak nazivaju znamenitom reju "obrazovanje". Oni ue decu da nikada ne postupaju onako kako instinivno zahteva njihova savest, ve samo onako kako je utvreno pravilima "lepog ponaanja", koja su sroile razne pretenciozne linosti. Razume se, u vreme kada deca odrastaju i stupaju u ivot odraslih jedinki, ona ve mehaniki slede liniju ponaanja koja je kod njih ve formirana, u skladu s onim to je u njih "usaeno", tj. u skladu s "obrazovanjem". Zahvaljujui svemu tome savest, koja bi mogla da gospodari u svesti stanovnika te planete poev od ranog detinjstva, postepeno se povlai, tako da ju je u vreme kada postanu odrasli, mogue pronai samo u tzv. "podsvesti". Pomenuta svojstva, neophodna za ispoljavanje boanskog impulsa Savesti, postepeno su prestala da deluju na nivou svesti i da usmeravaju ovekovu delatnost.

Eto zato se, dete moje, u ljudskoj prirodi kristalizacija boanskih naela poslatih Odozgo, koja bude boanski impuls Savesti, odigrava tek u njihovoj "podsvesti" koja ne uestvuje u obinom ivotu, te su tako ta naela izbegla unitavanje koje je zadesilo druge svete impulse, oveku apsolutno neophodne - Veru, Nadu i Ljubav. tavie, ako se ponekad, iz ovog ili onog razloga, ovi impulsi pokrenu iz podsvesti i ovek oseti potrebu da u svom neprirodnom ivotu postupa u skladu s njom, kada to oseti, on e ih to pre potisnuti natrag, zato to je u uslovima koji sada vladaju, nemogue iveti s aktivnom, delotvornom, istinskom Saveu. Od vremena kada je egoizam postao deo prirode tvojih ljubimaca, to unikalno svojstvo je postalo glavni faktor postepene kristalizacije mogunosti u ljudskoj psihi, i ono slui za raanje posebnih impulsa poznatih pod imenima: "lukavstvo", "nadmenost", "ulizivanje", "podmuklost", "astoljublje", "dvolinost" i tako dalje, i tome slino. Te osobene odlike psihe, svojstvene tricentrinim Zljanima, koje sam upravo naveo, konano su kristalizovane u prirodi mnogih tvojih ljubimaca i postale su njihove obavezne osobine mnogo pre epohe Velikog Svetitelja Ajate aa, ali kada je nain ivota koji je on namerno stvorio, poeo da se ukorenjuje i iri meu njima, te neobine osobine su nestale iz svesti tricentrinih bia. Kasnije, ipak, kada su ljudi sami unitili rezultate svetih nastojanja Blagorodnog Ajate imaa, kobne osobine su postepeno ponovo procvale i sada se nalaze u osnovi sutine savremenih Zemljana. Dete moje, kada se u prirodi tvojih ljubimaca pojavi ispoljavanje egoizma, te unikalne osobine koja daje poticaj za nastanak drugih "sekundarnih uzroka", tada boanski impuls Savesti, pa ak i slabana aluzija na taj impuls, postaje smetnja Unikalnoj Autokratskoj Sili koja upravlja ljudima. Kasnije, kada tvoji ljubimci osete potrebu da svesno, uvek i u svemu, spree uee Savesti u funkcionisanju svoje svesti koja kontrolie njihov ivot u budnom stanju, taj boanski impuls kao da u svojoj aktivnosti postepeno poinje da se kloni uea u svesnoj delatnosti i uestvuje samo u radu "podsvesti". Sve mi je to postalo jasno tek posle briljivih i detaljnih istraivanja i tada sam shvatio zato se oni jo uvek dele na "kaste" i "klase" i da upravo to izaziva po njih tako alosne posledice. Dalja detaljna istraivanja su mi jasno i odreeno pokazala da u tom delu svesti, koji oni nazivaju podsveu, ak i kod savremenih bia, postoje uslovi za dalju kristalizaciju boanskog impulsa Savesti, dakle, i za to da Savest usmerava njihov svakodnevni ivot. injenica da se uslovi za boanski impuls i dalje formiraju i da njihovo ispoljavanje jo uvek uestvuje u ivotnom procesu, kasnije je potvrena; istina, posmatranja koja sam vrio s Marsa, bila su praena tekoama.

Ovde se radi o tome da, iako sam bez ikakvih problema mogao da posmatram kroz teleskop procese koji su se odigravali na povrini drugih planeta, posmatranja povrine Zemlje skoro da su bila uzaludna zbog neobine boje njene atmosfere. Kasnije sam razjasnio uzrok postojanja te boje: s vremena na vreme u atmosferi se skuplja ogromna koliina materije, koja se obrazuje usled emanacije koju isputaju tvoji miljenici kada su obuzeti takozvanom "griom savesti". To se dogaa u momentu kada oni doivljavaju odreenu vrstu moralnog potresa, tj. kad se kod njih pojave asocijacije, povezane sa ranije primljenim utiscima u kojima, kao to sam ti ve rekao, ima svakakvih kojetarija, ali to stanje skoro uvek slabi ili ak, sasvim iezava. Zbog toga, kao to sam ve rekao, u njihovom se organizmu proizvoljno javlja odreena kombinacija signala, usled kojih se osobine, koje se nalaze u podsvesti, oslobaaju i omoguuju boanskom impulsu Savesti da se manifestuje na nivou svesti i da neko vreme deluje na svakodnevni ivot; tako i nastaje "gria savesti". "Gria savesti", sa svoje strane, izaziva kod tvojih ljubimaca pojavu odreenih emanacija o kojima sam ve govorio; one se meaju s drugim emanacijama i upravo njihova sveukupnost pridaje atmosferi planete tu specifinu boju koja spreava pogled da prodre do kraja. Ovde treba naglasiti da su Zemljani, naroito savremeni, veoma veti u potiskivanju grie savesti. im osete duevni bol, ili makar, slabano bockanje savesti, oni odmah gue to oseanje i ono, tek to se rodilo, iezava. Za guenje prvih nagovetaja grie savesti oni su smisli mnogobrojne efikasne naine koji i sada postoje pod nazima kao to su "alkoholizam", "kokainizam", "morfinizam", "nikotinizam", "onanizam", "okultizam", i ostali "izmi". Jednom u ti, dete moje, kao to sam i obeao, detaljno ispriati o tome kako su neprirodni uslovi ivota doveli Zemljane do alosne i tetne podele na kaste. Svakako u ti o tome ispriati jer takva znanja e ti pomoi da bolje shvati udnovatost psihe tih bia, koja su tako obuzela tvoju matu. A sada paljivo sluaj i utuvi sebi u glavu: kada se to osobeno svojstvo - "egoizam" - u potpunosti formiralo u glavama tvojih ljubimaca i postalo izvor (i jo uvek je izvor) raznih sekundarnih impulsa o kojima sam ti govorio, a zatim, kada je impuls savesti prestao da utie na njihov svakodnevni ivot, ta tricentrina bia, koja su se pojavila i ivela na planeti Zemlji i pre i posle epohe Ajate imaa, uvek su teila da ive samo radi sopstvenog blagostanja. Toga nema ni na jednoj planeti Vasione, ali na Zemlji, gde za sve ima dovoljno bogatstava, svako, nezavisno od objektivnih zasluga, gradi svoju sreu na nesrei drugih. Briga samo i jedino o sopstvenoj srei postepeno je dovela do toga da su se kod Zemljana pojavile potpuno osobene i izuzetne osobine, kao to su lukavost, prezir, laljivost, sumnja, laskanje i druge koje, s jedne strane, odreuju ponaanje

svojstveno ljudima, a s druge - predstavljaju uzrok postepene degradacije sposobnosti koje im je dala Velika Priroda i koje su usmerene na to da ovek moe postati deo Svetskog Uma. Dete moje, rad Svetog Ajate imaa pustio je klice u duama ljudi i boanski impuls Savesti, osloboen iz povesti, sve vie je uticao na njihova dela i uzajamne odnose, a ivot na planeti postepeno je postao skoro onakav, kakav je na drugim planetama Velike Vasione, gde borave tricentrina bia. Zemljani se jedni prema drugima ponaali poput Tvorca, razlikujui se jedino prema nivou, a potovanje sebi slinih zavisilo je jedino od linih zasluga koje je ovek postizao neumornim radom i svesnim stradanjem. Eto zato su u tom periodu nestala dva osnovna tetna aspekta njihovog ivota - postojanje raznih drava i podela na "kaste" i "klase". U isto vreme, itelji Zemlje poeli su sebe da smatraju biima koja primaju emanacije tuge Stvoritelja. To se dogodilo zato to su onda, kada je boanski impuls izaao iz podsvesti i kada su ljudi poeli da ive u skladu sa saveu, robovlasnici pustili robove na slobodu, a vladari su shvatili (to im je sugerisala savest), da su vlast prigrabili samo zato da bi povlaivali svojim slabostima kao to su sujeta, samoljublje, lakomislena bezbrinost, i tako dalje. Razume se, u to vreme na Zemlji su i dalje postojali voe, vladari i savetnici, kao i na svim planetama Vasione gde ive tricentrina bia na raznim nivoima duhovnog razvoja; oni su zauzimali svoje poloaje prema istinskim zaslugama ili prema stareinstvu, a nikako prema pravu nasledstva ili putem izbora, kako je bilo na Zemlji pre i posle epohe blagoslovenog Ajate, a tako je i danas. Te voe, vladari i savetnici su u veini sluajeva dolazi na vlast ukoliko su njihove line zasluge i vrline priznali svi iz njihovog okruenja. Evo kako se to odvijalo. Svi Zemljani su se trudili da svesno ive u skladu sa Saveu i radi toga su, kao i svuda u Vasioni, preuzimali na se odreene obaveze bez kojih se ne bi mogao postii cilj. Prvo emu je trebalo teiti: oveku mora biti obezbeeno sve to mu je potrebno za zadovoljavanje potreba njegovog pletarnog tela. Drugo: neprekidno i stalno teiti Najviem Savretvu. Tree: svesno teiti znanjima o svetu, njegovom poreklu i razvoju. etvrto: od najranijeg detinjstva teiti da se to pre ispuni svoj dug prema roditeljima, kako bi sebe posvetio utoljavanju tuge Venog Oca. I peto: koliko god je mogue doprinositi usavravanju bia iz sopstvenog okruenja, kako sebi slinih, tako i drugih vrsta, sve do stepena boanskog "Martoftai", to jest, do nivoa Linosti.

Tokom celokupnog tog vremena, dok su tricentrina bia ivela i svesno radila u skladu sa ovih 5 principa, mnogi su zahvaljujui tome postigli opipljive rezultate. Objektivna znanja i iskustvo, svakako su privlaili panju okoline; mudracima je, naravno, ukazivano potovanje, a svi su se iz sve snage trudili da privuku panju tih istaknih ljudi, kako bi od njih dobili savete i uputstva kako da to bolje sebe usavre. Te izuzetne linosti su, sa svoje strane, delile sa ljudima iz svoga okruenja svoja znanja i dostignua i zato su, nemajui nasledna niti bilo kakva druga prava, automatski poinjale da vladaju. Ta vrsta priznanja doprinosila je da se njihovo miljenje i savet ponu da potuju ak i na drugim kontinentima i ostrvima. Sve naredbe i saveti novih vladara, i ne samo to, ve i svaka njihova re postajala je sveti zakon za tricentrina bia i ona su mu se povinovala s radou i usrdno - ali nikako na nain na koji su takve stvari prihvatane pre i nakon toga, kada su propali plodovi rada Svetog Ajate imaa. Sada tvoji udni ljubimci ispunjavaju naredbe i uputstva svojih vladara ili, kako ih sami zovu, "careva", jedino iz straha. Vlast se odrava bajonetima i tamnicama, a barem toga carevi imaju. Sveti trud Ajate imaa je na odreeni nain uticao na jednu uasnu osobinu, svojstvenu zemaljskoj psihi, to jest, na njihovu "neodoljivu potrebu da povremeno unitavaju sebi sline". Proces uzajamnog unitavanja, koji potie iz osobenosti njihove due, u potpunosti je bio prestao u Aziji, dok je na drugim kontinentima bilo tek pojedinanih sluajeva. Do njih je dolazilo zbog udaljenosti tih mesta, jer ideje i rad Svetog Ajate nisu mogle tamo da stignu i ljudi nisu znali kako treba iveti. Ali najneobiniji i najvaniji rezultat svetog dela Aate imaa bilo je to to se duina ivota Zemljana neto poveala i nastavljalaje da raste; dok je smrtnost padala, raanje se smanjivalo i snizilo se najmanje 5 puta. Tako je u praksi demonstriran kozmiki zakon "ravnotee vibracija", tj.vibracija, nastalih u procesu evolucije i involucije kozmikih supstanci, neophodnih Najveem vasionskom Trogoautoegokratu. Do smanjenja smrtnosti i raanja dolo je zato to su ljudi, kada je ivot postao skoro normalan, poeli da stvaraju vibracije bliske onima koje zahteva Velika Priroda i vie joj nisu bile potrebne one vibracije koje je davala prerana smrtnost. Kada ispunim svoje obeanje i podrobno ti ispriam o svim fundamentalnim kozmikim zakonima, ti e odlino shvatiti i zakon ravnotee vibracija. Da, dela Velikog Svetitelja Ajate imaa postepeno su dovela do blagostanja, nevienog na Zemlji, ali, na beskrajnu alost stanovnika Kozmosa koji poseduju savest i um svih gradacija, poto je Veliki Svetitelj Ajata ima napustio planetu, njeni nesreni stanovnici su sve unitili. Njima je svojstveno da tako postupaju sa

dostignuima svojih predaka; usled toga, na Zemlji je izbrisano ak i seanje na ta blagoslena vremena. Ipak, iz nekih rukopisa, sauvanih do naih dana, mogu se izvui podaci o tome da su nekada na Zemlji postojala drutva na ijem elu su stajali ljudi koji su vladali najveim znanjima. Za takav nain vladavine savremeni ljudi su smislili svoj naziv - "teokratija", koji i dalje koriste. Ali ta zapravo predstavlja "teokratija", kao i zato je ona postojala, o tome savremeni stanovnici planete Zemlje nemaju pojma i pravi su divljaci.

Glava 28 GLAVNI VINOVNIK PROPASTI SVIH SVETIH DELA AJATE IMAA Ti se sea, moj deae, da naunici koji su se iz itavog sveta okupili u Vavilonu nisu bili glavni vinovnici propadanja plodova rada Velikog Svetitelja Ajate imaa i njihovog pretvaranja u prah i pepeo, ali seme zla bilo je baeno na plodno tlo i oni su, kao to je svojstveno veini zemaljskih "naunika nove formacije", poput mikroba - uzronika bolesti, to zlo razneli svuda i nesrea je pogodila ne samo njihove savremenike, ve i budue generacije. Temelje za velika i mala zlodela tih naunika i njihove tetne postupke, iako ni sami nisu znali ta rade niti su slutili da e to dovesti do potpune propasti dela Sveljubeeg Ajate imaa, dakle, temelje za sve to postavio je svojim "pronalaskom", kako sam posle dugog traganja utvrdio, svojremeno dobro poznat naunik "nove formacije" po imenu Lentrohamsanin. Zbog dualizma njegovog unutranjeg ivota, njegovo tanano telo usavravalo se sve dotle dok nije dostiglo potreban stupanj na lestvici Objektivnog Uma, a potom se prikljuilo 313 Eterskih Haznamaskih Linosti, za iju je dalju egzistenciju u kozmosu izdvojena jedna mala planeta koja se zove "Etarska Odmazda". Strogo govorei, sada, kada se spremam da ti priam o tom tricentrinom Zemljaninu Lentrohamsaninu, treba da ispunim svoje obeanje i da ti iscrpno objasnim znaenje rei "hasnamas", ali, ipak, radije u to uiniti kasnije, na mestu koje e vie odgovarati mojoj prii. tetan "pronalazak" tog naunika starih vremena doao je do naunika epohe Vavilona u vidu manuskripta, koji je Lentrohamsanin napisao svojeruno. Vidim da treba da ti ispriam o okolnostima roenja i vaspitavanja Lentrohamsanina, o tome kako je on, zahvaljujui sluajnom sticaju okolnosti, postao u itavom svetu poznat kao naunik. Ta veoma karakteristina pria moe da poslui kao primer za davno prihvaenu praksu, koja od mnogih ljudi stvara autoritete, pre svega za ostale "naunike nove formacije", a i za sve nesrenike oko njih. Kada sam izuavao okolnosti, pod kojima su se sva dela Optekozmikog Svetitelja Ajate imaa pretvorila u prah i pepeo, podrobno sam se pozabavio osobenostima neobine psihe Zemljana, pokuavajui da utvrdim koji su aspekti doveli do tako alosnih posledica. Tada sam razjasnio okolnosti roenja i vaspitanja Lentrohamsanina. Saznao sam da se on pojavio ili, kako Zemljani kau, "rodio" na Azijskom kontinentu, u gradu Kronbukonu, prestonici Nijevije. Njegovo zaee je bilo rezultat sjedinjavanja dva razliita "egzioegarija", obrazovana kod dva "kaaptoruijanska" bia, zrelih godina.

Njegovi proizvoai ili, kako Zemljani kau, "roditelji" reili su da se stalno nastane u prestonici Nijevije i preselili su se tamo 3 zemaljske godine pre roenja Univerzalnog Haznamasa. On je bio prvenac svojih ve postarijih i veoma bogatih roditelja i, mada se sjedinjavanje njihovih ekzioegarija dogaao i ranije, oni su bili toliko obuzeti trkom za bogatstvom da nisu eleli nikakve smetnje na tom putu i zato su svaki put pribegavali "toosi" ili, kako to nazivaju tvoji ljubimci, ni savremenici, "abortusu". Vremenom se izvoru "aktivne komponente njegovog porla", drugim reima, njegovom ocu, osmehnula srea i on je postao gospodar vie karavana i karavansaraja, gde su obavljani trgovaki poslovi. Majka je u mladosti bila babica, a zatim je sagradila tzv. "Svetu goru", gde su besplodne ene mogle da potrae pomo. Kada su se supruzi, ve u poodmaklim godinama, najzad obogatili, krenuli su u grad Kronbukon, s namerom da tamo uivaju. Ali, ubrzo su osetili da bez realnog "ploda", tj. bez deteta, njihova srea ne moe biti potpuna i tada su preduzeli sve mogue mere da taj "plod" dobiju. Radi toga su poseivali svakakva sveta mesta osim, razume se "Svete gore", i isprobavali sva mogua medicinska sredstva kako bi sjedinjavanje ekzioegarija proteklo uspeno. I kada su najzad postigli uspeh, na svet je dolo njihovo dugooekivano dete, kojem su dali ime Lentrohamsanin. Roditelji od samog poetka nita nisu alili za svoje bogomdano edo i troili su ogromne sume novca za njegova zadoljstva i njegovo takozvano obrazovanje. Pruili su mu najbolje obrazovanje koje se moglo obezbiti. Pozivali su sve mogue nastavnike i uitelje, domae i strane. Strane uitelje i nastavnike uglavnom su dovodili iz Egipta. Kada je taj "mamin i tatin sini" poodrastao, ve je svima bio poznat kao veoma obrazovan, tj. u njegovoj glavi je bilo mnogo svakakvih fantastinih gluposti i lanih informacija, a kasnije, kada je postao zreo ovek u nenormalnim uslovima svoje sredine, reagovao je na spoljne nadraaje automatski, u skladu sa svojim vaspitanjem. Dakle, kada je na budui veliki naunik odrastao, ve je vladao ogromnom koliinom informacija ili, kako kau Zemljani, "znanja", meutim, on ak nije bio ni blizu toga da bude u skladu sa viom Sutinom. S jedne strane, nedostatak vie Sutine u njegovoj prirodi, a s druge - to to je posedovao osobine kao to su sujeta, gordost, samoljublje i druge, dovele su do toga da je taj mamin i tatin ljubimac, poto je postao naunik nove formacije, teio tome da ga svi smatraju velikim, i to ne samo u njegovoj zemlji, ve i u itavom svetu. Dakle, on je stalno matao o tome i razmiljao kako da ptosigne svoj cilj. Mnogo dana je proveo u upornim razmiljima i najzad je smislio. Stvorio je teoriju o pitanju kojim se niko pre njega nije bavio, i reio da sve to opie u manuskriptu, kakvog nije bilo ni pre ni posle toga.

I bacio se na posao kako bi ispunio svoju odluku. Uz po mnogobrojnih robova on je pripremio materijal za pismo, kakvom nije bilo ravnog. U to vreme Zemljani su pisali na materijalu napravljenom od koe skinute s lea etvorononog bia pod nazivom "bivo", ali je Lentrohamsanin u te svrhe uzeo kou stotine bivola. Uzgred, ljudi su kasnije poeli da piu na takozvanom "pergamentu". Dakle, kada je ogroman tabak od bivolje koe bio gotov, Lentrohamsanin je na njemu opisao svoje otkrie, izloivi misli kakve nikada ranije nikome nisu pale na pamet. U svojim mudrovanjima on je osudio postojei poredak drutvenog ivota. Evo kako je poinjao manuskript: "Najvea srea za oveka ni najmanje nije u zavisnosti od nekog drugog oveka, ma ko on bio, ve u potpunoj slobodi od bilo ijeg uticaja." Nekom drugom prilikom, moj deae, objasniu ti ta Zemljani podrazumevaju pod reju "sloboda". A sada emo se vratiti radu tog budueg Univerzalnog Haznamasa. On je napisao: "Niko ne spori da je sadanje dravno i drutveno ureenje mnogo savrenije od onoga u prolosti, ali gde je tu prava sloboda, koja ve sama po sebi moe da nas uini srenima? Zar treba da radimo isto koliko i ranije? Treba li sebe da iscrpljujemo radom samo zato da ne bismo kao psi umrli od gladi. Nai carevi, gospodari i duhovni pastiri neumorno nam priaju o drugom svetu u kome je ivot pun blaenstva, ali u koji odlaze samo due onih koji su se dostojno ponaali ovde. Moramo li mi ovde da ivimo dostojno? Moramo li da radimo u znoju lica svog za komad hleba? Ako su nai vladari i pastiri u pravu i ako je njihov zaljski ivot zaista dostojan toga da njihove due uivaju na onom svetu, onda im Bog moe i, ak, mora, i na ovom svetu dati vie mogunosti nego nama, obinim smrtnicima. Ako je sve o emu govore nae voe i uitelji zaista istina, neka to injenicama dokau nama, obinim smrtnicima. Neka nam to dokau tako to e, na primer, pretvoriti prstohvat soli u hleb, isti onaj prstohvat koji nam je jedva dovoljan da osolimo svoju oskudnu hranu. Ako to urade, ja u prvi pasti pred njih na kolena i ljubit im noge. A dotle, mi, koji smo isti kao i nai vladari, moramo da se borimo za sopstvenu sreu i da teimo realnoj slobodi kako bismo se reili nunosti iscrpljujueg i tekog rada. Istina, osam meseci godinje mi imamo hrane svakoga dana, ali koliko moramo da se iscrpljujemo tokom 4 letnja meseca da bismo zaradili ono to nam je jedva dovoljno za ivot? Samo oni koji seju i anju znaju koliko taj rad iscrpljuje.

Da, mi smo 8 meseci godinje slobodni, ali samo od fizikog rada, dok je naa svest - na najbolji i najdragociji deo - stalno, danju i nou, u ropstvu onih iluzornih ideja kojima nas neprestano aavaju nae voe i duhovni oci. Dosta je! Nismo ih mi birali i zato moramo sami da se izborimo za pravu slobodu i istinsku sreu. A pravu slobodu i sreu moemo da ostvarimo jedino ukoliko budemo postupali svi kao jedan, to jest "jedan za sve i svi zajednoga". Ali pre svega moramo sruiti sve staro. Moramo to da uinimo kako bismo oslobodili mesto za novi ivot koji emo stvoriti i tada emo imati istinsku sreu i pravu slobodu. Dole ropstvo i zavisnost! Mi emo biti gospodari svoje sudbine i niko nee moi da upravlja nama bez naeg znanja i saglasnosti. Samo oni koje sami izaberemo iz svoje sredine, oni koji u znoju lica svog zarauju hleb svoj, mogu da upravljaju nama i usmeravaju na ivot. Moramo da izaberemo vladare i voe na principima jedaknosti, bez ogranienja prava prema polu i uzrastu, putem opteg, neposrednog, ravnopravnog, javnog glasanja." Time taj manuskript zavrava. Kada je taj budui Univerzalni Haznamas Lentrohamsanin najzad preneo plodove svog umovanja na tabak od bivolje koe, organizovao je nevieno raskonu gozbu na koju je pozvao "naunike" iz itave zemlje, plativi im, pri tome, putne trokove. Na kraju praznika im je predstavio svoj rad. "Naunici" iz svih krajeva sveta koji su se okupili na gozbi, bili su pogoeni tim manuskriptom kao udarom groma. Posle izvesnog vremena doli su k sebi i poeli da se doaptavaju, razmenjujui utiske. Kako je moglo da se desi, pitali su oni jedni druge, da neko, bio on naunik ili obian smrtnik, nije shvatio niti nlutio da meu njima ivi takav mudrac, koji poseduje takva ogromna znanja. Iznenada se najstariji i najpoznatiji naunik kao deki popeo na sto i, s intonacijom do dana dananjeg svojstvenom svim naunicima nove formacije, obznanio: - Sluajte, sluajte svi i potrudite se da shvatite da smo mi, koji ovde predstavljamo itavo oveanstvo, mi koji smo, zahvaljujui svojim znanjima postigli slobodu misli, sada udostojeni velike asti da sopstvenim oima vidimo dolazak Mesije, vlasnika boanskog Uma kojeg nam je poslalo nebo, ko bi nam obznanio vene istine. I svi poee da hvale Lentrohamsanina do neba, a ta tetna navika, svojstvena svim naunicima nove formacije, ometa razvoj pravog znanja koje ponekad svako moe da otkrije; naprotiv, ak i ako ovek neto ve zna, neumerene pohvale to znanje unitavaju, a njegov vlasnik postaje sve plii.

Znai, svi naunici su digli galamu i poeli da se guraju kako bi se probili to blie Lentrohamsaninu, pozdravljajui ga kao "dugooekivanog Mesiju" i gledajui ga s ushienjem. Zanimljivo je razmisliti zato su se nai naunici tako razgalamili i poeli da pokazuju svoje, uglavnom lano oduevljenje. Radi se o tome da se, opet zbog nenormalnih uslova ivota, kod njih pojavilo i ukorenilo veoma udno uverenje da svaki sledbenik vane i znaajne linosti mora u oima drugih izgledati isto tako mudar i sveznalica. Lentrohamsanin je bio veoma bogat, a sada je postao i poznat, te su mu svi nijevijski naunici odmah izrazili svoje odobravanje i oduevljenje. Nisu jo stigli ni da se raziu kuama, a ve su poeli svakome koga sretnu, poev od komija, da priaju o tom neobinom manuskriptu; s penom na ustima oni su svima dokazali istinitost "otkrovenja", koja je zapisao veliki Lentramsanin. Uskoro su u Kronbukonu i drugim gradovima Nijevije ljudi priali jedino o tim "otkrovenjima". Kao to obino biva, oni su postepeno osnovali dve suprotstavljene partije od kojih je jedna podravala izmiljotine budueg Univerzalnog Haznamasa, dok se druga zauzimala za tradicionalne forme drutvenog ivota. To je trajalo skoro itavu zemaljsku godinu, broj suparnikih partija je povean, porasla je i uzajamna "mrnja". Rezultat je bio alostan: jednog nesrenog dana izmeu pristalica dveju partija planuo je takozvani "graanski rat". "Graanski rat" - je takoe rat i od obinog rata razlikuje se jedino po tome to u obinom ratu itelji jedne zemlje istrebljuju itelje druge, dok se u graanskom ratu ovaj proces meusobnog unitavanja odvija izmeu lanova iste zajednice, na primer, brat ubija brata, otac - sina, stric - sinovca i tako dalje. Tokom prva 4 dana borbe su se uglavnom odvijale u prestonici i sve oi su bile uprte u nju, dok u zemlji je jo bilo relativno mirno, izuzev sluajnih sukoba na nekim mestima. Ali, krajem etvrtog dana u prestonici su pobedile pristalice "ideje" Lentrohamsanina, to jest takozvani "naunici", i posle toga je rat zahvatio sve velike i male gradove Nijevije. Straan proces uzajamnog istrebljenja trajao je sve dotle dok ti "mudraci" nisu pod nogama osetili vrsto tle, naterali sve preivele da prihvate ideje Lentrohamsanina, i dok nisu unitili dravno ureenje koje je dotle postojalo. Od tada se svi itelji Nijevije smatraju sledbenicima "teorije" Lentrohamsanina i oni su ubrzo stvorili dravu sa osobenim oblikom vladavine, nazvanim "republika". Kada je republika uvrstila svoj poloaj, ona je, kao to je uobiajeno, krenula da ratuje protiv susednih zemalja, kako bi i tamo zavela isti oblik vladavine. Tako su se na najveem kontinentu te planete obnovili ratovi, usled ega su poeli da se menjaju, a zatim su i sasvim nestali oni blagotvorni oblici drutvenog ivota koji su nekada tamo uspostavljeni zahvaljujui idealnom Umu Najsveteg Ajate imaa.

Na Zemlji su opet poele da se smenjuju razliite drave sa raznovrsnim oblicima vladavine. Kao to vidi, moj deae, opasne ideje Univerzalnog Hnamasa Lentrohamsanina direktno su dovele do obnavljanja sistema u kome postoje razliite drave; ipak, neke novoformirane zajednice nastavile su da u svom radu slede zavete Vikog Svetitelja Ajate imaa, koji su postali organski deo njihovog svakodnevnog ivota. Ali za konanu propast blagotvornih tradicija koje su ipak jo sledili ljudi u nekim zajednicama, odgovornost snose naunici koji su se svojevremeno okupili u Vavilonu. Evo u kakvim okolnostima se to dogodilo. Desilo se da se meu onima koji su u Vavilon stigli dobrovoljno i postali uesnici "planetarne konferencije" po "pitanjima najvieg reda", naao i praunuk Lentrohamsanina, takoe "naunik". On je sa sobom doneo tanu kopiju poznatog manuskripta svog pradede, napravljenog na papirusu; original je imao jer ga je dobio u nasledstvo. Kada je ludilo, izazvano razmatranjem "pitanja o dui" dostiglo svoj vrhunac, on je za vreme poslednjeg velikog sastanka glasno proitao izmiljotine svog pradede i dogodilo se ono to je i trebalo oekivati. Nesreni mudraci, kao to je i svojstveno njihovom nesrenom Umu, odmah su preli s jednog pitanja na drugo, to jest, s problema due, na takozvanu "politiku". Uskoro je itav Vavilon raspravljao o problemu razliih oblika dravnog ureenja prolosti, sadanjosti i budunosti. I naravno, u osnovi svih diskusija leale su istine iznesene u Lentrohamsaninnovom manuskriptu koji je njegov unuk preveo, jer su kopije na papirusu rasturene po itavom gradu i svaki naunik ih je nosio sa sobom. Oni su nekoliko meseci proveli u sporovima i razmatranjima da bi se, najzad, celokupno ueno drutvo Vavilona podelilo na 3 partije ili sekcije. Prva: sekcija "Legomonista". Druga: sekcija "Neomotista". Trea: sekcija "Paleomotista". Svaka sekcija je uskoro imala svoje pristalice meu Vavilonjanima i sve bi se opet zavrilo graanskim ratom da perzijski car nije uspeo da predupredi dogaaje i srui kaznu na njihove uene glave. Neke naunike su po njegovom nareenju kaznili smru, neke su poslali iza reetaka, druge su poslali u mesta gde je i Bog rekao laku no. Neki su proglaeni nedunima, zato to nisu znali ta rade; proglasili su ih ludacima i pustili ih kui. Ali bilo je i takvih koji uopte nisu bili umeani u dogaaje; njima ne samo da je dozvoljeno da se vrate u domovinu, ve su ispraeni sa najveim poastima. Dakle, dete moje, ti mudraci su.se razmileli po svetu i nastavili, naravno nenamerno, isto mehaniki, da umuju i mudruju o osnovnim problemima nastalim

u Vavilonu, koji su upravo i podstakli sve dogaaje - tj. o problemu "ljudske due" i problemu "unutranjeg dravnog ureenja". Ta mudrovanja su dovela dotle da su mnoge azijske zemlje bile upropaene graanskim ratovima, a ratovi i meusobno unitavanje meu raznim dravama rasplamsali su se s novom snagom. Propadanje onoga to je ostalo od dela Velikog Svetitelja Ajate imaa proteglo se na 150 godina; ali neke tradicije koje je stvorio Ajata, ipak su sauvane u nekim mestima i dalje se razvijaju. Kasnije su se u azijske ratove umeali stanovnici Evrope. Njihove horde, na elu sa najsujetnijim od svih Grka Aleksarom Makedonskim, prole su itavu Aziju i oistile te nesrene zemlje od svega to se tamo odravalo vekovima, oistile tako temeljno da u ljudskom seanju nije ostalo ni traga od sree koju je nekada davno za njih stvarao Um Velikog Kozmikog Svetitelja, bez ijeg uea Jedinosuni Tvorac nita ne preduzima. Sada, moj deae, poto si stekao jasnu sliku o svim daljnjim posledicama delatnosti tipinog Eterskog Haznamasa Individue, mislim da je dolo vreme da ispunim svoje davno obeanje i da ti to podrobnije objasnim znaenje rei "haznamas". U najirem smislu, re "haznamas" oznaava bilo koje tricentrino bie - bez obzira na to ima li ono nadtelesnu sutinu (vie telo) ili samo svoje planetarno telo - u ijoj prirodi pod dejstvom odreenih "individualnih impulsa" nastaje neto to "potpuno formira" njegovu samostalnu linost. To "neto" se pojavljuje kod tih kozmikih individua i, u procesu transformacije sopstvene sutine, sjedinjava se s kristalizacijama nastalim usled delovanja itavog "spektra" takozvanih nalsnijanskih impulsa. "Nalsnijanski spektar impulsa" u skladu sa osnovnim kozmikim zakonom, svetim Geptaparaparinohom, moe biti razloen na 7 razliitih slojeva s aspekta njihovog porekla, opaanja i spoljnog manifestovanja. Ako se ti razliiti aspekti itavog spektra nalsnijakih impulsa izloe i opiu na jeziku tvojih miljenika, desie se sledee: Svi oblici greha, svesnog ili nesvesnog. Oseanje samozadovoljstva zbog toga to si uspeo da drugog oveka skrene s pravog puta. Neodoljiva elja da se unitava sve to die. Sklonost da se izbegavaju svi napori koje zahteva Pirroda. Tendencija da se koriste svakakva lukavstva kako bi se prikrilo ono to je po miljenju drugih fiziki nedostatak. Nepomuena srea to koristi neto nezaslueno. elja da ne bude ono to zapravo jesi. To "neto", to zajedno s "nalsnijanskim" impulsima nastaje kod nekih posebnih linosti, ne samo da vodi u veoma teke posledice po samu linost, ve i po okolinu, pri emu sa jo izrazitijim efektom, jer su ta svojstva zarazna.

Tokom svog ivota tricenterino bie moe da se razvija sledei jedan od etiri puta koji ga pretvaraju u haznamasku linost. Prvom tipu pripadaju ljudi koji imaju samo planetarno telo i koji za vreme procesa svetog raskoarna, usled delovanja navedenog "neto", potpuno nestaju. Drugom tipu haznamaskih linosti pripadaju tricentrina bia u ijoj prirodi postoji ono to prethodi nadtelesnoj sutini (viem telu), takozvani "kesdano", ili astralno telo, ve podvrgnuto delovanju "neto"; takvo bie moe da ostane besmrtno u svakoj sferi svoje planete, podvrgavajui se razliitim transformacijama sve dotle dok se ne oslobodi svog tetnog tereta. Haznamaske linosti treeg tipa - jesu tricentrina bia koja poseduju tanano telo, ili duu koja sadri isto ono "neto"; ta dua moe ostati besmrtna u sferama svoje rodne planete ili u drugim sferama Velike Vasione. etvrti tip haznamasa slian je treem, jedina razlika je to haznamasi treeg tipa mogu jednog dana da se oiste od kodljivog "neto", dok je etvrti tip zauvek lien te moguosti i zato se i naziva "eterskim". Za svaki tip haznamasa Tvorac je u svojoj objektivnoj dalekovidosti odredio posebnu kaznu koja odgovara prirodi svaka od njih. Za prvi tip, koji nema nadtelesnu sutinu (vie telo), unitavanje njegovog planetarnog tela odvija se na neobian nain; drugim reima, nervni impulsi ne iezavaju istremeno sa nastupanjem procesa boanskog raskoarna, to jest smrti. Proces boanskog raskoarna dogaa se u fazama, to jest delovi ovekovog tela koji ive samostalno jedan za drugim gube aktivnost ili, kako bi rekli Zemljani, najpre umire prvi mozak sa svim svojim funkcijama, zatim drugi i, najzad, kada umre trei, to oznaava konanu smrt. Uz to, posle konane smrti dezintegracija svih aktivnih elemenata, iz kojih se sastojalo "planetarno telo", odvija se mnogo sporije nego obino i taj proces je izloen neprekiom delovanju "nalsnijanskih" impulsa, koje ovek osea itavog ivota, smanjujui se proporcionalno iezavanju aktivnih elemenata. to se tie drugog tipa haznamaske linosti, ija sutina ve sadri "visoko" ili "astralno telo", "potonja kazna" se sastoji, evo u emu. Nesrena imitacija due nije u stanju da se oslobodi svoje tetne komponente samostalno, bez planetarnog tela, i da postane istinska estica svega postojeeg. Zato se ona, egzistirajui kao intaktna u sferi svoje matine planete, neizbeno useljava u drugo planetarno telo postajui monocentrino ili bicentrino bie; ali je ivot tog bia veoma kratak i dua u zametku ne uspeva da dostigne savretvo pre smrti svoga tela, te sve poinje iznova i tako prolazi beskrajni ciklus reinkarnacija. to se tie haznamaskih linosti treeg tipa, to jest tricentrinih bia koja poseduju nadtelesnu sutinu, ili vie telo, i koja nisu do kraja izgubila mogunost da se oslobode tetnog naela, njihovaje sudbina jo uasnija. Poto je ova kozmika sutina predviena Prvim Principom svega postojeeg kako bi sluila razvoju sveta, svako ko je poseduje, ak bia sa jo nesavrenim Umom, odgovara

za svoje postupke, svesne ili nesvesne, i moe, ulaui napore, radei neprekidno na sebi i patei, da se spase zla koje u sebi nosi. Takvo tanano telo mora neprekidno da pati, u skladu sa nivoom objektivnog znanja koji je linost dostigla; to e trajati sve dotle dok zlo naelo potpuno ne iezne iz njegovog bia. Za paeniku egzistenciju haznamasa najviih nivoa Najvei Kozmiki Svetitelji odredili su 4 male planete, kojima su deharmonizovali funkcije i smestili ih u udaljene kutke Vasione. Jedna od te 4 planete prepune stradanja nosi ime "Odmazda" i specijalno je predviena za eterske haznamaske linosti, a ostale 3 - za nadtelesne sutine, ili via tela koja se u budunosti jo mogu spasti od delovanja tetnog "neto". Te tri male planete zovu se: "Gria Savesti". "Pokajanje". "Veni Prekor". Zanimljivo je da se od svih nadtelesnih sutina, ili tananih tela, na planeti Odmazda nalazi samo 313, dve od njih su - sa Zemlje, a jedna od te dve due nekada je pripadala Lentrohamsaninu. Na planeti Odmazda, Eterski Haznamasi neprekidno oseaju neuvene patnje koje se zovu "inkiranondel", to lii na griu savesti, ali je mnogo jae od nje. Ono to je najstranije jeste to to nadtelesne sutine pate veno, s punom sveu da tome nema kraja. Kraj prve knjige

GURDIJEV, Georgije Ivanovi SVE I SVATA ili BELZEBUBOVI RAZGOVORI SA UNUKOM ( Knjiga druga )

Glava 29 PLODOVI NEKADANjIH CIVILIZACIJA I CVETII SAVREMENOG DOBA U svome pripovedanju o tricentrinim stanovnicima planete Zemlje moram da sledim tok svojih asocijacija i da ti priam o dva mona etnosa, grkom i rimskom, koji su s lica Zemlje poistili ak i samo seanje na plodove svetih dela Velikog Ajate imaa. Pre svega, zapamti da je u vreme dok je Izaslanik Odozgo, Sveti Ajata ima poduavao tricentrine stanovnike Azije, i kasnije, kada su ljudi njegova dela postepeno prepustili zaboravu, na susednom kontinentu pod nazivom "Evropa" iveo veliki broj tih udnih tricentrinih bia koja su ve formirala samostalne narode i drave. U skladu s kozmikim zakonima o kojima sam ti ve govorio, tih godina su najvei i najmoniji meu njima, tj. oni koji su bili najbolje organizovani i imali najvee mogunosti za unitavanje sebi slinih, bili Grci i Rimljani. Upravo o tim starim etnosima, naravno, starim s gledita tvojih ljubimaca, naih savremenika, nameravam da ti priam to detaljnije i to ne samo zato to su oni definitivno unitili sve ljudima korisne plodove dela Sveljubeeg Ajate imaa i ak izbrisali i samo seanje na njega, ve i zato to zbog njih u mislima tvojih ljubimaca vlada potpuni apsurd, dok im se u duama ugasio funkcionalni ivotni impuls, glavni pokreta objektivnog morala, tj. oseanje stida. Poto sam se blie upoznao s ovim znaajnim ljudskim drutvima i sa mnogobrojnim "dobrima" koja su ona darovala potonjim generacijama, shvatie kako su na Zemlji stvarane razliite drave, kako su nastajali i razvijali se narodi, kako su ti narodi sticali mo (u emu nema njihove zasluge) samo zato da bi donosili smrt drugim, slabijim narodima i zemljama, i kako su to inili s punom sveu o svojoj ispravnosti. elim da te upozorim, edo moje, da se moja pria o istoriji porekla i razvoja stare grke i stare rimske civilizacije i o svemu to je s njima povezano ne bazira na mojim linim utiscima, ve samo na podacima koje su nam preneli nai srodnici to su eleli da se zauvek nastane na Zemlji.

Kada sam esti i poslednji put krenuo na Zemlju, odluio sam da po svaku cenu doprem do stvarnih uzroka zbog kojih je psiha tricentrinih stanovnika Zemlje, koja treba da bude ista kao i kod svih razumnih bia, dobila neverovatno udne i neobine odlike. Sve vie i vie sam se uveravao da glavni uzrok svih nevolja koje su zadesile savremeno oveanstvo lei u takozvanoj civilizaciji koju su stvorili i proirili svetom Grci i Rimljani. Zato sam naprosto bio duan da ih prouim. Ali, poto sam u to vreme bio zauzet istraivanjem dela Velikog Svetog Ajate imaa, tu misiju sam poverio jednome od svojih zemljaka, tj. upravo onome koji je posedovao pogrebno preduzee u jednom od najveih evropskih gradova. Na osnovu istraivanja koja je na saplemenik obavio jo pre mog dolaska u Vavilon, u ona vremena kada su ljudi uglavnom iveli u Aziji a centar njihove kulture bila drava Tikliami, u Evropi jo nije bilo nikakvih gradova i nita nije govorilo o tome da e u budunosti taj deo sveta poeti da igra glavnu ulogu u ivotu oveanstva. U to vreme u Evropi su uglavnom preovladavala bicentrina i monocentrina bia, "takozvani "sisari" i "reptili", a malobrojna ljudska plemena bila su divlja skoro isto koliko i ivotinje. Ljudi su lovili samo zveri i reptile, veoma retko su ubijali jedni druge. Njihov broj se primetno poveao tek onda kada su se izbeglice iz Maralplesija posle dugog lutanja napokon dokopale Evrope. Otprilike u isto vreme u Evropu su se preselili i ljudi iz Tikliamia, neki od njih su svoj ivot vezali za more, drugi su na ravnicama i planinskim panjacima napasali ovce i bikove. Porodice pastira nastanile su se uglavnom na jugu kontinenta zato to su tada ta mesta bila najpogodnija za uzgajanje stoke. Ta grupa je nazvana "latinaki", to je znailo "pastiri". U poetku su pastiri sa svojim stadima iveli na raznim mestima. Zatim, kako se poveavao njihov broj, uglavnom zahvaljujui doljacima iz Azije koji su se bavili tim istim poslom, a delimino i zbog njihove plodnosti, jer je Priroda na Zemlji poela da se prilagoava stalnom pogoravanju vibracija koje su joj neophodne - tako to je smanjivala duinu ivota ljudi i poveavala njihov natalitet. Dakle, kada su ti razlozi doveli do znatnog porasta stanovnitva, meu pojedinim grupama su poeli da se intenziviraju kontakti, te su oni postepeno formirali veliku zajednicu i nastanili se na mestu koje su nazvali "Rimk". Upravo od tog plemena azijskih pastira nastali su znameniti Rimljani: njihovo ime potie od prve pastirske naseobine nazvane "Rimk". Drugi doljaci iz dubina Azije, koje je hranilo more, bavili su se ribolovom, skupljali sunere i vodeno bilje. Oni su se sa svojim porodicama

nastanili na jugoistoku Evrope, na zapadnim obalama Azije i na mnogobrojnim ostrvima blizu moreuza koji je tada delio dva kontinenta. Ti ljudi su sebe nazvali "elinaki", to je znailo "ribari". Njihovo ime se nekoliko puta menjalo, a danas se oni zovu "Grci". Da, edo moje... Uglavnom zbog ta dva naroda Um tvojih ljubimaca, naih savremenika, postao je mehaniki, a impuls stida se kod njih skoro sasvim ugasio. Grci su bili razlog postepenog pada Uma tricentrinih Zemljana i on je toliko degradirao da je sada jedino u stanju, kako bi rekao Nasradin Hoda, "da melje gluposti". Rimljani su krivi to se sutina tricentrinih Zemljana promenila toliko da se u njima nikada nisu formirali faktori koji kod drugih razumnih bia raaju impuls "instinktivnog stida", tj. ivotni impuls koji predstavlja osnovu takozvane "moralnosti" i "objektivnog morala". Dogodilo se da su ta dva naroda, kao to se to esto dogaa na Zemlji, kasnije na neko vreme postala stabilna i jaka. Eto istorije kobnog naslea koje su oni preneli potomcima. Istraivanja naeg zemljaka pokazala su da su prethodnici naroda, koji je kasnije nazvan Grci, bili prinueni da na bezbednim mestima na obali ekaju prestanak estih bura to su ometale njihova putovanja, gde su igrali razne igre ne bi li, to se kae, "ubili vreme". Kako se kasnije ispostavilo, ti drevni ribari su se najpre zabavljali dejim igrama, ali treba rei da deca mogu da se igraju samo dotle dok ne pou u kolu, gde im sada zadaju toliko zadataka koji se uglavnom svode na to da se napamet ue razne stihove koje su sroili mnogobrojni potencijalni haznamasi, tako da sirotim acima ostaje sasvim malo vremena za igru. Ukratko, siroti ribari koji su se dosaivali, najpre su igrali deje igre, uobiajene u tim krajevima, ali kasnije, kada je jedan od njih smislio novu igru pod nazivom "presipanje iz upljeg u prazno", oni su se njome toliko oduevili, da se od tada niim drugim nisu ni zabavljali. Ta igra se sastojala u formulisanju ovakvih ili onakvih pitanja, uvek potpuno besmislenih; oni su razmatrali apsurdne primere i onaj kome bi se obratili nekim pitanjem, mogao je da odgovara kako mu drago. Tako je ta igra postala uzrok svega onoga to se potom dogodilo. Ispostavilo se da je meu ribarima koji su se dosaivali bilo nekoliko pametnih i dovitljivih ljudi, te su oni, sledei principe te zanimljive igre, postali eksperti za izmiljanje veoma sloenih objanjenja. I kada je jedan od njih od koe ribe nazvane "ajkula" napravio ono to e kasnije biti nazvano "pergamentom", nekoliko vetih momaka je, da bi se

istaklo, poelo da zapisuje ta dugaka objanjenja na ribljoj koi, koristei odgovarajue znake smiljene pre toga u igri pod nazivom "miolovka". Ve mnogo kasnije, kada su na mesto tih ribara koji su se dosaivali doli njihovi potomci, oni su nasledili ne samo rukopise na ribljoj koi ve i oduevljenje tom neobinom igrom i sve izmiljotine, kako stare tako i sopstvene, koje nazvae visokoparnim imenom "nauka". Od tada, poto "moda" za bavljenje "naukom" ne prolazi i traje iz generacije u generaciju, ljudi tog naroda, iji su preci bili obini azijski ribari, postali su "strunjaci" za stvaranje najrazliitijih nauka. Te nauke su prenoene iz generacije u generaciju i neke i danas postoje u gotovo nepromenjenom obliku. Moe se rei da je skoro polovina onih naela Uma, koja formiraju takozvani "pogled na svet", kristalizovana iz "istina" koje su izmislili ti ribari to su se dosaivali i njihovi potomci. to se tie drevnih pastira, koji su kasnije osnovali monu Rimsku dravu, njihovi preci su takoe bili prinueni da zbog loeg vremena za sebe i svoja stada trae sklonite na bezbednim mestima i da tamo prekrauju vreme. A kada bi se tako okupili mnogo su priali. Ali, kada su sve mogue teme bile iscrpljene i oni opet poeli da se dosauju, jedan od njih je predloio da se pozabave igrom koju su najpre nazvali "cinque contra uno" - petorica protiv jednoga, igrom koja se pod tim imenom sauvala sve do sada. Dok su se tom igrom zabavljali samo mukarci, sve je ilo "tiho i mirno", ali neto kasnije su se i njihove "pasivne polovine", tj. njihove ene ukljuile u nju i, momentalno usvojivi njena pravila, veoma brzo za nju zapalile i dostigle takav nivo savrenstva u toj zabavi da ak ni na lukavi Lucifer, kada bi napregao sve svoje umne snage ne bi mogao da smisli ni deseti deo lukavstava koja su smislile i buduim generacijama ljudi te nesrene planete prenele ove starodrevne pastirice. I tako, moj deae, kada je broj tih samostalnih grupa porastao i kada su, prilagoavajui se uobiajenim ciljevima svih drava, one dobile mnogobrojne mogunosti za meusobno unitenje, poele su to da rade s drugim nezavisnim narodima, naravno, uglavnom sa slabijima, ali ponekad i jedne drugima. Ovde je veoma zanimljivo naglasiti da u mirno vreme, kada ti narodi nisu meusobno ratovali - a oni su bili skoro jednaki po snazi i moguim nainima unitavanja sebi slinih - predstavnici ova dva naroda, ije su zemlje bile susedi, esto su stupali u meusobne kontakte i druili se, zbog ega su malopomalo, preuzimali osobine onih drugih. Ukratko, zbog estih kontakata izmeu ta dva naroda, Grci su preuzeli od Rimljana sve finese "seksualnih igara" i poeli da prireuju takozvane "atinske noi", dok su Rimljani, nauivi

od Grka kako da se bave naukama, sainili kasnije svoje poznato "rimsko pravo". Od tada je prolo mnogo vremena. Pronalazai obeju naina na koji ljudi provode vreme odavno su iezli s lica Zemlje, a njihovi "moni" potomci su takoe napustili ovaj svet. Bez obzira na to, i sada savremeni stanovnici te planete s "poverenjem" vie od polovine svoga ivota i ivotne energije koju poseduju, posveuju tome da na svaki nain, nehotice, a ponekad ak i potpuno svesno, usvoje i ostvare te dve ideje, iji su autori bili azijski ribari i pastiri to su se dosaivali. Kanije se, moj deae, ispostavilo da su oba ta naroda ovladala mnogobrojnim "efikasnim nainima" uspenog istrebljivanja sebi slinih i postali majstori da i druge narode prisile da svoja unutranja uverenja zamene idejama koje su smislili osvajai. Oni su najpre pokorili susedne drave koje su se nalazile u Evropi, a kasnije su, sakupivi ogromne horde, krenuli na osvajanje Azije. Tamo, na azijskom kontinentu, oni su najpre proirili svoj kobni uticaj na narode koji su iveli na njegovim zapadnim obalama, u kojima su se, kao to sam ve govorio, ivotni impulsi potrebni za manje ili vie normalnu egzistenciju, skupljali vekovima - a zatim su postepeno zapoeli ekspanziju u dubinu kontinenta. To napredovanje u dubinu Azije bilo je veoma uspeno i njihov broj je postepeno rastao, uglavnom zbog naunika koji su i dalje, boravei u Vavilonu, zaraavali Um svojih blinjih haznamaskim politikim idejama. Evropljanima je takoe veoma pomoglo i to to se kod stanovnika Azije na instinktivnom nivou sauvalo uverenje koje su im usadili "posveenici" i "reci", sledbenici Najsvetijeg Ajate imaa, a koje je glasilo: "Ne ubijaj drugoga, ak i ako se tvoj ivot nae u opasnosti." Koristei se time, bivi ribari i pastiri su mogli da napreduju veoma lako, unitavajui na svome putu sve koji nisu eleli da se klanjaju njihovim "bogovima", to jest njihovim fantastinim "naukama" i njihovom fenomenalnom "razvratu". Ti "sejai zla" za sva tricentrina bia buduih generacija nastalih na evropskom kontinentu - uglavnom Grci - napredovali su, naravno, polako ali sigurno, u dubinu Azije. Ipak, kada se posle izvesnog vremena na elu tih hordi naao izuzetno sujetan Grk, haznamas Aleksandar Makedonski, poelo je unitavanje svih tragova velikih dela Ajate imaa i od njih su ostale samo "stare, stare bajke". Iako su se mesta u kojima su se nalazili "kulturni centri" tvojih ljubimaca neprestano menjala, nastala je nova, takozvana "civilizacija", koja je ljudima

buduih gneracija donela nove nesree, a nijedna civilizacija nije donela vie nesrea od znamenite "grkorimske civilizacije". Osim to je donela razne neprijatne osobine, koje ne prilie tricentrinim biima i koje su i sada svojstvene prirodi Zemljana, ta civilizacija je uglavnom kriva za potpuni nestanak mogunosti da se u njihovoj prirodi kristalizuju elementi za "zdravo logiko razmiljanje" i pojave impulsi "sutinskog stida", posebno kod savremenih bia. Ukratko, moj deae, za potpunu atrofiju tih osobina bile su pre svega krive "starogrke fantastine nauke", a posle toga i "starorimski razvrat". U ranom periodu "grkorimske civilizacije" ti kobni impulsi, koji su sada postali ivotni impulsi, to jest "strast za smiljanjem fantastinih nauka" i "strast prema razvratu", nasledili su samo Grci i Rimljani. Kasnije, kada su kao to sam rekao, narodi te dve drave postali moni i poeli da utiu i na druge narode, ti posebni protivprirodni ivotni impulsi postepeno su zarazili sve itelje Zemlje. To se dogodilo, s jedne strane, zbog stalnog uticaja ta dva naroda, a s druge, zbog one osobenosti njihove psihe, koja je svojstvena svim stanovnicima te planete, a koja je ustaljena mnogo pre osvajanja. Ona se naziva "imitacijom". Na taj nain, malopomalo, psiha tvojih ljubimaca, i bez toga prilino nestabilna, postala je sasvim bezumna i oni su se kako u svom pogledu na svet, tako i u svakodnevnom ivotu, oslanjali iskljuivo na ta dva "grkorimska" pronalaska", tj. na "fantaziranje" i na "tenju za seksualnim zadovoljavanjem". Ovde je veoma vano naglasiti da je, bez obzira na to to je naslee starih Rimljana bilo uzrok to je postepeno iz sutine tvojih ljubimaca nestao "organski stid", svojstven tricentrinim biima, neto slino zauzelo mesto toga oseanja. U prirodi tvojih savremenih ljubimaca postoji prilino "svakodnevnog impulsa" koji se takoe naziva "stid", ali taj impuls raa neto sasvim posebno. Taj ivotni impuls se kod njih javlja samo onda kada rade neto to se u njihovim nenormalnim uslovima smatra neprilinim u oima ostalih. Ali, kada ih niko ne vidi, ma ta da rade ak i kada to prema njihovom sopstvenom shvatanju i linom oseanju izgleda nepoeljno taj impuls se ne javlja. "Blagoslov", dat drevnim Rimljanima toliko je proeo sutinu tvojih ljubimaca, koji ive na svim kontinentima ove zlosrene planete, da je ak teko rei koji je narod nasledio vie od "uslunih" Rimljana. Ali, to se tie naslea starih Grka, tj. "elje za pronalaenjem raznih fantastinih nauka", njega nisu svi narodi prihvatili jednako. Tu osobinu su

nasledili pojedinci u svakom malom ili velikom narodu ove svojevrsne planete, ali uglavnom su to stanovnici one zemlje koja se sada zove "Nemaka". Naravno, Nemci smelo mogu sebe da smatraju direktnim naslednicima starogrke civilizacije zato to su oni savremenoj civilizaciji dali mnogo novih "nauka" i "pronalazaka". Na nesreu, moj deae, Nemci u mnogo emu nadmauju antike Grke. Jedino zahvaljujui "naukama", koje su stvorili drevni Grci, iskvarilo se i nastavlja da se kvari "miljenje" svih ostalih ljudi. Ipak, savremeni Nemci su otili najdalje, oni su postali veoma veti u stvaranju "nauka" uz iju pomo su specifinu bolest "umovanja" proirili u svom okruenju, i za vreme te bolesti mnogi od njih su polusvesno ili ak potpuno automatski uspeli da uvide neke sitne detalje optekozmikog procesa koji aktualizuje sve postojee. Kada su tu informaciju podelili sa svojim kolegama, zajedniki su ta znanja iskoristili za jo jedan "pronalazak", dodavi jo jedno "novo dostignue", kojih se poslednjih godina nakupilo toliko da je njihov ukupan efekat izazvao takozvanu "rezultirajuu razornu silu" koja je suprotna "rezultirajuoj stvaralakoj sili" Prirode. I naravno, moj deae, samo zbog "nauka" koje su sklepali neki savremeni Nemci, ljudi to pripadaju drugim narodima poeli su da i sami "pronalaze". I skoro svakodnevno oni smiljaju nekakve "nove pronalaske" i "nove postupke" koje koriste u svom ivotu, zbog ega je sirota Priroda, koja i bez toga nevina strada, jedva u stanju da aktualizuje svoj "evolucioni" i svoj "involucioni" proces. Da bi mogao jasno da shvati koliko su ti savremeni "dobrotvori" nadmaili svoje "dobroinitelje", moram da ti ispriam i poneto o nekim "dostignuima" koja su sada u veoma irokoj upotrebi na Zemlji, a ije postojanje dugujemo iskljuivo "Prirodno obdarenim" naslednicima antikih Grka. Opisau ti neke od tih savremenih nemakih pronalazaka koji se svuda primenjuju. eleo bih, uzgred, da ukaem na jednu veoma neobinu pojavu: nazivi kobnih pronalazaka savremenih naslednika antikih Grka, iz nekog razloga se zavravaju na "in". Na primer, meu mnogim tetnim nemakim pronalascima, njih pet, koji se sada nazivaju hemikalijama, poznati su pod sledeim nazivima: "satkain", "anilin", "kokain", "atropin" i "alizarin"; oni se sada koriste na svim kontinentima i ostrvima planete i to, to bi rekao Nasradin Hoda, "nemilice". Prvo od tih "dostignua" koja su specijalno smislili Nemci, tj. "satkain", nije nita drugo do "samukuruazar", to jest jedan od sedam "neutralizujuih gasova", koji se mogu otkriti na bilo kojoj planeti, i koji uestvuju u "potpunoj

kristalizaciji" svake odreene podzemne i nadzemne formacije; njegovo izdvajanje izaziva unitavanje svega ivog. Izuavajui taj nemaki pronalazak saznao sam takoe da je jedan naunik dobio taj gas iz odreene nadzemne formacije te je, videvi njegova svojstva, izvestio kolege o svome otkriu. I, poto se u to vreme osnovna osobina ljudske psihe, to jest neodoljiva elja za ubijanjem sebi slinih, manifestovala naroito snano, naunici su odmah odluili da se s entuzijazmom posvete pronalaenju naina primene posebnih svojstava novootkrivenog gasa za masovno unitavanje predstavnika drugih naroda. Poto je u tom cilju pristupio praktinim istraivanjima, jedan naunik je uskoro otkrio da e, ukoliko se taj gas oisti od primesa i stavi u zatvorenu, na odgovarajui nain specijalno pripremljenu bocu, tako da ona na potrebnom mestu i u odreeno vreme bude otvorena, odlino posluiti za ubijanje. To im je bilo sasvim dovoljno i od tada su taj gas, vetaki izdvojen iz opte harmonije aktualizacije svega postojeeg, ljudi te zemlje putali na odreen nain za vreme procesa meusobnog unitavanja, i to upravo tamo gde se okupljao veliki broj predstavnika "neprijateljske strane". Kada ta izuzetno otrovna kozmika supstanca, namerno osloboena i isputena u atmosferu, teei da se pomea s drugim odgovarajuim kozmikim supstancama, dospe u organizam tricentrinog bia koje se nalazi u njenoj blizini, ona ga momentalno i potpuno unitava ili, u najmanju ruku, pouzdano spreava funkcionisanje ovog ili onog njegovog dela. Druga od hemikalija koje sam nabrojao, pod nazivom "anilin", jeste materija za bojenje i moe se koristiti za farbanje planetarnih formacija od kojih tricentrina bia prave sve vrste predmeta koji su potrebni za svakodnevni ivot. Iako tvoji ljubimci, zahvaljujui tom "pronalasku", mogu da ofarbaju svaki predmet u boju koju poele, teko da se ti predmeti mogu dugo uvati. Pre nego to je taj tetni anilin otkriven, predmeti koje su ljudi pravili za svakodnevne potrebe, na primer, "ilimi", "slike" i razne vrste vune, drveta i koe, bojeni su obinim biljnim bojama, koje su ljudi vekovima uili da prave, i ti predmeti nisu bledeli i nisu propadali tokom itavih pet stotina do hiljadu i pet stotina godina. Ali sada, zbog anilina, sve to posle samo tridesetak godina od tih stvari moe ostati, jeste seanje na njih. Zbog upotrebe pogubnog anilina Nemci su odgovorni ne samo za brzo unitavanje plodova rada savremenih Zemljana, ve i za brz nestanak s lica zlosrene planete svih predmeta starine. To se dogaa zbog toga to iz raznih haznamaskih namera i iz poznatih, takozvanih "naunih ciljeva", oni skupljaju sve sauvane predmete starine svih epoha, a pri tome nemaju ni najmanju predstavu o tome kako te predmete treba

uvati, te tako samo doprinose njihovom unitavanju. tavie, oni koriste primerke drevne umetnosti za izradu jeftinih imitacija, poznatih svuda na toj nesrenoj planeti kao "kopija". to se tie tree hemikalije koju su sintetizovali, pod nazivom "kokain", ta materija ne samo da pomae Velikoj Prirodi u unitavanju planetarnih formacija, ve u ljudskoj psihi izaziva efekat, slian efektu delovanja organa kundabufera na psihu njihovih dalekih predaka. U vreme dok su njihovi preci jo nosili u sebi izum Velikog Anela Luizosa, oni su se skoro neprestano nalazili u stanju u kome se nalaze savremeni Zemljani kada upotrebe taj nemaki izum "kokain". Treba naglasiti, dete moje, da iako je delovanje tog nemakog pronalaska slino efektu organa kundabufera, njegovi autori su postali kolege Velikog Anela Luizosa sasvim sluajno, bez ikakve svesne namere. Danas skoro sva bia koja su postala prava deca savremene civilizacije, prihvataju taj njen "dar" veoma pedantno, sa zadovoljstvom i radou i, razume se, kako je govorio Nasradin Hoda, "u slavu avola". etvrta hemikalija, to jest "atropin", takoe je veoma traena. Ona ima mnogo razliitih primena, ali najee se koristi za jedan veoma neobian cilj. Pokazalo se da su zbog veoma nenormalnih uslova svakodnevnog ivota na Zemlji, organi vida tvojih ljubimaca dobili osobinu da lica drugih ljudi smatraju lepim jedino ukoliko su ti ljudi tamnooki. Kada se ta hemijska supstanca "atropin" na jedan poseban nain ukapa u oi nekog oveka, njegove zenice se ire i oi izgledaju tamnije. Zato veina njih ukapava sebi atropin samo zbog toga da bi im lica izgledala lepo i da bi se dopali okolini. I naravno, moj deae, ljudi koji upotrebljavaju taj nemaki "dar", zaista izgledaju tamnooki sve dotle dok ne napune etrdeset pet godina. Rekao sam "etrdeset pet", zato to se ne zna ni za jedan sluaj da je neko sauvao vid i posle tih godina. "Alizarin", peti i poslednji "pronalazak", takoe ima iroku primenu na Zemlji. Taj "dar" savremene civilizacije uglavnom koriste takozvani "konditori" i drugi strunjaci koji za stanovnike ove planete pripremaju razne "ukusne" stvari to spadaju u prvu nasunu hranu. Konditori i drugi majstori koji spremaju ukusne poslastice, koriste novi nemaki izum "alizarin", naravno, bez zlih namera, sa jedinim ciljem da se proizvodu da to privlaniji izgled - taj cilj je postao ideal celokupne savremene civilizacije, a na estiti Nasradin Hoda bi ga izrazio ovako: "Neka mi sada bude lepo, a sutra ta bude!"

Ukratko, moj deae, ti savremeni sledbenici antikih Grka, zajedno sa svim svojim praktinim "dostignuima" zasnovanim na "naukama", pruaju ogromnu pomo sirotoj Prirodi, istina, samo u procesu razaranja. O tome je Nasradin Hoda rekao ovo: "Bolje je iz glave roene majke iupati deset vlasi dnevno, nego ne pomagati Prirodi." Strogo reeno, sposobnost da sklepaju razne fantastine "nauke" i pronau nove metode za svakodnevne poslove, nisu od starih Grka nasledili samo Nemci - iste te sposobnosti nasledili su, i to, moda nita manje od Nemaca, i predstavnici jedne druge, takoe nezavisne savremene drave, i uz to, sa kolonijama. Taj narod se zove "Englezi". Upravo su oni nasledili najkobniji pronalazak starih Grka, koji su Englezi asimilovali i sproveli u praksi. To veoma loe naslee zvalo se u staroj Grkoj "dijafaron", a savremeni ljudi ga nazivaju "sportom". O savremenom "sportu" u ti priati to je mogue detaljnije na kraju ove prie, a za sada zapamti da Englezi, iako su izmislili veliki broj predmeta koji su ljudima potrebni i koji su sada u irokoj upotrebi, nisu stvarali hemikalije poput nemakih... oni uglavnom prave proizvode od metala." Oni su, posebno odnedavno, postali pravi majstori da izmisle i celokupno stanovnitvo planete snabdeju ogromnom koliinom svih vrsta metalnih proizvoda: katancima, brijaima, miolovkama, revolverima, kosilicama, mitraljezima, erpama, arkama za vrata, pukama, perorezima, patronima, perima, minama, iglama i mnogim drugim slinim stvarima. Od vremena kada su predstavnici tog savremenog naroda poeli da pronalaze i stvaraju te praktine stvari, svakodnevni ivot tricentrinih stanovnika planete postao je, kako bi rekao Nasradin Hoda, "ne ivot, ve neprekidna jurnjava." Englezi su sada postali dobrotvori drugih naroda, nudei im, kako sami kau "humanitarnu pomo, posebno u onome to spada u njihovu "glavnu osobenost" - povremeno sprovoenje procesa "meusobnog unitavanja". Zahvaljujui njima, ispunjenje "svetog duga" postalo je za tvoje savremene ljubimce, "suta glupost". Pre nego to su se pojavili ti pronalasci, tvojim ljubimcima je bilo izuzetno teko da ispunjavaju svoj "dug", trebalo je dobro da se oznoje kako bi postigli uspeh. Ali je, zahvaljujui domiljatim engleskim proizvodima, u nae vreme, kako bi rekao visokopotovani Nasradin Hoda, sve postalo veoma lako.

Savremeni ovek jedva da treba da uloi nekakav napor da bi ubio sebi slinog. Sedei spokojno u svojim sobama za puenje oni mogu naprosto, tek da bi prekratili vreme, da unite desetine, a ponekad i stotine ljudi. A sada bih mogao, takoe, da ti ispriam neto o direktnim naslednicima grkorimske civilizacije. Potomci nekada velikih i monih Grka ive i danas i imaju sopstvenu nezavisnu dravu, ali sada oni jedva imaju nekakav znaaj za druge zemlje. Oni se vie ne bave onim ime su se bavili njihovi preci koji su bili izvanredni majstori u "pravljenju" najrazliitijih fantastinih nauka, meutim, ukoliko bi savremeni Grk i napravio neto slino, predstavnici drugih naroda ne bi na to obratili ni najmanju panju. Oni na to nee obratiti panju naprosto zato to ta zemlja sada nema dovoljan broj "topova" i "brodova", da bi imala "autoritet" u savremenoj meunarodnoj zajednici. Meutim, iako potomci antikih Grka, to jest savremeni Grci, nemaju vie gromku slavu svojih predaka, njihove zajednice postoje na itavoj Zemlji i oni se bave trgovinom, dre "prodavnice" u kojima utivo i usluno, bez urbe, prodaju "sunere", "halvu", "rahatlokum", itd., a ponekad i "suene kajsije", ne zaboravljajui, naravno, ni suenu ribu pod nazivom "kefal". to se tie potomaka starih Rimljana, oni takoe i dalje ive i razvijaju se, iako vie ne nose ime svojih predaka. Pa ipak, oni i dalje prestonicu svoje zemlje nazivaju "Rimom". Ljudi te zemlje, koju su osnovali potomci drevnih pastira to su kasnije postali veliki Rimljani, zovu se sada "Italijani". Teko da su oni dobili bilo ta od svojih predaka, osim onog specifinog impulsa koji je najpre formiran u biu drevnih Rimljana, a kojim su se tek kasnije zarazili i svi ostali narodi. Sada Italijani vode spokojan i miran ivot, ne bavei se niim, osim to skromno pronalaze nove sorte svojih bezazlenih i nevinih "makarona". Meutim, neki predstavnici ovoga naroda nasledili su od svojih predaka jedno specijalno i veoma osobeno svojstvo koje se naziva "eljom da se drugima prua zadovoljstvo". Meutim, oni tu svoju naslednu elju da drugima priinjavaju radost, ne pokazuju prema sebi slinima, ve je usmeravaju na bia drugih vrsta. Sasvim tano se moe utvrditi da ta posebna osobina, koju su savremenim Italijanima ostavili preci i koja se ukorenila u njihovoj prirodi, nije toliko nasleena od starih Rimljana, koliko od ljudi kasnijih epoha, to jest da potie iz vremena kada je meu njima, kao i meu susednim narodima, poelo

da se iri uenje istinskog boanskog Izaslanika Odozgo. To uenje je sada iz sebinih interesa iskrivljeno. Sada itelji raznih delova Italije pokazuju osobinu da drugima donose radost na sledei nain: Kada ubijaju etvoronone ivotinje, takozvane "ovce" i "koze", ija planetarna tela koriste kao prvu nasunu hranu, oni to ne ine odmah nego, da bi im priinili zadovoljstvo, rade to "lagano" i "blago", tokom vie dana: to jest, najpre odsecaju jednu nogu, posle nekoliko dana - drugu, zatim treu, i tako dalje, sve dok "ovca" ili "koza" mogu da diu. A "ovce" i "koze" dugo mogu da diu bez tih delova svoga tela, zato to ti delovi ne uestvuju u glavnim funkcijama percepcije kozmikih supstanci neophodnih za ivot, ve uestvuju u drugim funkcijama, koje kod svih bia raaju impulse subjektivnih oseanja. Posle svega to sam sada rekao, izgleda da vie nema potrebe da i dalje govorim o potomcima Rimljana, koji su svojevremeno bili toliko moni i strani. Hajde sada da popriamo o jednom kobnom pronalasku starih Grka, koji sada upranjavaju savremeni Englezi, a koji se zove "sport". Savremeni Englezi su irokom primenom toga veoma tetnog naslea antikih Grka dodali jo jedan pouzdan faktor skraenja duine svoga i bez toga prilino krhkog ivota. tavie, koristei "mo" svoje zemlje, oni su i kod drugih naroda stekli autoritet i, nainivi od tog pronalaska svoj "ideal", propagirajui svuda njegovu korisnost, oni su tu zarazu proirili po itavom svetu. Uzrok tog nesporazuma bio je to je kod tvojih ljubimaca iezla mogunost formiranja predispozicija za "logiko miljenje", svojstveno svakom razumnom biu. A poto su lieni mogunosti "logikog miljenja", oni se svi bez izuzetka slau sa izjavama nekih kandidata za haznamase, koji tvrde kako preko "sporta" mogu da uine neto veoma korisno za drutvo. Ljudi svim svojim biem veruju u te rei, i nadajui se da e iz toga izvui neku korist, potpuno se posveuju sportu. Niko od tih nesrenika i ne sluti, a moda nikada nee ni saznati da "sport" ne samo da im nee doneti nita dobro, nego e se, kao to sam ve rekao, upravo zbog sporta duina njihovog ivota, i bez toga veoma niska, jo vie smanjiti. Da bi jasno shvatio zato sport dovodi do smanjenja duine ivota, ispuniu svoje obeanje i objasniu ti razliku izmeu duine ivota prema principu "fulasnitamnian" i prema principu "itoklanotc".

Sea li se, kada sam ti objanjavao kako tvoji ljubimci odreuju "protok vremena", rekao sam ti da je, kada je organ kundabufera sa svim njegovim osobinama bio uklonjen, duina njihovog ivota u skladu sa principom "fulasnitamnian", bila ista kao i kod normalnih tricentrinih bia svuda u Vasioni, i trebalo je da oni ubudue ive sve dotle dok se njihova druga sutina, "astralno telo", ne formira u potpunosti i ne postigne stepen boanskog "Imeka". Ali kasnije, kada je njihov nain ivota sve vie i vie odstupao od normalnog, i kada su oni postepeno prestali da slede pozvanje koje im je dala Velika Priroda, poto ona jedina tricentrinim biima omoguava da formiraju svoje najvie sutine, kvalitet njihovih vibracija prestao je da odgovara zahtevima optekozmikog trogoautoegokratskog procesa. Da bi obnovila "ravnoteu vibracija" Velika Priroda je bila prinuena da duinu njihovog ivota postepeno prilagoava principu "itoklanotc", koji uopte odreuje duinu ivota monocentrinih i bicentrinih bia sa drugaijim mogunostima od onih koje postoje kod tricentrinih stvorenja, i koja su zato nesposobna za aktualizaciju pozvanja koje je Velika Priroda odredila razumnim biima. U skladu s tim principom, duina ivota i celovit sadraj njihove sutine uopte, zavisi od rezultata sledeih sedam faktora: 1. Naslednosti. 2. Uslova sredine i momenta zaea. 3. Kombinovanog zraenja svih planeta Sunevog sistema za vreme njihovog razvoja u majinoj utrobi. 4. Nivoa i ponaanja njihovih roditelja (proizvoaa) za vreme odrastanja dece. 5. Nivoa i kvaliteta ivota ljudi iz najueg okruenja. 6. Kvaliteta takozvanih "teleokrimalninijanskih misaonih talasa" koji se formiraju u atmosferi sredine kao i u periodu njihovog odrastanja - to jest iskreno postojanje lepih elja i dela "bia iste krvi" i, najzad: 7. Kvaliteta njihove sopstvene "sutinske egoplastikure", tj. napora usmerenih na unutranji preobraaj svih podloga, potrebnih za razvoj Objektivnog Uma. Glavna osobina egzistencije u skladu sa "itoklanotcom" jeste da se u organizmu bia koja ive prema tome principu i zavise od sedam nabrojanih spoljnih faktora, a konkretno, u njihovim "sutinskim lokalizacijama ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, u njihovim "mozgovima", koji su centri izvora ponaanja svih pojedinih delova njihovog tela, formiraju takozvane "bobinkandelnosti", tj. "neto" to tim "centrima" ili "mozgovima" daje odreen broj "asocijacija" ili "doivljaja".

Dakle, moj deae, upravo zato to se tvoji savremeni ljubimci, tricentrini stanovnici planete Zemlje sada razvijaju u skladu sa principom "itoklanotc", poev od momenta zaea, pa sve do zrelog uzrasta, u njihovim modanim centrima se formiraju te "bobinkandelnosti" sa veoma odreenim mogunostima za aktualizaciju procesa asocijacija. Da bih ti to pitanje bolje objasnio i da bih ti pomogao da ga bolje shvati, a da pri tome ne gubim vreme na objanjavanje sutine i forme funkcionisanja samih kozmikih aktualizacija pod nazivom "bobinkadelnosti", koje se zakonomerno kristalizuju u "centrima" ili "mozgovima" bia to ive prema principu itoklanotca, naveu ti kao primer "vetake damtesternohe", koji postoje kod tvojih ljubimaca i zovu se "mehaniki satovi". Kao to ti je poznato, "vetaki damtesternosi" ili "mehaniki satovi" mogu postojati na bazi razliitih sistema, ali, bez obzira na to, svi su konstruisani prema jednom te istom principu istezanja i sabijanja spiralne "opruge". Jedan sistem damtesternoha sastoji se iz opruge postavljene prema tanom proraunu tako da njeno istezanje prilikom oputanja traje dvadeset etiri asa; drugi sistem sadri oprugu, postavljenu na nedelju dana, trei na mesec dana, i tako dalje. "Bobinkandelnosti" u modanim centrima bia koja ive prema principu itoklanotc, lie na opruge mehanikih satova raznih vrsta. Isto kao to dugotrajan rad mehanikih satova zavisi od opruga koje se u njima nalaze, tako i duina ivota takvih bia zavisi od bobinkandelnosti, formiranih u njihovim modanim centrima za vreme fetalnog razvoja i tokom daljeg formiranja. Kao to su satne opruge "navijene" na odreeno vreme, tako i ta bia, dok postoje bobinkandelnosti u njihovim modanim centrima, mogu da "asociraju" i "doivljavaju" iskljuivo prema mogunostima koje je u njih usadila Velika Priroda. Oni mogu da asociraju, da misle i da, prema tome, postoje samo dotle, ni manje ni vie od toga. Isto kao to mehaniki sat radi samo dok je navijena opruga u njemu, tako i bia u ijim su modanim centrima formirane bobinkandelnosti, mogu imati doivljaje, dakle, mogu da ive u skladu sa sedam navedenih spoljnih faktora samo dok postoje bobinkandelnosti u njihovim modanim centrima, to jest sve dok se njihova energija ne istroi. Dakle, moj deae, kada je oseanje istinskog duga nestalo iz svesti tvojih ljubimaca i duina njihovog ivota poela da zavisi iskljuivo od rezultata delovanja sedam pomenutih sluajnih spoljnih faktora, tada je zbog svega toga broj godina njihovog ivota, posebno meu savremenim Zemljanima, poeo veoma da varira.

Sada njihov ivot moe trajati od nekoliko minuta do, otprilike, sedamdeset do devedeset zemaljskih godina. I eto, iz tih razloga, bez obzira na to kako ive tvoji ljubimci i kakve mere preduzimaju, ak i kada sebi obezbede uslove kao u staklenoj bati, bez obzira na sve, kada se potroi energija bobinkandelnosti, njihovi modani centri odmah prestaju da rade. Razlika izmeu mehanikog sata i tvojih savremenih ljubimaca sastoji se u tome to u satu postoji samo jedna opruga, dok ljudi imaju tri samostalne bobinkandelnosti. Te bobinkandelnosti u tri nezavisne "lokalizacije" tricentrinih bia poznate su pod sledeim nazivima: prva: bobinkandelnosti misaonog centra; druga: bobinkandelnosti ulnog centra; trea: bobinkandelnosti motornog centra. U nae vreme se esto dogaa da proces boanskog "raskoarna" kod tvojih ljubimaca nastupi "treinski", drugaije reeno, oni "umiru u delovima". To se takoe dogaa i zato to, raajui se i razvijajui se pod delovanjem principa itokanotca i ivei disharmonino, oni energiju bobinkandelnosti svoja tri modana centra troe neproporcionalno i zato je njihova smrt esto "bolna", to uopte nije svojstveno tricentrinim biima. Dok sam tamo boravio esto sam mogao da vidim tu "treinsku smrt". Do toga dolazi zato to i kada su bobinkandelnosti jednog modanog centra potpuno istroene, ljudi, posebno savremeni, mogu da ive jo prilino dugo. Na primer, esto se dogaa da se zbog osobenosti nenormalne egzistencije energija jedne od bobinkandelnosti istroi i, ukoliko se to dogodi sa motornim centrom, ili kako ga ljudi nazivaju "kimenom modinom", tricentrini Zemljanin, iako i dalje "misli" i "osea", nema vie mogunost da samostalno pokree delove svoga planetarnog tela. Ovde je zanimljivo naglasiti da kada nekome od tvojih savremenih ljubimaca iznenada na takav nain odumre jedan njegov deo, njihovi "zirlikneri" ili, kako oni kau "lekari", smatraju takvu smrt nesumnjivom boleu i zapoinju leenje koristei najrazliitija, sebi svojstvena lukavstva; oni tim bolestima daju imena najednom starom jeziku koji se zove "latinski", a koji im je potpuno nepoznat. Te veoma rasprostranjene bolesti imaju imena kao to su "hemiplegija", "paraplegija", "progresivna paraliza", "tuberkuloza kimene modine", difuzna skleroza i tako dalje, i tome slino.

Takva smrt u delovima naroito se proirila planetom, koja te toliko zanima, u poslednjih dve stotine godina. I to se u raznim, velikim i malim zemljama, dogaa onim tvojim ljubimcima koji zbog svojih "profesija" ili zbog neke od svojih "strasti", koje se, opet, kod njih javljaju zbog ve pomenutih nenormalnih uslova svakodnevnog ivota, u ovoj ili onoj meri troe energiju bobinkandelnosti iz nekog od svojih modanih centara. Na primer, "treinska smrt" zbog istroenosti bobinkandelnosti motornog centra ili kimene modine, esto se sree kod onih Zemljana koji se posveuju zanimanju to su ga u praksu uveli Englezi, primenjujui kobni starogrki izum "sport". Ti e shvatiti prirodu tog tetnog zanimanja kada ti ispriam kako sam za vreme svog boravka na Zemlji jednom posvetio specijalno poglavlje svojih statistikih istraivanja utvrivanju duine ivota onih tricentrinih stanovnika koji se bave profesionalnim "borilakim vetinama" i ni jedan jedini put nisam naiao na oveka koji je iveo due od etrdeset devet godina. A "treinska smrt", usled prevremenog gaenja funkcija bobinkandelnosti ulnog centra uglavnom se sree kod ljudi koji su odabrali profesiju povezanu sa "umetnou". Veina zemaljskih profesionalaca, posebno savremenih, zapada pre svega u jedan od oblika takozvane "psihopatije" i kasnije se zbog te psihopatije prihvata specijalnog "izuavanja", i od tada, oseajui neprekidno taj impuls, oni troe energiju bobinkandelnosti svoga ulnog centra i na taj nain deharmonizuju ritmove organizma dovodei sebe do neobinog kraja, kakav se ne sree esto ak ni na Zemlji. Ovde, uzgred, treba napomenuti da se "treinska smrt" usled istroenosti ulnog centra takoe moe nai kod tvojih ljubimaca u jednoj neobinoj formi koja se naziva "altruizam". to se tie prevremene delimine smrti zbog istroenosti bobinkandelnosti misaonog centra - taj oblik smrti je kod tvojih ljubimaca u poslednje vreme najei. Delimina smrt usled misaonog centra, uglavnom pogaa one Zemljane koji pokuavaju da postanu, ili ve jesu "naunici nove formacije", kao i one koji su opsednuti itanjem takozvanih "knjiga" i "novina". Usled prekomernog itanja i beskrajne refleksije, energija bobinkandelnost misaonog centra tih tricentrinih Zemljana istroi se pre nego energija drugih centara. Dakle, moj deae, sve te nesree, kao to je skraenje duine ivota i mnoge druge, dogaaju se jedino zbog toga to ljudi jo ne znaju za postojanje kozmikog zakona "ravnotee vibracija razliitog porekla".

Ukoliko bi im takva ideja uopte pala na pamet oni bi odmah zapoeli svoja uobiajena mudrovanja, a tada bi im se, moe biti, razotkrila jedna veoma jednostavna "tajna". Siguran sam da e neko nabasati na tu "tajnu", prvo, zato to je ona veoma prosta i oigledna, a drugo, oni su je jo odavno otkrili i esto je koriste u praksi. Oni ovu prostu tajnu ve koriste u svojim mehanikim satovima, koje smo razmatrali kao primer u vezi sa duinom ivota. U svim mehanikim satovima razliitih sistema oni koriste prostu tajnu u odgovarajuem delu zajednikog mehanizma regulacije "napregnutosti opruge", koji se zove "regulator". Pomou tog "regulatora", na primer, satni mehanizam se moe podesiti tako da sat bez navijanja radi od jednog do mesec dana ili, naprotiv, da se zaustavlja na pet minuta. U organizmu svakog bia koje ivi u skladu sa principom itoklanotca, postoji neto slino regulatoru mehanikog sata i to "neto" se naziva "samodra", to znai "kontrola asocijacija koja potie iz jednog modanog centra." Ali, ak i kada bi tvoji ljubimci otkrili tu jednostavnu tajnu, to nita ne bi promenilo. Oni svejedno ne bi uloili napore, dostupne ak i savremenim ljudima, uz iju pomo bi mogli, zahvaljujui dalekovidosti prirode, da steknu sposobnost za takozvano "harmonino asociranje" koje jedino stvara energiju za aktivan ivot svakog tricentrinog bia, prema tome, i Zemljana. Sada se ta energija proizvodi samo u periodima njihovog nesvesnog stanja, koje oni nazivaju "snom". Ali, poto tvoji ljubimci, posebno savremeni, stalno ive pasivno, pod uticajem samo jednog od dva oduhovljena dela svoga organizma, i neprestano se ponaaju u skladu sa svojom negativnom stranom, koja se takoe javlja zakonomerno, kod njih dolazi do neproporcionalnog troenja energije raznih bobinkandelnosti. Oni uvek dobijaju mogunost delovanja, koji im je priroda zakonomerno odredila, samo u jednom ili dva modana centra, i usled toga se energija jedne ili dve njihove bobinkandelnosti prevremeno troi, zbog ega, kao kod mehanikog sata kome je slomljena opruga ili oslabila snaga regulatora, on prestaje da funkcionie. Jednom, kasnije, objasniu ti zato se bia koja ive prema principu itoklanotca iskazuju jedino pod dejstvom jednog ili dva oduhovljena naela, a ne harmonino i u meusobnoj saglasnosti, te se onaj modani centar u kome se proizvodi viak asocijacija prevremeno troi i usled toga umire; objasniu ti takoe razlog zbog ega se drugi bobinkandelnosti takoe troe, iako ne uestvuju u tom procesu.

Ali, takoe treba da zna da se sluajno mogu sresti Zemljani koji ive ve vie od pet stotina njihovih godina. Mora dobro da razume da se kod onih tvojih ljubimaca, koji su na nekakav nain otkrili i uspeli da svojim Umom pravilno pojme neke delove "zakona asocijacije", aktivnog u pojedinim delovima ivih bia, kao i uzajamno delovanje tih nezavisnih asocijacija, kao i kod onih koji ive u manjoj ili veoj saglasnosti s tim zakonom, bobinkandelnosti stvorene u njihovim modanim centrima manje troe, zbog ega oni imaju mogunost da ive mnogo due nego ostali njihovi saplemenici. Za vreme svog poslednjeg putovanja na Zemlju sreo sam nekoliko takvih savremenih Zemljana koji ive ve dve ili tri stotine, pa ak i etiri stotine zemaljskih godina. Sretao sam ih uglavnom u malom "bratstvu" koje ine ljudi to pripadaju skoro svim "religijama" i stalno su nastanjeni u centru Azije. lanovi toga bratstva su, izgleda, otkrili pomenuti "zakon asocijacija" u modanim centrima, delimino samostalno, a delimino zahvaljujui znanjima koja su im iz dubina vekova preneli istinski posveenici. to se tie savremenih Engleza, koji su postali osnovne rtve kobnog izuma starogrke civilizacije, oni ne samo da ga upranjavaju u svom svakodnevnom ivotu, ve se iz sve snage trude da tim zlom zaraze i sve druge narode. tavie, uz pomo tetnog sporta ti nesrenici ne samo da jo vie smanjuju svoj i bez toga kratak ivot, nego im po mom miljenju, preti ista sudbina koja je nedavno zadesila jednu veliku zemlju koja se zove Rusija. Upravo sam razmiljao o tome pred svoj odlazak sa Zemlje, kada sam saznao da su "vlastodrci" nita manje zemlje Engleske poeli da taj fatalni "sport" koriste za svoje haznamaske ciljeve, ba kao to su "vlastodrci" Rusije, sa istim ciljem, koristili poznati problem "votke". Isto kao to su svojevremeno ruske vlasti pokuavale da, koristei svakakva lukavstva, sugeriu svojim malodunim podanicima neophodnost intenzivne upotrebe "votke", tako se i engleske vlasti trude da na svaki nain usade svojim podanicama misao o potrebi bavljenja sportom. Izgleda da su moje zle slutnje upravo poele da se potvruju. Do tog zakljuka sam doao poto sam uo eterogram koji sam nedavno dobio s Marsa. U njemu mi, izmeu ostalog, javljaju da, iako je u Engleskoj sada vie od dva i po miliona takozvanih "nezaposlenih", "vlastodrci" u vezi s tim ne preduzimaju nikakve mere, ve se jedino trude da iz sve snage propagiraju svoj znameniti "sport". Kao to se u Rusiji sve novine bave problemom votke, tako u Engleskoj vie od pola tih "sejaa zla" pie o famoznom sportu.

Glava 30 UMETNOST Na ovom mestu svoga pripovedanja Belzebub je uutao. Zatim je, okrenuvi se iznenada starom slugi Ahunu, koji je sedeo pored njega i sluao jednako paljivo kao i Hasejn, rekao: - ta je starino? Slua me s jednakom panjom kao i na Hasejn? Zar nisi i sam bio na Zemlji, zar nisi sa mnom proputovao itavu planetu i sopstvenim oima sve video, zar nisi i sam osetio o emu govorim? Umesto to me slua otvorenih usta, zar ne moe i sam neto da ispria naem deaku? Zar od svega toga nema niega? Ta udna tricentrina bia ga zanimaju toliko da moramo da mu ispriamo sve to moemo. Nema sumnje da te je neto u ivotu tih udaka potreslo. Reci ta, ma ta to bilo. uvi te rei, Ahun se nakratko zamisli i ree: - ta bih jo mogao da dodam posle vaih tananih psiholokih opisa? Ipak, posle toga, on neobino ozbiljno i, ak, preuzimajui stil i neke Belzebubove izraze, nastavi: - Pa, dobro... Od ega da ponem? Ta udna tricentrina bia su me svojim glupim ispadima toliko esto izbacivala iz ravnotee, da su sve komponente moga bia esto bivale zaprepaene. Okrenuvi se Hasejnu on ree: - Dobro, dragi Hasejne! Ja neu, kao Njegova Milost, da se uputam u neobinosti psihe tih tricentrinih stanovnika kozmosa koji su toliko obuzeli tvoju matu. Ne, samo u podsetiti Njegovu Milost na odreeni faktor ije poreklo proizilazi iz naeg petog boravka na Zemlji, a koji se, kada smo se tamo vratili esti i poslednji put, pokazao kao glavni uzrok to se u svakom tvom ljubimcu, od dana njegovog roenja pa sve do smrti, sposobnost da normalno razmilja korak po korak smanjuje. Zatim, okrenuvi se Belzebubu, on baci na njega plaljiv i neodluan pogled i nesigurno nastavi: - Ne ljutite se, Vaa Milosti, ukoliko preuzmem na sebe rizik da iznesem miljenje koje se odavno rodilo u meni, a koje se bazira na podacima koji moda izgledaju nedovoljni za spekulaciju. Priajui naem dragom Hasejnu o razliitim uzrocima zbog kojih se psiha tricentrinih bia planete Zemlje pretvorila, kao to ste rekli u "mlin koji melje gluposti", vi ste samo pomenuli jedan faktor koji je moda vie nego ijedan drugi uestvovao u tome tokom poslednjih pola veka.

Koliko se seam i sami ste bili prisutni kada se taj faktor pojavio u vreme naeg boravka u Vavilonu - mislim na onaj faktor koji je od tada definitivno postao fatalan po savremena bia i koji ona sama nazivaju "umetnou". Ako biste vi, u vaoj mudrosti, prihvatili da detaljno razmotrite to pitanje, na dragi Hasejn bi dobio idealan materijal za razjanjenje svih osobenih anomalija psihe tricentrinih bia koja ga toliko interesuju, a koja su u poslednjim epohama ivela, a i sada ive, na planeti Zemlji. Rekavi to i obrisavi znoj sa ela krajikom svoga repa, Ahun uuta i zauze svoju uobiajenu pozu punu potovanja. Okrenuvi se prema njemu i gledajui ga, Belzebub ree: - Hvala ti, starino, za tu primedbu. Ti si u pravu, ja sam se jedva dotakao toga pitanja, ali to ne znai da na njega ne obraam panju. Imamo dovoljno vremena na naem putovanju i, po svoj prilici, tokom daljeg pripovedanja naem dragom Hasejnu, ja bih se setio onoga na ta si me ti upravo podsetio. Meutim, moda je zaista zgodno da ba sada priam o toj savremenoj "umetnosti", zato to sam, kao to si ve rekao za vreme naeg petog boravka na Zemlji, zaista bio svedok dogaaja koji su doveli do nastanka toga savremenog zla, a do kojih je dolo zbog svih onih naunika koji su se okupili u gradu Vavilonu iz skoro svih delova te zlosrene planete. Belzebub se okrete ka Hasejnu i poe: - Ta odreena koncepcija, koja sada egzistira pod nazivom "umetnost" jeste jedan od onih podataka to deluju automatski, iji je zbir postepeno i skoro neprimetno, ali vrlo odreeno uticao na Zemljane tako da su oni od bia koja su imala mogunost da budu estice boanske sutine postali ono to se naprosto naziva "ivim mesom". Da bi se osvetlili svi aspekti pitanja o famoznoj, savremenoj zemaljskoj "umetnosti", i da bi ti jasno shvatio kako se to dogodilo, ispriau ti pre svega o dve injenice vezane za ono to se dogodilo u gradu Vavilonu za vreme naeg petog putovanja na planetu koja te zanima. Prva injenica objanjava kako sam i zato postao svedok dogaaja koji su posluili kao osnova za postojanje tog, oigledno kobnog fenomena meu tricentrinim stanovnicima Zemlje, nazvanog "umetnost", a druga spada u okolnosti ranijeg datuma koje su odredile poetak tih dogaaja. to se tie prve od tih injenica, moram da ti kaem da posle dogaaja koji su se odigrali meu tim zemaljskim tricentrinim biima koja su stigla u Vavilon poto su se prethodno podelila na pojedine partije i zaronila u politike probleme, odluio sam da napustim Vavilon i produim svoja istraivanja meu biima monog naroda koji se zvao Heleni. Zato sam odluio da savreno

nauim njihov "jezik" i poeo sam da odlazim u one delove grada gde se esto mogu sresti ljudi koji su mogli da mi budu korisni u tom zanimanju. Jednom sam, etajui ulicom nedaleko od nae kue, na jednoj velikoj zgradi, pored koje sam esto prolazio, primetio ono to se na Zemlji naziva "natpisom", a koji je bio tek okaen i obavetavao prolaznike da je u toj zgradi upravo otvoren novi klub za strane naunike pod nazivom "Pristalice Legomonizma". Na vratima je visilo obavetenje u kome se govorilo da prijem novih lanova u klub jo traje i da e se svi referati i diskusije voditi na jezicima helenske grupe. To me je veoma zainteresovalo i ja pomislih kako bi bilo dobro da taj novootvoreni klub iskoristim kao mogunost da praktikujem helenski jezik. Poeh da se kod ljudi koji su ulazili i izlazili iz zgrade raspitujem o osobenostima kluba; i kada sam zahvaljujui objanjenjima jednoga od tih naunika, koga sam, kako se pokazalo, ve poznavao, manjevie shvatio sve, reio sam da se ulanim u taj klub. Poto sam kratko razmislio, uao sam u tu zgradu i, predstavivi se kao strani naunik, zamolio da me prime u drutvo "Pristalica Legomonizma". To sam veoma lako sredio zahvaljujui onom svom poznaniku koga sam, sreom, sluajno sreo i koji me je, kao i svi ostali, smatrao naunikom, kakav je i sam bio. I tako, moj deae, poto sam na taj nain postao, kako oni kau, "punopravni lan" toga kluba, poeo sam redovno ta mo da odlazim i da razgovaram uglavnom sa onim naunicima koji su znali helenski jezik, jer mi je u tome bila potrebna praksa. A to se tie druge injenice koju sam pomenuo, evo koji su je dogaaji izazvali. Mora imati u vidu da su se mnogi naunici, poto su se okupili u Vavilonu iz skoro svih krajeva sveta - jedni zato to ih je na to prisilio ve pomenuti perzijski car, a drugi prema sopstvenoj volji, bavili poznatim problemom "due". Meu biima koja su tamo dovedena na silu bilo je i onih koji, za razliku od veine, nisu bili "naunici nove formacije", ali su sa svom iskrenou svojih oduhovljenih komponenti teili najviem znanju jedino iz elje za samousavravanjem. Zahvaljujui tim zaista iskrenim eljama za dostojan ivot, kao i njihovom radu, naunici te male grupe su jo pre dolaska u Vavilon smatrani "posveenicima prvog sepena", tj. to su bila zemaljska tricentrina bia dostojna da postanu "ravnopravni posveenici u skladu sa obnovljenim pravilima Velikog Svetog Ajate imaa".

Na taj nain, dete moje, kada sam postao stalni lan toga kluba, iz razgovora sa njegovim lanovima i iz drugih izvora postalo mi je oigledno da su se oni malobrojni zemaljski tricentrini naunici, koji su iskreno teili usavravanju svoga Uma, od samoga poetka u Vavilonu ponaali oprezno i nisu se meali u sve one stvari u koje je bila uvuena osnovna masa vavilonskih kolaraca. Ti malobrojni naunici su se drali izolovano i to ne samo u poetku, kada su svi ostali organizovali mesto sastanaka u samom srcu Vavilona i radi bolje uzajamne podrke, materijalne i moralne, osnovali centralni klub za sve naunike Zemlje, ve i kasnije, kada se jedinstveno nauno drutvo podelilo na tri samostalne sekcije od kojih je svaka imala svoj nezavisan klub u razliitim delovima grada. Ne, ta posveena bia nisu spadala ni u jednu od tih grupa. Oni su iveli u predgraima i skoro da se nisu viali ni sa kim iz osnovne mase naunika, i samo nekoliko dana pre nego to e mene primiti za lana kluba, oni su se u organizacionom cilju prvi put udruili u klub "Pristalica Legomonizma". Naunici o kojima govorim su svi bez izuzetka doli u Vavilon iz Egipta jer ih je na to prisilio perzijski car. Kako sam kasnije saznao njihovo drutvo su organizovala dvojica naunika koji su bili "posveenici prvog stepena". Jedan od ta dva zemaljska posveenika, koji je pripadao mauritanskoj rasi, zvao se Kanilel Norkel. Drugi mudrac, po imenu Pitagora, bio je Helen, njegov narod je tek kasnije nazvan Grcima. Ta dva naunika, kako sam kasnije shvatio, sluajno sam sreo u Vavilonu i za vreme takozvane "perspektivne razmene miljenja", tj. razgovora, oni su pokrenuli pitanje koje je glasilo ovako: "Koje forme egzistencije mogu posluiti za dobrobit buduih generacija?" I doli su do zakljuka da je tokom mnogih vekova na Zemlji dolo do jedne veoma alosne pojave, a to je da iz ovih ili onih razloga za vreme meusobnog unitavanja, to jest "rata" ili "graanskih nemira" uvek gine veliki broj posveenika svih stupnjeva i zauvek propada veliki broj legomonizama - jedinih formi putem kojih su se informacije o realnim dogaajima ne Zemlji prenosile i jo uvek se prenose iz generacije u generaciju. Kada su se ti poteni i iskreni naunici uverili u ono to su smatrali tako alosnim fenomenom, dugo su se meusobno savetovali i najzad reili da iskoriste prednosti koju im je prualo to to se toliko naunika okupilo u istom gradu kako bi se zajedniki posavetovali i nali nain da se, na kraju krajeva, ree tog stranog fenomena koji se i dalje odvija na Zemlji zbog nenormalnih uslova u kojima ljudi ive.

Upravo s tim ciljem oni su organizovali svoj klub i nazvali ga "Klub Pristalica Legomonizma". Na njihovu molbu odazvalo se toliko istomiljenika da je dva dana poto sam ja postao lan kluba, prijem novih lanova obustavljen. Do onoga dana kada je prestao prijem novih lanova, njihov broj je iznosio sto trideset devet, a klub je i dalje radio sa istim brojem uesnika sve dok perzijski car nije odustao od svoje sulude ideje, vezane za naunike. Stupivi u klub, saznao sam da su prvoga dana njegovi osnivai organizovali zajedniki sastanak na kome je jednoglasno odlueno da se svakodnevno odravaju zajedniki susreti, sa referatima i diskusijama iskljuivo o dva pitanja: prvo - "Kakve mere treba da preduzmu lanovi kluba po povratku svojim kuama kako bi sakupili sve legomonizme koji postoje u njihovim rodnim zemljama i predali ih na raspolaganje lanovima kluba?", i drugo - "ta treba preduzeti kako bi legomonizmi mogli da budu sauvani za budue generacije ne samo preko posveenika nego i na neki drugi nain?" Pre nego to sam ja primljen u klub, oni su na svojim zajednikim sastancima ve pripremili prilino mnogo referata i obavili mnogo diskusija o ta dva pitanja, i na dan moga stupanja u klub takoe se mnogo govorilo o problemu koji je bio osnovni zadatak kluba i koji ih je privlaio. U razmatranju su uestvovali posveeni sledbenici raznih pravaca: meu njima su bili "onandici", "amanisti", "budisti" i drugi. Desilo se da je treega dana poto sam postao lan toga kluba u njemu prvi put izgovorena re, koja je dola i do savremenih Zemljana i postala jedan od potencijalnih faktora konane atrofije svih podataka koji su do tada bili uvani, a koji su dovodili do manje ili vie normalnog logikog razmiljanja. To je bila re "umetnost", koja je potom stekla sasvim drugaije znaenje i poela da se vezuje za sasvim drugu ideju. Toga dana, kada je re "umetnost" prvi put izgovorena i kada je bila utvrena njena ideja i tano znaenje, na spisku oratora nalazio se i haldejski naunik, veoma poznat u to vreme, koji se zvao Akarpanciar. Poto je referat tog veoma starog haldejskog mudraca, velikog Akarpanciara, upravo i bio izvor svih potonjih dogaaja, koji se odnose na famoznu savremenu umetnost, pokuau da ti prenesem njegov govor i da ga, ukoliko bude mogue, ponovim od rei do rei. Evo ta je on rekao: - Protekli vekovi, naroito poslednja dva, pokazali su nam da se u vreme neizbenih masovnih psihoza koje vode u ratove izmeu drava, kao i u narodne ustanke protiv drave, obavezno dogaa da mnogobrojne nevine rtve kolektivnog zverstva postaju oni koji su zbog svoje pobonosti i

samoportvovanja dostojni da budu posveenici i zahvaljujui kojima se razni legomonizmi to sadre znanja o realnim dogaajima iz prolosti mogu prenositi ljudima buduih generacija. Ti poboni ljudi uvek postaju nevine rtve narodnog nasilja zato to su, po mome miljenju, oni unutranje ve slobodni i nikada ne mogu, kao to to rade drugi ljudi, da se identifikuju sa svakodnevnim interesima, tj. ne mogu da dele sklonosti, entuzijazam, oseanja ili bilo koje druge manifestacije svoga okruenja, pri emu su sasvim iskreni. Isto tako, ti smerni ljudi ive normalno i u svojim odnosima sa okolinom uvek se pokazuju u izvrsnom svetlu i u obina vremena uivaju potovanje i uvaavanje svih. Ali kada narodne mase zahvati psihoza i kada se one podele na dva protivnika tabora, njihov Um zahvata bes borbe i oni poinju da oseaju bolesnu podozrivost prema svima koji su u mirno vreme uvek bili skromni i ozbiljni. I ako se panja onih koji su obuzeti psihozom due nego obino zadri na tim izuzetnim ljudima, oni ni najmanje nee posumnjati u to da su ti, posebno u vreme mira, ozbiljni i spolja spokojni ljudi, bili ni manje ni vie nego "pijuni" njihovih neprijatelja. Ti ljudi, koje je njihov bolestan Um doveo u zversko stanje, kategoriki e zakljuiti da je ozbiljnost i spokojstvo tih ljudi naprosto "tajnovitost" i "dvolinost". I bez obzira na to kojoj neprijateljskoj partiji pripadaju, oni e zbog svojih psihopatskih zakljuaka bez ikakve grie savesti te ozbiljne i spokojne ljude osuditi na smrt. Meni se ini da je to najei razlog to prilikom smene generacija legomonizmi o dogaajima koji su se zaista odigrali na naoj planeti, potpuno nestaju sa lica Zemlje. Prema tome, potovane moje kolege, ako elite da znate moje lino miljenje, dozvolite mi da kaem iskreno i od sveg srca da se, bez obzira na sve to sam rekao o prenoenju istinskog znanja iz generacije u generaciju, pomou legomonizama i preko odgovarajuih posveenika, u tom pogledu nita "ne moe promeniti. Neka taj oblik prenoenja znanja traje i dalje kao i do sada, i kako je utvreno na Zemlji od samoga poetka, u formi koju je, zahvaljujui posveenicima i njihovom "daru postojanja", obnovio veliki prorok Ajata ima. Ali ako mi, savremeni ljudi, elimo da ostavimo neto korisno svojim potomcima, svi moramo tim postojeim formama prenoenja dodati neke nove postupke, dobijene u praksi naeg savremenog ivota na Zemlji, kao i na

osnovu vievekovnog iskustva prethodnih informacijama koje su dole do nas.

generacija,

skladu

sa

Ja predlaem da se to prenoenje buduim generacijama obavlja preko "afalkalnija", to jest preko raznih proizvoda ljudskih ruku, koji su postali deo svakodnevnog ivota ljudi, kao i preko "soldinoka", tj. raznih procedura i ceremonija, koje su postale tradicija tokom mnogih vekova drutvenog i porodinog ivota i koje su automatski prenoene iz generacije u generaciju. Razume se da ljudski "afalkalni", posebno oni koji su napravljeni od vrstih materijala, mogu da ostanu itavi i da budu preneti naim dalekim potomcima ili, pak, njihove kopije mogu da prelaze iz generacije u generaciju zahvaljujui osobinama ukorenjenim u ljudskoj prirodi, postavi njihova druga priroda. Posle promene nekih sitnih detalja, ti proizvodi mogu biti sauvani za budue epohe. to se tie "soldinoka", kao to su razne "misterije", "religiozne ceremonije", "porodini i socijalni obiaji". "ritualni i narodni plesovi", i tako dalje, iako se njihove forme tokom vremena menjaju, impulsi koje oni stvaraju u oveku, kao i ponaanje koje iz njih proistie, ostaju nepromenljivi. Zato, ako u te rituale i obiaje unesemo korisne informacije i istinsko znanje koje smo stekli, i ako isto to uinimo i sa proizvodima o kojima sam ve govorio, moemo biti sigurni da e to znanje stii do naih dalekih potomaka. Neki od njih e ga deifrovati i na taj nain omoguiti svima ostalima da ga koriste za opte dobro. Sada treba reiti samo jedno pitanje: na koji nain moemo obezbediti prenoenje znanja iz generacije u generaciju putem razliitih ljudskih "afalkalna" i "soldinoka"? Ja lino mislim da to moe biti uinjeno preko univerzalnog zakona, nazvanog "Zakon Sedmostrukosti". Zakon Sedmostrukosti postoji na Zemlji i postojae uvek i u svemu. Na primer, u skladu sa tim zakonom, beli zrak se sastoji iz sedam posebnih boja, u svakom odreenom glasu postoji sedam samostalnih tonova; u svakom ovekovom stanju postoji sedam nezavisnih oseta, zatim, svaku odreenu formu moe da ini samo sedam razliitih dimenzija, svaka masa moe mirovati na Zemlji ako na nju deluje sedam komponenti, i tako dalje. Dobro, mi elimo da znanje koje postoji danas - i ono koje smo sami postigli, i ono koje smo nasledili od predaka, to jest sve ono znanje koje e neosporno biti korisno naim dalekim potomcima - bude na odreeni nain zabeleeno u tim ljudskim "afalkalnima" i "soldinocima", tako da u budunosti jadni ljudski Um moe da ga prihvati uz pomo tog velikog univerzalnog zakona.

Zakon Sedmostrukosti, ponavljam, postojae na Zemlji dok postoji Vasiona i bie oigledan i jasan ljudima svih vremena, dok god postoji ljudska misao i zato se smelo moe rei da e znanja, skrivena na taj nain u proizvodima ljudskih ruku, takoe uvek postojati na Zemlji. A to se tie samog metoda, to jest naina prenoenja znanja posredstvom toga zakona, moglo bi se, po mom miljenju, postupiti ovako: U sve proizvode koje emo namerno stvoriti na osnovu ovog zakona, radi prenoenja buduim generacijama, uneemo odreene "netanosti", takoe potinjene zakonu, i u te zakonomerne netanosti umetnuemo na izvestan nain sadraj ovog ili onog istinskog znanja kojim vladaju nai savremenici. Istovremeno, ubaciemo u nae proizvode neto poput legomonizma, kako bi on sluio kao klju za deifrovanje tih netanosti velikog zakona, i obezbediemo prenoenje svega toga iz generacije u generaciju preko posveenika posebne vrste, onih, koje emo nazvati "posveenicima umetnosti". Nazvaemo ih tako zato to itav proces takvog prenoenja znanja buduim generacijama putem Zakona Sedmostrukosti nee biti prirodan ve umetnut. Dakle, moje vrle i nepristrasne kolege... Sada vam mora biti jasno da, ukoliko iz nekih razloga korisna informacija koja se odnosi na znanja o prolim dogaajima na Zemlji, a koja su ljudi ve dostigli, ne doe do naih potomaka preko istinskih posveenika, onda e, zahvaljujui novom nainu prenoenja, koji sam predloio, ljudi buduih generacija uvek imati mogunost da otkriju i shvate ako ne celokupno znanje koje sada postoji, onda bar njegove fragmente koji su imali sree da dopru do njih putem sada postojeih "proizvoda ljudskih ruku", kao i raznih ceremonija u koje prema Zakonu Sedmostrukosti i pomou naih "umetnutih" uputstava moemo da unesemo to god hoemo. Tim reima je veliki Akarpanciar zavrio svoje izlaganje. Njegov govor je izazvao veliko uzbuenje i meu lanovima kluba "Pristalica Legomonizma" razvila se buna diskusija, posle koje je jednoglasno odlueno da se uini onako kako je predloio Akarpanciar. Posle kratke pauze za ruak oni su se okupili ponovo i to drugo savetovanje trajalo je celu no. Jednoglasno su odluili da ve sutradan ponu da prave ono to su oni nazvali "minilikovima" - ili, kako savreme ni Zemljani kau - "modele" raznih stvari, trudei se da smisle najadekvatnije naine za davanja uputstava, u ijoj e se osnovi nalaziti principi to ih je predloio veliki Akarpanciar; zatim e te

svoje "mini likove" ili "modele" doneti u klub, kako bi ih izloili optem sudu i objasnili njihovo znaenje. Posle dva dana mnogi od njih su ve poeli da donose "mini likove" i da ih prikazuju, dajui potrebna objanjenja; za to vreme drugi su poeli da demonstriraju varijante ceremonija, koje su bia te planete obavljala u specijalnim prilikama tokom svakodnevnog ivota, i koje obavljaju i danas. Modeli, koje su oni donosili, sadrali su razliite kombinacije boja i bili su razliitih konstrukcija i grae; manifestacije, koje su demonstrirali, ukljuivale su i sviranje na raznim instrumentima, pevanje raznih melodija, tano predstavljanje odreenih, njima stranih doivljaja, i tako dalje i tome slino. Uskoro posle toga, kako bi im bilo zgodnije, lanovi kluba su se podelili na vie grupa i svaki sedmi deo perioda, koji su oni nazvali "nedeljom" ili, prema njihovom izrazu, svaki "dan" - posvetili su prikazivanju i objanjavanju svojih dela, koja su se odnosila na odreenu oblast znanja. Ovde je zanimljivo naglasiti da se taj odreeni vremenski period, poznat kao "nedelja", uvek delio na sedam dana; tu podelu su stvorili Atlanti, koji su u njoj izrazili onaj isti, njima ve dobro poznat zakon Sedmostrukosti. Na kontinentu Atlantida dani u nedelji zvali su se ovako: Adaisikra. Evosikra. Gevorgsikri. Medosikra. Majkosikra. Lukosikra. Soniasikri. Ti nazivi su se esto menjali, a sada glase ovako: Ponedeljak. Utorak. Sreda. etvrtak. Petak. Subota. Nedelja.

Zatim su, kao to sam ve rekao, svaki dan u nedelji posvetili ovoj ili onoj oblasti znanja; to su bili ili proizvodi njihovih ruku, ili drugi oblici specijalno oformljenih manifestacija ovekove sutine. Tako je ponedeljak bio posveen prvoj grupi i nazvan je "danom religioznih i graanskih ceremonija". Utorak je odreen za drugu grupu i zvao se "danom arhitekture". Sreda je nazvana "danom slikarstva". etvrtak je bio "dan ritualnih i narodnih plesova". Petak je bio "dan skulpture". Subota je smatrana "danom misterija" ili "danom pozorita". Nedelja je bila "dan muzike i pevanja". U ponedeljak, to jest na dan religioznih i graanskih ceremonija", naunici prve grupe demonstrirali su razne ceremonije u kojima je na "fragmente znanja", odabrane za prenoenje buduim generacijama, ukazivano putem netanosti u Zakonu Sedmostrukosti, i to uglavnom kroz netanosti u odmerenom i pravilnom kretanju uesnika. Pretpostavimo, na primer, da je onaj koji vodi datu ceremoniju, rec ili, prema savremenom izrazu, svetenik, trebalo da podigne ruke ka Nebu. Ta poza, u skladu sa Zakonom Sedmostrukosti, strogo zahteva da pri tome njegove noge stoje u odreenom stavu; ali ti vavilonski naunici namerno nisu noge onoga koji vodi ceremoniju, postavljali onako kako su ovi obino stajali u skladu sa zakonom, ve "drugaije". Upravo su u tim "odstupanjima" od zakona, u pogledu poza uesnika date religiozne ceremonije, naunici prve grupe, putem takozvane opteprihvaene "azbuke", prikazivali one ideje koje su nameravali da prenesu buduim generacijama. U utorak, na dan arhitekture, naunici koji su pripadali drugoj grupi, donosili su razne modele zgrada i drugih konstrukcija. Ni oni te zgrade nisu planirali strogo potujui stabilnost, koja proistie iz Zakona Sedmostrukosti, niti onako kako su ostali automatski nauili da grade, ve "drugaije". Na primer, prema svim podacima, kupole odreene konstrukcije treba da se oslanjaju na etiri stuba odreene debljine i visine. Ali oni su te kupole postavljali na samo tri stuba i pri tome su izraunavali osno optereenje, koje je delovalo na svaki stub, kao i unutranje osno naprezanje u stubu ne samo u sluajevima sa tri stuba, ve i za razne druge neobine kombinacije koje doputa Zakon Sedmostrukosti, poznat u to

vreme mnogim obinim ljudima; drugim reima, oni su izraunavali stabilnost stubova i njihove dimenzije, polazei uglavnom od teine same kupole. Pri tome su, naravno, dimenzije stubova morale biti drugaije nego kada se kupola oslanjala na etiri stuba. Ili, uzmimo drugi primer: odreeni kamen temeljac, u skladu sa ve reenim, na osnovu vekovne prakse i tano smiljenih prorauna ljudi to poseduju Um, treba da ima potpuno odreenu masu, adekvatnu optereenju koje trpi; ali oni su, naprotiv, postavljali kamen temeljac koji se prema masi unekoliko razlikovao od gore navedenog; zbog toga su na osnovu Zakona Sedmostrukosti morali da vre proraune mase onoga kamena koji se nalazi ispod, tako da on moe da izdri teinu onoga koji ga pritiska odozgo. Isti proraun je bio potreban i za kamen koji se nalazi ispod toga kamena, itd. I upravo postavljajui te kamenove u tako neobinim arhitektonskim kombinacijama, koje proistiu iz Zakona Sedmostrukosti, oni su takoe putem opteprihvaene "azbuke", zapravo zapisivali sadraj izvesne korisne informacije. Ta grupa naunika iz kluba Pristalica Legomonizma je takoe u svojim mini likovima ili modelima pretpostavljenih konstrukcija, izrazila zakon "Dejvibrickara", to jest zakon "dejstva vibracija, nastalih u atmosferi ogranienih prostora". Taj zakon, ije poznavanje nije dolo do savremenih Zemljana, bio je tada poznat svima koji su dobro znali da dimenzije i forma zatvorenog prostora, kao i zapremina vazduha koju on sadri, na odreen nain utiu na ljude. Primenom toga zakona oni su izrazili razliite ideje o kojima u ti sada govoriti. Pretpostavimo da je u skladu sa karakterom i namenom neke zgrade u skladu sa Zakonom Sedmostrukosti, kao i sa utvrenom vekovnom praksom, trebalo da njen enterijer u odreenom redosledu izazove odreena oseanja. Onda su, u skladu sa zakonom Dejvibrickara, enterijer svoje pretpostavljene zgrade napravili u takvom maniru da su se kod oveka, koji u tu zgradu ulazi, morala pojaviti odreena oseanja, ali ne prema redosledu koji je uobiajen, ve prema drugaijem. Oni su upravo u ta odstupanja od uobiajenog redosleda oseanja uneli ono to su hteli da prenesu potomcima. Sreda, dan slikarstva, bila je posveena izuavanju kombinacija raznih boja. Toga dana su, u cilju prikazivanja, naunici tree grupe donosili sve vrste predmeta za domau upotrebu koji su bili napravljeni od veoma stabilnih,

bojenih materijala, na primer: "ilime", "tkanine" i paljivo obraenu bojenu kou. Na tim predmetima su bili naslikani ili raznobojnim koncem izvezeni najrazliitiji pejzai, ivotinje i ljudi koji su naseljavali planetu. Pre nego to nastavim priu o nainima putem kojih su zemaljski naunici pomou posebnih kombinacija boja fiksirali odreene fragmente znanja, moram da ukaem na jednu injenicu vezanu za ovaj predmet, koja je donela mnogo nevolje tvojim ljubimcima, a nalazila se u samom njihovom biu zbog nenormalnih ivotnih uslova koje su sami stvorili. Ta injenica, koju elim da ti objasnim, odnosi se na postepeno pogoravanje njihovih "ulnih organa", formiranih kod svakoga bia, a posebno organa koji nas sada zanima, to jest, organa opaanja i uoavanja onoga to se naziva "obrazovanjem teita vibracija" to dopiru na njihovu planetu iz kozmikih prostranstava. Govorim o onome to je poznato kao "opta integralna vibracija, proistekla iz svih izvora aktualizacije", a to je naunik Akarpanciar nazvao "belim zrakom". Pojedine vrste toga zraka razliiti ljudi opaaju kao razliite "nijanse boje". Mora znati da je - od vremena kada su se na planeti Zemlji pojavila tricentrina bia, pa do vremena kada im je bio implantiran organ kundabufera, kao i kasnije, kada je taj organ potpuno uklonjen iz njihovog organizma, i jo kasnije, poev od druge kataklizme koja je zadesila Zemlju, skoro do vremena mog treeg putovanja na tu planetu - njihov organ vida imao skoro istu sposobnost opaanja kakvu ima kod svih tricentrinih bia u Vasioni. U vreme, o kome sada govorim, kod svih tricentrinih bia, nastalih na planeti koja te zanima, taj organ je formiran s potrebnom osetljivou, kako bi mogao da opaa "teite vibracija" "belog zraka" i da razlikuje jednu treinu svih "nijansi boja" to postoje u prirodi planeta, kao i ostalih, velikih i malih nebeskih tela. Objektivna Nauka je tano utvrdila da je mnogo razliitih vrsta vibracija proisteklo iz "opte integralne vibracije", to jest da je veliki broj "nijansi boje", tano ekvivalentan "hultanpanasu", koji prema proraunima zemaljskih tricentrinih naunika treba da sadri 5.764.801 tonalitet. Samo jednu treinu tog ukupnog broja nijansi ili tonaliteta, izuzev jednog jedinog tona koji moe videti jedino Predveni, to jest 1.921.600 tonova mogu da opaaju kao "razliite boje" sva obina bia na bilo kojoj planeti nae Vasione. Ali, kada tricentrina bia postignu savrenstvo svoje nadtelesne sutine, ili svoga vieg tela, njihov organ opaanja vidljivosti objekata dobija osetljivost

najvieg reda, i tada ona ve mogu da razlikuju dve treine svih tonova koji postoje u Vasioni, to jest, prema zemaljskim proraunima 3.843.200 razliitih nijansi boja. I jedino tricentrina bia koja su usavrila svoju nadtelesnu sutinu do nivoa takozvanog "Imea", imaju mogunost da razlikuju celokupno mnotvo tonova, izuzev jednog jedinog koji, kao to sam rekao, vidi samo Tvorac. Iako nameravam da ti kasnije detaljno objasnim kako i zato u biu razliitih kozmikih objekata svaka odreena forma, usled procesa sinteze i raspadanja, dobija mogunost da proizvodi razliite efekte koje opaaju organi ula, bez obzira na to, ne mislim da e biti na odmet ako se toga pitanja dotaknem i sada. Pre svega treba rei da se "opta integralna vibracija", poput svih odreenih kozmikih formi, obrazuje u skladu sa krajnjim rezultatom fundamentalnog kozmikog zakona Geptaiaraparinoha, to jest upravo onog kozmikog zakona koji su tricentrini stanovnici planete Zemlje iz Vavilonske epohe nazvali Zakonom Sedmostrukosti; drugim reima, ta vibracija se sastoji iz sedam kompleksa rezultata ili, kako se to ponekad kae, iz "sedam klasa vibracija" poteklih iz kozmikih izvora, iji nastanak i dalja aktivnost zavise od sedam drugih izvora koji, opet, zavise od sedam narednih, i tako dalje sve do prve, najsvetije, unikalne sedmokvalitetne vibracije proistekle iz Najsvetijeg Primarnog izvora. I svi oni zajedno ine "optu integralnu vibraciju" svih izvora aktualizacije svega postojeeg u Vasioni, a kasnije, zahvaljujui svojim preobraajima, oni, kao to sam ve govorio, u prirodi kozmikih formi aktualizuju mnogobrojne razliite tonove boja. to se tie delova "najsvetije, unikalne, sedmokvalitetne vibracije", njih e shvatiti tek kada ti u odgovarajue vreme, kao to sam ve obeao, objasnim sve o velikim fundamentalnim zakonima univerzuma i ureenja sveta. A za sada, mora znati jedino to da kada "opta integralna vibracija", koju zemaljski naunici nazivaju "belim zrakom", zajedno sa osobinama koje su joj svojstvene ue u sfere svoje eventualne transformacije u prirodi planete, u njoj se odigrava kozmiki proces "dartklom" koji je odreen za svaki kozmiki objekat sa mogunou dalje aktualizacije. U stvari, ona sama ostaje onakva kakva jeste, ali njene sutinske komponente raaju proces sinteze i razlaganja putem posebnih vibracija koje ona stvara, i ti procesi se ostvaruju ovako: odreene grupe vibracija odvajaju se od drugih, transformiu se u tree, i tako dalje. Za vreme tih transformacija, "opta integralna vibracija" ili "beli zrak", deluje posredstvom svojih "centralnih vibracija" na druge obine procese koji se odigravaju u najbliim podzemnim i nadzemnim objektima i produktima razlaganja, i zahvaljujui tim srodnim vibracijama, kao i u skladu sa uslovima

sredine, njihova rezultanta postaje deo prirode odreenih podzemnih i nadzemnih objekata u kojima se odigravaju gore opisani procesi. Zato sam, moj deae, za vreme svojih putovanja na Zemlju najpre naprosto uoio, a zatim sam se posle briljivih prorauna sasvim uverio u progresivno slabljenje organa vida tvojih ljubimaca. Pogoravajui se iz veka u vek, "perceptivna osetljivost" tih organa, zahvaljujui kojima se u organizmu tricentrinih bia uglavnom i odvija takozvano "automatsko zasienje likovima spoljanjeg sveta" - a koje slui kao podloga za mogunost prirodnog samousavravanja - smanjena je toliko da su u vreme naeg petog leta na Zemlju, vreme koje su savremeni stanovnici planete nazvali "epohom velikog Vavilona", tvoji ljubimci mogli da opaaju i razlikuju komponente rezultanti svih vibracija belog zraka jedino u broju koji je inio jednu greinu njihovog "sedmostrukog nivoa", to jest, najvie 343 razliite nijanse neke boje. Zanimljivo je da je odreeni broj tricentrinih Zemljana vavilonske epohe ve nasluivao postepeno slabljenje osetljivosti svojih organa vida, te su neki od njih u Vavilonu osnovali ak i novo drutvo koje je iniciralo poseban "talas" u slikarstvu. Taj poseban "talas" je imao sledei program: pronalaziti i otkrivati istinu jedino pomou boja koje se nalaze izmeu bele i crne. I oni su u izradi svih svojih radova koristili iskljuivo boje izmeu bele i crne. U vreme kada sam ja saznao za taj osoben "talas" u vavilonskom slikarstvu, umetnici su koristili oko hiljadu i pet stotina razliitih nijansi sive. Taj novi "talas" u slikarstvu izazvao je veliko interesovanje meu ljudima koji su nastojali da saznaju istinu o bilo emu; to je ak dovelo do nastanka drugog, jo neobinijeg "talasa", poznatog u to vreme u Vavilonu kao "olfaktorizam"; njegovi sledbenici su izuavali i pronalazili nove kombinacije takvih "koncentracija vibracija", koje na odreen nain deluju na ulo mirisa kao i na njihovo opte duevno stanje; razume se, to se odnosilo na ona bia koja putem mirisa nastoje da dou do istine. Neki entuzijasti ovog uenja, podraavajui istraivae novog talasa u slikarstvu, osnovali su svoje drutvo i njegove ciljeve formulisali ovako: "traganje za istinom u nijansama mirisa koji nastaju u temperaturnom intervalu izmeu momenta uticaja hladnoe prilikom zamrzavanja i momenta uticaja toplote pri otapanju". Isto kao to su umetnici postupali sa bojama, olfaktoristi su izmeu dve granice mirisa odredili oko sedam stotina odreenih gradacija, koje su koristili u svojim eksperimentima.

Ne znam dokle bi u Vavilonu stigla ta dva "talasa" da novoizabrani gradski poglavar, ubrzo poto smo se mi tamo pojavili, nije poeo da proganja uesnike drugog talasa, zato to su ovi, posedujui otro ulo, namirisali i poeli nehotice da ire odreene podatke o nekim njegovim mranim posliima. Zato je poglavar grada preduzeo sve mogue mere kako bi uguio ne samo prvi, ve i drugi talas. to se tie organa vida, o kojem smo poeli da govorimo, to jest organa opaanja vidljive strane svih spoljnih objekata, slabljenje njegove osetljivosti nastavilo se i posle vavilonske epohe, i smanjilo se toliko da su tvoji ljubimci u vreme nae poslednje posete Zemlji, bez obzira na 1.921.600 "nijansi neke boje", koje su mogli da razlikuju, imali mogunost opaanja i razlikovanja veoma malog dela "sedmostruke kristalizacije belog zraka", to jest ukupno etrdeset devet nijansi, pri emu su samo malobrojni meu tvojim ljubimcima posedovali i tu sposobnost, dok je veina bila i toga liena. Ipak, najzanimljivija u pogledu progresivnog slabljenja te najvanije strane njihove prirode jeste jedna alosna injenica koja se lako moe uoiti: oni tvoji ljubimci, koji jo mogu da razlikuju alosno mali deo toga ogromnog mnotva boja - samo etrdeset devet - gledaju s visine, s prezirom i uobraenou na ljude liene mogunosti da razlikuju ak i taj neznatan broj boja kao na bia sa patologijom vida, i priaju kako su ovi pogoeni boleu koja se zove "daltonizam". Poslednjih sedam komponenti rezultante "belog zraka", odreeno je i imenovano u Vavilonu, a i sada ih savremeni Zemljani poznaju pod tim nazivima: Crvena. Narandasta. uta. Zelena. Plava. Modra. Ljubiasta. A sada sluaj na koji su nain, putem namernih netanosti i sledei veliki Kozmiki Zakon Sedmostrukosti, naunici iz grupe slikara zapisivali korisne informacije i razliite fragmente znanja do kojih su doli: oni su to inili posredstvom kombinacija sedam odreenih nezavisnih boja i njihovih sekundarnih nijansi. U skladu sa odreenim osobinama "opte integralne vibracije", ili "belog zraka", za vreme procesa transformacije, o kome sam ti upravo govorio i koji je

ve bio poznat uenim vavilonskim slikarima, svaka posebna vibracija, ili jedna od pojedinih boja belog zraka, uvek proistie iz druge i transformie se u treu. Na primer, narandasta se obrazuje od crvene, a ova opet prelazi u utu, i tako dalje. Dakle, kada su ti ueni slikari stvarali svoje slike ili tkali i vezli koncem u boji, oni su razliite boje, duno, popreko ili u taki preseka obojenih linija koristili ne prema onom redosledu koji zahteva Zakon Sedmostrukosti, ve "drugaije", i pomou tih, podjednako zakonomernih "razlika", oni su u svoje radove smetali sadraj odreene informacije ili znanja. U etvrtak, to jest na dan posveen ritualnim i narodnim plesovima, naunici ove grupe su uz odreena objanjenja prikazivali sve mogue forme religioznih ili narodnih plesova, ponekad plesove koji ve postoje u sopstvenoj modifikaciji, a ponekad su stvarali potpuno nove. A kako bi ti to bolje shvatio nain na koji su oni plesom kazivali ono to su eleli da izraze, rei u ti neto to su naunici onoga vremena odavno znali, a to je da se u skladu sa Zakonom Sedmostrukosti svaka poza u pokretima bilo kojeg bia uvek sastoji iz sedam "meusobno izbalansiranih" naboja, koji se raaju u sedam nezavisnih delova njegovog organizma, i da se, opet, svaki od tih sedam delova sastoji od sedam takozvanih "usmerenih pokreta", a svaki od tih smerova ima sedam takozvanih "taaka dinamike koncentracije"; najzad, sve se to ponavlja na isti nain i istim redosledom, ali uvek na niem nivou, sve do najmanjih estica itavog tela, ili "atoma". Dakle, u plesne pokrete, usaglaene jedne s drugima, ti ueni plesai su, takoe zakonomerno, unosili namerne netanosti, u ijem su redosledu bile sadrane informacije i znanja, koje su eleli da prenesu. U petak, dan posveen skulpturi, naunici, koji su spadali u ovu grupu, donosili su i izlagali mini likove ili modele napravljene od materijala koji se zove "glina". Ti minilikovi ili modeli, koje su donosili, predstavljali su, po pravilu, ljude u grupama ili pojedinano ili, pak, bia drugih vrsta i formi, nastanjenih na planeti. Meu tim radovima bilo je i takozvanih "alegorijskih bia", sa glavom jedne vrste, telom druge, udovima tree, i tako dalje. Naunici te grupe su u te radove u ifrovanom vidu unosili sve to je neophodno, primenjujui odreena odstupanja od onoga to su oni nazivali "zakonom proporcije". Treba da zna da su svi tricentrini stanovnici Zemlje, naravno, posebno skulptori toga doba, ve znali da u skladu s velikim Zakonom Sedmostrukosti,

razmera bilo kojeg specifinog dela nekog bia zavisi od razmere drugih, sekundarnih delova, a oni, opet, zavise od sedam narednih delova, i tako dalje. Na taj nain razmera svakog veeg ili manjeg dela celovitog planetarnog tela nekog bia nalazi se u tanoj proporciji sa razmerom drugih delova. Lice nekog oveka moe posluiti kao dobar primer za objanjenje onoga to sam upravo rekao. Razmere lica svakog tricentrinog bia, pa, prema tome, i razmere lica tricentrinih stanovnika Zemlje, odreuju se pomou sedam osnovnih delova tela, a razmere svakog pojedinog dela lica odreuju se veliinom sedam razliitih razmera itavog lica. Na primer, veliina nosa nekog oveka odreuje se razmerama drugih delova lica, dok nos, opet, ima sedam takozvanih "povrina", a te povrine, opet, imaju sedam zakonomernih dimenzija, sve do nivoa atoma u grai lica, koje i samo predstavlja jednu od sedam dimenzija itavog planetarnog tela. Upravo u odstupanjima od proporcionalnih razmera, ti ueni skulptori iz kluba "Pristalica Legomonizma", zakodirali su sve vrste korisnih informacija i fragmenata znanja koje su nameravali da prenesu ljudima buduih generacija. U subotu - na dan misterija, ili dan pozorita, demonstracije su prireivali naunici one grupe koju je posebno interesovalo sve ono to su oni smatrali najbliim narodu. Ja sam tim subotama takoe davao prednost u odnosu na sve ostale dane i trudio sam se da ni jednu ne propustim. Voleo sam ih zbog toga to su demonstracije koje su prikazivali naunici ove grupe, esto izazivale tako spontan i iskren smeh svih ostalih lanova te sekcije kluba, da sam esto zaboravljao meu kakvim se tricentrinim biima nalazim i doputao sam sebi manifestovanje istog onog impulsa, koji obino nastaje kada se nalazi meu biima iste prirode kao to je tvoja. U poetku su naunici te grupe nastupali pred drugim lanovima kluba, demonstrirajui razliite vrste iskustava. Zatim su svi zajedno meu tim predstavama birali one koje su vie odgovarale razliitim delovima neke ve postojee, ili misterije koju su sami stvorili; i tek posle toga, putem namernih odstupanja od principa Zakona Sedmostrukosti, koje su u svom iskustvu i ponaanju reprodukovali, ukazivali su na ono to ele da prenesu. U vezi s tim, treba naglasiti da su sve te "misterije", od kojih su neke sadrale mnogo instinktivnih ideja poznatih u starini, iako su iz generacije u generaciju prenoene automatski, ponekad sluajno bivale sauvane i za ljude kasnijih epoha, odnedavno su, ipak, sve te misterije u koje su naunici iz kluba "Pristalica Legomonizma" namerno unosili odraze znanja raunajui da e ta znanja jednom stii do dalekih potomaka, skoro potpuno iezle.

Misterije koje su ule u svakodnevni ivot tvojih ljubimaca pre mnogo vekova, poele su da iezavaju ubrzo posle vavilonske epohe. Najpre su njihovo mesto zauzeli takozvani "kesbadi", ili kako ih sada u Evropi zovu "pozorita lutaka", ali su ih kasnije potpuno istisli "pozorini prizori" ili "predstave", koje predstavljaju jedan od oblika savremene umetnosti i veoma snano utiu na degradaciju ljudske psihe. Misterije su zamenjene tim pozorinim predstavama na poetku savremene civilizacije, poto su ljudi do kojih su doli odlomci znanja o tome kako su se odvijale vavilonske misterije, poeli da se trude da ih imitiraju, radei naizgled, to isto. Od tog doba su drugi ljudi te imitatore misterija poeli da nazivaju "glumcima", "komedijaima", "izvoaima", a sada ih ak nazivaju "umetnicima", kojih se, mogu to da kaem, u poslednje vreme zapatilo veoma mnogo. A tada su ti vavilonski naunici, koji su pripadali grupi misterista, fiksirali mnogobrojne korisne informacije i znanja, i to su postizali putem takozvanog "asocijativnog toka" uesnika tih misterija. Iako su tricentrini Zemljani te epohe bili dobro upoznati sa zakonom "asocijativnog toka", nikakve informacije o tom zakonu nisu doprle do savremenih ljudi. Poto se kod tricentrinih Zemljana zakon asocijativnog toka ne manifestuje onako kako se manifestuje kod ostalih tricentrinih bia, i poto za to postoje specijalni razlozi svojstveni samo njima, moram sve to detaljnije da ti objasnim. Sam proces se i kod njih odvija isto kao i kod nas, ali se kod nas on odvija jedino onda kada se namerno oputamo kako bismo svom organizmu omoguili da slobodno i neometan naom voljom, preobraava sve vrste nae ivotne energije potrebne za svestranu aktivnu egzistenciju, dok se kod njih te razliite varijante ivotne energije mogu javiti samo za vreme njihovog potpunog iskljuivanja, to jest za vreme takozvanog "sna" i, naravno, samo do izvesne mere. Ipak, kao i sva druga tricentrina bia nae Vasione, oni se sastoje iz tri posebna oduhovljena dela, od kojih svaki ima centralno mesto koncentracije za svoje funkcionisanje i sopstvenu lokalizaciju, koju oni nazivaju "mozgom". Na taj nain svaki utisak, koji dolazi spolja ili iznutra, svaki od tih mozgova doivljava nezavisno, u skladu sa svojom prirodom. A kasnije, kao to je svojstveno prirodi svih bia bez razlikovanja modanih sistema - ti utisci, zajedno sa prethodnim, formiraju celinu podataka koji, zahvaljujui sluajnim uticajima, izazivaju nezavisne asocijacije u svakom od posebnih mozgova.

Dakle, dete moje, od vremena kada su tvoji ljubimci prestali da slede istinski dug - a samo zahvaljujui njemu kod ljudi se od asocijacija razliitih vrsta moe formirati takozvano "zdravo uporedno miljenje" i mogunost svesnog aktivnog ponaanja - njihovi samostalni mozgovi ili centri, koji ve asociraju potpuno nezavisno, poeli su da kod jednog te istog bia raaju tri impulsa potpuno razliitog porekla, zbog ega je u svakom oveku postepeno formirano neto nalik na tri posebne linosti koje meusobno nemaju nita zajedniko ni u potrebama, ni u interesima. Vie od pola svih anomalija, nastalih u psihi tvojih ljubimaca, posebno u poslednje vreme, svoje postojanje duguje, kao prvo, procesu koji u njihovom organizmu proistie iz tri razliite vrste nezavisnih asocijacija koje u njima raaju ivotne impulse, a svoj izvor imaju u tri lokalizacije razliite prirode i razliitih osobina; kao drugo, vezi koja postoji izmeu tri razliite lokalizacije, a koju je, kao to je to sluaj kod bilo kog tricentrinog bia, Velika Priroda namenila za ostvarenje drugih funkcija njihovog organizma; i, najzad, injenici da svaki doivljaj i utisak, to jest svaki potres izaziva asocijacije tri razliite vrste utisaka u tri centra, usled ega se raaju tri razliite vrste ivotnih impulsa u jednom te istom organizmu. Dakle, uzimajui u obzir sve to, moe se rei da se kod oveka skoro uvek istovremeno odvijaju mnogobrojni doivljaji, od kojih svaki za sebe izaziva u njemu elju za odgovarajuim ponaanjem, navodei ga na taj nain na odreene postupke koje usklauje sa samostalnim delovima njegovog bia. Ti asocijativni doivljaji razliitog porekla prelaze jedni u druge u skladu sa Zakonom Sedmostrukosti. Naunici, lanovi kluba Pristalica Legomonizma u Vavilonu, oni koji su spadali u tu grupu, znanje koje su hteli da prenesu potomstvu beleili su pokretima i dejstvima, korienim u misterijama, na sledei nain: Na primer, igrajui ulogu u nekoj misteriji, u skladu sa zakonomernim asocijacijama, uesnik je, odgovarajui na nove utiske, nastale u ovom ili onom njegovom mozgu, obino reagovao odreenom reju, mimikom ili gestom; meutim, umesto toga, on je sada bio duan da ne reaguje kanonski, u skladu sa Zakonom Sedmostrukosti, ve "drugaije", a upravo su u "razlike" naunici te grupe na odreen nain unosili ono to su eleli da prenesu buduim generacijama. A sada u ti, moj deae, ispriati kako su, pred drugim lanovima kluba Pristalica Legomonizma, ti ueni misteriti demonstrirali razliite doivljaje i oblike ponaanja u skladu sa asocijativnim tokom iz koga su odreeni fragmenti birani za budue misterije. I ti e dobiti jasnu sliku tih subotnjih predstava koje sam uvek sa zadovoljstvom poseivao kako bih napravio predah u svome radu.

Oni su, u jednoj od velikih dvorana kluba, za te predstave izgradili specijalnu visoku platformu koju su nazvali "odrazom stvarnosti", ali bia potonjih epoha, koja su sluajno dobila informaciju o tim uenim vavilonskim misterijama i poela da ih imitiraju i da, kako su oni mislili, rade to isto, tu konstrukciju su nazvala "scena", a i sada je tako zovu. Ipak, tada, u poetku, sve se dogaalo ovako: dva uesnika bi se popela na taj "odraz stvarnosti", ili na "scenu", a zatim je obino jedan od njih ostajao tamo sve dok ne bi oslunuo sopstveno "darthelkhlustnijansko" stanje, ili, kako se ponekad kae, stanje sopstvenih unutranjih "asocijacija duevnih doivljaja". Oslunuvi tako samoga sebe, njegov Um je trebalo da utvrdi, na primer, itav zbir svojih asocijativnih doivljaja koji dobijaju formu neophodnog impulsa, to ga primorava da tresne posred lica nekog drugog oveka, iji mu lik, usled serije asocijativnih utisaka koji u njemu ve postoje i koji stalno u njegovoj dui raaju emocije to su njemu samom neprijatne, uvek iskrsava pred oima. Hajde da pretpostavimo da ti neprijatni doivljaju nastaju kod njega uvek kada vidi "trodohahuna", iju profesiju savremena bia nazivaju "policajcem". im to "darthelkhlustnijansko" stanje i impuls koji ono raa postanu potpuno jasni njegovom Umu, on saznaje, s jedne strane, da u postojeim uslovima drutvenog ivota taj impuls ne moe biti u potpunosti zadovoljen, a, s druge strane, ovek koji je ve usavrio svoj Um i koji na taj nain dobro shvata svoju zavisnost od automatskog funkcionisanja drugih delova svoga organizma, jasno poima da ostvarenje nekih prvostepenih obaveza, od ogromne vanosti za okolinu, zavisi od toga da li e on zadovoljiti tu svoju elju. I poto na taj nain razmisli, on odluuje da tu elju zadovolji makar tako to e tom "policajcu" naneti moralnu tetu, to jest izazvati kod njega asocijacije koje raaju oseanje uvrede. U tom cilju, on se okree drugome nauniku, koji stoji na sceni pored njega i obraajui mu se kao policajcu, kae: Ej, vi! Zar ne znate ta vam je dunost? Ili uopte ne vidite ta se tamo dogaa? - Govorei to, on pokazuje na susednu sobu gde ekaju uesnici drugih predstava toga dana. Ona dva momka, "vojnik" i "obuar", tuku se na ulici, naruavaju javni red, a vi polako etkate i zamiljate da ste bog zna ko dok piljite u ene potenih i pristojnih graana koje prolaze kraj vas! Ali, ekajte samo, neradnie! Ja u vas, preko svoga efa, glavnog vojnog lekara u naem gradu, naterati da pred svojim efovima odgovarate zbog neodgovornosti i izbegavanja sopstvenih obaveza. Od toga trenutka, naunik koji to govori treba da preuzme na sebe ulogu lekara, jer je sluajno rekao da je njegov ef glavni vojni lekar u gradu, a drugi,

koji je nazvan "policajcem", treba da igra ulogu policajca. Druga dvojica uesnika, koje ovaj to igra ulogu policajca treba odmah da pozove iz susedne sobe, moraju da preuzmu na sebe uloge vojnika i obuara Oni moraju da igraju te uloge samo zato to ih je prvi naunik, koji je, usklaujui se sa svojim unutranjim stanjem, uzeo na sebe ulogu lekara, nazvao "vojnikom" i "obuarem". I tada je trebalo da ta trojica naunika, koji su na taj nain bez pripreme uvedeni u radnju, prikau bilo koju vrstu doivljaja i ponaanja, zakonomerno svojstvenih tim, njima stranim tipovima ili, to bi rekli tvoji ljubimci, da igraju "odreene uloge" - tj. ulogu "obuara", "vojnika", "policajca" - i da nastave da glume doivljaje, kao i ponaanje svojstveno tim likovima, zahvaljujui ivotnoj osobini pod nazivom "ihriltatzkakra", osobini koja je bila dobro poznata naunicima planete Zemlje te epohe, tj. onima koji su sebe usavrili i stekli sposobnost da je koriste. Tricentrina bia mogu da steknu tu osobinu tek poto razviju u sebi takozvanu "egoejturasijansku volju" koja se, opet, moe stei jedino zahvaljujui ispunjenju istinskog duga, to jest zahvaljujui svesnom radu i namernom stradanju. Dakle, na taj nain su ueni lanovi grupe misterita postali tada u Vavilonu izvrioci "odreenih uloga" i demonstrirali su pred drugim lanovima kluba doivljaje i radnje proistekle iz tih uloga, razvijajui ih pod rukovodstvom svoga dobro pripremljenog Uma. A zatim su, kao to sam ve govorio, zajedno s drugim prisutnim lanovima kluba, meu tako demonstriranim impulsima birali one koji su dobro odgovarali njihovom cilju; te impulse je trebalo doiveti i ispoljiti u specifinim radnjama saglasno zakonu protoka asocijacija, proisteklih iz razliitih izvora, i tek posle toga one su ukljuivane u izvesne posebne misterije. Ovde je vano naglasiti da su ta uena tricentrina bia, koja su spadala u grupu vavilonskih misterita, naravno, izvanredno dobro i paljivo reprodukovala subjektivne odlike opaanja i manifestovanja razliitih, njima stranih ljudskih tipova. Oni su to radili ne samo zato to su posedovali svojstvo "ihriltatzkakra", ve i zato to su poput svih zemaljskih naunika toga doba bili dobro informisani o takozvanom "zakonu tipova" i to su dobro poznavali dvadeset sedam razliitih tipova tricentrinih stanovnika planete, pa su ak znali i kako e ti ljudi sasvim sigurno primiti neku situaciju i kako e neizostavno na nju reagovati. to se tie osobine "ihriltatzkakra", duan sam da dodam da samo ta osobina omoguuje ostanak u granicama impulsa i reakcija koji u datom momentu nastaju u svesti izvrioca usled asocijacija proisteklih iz onog mozga

u kome je sam izvrilac svesno stavio u pokret ovu ili onu seriju utisaka, ve prisutnih u njemu; i samo zahvaljujui toj osobini on ima mogunost da opaa sve delove psihe onoga "tipa", kojeg je briljivo izuio, kao i da se ponaa u skladu s tim tipom, potpuno se pretvorivi u njega. Po mome miljenju upravo nedostatak te osobine jeste uzrok veine anomalija, primetnih kod tvojih tricentrinih ljubimaca, koji takvu psihu poseduju. Treba da zna da u organizmu tricentrinih bia koja sada ive na Zemlji, isto kao i u organizmu svakog tricentrinog bia uopte, svi novi utisci bivaju akumulirani u tri posebna mozga prema svom takozvanom "obliju", i ovi kasnije, kao i drugi prethodno fiksirani utisci, uestvuju u asocijacijama nastalim u ta tri razliita mozga usled svake nove percepcije, a u skladu i u zavisnosti od "centralnih impulsa", koji su u datom momentu prisutni u njima. Dakle, moj deae, uzimajui u obzir injenicu da se u svesti tvojih ljubimaca odvija nezavisan tok asocijacija, kao i to da i dalje nastaju razne vrste ivotnih impulsa, uzimajui u obzir da su tvoji ljubimci liili sebe mogunosti da svesno preobraavaju sve one kozmike rezultate, kojima tricentrina bia jedino mogu da zahvale za razvoj osobine "ihriltatzkakra", dakle, uzimajui sve to u obzir, moe se zakljuiti da se sutina svakoga od tvojih savremenih ljubimaca tokom itavog njegovog ivota sastoji iz tri posebne linosti koje jedna s drugom nemaju nita zajedniko ni po svojoj prirodi, ni po svome izraavanju. Prema tome, to je ono to dovodi do toga da oni jednim delom svoga bia uvek ele jedno, ali u isto vreme drugim svojim delom oni definitivno ele neto drugo, dok podstaknuti treim delom rade neto sasvim razliito i od prvog i od drugog. Ukratko, u njihovim glavama, prema izrazu naeg dragog uitelja Nasradina Hode, nastaje "propisna zbrka". Vraajui se na predstave vavilonskih naunika, pripadnika grupe organizatora misterija, elim da dodam da je, u zavisnosti od toka radnje, broj uesnika neprestano rastao, poto su ih njihove kolege, podstaknute sluajnim asocijacijama, pozivale na scenu. Osim tanog predstavljanja doivljaja i automatskih reakcija u ulozi koja mu je data, a koja mu je prema tipu bila potpuno strana, svaki uesnik je, dok je igrao svoju ulogu, morao da smilja nekakav verodostojan razlog kako bi izaao i presvukao se u odgovarajui kostim. Oni su menjali kostime, kako bi se jasnije i tanije izrazili u svojoj ulozi i kako bi drugi lanovi kluba Pristalica Legomonizma, ocenjujui i birajui

fragmente za budue misterije, lake mogli da prate radnju i da od svega to su videli naprave to bolji izbor. U nedelju, dan predvien za muziku i pevanje, naunici koji su pripadali ovoj grupi, izvodili su sve vrste "melodija", kako na razliitim "muzikim instrumentima", tako i pomou sopstvenih glasovima, a zatim su drugim naunicima objanjavali na koji nain su u svojim radovima zapisali znanje koje ele da prenesu. Oni su takoe, znajui da e svoj rad morati da usade u obiaje raznih naroda, raunali na to da e melodije koje su stvorili, prenosei se iz generacije u generaciju, stii i do ljudi daleke budunosti koji e, kada ih deifruju, otkriti znanja koja su mnogo pre njih steena na Zemlji i iskoristiti ih za sopstveno dobro. Pre nego to ti ispriam kako su ueni muziari u ta instrumentalna i vokalna dela zapisivali svoja uputstva, moram ti najpre objasniti odreene osobenosti organa sluha svakog ivog bia. Meu tim osobenostima postoji jedna pod nazivom "vibroehonitanks". Mora znati da se oni delovi mozga, koje Objektivna Nauka naziva "holdistomotikulama" - od kojih neke zemaljski naunici nazivaju "cerebralnim nervnim ganglijama" - sastoje od kristalnih "niriunosijanskih vibracija" koje se manifestuju kod svakog potpuno formiranog bia, kao rezultat procesa svih vrsta opaaja putem organa sluha; upravo ti "holdistomotikuli" pod uticajem slinih, ali jo nekristalizovanih vibracija stvaraju u odreenom delu mozga osobinu "vibroehonitanko" ili, kako se ponekad kae, "saaljenje". U skladu sa dalekovidou Velike Prirode "holdistomotikuli" slue za raanje asocijativnog procesa u momentima kada nema unutranjih pobuda ili spoljnih nadraaja mozga. to se tie jo nekristalizovanih "niriunosijanskih vibracija", koje ulaze u iv organizam, one se uglavnom oglaavaju ili putem "glasnih ica" nekog bia ili putem odreenih instrumenata koje su ljudi sami stvorili. Kada vibracije nastale u tim izvorima uu u iv organizam i dodirnu holdistomotikule ovog ili onog mozga, one u pogledu funkcionisanja itavog organizma, vre proces "vibroehonitanko". Druga osobenost funkcionisanja organa sluha jeste u tome to vibracije obrazovane iz redosleda zvukova neke melodije, raaju asocijacije upravo u onom mozgu (od tri ovekova mozga) u kome se u tom momentu "impuls doivljaja" najintenzivnije podrava; usled toga, redosled impulsa, koji ine unutranji doivljaj, odvija se automatski. U to vreme su muziari i pevai grada Vavilona tako kombinovali te melodije da redosled zvunih vibracija moe kod slualaca da probudi niz

asocijacija, kao i impulse za unutranji doivljaj, ali ne prema uobiajenom automatskom redosledu; to jest, oni su kombinovali melodije tako da redosled vibracija, dospevajui u organizam, moe da stvara "vibroehonitanko" u "holdistomotikulima", ne u jednom mozgu, u kome u datom momentu preovladavaju asocijacije, kao to se to obino dogaa, ve as u jednom, as u drugom, as u treem. Kasnije je odreen kvalitet ili, kako oni kau, "uestalost vibracija" zvukova koji treba da deluju na svaki mozak. Oni su se izvanredno razumeli u sve to, to jest, oni su znali od kojih se vibracija formiraju podaci za ovaj ili onaj mozak, i za koja nova opaanja mogu posluiti ti podaci, kao i ta se usled toga moe dogoditi. Prilikom usvajanja kombinacije redosleda zvukova u organizmu su istovremeno nastajale i razliite vrste novih impulsa, raajui raznovrsna protivrena oseanja koja su, opet, i sama raala neobine doivljaje i reflektorna kretanja. I naravno, dete moje, redosled zvukova koje su naunici kombinovali, izazivao je izuzetno udan efekat kod onih bia do kojih su oni dopirali. To se dogaalo zato to su se zvuci tih melodija, kombinujui se u odreenom redosledu i delujui na ovekovu svest pod uticajem "dartkloma", ili na neki drugi nain, sortirali prema zvucima i na isti nain delovali na njegove "holdistomotikule" sva tri izvora, usled ega su u asocijacijama sva tri njegova nezavisna mozga - dolazei iz serija utisaka razliitih po svojoj prirodi, odvijajui se, istina, istovremeno i s jednakim intenzitetom - raale tri razliite pobude u njegovom biu. Recimo, lokalizacija moje svesti ili, prema izrazu tvojih ljubimaca, moj "misaoni centar", raa u mome biu, na primer, impuls "radosti", druga lokalizacija, moj "ulni centar" raa impuls "alosti", a lokalizacija samog mog tela ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, moj "centar za kretanje", raa impuls religioznosti". Upravo u tim neobinim impulsima koji nastaju kod slualaca njihovih instrumentalnih ili vokalnih melodija, ueni lanovi te grupe su u iframa zabeleili ono to su eleli da prenesu. Dakle, moj deae, posle svega to sam ispriao, pruio sam ti dovoljno materijala da razume razloge zbog kojih sam, i kako sam za vreme svog petog putovanja na Zemlju, postao svedok dogaaja iz kojih je roena re "umetnost", kao i u kakvoj vezi je ona prvi put upotrebljena i ta je znaila u onom periodu koji tvoji savremeni ljubimci nazivaju "vavilonskom civilizacijom". Sada u ti ispriati neke injenice ije e ti poznavanje pomoi da jasnije shvati kako je postepeno slabilo "logiko miljenje" svih tricentrinih bia koja su te privukla, koje se dogodilo za tako kratko vreme da su ona bez i

najmanjeg otpora dozvolila da postanu "robovi" onih malobrojnih "nitavila" koja su, liivi se potpuno boanskog impulsa savesti, iz svojih egoistikih ciljeva od prazne rei "umetnost", koja je do njih doprla, stvorila "pouzdano sredstvo" za potpunu atrofiju jo sauvanih ostataka svesti kod ljudi. Za vreme svoje este i poslednje posete Zemlji svuda sam sluao o toj savremenoj "umetnosti", upoznao sam njene tvorevine, i kada mi je sve o njoj postalo jasno, setio sam se svojih vavilonskih prijatelja i njihovih dobrih namera prema dalekim potomcima, te sam poeo da proveravam svoje podatke, svuda gde mi se ukazala takva mogunost i, na kraju krajeva, shvatio sam da je "umetnost" rezultat onoga emu sam tada bio svedok. Sada, dok te posveujem u te utiske koji predstavljaju tajnu za neupuene, a koji su, usled svesne percepcije te njihove savremene "umetnosti", fiksirani u mome biu za vreme mog poslednjeg boravka na toj planeti, moje Ja mora sada da prizna, s dubokim impulsom alosti, da od svih fragmenata znanja koje su postigli ljudi vavilonske epohe, a koje je, treba to priznati, sadralo mnogo toga korisnog za ivot, apsolutno nita, izuzev nekolicine praznih rei bez sadraja, nije sauvano za ljude savremene civilizacije. Od svih fragmenata znanja, koja su naunici iz kluba Pristalica Legomonizma ifrovali u vidu "zakonomernih odstupanja" od svetog zakona Geptaparaparinoha, to jest, kako bi oni rekli, od "Zakona Sedmostrukosti", ne samo da nita nije doprlo do savremenih Zemljana, ve je tokom perioda izmeu dve civilizacije njihova sposobnost da razmiljaju degradirala toliko da oni ak i ne slute da na planeti uopte postoji taj univerzalni zakon. A to se tie rei "umetnost", ije je razumevanje, kako bi to oni rekli "avo e ga znati kako" zapetljano zahvaljujui njihovom neobinom Umu, moram ti rei da mi je posle specijalno obavljenih istraivanja postalo jasno da je meu ostalim reima i izrazima koje su koristili vavilonski naunici, a koji su se automatski prenosili iz generacije u generaciju, re "umetnost" ula u renik savremenih Zemljana u ijem su se biu posledice svojstva organa kundabufera kristalizovale na takav nain da je to pogodovalo manifestovanju njihovih "haznamaskih odlika". A takvi ljudi, koji iz ovih ili onih razloga vole tu re, poeli su da je koriste radi svojih egoistikih ciljevma, pretvorivi je tako u "neto" to se postepeno, iako se i dalje sastoji iz potpune praznine, zaodeva u magian omota to zaslepljuje svakoga ko na njemu zadri svoju panju due nego obino. Osim rei "umetnost", do naih dana su, prenosei se automatski iz generacije u generaciju, dole i neke druge rei koriene u diskusijama meu lanovima kluba Pristalica Legomonizma, kao i pojedine "maglovite predstave" o nekim odreenim koncepcijama toga vremena.

Meu poslednjima, u karikaturalne imitacije istinskog znaenja, spada i njihova savremena predstava o "teatru". Sea se da sam ti govorio kako su u Vavilonu jedno isto ime - "teatar", dali dvorani, ali i samim predstavama uenih grupa organizatora misterija. Ako sada detaljnije razmotrimo problem njihovog savremenog teatra, moda e dobiti dovoljno materijala kako bi mogao da shvati kako je mogue da bez obzira ne lepe namere i napore drevnih naunika, skoro nita od istinskog znanja, dobijenog u vreme procvata vavilonske kulture, nije doprlo do ljudi savremene evropske civilizacije; njima, uglavnom, umetnost i duguje onaj svoj magini omota o kome sam ve govorio. Kada sve to sazna, pojmie odreene aspekte tetnosti te savremene "umetnosti". Kao to sam ti rekao, neki podaci o delatnosti grupe organizatora misterija doprli su i do ljudi savremenih epoha koji su, elei da u tome imitiraju drevne ljude, poeli da u te svrhe grade specijalne dvorane i da ih, ak, nazivaju "teatrima". Tricentrina bia savremene civilizacije esto se u velikom broju okupljaju u tim svojim pozoritima da bi gledala i, verovatno, izuavala razliite pripremljene predstave njihovih "umetnika" (glumaca), kako su odnedavno poeli da ih nazivaju, isto kao to su u Vavilonu ostali lanovi kluba Pristalica Legomonizma izuavali predstave grupe misterita. Ta pozorita su dobila veliki znaaj u svakodnevnom ivotu tvojih ljubimaca i zato su u veini svojih savremenih gradova posebno za njih sagradili impresivne zgrade i uinili ih najpoznatijim znamenitostima. Mislim da bi bilo korisno ako bismo na ovom mestu prokomentarisali nerazumevanje, vezano za re "umetnik" (artista). Ta re je takoe do tvojih ljubimaca dola iz vremena vavilonske epohe, ali ne kao i sve druge prazne rei bez smisla, ve kao daleki eho rei koja je nekada davno koriena. Treba da zna da su lanovi kluba Pristalica Legomonizma dobili ime od drugih naunika koji su njihov rad odobravali, ime koje su ovi prihvatili, a koje tvoji savremeni ljubimci treba da piu kao "orfeista". Ta re je obrazovana od razliitih korena rei koje su tada bile u upotrebi, a koje u nae vreme oznaavaju "veran" i "sutina". Ako bi neko bio tako nazvan, to je tada znailo da "verno shvata sutinu". Posle vavilonske epohe taj izraz se takoe prenosio automatski iz generacije u generaciju, zadravajui skoro isto znaenje, ali pre otprilike dve stotine godina, kada su neka bia sa haznamaskim tendencijama poela da mudruju nad praznom reju "umetnost", i kada su se pojavile razliite "umetnike kole" i svako poeo sebe da smatra sledbenikom neke kole, tada

su - poto nisu shvatali istinsko znaenje rei "umetnost", a uglavnom zato to je jedna od tih kola bila nazvana po Orfeju, junaku koga su izmislili stari Grci - oni su odluili da stvore novu re i na taj nain su tanije odredili svoje "zanimanje". Tako su umesto izraza "orfeista" pronali re "artista" (umetnik) koja je, kako su mislili, znaila: "onaj koji se bavi umetnou" (art). Da bi to jasnije mogao da zamisli sve faktore vezane za to nerazumevanje, pre svega treba da zna da su pre druge katastrofe, kada su tvoji ljubimci, kao i sva tricentrina bia Vasione, jo vaspitavani i ueni normalno, oni su u svom "govoru", tj. prilikom optenja posredstvom namerno isputanih zvukova - mogli da izgovore ak 341 razliito "sazvuje". Ali kasnije, kada su, kao i uvek zahvaljujui poznatim ivotnim uslovima koje su sami stvorili, sve nasledne osobine tricentrinih Zemljana poele postepeno da se pogoravaju, ta sposobnost je takoe oslabila i to u tolikoj meri da su ljudi vavilonske epohe mogli u svom govoru da koriste samo sedamdeset sedam razliitih zvukova. Pogoranje je i dalje ilo takvom progresivnom brzinom da su pet stotina godina kasnije tvoji ljubimci mogli da izgovore samo trideset est razliitih zvukova, a stanovnici nekih zemalja nisu mogli da izgovore ak ni taj mali broj. Dakle, moj deae, informacija koja se odnosi na vavilonsku epohu, prenoena je iz generacije u generaciju ne samo takozvanim "usmenim putem", ve i putem markiranja razliitih stabilnih materijala, tj. "zapisivanjem" koje se sastojalo iz odgovarajuih znakova ili slova, koji su u isto vreme oznaavali razne zvuke koje su isputala iva bia. Kada su poetkom savremene civilizacije neki ljudi poeli da deifruju te zapise i, "malo tu, malo tamo", shvatili da nisu u stanju da zvucima reprodukuju mnoge od tih "slova", pronali su takozvani "kompromis pismenosti". Taj "kompromis pismenosti" sastojao se u tome to su umesto bilo kojeg znaka ili slova iji zvuk nisu mogli da reprodukuju, iako su oseali "nijansu" njegovog izgovora, odluili da upotrebe neko slino slovo koje je u to vreme postojalo u njihovoj azbuci; i da bi svakome bilo jasno da to slovo znai sasvim drugaiji zvuk nego to je uobiajeno, oni su uvek iza njega pisali jedno slovo starih Rimljana, koje i sada postoji (H) i koje se u Engleskoj zove "ej", a u Francuskoj - "a". Dakle, oni su se na to navikli i svakom "sumnjivom slovu" poeli da dodaju svoje rimsko "naslee". Kada su smislili "kompromis pismenosti" bilo je oko dvadeset pet tih "sumnjivih" slova, ali vremenom, poto je njihova sposobnost za reprodukovanje zvukova pogoravana, zajedno sa poveavanjem sklonosti ljudi ka mudrovanju, broj sloenih slova, specijalno isfabrikovanih zbog te

"sposobnosti", smanjena je; u vreme kada je smiljena re "artista", preostalo je jo samo osam kombinacija; ispred tog famoznog "h" oni su pisali delimino starogrka, a delimino latinska slova, i tako dobili sledee: "th", "ph", "gh", "ch", "sch", "kh", "dh" i "oh". Osnovni nesporazum o kome sam govorio bio je kompromisni znak "ph". Do njega je dolo zato to taj znak postoji i u rei, kojom su nazivani ueni misteriti, i u imenu izmiljenog starogrkog pevaa, za kojeg je vezivana jedna od "umetnikih kola"; "orfeisti", kao predstavnici zemaljske umetnosti o kojoj sam govorio, sa svojom kusom pameu, zakljuili su tada da ta re naprosto oznaava sledbenike "istorijske linosti", Orfeja, a poto mnogi od njih nisu sebe smatrali njegovim sledbenicima, oni su re "orfeista" zamenili reju "artista". Kao to vidi, nije sve u nasleu drevnih Rimljana tetno, zato to je u naem sluaju njihovo beznaajno slovo "h" postalo ak nadahnjujui faktor da se kod ljudi kasnijih generacija - bez ikakve inicijative s njihove strane ili korienja njihovih sposobnosti - pojavi "ivotna sila" radi zamene davno usvojenog izraza "orfeista", reju "artista". Ovde treba da ti ispriam o jednoj veoma neobinoj pojavi vezanoj, kod svih tricentrinih Zemljana, za postepenu atrofiju sposobnosti reprodukovanja zvukova neophodnih za jeziko komuniciranje. Radi se o tome da se slabljenje te sposobnosti nije u psihikim i fizikim funkcijama planetarnih tela svih ljudi jedne generacije odvijalo jednom te istom brzinom, ve se smenjivalo u razliitim vremenima i na raznim mestima planete, oteujui u jedno vreme vie psihiku, a u drugo vreme vie organsku funkciju planetarnog tela. Veoma dobra ilustracija za ono to sam upravo rekao jeste oseanja "stila", uz sposobnost izgovora dva razliita glasa nasleena od starih Grka, koje znaju i koriste skoro svi savremeni ljudi to ive u itavom svetu. Ta dva glasa su stari Grci oznaavali slovima "teta" i "delta". Zanimljivo je naglasiti da su tvoji ljubimci od davnina koristili ta dva slova za obrazovanje rei koje imaju dva potpuno suprotna znaenja. Tanije, oni su slovo "teta" koristili u reima koje izraavaju ideje povezane sa idejom "dobra", a " slovo "delta" u reima povezanim sa idejom "zla", kao na primer u rei "theos", koja znai "bog", i u rei "daimonion", koja znai "demon". Znaenje ta dva slova, isto kao i "stil" njihovog izgovaranja doao je i do ljudi savremene civilizacije, ali iz nekih razloga oni ta dva razliita glasa koji imaju potpuno suprotnu sutinu, oznaavaju jednim te istim znakom, tj. znakom "th".

Stanovnici jedne velike zemlje savremenog sveta, koja se zove "Rusija", ma koliko se trudili, nikako ne mogu da izgovore te glasove, iako su potpuno svesni njihove razlike, i ma gde pokuavali da ih upotrebe, u reima koje izraavaju odreenu ideju, ak i kada zvuci koje izgovaraju ne odgovaraju prvobitnim znaenjima slova, oni tano oseaju razliku i u pismu nikada jedno slovo ne zamenjuju drugim. S druge strane, stanovnici jedne druge savremene zemlje, koja se zove "Engleska", jo uvek oba ta glasa izgovaraju skoro na isti nain kao drevni Grci, ali oni ne oseaju razliku izmeu njih i za rei potpuno suprotnog znaenja, bez i najmanjeg kolebanja koriste istu kombinaciju slova u formi poznatog "th". Na primer, kada stanovnici savremene Engleske koriste omiljen i esto upotrebljavan izraz "thank you", jasno moete uti starogrki glas "teta", ali kada izgovaraju nita manje estu re "there", jasno i razgovetno ete uti drevni glas "delta", iako za oba ta glasa oni bez i najmanje sumnje koriste sveprisutnu kombinaciju "th". Ali neemo vie o zemaljskoj filologiji. Bie bolje da se pozabavimo objanjenjem zato su pozorita toliko rasprostranjena svuda na Zemlji, ta rade savremeni glumci u svojim pozoritima i kako nastupaju. Njihova navika da se okupljaju u pozoritima, esto u velikim grupama, nastala je, po mom miljenju, zato to ta pozorita i sve to se u njima dogaa odlino odgovaraju anomalnoj prirodi veine tvojih ljubimaca, onih koji su potpuno izgubili elju za sopstvenom inicijativom i egzistiraju iskljuivo u skladu sa sluajnim uticajem spolja ili sa pobudama nastalim usled delovanja organa kundabufera. Od samog poetka postojanja pozorita tvoji ljubimci se okupljali zato da bi posmatrali i prouavali predstave tih glumaca", ve... naprosto zato da bi zadovoljili jednu od svojih usled organa kundabufera, koja se u njima s lakoom budila i "urnel", a oni je nazivaju "bacanjem praine u oi". u njima nisu "savremenih elja, nastalu koja se zove

Zahvaljujui toj posledici delovanja organa kundabufera, veina savremenih Zemljana osea veoma neobinu potrebu da kod drugih izaziva pojavu impulsa "uenja" prema samima sebi, ili makar njegov trag na licima ljudi iz svoje okoline. Neobinost te elje sastoji se u tome to oni oseaju zadovoljstvo kada okolina pokazuje svoje uenja zbog njihovog spoljanjeg izgleda, koji grade iskljuivo u skladu sa zahtevima takozvane "mode", tog kobnog obiaja koji postoji od vremena tikliamike civilizacije, a sada je jedan od onih faktora to

ih automatski liava i vremena i mogunosti da vide ili osete realnost. Taj obiaj, toliko poguban po njih, sastoji se u periodinoj promeni spoljne forme, to se naziva "prikrivanjem sopstvenog nitavila". Ovde, uzgred, moram da naglasim da je to postepeno postalo ivotno pravilo tih tricentrinih bia, koja su toliko obuzela tvoju matu, a promenu spoljne forme njihovog pokrivaa odreuje ona vrsta ljudi koja je ve "zasluila" zvanje haznamaske linosti. U vezi s tim, savremena pozorita odlino odgovaraju tvojim ljubimcima zato to je u njima lako i zgodno bacati drugima prainu u oi svojim, kako oni kau, "gizdavim frizurama" ili "specijalno vezanim vorovima na kravatama", ili smelo razgolienim delovima svoga tela, i tako dalje, i tome slino, a da se u isto vreme pilji u pomodne "junake" stvorene u skladu sa uputstvima poznatih kandidata za haznamaske linosti. Da bi stekao jasnu sliku o tome ta "savremeni glumci" rade u tim pozoritima za vreme takvog "paradiranja", treba da bude upoznat sa izuzetno udnom "boleu", poznatom pod nazivom "dramaturgija", koja se kod njih razvija naprosto zbog nemara takozvanih "babica". Evo u emu se sastoji taj greni nemar jednog dela babica: pre nego to e obaviti svoj posao, babica usput poseuje i kue raznih drugih klijenata, gde popije vie vina nego to joj je potrebno, tako da, dok izvrava svoje obaveze, ona nehotice mrmlja izvesne rei koje se u mozgu tvojih ljubimaca fiksiraju za itav ivot, poput "arobnih formula" takozvanih "magova", i onda nesreno novoroeno stvorenje, od momenta svog, kako oni kau, dolaska "na svet Boji", upija u sebe pre svega "magijske formule", koje glase ovako: "Eh ti, ta uradi, ta uini!" I eto, moj deae, zahvaljujui tom nedopustivom nemaru jednog dela babica, nesreno mlado stvorenje postaje sklono stranoj boljki koju sam pomenuo. Kada neko od tih tricentrinih Zemljana, koji ve od momenta svog prvog udisaja stiu sklonost ka "dramaturgiji", postane odrastao ovek i pri tome bar malo ume da pie i eli to da radi, on iznenada oboleva od jedne neobine bolesti i poinje da mudruje na papiru ili, kako to oni kau, poinje da "stvara" razne "drame". Teme tih radova su obino ovi ili oni dogaaji za koje se pretpostavlja da su se dogodili u prolosti ili se mogu dogoditi u budunosti, ili su naprosto dogaaji iz savremenog ivota. U prirodi tih bolesnih ljudi, tokom njihove bolesti moe se uoiti sedam specifinih simptoma.

Pre svega, kada se ta neobina bolest pojavi i pone da deluje u ovekovom organizmu, dolazi do posebnih vibracija koje se oko njega ire i na druge ljude deluju, kako oni kau, poput "vonja starog jarca". Drugi simptom je posledica promene unutranjeg funkcionisanja takvog stvorenja, zbog ega se spoljanja forma njegovog planetarnog tela podvrgava sledeim promenama: njegov nos se die uvis; on poinje da hoda podboen; njegov govor biva prekidan znaajnim iskaljavanjem, i tako dalje. Trei simptom je takav da ovek poinje da se plai sasvim bezazlenih stvari, prirodnih i vetakih, na primer, "mieva", "stisnute pesnice", "ene pozorinog reisera", "bubuljice na sopstvenom nosu", "leve kune papue svoje ene" i mnogih drugih stvari. etvrti simptom vodi ka tome da takav ovek potpuno izgubi svaku sposobnost za razumevanje psihe sebi slinih. Peti se sastoji u tome da on i u sebi, i naglas rui i grdi sve i svja to ne potie od njega. to se tie estog, on oznaava da su osobine neophodne za opaanje objektivne realnosti kod njega atrofirale jo vie nego kod drugih tricentrinih Zemljana. Sedmi i poslednji simptom sastoji se u tome to on dobija uljeve (hemoroides), i to je jedina stvar o kojoj on ne govori javno. Evo ta se obino dogaa dalje: ako bolesnik ima strica, poslanika u nekome od njihovih parlamenata, ili ako se upoznao sa udovicom bogatog biznismena, ili ako je iz nekih razloga proveo svoje detinjstvo u okruenju ili uslovima u kojima je automatski stekao kvalitet da "neprimetno stie poverenje", onda "producent" ili, kako se ponekad kae, "mecena", uzima njegov "komad" i nareuje "artistima" ili "glumcima" da ga reprodukuju tano onako kako je namudrovao ovek oboleo od neobine bolesti pod nazivom "dramaturgija". I savremeni glumci poinju da izvode taj rad najpre za sebe, bez gledalaca, i ponavljaju ga sve dotle dok ne postignu tano izvravanje uputstava bolesnog autora i naredbi "direktora"; najzad, kada sve to pone da se dogaa bez uea svesti i oseanja glumaca, koji se potpuno pretvaraju u "ive automate", a zatim i uz pomo onih koji jo nisu definitivno postali automati zbog ega su i dobili ime "reiseri" oni poinju da izvode tu proceduru, ali, ovoga puta, u prisustvu drugih ljudi, okupljenih u savremenim pozoritima. Dakle, od svega to sam ti upravo ispriao, lako moe da izvede zakljuak da pored ostalih kobnih posledica koje u ti uskoro podrobno opisati, odande ne moe da se ponese nita to bi liilo na onaj visoki cilj koji su sledili

vavilonski naunici kada su stvarali tu primarnu formu svesnog poimanja i asocijativnih reakcija na ponaanje sebi slinih. Utoliko pre, mora se priznati da ta pozorita i savremeni glumci, obezbeuju sebi sasvim pristojan ivot. Da bi ti bilo jasno ta znai taj pristojan ivot, objasniu ti pre svega jednu drugu osobenost, koja je svojstvena prirodi ljudi, nastalih prema principu "itoklanotc". U skladu s tim principom, proizvodnja energije, potrebne organizmu za takozvano "budno stanje", zavisi od kvaliteta asocijacija koje se kod oveka smenjuju za vreme njegove potpune pasivnosti ili, kako kau tvoji ljubimci, za vreme "sna"; i, naprotiv, energija potrebna za to da se san uini "produktivnim", stvara se iz asocijativnog procesa koji se odvija za vreme "budnog stanja", koje opet zavisi od kvaliteta ili intenziteta ljudske delatnosti. I ta okolnost je kod tricentrinih bia nastala onda kada je Velika Priroda bila prinuena da, kao to sam ti ve rekao, zameni "fulasnitamnijanski" princip, koji im je ranije bio svojstven, principom "itoklanotc". Zato se kod njih pojavila, i od tada se odrava, sledea osobenost: kada oni, to bi se reklo, "dobro spavaju", dobro im je i kada su "budni" i, naprotiv, "san" e im biti lo, ako su loe proveli dan. I tako su, moj deae, oni od tada poeli da ive nenormalno, a uspostavljeni automatski tempo, to je manje ili vie pomagao protok njima namenjenih asocijacija, takoe je bio izloen promenama, tako da oni sada spavaju loe, a kada su budni oseaju se gore nego pre. Razlog zbog kojeg su savremena pozorita sa svojim glumcima postala korisna za poboljanje kvaliteta njihovog sna, utvren je zahvaljujui sledeim okolnostima. Poto je potreba da se sledi sopstveni dug potpuno iezla iz svesti veine Zemljana, sve asocijacije neizbeno primanih spoljnih uticaja poinju da protiu za vreme njihovog budnog stanja jedino tako to potiu iz razliitih "ve automatizovanih serija starih odraza", stvorenih od "davno doivljenih" i beskrajno mnogo puta ponovljenih utisaka, zbog ega oni gube ak i instinktivnu potrebu za primanjem bilo kakvih novih utisaka - ivotno vanih za tricentrina bia koji proistiu ili iz njihovih unutranjih, posebnih oduhovljenih delova, ili iz odgovarajuih opaaja to potiu spolja, a koji su potrebni za svesne asocijacije, to jest, za one sutinske asocijacije od kojih zavisi intenzitet preobraaja svakog oblika "ivotne energije" u organizmu "tricentrinih bia". Tokom poslednja tri veka proces njihove egzistencije postao je takav da su u prirodi veine tih bia, za vreme budnog stanja potpuno iezle bilo kakve

"uporedne asocijacije" koje obino postoje kod tricentrinih bia kao rezultat bilo koje vrste novog opaanja; a jedino iz njih nastaju podaci, potrebni za formiranje linosti. Onda, kada tvoji savremeni ljubimci, provodei svoj dnevni ivot na takav nain, odlaze u ta savremena pozorita, gde gledaju bezoseajne manipulacije glumaca i upijaju utiske zasnovane na uspomenama o ranije doivljenim likovima, nita manje bezoseajnim i apsurdnim, kod njih se, hteli ne hteli, u budno vreme pojavljuju vie ili manje podnoljive asocijacije, tako da, kada dou kui i legnu u postelju, spavaju bolje nego obino. Ali, iako se pokazalo da su ta savremena pozorita, zajedno sa svim onim to se u njima dogaa, izvanredan nain za poboljanje sna - naravno, ne samo sada - objektivno zlo koje po ljude potie od njih, posebno po nove generacije, ne moe se ni sagledati. Najvea teta koju nanose pozorita jeste u tome to ona slue kao dodatni faktor za to da se kod tricentrinih bia potpuno uniti bilo kakva potreba za opaanje pravog, realnog sveta. Eto zato pozorite nanosi toliko zla. Kada ljudi odu u pozorite i mirno sedei prate razne bezoseajne manipulacije i mimiku savremenih glumaca, sve njihove asocijacije, "mentalne" i "emocionalne", iako se nalaze u budnom stanju, protiu upravo na isti nain kao i za vreme sna. To jest, kada dobiju mnotvo sluajnih utisaka koji stimuliu druge utiske proistekle iz opaanja, prethodno fiksiranih i automatizovanih u serijama utisaka, i kada sve to deluje na funkcionisanje njihovih "organa za ishranu" i "polnih organa", to spreava protok njihovih svesnih asocijacija koje, nitavne kao i oni sami, kod njih nekako automatizuju stvaranje vie ili manje korektnog tempa za preobraaj supstanci potrebnih za njihovu pasivnu egzistenciju, tokom koje se moraju preobraziti supstance potrebne za njihov aktivan period. Drugim reima, za vreme poseta pozoritu, oni se ne nalaze u potpunosti u pasivnom stanju u kome transformacija supstanci, potrebnih za obino budno stanje, postaje vie ili manje automatska. Zato su savremena pozorita postala jedan od dodatnih faktora potpunog unitenja ovekovog oseanja potrebe za realnim opaanjem sveta. Meu drugim aspektima tetnosti njihove savremene umetnosti, uticaj samih "predstavnika umetnosti" jeste jedan od najoiglednije ignorisanih i, po sva tricentrina bia, najtetnijih faktora koji ometaju mogunost formiranja linosti. Iako je taj kobni uticaj postepeno postao usud, ili specifian atribut predstavnika svih grana savremene umetnosti, moja detaljna "psihohemijska

istraivanja" definitivno su mi pokazala da najveu tetu nanose upravo pozorini glumci. tetan efekat uticaja tih glumaca na sve ostale ljude postao je jasnije uoljiv u njihovoj savremenoj civilizaciji, posebno u poslednje vreme. Iako su se u ranijim epohama neki obini ljudi takoe bavili ovom profesijom, uslovi za "haznamaska svojstva", s jedne strane, nisu uvek bili u potpunosti formirani kod svakoga od njih, a, s druge strane, ljudi su instinktivno oseali tetne struje koje su dolazile od tih profesionalaca i zato su bili na oprezu i veoma obazrivi na dejstvo glumaca. Naravno, tokom proteklih vekova artisti i glumci su spadali u najnie kaste i bili prezreni. Pa ak i u nae vreme u mnogim zemljama, na primer, azijskim, nije uobiajeno da im se prui ruka, iako se to skoro obavezno ini prilikom susreta s drugim slinim ljudima. U tim zemljama se jo uvek smatra sramotnim sedeti za istim stolom s glumcima i jesti zajedno s njima. Ali na kontinentu koji je sada postao glavno mesto njihovog takozvanog "kulturnog ivota", savremeni ljudi ne samo da od sveg srca smatraju da su im glumci ravni, ve ak kopiraju njihov spoljni izgled i u svemu ih podraavaju. Dobar primer za to to sam upravo rekao jeste obiaj da se briju brada i brkovi, koji tvoji ljubimci slede. Treba da zna da su u prolim epohama zemaljski profesionalni glumci uvek morali da izlaze na scenu bez brade i brkova. Morali su da briju taj "izraz" svoje muevnosti i aktivnosti pre svega zato to su neprestano, igrajui uloge drugih ljudi, menjali izgled stavljajui odgovarajuu "minku" na lice i "periku" na glavu, kao i lane brkove i brade, koje nisu mogli da prave od sopstvenih brkova i brada; osim toga, jo i zato to su vlasti svih tih zemalja, smatrajui glumce nepristojnima i tetoinama, i bojei se da ih drugi ljudi mogu prepoznati ako ih sluajno sretnu van pozorita i nehotice ih dotai, objavile strogu naredbu prema kojoj su profesionalni glumci bili duni da obriju bradu i brkove, kako bi narod mogao nepogreivo da ih prepozna. Priajui ti o poreklu toga obiaja meu glumcima, setio sam se veoma razumne, "opravdane mere", koju su primenjivali tricentrini Zemljani iz doba tikliamike civilizacije, koja je takoe povezana sa brijanjem vlasi, ali, u ovom sluaju, vlasi to rastu na glavi. Bio je donet i strogo potovan zakon po kojem su sitni prestupnici - poto ih stareine odreenog regiona osude, kada ustanove da su krivi za "amoralnost" ili "prestupe" koji spadaju u jednu od etiri unapred utvrene kategorije - a sve tamnice su danas prepune takvih prestupnika - bili duni da

uvek i svuda tokom odreenog vremena obriju etvrtinu glave; tavie, ti osuenici su bili duni da prilikom razgovora sa drugima obnae svoju glavu. Zanimljivo je napomenuti da je tada postojao jedan drugi zakon, slian zakonu o brijanju glave, koji se odnosio na nemoralno ponaanje ena. Zakon, koji se odnosio na ene, takoe je veoma strogo potovan i nalazio se u jurisdikciji sedam najstarijih ena u nekome mestu, koje su zasluivale potovanje zbog svoga ponaanja u prolosti. ene su kanjavane za etiri vrste postupaka koji su tada smatrani vrhuncem rasputenosti i amoralnosti. Na primer, ako bi susedi primetili da je neka ena neradna i da zanemaruje porodine obaveze, i ako bi sedam najstarijih ena to potvrdilo, ta ena je, u skladu sa tim zakonom, neko vreme svuda morala da se pojavljuje sa obojenim usnama. A ukoliko bi druge ene zapazile da je oslabio njen materinski instinkt prema sopstvenoj deci, osudile bi je da stavlja belilo i rumenilo na levu polovinu lica. Ukoliko bi se, prema toj proceduri, primetilo da ena izbegava zaee novog bia radi produetka roda, ona bi bila osuena da se pred drugima pojavljuje narumenjene i nabeljene desne polovine lica. Ako bi ena nasrnula na svoj "osnovni enski dug", tj. ukoliko je varala ili tek nameravala da prevari svoga zakonitog mua, ili se spremala da uniti novo bie koje je zaela, na odreeno vreme je izlagana istoj takvoj proceduri i morala je svuda da se pojavljuje sa narumenjenim i nabeljenim licem. Na tom mestu Ahun prekide Belzebuba. Vaa Milosti, sva vaa objanjenja koja se odnose na zemaljsku umetnost i na tricentrina bia koja je predstavljaju, a posebno vaa objanjenja o savremenim "komedijantima" ili glumcima, govore mi da treba da izvuem korist iz utisaka koji su fiksirani u mojoj svesti i usvojeni za vreme moje poslednje posete Zemlji, kako bih naem dragom Hasejnu dao jedan dobar i praktian savet. Rekavi to, Ahun upitno pogleda u Belzebuba svojim uobiajenim pogledom bez treptanja, ali, primetivi poznat osmeh, pomalo tuan i pokroviteljski, on se, donekle zbunjen, okrete Hasejnu i ne ekajui dozvolu ree: - Ko zna? Moe biti da e i ti, dragi Hasejne, takoe jednom posetiti nau planetu Zemlju i poiveti meu tim biima koja su tako obuzela tvoju matu. A zatim, zadravajui i dalje Belzebubov stil i intonaciju, on nastavi.

- Postoji razlog zbog kojeg elim da te uputim u rezultate odreenih utisaka koje sam nehotice dobio od razliitih tipova tih savremenih predstavnika umetnosti, kao i u osobenosti njihovog ponaanja. Mora znati da tricentrina bia savremene civilizacije ne samo da savremenu umetnost kite lanim oreolom, posebno u poslednjih dvadeset godina, i doivljavaju njene takozvane "adepte" kao sebi ravne, podraavajui ih u svemu, ve ih, takoe, svuda i uvek podravaju i uzdiu. I sami predstavnici savremene umetnosti koji su, ako se pogleda njihova istinska sutina, naprosto nitavila, zamiljaju, bez ikakvog uea svoje svesti, kako ne samo da ne lie na sve ostale nego su, toboe, "stvorenja vieg reda", zbog ega se posledice delovanja organa kundabufera kod njih manifestuju intenzivnije nego kod ostalih Zemljana. Osim toga, to se tie tih nesrenih tricentrinih bia, nenormalni uslovi sredine uspostavljeni su tamo na takav nain da su zakonomerno formirane, i ak su postale njihova druga priroda, one posledice organa kundabufera koje oni sada nazivaju "hvalisavost", "gordost", "samoljublje", "sujeta", "uobraenost", "uvredljivost", i tako dalje i tome slino. Te bezbrojne posledice naroito padaju u oi i najsnanije su fiksirane kod onih predstavnika savremene umetnosti koji su postali "manipulatori" u pozoritima, a to se dogaa zato to ti manipulatori uvek interpretiraju uloge koje su napisali drugi ljudi i stvaraju likove koji su njihovoj prirodi strani, zbog ega njihov skoro nitavan Um postaje potpuno automatizovan i oni dobijaju laan pogled na svet. Na taj nain, svojom potpuno automatizovanom "sveu" i nakaradnim emocijama oni zamiljaju da su mnogo znaajniji nego to zapravo jesu. Moram da priznam, dragi Hasejne, da sam tokom naih prvih poseta toj planeti, kao i na poetku naeg poslednjeg putovanja tamo, iako sam boravio na mnogim mestima i sretao najrazliitije ljude, u svojoj svesti jedva oseao istinski impuls saaljenja prema beskrajno nesrenoj sudbini tvojih ljubimaca, jer je ona takva usled okolnosti koje su oni sami odredili. Ali, krajem naeg estog putovanja, kada su neki od njih stekli odreene osobine koje su sada svojstvene predstavnicima skoro svih grana umetnosti, i kada su ti novi "tipovi", uestvujui u procesu svakodnevnog ivota ravnopravno sa ostalima, privukli moju panju svojim preteranim unutranjim vrednovanjem samih sebe, to je posluilo kao podsticaj da se u meni pojavi impuls saaljenja ne samo prema njima, ve i prema svim tvojim nesrenim ljubimcima. Sada pokuaj da svoju panju usmeri, ne na sve Zemljane, niti na sve predstavnike savremene umetnosti, ve samo na one koji predstavljaju takozvane "artiste" ili "glumce".

Iako je svako od njih u svojoj pravoj sutini skoro "nula", tj. upljina u vidljivoj ljuturi, oni postepeno poinju o sebi da misle kako samo oni poseduju boansku iskru, i da su samo oni "skoro bogovi", zato to od sebi slinih ljudi iz svog okruenja uvek i svuda sluaju uzvike koje im ovi neprekidno ponavljaju: "Kakav genije!", "Kakav talenat!", "Kakva darovitost!", kao i mnoge druge izraze koji su jednako prazni poput njih samih. A sada uj i potrudi se da pravilno usvoji ovaj moj realan i veoma praktian savet, kako bi mogao da ga iskoristi kada za to doe vreme. Evo u emu se taj praktian savet sastoji: ukoliko, posebno u skoroj budunosti, bude morao da boravi meu Zemljanima, koji su toliko obuzeli tvoju matu - kaem "u skoroj budunosti" zato to se osobine tvojih ljubimaca i njihovi ekstremni ivotni uslovi brzo pogoravaju - i ako se bude bavio, to je svojstveno svakom savesnom tricentrinom biu, bilo kojim poduhvatom iji je cilj dobrobit blinjih i ije ostvarenje zavisi delimino i od njih samih, u tom sluaju, u ma kojoj se savremenoj civilizovanoj zemlji tom prilikom nalazio i ma kakve "krugove" pri tome poseivao u interesu svoga posla, ukoliko bilo kada sretne takve "tipove", budi veoma, veoma oprezan i preduzmi sve potrebne mere da s njima sauva dobre odnose. Kako bi mogao da shvati zato je potrebno da bude tako paljiv u svojim odnosima s tim nedavno formiranim tipom ljudi, i da bi ih lake i svestranije razumeo, moram ti ispriati o dve injenice, koje e sve to uiniti potpuno jasnim. Pre svega, zahvaljujui, kao i uvek, naopako formiranim, anomalnim uslovima egzistencije i "vetaki naduvanoj" kobnoj ideji njihove znamenite umetnosti, ti "predstavnici umetnosti" u pristrasnim predstavama i pogledima drugih tricentrinih bia postepeno stiu neto poput zamiljenog nimbusa i na taj nain automatski dobijaju takav autoritet da se o bilo kakvom miljenju koje oni izraze ak i ne raspravlja. Druga injenica se sastoji u tome da za vreme svog formiranja taj nedavno nastali tip ljudi stie takvu unutranju sutinu koja im omoguuje da, iako potpuno nesvesni toga, lako postaju neiji robovi ili, pak, ljuti neprijatelji. Eto zato ti savetujem da bude oprezan kako meu njima ne bi stekao neprijatelje, pa, prema tome, i probleme i smetnje u svome poslu. Zato ti, dragi Hasejne, veoma ozbiljno savetujem da, ukoliko bude iveo meu Zemljanima i ukoliko bude imao posla s predstavnicima savremene umetnost, nikada im nemoj govoriti istinu u lice. Moda e izbei takvu sudbinu! Te predstavnike oveanstva svaka istina dovodi do najeeg besa, a njihova zloba prema drugima skoro uvek poinje od toga besa. U lice moe da

im kae samo one stvari koje im prijatno "golicaju oseanja to se kod njih kristalizuju usled uticaja organa kundabufera, a koje sam ve nabrajao: "zavist", "gordost", "samoljublje", "sujeta", itd. I, kao to sam primetio za vreme svog boravka tamo, odreene vrste laskanja, koje nikada ne prestaje da deluje na psihu tih tvojih nesrenih ljubimaca, jesu sledee: Bez obzira na to to si pomislio da neki predstavnik umetnosti ima lice kao krokodil, mora mu ubedljivo rei da je on - ivi lik rajske ptice. Ako je neko od njih tup kao ep, svejedno mu reci da ima um Pitagore. Ako se ponaa u maniru da izgleda kao potpuni "idiot", reci mu da se ak ni lukavi Lucifer ne bi snalazio bolje od njega. Ukoliko na njegovom licu vidi znake veeg broja zemaljskih bolesti, zbog kojih on iz dana u dan propada, pitaj ga sa izrazom divljenja na licu: - Molim vas, recite mi kakva tajna vam omoguuje da izgledate tako svee, kao "rua rumena", i tako dalje. Pamti samo jednu stvar... nikada ne govori istinu. Iako na slian nain treba da se ponaa i prema svim ostalim Zemljanima, to se tie predstavnika svih grana savremene umetnosti, to je apsolutno neophodno. Zavrivi svoj govor, Ahun, smekajui se kao seoska provodadika na svadbi svoga klijenta, ili kao vlasnik pariske modne kue dok sedi u luksuznom kafeu, poe da odmotava kovrde u svome repu. Hasejn ga pogleda sa uobiajenim osmehom punim iskrene zahvalnosti i ree: - Veliko ti hvala, dragi Ahune, i za tvoj savet, i za tvoje objanjenje izvesnih detalja o neobinoj psihi tricentrinih bia koja ive natoj najnesrenijoj planeti nae Vasione. Zatim, pogledavi u Belzebuba, on ga upita: - Molim te, dragi dedice, objasni mi da li je mogue da sve namere i svi napori vavilonskih naunika nisu dali nikakav rezultat i zar od fragmenata znanja koje je tada bilo poznato na Zemlji, ba nita nije dolo do njenih savremenih stanovnika? Na to pitanje svoga unuka Belzebub je odgovorio: - Naravno, moj deae, ne veliku alost svega to postoji u Vasioni, jedva da je neto opstalo od njihovih dela i zato tvoji savremeni ljubimci nisu nita nasledili.

Informacije zabeleene na nain koji sam ti objasnio, prelazile su iz generacije u generaciju samo nekoliko vekova. Ubrzo posle epohe "Vavilonske veliine", opet zahvaljujui njihovoj osnovnoj osobini, tj. "periodinom procesu meusobnog unitenja", ne samo da je skoro u potpunosti bio izgubljen legomonizam, koji je sadrao klju za namerne netanosti "Zakona Sedmostrukosti" koje su bile unete u svaku od grana "sutinskih afalkalna i soldinoka", ve je, kao to sam ti rekao, postepeno izgubljena ak i sama ideja univerzalnog zakona boanskog Geptaparaparinoha, poznatog u Vavilonu kao "Zakon Sedmostrukosti". Svi oblici savesnog rada bia vavilonskog perioda postepeno su uniteni, delimino zbog vremena, delimino za vreme procesa uzajamnog istrebljivanja, kada je psihoza ljudi dolazila do nivoa "razaranja svega to bi im se nalo u vidnom polju". To su bila dva osnovna razloga zbog kojih su skoro svi savesno aktualizovani plodovi rada naunika epohe Vavilona nestali s lica nesrene planete i, posle tri njihova veka, od njih skoro nita nije ostalo. Podvlaim da je drugi razlog, o kome sam govorio, doveo do postepenog pada i skoro potpunog nestanka onih oblika prenoenja informacija i najrazliitijih fragmenata znanja buduim generacijama preko ljudi koje su oni nazivali "posveenicima umetnosti", a koji su nastali u Vavilonskoj eri. Dobro sam upoznat sa nestankom te navike kod ljudi "posveenih u umetnost", zato to sam, upravo pre nego to u zauvek napustiti Zemlju, to morao veoma briljivo da utvrdim zbog drugih svojih ciljeva. U tom cilju sam pripremio veoma dobru "tikluniju", koju sam odabrao meu biima enskog pola, i sve razjasnio uz njenu pomo. "Tiklunijama" su nekada na toj planeti nazivali proroice, ali sada su one poznate kao "medijumi". Od nje sam saznao da sada na Zemlji ive etiri oveka "posveena u umetnost" i da se preko njih, prema "direktnoj naslednoj liniji", i dalje prenosi klju za razumevanje drevne umetnosti, pri emu se sada taj prenos odvija u veoma sloenim i tajanstvenim uslovima. Od etiri jo iva posveenika, jedan potie iz naroda crvenokoaca koji ive na amerikom kontinentu, drugi je stanovnik Filipina; trei je sa azijskog kontinenta, iz oblasti gde izvire reka Pjand, a etvrti i poslednji potie iz naroda Eskima. Sada sasluaj paljivo zato sam upotrebio izraz "skoro", kada sam rekao da su tri stotine godina posle vavilonskog perioda svi oblici savesnog i automatskog reprodukovanja "sutinskih afalkalna i soldinoka" skoro potpuno prestali da postoje.

Radi se o tome da su se dve grane znanja, povezane sa savesnim radom Vavilonaca, nale u povoljnim uslovima i neki od njihovih elemenata prenoeni su iz generacije u generaciju delimino svesno, uz pomo ljudi odgovornih za to, a delimino automatski. Jedna od te dve grane je nedavno prestala da postoji, ali je ona druga dola skoro nepromenjena do savremenih ljudi. Grana koja je stigla do naih dana naziva se "ritualnim plesovima". Iskljuivo zahvaljujui opstanku tih ritualnih plesova iz vavilonskih vremena, veoma ogranien broj tricentrinih bia sada ima mogunost da ih, uloivi odreene napore, deifruje i sazna informacije skrivene u njima, i korisne za njih. Druga grana o kojoj sam govorio, i koja je nedavno prestala da postoji, bila je onaj ogranak znanja vavilonskih naunika, posveenih "kombinovanju raznih nijansi boja", koji se sada naziva "slikarstvom". Prenoenje tih znanja iz generacije u generaciju odvijalo se skoro svuda i, mada je vremenom prestalo, ono je jo sasvim nedavno u regularnom ritmu, svesno i automatsko, trajalo meu Persijancima. I tek pre nego to sam poslednji put napustio planetu, kada je uticaj takozvanih "slikara" savremene evropske kulture poeo da se manifestuje u Persiji i kada su persijski slikari poeli da "mudruju", prenoenje te grane znanja potpuno je prestalo. Treba naglasiti da su, bez obzira na sve to, neki radovi iz vavilonskih vremena doprli do ljudi savremene civilizacije, uglavnom Evropljana. Ali, ti ljudi su, ne slutei "izvor mudrosti" skriven u tim radovima koji nisu bili originali ve delimino unitene kopije dela njihovih nedavnih predaka, koji ipak nisu bili potpuni "plagijatori" i nisu preduzeli odgovarajue praktine mere da ih sauvaju, ve su ih naprosto gurnuli u takozvane "muzeje". I tamo su ta dela, malopomalo, ili potpuno unitena, ili delimino upropaena estim kopiranjem uz korienje raznih korozivnih i oksidacionih materijala kao to su "alabaster", "riblji lepak" i tako dalje, a sve to samo zato da bi kopisti pred svojim prijateljima mogli da se hvale, ili iz gluposti njihovih uitelja, ili radi postizanja nekog drugog haznamaskog cilja. Ipak, istine radi, treba rei da neki ljudi iz savremene civilizacije slute nekakvu tajnu skrivenu u delima koja su imala sreu da u svom originalnom obliku budu sauvana do naih dana, a koja su lanovi kluba Pristalica Legomonizma specijalno stvorili u Vavilonu, ili, ak, u kopijama tih originala koje su napravljene tokom njihovog prenoenja iz generacije u generaciju zahvaljujui raznim asnim profesionalcima kojima, kao to sam ve rekao, jo nisu bili svojstveni "plagijati" i koji zbog toga nisu menjali delove tuih radova

kako bi ih predstavili kao svoje. Ponekad se dogaalo da su neka od tih radoznalih bia evropske civilizacije, koja su veoma briljivo istraivala te radove, zaista u njima nalazila odreene fragmente onoga to je u njima bilo namerno skriveno. Na primer, poetkom savremene evropske civilizacije, jedan monah po imenu Ignatijus, koji je nekada bio arhitekta, bio je u prilici da deifruje znanja i korisne informacije skrivene u plodovima skoro itave jedne grane onoga to se tada nazivalo "drevnom umetnou", i to je sauvano iz vavilonske epohe. Monah Ignatijus je bio spreman da svoje "otkrie" podeli s drugim monasima poput sebe, tj. sa dvojicom takozvane "brae", s kojima je trebalo da kao strunjak, po zadatku dobijenom od opata, postavi temelje "baze hrama"; on je kasnije postao poznat, ali tada je, iz nekakvog beznaajnog razloga koji proistie iz kristalizovanih posledica jedne od osobina organa kundabufera pod nazivom "zavist", taj monah na spavanju ubijen, a njegovo planetarno telo je baeno u vodu koja se razlivala oko malog ostrva na kome je planirana izgradnja manastira. Taj monah Ignatijus je odrastao u Evropi, ali kada je uao u zrelo doba uputio se u Afriku ne bi li stekao nova znanja o profesiji koja je postala smisao njegove egzistencije, to jest o "arhitekturi". On je tamo stupio u bratstvo koje je postojalo na tom kontinentu pod nazivom "Tragai za istinom". Kasnije, kada se to bratstvo preselilo u Evropu, gde je brojano naraslo i njegovi lanovi poeli da se nazivaju "Benediktancima", on je ve bio "punopravan brat" toga reda, Hram, koji sam ti pominjao, postoji i danas i mislim da se zove "opatija Sen Miel". Na evropskom kontinentu je takoe nekoliko radoznalih ljudi primetilo zakonomerne netanosti, koje su iz drevnih vremena doprle do njih u radovima iz razliitih oblasti umetnosti; ali oni nee nai klju za njihovo razumevanje sve do svoje smrti. Ipak, jedan drugi Evropljanin je uoio te netanosti i poeo sve vie i vie da se za njih interesuje i da na njima uporno radi, te je mogao u potpunosti da deifruje dela skoro svih oblasti umetnosti. Taj mudri Zemljanin zvao se Leonardo da Vini. Na kraju ove moje prie o savremenoj zemaljskoj umetnosti moram da ti napomenem jo jednu specifinu karakteristiku onih predstavnika savremene civilizacije koji su se posvetili famoznoj umetnosti. Ta njihova specifina karakteristika sastoji se u tome da su ti ljudi, ako bi neko od njih bilo gde pronaao odreenu "zakonomernu neloginost" u proizvodima drevnog vremena i poeo da radi u svojoj oblasti umetnosti na isti

nain ne bi li, moe biti, tu zakonomernu neloginost u praksi objasnio samome sebi, veina njegovih kolega, koji su se bavili istom oblau umetnosti, odmah bi se svrstala meu njegove sledbenike i poela da radi, reklo bi se, istu takvu stvar, ali, naravno, bez cilja ili smisla. Upravo zahvaljujui toj "specifinoj" karakteristici psihe predstavnika savremene umetnosti, meu tvojim ljubimcima neprestano nastaju, s jedne strane, "novi" pravci u "umetnosti", dok, s druge strane, oni pravci, koje su na odgovarajui nain ve postavile prethodne generacije, makar ak i samo radi mode, stalno propadaju. Iako taj fenomen postoji meu predstavnicima svih savremenih oblasti umetnosti, iz nekakvih razloga, najvie su mu na udaru ljudi koji se bave "slikarstvom". Zbog toga, meu ostalim profesionalcima sada postoji mnogo "novih pravaca u umetnosti", koji su nastali na slian nain i nemaju nita zajedniko. Ti novi pravci poznati su pod imenima kao to su "kubizam", "futurizam", "sintetika umetnost", "kolorizam", "formalizam", "nadrealizam", kao i mnogi drugi "izmi". U tom trenutku, kopita svih putnika kozmikog broda "Karnak" iznenada postadoe "fosforescentna". To je znailo da se brod "Karnak" nalazi nedaleko od svog odredita, tj. od planete Revozvrander. Meu putnicima zapoe urba pred iskrcavanje. Belzebub, Hasejn i Ahun zavrie svoj razgovor i takoe poee urno da se spremaju. Fosforescentna svetlost kopita poticala je od toga to su sveta naela Sveprisutnog Okidanoha iz mainskog odeljenja bila usmerena u sekcije broda i, koncentrisana u njima u neophodnim proporcijama, izazivala su potreban efekat.

Glava 31 ESTO I POSLEDNjE BELZEBUBOVO PUTOVANjE NA PLANETU ZEMLjU Kada je posle dva "ornakra" ili, kako bi rekli na planeti Zemlji, posle dva "meseca", meuzvezdana letelica "Karnak" napustila atmosferu planete Revozvrander i uputila se natrag u zvezdani sistem Pandeznoh, vraajui se na planetu Karatas, Hasejn se, sedajui kao i obino pored Belzebuba, obratio ovome sledeim reima: - Dragi, mili dedice, budi kao i uvek dobar i ispriaj mi jo neto o tricentrinim biima koja naseljavaju planetu Zemlju. I Belzebub poe da pria o svom estom i poslednjem putovanju na planetu po imenu Zemlja. On poe ovako: - Posetio sam tu planetu esti put neto pre nego to e mi biti potpuno oproteno i dozvoljeno da napustim taj daleki Sunev sistem, koji se nalazio skoro izvan granica do kojih dopiru direktne emanacije Najsvetijeg Sunanog Apsoluta, tj. upravo pre svog povratka ovamo, u centar Vasione, gde sam doao na svet i gde se tako snano osea bie Jedinosunog i Predvenog. Pre povratka, imao sam prilike da meu tim neobinim biima provedem prilino mnogo vremena, najmanje godinu dana prema naem, ili vie od tri stotine godina prema njihovom raunanju vremena. Moja poslednja poseta planeti, koja je obuzela tvoju matu, bila je vezana za odreene okolnosti. Mora znati da sam posle svog prvog putovanja na Zemlju nastavio da, kao i pre, s vremena na vreme posmatram ivot njenih tricentrinih stanovnika. Najpaljivije sam ih posmatrao u periodima kada se manifestovala njihova glavna osobenost, tj. kada su se odvijali "procesi meusobnog istrebljenja". U tim periodima sam ih toliko paljivo posmatrao zato to sam eleo da sasvim pouzdano utvrdim uzroke tog uasnog fenomena, koji su se skrivali u njihovoj udnoj, da ne kaem fenomenalnoj psihi. im bih se malo oslobodio, po itave marsovske dane i noi posmatrao sam razliite manifestacije njihove psihe za vreme tih procesa. I, zahvaljujui specijalnim posmatranjima koja sam na planeti Mars obavio toliko uspeno kao da sam se nalazio meu njima, stekao sam prilino tana saznanja o svim putevima i sredstvima, uz iju su pomo oni najefikasnije unitavali jedni druge. Tako sam jednom, dete moje, dok sam kroz svoj veliki teskuano, ili teleskop, pratio ta se na Zemlji dogaa, primetio neto potpuno novo to je posluilo kao uzrok koji me je naveo da preduzmem svoje esto putovanje; video sam kako oni, ne pomerajui se s mesta, rade neto s odreenim

predmetom koji je isputao mali oblaak dima, zbog kojeg je ovek na suprotnoj strani odmah padao i ostajao mrtav, ili bi neki deo njegovog planetarnog tela bivao povreen ili uniten. To to sam video veoma me je iznenadilo, zato to nikada ranije nisam video takav nain unitavanja sebi slinih i nisam raspolagao podacima kojima bih logiki objasnio kako oni to rade. Prethodna logika i psiholoka traganja nisu mogla da mi pomognu u objanjenju tog novog naina unitavanja. Ranije sam ve utvrdio da bia neke epohe nisu samostalno stekla nenormalne osobenosti svoje psihe; njihovi preci su ih, prema njihovom raunanju vremena, usvajali tokom vie vekova; njihova uasavajua potreba za unitavanjem, koja se manifestovala povremeno, pojavila se usled nenormalnih ivotnih uslova prethodnih generacija i najzad je, usled okolnosti koje od njih ne zavise, postala svojstvena savremenim tricentrinim Zemljanima, te je oni nepovratno slede. I naravno, moj deae, na samom poetku tih procesa oni se obino instinktivno uzdravaju od tako neprirodnog ponaanja, meutim kasnije, kada svako od njih pone da se osea u ii dogaaja, on, hteo ne hteo, shvati ta se dogaa i ubedi se da se unitavanje sebi slinih obavlja s velikom lakoom i broj ubijenih neprestano raste. Bez obzira na to, on poinje instinktivno da ceni sopstveni ivot. On vidi sopstvenim oima kako mogunost da i sam u bilo kom trenutku pogine direktno zavisi od broja jo ivih neprijatelja i zato se u nje govoj mati pojaava funkcionisanje impulsa koji se zove "kukaviluk", jer je u takvim uslovima nemogue razmiljati staloeno i sauvati zdrave sudove uz ve oslabljeno miljenje; tada, iz prirodne elje za samoodranjem, on nastoji da zajedno sa svojim saplemenicima uniti onoliko neprijatelja koliko je to mogue, zato to time poveava anse za sopstveno spasenje. I poto oseanje samoodranja postepeno postaje sve jae, ljudi dospevaju u stanje koje sami nazivaju "podivljalou". Ipak, na nove naine unitavanja koje sam imao prilike da vidim, to logiko razmiljanje nije moglo da se primeni iz prostog razloga to su se suprotstavljene strane nalazile daleko jedna od druge i u takvim, skoro povoljnim okolnostima, oni su se potpuno hladnokrvno, kao iz "dosade", igrali nekakvim predmetima i zbog toga ubijali sebi sline. Na taj nain su ta nova sredstva unitavanja uvrstila u mojoj svesti potrebu da utvrdim i sasvim pouzdano shvatim prave uzroke te fenomenalne nastranosti psihe, svojstvene samo tim tricentrinim biima. U to vreme nisam imao nikakve posebne obaveze na planeti Mars, te sam odluio da bez odlaganja zavrim tekue poslove i lino se uputim na Zemlju, kako bih na licu mesta reio pitanje koje me je neprestano muilo, elei da na njega najzad odgovorim i prestanem da razmiljam o tom fenomenu nae Vasione.

Posle nekoliko marsovskih dana poleteo sam tamo, kao i uvek na svom brodu "Mogunost". Odluili smo da spustimo na obalu azijskog kontinenta kako bismo lako mogli da stignemo do zemlje koja se zove "Avganistan", zato to smo upravo pred poletanje kroz na teskuano jasno videli da su se poslednji procesi uzajamnog istrebljenja odvijali u toj zemlji. Poto smo nameravali da sletimo u neku oblast blizu Avganistana, odluili smo da na brod "Mogunost" ukotvimo na neko usamljeno mesto, daleko od mesta koja su nedavno naselili tvoji ljubimci. Moram da kaem da odnedavno na povrini tvoje omiljene planete vie nije lako pronai odgovarajue mesto za sletanje broda, zato to su tvoji ljubimci izgradili mnogo najrazliitijih specijalnih konstrukcija za putovanja morem; te konstrukcije se takoe nazivaju brodovima i neprestano plove u svim pravcima, uglavnom oko kontinenata. Mi smo, naravno mogli da uinimo na brod nevidljivim za njihove organe vida, ali nismo mogli da eliminiemo samo njegovo prisustvo, zbog ega na brod nije mogao da ostane neprestano na jednom mestu zbog stalne opasnosti od sudara sa drugim brodovima. Na kraju krajeva, moj deae, reili smo da se radi sputanja uputimo na mesto koje se zove "Severni Pol", tada jo nedostupno njihovim brodovima. Dok smo se sputali na povrinu planete, proces istrebljenja u Avganistanu se zavrio, ali slini procesi su se i dalje odvijali upravo u tom delu azijskog kontinenta. Dakle, za vreme svog poslednjeg putovanja na Zemlju nameravao sam da potpuno pojmim uzroke tog fenomena, koji je bio toliko muan za itavo moje bie to jest da shvatim razloge zbog kojih je psiha tih tricentrinih bia, koja su te toliko zainteresovala, postala do te mere "abnormalna". Zbog toga nisam mogao tako brzo da se vratim na Mars, kao u prethodnim sluajevima, te sam, kao to sam ti ve govorio, iveo meu tvojim ljubimcima tri stotine zemaljskih godina. Dajui ti informacije koje objanjavaju rezultate onoga to iz raznih razloga postoji u prirodi Zemljana, moje bie me podstie i nadahnjuje moje "Ja", i sve posebno oduhovljene delove moga Uma, da naglasim kako sam za vreme svog poslednjeg putovanja na tu planetu bio duan da veoma ozbiljno prouim i eksperimentalno proverim ne samo pojedinosti individualne psihe pojedinih linosti, ve i opaanje i manifestovanje psihe tih bia u njihovim grupnim reakcijama, nastalim prilikom uzajamnih odnosa pod uticajem razliitih kombinacija uslova njihove sredine. Radi tih ogleda morao sam ak da se udubim u prouavanje takvih grana sveopteg znanja koje se kod nas nazivaju "saonolturiko", "gasometronolturiko"

i "sakukinolturiko"; meu tvojim ljubimcima one su poznate kao "medicina", "fiziologija" i "hipnotizam". Ubrzo posle svog estog putovanja ja sam se, zahvaljujui svojim eksperimentalnim istraivanjima, potpuno i neopozivo uverio da se uzrok neobinosti njihove psihe ne nalazi u njihovoj obinoj svesti koja im je svojstvena tokom onoga to oni nazivaju "budnim stanjem", ve u onoj posebnoj formi svesti koja se, zahvaljujui njihovom svakodnevnom ivotu, ustalila u njihovoj prirodi i, mada je realna, zadrava se kod njih u primitivnom stanju koje oni nazivaju "podsveu". To je, osim toga, upravo ona komponenta njihove psihe, koju je prvi put razmotrio Najsvetiji Ajata ima, utvrdivi da u njihovoj podsvesti jo nisu sasvim atrofirali uslovi za etvrti sveti impuls, nazvan "Objektivnom Saveu". Odabravi za glavno mesto svoga boravka region u centru azijskog kontinenta pod nazivom "Turkestan", nisam se ograniio na istraivanje procesa koji me zanimaju i koji su se odvijali na tom kontinentu, ve sam u periodima zatija mnogo putovao, posetivi skoro sve delove sveta, gde sam sretao Zemljane raznih "nacionalnosti". Za vreme tih putovanja nigde se nisam dugo zadravao, izuzev u nekim nezavisnim azijskim zemljama koje su se zvale "Kina", "Indija", a posetio sam takoe, i jednu poluazijskupoluevropsku zemlju pod nazivom "Rusija", koja je nedavno postala vea od svih. U poetku, kada sam bio slobodan od posmatranja i istraivanja vezanih za moj glavni cilj, posvetio sam se izuavanju "jezika", kako bih imao vie mogunosti za uspostavljanje odgovarajuih odnosa sa Zemljanima svih "tipova" koji su pripadali raznim "nacionalnostima". Moda ti, moj deae, jo ne zna za jednu fenomenalnu besmislicu, poznatu jedino na toj nesrenoj planeti, koja se sastoji, evo u emu: za "jeziko optenje", opet zahvaljujui nenormalnim uslovima njihovog svakodnevnog ivota, tamo se pojavilo veoma mnogo razliitih "jezika", ili "dijalekata", koji jedan s drugim nemaju nita zajedniko, isto kao ni odreene nezavisne grupe na koje su se ljudi postepeno podelili; u isto vreme, na drugim planetama nae Velike Vasione, gde ive tricentrina bia, postoji jedan opti oblik takozvanog "meusobnog zvunog optenja". Da... "mnotvo jezika" je druga izuzetna odlika tih udnih tricentrinih bia, koja su toliko draga tvome srcu. I naravno, svaka, pa i najmanja nezavisna grupa, koja je voljom sluaja odvojena od drugih visokim planinama, razvijala je svoj sopstveni dijalekt, to se dogaa i sada. Zato u nae dane, ako neko od tih bia mora da se seli na novo mesto na istoj planeti, ono ne moe da razgovara sa ljudima iz nove sredine ukoliko ne

naui njihov jezik. ak i ja, koji savreno znam osam njihovih jezika, ponekad bih se za vreme putovanja naao u situaciji kada nisam mogao da nabavim ak ni hranu za svoje konje, bez obzira na to to su mi depovi bili puni onoga to oni nazivaju "novcem", i za koji inae rado daju sve to poeli. Ponekad je neko od tih gubitnika, koji ive u ovom ili onom gradu i zna sve "jezike" na kojima se u tom gradu govori, duan da se iz nekog razloga preseli na drugo mesto, udaljeno najvie est milja - rastojanje koje priblino odgovara naem "klintransu" - i tada, usled "anomalije" o kojoj sam ti govorio, kao i zbog toga to su mogunosti instinktivnog opaanja kod tih nesrenika na dugo atrofirale, takvo zlosreno tricentrino bie, nalazei se nedaleko od uobiajenog mesta boravka, postaje apsolutno bespomono, budui da nije u stanju niti da pita o onome to mu je potrebno, niti da shvati re koja mu je upuena. Ti mnogobrojni "jezici" ne samo da nisu svima zajedniki, ve neki od njih ak ne odgovaraju mogunostima njihovih organa optenja, koji se zovu "glasne ice", a koje je Priroda specijalno prilagodila tom cilju. ak i ja, koji u tom pogledu imam daleko vee mogunosti nego ta bia, nisam bio u stanju da izgovorim neke rei. Zemljani su, meutim shvatili "apsurdnost" takve situacije i nedavno, dok sam jo bio tamo, predstavnici raznih uticajnih drava okupili su se kako bi pronali nain za reenje tog problema. Glavni cilj okupljanja tih predstavnika najvanijih savremenih drava bio je da izaberu jedan od postojeih jezika i da ga uine zajednikim za itavu planetu. Ali, kao i obino, zbog neizbenih nesuglasica, ni poetak koji je mnogo obeavao, ni njihove razumne namere, nisu dali nikakav rezultat. ini mi se da e biti korisno ako ti ispriam neto vie i detaljnije o tome zato su te nesuglasice s konkretnim povodom, samo karakteristian primer svih "nesuglasica" uopte, koje se dogaaju meu njima. U poetku su ti predstavnici uticajnih zemalja, ne znam zato, svoj izbor ograniili na tri jezika: "starogrki", "latinski" i jezik koji je savremeni ovek nedavno smislio "esperanto". Prvi od ova tri, bio je jezik "usmenog komuniciranja" drevne zemlje, nastale, kao to sam ti ve govorio, od male grupe azijskih ribara, koja je kasnije postala slavna; njeni predstavnici su dugo vremena u svetu bili poznati kao strunjaci za "pronalazak nauke". Sauvane su ne samo "nauke" koje su stvorili stari Grci, ve je i njihov jezik sauvan do naih dana. Drugi jezik koji je ponuen kao zajedniki za itavu planetu, tj. latinski, bio je jezik na kome se govorilo u drugoj poznatoj i staroj dravi, koju su

formirale, kao to sam ti ve ispriao, male grupe azijskih obana, iji su potomci bili uzrok nastanka one izopaene funkcije u prirodi svih bia kasnijih generacija, koja e sasvim ojaati i postati sutina tvojih sadanjih ljubimaca; upravo zahvaljujui njoj, svi njihovi impulsi elje za razvojem bili su saseeni u korenu - tu funkciju oni nazivaju "seksualnou". Dakle, kada su se predstavnici raznih monih savremenih zajednica okupili kako bi izabrali jedan od tri jezika, nikako nisu mogli da se zadre ni na jednom od njih, i to iz sledeih razloga. Latinski su smatrali jezikom sa siromanim leksikonom. Naravno, moj deae, obani, s njihovim ogranienim potrebama nisu mogli da stvore jezik sa bogatim renikim fondom i, mada je latinski kasnije postao jezik za iroku upotrebu, osim nekoliko specijalnih rei, oni nisu dali nita vredno savremenim stanovnicima te planete. to se tie starogrkog - koji je zahvaljujui bogatstvu svog leksikog fonda mogao da postane univerzalni jezik za itavu planetu poto su drevni ribari, stvarajui fantastinu nauku, smislili za nju veliki broj odgovarajuih rei koje su se sauvale sve do danas - predstavnici monih sila nisu odabrali ni taj jezik iz razloga koji potiu iz osobenosti njihove udne psihe. Sutina je u tome to su svi koji su se okupili da odluuju o problemu zajednikog planetarnog jezika bili predstavnici naroda koji su tek u periodu savremene civilizacije postali "moni" ili, kako oni kau, "veliki". Grki se i sada govori u maloj zemlji koja se zove "Grka", ali njeni stanovnici, iako su potomci starih Grka, ne raspolau onom koliinom "oruja" i "brodova", kojima raspolau "vanije" zemlje, iji su se predstavnici okupili da zajedniki naprave jednoglasan izbor jezika koji e biti zajedniki za itavu planetu. Zato su, najverovatnije, ti predstavnici, koji su odbacili starogrki, razmiljali otprilike ovako: Sile nebeske! Kako bi mogao itav svet da koristi jezik koji se govori u jednoj tako beznaajnoj zemlji koja nema ak ni dovoljno oruja da ravnopravno uestvuje na naim "meunarodnim susretima"? Naravno, oni savremeni Zemljani, koji su predstavnici "visokorazvijenih" zemalja, ne znaju nita o pravim razlozima zbog kojih ova ili ona zemlja, slina njihovoj sopstvenoj, koja se nalazi u ovom ili onom delu sveta, postaje za izvesno vreme "znaajna" ili "velika". Oni ak i ne slute da razlog za tako neto nije u vrlinama graana te zemlje, ve je odreuju iskljuivo privremena svojstva onog dela povrine planete gde se u cilju uzvienog univerzalnog trogoautoegokratskog procesa i u saglasnosti sa harmonijskim kretanjem itavog Sunevog sistema, u dato vreme

zahteva vea koliina vibracija, nastalih iz zraenja izazvanih procesom svetog raskoarna, koji se tamo odvija. Trei jezik koji je razmatran kao eventualni zajedniki jezik za itavu planetu, tj. onaj koji oni nazivaju esperanto, takoe je bio odbaen, ak i bez uobiajene svae, "s penom na ustima" kako oni kau, poto su svi ti predstavnici monih sila sa svojom kratkom pameu odmah doli do zakljuka kako je esperanto nepogodan za njihove ciljeve. Pronalazai esperanta su zamislili da takav jezik, poput savremenih "nauka" moe vetaki da se sklepa, u radnom kabinetu. Njima nikada nije palo na pamet da se jezik praktino formira vekovima, pa i tada samo u sluaju kada ljudski ivot protie vie ili manje normalno. Taj novi pronalazak koji se zove esperanto, ipak moe da poslui visokouvaenom Nasradinu Hodi kao materijal za viceve. Ukratko, oekivana saglasnost u odreivanju jezika koji bi bio jedinstven za itavu planetu nije postignuta, potpuni apsurd je i dalje trajao, a relativno mala planeta, bez obzira na svu svoju beznaajnost, ostaje, kako bi rekao na uitelj Nasradin Hoda, "hiljadujezika hidra". Tako sam, moj deae, na samom poetku svog boravka meu njima, kada sam pristupio izuavanju onoga to je tada bilo moj osnovni cilj, tj. potpuno ustanovio uzroke to su stvorili toliko neobinu psihu u prirodi tricentrinih stanovnika te planete, i kada sam shvatio neke skrivene detalje njihove psihe, tom prilikom sam se neoekivano sukobio sa jednom veoma ozbiljnom tekoom. Ona se sastoji u tome to su te skrivene osobine njihove podsvesti mogle da se objasne samo uz njihovu dobrovoljnu pomo, tj. pomou njihove svesti, koja je tokom vremena poela da odreuje osobine njihovog budnog stanja. Bilo mi je jasno da tu dobrovoljnu pomo treba da dobijem od najrazliitijih tipova tricentrinih bia, koji su ovde poeli da se formiraju od nedavno. Meutim, u to vreme, kao to je dokazano, sve to je bilo potrebno da se u njihovoj prirodi uspostavi ivotni impuls nazvan "iskrenost", ve je atrofiralo do te mere da oni sada vie ne mogu, ak i kada bi to hteli, da budu iskreni ne samo sa drugima, ve ni sa samima sobom; na taj nain, jedan oduhovljeni deo njihove prirode nije mogao da kritikuje drugi deo i da o njemu sudi nepristrasno. Moram da ti kaem da su moja kasnija specijalna traganja pokazala da su razlozi, zbog kojih su ljudi izgubili sposobnost da budu iskreni sami sa sobom i sa drugima, razliiti. Uzrok atrofije onoga to je neophodno za iskrenost sa samim sobom lei u poremeaju unutranjeg sklada njihove opte psihe.

Radi se o tome da sam na poetku svog estog putovanja, nalazei se meu tvojim ljubimcima, shvatio da u njihovoj prirodi s jedne strane, postoje uslovi za dalju kristalizaciju ivotnog impulsa nazvanog "kajanje" ili, kako oni kau, "gria savesti", a koji je svojstven svim tricentrinim biima. S druge strane, sve njihove spoljanje i unutranje manifestacije uobiajenih ivotnih procesa, sve manje i manje su liile na to kako te manifestacije treba da izgledaju kod tricentrinih bia. Zbog toga su razlozi za ispoljavanje ivotnog impulsa "grie savesti" postajali meu njima sve ei. A to je dovelo do nastanka oseanja, slinih onima koja proistiu iz "istinskog duga", to neizbeno vodi ka potiskivanju i guenju "negativnog naela", svojstvenog prirodi tricentrinih bia i nazvanog "samozavaravanjem". I tada se, uz sve unutranje i spoljanje manifestacije njihove prirode, pokretane prirodnim stimulansima iz neke od "oduhovljenih lokalizacija", uvek manifestuje to neprijatno oseanje "grie savesti" i oni poinju - najpre svesno, sledei jedan od misaonih delova svoga bia, a zatim, sledei silu navike - da potiskuju i koe svaku "samokritiku". Zbog toga je nemo, koja sve vie i vie obuzima njihovu unutranju organizaciju, dovela do estog ponavljanja potpune disharmonije u funkcionisanju njihove psihe i postepeno postala uzrok, zbog kojeg su iz njihove prirode nestale podloge, koje su po samoj svojoj sutini neophodne svakom tricentrinom biu nae Velike Vasione za izraavanje iskrenosti, ak i prema samome sebi. U isto vreme, kao razlog to su u njihovoj prirodi prestale da postoje podloge za "sposobnost da se bude iskren" s drugim biima, slinim njima, pojavio se taj nenormalni oblik njihovih meusobnih odnosa, koji je uspostavljen mnogo ranije, i o kome sam ti ve govorio, zasnovan na njihovoj podeli na "kaste" ili "klase". Kada im je postao svojstven obiaj da ove ili one ljude svrstavaju u razliite tetne kaste, to je postepeno dovelo do toga da su se u njihovoj prirodi kristalizovale dve osobene, potpuno suprotne "organske osobine", ija su manifestovanja malopomalo prestala da zavise od obine "svesti" ili "podsvesti". Te dve osobine vode ka tome da se ljudi jedan prema drugome odnose ili "nadmeno", ili "podaniki". Poto su zavladale te osobine, svi drugi odnosi meu njima "na ravnopravnoj osnovi", bili su potpuno paralisani. Zahvaljujui tome, njihov unutranji duevni mir i uobiajeni formalni meusobni odnosi poeli su da se razvijaju, posebno odnedavno, na takav nain da je postalo sasvim obina stvar da, ukoliko neko ko pripada kasti koja sebe smatra viom od drugih, prema ostalima pokazuje impulse nazvane "nadmenost", "prezir", "snishodljivo

ignorisanje", i to uvek i u svemu. A ako neko svoju kastu smatra niom od drugih, kod njega se neizostavno javljaju impulsi kao to su "samounitenje", "lana skromnost", "poniznost", "ulizivanje" i mnogi drugi te vrste, a svi oni zajedno razjedaju njegovu prirodu, tj. ono to se naziva "sveu o sebi kao linosti", koju svako od njih treba da ima. Na taj nain, te osobine, koje su postale deo njihove prirode, postepeno su tvoje ljubimce dovele do gubitka navike da budu iskreni sa sebi slinima; najzad, izgubljena je i sama sposobnost za iskrenost ak i u odnosima izmeu predstavnika iste kaste. Zato sam, moj deae, naselivi se meu tvojim ljubimcima odluio da odaberem takvu profesiju koja bi mi pruala mogunost da s njima automatski uspostavljam odnose u kojima bi oni mogli da budu u izvesnoj meri iskreni; tada bih mogao da iskoristim priliku i pitam ih o svemu to je apsolutno neophodno za moja istraivanja i tako prikupim potreban materijal. Eto zato se moj izbor zadrao na profesiji koja je sada poznata kao "lekar". Ta profesija vie ili manje odgovara onome to se kod nas naziva"zirlikner". Osim te profesije, uzgred, postoji jo jedna s ijim predstavnicima tvoji ljubimci postaju automatski otvoreniji nego s lekarima, posebno kada se radi o njihovim, kako oni to zovu, "unutranjim preivljavanjima", to mi je iznad svega bilo potrebno za moja nauna istraivanja. Bez obzira na to to je ta druga profesija mogla da mi prui vie materijala za moja istraivanja, odluio sam da iz jednog prostog razloga ne odaberem nju: njeni predstavnici, koji se nazivaju "duhovnicima", poto joj se posvete, prinueni su da se stalno kontroliu kako bi spolja odgovarali svojoj ulozi i zato nikada ne mogu da vode rauna o svojim unutranjim realnim impulsima. Pre nego to krenemo dalje, moram da ti objasnim ko su savremeni "lekari", koji bi trebalo da budu ono to su nai "zirlikneri". Ti verovatno ve dobro zna da su nai zirlikneri na planeti Karatas, isto kao i na drugim planetama nae Velike Vasione, gde se ve pojavio razuman ivot, odgovorne linosti koje su dobrovoljne preuzele na sebe ozbiljne obaveze prema stanovnicima svoga "okruga" i potpuno svoj ivot posvetile tome da u cilju ispunjavanja ivotnih obaveza pomau onima koji su usled privremenog rastrojstva u funkcionisanju svoga planetarnog tela, ili iz nekih drugih razloga, izgubili sposobnost da svoje spoljanje ili unutranje obaveze izvravaju samostalno. Pre svega, moram da ti kaem da su i na Zemlji profesionalci koje zovu lekarima bili skoro isti kao nai zirlikneri i radili skoro isto to i oni, ali vremenom su se zreli ljudi, koji su se posvetili toj profesiji, tj. dobrovoljnom izvravanju preuzetih obaveza, postepeno izrodili, kao i sve ostalo na toj neobinoj planeti, i postali krajnje udni.

U nae vreme, ako u funkcionisanju planetarnog tela nekog tvog ljubimca doe do poremeaja u bilo kom smislu, tako da on vie nije u stanju da izvrava svoje obaveze, on, naravno, zove u pomo lekare. Nema spora, ti lekari ponekad dolaze. Ali, nain na koji oni pomau i na koji se ispoljava njihova sutina u izvrenju duga, slikovito se moe izraziti reima visokopotovanog Nasradina Hode: "Od njih ima koristi koliko i od jarca mleka". Pre svega, treba da zna da veinu savremenih lekara ine oni koji su za vreme pripreme za taj posao veoma uspeno sebe "nafilovali" najrazliitijim informacijama, vezanim za razna sredstva za izbavljenje od svakojakih, kako oni kau, "bolesti" - sredstva, koja na toj planeti svaka nepismena baba uvek propisuje i upotrebljava u te svrhe. I kada mlad ovek postane odgovoran profesionalac i neko mu se obrati za pomo, on prepisuje te lekove. Za razvoj tvoga intelekta bie veoma korisno ako se tvoj um obogati "logikom komponentom", zasnovanom na informaciji vezanoj za izuzetne osobine psihe tih savremenih strunjaka sa planete Zemlje. Ta osobena svojstva zemaljski profesionalci stiu im dobiju zvanje "diplomiranih" lekara i njihova obaveza postaje pruanje medicinske pomoi svima, kojima je ona potrebna. Sutina je u tome da kod tih strunjaka i intenzitet elje da drugima pomognu, i kvalitet pomoi, zavise iskljuivo od "duha" kue u koju su pozvani. Ako kua u koju su pozvani mirie na ono to se zove "engleske funte", onda ne samo da raste unutranja elja da se u najveoj moguoj meri pomogne stradalniku, ve i itavim svojim spoljnim izgledom lekar pokazuje "pseu odanost". Od tog mirisa se na licima veine savremenih lekara pojavljuje ono to se naziva "udvorikim izrazom" i oni, to bi se reklo, "podvijaju rep". Ali ako dom onih, kod kojih je zemaljski zirlikner pozvan radi pruanja pomoi, mirie na "devalvirane nemake marke", unutranja elja da se ukae pomo javlja se jedino zato da bi stradalnik, poto doe k sebi, brzo potpisao potvrdu jo jedan nemaki pronalazak - posle ega lekar urno naputa tu kuu. Na ovom mestu moram da ti kaem da, kada u drugom sluaju lekar naputa kuu onoga kome je njegova pomo bila potrebna, dok koraa ulicom, njegov hod i svi miii njegovog lica izraavaju otprilike ovo: "uvajte se vucibatine, ili u vas zgaziti kao bubavabe! Zar ne vidite ko ide? Ne makar ko, ve predstavnik prave nauke, njen poznavalac koji ima najvee obrazovanje!" Sada je pravi trenutak da ti ispriam neto o "lekovima" koje sam ve pominjao. Oni tamo postoje u ogromnim koliinama i pod raznim nazivima, a

prema preporuci savremenih medicinara obini ljudi se njima kljukaju u uzaludnoj nadi da e se izleiti od svojih bolesti. Osim toga, postoji jo neto o emu svakako moram da ti ispriam, zato to... ko zna... jednom se i ti moe nai na toj neobinoj planeti meu udnim narodom i tada nee znati ta da radi sa svim tim bezbrojnim lekovima, niti koje od njih moe da im preporui. Pre svega, mora imati na umu da svako mlado tricentrino bie, koje se sprema za profesiju lekara, do svog zrelog uzrasta naprosto naui napamet to je mogue vie najrazliitijih naziva meu hiljadama medikamenata, poznatih u to vreme. A kasnije, kada u svome poslu postane odgovoran praktiar, sa zvaninim titulom "lekar", i kada ponu da ga pozivaju bolesnici, sva njegova pomo sastoji se u poveanom trudu da se seti nekog od tih lekova; zatim on ispisuje naziv leka na komadiu papira koji se zove "recept", sa uputstvom kako takozvani "pacijent" treba da unosi te lekove u svoje planetarno telo. Intenzitet doktorovog rada, ipak, pre svega zavisi od "socijalnog statusa" pacijenta, a zatim, donekle, i od pari oiju koje ga kraj bolesnike postelje posmatraju. Kada je recept napisan, roaci bolesnika odlaze s njim u savremenu "apoteku", kako to oni zovu, gde apotekar priprema traenu "miksturu". to se tie toga kako se i od ega prave te "miksture"... dobro, razumee me ako ti ispriam ono to je meni ispriao jedan ovek koji se upravo bavio profesijom farmaceuta. Ta pria se odigrava u vreme kada sam esto poseivao jednu ogromnu zemlju koja se zove "Rusija". Desilo se da sam se u jednoj od dve prestonice te zemlje, u gradu pod nazivom "Moskva", sprijateljio sa profesionalnim apotekarom. Taj apotekar je, prema shvatanjima te planete, ve bio u godinama; on je, po svojoj prirodi, bio veoma prijatan i, to se kae, ljubazan. Bio je Jevrejin i ispovedao judaizam. Dodau da su u nae vreme, ne znam zato, skoro na svim kontinentima apotekari uglavnom - Jevreji. Uvek kada sam odlazio u drugu rusku prestonicu, obavezno sam poseivao svog poznanika u njegovoj apoteci i, u sobi u produetku, nazvanoj "laboratorija", koristio priliku da s njim malo proaskam o raznim stvarima. Jednom, kada sam svratio u njegovu "laboratoriju" video sam da on neto tue u avanu i, kao to obino biva u takvim situacijama, upitah ga ta radi. On odgovori:

- Tuem preni eer kako bih prema ovome receptu on mi prui komadi papira pod nazivom "recept" pripremio lek koji ima veliku primenu u medicini, a poznat je kao "Doverov praak". Taj praak se zove "Doverov praak" zato to ga je smislio neki Englez po imenu Dover i uglavnom se koristi protiv kalja. Pogledavi recept koji mi je dao, videh da preni eer ne spada u njegove ingredijente. Nema nikakvog prenog eera... i ja izrazih uenje i zbunjenost: zato on to radi. - Zato - odgovori mi on s dobrodunim osmehom. - Naravno da nema nikakvog eera, ali on zamenjuje izvesnu koliinu opijuma. I objasni mi sledee. - Taj Doverov praak je iz nekih razloga veoma popularan u Rusiji i koristi ga skoro itavo stanovnitvo nae nepregledne imperije. Stotine hiljada paketia toga praka upotrebljava se svakodnevno u itavoj zemlji, a kao to znate, opijum nije jeftin. Ako se u praak doda pravi opijum, onda bi jedan paketi kotao osam kopejaka, a mi ga moramo prodavati za pet. Osim toga, ak i kada bi se sakupio sav opijum sa cele zemaljske kugle, samo za Rusiju ga ne bi bilo dovoljno. I onda, umesto onoga to je propisao doktor Dover, farmaceuti su smislili drugu recepturu prema kojoj se praak lake pravi, a nikome ne moe da nanese tetu. Eto zato taj praak pravimo od sode, prenog eera i malo kinina; svi ti sastojci su jeftini... Istina, kinin je prilino skup... Ali, kao to vidite, njega je potrebno malo. U sastavu toga praka ima samo dva procenta kinina. Tu nisam izdrao i prekinuh ga: ta to znai? Moe li se umesto praka koji je napravio Dover smukati bilo ta i to prodavati? Naravno, ne - prekori me moj dobri poznanik sa irokim osmehom na licu. - Razlika se moe otkriti samo prema izgledu i ukusu, a na praak, ma koliko ga posmatrali pod mikroskopom, ima potpuno istu boju kakvu treba da ima prema originalnoj formuli doktora Dovera. Isto je i sa ukusom: uglavnom zahvaljujui kininu u sastavu naeg praka, njega je apsolutno nemogue razlikovati od pravog, koji sadri opijum. A ta ako se uradi analiza? - upitah ja Kakva analiza? - ree on sarkastino, iako se i dalje toboe smekao. Potpuna analiza jedne jedine doze praka kotae toliko da se za taj novac moe kupiti ne samo pola metrike cente praka, ve se moe otvoriti itava apoteka; tako da je sasvim jasno da zbog pet kopejaka niko ne eli da ispadne budala.

Ako emo pravo, takve analize, o kojima govorite, nikada se i nigde ne rade. Svaki grad, naravno, ima svoje hemiare-analitiare, pa ak i u svakom srezu postoje zaposleni strunjaci te vrste. A ta oni, u stvari, predstavljaju, i ta znaju ti hemiari-analitiari? Da li vam je poznato kakvu obuku imaju ti strunjaci na tako odgovornim mestima, i u ta se oni razumeju? Ne? Onda ujte. Uzmimo na primer, "maminog sinia", junou sa obaveznim bubuljicama na licu, a bubuljice ima zato to njegova mamica smatra sebe "lepo vaspitanom" i misli da bi bilo nepristojno ako bi svome sinu, ija svest jo nije sazrela, objasnila "ta se s njim dogaa" i zbog "ega" mu se na licu, kao i kod drugih momia, pojavljuju bubuljice dobro poznate savremenoj medicini. Izvinite, moj potovani doktore... i s tim reima apotekar izae. Uzgred, moj deae, pre nego to nastavim priu o apotekaru, moram da primetim kako su tvoji ljubimci, od kada sam postao profesionalni lekar, poeli da me nazivaju "doktorom". Drugi put u ti ispriati o zvanju "doktor", uobiajenom kod njih, zato to je ta re naeg dragog Ahuna jednom navela na alostan nesporazum. A sada sluaj ta je rekao moj ljubazni apotekar, poto se vratio. Taj mladi, bubuljiavi "mamin sini", ui na univerzitetu da bi postao strunjak u oblasti analitike hemije, a za to su mu potrebna uputstva koja su isfabrikovali uglavnom "naunici" iz Nemake. I zaista, moj deae, ti savremeni zakrljali naslednici starih Grka imaju obiaj, naroito u poslednje vreme, da krabaju razne "naune knjige" iz svih predmeta. Kao u "analitikoj hemiji", isto se dogaa i u drugim oblastima zemaljske nauke; ti nemaki "naunici" proizvode veliki broj naunih knjiga, tako da se skoro svuda u Evropi, kao i na drugim kontinentima, koriste njihovi radovi. Dakle - nastavi taj simpatini farmaceut - mladi koji je zavrio kolovanje na univerzitetu i tako stekao svoja znanja o takozvanoj "strukturi materije" iz knjiga to su ih isfabrikovali nemaki "naunici", treba da napravi analizu Doverovog praka. U tim nemakim knjigama, iz kojih je on usvojio svoja znanja o "strukturi materije", reeno je, naravno, iz kojih se elemenata sastoji svaka materija i navedene su, takoe, sve formule. U tim knjigama je opisan i spoljni izgled materije, ukoliko su prisutni svi elementi, kao i promene, ukoliko neki element nedostaje.

Pojedini jednostavni metodi razlikovanja materija takoe su ukljueni u te nemake knjige, na primer, razlikovanje prema boji, ukusu, toploti; o svim tim nainima priaju nae babe seajui se "dobrih starih vremena". Znai, po zavretku "hemiaraanalitiara". kolovanja, mladi dobija zvanje

I onda se desi da pre nego to pristupi samostalnom radu, on privremeno ode na praksu gde pomae lokalnom hemiaru; i nekadanji mamin sini uz pomo mikroskopa utvruje ima li neka svinja trihinelu ili ne; a kada se uprazni mesto, njega zvanino imenuju na dunost hemiara-analitiara. I eto, dragi doktore, taj zvanini hemiar-analitiar dobije zadatak da izvri analizu Doverovog praka. I dobije ga da bi utvrdio da li je taj praak, koji se po spoljnom izgledu, ukusu i boji ne razlikuje od Doverovog praka, falsifikat. Radi toga on vadi iz svog stola "farmaceutski prirunik", takoe napravljen u Nemakoj, koji svaki diplomirani hemiar-analitiar mora imati pod rukom, i u tom priruniku nalazi mesto gde su zapisane formule svih prakova te vrste. Poto je Doverov praak svima poznat, on se, naravno, nalazi na tom spisku. Zatim na visokoobrazovani hemiaranalitiar uzima iz svog stola zvanini memorandum i pie: "Praak koji nam je predat na analizu, prema svim izvrenim testovima, jeste Doverov praak. Analiza je pokazala da se on sastoji iz..." I formulu iz nemakog farmaceutskog prirunika, sa namerno malo promenjenim izvesnim ciframa, poveanim ili smanjenim, prepisuje na memorandum. On to radi pre svega zato da bi svi znali kako mu rezultati analize nisu pali s neba, ve su plod ispitivanja, a, drugo, zato to je on, kao "gradski hemiar", zvanino lice i za njega je krajnje nepoeljno da stekne neprijatelje u sredini u kojoj ivi. Ispisani memorandum alje onome ko je poslao Doverov praak, i na vrli hemiar-analitiar osea savreno spokojstvo zato to niko ne zna da on analizu nije ni obavio, jer je on jedini zvanini hemiar-analitiar u gradu. Pa ak i kada bi neki od naih prakova uzeo da analizira prvoklasni hemiar-analitiar iz nekog drugog grada, nema razloga za uzbunu... Zar na svetu postoji samo ta doza Doverovog praka na kojoj je on izvrio analizu? Pa, tu dozu praka, koju je podvrgao analizi, on je morao da uniti. Osim toga, nikada neete nai nekoga ko bi zbog praka od pet kopejaka napravio toliku zbrku. U svakom sluaju, potovani doktore, ja ve trideset godina pripremam ove prakove prema naem "receptu" i, verujte mi, prodajem ih, pa ipak, tokom

svih tih godina nijednom nije bilo nesporazuma povodom tog naeg Doverovog praka. A ne moe ni biti nikakvih nesporazuma, zato to je Doverov praak svuda poznat i smatra se odlinim sredstvom protiv kalja. Sve to se trai od moga leka - jeste da ga smatraju efikasnim. A kako je on pripremljen, ta ulazi u njegov sastav... ta je koga briga? Ako emo poteno, poto je tokom svih ovih godina kroz moje ruke prolo mnogo lekova, zakljuio sam da nijedno sredstvo, poznato savremenoj medicini ne moe biti korisno ako se u njega ne veruje. A takva vera se kod oveka javlja jedino onda kada je lek veoma poznat i kada svi govore kako on odlino pomae protiv ove ili one bolesti. Isto je i s naim prakom: dovoljan je ve sam naziv "Doverov praak", zato to svi za njega znaju i mnogi priaju kako nema niega boljeg protiv kalja od njega. Osim toga, iskreno reeno, na novi sastav je mnogo bolji od pravog, pripremeljenog po receptu doktora Dovera, makar zato to ne sadri materiju koja je po organizam tetna. Na primer, prema Doverovoj formuli, jedan od sastojka praka jeste opijum. A vi dobro znate svojstva opijuma. Ukoliko ga ovek koristi dovoljno esto, ak i u malim dozama, njegov organizam se ubrzo na njega navikava i ako jednom prestane da uzima opijum, poee da osea nepodnoljive patnje. A s naim prakom mu se nita slino ne moe dogoditi, zato to u njemu nema opijuma, niti drugih materija tetnih za organizam. Ukratko, potovani moj doktore, svaki prolaznik na ulici treba da vikne od sveg srca: "ivela nova formula Doverovog praka!" On je bio spreman da govori dalje, ali u tom trenutku deko iz apoteke donese itavu gomilu recepata, te on prekide svoj govor i ree mi: Izvinite, dragi moj doktore, prinuen sam da prekinem pae prijateljsko askanje i pozabavim se realizacijom ovih bezbrojnih narudbina. Naalost, oba moja pomonika su danas odsutna. Jedan zato to se njegova vrla lepa polovina danas sprema da podari Bojem svetu jo jedna usta, a drugi zato to danas treba da ide na sud u vezi procesa protiv ofera optuenog da mu je oteo ker. Ali, dosta o tome... Ako se zaista nae meu tim svojim ljubimcima, barem e znati da, iako lekari u svojim receptima navode doze materija sa mudrim nazivima, to ulaze u sastav nekoga leka, te lekarije se u zvaninim ustanovama, koje se zovu apoteke, prave na isti nain kao i praak doktora Dovera.

Ponekad se ak dogaa da rano ujutru ti dobri apotekari pripreme itavo burence nekog rastvora i veliku teglu nekakvog praka, a u podne realizuju sve napisane recepte, uzimajui rastvor iz zajednikog burenceta i praak iz tegle. Kako bi unapred pripremljene miksture izgledale tano onako kako treba, ti vrli profesionalci unose u njih dodatke koji menjaju boju, ukus i miris. Bez obzira na to to sam rekao, savetujem ti da bude krajnje oprezan sa lekarijama te vrste, zato to ti ljubazni strunjaci mogu da dodaju u lek i neto to bi za tvoje planetarno telo bilo otrovno - razume se grekom. Osim toga, za bia sa normalnim Umom utvreno je, naravno sluajno, ovakvo pravilo: da se na etiketama sa lekom koji sadri toksine materije nalazi ono to oni nazivaju "mrtvaka glava" - tako da uvek mogu da razlikuju te otrovne lekove od obinih medikamenata. Pamti da su meu hiljadama poznatih medikamenata koje propisuju lekari, samo tri, a i to samo ponekad - u izvesnoj meri korisna za planetarna tela savremenih tricentrinih bia. Jedan od tih medikamenata, koji ponekad pokazuje blagotvorno dejstvo jeste materija, tanije, aktivni elementi materije koju su prvi itelji Maralplesija dobili od zrna maka i koje su oni prvi nazvali "opijum". Druga materija naziva se "ricinusovo ulje". Stari Egipani su ga koristili pre hiljadu godina za balsamovanje svojih mumija; oni su takoe zapazili da ono ima lekovit efekat; lekovita svojstva ricinusovog ulja i danas se koriste. Svoja znanja o "ricinusovom ulju" Egipani su dobili od Atlantiana koji su pripadali uenom Drutvu Akladansa. I trea materija, koja je dola iz dubina vekova, izdvaja se iz kininovog drveta. A sada, moj deae, sluaj ovo to u ti ispriati o zvanju "doktor", koje je nedavno smiljeno za oznaavanje zemaljskih lekara. Ono je takoe smiljeno u Nemakoj, kako bi se u toj znaajnoj zemlji istakle zasluge nekih ljudi; ali uskoro se taj pronalazak proirio po itavoj planeti i postao uobiajen nain obraanja prema svim savremenim lekarima. Treba naglasiti da ih je taj pronalazak ak i vie nego drugi faktori kojima je dodavan, s nepromenljivom upornou vodio u zabludu i iz godine u godinu pretvarao njihovo, i bez toga oslabljeno miljenje u neto "pihtijasto". Zbog te rei "doktor" se ak i na Ahun, bez obzira na to to je neuporedivo normalniji od njih i to je njegov Um po svojim osobinama daleko iznad njihovog, jednom na toj planeti naao u veoma neprijatnom i, ak, idiotskom poloaju. Po mom miljenju, bie mnogo bolje ako nam o tome on sam ispria. S tim reima, Belzebub se okrete Ahunu i ree mu:

- Ispriaj nam, starino, kako se dogodilo sve ono to te je potom nateralo da nekoliko godina guna i sike kao nekakva baba. Tada Ahun, opet imitirajui stil i ak Belzebubovu intonaciju, poe da pria. - Taj nesreni nesporazum se dogodio ovako: Za vreme naeg estog boravka na planeti Zemlji, ve pri samom njegovom kraju, imali smo priliku da se naemo u prestonici tih Nemaca koji su, kako su Njegova milost izvoleli da kau, smislili tu "prokletu" re "doktor". U hotelu gde smo odseli, u sobi pored moje ili, kako oni kau, "apartmanu", bilo je dvoje prijatnih putnika koji su tek neto pre toga proslavili tajnu svoga stupanja u savez aktivnih i pasivnih, sledei veliki sveopti, univerzalni i drevni proces produetka roda ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, nedavno su se uzeli i smatrani su "mladencima". Desilo se da sam se ja upoznao s tim mladim parom u kui nekih mojih prijatelja, i posle toga oni su me esto pozivali u svoju sobu, kako oni kau, "na olju aja", a ponekad sam, ak, odlazio i bez poziva, kako bih prekratio dosadne nemake veeri. Pasivna polovina toga para bila je, kako oni kau, "u drugom stanju". ekala je svog "prvenca". Kao i ja, i oni su doli u prestonicu na neodreeno vreme iz razloga vezanih za profesiju aktivne polovine toga mladog para i, kao to rekoh, odseli su u istom hotelu kao i mi. Njegova profesija je, uzgred, bila veoma originalna, ak i za pojmove te unikalne planete. On je u svojoj zemlji bio poznat kao jedan od najboljih strunjaka za ukraavanje lica svojih klijenata "oiljcima", toliko dragim studentima nemakih univerziteta. Jednom zauh nervozno kucanje o zid svoje sobe. Odmah istrah i videh da mua nema, on je upravo toga dana morao poslom da otputuje, a njegovoj mladoj eni je bilo loe i, gubei svest, ona je instinktivno poela da lupa o zid. Kada sam uao, ona se ve oseala neto bolje, ali mi je naredila da pourim po doktora. Naravno, jurnuo sam napolje i odmah pomislio: "A gde sada da idem?" Iznenada se setih da nedaleko od naeg hotela ivi neko koga svi zovu "doktor" i ta titula je ak ugravirana pored njegovog imena na tablici, koja mu krasi vrata; potrao sam upravo u pravcu njegove kue. Ali, ispostavilo se da on rua i njegova sluavka me zamoli da saekam nekoliko minuta u primaoj sobi, objasnivi mi da e doktor, im s gostima zavri ruak, doi ovamo.

Tako sam ja sedeo u primaoj sobi i ekao, ali ne mogu da kaem da sam ekao spokojno. Sedeo sam "kao na iglama", zato to sam veoma brinuo o stanju svoje susetke. Uvaeni doktor se nikako nije pojavljivao. Prolo je skoro dvadeset minuta i ja vie ne izdrah, te pozvonih na zvonce. Kada se pojavila sluavka zamolih je da izvesti doktora o mom prisustvu i da mu kae da veoma urim i da ne mogu vie da ekam. Ona izae. Prolo je jo pet minuta. Najzad se pojavi doktor. Ja mu urno objasnih zato sam doao, ali na moje zaprepaenje on poe grohotom da se smeje. Ja u sebi pomislih: "Oigledno je da je ovaj doktor, uz ruak, s prijateljima popio previe krigli nemakog piva." I tek kada on doe k sebi od napada histerinog smeha, uspeo je da mi objasni da na veliku alost on nije "doktor medicine", ve samo "doktor filosofije". U tom momentu oseao sam se kao da po drugi put ujem kako Predveni osuuje Njegovu Milost na veno progonstvo, ukljuujui i sve koji su mu bliski, dakle, i mene. Da, dragi Hasejne! Napustio sam primau sobu toga doktora i opet se naao naulici u jednako tekom poloaju u kome sam i pre bio. Ugledah taksi i uleteh u njega upitavi samoga sebe: "Gde sada da idem?" Setih se da sam u kafeu, gde sam ponekad svraao, esto primeivao oveka koga su svi zvali "doktorom". Zamolih vozaa da pouri u taj kafe. Kelner, koji me je poznavao, ree mi da je taj doktor, naravno, bio tu, ali da je upravo otiao zajedno sa svojim poznanicima; on je uo kako su oni pomenuli naziv restorana kuda su krenuli i dade mi njegovu adresu. Iako je taj restoran bio daleko, ja zamolih taksistu da me tamo odveze, zato to nisam poznavao nijednog drugog doktora. Najzad, posle pola sata stigosmo do restorana i ja uskoro pronaoh doktora. I opet se pokazalo da on nije lekar, ve doktor prava. Zaista, to bi se reklo, sve se zaverilo "protiv mene". Najzad mi pade na pamet da se obratim efu sale i da mu tano kaem ta traim.

Veoma sam zahvalan tome efu sale, on ne samo da mi je objasnio ta treba da radim, ve me je odveo kod jednog lekara koji se zove "akuer". Sreom, on je bio kod kue i bio je toliko dobar da je pristao da odmah poe sa mnom. Ali, pred na dolazak, moja sirota susetka je ve proizvela na svet svoga "prvenca", deaka, uspevi da nekako umota detence bez tue pomoi, i vrsto je spavala posle muka i patnje, koje je morala da preivi sama. Kako bi ti lake shvatio znaaj savremenih zemaljskih lekara, moram da ti navedem jednu izreku visokouvaenog Nasradina Hode. On o njima kae ovo: "Za nae grehe Bog nam je poslao dve vrste lekara, jedne da nam pomau da umremo, a druge da nam smetaju da ivimo."

Glava 32 HIPNOTIZAM - Dakle - nastavi Belzebub - za vreme tog estog i poslednjeg putovanja na planetu Zemlju, odluio sa da se nastanim na njoj na due vreme i da postanem profesionalni lekar. Zaista sam to i postao, ali nisam bio kao veina ja sam odabrao profesiju "lekar-hipnotizer". Postao sam jedan od tih profesionalaca pre svega zato to tokom poslednjih vekova jedino oni imaju pristup svim "klasama" ili "kastama", o kojima sam ti priao, a poto oni izazivaju veliko poverenje i poseduju autoritet, obine ljude navode na iskrenost, to tim profesionalcima prua mogunost da prodru, kako oni kau, u njihov "unutranji svet". Osim toga, odabrao sam ovu profesiju zato da bih, postiui svoj lini cilj, imao mogunost da pruam pravu medicinsku pomo nekima od tih nesrenika. Naravno, moj deae, odnedavno meu ljudima svih klasa i na svim kontinentima - i to sve vie i vie - postoji potreba za takvim lekarima. Treba rei da sam ve izvrio mnogobrojne oglede u toj specijalnoj oblasti i radi objanjenja nekih individualnih finesa psihe tvojih ljubimaca morao sam da potroim ogromno vreme na upoznavanje sa metodama te grane medicine. Pre svega, moram da ti kaem da tvoji ljubimci, kao i druga tricentrina bia Vasione, nisu posedovali specifinu psihiku osobinu koja bi omoguavala da budu dovedeni u takozvano "stanje hipnoze". Takva mogunost se pojavila usled kombinacije odreenih osobenosti koje proistiu iz disharmonije funkcionisanja njihovog organizma. Ta neobina psihika osobina pojavila se ubrzo posle propasti Atlantide i fiksirana je u svakome od njih kada se njihov "zoostat", tj. funkcionisanje naela svojstvenog ivoj svesti, podelio i postepeno kod njih formirao dve potpuno razliite forme svesti koje jedna s drugom nemaju nita zajedniko; prvu oni naprosto zovu "svest", a drugu, od kada su je, najzad, primetili u sebi "podsvest". Ako pokua da zamisli jasno, itavim svojim biem, ono to u ti sada objasniti, moda e razumeti skoro polovinu razloga zbog kojih je psiha tvojih ljubimaca na planeti Zemlji na kraju krajeva postala tako unikalna. Psihika sklonost dovoenja u stanje hipnoze svojstvena je, kao to sam ti ve rekao, samo tricentrinim biima koja borave na Zemlji i, moe se rei da, kada njih ne bi bilo, u itavoj naoj Velikoj Vasioni ne bi postojao ak ni sam pojam "hipnoze". Najvanije - i to se mora posebno naglasiti - sastoji se u sledeem: iako tokom poslednjih dvadeset vekova skoro celokupno budno stanje tricentrinih

bia koja te toliko interesuju, protie pod uticajem hipnoze, oni su naziv "hipnotiko" dali samo onoj osobini tokom koje taj osoben proces kod njih protie sa pojaanom brzinom i daje veoma izrazite rezultate. I oni nisu primetili ili, kako bi oni rekli, nisu ih iznenadili neobini rezultati te osobine, odnedavno odomaene u njihovom svakodnevnom ivotu, zato to su, s jedne strane, usled nedostatka normalnog samousavravanja oni lieni takozvanog "irokog vidokruga", a s druge strane, njihov nastanak i postojanje prema principu "itoklanotc" dovelo ih je do osobine da brzo zaboravljaju ono to usvoje. Ali, kada su rezultati te osobine poeli "ubrzano da se koncentriu", sve neobine manifestacije, njihove sopstvene i tue, postale su toliko realne da su oni to veoma jasno i nepovratno osetili ak i svojom kratkom pameu. Ukoliko su neki od njih ak i imali prilike da primete neto nelogino kod sebe ili kod drugih, ne znajui nita o "zakonu tipova", to su pripisivali osobenim karakternim crtama te linosti. Tu abnormalnu osobinu njihove psihe prvi put je izuio naunik grada Goba u Zemlji Maralplesi; na osnovu tih istraivanja se ak pojavila ozbiljna i pomno razraena grana njihove nauke koja se proirila po itavoj planeti pod nazivom "nauka o nehotinim manifestacijama linosti". Ali kasnije, kada je proao jo jedan ciklus njihovog "periodinog procesa uzajamnog unitenja", ta najvanija grana njihove nauke, koja je jo bila relativno normalna, postepeno je poela da pada u zaborav, kao i sva njihova najbolja dostignua, i najzad je sasvim nestala. I tek mnogo vekova kasnije pojavili su se znaci njenog preporoda. Ali, zbog toga to je u to vreme veina naunika ve postala ono to se moe nazvati "naunicima nove formacije", taj preporod se odvijao s velikim tekoama, krei sebi put kroz nanose svakojakog otpada. Evo kako se to dogodilo. Naunik po imenu Mesmer, koji se rodio u Austrougarskoj, skroman, za razliku od svojih savremenika, oigledno je na osnovu svojih ogleda razotkrio dvolinost svesti sebi slinih. To ga je potreslo i on se potpuno posvetio problemu koji ga je toliko zainteresovao. Nastavljajui svoja istraivanja i neprestano razmiljajui o njima, on se veoma pribliio razumevanju toga fenomena. Ali kasnije, kada je u cilju razjanjavanja nekih detalja poeo da vri praktine eksperimente, i kada su oni objavljeni, "naunici nove formacije" pokazali su prema njemu jednu osobinu koja im je svojstvena. Ta osobina zemaljskih "naunika nove formacije" zove se "hajka".

Poto estiti austrougarski naunik nije vrio svoje oglede onako kako su to radili ostali "naunici nove formacije", njega su, kao to je uobiajeno, izloili sistematskom gonjenju. Hajka na jadnog Mesmera bila je toliko efikasna da je trajala skoro dva veka, prenosei se sa generacije na generaciju zemaljskih naunika. Na primer, sve dananje knjige u kojima se govori o hipnozi - a ima ih na hiljade - poinju od toga da je Mesmer imao dugake prste i bio varalica, tj. da je bio pravi pravcati arlatan, ali su ga, toboe, nai "asni" i "veliki" naunici razotkrili i spreili ozbiljnu tetu. Veina savremenih naunika te udesne planete pravi su "idioti na kvadrat", i oni kritikuju Mesmera, usmeno i pismeno, irei o njemu svakojake izmiljotine u cilju da ga diskredituju. Postupajui na taj nain oni blate skromnog naunika svoje planete, koji bi, da ga nisu proganjali mogao da preporodi tu jedinu i svima potrebnu nauku, uz iju pomo je mogue spasti se od posledica osobina izazvanih organom kundabufera. Nije na odmet naglasiti da se isto ono to se nekada desilo tom Mesmeru, pre nego to u zauvek napustiti tu planetu, opet ponovilo. Ovoga puta rtva je bio estit i skroman naunik iz Francuske, koji je na osnovu razmiljanja i upornog rada doao do mogunosti leenja uasne bolesti koja je, jo donedavno, bila veoma rairena i zahvatala itavu planetu. Ta uasna bolest zove se "rak". I kada je taj Francuz obavio praktine eksperimente radi objanjenja pojedinosti svoga otkria, i pri tome primenio originalan metod, savremeni naunici su u punoj meri pokazali svoju sposobnost za hajku. Moda, moj deae, kod tebe sada poinje kristalizacija podataka koji e stvoriti "nepokolebljivo ubeenje" da, zahvaljujui naunicima "nove formacije", sa ukorenjenom sklonou za organizovanje hajki protiv bilo kojeg njihovog kolege koji se ne slae s onim to su odredili anomalni uslovi svakodnevnog ivota - tricentrinim biima te zlosrene planete nije vie svojstvena sveta osobina "antkuano", o kojoj je govorio jo Veliki Sveti Ajata ima. Dok sam izuavao njegova dela, imao sam prilike da saznam kakve je nade on polagao u tu osobinu. Tebi, moj deae, verovatno nije poznat kozmiki proces "antkuano". Sveti "antkuano" jeste proces usavravanja Objektivnog Uma, koji se tokom vremena odigrava sam od sebe.

I, po pravilu, na svim planetama nae Velike Vasione, gde borave tricentrina bia, on se odigrava jedino tamo gde postoje lina velika dela i namerno stradanje. Sveti "antkuano" moe se manifestovati jedino na onim planetama na kojima kozmike istine postaju svima poznate. A sve kozmike istine postale su na tim planetama poznate svima zato to su svi oni, kojima su usled svesnih napora te istine postale dostupne, podelili ta svoja znanja sa drugima i tako su, malopomalo, one postale poznate svima na tim planetama, podstiui elju njihovih stanovnika za samousavravanjem. Zahvaljujui tom svetom procesu, koji je namerno ostvario na Svevidei Zajedniki Predveni Otac, kod tricentrinih stanovnika tih planeta, bilo je predvieno da tokom delovanja fundamentalnog svetog kozmikog zakona Triamazikamno u njihovoj prirodi, sav viak tree svete sile, tj. Svetog Po mirenja, steen prilikom usvajanja velikih kozmikih istina, mora u njima da se kristalizuje u faktore za nastanak onoga to se naziva "ivotnom voljom". Prema tome, moj deae, osobina "dovoenja u stanje hipnoze", nedavno je fiksirana u prirodi tvojih ljubimaca i sastoji se u tome da funkcionisanje njihovih "zoostata" ili, kako bi oni sami rekli, njihovog "oduhovljenog dela", prelazi u takvo funkcionisanje njihove "celine", koja je obino u potpunosti svojstvena pasivnom stanju ili "snu", dok njihovo planetarno telo ostaje u budnom stanju. Da bi lake zamislio i shvatio rezultate koji proistiu iz te neverovatne psihike osobine, mora, pre svega, saznati dve injenice, svojstvene prirodi tvojih ljubimaca. Jedna od tih injenica ispoljava se u njihovoj prirodi zahvaljujui kozmikom zakonu "samoprilagoavanja" Prirode, dok drugi proistie iz onih nenormalnih uslova ivota obinih bia, koje su oni sami stvorili i o kojima sam esto govorio. Prva injenica sastoji se u sledeem: od vremena kada je, zahvaljujui njihovoj anomalnoj egzistenciji, u njima formirano "biosistemsko bioloko stanje", tj. dve nezavisne svesti, Velika Priroda se tome postepeno prilagodila. Zahvaljujui njoj, u. tvojim ljubimcima po dostizanju odreenog uzrasta poinju da deluju dva razliita sistema ili, kako ih oni sami nazivaju, dva "kruga krvotoka". Poev od tog uzrasta, svaki od razliitih "krugova krvotoka" pobuuje funkcionisanje jedne od dve svesti: i, naprotiv, intenzivno fukncionisanje bilo koje od tih svesti pojaava krug "krvotoka" koji joj odgovara. Razlika izmeu ta dva nezavisna sistema krvotoka u njihovom organizmu zavisi od takozvane "tempodavlakernijanske cirkulacije" ili, prema izrazu njihove savremene "medicine", od "stepena punjenja krvnih sudova"; drugim

reima, "teite krvnog pritiska" u njihovom organizmu se u budnom stanju nalazi u jednom od dva dela zajednikog sistema krvotoka; a za vreme pasivnog stanja (sna) - u drugom njegovom delu. Druga injenica koja proistie iz nenormalnih uslova egzistencije tvojih ljubimaca sastoji se, evo u emu: im im se rode deca, zbog toga da bi i ona odgovarala nenormalnim uslovima koji ih okruuju, oni se namerno, na sve mogue naine trude da u njihovim "logiknestarijanskim lokalizacijama" fiksiraju to je mogue vie utisaka koji potiu iskljuivo od vetakih percepcija koje su rezultat njihovog nenormalnog ivota, i taj tetni uticaj na sopstvenu decu oni nazivaju "obrazovanjem". Sveobuhvatnost tih vetakih opaaja kao da kod dece postepeno slabi i poinje autonomno da funkcionie, u izvesnoj meri nezavisno od funkcionisanja njihovih planetarnih tela. I tu potpunost vetakih opaaja, oni sada zbog svoje naivnosti smatraju realnom "sveu". I tada, svete mogunosti, koje je u njih usadila Velika Priroda radi istinske svesti - svesti koju su oni morali imati od samog poetka pripreme za ivot odraslih ljudi, naporedo sa osobinama koje su im svojstvene radi stvaranja istinskih svetih sutinskih impulsa Vere, Nade, Ljubavi i Savesti - ti podaci se postepeno izdvajaju u njihovoj prirodi i, ostajui izolovani, razvijaju se nezavisno od namera odraslih iz njihovog okruenja, kao i njihovih sopstvenih postupaka, i odlaze u "podsvest". Jedino zbog takvog ponaanja prema deci - tetnog u objektivnom smislu, ali prepunog "dobrih namera", prema njihovim sopstvenim naivnim, subjektivnim predstavama - sve ono sveto to je Velika Priroda usadila u njih radi formiranja istinske svesti, izdvaja se i ostaje tokom itavog njihovog ivota u fazi zaea. A sve to neizbeno primaju posredstvom svojih est "skeralitsionika" ili, prema njihovoj terminologiji, "organa ula", koji postoje u njihovom organizmu specijalno radi dobijanja informacija spolja - uzgred, oni smatraju da postoji pet takvih organa ula - lokalizuju se i, funkcioniui nezavisno, postepeno postaju dominanta u njihovoj prirodi. Iako ta "lokalizacija" nesvesno usvojenih utisaka postoji u njima i oni su svesni njenog uticaja, to se nikako ne odraava na nasledno funkcionisanje njihovog planetarnog tela ili na njihov dodir sa Objektivnim Umom. Svi ti utisci, steeni namerno ili sluajno, od kojih se ta lokalizacija formira, moraju sluiti kao materijal samo za uporedno miljenje njihove realne svesti, koju oni moraju posedovati, i kada ona sluajno postigne neke rezultate, oni ih u svojoj naivnosti smatraju naprosto refleksima svojih, kako ih oni zovu - "ivotnih instinkata", koji su po njihovom miljenju potpuno beznaajni. Jedino zahvaljujui toj injenici tvoji ljubimci, posebno u nae vreme, ak i ne slute koliko je potrebno da svoje hvaljeno obrazovanje makar usaglase sa podsveu svojih potomaka, ali svuda i uvek pomau da nove generacije koje

odrastaju opaaju samo ono to je anomalno i vetako. I ve samo zbog toga, kada neko od njih dostigne zrelost, ispostavlja se da je u stanju da donosi jedino isto subjektivne sudove i zakljuke. Ti sudovi i zakljuci nemaju nita zajedniko sa istinskim sutinama i impulsima, koji nastaju u njima, niti sa onim fundamentalnim kozmikim fenomenima, svojstvenim umu svakog tricentrinog bia, preko kojih se uspostavljaju veze izmeu svih tricentrinih bia nae Velike Vasione radi kolektivnog ispunjenja opteg univerzalnog funkcionisanja, za ta je predodreeno sve to postoji u Vasioni. Za ire razumevanje ovog svojevrsnog "psihikog stanja" tvojih ljubimaca, moram da ti ispriam kako oni odrastaju, ak i danas, i koji im uslovi, neophodni za procvat istinskog Uma, osim logikog razvoja, nedostaju, a takoe, kako se usled toga njihova "lana svest" lokalizuje i poinje da deluje nezavisno. To se dogaa upravo zato to oni u svom detinjstvu, dok se pripremaju za ivot odraslih ljudi, sami ili pod uticajem "roditelja" ili "uitelja", tj. bia koja treba da ih pripremaju za odgovornu egzistenciju, poinju da primaju i fiksiraju iskljuivo one utiske na kojima se baziraju impulsi koji su adekvatni nenormalno nastalim okolnostima njihovog okruenja. Sve to, pre ili kasnije, kod njih dovodi do prevladavanja takve, vetaki formirane "svesti". Sve njihove duhovne osnove potpuno su usredsreene na njihovu pravu svest, koju oni nazivaju "podsveu", poto ona ne vlada "logikim miljenjem" radi poreenja i kritike, ve je u njoj jedino sadrana mogunost preporoda svetih ivotnih principa - "Vere", "Ljubavi", "Nade", "Savesti", i ona uvek veruje, uvek voli, uvek se nada u svemu to je nedavno opaeno. Dakle, moj deae, pokazalo se da je prilikom promene tempa njihovog krvotoka, mogue privremeno zaustaviti aktivnost oblasti lokalizacije lane svesti, koji je sada "gospodar njihove prirode", dajui na taj nain mogunost svetim naelima njihove istinske svesti da za vreme budnog stanja slobodno funkcioniu u njihovom planetarnom telu. Ako se u to vreme na neki nain potpomogne kristalizacija podataka, koji u oblasti lokalizacije raaju ideju suprotnu onoj koja je tamo ve fiksirana, i dejstvo te ideje usmeri u deharmonizovani deo planetarnog tela, onda e u njemu doi do brze promene cirkulacije krvi. Za vreme tikliamike civilizacije, kada su naunici zemlje Maralplesi prvi put otkrili tu mogunost "kombinovanja" u svojoj optoj psihi, nastojei da jedan drugoga dobrovoljno uvuku u to specifino stanje, uskoro su razotkrili i shvatili kako da to postignu pomou takozvanog "ivotnog hanbledzojna", to jest kozmike supstance, ijem su se razumevanju veoma pribliila tricentrina bia savremene civilizacije i nazvalaje "viim ivotnim magnetizmom".

A sada, moj deae, smatram da je neophodno, radi razumevanja i objanjenja onoga to sledi, da ti detaljnije ispriam o kozmikoj supstanci pod nazivom "ivotni magnetizam". Ona nije nita drugo, do krv "kesdanog" ili "astralnog" tela, a prema tome, kao to celina kozmikih supstanci pod nazivom "krv" slui za ishranu i obnavljanje planetarnog tela ivog stvorenja, tako i "ivotni magnetizam" hrani i usavrava njegovo astralno telo. Treba da zna da svojstvo jedne tako sloene supstance kao to je krv, u organizmu tvojih ljubimaca, kao i kod svih tricentrinih bia, u celini zavisi od broja ivotnih naela koja su kod njih ve potpuno formirana. Krv u organizmu tricentrinog bia moe se sastojati iz tri supstance koje nastaju prilikom transformacije tri meusobno nezavisna "kozmika izvora stvaranja". Supstance krvi, koju je Priroda predodredila za sluenje planetarnom telu, nastaju prilikom preobraaja materije odreene planete na kojoj se to bie pojavilo i ivi. Ali supstance, predodreene da slue astralnom telu, koje se u svojoj celokupnosti nazivaju "hanbledzojn", dobijaju se prilikom transformacije elemenata drugih planeta onog istog Sunevog sistema, u kome ivi tricentrino bie o kome je re. Najzad, onaj deo krvi, koji se skoro svuda naziva svetim "aesalkadonom" i koji slui najuzvienijem delu bia, nazvapom "dua", potie iz neposrednih emanacija Najsvetijeg Sunanog Apsoluta. Supstance krvi, potrebne za planetarno telo nekog bia, dospevaju u njega sa "prvom nasunom hranom", tj. sa onim to tvoji ljubimci naprosto nazivaju "hranom". Supstance, predviene za postojanje i usavravanje astralnog ili kescanog tela, dospevaju u organizam prilikom raanja, kao i kroz ono to se naziva "porama" na koi. A to se tie svetih kozmikih supstanci, potrebnih za "vie telo" (nadtelesnu sutinu), koje oni nazivaju "duom", one se mogu usvojiti i adekvatno preobraziti na isti nain kao i kod nas, jedino putem procesa koji se naziva "aesiriuturasijanskim sozercanjem", to se u njihovoj prirodi dogaa prilikom svesnog uea tri nezavisna oduhovljena dela. Bie u stanju da razlikuje sve ove kozmike supstance, zahvaljujui kojima rastu i usavravaju se tri nezavisna oduhovljena dela u prirodi nekih tvojih ljubimaca, tek kada ti, kao to sam obeao, ispriam o fundamentalnim kozmikim zakonima univerzuma i ureenja sveta; bez obzira na to, da bih to bolje osvetlio predmet naeg sadanjeg razgovora, potrebno je da neto kaem o tome kako se u prirodi tvojih ljubimaca menja forma aktualizacije "druge nasune hrane", koju oni usvajaju automatski.

Pre svega, posle unitenja organa kundabufera, kada su, poput drugih tricentrinih bia nae Velike Vasione, i oni primali "fulasnitamnijansku egzistenciju", druga nasuna hrana je preobraavana normalno i sve osnovne elemente koji je ine, kako one koji su nastali prilikom preobraaja materija njihove sopstvene planete, tako i one koji su u tu atmosferu dospevali sa drugih planeta istog sunanog sistema, organizmi tricentrinih bia te planete usvajali su u saglasnosti sa odreenim uslovima koji su kod njih ve postojali; i viak nekog elementa u hrani, koji nije iskoristilo konkretno bie, automatski je predavan, kao i kod nas, drugim biima iz njegovog okruenja, dostojnim nagrade. Ali kasnije, kada je, kao to sam ve rekao, egzistencija veine ljudi postala neprirodna za veinu tricentrinih bia, Velika Priroda je bila prinuena da njihovu "fulasnitamnijansku egzistenciju" preobrazi u egzistenciju usklaenu sa principom itoklanotc. I od tada su u prirodi veine ljudi, zbog nenormalne egzistencije, te odreene kristalizacije druge duhovne hrane, koje ine njen najvaniji deo, a koje je Velika Priroda, prema stepenu asimilacije, predvidela za preobraaj u supstancu za formiranje i usavravanje kesdanog ili astralnog tela, postepeno, svesno ili nesvesno, prestale da slue ljudima u tom cilju. I zato su te supstance, formirane u drugim kozmikim tvorevinama i unoene neprestano u atmosferu drugih planeta, u poslednje vreme poele da izazivaju kod tvojih ljubimaca jo jednu novu bolest koja na njih deluje veoma tetno. Sutina je u tome da se te odreene kozmike kristalizacije, poto im nisu bile potrebne za njihove svesne ciljeve, irei se u atmosferi poele da se koncentriu u nekim njenim slojevima i s vremena na vreme prodiru u tvoje ljubimce u skladu ne samo sa spoljnim uslovima sredine, ve i sa unutranjim stanjem njihovog organizma koje, po pravilu, uglavnom zavisi od forme njihovih meusobnih odnosa. I, poto se te kozmike kristalizacije, koje u njih dospevaju kao u instrument prirodno predodreen za preobraaj kozmikih supstanci potrebnih za sluenje ciljevima Najveeg Optekozmikog Trogoautoegokrata, ne sreu sa "supstratom" koji odgovara zahtevima fundamentalnog procesa "dartkloma", a zahvaljujui i drugim sluajnim faktorima tokom njihovih potonjih evolucionih i involucionih preobraaja u nove kristalizacije svojstvene toj planeti, ak i pre potpunog zavretka tih transformacija, one na planetarna tela vre uticaje, karakteristine za tu novu, specifinu bolest. Ovde je umesno dodati da je ta bolest, o ijem sam ti uzroku ispriao, u razna vremena i na raznim mestima planete, koja te je privukla, nazivana na razliite naine; i savremeni ljudi joj takoe daju razliite nazive, uputajui se u svakojaka mudrovanja, ne bi li objasnili njeno poreklo. Meu mnogobrojnim nazivima te bolesti u irokoj upotrebi su nazivi kao "grip", "prehlada", "panska groznica", "tropska groznica", i dr.

to se tie druge vrste nasune hrane, ije su uzimanje i dalje nastavlja, ak i sada, poto su tvoji ljubimci izgubili sposobnost da ive prema fulasnitamnijanskom principu, neki njeni elementi jo slue samo kao pomono sredstvo za preobraaj prve nasune hrane i izbacivanje neiskorienih materija iz planetarnog tela. A sada, moj deae, vratimo se osobenostima psihikih svojstava tvojih ljubimaca i tome kako sam ih ja koristio u vreme dok sam, nalazei se meu njima, bio "strunjak za hipnozu". Iako je "hipnotizam" ili, kako oni vie vole da kau, ta grana njihove "nauke", nastala i zvanino priznata tek nedavno, ona je ve uspela da postane jedan od dva vana faktora koji su doveli do jo vee zbrke u pogledu njihove psihe, i bez toga prilino zamrene, kao i do daljeg poremeaja funkcija njihovih planetarnih tela. Poto sam postao profesionalni "lekar-hipnotizer", zainteresovao sam se za njihovu zvaninu "nauku" i poevi od ozbiljnog izuavanja nekih vanih pitanja, na primer rezultata delatnosti Najsvetijeg Ajate imaa, uspeo sam kasnije da unesem neto novo u tu oblast njihove nauke, kao i da utvrdim ta je razlog itave te zbrke. Uzroci koji su podstakli oivljavanje ove naune oblasti, koja je sada svuda priznata, jesu izvesne izuzetno osobine ili, kako bi oni rekli, "pikantne" injenice, te e ti, po mom miljenju, biti zanimljivo da sazna vie pojedinosti o tom "oivljavanju". Iako savremeni naunici smatraju da je osniva ove grane bio nekakav engleski profesor Brejd, a da ju je dalje razvijao francuski lekar arko, u stvarnosti uopte nije bilo tako. Istraujui detaljno ovo pitanje, utvrdio sam, uzgred, da je taj osniva Brejd imao bezuslovne odlike haznamaske linosti, a njegov sledbenik arko tipine osobine "maminog sinia". A takvi tipovi Zemljana nikada ne mogu da otkriju nita bitno novo. Kao to injenice govore, sve se dogodilo drugaije. Nekakav italijanski opat po imenu Pedrini bio je, to se kae, duhovnik u enskom manastiru svoga grada. Monahinja po imenu Jefrosinija esto je dolazila tome opatu na ispovest. Kako kae predanje, ona je esto padala u nekakvo posebno stanje i u tom stanju se za svoju sredinu ponaala neobino. Na ispovesti, ona je priznala opatu Pedriniju da povremeno nimalo ne sumnja u to da se nalazi pod "avolskim uticajem". Sve to je sama ispriala, kao i glasine o njoj, zainteresovalo je opata Pedrinija i on postavi sebi cilj da sve to lino proveri.

Jednog lepog dana za vreme ispovesti, on se na sve mogue naine trudio da navede tu monahinju na otvorenost i to mu poe za rukom. Ispostavilo se da je ta mlada "poslunica" imala ljubavnika, koji joj je poklonio svoj portret u raskonom ramu, i u pauzama izmeu molitvi ona se usuivala da paljivo posmatra lik svoga "dragana"; upravo tada, za vreme tih pauza, njoj se inilo da se nalazi "u vlasti avola". Sve to to je monahinja iskreno ispriala pobudilo je jo vee opatovo interesovanje, te je on reio da po svaku cenu otkrije razlog tog neobinog fenomena. U tom cilju, on je zamolio monahinju Jefrosiniju da sledei put donese uramljeni portret svoga ljubavnika. I za sledeu ispovest monahinja je taj portret donela. U samom portretu nije bilo nieg naroitog, ali ram je zaista bio neobian, inkrustiran biserom i raznim kamenjem u boji. Dok su zajedno razgledali uramljeni portret, opat je odjednom primetio da se s monahinjom dogaa neto veoma udno. Ona je najpre prebledela kao kre, a zatim je poela da pokazuje tano do detalja sve ono to se dogaa meu mladencima, a naziva se "prva brana no". Videvi to, opat Pedrini oseti jo veu elju da shvati razlog tako neobinog ponaanja. Ali, kada je monahinja, dva sata posle poetka njenog udnog stanja dola k sebi, ispostavilo se da nita ne zna i da se uopte ne sea ta joj se dogodilo. Poto opat nije mogao da rei taj fenomen sam, on se za pomo obratio svom poznaniku, izvesnom doktoru Bambiniju. Dakle, kada je opat Pedrini detaljno o svemu ispriao doktoru Bambiniju, ovaj se takoe veoma zainteresovao i oni se obojica posvetie tome problemu. Oni su, ne bi li na problem bacili vie svetlosti, najpre izvrili izvestan broj eksperimenata sa monahinjom Jefrosinijom i posle nekoliko takvih, kako su oni govorili "seansi", primetili su da ta monahinja u svoje osobeno stanje pada tek poto bi se njen pogled due vremena zadrao na jednom od svetlucavih arenih kamenia, koji se zvao "perzijski tirkiz", te su doli do zakljuka: skoro sva tricentrina bia izraene seksualnosti, ako dugo gledaju u bljetave i svetlucave predmete odreenog tipa, padaju u potpuno isto stanje kao i prvi subjekt tih ogleda. Oni su kasnije primetili da manifestovanje toga stanja varira kod razliitih subjekata u avisnosti od prethodnog ivotnog iskustva, kao i od svetlucavih predmeta s kojima su sluajno bili vezani u prolosti. Da, moj deae, im su se podaci o posmatranjima, ogledima i zakljucima dvojice Italijana proirili meu "naunicima nove formacije" mnogi od njih su se tim povodom upusti li u mudrovanja i kada su sluajno,

kao to to obino biva, nauili da utiske, koji su ranije fiksirani u tom stanju, veoma brzo prevedu u novu formu, neki od njih su poeli da tu ljudima svojstvenu, specifinu osobinu koriste u medicinske svrhe. Oni su taj metod leenja nazvali "hipnozom", a lekari koji su ga praktikovali, postali su poznati kao "lekari-hipnotizeri". Ipak, na pitanje zato dolazi do tog stanja i kako se iz njega izlazi, oni jo uvek nemaju odgovor. Od tog vremena, nastale su stotine "teorija", a njihov broj i danas raste, i napisane su hiljade debelih tomova posveenih tom problemu. Sve je to unelo jo veu pometnju u umove obinih tricentrinih stanovnika te zlosrene planete, koji su i bez toga zbunjeni. Ta oblast nauke je za njih moda jo tetnija od fantastinih pronalazaka drevnih ribara Helena i savremenih Nemaca. Oni jedino toj grani svoje nauke duguju to to je psiha obinih tricentrinih bia te zlosrene planete dobila nekoliko novih formi takozvanih "sutinskih stremljenja", koje se ispoljavaju pod maskom nekih novih uenja, to postoje pod imenima kao to su: "anoklinizam", "darvinizam", "antropozofija", "teozofija" i slinima sa zavretkom na "izam" i "ija" Usled toga, ta dva faktora u njihovoj prirodi, koji su ipak tricentrinim biima pomagali da makar malo lie na bia kakva bi trebalo da budu, kod njih su, na kraju krajeva, iezla. Ti bitni faktori koje su oni jo do nedavno posedovali, raali su ivotne impulse, nazvane "patrijarhalnou" i "religioznou". Ta grana njihove savremene nauke bila je ne samo razlog nastanka nekoliko dodatnih tetnih odlika, ve i poremeaja normalnog funkcionisanja psihe mnogih od njih, koja je na njihovu veliku nesreu deharmonizovana do nivoa "alnokurijanske kakofonije". Sve e ovo veoma dobro shvatiti kada ti ispriam da je, dok sam iveo na evropskom kontinentu i njemu susednim zemljama i ponovo obavljao praksu kao "strunjak za hipnotizam", skoro polovina mojih pacijenata bolovala usled ove nairoko rasprostranjene tetne nauke. To se dogodilo zato to su naunici "nove formacije" napisali mnogo knjiga prepunih besmislenih teorija o problemu hipnoze. Kada bi ih obini ljudi itali, ludeli bi od tih fantazija i pokuavajui da jedni druge uvuku u hipnotiko stanje, ubrzo bi postajali moji pacijenti. Meu pacijentima je bilo ena iji su muevi, poto su sluajno proitali te radove, hteli da nametnu svoje egoistike elje svojim enama; bilo je dece nerazumnih roditelja; mukaraca u vlasti, ili, kako oni kau, "pod papuom" svojih ljubavnica, i tako dalje, i tome slino. I sve to zato to su ti "naunici nove formacije" sklepali razne sulude teorije o nesrenom stanju hipnoze.

Nijedna od tih teorija nije na pitanje o prirodi hipnotizma davala odgovor koji bi makar u izvesnoj meri odgovarao realnosti. Sasvim nedavno, dok sam boravio na toj nesrenoj planeti, na njoj je bio u procvatu novi tetan metod delovanja na ljudsku psihu, iji je efekat analogan onome koji se postie putem one oblasti njihove nauke koja se naziva "hipnotizam". Taj novi tetan metod naziva se "psihoanaliza". Mora dobro da zapamti da su ljudi iz perioda tikliamike civilizacije, kada su zapazili ovu osobenu psihiku osobinu i shvatili da usled njenog delovanja neke druge osobine, koje im naroito ne pristaju, mogu biti unitene, proces neijeg dovoenja u stanje hipnoze poeli da tretiraju kao neto sveto i obavljali su ga samo u hramovima pred svim parohijanima. Ali tvoji dananji ljubimci, naprotiv, ne oseaju ni najmanji "sutinski impuls kajanja" pri pomisli na tu osobinu; oni ni njegove izuzetne manifestacije ne smatraju "svetim", kada ga u sluaju potrebe namerno provociraju; oni su ak i sam taj proces i njegove sluajno dobijene rezultate pretvorili u sredstvo za prijatno "golicanje" onih ula koja su kod njih fiksirana zbog delovanja organa kundabufera. Na primer, kada se okupe kako bi proslavili obrede kao to su "venanja", "krtenja", "roendani", itd., jedna od njihovih glavnih zabava jeste nastojanje da jedni druge dovedu u stanje hipnoze. Jo je prava srea to ne znaju - a nadajmo se da nikada nee ni saznati neki drugi metod osim onoga koji su sluajno otkrila dvojica Italijana, opat Pedrini i doktor Bambini, a to je da uporno piljenje u neki svetlucavi predmet, kao to sam ve rekao, neke od njih moe dovesti u veoma izraeno stanje hipnoze.

Glava 33 BELZEBUB KAO PROFESIONALNI HIPNOTIZER Belzebub je ovako zakljuio svoju besedu: - Dok sam kao profesionalni hipnotizer iveo meu tvojim ljubimcima, svoja istraivanja njihove psihe uglavnom sam obavljao putem onog posebnog stanja koje savremeni ljudi nazivaju "hipnotikim". Kako bih nekoga doveo u to stanje u poetku sam pribegavao istim onim postupcima koje su u tom cilju koristili predstavnici tikliamike civilizacije, tj. delovao sam na njih sopstvenim "hanbledzojnom". Ali kasnije, poto je ivotni impuls "ljubavi prema blinjem" u meni preovladao, poeo sam da izazivam to stanje kod mojih tricentrinih Zemljana ne samo radi svojih linih ciljeva, ve i za njihovo dobro; a poto je dokazano da su ti naini veoma tetni po moju egzistenciju, ja sam pronaao druge naine za postizanje istog efekta, bez troenja sopstvenog "hanbledzojna". Moj pronalazak, koji sam odmah uveo u praksu, sastojao se u indukovanju iznenadne promene onoga to ja nazivam "stepenom punjenja krvnih sudova" na jedan osoben nain koji spreava cirkulaciju krvi kroz neke od njih. Na taj nain, mogao sam da uz zadravanje karakteristinog budnog stanja opteg tempa krvotoka istovremeno izazovem funkcionisanje onog dela njihove realne svesti, koju oni nazivaju "podsveu". Taj novi metod je dokazao svoju neuporedivu nadmo nad metodom koji se i sada koristi na Zemlji, kada pacijenta primoravaju da gleda u neki svetlucavi predmet. Naravno, kao to sam ti ve govorio, ljudi se mogu uvesti u psihiko stanje hipnoze i onda kada gledaju u svetlucave predmete, ali taj nain ne deluje na sve - ni izdaleka na sve. Razlog je to je fiksacija njihovog pogleda na blistavi predmet nedovoljna za promenu "stepena punjenja krvnih sudova", a "glavni faktor" te promene mora biti njihova sopstvena, namerna ili automatska, koncentracija misli i oseanja. A takva koncentracija moe nastati jedino iz napetog oekivanja, povezanog s onim to oni izraavaju reju "vera", ili sa oseanjem "straha pred onim to se moe dogoditi" i, najzad, sa izvesnim strastima svojstvenim njihovoj prirodi, kao to su "mrnja", "ljubav", "ulnost", i tako dalje i tome slino. Postoje prirode koje se nazivaju "histerinim", a koje su privremeno, ako ne i zauvek, izgubile sposobnost da koncentriu svoje misli i oseanja, zbog ega se stepen punjenja krvnih sudova prilikom posmatranja svetlucavog

predmeta kod njih ne menja, te se one ne mogu na taj nain dovesti u hipnotiko stanje. Ali uz pomo moga pronalaska, tj. neposrednog delovanja na krvne sudove, u to stanje se moe dovesti ne samo bilo koji tricentrini Zemljanin, drag tvome srcu, ve i svako monocentrino i bicentrino bie koje tamo ivi, na primer, razni "etvoronoci", "ribe", "ptice" i njima slina bia. Podvlaim da se impuls ljubavi prema blinjem, koji me je podstakao na traenje novog metoda za hipnotisanje tvojih ljubimaca, i koji je svojstven njihovoj prirodi, javio u meni i vremenom, ak, postao vodei, uglavnom zbog toga to su tokom mog lekarskog rada tricentrina bia svih kasta ubrzo poela da me vole i potuju skoro isto kao da sam meu njih poslat Odozgo kako bih im pomogao da se oslobode tetnih navika. Ukratko, oni su postali veoma otvoreni prema meni i kod njih se pojavio pravi ivotni impuls "oskolniku" ili, kako oni kau, "priznanja" i "zahvalnosti". Prema meni su se s velikim uvaavanjem i zahvalnou odnosili ne samo oni kojima sam pomogao i njihova rodbina, ve i svi koji su neto znali ili uli o meni, osim jednog jedinog izuzetka. Taj izuzetak su bili lekari, profesionalci. Oni su me, naprotiv, ljuto mrzeli, nastojei da oslabe pozitivna oseanja obinih ljudi prema meni: i mrzeli su me naprosto zato to sam veoma brzo postao njihov veoma ozbiljan konkurent. Iskreno reeno, imali su i razloga da me mrze jer su samo nekoliko dana nakon to sam zapoeo svoju lekarsku delatnost, stotine pacijenata poele da mi se obraaju za savet, dok su moji jadni suparnici sedeli u svojim ambulantama uzalud oekujui da se pojavi makar neki pacijent koji bi se mogao smatrati "zabludelom ovicom". I oni su s nestrpljenjem ekali te "zabludele ovice", zato to su neke "ovice" mogle da se pretvore, to bi se reklo, u "krave muzare" iz kojih se, kako to oni kau, mogu izmusti "paretine". Istine radi, treba rei da je bez tih "paretina" ivot tamo odnedavno postao apsolutno nemogu, posebno za tricentrina bia koja su postala poznati lekari. Dakle, moj deae, kao to sam ti ve rekao, poeo sam svoju delatnost lekara-hipnotizera u centru Azije, u raznim gradovima "Turkestana". Najpre je moj izbor pao na gradove onog dela Turkestana koji e kasnije biti nazvan "Kineskim Turkestanom", za razliku od drugog dela koji e posle ruskih osvajanja biti nazvan "Ruskim Turkestanom". U gradovima Kineskog Turkestana oseala se velika glad za lekarima moje struke, poto su se u to doba u tim gradovima intenzivnije nego to to obino biva meu tricentrinim biima nastanjenim u tom delu tvoje planete, razvijale dve najtetnije "organske navike" koje su ovladale njihovim biem.

Jedna od tih tetnih navika bila je "puenje opijuma", a druga "vakanje anaija" ili, kako ga jo zovu, "haia". Ve ti je poznato da oni opijum dobijaju od zrna maka, a hai izdvajaju iz jedne posebne biljke koja se zove "konoplja". Dakle, tokom svoje delatnosti, najpre sam iveo u raznim gradovima Kineskog Turkestana, ali kasnije, sticajem okolnosti radije sam se nastanjivao u gradovima Ruskog Turkestana. Meu stanovnicima Ruskog Turkestana, prve od tih dveju tetnih navika ili, kako oni ponekad kau, "poroka", tj. puenja opijuma - skoro da nije ni bilo, a vakanje anaija sregalo se jo ree, ali je zato upotreba onoga to se naziva ruskom "votkom", naprosto cvetala. Taj tetan proizvod dobija se uglavnom od biljke koja se zove "krompir". Zbog upotrebe "votke", isto kao i "opijuma" i "anaija", ne samo da strada psiha tih zlosrenih tricentrinih bia, tako to postane potpuno besmislena, ve dodatno, malopomalo, potpuno degradiraju i neki vani delovi njihovog planegarnog tela. Sada moram da ti kaem da sam pristupajui svome radu meu tvojim ljubimcima, u cilju daljeg istraivanja njihove psihe, poeo da vodim "statistiku" koja je kasnije najozbiljnije zainteresovala Velike Kozmike Svetitelje koji se nalaze na najviem stupnju Uma. Ali, moj deae, bavei se leenjem stanovnika turkestanskih gradova, toliko sam mnogo i istrajno radio, posebno na kraju, da su neke funkcije mog planetarnog tela poele da se kvare. Tada sam poeo da razmiljam o tome kako da umerim svoju aktivnost i najzad sebi dam potpun predah. Naravno, mogao sam u tom cilju da krenem kui, na planetu Mars, ali to je protivreilo mom "unutranjem dugu" i zavetu koji sam dao samome sebi. Taj zavet, koji sam dao samome sebi na poetku estog putovanja na Zemlju sastojao se u tome da ostanem meu tvojim ljubimcima sve dotle dok mom Umu ne postanu potpuno jasni razlozi zbog kojih je u njihovoj prirodi postepeno formirana toliko izuzetna i neobina psiha. A poto jo nije bio ispunjen zavet koji sam dao samome sebi, i kako nisam imao vremena za prouavanje svih detalja neophodnih za potpuno reenje problema, povratak na Mars sam smatrao prevremenim. Ali nisam mogao ni da ostanem u Turkestanu i organizujem svoj ivot na nain, koji bi mome planetarnom telu omoguio potreban odmor, jer su skoro svi stanovnici koji naseljavaju taj deo tvoje planete, kako u Kineskom tako i u Ruskom Turkestanu, lino ili prema opisu ve znali kako ja izgledam i mogli su da me pronau. Svaki obian ovek u toj zemlji eleo je da porazgovara sa

mnom o sebi ili o svojima blinjim, o nekom tetnom "poroku", kao i o putevima spasenja od njega, u kojima sam ja uspeo da postanem neprevazien strunjak. Reio sam da takvu situaciju izbegnem i to je dovelo do toga da sam bio prinuen, iako sam o Turkestanu sauvao najprijatnije uspomene, da promenim mesto svoga stalnog boravka na tvojoj omiljenoj planeti. Napustio sam gradove Turkestana s njihovim ajdinicama i neverovatno mirisnim ajem - radi gradova hvaljene Evrope s njenim kafeima i kafom. Reio sam da najpre odem u zemlju na afrikom kontinentu koja se zove "Egipat". Odabrao sam Egipat zato to je on u to vreme bio idealno mesto za odmor i mnoga tricentrina bia koja su, kako se to kod njih kae, imuna, stizala su sa svih drugih kontinenata u Egipat na odmor. Nastanio sam se u gradu pod nazivom Kairo i uskoro sam svoj svakodnevni ivot organizovao tako da sam svom planetarnom telu posle napora i marljivog rada mogao da dozvolim odmor. Sea li se moje prie o tome kako sam se poetkom svog etvrtog boravka na Zemlji naao u Egiptu kako bih uz pomo nekolicine naih saplemenika, koji su tamo iveli, ulovio izvestan broj onih sluajno nastalih "nesporazuma", koji su nazvani "majmunima"? Priao sam ti, takoe, da sam istraio mnoga arhitektonska dela, izmeu ostalog i originalnu opservatoriju za izuavanje nebeskih tela, koja je veoma privukla moju panju. U vreme mog estog putovanja od mnogobrojnih arhitektonskih dela koja su me u prolosti zainteresovala, jedva da je neto jo bilo sauvano. Sve su ili sami poruili tokom ratova i revolucija, ili je sve prekrio pesak. Taj pesak je delimino bio posledica uraganskih vetrova o kojima sam ve govorio, a delimino posledica planetarnih udara koje su kasnije stanovnici Egipta nazvali "zemljotresima". Za vreme tih planetarnih udara, ostrvo koje se tada zvalo "Siapura", a nalazilo se severnije od ostrva Kipar, koje i sada postoji, postepeno je tokom pet zemaljskih godina nestalo pod vodom na veoma neobian nain. I dok je trajao taj proces, u mnogim mestima na planeti dogaale su se, kako to na Zemlji kau, neobine plime i oseke, zbog ega je voda donosila ogromne koliine peska koji se meao s peskom to su ga donosili vetrovi. Da, dete moje, kada sam ti priao o Egiptu, mnogo toga mi je postalo jasno i ja sam svim svojim biem shvatio da sam u svojim priama o tricentrinim stanovnicima Zemlje nainio neoprostivu greku.

Sea li se da sam ti jednom rekao kako nijedno dostignue ljudi prolih generacija nije sauvano do naeg vremena? Evo, sada priznajem da u tom pogledu nisam bio u pravu. Za sve ovo vreme, dok sam ti priao o tim biima koja su okupila tvoju matu, esto sam veoma ivo zamiljao dogaaj koji se desio dan pre mog definitivnog odlaska sa Zemlje, i koji dokazuje da su ak i dostignua tvojih savremenih ljubimaca, zapravo stigla do njih iz daleke prolosti. Onaj poriv radosti koji se u meni javio kada sam saznao da mi je Svemogui Veni Tvorac potpuno oprostio i milostivo dozvolio da se vratim u domovinu, prisilio me je da na neko vreme zaboravim utiske koje u meni mogu da izazovu uspomene nastale usled asocijativnog procesa koji se raa za vreme pripovedanja o proivljenom. Ali upravo sada, dok sam govorio o savremenom Egiptu, slike iz prolosti, drage mome srcu, i utisci koje sam doiveo u tom delu Zemlje, oiveli su pred mojim misaonim pogledom, a slabe uspomene na taj dogaaj, koje su u meni tinjale, postale su razgovetne i potpuno su obnovljene u mom seanju. Pre nego to ti ispriam o tom dogaaju koji se moe opisati jedino kao duboko tragian, da bi ga sasvim jasno zamislio, moramo se vratiti tricentrinim stanovnicima Atlantide koji su stvorili ueno Drutvo Akladansa. Neki lanovi toga drutva, koji su ve imali neku predstavu o Sveprisutnom Okidanohu, otkrili su zahvaljujui neprestanom radu, da se iz njihove sopstvene atmosfere i iz odreenih planetarnih tvorevina moe izdvojeno dobiti bilo koja od tih svetih kozmikih supstanci; oni su takoe znali na koji senain te svete kozmike supstance - "nosioci sile", prilikom koncentrisanja mogu iskoristiti za naune eksperimente. Naunici tog velikog drutva otkrili su takoe, izmeu ostalog, da se putem lokalizovanog, izdvojenog treeg dela Sveprisutnog Okidanoha, i to upravo svete "neutralizujue sile", ili "sile Pomirenja", bilo koje planetarne "organske" tvorevine mogu dovesti u takvo stanje da zauvek sauvaju sve aktivne elemente koje sadre u datom trenutku; drugim reima, oni mogu da zadre ili ak u potpunosti da zaustave, reklo bi se, neizbean proces "raspadanja". Ta znanja su nasledili neki Egipani, i to oni koji su bili direktni potomci naunika iz drutva Akladansa. Prema tome, mnogo vekova posle propasti Atlantide, stanovnici Egipta su uspeli da na osnovu znanja koja su do njih dola, planetarna tela nekih od njih opet zahvaljujui neutralizujuoj sili svetog Okidanoha - zauvek sauvaju u

nepromenjenom stanju, u kome se nisu raspadala ni posle svetog "raskoarna", odnosno ni posle "smrti". Razume se da su u vreme moje este posete toj planeti nestali svi ti ljudi, i svi koji su bili u mom okruenju u vreme moje prethodne posete, i nije postojala ak ni najmanja predstava o nekadanjim znanjima. Ali planetarna tela, obraena na pomenuti nain, truljenje nije unitilo ni do dana dananjeg. Savremeni ljudi ta planetarna tela to ne trule nazivaju "mumijama". Preobraaj planetarnih tela u "mumije" drevni Egipani su vrili veoma jednostavno. Tela predviena za to, pola meseca su drana u onome to se naziva "ricinusovim uljem", a zatim je u ta tela unoen "rastvor supstance snage", pripremljen na odgovarajui nain. Da, moj deae, prema istraivanjima i proverama jednog od naih zemljaka koji je i sada iv i za koga sam saznao tek iz eterograma, poto sam se definitivno rastao s tvojom planetom, ispostavilo se da je u vreme kada je zapoeo proces meusobnog unitavanja stanovnika Egipta i jedne susedne zemlje, nastupio i kraj jednoga od "faraona". Meutim, ljudi, iji je posao bio da zauvek sauvaju tela izabranih, zbog pribliavanja neprijatelja nisu mogli da telo svoga faraona dre u ricinusovom ulju onoliko koliko je bilo potrebno, tj. pola meseca. Svejedno, oni su telo potopili u ricinusovo ulje, zatim su ga smestili u komoru koja se hermetiki zatvarala i, pripremivi rastvor pomenute "ivotvorne supstance" ispunili njime komoru kako bi postigli eljeni rezultat. Pokazalo se da se sveta "sila", poto je efikasno izvrila sve ono to se od nje oekivalo, odrala u hermetiki zatvorenoj komori i, kao to je uobiajeno prilikom delovanja takozvane "katalize", bila je aktivna sve donedavno. To sveto "neto" trebalo je da u svom prvobitnom stanju ostane tokom bezbrojnih vekova meu tim tricentrinim biima, ali ona ne samo da su izgubila oseanje pijeteta, ve su, poto se u prirodi tih "savremenih skrnavitelja" pojavila kriminalna strast, podstiui njihovu potrebu za pljakanjem ak i samih svetinja prethodnih generacija, otvarala te komore, iako ih je trebalo duboko potovati kao svetinje. I tako su vrili bogohulna dela, zbog kojih sam svim svojim biem shvatio koliko sam pogreio kada sam te onako samouvereno ubeivao da nita od dostignua drevnih civilizacija nije dolo do savremenih ljudi; jer, naravno, ono to se nedavno dogodilo u Egiptu, svakako je posledica rezultata koje su postigli njihovi daleki preci koji su iveli ka kontinentu Atlantida. Taj rezultat naunih istraivanja ljudi davno prolih epoha doao je do savremenih ljudi i eto zato su oni njime ovladali. Moda ti, dragi moj Hasejne, ve zna, kao to znaju sva odgovorna bia nae Velike Vasione svih nivoa uma - ak i ona koja su tek na pola puta do

zrelosti - da sutina prirode planetarnog tela svakog bia, isto kao i bilo koje "relativno nezavisne" kozmike jedinice, velike i male, mora da sadri tri svete "supstancijalne sile" svetog Triamazikamna, tj. sile Svete Potvrde, Svetog Negiranja i Svetog Pomirenja i da ih stalno odrava u odgovarajuem stanju ravnotee. A ukoliko se iz nekog razloga u ovekovom organizmu obrazuje viak neke od tih svetih sila, onda neizbeno i bezuslovno poinje proces svetog "raskoarna", to moe dovesti do smrti, tj. do potpunog i konanog prestanka ivota toga bia. Dakle, moj deae, zbog svoje kriminalne sklonosti za skrnavljenje svetinja, koja se, kao to sam rekao, pojavila u prirodi tvojih ljubimaca, neki od njih su se drznuli da uu u pogrebne, hermetiki zatvorene komore i tada je "sveta supstancijalna sila" Svetog Pomirenja, koja je tamo postojala u izolovanom vidu, nemajui dovoljno vremena da se rastvori u vazduhu i pomeavi se sa ostalim komponentama, prodirala u organizme ljudi koji su se tamo nali, delujui na njih u skladu sa zakonom o kome sam ti upravo govorio. Neu ti nita rei o tome koliko je degradirala psiha tricentrinih bia koja su obitavala u tome delu sveta i u ta se ona pretvorila. Moda u ti kasnije, u neko zgodno vreme, i to objasniti, a sada hajde da se vratimo na nau temu. Nain moga ivota u Egiptu ukljuivao je, izmeu ostalog, jutarnje etnje po onim mestima gde su se nalazile "Piramide" i "Sfinga". Piramide i Sfinga bile su jedini alosni ostaci onoga to je uspelo da ostane sauvano od slavnih, majstorskih graevina - koje su postavili naslednici drutva Akladansa i veliki preci savremenih Egipana - graevina koje sam video sopstvenim oima za vreme svog etvrtog putovanja na tvoju voljenu planetu. Ali, u Egiptu nisam mogao dugo da ostanem zato to su me okolnosti uskoro naterale da odatle odem. I strogo reeno, okolnosti koje su me navele na odlazak bile su razlog zbog kojeg sam gradove dragog Turkestana, s njihovim prijatnim "ajdinicama", zamenio, kao to sam ti ve rekao, za gradove znamenitog "kulturnog centra" evropskog kontinenta, s njihovim nita manje znamenitim kafanama i restoranima, u kojima vam umesto aromatinog aja, nude crni napitak to se sastoji iz komponenti koje nikome nisu poznate.

Glava 34 BELZEBUB U RUSIJI Dalji dogaaji mog poslednjeg putovanja na Zemlju i mnogobrojni sitni incidenti koji su osvetlili karakteristine detalje osobene psihe njenih tricentrinih stanovnika, povezane sa abnormalnim nainom njihovog ivota, poeli su ovako: Jednog jutra, dok sam etao nedaleko od piramida, priao mi je jedan nepoznat ovek koji je izgledao kao stranac i, pozdravivi me u maniru koji je u tim krajevima uobiajen, ree mi: - Doktore! Moda biste bili tako ljubazni da mi dozvolite da vam pravim drutvo u vaim jutarnjim etnjama? Vidim da ste uvek sami. Ja takoe veoma volim da izjutra etam i takoe sam potpuno sam u Egiptu, te se usuujem da vam se ponudim za kompanjona. Vibracije njegovih zraenja u mome pravcu nisu mi izgledale izrazito "otkaluparijanski" ili, kako bi u takvom sluaju rekli tvoji ljubimci, on mi je izgledao "blizak po duhu", a poto sam i sam razmiljao o tome da uspostavim kontakt s nekim kod koga je ouvana preostala forma "aktivnog miljenja" i s kim bih ponekad mogao da porazgovaram sledei tok "slobodnih asocijacija", odmah sam prihvatio njegov predlog i od tada smo svakoga jutra etali zajedno. Kada smo se blie upoznali, ispostavilo se da je neznanac ovamo doao iz velike zemlje koja se zove "Rusija", da je meu svojim sunarodnicima bio veoma vana osoba i pripadao "vlastodrcima". Tokom naih zajednikih etnji dogodilo se da smo, ne znajui zato, poeli uglavnom da razgovaramo o slaboj volji tricentrinih bia, o onim slabostima, nedostojnim njih, koje oni nazivaju "porocima" i na koje su se, naroito u poslednje vreme, toliko navikli da su oni, naposletku, postali jedina osnova njihove dalje egzistencije i celokupnog njihovog ponaanja. Jednom, za vreme jednog od naih razgovora, on se iznenada okrenu ka meni i ree: - Dragi moj doktore! U mojoj rodnoj zemlji strast prema alkoholu je veoma porasla u poslednje vreme i postala silno rasprostranjena meu predstavnicima svih klasa. A ta strast, kao to vam je poznato, svakako, pre ili kasnije, dovodi do onih oblika meuljudskih odnosa koji generalno, kako pokazuje istorija, dovode do unitavanja starih obiaja i dostignua drutvenog ivota. Eto zato se nekolicina mojih dalekovidih sunarodnika, shvativi najzad, ozbiljnost situacije nastale u naoj zemlji, sastala kako bi smislila neki nain da se sprei katastrofa. U cilju reenja toga zadatka oni su reili da osnuju drutvo pod nazivom "Drutvo Trezvenosti" i mene su izabrali da njime rukovodim.

Sada je delatnost Drutva na organizovanju mera za borbu protiv tog nacionalnog zla dobila veliki zamah. Mi smo ve mnogo uinili i nameravamo da uradimo jo vie. Rekavi to, on se na trenutak zamisli, a onda nastavi dalje: - Sada, dragi moj doktore, ako me pitate za moje lino miljenje o rezultatima koji se mogu oekivati od naeg Drutva, poteno reeno, ak i ja, iako se nalazim na njegovom elu, o tome jedva mogu da kaem neto dobro. Ako se, pak, govori o optem stanju stvari u naem Drutvu, ja mogu da se uzdam jedino u "srean sluaj". Po mom miljenju, sav problem je u tome to se Drutvo nalazi pod tutorstvom nekoliko grupa od kojih zavisi izvrenje zadatka, ali poto svaka grupa sledi svoje sopstvene ciljeve i elje, reenje svakog posebnog pitanja, koje se odnosi na osnovni cilj Drutva, izaziva protivrenosti. Zbog toga, umesto poboljanja uslova za brzo postizanje osnovnog cilja naeg poduhvata, tako vanog za nau voljenu zemlju, lanovi Drutva su jedino postigli da se iz dana u dan neprestano poveavaju sve vrste meusobnih nesporazuma: "sporova", "spletki", "intriga", "zavera" i tako dalje, i tome slino. to se mene tie, nedavno sam mnogo razmiljao, lupao glavu, konsultovao se s mnogim ljudima koji poseduju ivotno iskustvo, kako bih pokuao da naem nekakav izlaz iz te situacije, koja je izgledala toliko loa da sam se skoro razboleo i, pa insistiranje ljudi iz svog okruenja, bio sam prinuen da krenem na ovo putovanje u Egipat s jednim jedinim ciljem da se odmorim. Ali, avaj! ak i ovde, u Egiptu, ja se ne odmaram zato to mi razne mrane misli ne daju mira. Eto, dragi moj doktore, sada kada znate sutinu problema koji predstavlja razlog moje unutranje nelagodnosti, biu iskren u izraavanju svojih misli i nada to su se u meni pojavile u vezi s naim poznanstvom. - Radi se o tome - nastavi on - to sam se za vreme naih dugih i estih razgovora na temu tetnih ljudskih navika i moguih mera za spasavanje od njih, u potpunosti uverio kako u vae tanano poimanje ljudske psihe, tako i u vau ogromnu kompetenciju u pogledu stvaranja uslova za borbu s tim slabostima. Zato vas smatram jedinim ovekom od koga moe da potekne inicijativa za organizaciju i rukovoenje radom Drutva koje smo osnovali za borbu protiv alkoholizma. Jue ujutru mi je pala na pamet ideja o kojoj sam razmiljao itav dan i itavo vee i, najzad sam odluio da vam uputim sledeu molbu. Da li biste pristali da poete sa mnom u moju domovinu Rusiju i da nam, poto sve vidite na licu mesta, pomognete u organizaciji rada Drutva tako da zaista zemlji donesemo onu korist radi koje smo Drutvo i osnovali?

I jo je dodao: - Va iskreni humanizam me ohrabruje da vam se s tom molbom obratim, a takoe me uverava da neete odbiti da uestvujete u radu koji moe spasti milione ivota. Kada je taj ljubazni sredoveni ovek zavrio svoj govor, razmislio sam trenutak i odgovorio da rado prihvatam njegov predlog da poem u Rusiju zato to ta zemlja, moe biti, takoe odgovara mom osnovnom cilju. I ja rekoh: - Ja sada imam jedan cilj koji se sastoji u tome da utvrdim sve detalje manifestovanja ljudske psihe, kako kod pojedinih linosti, tako i meusobne odnose u grupama. Sada e mi, za izuavanje ponaanja velikih grupa, moe biti, Rusija upravo odgovarati, poto sam iz vae prie shvatio da je u vaoj zemlji bolest "strast za alkoholom" proirena meu itavim stanovnitvom, te bih, prema tome, dobio velike mogunosti da obavljam svoje eksperimente sa ljudima raznih tipova, individualno i kolektivno. Posle tog razgovora s vanim Rusom, ubrzo sam se pripremio za odlazak i ve posle nekoliko dana zajedno smo napusti li Egipat. Dve nedelje kasnije stigli smo u prestonicu zemlje, u grad koji se tada zvao "Sankt Peterburg". im smo stigli, moj novi poznanik se posvetio svome poslu, kojeg se prilino nakupilo za vreme njegovog dugog odsustvovanja. U to vreme je, izmeu ostalog, velika zgrada, koju je Drutvo projektovalo za borbu s alkoholizmom, ve bila sagraena i moj novi poznanik je odmah pristupio poslu kako bi organizovao i pripremio sve to je potrebno za takozvano "otvaranje" te zgrade i sveani prijem u vezi s tim. Za to vreme ja sam poeo da obilazim grad, to je bila moja navika, i sreem se sa ljudima koji su pripadali razliitim "krugovima", kako su oni tada govorili, kako bih se upoznao sa karakteristinim osobinama njihovih manira i obiaja. Tada sam izmeu ostalog primetio da je u prirodi ljudi koji pripadaju tom savremenom narodu, njihova "individualnost" poela da dobija upadljivo dvolinu formu. Poto sam poeo specijalno da izuavam to pitanje, utvrdio sam najzad da je ta dvolinost u njihovom biu nastala uglavnom zbog nesuglasice izmeu "ritma ivota i mesta njihovog roenja i egzistencije" i "forme njihovog sutinskog miljenja". Ja mislim, moj deae, da e ti veoma dobro shvatiti osobeno izraenu dvolinost individualnosti stanovnika te velike zemlje, ako ti od rei do rei

ponovim miljenje koje o njima ima na visokopotovani Nasradin Hoda, a koje mi je lino saoptio. Moram da ti kaem da sam tokom druge polovine svoje poslednje posete Zemlji esto sretao toga jedinstvenog zemaljskog mudraca Hodu Nasradina i s njim, kako se obino na toj planeti kae, "razmenjivao miljenje" o raznim "ivotnim pitanjima". Taj susret, kada mi je rekao mudre rei koje su odraavale istinsku sutinu ljudi to su pripadali ruskom narodu, dogodio se u zemlji pod nazivom "Perzija", nedaleko od grada koji se zvao "Isfahan", kuda sam otiao zbog svojih istraivanja svetih dela Ajate imaa, kao i zbog toga ne bih li na licu mesta utvrdio pitanje o tome kako se prvi put pojavila tetna forma takozvane "utivosti", koja sada meu njima svuda postoji. Pre svog dolaska u Isfahan sazpao sam da je mnogopotovani Nasradin Hoda otputovao u grad Taljjaltnikum, u goste kod svojih roaka. Uputih se tamo, naoh ga u tome gradu i dok god sam tamo boravio, esto sam ga poseivao; sedei zajedno na krovu, kao to je obiaj u toj zemlji, naklapali smo na filozofske teme. Jednoga jutra, drugog ili treeg dana po mom dolasku tamo, idui k njemu videh neobinu uurbanost na ulici; ljudi su svuda istili, tresli i kaili takozvane "ilime", "pekire", "zastave" i tako dalje, Pomislih: "Oigledno, ovo je priprema za jedan od dva sveana godinja praznika, koji se odravaju u toj zemlji." Popevi se na krov i razmenivi pozdrave s naim dragim i izuzetnim mudracem Nasradinom Hodom, ja pokazah na ono to se dogaa na ulici i upitah ga za razlog svega toga. Na njegovom licu se pojavi uobiajen blagonaklon izraz, i mada kao i uvek oaravajui, ipak, sa ovla prezrivom nijansom; on htede neto da kae, ali u tom trenutku galama u gradu postade jo jaa i dole na ulici se zau topot kopita. Tada na mudrac s mukom i bez rei ustade i povukavi me za rukav, povede me do ivice krova, gde mi, namignuvi levim okom, pokaza veliku "grupu konjanika" to je jurila putem i uglavnom se, kako sam kasnije saznao, sastojala od ljudi koji se zovu "kozaci", a koji pripadaju mnogobrojnom ruskom narodu. U centru "te impozantne "grupe konjanika" ila su velika kola u ruskom stilu, u koja su bila upregnuta etiri konja kojima je upravljao veoma debeo koija impozantnog izgleda. Svoj impresivan, tipino ruski izgled, on je dugovao umecima rasporeenim na odgovarajuim mestima ispod odee. U

tim kolima su sedela dva oveka, od kojih je jedan izgledao kao stanovnik Perzije, a drugi je bio tipian ruski general. Kada se konjanici udaljie Nasradin Hoda najpre ree svoju omiljenu izreku: "to je sueno, ne moe izbei" i, promrmljavi svoje omiljeno "Hm!", vrati se na svoje mesto rekavi i meni da uinim isto, te jednako meajui drveni ugalj to je tinjao u njegovoj "nargili", on duboko uzdahnu i ispali sledeu tiradu, iji je smisao, kao i uvek bilo teko shvatiti odmah. Sada je kraj nas, u pratnji velikog broja "istokrvnih urana", prola lokalna "vrana" koja bez obzira na svu svoju "vanost" i visok rang, svejedno izgleda potpuno oerupano. Lokalne "vrane visokog ranga", ne znam zato, vie ni jedan jedini korak ne mogu da naine bez "istokrvnih urana", oigledno nadajui se da e alosni ostaci njihovog perja, zbog stalnog paradiranja pored tih urana koji zrae silom, postati snanije i prestati da opada. Iako apsolutno nita nisam shvatio od onoga to je on upravo rekao, poto sam ve bio upoznat s njegovim obiajem da svoje misli izraava alegorijski, nisam se iznenadio i nisam postavljao pitanja, ve sam strpljivo ekao dalja objanjenja. I naravno, poto je izgovorio svoju tiradu i prestao da grgoe vodu u svojoj "nargili", on mi, sa sebi svojstvenom "finom zajedljivou", dade definiciju prirode i same sutine stanovnika savremene Perzije i objasni mi da je Perzijance uporedio sa pticama koje se zovu "vrane", a stanovnike Rusije, koji su inili povorku to je projahala pored nas - sa pticama koje se zovu "urani". On je tu misao razvio u sledeem dugakom objanjenju: - Ako nepristrasno analiziramo i statistiki izraunamo razumevanje i slikovitost govora koji dominira meu predstavnicima savremene civilizacije, uporedivi narode to nastanjuju Evropu sa stanovnicima drugih kontinenata, i ako izvrimo analogno poreenje izmeu njih i vrsta ptica, moemo da kaemo da ljudi koji nastanjuju Evropu i predstavljaju "centar" savremene civilizacije, definitivno mogu biti nazvani "paunovima", tj. pticama sa divnim i jarkim bojama, dok ljude koji ive na drugim kontinentima moemo nazvati "vranama", tj. potpuno neupotrebljivim i najgnusnijim od svih ptica. Ipak, to se tie savremenih ljudi koji su se rodili i odrasli u Evropi, a iji potonji ivot, pa, prema tome, i dalje formiranje, protiu iz ovih ili onih razloga na drugim konginentima, kao i obrnuto, za one nae savremenike koji su doli na svet Boji na drugim kontinentima, a kasnije se formirali u uslovima koji prevladavaju u Evropi, za njih nema boljeg poreenja od poreenja sa "uranima".

"uran", vie nego bilo koja druga ptica izraava "neto" - niti smrdi niti mirie, ni ptica ni dimljena haringa, ve to se kae "od svega pomalo". Najbolji predstavnici tih "urana" su savremeni stanovnici Rusije i upravo su takvi "urani" pratili lokalnu "vranu", koja je upravo prola kraj nas. Rusi idealno odgovaraju toj ptici i ja u ti to dokazati. Poto su se pojavili i formirali na azijskom kontinentu, i pri tome imali istokrvno poreklo, i organsko i psihiko, i razvijali se tokom vie vekova uglavnom u uslovima koji vladaju na tome kontinentu, oni u svakom pogledu poseduju prirodu azijskog naroda, te bi, prema tome, trebalo da budu "vrane". Ali, poto u poslednje vreme ulau ogromne napore ne bi li postali Evropljani i u tom cilju adekvatno sebe formiraju, oni su, malo po malo, prestali da budu "vrane", a poto iz mnogih i, nesumnjivo zakonomernih razloga, ne mogu da se pretvore u prave "paunove", to jest, napustivi "vrane" nisu dostigli "paunove", oni su, kao to sam ve rekao, postali "urani". Iako je uran veoma koristan u domainstvu zato to je njegovo meso bolje i ukusnije od mesa drugih ptica, naravno ako je ubijen na poseban nain koji su drevni narodi tokom vie vekova isprobali u praksi - dok je iv, uran je, razume se, veoma udna ptica i ima specijalnu psihu koju je nemogue shvatiti, a to posebno ne moe na narod s njegovim polupasivnim umom. Jedna od najspecifinijih odlika te udne ptice jeste to to ona smatra neophodnim da se uvek pravi vana, zbog ega se iz ista mira naduvava. ak i kada ga niko ne gleda uran ide sav naroguen i naduvan od vanosti, a tako postupa iskljuivo zbog svoje sopstvene uobrazilje i glupih snova. Rekavi to, Nasradin Hoda lagano i s mukom ustade i opet ree svoju omiljenu reenicu: "to je sueno ne moe izbei", ali je ovoga puta dodao i rei: "Ne sedi dugo tamo gde ti nije mesto", nakon ega mi prui ruku, te zajedno siosmo s krova. Ovde, drago moje dete, sa svim dunim potovanjem prema tananoj psiholokoj analizi naeg najmudrijeg Nasradina Hode, pravde radi treba rei da glavni krivac za to to su Rusi postali tako reprezentativni urani, jesu Nemci. Nemci snose odgovornost zbog toga to prilikom pronalaenja svoje poznate anilinske boje, nisu obratili panju na jednu od specifinih osobina te boje. Radi se o tome da se uz pomo te boje moe prefarbati predmet bilo koje boje, osim jedne, prave crne.

Upravo zbog tog previda jednog dela Nemaca, Rusi su se i nali u takvom, skandalozno nesrenom poloaju; to jest zbog injenice da perje vrana, koje je, kako se neoekivano pokazalo, priroda obojila u pravu crnu boju, nije mogue obojiti ni u jednu drugu boju, ak ni anilinskim bojama zbog njihovog neprijatnog nesavrenstva - te tako te jadne "ruske vrane" nemaju mogunost da postanu "paunovi". A najgore od svega je to to su se oni, kada su prestali da budu "vrane", a nisu postali "paunovi", hteli ne hteli, pretvorili u "urane", koji predstavljaju upravo ono to je na dragi uitelj formulisao reima: "niti smrdi niti mirie". Eto, zahvaljujui mudrome objanjenju koje mi je dao mnogopotovani Hoda Nasradin, prvi put sam jasno shvatio zato ljudi te velike zemlje, poto dou u zrele godine, dobiju tako izrazito dvolinu prirodu. Ali, dosta o tome. Sluaj sada o dogaajima u kojima sam uestvovao poto sam stigao u glavni grad Rusije, koji se tada zvao SanktPeterburg. Kao to sam ve rekao, dok se moj poznanik, vaan ruski inovnik, bavio svojim poslovima koji su bili poremeeni za vreme njegovog odsustva, ja sam odlazio na razna mesta, upoznavao se s ljudima svih "klasa" i najrazliitijih "poloaja", kako bih prouio osobenosti njihovih manira i navika, i utvrdio razloge njihove takozvane "organske strasti" prema alkoholu, kao i posledice njegovog uticaja na njihov organizam. Zanimljivo je to sam tokom tih susreta sa tricentrinim biima raznih "klasa" i razliitog drutvenog poloaja, esto zapaao, a posle paljivijeg posmatranja postalo mi je potpuno jasno da veina njih nosi u sebi klicu "osobenog funkcionisanja svoje sutine", koja se jo odavno pojavila kod tvojih ljubimaca usled dva nezavisna spoljna uzroka. Prvi od tih uzroka jeste optekozmiki zakon koji postoji pod nazivom "Soliuenensius", a drugi - veoma izraeno pogoranje uslova svakodnevnog ivota na ovom ili onom delu planete. Govorim o klici "osobenog funkcionisanja sutina", koja se kroz nekoliko zemaljskih godina kod ljudi preobrazila u neto to je posle odreenog perioda postalo kod njih nasledno i to deluje kao "stimulativni faktor" za specifino ponaanje, svojstveno jedino tricentrinim biima planete Zemlje. U to vreme je zbir svih tih manifestacija u ponaanju stanovnika te velike zemlje nazvan "boljevizmom". Kasnije u ti ispriati o tom "osobenom funkcionisanju njihovih sutina". Sada sam se dotakao toga pitanja samo zato da bih ti predstavio sliku ekstremno abnormalnih uslova za ljudski ivot, u kojima se odvijao moj rad dok sam iveo u njihovoj prestonici Sankt Peterburgu.

Jo pre svog dolaska u taj grad reio sam da ispunim jednu od svojih namera, za iju sam realizaciju ve bio pripremio sve to je neophodno. Radilo se o tome da sam u jednom od njihovih velikih gradova eleo da organizujem neto nalik na ono to oni nazivaju "hemijskom laboratorijom" i da u njoj vrim specijalne eksperimente uz iju pomo sam eleo da utvrdim neke duboko skrivene aspekte njihove neobine psihe. I tako, moj deae, kada sam se nastanio u tom gradu i otkrio da imam veoma mnogo slobodnog vremena, odluio sam da iskoristim prednost koju mi je pruala privremena mala optereenost poslom, kako bih tu nameru ostvario. Poto sam se raspitao kod raznih ljudi, saznao sam da je za organizovanje laboratorije potrebno da najpre dobijem "dozvolu" od lokalnih "vlasti", te sam odmah preduzeo korake kako bih tu dozvolu dobio. Posle prvih koraka koje sam preduzeo, pokazalo se da se zbog zakona, koji su odavno odomaeni u toj zemlji, dozvola za otvaranje sopstvene hemijske laboratorije moe dobiti jedino u specijalnom "departmanu" jednog, kako na Zemlji kau, "ministarstva". Dakle, krenuo sam u taj departman, ali se ispostavilo da slubenici toga departmana, iako su bili upoznati s tim da se izdavanje takve dozvole nalazi u njihovoj kompetenciji, pojma nisu imali kako da to urade. Kako sam kasnije shvatio, oni to nisu znali naprosto zato to im se niko pre toga nije obratio za takvu dozvolu i zato automatski sazdana psiha tih baksuza nije imala "mehaniku naviku" za ispunjavanje obaveza te vrste. Tu treba naglasiti da se uopte, tokom poslednjih vekova u sutini svih stanovnika te planete skoro svako dejstvo, povezano sa ispunjenjem sopstvenih obaveza, odvijalo iskljuivo zahvaljujui podacima formiranim kod njih usled estog ponavljanja ovih ili onih istih dogaaja. Meu vlastodrcima te zemlje, kristalizacija odreenih automatskih "sutinskih podataka", odvijala se intenzivnije nego bilo gde u to vreme, i manifestovala se toliko snano da je ponekad ak izgledalo da uslovi za raanje impulsa, naelno svojstvenih ljudima, njima apsolutno nedostaju. Takva kristalizacija se kod njih dogaala, kako sam kasnije shvatio, usled delovanja optekozmikog zakona Soliunensiusa, koji sam ti ve pominjao. Ipak, injenica to se slubenicima departmana niko nije obraao za dobijanje dozvole, uopte nije znaila da stanovnicima prestonice nisu bile potrebne takve laboratorije; naprotiv, u gradu je u to vreme bilo hemijskih laboratorija vie nego ikada pre, i nesumnjivo je da su svi njihovi vlasnici negde, na nekakav nain dobili te dozvole. Jer, naravno, kako bi se moglo bez njih! Nije li zbog toga u tom gradu, kao i u svim drugim gradovima, postojao odreeni "administrativni sistem" na

kome se bazirao "prvi garant potpune sree vlastodraca" pod nazivom "andarmerija" ili "policija", a ija je jedna od glavnih obaveza bila da pazi kako bi svako u interesu svoga posla imao odgovarajuu dozvolu? Naravno, teko je pretpostaviti da bi "otro oko" predstavnika pomenutog "prvog garanta pune sree vlastodraca" moglo da dozvoli nekakav propust i omogui postojanje laboratorije bez takvog dokumenta. Osnovni razlog za tu prividnu protivrenost bilo je neto sasvim drugo. Treba rei da je u toj zemlji stav prema zakonima i nainu njihovog regulisanja, koji je ustanovljen u prolosti, kako oni misle, za "normalne" meusobne odnose i uopte za svakodnevni ivot, postao takav da su bia koja su mogla da postignu nekakvu korist, na koju su objektivno imala pravo, znala kako treba raditi obrnuto, to jest protiv zakona i normi. Privatnih laboratorija, kakvu sam ja eleo da organizujem, bilo je na hiljade; meni je to bilo naprosto neophodno, pre svega da bih saznao "zaobilazne puteve" dobijanja dozvole za organizovanje takve laboratorije, a zatim, da bih te puteve primenio. Meutim za ono kratko vreme koliko sam tamo boravio, nisam uspeo da otkrijem sve finese svakodnevnog ivota u toj zemlji, posebno, kao to sam ve rekao, abnormalnih. Eto zato su, kada sam poeo da preduzimam prve korake za dobijanje potrebne dozvole, za mene poele one beskrajne neirijatnosti ili, kako oni sami kau, "idiotske smetnje" koje su odavno postale deo njihovog svakodnevnog ivota; osim toga, sve se to, na kraju krajeva, pokazalo besplodnim. Evo kako je to poelo: kada sam doao u pomenuti "departman" i obratio se slubenicima, oni su poeli zbunjeno da se zgledaju i doaptavaju, neki od njih su kopali po debelim fasciklama, oigledno u nadi da e moda pronai nekakvo pisano pravilo o ispunjenju takvih zahteva. Najzad mi prie ef departmana i nadmeno ree kako, pre svega, treba da u drugom departmanu dobijem dokument kojim se potvruje, kako se on izrazio, moja "politika podobnost". To je bio poetak mog beskrajnog potucanja od jednog do drugog departmana, iz jedne u drugu upravu, od jednog do drugog zvaninog lica, i tako dalje bez kraja i konca. Dolo je do toga da sam se kao amac na vodi vrteo izmeu lokalnog "policijskog pristava" i "parohijskog svetenika" - skoro kao zvanina gradska babica. Na kraju krajeva, jedan od departmana, ne znam zato, zatraio je potvrdu od drugog departmana koju je trebalo da overi trei.

Trebalo je da u jednom departmanu potpiem odreeni papir, u drugom da odgovorim na pitanja koja nemaju nikakve veze sa hemijom, dok sam u treem detaljno objanjavao nain na koji nameravam da postavim opremu u svojoj laboratoriji, a da se ne otrujem, i tako dalje. Pokazalo se da sam se, nita ne slutei, naao u rukama vlasti koja je, izmeu ostalog, bila duna da sve koji ele da organizuju "hemijsku laboratoriju" odvrati od te "grozne namere"." Ali najbesmislenije je bilo to to sam za dobijanje dozvole morao da se obraam inovnicima koji nisu imali ni najmanju predstavu o tome ta je to laboratorija. Ne znam ime bi se sve to zavrilo da se nisam, izgubivi uzalud skoro dva meseca, okanio tog dosadnog posla. Uinio sam to iz razloga u kome je bilo odreenog zemaljskog humora. Prema pravilima te besmislene procedure, trebalo je da dobijem zvaninu lekarsku potvrdu da moj rad u toj laboratoriji nee koditi mom sopstvenom zdravlju. Otiao sam kod slubenog lekara. Meutim, kada je on hteo da me paljivo pregleda i zatraio da se potpuno skinem kako bi mogao itavog da me iskucka svojim malenim ekiem, naravno, ja nisam mogao na to da pristanem. A nisam pristao zato to bih mu, kada bih se skinuo, neizbeno pokazao svoj rep koji sam skrivao u naborima odee. Tebi je, naravno, jasno da bi uskoro, ukoliko bi ga neko video, svi znali da sam ja s druge planete, tako da vie ne bih mogao da ostanem tamo i nastavim eksperimente koji su me interesovali radi utvrivanja neobinosti njihove psihe. Eto zato sam otiao od lekara bez potrebnog papira i od toga dana sam prestao da se time bavim, poto sam odustao od pokuaja dobijanja dozvole za svoju laboratoriju. Bez obzira na to to sam se mnogo bavio svojim poslovima i odlazio na razna mesta kako bih dobio tu dozvolu, esto sam sretao onog vanog Rusa, svog prvog poznanika, koji je, iako je bio veoma zauzet svojim problemima, nalazio vremena da me poseti ili primi u svojoj kui. Za vreme tih susreta mi smo skoro uvek razgovarali o alkoholizmu u njegovoj zemlji i o merama za borbu s tim zlom. Posle svakog takvog razgovora ja sam imao sve vie i vie materijala, zato to su moja nepristrasna posmatranja i istraivanja svih aspekata psihe lokalnih stanovnika, neprestano u mom Umu kristalizovala nove podatke.

Taj vaan Rus pridavao je veliki znaaj mojim sudovima i ocenama onoga to je "Drutvo Trezvenosti" ve uradilo, kao i planova njegove dalje delatnosti, i uvek se iskreno oduevljavao ispravnou mojih zapaanja. U poetku su svi moji saveti, koje je on izlagao na zasedanjima Drutva, prihvatani i sprovoeni u ivot. Ali kada su neki lanovi toga Drutva sluajno saznali da inicijativa za mnoge korisne mere potie od nekakvog stranog lekara, koji ak nije ni Evropljanin, poeli su uobiajeni "protesti" i "intrige" protiv mojih predloga, pa ak i protiv samog rukovodioca Drutva. Krivica za sve nesporazume i alostan kraj jedne tako vane organizacije, kakvo je bilo to Drutvo, stvoreno za dobrobit miliona tricentrinih stanovnika te zemlje, leala je, kao i uvek, na "naunicima nove formacije". Radi se o tome da je na insistiranje nekih voa, koji su imali nasledna prava, u stalno rukovodstvo nove organizacije ukljueno i nekoliko "uenih lekara". Oni su se nali meu rukovodiocima Drutva zato to je u prirodi naslednih voa u tome periodu bio definitivno fiksiran, kao deo njihove unutranje sutine, isti onaj "unugranji glas", tako tetan po tricentrine Zemljane, koji je postao smisao i cilj egzistencije tih nesrenika, a koje su oni sami nazvali "samozavaravanjem". Zato su oni, da bi se oslobodili suvinih napora, insistirali na prijemu tih uenih lekara u ovu vanu organizaciju koja je imala ogroman socijalni znaaj. U poslednje vreme, iz ovog ili onog razloga, predstavnici te profesije postali su naunici nove formacije. Kasnije e biti potrebno da ti ispriam da su neki od tih naunika nove formacije, kada su stekli vlast i zauzeli vana i odgovorna mesta u dravi, postali uzrok mnogih nesporazuma, i to mnogo ee nego nasledne voe. Oni su bili izvor svih nesporazuma, oigledno zato to su im bile svojstvene meusobno povezane karakteristike tri razliita savremena tipa ljudi, i to "vlastodraca", "naunika nove formacije" i "profesionalnih lekara". Dakle, moj deae, na inicijativu i insistiranje nekih naslednih vladara te zemlje - posebno onih koji su formalno jo posedovali vlast, iako njihov sutinski znaaj nije bio vei od "praznog peanog sata" ili "izduvanog balona" - izvrenje jednog tako ozbiljnog zadatka kao to je "spasavanje" vie miliona sebi slinih, bilo je povereno tim "pravim naduvanim uranima" ili, kako su sami govorili, "skorojeviima". Ranije, dok su se ti skorojevii, koji bi sluajno doli na vlast, svojim sitnim intrigama bavili samo u krugu sebi slinih, to je bilo tek pola nevolje; ali, kada su zahvaljujui svim vrstama "manevara", intrige zapoele meu svim

lanovima Drutva, zbog ega su se oni podelili na razliite "grupacije" - a ta kobna navika, veoma odomaena meu njima, potpuno ometa ostvarenje bilo kakvog poetka koji neto obeava - to Drutvo je, iako osnovano za opte dobro savremenih tricentrinih bia, poelo, to se kae, da "puca po avovima". Upravo u vreme kada sam zajedno sa svojim prvim ruskim poznanikom stigao u prestonicu njegove zemlje, bile su u jeku sitne intrige meu razliitim frakcijama i izmeu pojedinih lanova te ustanove, neophodne i za samu dravu. Kada su skorojevii, koji su na vlast doli sluajno, saznali da mnogi saveti i uputstva za poboljanje rada njihove organizacije potiu od mene, koji sam iste profesije, ali ne spadam u njihovu takozvanu "korporaciju", oni su shvatili da meni intrige i klevete nita ne znae, te su ih usmerili protiv voe Drutva, koga su sami izabrali. Ovde je, izmeu ostalog, korisno napomenuta da iako su sve vrste podloga za raanje raznih sutinskih impulsa, koji treba da budu stvoreni kod razumnih bia, kod savremenih lekara bile veoma slabe, onaj podatak koji izaziva impuls "korporativnog ula", kod njih je iz nekih razloga kristalizovan i funkcionisao je veoma snano. Dok jo nisam znao da su vlastodrci te zemlje prinueni da se bave intrigama i klevetama ili da, kako oni sami kau, "smrtno mrze jedan drugoga", ja sam se i dalje nadao i strpljivo ekao odgovarajue uslove za mogunost postizanja svog glavnog cilja, tj. nastavka posmatranja i eksperimenata sa psihom tricentrinih bia u gomili. Ali kada mi je postalo definitivno jasno da u toj zemlji, u postojeim okolnostima, nikada u tome neu uspeti, kao to sam se ubedio da je rad sopstvene hemijske laboratorije nemogue organizovati privatno, tj. u skladu sa dravnim zakonima, reio sam da se tu vie ne zadravam, ve da odgovarajue uslove za svoje ciljeve potraim u nekoj drugoj evropskoj zemlji. Kada je moj prvi uticajni ruski poznanik saznao za tu odluku, bio je veoma oaloen, kao i nekolicina drugih Rusa koji su zaista brinuli za dobrobit svoje zemlje i koji su se za to vreme uverili da moja znanja i iskustvo mogu biti veoma korisni za njihov glavni cilj. Nekoliko dana pre mog odlaska Drutvo se spremalo za otvaranje velike ustanove koja je, kao to sam ti govorio, trebalo da postane tab za borbu sa alkoholizmom i koja je nazvana imenom njihovog cara Nikolaja Drugog. Uoi mog odlaska, moj vaan ruski poznanik neoekivano doe k meni i, izvinivi se zbog toga, poe veoma ozbiljno da me moli da ostanem jo nekoliko dana, kako bi posle otvaranja ustanove i sam mogao da krene sa

mnom na putovanje, elei da se, uzgred, malo odmori od najnovijih patnji i intriga. Nisam imao naroitog razloga za urbu, te sam pristao da odloim svoje putovanje na neodreeno vreme. Dva dana posle toga odrano je sveano otvaranje i poto sam prethodne veeri i ja dobio takozvani "zvanian poziv", uputio sam se na ceremoniju. Na toj dravnoj sveanosti, kojoj je svoju panju posvetio ak i car te savremene viemilionske zemlje, meni se dogodio takozvani "urectaknilkarul", koji generalno proistie iz svih anomalija sredine i, formirajui se automatski u psihi svakog tricentrinog bia te zlosrene planete, dri ih, to se kae, u bezizlaznom maginom krugu. Evo kako su dalje tekli dogaaji. Na dan dravne sveanosti, dok je ceremonija jo bila u jeku, moj prvi ruski poznanik mi je iznenada pritrao gurajui se kroz gomilu ljudi koji su se epurili u svom sjaju, "okieni i pod punom spremom", i radosnim glasom mi rekao da me je zadesila "srea" da budem predstavljen Njegovom Velianstvu caru; rekavi to, on pouri dalje. Pokazalo se da je on na sveanosti razgovarao sa carem i daje zahvaljujui tome reeno da i ja budem predstavljen caru. Biti predstavljen "imperatoru", "caru" ili "kralju", na svim kontinentima te planete smatra se veoma, veoma velikom sreom i zato se moj poznanik preko svake mere radovao to me je zadesila takva srea. On je oigledno eleo da mi omogui "ogromnu radost" i da na taj nain smiri sopstvenu savest, jer se oseao krivim zbog toga to ja u njegovoj prestonici nisam postigao uspeh. Posle toga dogaaja prola su dva dana. Treega dana ujutro, pogledavi kroz prozor svoga stana, ugledah potpuno neuobiajenu uurbanost: ljudi su svuda istili i spremali, a mnogobrojni "policajci" i "oficiri" ili su ulicom gore-dole. Na moje pitanje ta se dogaa, Ahun mi ree da je toga dana u naoj ulici oekivan veoma vaan general. Istoga dana, popodne, dok sam sedeo u kui i razgovarao s jednim svojim novim poznanikom, dotra domar, uznemiren i uzbuen i, mucajui povika: "Njegovo... Pre...vas...hodstvo!" Nije uspeo ni da izgovori do kraja, kada Njegovo Prevashodstvo ue. Kada ga je nesreni domar video, bukvalno je onemeo od straha; a zatim, doavi k sebi, on istra iz sobe.

Njegovo Prevashodstvo, glavom i bradom, s prijateljskim osmehom, iako s nijansom izvesne "nadmenosti" karakteristine za vlastodrce te zemlje, prie pravo k meni, razgledajui usput s velikom radoznalou dela antike umetnosti koja su ispunjavala moju sobu, i poto mi znaajno stisnu ruku, sede u moju omiljenu fotelju. Zatim, i dalje razgledajui antikvitete, on ree: - Sutra ili prekosutra biete predstavljeni Njegovom Carskom Velianstvu, a poto sam ja za to zaduen, doao sam da vam objasnim ta treba da radite i kako da se ponaate za vreme tako velikog i vanog dogaaja u vaem ivotu. Rekavi to, on iznenada ustade i poe da izuava porcelansku figuricu, rad drevnih kineskih majstora, koja je stajala u uglu sobe, uzvikujui s impulsivnom ushienou koja je odavala njegovo uzbuenje: - Kakva lepota! Gde ste nabavili ovo udo stare umetnosti? I ne odvajajui pogled od te figurice, preputajui se u potpunosti ushienju ili, tanije, izraavajui ga svim svojim ulima, on nastavi: - Mene veoma zanima drevna umetnost, posebno kineska, i zato su, od pet soba u kojima se uva moja kolekcija, u tri smeteni iskljuivo stari kineski radovi. Govorei i dalje istim tonom o svom potovanju prema starim kineskim majstorima, on bez ustruavanja opet sede u moju fotelju i poe da pria o delima stare umetnosti uopte, o njihovoj vrednosti i o tome gde se ona mogu pronai. Usred toga govora, on urno izvadi iz depa svoj sat, mehaniki pogleda u njega i skoivi na noge, ree: - Kakva teta! Prinuen sam da prekinem na veoma zanimljiv razgovor zato to moram da pourim kui, gde me svakako ve ekaju moj stari prijatelj iz mladosti i njegova oaravajua supruga. On je ovde nakratko, na putu iz provincije prema granici, a nismo se videli od vremena kada smo sluili u istom puku a zatim upueni na razliite dunosti, ja - u dvorsku slubu, a on - u graansku. I jo dodade: - to se tie uputstava koja treba da vam predam i koja su razlog moje posete, danas u vam poslati svoga autanta i on e vam sve objasniti, moe biti, nita gore nego ja. I naravno, te iste veeri, kao to je Njegovo Prevashodstvo obealo, k meni je doao jedan od njegovih autanata. Taj autant je, to se kae, jo bio "mlad ovek", to jest bie koje je tek nedavno postalo odrastao ovek sa svim

odlikama tog specifinog tipa zemaljskih tricentrinih bia, koja se u poslednje vreme esto sreu meu tvojim ljubimcima, i koja se mogu definisati reima "mamin i tatin sini". im je uao i obratio mi se, taj "mamin sin" je poeo prema meni da se ponaa apsolutno automatski, u skladu sa, fiksiranim u njegovoj prirodi pravilima takozvanog "dobrog tona", koja su mu utuvili u glavu. Ali neto kasnije, kada je on, sa svojim udnim doivljajem sveta, shvatio da ja ne pripadam ni njegovoj, ni nekoj vioj kasti, ve da sam jedan od onih to se, prema njihovom nenormalnom shvatanju svojstvenom ljudima te zemlje, mogu smatrati vie nego "divljacima", on se odmah promenio i, jo uvek automatski, poeo da se ponaa prema meni "zapovedniki" i obraa mi se tonom fiksiranim u prirodi bia to pripadaju toj kasti - te je poeo da mi govori kako treba da uem, kako da izaem, kreem se, kada i koje rei da izgovorim. itava dva sata on mi je na sopstvenom primeru pokazivao kako treba da se ponaam, a zatim je objavio da sutradan mora doi jo jednom i naredi mi da vebam, kako bi se, prema njegovim reima, "izbegao nesporazum" zbog kojeg se moe dospeti tamo gde je i "Bog rekao laku no". Na dan mog "predstavljanja njegovom visoanstvu", kako to oni kau, stigao sam u mesto gde se nalazila rezidencija poglavara te prostrane zemlje i gde me je na eleznikoj stanici saekalo lino Njegovo Prevashodstvo u pratnji itavog tuceta autanata; od toga momenta - svakako bez njegove "line subjektivne inicijative", rukovoen automatskom navikom, steenom zahvaljujui izvravanju uvek jedne te iste radnje - on je poeo da sve moje zasebne oduhovljene delove i njihove manifestacije, uzete sve zajedno, potinjava komandi svog sopstvenog "Ja". Od toga momenta, to se tie mog formalnog ponaanja, bio sam duan da, kako bi rekao na uvaeni Hoda Nasradin, "igram kako on svira". Jo nismo uspeli ni da sednemo u koije i krenemo sa stanice, kada on poe da mi pokazuje i da mi govori kako se moram ponaati i ta mogu rei, a ta ne treba da radim niti da govorim. Sve to je bilo kasnije, u dvorani gde se odvijala sveana ceremonija predstavljanja, dok me je i dalje instruirao i usmeravao moju svest... ne bi se moglo ni u bajci ispriati niti se moe perom opisati. Svaki korak koji sam napravio u toj dvorani, svaki pokret i, ak, treptaj mojih kapaka, predvideo je i preporuio taj vaan general. Ipak, bez obzira na svu apsurdnost te procedure, ako se uzme u obzir da savrenstvo nekog oveka zavisi od kvaliteta i kvantiteta njegovog unutranjeg iskustva, objektivna pravinost zahteva da tvojim ljubimcima odam priznanje:

toga dana, naravno nesvesno, oni su me prisilili da doivim, moe biti vie nego to sam doivljavao i oseao tokom svih vekova kontakata s njima. Ipak, iako sam pristao na tu znamenitu audijenciju, kako bih posmatrao i prouavao osobenu i poremeenu psihu tvojih ljubimaca, moram da kaem da sam posle surovog iskuenja koje sam doiveo, mogao slobodno da odahnem tek u vozu, kada su me moji muitelji, posebno onaj nadmeni general, najzad ostavili na miru. Toga dana sam bio toliko obuzet izvravanjem bezbrojnih glupih manipulacija koje su od mene traene i bile zamorne za moje asne godine, da ak nisam ni video kako je izgledao nesreni car i kako se on ponaao u toj komediji. Sada, moj deae, ako eli da shvati informaciju o dogaajima koji su mi se desili usled tog "znamenitog predstavljanja Njegovom Velianstvu Caru", moda e moi da zamisli tu sliku i razume kako je veina tvojih ljubimaca u to vreme, posebno u Rusiji, poela da vrednuje i utvruje svoj "individualni znaaj" iskljuivo na osnovu efemernih spoljnih manifestacija, kao to se i na mome primeru moe videti. Ta navika da se o vrlinama drugih ljudi sudi na osnovu efemernog spoljanjeg izgleda, postepeno se ukorenila meu njima i nastavila da raste i pojaava iluziju da sticanje "individualnosti" zavisi iskljuivo od spoljanjeg izgleda, zbog ega su svi oni poeli da tee jedino tome. Eto zato svi oni sada, jo od momenta svoga roenja, postepeno bivaju lieni "ula", pa ak i "elje" da steknu "objektivno sutinsku Linost". Manifestovanje pomenute osobine na moju sopstvenu linost odrazilo se sledeeg jutra i iskazalo se tako to su svi podaci za miljenje ljudi o meni, koji su prethodno bili vrsto fiksirani u prirodi svih koji su me poznavali, naglo promenjeni i to ni zbog ega drugog, ve upravo zbog objektivno tetnog "zvaninog predstavljanja" njihovom "vrhovnom poglavaru". Njihovo miljenje o mom linom znaaju, isto kao i o mojim linim kvalitetima i vrlinama, iznenada se preobrazilo u njihovoj svesti; ja sam odjednom za sve postao "vaan", "mudar", "neobian", "zanimljiv" i tako dalje, i tome slino, tj. postao sam vlasnik svih moguih vrsta fantastinih odlika linosti, koje su oni sami izmislili. Kao ilustracija za ovo to sam sada rekao moe da poslui jedan karakteristian primer. Vlasnik duana gde sam, pre nego to bih pristupio neophodnim poslovima, uvek kupovao namirnice za svoju kuhinju, ve prvoga jutra posle "carske audijencije" lino mi je doneo robu kui. Svi pozornici, koji su stajali

na okovima ulica u kraju gde sam iveo i koji su me ve poznavali kao stranog lekara, poeli su da mi odaju poast kao da sam nekakav vaan general. Iste veeri, ef onog departmana, u koji sam prvi put sam iao, lino mi je u kuu doneo onu nesrenu dozvolu to mi je davala pravo na sopstvenu laboratoriju, zbog koje sam dangubio tri meseca u ekaonicama raznih "zvaninih" i "nezvaninih" ustanova. A sutradan sam dobio jo etiri takve dozvole od drugih ministarstava koja uopte nisu imala prava da ih izdaju, ali kojima sam se, zbog svih prepreka, obraao tokom svojih besmislenih pohoda. Kuevlasnici, vlasnici duana, deca, uopte svi u mojoj ulici poeli su da mi se obraaju prijateljski, kao da sam bogati ujak iz Amerike i nameravam da svakome od njih ostavim veliko nasledstvo. I tako dalje, i tome slino. Posle tog "ispraznog" dogaaja, saznao sam, izmeu ostalog, da je ak i nesreni car takoe morao da se priprema za te zvanine susrete s nepoznatim ljudima. On je skoro svakodnevno imao takve zvanine susrete, ponekad ak po nekoliko puta na dan: ovde vojna parada, tamo audijencija za ambasadora nekog drugog vladara; ujutro delegacija, preko dana susret sa mnom, kasnije prijem raznih "predstavnika naroda", i svaki put je morao da izgovori pripremljen pozdravni govor. A poto svaka re takvog zemaljskog cara moe imati, a esto i ima ozbiljne posledice ne samo za narod te drave, ve i za druge narode, ona se mora svestrano razmotriti. U tom cilju mnogobrojni strunjaci, odabrani meu obinim tricentrinim biima iz okruenja cara ili imperatora koji se na prestolu nalazi prema naslednom pravu ili prema sprovedenim izborima, govore mu kako treba da se ponaa i ta treba da kae u nekoj situaciji; a svi ti saveti i uputstva moraju biti dati na takav nain da ljudi ne primete kako njihov imperator ne postupa samostalno, ve prema tuim instrukcijama. A da bi sve to zapamtili, imperatori, naravno, neprekidno moraju da vebaju. Posle svega to sam ti ispriao moe da zamisli kako to vebanje izgleda. Ja sam to shvatio itavim svojim biem dok sam se spremao za tu famoznu audijenciju. Uzgred, za sve vreme koje sam proveo na Zemlji, tako sam morao da se pripremam samo jednom. Da su pripreme te vrste bile potrebne svaki put... nikome ne bih poeleo tako stranu sudbinu. Ja lino, posle svega, ni po koju cenu ne bih voleo da se naem u koi takvog zemaljskog imperatora ili cara, i ne bih to poeleo ni svom najljuem neprijatelju ili neprijateljima svojih najbliih prijatelja.

Ubrzo posle nezaboravne "carske audijencije" napustio sam Sankt Peterburg i posle toga iveo u mnogim gradovima Evrope i drugih kontinenata. Kasnije sam se zbog drugih poslova esto vraao u Rusiju, gde se za to vreme odvijao proces "meusobnog istrebljenja" i "unitavanja svega stvorenog" proces koji se u to vreme, kao to sam ve pomenuo, nazivao "boljevizmom". Sea li se, obeao sam da u ti ispriati o stvarnim, fundamentalnim uzrocima tog zaista fenomenalnog procesa. Tada je, kao to sam pomenuo, ta uasna pojava nastala usled delovanja dva nezavisna faktora. Prvi je - posledica kozmikog zakona Soliunensiusa, dok je drugi u ve poznatim anomalnim uslovima svakodnevnog ivota koje su sami ljudi stvorili. Kako bi lake shvatio oba ova faktora, objasniu ti svaki od njih posebno i poeu od kozmikog zakona Soliunensiusa. Pre svega, treba rei da sva tricentrina bia, bez obzira na to na kojoj planeti ive i kako spolja izgledaju, uvek s nestrpljenjem i radou doekuju manifestovanje delovanja toga zakona, isto kao to tvoji ljubimci iekuju praznike poput Uskrsa, Bajrama, Sadika, Ramadana, Kejlane i drugih. Jedina razlika je u tome to tvoji ljubimci te praznike s nestrpljenjem iekuju, jer su uobiajili da se u te "svete dane" preputaju veselju i pijankama, dok stanovnici drugih planeta s nestrpljenjem oekaju delovanje Soliunensiusa zbog potrebe za razvijanjem i usavravanjem Objektivnog Uma, to oni sami postiu. to se tie uzroka pojaanog delovanja ovog kozmikog zakona, oni su razliiti na raznim planetama, ali skoro uvek proistiu i zavise od takozvanog "optekozmikog harmonijskog kretanja", a to se tie planete Zemlje, na njoj sveukupnost uzroka nastaje usled "periodine aktivnosti" Sunca, koje, opet, zavisi od uticaja susednog sunanog sistema, poznatog pod nazivom "Baleuto". Meutim, u tom sistemu, tu "sveukupnost uzroka", izmeu ostalog, odreuje velika kometa "Solni", koja u skladu sa odreenim kombinacijama "optekozmikog harmonijskog kretanja" prolazi s vremena na vreme blizu sunca Baleuto, koje zbog toga veoma poveava svoju "aktivnost" kako bi se odralo u sopstvenoj orbiti. Isto to izaziva istu takvu aktivnost sunaca susednih sistema, izmeu ostalog i sistema Ors; i kada sunce Ors povea svoju aktivnost, kako ne bi moralo da promeni svoju uobiajenu putanju, to izaziva napetost u svim objektima njegovog sistema, ukljuujui i planetu Zemlju. Ta "napetost" u nekoj od planeta deluje i na sva bia koja su na njoj nastala i koja je nastanjuju, tako to uvek u njima raa, osim elja i namera kojih ona nisu svesna, i oseanje svetog "aboliunozora" ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, "religiozno oseanje", zapravo, "ivotno oseanje" koje se, kao to

sam ti govorio, ispoljava povremeno usled elje i stremljenja ka brem samousavravanju radi dostizanja Objektivnog Uma. Zanimljivo je da kada se to ili neko drugo sveto oseanje slino njemu, takoe nastalo usled odreenog optekozmikog uzroka, formira u prirodi tvojih ljubimaca, oni ga doivljavaju kao simptom neke od mnogobrojnih bolesti i nazivaju to "nervima". Treba naglasiti da je taj impuls, svojstven svim tricentrinim stanovnicima nae Velike Vasione, nastajao i razvijao se skoro normalno kod veine tricentrinih Zemljana ranijih epoha, to jest jo od vremena kada je organ kundabufera bio uklonjen, i pre druge planetarne katastrofe. Ali kasnije, jedna od glavnih nevolja, proisteklih iz uslova svakodnevnog ivota, posebno od vremena kada je kod njih poelo da dominira njihovo unutranje "zlo naelo" pod nazivom "samozavaravanje"; umesto elje i stremljenja ka brem samousavravanju, kod njih se pod uticajem Soliunensiusa razvijalo "neto" to oni nazivaju "potrebom za slobodom", i upravo to je osnovni uzrok nastanka takvih uasnih fenomena kakav je savremeni "boljevizam". Kasnije u ti objasniti kako oni zamiljaju tu svoju znamenitu "slobodu", a sada u ti rei jedino to da oseanje nastalo pod uticajem Soliunensiusa pojaava kod njih potrebu za ovim ili onim promenama spoljnih uslova svakodnevnog ivota, koji su do tada bili vie ili manje stabilni. Posle druge planetarne katastrofe koja je pogodila tu zlosrenu planetu, to jest posle "propasti Atlantide", uticaj kozmikog zakona Soliunensiusa na sutinu tvojih ljubimaca dogodio se najmanje etiri puta i svaki put se, zbog te udne potrebe za slobodom, koja je fiksirana kod veine njih, dogaalo skoro isto ono to se nedavno dogodilo stanovnicima onog dela Zemlje koji se zove Rusija. Ovde je veoma vano naglasiti da tih stranih dogaaja na planeti Zemlji nikada ne bi ni bilo da su podaci za stvaranje sutinskog impulsa Savesti, koji je ostao intaktan u njihovoj podsvesti - podaci, na koje je pre svega obratio panju Veliki Sveti Ajata ima i koje je koristio radi izvrenja svoje misije uvek funkcionisali u svesti ljudi za vreme njihovog budnog stanja. Jedino zato to podaci za sveti impuls Savesti ne uestvuju u funkcionisanju svesti, uticaj zakona Soliunensiusa i drugih neizbenih kozmikih zakona, poprima abnormalne forme koje i dovode do tako alosnih rezultata. to se tie drugog faktora, iako svi uzroci koji istovremeno slue i kao izvor njegovog nastanka lee u abnormalnim uslovima njihovog svakodnevnog ivota, po mom miljenju osnovni uzrok jeste njihova famozna podela na

"kaste", koja se ustalila u njihovim meusobnim odnosima i postoji neprekidno tokom celokupne njihove istorije, osim onog perioda kada su se plodovi dela Ajate imaa privremeno ukorenili kod njih. Jedina razlika je u tome to je u prethodnim vekovima podela na razne kaste proisticala iz svesti i inicijative odreenih nezavisnih linosti, dok se sada ona dogaa potpuno automatski bez uea bilo ije volje ili svesti. Dakle, moj deae, doao je pravi momenat da ti ukratko objasnim na koji nain i kojim redom su tvoji ljubimci poeli automatski da se dele na razne poznate "klase", kao i kako su kasnije i sami poeli da se dele na "kaste". Kada bi se u razliitim sluajnim okolnostima neka znaajna grupa ljudi koncentrisala na bilo kom mestu da bi na njemu zajedno ivela, neki lanovi grupe - kod kojih su iz bilo kojeg razloga posledice mogunosti organa kundabufera bile u potpunosti kristalizovane, to je njihovoj prirodi davalo impuls takozvanog "lukavstva" - u ijim rukama bi se u to vreme nala takozvana "sredstva zastraivanja" ili ono to oni sami nazivaju "orujem", ta grupa bi se ubrzo odvojila od ostalih i stavi na elo svojih saplemenika, osnovala "vladajuu klasu". A kasnije, poto kod svih tricentrinih stanovnika Zemlje, posebno u poslednjoj epohi, sveti impuls "Savesti" ne uestvuje u radu njihove svesti zbog ega su oni izgubili ak i elju da sebe izlau bilo kakvom naporu povezanom sa saveu - ljudi koji su se na taj nain izdvojili u vladajuu klasu, koristei pomenuta "sredstva zastraivanja", prisilili su druge ljude svoje grupe da ine za njih ak i ono to bi trebalo da svaki ovek bez izuzetka sam ini u svom svakodnevnom ivotu. I drugi ljudi te grupe su iz istih razloga, to jest, ne elei da sami ulau bilo kakve napore, utoliko pre ne za nekog drugog, bojei se istovremeno sredstava zastraivanja predstavnika vladajue klase, poeli da pribegavaju svim moguim lukavstvima kako bi sa sopstvene grbae zbacili veliki teret koji im je natovarila vladajua klasa. Obino su se kasnije ljudi svake takve grupe postepeno delili na razne kategorije, u skladu sa nivoom svoga umea i lukavstva. A podela na kategorije toga tipa upravo i dovodi do daljih podela u sledeima generacijama i na razvrstavanje ljudi u famozne "kaste". Ta klasifikacija na razne kaste neizbeno je dovela do toga da se u prirodi svakog od njih prema drugim kastama kristalizovao odnos koji se naziva "mrnjom", a to oseanje ne postoji ni na jednom drugom mestu u itavoj Velikoj Vasioni; ono, opet, u sutini tvojih ljubimaca raa impulse koji su za tricentrina bia "sramni", kao to su oni koje nazivaju "zaviu", "nepoverljivou", "neistinitou", kao i mnogi drugi te vrste.

Dakle, ti uasavajui procesi meusobnog istrebljenja i unitavanja svega to su postigli, nastaje delimino iz ovog razloga: u odreenim periodima, kada oseaju uticaj kozmikog zakona Soliunensiusa, to izaziva pomenutu potrebu za "slobodom", kod njih se intenzitet delovanja podataka koji su im ve svojstveni i koji stalno raaju impuls "straha" od vlastodraca, s jedne strane, automatski smanjuje, dok s druge strane, intenzitet delovanja onog neobinog faktora koji izaziva "mrnju" prema predstavnicima drugih kasti, poinje da raste. Eto zato sam rekao da se ta podela ljudi na kaste - koja dovodi do tih unikalnih i udnih sutinskih podataka koji se kod njih sve snanije manifestuju, a potiu, kao to si se nesumnjivo i sam uverio na osnovu onoga to si saznao, iz njihovog nenormalnog naina ivota - moe smatrati drugim faktorom za nastanak tih uasnih procesa. Ti strani procesi obino nastaju i protiu prema odreenom redosledu. Uvek poinju ovako. Pod uticajem Soliunensiusa, nekoliko ljudi odreene grupe, kod kojih su podloge za raanje tog udnog impulsa prema ljudima drugih kasti, posebno vladajue klase, kristalizovane vie nego kod ostalih vide i oseaju realnost snanije nego drugi i poinju, to se kae, da "negoduju"; ti "govornici to negoduju" postaju za druge ono to se sada obino naziva "voom". A zatim, zbog tog "negodovanja" i uticaja kozmikog zakona Soliunensiusa, koji se u njihovoj sutini uvek kombinuje posebno, i ostali takoe poinju da negoduju. Kada ti nemiri meu obinim graanima ponu da deluju suvie razdraujue na takozvane "slabe nerve" nekih vlastodraca u njihovoj zemlji, i oni izdaju naredbu onima iji je posao da opominju i rasteruju posebno glasne smutljivce, tada ti ekscesi ponu progresivno da rastu i - na nesreu tvojih ljubimaca - nikada, na kraju krajeva, ne vode niemu dobrom. Kada bi ti procesi makar malo poboljavali ivot ljudi buduih generacija, moe biti da, s gledita strogo nepristrasnog posmatraa, u tom sluaju ne bi izgledali toliko uasno. Ali, na nesreu svih tricentrinih bia nae Velike Vasione, im prestane "velianstveno delovanje" tog zakonomernog fenomena i ti uasni procesi dou do svoga kraja, ljudi se ponovo prihvate starog, i svakodnevni ivot postane jo emerniji nego to je bio, a naporedo s tim, potpuno iezne takozvano "zdravo shvatanje smisla i cilja ivota". Do tog pogoranja dolazi, kako ja mislim, uglavnom zato to posle tih procesa, lidere nekadanjih vladajuih klasa zamenjuju ljudi drugih kasti, u kojima nije bilo niti e biti linosti koja bi svesno ili nesvesno posedovala iskustvo koje omoguuje upravljanje procesom spoljanje, a ponekad ak i

unutranje egzistencije ljudi iz svog okruenja, koji, iako su im slini, jo nisu dostigli isti nivo Uma. Istine radi, treba rei da iako u prirodi tricentrinih bia nekadanjih vladajuih klasa podaci koji su u njihovoj "podsvesti" postojali za raanje realne Savesti, takoe ne uestvuju u funkcionisanju takozvane "budne svesti", ti ljudi, u najmanju ruku, imaju iskustvo u vladanju, steeno nasledstvom i automatski poboljavano iz generacije u generaciju. S druge strane, u prirodi bia koja su tek nedavno osvojila vlast, ne samo da nema prave Savesti, isto kao ni kod predstavnika starih vladajuih klasa, ve se, uz to, odreena "svojstva" kod njih posebno burno manifestuju i daju potpuno neoekivane i uasavajue rezultate. Ta "svojstva" se uglavnom kristalizuju u prirodi tricentrinih Zemljana, posebno u poslednje vreme, i predstavljaju posledice delovanja organa kundabufera; u njih spadaju "sujeta", "gordost", "uobraenost", "samoljublje" i druge, pri emu su svi kvaliteti potrebni za vladanje kod njih sasvim svei i ne mogu da odgovaraju potrebnom nivou. Onim tricentrinim biima to su postala "improvizovani vlastodrci" i nemaju nasledne podatke koji omoguuju vladanje, odlino odgovara jedna izreka naeg dragog uitelja: "Jo nisam sreo budalu koja bi se oseala udobno u novim kicokim cipelama, ako je navikla da ljapka u svojim starim kunim papuama." I zaista, moj deae, uvek kada delovanje Soliunensiusa doe svome kraju i ponovo se uspostavi "relativno normalan" ivot, "novopeeni" vlastodrci organizuju takav "kulturan ivot", zbog kojeg neprestano raste broj takozvanih "mekuaca", "pueva", "vaiju", "bubavaba" i drugih slinih parazita koji unitavaju sva blaga na planeti. Poto sam poeo da govorim o boljevizmu, kako bih ti na primeru pokazao udnovatost miljenja svojstvenog tvojim ljubimcima, ispriau ti o jednom od njihovih naivnih racionalistikih objanjenja, koje nije bez izvesnog humora. Ta njihova naivnost, proistekla iskljuivo od njihovog nitavnog protivrenog miljenja, sastoji se u tome da iako su se, u sferi njihovih meusobnih odnosa, tokom poslednja dva veka svi dogaaji bez izuzetka odvijali potpuno automatski, bez uea svesti ili namera bilo koga od njih, bez obzira na to, oni se ne libe da sve dobre ili rave rezultate proistekle iz tih dogaaja, ak sa zaviu pripiu ovome ili onome oveku. Evo emu moe da zahvali za svoje postojanje ta anomalija, fiksirana u sva tri oduhovljena dela nekog oveka.

Pre svega, iz njihove sutine postepeno su nestali svi oni podaci ija sveukupnost moe kod ljudi da raa ulo "predvianja", te su oni na taj nain u potpunosti lieni mogunosti da na bilo kom nivou predvide opasnost koja im preti; zatim, posedujui "suen horizont" i "kratku pamet", oni ne samo da nita ne znaju o davnim dogaajima koji su se desili na njihovoj planeti, ve ne pamte ni ono to se dogodilo sasvim nedavno; najzad, oni nemaju pojma o kozmikim zakonima, kojima uglavnom i mogu da zahvale za sve alosne dogaaje do kojih meu njima dolazi. Zato su tvoji savremeni ljubimci svim svojim biem ubeeni da se uasavajui proces, koji oni nazivaju "boljevizmom", rasplamsao na njihovoj planeti prvi put i da se nita slino nije dogaalo pre te njihove "voljene civilizacije"; oni ak veruju da se to dogodilo zahvaljujui progresivnoj evoluciji Uma bia koja su im slina. Njihovo verovanje da nije bilo procesa koji su se u stvarnosti vie puta desili na njihovoj planeti, moe posluiti kao dobar primer za ilustraciju i karakterisanje fenomenalne gluposti i ogranienosti njihovog miljenja. Obian zdrav razum svakog tricentrinog bia pokazuje da je takvih procesa nesumnjivo bilo i ak sam i ja, poto sam se zainteresovao za neobinu psihu tvojih ljubimaca i poeo svestrano da ih posmatram, najmanje etrdeset puta bio svedok takvih procesa, koje sam nazvao "unitavanjem svega u vidnom polju". Zanimljivo je da se skoro polovina uasnih procesa dogodila nedaleko od mesta gde je koncentrisana njihova "kultura", tj. u Egiptu. Ti strani dogaaji esto su se deavali u Egiptu zato to je veoma dugo taj deo Zemljine povrine, u odnosu na "optekozmiko harmonijsko kretanje", zauzimalo "teite zraenja". To se dogodilo zbog toga to uticaj kozmikog zakona Soliunensiusa esto deluje na sutinu tricentrinih bia koja tu ive i svaki put izaziva tu anomaliju kod jedne etvrtine njih. Ukoliko pouzdane podatke o dogaajima koji su se dogodili u Egiptu uporedimo sa podacima o tome fiksiranim u predstavama i shvatanjima bilo kojeg odgovornog bia njihove znamenite savremene "kulture" - podatke koji su otkriveni toboe zahvaljujui njihovom "usavrenom Umu", videemo oigledan primer one vrste informacija, na kojima se tokom njihovog zrelog ivota gradi njihovo "logiko miljenje". Osim toga, to e mi omoguiti da istaknem i jo jednom naglasim svu objektivnu tetnost takve prakse, koja se vrsto ustalila u procesu njihovog svakodnevnog ivota, a koju su oni nazvali visokoparnim reima "obrazovanje" i "poduavanje" mlade generacije. Radi se o tome da meu mnogim efemernim i fantastinim informacijama koje su u celini formirale njihov udan razum, svojstven jedino njima, istorija Egipta takoe zauzima svoje mesto.

Ta fantastina "istorija" koju je oigledno izmislio neki kandidat za "haznamasa", bila je ak obavezan predmet u njihovim kolskim ustanovama, gde je ta istorija, kao i druge sline gluposti, "usaivana" u pojedine njihove centre radi funkcionisanja duhovnih opaaja i reakcija, ili u takozvane "mozgove" buduih "odraslih ljudi"; i kasnije, kada bi ti nesrenici odrasli, sve te fantastine informacije, nauene papagajski i pod prinudom, sluile bi im kao osnova za asocijacije i "logiko miljenje". I zato sada, na toj nesrenoj planeti svaki odrastao ovek umesto da dobije prava znanja, koja normalno tricentrino bie treba da poseduje o dogaajima koji su se na njegovoj planeti desili u prolosti, uei sve mehaniki i nesvesno, "prima" itavim svojim biem "informaciju" o Egiptu i bavi se, uz pomo svoga Uma, raznim spekulacijama o tome. Tu nema protivrenosti: zahvaljujui njihovom sistemu "obrazovanja" i "poduavanja" svaki takozvani "zreo" tricentrini stanovnik te udne planete ve zna istoriju ljudi koji su naseljavali stari Egipat. Nain na koji on dobija ta znanja, to jest "papagajski" nain dobijanja informacija, i zbir predstava koje proistiu iz svega toga, prisutan je u tri njegova oduhovljena dela, i ti ih moe sasvim jasno predstaviti i jasno zamisliti iz moje prie. Skoro svi oni "znaju" da su drevni Egipani imali dvadeset i etiri dinastije. Ali ako nekoga od njih pita zato je bilo toliko dinastija, pokazae se da nikada nije ak ni razmiljao o tome. Ali ako se insistira na odgovoru, isti taj ovek koji je do malopre "znao" i bio siguran svim svojim biem da je u starom Egiptu bilo dvadeset etiri dinastije, odgovorie, naravno ukoliko se obezbedi njegova iskrenost i slobodno izraavanje asocijacija koje u njemu protiu, na sledei nain: - Ti Egipani su imali dvadeset i etiri dinastije... Dobro... To dokazuje da je kod Egipana postojala monarhija i da se titula cara prenosila nasleivanjem, sa oca na sina. Sada je obiaj da carevi jedne linije nose isto prezime i svi takvi carevi ine jednu dinastiju. Na taj nain dinastija je onoliko koliko i carskih prezimena... Veoma razumljivo i uoljivo, isto koliko i zakrpa na pantalonama naeg uvaenog Hode Nasradina. Ali ako neki ovek iz savremene kulture poeli da sazna zato su se rodovna imena tih staroegipatskih careva toliko esto menjala i ako uloi velike napore da to objasni svome Umu, njegovo miljenje e asocirati nekako na sledei nain: - Oigledno je da su se u stara vremena dinastije esto menjale, zato to su se egipatski "carevi" ili, kako su ih tada zvali, "faraoni" umarali od vlasti i

odricali je se u tuu korist - i veoma je mogue da se to dogaalo u odreenim okolnostima. Recimo da je neki faraon po imenu Doser iveo mirno i sa zadovoljstvom vladao Egiptom. I onda se desilo da je isti taj car ili faraon Doser osetio umor od carevanja i jedne besane noi, razmiljajui o svom "carskom udesu", svim svojim biem shvatio da se ovek, hteo ne hteo, umara od vlasti i da je taj posao uopte veoma "zamoran", te da se s linog stanovita ne moe nazvati ni korisnim, ni bezbednim. Faraona Dosera je pogodila ta misao i on je, koristei iskustvo steeno u prolom ivotu, odluio da se potrudi i smisli nain na koji bi nekoga "ubedio" da ga oslobodi tog zamornog posla, koji je za njega toliko nepoeljan. On je najzad pronaao takvog oveka, otiao k njemu i veoma blago mu se obratio ovim reima: - Moj veoma potovani i neverovatno dobri podanie, iskreno ti priznajem kao jedinom prijatelju, dostojnom moga poverenja, da je ovo carstvo, kojim ja sada vladam, postalo za mene preteak teret i da se to, moe biti, dogodilo zato to sam ja veoma umoran. Meu nama reeno, moj dragi sin i naslednik, kome mogu da ostavim svoje carstvo, iako izgleda veoma snaan i zdrav, u stvari uopte nije takav. Ti e me, kao otac poznat po svojoj ljubavi prema deci, razumeti ako ti kaem da veoma volim svoga sina i naslednika i ne elim da on vlada i umara se kao ja; zato sam reio da ti predloim kao estitom oveku i svome najboljem prijatelju da oslobodi mene i moga sina, i na sebe preuzme carske obaveze. A taj, jo obian podanik i, to bi se reklo, s jedne strane "dobar momak", a s druge - varalica puna "tatine", slegne ramenima i sa suzama u oima kae: "Pokoravam se..." i - pristane. I sutradan pone da vlada. Poto je rodovno ime tog novog faraona drugaije, sutradan se broj egipatskih dinastija poveava za jednu. A poto su se u starom Egiptu faraoni esto umarali i, volei svoje sinove, eleli da ih oslobode takve sudbine, oni su se odricali od vlasti u korist drugih i eto zato se broj dinastija poveavao. U stvarnosti, meutim, dinastike promene se u Egiptu nisu deavale tako prosto, te je u intervalima izmeu njih dolazilo do raznih potresa u poreenju s kojima savremeni boljevizam izgleda kao "deja zabava". esto sam u jeku savremenog boljevizma mogao da primetim kako nekolicina ljudi, iz razloga koji, razume se, nisu zavisili od njih, ne uestvuje u

tom procesu i, zahvaljujui tome, u stanju je da ga polusvesno posmatra sa strane. Ti ljudi su oseali iskreno negodovanje prema sebi slinima to su uestvovali u tom uasnom procesu, koji je tada nazvan "boljevizmom", a i sada se tako zove. Po mom miljenju, bie korisno ako ti u vezi s tim kaem da se takvo njihovo ponaanje odlino moe okarkterisati reima: "uzaludno padanje u vatru iskrenog negodovanja", i predstavlja jednu od nesrenih osobenosti psihe tih zlosrenih, posebno savremenih tricentrinih bia, koja ti se toliko dopadaju. Ta psihika anomalija dovodi do guenja mnogih funkcija, kako planetarnog tela, koje je i bez toga oteeno, tako i njihovog kesdanog ili astralnog tela - ukoliko je, naravno, ta dua u zaetku ve formirana u njihovom biu i dostigla odreen nivo "individualnosti". Ta anomalija njihove psihe, tj. "uzaludno padanje u vatru negodovanja" ili, kako oni ponekad kau, "nepotreban bes", takoe proistie iz injenice da su ljudi odavno izgubili "ivotni horizont" kao i "instinktivan oseaj za realnost u pravoj svetlosti". Zbog nedostatka te dve osobenosti njihove psihe oni ak ni izdaleka ne slute da linosti kao to su oni ni na koji nain ne mogu biti uzrok tih uasnih procesa, ali se ti procesi deavaju na njihovoj nesrenoj planeti iz dva neizbena i velika razloga. Prvi je - isti onaj kozmiki zakon Soliunensiusa, koji je potpuno nezavisan od njih, a drugi razlog delimino zavisi od njih i sastoji se u tome da zbog abnormalnih uslova egzistencije, koje su sami stvorili, podaci to se i dalje kristalizuju u njihovoj sutini aktivizacije svetog impulsa Savesti, ne uestvuju u svakodnevnom budnom stanju i zato delovanje toga principa dobija tako nakaznu formu. Kao to sam ve govorio, tvoji ljubimci ak ni izbliza nisu u stanju da shvate da pojedinane linosti nisu uzrok tih uasnih procesa planetarnih razmera i da su one samo sluajno zauzele poloaj koji ih je zbog abnormalnih uslova drutvenog ivota prinudio da igraju ovu ili onu ulogu. A te uloge su uvek dobijale razliite karakteristike u potpunoj saglasnosti sa zakonom koji od njih apsolutno ne zavisi. U jeku tog poslednjeg procesa, tj. ruskog boljevizma, ljudi drugih zemalja su se iskreno uzrujali kada su saznali da su oni, koji su sluajno stali na elo tog stranog dogaaja, izdavali naredbe za streljanje nekog Ivana, Petra ili Andreja. Kako bi moja dalja objanjenja tog uasnog procesa bila jasnija, moram da ti kaem da on jo traje na veem delu povrine te zlosrene planete i da je u poslednje vreme brojnost tvojih ljubimaca veoma poveana. Na taj nain, ukoliko uporedimo relativan broj tricentrinih bia, ubijenih za vreme

poslednje katastrofe, s onim to se dogaalo pre, sadanji proces e naprosto izgledati kao "deja zabava". Da bi to bolje shvatio i uporedio nekadanje procese sa savremenim boljevizmom, opisau ti nekoliko scena iz drevne istorije Egipta, koji sam ve pomenuo. U jednom od intervala izmeu dinastija tih egipatskih faraona, ili careva, kada se u Egiptu odvijao proces slian savremenom boljevizmu, vladajui revolucionarni komitet je, izmeu ostalog, objavio itavom stanovnitvu zemlje, da e se uskoro odrati "izbori" za poglavare veih i manjih centara ili, kako oni kau "gradova" i "sela", i da ti izbori treba da se obave prema sledeem principu. Poglavari gradova i sela postae oni koji u svoje svete urne stave vie "kroana" nego ostali. "Kroan" je ime, koje je u Egiptu dato svetom prinoenju rtve. Tada je, moj deae, prema religiji stanovnika te zemlje, za vreme ceremonija, koje su se odravale na specijalnim mestima, bilo uobiajeno da se pred svakog oveka, koji prati ceremoniju, stavi glinena urna u koju je, posle itanja odreenih molitvi, taj ovek stavljao voe ili povre, predvieno za taj dan. Da, objekti, smatrani "dostojnim" da budu rtvovani, nazivani su tada "kroanima". Po svoj prilici, tu "manipulaciju" su smislili teokrate onoga doba kao izvor prihoda, za dobrobit svih tih, kako su ih zvali, "parazita". U ukazu, koji sam ti upravo pomenuo, bilo je kazano da u ovom sluaju "kroani" moraju biti uhode parazita - naziv koji obina tricentrina bia iza lea daju predstavnicima vladajuih klasa - i da izuzetaka ne sme biti ni za "pasivan pol", ni za decu, ni za starce. Dalje se u tome ukazu govorilo o tome da onaj koji stavi vie "kroana" u svoju svetu urnu na dan izbora moe biti odreen za vladara Egipta i, kao to sam ve rekao, to se tie gradova i sela, njihovi poglavari e postati oni ljudi koji stave najvie "kroana" u svoje svete urne. Moe li da zamisli, moj deae, ta se dogaalo toga dana po itavom Egiptu kako bi se za svete urne prikupio to vei broj uhoda za one koji su tada pripadali vladajuoj klasi? Drugi put sam, takoe u Egiptu, bio svedok jedne nita manje uasne scene. Da bi je valjano zamislio, mora pre svega znati da je nekada u svakom veem trgovakom centru ili "gradu" u Egiptu postojao ogroman trg na kome su se odravale sve mogue javne ceremonije, religiozne i vojne, na koje su se u takvim prilikama okupljale mase ljudi iz itavog Egipta.

Ti ljudi su, posebno oni koji su u tom periodu pripadali slabijim kastama, ometali ceremonije, i faraon je izdavao naredbu da se oko trga zategnu konopci kako bi se spreilo to ometanje ceremonija od strane onih koji predstavljaju "nie kaste". Ali kada bi zategli konopce, ubrzo bi se ispostavilo da oni ne mogu da izdre pritisak gomile, i uvek su na kraju pucali, te je faraon naredio da se prave takozvani "metalni konopci", koje su potom reci to su ih osveivali nazvali "icom". Te svete ice, nategnute oko trgova korienih za javne ceremonije, bile su ogromne duine, ponekad su ak dostizale duinu "centrotino", ili kako bi Zemljani rekli, "deset milja". Jednom sam gledao kako je gomila obinih Egipana na jednu od tih svetih ica - kao na raanj - poela da, bez obzira na pol i uzrast, natie sve one koji nisu pripadali vladajuoj klasi. Iste noi, uz pomo etrdeset pari bikova, oni su taj novi raanj odvukli i bacili u Nil. Video sam mnogo egzekucija te vrste, kako za vreme svojih putovanja na Zemlju, tako i tokom svojih posmatranja sa Marsa pomou teskuana (teleskopa). A tvoji savremeni ljubimci, naivni do krajnosti, oseaju pravednu ljutnju kada saznaju da je streljan nekakav Ivan Petrov. Ako postupke tricentrinih bia ranijih epoha, koja su bila objekti te "psihoze", uporedimo sa postupcima savremenih boljevika, ovi poslednji mogu ak izgledati dostojni pohvale i zahvalnosti za to to su se - iako su posledice mogunosti organa kundabufera u potpunosti kristalizovane u njihovoj prirodi - upravo u jeku dogaaja, kada su naprosto bili igrake u rukama kozmikog zakona Soliunensijusa - ponaali na takav nain da je mrtvo telo oveka koga su streljali, u krajnjoj liniji, bilo mogue identifikovati kao Ivana Petrova, a ne nekog drugog. Tu Belzebub duboko uzdahnu i gledajui u jednu taku, poe usredsreeno da razmilja. Hasejn i Ahun, malo iznenaeni, ali ne i ljuti, poee da ga paljivo i s oekivanjem posmatraju. Neto kasnije, Hasejn napravi neoekivanu grimasu i glasom koji je izraavao boleivu nenost, obrati se Belzebubu, koji je i dalje bio duboko zamiljen. - Dragi dedice! Molim te, priaj nam o znanjima koja si stekao tokom svog dugog ivota i koja poseduje tvoja priroda, koja mi je toliko draga zato to

moe da mi prui materijal za odgovor na pitanje, koje se sada rodilo u mom biu, odgovor koji ak ni maglovito ne mogu da zamislim, ukoliko ni u jednom svom oduhovljenom delu ne budem imao podatke za poreenje. To pitanje, nastalo u mome biu, na koje mi je neophodan odgovor, sastoji se, evo u emu: ukoliko, ak i iz razloga koji ne zavise od njih, ti nesreni stanovnici Zemlje nemaju mogunosti da tokom zrelog ivota dostignu nivo Objektivnog Uma, zato onda, ako su ve nastali tako davno i njihova plemena preivela toliko vekova, te obiaje i "instinktivne automatske navike", svojstvene svim biima nisu kod njih mogle da budu ponovo formirane, zahvaljujui proticanju vremena, ak i u abnormalnim uslovima njihovog svakodnevnog ivota - ivota koji bi i u "egoistiki linom" i "kolektivnom" smislu tada mogao da protie manje ili vie podnoljivo sa aspekta objektivne realnosti. Rekavi sve to, na siroti Hasejn pogleda upitno u vinovnika svog dolaska na svet. Evo kako je Belzebub odgovorio na pitanje svog voljenog unuka. Da, svakako... dragi moj Hasejn. Tokom vekova, mnogi obiaji i takozvane "moralne norme", esto veoma dobre i korisne za svakodnevni ivot, postepeno su se ustalile meu tvojim ljubimcima nastanjenim na Zemlji, kao i na svim drugim planetama gde nastaju razumna bia koja deo svoje egzistencije provode u obinom svakodnevnom ivotu. Ali tu vreba zlo ta srena dostignua ljudskog blagostanja, fiksirana u procesu svakodnevnog ivota jedino zbog proticanja vremena, i pojaavana prenoenjem iz generacije u generaciju, pre ili kasnije se transformiu u "nesrena", poveavajui na taj nain broj onih malih tetnih faktora, koji kao da se sve vie i vie "rastvaraju" u psihi i samoj sutini tvojih ljubimaca. Naravno, ako su makar ti dobri obiaji i ve automatizovane moralne norme, koje je vreme fiksiralo u procesu njihovog ivota, mogle da se odre i preu na sledee generacije, ve samo to bi moglo da uini njihovu egzistenciju, koja je u objektivnom smislu sada veoma zaputena, mnogo prihvatljivijom u oima nepristrasnog posmatraa. Uzroci potpunog razaranja ili modifikacije tih ivotnih dobara, neophodnih za podnoljivu egzistenciju, koji proistiu iz dobrih obiaja i moralnih normi, steenih tokom vremena, opet lee u abnormalnim uslovima svakodnevnog ivota, koje su sami uspostavili. Usled svih tih abnormalnih uslova to ih okruuju, u njihovoj psihi je ne tako davno nastalo jedno osobeno svojstvo to je postalo osnovni uzrok pomenutog zla. To svojstvo se zove "sugestija".

Zbog tog udnog svojstva, tek nedavno fiksiranog u njihovoj psihi, sve funkcije njihovog bia postepeno su poele da se menjaju i, najzad, svi ljudi, naroito oni koji su se rodili i odrasli tokom poslednjih vekova, poeli su da oliavaju kozmiku supstancu koja ima mogunost da deluje jedino ukoliko se stalno nalazi pod uticajem drugih, sebi slinih supstanci. I, naravno, moj deae, sada svi Zemljani, uzeti kako pojedinano, tako i u grupama, velikim i malim, obavezno moraju ili sami da "utiu", ili da se nalaze pod tuim "uticajem". Da bih ti pruio to jasniju sliku i svestrano razumevanje naina na koji su obiaji i norme, korisne za njihov svakodnevni ivot i steene automatski za naredne vekove - ili nestale bez traga, ili se promenile na gore zbog tog svojstva njihove udne psihe, naveu ti kao primer one tricentrine Zemljane, koje svi ostali stanovnici te planete nazivaju "Rusima", i koji ine veinu stanovnika velike zemlje "Rusije". ivot toga naroda je mnogo vekova proticao u susedstvu sa azijskim narodima. Usled raznih okolnosti, ti ljudi su prilino dugo tako iveli i, kao to obino biva u takvim prilikama, mnogo dobrih normi i obiaja formirano je i fiksirano u njihovom svakodnevnom ivotu. A Rusi su, poto su se esto sretali sa predstavnicima naroda koji su za njih bili "drevni", i kod njih nailazili na potvrdu prijateljskih odnosa, postepeno usvojili i u procesu svog svakodnevnog ivota poeli da koriste mnoge od tih korisnih obiaja i moralnih normi. Dakle, moj deae, zahvaljujui tom, za tricentrina bia izuzetnom svojstvu koje se pojavilo ubrzo posle perioda "tikliamike civilizacije" i fiksiralo se u njihovoj psihi onoliko snano, koliko je bilo snano progresivno pogoravanje uslova ivota, za ta su oni sami krivi - psihikom svojstvu koje je od samog poetka kod ljudi koji su inili taj narod postalo nasledno, a zatim se jo i pojaalo usled ega su se oni poslednjih vekova nali pod uticajem azijskih naroda i celokupan "spoljni nain ivota" i "asocijativne psihike forme" njihovog svakodnevnog ivota odvijale su se pod tim uticajem. Meutim, kasnije, zahvaljujui promeni okolnosti, nastalih opet zbog uasnog procesa "povremenog meusobnog unitavanja", koji postoji samo na toj nesrenoj planeti, tricentrina bia to ive u onom delu Azije koji se zove Rusija, oslobodila su se tog uticaja i poto je oseanje istinskog duga ve potpuno iezlo iz njihovog bia, najfatalnija osobina njihove psihe, tj. "podlonost sugestiji", postepeno se poveala i oni su, nesposobni za samostalan ivot, neizbeno potpali pod novi uticaj, ovoga puta evropski, i to uglavnom francuski. Od vremena kada su Francuzi poeli automatski da utiu na psihu Rusa, a Rusi nastojali da ih u svemu podraavaju, svi dobri obiaji njihovog ivota i nasleene moralne norme, preuzete polusvesno ili automatski od drevnih

azijskih naroda, postepeno su zaboravljene, i sve je preuzimano jedino od Francuza. Meu automatskim obiajima i moralnim normama, koje su Rusi nasledili od drevnih azijskih naroda, bilo je na hiljade veoma dobrih i korisnih. Meu hiljadama dobrih i korisnih obiaja i normi naveemo, na primer, sledee: naviku da se vae "keva" posle uzimanja prve nasune hrane i praksu urednog kupanja u takozvanim "kupatilima". "Keva" je svojevrsna smola, pripremljena od razliitog korenja, koja se vae posle obroka i koja se, ma koliko je dugo vakali, ne kida ve postaje sve elastinija. Tu smolu za vakanje smislio je jedan mudrac koji je pripadao jednome od azijskih naroda. "Kevu" je dobro vakati zato to ona poveava luenje pljuvake, kao i drugih supstanci koje se stvaraju u organizmu ivog bia, a planetarno telo ih proizvodi kako bi se prva nasuna hrana bolje i lake preobrazila ili, kako oni sami kau, bolje i lake "svarila" i "apsorbovala". Zahvaljujui toj "kevi" njihovi zubi su postajali snaniji, a usta se istila od ostataka prve hrane; takvo korienje "keve" je tvojim ljubimcima apsolutno neophodno zato to spreava raspadanje ostataka hrane i tako spreava nastanak neprijatnog zadaha iz usta, to je postalo karakteristina osobenost mnogih savremenih tricentrinih Zemljana. Drugi obiaj, tj. navika regularnog kupanja u prostorijama specijalno napravljenim u te svrhe, koje su se zvale "hamami" ili "kupatila", takoe su predlog drevnih stanovnika Azije. Da bi jasno shvatio koliko je za ivot Zemljana vaan taj drugi obiaj, objasniu ti sledee: Funkcionisanje planetarnog tela bia bilo koje spoljne forme, Priroda je adaptirala tako da se proces usvajanja "druge nasune hrane" koju tvoji ljubimci nazivaju "disanjem", odvija ne samo kroz "organe disanja", ve i kroz "pore" koe. Kroz pore ne samo da prodire druga nasuna hrana, ve se posle njene transformacije, preko nje izluuju oni ostaci druge hrane, koja planetarnom telu vie nije potrebna. Ti nepotrebni elementi odstranjuju se postepenim isparavanjem preko pora koe, zahvaljujui faktorima sredine koji okruuju dato bie, kao to su kretanje vazduha, sluajni kontakti i tako dalje. Ali, poto su tvoji ljubimci izmislili odeu kako bi se njome pokrivali, ta odea ometa normalnu eliminaciju, ili isparavanje elemenata druge nasune

hrane koji su planetarnom telu nepotrebni, i te nepotrebne supstance, nemajui naina da ispare u prostor, nastavljaju da se skupljaju i poinju da se kondenzuju, formirajui u razliitim porama koe naslage "masnih estica". Od toga doba, pored ostalih faktora, to taloenje je na toj zlosrenoj planeti poelo da izaziva bezbrojne bolesti koje su, uzete sve zajedno, postale osnovni uzrok postepenog skraivanja ivota tih nesrenika. Moj deae, u "maglovitoj i dalekoj prolosti", kako vole da kau tvoji ljubimci, mudri i ueni stanovnik Azije po imenu Amambahlutar jednom je, za vreme svojih objektivnih posmatranja razliitih stvari koje se oko njega dogaaju, jasno video da te masne naslage koje se skupljaju u porama koe, tetno utiu na opte funkcionisanje planetarnog tela; zato je poeo da prouava to zlo, kako bi naao nain da ga eliminie. Na osnovu istraivanja i dugog razmiljanja Amambahlutar i nekoliko drugih naunika, koji su postali njegovi sledbenici i pomonici, uverili su se da je ljude nemogue nagovoriti da ne nose odeu, te su reili da pronau nain koji bi omoguio vetako otklanjanje ostataka druge nasune hrane iz koe, uvodei u psihu ljudi svoga okruenja obiaj koji je tokom vremena postao obavezan, te je na taj nain u ljudsku svest uneta odreena norma. Ono to su ti azijski naunici na elu sa velikim Amambahlutarom eksperimentalno dokazali i sproveli u praksi, upravo je postalo baza za nastanak kupatila koja u raznim mestima jo postoje. Izvrivi niz naunih eksperimenata, oni su otkrili da kod ljudi koji se peru, ak i ako to ne ine vodom, nije mogue ukloniti iz pora na koi masne naslage, zato to se one ne nalaze ni na povrini, ni u dubini pora. Dalja istraivanja su pokazala da se pore na koi mogu istiti jedino briljivim kupanjem, jer se jedino tako mastan sadraj pora polako rastvara i odstranjuje. U tom cilju oni su smislili specijalno opremljene sobe, koje su "kasnije nazvane "kupatilima"; oni su dobro znali nain na koji treba objaviti njihov smisao i znaenje meu iteljima itave Azije, tako da je potreba korienja tih soba za date potrebe, uskoro bila usaena svima. Da, potreba da se redovno odlazi u kupatilo postala je nasledna kod stanovnika Azije, a kasnije su je stanovnici Rusije preuzeli. to se tie "masne supstance", koja se skuplja u porama koe tvojih ljubimaca, moram da ti kaem sledee: Poto supstance koje predstavljaju komponente "masnih estica", poput svega to postoji u Vasioni, ne mogu dugo da ostanu u istom stanju, one se neizbeno podvrgavaju procesima evolucije i involucije, koje zahteva Velika Priroda. A poto tokom tih procesa svi "privremeni" ili "prolazni" kozmiki

elementi isputaju takozvane "sekundarne kozmike elemente", to jest elemente koje je privremeno kristalizovao "momenat vibracije" koji, kao to je poznato, putem ula mirisa ima mogunost da to percipira kao neto veoma "neuredno", tvoji ljubimci na planeti Zemlji koji ne poseuju "parna kupatila", uvek isputaju osoben "rastropunilo" ili, kako sami kau, "miris" koji ak ni sami ne smatraju "ba prijatnim". I, naravno, moj deae, na nekim kontinentima na Zemlji, posebno na evropskom, gde obiaj da se odlazi u parno kupatilo nije dominantan, meni je kao biu sa otrim ulom mirisa bilo veoma teko meu lokalnim tricentrinim biima zbog njihovog "rastropunila", tj. "specifinog mirisa". Taj neprijatni miris koji dolazi od onih to se nikada specijalno ne kupaju, bio je toliko snaan da sam bez ikakvog truda mogao da prepoznam kojem narodu pripada neki ovek i da ih lako jedne od drugih razlikujem. Varijacije tih specifinih mirisa zavise od toga koliko dugo se odvijalo raspadanje masnih izluevina u porama koe. Sreom po njih, ti neprijatni mirisi, za njih same nisu toliko muni. Dakle, moj deae, obiaj regularnog kupanja u specijalnim parnim "kupatilima", Rusi su preuzeli od stanovnika Azije; ali, oni su kasnije potpali pod uticaj Evropljana i to, uglavnom, kao to sam rekao, Francuza. A poto Francuzi nikada nisu imali naviku da poseuju kupatila, i Rusi su se postepeno takoe liili tog dobrog obiaja, te on, koji je postojao vekovima, sada postepeno nestaje. Nekada je skoro svaka ruska porodica imala svoje sopstveno parno kupatilo, ali kada sam nedavno poslednji put bio u Sankt Peterburgu, gde ivi vie od dva miliona ljudi, naao sam samo sedam ili osam takvih kupatila, a osim toga, u njih su najee odlazili samo "nosai" i drugi "radnici", tj. ljudi pristigli u prestonicu iz udaljenih sela, u kojima navika redovnog kupanja jo nije u potpunosti nestala. to se tie veine stanovnika takozvane "vladajue klase", oni u poslednje vreme uopte ne odlaze u parna kupatila, a ukoliko neka "udna dobriina" i ode tamo, time se izlae zlobnom podsmehu pripadnika svoje kaste, ako ovi za to saznaju. "Ne daj Boe!" - pomislio bi taj smeli ovek. - "Jer bi to zlobno brbljanje moglo da upropasti moju karijeru!" Sada se odlazak u kupatilo smatra nepristojnim i neinteligentnim za ljude koji pripadaju vladajuoj klasi. Ali tako se misli jedino zato to u Francuskoj, koju oni podraavaju, nije uobiajeno poseivati parna kupatila. Ti nesrenici, naravno, ne znaju da pre nekoliko decenija, kao i uvek, zahvaljujui abnormalnim uslovima svakodnevnog ivota, isti ti Francuzi,

posebno njihova, kako oni kau, "inteligencija", ne samo da nikada nisu odlazili u kupatila, nego se ak ujutro nisu ni umivali kako ne bi pokvarili svoj vetaki spoljni izgled, koji je veoma teko obnoviti. Sada, to se tie prve dobre navike koju sam naveo kao primer i koja je jo pre dva veka i dalje bila organska potreba Rusa, to jest navike da se posle uzimanja prve nasune hrane vae "keva", treba rei da ta navika vie ne postoji ni kod jednog savremenog Rusa. Ipak, ja sam sopstvenim oima video kako se navika vakanja "keve" naravno bez razumevanja njenog znaenja - ukorenjuje meu stanovnicima kontinenta koji se zove "Amerika", gde je korienje "keve" ili, kako oni kau, "vakae gume", sada u najiroj upotrebi, to je ak izazvalo razvoj jedne velike industrijske i komercijalne grane. Zanimljivo je to da se glavni sastojak za te amerike vakae gume uvozi iz Rusije, iz regiona koji se zove "Kavkaz". Ljudi koji ive u tom regionu ak i ne slute zato ti "ludi" Amerikanci kupuju koren koji nikome i nizata ne treba. Naravno, Amerikancima nikada nije pala na pamet pomisao, u subjektivnom smislu, naravno, suluda, da uvozei "koren koji nikome nije potreban" oni, zapravo, pljakaju itelje Rusije usred bela dana. Da moj deae, veliki broj dobrih navika i moralnih normi, koje su Rusi usvojili tokom vekova i koje su ve bile fiksirane u njihovom svakodnevnom ivotu, takoe je poeo da nestaje tokom poslednja dva veka, kada su Rusi potpali pod uticaj Evropljana; umesto njih, formirane su nove navike i moralna pravila koja postoje i sada, kao to je, recimo, praksa da se "damama ljubi ruka", da treba "biti utiv samo prema mladim gospoicama", da se "ena koja je u drutvu mua posmatra samo krajikom oka", i tako dalje, i tome slino. Ovde sa aljenjem moram da naglasim da se sada isto to dogaa u svakodnevnom ivotu svih zemalja i naroda. Nadam se, da sada moe vie ili manje da shvati problem, nastao u tvojoj glavi, i da zamisli sliku koja bi ti objasnila zbog ega kod tvojih nesrenih ljubimaca, iako njihova plemena postoje toliko dugo, jo nisu formirane automatske navike i instinktivne norme s kojima bi njihov ivot proticao vie ili manje normalno, ak i bez Objektivne Svesti. Ponavljam: zahvaljujui pomenutoj osobini, koja je tek nedavno fiksirana u njihovoj zajednikoj psihi, njima je sada postalo prirodno i zakonomerno da se potinjavaju tuem uticaju. U oba sluaja rezultati delovanja toga osobenog svojstva dobijaju se bez ikakvog uea svesti ili njenih delova i, ak, bez njihove elje. Iz svega to sam ti rekao o nainu na koji savremeni Rusi uvek slede primer drugih i u svemu ih imitiraju, jasno moe da shvati do koje mere su u

prirodi tricentrinih Zemljana ve izgubljene podloge za "uporedno logiko miljenje". U naelu, slediti primer drugih ili biti primer za druge smatra se i priznaje meu tricentrinim biima svuda u Vasioni kao apsolutna nunost; i kada tricentrini stanovnici Rusije slede primer Francuza, to je veoma pametno s njihove strane. Zato se ne bismo ugledali na dobar primer. Ali ti nesrenici su, zbog one posebne osobine njihove psihe i nekoliko drugih specifinih odlika njihovog neobinog karaktera - koje su definitivno fiksirane kod njih zahvaljujui tome to je iz njihovog bia potpuno nestalo oseanje istinskog duga, koje se makar ponekad ukljuivalo - poeli, to se kae, da "mehaniki kopiraju" i slede rave primere i ak da se odriu svojih dobrih navika samo zato to one nisu svuda rasprostranjene. Oni, na primer, ak i ne pomiljaju da su, moe biti, uslovi svakodnevnog ivota Francuza stvarani nenormalno i da oni zato nisu imali vremena da shvate nunost povremenog pranja u parnom kupatilu ili vakanja keve posle jela. Ali odbaciti svoje dobre navike samo zato to ih nemaju Francuzi, iji su primer sledili, predstavlja, naravno "uree ponaanje". Iako je osobina koju sam upravo nazvao "ureim ponaanjem" ve postala nasledna kod skoro svih tricentrinih Zemljana, njeno manifestovanje i njeni rezultati su posebno primetni kod tricentrinih bia koja ive na evropskom kontinentu. To sam video i shvatio kasnije, kada sam otiao iz Sankt Peterburga kako bih se uputio u druge evropske zemlje, gde sam morao da ostanem mnogo due nego tokom prethodnih putovanja, te sam zato imao dovoljno vremena da posmatram i u svim moguim uslovima prouim najtananije detalje individualne i grupne psihologije ljudi. Uistinu, spoljna forma ivota evropskih zemalja razlikuje se od ivota u Rusiji. Ta forma ivota ljudi razliitih grupa na kontinentu, razlikuje se jedino po tome to sluajno due postojanje neke zemlje prua vie vremena za automatsko upoznavanje sa odreenim dobrim obiajima i instinktivnim navikama, koje zatim postaju svojstvene samo tom narodu. Ovde, uzgred, treba naglasiti da duina postojanja neke zemlje nesumnjivo ima vanu ulogu u usvajanju dobrih obiaja i instinktivnih navika. Ali, na nesreu svih tricentrinih stanovnika Vasione, nezavisno od nivoa njihovog Uma, egzistencija vie ili manje organizovanih grupa u naelu ne traje dugo, i to, kao i uvek, zbog njihove glavne osobenosti, tj. "povremenog meusobnog istrebljivanja".

im dobri obiaji ponu da se uspostavljaju u svakodnevnom ivotu bilo koje grupe, iznenada se rasplamsava taj uasan proces i onda korisni obiaji i navike, automatski sticani vekovima, ili bivaju potpuno uniteni, ili ljudi date grupe zahvaljujui pomenutoj osobini potpadaju pod uticaj predstavnika druge grupe, iji uticaj nema nita zajedniko s uticajem kojem su prethodno bili izloeni. Zato svi ti obiaji i moralne norme, formirani vekovima, uskoro bivaju zamenjeni "novim", koji su u veini sluajeva nedopeeni ili, to bi se reklo, dobri "samo za danas".

Glava 35 KOZMIKI BROD "KARNAK" MENjA PREDVIENI KURS Na tom mestu Belzebubov razgovor s prijateljima bio je prekinut, jer je kapetan zamolio za dozvolu da lino s njim porazgovara. im Belzebub dade svoju saglasnost kapetan ue i, poto se utivo poklonio, obrati mu se sledeim reima: Vaa Milosti, na poetku naeg putovanja bili ste tako ljubazni da nagovestite kako ete, moe biti, u povratku odluiti da se zaustavite na Svetoj Planeti istilite, kako biste se videli sa porodicom svoga sina Tuilana. Ukoliko imate takvu nameru, bie bolje da ve sada izdate takvu naredbu zato to emo uskoro proi pored sunanog sistema "Halmiani" i, ukoliko upravo sada ne promenimo kurs, nae dalje putovanje e se veoma oduiti. Da, dragi moj kapetane - odgovori Belzebub. - Nemam nita protiv da se zaustavimo na toj svetoj planeti. Ko zna da li u ponovo imati mogunost da odem tamo i posetim svog dragog sina Tuilana. Kapetan se pokloni i htede da izae, kada ga Belzebub, kao da se neega prisetio, iznenada zaustavi i ree: - ekajte, dragi kapetane, elim neto da vas pitam o jednoj stvari. Tada se kapetan vrati natrag i sede na ponueno mesto, a Belzebub nastavi: - Molim vas da, ukoliko je mogue, budete tako dobri i da posle naeg odlaska sa planete istilite promenite kurs vaeg broda tako da omoguite sletanje na planetu Deskaldino. Radi se o tome da je u sadanjem vremenskom periodu, planeta Deskaldino stalno prebivalite velikog Sarunuriana, mog prvog uitelja koji je, moe se rei, bio prauzrok oduhovljenja svih delova moga istinskog bia. Pre svog povratka u rodnu sferu, eleo bih da imam priliku da iskaem svoje potovanje tvorcu svoje prave linosti; tavie, sada kada se, moe biti, vraam sa svoje poslednje konferencije na kojoj je, ne samo meni, ve i svima s kojima sam se sretao, bilo oigledno da je funkcionisanje svakog od mojih oduhovljenih delova bilo potpuno zadovoljavajue, osetio sam neugasivi impuls zahvalnosti prema velikom Sarunurianu. Ja dobro znam, dragi moj kapetane, da sam vam dao teak zadatak, zato to sam ve video koliko je teko ispuniti takvu molbu onda kada sam se posle pomilovanja vraao na rodnu planetu Karatas i poeleo da na tom putu posetim planetu Deskaldino. Tada je kapetan kozmikog broda Sveprisutni prihvatio moju molbu i usmerio brod prema planeti. Poto je s velikim naporom savladao sve tekoe, on je uspeno ispunio moju molbu. Tako sam se, pre nego to u

se vratiti u domovinu, iskrcao na planeti Deskaldino i bio srean to mogu da pozdravim velikog Sarunuriana, tvorca moga istinskog bia i, to mi je bilo tri puta drae, dobijem njegov blagoslov. Kapetan na ovu Belzebubovu molbu odgovori ovako: - Dobro, Vaa Milosti, razmisliu kako da ispunim Vau elju. Znam kakve je tekoe tada imao kapetan Sveprisutnog, ali sada se upravo na kursu izmeu Svete Planete istilite i planete Deskaldino nalazi sunani sistem Salzmanino, koji sadri mnoga nebeska tela, koja su radi opteg trogoautoegokratskog procesa predviena za transformisanje i luenje supstance "zilnotrago"; zbog toga e naem brodu biti veoma teko da proe direktno kroz taj sistem. Ali, u svakom sluaju, pokuau da naem nekakav nain da ispunim elju Vae Milosti. Rekavi to, kapetan ustade i, naklonivi se Belzebubu s potovanjem, izae. Kada je kapetan broda napustio prostoriju u kojoj je sedeo Belzebub, Hasejn pritra dedi i poto mu je, kao i uvek, seo u krilo, poe da ga nagovara da nastavi priu o onome ta mu se dogodilo posle odlaska iz prestonice velike drave na planeti Zemlji, koja se tada zvala Sankt Peterburg.

Glava 36 NETO O NEMCIMA Belzebub poe ovako: - Iz Peterburga sam najpre krenuo u "Skandinavske zemlje", a zatim sam se nastanio u glavnom gradu ljudi koji naseljavaju savremenu zemlju, ije je ime "Nemaka". Rekavi to, Belzebub pomilova kudravu glavu svoga unuka i s dobrim, pomalo mangupskim osmehom, nastavi: - Ovoga puta, moj deae, poto elim da ti pruim odreeno razumevanje osobene psihe tricentrinih stanovnika savremenih evropskih zemalja, udaljiu se od svoje uobiajene navike da te upuujem u razliite pojedinosti svojih razmiljanja, i umesto toga postaviu ti jedan "problem". Pokuavajui da ga rei, ti e razotkriti specifian karakter psihe stanovnika te evropske zemlje i imae idealnu vebu iz aktivnog miljenja. Taj originalan problem je takve prirode da e, poto aktivira svoje miljenje, morati da izvede one logike zakljuke ija e ti sveukupnost pokazati samu sutinu razloga zbog kojih se kod tih osobenih bia, bez obzira na to u kome delu svoga "Faterlenda" ive, moe zapaziti bezazlena navika da, ma gde da se okupe povodom kakve "sveanosti" ili naprosto "veselja", oni pevaju jednu pesmu koju su sami smislili i koja je veoma originalna, a sastoji se iz ovih rei: " Bldsinn, Bldsinn, Du mein Vergngen, Stumpfsinn, Stumpfsinn, Du meime Lust " E, pa, moj deae, ako ne zna ta da radi s tom zagonetkom pomoi e ti mudra izreka naeg dragog uitelja Hode Nasradina, koja je izraena ovim reima: "Najvea srea jeste spojiti lepo s korisnim." Tebi e to biti korisno, zato to e imati idealnu vebu iz aktivnog miljenja, a pruie ti zadovoljstvo, zato to e zadovoljiti svoju elju da razume specifinosti tricentrinih bia koja pripadaju tom savremenom evropskom narodu. Poto su predstavnici toga naroda, kao to sam ti ve rekao, direktni naslednici starih Grka u onome to se odnosi na pronalaske u svim oblastima "nauke", i poto tvoji zakljuci o problemu koji sam ti postavio mogu biti dijametralno suprotni "logikom razmiljanju", smatram potrebnim da ti pomognem tako to u ti dati jo dve injenice.

Prva injenica jeste da su neke rei te pesme neprevodive na bilo koji od savremenih zemaljskih jezika, bez obzira na to to ih je na planeti toliko mnogo da ju je mogue nazvati "hiljadujezikom hidrom"; druga injenica se sastoji u tome to je njihova, od starih Grka nasleena sposobnost da pronalaze sve mogue naine "slabljenja" takozvanog "logikog miljenja", i bez toga dovoljno oslabljenog, kod Nemaca postala nasledna i oni su ak smislili takozvano "gramatiko pravilo" prema kome tokom "razmene miljenja" odrinu recu uvek stavljaju posle tvrdnje - na primer, umesto da kau: "Ja to ne elim", oni kau: "Ja elim to ne." Zbog toga "gramatikog pravila" slualac je u svakom razgovoru prinuen da najpre prihvati svaku tvrdnju kao neto verovatno, usled ega se kod njega javlja odreen "sutinski diardukino" ili, kako oni kau, "doivljaj". I tek potom govornik u skladu s gramatikim pravilom, najzad izgovara famozno "nicht", zbog ega se u njihovoj prirodi javlja ono to polako ali sigurno pridaje njihovoj psihi specifian karakter. Sve to e ti pomoi da razjasni problem koji sam ti postavio.

Glava 37 FRANCUSKA Poutavi malo, Belzebub je nastavio svoju priu. - Posle Nemake, neko vreme sam iveo u zemlji koja se zove "Italija", a posle Italije u zemlji koja je za Rusiju postala "izvor" za razvoj jednog "poroka", fiksiranog u abnormalnom procesu svakodnevnog ivota Zemljana poslednjih vekova, a koji se naziva "podlonost sugestiji"; drugim reima, nastanio sam se u Francuskoj. Sada, moj deae, elim neto da ti ispriam i o specifinim aspektima psihe tricentrinih itelja Francuske, kako bi istovremeno mogao da shvati do koje mere su kod tvojih ljubimaca pogorane normalne sposobnosti za kristalizaciju svih podataka, neophodnih za nepristrasno razmiljanje linosti, kao i kako se kod njih o svakoj realnoj pojavi formira "subjektivno miljenje" koje je, istovremeno, potpuno suprotno onome koje bi imali kada bi realnost doivljavali direktno putem sopstvenih utisaka. Da bih ti objasnio svoje rei mislim da e biti korisno ako ti kao primer navedem Francuze. Kod predstavnika svih naroda koji danas naseljavaju evropski kontinent, na kome je koncentrisan takozvani "kulturni ivot", kao i na drugim kontinentima, od samog roenja pa do zrelih godina, neprestano se kristalizuju podaci to uestvuju u izgradnji lika individualnog Francuza. Ti podaci stvaraju kod njih vrsto uverenje da su Francuzi od svih njima slinih bia "najpokvareniji" i "najneskromniji". Pre nego to sam odabrao Francusku za stalno mesto svoga boravka, podaci za stvaranje upravo takve slike formirani su u mome biu zahvaljujui tome to sam svuda putovao i razgovarao sa najrazliitijim ljudima raznih nacionalnosti koji su iveli u razliitim delovima planete, i to sam tom prilikom o Francuzima esto mogao da ujem miljenja te vrste. Iako sam i prilikom svojih prethodnih poseta ponekad boravio u Francuskoj, specijalno sam se trudio da ne obraam panju na osobenosti psihe njenih stanovnika i na miljenje koje su o njima imali skoro svi ostali narodi. Ovoga puta, meutim, poto sam se nastanio u jednom provincijalnom gradu, ja sam, naravno instinktivno oekivao utiske o "amoralnosti" i "pokvarenosti" lokalnih tricentrinih bia; ali, na moje veliko - i sve vee iznenaenje uskoro sam otkrio da o neemu slinom nema ni govora. Neto kasnije, kada sam poeo da se druim s njima i ak meu njima stekao prijatelje i upoznao se s njihovim porodicama, kod mene ne samo da su poeli da se gube svi podaci za takvo "automatsko miljenje", ve su poele da se kristalizuju drugaije osnove, koje su vodile razjanjenju pitanja zato je kod drugih naroda formirano takvo miljenje, suprotno stvarnosti.

To pitanje me je iz dana u dan sve vie i vie zanimalo, zato to mi je, dok sam iveo meu njima, postepeno postalo jasno da ljudi u toj zemlji, u stvari, nisu bili nimalo "pokvareniji" i "amoralniji" od ostalih Evropljana. Dok sam iveo u tom provincijalnom gradiu, nikako nisam mogao da dodam neto novo tom pitanju, ali kasnije, kada sam dospeo u prestonicu te zemlje, od prvoga dana su osnovni uzroci itavog tog nesporazuma postepeno postajali jasniji mome Umu. Za utvrivanje uzroka oslanjao sam se na svoja nepristrasna posmatranja i razmiljanja, kao i na ovakve injenice. Kada sam stigao u njihovu prestonicu nazvanu "Pariz" koja, uzgred, u svesti savremenih ljudi to ive na itavoj planeti, predstavlja centar njihove zamiljene "kulture", kao to su gradovi Salmios, Kurkalai, Vavilon i drugi predstavljali za ljude prolih epoha to isto - ja sam pravo sa eleznike stanice krenuo u hotel koji su mi preporuili moji poznanici iz Berlina. Prvo to sam video bio je personal hotela koji su u potpunosti inili stranci; veina ih je govorila engleski, iako mi se neto pre toga uinilo da svi govore ruski. Dva dana posle mog dolaska u taj savremeni Salmios raspitao sam se o jednom doljaku iz Perzije, za koga sam imao preporuku od svojih dobrih prijatelja, nastanjenih u persijskoj prestonici. Moj novi poznanik iz Persije pozvao me je iste veeri da poemo na bulevar Kapucina i posetimo znameniti kafe "Grand". Kada smo stigli, seli smo za jedan od malih stoia koji, kao to je poznato, u Parizu zauzimaju pola trotoara. Kao to sam ti rekao, kafe je u Evropi isto ono to je ajdinica u Aziji. Jedina razlika je u tome to e ti u ajdinici ponuditi tenost crvenkaste boje, napravljenu od biljaka koje su tamo dobro poznate, dok e ti u evropskom kafeu ponuditi tenost potpuno crne boje, a od ega je ona napravljena, ne zna niko osim gazde kafea. Poeli smo da pijemo crnu tenost koja se zove "kafa". Primetio sam da svi koji u kafeu "Grand" posluuju, to jest, kako oni kau, svi "kelneri", pripadaju drugim narodima, uglavnom Italijanima. Treba da zna da u tom delu Pariza - "inostranom" Parizu - svaki biznis pripada nekoj od zajednica doljaka iz raznih zemalja Evrope, kao i sa drugih kontinenata. Dakle, sedei za stoiem u poznatom kafeu "Grand" ili tanije, ispred ulaza u njega, poeli smo da razgledamo prolaznike koji su etali ulicom.

Meu etaima je bilo predstavnika skoro svih naroda Evrope i drugih kontinenata, ali to su, uglavnom, bili stanovnici zemalja to su imale sreu da u to doba budu bogate; meu njima su dominirali Amerikanci. U Parizu su Amerikanci definitivno zauzeli mesto Rusa, posle "propasti" njihove drave. Veina etaa pripadala je vladajuim klasama, iji su predstavnici esto dolazili u "prestonicu sveta" ne bi li, kako oni kau, "prijatno proveli vreme". Meu njima je bilo mnogo biznismena, pristiglih u Pariz radi trgovine "modnim predmetima", uglavnom parfimerijom i enskom odeom. U arenoj gomili koja je etala bulevarom Kapucina, mogli su se videti mladi ljudi, pristigli u Pariz da ue moderne igre i vetinu izrade, naravno, modernih eira. Dok smo mi razgovarali i posmatrali gomilu ljudi na ijim licima se italo zadovoljstvo zbog ostvarenja dugo prieljkivanog sna, moj novi poznanik se iznenada okrete prema meni i pokazujui prstom na par koji je prolazio, uzviknu: - Pogledajte! Tamo pogledajte! Evo dolaze "pravi Francuzi"! Ja pogledah, i videh par koji je zaista podseao na stanovnike provincijalnih gradia te zemlje. Kada oni nestadoe u gomili, zapoesmo razgovor o tome kako se taj "pravi" francuski par mogao nai na tome mestu. Posle nekoliko pretpostavki doosmo do zakljuka da taj par, moe biti, ivi u nekom od stanova francuskog dela Pariza i vraa se s neke porodine svetkovine u drugom kraju grada. Oigledno je da su mnogo popili na tom porodinom prazniku i po zavretku, ne elei da idu zaobilaznim putem, reili su da krenu preicom koja je sluajno vodila pored kafea "Grand". To je, oigledno, bio jedini verodostojan razlog to su se u tom delu Pariza mogli sresti pravi Francuzi. Razgovarajui, i dalje smo posmatrali gomilu etaa odevenih po poslednjoj modi. Iako je veina pomodnim stvaricama samo bacala prainu u oi, jer je bilo oigledno da je ta odea upravo kupljena danas ili jue - i pri paljivijem posmatranju, kada se njihova lica uporede sa odeom, moglo se videti da oni obino retko imaju mogunost da se tako skupo odevaju i budu tako bezbrini. Meu tim "stranim prinevima", kako ih ponekad naziva domae stanovnitvo, poeli su da se pojavljuju "profesionalci oba pola" - takoe stranci koji su se u Parizu aklimatizovali; tada moj prijatelj, mladi Perzijanac,

ree da e on biti moj pariski ierone i da e me odvesti u takozvanu "javnu kuu", kako bih video francusku "pokvarenost". Sloih se, te ostavismo kafe "Grand" i svratismo u prvi "bordel" koji se nalazio u blizini. Tu sam saznao da je gazdarica te "plemenite ustanove" bila jedna panska Jevrejka. U sobama je bilo mnogo ena: "Poljakinja", "Maarica", "Jevrejki", "Italijanki" i ak, dve crnkinje. eleo sam da vidim "pravu Francuskinju", ali poto smo se raspitali, ispostavilo se da nema ni jedne. Izaavi iz bordela, vratili smo se na bulevar i nastavili da etamo posmatrajui gomilu. Na svakom koraku smo sretali gomile ena na ijim licima je pisalo da pripadaju "nonom ivotu". Sve te ene pripadale su ve pomenutim nacijama, kao i drugim nacionalnostima; meu njima je bilo "veanki", "Engleskinja", "Ruskinja", "panjolki", "Moldavanki", i tako dalje, ali teko da je meu njima bilo makar jedne Francuskinje. Uskoro su poele da nam dosauju nekakve sumnjive osobe nudei nam da zajedno s njima napravimo "Velikog Kneza". Najpre nisam razumeo ta to znai, ali mi je posle posle dueg raspitivanja postalo jasno da je taj neobian izraz dobio odreeno znaenje u vreme dok je cvetala, sada nepostojea, "carska Rusija". U to vreme su, kako se ispostavilo, predstavnici vladajue klase, koja je u Rusiji ve propala, veoma voleli "prestonicu sveta" i esto su ovamo dolazili; i skoro svako od njih se iz hvalisavosti pretvarao u osobu sa "titulom" - u "grofa", "barona" ili "kneza", a najee se izdavao za "velikog kneza". A poto su svi oni dolazili na sumnjiva mesta "inostranog Pariza", profesionalni vodii su takvu turu nazvali "velikokneevskom". Iznajmivi jednoga od vodia, krenusmo da uivamo u prizorima tog "savremenog Kurkalaija". Posetili smo nekoliko "jazbina" - kafe "homoseksualaca", klub "lezbijki" i mnoga druga "sklonita poroka", gde su se mogle videti sve vrste anomalija koje se uvek sreu u glavnim "kulturnim centrima" tih nesrenika. Prelazei iz jednog mesta s ravom reputacijom u drugo, doosmo, najzad, do poznatih ulica "Monmartra" koje se, strogo reeno, ne nalaze na samom Monmartru, ve neto ispod kvarta sa istim nazivom, koji je obilovao "nonim klubovima" sumnjive reputacije predvienim, meutim, ne za Francuze, ve iskljuivo za "strance".

Tu je bilo i mnogo restorana koji se nikada nisu zatvarali, naravno, takoe organizovanih za strance. itav kvart je poinjao da ivi tek nou; preko dana je bio, kako oni kau, skoro "mrtav", i nijedan strani posetilac nije remetio njegov mir. U svim tim restoranima postojale su otvorene "scene" na kojima su prikazivane razne "neobine stvari", koje su, kako se mislilo, poticale iz drugih zemalja. Afrikanke su prikazivale "trbuni ples", Kavkasci svoje plesove sa bodeima, mulati svoje zmije, jednom reju, moglo se videti sve to je te sezone bilo "u modi". Ali to to je u "Monmartrovskim pozoritima" prikazivano kao neto to navodno potie od njima slinih ljudi koji ive na drugim kontinentima, nije imalo nita zajedniko s onim to sam ja, koji sam svuda boravio radi posmatranja i izuavanja svih osobenosti ponaanja stanovnika neke zemlje, sopstvenim oima na tim mestima video. Nedavno je na Monmartru otvoreno mnogo "specijalnih ruskih restorana" i u tim ruskim restoranima, kao i u mnogim drugim, takozvani "artisti", ili "glumci", bili su Rusi koji su, veinom, pripadali vladajuim klasama. Ovde je umesno napomenuti da su jo sasvim nedavno oevi i dedovi tih "artista" ili "glumaca" savremenih "teatralnih restorana", poseivali takva mesta na Monmartru, razume se o troku svojih seljaka, i pri tome ismevali i vreali lino dostojanstvo predstavnika drugih naroda; a sada njihova deca i unuci moraju da se pomire s tim da slue kao objekti "haznamaskih kaprica" doljaka iz drugih zemalja, u ijim depovima "zvecka lova". Hoda Nasradin ima izreku o takvom stanju stvari. Ona glasi: "Ako voli da se sanka mora voleti i da vue sanke." Dok smo sedeli u jednom od tih restorana, mog novog prijatelja Perzijanca je pozvao neki njegov prijatelj i ja sam ostao sam za stolom na kome je stajala boca ampanjca, koji se uvek slui na Monmartru. Belzebub duboko uzdahnu i nastavi: - Upravo sada, dok ti priam o toj veeri koju sam proveo meu tricentrinim Zemljanima na Monmartru, u meni se nevoljno budi oseanje koje sam tada doiveo; i u ovom trenutku seanje na sve preivljeno postaje toliko intenzivno i izaziva ponovne asocijacije u sva tri oduhovljena dela moga Ja, to me primorava da odustanem od naete teme, kako bih podelio s tobom alosna i teka razmiljanja, izazvana mojom usamljenou i tim neprijatnim okolnostima na Monmartru, kada me je moj mladi persijski ierone ostavio. Stvar je u tome to me je takvo oseanje, koje se moe nazvati oseanjem "protesta", posetilo drugi put u ivotu; jednom pre toga ono je nastalo u meni

zbog "previda" jednog dela naih Najviih Kozmikih Svetitelja, zbog ega su nastale, a moda i dalje nastaju, sve te objektivne nesree na Zemlji, pa ak i u itavoj Vasioni. Ipak, ovoga puta moje misli su ile ovim redom: Kako je bilo mogue ne predvideti, uz sve proraune harmonijskog kretanja nebeskih tela, da e se kometa Kondora sudariti sa zlosrenom planetom Zemljom? Da su to predvideli oni koji su za to bili zadueni, ne bi se dogodila nijedna nesrea u lancu nesrea i ne bi bilo potrebno da se u organizam prvih tricentrinih bia implantira toliko fatalan po njih organ kundabufera, koji je i bio uzrok svih kasnijih nevolja i njihovih uasnih rezultata. Naravno, kasnije, kada je potreba za tim tetnim organom otpala, on je uniten, ali pri tome opet nije bilo predvieno da unitenje samoga organa nee unititi njegove osobine i da u budunosti, zbog osobenog naina ivota ljudi, posledice njegovog delovanja mogu biti fiksirane u prirodi njihovih potomaka. Drugim reima, ovoga puta oni nisu predvideli da, iako je bilo mogue ukloniti taj organ, nije mogue izbei fundamentalni kozmiki zakon Geptaparaparinoha, koji se odnosio na evolutivne procese, zato to on za Zemljane ostaje isti kao i za sve to postoji u Vasioni. To se dogodilo zbog jednog drugog, skoro kriminalnog previda, koji je doveo do potpuno uasne situacije: iako, s jedne strane, kod Zemljana, kao i kod svih ostalih tricentrinih bia Vasione, postoje sve mogunosti za razvoj "nadtelesnih sutina", ili "viih tela", s druge strane, zbog kristalizacije razliitih posledica svojstava organa kundabufera, njima je skoro nemogue da usavravaju svoje nadtelesne sutine do potrebnog nivoa. A poto u skladu sa fundamentalnim kozmikim zakonima, objekti kao to su "nadtelesni delovi" u biu tricentrinih stvorenja, nisu na planetama podvrgnuti unitavanju, i poto njihova planetarna tela ne mogu da postoje veno, ve se, kada doe vreme, obavezno podvrgavaju procesu svetog "raskoarna", nesrene "nadtelesne sutine" moraju prelaziti iz jedne spoljne forme u drugu i veno se u njima muiti. Dakle, moj deae, dok sam sedeo sam u restoranu na Monmartru i posmatrao tvoje savremene ljubimce, nisam prestajao da razmiljam. Koliko je vekova proteklo od kada sam poeo da prouavam ivot tricentrinih stanovnika te nesrene planete. Za to vreme Odozgo je bilo poslato mnogo Kozmikih Svetitelja s posebnim zadatkom da im pomogne i oslobodi ih posledica delovanja organa kundabufera; ipak, nita se od tada nije promenilo i njihov ivot je ostao isti kao pre. Za sve to vreme nisam uoio razliku izmeu ljudi koji su tamo iveli pre sto godina i onih koji ive sada.

Ne, bia koja sede ovde ista su, i ponaaju se isto onako neprilino kao i itelji Salmiosa u Atlantidi, koji je svojevremeno smatran "izvorom" i mestom koncentracije dostignua u procesu usavravanja njihovog Uma - ili, kako bi rekli savremeni Zemljani, njihovim "glavnim kulturnim centrom" i gde sam ponekad i sam sedeo u njihovim "sakrupiaksama", kako su oni nazivali restorane. Posle propasti Atlantide proletelo je mnogo vekova... Broj tricentrinih bia znatno je porastao i njihov glavni "kulturni centar" premestio se na kontinent Grabonci, koji se sada zove "Afrika". I opet se proli vekovi, kulturni centar je postao grad Kurkalai na azijskom kontinentu, u drevnoj zemlji koja se zvala "Tikliami". U to vreme sedeo sam s njima u njihovim "katlanima", koji podseaju na savremene restorane. Zar nisam ve bio svedok istih ovakvih scena? Preda mnom sedi krupan mukarac sa dve uline devojke... obucite im "kafirijanske" haljine i... nisam li potpuno iste tipove gledao sedei u "katlanu" grada Kurkalai? A eno tamo, sleva, za drugim stolom, mladi u drutvu svoje mokre brae razglaba prodornim glasom o uzrocima nereda u zemlji - stavite mu na glavu "ambardah", i zar nee biti potpuno isti kao "Klijanac s brda", kako se nekada govorilo? A eno onaj visoki ovek, koji tako vaan sedi sam u uglu i istovremeno namiguje eni to za susednim stolom sedi sa svojim muem... zar on nije pravi "Verunkic"? A ovi kelneri to lie na pse podvijenih repova dok posluuju ljude koji sede za stolovima... zar oni nisu "asklejski robovi"? Posle Tikliamia ponovo je prolo mnogo vekova i ja sam dospeo u slavni grad Vavilon. Zar tamo nije bilo isto ovako? Zar tricentrini stanovnici toga grada nisu bili isti ovakvi Askleji, Kafirijanci, Verunkici, Klijanci, i tako dalje? Promene su dotakle jedino odeu i imena tih naroda. U vavilonska vremena zvali su se "Asirci", "Persijanci", "Arapi", i imali druga slina imena. Da... a sada, posle toliko vekova, ponovo sam u savremenom "kulturnom centru"; sada je to Pariz. I opet isto... galama, buka, smeh, psovke... ba kao u Vavilonu, Kurkalaiju, pa ak i u Salmiosu, prvom centru kulture. Zar se ova tricentrina bia ne okupljaju ovde kako bi provela vreme na nain koji ne prilii razumnim stvorenjima, kao to su to inili i njihovi preci, koji su u davna vremena iveli na ovoj zlosrenoj planeti?

Za sve to vreme video sam kako su bez traga nestajali ne samo itavi narodi, ve su se i kopna na kojima su oni iveli menjala ili nestajala sa lica planete, kao to se to dogodilo sa Atlantidom. Posle Salmiosa, sledei kulturni centar nastao je na kontinentu Grabonci. Zar nisu ljudi koji su ga naselili takoe iezli? A ako sam kontinent i nije propao, mesto na kome se nalazio grad zatrpao je pesak i sada se tamo nalazi jedino pustinja Sahara. I opet su proli vekovi. Novi centar je bio u Tikliamiu. ta je od njega ostalo? Pustinja, nazvana "Karakumi" ili "Crni pesak". Ako je od nekada slavnog naroda neto ipak uspelo da opstane do hiljadite generacije, to sada tavori u potpunoj bedi, nedaleko od mesta nekadanje veliine. Vekovi su se smenjivali... Video sam njihov kulturni centar, grad Vavilon. ta je ostalo od toga zaista velikog grada? Neto kamenja od samoga grada i potomci nekada velikih naroda, koje njihovi savremenici, iako i sada postoje, smatraju potpuno beznaajnim. A kakva sudbina eka savremeni kulturni centar, grad Pariz, i narode koji su sada toliko moni: Francuze, Nemce, Engleze, Holanane, Italijane, Amerikance i druge - pokazae budui vekovi. Jasno je samo jedno: nesreni zaeci "nadtelesnih sutina", koje su nastale i nastaju i dalje kod tricentrinih Zemljana, osueni su, kao to sam ti govorio, da propadaju u anomalnim formama svih vrsta - formama koje su postale svojstvene nesrenoj Zemlji zbog neoprostivog previda nekih od naih Najveih Kozmikih Svetitelja. Bio sam zadubljen u te tune misli kada se vratio moj novi prijatelj, mladi Perzijanac. Neto kasnije, kada je u restoranu postalo suvie buno i zaguljivo, reismo da odemo na neko drugo mesto na Monmartru. Ali kada smo ustali da krenemo, grupa ljudi koja je sedela za susednim stoiem, ula je kuda nameravamo da poemo i po zvala nas da im se pridruimo i tamo odemo svi zajedno. Oni nas zamolie da saekamo dolazak nekog njihovog prijatelja. Ispostavilo se da su nai novi poznanici bili Amerikanci. Iako je u restoranu bilo sve neprijatnije i buka pijanih glasova bila sve jaa, mi se najpre sloismo da saekamo njihovog prijatelja, ali kada u udaljenom uglu prostorije iznenada zapoe kavga, mi izaosmo ne ekajui Amerikance.

Pokazalo se da je kavga zapoela zbog toga to je neki ovek udario svog prijatelja flaom po glavi naprosto zato to je ovaj odbio da popije u zdravlje premijera nekakve vlade, ve je umesto toga nazdravio za "sultana Tugurta". Jedan od Amerikanaca koji vie nije hteo da eka svoga prijatelja, poao je s nama u drugi restoran. Kada smo se blie upoznali, pokazalo se da je Amerikanac pronicljiv, veseo i priljiv. On je itavim putem neprekidno brbljao i primoravao nas da se smejemo njegovim pametnim i tanim komentarima u vezi raznih kominih strana ponaanja prolaznika i posetilaca restorana. Raspitavi se o svemu, saznasmo da je na Amerikanac vlasnik velike pariske kola plesa, koja je tada bila u modi. Iz svega to je ispriao o svome poslu, shvatio sam da su uenici njegove kole bili jedino Amerikanci koji su ovamo doli da bi nauili popularnu ameriku igru "fokstrot". Saznao sam, takoe, da je poreklo fokstrota isto ameriko i da je on poslednji modni krik, posebno u Americi. Kada smo naruili jo jednu vrstu ampanjca i na veseli Amerikanac na trenutak uutao, upitao sam ga: Recite mi, molim vas, dragi gospodine, ako je tako, zato niste svoju kolu otvorili u Americi, umesto to ste doli u Pariz, tako daleko od domovine i toliko traenog fokstrota? Zato pitate? - uzviknu on, iskreno iznenaen. - Pa ja imam veliku porodicu? Da sam otvorio svoju kolu u domovini, ne samo da bi moji blinji pomrli od gladi, ve ni ja sam ne bih mogao da iznajmim ak ni vlaan podrum u Njujorku, kako bismo se sklonili od loeg vremena koje donosi hladan vetar. A ovde u Parizu, hvala Bogu, ima mnogo onih koji ele da naue fokstrot i plaaju mi onoliko koliko zatraim. - Ne razumem prekidoh ga. - Rekli ste da vai uenici uglavnom dolaze ovamo iz vae domovine, a odmah zatim kaete kako tamo na vas niko ne bi obratio panju. Kako to objanjavate? - O, to je pravi trik - odgovori estiti Amerikanac. Razlog je u maloj "psiholokoj neobinosti" koja zajedno s drugim specifinim udnovatostima ini moje sunarodnike "tupima". itava stvar je u tome to se moja kola nalazi u Parizu koji je, kako u Americi kau "poznavaoci umetnosti", "savremeni Vavilon".

A taj savremeni Vavilon je kod nas toliko popularan da svako smatra svojom obavezom da poseti ovu prestonicu sveta. Svaki Amerikanac koji uspe da prikupi makar malo novca, dolazi ovamo. A, uzgred, znate li da u Americi nije tako prosta stvar sakupiti novac. To ovde u Evropi misle da su kod nas ulice poploane dolarima. Dozvolite da kaem kako oveku koji ivi u Americi zapravo nije nimalo lako da sakupi novac. Svaki cent se zarauje u znoju svoga lica. Mi u Americi ne plaamo, kao to se to radi u nekim evropskim zemljama, za tako efemerne vrednosti kao to su "slava", "popularnost", "talenat", i tako dalje. Na primer, ovde u Evropi, ako neki umetnik naslika dobru sliku i postane poznat, bilo kakvu brljotinu smukao posle toga, publika e uvek plaati visoku cenu za nju, samo zato to je ona rad velikog umetnika. Kod nas u Americi, ipak, sve je drugaije. Sve se radi zbog novca i svaki proizvod se vrednuje. "Ime", "talenat", "genije" i sva roba te vrste, nama malo znai i mi teko dajemo dolare za nju. Ali, na moju sreu, nai Amerikanci imaju mnogo slabosti, a meu njima je i strast da se "vidi Evropa". Da bi zadovoljio tu strast, svaki Amerikanac nastoji, odriui se povremeno ak i najpotrebnijeg, da skloni na stranu teim radom zaraene dolare, kako bi doao u Evropu i obavezno, u "prestonicu sveta" - Pariz. Eto zato se na ulicama Pariza moe sresti toliko mojih zemljaka, kojih je ovde bukvalno "kao pleve". A poto nai Amerikanci imaju jo jednu veoma izraenu slabost, "sujetu", oni se raduju ako ljudi uju da su oni nauili fokstrot i to ne naprosto u Filadelfiji ili Bostonu, ve u samom Parizu, odakle stiu sve modne novosti sveta. A poto je fokstrot sada u modi, "pariski fokstrot" je za njih - poslednja re civilizacije. I eto, zahvaljujui tim dvama "fermentima" mojih sunarodnika ja, obian uitelj plesa, ovde uvek pronalazim mnogo Amerikanaca koji mi dobro plaaju. Istina, oni mi ovde plaaju u francima a ne u dolarima, jer, svakako, i oni to menjaju valutu treba da zarade, to jest, oni takoe imaju porodice. Poto sam sasluao sva ova objanjenja, upitao sam ga: Recite mi, molim vas, dragi ser, zar je mogue da vai zemljaci dolaze u Pariz i ostaju ovde toliko dugo samo zbog toga da bi nauili va fokstrot? Ne samo fokstrot - odgovori on. - Dok borave ovde, oni razgledaju grad i njegovu okolinu, a ponekad ak odlaze i na dua putovanja. Ukratko, za sve to vreme oni zaista "prouavaju" Evropu.

Oni "poseuju" i "prouavaju" Evropu, kako kod kue kau, radi "potpunijeg obrazovanja i vaspitanja"; ali, meu nama reeno, to je samo jedna od papagajskih fraza onih meu nama koji pretenduju da budu pravi Englezi. U stvari, moji zemljaci putuju u Pariz, i uopte u Evropu, jedino zato da bi zadovoljili svoju sujetu. Oni ne putuju zato da bi bili ueniji i da bi vie znali, ve naprosto da bi mogli da se pohvale pred svojim poznancima kod kue kako su boravili u Evropi i videli jedno, drugo i tree. Znate li kako moji sunarodnici putuju po Evropi i kako je izuavaju? Ne znate? Onda, ujte. Dakle, moji dragi zemljaci se, kao stado ovaca, okupe svi zajedno u grupe od po nekoliko desetina; itava ta partija "turista" seda u ogroman autobus i kree oznaenom marrutom. Osim ofera, tu je jo jedna osoba, "vodi". Za vreme ture famoznim autobusom vodi ponekad slabanim glasom izgovara nazive mesta i raznih istorijskih i neistorijskih predela Pariza i okoline, nauenih napamet iz prirunika koji je sainio lino mister Kuk. Ti vodii imaju veoma slabane glasove i izgledaju kao da nisu jeli, zato to su obino veoma umorni i neispavani, poto mnogi od njih rade ak i nou kako bi sastavili kraj s krajem, a od Kuka i Sina dobijaju bedne zarade, premale da preive, zato to je teko izdravati porodicu, naroito u Parizu. Ali, ak i ako moji dragi sunarodnici uju veoma malo od onoga to priaju pospani vodii svojim slabanim glasovima, kakve to ima veze? Zar im i tako nije svejedno? Oni zapravo ne znaju nikakve pojedinosti o onome to vide. Zato bi se uzbuivali zbog znaaja svega toga? Svima njima potrebna je samo "injenica" da su bili na tim i tim mestima i da su, uopte, "videli svet". Njih to u potpunosti zadovoljava, zato to u buduim razgovorima mogu mirne savesti da kau kako su bili tu i tu, na raznim mestima, a svi ostali Amerikanci e misliti kako oni nisu "maji kaalj", ve neko ko je bio u Evropi i posetio sva mesta koja je duan da vidi svaki "civilizovan ovek". Ah, dragi moj, ser! Vi svakako mislite da sam ja samo ovek koji ivi na raun tuposti svojih zemljaka? Ko sam ja, na kraju krajeva? Ja sam mali ovek, obian "uitelj plesa". Da li ste primetili debeljka koji je u onom prvom restoranu sedeo pored mene? Da... E, on je prava varalica. Izmeu ostalog, ta sorta se mnogo ee sree kod nas u Americi, posebno u poslednje vreme. Taj debeljko, amerikanizovani engleski Jevrejin, je glavni partner jedne stabilne amerike firme. Ta firma ima svoje filijale u mnogim amerikim i evropskim gradovima, a taj ovek ima funkciju direktora pariske filijale.

Firma ne samo da puni svoju kasu tako to eksploatie tupost mojih zemljaka, nego je, da zlo bude vee, svojom prevarantskom delatnou jo i podstie. Evo kako oni odrauju svoje mrane poslove: Pariska filijala firme je zahvaljujui amerikim metodama reklamiranja, ve nairoko poznata u Americi i mnogi moji zemljaci, podstaknuti sujetom i drugim tipinim slabostima, od te filijale redovno naruuju modernu garderobu, a filijala im iz "prestonice sveta" alje "originalne francuske modele". Sve se to radi sasvim asno, prema pravilima savremenog biznisa i bazira se na "trostrukom knjigovodstvu" i "marifetlucima". to se tie prave strane biznisa te "solidne firme", koju su osnovale amerike "ajkule", dozvolite da se tako izrazim, te "ajkule" e vas odrati do gole koe kako bi napunili svoje beskrajno duboke depove. Kada, dakle, pariska filijala dobije potom narudbinu od neke svoje amerike klijentkinje, odmah ga alje pravo u Nemaku, gde su rad i materijali mnogo jeftiniji. I nemaka filijala lagano i lenjo izvrava ameriku narudbinu prema diktatu "pariske mode", posle ega spokojno priiva parisku etiketu na svoju robu i direktno je alje brodom iz Hamburga u Njujork, gde je dobija klijentkinja, srena i ponosna to sutra nee obui bilo ta, ve pravi pariski proizvod, saiven u samom Parizu po "poslednjoj modi". Najinteresantnije je to u tom "komisionom biznisu" "uvaene firme" niko ne gubi, naprotiv, on svima odgovara i svima je koristan. ak i Francuska, domain "prestonice sveta", dobija neto od te trgovine - iako, naravno, koristi ima jedino potanska ustanova koja je stavila peat na korespondenciju pariske filijale. Kao to vidite, svi su zadovoljni i svi se raduju, tavie, itav taj posao opravdava aksiom politike ekonomije koji, uzgred reeno, nije svuda prihvaen - a koji glasi da bez meunarodne robne razmene nacije ne mogu da postoje. A ko sam ja? ...Ja sam samo bedni uitelj plesa! Veseli Amerikanac je i dalje neto govorio, kada se iz susedne prostorije zau velika buka i oajniki muki i enski povici. Mi ustadosmo i izaosmo iz restorana, i tek kada smo se nali na ulici, rekoe nam da je neka panjolka prosula vitriol u lice eni koja je dola iz Belgije, jer je ova jednom mukarcu iz Gruzije, koga je ranije u Parizu izdravala panjolka, poklonila tabakeru sa ugraviranim natpisom "Uvek sam ti na raspolaganju". Kada smo izali napolje bilo je ve veoma kasno, tanije, rano: ve je svitalo. Zato smo se oprostili od naeg zabavnog Amerikanca i poli svako u svoj hotel.

Uz put sam razmiljao o onome to sam video i uo na znamenitom Monmartru i dobro sam shvatio kako se i zato kod stanovnika drugih zemalja formiralo miljenje o Francuzima, toliko razliito od pravog stanja. Zahvaljujui svemu onome to sam te noi video, postalo mi je jasno da predstavnici drugih naroda, kada dou u Francusku, pre svega odlaze u onaj deo Pariza i na mesta koja su za njih specijalno organizovali i uredili stranci poput njih, koji su doli mnogo ranije i koji zato odlino govore francuski. Poto pronicljivost odavno ne spada u vrline savremenih ljudi, oni su izgubili takozvane "iroke vidike" i druge strance smatraju Francuzima; a kasnije, poto se vrate svojim kuama, oni priaju svojim zemljacima o svemu to su videli, uli i doiveli samo u jednom delu Pariza kao da je to bila prava Francuska i kao da su imali posla s pravim Francuzima. Tako je postepeno o Francuzima formirano miljenje koje ne odgovara stvarnosti. tavie, postoji jedan jo ozbiljniji razlog za formiranje miljenja o Francuzima, a on se takoe zasniva na osobenostima njihove psihologije. Ta osobenost svoj nastanak duguje jednoj takoe pogubnoj praksi, koja se zove "obrazovanje". Radi se o tome da ve od dolaska deteta, kako to oni kau, na "svet Boji", jo od prvoga dana, dok jo i sama Priroda tek razvija svoju prvobitnu koncepciju budueg odraslog odgovornog tricentrinog bia, tvoji ljubimci poinju da ometaju taj razvoj svojim tetnim "obrazovanjem". I to nije sve: pomou te kobne prakse oni u "spetsiualitivijanske koncentracije", ili zemaljski, "mozgove" novoroenog bia, utuvljuju i usauju razne efemerne i fantastine ideje. Mozgovi postoje radi opaanja i prikupljanja najrazliitijih utisaka i rezultata svesnog procesa saznanja; kod novoroeneta su oni potpuno isti i poseduju najvii nivo prijemivosti. Najvea nesrea za tvoje ljubimce je u tome to taj kobni proces kod veine njih traje skoro do njihovog zrelog uzrasta. Usled toga nastaje ona osobenost njihove psihe koju sam ve pominjao, a evo u emu se ona sastoji: prvo, skoro sve funkcije usmerene na aktivno ponaanje, malopomalo se adaptiraju tako da odgovaraju samo na lane i fantastine ideje; drugo, celokupno njihovo bie postepeno se navikava na usvajanje novih utisaka bez i najmanjeg uea onih ivotnih faktora koje je Priroda radi toga usadila u njih - drugim reima, oni usvajaju novo jedino u skladu s onim lanim i fantastinim predstavama koje su im prethodno sugerisane. Savremeni tricentrini Zemljani su se, na kraju krajeva, liili i same potrebe da poimaju i usvajaju ono to prvi put vide i uju; zbog toga je sve to

je novo za njih potres, poto izaziva asocijacije zasnovane na prethodno usaenim informacijama, to se mora uskladiti s novim utiscima. Dakle, kada tvoji ljubimci postanu odrasli odgovorni ljudi, oni automatski usvajaju, bez bilo kakvog napora neke od svojih sutinskih funkcija, sve to prvi put vide ili uju, pri emu se kod njih ne javlja ni najmanja potreba da shvate ono to se dogaa, kako u spoljnom tako i u unutranjem svetu. Oni se naprosto zadovoljavaju onim to je jednom ili dva puta uneto u njih. Nadam se, dragi moj deae, da si posle svega to sam ti ispriao shvatio kako se i zato meu tricentrinim biima drugih zemalja ove planete pojavilo miljenje o Francuzima koje ne odgovara stvarnosti. Desilo se, na nesreu obinih Francuza, da su savremeni tricentrini stanovnici drugih zemalja izabrali prestonicu njihove zemlje za zadovoljavanje svojih, takozvanih, "kulturnih potreba". U svakom sluaju, ja itavim svojim biem saoseam sa obinim iteljima te zemlje zbog toga to se sada njihova prestonica, tanije, jedan njen deo, smatra "centrom kulture" itave planete. Neobino je to je veina stanovnika Francuske, bez obzira na potpuno abnormalne uslove svoje egzistencije, izazvane pretvaranjem njihove prestonice u glavni "kulturni centar" itave zlosrene planete, pokazala sposobnost da u sebi sauva, istina nesvesno, podloge za nastanak dva ivotna impulsa, na kojima se prvenstveno zasniva objektivni moral, a koji se zovu "patrijarhalnost" ili "ljubav prema porodici", i "oseanje prirodnog stida". Poto je ovaj savremeni "kulturni centar" odavno postao mesto okupljanja ljudi sa itave planete, koji su se u potpunosti prepustili "zlom duhu" to gospodari u svakome od njih, postavi njihov ideal, i koji je odlino opisan sledeim reima: "elja da se potpuno eliminie potreba za bilo kakvim naporom i bilo kakvom duevnom brigom", ti ljudi svakako, svesno ili nesvesno, vre tetan uticaj na Francuze. Ti e, moj deae, veoma dobro shvatiti koliko je to to se savremeni "centar kulture" nalazi u Francuskoj velika nesrea za njen narod, kada ti opiem posledice. Za njih sam saznao na osnovu informacije navedene u jednom od poslednjih eterograma koji govore o tricentrinim stanovnicima Zemlje. Moram ti rei da se ta bia, koja su se u potpunosti prepustila "unutranjem zlom duhu" i okupljaju se u jednom od "centara kulture", izmeu ostalih tetnih stvari, naprosto iz nerada i radi zadovoljenja sopstvenih hirova, bave i stvaranjem novih formi manifestovanja svojih haznamaskih svojstava ili, kako oni kau, novom "modom" koju zatim ire po itavom svetu.

Haznamaska praksa "stvaranja nove mode" takoe je postojala i u prethodnim civilizacijama: za vreme tikliamike civilizacije ona je cvetala pod nazivom "adjat", za vreme Vavilona - pod nazivom "hajdija". "Adjat", "hajdija" ili "moda" igraju istu ulogu u njihovom svakodnevnom ivotu, kao i nai obiaji, uvedeni radi olakavanja spoljnih uslova, nezavisnih od nas, a koji su postepeno poeli svuda da se primenjuju kao prirodne potrebe. Savremeni obiaji ili "moda" Zemljana, s druge strane, pre svega su naprosto privremeni i slue jedino za zadovoljavanje beznaajnih linih ciljeva tih savremenih i buduih haznamasa i postali su do krajnosti trivijalni i egoistini; osim toga, oni su rezultat ni manje ni vie nego automatskog miljenja zasnovanog na relativnim pojmovima koji proistiu iz anomalno uspostavljenih uslova svakodnevnog ivota na Zemlji. Pre otprilike pola veka u Parizu je nekoliko kandidata za haznamase smislilo kratke frizure za ene i ta kobna pojava se proirila natprirodnom brzinom, uz pomo dobro proverenih naina i puteva. Ipak, u to vreme je oseanje "morala" i "patrijarhalnosti" kod francuskih ena bilo jo veoma jako i one nisu prihvatile tetnu novinu; ali, engleskim i amerikim enama ona se veoma dopala i one su poele da iaju kosu. Osim toga, poto su ene obeju ovih zemalja namerno kvarile svoju prirodu u delu koji je predvien za odreene promene kozmikih supstanci, Velika Priroda nije ekala sa odgovorom i dala je odgovarajue rezultate koji e nesumnjivo dobiti iste forme kakve su ve imali dva puta ranije: prvi put u zemlji "Uneano", sada "Kafirstanu", gde su se pojavile takozvane "amazonke", i drugi put u antikoj Grkoj, gde je osnovan "kult pesnikinje Sapfo". Za to vreme, u dvema savremenim dravama, Engleskoj i Americi, ensko ianje je iniciralo u prvom sluaju "sifraetkinje", a u drugom takozvane hrianske naunike ili "teozofe". Osim toga, kada se ta haznamaska moda enskog ianja svuda proirila, primeeno je proporcionalno poveanje kako je navedeno u eterogramu koji sam dobio - onoga to oni nazivaju "enskim bolestima", tj. najrazliitijih upala polnih organa, kao to su "vaginitis", "uteritis", ovaritis", kao i fibroma i raka. Moj deae, iako su modu kratkih enskih frizura smislili ljudi sa haznamaskim svojstvima u Parizu, ona nije postala moderna najpre u Francuskoj, ali, poto je njena prestonica postala mesto stalnih susreta ljudi s takvim osobinama, koji su dalje irili svoje pogubne pronalaske, oni su, najzad, i tu postigli uspeh. I Francuskinje su poele da se iaju na kratko i sada to rade skoro sve. U pariskim frizernicama, kako sam saznao iz eterograma, sada se formiraju dugaki redovi, isto kao to su nedavno u Rusiji ljudi stajali u redu da dobiju "ameriko brano". To zarazno tranje ena u frizernice, kako bi odsekle svoju kosu, ve dovodi do sudskih procesa izmeu frizera i oeva, mueva i

brae tih "oianih ovaca", pa ak i do mnogobrojnih "razvoda", kako na Zemlji kau. Zanimljivo je to sudije, kako se navodi u eterogramu, najee opravdavaju frizere po tom osnovu to je enama koje odlaze u frizernice vie od esnaest godina, te su prema zakonima njihove zemlje punoletne i slobodne da rade sve to poele. Ali, naravno, kada bi francuske sudije i sudije drugih zemalja znale da u Vasioni postoji odreen kozmiki zakon koji se odnosi na sve objekte bez izuzetka, a koji slui velikom Trogoautoegokratu za transformaciju kozmikih supstanci, oni bi, bez svake sumnje, imali sasvim drugaije shvatanje koncepcije koja se izraava reju "punoletstvo". Sutina je u tome to u skladu s tim odreenim kozmikim zakonom, za vreme transformacije kozmike supstance, sve takve linosti, meu kojima se nalaze i keapmartnijanska bia enskog pola, predstavljaju izvore svih onih aktivnih elemenata koji putem sjedinjavanja u potonjim kozmikim objektima u procesu delovanja kozmikog zakona Triamazikamna treba da slue kao njegova druga sveta sila; drugim reima, ta bia uvek nose "negativno" ili "pasivno" naelo. I zahvaljujui tom kozmikom zakonu, izvori koji transformiu aktivne elemente to slue pasivnom naelu, nikada ne mogu da se oslobode toliko da imaju nezavisne manifestacije. Jedino oni izvori koji predstavljaju "Svetu Potvrdu" ili "aktivan princip" boanskog Triamazikamna mogu posedovati nezavisnost koja transformie aktivne elemente. Eto zato oni izvori koji slue pasivnom naelu ne mogu da odgovaraju za svoje ponaanje, to jest, ne mogu da budu "punoletni". Kada govorim o Francuzima, kako bih to potpunije dao njihovu karakteristiku, moram ti rei da su predstavnici vladajue klase pronali odlian nain da smire narod, i koriste ga na isti nain kao to vlasti u Rusiji koriste poznatu "votku", a vlasti u Engleskoj - svoj nita manje znamenit "sport". Ipak, iako francuske vlasti uspeno primenjuju svoj "dobar" nain za postizanje svojih isto tako egoistikih ciljeva, mora se priznati, bez uvrede po engleske i ruske vlasti, da taj nain ne nanosi skoro nikakvu tetu planetarnim telima obinih graana. Ali ni to jo nije sve: na taj nain oni nesvesno pruaju neto korisno obinim ljudima svoje zemlje, dajui im ono to im skree panju i prua privremeno oslobaanje od bolesnih efekata opsednutosti "modom" koju, kao to sam ti ve rekao, izmiljaju sadanji i budui haznamasi koji su u njihovu prestonicu doli iz drugih zemalja. Taj "dobar nain" zove se "vaar" i u nae vreme vaari se odravaju po utvrenom redu na glavnim trgovima svih gradova i sela, na istim onim

trgovima gde su se pre dve stotine godina tricentrina bia okupljala radi diskusija na "religiozne i moralne teme". Istine radi, treba rei, moj deae, da su francuski "vaari" veoma, veoma zabavni. Priznajem da se ak i meni svia da odem tamo i provedem sat-dva ne mislei ni o emu. Na tim vaarimaje sve jeftino i udesno. Na primer, za nekakvih pedeset santima ovek moe da se nagleda svakakvih uda koja su Amerikanci i drugi narodi stvorili kako bi izazivali nevericu. Ako se ovek suvie brzo oporavi od iznenaenja, moe sebe da obraduje neim ukusnim, pripremljenim na licu mesta. Istina, posle tih poslastica eludac onoga ko ih pojede esto, kako da kaem... hm... hm... ali ta jo moe da se uporedi sa zadovoljstvom koje ovek ima dok ih jede? A ukoliko neko eli, da tako kaemo, da "isproba sreu", opet za samo nekoliko santima moe da ispuni svoju elju i hiljadu puta; poznati francuski vaari nude atrakcije koje su ve poznate na Zemlji i koje su predviene da prue razonodu i veselje - jednom reju sve, od ruleta do igre reima.

Glava 38 RELIGIJA Belzebub nastavi da pria. - Sada u ti ispriati neto o onom "kamenu spoticanja" koji je jedan od glavnih razloga slabljenja psihe tvojih nesrenih ljubimaca, to jest, o osobenom "havatviernonisu" koji uvek moe da se otkrije kod njih i ije se dejstvo i efekat na sutinu ljudi naziva "religioznou". Taj faktor, izuzetno tetan u objektivnom smislu, jer je postepeno vodio ka automatskom izroavanju psihe, nastao je na toj zlosrenoj planeti kada su razne posledice, nastale usled osobina po njih pogubnog organa kundabufera, poele kod njih da se kristalizuju; kasnije, prelazei iz jedne spoljne forme u drugu one su poele da se prenose iz generacije u generaciju. Usled tih osobina u prirodi nekih tricentrinih Zemljana su poeli da se pojavljuju zaeci takozvanih "haznamaskih svojstava" i oni su, skrivajui svoje egoistike ciljeve kako bi obmanuli svoje sugraane, smislili razne izmiljotine meu kojima su bile i razne vrste fantastinih "religioznih uenja". Onda su ostali poeli da veruju u ta fantastina "religiozna uenja" i da se upravo zbog toga liavaju sposobnosti "zdravog razmiljanja"; od tog doba, u svakodnevni ivot tih udnih tricentrinih bia ulo je mnogo "havatviernonisa", ili "religija", koje meusobno nemaju nita zajedniko. Iako mnogobrojni "havatviernonisi", ili religije, nemaju apsolutno nita zajedniko, svi su izgraeni na religioznim uenjima koja se, opet, zasnivaju samo na jednoj, u objektivnom smislu kobnoj ideji koju tvoji ljubimci nazivaju "Dobro" i "Zlo". Ta ideja koja, strogo reeno, predstavlja glavni faktor postepenog slabljenja njihove psihe, sasvim nedavno je bila uzrok ozbiljnih zbivanja meu blaenim "nadtelesnim sutinama" ili, kako ih tamo zovu, "duama" to borave na svetoj planeti na koju smo se mi sada uputili. Ne smem da zaobiem, moj deae, istoriju dogaaja koji su se nedavno odigrali na Svetoj Planeti istilite, pre svega zato to oni imaju optekozmiki karakter i povezani su sa individualnou relativno nezavisnih Linosti, ali jo i zato to su neki predstavnici naeg roda nehotice postali uzrok tih dogaaja. Ipak, ispriau ti o tome na kraju naeg razgovora, zato to za to postoje ozbiljni razlozi, povezani sa razvojem tvoga miljenja. Meutim, sve te vrste "religioznih doktrina", zaete u svesti tih tricentrinih Zemljana koji te toliko zanimaju, to su uvek postojale, a postoje i sada, i na ijim temeljima su oni izgradili svoje bezbrojne "religije", obino su nastajale na sledei nain. Ve sam rekao da su, zbog previda izvesnih Najviih Kozmikih Svetitelja u biu tih nesrenika poele da se kristalizuju posledice delovanja organa kundabufera, koji su oni stvorili i kasnije uklonili, zbog ega je njima bilo

skoro nemogue da se usavre do nivoa Sutine, to je tricentrinim stvorenjima svojstveno. Usled toga je na Beskrajno Ljubei Sveopti Otac siao meu te Kozmike Svetitelje i naredio im da ee u svesti tricentrinih Zemljana aktualizuju zaetak Svete Linosti kako bi ta bia, poto se potpuno oforme i postanu odgovorni odrasli ljudi, dobivi Um u uslovima koji su ve fiksirani u optem procesu njihove egzistencije, mogla da pojme realnost i ukau sebi slinima kako treba da svojim Umom usmeravaju funkcionisanje svojih posebnih oduhovljenih naela da bi se oslobodila posledica svojstava organa kundabufera i tako se spasla svoje predodreenosti za nove recidive. Dakle, moj deae, poto su se tricentrini Zemljani, u ijoj su prirodi bili aktualizovani zaeci Svetih Linosti ili Kozmikih Svetitelja, podvrgli svetom "raskoarno" ili poto su, kako kau na Zemlji, "umrli", njihovi savremenici su, ne bi li zapamtili sva njihova uputstva i objanjenja i preneli ih ljudima buduih generacija, sve sabrali u "jedinstvenu celinu" i ta "potpuna kolekcija uputstava" slui kao izvor svih vrsta religioznih uenja. udnovatost psihe tvojih ljubimaca u odnosu na religiozna uenja, nastala na taj nain, manifestuje se tako to oni od samog poetka sve ono to su govorili i objanjavali istinski Kozmiki Svetitelji poslati Odozgo, shvataju "bukvalno" i nikada ne uzimaju u obzir u kakvim okolnostima i u kojim sluajevimaje sve to kazano i protumaeno. Osim toga, prilikom prenoenja iz generacije u generaciju, ta religiozna uenja su od samog poetka deformisana i tricentrina bia su na njihovom temelju usvajala dve linije ponaanja koje su ve fiksirane u njihovom biu. Prva se sastoji u tome to ta bia, koja u datom vremenskom periodu pripadaju kasti nazvanoj "vladajuom klasom", odmah na ta religiozna uenja kae "bolno pitanje" koje se na toj zlosrenoj planeti formulie kao "religija drave ili drava za religiju", koristei celokupno svoje lukavstvo kako bi onglirali poznatim injenicama u cilju pravdanja sopstvenih egoistikih ciljeva. Druga linija ponaanja sree se kod onih tricentrinih bia koja su usled manjkavosti svojih "proizvoaa", kako od samog roenja tako i za vreme svog odrastanja, dobila svojstva koja se zovu "psihopatija" i "parazitizam" - osobine koje kod njih spreavaju ak i samu pojavu osnova za manifestovanje bilo kakve obaveze. Poto ta bia obino postaju nekakvi autoriteti za sve beznaajne detalje tih novih religioznih uenja, ona kao gladne vrane erupaju komadie svega onoga - ve na samom poetku oerupanog - to su nekada rekli ili objasnili Kozmiki Svetitelji poslati Odozgo. Ukratko, usled ta dva oblika ponaanja, fiksiranih u procesu svakodnevnog ivota tricentrinih stanovnika ove planete - to jest, haznamaskog ponaanja predstavnika vladajuih klasa i psihopatije obinih graana ubrzo posle osnivanja religije, nezavisno od doktrine na kojoj se ona bazira, tvoji ljubimci su se uvek delili na "sekte". Kasnije, tokom svih epoha, isto to se dogaalo i sa religijama, i sa bezbrojnim jezicima te relativno male planete koju je na

visokopotovani Nasradin Hoda nazvao "hiljadujezikom hidrom"; a taj dogaaj on bi nesumnjivo opisao kao "poplavu imitacija". U vreme kada sam posmatrao ivot tvojih ljubimaca, Linosti Kozmikih Svetitelja bile su aktualizovane u prirodi nekih ljudi. Skoro uvek - izuzimajui Najsvetijeg Ajatu imaa i sve to je povezano sa njegovim delima - kada bi oni izvravali misiju koja im je odreena Odozgo, jo pre nego to bi uspeli da se podvrgnu procesu svetog "raskoarna", ve su nastajala religiozna uenja na nain koji sam opisao. To jest, najpre bi ta osobena bia prikupila poneto od uputstava i detaljnih objanjenja Kozmikih Svetitelja i sabrala ih u "jedinstvenu celinu" kako bi ih pamtila i prenela buduim generacijama. A kasnije, kada bi ta "kolekcija" dospela u ruke ona dva tipa ljudi, o kojima sam govorio, oni bi poeli, kako sam se izrazio, da sve to "erupaju" i zatim bi, podelivi se na svoje famozne "sekte", poeli da stvaraju svoja sopstvena "religiozna uenja", zbog ega se na planeti i pojavilo toliko mnogo religija, kao zrna u plodu nara, i stara pria bi krenula ispoetka. Tokom poslednjih vekova pojavile su se stotine novih religioznih uenja i sve su se bazirale na onome to je sauvano od uputstava i objanjenja to su im ostavili Kozmiki Svetitelji poslati Odozgo. Na tim ouvanim fragmentima, koji su im usaeni i od kojih su oni sa svojom kratkom pameu preuzeli nova i najnovija religiozna uenja, bazira se pet religija, koje i sada postoje: Budizam. Judaizam. Hrianstvo. Islam. Lamaizam. O prvoj, budistikoj, religiji ve sam ti govorio. Druga religija, judaizam, potpuno se zasniva na uenju Svetog Mojsija; to ime je nosio jedan od Kozmikih Svetitelja, poslatih Odozgo sa odreenim ciljem. Taj Kozmiki Svetitelj aktualizovan je u planetarnom telu deaka roenog u zemlji koja se zove "Egipat", ubrzo posle mog etvrtog putovanja na Zemlju. Taj Kozmiki svetitelj, koji je sada nazvan Svetim Mojsijem, izvrio je mnoga dela i ostavio ljudima mnogo veoma tanih i umesnih saveta za svakodnevni ivot, i ukoliko bi ih oni usvojili i vie ili manje normalno primenili, sve posledice uticaja organa kundabufera svakako bi postepeno bile dekristalizovane i ak bi i sklonost ka recidivima mogla postepeno sasvim da iezne. Na optu nesreu tricentrinih stanovnika Vasione svih nivoa Uma, njegovi sledbenici su, to im je bilo svojstveno, poeli da dodaju njegovim savetima i

uputstvima najrazliitije dopune, tako da ak ni sam Sveti autor, ma koliko to eleo, nita vie ne bi mogao da prepozna u nastaloj "smei". Tvoji ljubimci koji su pripadali prvoj generaciji posle savremenika Svetog Mojsija, oigledno su smatrali da e za njihove specijalne ciljeve biti korisno ukoliko njegovom religioznom uenju skoro u potpunosti pridaju smisao fantastine doktrine, koju sam ve opisao u svojoj prii o tricentrinim biima druge grupe kontinenta Aark, sada Azije, a koju je smislio car Koniutsion kasnije Svetitelj - zato da bi svoje podanike oslobodio tetne navike vakanja zrna maka. Posle Svetog Mojsija, Odozgo je bio poslat onaj Kozmiki svetitelj koji je udario temelje religiji, sada poznatoj pod nazivom "hrianstvo". Taj Kozmiki svetitelj koga s oni zvali Isus Hristos bio je aktualizovan u planetarnom telu deaka one rase tricentrinih bia, koje je Mojsije naredbom Odozgo izabrao meu narodima nastanjenim u Egiptu i odveo u "zemlju Hanaansku". Posle Isusa su bila aktualizovana dva Kozmika Svetitelja, opet na azijskom kontinentu, a na osnovu njihovih uenja ljudi su stvorili dve od bezbroj religija koje postoje do dana dananjeg. Jedan od ta dva Kozmika svetitelja bio je Sveti Muhamed, koji se rodio meu Arapima, a drugi - Sveti Lama, koji se pojavio meu ljudima to naseljavaju zemlju pod nazivom "Tibet". Prvo od pet pomenutih religioznih uenja, to jest budizam, sada se sree uglavnom meu ljudima nastanjenim u Indiji, bivoj Bisernoj zemlji, kao i u Kini i Japanu. Sledbenici drugog religioznog uenja, to jest judaizma, sada ive po itavom svetu. Mislim da ovde treba da objasnim razloge zbog kojih su Mojsijevi sledbenici toliko ratrkani, zato to e ti to pomoi da shvati jedno osobeno svojstvo organa kundabufera, koje raa oseanje "zavisti"; tako e razumeti da svaka osobina toga organa moe biti razlog veoma ozbiljnih posledica. Radi se o tome da su nekada ljudi koji ispovedaju Mojsijevo uenje veoma dobro organizovali ivot u svojoj zemlji i zato je u psihi ljudi svih zemalja te epohe poelo da se javlja oseanje poznato pod imenom "zavist". To oseanje je bilo toliko jako da se ak i mnogo vekova kasnije, kada su Jevreji izgubili svoju organizovanost i snagu, i kada je njihova drava prestala da postoji - to se zakono merno dogaa sa svim monim dravama - odnos drugih naroda prema Jevrejima ne samo to nije promenio, ve je oseanje "zavisti" za mnoge postalo "organsko".

Trea religija, koja se zasniva na uenju Isusa Hrista, uskoro se toliko proirila da sada tu religiju sledi skoro treina stanovnika Zemlje. Meutim, mnogo pre toga, oni su takoe poeli da iskrivljuju religiozno uenje zasnovano na "velianstvenoj Ljubavi" i transformisali ga u neto takoe velianstveno, meutim, ta velianstvenost, kako bi rekao Hoda Nasradin, podsea na bajku. Zatim se ispostavilo da su se sledbenici te velike religije podelili zbog neznatnih formalnih detalja na razliite sekte i vie se ne nazivaju naprosto hrianima, kao prvi sledbenici toga uenja, ve pravoslavcima, katolicima, luterancima, kalvinistima, i tako dalje. I tome uenju o dobru i istini oni su takoe poeli da iz svojih egoistikih i politikih ciljeva dodaju fragmente preuzete iz drugih ve postojeih "religioznih uenja" - fragmente koji nemaju nita zajedniko sa Isusovim uenjem, ali koji ponekad potpuno protivree istinama koje je otkrio boanski uitelj. Oni su mu dodali mnogo od uenja Svetog Mojsija, koje je u to vreme ve bilo potpuno iskrivljeno, a mnogo kasnije, u vreme koje savremeni ljudi nazivaju "Srednjim vekom", takozvani "crkveni oci" su u hriansku religiju uneli jednu skoro potpuno fantastinu doktrinu. Nju su davno pre toga smislili naunici u Vavilonu i ona je pripadala dualistikoj koli o kojoj sam ti ve priao. "Crkvenici" su, po svoj prilici, u srednjem veku smukali tu smeu radi sopstvene koristi i koristi svojih pomonika, zato to je ta doktrina sadrala poznate pojmove "raja" i "pakla". Zato danas, umesto uenja boanskog uitelja Isusa Hrista, koji je ljudima otkrio Veliku Ljubav i Veliko Svepratanje naeg Tvorca koji zbog njih pati, postoji uenje o tome da na Stvoritelj nanosi bol duama svojih sledbenika. Dragi, mili dedice, objasni mi molim te, ko su "crkveni oci" - zamoli Hasejn. "Crkvenim ocima" se nazivaju oni ljudi koji su postali profesionalni svetenici visokog ranga bilo kog "religioznog uenja". Posle tog lakonskog odgovora Belzebub nastavi: - Uzgred, moram da ti kaem da se uenje Isusa Hrista odralo nepromenjeno kod relativno male grupe Zemljana i, prenosei se iz generacije u generaciju, stiglo do naih dana u svojoj originalnoj formi. Ta mala grupa Zemljana zove se "Bratstvo Bivstvujueg" [Esseni]. lanovi toga bratstva s uspehom primenjuju uenje boanskog uitelja u sopstvenom ivotu i prenose ga iz generacije u generaciju kao veoma dobar nain za oslobaanje od posledica delovanja organa kundabufera. etvrta velika religija koja postoji i danas, nastala je nekoliko vekova posle hrianske i zasnivala se na uenju "sasuda nade", Svetoga Muhameda. Ona se

najpre brzo proirila i mogla je svima da postane "osnova nade sveta", da ta udna bia, kao i obino, nisu u nju dodala svakojake gluposti. S jedne strane, sledbenici islama su dodali neke od fantastinih teorija vavilonskih dualista, a s druge, "crkveni oci" te religije, u datom sluaju "islamski eici", pronali su i dodali mnogo pria o rajskom blaenstvu koje, toboe postoji na "onom svetu", takvom blaenstvu koje nikada ne moe pasti na pamet vladaru istilita, Njegovoj Svestranosti uvaru Arhiheruvimu Helkgematiosu, ak i kada bi se specijalno potrudio da ga zamisli. Iako su se sledbenici ove religije takoe od samoga poetka podelili na razliite "sekte" i "podsekte" - koje, uzgred, i sada postoje - one se, svejedno, svode na dve nezavisne "kole", kako to oni kau, koje su formirane jo u osvit islama. Te dve kole muslimanske religije zovu se iizam i sunizam. Zanimljivo je da je uzajamna psihika mrnja, formirana kod bia koja pripadaju ovim dvema meusobno nezavisnim granama iste vere, zbog estih sukoba sada pretvorena u organsku mrnju. Tokom poslednjih vekova, ljudi savremenih evropskih zemalja su svojim intrigama doprineli posebnoj transformaciji te udne ivotne funkcije. Oni uvek iznova prave intrige kako bi poveali uzajamnu mrnju izmeu sledbenika tih dveju nezavisnih kola jedne te iste religije, kako se one nikada ne bi objedinile, jer bi to moglo dovesti do kraja evropske civilizacije. Radi se o tome da skoro polovina tricentrinih bia predstavlja sledbenike islama i dok mrnja meu njima bude prevladavala oni nee predstavljati ozbiljnu pretnju od "meusobnog istrebljenja" po evropske zemlje. Zato vlastodrci nekih novopeenih zemalja, koje su se pojavile iz nekakvih kaprica istorije, uvek trljaju ruke i raduju se kada izmeu iita i sunita sevaju varnice, zato to oni tada mogu raunati na svoje dugo i bezbedno postojanje. A sada, hajde da se dotaknemo petog uenja Kozmikog Svetog Lame, koji je takoe bio istinski Izaslanik Predvenog. To uenje je bilo rasprostranjeno jedino meu onim tricentrinim biima koja su iz geografskih razloga teko mogla da stupe u kontakt sa drugim stanovnicima te zlosrene planete i koja usled toga praktino nisu bila izloena anomalnim uslovima ivota na Zemlji. Jedan deo toga uenja ubrzo se takoe promenio i bio uniten zahvaljujui njegovim sledbenicima, ali drugi deo je vie ili manje postao deo ivota jedne omanje grupe ljudi i poeo da daje oekivane rezultate. Zahvaljujui tome porasle su nade, ak i meu najviim Kozmikim Svetiteljima, da e to uenje, sazdano na svetim delima Svetoga Lame uspeti jednom da dovri ono to je postalo neophodno svemu to postoji u Megalokozmosu.

Ali tvoji ljubimci su to spreili svojom "vojnom ekspedicijom" ili "anglotibetanskim" ratom", pri emu im ni na kraj pameti nije palo da pomisle kakvu su mogunost unitili. Neto kasnije, ispriau ti o toj vojnoj ekspediciji. Ispriau ti o njoj zato to sam lino bio svedok tih alosnih dogaaja. Ipak, najpre u ti ispriati o tome kako se oni trude da "poiste" ak i tragove dveju religija koje, iako promenjene do neprepoznatljivosti, i sada postoje na toj planeti, i koje su, bez obzira na sve, svakodnevni ivot tvojih ljubimaca, iako sasvim neznatno, ipak uinile slinim ivotu tricentrinih bia koja ive na drugim planetama nae Velike Vasione - a za neke od njih, fantastinu egzistenciju bez ikakvog sistema uinile podnoljivijom u objektivnom smislu. Sada u ti opisati kako se u stvarnosti odvijalo definitivno unitavanje dveju od pet velikih religija koje sam pomenuo, a koje su se, bez obzira na to to su bile skupljene "s koca i s konopca", ipak zasnivale na uenjima istinskih Izaslanika Samog Predvenog: prva na Isusovom uenju, a druga na uenju Svetog Muhameda. Ponavljam da su se te religije zasnivale na fragmentima uenja dva istinska Izaslanika Predvenog i mada su ih bia minulih vekova potpuno ojadila, ipak, zahvaljujui tim uenjima, neka od njih do dana dananjeg veruju u neto i nadaju se neemu to njihov ivot ini manjevie podnoljivim. Ipak, ta do krajnosti udna tricentrina bia su uzela na sebe obavezu da s lica svoje planete poiste ak i te poslednje tragove. Iako je taj proces nastao usled neobinosti njihove psihe, to jest, iako je proces definitivnog unitavanja te dve velike religije zapoeo tek poto sam ja napustio njihov Sunev sistem, zahvaljujui eterogramu koji sam o biima te osobene planete dobio upravo pred na polazak sa planete Karatas, shvatio sam ta se tamo dogaa i sasvim sigurno mogu da kaem da se oni nee zaustaviti na tome i da e bez ikakvog ustruavanja potpuno unititi i poslednje tragove. Taj eterogram me je, uzgred, obavestio da je na Zemlji, kao prvo, otvoren univerzitet za jevrejsku omladinu u Jerusalimu, a drugo, da je u Turskoj objavljen ukaz kojim se zatvaraju svi "manastiri dervia" i mukarcima zabranjuje da nose "fesove", a enama "ferede". Prva polovina te vesti - o otvaranju univerziteta za jevrejsku omladinu u Jerusalimu - jasno mi je pokazala da hrianskoj religiji dolazi kraj. Da bi to shvatio treba da zna da su sasvim nedavno zemlje evropskog kontinenta, iji su stanovnici uglavnom bili sledbenici te religije, protiv drugih religija vodili velike ratove za grad Jerusalim; oni su te ratove nazivali "krstakim pohodima".

Oni su te ratove, ili "krstake pohode", vodili sa jednim jedinim ciljem - da taj grad, u kome je iveo, stradao i umro boanski uitelj Isus Hristos, uine iskljuivo hrianskim, zbog ega je tokom krstakih pohoda izginula skoro polovina mukog stanovnitva evropskog kontinenta. A danas je u tom istom Jerusalimu otvoren savremeni univerzitet za jevrejsku omladinu, uz saglasnost skoro svih evropskih hrianskih drava. Meu ljudima koji se nazivaju "Jevrejima" rodio se i iveo boanski Isus; on je muen i razapet na krstu zato to "nema proroka u sopstvenom selu". Iako sadanji Jevreji nisu direktni Isusovi neprijatelji, svejedno su ubeeni da Isus, koji se pojavio meu njima i postao sveta linost za sve sledbenike hrianske religije, nije bio nita drugo do "impulsivan i bolestan sanjar". Za savremene stanovnike planete Zemlje, upravo taj "univerzitet" predstavlja onu "pe" u kojoj e sagoreti sve to su prethodne generacije stekle tokom proteklih milenijuma, jer se u toj "pei" moe brzo pripremiti "ukusna porcija hrane" za koju e biti dato sve ono to je postignuto tokom vekova svesnih i nesvesnih staranja njihovih nesrenih predaka. To je sasvim dovoljno da itavo moje bie sa sigurnou zna u ta e se pretvoriti Jerusalim, u kojem je sada otvoren jedan od najpoznatijih univerziteta, i to za jevrejsku omladinu. Ja svojim misaonim pogledom ve vidim kako e oni posle mnogo godina, na mestu gde je sahranjeno planetarno telo boanskog Isusa napraviti parking, to jest mesto za ona "mehanika uda", koja su Zemljanima potrebna za njihovu suludu vonju. Da, ti bogohulnici ne samo da su iz svojih egoistikih i politikih ciljeva potpuno iskrivili doktrinu boanskog uitelja, ve sada unitavaju i samo seanje na njega. Na kraju krajeva, taj stil je odavno svojstven tvojim ljubimcima. Mogu da kaem, izmeu ostalog, da sve savremene "civilizacije" ude jedino za poveavanjem brzine tih maina koje su pronali, a koje su toliko pogubne po njih. Zaista, u poslednjem eterogramu koji sam dobio o tvojim ljubimcima, javljeno mi je, izmeu ostalog, da su postigli "rekordnu" brzinu svojih maina od 325 milja na sat. Naravno, jedini rezultat toga "rekorda" bie to to e relativno mala rastojanja njihove planete postati potpuno beznaajna, ak i za njihovu kusu realnost. Neka im je Bog u pomoi, Hasejne moj! Ma koliku brzinu razvili na svojim "mainama", svejedno e ostati onakvi kakvi jesu, jer ni oni sami, pa ak ni njihove misli nee prodreti izvan granica atmosfere.

A sada emo porazgovarati o drugoj velikoj religiji koja je, kao to sam ti rekao, stvorena od fragmenata uenja sasuda nade Svetoga Muhameda. Tu religiju su od samog svog poetka za svoje egoistike i politike ciljeve posebno koristila bia sa haznamaskim osobinama i zato je ona najvie "oerupana". Vlastodrci nekih zemalja poeli su, radi svojih haznamaskih ciljeva, da tome boanskom uenju dodaju razne "zaine", koje su sami smislili, te su od njega napravili "erakurijanski orbuljak", ija bi tajna pripremanja mogla da postane predmet zavisti savremenih evropskih "poslastiara" i "kuvara". Dakle... Prema poslednjem delu eterograma, proces potpunog unitavanja druge velike religije spreman je da otpone, ili je ve u toku, zbog ukaza koji su objavile turske vlasti. Stvar je u tome to je Turska jedna od najveih zemalja gde se ispoveda islam. Pre svega, moram ti rei da su jo u osvit islama neki predstavnici toga naroda veoma lepo primili ovo uenje u njegovoj originalnoj formi i postepeno ga ukljuili u svoj svakodnevni ivot, isto kao to su i Jevreji postupili sa svojom (pre)hrianskom doktrinom. I zato, iako se islam postepeno promenio pod uticajem vlasti, neki ljudi, o kojima sam govorio, primili su to uenje od svojih predaka u nepromenjenom obliku. Prema tome, sve do naih dana, postojala je makar slaba nada da bi ovo uenje, ukoliko bi se neobini stanovnici planete Zemlje jednoga dana iznenada smirili, moglo biti vraeno u ivot i ispuniti one zadatke, radi kojih ga je i stvorio sasud nade, Sveti Muhamed. Ali, avaj, !... Ljudi koji su usvojili to uenje nazivaju se "derviima" i upravo se o zatvaranju njihovih manastira govori u ukazu savremenih turskih vlasti. Naravno, ukidanjem "derviizma" svakako e biti u potpunosti unitene i one poslednje iskre, koje bi poput ara koji dogoreva, mogle jednom da rasplamsaju vatru mogunosti na koje je raunao i u koje se uzdao Sveti Muhamed. A to se tie drugog ukaza, pomenutog u etarogramu i objavljenog u Turskoj, kojim se biima mukog pola zabranjuje da nose "fesove", a biima enskog pola - "ferede", posledice tih novotarija mogu jasno da zamislim u svojoj predstavi o budunosti. Te novotarije e bez sumnje dovesti do toga da e se u Turskoj desiti isto ono to se desilo i u Rusiji kada su njeni itelji poeli da imitiraju sve to je evropsko.

Na primer, pre samo jedan ili dva veka, to jest, pre nego to su stanovnici velike zemlje Rusije poeli da kopiraju Evropljane, jo su postojale dve ivotne funkcije "martaadamlik" i "namaslik" ili, kako ih oni jo nazivaju, "religiozno oseanje" i "oseanje patrijarhalnosti". Upravo zahvaljujui tim funkcijama pre dve stotine godina ljudi te velike zemlje bili su na itavoj planeti poznati po svome moralu i patrijarhalnim osnovama porodinog ivota. Ipak, kasnije, kada su poeli da imitiraju sve to je evropsko, ta oseanja, iako su i dalje postojala, poela su malo po malo da atrofiraju i u nae vreme kod skoro svih predstavnika toga naroda religioznost i patrijarhalnost su postali neto to na mudri uitelj Hoda Nasradin izraava naprosto uzvikom: "Gle, molim te!" U Rusiji, istina, nije poelo od "fesova" i "fereda". Ali, to se tamo nije ni nosilo. Sve je poelo od "brade" koju su nosila bia mukog pola. Za njih brada predstavlja neto to im je vano isto onoliko koliko je nama vaan rep koji, kao to ti je poznato, izraava muevnost i aktivnost nae rase. Ali vratimo se sada nesrenim Turcima. im su poeli da zamenjuju "fesove" evropskim "polucilindrima", posledice nije trebalo dugo ekati. Nesumnjivo je da psiha Turaka degradira isto onoliko koliko i psiha stanovnika Rusije. Jedina razlika je u tome to je u Rusiji uzrok transformacije njihove psihe bio jedan ovek, njihov car, dok je u Turskoj za to odgovorno nekoliko ljudi. Stvar je u tome to su Turci zamenili svoje vekovno dravno ureenje novim "republikanskim" i umesto da imaju jednog vladara, kako je bilo utvreno nekada, oni ih sada imaju nekoliko. Nekadanja dravna organizacija je bila rava, ali je makar postojao jedan vladar, ije novotarije nisu izlazile iz okvira patrijarhalnosti. A sada je u Turskoj nekoliko vladara i svaki od njih mudruje i namee nesrenim sugraanima svoje nezrele ideje ideje koje ne odgovaraju ni njihovim moralnim normama, ni njihovim duhovnim potrebama. Zanimljivo je to su, isto kao i ruskog cara, koga su njegovi najblii patrijarhalni savetnici snabdeli velikom koliinom takozvanog novca, isceenog od seljaka, i poslali ga u Evropu da ui nove metode vladanja, kako bi vrativi se kui lake mogao da se orijentie u upravljanju sopstvenom zemljom, i ove sadanje, jo goludrave turske vladare njihovi sopstveni "patrijarhalni oevi" snabdeli velikom koliinom novca, ovoga puta izmuzenog

od podanika, i takoe ih poslali u Evropu da bi dobili takozvano "dobro" obrazovanje i na taj nain u budunosti doprineli dobrobiti svoje domovine. Da, moj deae, u oba ova sluaja zbog toga to su budui gospodari te dve velike i gusto naseljene zemlje otili u Evropu kao sasvim mladi, pre nego to su dostigli uzrast kada se postaje odgovoran, a, naravno, i zbog toga to su bili snabdeveni novcem iz izvora koje sam pomenuo, oni su upili nain ivota bia koja borave na evropskom kontinentu i on je kristalizovan u njima toliko dobro i efikasno da su kasnije, kada su poeli da vladaju viemilionskim narodima, zbog anomalno sazdanih uslova egzistencije u svojim zemljama, poeleli da svoje sunarodnike uine onoliko "srenima", koliko su to prema njihovoj kratkoj pameti bili Evropljani. Sadanji vladari savremene Turske, uzgred, uvideli su i usvojili mnogo korisnog u Nemakoj, gde su ih poslali da ue ono to se naziva "ratnom vetinom" - to jest, razne finese procesa uzajamnog unitavanja. Eto zato su oni dugo iveli u Nemakoj i dugo godina bili takozvani "nemaki junkeri". Ono to su smatrali najboljim, izuili su i usvojili u Berlinu, u ulici Unter den Linden. Ja jo ne znam kakva e dobra nove turske vlasti u budunosti da srue na glave svojih sunarodnika, ali za sada oni su za svoju domovinu izvrili jedan "in najvieg patriotizma". Kako bi shvatio sutinu tog patriotskog ina, pre svega treba da zna da u prestonici Turske, na ulicama i sokacima kvartova Galata i Pere, sve ene koje se bave "najstarijim zanatom" potiu iz drugih naroda, iako zarauju i troe "punovane turske lire". Meutim, zahvaljujui nedavnim novinama, Turkinje se sada vrsto nadaju da e uskoro te "punovane turske lire" prei iz ruku tuinki iskljuivo u ruke njihovih "dragih sunarodnica". Tim povodom je na estiti Hoda Nasradin rekao: "Najvanije je da ti novac prua zadovoljstvo, makar svi pocrkali". U takvim sluajevima on ponekad kae na turskom: "Duniam ishi, pakmazli pishi, geyann purnundah pussar eshahi dishi" to znai: "Svetovne sablazni lie na medenjake, a svako ko ih jede dobije magaree zube." Sada u ti, kao to sam obeao, detaljnije ispriati o uenju poslednjeg Kozmikog Svetitelja koji se pojavio meu stanovnicima Tibeta, kao i o uzrocima potpunog unitenja toga uenja. Kao to sam ti rekao, doktrina i propovedi toga svetitelja nisu se mnogo proirile zbog geografskih osobenosti lokaliteta u kome se on pojavio i gde je

ta nesrena tricentrina bia uio kako i ta treba da rade ne bi li se oslobodili posledica delovanja organa kundabufera. Zbog geografskih osobenosti svoje zemlje, njeni stanovnici su bili malo pogoeni abnormalnim uslovima svakodnevnog ivota ljudi drugih zemalja, a poto su neki od njih bili prijemiviji za uenje poslednjeg Kozmikog Svetitelja, ono je postepeno ulo u njihovu sutinu i poelo da se primenjuje u praksi. Dakle, deae moj, dugo godina su se u zemlji pod nazivom "Tibet" lokalni stanovnici grupisali prema nivou sutinske percepcije uenja Svetoga Lame i u skladu sa stepenom svoga rada na sebi. Organizujui svoj ivot na odgovarajui nain oni su mogli neometano, zahvaljujui izolaciji, tj. nepristupanosti svoje zemlje za tuince, i sledei instrukcije Svetoga Lame, da rade na sopstvenom oslobaanju od posledica osobina organa koji je, na njihovu optu nesreu, bio implantiran njihovim dalekim precima. Neki od tih ljudi su to oslobaanje ve postigli, neki su bili na putu da ga postignu, dok su drugi vrsto verovali da e jednom stupiti na taj put. Ali upravo u vreme kada su okruenje i uslovi za produktivan rad najzad dobili odreen ispravan smer, u Tibetu se dogodilo neto to je dovelo do toga da su mogunosti stanovnika te zemlje u pogledu oslobaanja od tekog tereta bile potpuno unitene ili makar na dugo odloene. Meutim, pre nego to ti ispriam o tim dogaajima, treba da zna jo poneto. Pre samo nekoliko vekova, osnovna osobenost tvojih ljubimaca sa planete Zemlje, to jest proces "uzajamnog istrebljenja", primeen je meu stanovnicima razliitih zemalja istog kontinenta; i kada se to u izuzetnim sluajevima dogaalo meu stanovnicima razliitih kontinenata, dogaalo se jedino meu grupama koje ive na razliitim stranama granice susednih kontinenata. To se deavalo zato to su pomorska putovanja za stanovnike Zemlje pre nekoliko vekova jo bila veoma teka. Ali, poto su savremena bia sluajno otkrila mogunost korienja snage vetaki razreene vode ili, kako oni kau "pare", i za takvu vrstu kretanja smislili odgovarajue sprave, poeli su radi tih pogubnih procesa da stiu ne samo do obala oblinjih, ve ak i veoma dalekih kontinenata. U poslednjem veku na jednom od tih kontinenata omiljeno mesto stanovnika te osobene planete postala je zemlja koja je u davnini nazivana "Bisernom", a sada se zove "Indija". Sea li se da sam ti priao kako su stanovnici Atlantide u potrazi za biserom doplovili do Biserne zemlje na kontinentu Aarku koji se sada zove "Azija", i kako su oni kasnije postali prvi stanovnici te zemlje. Dakle, moj deae...

Ta nesrena Biserna zemlja, ili Indija, takoe je postala omiljeno mesto savremenih Evropljana, ali ovoga puta radi procesa uzajamnog unitavanja. Stigavi tamo morem, oni su poeli da sprovode svoje procese uzajamnog istrebljenja, kako meusobno tako i sa lokalnim stanovnitvom; to jest, jedni Evropljani su ubijali druge Evropljane, ili su se ti procesi odvijali meu stanovnicima zemlje, a Evropljani su podravali jednu, ili drugu stranu. Procesi uzajamnog istrebljenja lokalnog karaktera bili su veoma esti u toj nesrenoj Bisernoj zemlji, posebno tokom poslednjih deset ili petnaest vekova. To se dogaalo zato to su se posle jednog od tih velikih procesa stanovnici te zemlje, koji su nekada pripadali samo dvema zajednicama, podelili na veliki broj malih nezavisnih drava, kao i zbog toga to se njihova psiha na odreen nain promenila zbog ega su se "erupcije" elje za uzajamnim unitavanjem meu stanovnicima toga dela Zemljine povrine dogaale esto. I ta nova osobenost njihove psihe nastala je takoe zahvaljujui donekle nepredvienom nesporazumu, vezanom za "opte harmonijsko kretanje" celokupnog sunevog sistema. Jednom u ti objasniti detalje toga nesporazuma. A sada se vratimo naoj prii. Dakle... Taj deo Zemlje, koji se zove "Indija", ostao je izvor prirodnog zdravlja, kakav je bio i nekada. I zato, kada je u udnoj psihi Evropljana, koji su u tu Zemlju doli kako bi uestvovali u procesima uzajamnog unitavanja, nestala potreba za sprovoenjem toga "uasa", oni su ostali tamo kako bi se pripremili za naredne procese ili, kako oni kau, da bi "dovoljno zaradili" i mogli da alju svojim porodicama u Evropu sve to im je bilo potrebno za svakodnevni ivot. I oni su "zaradili" najrazliitije vrste "bogatstava", trgujui uglavnom industrijskim proizvodima kao to su "bakarna dugmad", "runa ogledala", "ogrlice", "minue", "narukvice" i svakakve drangulije prema kojima su, kako se pokazalo, stanovnici te zemlje oseali slabost. Od samog poetka toga perioda stanovnici Evrope su takoe poeli da pod raznim izgovorima preuzimaju vlast nad teritorijama Biserne zemlje i nastanili su se u njoj u posebnim grupama, isto kao i u Evropi, u zavisnosti od toga iz koje zemlje su doli. Ti ljudi su i dalje jedni prema drugima pokazivali onu vrstu udnih meusobnih odnosa koji su postojali i u Evropi meu pripadnicima razliitih drava: to jest, usled posledica svojstava organa kundabufera oni su kultivisali oseanja, kristalizovana u njima u formi posebnih funkcija, poznatih kao

"zavist", "ljubomora", "sandur", to jest "elja da se drugi uniti ili oslabi", i tako dalje. A tamo, u Bisernoj zemlji, predstavnici jednog naroda poeli su da protiv predstavnika drugog naroda putaju onu "haznamasku muziku" koju oni nazivaju "politikom", drugaije reeno, oni su poeli jedni druge da osuuju, da poniavaju jedni druge, da omalovaavaju jedni druge, i tako dalje, u cilju stvaranja takozvanog "prestia" meu lokalnim stanovnitvom. Nastavljajui tu "politiku", jedan evropski vladar je nekako saznao "tajnu" uticanja na psihu ljudi drugih zemalja, iji je smisao bio da oni priznaju njegovu vlast i njegov autoritet. Kasnije, kada je taj ovek i druge vlastodrce u svojoj zemlji uputio u tu tajnu iji se princip zvao "kvatcnel" ili "zavadi pa vladaj" - oni su to uinili osnovom svoje "politike" i tada su, naravno, stanovnici te zemlje poeli da igraju glavnu ulogu uvek i u svemu. Iako su nekadanji vladari, kao i onaj koji je nabasao na tajnu "kvatcnel", odavno pomrli, naredne generacije su nastavile, naravno automatski, da koriste tu tajnu i postepeno ne samo da su osvojili itavu Bisernu zemlju, ve su svome uticaju potinili i sam duh svih stanovnika toga dela planete Zemlje. U vreme, koga se sada priseam, zapoinjui priu o tome kako su savremena bia unitila dela Svetoga Lame, iako su ve prola dva veka, sve je ilo tim putem. Nedavnim vladarima evropske zemlje koju sam pomenuo, upravo je zahvaljujui tajni "kvatcnela" polo za rukom da je potine svome uticaju i dre u svojim rukama, zbog ega su bili ponosni na svoj uspeh, te su poeleli da stave "apu" ak i na ono to im je do tada smatrano nedostupnim. Drugim reima, oni su odluili da osvoje susednu zemlju pod nazivom "Tibet", koja je do tada izgledala neosvojiva. I tako su jednog lepog dana - "lepog" za njih, ali "nesrenog" za sve ostale stanovnike planete - okupili na jednom mestu mnogo ljudi iz svoje zemlje, a jo vie iz malih lokalnih drava koje su ve osvojili i uz pomo svih novih pronalazaka savremene "evropske civilizacije", koji slue procesu uzajamnog unitavanja, tajno krenuli protiv zemlje koja je do tada bila neosvojiva. Bez obzira na primenu svih moguih "novih evropskih pronalazaka", njihovo uspinjanje u tu planinsku zemlju bilo je veoma teko i skupo ih je kotalo, ne samo u onome to oni nazivaju "funtama sterlinga", ve i zbog toga to su ljudi ginuli nesrenim sluajem. Dok se ta grupa tricentrinih Zemljana, polako i mukotrpno uspinjala, ljudi koji su iveli na Tibetskoj visoravni nisu ni slutili dolazak vojne ekspedicije protiv njihove zemlje. Oni su za to saznali tek onda kada je vojska ve bila visoko u brdima.

Kada su stanovnici te zemlje u visokim planinama saznali za taj neobian dogaaj, veoma su se uzrujali i uznemirili, zato to su tokom dugih vekova navikli da misle kako stanovnici drugih zemalja, bez obzira na naine unitavanja kojima vladaju, nikada nee uspeti da ih se dokopaju. Toliko su bili sigurni u to da ni jednom nisu pogledali na dole, gde bi videli pripreme koje su organizovali osvajai spremajui se za upad u njihovu "neosvojivu zemlju", te zato nisu preduzeli nikakve mere. Zato je i dolo do onih alosnih dogaaja koji su zauvek unitili sve rezultate dela Kozmikog Svetitelja prepunog vere, Svetoga Lame. Pre svega, moram da ti kaem da je u toj planinskoj zemlji takoe postojala omanja grupa od sedam ljudi koja je, sledei pravilo utvreno od samog poetka, bila uvar najtajnijih uputstava i saveta Svetoga Lame. Ta sedmorka je sledila uputstva Svetog Lame za oslobaanje od posledica svojstava organa kundabufera i oni su svoje samousavravanje doveli do najvieg stepena. Kada je "sedmorka" saznala ta se dogaa, poslala je svoga poglavara na savetovanje koje je na dan upada nezvanih gostiju odrano u prestonici, i na kome su se okupili uzbueni vladari zemlje. Na tom prvom skupu vladari Tibeta su jednoglasno reili da veoma mirno i utivo zamole nezvane posetioce da budu ljubazni i vrate se tamo odakle su doli, to jest, da ostave na miru njih i njihovu mirnu zemlju koja nikome ne smeta. Kada je nekoliko dana kasnije postalo jasno da nezvani gosti ne nameravaju da odu i da se posle te molbe jo vie ure da prodru to dalje u dubinu zemlje, uesnici prvog savetovanja su se jo vie uznemirili i odrali drugo savetovanje kako bi smislili nain na koji bi spreili doljake da, to se kae, "nezvani banu u tuu kuu". Predlagana su sva sredstva koja bi njihovu zemlju mogla da oslobode od tih ljudi koji su urili kao svrake kada se ustreme na tue gnezdo. Ipak, jedan nain je posebno naiao na podrku: unititi do poslednjeg oveka sve te samozadovoljne nametljive doljake. I naravno, moj deae, oni su to lako mogli da urade, jer je priroda te zemlje takva da je bez ikakvih drugih sredstava, naprosto bacanjem kamenja odozgo sa planina, jedan ovek mogao da uniti hiljade neprijatelja dok prolaze kroz dolinu, zato to su svi poznavali puteve svoje zemlje isto tako dobro kao i linije svoje ruke. Pred zavretak savetovanja sve voe Tibeta bile su u stanju velikog uzbuenja i ve su skoro definitivno odluile da taj predlog odobre veinom glasova, kada se u burnu debatu umeao poglavar male "sedmorke", koga su tamo poslali ostali njeni lanovi.

Poglavar "sedmorke", skoro svetac, ubeujui ostale uesnike savetovanja da odustanu od onoga to su sami predloili, izmeu ostalog je rekao: "ivot svakog bia podjednako je dragocen i vredan Bogu, naem Sveoptem Tvorcu; zato unitavanje tih ljudi, posebno u tolikom broju, mora naneti bol Onome Koji je i bez toga optereen brigama i tugom zbog svega postojeeg na Zemlji." Sve to je budui svetac govorio na skupu tibetanskih stareina bilo je toliko ubedljivo da oni ne samo da su odluili da ne preduzimaju nikakve mere protiv doljaka, ve da uine sve to je u njihovoj moi kako ne bi ometali njihovo dalje kretanje. I zato su ti ljudi, koji su doli iz dolina kao "nezvani" gosti, ne naiavi ni na kakav otpor, napredovali u toj unikalnoj zemlji koja je do tada bila daleko od pogoranih uslova svakodnevnog ivota na tvojoj omiljenoj planeti. Da, upravo je taj dogaaj doveo do velike nesree i to ne samo po sve sadanje i budue stanovnike te nesrene zemlje, ve, moe biti, i po sva sadanja i budua tricentrina bia itave te zlosrene planete. Treba da zna da je na poslednjem skupu svih tibetskih stareina, izmeu ostalog, doneta odluka da odreeni lanovi saveta, koje je odabrala veina, treba da krenu u one regione kroz koje e prolaziti tuinci, kako bi obavestili lokalne stanovnike o donetoj odluci i uverili ih da ni u kom sluaju doljake ne smeju neim da ometaju. Izmeu ostalih, koji su poslati u regione kroz koje je trebalo da proe armija osvajaa, rebom je izvuen i poglavar "sedmorke". I kada je on s tim ciljem stigao u jedan veliki grad u ijoj je blizina armija tuinaca podigla logor radi odmora koji im je bio neophodan, na ulici toga grada je zalutali metak koji je sluajno ili ne, ispalio jedan od doljaka - na mestu ubio toga budueg sveca. Tako se zavrio ivot poglavara male grupe sabrae koji su bili blizu savrenstva i, bez obzira na sav uas koji ih je obuzeo, njima nije preostalo nita drugo osim da preduzmu sve neophodne korake kako bi vratili kui planetarno telo svoga poglavara. Da bi ti mogao jasnije da zamisli istinski uas situacije u kojoj su se nala estorica brae, ostavi bez voe, i da bi shvatio sve pogibeljne posledice toga sluaja moram pre svega da ti ispriam, iako veoma ukratko, istoriju nastanka i postojanja te tibetanske grupe koja se vekovima uvek sastojala od sedmorice tricentrinih Zemljana. Ta grupa je formirana i postojala je zadugo pre nego to se na planeti pojavio poslednji Kozmiki Svetitelj - Sveti Lama.

Ona se od samog poetka sastojala od sedmorice ljudi koje je direktno posvetio Sveti Krinatharna, takoe Izaslanik Predvenog; on je specijalno bio poslat ljudima koji su naseljavali Bisernu zemlju. Kada se Sveti Buda kasnije pojavio u Bisernoj zemlji, utvrdio je da mnoge pouke Svetoga Krinatharne, za psihu stanovnika te zemlje jo nisu zastarele i daje njihovim korienjem mogue unititi one posledice svojstava organa kundabufera, radi kojih je on takoe bio poslat kako bi im pomogao da ih se oslobode; i zato je on odluio da nekoliko pouka Svetog Krinatharne uini osnovom svoga sopstvenog uenja. Poto su ona sedmorica ljudi, koje je posvetio sam Sveti Krinatharna, shvatili cilj i nunost svoga postojanja, poueni od strane Svetoga Bude, a Sveti Buda ih je ubedio da njegove pouke u sutini ne protivree poukama Svetoga Krinatharne, ve ih ak dopunjuju i tanije odgovaraju psihi bia toga perioda, oni su postali sledbenici Svetoga Bude. Jo kasnije, kada se Sveti Lama specijalno objavio stanovnicima Tibeta, on je i sam otkrio da mnoge pouke Svetoga Bude i dalje veoma dobro odgovaraju psihi stanovnika te zemlje, ukoliko se neki njihovi detalji modifikuju u skladu sa promenama spoljnih uslova egzistencije, do kojih je dolo zahvaljujui proticanju vremena. Zato je on u osnove svoga uenja takoe ukljuio mnoge pouke tih istina, koje je pre njega ve otkrio Sveti Krinatharna i koje je Sveti Buda obnovio. I tako su jednoga dana pripadnici te male grupe posveenih, isto kao i drugi sledbenici Svetoga Bude, jasno shvativi da dopune i izmene unete u uenje Svetoga Lame bolje odgovaraju savremenoj psihi, postali sledbenici Svetoga Lame. Meu lanovima te male grupe vailo je pravilo koje su oni, uzgred, veoma strogo potovali i prema kome su tajne pouke Svetoga Lame to su se odnosile na ljude iz te grupe, mogle da se prenose iz generacije u generaciju jedino preko lidera grupe, a on je u te tajne mogao da posveuje ostalu estoricu tek poto oni dostignu odreen nivo. Eto zato je estoricu lanova te male grupe, koji su ve bili dostojni i spremni da uskoro budu posveeni, obuzeo takav uas kada su saznali za smrt svoga uitelja. Gubitkom jedinog posveenika toga doba oni su zauvek izgubili mogunost da saznaju tajne Svetoga Lame. Zbog toga to im je uitelj bio ubijen tako neoekivano, pojavila se sumnja da oni mogu da iskoriste jedinu preostalu mogunost za dobijanje tih pouka, tako to e se povezati sa Umom svoga voe putem procesa svetog "almncoinu" procesa za koji su ve znali i za koji su, osim toga, ve imali u sebi sve potrebne podatke. Ali, moe biti da ti, drago moje dete, nita ne zna o tom svetom procesu? Sveti "almncoinu" jeste proces putem kojeg neka tricentrina bia, koja su u stanju da svoja kesdana, ili astralna tela, uine potpuno funkcionalnim i da

dostignu odreen stepen Uma, mogu da ostvare zaodevanje formom ili, kako se to ponekad kae, da "materijalizaciju" "kesdanog tela" onoga bia ije je planetarno telo prestalo da postoji, izvre u toliko zgusnutom vidu da to drugo telo ponovo na odreeno vreme dobije mogunost da se iskazuje posredstvom odreenih funkcija svojstvenih njegovom planetarnom telu. Taj sveti proces se moe izvesti sa kesdanim telom bia koje je za ivota takoe dovelo svoje uzvieno (kesdano) telo u stanje potpunog funkcionisanja i kod koga je Um toga tela dostigao nivo pod nazivom "sveti sutinski mirocinu". U naoj Velikoj Vasioni, osim procesa materijalizacije ili namernog ovaploenja kesdanog tela bia ije je planetarno telo prestalo da ivi, postoji i jedan drugi proces, nazvan najsvetijim "derimetli". A taj drugi najsvetiji proces sastoji se u sledeem: pre svega, vie telo, ili nadtelesna sutina, to jest "telo due", namerno se zaodeva u formu i onda kada se, kao u prvom sluaju, ostvario sveti "almcnoinu". Naravno, ti procesi se mogu izvesti jedino ukoliko te najvie sutine i dalje postoje u onim sferama koje se nalaze u kontaktu sa atmosferom planete gde se te "svete tajne" obavljaju. tavie, te "materijalizacije", koje namerno i svesno obavljaju odreeni ljudi, mogu da postoje, a veza i kontakt s njima mogu se odravati jedino dok ti ljudi svesno napajaju kesdano telo svojim sopstvenim "ejsahlodonom". Dakle, tih est preostalih lanova male "sedmorke" mogli su da pribegnu tom svetom procesu "almcnoinu", radi veze sa umom svoga ubijenog voe, da su predvideli mogunost njegovog iznenadnog nestanka i da su, dok je jo bio iv, izvrili odgovarajue pripreme koje su za to neophodne. Da bi se shvatila sutina tih priprema za sveti proces "svete tajne almcnoinu" mora znati dve specijalne osobine "sutinskog hanbledzojna", tj. "krvi" kesdanog tela. Prva od tih osobina "sutinskog hanbledzojna" sastoji se u tome da ukoliko bilo koji njegov deo odvojimo i odbacimo, nezavisno od toga gde se on nalazi i koliko je daleko, izmeu njega i osnovnog dela te kozmike supstance formira se neka vrsta "spoja nalik na niti"; taj "spoj" je, osim toga, formiran od iste supstance i njegova gustina i debljina se poveavaju ili smanjuju proporcionalno rastojanju izmeu osnovne koncentracije i tog posebnog dela. A drugo osobeno svojstvo toga hanbledzojna jeste da ukoliko se sluajno ili namerno njegov osnovni deo ponovo ukljui u glavnu koncentraciju te supstance, nezavisno od toga gde se ta koncentracija nalazi ili u kojoj je koliini hanbledzojn ukljuen, on se mea sa hanbledzojnom roditeljske koncentracije i rasporeuje ravnomerno i u pogledu gustine, i u pogledu kvaliteta.

I zato, poto se kesdano ili astralno telo zaodene u formu koja, uopte uzev, ini tu kozmiku formaciju lakom nego to je masa kozmikih supstanci koje ine atmosferu to okruuje planetu, kesdano telo se nee odvojiti od planetarnog tela bia pre nego to se, u skladu sa kozmikim zakonom nazvanim "tenikdoa", ili kako se jo kae, "zakonom privlaenja", izdigne u onu sferu u kojoj e nai gustinu to odgovara njegovoj osobenoj masi, i koja, na taj nain, predstavlja mesto koje odgovara takvom kozmikom objektu. S te take gledita, priprema koja je neophodna za svetu tajnu almncoinua, sastoji se u tome da se za vreme planetarne egzistencije ukloni deo hanbledzojna bia, nad ijim e se kesdanim telom posle njegove smrti obaviti taj sveti proces; i taj deo se mora ili sauvati u nekoj odgovarajuoj planetarnoj formi, ili biti ukljuen u organizme onih bia koja taj "ritual" obavljaju, tj. mora biti specijalno pomean s hanbledzojnom njihovih kesdanih tela. Na taj nain, kada savreno tricentrino bie, predvieno za svetu tajnu almcnoinua, prekine svoju planetarnu egzistenciju i njegovo kesdano telo se odvoji od planetarnog, tada se, zahvaljujui prvoj specijalnoj osobini sutinskog hanbledzojna, ta "veza", o kojoj sam ti upravo govorio, sama uspostavlja izmeu njegovog kesdanog tela i mesta gde je deo njegovog hanblendzojna blagovremeno sauvan, ili je, pak, uspostavlja ono bie koje je namerno primilo tu esticu u svoje sopstveno kesdano telo. Da bismo to pitanje razjasnili u naim daljim razgovorima, sada moram da ti kaem da ta veza - iji se jedan kraj nalazi u kesdanom telu to se die prema odgovarajuoj sferi, a drugi u onim planetarnim formama gde je fiksiran deo osnovne mase hanblendzojna, ili u onim biima koja su ga namerno pomeala sa hanblendzojnom sopstvenog kesdanog tela - moe da postoji u prostoru samo ogranieno vreme, to jest, dok planeta na kojoj je dato bie roeno, ne napravi pun krug oko svoga sunca. Sa poetkom novog kruga takva veza potpuno prestaje. Ona prestaje zato to u atmosferi planete evolucija i involucija kozmikih supstanci koje su neophodne za veliki kozmiki Trogoautoegokrat, u skladu sa fundamentalnim kozmikim zakonom Geptaparaparinoha, ponovo poinje da tee samo za trogoautoegokratski proces lokalnog karaktera, tj. u granicama "autonomne aktivnosti" datog sunanog sistema; usled toga sve kozmike supstance bez izuzetka, koje se nalaze u atmosferi za vreme tog preokreta, ukljuujui i pomenutu vezu, momentalno se transformiu u kozmike supstance koje odgovaraju toj atmosferi. Dakle, moj deae... Pre zavretka punog kruga, ta bia koja ive na planeti i koja ili imaju u sebi esticu hanbledzojna kesdanog tela, ili raspolau planetarnom formom u kojoj je fiksiran deo hanbledzojna, mogu u bilo koje doba - naravno, uz mogunost da poseduju sve odgovarajue podloge - da privuku takvo telo nazad na

povrinu svoje planete i da, "zasiujui" ga do potrebne gustine sopstvenim hanbledzojnom, uspostave kontakt sa Umom te potpuno formirane kozmike jedinice. I to "privlaenje" ili "materijalizacija", kako se ponekad kae, vri se na odreen nain putem takozvanog "valikrina", to jest svesnog ulivanja njihovog sopstvenog hanbledzojna na krajeve toga spoja. Taj sveti proces almcnoinu tricentrini stanovnici Zemlje su nekoliko puta ve obavili u razliitim periodima, ak i pre nego to je to pokuano na Tibetu, i o tim svetim procesima davnih vremena postojalo je nekoliko legomonizama. Preko tih legomonizama je ova mala grupa Tibetanaca ve znala sve detalje procedure u vezi sa svetim procesom i, naravno, oni su takoe sve znali i o specijalnim pripremama, potrebnim za njega. Ali, poto sada nisu imali drugu mogunost da saznaju tajne pouke, nego da pokuaju da stupe u kontakt sa Umom svoga poginulog voe, oni su odluili da pokuaju da obave svetu tajnu nad njegovim kesdanim telom, ak i bez priprema. I taj rizik je bio uzrok velikog broja nesrea koje sam pomenuo. Kako su pokazala moja dalja istraivanja, ta nesrea se dogodila na sledei nain: Tih est "velikih posveenika", koji su jo postojali u svojim planetarnim telima, smenjujui se u parovima tokom tri dana i noi, neprekidno su vrili proces "valikrin" nad planetarnim telom svoga biveg voe, to jest unosili su sopstveni hanbledzojn u njegovo telo. Ali, poto veza sa njegovim kesdanim telom nije bila blagovremeno uspostavljena, njihov hanbledzojn nije dovrio ono to se oekivalo i samo se gomilao haotino u itavom njegovom planetarnom telu. A poto se tih dana, na njihovu nesreu, u atmosferi iznad toga mesta odvijalo intenzivno meanje aktivnog elementa Okidanoha ili, kako kau tvoji ljubimci, besnele su "oluje", izmeu dva kozmika rezultata koji su se jo nalazili u procesu prelaska sa jednog kozmikog fenomena na drugi, dolo je do takozvanog "sobrionolijanskog" kontakta. I taj kontakt u tom malom regionu zlosrene planete izazvao je ubrzan kozmiki fenomen pod nazivom "nihtounihtono", to jest dogodio se iznenadan, momentalni razvoj svih okolnih kozmikih kristalizacija drugim reima, sve okolne planetarne forme su se istoga asa preobrazile u primarnu supstancu "eternokrilno" (eter). Taj sobrionolijanski kontakt ili, kako bi rekli na Zemlji, "eksplozija", bio je toliko snaan da se za vreme nihtounihtono sve bez izuzetka pretvorilo u eter i planetarno telo voe grupe, i tela ostale estorice brae koji su vrili obred svete tajne, kao i sve ve oduhovljene ili naprosto koncentrisane planetarne

forme u radijusu od jedne "mane" ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, jedne "kvadratne milje". Meu unitenim formama, kako prirodnog tako i vetakog porekla, bile su i sve "knjige" koje pripadaju "sedmorici zemaljskih posveenika", kao i mnoge druge stvari koje se koriste kao sredstva za uvanje svega to se odnosi na tri Kozmika Svetitelja specijalno poslata Odozgo, to jest Svetog Krinatharne, Svetog Bude i Svetog Lame. Mislim da e sada, moj deae, shvatiti znaenje rei kojima sam opisao tu oaravajuu "vojnu ekspediciju", kada sam rekao da je ona bila velika nesrea ne samo po stanovnike te zemlje, ve i po itavu planetu. Sada ti je, dragi moj Hasejne, nesumnjivo jasno da se tih pet religija koje sam nabrojao, i koje tamo i dalje postoje i zasnovane su na uenjima pet istinskih svetitelja poslatih Odozgo, kako bi pomogli tvojim ljubimcima da se oslobode posledica svojstava organa kundabufera, postepeno menjalo zbog, kao i uvek, abnormalnih uslova svakodnevnog ivota koje su sami stvorili, sve dotle dok se najzad nisu pretvorile, s gledita zdravog razuma, u udesne prie za decu, ali su iste te religije ipak i dalje sluile nekima od njih kao podrka za one unutranje moralne pobude kojima se moe zahvaliti to je u nekim periodima njihova priroda postala vie ili manje adekvatna tricentrinim biima. Meutim, sada, posle definitivnog unitenja poslednjih ostataka tih religija, teko je predvideti kako e se sve to zavriti. Poslednja od tih pet religija, zasnovana na uenju istinskog Izaslanika Odozgo Svetoga Lame, potpuno je unitena, pri emu je "s treskom" propala i njihova oaravajua vojna ekspedicija. Pretposlednju, zasnovanu na uenju Svetog Muhameda, oni sada unitavaju zabranom noenja "fesova" i "fereda", uz ljubaznu pomo "nemakih junkera". A to se tie jo starije religije, zasnovane na uenju Isusa Hrista - religije i uenja u koje su Najuzvieniji polagali ogromne nade - ta neverovatno udna savremena tricentrina bia je sada definitivno unitavaju organizovanjem "univerziteta" za jevrejsku omladinu u Jerusalimu. Iako je religija zasnovana na uenju Svetog Mojsija postojala dugo vremena i jo uvek je njeni sledbenici na nekakav nain podravaju, ipak, zbog organske mrnje, koja kod stanovnika drugih zemalja postoji prema onima koji ispovedaju ovu religiju, kao i zbog kobne ideje koja tamo vlada pod nazivom "politika", oni e nesumnjivo pre ili kasnije, dokrajiti tu religiju i to takoe "s treskom". Uzgred, treba naglasiti da su prvi koji su dali slobodu tom "prostituisanju misli", bili "tangori", zatim "bramani", "ueniti", i tako dalje, a danas se time bave "teozofi" i drugi "pseudonaunici".

"Rekavi to Belzebub je nekoliko trenutaka utao i moglo se videti da se o neemu duboko zamislio, a onda je rekao: Upravo sam doao do zakljuka da e za tvoj Um biti veoma korisno ako ti ispriam o jednom drugom dogaaju koji je povezan s onim Kozmikim Svetiteljem, ili Svetom Linou ija se koncepcija ostvarila meu tvojim ljubimcima i koji je dobio ime Isus Hristos. Taj vaan dogaaj, vezan za pojavljivanje Kozmikog Svetitelja meu njima, odreuje se, u skladu sa shvatanjem tvojih savremenih ljubimaca, sledeim reima: "smrt i vaskrsenje Isusa Hrista". Tvoje upoznavanje s tim dogaajem osvetlie ti kasnije smisao i sutinsko znaenje svete tajne almcnoinu, a takoe e ti pruiti karakteristian primer, kako su oni, zbog udne i nasleene sklonosti ka "mudrovanju", deformisali znaenje ak i u "celini sloenih odlomaka" saveta i pouka Istinskih Svetitelja, specijalno poslatih Odozgo. Ve od prve generacije, koja je dola posle savremenika tih Kozmikih Svetitelja, ljudima narednih generacija nije ostalo nita od onoga to oni nazivaju "religioznim uenjima", osim materijala pogodnog, kao to sam ti govorio, za stvaranje "arobnih bajki za decu". Da, dete moje, kada je taj Kozmiki Svetitelj, Isus Hristos, ovaploen u planetarnom telu tricentrinog Zemljanina, morao da se odvoji od svoga spoljanjeg planetarnog omotaa, neka zemaljska tricentrina bia su izvrila sveti proces almcnoinu nad njegovim kesdanim telom, zato to su, slutei brz i nasilan prekid njegove planetarne egzistencije, eleli da sauvaju mogunost kontakta sa njegovim boanskim Umom i na taj nain dobiju informacije o odreenim kozmikim istinama, kao i specijalne pouke za budunost koje on nije uspeo da im da. Podatke o tom velikom dogaaju uredno su zabeleili neki uesnici izvrenja tog svetog procesa i specijalno ih, sa odreenim ciljevima, proirili meu obinim Zemljanima iz svoga okruenja. Ali, poto se taj vremenski period poklopio sa pojaanim funkcionisanjem odreenog aspekta udnog Uma tvojih ljubimaca, to jest periodinom "ekbarzerbazijom" ili naslednom potrebom da se sopstveni blinji dovode u zabludu, mnogi od njih su tada nastojali da vae za "naunike" - naravno, naunike nove formacije koji su uneli sve vrste "apsurdnosti" u veinu beleaka i opisa to su ih sainili svedoci tog svetog procesa kako bi on bio prenet buduim generacijama. Na primer, uz neospornu informaciju o tome da je Isus Hristos bio razapet na krstu i posle raspea sahranjen, oni su veoma ubedljivo dokazivali da je posle raspea i sahrane Isus Hristos vaskrsao i nastavio da ivi meu njima i ui ih tome i tome - i tek posle toga se u svome planetarnom telu uzneo na Nebo. Usled njihovog mudrovanja te vrste - u objektivnom smislu kriminalnog - sva istinska vera u boansko uenje o spasenju Ovaploene Sveopte Ljubavi Isusa

Hrista, koja je za njih bila jedino ostvariva, u potpunosti je unitena kod ljudi buduih generacija. Te besmislice koje su bile zabeleene, postepeno su kod odreenih ljudi narednih generacija stvorile impuls sumnje i to ne samo u ono o emu sam ti upravo priao, ve je to dotaklo i celokupnu realnu informaciju i ispravne pouke i objanjenja toga Kozmikog Svetitelja koji im je poslat Odozgo. Podloge, koje su u tim tricentrinim biima raale sumnje, poele su da se kristalizuju i postale su neodvojivi deo njihove psihe uglavnom zato to su, bez obzira na automatsku egzistenciju, koja im je svojstvena, postepeno, tokom vekova, oni stekli podloge za vie ili manje korektan instinktivan oseaj za kozmike istine, kao to je, recimo, neosporna injenica da se proces svetog raskoarna dogaa svima ili, kako oni kau, ako neko "umre" i bude sahranjen, on vie nikada nee opet iveti, a utoliko pre nee ponovo govoriti i uiti. A poto su neki tvoji ljubimci ije miljenje, iako slabo, ipak funkcionie u skladu sa zakonom zdrave logike, odbili da prihvate takve nelogine i nedosledne apsurdnosti, oni su definitivno ostali bez vere u bilo koju istinu, ma kakva ona bila, koju je iskazao i objasnio Kozmiki Svetitelj Isus Hristos. to se tie drugih tricentrinih Zemljana koji, uzgred, ine veinu, oni se iz mnogih razloga, ali uglavnom zbog toga to im je u ranim godinama ivota bilo svojstveno da se bave "murdurtenom" - kada postignu odreen uzrast, obino pretvaraju u "psihopate" i usvajaju slepo i bukvalno bez uea bilo kakvog logikog miljenja sve fantastine "apsurdnosti" koje do njih dou; a najosobitiji oblik "vere" u itavom tom "religioznom uenju", automatski se formira u njima tako kao da predstavlja celokupnost istina koje se odnose na tog Kozmikog Svetitelja, Isusa Hrista, koji im je, svakako, poslat Odozgo i ovaplotio se meu njima. Informacija o onome to se naziva "Tajnom Veerom", data je u zborniku zapisa, koji jo uvek postoji meu tvojim savremenim ljubimcima i pretenduje na to da bude istinita i prava istorija o tome Kozmikom Svetitelju, a zove se "Sveto Pismo". Ono, zapravo, nije nita drugo do izvetaj o pripremi za svetu tajnu "almcnoinu" nad kesdanim telom Svetoga Isusa Hrista. Zanimljivo je to u tom zborniku zapisa, prikupljanih "svuda pomalo", koji tvoji ljubimci nazivaju "Svetim Pismom", postoji veoma mnogo tanih rei i ak, itavih reenica to su ih na Tajnoj Veeri izgovorili Sveti Isus Hristos i oni koje je on posvetio i koji su u tom Svetom Pismu nazvani njegovim "uenicima" ili "apostolima". Ali tvoji ljubimci, posebno savremeni, sve te rei i fraze, ba kao to rade i sve ostalo, shvataju samo bukvalno i pri tome nemaju ni najmanju predstavu o njihovom istinskom znaenju. I to besmisleno, bukvalno razumevanje, dovelo je, razume se, dotle da su oni potpuno prestali da ulau sutinske napore u ispunjenje sutinskog, istinskog

duga koji jedini moe da kod tricentrinih bia kristalizuje podatke za sposobnost istinskog razumevanja. Eto zato, moj deae, oni ne mogu da shvate ak ni injenicu da su u vreme kada se taj Kozmiki Svetitelj, Isus Hristos, pojavio meu njima, kao i onda kada je to Sveto Pismo bilo pisano, ljudi koristili manji broj rei, nego to ih koriste sada. Oni ne mogu da zamisle da je u to vreme "sutinsko miljenje" stanovnika planete bilo blie normalnom miljenju, svojstvenom tricentrinim biima, te je, prema tome, prenoenje ideja i misli jo bilo "slikovito" ili, kako se ponekad kae, "alegorijsko". Drugim reima, da bi se neki postupak objasnio sebi ili drugima, tricentrini Zemljani toga doba obraali su se ve postojeem shvatanju slinih postupaka u prolosti. Ali sada se to sve kod njih dogaa na drugaijem principu. Do toga je, kao i uvek, dolo zbog toga to je usled anomalno uspostavljenih uslova svakodnevnog ivota, njihovo miljenje poelo da funkcionie bez ikakvog uea "lokalizacije ula" ili, prema njihovoj terminologiji, bez uea "ulnog centra", i na taj nain najzad postalo potpuno automatizovano. Zato su tokom itavog tog vremena, kako bi imali mogunosti da makar priblino neto objasne sebi ili drugima, oni automatski bili prinueni da pronau i nisu prestajali da to rade - veliki broj skoro besmislenih rei za stvari i ideje, velike i male; i tako je njihovo miljenje postepeno poelo da funkcionie, kao to sam ve rekao, na drugaijem principu. I eto, posedujui takav oblik miljenja, tvoji ljubimci pokuavaju da odgonetnu i shvate tekst napisan u alegorijskom maniru i za ljude koji su bili savremenici boanskog Isusa Hrista. U vezi s tim, moj deae, moram da ti objasnim jednu odreenu injenicu, u najveoj meri apsurdnu i u objektivnom smislu bogohulnu, da bi mogao jasnije da uvidi stvarnu nitavnost njihovog Svetog Pisma koje se veoma proirilo meu tvojim ljubimcima od njihovog poslednjeg procesa meusobnog unitavanja, i u kome, kao to moe da nasluti, postoji sve to hoe, osim realnosti i istine. Ispriau ti posebno ono to je u Svetom Pismu, koje je, kako se pretpostavlja, dolo do njih u nepromenjenoj formi, kazano o najvanijem, najumnijem i najodanijem od svih onih to ih je neposredno Isus posvetio ili, kako oni kau, o jednome od njegovih "apostola". Taj odani i omiljeni apostol, posveenik Isusa Hrista, zvao se Juda.

Svako ko eli da izvue istinsko znanje iz savremene verzije toga Svetog Pisma doi e do uverenja koje e biti fiksirano u njegovoj sutini, da je taj Juda najpodliji od svih bia koja se mogu zamisliti i da je svestan, dvolian izdajnik. Meutim, u stvarnosti je taj Juda bio ne samo najverniji i najodaniji od svih najbliih sledbenika Isusa Hrista, ve je bio i jedini koji je shvatio, zahvaljujui svome Umu i svojoj Prirodi, da svi postupci toga Kozmikog Svetitelja moraju dovesti do rezultata koji, ukoliko i ne dovede do potpunog unitenja posledica svojstava organa kundabufera kod tih nesrenih tricentrinih bia, svejedno e tokom narednih dvadeset vekova biti izvor podrke i nadahnua za veinu njih, a njihovu nesrenu egzistenciju uiniti makar malo podnoljivijom. Da bi ti bilo lake da zamisli istinsku linost toga Jude i znaaj onoga to je on uinio, treba da zna da je Kozmiki Svetitelj Isus Hristos, namerno ovaploen u planetarno telo zemaljskog oveka, kada je postao odrastao ovek odluio da ispuni misiju koja mu je poverena Odozgo, i da uz pomo dvanaestorice razliitih ljudi koje je lino posvetio i pripremio, prosvetli Um tricentrinih Zemljana. Ali, u jeku svoje boanske delatnosti, pre nego to e ispuniti svoju nameru, tj. pre nego to je dolo vreme da objasni odreene Kozmike istine i prui traene pouke za budunost, on je bio prinuen da zbog okolnosti koje nisu od njega zavisile, pristane na prevremen prestanak svoje planetarne egzistencije. Zato je odluio da se zajedno sa dvanaestoricom Zemljana, koje je namerno posvetio, obrati svetoj tajni "almcnoinu" ije je ostvarenje ovima ve bilo dobro poznato, jer su u svojoj prirodi dobili sve podatke za njegovu realizaciju - kako bi na taj nain imao mogunosti, budui i dalje u tom kozmikom individualnom stanju, da zavri pripreme u skladu sa planom koji je razradio za ispunjenje misije to mu je poverena Odozgo. Ali, moj deae, kada su doneli takvu odluku i okupili se da zaponu preliminarne pripreme neophodne za svetu tajnu, videli su da je to potpuno nemogue, zato to je bilo suvie kasno; ve ih je opkolila "straa" i njihovo hapenje, sa svim posledicama, oekivalo se u svakom trenutku. I tada se umeao Juda. Taj budui svetitelj, nerazdvojan i poverljiv pomonik Isusa Hrista, koji je "omrznut" i "proklinjan" zbog naivne gluposti udnih tricentrinih stanovnika Zemlje, tada je ostvario svoju objektivnu ulogu, zbog koje tricentrini Zemljani svih kasnijih generacija treba da mu budu zahvalni. Mudra i teka inicijativa, koju je on sa nesebinom odanou preuzeo na sebe, sastojala se u tome da je u momentu oajanja, shvativi da je nemogue izvriti sve neophodne pripreme za izvoenje svetog almcnoinu, taj Juda, sada svetitelj, skoio na noge i brzo rekao:

Ja odoh i uradiu sve to je potrebno kako biste vi imali vremena da neometano zavrite sve pripreme. A sada odmah pristupite poslu. S tim reima on se pribliio Isusu Hristu i posle kratkog razgovora s njim, dobio njegov blagoslov i urno izaao. Tako su ostali neometano mogli da obave sve to je bilo neophodno za izvrenje svetog procesa almcnoinu. Posle ovoga to sam ti upravo rekao, ti e svakako shvatiti kako tricentrini Zemljani ona dva tipa koje sam opisao, iz svojih razliitih egoistikih ciljeva deformiu svaku istinu i to su do te mere uinili s Judom, koji je sada svetitelj kojem mogu da zahvale to ve dvadeset vekova za svoju nesrenu egzistenciju izvlae korist iz blagoslovenog ognjita spokojstva, da se ta nepravedna predstava bez presedana kristalizovala u prirodi ljudi svih narednih generacija. Ja mislim da to to je Juda u njihovom Svetom Pismu prikazan na taj nain, moe biti jedino zbog toga to je svima, koji pripadaju tim dvama tipovima, bilo neophodno da iz odreenog cilja umanje znaaj samoga Isusa Hrista. To jest, oni su hteli da ga prikau naivnim i nesposobnim da predoseti i uvidi sve unapred, jednom reju, toliko ne savrenim da, bez obzira na to to je poznavao Judu i proiveo s njim toliko dugo, On nije osetio i shvatio da je njegov najblii uenik verolomni izdajnik, spreman da ga izda za nitavnih trideset srebrnjaka. U tome asu, Belzebub i svi putnici meuzvezdane letelice "Karnak" iznenada svojim ulima ukusa osetie kiselinu s primesom gorine. Taj oseaj je izazvala specijalna "magnetna struja", putena iz kormilarnice, kako bi svi putnici bili obaveteni da se brod pribliava odredinom mestu, u datom sluaju Svetoj Planeti istilite. Zato je Belzebub prekinuo svoje kazivanje i, gledajui neno svoga unuka, rekao: Sada, hteli ne hteli, moramo da prekinemo na razgovor o Kozmikom Svetitelju Isusu Hristu, meutim, bez obzira na to, moj deae, kada se vratimo kui, na na dragi Karatas, podseti me da ti jednom kada budem slobodan, podrobno ispriam kraj tog dogaaja. itava istorija ovaploenja toga Kozmikog Svetitelja u planetarno telo Zemljanina - ukljuujui i njegov ivot meu ljudima raznih grupa te planete, kao i njegov nasilan kraj - veoma je zanimljiva, posebno zato to eli da svome Umu objasni sve nijanse udne psihe tih osobenih tricentrinih bia; osim toga, bie posebno zanimljivo i u saznajnom smislu korisno, da zna onaj deo istorije Svetog Isusa Hrista, koji se odnosi na njegov ivot od njegove dvanaeste do dvadeset osme godine prema njihovom raunanju vremena.

Glava 39 SVETA PLANETA ISTILITE Posle nekoliko "dianoska" kozmiki brod "Karnak" je napustio svetu planetu i opet zapoeo kretanje ka mestu svog konanog odredita, tj. ka planeti na kojoj se Belzebub rodio i gde se vraao kako bi na njoj dovrio svoju dugu egzistenciju onu egzistenciju koju je iz nekih odreenih razloga morao da provede na razliitim planetama nae Velike Vasione, uvek u uslovima koji mu nisu odgovarali, ali koju je, svejedno, u objektivnom smislu proiveo do kraja asno. Kada je brod "Karnak" dostigao svoju uobiajenu brzinu, Hasejn se obrati dedi sedajui mu opet u krilo, rekavi: - Dedice, o mili dedice! Objasni mi, molim te, zato se, kako mi je rekao moj stric Tuilan, na Jedinosuni Predveni Vladar tako esto pojavljuje na planeti koju smo upravo napustili. Pre nego to e odgovoriti na ovo pitanje svoga unuka Belzebub se zamisli, malo due i dublje nego obino, a zatim polako ree: - Da... Ne znam, dragi moj deae, odakle da ponem i kako da odgovorim na tvoje pitanje u formi koja bi zadovoljila i mene, zato to sam, izmeu ostalih ciljeva koje sam sebi postavio bavei se tvojim vaspitanjem, odluio da vodim rauna o tome da u svom sadanjem uzrastu dobije znanja i da razume ono to je u vezi sa tom svetom planetom. U svakom sluaju, pre svega mora znati da ta sveta planeta, koja se zove "istilite", predstavlja, to bi se reklo, srce ili mesto koncentracije svih krajnjih rezultata pulsacije svega to funkcionie i postoji u itavoj naoj Velikoj Vasioni. Na Sveopti Predveni Otac Stvoritelj tako esto tamo odlazi zato to je ta sveta planeta - mesto gde borave najnesrenija od svih "viih tela", ili nadtelesnih sutina, koja su nekada bila ovaploena na raznim planetama nae Velike Vasione. "Via tela", ili "nadtelesne sutine", koja su zasluila da ive na toj svetoj planeti, pate kao to moda ne pati niko i nita u itavoj naoj Velikoj Vasioni. Videi to, na Sveljubei Milostivi i Apsolutno Pravedni Predveni Stvoritelj, nemajui nijednu drugu mogunost da pomogne tim nesrenim "viim telima" ili duama, esto se tamo pojavljuje kako bi svojim pojavljivanjem makar malo olakao njihovu uasnu, ali neizbenu i neizrecivu muku. Sveta planeta je poela da izvrava taj zadatak tek poto je proteklo mnogo vremena od perioda kada je proces "stvaranja" sada postojeeg sveta ve bio zavren.

Najpre su sva "via tela", poput onih koja sada borave na toj svetoj planeti, upuivana pravo u na Najsvetiji Sunani Apsolut, ali kasnije, kada se u Megalokozmosu dogodila sveopta uasna nesrea koju emo nazvati "utboglitanikalski period", onda su takva "via tela", izgubivi mogunost neposrednog stapanja s naim Najsvetijim Sunanim Apsolutom, poela da se okupljaju na toj svetoj planeti. Tek posle tog "utboglitanikalskog perioda", pojavila se potreba za onim poretkom univerzalnog funkcionisanja, koji Sveta Planeta istilite i sada sledi. I od toga vremena itava povrina svete planete organizovanaje i prilagoena za ta via tela, kao mesto njihove dalje neizbene egzistencije. Rekavi to, Belzebub se malo zamisli, a zatim, osmehnuvi se ovla, nastavi: Ta sveta planeta nije samo centar koncentracije rezultata funkcionisanja svega postojeeg, ve je i najbolja, najbogatija i najlepa od svih planeta nae Vasione. Moda si, dok smo boravili na njoj, primetio kako smo uvek mogli da vidimo i oseamo da je ist prostor nae Velike Vasione ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, "isto nebo", izgledalo kao da reflektuje svetlost to podsea na neuporedivi "tirkiz". Njena atmosfera je uvek ista kao "fenomenalan sakrualnijanski kristal". Svako, ko se nalazi na toj planeti osea svim svojim biem da je sve to ga okruuje - "iskolunicinernli" ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, "blaenooaravajue". Na toj svetoj planeti, kao to svi dobro znaju, samo izvora mineralne i svee vode, kakvima po istoi i prozranosti nema ravnih u Vasioni, ima oko deset hiljada. Tamo obitavaju u itavoj Vasioni uvene "ptice pevaice", s najmelodinijim glasovima, i njih, kako kau strunjaci, ima oko dvanaest hiljada vrsta. A to se tie planetarnih formi, kao to su "cvee", "voe", "jagodiasti plodovi" i drugo, naprosto je nemogue nai odgovarajue rei za njih. Dovoljno je ako se kae da je na toj planeti sakupljena i aklimatizovana skoro itava "flora", "fauna" i "foskalija" sa svih planeta nae Velike Vasione. Svuda na toj planeti, u dobro rasporeenim "klancima" nalaze se "peine" najrazliitijeg unutranjeg oblika, neke koje je stvorila Priroda, neke - stvorene vetaki, sa neverovatnim vidicima koji se iz njih pruaju. U tim peinama postoji sve to je potrebno za srean i spokojan ivot, u potpunosti lien ivotnih briga za bilo koji deo bia kozmike nezavisne Linosti, a te Linosti mogu postati "via tela" ili due.

Upravo u tim peinama, prema svom sopstvenom izboru, i egzistiraju ta "via tela", koja su, prema svojim zaslugama, dospela na tu svetu planetu iz itave nae Velike Vasione kako bi tu nastavila svoju egzistenciju. Osim onoga to sam ve pomenuo, oni na svom raspolaganju imaju i najbolje, najadekvatnije i najbre "egolinoptije" ili, kako oni ponekad kau, "sveprisutne platforme". Te egolinoptije se u atmosferi svete planete kreu slobodno u svim pravcima, bilo kojom eljenom brzinom, ukljuujui i drugu kozmiku. Sistem egolinoptija je, kao to je poznato, specijalno za tu planetu pronaao poznati aneo, sada arhaneo Herkision. Rekavi to, Belzebub iznenada zauta i ponovo se duboko zamisli, a Hasejn i Ahun ga pogledae zaueno i upitno. Posle izvesnog vremena Belzebub nekako osobito klimnu glavom, okrete se ka Hasejnu i ree: Upravo sam pomislio kako bi od mene bilo razumno, kada bih na tvoje pitanje zato na Predveni tako esto tu svetu planetu poastvuje svojim prisustvom, odgovorio na nain kojim bih ti usput objasnio, kao to sam ti ve nekoliko puta obeao, i fundamentalne kozmike zakone, na osnovu kojih na svet postoji i kojima se rukovodi, jer samo ako se ta dva pitanja objedine ti moe dobiti dovoljno materijala za potpunu predstavu i razumevanje Svete Planete istilite, i da pri tome sazna neto vie i o tricentrinim biima nastanjenim na planeti Zemlji, koja tebe zanimaju. Sada takoe elim da ti pruim to jasnija i to detaljnija objanjenja koja se odnose na tu svetu planetu, zato to bi, pre ili kasnije, morao sve to da sazna, poto svaki tricenrini stanovnik nae Vasione, nezavisno od razloga i mesta svoga roenja i forme spoljnog omotaa, svakako mora znati sve o toj svetoj planeti. On sve to mora znati kako bi nastojao da ivi na nain koji odgovara smislu i cilju njegove egzistencije - to nastojanje je objektivni usud svakog tricentrinog bia u kome se iz bilo kojeg razloga zaela klica za razvoj "vieg tela" ili nadtelesne sutine (due). I zato, moj deae, moram pre svega jo jednom da ti ponovim zato je na Predveni morao da stvori itav svet koji i sada postoji. U poetku, kada jo nita nije postojalo i kada je itava naa Vasiona bila prazan beskrajan prostor u kome je postojala samo primarna kozmika supstanca eternokrilno (eter), na Najvei i Najsvetiji Sunani Apsolut bio je sam u itavom praznom beskrajnom prostoru i na tom jedinom kozmikom objektu je boravio na Jedinosuni Tvorac sa svojim heruvimima i serafimima u svojoj Najvelianstvenijoj Sutini.

Upravo u tom periodu vremenskog proticanja kod naeg Stvoritelja i uvara pojavila se potreba da stvori na "Megalokozmos", koji i sada postoji, to jest na "svet". Nama je palo u deo da saznamo iz tree, najsvetije pesme naih heruvima i serafima, kako je na Svemogui Stvoritelj jednom spoznao kako se zapremina naeg Sunanog Apsoluta, na kome je on boravio sa heruvimima i serafimima, skoro neprimetno, ali neumoljivo smanjuje. Poto se ta injenica koju je On spoznao, pokazala veoma ozbiljnom, On je odluio da pregleda sve zakone koji s podravali postojanje toga, jo uvek unikalnog kozmikog objekta. Za vreme tog istraivanja naem Svemoguem Tvorcu je prvi put postalo jasno da je razlog postepenog smanjivanja zapremine Sunanog Apsoluta bilo naprosto Veliko Kretanje, to jest, samo proticanje Vremena. Zato se na Predveni duboko zamislio i u svojim boanskim razmiljanjima On je jasno shvatio da e to, ukoliko uticaj vremena i dalje bude smanjivao zapreminu Sunanog Apsoluta, pre ili kasnije dovesti do potpunog unitenja jedinog mesta za boravak Njegove Sutine. Zbog toga je na Predveni bio prinuen da preduzme odgovarajue mere kako neumoljivo Vreme ne bi moglo neminovno da uniti na Najsvetiji Sunani Apsolut. Kasnije smo udostojeni da saznamo, opet iz pesme naih heruvima i serafima, ali ovoga puta iz este svete pesme, da se posle Njegovog svetog otkrovenja na Predveni potpuno posvetio traganju za bilo kakvim nainom koji bi spreio dolazak toga kraja, podstaknutog zakonima neumoljivog Vremena, te je posle dugih boanskih razmiljanja, On reio da stvori na "Megalokozmos", koji i sada postoji. Da bi ti bilo jasnije kako je na Predveni reio da nae zatitu od kobnog delovanja neumoljivog Vremena i kako je na kraju krajeva to uinio, ti pre svega mora znati da je ranije Najsvetiji Sunani Apsolut postojao na osnovu sistema nazvanog "Autoegokrat", prema kome su unutranje sile koje podravaju postojanje tog kozmikog objekta funkcionisale samostalno, ne zavisei od bilo kakvih sila to dolaze izvan. Taj sistem se bazirao na dva fundamentalna sveta kozmika zakona koji jo upravljaju itavim naim Megalokozmosom, to jest na dva primarna kozmika zakona koji se zovu sveti "Geptaparaparinoh" i sveti "Triamazikamno". Ve sam ti neto govorio o ta dva fundamentalna primarna kozmika zakona; ipak, sada u pokuati da ti ih podrobno objasnim. Prvi od ta dva primarna kozmika zakona, to jest Geptaparaparinoha, Objektivna Nauka formulie sledeim reima. zakon

Proticanje sila sledi liniju koja se neprestano odvaja i u odreenim intervalima ponovo se sjedinjuje pri kraju. Prema tom prvom kozmikom zakonu linija proticanja sila ima sedam taaka odvajanja ili, kako se takoe ponekad kae, sedam "teita", a razmak izmeu dve uzastopne take odvajanja, ili "teita", naziva se "odsekom svetog Geptaparaparnoha". itav proces tog svetog zakona, delujui putem svega iznova nastalog i postojeeg, uvek se sastoji iz sedam odseaka. A to se tie drugog fundamentalnog primarnog kozmikog zakona, to jest svetog Triamazikamna, kozmika Objektivna Nauka formulie ga sledeim terminima. Novo nastaje iz onoga to je prethodno nastalo putem "harnelmiacnela", iji se proces ostvaruje na sledei nain: najvie se mea sa najniim na takav nain da se stvori srednje, i na taj nain ono postaje ili vie, koje prethodi niem, ili nie, koje smenjuje to najvie. Kao to sam ti ve govorio, taj sveti Triamazikamno se sastoji iz tri samostalne sile koje se zovu: prva - "sarpoteos"; druga - "sarpskiros"; trea - "sarpatanatos". Objektivna Nauka te tri svete sile svetog Triamazikamna naziva sledeim imenima: prvu - "silom potvrde" ili "silom podsticanja", ili "pozitivnom silom"; drugu - "silom negacije" ili "silom otpora", ili "negativnom silom"; treu - "silom pomirenja" ili "silom ravnotee", ili "silom neutralisanja". Sada, kada ti objanjavam fundamentalne zakone "stvaranja sveta" i "ureenja sveta", zanimljivo je naglasiti, uzgred, da su tricentrini stanovnici planete, koja je toliko privukla tvoju panju, u vreme kada posledice delovanja organa kundabufera jo nisu bile kristalizovane u njihovoj prirodi, znali za te tri svete sile svetog Triamazikamna i nazivali su ih ovako: prvu - "BogOtac"; drugu - "BogSin"; treu - "BogDuh Sveti". U raznim okolnostima oni su skriveno znaenje tih sila i svoju elju da od njih dobiju po sebe koristan efekat izraavali ovakvim molitvama:

Izvori boanskih radosti, protesta i patnji, usmerite svoje sile na nas. Ili: Sveta Potvrdo, Sveta Negacijo, Sveto Pomirenje, preobrazite se u meni radi moje sutine. Ili: Sveti Boe, Sveti Krepki, Sveti Besmrtni, pomiluj nas. Sada me, moj deae, sluaj veoma paljivo. Na samom poetku, kao to sam ti ve rekao, na Najsvetiji Sunani Apsolut rukovodio se jedino tim dvama primarnim kozmikim zakonima, ali oni su tada funkcionisali potpuno nezavisno, bez pomoi ma kojih sila koje dolaze spolja, i taj sistem se zvao "Autoegokrat". Kada je na Svemogui Predveni reio da izmeni princip funkcionisanja ta dva fundamentalna kozmika zakona, on je uinio da oni, koji su do tada funkcionisali samostalno, sada zavise od spoljnih sila. Poto je taj novi sistem funkcionisanja sila, koje su tada upravljale postojanjem Najsvetijeg Sunanog Apsoluta, zahtevao izvore to postoje izvan Sunanog Apsoluta, gde su te sile mogle da nastanu i odakle su mogle da se ulivaju u Najsvetiji Sunani Apsolut, na Svemogui Predveni je bio prinuen da stvori na postojei Megalokozmos sa svim kozmosima raznih nivoa i relativno samostalne kozmike forme u njemu; i tada je sistem upravljanja egzistencijom putem Sunanog apsoluta, poeo da se naziva "Trogoautoegokratom". Na sveopti Jedinosuni Predveni Otac, poto je odluio da promeni princip upravljanja egzistencijom toga jo uvek unikalnog kozmikog objekta i jedinog mesta boravka Njegove Najslavnije Sutine, pre svega je promenio funkcionisanje ta dva primarna kozmika zakona i napravio veliku promenu u zakonu svetog Geptaparaparinoha.

Ta promena i funkcionisanje svetog Geptaparaparinoha sastojala se u promeni takozvanog "subjektivnog delovanja tri njegova 'odseka'". On je u jednome produio zakonomerno trajanje, u drugome ga je skratio, a u treem disharmonizovao. Kako bi odseak izmeu tree i etvrte "take odvajanja" odgovarao kvalitetu apsorpcije, koji se trai za funkcionalan automatski dotok svih okolnih sila, on je poveavao njegovo trajanje. Taj odseak svetog Geptaparaparinoha "mehanoadekvatnim mdnelinom". se i sada naziva

Odseak koji je On skratio, nalazi se izmeu poslednje "take odvajanja" i poetka novog ciklusa potpunog procesa tog svetog zakona. Skraujui ga, da bi potpomogao nov ciklus, On je odredio da funkcionisanje toga odseka mora zavisiti jedino od uticaja onog kozmikog objekta u kome se odvija potpun proces tog primarnog svetog zakona. A taj odseak svetog Geptaparaparinoha i dalje se naziva "namerno ostvarenim mdnelinom". to se tie treeg odseka koji je bio promenjen u svom subjektivnom dejstvu, a koji je u serijama peti i zove se "narnelaut", njegova disharmonija je nastala sama od sebe, naprosto kao rezultat promene druga dva odseka. Ta disharmonija njegovog subjektivnog funkcionisanja, to potie iz "asimetrije" sa celokupnim procesom svetog Geptaparaparinoha, sastoji se u sledeem: Ako se potpun proces toga svetog zakona odvija u uslovima u kojima je on subjekt mnogih vibracija "koje imaju spoljne uzroke, njegovo funkcionisanje produkuje samo spoljne rezultate. Ali, ako se taj proces odvija u apsolutnom miru, bez postojanja bilo kakvih vibracija koje imaju spoljanje uzroke, svi rezultati funkcionisanja tog odseka ostaju u objektu, u kome se proces zavrio i ti se rezultati spolja primaju tek prilikom direktnog i neposrednog kontakta s njim. Meutim, ako za vreme funkcionisanja toga procesa jedan od dva izrazito suprotna uslova ne dominira, rezultati njegovog delovanja se obino dele na spoljanji i unutranji. Dakle, od toga doba ostvarenje primarnog svetog zakona Geptaparaparinoha poelo je da se odvija kako u najveim, tako i u najmanjim kozmikim objektima prilikom subjektivnog delovanja njegovih odseaka, promenjenih na taj nain. Ponavljam, moj deae, potrudi se da dobro shvati sve to se odnosi na oba pomenuta fundamentalna zakona, zato to e ti poznavanje ta dva sveta zakona, posebno poznavanje osobenosti svetog Geptaparaparinoha, pomoi da

kasnije veoma dobro i veoma lako shvati sve zakone drugog i treeg reda "stvaranja sveta" i "ureenja sveta". Uz to, svestrano razumevanje svega to se odnosi na te svete zakone prua tricentrinim biima, nezavisno od spoljanje forme njihovog omotaa, mogunost da steknu sposobnost da u prisustvu bilo kakvih, od njih nezavisnih, povoljnih ili nepovoljnih uslova sredine, razmiljaju o samom smislu sopstvene egzistencije i da na taj nain dou do podataka za otkrivanje saglasnosti "unutranjih protivrenosti", koje kod tricentrinih bia esto potiu iz protivrenosti izmeu konkretnih rezultata to proizilaze iz procesa svih kozmikih zakona i rezultata koji se pretpostavljaju i ak pouzdano oekuju od "zdrave logike". I zato, kada korektno ocene vanost sopstvenog znaaja, oni postaju sposobni da pojme mesto koje im u tim optekozmikim ostvarenjima stvarno odgovara. Ukratko, postizanje svestranog razumevanja funkcionisanja ta dva fundamentalna sveta zakona vodi ka tome da se u prirodi tricentrinih bia kristalizuju podloge za raanje one boanske osobine, potrebne svakom tricentrinom biu, koja je poznata od imenom "semuniranus". Tvoji ljubimci takoe imaju priblinu predstavu o tome i oni to zovu "nepristrasnost". Dakle, dragi moj deae, kada je u poetku na Sveopti Otac Svemogui Stvoritelj promenio funkcionisanje ta dva primarna sveta zakona, on je usmerio delovanje njihovih sila iz Najsvetijeg Sunanog Apsoluta u prostor Vasione i zato je u njega ukljuena sutina "Emanacija Najsvetijeg Sunanog Apsoluta", koja se sada zove "Teomertmalogos" ili "ReBog". Radi jasnijeg shvatanja odreenih mojih objanjenja treba naglasiti da je u procesu stvaranja sada postojeeg sveta "Sila Boanske volje" naeg Predvenog uestvovala jedino na samom poetku. Potonje stvaranje je ilo automatski, samo od sebe, sasvim bez uea "Sile Boanske Volje" naeg Predvenog, zahvaljujui jedino tim dvama izmenjenim fundamentalnim kozmikim zakonima. Proces stvaranja odvijao se ovim redom: Zahvaljujui novoj osobini petog odseka svetog Geptaparaparinoha, emanacije koje proistiu iz Sunanog Apsoluta, poele su da u nekim odreenim takama prostora Vasione deluju na primarnu kozmiku supstancu "eternokrilno" (eter) i na taj nain, posredstvom sveukupnosti starih i novih mogunosti svetih primarnih zakona, poele su da se formiraju neke odreene koncentracije. Kasnije, zahvaljujui tim istim faktorima te odreene koncentracije stekle su svoje sopstvene zakone Geptaparaparinoha i Triamazikamna, koji su poeli da utiu jedan na drugoga, te se u tim koncentracijama postepeno kristalizovalo

sve to je neophodno za pojavu tih velikih koncentrisanih objekata koji i dalje postoje i zovu se "sunca drugog reda". Kada su ta novonastala sunca potpuno formirana i oba fundamentalna zakona, s njihovim sopstvenim funkcionisanjem, najzad uspostavljena u njima, tada su na isti nain, kao i u Najsvetijem Sunanom Apsolutu, njihovi sopstveni rezultati poeli da se preobraavaju i da zrae; i oni su, objedinivi se sa emanacijama Najsvetijeg Sunanog Apsoluta u prostoru Vasione, postali faktori ostvarivanja optekozmikog fundamentalnog procesa svetog zakona Triamazikamna. To jest, Najsvetiji Teomertmalogos je poeo da se ispoljava kao trea sveta sila svetog Triamazikamna; rezultati delovanja bilo kojeg od novoformiranih "sunaca drugog reda" poeli su da istupaju kao prva sveta sila. A rezultati svih novoformiranih "sunaca treeg reda" poeli su da slue kao druga sveta sila toga svetog zakona. im je proces optekozmikog svetog Triamazikamna na taj nain uspostavljen u prostoru Vasione, kristalizacije razliitih "gustina" postepeno su se formirale iz istog tog primarnog eternokrilna (etera) i poele da se grupiu oko svakog sunca drugoga reda, poveavajui nove koncentracije - na taj nain se pojavilo jo vie takvih sunaca, ali ovoga puta to su bila sunca "treeg reda". Ta nebeska tela treeg reda sada se nazivaju "planetama". U toj fazi procesa spoljnog (fizikog) ciklusa fundamentalnag Geptaparaparinoha, to jest posle formiranja sunaca treeg reda, ili "planeta", zahvaljujui treem odstupanju svetog Geptaparaparinoha koji se, kao to sam ti ve rekao, zove "ganelaut" - inicijativni impuls neophodan za potpun proces, gubei polovinu svoje ivotne energije, deluje na spoljne objekte samo sa pola snage, uvajui drugu polovinu za sebe - to jest, za svoje sopstveno funkcionisanje, usled ega, zahvaljujui onim znaajnim rezultatima to se nazivaju "suncima treeg reda, ili planetama, poinju da se pojavljuju "oblija ve nastalog". A poto su uslovi za ostvarenje svuda bili utvreni u saglasnosti sa drugom osobenou petog odseka svetog Geptaparaparinoha, razvoj fundamentalnog spoljnog ciklusa svetog Geptaparaparinoha je zavren i potpuno delovanje njegovog funkcionisanja odrazilo se svuda u njegovim rezultatima koji su se manifestovali; i od tada su u njima zapoeli njihovi sopstveni neprekidni procesi transformacije, koji se nazivaju "evolucijom" i "involucijom". Tada su, ovoga puta zahvaljujui kozmikom zakonu drugog reda pod nazivom "litsvrts", ili "agregacije homogenog", "relativno samostalne forme, koje se nazivaju 'oblijima ve nastalog'", poele da se grupiu na planetama u sledee "relativno samostalne forme".

Zahvaljujui procesima "evolucije" i "involucije", nasleu svetog Geptaparaparinoha u prirodi svih velikih i malih kozmikih koncentracija, poele su da se kristalizuju i dekristalizuju sve vrste odreenih kozmikih supstanci sa sopstvenim objektivnim svojstvima. Objektivna Nauka ih naziva "aktivnim elementima". Usled "evolucije i involucije" tih aktivnih elemenata, koji ostvaruju trogoautoegokratski princip egzistencije u Vasioni posredstvom uzajamnog apsorbovanja i regulacije, odvija se optekozmiki proces "Iraniranumand", ili ono to Objektivna Nauka naziva "optom razmenom materije". Prema tome, moj deae, zahvaljujui tom novom sistemu "uzajamnog apsorbovanja svega postojeeg", u kome na Najsvetiji Sunani Apsolut Lino uestvuje, odrava se ravnotea koja bezdunom Vremenu vie ne prua mogunost za stvaranje nekakvog nepredvienog problema naem Najveem i Najsvetijem Sunanom Apsolutu; na taj nain, razlozi za boansku uznemirenost naeg Svemogueg Jedinosunog Predvenog u vezi celovitosti Njegovog eterskog mesta boravka, zauvek su nestali. Sada moram da ti kaem da su, kada je taj grandiozni plan bio zavren, nai pobedniki heruvimi i serafimi dali svim novoformiranim koncepcijama imena koja i sada postoje. Oni su odredili svaku "relativno samostalnu" koncentraciju reju "kozmos", a kako bi razlikovali redoslede nastanka tih kozmosa, oni su svakom terminu dodali specifino odgovarajue ime. Oni su Sam "Protokozmosom". Najsvetiji Primarni Sunani Apsolut nazvali

Svako novoformirano sunce drugog reda, s njegovim odreenim rezultatima, oni su nazvali "Dejterokozmosom". Svako sunce treeg reda, koje mi sada nazivamo "planetom", oni su nazvali "Tritokozmosom". Najmanju "relativno samostalnu" formu koja nastaje na planetama, zahvaljujui novoj naslednosti petog odseka svetog Geptaparaparinoha, koja ini najmanje oblije Celine, na zvali su "mikrokozmosom" i, najzad, one agregate "mikrokozmosa" koji su takoe poeli da se koncentriu na planetama, ovoga puta zahvaljujui kozmikom zakonu drugog reda, nazvanom "uzajamnim privlaenjem slinog", oni su nazvali "tetartokozmosima". I sve te kozmose, koji zajedno ine na savremeni svet, oni su nazvali "Megalokozmosom". Nai heruvimi su takoe dali imena, koja i danas postoje, emanacijama i zraenjima koja proistiu iz svih kozmosa razliitih nivoa, putem kojih se odvija Najvei Kozmiki Trogoautoegokrat.

Emanaciji Najsvetijeg Sunanog Apsoluta, kao to sam ti rekao, oni su dali naziv "Teomertmologos" ili "ReBog". Zraenje svakog pojedinanog sunca drugog reda oni su nazvali "mentokifezojnom". Zraenje svake planete posebno nazvali su "dinamomzojnom". Ono to isputaju mikrokozmosi nazvali su "protoinzojnom". Zraenja koja isputaju tetartokozmosi nazvali su "hanbledzojnom". Celokupna zraenja svih planeta svakog zvezdanog sistema nazvali su "astroluolukizojnom". Zraenja svih novoformiranih sunaca drugog reda, uzetih zajedno, oni su nazvali "poroloteoparlom". A celokupnost rezultata, proisteklih iz svih izvora, velikih i malih, oni su tada nazvali "optekozmikim Ansanbaluizarom". Treba naglasiti, kada smo ve pomenuli "optekozmiki Ansanbaluizar", da savremena Objektivna Nauka ima formulaciju: "Sve proistie iz svega i ponovo prodire u sve." Specijalna imena su takoe data svim "vremenski nezavisnim kristalizacijama", nastalim u svakom od bezbrojnih kozmosa usled evolucionih i involucionih procesa tih fundamentalnih kozmikih zakona. Neu nabrajati imena mnogih vremenski nezavisnih "teita", koja su kristalizovana u svakom posebnom kozmosu, ali u navesti nazive onih "odreenih aktivnoelementarnih teita", koja se direktno odnose na moja dalja objanjenja, to jest, nazive vremenski nezavisnih teita, kristalizovanih u prirodi tetartkozmosa. Te samostalne kristalizacije u tetartokozmosu dobile su ova imena: protoegari; dejteroegari; tritoegari; tetartoegari; pentoegari; egzoegari; rezalzarion; A sada, moj deae, posle svega to sam ti upravo objasnio, moemo da se vratimo na pitanje zato su i kako "via tela" ili, kako ih zovu tvoji ljubimci, "due", poele da se pojavljuju u naoj Vasioni i zato je na Jedinosuni Sveopti Otac posebno obratio panju na te kozmike objekte.

Radi se o tome da, kada je "optekozmika harmonijska ravnotea" uspostavljena i regulisana u svim kozmosima razliitih nivoa, u svakom tetartokozmosu, tj. samostalnom "agregatu mikrokozmosa" koji su se pojavili na povrinama planeta - gde se pokazalo da uslovi sredine odgovaraju odreenim podacima to postoje u velikim kozmosima, i kada im je data mogunost da postoje odreeno vreme bez "sekruano" ili, drugim reima, bez "stalnog individualnog napona" - pojavila se mogunost samostalnog automatskog kretanja s mesta na mesto na povrini planete. Usled toga, kada je na Sveopti Predveni Otac zapazio njihovo automatsko kretanje, prvi put je doao na boansku ideju da to iskoristi kao pomo Sebi u upravljanju svetom koji se poveavao. Od toga vremena On je poeo da deluje na te tetartokozmose tako da se neizbeno "okrualno", to jest, periodino ponavljanje potpunog procesa svetog Geptaparaparinoha u njima, izvodi tako da u odreenim uslovima promene funkcionisanja njihovog organizma, kao dopuna kristalizacijama koje moraju biti transformisane u cilju nove optekozmike razmene materija, takoe mora doi do transformacije i kristalizacije onih aktivnih elemenata, iz kojih se u njima mogu oivotvoriti nove samostalne forme s naslednom sposobnou za formiranje "individualnog Uma". O tome kako se ta ideja prvi put pojavila kod naeg Predvenog, takoe smo uli iz rei pesama uz iju su pomo, sa svom boanskom ozbiljnou, nai heruvimi i serafimi slavili neverovatna dela naeg Stvoritelja. Pre nego to nastavim da ti priam kako je sve to bilo uraeno, moram da ti kaem da je funkcionisanje optekozmikog "Iraniranumanda" bilo harmonizovano na takav nain da se svi rezultati dobijeni transformacijom u razliitim kozmosima, lokalizuju zajedno u skladu s onim to se naziva "kvalitetom vibracija", i manifestuju se svuda u Vasioni, uestvujui adekvatno u planetarnim i unutarplanetarnim formama; opte vremensko mesto njihove slobodne koncentracije - jeste "atmosfera" kojom su okruene sve planete naeg Megalokozmosa, preko koje se uspostavlja veza sa optekozmikim Iraniranumandom. Na taj nain, efekat te boanske panje, usmerene na tetartokozmose, bio je takav da su oni, sluei kao instrument Najveeg kozmikog Trogoautoegokrata, dobili mogunost da, na osnovu okolnih kozmikih supstanci koje su sami transformisali i za proces svoje sopstvene egzistencije kasnije supstance sastojale su se iskljuivo iz kozmikih kristalizacija, nastalih iz metamorfoza na samoj planeti gde nastaju ti tetartokozmosi - u njihovoj prirodi ponu da se manifestuju rezultati, potekli iz kozmikih izvora vieg reda i obrazovane su takozvane vibracije velike "ivotne snage".

I upravo iz tih kozmikih rezultata u njihovoj prirodi su poele da se ovaplouju forme koje su im potpuno bile nalik i koje su se sastojale pre svega iz kozmike supstance "mentokifez"ojn", to jest, supstance koju je transformisalo sunce, kao i druge planete tog sunanog sistema u ijim su granicama nastali ti tetartokozmosi - supstance koja dopire do svake planete putem zraenja pomenutih nebeskih tela. Na taj nain, priroda odreenih tetartokozmosa poela je da se sastoji iz dve samostalne forme potekle iz dva potpuno razliita kozmika izvora, a te forme su stekle zajedniku egzistenciju, kao da se jedna nalazi u drugoj. Da, moj deae, kada su ti novi "omotai" definitivno formirani i kada su poeli da funkcioniu adekvatno prirodi tetartokozmosa, oni su od toga doba izgubili ime "tetartokozmosi" i poeli su da se nazivaju "biima" ili "sutinama", to je tada znailo "dvoprirodni", a ti sekundarni omotai nazvani su "kesdanim telima". Sada, kada su novi omotai tih dvoprirodnih formi dobili sve adekvatno tome, i kada je itavo funkcionisanje svojstveno takvim kozmikim objektima najzad uspostavljeno, te nove forme su, sa svoje strane - potpuno na istoj osnovi kao u prvom sluaju, i takoe uz postojanje odreenih izmena u funkcionisanju - poele da apsorbuju i prerauju kozmiku materiju, proisteklu direktno iz Najsvetijeg Teomertmalogosa, posle ega su u njima poela da se ovaplouju oblija tree vrste. Te omotai koji predstavljaju "najvie svete delove" bia, sada nazivamo "viim telima" ili nadtelesnim sutinama. Kasnije, kada su njihova via tela najzad formirana i sve postojee funkcije poele u njima da deluju, kada se za podatke ve roene svete funkcije "Objektivnog Uma" pojavila mogunost da se u njima kristalizuju - oni podaci koji mogu da se kristalizuju iskljuivo u prirodi kozmikih objekata toga reda i kada je takozvani "raskoarno" pogaao te tetartokozmose, ili "bia, to jest kada bi dolo do podele tih "trojedinih formi razliite prirode" - tek tada bi taj "vii deo" dobio mogunost da se spoji sa Uzrokom Uzroka svega postojeeg, s naim Najsvetijim Sunanim Apsolutom, i poeo da se ostvaruje cilj u koji je na Sveobuhvatni Predveni poloio svu svoju Nadu. Sada moram podrobnije da ti objasnim kojim redosledom se sveti raskoarno dogaao kod tih prvih tetartokozmosa i kako se sada odvija kod tricentrinih bia. Pre svega, "drugo telo", ili "kesdano telo", i "tree telo" odvajaju se od osnovnog "planetarnog tela" i, ostavljajui ga na planeti, kreu zajedno ka atmosferi koja je mesto koncentracije onih kozmikih supstanci od kojih je formirano "kesdano telo bia".

I tek na kraju odreenog vremenskog perioda principijelni i definitivni "raskoarno" pristupa tom "dvoprirodnom objektu", posle ega "vii sutinski deo" postaje samostalna Linost sa svojim sopstvenim individualnim Umom. Ranije, to jest pre "utbogiltanikalskog perioda", odmah posle drugog procesa svetog raskoarna, to bie, ili sutina, postaje dostojno da se sjedini sa prirodom Najsvetijeg Sunanog Apsoluta ili da krene ka drugim kozmikim objektima gde je postojala potreba za takvim samostalnim svetim Linostima (Kozmikim Svetiteljima). A ukoliko pribliavanjem konanog procesa raskoarna ti kozmiki objekti jo nisu postigli traenu gradaciju na svetoj lestvici Uma, ti "vii sutinski delovi" moraju postojati u toj sferi sve dotle dok ne usavre svoj Um do potrebnog nivoa. Sada nije potrebno da ti naglaavam objektivni uas ve formiranih "viih sutinskih delova" koji, zahvaljujui rezultatima koje Nebesa nisu predvidela za nove kozmike procese, jo nisu sebe usavrila do potrebnog nivoa Uma. Radi se o tome da u skladu sa razliitim kozmikim zakonima drugog reda, "kesdano telo" ne moe da egzistira dugo u toj sferi i kroz odreeno vreme ono mora da se raspadne, ak i kada "vii sutinski deo", koji u njemu postoji, u tom trenutku jo nije dostigao traeni nivo Uma. Dok taj "vii sutinski deo" nije usavrio svoj Um do traenog nivoa, on uvek mora zavisiti od ovog ili onog kesdanog objekta, tako da odmah posle drugog svetog raskoarna svako jo nesavreno "vie telo" dospeva u stanje pod nazivom "tegekdnel", ili stanje "potrage za slinim dvoprirodnim objektom adekvatnim sebi", u nadi da e, im vii deo drugog dvoprirodnog objekta sebe usavri do traenog nivoa Uma i podvrgne se konanom procesu svetog raskoarna, pre nego to se jasno oseti brzo raspadanje kesdanog tela, ono prvo "vie telo" uspeti da momentalno ue u to drugo kesdano telo i nastavi egzistenciju u cilju daljeg usavravanja, koju pre ili kasnije mora da zavri svako "vie telo". Eto zato, u sferi, u koju se uzvieni sutinski delovi odlaze posle prvog svetog raskoarna, dolazi do procesa koji se naziva "okipahalevijanska zamena spoljnog dela due", ili "zamena kesdanih tela". Ovde nije na odmet setiti se da tvoji ljubimci takoe imaju predstavu koja delimino podsea na "okipahalevijansku zamenu". Oni su ak za to smislili veoma mudre nazive: "metempsihoza" i "reinkarnacija", i tokom poslednjeg veka stvorili u vezi toga pitanja itavu oblast njihove famozne "nauke", koja je postepeno postala, i jo uvek jeste, jedan od drugostepenih tetnih faktora, koji u svojoj celokupnosti ine od njihovog Uma, i bez toga prilino udnog, pravi "otpad", kako bi rekao na dragi Hoda Nasradin. Prema fantastinim teorijama one grane njihove "nauke" koja se sada zove "spiritualizam", oni izmeu ostalog pretpostavljaju da svako od njih ve

ima "vii sutinski deo" ili, kako oni to nazivaju, "duu", i da se ta dua neprestano podvrgava reinkarnaciji - nalik na "okipahalevijansku zamenu", o kojoj sam ti upravo govorio. Kada bi ti nesrenici procenili da se u skladu sa kozmikim zakonom drugog reda, pod nazivom "tenikdoa", ili "zakon privlaenja", taj deo u retkim sluajevima kada se kod njih pojavi, uzdie sa povrine njihove planete odmah posle prvog raskoarna ili, kako se oni izraavaju, posle "smrti" bia - oni bi moda shvatili da su objanjenja i dokazi koje ta oblast njihove "nauke" daje svim vrstama fenomena, to se pretpostavlja da kod njih izazivaju te njihove fantastine "due" - samo plod njihove puste fantazije; i tada bi shvatili da sve to je ta "nauka" dokazala nije nita drugo do "brbljanje" Hode Nasradina. Hajde sada da popriamo o dva nia sutinska tela, to jest o planetarnom telu i o kesdanom telu. Posle prvog svetog raskoarna planetarno telo bia koje je formirano od mikrokozmosa, to jest od kristalizacija koje je transformisala sama planeta, postepeno se raspada prema odreenom kozmikom zakonu pod nazivom "retarnotoltur" i razlae se na toj planeti u primarne supstance od kojih je nastalo. Drugo sutinsko telo, kesdano telo bia, formirano od drugih koncentracija tritokozmosa i od samog sunca datog sunanog sistema, die se ka odgovarajuoj sferi, o kojoj sam govorio, i posle drugog procesa svetog raskoarna takoe se postepeno raspada, a kristalizacije od kojih se ono sastoji, vraaju se raznim putevima u sferu njihovih sopstvenih primarnih elemenata. Ali vie sutinsko telo, formirano od kristalizacija dobijenih neposredno od svetog Teomertmalogosa u granicama onog sunanog sistema u kome se pojavilo i ivelo dato bie, nikada ne moe da se raspadne. I to vie telo mora postojati u datom sunanom sistemu sve dotle, dok se ne usavri do potrebnog nivoa Uma - i to onoga Uma koji su stvorile kozmike formacije "irankipaeh", to jest formacije ve pomenutih najsvetijih kozmikih supstanci koje mogu postojati nezavisno od kesdanih formi, a da se ne podvrgavaju takozvanim "bolesnim uticajima" bilo kojih kozmikih faktora. Dakle, dete moje, u poetku, kao to sam ti ve rekao, poto bi ti kozmiki objekti usavrili svoj Um do potrebnog nivoa "Svete Lestvice Uma", oni su primani u Sunani Apsolut, kako bi odigrali onu ulogu koju im je predodredio na Veni Tvorac. Treba da zna, poto smo ve poeli da govorimo o odreivanju specifinih uslova individualnosti, da su od samog poetka nai heruvimi i serafimi ustanovili "Svetu Determinantu Uma" koja jo postoji i koja meri gradacije uma ili, tanije, "sveoptost samosvesti" svih kozmikih

koncentracija, velikih i malih, i sopstvene egzistencije", kao i dalju ulogu svake posebne linosti u odnosu na sve to postoji u naem Velikom Megalokozmosu. Ta Sveta Determinanta istoga Uma - naprosto je vrsta mernog lenjira, to jest, linija podeljena na jednake delove; jedan kraj te skale oznaava potpun nedostatak ma kakvog Uma, to jest "Potpuno utanje", a drugi kraj ukazuje na "Apsolutni Um", to jest Um naeg neuporedivog Venog Tvorca. Ovde e, ini mi se, biti umesno da se neto kae o razliitim izvorima pojavljivanja sutinskog Uma u prirodi svih tricentrinih stvorenja. U svakom tricentrinom biu, nezavisno od mesta njegovog pojavljivanja na svet i forme njegovog spoljanjeg omotaa, neophodni podaci se mogu kristalizovati u tri nezavisna oblika sutinskog miljenja, iji zajedniki rezultati izraavaju nivo Uma koji mu je svojstven. Podaci za te odlike sutinskog Uma kristalizovani su u prirodi svakog tricentrinog bia do te mere da u njemu - putem istinskog duga - mogu biti ovaploeni i usavreni odgovarajui uzvieni sutinski delovi, koji zajedno s njim treba da ine njegovu prirodu u celini. Prvi i najvii oblik sutinskog Uma - jeste isti ili Objektivni Um, svojstven jedino prirodi vieg tela ili optoj prirodi onih tricentrinih bia u kojima se taj vii deo ve pojavio i usavrio sam, i tek tada on postaje "inicirajue teite" individualnog funkcionisanja celokupne prirode bia. Drugi oblik sutinskog uma, koji se naziva "okiartajtohsa", moe se pojaviti u prirodi onih tricentrinih bia, kod kojih je drugo sutinsko ili kesdano telo, ve potpuno ovaploeno i funkcionie samostalno. to se tie treeg oblika sutinskog Uma, on nije nita drugo do automatsko funkcionisanje koje se deava u prirodi svih bia uopte, kao i u prirodi svih planetarnih formi zahvaljujui uticajima koji ponavljajui se dolaze spolja, i koji stvaraju primarne reakcije iz podataka kristalizovanih u njima, kao odgovor na prethodno sluajno primljene utiske. Sada, moj deae, pre nego to nastavim sa podrobnijim objanjenjima o ovaploenju i usavravanju viih delova u prirodi prvih tetartokozmosa, kao i u prirodi onih koji su kasnije nazvani "biima", moram ti dati odreene podatke o injenici da mi, bia koja su se pojavila na planeti Karatas, isto kao i oni koji su se pojavili na planeti Zemlji, vie nismo "polormedehtijska" ili, kako se jo i sada kae "monoeniftijska" bia, kakva su bila prva bia preobraena direktno od tetartokozmosa; mi smo "keapmartnijanska" bia, to jest, skoro "polubia", zbog ega se potpun proces Geptaparaparinoha nama ili tvojim ljubimcima, ne dogaa onako, kao to je to bilo nekada. Mi smo takva "keapmartnijanska" bia zato to se poslednji fundamentalni odseak svetog Geptaparaparinoha, koji sada skoro sva bia

Megalokozmosa nazivaju svetim "aagiprotoegari", ne nalazi u centru planeta na kojima smo se rodili, to je uopte svojstveno veini planeta naeg Velikog Megalokozmosa, ve u centru njihovih satelita, kakav je za nau planetu Karatas mala planeta naeg zvezdanog sistema, koja se zove "ProhPeoh", a za planetu Zemlja - to su njeni bivi fragmenti koji se zovu "Mesec" i "Anulius". Zahvaljujui tome, itav proces svetog Geptaparaparinoha za produetak roda ne odvija se kod jednog bia, kao kod tetartokozmosa, ve uz uee dva bia razliitih polova, koja se kod nas zovu "aktivno" i "pasivno", a na planeti Zemlji "muko" i "ensko". Mogu da kaem da u naem Velikom Megalokozmosu postoje ak i takve planete na kojima, u skladu sa svetim zakonom Geptaparaparinoha, taj proces za produetak roda tricentrinih bia protie uz uee tri samostalne individue. Moe detaljnije da se upozna s takvom neobinom planetom koja se zove "Modikteo" i pripada sistemu Protokozmosa. Bia nastala na toj planeti su tricentrina i lie na sva bia drugih planeta naeg Velikog Megalokozmosa, to jest po spoljanjem izgledu veoma lie na nas, ali u isto vreme ona su, a i svi ostali ih takvima smatraju, najidealnija i najsavrenija od svih bezbrojnih formi spoljanjih omotaa tricentrinih bia nae Velike Vasione; i svi nai sadanji aneli, arhaneli i veina Kozmikih Svetitelja, bliskih Sveoptem Venom Ocu, rodili su se na toj neverovatnoj planeti. Kroz njih se preobraaj kozmikih supstanci neophodnih za optekozmiki Trogoautoegokrat, u skladu sa svetim zakonom Geptaparaparinoha, odvija prema istim principima, prema kojima radi na organizam i organizam tvojih ljubimaca, nastanjenih na planeti Zemlji. Jedino to taj sveti zakon za produetak njihovog roda izvrava svoj pun ciklus uz uee tri vrste bia i zato se takva tricentrina bia nazivaju "triakrkomnijanskim", i dok se kod nas pojedinana bia razliitih polova nazivaju "aktivnim" i "pasivnim", a na tvojoj planeti "mukarcima" i "enama", na planeti Modikteo se takva bia raznih polova zovu "martna", "spirna" i "okina". Iako ona spolja lie, njihova unutranja graa je potpuno razliita. Evo kako se kod njih ostvaruje proces produetka roda. Sva tri bia razliitih polova istovremeno, putem specijalnog postupka, postiu sveti "elmoarno" ili, kako kau tvoji ljubimci, "zaee", i sa tim svetim "elmoarnom", ili "zaeem", ona neko vreme ive odvojena jedna od drugih, potpuno samostalno, ali svako sa potpuno odreenim i namerno izazvanim oseajima i svesnim manifestacijama. I kada doe vreme da se rezultati tih zaea pojave ili kada, kako kau na Zemlji, doe vreme za "poroaj", kod sva ta tri neobina bia pojavljuje se

"aklonoatistijanski" nagon ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, oni doivljavaju "psihoorgansku privlanost". I to je blii momenat njihovog sutinskog manifestovanja, ili poroaja, ona su jedna drugima blia i na kraju skoro ovladavaju jedna drugima i zato istovremeno ostvaruju u odreenom maniru rezultate svojih zaea. Tada, za vreme toga procesa, sva tri zaea se naglo slivaju u jedno i na taj nain se u naem Megalokozmosu pojavljuje novo tricentrino bie veoma neobine grae. Tricentrino bie te vrste je, naravno, idealno za na Megalokozmos, zato to u momentu svoga roenja ve ima sva tri sutinska tela. To se deava zbog toga to "proizvoai" takvog bia, to jest martna, spirna i okina, svako za sebe, zainju u sebi zametak jednog od tri sutinska tela i zahvaljujui svojim specijalnim i odgovarajuim sutinama pomau svetom Geptaparaparinohu da formira dato sutinsko telo, kako bi se ono usavravalo, i u momentu "poroaja" ona ga sa ostalim telima sjedinjuju u jedno. Uzgred, obrati panju na to, moj deae, da bia koja su se pojavila na toj udesnoj planeti nemaju potrebu da, za razliku od tricentrinih stanovnika obinih planeta naeg Megalokozmosa, ovaplouju svoja via sutinska tela uz pomo onih faktora koje je na Tvorac sazdao za samousavravanje - faktora koje mi sada nazivamo "svesnim trudom" ili "namernim stradanjem". A sada, dragi moj Hasejne, da bih ti podrobnije objasnio proces transformacije kozmikih supstanci kroz bia uopte, naveu ti kao primer prirodu tvojih ljubimaca. Iako se proces transformacije supstance za produetak roda kod nas i kod tvojih ljubimaca vie ne dogaa onako kako se odvijao kod prvih tetartokozmosa, preobraenih u bia, svejedno emo navesti tvoje ljubimce kao primer zato to se preobraaj kozmikih supstanci za potrebe Velikog Optekozmikog Trogoautoegokrata kod njih odvija potpuno isto kao i kod prvih tetartokozmosa. U isto vreme, dobie odreenu informaciju o nekoliko drugih sitnih detalja njihove udne psihe, kao i o tome kako oni uopte shvataju i tretiraju svoj ivotni dug, u smislu sluenja optekozmikom procesu Iraniranumanda - unitavajui radi zadovoljavanja sopstvene ploti sve to prema zakonu poseduju i to je predvieno za dobrobit itavog Megalokozmosa. to se tie osobenosti transformacije kozmikih supstanci, zahvaljujui kojima se sada produetak roda odvija u razliitom maniru za razliita bia, sada u jedino rei da razlike zavise od mesta koncentracije svetog "aagiprotoegarija", to jest od mesta koncentracije onih kozmikih supstanci koje su rezultat poslednjeg odseka optekozmikog Ansanbuluazara.

A sada, moj deae, jo jednom ponavljam: svi tvoji ljubimci, ak i savremeni, koji lie ne samo na nas, ve i na sva druga tricentrina bia naeg Megalokozmosa - za Veliki kozmiki Trogoautoegokrat takoe predstavljaju instrumente, kakvi su bili i originalni tetartokozmosi, od kojih su nastali prvi preci bia to sada ive na planeti Zemlji i na svim drugim planetama nae Vasione. Na taj nain, kroz svakoga od njih mogu se transformisati kozmike supstance koje se pojavljuju u svih sedam odseaka svetog Geptaparaparinoha; i svi oni, ak i savremenici, osim to su sluili kao instrument za Najvei Kozmiki Trogoautoegokrat, imali su mogunost da iz kozmikih supstanci, transformisanih kroz njih, apsorbuju sve neophodno za ovaploenje i usavravanje svojih uzvienih sutinskih tela. I, naravno, svako tricentrino bie, koje se pojavi na toj planeti, predstavlja u svakom smislu isto ono to i svako tricentrio bie nae Vasione, to jest, potpuno oblije itavog Megalokozmosa. Razlika izmeu svakoga od njih i naeg velikog Megalokozmosa sastoji se jedino u nivou. U vezi s tim, treba da zna da se tvoji savremeni ljubimci uporno dre miljenja koje ili oseaju instinktivno, ili ga ponavljaju automatski, a izraavaju ga reima: "Stvoreni smo prema liku i obliju Bojem." Ti nesrenici i ne slute daje od svih njihovih predstava o kozmikim istinama taj izraz jedino taan. Da, naravno, svako od njih predstavlja "lik Boji" - ali ne onoga "Boga", koga oni slikaju svojim kratkom pameu, ve realnog Boga, kako mi ponekad nazivamo na opti Megalokozmos. Svako od njih, do najsitnijeg detalja - tano je oblije, samo u minijaturi, itavog naeg Megalokozmosa, i u svakome od njih postoje sve posebne funkcije koje u Megalokozmosu ostvaruju kozmiki Ianiranumand, ili "razmena materije" to upravlja postojanjem itavog sveta kao jedinstvene celine. Taj njihov izraz - "Stvoreni smo prema liku i obliju Bojem" - ovde nam moe posluiti kao veoma dobra ilustracija za to do koje mere je kod njih atrofirala "sutinska logika opaanja" ili, kako oni ponekad kau, "svrsishodno miljenje". Iako ta formulacija odgovara istini, uvek kada pokuaju da izraze njeno tano znaenje desi se isto ono to se dogaa sa svim njihovim jezikim formulacijama; to jest, ak i kada bi eleli da aktivno i iskreno, svim svojim biem prenesu tanu predstavu o tome, najbolje to bi njihovo udno kratkovido miljenje dalo, izgledalo bi ovako:

"Bog... ako smo sazdani "prema liku Bojem..." - to znai... to znai... da je Bog nalik na nas i da izgleda kao mi... i to znai da na Bog ima iste ovakve brkove, bradu, da ima nos kao i mi, da nosi odeu kao i mi. On svakako nosi odeu, zato to izgleda skromno, isto kao i mi. On je proterao Adama i Evu iz Raja zato to oni nisu bili skromni i zaboravili su na smokvino lie. Neka od tih bia, posebno u poslednje vreme, svoje "celishodno sutinsko miljenje", ili "logiku opaanja", degradirala su do te mere da oni u svojoj mati svoga Boga mogu da vide veoma jasno s eljiem u depu, kojim elja svoju znamenitu bradu. Ta preko svake mere osobena svrsishodna predstava o Bogu nastaje kod tvojih ljubimaca uglavnom zbog haznamaskih manifestacija onih "uenih" ljudi koji su se, kao to se sea, okupili u gradu Vavilonu i zajedno poeli da stvaraju razliite kobne "izmiljotine" o svome Bogu, koje su se kasnije proirile svuda po njihovoj zlosrenoj planeti i, poto su tricentrina bia koja su tada ivela u posebno "selzelnualnijanskom maniru", to jest, posebno "pasivno" u odnosu na sutinske napore, svojstvene tricentrinim biima, oni su u potpunosti primili i usvojili te retko tetne izmiljotine. Kasnije su te izmiljotine prenoene iz generacije u generaciju i postepeno su kristalizovane u takav uasan "logiknestarijanski materijal" da je u psihi savremenih tricentrinih bia poeo da se odvija proces tog izuzetno deformisanog miljenja. A razlog zbog kojeg oni zamiljaju svoga "Boga" s velikom bradom, sastoji se u tome to je u itavom nizu tetnih izmiljotina vavilonskih "naunika" izmeu ostalog kazano da taj njihov znameniti "Bog" izgleda kao asna starina dugake putene brade. Ali u svojim predstavama o "Bogu" tvoji savremeni ljubimci su poli jo dalje. Oni ga crtaju kao starog Jevrejina, zato to u njihovim plitkoumnim predstavama svi sveti likovi potiu od te rase. U stvari, mali moj Hasejne, svaki od tvojih ljubimaca je u svemu potpuno nalik na na Megalokozmos. Jednom sam ti ispriao da je kod njih, kao i kod nas, glava mesto koncentracije kozmikih supstanci, ije tano funkcionisanje potpuno odgovara sveoptosti funkcija, koje na Najsvetiji Protokozmos izvrava za itav Megalokozmos. Tu koncentraciju supstanci lokalizovanih u svojoj glavi oni nazivaju "mozgom". Pojedine "osaniaki" ili "poptoplaste" te lokalizacije ili, kako ih zemaljski naunici nazivaju "elije mozga", predviene su da izvravaju potpuno istu ulogu za itav organizam svakoga od njih, koju za itavu nau Veliku Vasionu izvravaju savrena via tela tricentrinih bia, koja su se ve sjedinila sa Najsvetijim Sunanim Apsolutom Protokozmosa.

Kada ti vii sutinski delovi tricentrinih bia, usavreni do potrebne gradacije Objektivnog Uma, postignu to sjedinjavanje, oni izvravaju potpuno istu funkciju "osaniaki", ili "elija mozga", koju je na Jedinosuni Sveopti Predveni Otac predvideo prilikom stvaranja sada postojeeg sveta, kada je milostivo odluio da te omotae, koji su dobili samostalnu individualnost u "tetartokozmosima", ubudue iskoristi kao pomo u upravljanju svetom to se iri. Dalje je kod svakoga od njih u takozvanom "kimenom stubu" lokalizovana druga koncentracija pod nazivom "kimena modina", koja sadri one "izvore negiranja", koji u svojim funkcijama izvravaju potpuno istu ulogu u odnosu na mozak, kakvu novoformirana sunca drugog reda Megalokozmosa igraju u odnosu na Najsvetiji Protokozmos. Treba naglasiti da su u ranijim epohama na Zemlji tvoji ljubimci znali poneto o specifinom funkcionisanju razliitih delova svoje "kimene modine" i ak su stvorili i koristili razna "mehanika sredstva" za delovanje na njegove odgovarajue delove, u periodima kada bi dolo do nekakve disharmonije u njihovom takozvanom "psihikom stanju"; meutim, malopomalo, informacija koja se odnosila na tu vrstu znanja, takoe je "isparila" i, mada tvoji savremeni ljubimci znaju da u njihovoj kimenoj modini postoje odreene koncentracije, oni nemaju pojma za kakve funkcije ih je stvorila Velika Priroda, ve ih naprosto nazivaju "nervnim vorovima kimene modine". Upravo ti nervni vorovi njihove kimene modine predstavljaju izvore negiranja u odnosu na razliite nijanse potvrde, koje nastaju u "mozgu", isto kao to sunca drugog reda predstavljaju izvore negiranja u odnosu na razliite nijanse tvrdnji Najsvetijeg Protokozmosa. I, isto kao to u Megalokozmosu svi rezultati koji teku u pravcu proticanja fundamentalnog procesa svetog Geptaparaparinoha - s jedne strane iz potvrda Najsvetijeg Protokozmosa, a s druge, iz razliitih nijansi negiranja novostvorenih sunaca - slue kao "mirovni princip" za sve iznova nastalo i ve postojee, isto tako, kod tvojih ljubimaca postoji odgovarajua lokalizacija za koncentracije svih rezultata koji proistiu iz potvrde "mozga" i iz nijansi negiranja "kimene modine". Zbog toga ti rezultati slue kao "regulatori" ili kao "princip pomirenja" za funkcionisanje itavog organizma svakoga od njih. to se tie mesta koncentracije one lokalizacije koja slui prirodi tricentrinih Zemljana kao "regulacioni" ili "mirovni princip", treba istai da je u poetku i kod njih, kao i kod nas, ta trea koncentracija postojala u formi samostalnog mozga, lokalizovanog u predelu koji se naziva "grudima". Ali kasnije, kada je proces njihovog svakodnevnog ivota poeo primetno da se pogorava, Velika Priroda je iz odreenih razloga koji proistiu iz

trogoautoegokratskog procesa, bila prinuena da promeni sistem lokalizacije tog njihovog mozga, ne unitavajui njegove osnovne funkcije. I Velika Priroda je postepeno rasporedila taj organ, koji je bio koncentrisan na jednom mestu, u male lokalizacije po itavom organizmu, ali uglavnom u region koji se zove "srana duplja". Oni sada i sami sve te male lokalizacije u tom regionu nazivaju "pleksusom" ili "kompleksom vorova simpatikog nervnog sistema". U tim nervnim vorovima, razbacanim po itavom planetarnom telu, akumuliraju se svi rezultati dobijeni iz potvrdnih manifestacija njihove "kimene modine". Ti rezultati, fiksirani u nervnim vorovima rasporeenim po itavom organizmu, slue upravo kao "neutralizujui princip" u daljem procesu potvrde i negiranja izmeu mozga i kimene modine, na isti nain kao to u Megalokozmosu zbir svih rezultata koji potvruju manifestovanja Protokozmosa i razliitih nijansi negiranja novoformiranih sunaca slue kao "neutralizujua sila" u daljem procesu potvrde i negiranja. Dakle, poput nas, tricentrini stanovnici planete Zemlje ne predstavljaju samo instrument koji poseduje osobine sve tri sile fundamentalnog optekozmikog Triamazikamna i slue za preobraaj kozmikih supstanci potrebnih za Najvei Trogoautoegokrat, ve takoe imaju mogunost da za vreme apsorbovanja tih supstanci to dolaze iz tri nezavisna izvora asimilacije dopune supstance potrebne za njihovu sopstvenu egzistenciju, to jest odreene supstance predviene za ovaploenje i usavravanje njihovih sopstvenih viih sutinskih tela. Na taj nain, te supstance koje imaju tri izvora i ulaze u organizam radi transformacije, kod njih, kao i kod nas, predstavljaju trostruku sutinsku hranu. Drugim reima, one supstance koje na putu svog povratnog evolucionog uspona ka Najsvetijem Sunanom Apsolutu iz svetog "aagiprotoegari", to jest iz poslednjeg intervala "fundamentalnog svetog Geptaparaparinoha" preobraene uz pomo sopstvene planete u vie planetarne formacije, dospevaju u tricentrina bia radi dalje transformacije kao njihova "prva nasuna hrana", to jest kao njihova uobiajena "hrana" i "pie". "Sekundarne" supstance, nastale iz preobraaja njihovog sopstvenog sunca i svih ostalih planeta njihovog sunanog sistema, koje svojim zraenjem probijaju atmosferu planete, dospevaju u njih radi dalje evolucione transformacije, sluei iznova, kao i kod nas, kao "druga nasuna hrana" koju predstavlja, kako oni kau, "vazuh" to ga udiu; i upravo te supstance vazuha slue za realizaciju upravljanja postojanjem njihove "druge nasune hrane". Najzad, supstance "prvog izvora" koji za sve njih, kao i za nas, predstavlja treu vrstu nasune hrane, slue za ovaploenje i usavravanje samog "vieg tela".

Ali, avaj, upravo u vezi s tim svetim kozmikim supstancama meu tvojim nesrenim ljubimcima dolazilo je, i jo dolazi, do alosnih posledica svih anomalija koje su oni sami stvorili u svakodnevnom procesu svoje egzistencije. Iako te svete supstance uzviene sutinske hrane nikada ne prestaju da prodiru u njih, one, posebno kod savremenih ljudi, dospevaju u njih jedino spontano, bez ikakvog njihovog svesnog uea i samo u onoj koliini koja je potrebna za preobraaje to se u njima odvijaju radi kozmike trogoautoegokratske harmonije i za automatski produetak njihovog roda koji zahteva Priroda. Kada su abnormalni uslovi svakodnevnog ivota tamo najzad bili fiksirani - uzimajui u obzir da je i instinktivna i namerna tenja ka samousavravanju nestala iz njihovog bia oni ne samo da su izgubili oseanje nunosti svesnog apsorbovanja tih kozmikih supstanci, ve su ak lieni i samog saznanja i shvatanja o postojanju i znaaju "uzviene nasune hrane". Sada tvoji ljubimci znaju samo za prvu nasunu hranu i znaju za nju naprosto zato to, pre svega, hteli ne hteli, ne mogu da ne znaju o tome, a drugo, njeno korienje postalo je za njih zlo i zauzima ravnopravno mesto meu drugim slabostima koje su se postepeno kristalizovale u njima kao posledica svojstava kobnog organa kundabufera. Do sada niko od njih nije shvatio da se ta "prva nasuna hrana" sastoji skoro iskljuivo iz materija neophodnih za odravanje njihovog grubog planetarnog tela, koje predstavlja izvor negiranja, kao i to da ta "prva nasuna hrana" ne moe da obezbedi skoro nita za vie delove njihovog bia. to se tie viih kozmikih supstanci, ija odreena koliina nuno mora da se transformie u njima radi produetka njihovog roda i radi upravljanja optom harmonijom optekozmikog "Ansanbaluazara", tvoji savremeni ljubimci uopte ne ele da smetaju svom "unutranjem bogu", neumesnom samozavaravanju, i zato, kao to sam ve rekao, ta transformacija protie u njima potpuno spontano, bez uea njihove svesne namere. Treba naglasiti, meutim, da su u poetku, to jest, ubrzo posle uklanjanja organa kundabufera kod tricentrinih bia nastanjenih na planeti koja te privlai, oni znali za postojanje te dve uzviene hrane i koristili su ih sa svesnom namerom; i neki stanovnici Atlantide, u vreme njenog poslednjeg perioda, ak su smatrali proces apsorbovanja ovih plemenitih vrsta nasune hrane glavnim ciljem svoje egzistencije. Stanovnici Atlantide su tada drugu nasunu hranu nazivali "amarlus", to znai "pomo Mesecu", a treu nasunu hranu "amarhudan", to jest, "pomo Bogu".

Ako ve pominjemo da u psihi tvojih ljubimaca ne postoji svesna potreba apsorbovanja tih uzvienih kozmikih supstanci, elim da skrenem tvoju panju na veoma zanimljivu posledicu koja je za njih krajnje alosna. Radi se o tome da kada su oni prestali da namerno apsorbuju kozmike supstance, potrebne za nastanak i postojanje uzvienih sutinskih delova, iz njihove prirode je nestala i sama elja za samousavravanjem, kao i sposobnost za ono to se naziva "namernim razmiljanjem" (sozercanjem), koje predstavlja principijelni faktor za asimilaciju tih svetih kozmikih supstanci. Od toga vremena, kako bi bila sigurna da e traeni kvalitet tih supstanci dospeti u njih i biti asimilovan, Priroda je postepeno morala da se adaptira na to da se tokom celokupnog procesa njihove egzistencije u svakome od njih pojavljuju "iznenaenja", koja uopte nisu svojstvena tricentrinim stanovnicima naeg Velikog Megalokozmosa. I sirota Priroda je morala da se adaptira na te anomalije tako da su se, uzimajui u obzir ta iznenaenja, odreena intenzivna sutinska iskustva i aktivno razmiljanje kod njih odvijali automatski, nezavisno od njih samih, i zato je, zahvaljujui tim aktivnim razmiljanjima traena transformacija i asimilacija neophodnih svetih estica visoke nasune hrane, kod njih takoe mogla da se odvija automatski. Sada emo, moj deae, prei na aktuelne procese transformacije, koji se odvijaju u evolucionom i involucionom kretanju svih kozmikih supstanci upravo putem takvog instrumenta sluenja Najveem Optekozmikom Trogoautoegokratu, kakav predstavljaju tvoji ljubimci. Kod njih se, kao i kod nas, i kao kod svih velikih i malih kozmosa naeg zajednikog Megalokozmosa, te transformacije odvijaju potpuno u skladu sa dva fundamentalna kozmika zakona: svetim Geptaparaparinohom i svetim Triamazikamnom. Pre nego to ti ispriam kako se kozmika supstanca, prodirui u bia u vidu "prve nasune hrane", transformie u njima zbog optekozmikog trogoautoegokratskog procesa radi ovaploenja i usavravanja njihovih sopstvenih uzvienih delova, ti mora dobro da utuvi, kako bi imao potpuno jasnu predstavu o tome, da su u naem Megalokozmosu - od rezultata koj i proistiu iz svakog oblika trogoautoegokratskog procesa nastale stotine nezavisnih "aktivnih elemenata" koji imaju razliita specifina subjektivna svojstva i uestvuju u novim formacijama. Ma gde se nalazile, te stotine "aktivnih elemenata" s razliitim svojstvima, proistiui iz sedam intervala fundamentalnog optekozmikog svetog Geptaparaparinoha, dele se i lokalizuju - u zavisnosti od intervala od koga su potekli - u sedam takozvanih "ohtapancahijanskih" klasa, prema "srodstvu vibracija". A sve odreene koncentracije naeg Megalokozmosa, velike i male, formirane su od aktivnih elemenata koji spadaju u tih sedam

nezavisnih klasa, koje, kao to sam ve rekao, imaju svoja sopstvena subjektivna svojstva. Ta subjektivna svojstva, ukljuujui ono to se naziva "srazmernom silom ivotnosti", definie pre svega forma intervala svetog Geptaparapainoha, koji se odvijao za vreme njihovog nastanka, a zatim i uslovi u kojima su ti aktivni elementi frmirani kao rezultat svesne namere nezavisnih linosti ili, naprosto, zahvaljujui kozmikom zakonu drugog reda koji se naziva "privlaenje i sjedinjavanje oblija". Od tih stotina odreenih aktivnih elemenata, to spadaju u sedam ohtapancijanskih klasa, svaki poseduje sedam razliitih subjektivnih svojstava meu kojima osobine "ivotnost" i "razlaganje" imaju prvostepen znaaj sainjen je u celini fundamentalan, optekozmiki Ansanbaluazar, putem kojeg se aktualizuje Najvei Kozmiki Trogoautoegokrat, istinski spasilac od zakonomernog delovanja nemilosrdnog Vremena. Potrebno je, takoe, da ti kaem da se u skladu sa tim kozmikim zakonom drugog reda "privlaenja i sjedinjavanja oblija", prvo manifestovanje koncentracija bilo koje vrste, formiranih od eternokrilna (etera), prisutnog svuda u Kozmosu, odvija na sledei nain. Ako se estice etera, koje ve postoje u razliitim sferama svih sedam intervala fundamentalnog optekozmikog Ansanbaluazara, iz nekih razloga sudaraju, one se kombinuju i potpomau rast svih oblika "kristalizacija" koje jo nemaju nikakve subjektivne osobine; ali, ako te kombinovane estice etra sluajno dospeju u uslove gde se nalazi proces "garnelmiacnel", one se sjedinjavaju jedna s drugom i u skladu sa prirodom svojih vibracija formiraju aktivne elemente, koji ve imaju specifine osobine. Zatim, ukoliko ti aktivni elementi, sa svojim sopstvenim subjektivnim svojstvima stupe u drugi proces "garnelmiacnel" u drugaijim uslovima, oni se ponovo sjedinjuju jedan s drugim u skladu sa istim zakonom srodstva vibracija i, na taj nain, stiui nove osobine, preobraavaju se u aktivne elemente druge ohtapancahijanske klase, i tako dalje. Eto zato je u naem Megalokozmosu toliko mnogo nezavisnih aktivnih elemenata sa razliitim specifinim subjektivnim osobinama. I ako ti sada, moj deae, moe na zadovoljavajui nain da shvati stadijume procesa transformacije kozmikih supstanci posredstvom "ivih instrumenata", u koje te supstance dospevaju kao prva nasuna hrana, moi e da u isto vreme dobije priblinu predstavu o svemu to se odnosi na glavnu osobenost svetog Zakona Geptaparaparinoha, kao i o procesima evolucije i involucije plemenitih oblika nasune hrane. Kada ti aktivni elementi u razvoju, u svome povratku i usponu iz poslednjeg intervala fundamentalnog optekozmikog Geptaparaparinoha,

prodru u "ive instrumente" kao njihova prva nasuna hrana, oni prilikom ulaska u usta poinju postepeno da se menjaju u procesu zakona drugog reda "garnelmiacnela" - to jest, oni se, u skladu sa "srodstvom vibracija", meaju i sjedinjavaju sa aktivnim elementima koji su ve evoluirali u organizmu bia i imaju potrebne vibracije, adekvatne narednim intervalima sutinskog Geptaparaparinoha. A kada dospeju u eludac bia, transformiu se u specifine aktivne elemente pod nazivom "sutinski protoegari", to u svojim vibracijama odgovara dominantnom etvrtom intervalu fundamentalnog svetog optekozmikog Geptaparaparinoha. Odatle se ta sveukupnost aktivnih elemenata, ije "teite vibracija" predstavlja "sutinski protoegari", postepeno razvija i opet zahvaljujui procesu "garnelmiacnela" dobija odgovarajue vibracije u takozvanom "dvanaestopalanom crevu" i potpuno se preobraava u "sutinski dejteroegari". Dakle, prolazei kroz itav "crevni trakt" jedan deo tih odreenih supstanci sutinskog dejteroegarija koristi se za potrebe samog planetarnog tela i za lokalne "garnelmiacnele", kojima je izloena sva novousvojena hrana, dok drugi deo, takoe putem procesa garnelmiacnela lokalnog karaktera, nastavlja svoju samostalnu evoluciju i, na kraju krajeva, preobraava se u plemenite specifine supstance pod nazivom "sutinski tritoegariji". Taj skup kozmikih supstanci, privremeno kristalizovanih u organizmu "ivih instrumenata", adekvatan po svojim vibracijama "sutinskom tritoegariju", ima svoje glavno mesto koncentracija, poznato kao "jetra". Upravo na tom mestu "sutinskog Ansanbaluazara" lokalizuje se "donji mdnelin" svetog Geptaparaparinoha i zato supstance "sutinskog tritoegarija" ne mogu dalje da se razvijaju nezavisno, ve samo u procesu garnelmiacnela. Naravno, zbog promena u optem funkcionisanju primarnog optekozmikog svetog zakona Geptaparaparinoha skup supstanci pod nazivom "sutinski tritoegari" dalje moe da se razvija jedino uz pomo spoljnih sila. Zbog toga, ukoliko supstance "sutinskog tritoegarija" ne dobiju nikakvu pomo spolja za svoj dalji razvoj u ivom organizmu, onda i sveukupnost supstanci, i sve supstance teita sutinskog Ansanbaluazara, kristalizovane do toga stadijuma, moraju uvek, podvrgavajui se povratnom razvoju, ponovo da preu u one specifine kozmike kristalizacije, od kojih su zapoele svoju evoluciju. Kako bi obezbedila pomo spolja, Velika Priroda je veoma dobro prilagodila unutranju organizaciju bia, tako da supstance, koje treba da prodru u njihov organizam radi ovaploenja i napajanja njihovog "drugog sutinskog tela", ili "kesdanog tela", to jest da sveukupnost kozmikih supstanci koju

tvoju ljubimci nazivaju "vazuhom", istovremeno moe biti spoljna pomo potrebna za evoluciju supstanci "prve nasune hrane". Aktivni elementi, koji ine tu "drugu nasunu hranu", prodiru u iv organizam kroz nos i postepeno se, evoluirajui uz uee razliitih procesa garnelmiacnela lokalnog karaktera, transformiu u takozvanim "pluima" u "protoegari", ali ovoga puta u "astralni protoegari". I tada supstance toga astralnog protoegarija, dospevajui u iv organizam radi sopstvene evolucije i imajui i dalje, u skladu sa svetim Geptaparaparinohom, sve mogunosti za razvoj iz sopstvenih teita iskljuivo putem procesa garnelmiacnela, meajui se sa sveukupnou supstanci prve nasune hrane, koja se ve razvila do treeg intervala svetog Geptaparaparinoha, poinju dalje da se razvijaju zajedno, pomaui na taj nain supstancama prve nasune hrane da prou kroz donji "mehaniko podudarni mdnelin" i preobraavaju se u druge odreene supstance pod nazivom "sutinski tetartoegariji", dok se sam "astralni protoegari" pretvara u supstance pod nazivom "astralni dejteroegariji". Na taj nain, moj deae, ja sada mogu jo jednom da ti ilustrujem razliku izmeu Autoegokrata i Trogoautoegokrata, to jest razliku izmeu nekadanjeg "autoegokratskog sistema" upravljanja postojanjem Sunanog Apsoluta i "trogoatoegokratskog sistema", uspostavljenog prilikom stvaranja Megalokozmosa. Ukoliko bi se transformacija posredstvom "ivih instrumenata" odvijala u skladu sa zakonom svetog Geptaparaparinoha, kao to je bilo pre modifikacije nekih njegovih intervala, to jest pre stvaranja naeg Megalokozmosa koji sada postoji, kozmike supstance to ulaze u prvu nasunu hranu, dospevajui u takve "kozmike instrumente" za lokalni proces evolucije, morale bi da nastave svoje uspinjanje do potpune transformacije u specifine "uzviene aktivne elemente", bez ikakvih smetnji ili bilo kakve potrebe za spoljnom pomoi, iskljuivo posredstvom procesa garnelmiacnela. Meutim, poto se nezavisno funkcionisanje toga primarnog kozmikog zakona preobrazilo u zavisno, evolucija i involucija supstanci pomou tih promenjenih intervala uvek mora zavisiti od spoljnih manifestacija koje imaju spoljanje uzroke. U tom sluaju spoljni doprinos punoj transformaciji tih kozmikih kristalizacija u "uzviene kristalizacije" pomou ivih bia, i jeste zapravo "druga nasuna hrana" koja ima poreklo potpuno razliito od prve i treba da aktualizuje sasvim drugaije kozmike rezultate. Nekom drugom prilikom objasniu ti podrobno kako se kod ivih bia odvija transformacija supstanci druge i tree nasune hrane, a za sada, podvlaim jedino da se te uzviene kozmike supstance transformiu prema potpuno istom principu kao i supstance prve nasune hrane.

Sada emo nastaviti da razmatramo kako se, prema svetom Geptaparaparinohu, odvija transformacija supstanci prve nasune hrane u organizmu "ivih instrumenata". Kao to sam ve govorio, uobiajena prva nasuna hrana se na taj nain postepeno transformie u specifine supstance pod nazivom "sutinski tetartoegariji", koje u ivim biima, svakako, kao i u tvojim ljubimcima, imaju centralno mesto svoje koncentracije u dve "hemisfere njihovog mozga". Jedan deo tog "sutinskog tetartoegarija", lokalizovan u obe hemisfere njihovog mozga, koristi se za planetarno telo bia, ne menjajui se, dok drugi deo koji ima sve mogunosti za nezavisnu evoluciju bez pomoi izvan, nastavlja da se razvija; i, meajui se iznova u procesu garelmiacnela sa prethodno formiranim uzvienim supstancama koje ve postoje u organizmu, postepeno se transformie u jo uzvienije specifine "aktivne elemente" pod nazivom "sutinski pentaegariji". Glavno mesto koncentracije te supstance u organizmu zove se "sianurinam", i takoe je lokalizovano u glavi; tvoji ljubimci taj deo svog planetarnog tela zovu "mali mozak". U skladu sa petim odstupanjem od svetog Geptaparaparinoha, to su, zapravo, one supstance koje u manifestacijama organizma tricentrinih bia mogu da produkuju rezultate koji nisu nalik, ve su uvek jedan drugome suprotni. Eto zbog ega prema tim sutinskim supstancama bia uvek moraju biti veoma, veoma oprezna, kako bi izbegla neeljene posledice po sebe. Iz "malog mozga" jedan deo tih specifinih supstanci takoe se koristi za potrebe planetarnog tela, dok se drugi deo, prolazei "osobenim putem" kroz nervne vorove lea i grudi, koncentrie kod bia mukog pola u "semenicima", a kod bia enskog pola - u "jajnicima", koji predstavljaju mesta koncentracije "sutinskog egzioegarija" u organizmu nekog bia, to je za njih najsvetije od svega to poseduju. Izmeu ostalog, zapamti da se "osoben put" o kome sam govorio naziva "trnlva". I tek potom kozmike supstance, koje dospevaju u "ive instrumente" radi evolucije, to jest, da bi "donji mdnelin" proao fundamentalnu optekozmiku razmenu materija, preobraavaju se u onu odreenu celokupnost kozmikih supstanci iji je proizvod automatsko opravdanje smisla i cilja postojanja svih bia uopte, i posebno savremenih tricentrinih bia nastanjenih na planeti Zemlji. I svuda u Vasioni ta celokupnost kozmikih supstanci naziva se "egzioegari". Dakle, moj deae, sveukupnost kozmikih supstanci pod nazivom "egzioegari", obrazujui se usled razvoja prve nasune hrane u tim ivim instrumentima, odgovara po svojim vibracijama poslednjem intervalu

sutinskog Geptaparaparinoha i prema osobenosti toga intervala, dospeva u "uzvieni namerno ostvareni mdnelin" zakona Geptaparaparinoha. Da bi zavrila svoj preobraaj u nove, vie supstance i dola do vibracija adekvatnih sledeem viem nivou ivotnosti, to je u skladu sa petim intervalom fundamentalnog procesa svetog Geptaparaparinoha, ona obavezno zahteva upravo onu spoljnu pomo, koju organizam tricentrinog bia moe dobiti samo pomou faktora koje sam ve vie puta pomenuo, a koji se manifestuju u ispunjenju istinskog duga; drugim reima, onih faktora, koje je na Opti Predveni Otac poeleo da definie tako da svi odreeni tetartokozmosi - kao konaan rezultat njihovog sluenja ciljevima optekozmikog Iraniranumanda - mogu da postanu pomonici u upravljanju svetom koji se iri. A to se tie faktora koji su jedino mogua sredstva za asimilaciju kozmikih supstanci, koje se zahtevaju za ovaploenje i usavravanje uzvienih sutinskih tela, mi ih danas nazivamo "svesnim trudom" i "namernom patnjom". Ovde nee biti na odmet napomenuti da od svih odreenih kozmikih supstanci, koje se formiraju i koje uvek postoje u organizmima tvojih ljubimaca, oni dobro znaju samo za "egzioegari" ili, kako oni kau, "spermu", i ak s njom izvode razne vrste svojih "manipulacija". Reju "sperma" oni nazivaju sveukupnost odreenih "supstanci, formiranih jedino kod bia mukog pola, prezirui i ostavljajui bez naziva slinu sveukupnost "krajnjih rezultata" supstanci koje nastaju kod bia enskog pola. Od vremena kada su tvoji ljubimci prestali da slede pravi dug svoje prirode, ta sveukupnost supstanci, koja se neizbeno javlja u organizmu svih bia kao konaan rezultat transformacije njihove prve nasune hrane, poto u skladu sa svetim Geptaparaparinohom, vie nije primala spoljnu pomo potrebnu za zavretak svog razvoja u druge, vie aktivne elemente, zapoeo je obrnut razvoj ka onim kristalizacijama od kojih je zapoela njena evolucija. I takvi involucioni procesi u organizmu tvojih ljubimaca postali su faktori koji kod njih stvaraju podloge za nastanak bezbrojnih "bolesti", unitavajui na taj nain, s jedne strane, njihovu ranije uspostavljenu individualnost, a s druge, skraujui ukupnu duinu njihovog ivota. Tvoji ljubimci, stanovnici planete Zemlje, posebno savremeni, vie ne koriste te supstance "sutinskog egzioegarija" za samousavravanje ili za svesno reprodukovanje novog, sebi slinog bia. I te svete kozmike supstance, koje se kod njih formiraju, slue ili samo za ciljeve Najveeg kozmikog Trogoautoegokrata, bez ikakvog uea njihove sopstvene line elje, ili za nehotino zaee novog bia, slinog njima, koje je za njih, bez saznajne elje to priinjava patnju, rezultat sjedinjavanja tih svetih supstanci dva suprotna pola to predstavljaju dve razliite sile svetog Traimazikamna - sjedinjavanja koje se odvija za vreme zadovoljavanja onih njihovih funkcija koje su,

zahvaljujui "nasleu" starih Rimljana, postale glavni porok savremenih tricentrinih bia. S tugom moram da naglasim, dete moje, da ta porona tendencija, ve vrsto fiksirana u njihovoj prirodi, posebno za tvoje savremene ljubimce predstavlja sredstvo za automatsko i potpuno unitavanje ak i onih impulsa koji u retkim sluajevima dovode do ponaanja to dolikuje tricentrinim biima i izaziva u njima "e za znanjem". Ponavljam, moj deae, da tvoji ljubimci, posebno savremeni, ne samo da su prestali da svesno koriste te svete supstance, koje se neprekidno u njima formiraju radi ovaploenja i usavravanja njihovih "uzvienih delova" i radi ispunjenja ivotnog duga, koji je Priroda predvidela, a koji se sastoji u produetku roda, ve, kada se to neoekivano dogodi, oni na to gledaju kao na veliku nesreu po sebe zato to njegove posledice moraju na neko vreme da ometaju slobodno zadovoljavanje mnogih poroka, fiksiranih u njihovom biu. I zato se, posebno sada, oni svim sredstvima trude da spree ostvarenje te nehotine i sluajne, ali svete manifestacije, predviene Velikom Prirodom. Tokom nekoliko poslednjih vekova veina onih Zemljana kod kojih su podloge za najrazliitija "haznamaska svojstva" kristalizovane vie nego kod ostalih, su ak postali strunjaci za pomo i unitavanje tih nenamerno ostvarenih ivota; te strunjake slikovito nazivaju "tvorcima anela". Bez obzira na to, taj "sutinski akt", koji su tvoji ljubimci pretvorili u svoj glavni porok, sva bia, ma kakve prirode bila, svuda u naoj Velikoj Vasioni smatraju najsvetijom od svih svetih boanskih tajni. ak i mnoga bicentrina i monocentrina bia planete Zemlje, kakva su na primer, "hijene", "make", "vukovi", "lavovi", "tigrovi", "divlji psi", "abe" i mnoga druga, koja u svojim "zakonomernim sutinama" nemaju podloge za "uporedno miljenje", i dalje, naravno, instinktivno, doivljavaju taj akt kao sveti i obavljaju ga samo u onim periodima koje je Velika Priroda odredila za tu svetu tajnu, to jest, uglavnom za vreme perioda to predstavlja poetak novog ciklusa one kozmike koncentracije na kojoj su se rodili i postoje - perioda koji tricentrina bia svuda nazivaju "dianoskama svete tajne velikog Seruazara", poznatog na planeti koja te zanima kao "proleni dani". Moda ti, moj deae, jo ne zna za "svetu tajnu velikog Seruazara"? upita Belzebub svoga unuka. Na to Belzebubovo pitanje Hasejn je odgovorio ovako: - Ne, dragi dedice, jo ne znam sve pojedinosti; znam samo da se ti dianoski na naoj planeti Karatas smatraju velikim i da se zovu "dianoski s Bojom pomoi". Znam, takoe, da im ti sveti dani prou svi stanovnici nae planete, "aktivni" i "pasivni", ponu da se spremaju za sledee; i, jedan "lunias"

pre poetka svete misterije i stari i mladi prestaju da uzimaju "prvu sutinsku hranu i putem razliitih svetih ceremonija u mislima zahvaljuju naem Optem Tvorcu za svoje postojanje. Znam takoe da su poslednja dva od tih praznika dianoska meu nama poznati kao "dianoski u slavu osnivaa roda". I, eto, zato smo se, dragi dedice, svake godine za vreme tih dianoska, svi mi seali i govorili samo o tebi i svako od nas se trudio svim svojim biem da pokae iskrenu elju da ti sudbina uvek omoguuje takve uslove egzistencije koji e ti pomoi da brzo i bez smetnji dovede svoj Um do traenog svetog nivoa, kako bi na taj nain mogao to pre da zavri svoj sadanji svakodnevni ivot, koji ti je i samom teak. S tim poslednjim, sveano izgovorenim reima, Hasejn uuta. - Veoma dobro, moj deae - ree Belzebub. - Razgovaraemo o "svetoj tajni Seruazara" kada se vratimo na na dragi Karatas. Tamo u ti objasniti podrobno gde i kako svetu tajnu Seruazara za produetak roda izvravaju supstance "sutinskog egzioegarija" i u kojim sluajevima i na koji nain dolazi do sjedinjavanja i potonjih rezultata dvaju oblika "sutinskog egzioegzrija": jedan oblik se transformie kao afirmativan princip putem "ivih instrumenata", poznatih na planeti Karatas kao "aktivan", a na planeti Zemlji kao "muki pol"; drugi oblik se transformie kao negativan princip putem "ivih instrumenata" poznatih na planeti Karatas kao "pasivan", a na planeti Zemlji kao bia "enskog pola". Sada emo govoriti o savrenim "najviim sutinskim telima" ili "nadtelesnim sutinama", ili "duama" koje dospevaju na planetu istilite, o kojoj emo sada popriati. Dakle... U poetku, kada su svi uzvieni sutinski delovi nastajali i usavravali se u biima do traenog nivoa gradacije Objektivnog Uma - to jest kada je u skladu sa donjim "mdnelinom" svetog Geptaparaparinoha, zahvaljujui drugoj nasunoj hrani u biima formirano "kesdano telo" i kada je u skladu sa "uzvienim mdnelinom" istog svetog zakona, zahvaljujui treoj nasunoj hrani tree i najuzvienije "sutinsko telo" bilo ovaploeno i usavreno - tada su ti potpuno savreni najvii sutinski delovi, posle njihovog odvajanja od niih sutinskih delova, smatrani dostojnim da se odmah sjedine s Najsvetijim Praoizvorom i zaponu da izvravaju cilj koji im je Tvorac predodredio. Na taj nain, to je trajalo sve do onog uasnog kozmikog dogaaja koji se, kao to sam ti ve rekao, sada naziva "utboglitanikalskim periodom". Pre te optekozmike nesree sva "najvia sutinska tela" koja su nastala i savravala se u nekim tetartokozmosima i u njihovim prvim potomcima, odmah

su se sjedinjavala sa samim Najsvetijim Protokozmosom, zato to je njihovo bie jo ostvarivalo rezultate koji su tome odgovarali. Pre tog uasnog kozmikog dogaaja sveti Teomertmalogos koji je proisticao iz Najsvetijeg Sunanog Apsoluta, jo je bio u istom stanju, bez ikakvih primesa supstanci koje imaju spoljni uzrok i svoje sopstvene subjektivne osobine; i kada je sveti Teomertmalogos ulazio u sfere onih planeta na kojima su nastajale svete kristalizacije, ije su transformacije posredstvom "ivih instrumenata" sluile ovaploenju i usavravanju plemenitih i uzvienih sutinskih tela, ova poslednja su dobijala prirodu koja je potpuno odgovarala traenim uslovima egzistencije u sferi Najsvetijeg Sunanog Apsoluta. Ali posle optekozmike nesree, zbog koje je sveti Teomertmalogos poeo da proistie iz Najsvetijeg Sunanog Apsoluta s primesom subjektivnih svojstava koje su poticale od spoljnih uzroka, "sveta "najvia sutinska tela" prestala su da odgovaraju traenim uslovima egzistencije u sferi Najsvetijeg Praizvora. Ta primesa objekata koji su imali spoljne uzroke nastala je u svetom Teomertmalogosu zahvaljujui sledeim i, moram da kaem, nepredvienim uzrocima. Kada svako "najvie sutinsko telo" postane samostalna Linost i dobije svoj sopstveni zakon svetog Triamazikamna, ono pone da proizvodi emanacije analogno Najsvetijem Sunanom Apsolutu, ali u minijaturi. A kada se ogromna koliina tih Svetih Linosti, ili Kozmikih Svetitelja, okupila na Najsvetijem Sunanom Apsolutu, tada je meu emanacijama tih Svetih Linosti i atmosfere Najsvetijeg Sunanog Apsoluta uspostavljen takozvani "geneotriamazikamnijanski kontakt" koji je doveo do uasne nesree po "savrena najvia sutinska tela", o kojima sam ti upravo govorio. Razume se, delovanje rezultata tog geneotriamazikamnijanskog kontakta, uskoro je harmonizovano sa ve postojeim delovanjem Najsvetijeg sunanog Apsoluta, i od toga doba emanacije svetog Teomertmalogosa su se promenile; a prva posledica tog pogubnog kontakta dovela je do promena u harmonijskom kretanju mnogih sunanih sistema i disharmonije unutranjeg funkcionisanja nekih od tih planeta. Upravo tada se iz sunanoog sistema Hlartumano otrgla znamenita planeta, jedinstvena u prostoru i sa apsolutno izuzetnim mogunostima; u nae vreme ta planeta se zove "Gria Savesti". Taj "geneotriamazikamnijanski kontakt" sastoji se, evo u emu: u atmosferi Najsvetijeg Sunanog Apsoluta zapoele su, kao to sam ve govorio, neobine vibracije razliitog porekla, kako bi proizvodile emanacije iz tih najviih sutinskih tela i sjedinjujui se sa emanacijama Najsvetijeg Sunanog Apsoluta one su obuhvatile sve u Megalokozmosu i doprle do nekih planeta na

kojima su najvia sutinska tela, ili nadtelesne sutine, i dalje nastajala u biima. I te neobine vibracije poeo je da transformie i kristalizuje Sveti Teomertmalogos, uestvujui na taj nain u ovaploenju "najviih delova" tih bia. Od toga vremena ti sveti objekti imali su u svojoj prirodi specijalna svojstva zbog toga to su odreene manifestacije drugih delova bia, u kojima su ti sveti objekti bili ovaploeni, poele da prodiru i asimiluju se zajedno s tim uzvienim delovima, dajui veoma neobine rezultate koji su poeli da se nazivaju, a i sada se zovu "gresima tela due". Upravo zbog tih neobinih rezultata te kozmike formacije, ako su i usavravane do traene gradacije Objektivnog Uma, prestale su da po svojoj sutini odgovaraju uslovima egzistencije u sferi Najsvetijeg Protokozmosa i od toga doba su izgubile mogunost da postanu dostojne sjedinjavanja s njim. Tada je, im je postao poznat bespomoan poloaj tih najvih sutinskih tela, koja su postala "samostalne Svete Linosti" (Kozmiki Svetitelji) sa savrenim Umom, ali ija je priroda vie odgovarala Najsvetijem Sunanom Apsolutu, na Sveopti Tvorac je u svojoj beskrajnoj pravednosti i milosti, odmah preduzeo odgovarajue mere koje je zahtevao taj nepredvieni kozmiki fenomen. Taj alostan fenomen je, naravno, doveo Svete Linosti u beznadenu situaciju, zato to one nisu imale mogunosti, zbog odreenih "grehova" svoje prirode, da se sjedine sa Praizvorom Velike Celine, ali u isto vreme, dostigavi onu gradaciju na svetoj Lestvici Uma, koja ih je podvrgla delovanju kozmikog zakona drugog reda pod nazivom "tetetzender", oni su bili lieni mogunosti slobodne egzistencije na povrini obinih planeta. Izmeu ostalih preduzetih boanskih mera On je naredio da se odabere najbolja planeta u itavom Velikom Megalokozmosu, da se njena povrina prilagodi na odreen nain i da se ona uva za dalju slobodnu egzistenciju tih najvih sutinskih tela, ili nadtelesnih sutina sa savrenim Umom, kako bi ona imala sve mogunosti da se oiste od nepoeljnih elemenata svoje prirode. Tako se desilo da je u poetku ta sveta planeta dobila ime "istilite", a njenu osnovnu organizaciju i upravljanje njome dobrovoljno je preuzeo na sebe na Svestrani uvar, Veliki Arhiheruvim Helkematios, isti onaj veliki Helkematios koji je posle stvaranja sveta prvi zasluio sveti Ankland, to jest prvi postigao onaj nivo Uma koji je najvii od svih moguih za samostalnu linost, ma kakva bila njena priroda, i koji predstavlja trei nivo pred Apsolutnim Umom naeg Pedvenog. Iako je ta sveta planeta, naravno, kao to ve vidi, u svakom pogledu najbolja i sve na njenoj povrini ima kvalitet koji svaka nezavisna linost uvek doivljava, kao to sam ve rekao, "iskolunizinernli" ili, drugim reima, sa

"blaenim ushienjem", ipak, za ona najvia sutinska tela koja tamo postoje, to nema znaaja, zato to su ona uvek duboko obuzeta intenzivnim radom na oienju samih sebe od neeljenih elemenata koji su prodrli u njihovo bie iz razloga potpuno stranih njihovoj individualnosti. U prirodi tih najviih sutinskih tela, sa Umom usavrenim do maksimuma koji mogu dostii obine visoke kozmike Linosti, postoji jedna jedina injenica, koja ponekad u njima raa impuls nade da e jednom moi da se oiste i da e imati sree da se sjedine i postanu estica one "Veliine", koju na Svemogui Opti Predveni Otac ostvaruje radi dobra i sree svega postojeeg u naem Megalokozmosu. Ovde je zanimljivo naglasiti da skoro sva tricentrina bia, koja su se pojavila na raznim planetama naeg Megalokozmosa, ili znaju ili instinktivno oseaju postojanje Svete Planete istilite i jedino tricentrini stanovnici Zemlje ostaju u neznanju o tome ili je, u krajnjoj meri, to sluaj sa veinom onih to su se rodili neto pe propasti Atlantide i posle njenog nestanka. im tricentrina bia naeg Megalokozmosa, nezavisno od svog spoljanjeg omotaa postignu bilo koji nivo samosvesti, ona poinju svesno da mataju ili da instinktivno tee toj svetoj planeti, nadajui se da e jednom imati sree da postanu estice Veliine s kojom je svakoj sutini predodreeno da se jednom sjedini. A to se tie realizacije tih njihovih snova, ta tricentrina bia, koja su dostigla visok nivo samosvesti, uvek sa arom i ak, s radou prihvataju neprijatnosti koje donose liavanja zbog kojih ona pate svojim planetarnim telom u vreme svakodnevnog ivota, zato to dobro shvataju i instinktivno oseaju da njihovo "donje sutinsko telo" predstavlja, prema njihovom sopstvenom kozmikom zakonu Triamazikamna, obavezan izvor svih vrsta negativnih manifestacija, jer mora da se iskazuje negativno u odnosu na afirmativni deo; drugim reima manifestovanje toga njihovog donjeg dela mora nuno uvek da se suprotstavlja onome to zahteva najvie sutinsko telo. Na taj nain, svaku elju planetarnog tela prima najvii boanski deo, koji mora biti ovaploen i usavren kao nepoeljan, i zbog toga sva tricentrina bia naeg Velikog Megalokozmosa stalno vode neprekidnu borbu protiv elja svojih planetarnih tela; da bi se putem takozvanog "disputekrialnijanskog trenja" svete kristalizacije mogle u njima formirati radi nastanka i usavravanja njihovog najvieg boanskog sutinskog dela. U toj stalnoj borbi, uravnoteavajui i harmonizujui princip predstavlja njihovo drugo sutinsko telo koje, prema svom sopstvenom ndividualnom zakonu Triamazikamna, predstavlja neutralizujui izvor; i zato taj drugi sutinski deo uvek ostaje ravnoduan prema njihovim mehanikim manifestacijama, ali za vreme njihovih aktivnih manifestacija uvek tei, u

skladu sa kozmikim zakonom drugog reda "urdehplifata", da se sjedini sa eljama jednog od dva suprotna sutinska dela (u zavisnosti od broja elja). Kao to sam ve govorio, u poetku - to jest pre propasti Atlantide tricentrini stanovnici planete Zemlje takoe su imali priblino shvatanje o Svetoj Planeti istilite, i tamo je ak postojalo nekoliko legomonizama o tome. Posle propasti toga kontinenta odreene fragmente tih legomonizama briljivo su uvali naunici toga vremena, kojima se posreilo da preive, te su ti fragmenti poeli da se prenose iz generacije u generaciju. Meutim, kasnije, kada se osobita bolest koju sam okarakterisao reju "mudrovanje" pojavila u psihi tih udnih tricentrinih bia, ona su poela da mudruju nad fragmentarnom informacijom o Svetoj Planeti istilite, tako da su u psihi narednih generacija poele da se javljaju takve predstave i koncepcije koje je precizno definisao na visokouvaeni, neuporedivi Hoda Nasradin, uzvikom: "dooavola"! A to se tie onih fragmenata legomonizama, koji se odnose na svetu planetu, a koji su se preko istinskih posveenika i dalje prenosili iz generacije u generaciju, oni su skoro nepromenjeni doli sve do relativno nedavne epohe, to jest do one to se naziva "vavilonskom", ali kasnije zbog zbrke koja je zahvatila itav Vavilon, a koju su, kao to sam ti priao, izazvali naunici "nove formacije" sa raznim osobinama, koje ne prilie tricentrinim biima, ti fragmenti su postepeno deformisani i najzad pretvoreni u prah. Bez obzira na to to su posveenici te epohe jo bili relativno normalna i odgovorna bia koja nisu menjala svoje ideale s onom lakoom s kojom to ini veina savremenih ljudi - sa kojom, na primer, londonske pomodarke menjaju svoje rukavice - dolo je do jedne psihoze koja je zatim obuzela sva ta udna tricentrina bia u njihovoj elji da po svaku cenu utvrde imaju li duu i da li je ona besmrtna, a koja je bila toliko izraena i toliko uzela maha da je ta bolesna potreba njihove psihe uznemirila i zarazila ak i Umove istinskih posveenika koji su, pod uticajem psihoze, u legomonizam vezan za Svetu Planetu istilite uneli tu besmislicu, zbog koje na Lucifer od radosti izvodi repom neto to lii na tango. Zbrka u umovima posveenih Zemljana u to vreme je po mom miljenju nastala uglavnom zbog one sjajne teorije vavilonskih dualista, prema kojoj u nekom drugom svetu postoje "raj" i "pakao". I upravo su ta dva izraza, to jest "raj" i "pakao", po mome miljenju i dovela do svih kasnijih naklapanja. Sutina je u tome to je jedan od legomonizama o Svetoj Planeti istilite, razume se, sadrao obe te rei, i "raj" i "pakao". Ali ja ne znam da li su obe te rei vavilonski dualisti uzeli neposredno iz legomonizma ili su ih koristili zbog podudarnosti.

Desilo se da su u legomonizmima o Svetoj Planeti istilite te dve rei izraavale sledee koncepcije: re "raj" odnosila se na veliinu i bogatstvo te svete planete, a re "pakao" odnosila se na ono unutranje stanje, koje su oseala via tela, nastanjena tamo - to jest na stanje stalne muke, tuge i potitenosti. Jedan od legomonizama je, ak, davao podrobno objanjenje uzroka takvog njihovog stanja; u njemu je bilo reeno da ti vii sutinski delovi, ili "due", poto najzad dospeju na svetu planetu, posle neverovatnih patnji i svesnoga truda, kada uvide i shvate realnost i znaenje svega postojeeg, a posebno kada ponu da viaju i iz takve blizine i tako esto Samog naeg Opteg Predvenog Oca, oni postaju svesni da zbog nepoeljnih elemenata u njima, oni svejedno nisu u stanju da Mu pomognu u ispunjenju Njegovih svetih zadataka za dobrobit itavog Megalokozmosa. I eto, te dve rei su bile oigledan razlog zbog kojeg su jadni posveenici toga vremena, zaraeni optom psihozom, uobrazili da se u toj fantastinoj i lepoj teoriji buduih "vavilonskih haznamasa" govori o tim istim stvarima, samo potpunije, a zatim su polusvesno poeli da umeu odreene delove te fantastine teorije u legomonizme koji se odnose na svetu planetu. Kasnije su se sve te informacije, prenosei se iz generacije u generaciju, izrodile u neto to je na dragi Nasradin Hona izrazio jednom reju: "hokuspokusprevarandus". Sada, moj deae, posle svega to sam ti ispriao, ve moe da oceni vrstu pojmova i predstava, koje postoje na Zemlji, o svemu onome to se naziva "pitanjima vieg reda; ispravno se moe rei da, kada bi te koncepcije i ideje tvojih udaka ule nae ene, one bi se toliko histerino smejale da bi im se moglo dogoditi ono to se dogaa tvojim ljubimcima kada popiju takozvano "ricinusovo ulje". Da bi bolje osetio i shvatio, i istovremeno, bolje i jasnije razumeo znaenje izraza "enski smeh" i "ricinusovo ulje", koje sam upotrebio, moram da ti ispriam o jednoj drugoj posledici "otruomnog mudrovanja" tvojih ljubimaca, koja se u ovom sluaju odnosi na pitanje "sutinskog egzioegarija", poto e ti to dati dopunske podatke, uz iju pomo na konkretnom primeru moe da razjasni neke osobenosti fundamentalnog svetog kozmikog zakona Geptaparaparinoha, na koje sam ve ukazao. Posle propasti Atlantide, odreeno znanje u vezi porekla i znaaja toga "egzioegarija", takoe je preivelo i poelo da se prenosi iz generacije u generaciju. Da, pre otprilike trideset ili trideset i pet njihovih vekova, posle jednog od veih procesa uzajamnog istrebljenja, kada je veina tvojih ljubimaca, kao to se obino dogaa posle tih uasavajuih dogaaja, ponovo poela jasnije da sagledava realnost i kada se kod njih pojavilo nezadovoljstvo uslovima

svakodnevnog ivota, desilo se da su neki od njih veoma snano osetili prazninu svoje egzistencije i poeli da trae neto ime bi tu prazninu nekako popunili, te su tako saznali za sauvane fragmente znanja koji su se odnosili na autentino znaenje "sutinskog egzioegarija". U toj fragmentarnoj, ali autentinoj informaciji bio je veoma ubedljivo prikazan put kojim se, pomou supstance "egzioegari", ili "sperme", koja se u njima stvara, oni mogu usavravati, ali, na svoju nesreu, u tim sauvanim fragmentima oni nisu nali uputstva o tome ta treba uiniti, niti o nainu na koji to treba uiniti. Neki od njih su poeli da razmiljaju i da se iz sve snage trude da shvate ta treba uiniti kako bi se postiglo samousavravanje uz pomo tih supstanci koje neprestano funkcioniu u njihovom organizmu. Ta ozbiljna razmiljanja su ih dovela do zakljuka da se samousavravanje nesumnjivo moe ostvariti naprosto uzdravanjem od uobiajenog izbacivanja te supstance pod nazivom "sperma", a neki od njih su odluili da se udrue i ive zajedno, kako bi u praksi proverili da li to uzdravanje zaista moe dati oekivane rezultate. Meutim, bez obzira na to, ti stanovnici Zemlje, koji su se prvi zainteresovali za to pitanje i nastojali da ga ree, nita nisu postigli i tek su njihovi potomci u drugoj generaciji, posle dugih paljivih posmatranja i intenzivnog aktivnog razmiljanja, najzad vrsto shvatili da je to, naravno, mogue, ali iskljuivo uz uslov, koji podrazumeva neprekidno ispunjenje istinskog duga. I neki ljudi iz te druge generacije, kao i dveju generacija posle nje, poto su se tome ozbiljno posvetili, razume se, postigli su oekivane rezultate. Ipak, poev od etvrte generacije, ona bia koja je jo interesovalo to pitanje, vie nisu bila sledbenici sutinskog verovanja, ve su jedino posedovala osobinu koja se naziva "imiticijom", a koja je u to vreme kod tih tricentrinih zemaljskih bia postala nasledna - izmeu ostalog i zbog toga to su poela da ive zajedno i da, avo e ga znati kako, sva rade jedno te isto. Ipak, od toga doba, pa sve do naih dana ti adepti su automatski nastavljali da se organizuju u pojedine grupe i ponekad su formirali samostalne sekte razliitih pravaca, te su radi svoga cilja zasnovanog na uzdravanju iveli jedni pored drugih u izolovanim optinama. Ta izolovana mesta njihovog zajednikog ivota nazivaju se "manastirima", a ljudi koji stupaju u te sekte - "monasima". 'Sada na Zemlji postoji mnogo manastira u kojima se veliki broj monaha pridrava strogog uzdravanja od uobiajenog manira izbacivanja "sutinskog egzioegarija", ili "sperme", iz svoga tela; ipak, to uzdravanje, naravno, nikada ne daje opipljive rezultate, zbog toga to tim nesrenim savremenim "monasima" ne pada na

pamet da, iako je, naravno, mogue usavravanje putem te supstance, do njega moe doi jedino ukoliko se druga i trea nasuna hrana namerno prime i svesno prevare u njihovom organizmu, to moe postii samo neko ko je sve delove svoga bia privikao da svesno ispunjavaju istinski dug, to jest, da slede "svestan trud" i "namerno stradanje". Ipak, bilo bi nepravedno rei da ti monasi nisu postigli nikakav "opipljiv rezultat." Oni su ak postigli dva "opipljivih rezultata", i to u dva potpuno nezavisna oblika. Kako bi mogao da shvati nain na koji je uzdravanje tih savremenih monaha dalo dve nezavisne vrste rezultata, moram jo jednom da te podsetim da u skladu sa fundamentalnim svetim kozmikim zakonom Geptaparaparinoha, ukoliko bilo koja formacija, velika ili mala, koja postoji u naem Megalokozmosu, u procesu svoga razvoja prestane spolja da prima odgovarajuu pomo za vreme prolaska kroz oba mdnelina svetog Geptaparaparinoha, ona poinje da involuira, to jest da se razvija u obrnutom pravcu, prema stanju od koga je zapoela evolucija. To se, naravno, odnosi i na odreene kozmike supstance, formirane u organizmu tih zemaljskih monaha - apstinenata. Dakle, moj deae, poto ti monasi, posebno savremeni, namerno nisu doprinosili daljoj evoluciji te supstance, koja se neizbeno stvarala u njima usled stalnog korienja prve nasune hrane - to jest, oni nisu izvravali istinski dug svoje prirode, namerno ili ak automatski i poto, istovremeno, nisu izbacivali tu supstancu iz sebe normalnim putem koji je predvidela Priroda, ona je u njima poela da involuira. I za vreme te involucije "sutinskog egzioegarija", ili sperme, meu mnogim kratkotrajnim prelaznim supstancama, formiranim u njihovom organizmu tokom tog involutivnog procesa, izgraena je odreena supstanca koja izaziva dve vrste uticaja na bedno funkcionisanje planetarnog tela bia. Prvi oblik delovanja te odreene supstance sastoji se u formiranju suvine rezerve "karatsiage" ili, kako oni kau, "masnoe". A drugi izaziva nastanak i irenje takozvanih "otrovnih vibracija" po itavom planetarnom telu. U prvom sluaju, ti zemaljski monasiapstinenti postaju toliko udovino debeli da se ponekad meu njima mogu sresti egzemplari s tolikim rezervama sala da se moe rei da oni ne zaostaju mnogo od one forme bia koja tvoji ljubimci specijalno preterano hrane, kako bi poveali koliinu sala u njihovim planetarnim telima; tu vrstu ivih bia oni zovu "svinjama". U drugom sluaju, naprotiv, ti monasiapstinenti postaju, kako se to obino kae "mravi kao slamke" i oigledno je proimajui uticaj "otrovnih vibracija" glavni u njihovoj psihi, koja postaje izrazito razdvojena. Pri tome se manifestuju dva dijametralno suprotna tipa - ono to je spoljanje i vidljivo, za

prikazivanje, oseaju svi iz njihovog okruenja, dok unutranje, skriveno, obina bia, posebno savremena, nisu u stanju da opaze i otkriju. Drugim reima, prema njihovim spoljanjim, vidljivim manifestacijama, ti "otrovni monasi" izgledaju tako da bi tvoji ljubimci mogli da ih nazovu "super fanaticima", a prema tajnim unutranjim manifestacijama, skrivenim od okoline, tvoji ljubimci bi mogli da ih nazovu "ovejanim cinicima" i to, najvieg ranga. to se tie razloga zbog kojeg involucioni proces egzioegarija kod nekih monahaapstinenata izaziva "otrovne vibracije", umesto gomilanja sala, za to ak postoji detaljna "teorija" koju je pre nekoliko vekova razvio jedan takozvani "katoliki monah", koji je ubedljivo dokazao da se to dogaa zato to su se u svojim mladim godinama ti "mravi monasi" veoma revnosno bavili radnjom zbog koje se, kao to je ak i savremenoj medicini poznato, na licima mladih Zemljana pojavljuju "bubuljice". Da bi mogao da zamisli i potpuno shvati znaenje te vrste uzdravanja meu savremenim monasima, preostaje mi jedino da dodam da sam se tokom poslednje godine, koju sam proveo na planeti Zemlji, uverio da je jedino zahvaljujui rezultatima involucionog procesa egzioegarija kod tih nesrenih zemaljskih monaha apstinenata, kristalizacija razliitih posledica svojstava organa kundabufera u njihovom biu znatno olakana i na taj nain pojaana. U tom momentu Belzebuba prekide stjuard koji mu je doneo "lejtuanbros". Belzebub ga prisloni na svoje uho i poe da slua njegov sadraj. Kraj druge knjige

GURDIJEV, Georgije Ivanovi SVE I SVATA ili BELZEBUBOVI RAZGOVORI SA UNUKOM ( Knjiga trea )

Glava 40 BELZEBUB PRIA O TOME KAKO SU LjUDI SAZNALI I ODMAH ZATIM ZABORAVILI FUNDAMENTALNI KOZMIKI ZAKON HEPTAPARAPARINOHA Poto je Belzebub sasluao sadraj "Lejtuanbrosa", koji mu je predat, njegov unuk Hasejn mu se opet obrati rekavi: - Dragi i mili dedice! Molim te, pomozi mi da razjasnim jednu protivrenost, koju ne razumem i koja se ne uklapa u moja logika razmiljanja. Kada si poeo svoja objanjenja o Svetoj Planeti istilite, zapovedio si mi da se potrudim da, nita ne proputajui, usvojim sve o emu govori i ak si insistirao da svojski upotrebim svoje "aktivno miljenje" kako bi odgovarajui podaci, potrebni zajasno predstavljanje svih pojedinosti fundamentalnih kozmikih zakona, u potpunosti mogli da se kristalizuju u meni. Ja sam se, naravno, trudio da za vreme tvojih objanjenja tako postupam i ini mi se da sam toliko razumeo o tim kozmikim zakonima da bih moda i sam mogao nekome da ih objasnim. U svakom sluaju, ve imam jasnu predstavu o svetom zakonu Triamazikamnu i osobenostima sve tri njegove samostalne svete sile koje znam prilino dobro, a to se tie svetog zakona Heptaparaparinoha, iako neke njegove, po mom miljenju neznatne pojedinosti jo nisu sasvim jasne mome Umu, nadam se da u ih, poto malo aktivnije razmislim, takoe dobro shvatiti. Meutim, nastojei da u potpunosti usvojim te svete zakone, jasno sam osetio da su oni veoma komplikovani i da je teko postii njihovo "potpuno" razumevanje. U meni se iznenada rodilo pitanje koje me i dalje zbunjuje i zanima: kako je mogue da su tricentrina bia, koja su nastala i ive na planeti Zemlji, mogla da razumeju te svete kozmike zakone; ili, ak, kako su mogla da ih razlikuju od ostalih kozmikih uticaja? Poto sam sasluao sve to si govorio o tim biima, stekao sam utisak da ve od druge planetarne katastrofe svako od njih, kada dostigne odgovarajui zreo uzrast, usled prevladavanja anomalnog "oskijano" poseduje samo "automatski Um". A kada sam i sam pokuao da shvatim ta dva sveta kozmika zakona, uverio sam se svim svojim biem da jedan takav Um to ne bio mogao da uini. Rekavi to, Hasejn upitno i nestrpljivo pogleda svog voljenog dedu. Posle kratkog razmiljanja, Belzebub poe da govori:

- Dobro, dragi moj deae, pokuau da bacim neto svetlosti i da rasprim tvoju prirodnu nedoumicu, nastalu iz razumljivih razloga. ini mi se da sam ti priao kako skoro sva tricentrina bia na toj planeti, od vremena koje sam pominjao, usled abnormalno uspostavljenih uslova svoje egzistencije poseduju samo "automatski Um", ali da se, bez obzira na to, ponekad dogaa da nekima od njih poe za rukom da izbegnu optu sudbinu, te se umesto uobiajenog "automatskog Uma", kod njih formira "istinski Objektivni Sutinski Um", isti kao i kod svih tricentrinih stanovnika naeg Velikog Megalokozmosa. Takvi izuzeci su, posebno tokom poslednjeg veka, veoma retki, ali, ponavljam, dogaaju se. Da bi mogao priblino da zamisli i shvati kako do tih izuzetaka dolazi, mora pre svega da ima na umu da je njihov Um, istina, tek poto su posledice organa kundabufera poele u njima da se kristalizuju, postao potpuno automatski; bez obzira na to, priroda svakog od njih je uvek, od samog svog nastanka i poetka svog formiranja, sadrala zametak mogunosti da se u njima, tokom njihovog daljeg formiranja u odgovorna odrasla bia, kristalizuju odgovarajui sutinski podaci koji su kasnije mogli da postanu osnova nastanka i funkcionisanja Objektivnog Uma - onog Uma koji treba da imaju tricentrina bia bilo koje prirode i bilo koje spoljne forme, a koji nije nita drugo do "lik Same Boanske Sutine". Njihova velika nesrea u objektivnom smislu, koju ti i sam "instinktivno sluti", to sam prepoznao prema nainu na koji si postavio svoje pitanje, posebno zbog tvog pozivanja na "oskijano", predstavlja ono to se, bez obzira na mogunosti koje imaju, od prvoga dana svog dolaska na svet iz majine utrobe - usled anomalija, uspostavljenih tokom svakodnevnog ivota odraslih bia koja ih okruuju potinjavaju upornom uticaju onih tetnih metoda koje su sami smislili, to jest, onoj vrsti "oskijana", o kojoj sam ti ve govorio, a koji se naziva "obrazovanjem". Kasnije, mogunosti za slobodan razvoj svega onoga to je neophodno za raanje Objektivnog Sutinskog Uma, postepeno atrofiraju kod tih nesrenih, apsolutno besprekornih novoroenih bia i, najzad, nestaju za vreme njihovog odrastanja. A kasnije, kada ta mlada bia dostignu "odgovoran", zreo uzrast, ona u "teitu svoje sutine", umesto Objektivnog Uma, koji bi trebalo da steknu, dobijaju jedan naprosto stran konglomerat automatski steenih vetakih i ak varljivih utisaka koji, iako nemaju nita zajedniko sa lokalizacijama njihovih oduhovljenih sutinskih delova, ostvaruju vezu sa razliitim funkcijama njihovog organizma. Zbog toga, ne samo to proces njihove egzistencije automatski protie, ve i skoro celokupan proces funkcionisanja njihovog planetarnog tela postaje zavisan jedino od sluajnih spoljnih utisaka, isto tako dobijenih automatski. U veoma retkim sluajevima, neki od tvojih ljubimaca, poto dostignu odgovaran uzrast, ovladavaju istim Umom, svojstvenim odgovornim tricentrinim biima. To se obino dogaa ovako:

Ako se, recimo, neko od novoroenih bia, odmah po roenju iz majine utrobe, nae za vreme svog daljeg formiranja u uslovima, u kojima ga sve one anomalije koje ispunjavaju ivot tricentrinih bia nastanjenih na toj zlosrenoj planeti, ne dotaknu ili ne izvre svoj tetan uticaj na njega, u tom sluaju, zametak mogunosti sticanja istog Uma nema vremena da atrofira i nestane tokom procesa njegovog daljeg formiranja. Osim toga, ponekad se takoe dogaa da u takvim, relativno normalnim uslovima, mlado tricentrino bie tokom perioda svoje pripreme za odgovornu egzistenciju, nae sebi uitelja koji je, takoe sluajno, u potpunosti formiran na isti takav pain, zbog ega stabilno ispunjava svoj istinski dug te u funkcionisanju njegove budne svesti ve deluju podaci koji u potpunosti ostaju u njegovoj podsvesti i raaju boanski impuls Savesti. I poto taj uitelj i rukovodilac svim svojim biem shvata vanost i znaaj odgovornosti koju je preuzeo na sebe prema novom biu, tek doraslom za pripremni uzrast u pomenutim uslovima, on poinje da bez predrasuda i sledei Savest, stvara za njegov "oskijano" sve vrste unutranjih i spoljnih faktora u cilju opaanja odgovarajuih utisaka koji e u njegovoj prirodi kristalizovati sve one podatke koji ve sami, u svojoj sveukupnosti, tricentrinom biu, kada dostigne uzrast odgovorne odrasle osobe, mogu dati "snagu" za "svoilbrunolnijan" ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, "snagu da se ne identifikuje i ne kvari u spoljnom svetu preko neijih neizbeno naslednih strasti". I to je jedini sutinski impuls koji kod bia raaju oni podaci, koji mu mogu pomoi da se oslobodi i osposobi da bez predrasuda opaa sve istinske pojave koje se manifestuju u kozmikim rezultatima oko njega. Ovde valja istai da je na veini planeta naeg Megalokozmosa, gde su nastala i postoje tricentrina bia, poznata i esto ponavljana izreka koja je formulisana na sledei nain: "Na Opti Predveni Otac samo je Stvoritelj tricentrinog bia. Ali istinski tvorac njegove sutine tokom perioda njegovog pripremnog uzrasta jeste njegov "oskijanotsnel", to jest onaj koga tvoji ljubimci na planeti Zemlji nazivaju "nastavnikom" ili "uiteljem". Ponekad se deavalo, ak i tokom poslednjeg veka, da neki tvoj ljubimac koji je dostigao odgovarajui uzrast, potpuno oformljen i spreman za spoljnu percepciju na nain koji sam ti opisao, sluajno u svojoj okolini otkrije neku zakonomernu osobenost u kozmikim rezultatima i pone da je prouava podrobno i sa svih strana; na kraju krajeva, posle dugih i paljivih istraivanja, poto doe do objektivne istine, on u tu istinu posveuje i sebi slina bia iz svog okruenja. A sada, dragi moj deae, sasluaj moju priu o tome kako su ta osobena tricentrina bia prvi put saznala za fundamentalni zakon svetog Heptaparaparinoha i kako se zbir informacija njemu, kojim su ovladala bia drevnih vremena, aktualizovao iz generacije u generaciju usvim pojedinostima i

tako postao odlika svakog potonjeg tricentrinog bia te planete; moi e takoe da uje i koje su osobenosti njihove psihe nastale usled toga. elim da ti to podrobnije i hronolokim redom objasnim kako su tvoji ljubimci saznali za taj sveti zakon i kako su ga postepeno zaboravili, zato to e ti ta informacija pomoi da razume, kako si se sam izrazio, one "neznatne pojedinosti" koje tvoj Um jo nije u potpunosti usvojio. Osim toga, na osnovu toga e saznati da se ak i u nae vreme meu tvojim savremenim ljubimcima ponekad pojave pravi naunici i odgovorna bia iji nepristrasni i skromni, svesni napori mogu da dovedu do nastanka i postepenog razvoja istinske objektivne Nauke ak i na toj zlosrenoj planeti. Ukoliko pretpostavimo da ostala tricentrina bia te planete ive manje ili vie normalno, ona bi takoe mogla da koriste dobra koja su odavno zasluila i kojima se raduju sva tricengrina bia svih drugih planeta naeg Megalokozmosa. U poetku, u vreme kada su tricentrina bia te planete imala u sebi organ kundabufer, naravno da nije postavljano pitanje kako ona mogu neto da saznaju o kozmikim istinama. Ali kasnije, kada je taj tetni organ odstranjen iz njihovog organizma i kada je usled toga njihova psiha postala slobodna i, to se kae, "individualna" i lina upravo tada su nastale tekoe u vezi s njihovim "relativno zdravim sutinskim miljenjem". Prvi put kada su ta tricentrina bia, koja su obuzela tvoju panju, svojim sopstvenim biem shvatila i spoznala fundamentalni kozmiki zakon Heptaparaparinoha, to se dogodilo u Atlantidi kada su neki ljudi - sea li se, ve sam ti o tome priao - shvatili da im se dogaa neto loe, i kada su otkrili nain na koji mogu da unite to "loe" i postanu onakvi kakvi i treba da budu. Upravo tokom tog vremena, kada su neki od njih uvideli "abnormalno funkcionisanje" koje se odvija u njihovoj prirodi - anomalno u odnosu na zdrav nain miljenja - tragajui za uzrokom i nastojei da otkriju mogua sredstva kako bi se oslobodili, mnoge oblasti istinske nauke dostigle su veoma visok nivo razvoja. Meu onima koji su bili ozbiljno zainteresovani za tu "najbitniju osobenost Uma", kako se tada govorilo, bio je zemaljski naunik po imenu Teofani, koji je prvi postavio racionalne temelje za kasniji razvoj itave te grane istinske nauke. Kako sam kasnije saznao, Teofani je jednom prilikom na mermernu ploicu izlio odreenu smesu koja se sastojala od ekstrakta biljke pod nazivom "pejtuk", smole etinara i kajmaka, obranog sa mleka tada poznate "heniunanske koze", kako bi od te smese, kada se ona stvrdne, dobio masu za vakanje; on je tada prvi put primetio da se, bez obzira na nain na koji smesu izliva, kao i na koliinu smese koju izlije na mermernu ploicu, ona uvek stvrdnjava na isti nain - i posle potpunog hlaenja uvek dobija oblik koji se sastoji od sedam posebnih jednakih slojeva. Ta injenica, koja je neoekivano iskrsla pred Teofanijem, veoma ga je zaudila i u njegovom biu se rodila snana elja da svome Umu objasni prave razloge te

zakonomerne pojave, koja mu je jo bila nepoznata, te je zbog toga poeo da ponavlja istu proceduru, ali sada sa svesnim ciljem. Od samog poetka istraivanja koje je Teofani preduzeo, njegovi prijatelji - drugi naunici kojima je poveravao svoje eksperimentalne pronalaske - takoe su se zainteresovali i prikljuili se daljim istraivanjima. Posle dugih i detaljnih istraivanja, ta uena tricentrina bia sa planete Zemlje prvi put su saznala i vrsto se uverila da skoro sve kozmike rezultate, nastale u svom okruenju, primaju organi bia neke odreene forme, pri emu uvek u procesu svojih spoljnih promenljivih stanja imaju sedam samostalnih aspekata. Zahvaljujui svesnom radu te nekolicine uenih tricentrinih bia, na kontinentu Atlantida je nastala jedna grana skoro normalne nauke koja je poela da se razvija pod nazivom "tazalurinono", to je znailo - "nauka o sedam aspekata svake celovite pojave". Ali kada je kontinent propao, od te grane nauke nije ostalo ni traga i ponovo tokom vie vekova stanovnici Zemlje nisu nita znali o tom svetom kozmikom zakonu. Ta grana nauke je na kontinentu Atlantida bila toliko dobro poznata da tamonji naunici nisu smatrali neophodnim da bilo ta od nje ukljue u legomonizam, a kao to se sea, oni su obino tako postupali sa svim svojim idejama, kada su eleli da se podaci o njima u nepromenjenom obliku prenose iz generacije u generaciju. Da je postojao legomonizam u vezi s tom granom nauke, poneto od tog znanja bi definitivno bilo sauvano, kao to je bio sluaj s drugim znanjima do kojih su doli oni stanovnici kontinenta Atlantida koji su imali sreu da preive posle propasti toga kontinenta. Znanje koje se odnosi na sveti Heptaparaparinoh postalo je ponovo poznato tek posle mnogo, mnogo vekova, zahvaljujui dvojici zemaljskih naunika, brai unKilTes i unTroPel koji su kasnije postali sveci, a sada se nalaze na Svetoj Planeti istilite, gde smo upravo bili. Sea li se da sam ti govorio kako je na azijskom kontinentu u zemlji Maralplesi iveo car po imenu Koniutsion, potomak naunika iz Drutva Akladansa, koji je tamo stigao iz Atlantide radi posmatranja razliitih vrsta prirodnih pojava na toj planeti, i da je to upravo onaj car koji je za svoje podanike smislio jednu "otroumnu bajku", kako sam ti govorio, ne bi li ih spasao tetne navike da vau zrnevlje biljke pod pazivom "galgalijan". Dakle, unuk toga cara Koniutsiona, poto mu se rodio naslednik, koji je, opet, ljudima toga naroda postao car, imao je jo dvoje dece mukog pola, blizance, od kojih je prvi dobio ime unKilTes, a drugi unTroPel. U zemlji Maralplesi re "un" znaila je princ. Ta dva brata, direktni potomci jednog od glavnih predstaviika velikog uenog drutva, nali su se, s jedne strane, u odgovarajuim uslovima tokom svog "pripremnog uzrasta", a s druge strane, i sami su nastojali da ine sve to je u njihovoj moi kako bi izbegli atrofiju naslednih sposobnosti koje su postojale u

njima kao i u svim novoroenim tricentrinim biima te planete, a koje su se sastojale u kristalizaciji podataka koji u njima raaju snagu za ostvarenje istinskog duga. Osim toga, poto je "potvrdni izvor" uzroka njihovog nastanka ili, kako bi se reklo, njihov "otac", reio da njihovu odgovornu egzistenciju usmeri na polje nauke, i poto je preduzeo odgovarajue mere da ih za to pripremi, oni su od samog poetka svog svesnog uzrasta bili skoro isti kao druga tricentrina bia svuda na planetama naeg Velikog Megalokozmosa, koja su odabrala takaz cilj, to jest kao oni koji se naunim istraivanjima ne bave radi zadovoljavanja svojih slabosti koje se zovu "sujeta", "gordost", "samoljublje", kao to, posebno u nae vreme, ine bia koja biraju takvo polje delatnosti - ve radi dostizanja vieg nivoa sutine. Oni su, kako se tada govorilo, najpre postali "nauni strunjaci u oblasti medicine", a kasnije naunici uopte. Period njihovog pripremnog uzrasta i rane godine njihove odgovorne egzistencije proticali su u gradu Gobu, u zemlji Maralplesi; meutim, kada je taj deo povrine tvoje omiljene planete poeo da zasipa pesak, oni su se prikljuili iseljenicima koji su krenuli na istok. Ta tricentrina bia, izbeglice iz Maralplesija, meu kojima su bila i braa blizanci, budui veliki naunici, prela su istone planine Maralplesija i nastanila se na obalama velikog vodenog prostranstva. Oni su kasnije formirali narod starosedelaca, nastanivi zemlju koja i sada postoji i poznata je kao "Kina". Tada, na tom novom mestu njihovog stalnog boravka pod nazivom "Kina", ta dva brata su posle propasti Atlantide bili prvi naunici koji su izuili i saznali fundamentalni kozmiki zakon svetog Heptaparaparinoha. Najudnija i najzanimljivija okolnost se sastojala u tome to je prvi izvor toga otkria predstavljala sveukupnost kozmikih supstanci, lokalizovanih u ve poznatoj tvorevini " pod nazivom "papaverun" ili "mak". Kao to sam ve pominjao, upravo zbog tetne navike vakanja zrnevlja maka njihov prapradeda car Koniutsion je prvi put za svoje podanike stvorio svoje famozno "religiozno uenje". Oigledno je da su ta dva velika zemaljska naunika od svog pretka, cara Koniutsiona, uz sposobnost saznavanja i poimanja svoga duga prema drugim biima, nasledila i strasno interesovanje za izuavanje tog proizvoda koji je uvek bio jedan od mnogobrojnih tetnih faktora koji su psihu tvojih ljubimaca, i bez toga ve oslabljenu, dovodili do potpunog izroavanja. Da bi lake mogao da zamisli i shvati zato je upravo ta mala nadzemna tvorevina, koju sam pomenuo pod nazivom "papaverun" ili "mak", tim izuzetnim zemaljskim naunicima omoguila da ponovo otkriju najvei kozmiki zakon, pre svega bi trebalo da zna da na svim planetama, meu svim vrstama nadzemnih i podzemnih tvorevina pod nazivom "flora", u cilju preobraaja optekozmikih supstanci u procesu Iraniranumada, nastaju tri klase kristalizacije.

Kristalizacije prve klase zovu se "unastralnijanski objekti"; druge klase "ohtastralnijanski objekti"; tree klase "polormedehtikski objekti". Posredstvom "unastralnijanskih objekata" se tokom evolucionog i involucionog procesa transformiu one kozmike kristalizacije ili "aktivni elementi" koji su nastali jedino od onih supstanci koje je preobrazila sama planeta na kojoj ta vrsta nadzemne i podzemne tvorevipe postoji u cilju optekozmikog Iraniranumaca. Posredstvom "ohtastralnijanskih objekata", osim onih kozmikih kristalizacija koje sam pomenuo, transformiu se i "aktivni elementi", nastali iz supstanci koje je transformisalo samo sunce i druge planete datog sunanog sistema. Putem tih objekata tree klase, to jest "polormedihtikskih" objekata, osim kozmikih kristalizacija prve dve klase, transformiu se i svi aktivni elementi proistekli iz preobraaja supstanci razliitih kozmikih koncentracija koje pripadaju drugim "sunanim sistemima" naeg zajednikog Megalokozmosa. Nadzemna tvorevina, poznata na Zemlji kao "mak", pripada vrsti polormedehikskih objekata i, prema tome, u ovom ili ovom pravcu razvija sveukupnost rezultata transformacije svih drugih "kozmikih koncentracija sa teitem", koje proimaju atmosferu planete putem optekozmikog procesa koji se zove "univerzalna difuzija zraenja svih vrsta kozmikih koncentracija". Dakle, moj deae, poto su se ta dva velika zemaljska naupika unKilTes i unTroPel manjevie smestila u svom stalnom boravitu u jo sasvim mladoj Kini, oni su ponovo uspostavili, bez svoje krivice prekinutu tradiciju namernog ispunjenja istinskog duga u profesionalnoj oblasti odabranoj za svesnu realizaciju, to jest u oblasti pod nazivom "medicina". Zatim su se pozabavili izuavanjem sveukupnosti kozmikih supstanci, koje tvoji ljubimci ve odavno koriste, kako bi iz polormedhtikskih biljaka izdvojili "opijum"; ta re na jeziku bia tog naroda znai "onaj koji raa snove". Dva velika brata su poela da istrauju opijum zato to su, kao i mnoga druga tricentrina bia toga vremena, primetili da prilikom unoenja odreenog preparata te supstance u sopstveni organizam, privremeno nestaju svi bolni oseaji. Pre svega, oni su naumili da izue dejstvo svih njegovih svojstava u nadi da e pronai onu osobinu uz iju pomo bi mogla da se iskoreni, ili makar kontrolie, specijalna forma "psihike bolesti" koja je tada bila veoma rasprostranjena meu doseljenicima. Tokom ispitivanja oni su, pre svega, primetili da se taj opijum sastoji iz 7 nezavisnih kristalizacija sa specifinim subjektivnim svojstvima. U daljim i podrobnijim istraivanjima jasno su utvrdili da svaka od 7 samostalnih kristalizacija takoe ima svoje samostalne subjektivne osobine, koje se, opet, sastoje iz 7 osobina i tako u beskonanost. To ih je toliko zaudilo i zainteresovalo da su ostavili sve zadatke na kojima su do tada radili i posvetili se iskljuivo istraivanjima te frapantne injenice koju su prvi put uoili; najzad, doli su do rezultata bez presedana, ak i u poreenju sa

znanjima Atlantiana; tim pre im nije bilo ravnih u svim kasnijim epohama postojanja tricentrinih bia na tvojoj omiljenoj planeti. Mnogo vekova posle planetarne egzistencije tih zemaljskih naunika, sada svetitelja unKilTesa i unTroPela, kada sam se za vreme jednog od svojih istraivanja detaljno upoznao sa istorijom njihovog rada, saznao sam da su oni, poto su se nesumnjivo uverili u to da se celokupnost kozmikih supstanci pod nazivom "opijum" sastoji iz itavog niza smesa 7 aktivnih elemenata razliitih subjektivnih osobina, poeli da u istom cilju istrauju i mnoge druge kozmike rezultate ili, kako se na Zemlji kae, "fenomene" sredine. Ipak, oni su svoja istraivanja kasnije ograniili na 3, i to na "opijum", takozvani "beli zrak" i "zvuk". Dok su istraivali 3 razliito izraena "rezultata kozmikih procesa", vrsto su se uverili da su ta 3 rezultata, iako sa stanovita svoga porekla i spoljnih manifestacija nemaju nita zajedniko, prema unutranjoj strukturi i funkcionisanju nalik jedan drugome do najmanjeg detalja. Ukratko, po drugi put na Zemlji, mnogo posle propasti Atlantide, ta braablizanci su proverili i ponovo sa sigurnou pokazali da se svaki poseban i spolja samostalan fenomen - ako se svaki uzme kao jedinstvena celina - u zbiru svojih manifestacija sastoji iz 7 sekundarnih samostalnih jedinica, svaka sa sopstvenim subjektivnim osobinama; da se te sekundarne samostalne jedinice, opet, sastoje iz sedam tercijernih jedinica i tako dalje, skoro u beskraj; da se u svakoj od tih primarnih, sekundarnih, tercijarnih, i tako dalje, jedinica uzajamni procesi i uzajamni uticaji odvijaju na isti pain, do najmanje pojedinosti istovetno i sa slinim posledicama. Dakle, moj deae, bavei se svojim istraivanjima, oni su prvi put diferencirali i odredili 7 nezavisnih aspekata svake celovite pojave, kao i njenih sekundarnih i tercijarnih izvedenica. Oni su imenovali prvih sedam fundamentalnih aspekata svake celine: Ertipikanon. Oripikanon. Samipikanon. Ohtipikanon. Hutipikanon. Epsipikanon. vidipikanon. Aspekti drugog reda: Ertinuraaka. Orinura aka. Saminuraaka. Ohtinuraaka.

Hutinuraaka. Epsinuraaka. vidinuraaka. A da bi se odredilo na koji se rezultat kozmikih procesa odnosi neko ime, oni su svakome od njih dodali naredno. Za odreivanje nijanse zvuka, posle navedenog broja njihovih vibracija, oni su nazivu uvek dodavali "alil". Za ukazivanje osobenosti sastava "belog zraka", oni su dodaiali sintagmu "narhranura". A za ukazivanje aktivnih elemenata polormedehtikskog proizvoda pod nazivom "opijum" oni su naprosto dodavali broj koji je oznaavao njegovu "specifinu teinu". Da bi odredili specifinu vibraciju i specifinu teinu, ti veliki zemaljski naunici su kao standardnu jedinicu usvojili vibraciju zvuka koju su oni prvi nazvali "niriunosijanskim svetskim zvukom". Neto kasnije u ti objasniti znaenje izraza "niriunosijanski svetski zvuk", koji su prvi put upotrebila ta dva velika zemaljska naunika, a za sada, da bi lake razumeo moja dalja objanjenja tog predmeta, treba takoe da zna da svuda, na svim planetama, istinski naunici kao standardnu jedinicu u svojim uporednim proraunima specifine teine i specifine vibracije, uzimaju najmanju esticu svetog Teomertmalogosa koju je utvrdila Objektivna Nauka, a koja i dalje ini "punou ivota" sve 3 svete sile svetog Triamazikamna. Ali na Zemlji, istinski naunici su, isto kao i naunici nove formacije svih vremena, uvek i sa istim ciljem kao standardnu jedinicu uzimali takozvani "atom vodonika", to jest, u svojim "uporednim proraunima" svih specifinih delova jedinstvene celine razliitih svojstava- na primer, pri utvrivanju "specifine teine" razliitih aktivnih elemenata koji postoje u njihovim sferama i koji su im poznati - iz nekog nepoznatog razloga, oni su "atom vodonika" smatrali najmanjom moguom, tavie, nedeljivom jedinicom. Treba naglasiti da ti "jadni naunici", Zemljani, ak i ne slute da kada bi taj njihov "atom vodonika" stvarno bio najmanja i nedeljiva jedinica u svim sferama njihove planete, to i dalje ne bi znailo da se on ne moe jo mnogo puta razbiti u okviru nekog drugog sunanog sistema ili ak u sferama odreenih drugih planeta njihovog sunanog sistema. Zbog toga mora znati da je "vodonik" jedna od onih 7 kozmikih supstanci koje sve zajedno za svaki sunani sistem ostvaruju takozvanu "unutranju ansapalnijansku oktavu" kozmikih supstanci, a da je ta samostalna oktava, opet,

jedan od sedam samostalnih delova "fundamentalne optekozmike ansapalnijanske oktave". U sunanom sistemu u koji spada na dragi Karatas, takoe postoji "unutranja nezavisna ansapalnijanska oktava" i mi ovako nazivamo njenih sedam razliitih kozmikih supstanci razliitih svojstava: Planokarab - to je njihov vodonik. Alilonofarab. Krilnomolnifarab. Talkoprafarab. Hritofalmonofarab. Siriunorifarab. Klananojzafarab. Na Zemlji su istinski naunici u razliitim periodima na razliite naine nazivali tih istih sedam "relativno samostalnih" kristalizacija ili, prema njihovom izrazu, "aktivnih elemenata" koji ine "unutranju ansapalnijansku oktavu" njihovog sopstvenog sunanog sistema; ipak, tamonji savremepi "naunici-hemiari" , koji su "naunici nove formacije do sri", zovu ih ovako: Vodonik. Fluor. Hlor. Brom. Jod. Oni uopte nemaju nazive za poslednje dve jasne kristalitcije zato to njihovi nazivi nisu od njihovih predaka stigli do njih i oni sada ak i ne slute da na njihovoj planeti postoje te dve kozmike supstance koje su, meutim, principijelii faktori, neophodni za njihovu egzistenciju. Poslednje dve kozmike supstance, koje su potpuno uoljive i dostupne u svim sferama njihove planete, bile su otprilike do pre dva veka jo poznate ljudima koje su tada nazivali "alhemiarima", a koje savremeni "kozmiki naunici" nazivaju "okultnim arlatanima", smatrajui ih naprosto "eksploatatorima ljudske naivnosti". Alhemiari su te supstance tada iazivali "hidroumijak" (eliksir ivota) i "petrkarinak" (kamen mudrosti). Dakle, moj deae, ti veliki zemaljski naunici, braablizanci unKilTes i unTroPel, sada svetitelji, bili su posle propasti Atlantide prvi koji su postavili obnovljene temelje toga zdanja. Oni ne samo da su iznova postavili temelje iz "sveoptosti specijalne informacije", ve su se, takoe prvi na Zemlji, upoznali sa dve fundamentalne osobenosti ovog velikog zakona o kome sam ti govorio, to jest, oni su prvi saznali za njegova dva "mdnelinaha". Tu granu istinskog znanja, slinu onoj kojaje u Atlantidi poznata kao "nauka o 7 aspekata svake celovite pojave", oni

su nazvali "zakonom Devetostrukosti"; nazvali su je tako jer su uz 7 jasno diferenciranih manifestacija tog velikog zakona, koje su nazvali "ducakoima", dodali dve osobenosti koje su oni prvi uoili i koje su nazvali "saunsoturabico", reju koja oznaava "obavezni meuefekat neprekidnog toka celine". Oni su tako nazvali taj zakon zato to su se tokom svojih iscrpnih istraivanja vrsto uverili da se u svim "privremenim kozmikim rezultatima", koje su istraivali, te osobenosti obavezno javljaju u specifinim momentima u procesu delovanja velikog zakona. Dva velika kineska naunika su u svojim istraivanjima pribegla svim vrstama fizikog i hemijskog eksperimentisanja i postepeno su razvila veoma sloen eksperimentalni aparat velikih mogunosti koji su nazvali "alaatapan". Pomou aparata "alaatapan" oni su sebi i drugima jasno dokazali da ta 3 "privremena rezultata" kozmikih procesa, to jest "polormedhtikski" proizvodi pod nazivom "opijum", "beli zrak" i "zvuk", imaju u svojoj sutini zajedniko svojstvo, drugim reima, te 3 spolja potpuno razliite kozmike pojave imaju podjednaku "strukturu aktualizacije", to jest u njima postoje jednaka uzajamna dejstva "zakonomernosti" njihovog manifestovanja, tako da sva 3 spolja razliita i formalno nezavisna vremenska rezultata deluju na odgovarajui "ducako" drugog rezultata potpuno isto kao to on deluje na svoj sopstveni rezultat, budui jedan od 7 njegovih aspekata. Aparat, pomou kojeg su velika braa vrila svoje eksperimente video sam sopstvenim oima mnogo vekova kasnije, i veoma dobro sam se upoznao s tom konstrukcijom. Poto sam razjasnio pojedinosti konstrukcije i delovanja tog izvanrednog eksperimentalnog aparata alaatapana, zahvaljujui sluajnim okolnostima povezanim s mojim bliskim prijateljem Gornahoorom Karkarom, tebe e, nesumnjivo, sve to veoma zanimati i istovremeno e ti biti veoma korisno. Zato u ti sve opisati prilino detaljno. Moja iscrpna istraivanja tog neobinog aparata alaatapana, koji je zahvaljujui Gonahooru Karkaru postao poznat meu istinskim naunicima skoro u itavom Megalokozmosu, bila su mogua zbog sledeih srenih okolnosti. Za vreme jednog od mojih putovanja na planetu Saturn, moj bliski prijatelj Gornahoor Karkar, koji se nasluao o tim eksperimentima, tokom jednog naeg razgovora me je zamolio da mu donesem te aparate sa planete Zemlje, ukoliko ponovo odem tamo. I prilikom svoje poslednje posete tvojoj omiljenoj planeti, uspeo sam da doem do jednog od tih aparata i ponesem ga sa sobom na Mars da bih ga prvom prilikom poslao Gornahooru Karkaru na Saturn. Poto na brod "Mogunost" dugo nije leteo na Saturn, taj aparat, alaatapan, je stajao u mojoj kui na Marsu i esto bivao u polju automatske percepcije mojih organa vida, ili, kako bi rekli tvoji ljubimci "Zemljani", esto mi je "padao u oi"; i

za vreme odmora od aktivnog razmiljanja paljivo sam ga razgledao i najzad se detaljno upoznao s njegovom konstrukcijom i njegovim radom. Taj znameniti eksperimentalni aparat alaatapan, sastojao se iz tri posebna dela. Prednji deo je nazvan "lusoepana", srednji deo - "dzendvoh", a krajnji, zadnji deo, nazvan je "riankpohotarc". Svaki od ta tri dela se, opet, sastojao iz razliitih specijalnih i zasebnih ureaja. Prednji deo pod nazivom "lusoepana", sastojao se iz specijalne konusne cevi, iji je iri kraj hermetiki ulazio u ram jedinog prozora u prostoriji, u kojoj su se odvijali eksperimenti, dok je drugi kraj imao malo udubljenje sa "sabirnim digkom", kroz koji su se zraci "dnevne svetlosti", koji dopiru kroz prozor, preobraavali, kako bi rekli tvoji ljubimci, u "koncentrisani beli zrak" Taj "koncentrisani beli zrak", prolazei kroz kristal specijalne forme, razlagao se na sedam "zrakova razliitih boja", koji su padali na malu ploicu pod nazivom "pirinddijel", nainjenu od slonove kosti. Ploica "pirinddijel" je bila konstruisana i podeena tako da su se obojeni zraci, koji su na nju padali, opet koncentrisali, ali ovoga puta na drugi nain, prolazei kroz drugi kristal, isto tako specijalne forme, i padali su na drugu, veu ploicu od slonove kosti pod nazivom "poloriburda". Nasuprot "poloriburde" nalazio se mali aparat specijalne konstrukcije, ija je sutina bila podeena tako da je svaki obojeni zrak koji je padao na "poloriburdu" mogao da bude pzolovan i upuen dalje na trei deo alaatapana pod nazivom "riankpohotarc". Ovde, uzgred, treba rei da je poznavanje konstrukcije prvog kristala tog dela alaatapana dolo do tvojih savremenih ljubimaca i oni su taj kristal nazvali "prizmom". Pomou te prizme savremeni zemaljski naunici takoe dobijaju sedam obojenih zrakova iz belog zraka, te na taj nain mogu da saznaju o nekim drugim kozmikim pojavama. Naravno, sva ta njihova fantazija i svi drugi oblici "naunog golicanja", ne vode niemu, zato to oni uz pomo "prizme" od bele boje dobijaju "negativne obojene zrake ", dok je za shvatanje bilo kojeg kozmikog fenomena, vezanog za privremene promene belog zraka, obavezno da oni budu "pozitivni obojeni zraci". Tvoji savremeni ljubimci, meutim, uobraavaju da su obojeni zraci koje dobijaju pomou svoje deje igrake pod nazivom "prizma" upravo "pozitivni zraci" kakve su dobili veliki naunici, i u svojoj naivnosti misle da taj "spektar", kako ga oni zovu, dobijen od belog zraka pokazuje isti redosled pojavljivanja zrakova, kojim oni nastaju na svome izvoru. Ukratko, na te nesrene naunike nove formacije, moe se jedino primeniti izraz koji upravo tvoji ljubimci esto koriste: "Neka ih avo nosi".

Neke od naih Svetih Linosti, ili kozmikih Svetitelja, za tvoje ljubimce nemaju druge rei, osim "udaci". Dakle pomou ta 2 kristala ti veliki naunici su od belog zraka dobili njegove pozitivne obojene zrake, a zatim su pomou ploice "poloriburde" koja je bila deo "lusoepana", svaki od tih obojenih zrakova usmeravali pravo na trei i principijelni demonstracioni deo tog neobinog aparata, to jest na "riankpohotarc". Taj principijelni deo se sastojao od obinog stalka na ijem su vrhu na odreen nain bile postavljene jedna iznad druge dve kugle od slonove kosti, pri emu je gornja kugla bila mnogo vea od donje. U donjoj, manjoj kugli, pravo nasuprot dela lusoepana, kroz koji su ve proli "pozitivni obojeni zraci", nalazilo se udubljenje specijalne forme u koje je stavljan ili itav polormedehtikski proizvod pod nazivom "opijum", ili jedan od njegovih aktivnih elemenata, neophodan za obavljanje eksperimenta. Donja kugla je bila probuena pravo, u odnosu na prenik, horizontalno i pod pravim uglom prema lusoepanu, a u istoj goj kugli je napravljen jo jedan manji otvor prema polupreniku, perpendikularno u odnosu na veliki otvor, koji je, meutim, dopirao samo do centra direktno nasuprot lusoepana. Taj drugi otvor koji je itavu kuglu delio na pola, bio je nainjen na takav nain da su obojeni zraci padali ili direktno iz lusoepana, ili su usmeravani na njega iz donje, manje kugle. Kroz slobodan otvor velike kugle slobodno se mogao provlaiti "bambusov tap", pripremljen prethodno na poseban nain. Zadugo pre eksperimenta, ti bambusovi tapovi su drani potopljeni u apsolutnom mraku ili, pak, pod "naranastom svetlou", kako se tada govorilo na Zemlji, nastaloj prilikom sagorevanja "simkalaa" dobijanog iz odreene vrste "gline'", koja se obino nalazila u utrobi tvoje omiljene planete pored palazita "salunilovijanske" kiseline, nastale, opet, od "masmolina", ili kako kau tvoji ljubimci, od "nafte". Bambusovi tapii su potapani u tenost iji je sastav sledei: 1.Belanca iz jaja ptica koje se zovu "amersamarskanar"; 2.Sok biljke pod nazivom "iltunah"; 3.Izluevine etvorononog bia koje se zove "kecmaral"; 4.Specijalno pripremljen preparat ive. 5. Propisno natopljeni bambusovi tapii su zajedno stavljeni u druge, deblje bambusove tapie koji nisu obraivani na taj pain i iji su krajevi bili hermetiki zalemljeni. Te poslednje pripreme, razume se, takoe su obavljane u apsolutnoj tami ili pri narandastoj svetlosti "simkalaa".

Kasiije, kada bi neki bambusov tapi bio potreban za eksperiment, jedan kraj debelog nenatopljenog tapia, na poseban napn je stavljan u otvor probuen direktno kroz veliku kuglu "riankpohotarca" koji je otvaran malom kukicom, prikaenom na tanku ipku, pomou koje je natopljeni tapi porivan potrebnom brzinom. Kada je delovanje tenosti koju sam opisao bilo takvo da je iz potopljenog bambusa, na koji je padao obojeni zrak pravo iz musoepana, odbivi se od unutranje povrine donje, manje kugle, lagano i nadugo bio bojen istom bojom kao to je zrak koji na nju pada. Delovi natopljenih bambusovih tapia, na koje je padao zrak, takoe su se bojili bojama adekvatnim "vibracijama zvuka" koji je do njih dopirao, i koji je izvoen na icama privrenim na srednji deo aparata pod nazivom "dendvoh". "Dendvoh" se sastojao iz veoma vrstog rama specijalne forme, napravljenog od mamutovih onjaka, na kome je bilo zategnuto mnogo struna razliite duine i debljine, od kojih su neke bile nainjene od "upredenih kozjih creva", a neke od dlaka iz repa bia razliite spoljne forme. Dragi dedice, reci mi molim te, ta je to "mamut"? upita Hasejn. Mamut je - odgovori Belzebub - bicentrino bie; on je nekada takoe boravio na Zemlji i imao je, u poreenju s drugim biima svih modanih sistema, veoma krupnu spoljnu grau. Bia te vrste su takoe postala rtve posledica odvajanja od zemlje onog velikog fragmenta koji se zove "Mesec", i koji je sada postao samostalan, kako ga ja zovem, "planetarni treber" sunanog sistema Ors i glavni nosilac zla te zlosrene planete. Kada je atmosfera tog malog planetarnog trebera poela da se formira i postepeno harmonizuje, u atmosferi planete Zemlje nastali su veliki vetrovi, zbog kojih su neki delovi njene povrine - sea li se, o tome sam ti ve priao - bili zasuti peskom, dok je u oblastima oko takozvanog "Severnog" i "Junog" pola neprekidno padao sneg, zavejavajui sve nizije u tim polarnim oblastima. Bia koja su se zvala "mamuti" boravila su upravo u tim predelima na planeti i za vreme neverovatnih "snenih bura" zavejao ih je sneg, zbog ega se bia te vrste nikada vie nisu pojavila. Zanimljivo je to u dolinama koje su nekada bile prekrivene snegom, a kasnije "kaimanom", to jest supstancama nastalim od takozvanog tla sa povrine tvoje omiljene planete, jo i sada ponekad nalaze dobro ouvana planetarna tela tih mamuta. Planetarna tela mamuta su se toliko dugo odrala u tako dobrom stanju zato to ih je, ubrzo poto su napadali snegovi, prekrio "kaiman" koji je stvorio uslove pod nazivom "izoli azohlanes", ili kako to zove tvoji ljubimci, "hermetiki zatvorenu sferu, zahvaljujui kojoj planetarna tela mamuta nikada nisu bila u "stanju

raspadanja", kako se to zove na Zemlji, drugim reima "aktivni elementi", iz kojih su se ona sastojala nisu u potpunosti vraeni u "prvobitno stanje". Dakle, moj deae, neobian aparat alaatapan pokazao je da sva tri "privremena rezultata" kozmikih procesa o kojima sam ti upravo govorio, nisu slini samo u pogledu svojih unutranjih manifestacija, ve su i nainjeni od tih istih elemenata. Aparat omoguuje da se proveri i demonstrira nain na ko|i se u svakom od tri privremena rezultata optekozmikih procesa, koji spolja nemaju nita zajedniko, odigravaju jednaki meusobni uticaji, proistiui jedan iz drugoga, u cilju obezbeivanja jedinstvenog opteg funkcionisanja, a to se tie evolucionog i involucionog svojstva Zakona Heptaparaiarinoha, delovanje na bilo koju posebnu meufazu u optem procesu funkcionisanja jednog od 3 rezultata, utie na delovanje svake pojedinane meufaze u drugoj, isto kao i u sopstvenom funkcionisanju; tavie, prema svojstvu vibracija iz kojih se sastoje, ti privremeni kozmiki rezultati su potpunosrodni. To potpuno srodstvo u unutranjim odnosima 3 privremena rezultata koji spolja nemaju nita zajedniko, obezbeuje se ovako: Na primer, obojeni zrak, usmeren na aktivni element opijuma, transformie ga u drugi aktivni element, adekvatan, prema svojim novonastalim vibracijama, zraku koji deluje na njega. Kada su umesto obojenog zraka na taj isti aktivni element usmeravane odgovarajue vibracije koje potiu od ica dendvoha, dobijen je isti rezultat. Dalje, ukoliko je bilo koji obojeni zrak stvoren da bi proao kroz bilo koji aktivni element opijuma, proavi kroz njega on je dobijao drugu boju i to upravo onu, ije su vibracije odgovarale vibracijama tog aktivnog elementa; ili, kada je bilo koji obojeni zrak usmeravan na "talas zvunih vibracija" koje su se i dalje ule na odgovarajuim icama dendvoha, prolazei kroz taj talas, on je dobijao drugu boju, adekvatnu vibracijama koje je taj talas proizveo. Ili, najzad, kada su specifian obojeni zrak i specifine zvune vibracije istovremeno usmereni na bilo koji aktivni element opijuma, oni koji su imali manji broj vibracija nego to je zbir vibracija obojenog zraka i zvuka, taj se aktivni element opijuma transformisao u drugi, iji je broj vibracija tano odgovarao zbiru dveju vibracija, izazvanih razliitim uzrocima, i tako dalje, i tome slino. Taj izvanredni eksperimentalni aparat takoe je pokazao da najvie vibracije nekog rezultata uvek daju pravac niim vibracijama drugih "privremenih kozmikih rezultata". Posle svega to smo upravo uli, moje deae, ti si sada spreman da primi informacije uz iju pomo se u tvome miljenju mogu kristalizovati podaci za razumevanje rezultata proisteklih iz upornih, nepristrasnih i svesnih dela svetitelja braeblizanaca, velikih zemaljskih naunika, a shvatie takoe i do koje mere se u prirodi tvojih nesrenih ljubimaca sutinski Um izrodio.

Dakle, po drugi put tokom mog posmatranja naina ivota tricentrinih bia koja su toliko obuzela tvoju panju, zahvaljujui braiblizancima, velikim zemaljskim naunicima, u tada jo mladoj Kini je nastala samostalna grana istinske nauke, to jest "zbir informacija o specijalnim pitanjima", koja je,u potpunosti spoznala savreni Um tricentrinih bia ranih epoha, u datom sluaju to je ona grana koja se ticala fundamentalnog kozmikog zakona svetog Heptaparaparinoha, tada nazvanog "Zakonom Devetokratnosti". I tokom prva 2 ili 3 veka posle svetog raskoarna velike braeblizanaca, ta grana nauke ne samo da je skoro normalno prenoena iz generacije u generaciju u nepromenjenoj formi, ve je postepeno detaljnije razraivana zahvaljujui njihovim sledbenicima, takoe istinskim naunicima, te je postala dostupna ak i obinim biima. I to se dogodilo uglavnom zato to su se oni pridravali prakse prenoenja takvih informacija biima kasnijih generacija, koju su postavili naunici Atlantiani, a koja se obavljala jedino preko istinskih posveenika. Ovde, moj deae, ne mogu a da ne naglasim i da sa sigurnou ne tvrdim da, razume se, ukoliko bi se ta nesrena tricentrina bia, koja su obuzela tvoju matu, makar automatski tokom svoje egzistencije pridravala te prakse, zbir ispravnih informacija, u potpunosti ve usvojen Umom njihovih jo "relativno normalnih" predaka, mogao je da ostane neiskrivljen i da postane odlika tvojih savremenih ljubimaca; tavie, oni meu njima, koji neprekidno nastoje da se oslobode omraenih posledica organa kundabufera, mogli su da iskoriste prednosti toga znanja i da olakavaju sebi sada skoro nemoguu unutranju borbu. Ali, na alost svih vie ili manje svesnih, relativno samostalnih Linosti naeg Velikog Megalokozmosa i na nesreu svih tricentrinih bia nastalih na tvojoj nesrenoj planeti, posle samo 2 ili 3 njihova veka, ta blagoslovena znanja koja su za njih stvorili veliki naunici zahvaljujui svesnom trudu i namernoj patnji, postepeno su poela da se deformiu i na kraju krajeva su skoro potpuno iezla. To se dogodilo iz dva razloga. Prvi se sastojao u tome to su zbog pomenutih anomalnih uslova spoljne egzistencije, koje su sami stvorili, neki od njih, poto postanu odrasla odgovorna bia sticali specijalnu "psihoorgansku potrebu" koja je na njihovom jeziku formulisana ovako: "Neodoljiva elja da te drugi smatraju naunikom." Ta psihoorganska potreba je kod njih poela da raa udnu gendenciju o kojoj sam mnogo govorio i koju oni nazivaju "dovitljivo mudrovanje". Uzgred, moj deae, zapamti jednom zauvek da uvek kada koristim izraz "naunici nove formacije" imam u vidu one tvoje ljubimce kojima je ta osobina svojstvena.

Drugi razlog se sastojao u tome to su zahvaljujui odreenim spoljnim okolnostima toga vremena, koje nisu zavisile od njih ve su proisticale iz optekozmikih procesa, uglavnom usled delovanja zakona Soliunensiusa, sutinski podaci kristalizovani u njima za raanje impulsa "prijemivosti", kod istinskih posveenika oslabili. Tako su oni u svoju sredinu poeli da primaju te naunike "nove formacije" i posveuju ih u istinski ispravna znanja, ija je sveukupnost bila poznata samo njima. Od toga doba, ona grana istinskog znanja koja bi se nala u rukama tolikog broja ljudi, poela bi postepeno da se iskrivljuje i jednoga dana bi se pokazalo da je skoro potpupo zaboravljena. Upotrebio sam re "skoro", zato to su posle onog perioda kada je relativno normalan proces egzistencije bio obnovljen, odreeni fragmenti te objektivno vane i istinske informacije poeli ponovo da se prenose iz generacije u generaciju preko istinskih posveenika, te su, prelazei nepromenjeni iz generacije u generaciju, doli ak i do tvojih savremenih ljubimaca, iako do veoma malobrojnih. Veina tvojih savremenih ljubimaca, meutim, usvojila je od itavog tog istinskog znanja, koje su postigli i saznali njihovi veliki i daleki preci, samo nekoliko praktinih fragmenata male vanosti, koji su do njih doli automatski i koji su se u nemirna vremena, koja sam pominjao, brzo irili meu obinim iteljima jo mlade Kine. Meu tim beznaajnim fragmentima koji su automatski doli do veine tvojih savremenih ljubimaca, pre svega treba istai nekoliko metoda izdvajanja nekih samostalnih aktivnih elemenata iz polormedehtikskog produkta pod nazivom "opijum"; to se tie prvog od 3 fragmenta koji spadaju u praktine rezultate to ih je dostigao um tricentrinih bia drevne Kine, moram da ti kaem da su oni, poto neke komponente tog proizvoda pod nazivom "opijum" imaju specijalna svojstva koja prijatno deluju na anomalnu psihu ljudi, poeli da ga koriste stalno, zbog ega je poznavanje mnogih metoda ekstrakcije nekih njegovih samostalnih aktivnih elemenata poelo da se prenosi iz generacije u generaciju i tako dolo i do tvojih savremenih ljubimaca. Oni sada izdvajaju mnoge njegove specifine elemente i pohlepno ih koriste za zadovoljavanje uvek istih posledica svojstava organa kundabufera, kristalizovanih u njima. Elementi koje su izdvojili iz sastava tog polormedehtikskog proizvoda kod tvojih savremenih ljubimaca imaju drugaije nazive. Jedan od onih smenih naunika-hemiara, neki Mendeljejev, ak je prikupio imena svih tih, sada dostupnih aktivnih elemenata i, da tako kaemo, "klasifikovao" ih prema njihovoj "atomskoj teini". Iako njegova klasifikacija nije u svemu adekvatna stvarnosti, upotreba "atomske teine" je ipak neko pribliavanje klasifikaciji koju su napravili veliki i drevni kineski naunici.

Od priblino etiri stotine aktivnih elemenata opijuma koji su velikoj brai bili poznati, savremeni hemiari Zemlje znaju i mogu da dobiju samo etrdeset dva koji se sada zovu onako: Morfin. Protopin. Lantopin. Porfirin. Opijum ili narkotin. Paramorfin ili tebain. Formin ili pseudomorfin. Metamorfin. Gnoskopin. Oleopin. Atropin. Porotin. Readin. Tiktutin. Kolotin. Ksantalin. Zutin. Tritopin. Laudanin. Laudanozin. Podotorin. Arhatozin. Tokitozin. Liktonozin. Mekonidin. Papaverin. Kriptonin. Kadminin. Kolomonin. Kojlononin. Kotarmin. Hidrokotarmin. Opianin ili mekonin. Mekonojozin Listotorin. Fiktonozin. Kodein. Narsein.

Pseudokodein. Mikroparain. Mikrotebain. Mesain. Kada sam poslednji put bio na Zemlji io sam da su savremeni nemaki naunici, takorei, otkrili metode izdvajanja i nekih drugih samostalnih aktivnih elemenata iz opijuma. Ali poto sam se ve uverio da savremeni "naunici" te zemlje uglavnom samo putaju svojoj fantaziji na volju i poput stanovnika drevne Grke ne ine nita dobro i korisno za budue generacije, nisu me zainteresovala ta, kako ih oni sami zovu, "nauna dostignua", te tako ne znam nazive tih novih aktivnih elemenata naeg vremena. to se tie drugog od 3 fragmenta, vezanih za praktine rezultate koje je dostigao Um tih stanovnika drevne Kine, poto je doao do savremenih ljudi, to jest, ono znanje koje se odnosi na "zakon o kombinaciji boja", ta informacija je prenoena iz generacije u generaciju skoro neprekidno; ali, iz godine u godinu ona je sve vie deformisana, to je pre 2 veka dovelo do njenog potpunog nestanka. U nae vreme, izvesna informacija koja se odnosi na taj zakon i dalje se prenosi, ali je poznata samo nekim tricentrinim stanovnicima Persije; osim toga, danas se u toj zemlji sve vie i vie automatski iri uticaj poznate "savremene evropske umetnosti" i, naravno, treba oekivati, kako bi rekao na uvaeni uitelj, brzo i potpuno "isparavanje" te informacije. to se tie zvune skale od 7 tonova, koja je do tvojih savremenih ljubimaca dola iz drevne Kine, moram o tome da ti ispriam to detaljnije, pre svega zato to ti ta informacija moe pomoi da shvati zakon vibracija, u kojima se mogu posmatrati i saznavati sve pojedinosti svetog Heptaparaparinoha; osim toga, pored drugih predmeta koje su tvoji ljubimci namerno stvorili radi korienja u svakodnevnom ivotu, ja sam doneo kui i "zvuni instrument" pod nazivom "pijanino", na kome su ice za stvaranje vibracija rasporeene i mogu biti natimovane isto kao i na "dendvohu", to jest na drugom principijelnom delu znamenitog eksperimentalnog aparata alaatapana koji su stvorila velika braablizanci. Kada se vratimo na na dragi Karatas, pokazau ti na tom "pijaninu" takozvani "redosled procesa meusobnog meanja vibracija", tako da e zahvaljujui mojim praktinim objanjenjima lake da zamisli i priblino shvati kako se i kojim redosledom proces Najsvetijeg Trogoautoegokrata odvija u naem velikom Megalokozmosu i kako nastaju velike i male kozmike koncentracije ili objekti.

Kada ve nameravam da ti priam o tome kako se ouvao i automatski doao do tvojih savremenih ljubimaca taj trei fragment koji se odnosi na "praktine rezultate" drevnog znanja, poeu od jednog tanijeg objanjenja istog onog zakona vibracija koji su kao "zakon sedam teita zvunih vibracija" formulisala braa blizanci. Ve sam ti govorio da su u poetku, dok su taj zbir istinske informacije bia jedne generacije prenosila drugoj generaciji samo preko istinskih posveenika, tana znanja koja su im bila data ostajala nepromenjena i celovita, i zahvaljujui drugim istinskim naunicima meu njihovim sledbenicima, ona su kasnije razraivana do najsitnijih detalja i ak su postala dostupna i obinim tricentrinim Zemljanima. Meu tim sledbenicima, oko vek i po posle svetog raskoarna brae svetitelja, postojao je jedan istinski naunik po imenu KingTuToz, koji je na osnovu principa konstrukcije sredinjeg dela aparata alaatapana pod nazivom "dendvoh", ponudio veoma detaljnu teoriju, koju je nazvao "teorijom evolucije i innolucije vibracija". Da bi tu teoriju potvrdio on je stvorio specijalni aparat pod nazivom "lavmercnoh" koji je kasnije postao poznat skoro svim naunicima naeg velikog Megalokozmosa. Aparat "lavmercnoh" se poput treeg dela alaatapana sastojao iz veoma vrstog rama na kome su bile zategnute mnogobrojne ice, nainjene od konjske dlake i creva raznih etvorononih bia. Jedan kraj svake ice bio je zategnut za ivicu toga rama, a drugi je bio privren za iviju, ugraenu na suprotnom kraju. Te ivije su postavljane tako da su mogle slobodno da se okreu u "otvorima", a ice, privrene za njih, mogle su da se zateu i poputaju kako bi se dobio potreban broj vibracija. Od mnogobrojnih ica zategnutih na lavmercnohu, etrdeset devet je bilo obojeno belom bojom i "sveukupnost vibracija", to jest specifian zvuk koji su proizvodile oscilacije svake od njih zvao se "teite oktave". Taj specifian zvuk je odgovarao onome to tvoji ljubimci sada nazivaju "notom". Svaka grupa od sedam ica, koja je proizvodila "centralne zvuke" ili "note", nazvana je "oktavom", kao to se i sada zove. Tako je na instrumentu lavmercnoh dobijano sedam oktava "nota", iji su svi zvukovi u svojoj celokupnosti davali takozvani sveti "hanzijano" to jest, upravo ono to to je bila pretpostavka dvojice velike brae i to se dokazuje skoro potpunom istovetnou s onim to se, kao to sam ve rekao, naziva "niriunosijanskim svetskim zvukom". Svaka od tih ianih oktava na lavmercnohu daje sveukupnost vibracija koja u skladu s proraunima velike brae blizanaca odgovara sveukupnosti vibracija svih kozmikih supstanci, proisteklih iz 7 posebnih i samostalnih izvora, supstanci koje ine jedno od 7 teita fundamentalne "optekozmike ansapanijanske oktave".

Kineski naunik KingTuToz je podesio svaku belu icu na lavmercnohu tako da je ona davala prosean broj vibracija; te vibracije su, u skladu s proraunom velike brae, morale da postoje u supstancama koje ine jedno od 7 teita fundamentalne kozmike oktave supstanci. Na lavmercnohu je svaka oktava, kao i svaka nota oktave, imala svoje sopstveno ime. Tako se prva i najvia iana oktava zvala "arahjaplmi", druga visoka - "ekrordiapan", trea visoka - "erordiapan", etvrta visoka - "torordiapan", peta visoka - "piandiapan", esta visoka - "vetserordiapan", sedma visoka - "ohterordiapan". I "sredinje ice", obojeno u belo, imale su ista ta imena u sedam oktava, sa dopunjenim nazivom date oktave. Te note su se zvale ovako: prva visoka u oktavi - "adatanas", druga visoka - "evotanas", trea visoka - "govorktanas", etvrta visoka - "majkitanas", peta visoka - "midotanas", esta visoka - "loukotanas" sedma visoka - "sonitanas". Savremeni Zemljani te iste note sada zovu ovako: "do", "si", "la", "sol", "fa", "mi", "re". Uzgred, moj deae, da bi ti veliina te dvojice brae bila jo oiglednija, skreem ti panju na injenicu da su njihovi prorauni u cilju utvrivanja takozvanog "kvaliteta ivotnosti vibracija" zvuka, koji prema njihovim pretpostavkama odgovara ivotnosti kozmikih izvora supstance, otkrili gotovo potpun sklad sa prirodom. Njihova zasluga je utoliko vea ako se zna da oni kao Zemljani nisu imali pravu informaciju o tome, i mogli su da dou do tih korektnih pretpostavki i skoro tanih prognoza mnogobrojnih kozmikih istina iskljuivo zahvaljujui svom svesnom trudu i namernoj patnji. Dalje, moj deae, naunik KingTuToz je na odreenim mestima na lavmercnohu, u svakoj oktavi izmeu tih belih notnih ica, zategao pet drugaijih ica, i to ovoga puta crne boje. On je te crne ice nazvao "demisahsahsa", to odgovara onome to Zemljani nazivaju "polutonovima". Na lavmercnohu je devet tih "polutonskih ica" bilo zategnuto u prostoru izmeu ica, tamo gde - prema uputstvima svetog unKilTesa i svetog unTroPela, ne postoji mogunost nezavisne evolucije i involucije zvunih vibracija; ta mesta su

oni prvi nazvali "intervalima". A na mestima oktave, gde su bili intervali izmeu nota, naunik KingTuToz je zategao posebne ice, nainjene od dlake bia koje se zove "konj". Te konjske dlake su proizvodile vibracije koje su se razlikovale od ostalih i KingTuToz ih je nazvao "haotinim vibracijama". Vibracije, dobijene pomou tih konjskih dlaka, nisu zavisile od njihove zategnutosti, kao u sluaju drugih ica, ve od drugih stvari, uglavnom od tri uslova koji su sledili iz okolnih kozmikih rezultata, i to: dejstva vibracija koje oko njih proizvode druge ice lavmercnoha; od takozvane "temperature vazduha" u datom momentu; od zraenja bia razliitih modanih sistema, koja se nalaze u blizini. Na tom lavmercnohu je izmeu belih, crnih i struna od konjske dlake bilo zategnuto i etrnaest ica nainjenih od usukanih creva, koje su bile obojene crvenom bojom i nazvane "kisketur"; ukoliko bi savremeni Zemljani koristili te ice, oni bi ih nazvali "etvrtinskim". Dalje su sve te "etvrtinske" ice sa svake strane konjskih struna bile privrene tako da je njihovim zatezanjem ili poputanjem bilo mogue da se vibracije, koje su nastajale na njima, u svakom trenutku po elji promene; te vibracije su prema sluhu mogle da se reguliu i meaju sa "haotinim vibracijama", dobijenim od konjskih struna. Sve je bilo podeeno tako da su, zahvaljujui promenama vibracija konjskih struna iji kvalitet, kao to sam ve rekao, zavisi od temperature vazduha, od zraenja bia koja se nalaze u blizini i od mnogih drugih uzroka - vibracije tih crvenih ica, kada se ne bi meale sa vibracijama konjskih struna, dobijale osobinu da deluju na bia oko sebe veoma "kakofonski" i "tetno", i to ak dotle da su mogle potpuno da ih unite. Meutim, zahvaljujui estim promenama zategnutosti crvenih struna i meanju njihovih vibracija sa drugim vibracijama koje potiu od lavmercnoha, one su postajale bezopasne; to jest, usled sveukupnosti vibracija proisteklih iz lavmercnoha, stvaran je "harmonijski" tok za sluaoce i tetno delovanje se gubilo. Ali, moj deae, instrument lavmercnoh, kao i briljivo razraenu teoriju tog savesnog naunika prolih vremena po imenu KingTuToz, zadesila je sudbina predivnog aparata alaatapana i itave ispravne informacije, koju su spoznala velika braa. Sada u ti ispriati kako je osnovni princip funkcionisanja instrumenta lavmercnoh, kao i srednjeg dela alaatapana pod nazivom "dendvoh", doao do tvojih savremenih ljubimaca. Kada je prola akutna faza onog "nemirnog perioda" koji sam ti pominjao, neki sauvani fragmenti svih tih velikih dostignua Uma jo "relativno normalnih" tricentrinih bia planete Zemlje, ponovo su poeli da se prenose buduim generacijama na nain koji je odavno uspostavljen u procesu njihovog svakodnevnog ivota, to jest samo preko ljudi dostojnih da budu posveeni i da

dobiju odgovarajua znanja. Meutim, iz godine u godinu sve vie i vie odraslih odgovornih bia je sticalo to svojstvo, koje sam ve pominjao; i tada se u Kini rodio tricentrini Zemljanin po imenu ajJu koji je, poto je dostigao zreo uzrast, takoe postao naunik nove formacije. Zahvaljujui tome ajJuu, znanje i praktina primena sedmotonske zvune skale postali su dostupni svima i, prenosei se iz generacije u generaciju automatski su doli i do tvojih savremenih ljubimaca. U ranim godinama svoje zrelosti taj ajJu je bio odreen, zbog nekih svojih subjektivnih vrlina, da bude kandidat za takozvani "prvi nivo posveenosti", a kasnije su mu, prema odavno utvrenom obiaju i bez njegovog znanja, pomo pruila istinski tricentrina bia koja su bila duna da mu prenesu sve mogue podatke u vezi sa razliitim dogaajima, koji su se na toj planeti desili u prolosti. I kao to su moja kasnija svestrana istraivanja potvrdila, on je udostojen da, izmeu ostalog, dobije i informacije o velikom instrumentu lavmercnohu, sa svim pojedinostima njegove konstrukcije. I tadaje taj ajJu, koji je bio jedan od prvih "idealnih modela naunika nove formacije", to jest, bie sa "potpuno razvijenom sposobnou mudrovanja", tada je on, da bi ga u njegovom okruenju smatrali "naunikom", ne samo izmislio novu, sopstvenu teoriju na osnovu podataka koje je dobio o pojedinostima velikog instrumenta lavmercnoha - teoriju "potvrde i negiranja" koja apsolutno nema veze sa zakonom vibracija - ve je konstruisao i novi uproeni instrument za proizvodnju zvuka, pod nazivom "kralj". Njegovo uproavanje se sastojalo u tome to je, ne uzimajui u obzir crvene, kao ni konjske strune na lavmercnohu, za osnovu svog zvunog instrumenta uzeo samo bele i crne ice, koje su ak podraavale onaj broj ica koji je odgovarao dvema oktavama, i rasporedio ih tako da je itava jedna oktava bila u sredini i za svoj evolucioni i involucioni razvoj koristila polovinu sledee vie oktave i polovinu prethodne nie oktave. Iako teorija koju je "izmislio" taj ajJu nije dugo opstala, zvuni instrument "kralj", koji je on konstruisao, postao je dostupan svim obinim graanima zahvaljujui svojoj jednostavnosti; poto se pokazalo da su rezultati dobijeni uz njegovu pomo i njegovim namernim delovanjem, bili veoma dobri i pogodni da "zagolicaju" mnoge podatke kristalizovane u njihovoj prirodi, zahvaljujui posledicama organa kundabufera, taj instrument je poeo automatski da prelazi iz generacije u generaciju. Spoljni izgled tog zvunog instrumenta, konstrukciju njegovog rama, zategnutost njegovih ica i njihove nazive, bia narednih generacija su esto menjala i najzad je meu tvojim ljubimcima ustaljena glomazna forma zvunih instrumenata, sklopljenih idiotski i smanjenih po snazi do dejeg nivoa. Takvi su, na primer, "klavirembalo", "klavirkord", "organe", "klavir" (to jest "kraljevski instrument"), "pijanino", "fisharmonijum" i tako dalje. Meutim, osnovni princip takozvane "promene teita zvukova", danas je isti kao to je bio onda kada su ga primenila

sveta braa unKilTes i unTroPel u "dendvohu", to jest u srednjem delu udesnog eksperimentalnog aparata alaatapana, koji su oni stvorili. Eto zato se, moj deae, ta "kineska sedmotonska podela zvune oktave", koju je uprostio ujJu i koja je dola do tvojih savremenih ljubimaca, i sada koristi za sve zvune instrumente koje sam nabrojao, i jo moe da slui za "praktino uporedno izuavanje" i priblino razumevanje naina na koji se kozmike supstance razliite gustine i stabilnosti formiraju u procesu Najveeg Trogoautoegokrata od takozvanih "tokova vibracija, koje jedna iz druge proistiu", kao i naina na koji se one objedinjavaju i dele da bi formirale velike i male relativno samostalne koncentracije, ostvarujui na taj nain optekozmiki Iraniranumand. Osim toga, ti e se uskoro i sam u to uveriti, kada se vratimo na na dragi Karatas i kada ti pokaem i objasnim, kao to sam ti obeao, znaenje principa zvuka savremenog zvunog instrumenta "pijanina" koji sam, kao i mnoge druge stvari doneo sa sobom sa Zemlje, kako bih eksperimentalno, ne urei, utvrdio jednu od osobenosti, koju nisam imao vremena da prouim na licu mesta, a koja je povezana s neobinom psihom tricentrinih bia, i vibracijama razliite stabilnosti koje oko njih nastaju. Sada, kada ve govorim o udnoj psihi tvojih ljubimaca, elim da ti pomenem jednu injenicu koju sam zapazio za vreme svog poslednjeg boravka tamo, a to je da su savremena tricentrina bia na Zemlji, iako su prihvatila tu "kinesku sedmotonsku podelu" za osnovu svih svojih zvunih instrumenata i svakodnevno uoavaju njene posledice, nisu time sasvim nadahnuti - kao to bi objektivno trebalo da budu - ve, naprotiv, pod dejstvom te vrste sazvuja, uz potpuno odsustvo grie savesti i ak sa impulsom zadovoljstva, oni namerno u sebi uspostavljaju onaj asocijativni niz, kakav u svim njihovim oduhovljenim delovima izazivaju svojstva groznog organa kundabufera. Posle praktine demonstracije na pijaninu, ti e nadam se dobiti, ne samo priblinu predstavu o takozvanom "toku teita vibracija, koje jedne iz drugih proistiu i harmonino se meaju", ve e jo jednom, s impulsom uenja, shvatiti stepen slabljenja sutinskih podataka u prirodi tvojih ljubimaca, koji bi u naelu trebalo da se kristalizuju u prirodi svih tricentrinih bia i koji se, uzeti celovito, zovu "izotreni instinkt". Dakle moj deae, zahvaljujui tome to se, s jedne strane, u prirodi tricentrinih bia, koja su privukla tvoju panju, neizbeno deformie kvalitet funkcionisanja svih podataka kristalizovanih u njima radi zdravog sutinskog miljenja, i, s druge strane - usled stalnog poveanja broja onih meu njima koji su postali odgovorni odrasli ljudi novog tipa, to jest "naunici nove formacije", savremena tricentrina bia nita nisu nasledila od celovite, i gotovo jedinstvene u Vasioni, detaljne informacije - koju je u potpunosti spoznao Um drevnih ljudi slinih njima - a koja se sada koristi za dobrobit razumnih tricentrinih bia svih planeta naeg velikog

Megalokozmosa, gde je ona i nastala. Nisu, kaem, nasledila nita osim onoga to je na uvaeni Hoda Nasradin izrazio sledeim reima: "Hvala Ti Gospode Stvoritelju to vuje zube nisi stvorio poput rogova moga omiljenog bika, te tako sada mogu da pravim odline eljeve svojoj dragoj eni." A u sluaju "kineske sedmotonske podele oktave", koja je dola do tvojih savremenih ljubimaca, iako je, kao to sam rekao, nairoko koriste u procesu svog svakodnevnog ivota, oni i ne slute da je ona specijalno stvorena i zasnovana na onim nepokolebljivim principima na kojima se zasniva i sve to postoji u naem velikom Megalokozmosu. Ako se zanemari neznatan broj bia, pripadnika odreenih malih grupa na azijskom kontinentu, koja su instinktivno osetila skriveno znaenje te kineske podele celovitog zvuka na sedam razliitih teita, i koja su ograniila njenu primenu na sutinske manifestacije to se smatraju svetim, smelo se moe rei da su u prirodi skoro svih tricentrinih bia, koja su nastala i ivela na toj planeti tokom poslednjeg veka, skoro potpuno prestali da se kristalizuju podaci potrebni za shvatanje smisla i znaenja unetih u tu "podelu". ak ni savremena tricentrina bia koja ive u istoj toj Aziji, kao i ona koja ive na drugim kontinentima i ostrvima te planete, poto su izgubila svoju instinktivnu osetljivost - sva ta bia bez izuzetka koriste je samo za zadovoljavanje nekih od uobiajenih potreba koje ne dolikuju tricentrinim biima. Ono to je najzanimljivije u itavoj ovoj prii, odnosi se na znanje koje su tricentrina bia nastanjena na tvojoj planeti stekla o svetom Zakonu Heptaparaparinohu, a to je: iako su opet doli do svih vrsta informacija ili, kako oni kau, "pojedinih oblasti naunog znanja" koje "trpaju" u sebe, "zakon vibracija", koji je najvaniji i koji prua mogunost da se makar priblino sazna realnost, njima je potpuno nepoznat, ako izuzmemo, naravno, njihovu famoznu "teoriju zvuka", nastalu relativno nedavno, koja je "ozbiljno" izuavana i koja je, po svoj prilici, poznata savremenim "uenim fiziarima" i "uenim muziarima". Da bih ti dao "jasnu sliku" o sutini tvojih savremenih ljubimaca i naglasio uzroke raznih nesporazuma, nastalih u toj oblasti znanja i veoma rasprostranjenih meu nekim tvojim ljubimcima - nesporazuma koji su veoma karakteristini i mogu da poslue kao odlian materijal za razumevanje i ocenu smisla i objektivnog znaenja svih tih pojedinih oblasti njihovih savremenih, takozvanih "egzaktnih nauka" smatram neophodnim da ti objasnim pojedinosti "teorije zvunih vibracija", koje su do sada prouene i, da tako kaemo, "poznate" nesrenim "zemaljskim naunicima". Ipak, pre nego to kaem bilo ta o tome, ne mogu a da ponovo ne izrazim iskreno saoseanje sa sudbinom onih savremenih zemaljskih bia koja su zbog toga to su uporno sledila istinski dug, najzad dostigla nivo Uma, kada je neophodno da se doe do istinske informacije u vezi sa zakonom vibracija.

Na to me je podsetila asocijacija, koja se u meni rodila ovoga asa zajedno sa impulsom alosti, poto sam tokom svog poslednjeg boravka meu njima esto sretao tricentrina bia kojima je bilo neophodno da zbog stanja, da tako kaemo, svog "psihikog usavravanja", usvoje i preobraze istinska znanja vezana za zakon vibracija; u isto vreme, jasno sam shvatao da oni nemaju izvore iz kojih bi takva znanja mogli da crpe. Naravno, oni sada imaju nekakvu "sveukupnost informacija" ili, kako oni kau, "teoriju vibracija", ali ta nesrena savremena bia kojima je potrebno znanje, bez obzira na svoje elje i napore, ne mogu da dobiju otuda nita to bi makar malo zadovoljilo njihova traganja - osim, moe biti, razne netane predstave i protivrenosti. Prema tome, moj deae, u osnovi tih zemaljskih nesporazuma lei to to su razliiti fragmenti informacija, koje se odnose na "zakon vibracija", doli do savremenih bia iz dva razliita izvora, to jest od drevnih Kineza, kao i od drevnih Grka, iji je narod, kao to sam ti ve rekao, nastao davno, izmeu azijskog i evropskog kontinenta, od onih azijskih ribara koji su iz dosade, za rava vremena, smiljali razne "nauke", ukljuujui i "nauku o zvunim vibracijama". Kasnije je ta njihova "nauka", takoe prenoena iz generacije u generaciju, dola do savremenih bia skoro istovremeno kada i kineska nauka. Svi kasniji nesporazumi nastali su zbog toga to je informacija, koja je do njih dola od drevnih Kineza, ukazivala na to da jedna puna oktava vibracija sadri "sedam komponenti", to jest da se oktava sastoji iz "7 centralnih zvukova" ili nota, dok je gra nauka tvrdila da celovita oktava vibracija ima 5 komponenti, to jest da se oktava sastoji iz 5 nota. Dakle, samo zato to se u prirodi tvojih ljubimaca novijih generacija, funkcionisanje svih podataka za "sutinsko" logiko miljenje" kristalizovano u njima, odvija, to bi se reklo, "navrat-nanos", i poto je informacija koja je dola do njih govorila o dva potpuno samostalna, za njihovu kratku pamet podjednako verodostojna izvora, ti predstavnici savremene civilizacije, koji su poeli da kao palainke peku najrazliitije "naune specijalnosti", zapali su u stanje najvee nedoumice i mnogo godina svojom pameu nisu mogli da dokue koju od dve suprotne teorije treba da prilagode i ukljue u svoju savremenu "zvaninu nauku". Najzad, poto su potroili veliku koliinu "pljuvake" da se niko ne bi uvredio, a da bi, istovremeno, ta oblast nauke ukljuila obe te drevne teorije koje nemaju nita zajedniko reili su da ih objedine u jednu. I neto kasnije, jedan od njih, po imenu Gajdoropulo, smislioje veoma dugako "matematiko" objanjenje tog nesporazuma i definisao zato jedna teorija govori o podeli oktave na sedam celih tonova, a druga - o podeli na samo pet, kao i zato je dolo do tako izrazite protivrenosti; od toga doba ta njegova matematika objanjenja su u potpunosti pomirila sve kvalifikovane predstavnike savremene civilizacije, tako da oni sada

grade svoja "mudrovanja" o vibracijama na matematikim objanjenjima tog ljubaznog Gajdoropula. Ta matematika objanjenja su zasnovana na sledeim zakljucima. Pre svega, na ljubazni Gajdoropulo je na odreeni, samo njemu poznat nain izraunao broj vibracija svake od kineskih "sedam nota" i objasnio da u kineskoj sedmotonskoj oktavi one note koje se zovu "mi" i "si" zapravo uopte nisu note, ve samo polutonovi, poto je broj njihovih vibracija skoro isti kao broj vibracija u onim grkim polutonovima koji se, prema podeli grke oktave, nalaze tano izmeu kineskih nota "mi" i "fa" i "si" i "do". On je dalje postavio hipotezu da je Kinezima, moe biti, bilo zgodno da koriste "komponente" glasa, ili teita glasa, u polutonovima, i da oni zbog toga svoju oktavu nisu podelili na pet tonova, kao Grci, ve na sedam, i tako dalje, i tome slino. Posle tih objanjenja gospodina Gajdoropula, svi drugi savremeni naunici nove formacije, poto su toj oblasti svoje "zvanine nauke" prilepili etiketu, bili su potpuno zadovoljni. I sada ta oblast, nazvana "teorijom zakona vibracija", kako bi rekao na dragi uitelj Hoda Nasradin, ivi na Zemlji "bez brige". U vezi s tim setio sam se, i hteo ne hteo, moram glasno da kaem jo jednu mudru izreku naeg potovanog Hode Nasradina. On je rekao: "Eh, mokljani! Dok smiljate koga da upregnete u plug, vi ne vidite razliku izmeu mazge i zeca jer i jedno i drugo imaju - etiri noge!" Naravno, tvoji savremeni ljubimci ak i ne slute da te dve notne podele oktave, koje su nazvali "kineskom" i "grkom", u osnovi imaju dva potpuno razliita uzroka: prva podela, to jest kineska, nastala je usled poznavanja zakona Heptaparaparinoha, koji su otkrila dva velika brata kojima nije bilo ravnih na Zemlji; a druga, to jest grka podela, bazirala se jedino na takozvanim "komponentama glasa". prirodnim za glasove Grka u vreme kada je petotonska oktava stvorena. Kao to su se ljudi delili, a i sada se dele, na razne narode, tako su se formirale i razliite "komponente glasa" ili, kako oni ponekad kau, "jasni zvuci glasa". Do toga dolazi zbog toga to se ti "jasni zvuci glasa" uopte, kod ljudi formiraju zato to postoje mnogi, od njih nezavisni spoljanji i unutranji uslovi, kao to su geografski, nasledni, religiozni, pa ak i takvi kao to su kvalitet hrane i "kvalitet uzajamnih uticaja", i tako dalje, i tome slino. Tvoji savremeni ljubimci, naravno, ne mogu da shvate da bez obzira na sva uporna nastojanja starih Grka ili, da tako kaemo, "njihovog savesnog odnosa prema tom pitanju", uz svu svoju elju, oni nisu mogli da u podeli zvune oktave na razliite tonove obezbede ni vie ni manje nego 5 tonova, zato to im sveobuhvatnost svih, od njih nezavisnih unutranjih i spoljanjih uslova nije pruala drugu mogunost za vreme pevanja, osim da se oslone na svojih "5 komponenti glasa".

Komponente, ili "centralni zvuci u ljudskim glasovima" to su oni tonovi, ili note, koje za vreme izvoenja razliitih zvukova pomou odgovarajuih sopstvenih organa - u skladu sa osobinama, fiksiranim u njima usled naslednosti i steenih sposobnosti, kao i u zavisnosti od opteg funkcionisanja njihove prirode, ljudi izraavaju slobodno, lako i tokom dueg vremena, bez ikakvog naprezanja drugih posebnih funkcija. Drugim reima, "komponente" se dobijaju kada je tempo rezultata njihovog ispoljavanja potpuno usklaen s drugim funkcijama njihovog bia, iji je tempo ve fiksiran u njima zahvaljujui svim unutranjim i spoljanjim uslovima njihovog svakodnevnog ivota. Zahvaljujui razliitim uslovima lokalnog karaktera, kao i razliitim naslednim osobinama, razliite "komponente", ili "centralni zvuci glasa", formiraju se kod bia skoro svake grupe ili geografskog regiona; i zato je ta podela oktave na note meu biima, nastanjenim u razliitim delovima planete, potpuno razliita. Sada meu tvojim ljubimcima postoje grupe koje imaju mogunost da izraze "sredinje zvuke" zvune oktave ne samo od 5 ili 7, ve ak 13 ili 17 nota. Da bih ti ilustrovao to to sam upravo rekao, kao dobar primer mogu da poslue ljudi jedne male grupe koja ivi na azijskom kontinentu. Ja sam veoma voleo da sluam njihovo pevanje zato to su oni prema svojim fiziolokim mogunostima iako imaju podatke za ispoljavanje samo tri "komponente" - sposobni da u svojim pesmama reprodukuju do 40 razliitih zvukova. Njihovo pevanje je bilo izuzetno prijatno, a, istovremeno, izobilje koje ga je odlikovalo, mekoa i neprekidno proizvoenje zvunih vibracija, dogaalo se samo iz jedne od tri "organske komponente". Evo u emu se sastoji fizioloka karakteristika bia te male grupe: nezavisno od toga koji broj odreenih zvukova oni svojim glasovima proizvode u celokupnoj oktavi, oni neprekidno utvruju "nepromenljivu sveukupnost vibracija", dobijenih samo od onih komponenti koje su im svojstvene, i tokom punog manifestovanja tih komponenti stiu mogunost da kod drugih ljudi izazovu takozvanu "centralizaciju" ili "eho". Sve to mi je postalo potpuno jasno kada sam, poto sam se zainteresovao za pevanje, uz pomo 3 specijalno naruena i "podeena kamertona" i nekoliko veoma osetljivih "vibrometara", koje je za mene lino smislio moj najbolji prijatelj Gornahoor Karkar, poeo da istraujem tu karakteristiku, retku meu tvojim savremenim ljubimcima. U kineskoj podeli oktave na note ta osobina uopte nije uzimana u obzir. Kineska podela oktave na 7 nota, kao informacija koja ini sveukupnost jedne oblasti znanja vezanog za Zakon Devetostrukosti, bazirana je na rezultatima svesnog truda i namernog stradanja velike brae blizanaca, ija su via tela kanonizovana i sada borave na svetoj planeti, na kojoj smo nedavno i sami imali sree da boravimo.

Ipak, moj deae, veoma alim to neu imati mogunosti da ti putem tog savremenog instrumenta, pijanina, koji sam doneo s tvoje omiljene planete, pruim kompletno objanjenje zakona vibracija svih izvora, koje ostvaruje optekozmiki Ansanbaluazar, zato to to idealno moe biti izvedeno samo na predivnom lavmercnohu, koji je napravio sledbenik velike brae blizanaca, nita manje veliki kineski naunik KingTuToz. Na tom izvanrednom eksperimentalnom instrumentu, lavmercnohu, KingTuToz je prema odgovarajuim proraunima koje su izvrila velika braa - postavio onoliki broj ica za stvaranje vibracija kozmikih supstanci, koliko u Vasioni ima uzastopnih nivoa izvora - od pojedine planete do Protokozmosa - u ijoj se prirodi vibracije kozmikih supstanci, menjajui se zakonomerno za vreme trogoautoegokratskog procesa, na potreban nain meaju radi ostvarenja svega potonjeg. Da, moj deae, iako instrument za proizvodnju zvuka, koji sam doneo sa Zemlje, predstavlja samo tipian pronalazak tvojih savremenih ljubimaca, ipak - poto metod podeavanja ica za njegove "note" ili "tonove" i "polutonove" nije promenjen - moda bi bilo mogue, poto se utvrdi redosled meanja vibracija kozmikih supstanci, koje su na odgovarajui nain proizvele njegove strune, da se demonstriraju zakoni vibracija proisteklih iz sedam fundamentalnih celovitih izvora. Zahvaljujui tome, mogao bi da zamisli i razume kako sve vibracije prelaze jedna u drugu i deluju jedna na drugu, zato to su, kao to sam ti ve rekao, svi kozmosi razliitih gradacija, kao i svaki od sedam samostalnih delova ispoljavanja tih kozmosa, skoro u svakom pogledu slini Megalokozmosu, i zato to u svakom od njih sedmoslojni izvori vibracija uzajamno deluju na isti nain kao to se to dogaa u Megalokozmosu. Zbog toga, ako si shvatio zakon vibracija za jedno teite, moi e priblino da shvati i zakone za sva teita, naravno, ako uzme u obzir razlike u njihovim nivoima. Ponavljam, ako su ice tvoga pijanina ispravno podeene i ako se traene vibracije izazivaju na odgovarajuim icama, dobijeno meanje vibracija e se skoro potpuno, ak i matematiki, poklopiti sa zakonomernom sveukupnou vibracija supstanci koje, u skladu sa svetim Heptaparaparinohom, proistiu iz odgovarajuih kozmikih izvora. Na tome pijaninu vibracije svake "note" ili "tona", i svakog "polutona" bilo koje oktave, prelaze jedna u drugu u strogoj saglasnosti sa zakonom svetog Heptaparaparinoha i na taj nain te vibracije, to se dogaa uvek i svuda u Vasioni, pomau jedna drugoj da se razvijaju u ovom ili onom pravcu. Ovde, uzgred, treba naglasiti da su predvianja i prorauni tih velikih zemaljskih naunika bili skoro tani, zahvaljujui injenici to je standardna jedinica koju su oni uzeli za svoje proraune bila ista ona koja se koristi svuda u Megalokozmosu. a to je najmanja estica svete supstance Teomertmalogosa, koja ini svu snagu njene ivotnosti.

A sada u ti. kao to sam obeao, objasniti ta je to "niriunosijanski svetski zvuk" , koji sam ti pominjao. "Niriunosijanski svetski zvuk" jeste onaj zvuk ije vibracije na svojim zvunim instrumentima - naravno u veoma ogranienom broju i sve do dana dananjeg u istoj toj Kini - tvoji ljubimci od najdavnijih vremena koriste kao "apsolutne vibracije" note "do". Postojanje toga zvuka je na Zemlji postalo poznato na sledei nain. Prvi put ga je otkrio naunik iz Drutva Akladansa, osnovanog u Atlantidi, predak one dvojice naunika brae blizanaca, kojem se, kao to se sea, posreilo da sretne prve itelje zemlje Maralplesi, i koga su oni kasnije izabrali za svog poglavara. U to vreme je taj naunik iz Drutva Akladansa, pratei razne kozmike pojave na planeti i izvan njenih granica, primetio da se u odreenom delu te zemlje, nedaleko od mesta gde je kasnije izrastao grad Gob, dva puta godinje, posle odreene promene vremena, obavezno javlja taj zvuk i da se on prilino dugo moe uti. Ondaje on na tom mestu sagradio uzvienje koje mu je, kako kau Zemljani, bilo potrebno za osmatranje "nebeskih tela", a uzvienje je konstruisao upravo na tom mestu zato to je eleo da za vreme svojih posmatranja prati i istrauje taj kozmiki rezultat koji u poetku nikako nije mogao da objasni. A kasnije, kada su dva velika brata blizanca, budui svetitelji, poeli da istrauju sveti kozmiki zakon Heptaparaparinoha, oni su, znajui ve za taj kozmiki fenomen i radei na tom istom mestu, uspeno razjasnili karakter i prirodu tog udnog zvuka, koji su uzeli za jedinicu mere svih svojih prorauna u celini. Na tom pijaninu, "vibracije spoljnog porekla" nastaju iz razliitih "potresa", "umova", "utanja", i zato su mnogi njihovi delovi nazvani "aerijalnim momentalnim vibracijama" koje se, po pravilu, u atmosferi formiraju od prirodnih vibracija koje tamo ve postoje. Ovde je neophodno da se u vezi sa aktualizacijom petog intervala svetog Heptaparaparinoha, povue paralela izmeu ova dva procesa koji, spolja gledano, nemaju nita zajedniko jedan s drugim. Upravo zato to prva nasuna hrana ne moe da dobije svoju ivotnu snagu sve dotle dok ne doe do transformacije u "sutinski pentoegari", i na tome pijaninu vibracije ica ne mogu dobiti neophodnu ivotnu snagu sve dok se ne sjedine sa prethodnim vibracijama, poev od sveukupnosti "centralnih vibracija" tona "sunca". Ova poslednja osobenost svetog zakona Heptaparaparinoha moe se sasvim pouzdano demonstrirati na pijaninu, jer ako se vibracije tonova "mi" i "si" proizvode u hermetiki zatvorenoj prostoriji, oni se ili odmah gube, ili se, zahvaljujui sili dobijenoj usled dogaaja koji raa taj fenomen, podvrgavaju involuciji; ukratko reeno, ton "mi" se vraa ka tonu "do", a ton "si" - ka donjem "fa".

Za kraj objanjenja o podeli na 7 tonova zvune oktave, koju koriste tvoji ljubimci, moram jo jednom sa aljenjem da naglasim injenicu da su oni, ukoliko bi neke krhotine toga znanja i dole do njih, brzo zaboravljali sve to je bitno, i to uvek iz jednog te istog razloga, to jest usled gubljenja prakse ispunjenja istinskog duga to zapravo i predstavlja uzrok stalnog iskrivljavanja onog tipa miljenja koje je svojstveno tricentrinim biima. Tu se Belzebub ponovo prepustio toku svojih misli i njegov pogled se zaustavio na korenu unukovog nosa. Usledilo je zatim prilino dugo utanje posle kojeg je on nastavio: - Eh! Drago moje dete, hteo ne hteo, moram da ti ispriam o nekim eksperimentima u vezi zakona vibracija, koje sam posmatrao na planeti Zemlji. Priau ti o njima to je mogue detaljnije, iz 2 razloga. Prvi je razlog u tome to sam ti ve mnogo govorio o fundamentalnom Zakonu Heptaparaparinohu i bio bih veoma ljut ukoliko ti iz nekih razloga ne bi usvojio sve njegove osobenosti. Ja sam siguran da e ti ono to u ti sada ispriati o tim eksperimentima pomoi da formira iscrpnu predstavu o tom zakonu. Drugi razlog se sastoji u tome to je Zemljanin koji je vrio te eksperimente, zahvaljujui svom znanju o kozmikim vibracijama, bio jedini koji je za sve vekove koje sam proveo na Zemlji shvatio i prepoznao moju istinsku prirodu.

Glava 41 DERVI IZ BUHARE HADI ASVAZ TRUV Pria o mom prvom susretu sa savremenim Zemljaninom s kojim sam posmatrao te eksperimente, nesumnjivo e ti biti veoma interesantna i korisna, naroito zato to e, oigledno, upravo zahvaljujui njemu informacija o fundamentalnom svetom kosmikom zakonu Heptaparaparinohu biti obnovljena i postati dostupna svim obinim ljudima, ak i savremenicima koji oseaju e za znanjem. Zato u ti o tom susretu ispriati veoma detaljno. Prvi put sam ga sreo tri zemaljske godine pre svog konanog odlaska iz tog sunanog sistema. Jednom sam, putujui po Aziji i naavi se u mestu pod nazivom "Buhara", sluajno sreo jednog tricentrinog Zemljanina koji je pripadao narodu to je naseljavao taj deo povrine tvoje omiljene planete, i sprijateljio se s njim; on je bio lan bratstva dervia, a zvao se Hadi Zefir Boghaedin. On je bio tipian predstavnik onih tricentrinih stanovnika Zemlje koji su, to bi se reklo, bili skloni da se zanose "uzvienim temama", i koji su, ne razumevajui ih sutinski, govorili o njima automatski, i kada treba i kada ne treba, s bilo kim. Jednom prilikom, on je poeo da govori o drevnoj kineskoj nauci, poznatoj kao "atajmernis". Ta nauka nije nita drugo do zbir fragmenata istinskih znanja koja se odnose na sveti Heptaparaparinoh, a do kojih su dola braa blizanci iz Kine, kao i drugi naunici drevnih vremena, nazvavi ih "sveukupnou istinske informacije o zakonu Devetostrukosti". Ve sam ti govorio da su odreeni fragmenti tog znanja mogli da ostanu sauvani i da prelaze iz generacije u generaciju preko veoma ogranienog broja posveenih. to je istina, istina je: bie velika srea za budue tricentrine stanovnike te planete ukoliko ti sauvani fragmenti, koji su preneti i jo uvek se prenose na budue generacije preko veoma ogranienog broja posveenih, ne dospeju u ruke tamonjih "savremenih" naunika. To e biti velika srea, jer ukoliko bi ti sauvani fragmenti istinskog znanja dospeli u ruke savremenih naunika, oni bi svakako, zbog svoje sklonosti ka mudrovanju, od smisla koji se u njima nalazi smukali neku vrstu "naunog bukuria" i tada bi se Um svih ostalih tricentrinih bia, koji sada jedva tinja, definitivno ugasio; tavie, ti poslednji ostaci velikih dostignua njihovih predaka bili bi konano zbrisani s lica te zlosrene planete. Dakle, moj deae... Jednom, kada sam razgovarao sa derviem Hadi Zefir Boghaedinom o drevnoj kineskoj nauci "atajmernis", on je predloio da odemo kod jednog drugog dervia, njegovog prijatelja, koji je bio veliki autoritet u toj drevnoj kineskoj nauci, kako bih s njim porazgovarao o njoj.

On mi je ispriao da njegov prijatelj ivi u "Gornjoj Buhari", daleko od svih, i da se bavi odreenim eksperimentima vezanim za tu nauku. Poto nisam imao neki poseban posao u gradu, a njegov prijatelj je iveo upravo u brdima koja sam odavno hteo da istraim, odmah sam pristao i mi ve sutradan krenusmo tamo. Poto smo napustili grad, tri dana smo ili peke. Najzad, visoko u brdima Gornje Buhare, zaustavismo se u uskom klancu. Taj region se zvao "Gornja Buhara" zato to je veoma brdovit i mnogo je vii nego oni delovi zemlje koji se zovu "Donja Buhara". Tu, u tom klancu, moj poznanik, dervi Hadi Zefir Boghaedin, zamolio me je da mu pomognem kako bismo pomerili jednu kamenu plou i, kada smo tu plou malo pomerili, ukazao nam se omanji otvor iz koga su virili krajevi dve gvozdene ipke. On je spojio te dve ipke i paljivo oslunuo. Uskoro smo uli udan zvuk i na moje uenje, Hadi Zefir Boghaedin ree neto u otvor na meni nepoznatom jeziku. Kada je prestao da govori, mi vratismo kamenu plou na njeno mesto i krenusmo dalje. Na odreenom rastojanju zaustavismo se pred jednom stenom i Hadi Zefir Boghaedin poe neto napeto da iekuje; u tom asu, ogroman kamen koji je tu leao iznenada skliznu u stranu, otvorivi ulaz u peinu. Mi uosmo u tu peinu, krenusmo napred i ja primetih da su na put naizmenino osvetljavali "gas" i "elektrika". Iako me je to osvetljenje zaudilo, te sam imao elju da mu tim povodom postavim mnogobrojna pitanja, odluih da ne remetim ozbiljnu panju svog kompanjona. Kada smo proli izvesno rastojanje, ugledasmo na jednoj od okuka jednog tricentrinog Zemljanina koji nam je dolazio u susret; on nas pozdravi, kao to je bilo uobiajeno u tim mestima, i povede nas dalje. To je bio prijatelj mog poznanika, dervia Hadi Zefir Boghaedina. On se zvao Hadi Asvaz Truv. Mi razmenismo pozdrave i on nas uvede u jednu malu prostoriju u peini, gde smo seli na filcani tepih koji je pokrivao pod i, nastavljajui na razgovor, poesmo da jedemo takozvani "buharski pilav", koji taj sredoveni ovek donese u glinenoj posudi iz susedne sobe. Dok smo jeli, moj poznanik dervi mu izmeu ostalog ispria da mene veoma zanima nauka "atajmernis", a zatim kratko objasni ta ja ve znam o tome i ta smo zajedniki razjasnili. Posle toga, Hadi Asvaz Truv poe i sam da me zapitkuje i ja mu dadoh adekvatne odgovore, naravno u formi koju sam ve bio usvojio, a iza koje sam skrivao svoju pravu prirodu. Zaista, tokom svojih putovanja na tvoju omiljenu planetu ja sam postao toliko vet u tom nainu razgovora, da su tvoji ljubimci uvek u meni videli jednog od svojih naunika.

U nastavku razgovora saznao sam da se uvaeni Hadi Asvaz Truv zanima za ovu nauku ve prilino dugo i da ju je tokom poslednjih 10 godina izuavao iskljuivo s praktine strane. Saznao sam takoe da je on u tom istraivanju postigao rezultate koji su skoro nemogui za savremene tricentrine Zemljane. Kada sam sve to saznao, neopisivo sam se zaudio i od sveg srca poeleo da utvrdim kako je to moglo da se dogodi, jer sam dobro znao da je to znanje odavno iilelo iz Uma tricentrinih Zemljana i da taj asni hadija nije mogao esto o tome da slua, te da se na taj nain, koji je kod njih est, u njemu nije moglo postepeno probuditi takvo interesovanje. Da, moj deae, tricentrinim Zemljanima, odavno je postalo svojstveno da se interesuju samo za ono to esto vide ili uju. A kada bi se za neto zainteresovali to interesovanje bi obino uguilo sve druge ivotne potrebe i njima bi se uinilo da ono to ih u datom momentu interesuje predstavlja "upravo onu stvar zbog koje se moe zanemariti itav svet". Kada je izmeu mene i tog simpatinog dervia Hadi Asvaz Truva uspostavljen neophodan kontakt, to jest kada je on poeo sa mnom da razgovara vie ili manje normalno, bez "maske" koju stalno nose tvoji savremeni ljubimci kada dolaze u dodir sa sebi slinima - posebno sa onima koje sreu prvi put - upitah ga, naravno na uobiajen nain, zato i kako se on zainteresovao za tu granu istinskog znanja. U vezi s tim, sada bi trebalo da ti kaem da se na Zemlji, u procesu svakodnevnog ivota tih udnih tricentrinih bia koja naseljavaju neki zaseban region, postepeno uspostavljaju i iz generacije u generaciju prenose njihovi sopstveni specijalni oblici meusobnih odnosa. Ti razliiti oblici meusobnih odnosa nastali su sami od sebe. poto je u njihovoj psihi konano atrofirala osobina da opaaju unutranja oseanja drugih slinih bia prema sebi osobina koju neizostavno moraju posedovati svi stanovnici nae Velike Vasione bez obzira na formu i mesto svoga roenja. U nae vreme se na tvojoj omiljenoj planeti i dobri i loi odnosi formiraju iskljuivo u skladu sa "ljubaznostima", tj. u skladu s praznim reima bez trunke onoga to se naziva "rezultatom unutranjeg dobronamernog impulsa", kakav obino nastaje u prirodi svih bia prilikom susreta sa sebi slinima. U nae vreme, meutim, esto se deava da jedan ovek moe u dui da eli drugome dobro, ali ukoliko iz nekog razloga mora svoj odnos prema drugome da izrazi reima, koje se uslovno ne smatraju "dobrim tonom", to znai kraj njihovog odnosa: u svim posebnim oduhovljenim lokalizacijama onoga s kim razgovara obavezno se kristalizuju podaci koji, prema asocijaciji, u njemu raaju uverenje da sabesednik koji mu uistinu eli dobro, ivi jedino zbog toga da mu ini gadosti. Zato je tamo, posebno u poslednje vreme, uveden obiaj obaveznog poznavanja najrazliitijih formi jezikog obraanja, neophodnih ako eli da ima prijatelje i da nema neprijatelje.

Anomalna egzistencija tih udnih tricentrinih bia ne samo daje zagadila njihovu sopstvenu psihu, ve, kao posledica. zagauje i psihu skoro svih zemaljskih monocentrinih i bicentrinih bia. Podaci koji podstiu rast unutranjeg sutinskog impulsa, o kome sam ti ve govorio, vie se ne formiraju u prirodi onih zemaljskih monocentrinih i bicentrinih bia s kojima tvoji ljubimci odavno i sve ee komuniciraju i imaju posla. U stvari, ti sutinski podaci i dalje nastaju u prirodi monocentrinih i bicentrinih bia razliitih spoljnih formi, na primer kod onih bia koja oni nazivaju "tigrovima", "lavovima", "medvedima", "hijenama", "zmijama", "paukovima", "korpijama", i tako dalje, a iji se nain ivota nikada nije sukobljavao s tvojim dvonogim ljubimcima. Osim toga, zbog abnormalno uspostavljenih uslova svakodnevnog ivota, u prirodi bia o kojima sam ti govorio ve je formirana jedna veoma interesantna odlika koja se sastoji u tome da tigrovi, lavovi, medvedi, hijene, zmije, paukovi, korpije i ostali izazivaju oseanje straha i neprijateljstva kod drugih bia koja ih sreu, te zbog toga ona nastoje da ih unite, kako bi tu "opasnost" otklonila. To se dogaa zbog toga to su tricentrina bia, koja su privukla tvoju panju, naravno, opet usled pomenutih abnormalnih uslova egzistencije, kako sama kau, postepeno postala "kukavice od glave do pete". Dakle, kada se tvoji ljubimci, koji su postali ovejane kukavice, spremaju da unite bie neke druge forme, ili kada sluajno naiu na takvo bie - koje je, u meuvremenu, na njihovu nesreu i na nau veliku alost, kako fiziki tako i po svojim sutinskim navikama postalo od njih jae - obuzme ih takva panika da oni, to bi se reklo, "izgube glavu". Bez obzira na to, poto imaju naslednu prirodnu potrebu da unitavaju bia drugih formi koja ive na njihovoj planeti, u takvim momentima oni itavim svojim biem nastoje da nau naina kako da s njima izau na kraj. Usled onoga to tvoji ljubimci zrae, u prirodi bia drugaijih formi se umesto podataka koji u njima treba da izazovu stvaranja impulsa "instinktivnog utiska potovanja i simpatije" za bilo koju formu ivota, javljaju drugaiji podaci sa specijalnim funkcijama, zbog kojih oseanje straha koje se javlja u prirodi tvojih ljubimaca, ta bia doivljavaju kao pretnju po sebe. Eto zato uvek kada ta monocentrina ili bicentrina bia sretnu tvoje ljubimce, uvek nastoje da ih unite kako bi izbegla opasnost po sopstveni ivot. Nekada su svi stanovnici tvoje planete, bez obzira na razlike u svojoj spoljnoj formi i svojim modanim sistemima, iveli zajedno u miru i harmoniji. ak se i danas ponekad dogaa da se neki tvoj ljubimac usavri do nivoa na kome svim svojim oduhovljenim delovima osea da je svako bie ili, to se kae, "svaki ivi stvor", podjednako blizak i drag naem Optem Ocu Stvoritelju; i zahvaljujui stalnom ispunjenju istinskog duga on nastoji da potpuno uniti u svojoj prirodi podatke za stvaranje impulsa kukaviluka pred biima drugaijih formi, tako da ovi ne samo

to ne pokuavaju da unite to savreno bie, ve mu ak ukazuju sve vrste potovanja i slue mu kao biu sa velikim objektivnim mogunostima. Ukratko reeno, svi pomenuti, kao i mnogi drugi manje vani faktori, takoe ukorenjeni u nenormalnoj egzistenciji tvojih ljubimaca, doveli su, na kraju krajeva, do uspostavljanja razliitih oblika "verbalnih ljubaznosti" u njihovom meusobnom komuniciranju, te tako, kao to sam ve pominjao, u svakom kraju postoje posebni, specijalni oblici komuniciranja. Taj prijatni tricentrini Zemljanin, Hadi Asvaz Truv, bio je prema meni utoliko dobronamerniji, jer sam bio prijatelj njegovog dobrog prijatelja. Uzgred, treba napomenuti da su tricentrina bia u tom delu tvoje omiljene planete bila jedina kod kojih je jo postojalo istinsko uzajamno prijateljstvo. Kod njih, kao i kod tricentrinih bia svuda u Vasioni, a takoe na njihovoj planeti u prastara vremena, ne samo da je svaki ovek umeo istinski da bude prijatelj, ve su i njegovi roaci i prijatelji njegove prijatelje smatrali svojima i odnosili su se prema njima isto kao i prema sopstvenim prijateljima. Hteo sam da svoje odnose sa Hadi Asvaz Truvom uinim jo boljima, jer sam veoma eleo da da znam kako i zato se on zainteresovao za tu nauku i kako je postigao nauna dostignua, neprevaziena na Zemlji, te sam zato neprestano rasipao razne ljubaznosti, uobiajene u tim mestima. Za vreme naih razgovora koji su se iskljuivo ticali nauke koja se u to vreme zvala "atajmernis", priajui o prirodi i znaenju vibracija uopte, doli smo do problema zvune oktave. Hadi Asvaz Truv ree da ne samo to zvuna oktava ima sedam aspekata relativno nezavisnih celovitih manifestacija, ve se i vibracije svakog od tih relativno samostalnih tonaliteta u svom nastanku i postojanju potinjavaju tom istom zakonu. Govorei dalje o zakonu zvunih vibracija, on ree: - Ja sam se za nauku "atajmernis" zainteresovao dok sam izuavao zakone zvunih vibracija; upravo su oni bili razlog to sam ostatak svog ivota posvetio toj nauci. On malo razmisli i ree: - Pre svega moram da vam kaem, prijatelji moji, da sam ja, iako sam bio veoma bogat ovek pre nego to sam stupio u bratstvo dervia, veoma voleo da se bavim jednim zanatom, to jest pravio sam razne iane instrumente koji se zovu "saz", "tar", "kamanda" i drugi. ak i poto sam stupio u bratstvo, svoje slobodno vreme sam posveivao tom zanatu, pravei muzike instrumente uglavnom za nae dervie. Razlog zbog kojeg sam se tako ozbiljno zainteresovao za zakone vibracije, bio je sledei: Jednom me je eik naeg manastira pozvao k sebi i rekao: - Hadi! U manastiru, u kome sam bio samo obian dervi, za vreme odreenih misterija, kada bi nai dervii-muziari svirali melodije svetih pesama, svi nai

dervii su, dok su sluali te melodije, doivljavali posebna oseanja u skladu s tekstom neke pesme. Ali ovde, iako ve dugo i paljivo posmatram, jo nijednom nisam uoio neki poseban efekat koji bi kod nae brae dervia izazvale te iste pesme. ta ovde nije u redu? Zato do toga dolazi? Utvrivanje tih uzroka odavno je postalo moj cilj i ja sam vas sada pozvao da o tome porazgovaram s vama. Moda vi, kao strunjak za stvaranje muzikih instrumenata, moete da mi pomognete u razjanjavanju pitanja koje me zanima. Zatim smo poeli da razmatramo to pitanje sa svih strana i posle dugog razmiljanja najzad smo doli do zakljuka da osnovni uzrok, oigledno, lei u samoj prirodi zvunih vibracija. Doli smo do tog zakljuka jer se tokom naeg razgovora ispostavilo da su u manastiru, gde je na eik bio obian dervi, osim na dobou monasi svirali i na raznim drugim instrumentima, dok su u naem manastiru iste te svete melodije izvoene iskljuivo na duvakim instrumentima. Zatim eik, razmislivi malo, ree: - Hadi, vi ste majstor za izradu ianih instrumenata. Ako pokuate, moda e vam poi za rukom da stvorite iani instrument na kome svaki dervi, iako nije strunjak, moe da proizvodi zvuke eljene melodije pomou obinog mehanikog delovanja, na primer okretanjem, udaranjem, lupanjem, i tako dalje. Taj predlog naeg eika me je odmah veoma zainteresovao i ja se s velikim zadovoljstvom prihvatih tog zadatka. Poto sam doneo tu odluku, ustadoh kako bih dobio njegov blagoslov, a zatim krenuh. Posle prilino dugog razmiljanja, odluih da uz pomo svog prijatelja - dervia Kerbalaja Aziza Nuarana - napravim "cimbal", mehanizam od malih ekia koji bi udaranjem proizvodili potreban zvuk. Iste veeri pooh svom prijatelju, derviu Kerbalaju Azizu Nuaranu. Iako su ga poznanici uglavnom smatrali osobenjakom, svi su ga potovali jer je bio veoma pametan i uen i esto pokretao pitanja o kojima su svi, hteli ne hteli, morali ozbiljno da razmiljaju. Pre nego to je stupio u red dervia, on je bio profesionalni "asovniar". I u manastiru je sve svoje slobodno vreme posveivao svom omiljenom zanimanju. Uzgred, mog prijatelja, dervia Kerbalaja Aziza Nuarana, nedavno je veoma zaintrigirala jedna "udna ideja": on je pokuavao da napravi mehaniki sat koji bi bez pomoi bilo kakve opruge pokazivao tano vreme. On je tu udnu ideju objasnio na sledei kratak i jednostavan nain: - Nita se na Zemlji ne nalazi u apsolutnom mirovanju zato to se i sama Zemlja kree. Na Zemlji je stabilna jedino masa, i to samo u polovini prostora koji zaprema. Ja elim da postignem bilans poluga koji bi bio toliko savren da bi njihovo kretanje, koje nuno treba da proistie iz tempa kretanja Zemlje, tano odgovaralo kretanju kazaljki na satu, i tako dalje, i tome slino.

Kada sam doao svom ekscentrinom prijatelju i objasnio mu ta elim i kakvu pomo oekujem od njega, on se odmah veoma zainteresovao i obeao mi je svaku vrstu pomou koju bude smislio. Sutradan smo se zajedno bacili na posao. Zahvaljujui naim zajednikim naporima, kostur mehanikog muzikog instrumenta koji sam smislio bio je uskoro gotov. Ja sam oznaio potrebna mesta za ice i zategao ih, dok je moj udni prijatelj nastavio da radi na mehanizmu sastavljenom od malih ekia. Kada sam zavrio zatezanje ica i kada smo poeli da ih podeavamo na odgovarajui nain, doao sam do veoma zanimljivog otkria koje me je odvelo u eksperimente povezane sa zakonima vibracija, kojima se i sada bavim. Sve je poelo ovako: veoma dobro sam znao da polovina duine jedne ice daje udvostruen broj vibracija itave ice istog prenika i jaine, i, u skladu s tim principom, napravio sam takozvane "kobilice" za ice "cimbala", a zatim sam za odreenu svetu melodiju sve ice podesio na "jednu osminu", koristei pri tome, naravno, svoj "perambarsasidavan" ili, kako se to zove u Evropi, "kamerni ton", koji je davao vibracije kineskog apsolutnog"do". Dok sam podeavao ice prvi put sam primetio da princip prema kome broj vibracija jedne ice, obrnuto proporcionalan njenoj duini, ne deluje uvek, ve samo ponekad, potvrujui takozvanu "optu meavinu harmoninih sazvuja". Ovo otkrie me je toliko zainteresovalo da sam svu svoju panju posvetio samo tom istraivanju i potpuno sam zapostavio rad na "cimbalima". Desilo se da se i moj ekscentrini prijatelj takoe zainteresovao za ovaj problem i mi smo poeli zajedno da istraujemo tu injenicu koja nas je toliko iznenadila. Tek posle nekoliko dana nas dvojica smo primetili da zanemarujemo svoj osnovni posao i zato reismo da od tog dana polovinu svog vremena posveujemo zavretku rada na "cimbalu", a drugu polovinu - naim istraivanjima. Razume se, uskoro smo uspeno savladavali oba zadatka, tako da oni jedan drugom nisu smetali. Mehanika "cimbala" koja smo smislili, ubrzo su bila gotova i njima smo bili sasvim zadovoljni. Pokazalo se da ona podseaju na savremeni "grki runi vergl", ali imaju etvrtinu tona i malo su veih dimenzija. Instrument se putao u rad okretanjem, usled ega su mali ekii poinjali da udaraju po odgovarajuim icama, a to je postizano pomou debelih svenjeva rogoza sa udubljenjima u koja su ulazili ekii za vreme okretanja, izazivajui na taj nain vibracije ica. Za svaku svetu melodiju pripremili smo i uvezali posebne svenjeve rogoza koji su se mogli menjati u zavisnosti od toga kakva se melodija trai. Kada smo, najzad, eiku predali na neobini "cimbal" i rekli mu ta nas sada najvie zanima, on ne samo da je blagoslovio nau nameru da napustimo manastir kako bismo se posvetili problemu koji nas je toliko obuzeo, ve nam je ak dao na raspolaganje i znaajnu svotu novca iz manastirske kase.

Zatim smo doli ovamo i poeli ovde da ivimo daleko od ljudi i od naeg bratstva. iveli smo tu u potpunom miru i slozi sve donedavno, kada sam zauvek izgubio svog nezaboravnog i nezamenljivog druga. Evo u kakvim sam ga alosnim okolnostima izgubio. Pre nekoliko nedelja on se uputio na obale reke AmuDarje u grad "X" da nabavi razne materijale i instrumente. Kada je odlazio iz grada, da bi se vratio ovamo, "zalutali metak" za vreme pucnjave izmeu Rusa i AngloAvganistanaca ubio ga je na mestu i na zajedniki poznanik Sart, koji se tu sluajno zatekao, obavestio me je o toj nesrei. Nekoliko dana kasnije njegovo telo je doneto ovamo i sahranjeno, eno tamo. - On pokaza ugao peine gde se video neobian nadgrobni spomenik. S tim reima Hadi Asvaz Truv ustade i kratko se pomoli za pokoj due svoga prijatelja, a zatim me, pokretom glave pozva da poem za njim. Krenusmo i uskoro se opet naosmo u glavnom hodniku gde taj asni Zemljanin stade pred jednom izboinom u steni. On neto pritisnu i stena se pomeri otvorivi prolaz u drugi deo peine. Pokazalo se da je deo u koji smo uli, u pogledu svoje prirodne forme i svog vetakog ureenja i opreme, toliko originalan sa aspekta Uma tvojih savremenih ljubimaca, da sada elim o tome to podrobnije da ti ispriam. Zidovi dvorane, pa ak i pod, bili su obloeni sa vie slojeva filca. Kako mi je kasnije objanjeno, taj prirodni pokriva je bio iskorien i prilagoen tako da kroz njega ni iz susednih prostorija ni spolja nije mogla da prodre ni najmanja vibracija, bez obzira na svoj izvor, to jest bez obzira da li se radilo o pokretima, utanju, grebanju ili ak disanju bilo kakvih velikih ili malih "stvorenja" koja bi se nala u blizini. U toj neobinoj prostoriji nalazilo se i nekoliko eksperimentalnih aparata neobine forme, meu kojima je bio i zvuni instrument nalik na onaj koji sam doneo sa Zemlje i koji tvoji ljubimci nazivaju "klavirom". Poklopac klavira je bio podignut i ja sam mogao da vidim da su svakoj grupi ica pridodati mali instrumenti koji slue za merenje "nivoa stabilnosti vibracija razliitog porekla", pod nazivom "vibrometri". Kada sam video sve te vibrometre, impuls uenja u mome biu je narastao do onog intenziteta koji bi na Nasradin Hoda izrazio ovako: "Sitost od koje moe da pukne." Taj impuls uenja neprestano je u meni rastao jo od momenta kada sam video gasnu i elektrinu svetlost u hodnicima peine. Od prvog trenutka kada sam to video, zainteresovalo me je odakle je sve to doneto i kako se tu nalo. Dobro sam znao da su ta udna tricentrina bia opet shvatila kako treba da koriste izvore koji proistiu iz kosmikih formi za svoje takozvano "osvetljenje", ali sam takoe znao da to osvetljenje zahteva veoma komplikovanu opremu koja je dostupna samo na mestima koja su gusto naseljena ljudima.

Pa ipak, to osvetljenje se odjednom nalo tu, daleko od velikih naselja, a osim toga i bez ikakvih znakova koji uvek prate takve mogunosti savremenih Zemljana. Ipak, kada sam video vibrometre za merenje "nivoa stabilnosti vibracija", moje uenje je, kao to sam rekao, dostiglo vrhunac. Bio sam utoliko vie zaprepaen jer sam znao da u to vreme jo nigde nije bilo takvih ureaja uz iju pomo bi se mogla meriti bilo koja vrsta vibracija; i ponovo sam se zapitao - kako je taj asni starac, ivei u divljim planinama, toliko daleko od ljudi koji predstavljaju savremenu civilizaciju mogao da nabavi sve te ureaje. Bez obzira na toliku znatielju, nisam se usudio da odmah upitam uvaenog Hadi Asvaza Truva da mi to objasni; nisam se usudio da ga pitam zato to sam se bojao da bi takvo pitanje, koje bi odudaralo od teme, moglo da promeni tok naeg razgovora, od koga sam oekivao objanjenje problema koji me je najvie zanimao. U toj peinskoj odaji bilo je mnogo drugih meni nepoznatih ureaja, izmeu ostalog i jedan veoma neobian, za koji je bilo privreno nekoliko "maski", kako to oni zovu. Od tih maski se ka podu peine sputalo neto nalik na cevice, nainjene od kravljih jednjaka. Kako sam kasnije saznao, kroz te cevice su ljudi, koji bi prisustvovali eksperimentu, spolja dobijali vazduh potreban za disanje, jer je tokom eksperimenta prostorija sa svih strana hermetiki zatvarana. Za vreme eksperimenata su ljudi koji su im prisustvovali stavljali na lica te "maske", spojene sa neobinim aparatom. Kada smo seli na pod, uvaeni Hadi Asvaz Truv nam je izmeu ostalog ispriao da su za vreme svojih istraivanja on i njegov prijatelj, dervi Kerbalaj Aziz Nuaran, takoe imali prilike da veoma briljivo proue sve teorije vibracija koje na Zemlji postoje, a koje su u raznim epohama stvorili ozbiljni zemaljski naunici. On je rekao: - Mi smo prouili asirijsku teoriju Velikog Malmanaha, arapsku teoriju znamenitog Selneha Eh Avaza i grkog filosofa Pitagore, a, naravno - i sve kineske teorije. I tako smo stvorili aparat potpuno identian onima koje su svi ti drevni mudraci koristili u svojim eksperimentima; sada je to osnovni instrument u mojim istraivanjima. Upravo s tim instrumentom je Pitagora vrio svoje eksperimente, i on ga je nazvao "Monohord", ali ja sam ga sada promenio i nazvao ga "vibroho". Rekavi to, on jednom rukom pritisnu neto na podu, a drugom pokaza na aparat veoma neobine forme, rekavi da je upravo to modifikovani "monohord". Aparat koji nam je pokazao, sastojao se od daske duine oko dva metra, ija je prednja povrina bila podeljena na dva dela. Jedna polovina je bila izdeljena na sekcije, takozvane "preke", kakve postoje na vratu zvunog instrumenta pod nazivom "gitara", i du itave te polovine bila je zategnuta jedna jedina ica. Na drugoj polovini prednjeg dela te daske bio je privren veliki broj "vibrometara", poput onih koji su se nalazili na icama klavira, i oni su bili

privreni na takav nain da su njihove kazaljke padale upravo na preke druge polovine. Na zadnjoj strani daske nalazila se itava mrea malih staklenih i metalnih cevica koje su takoe uestvovale u proizvodnji zvuka izazvanog, ovoga puta, vibracijama koje su poticale od odreenog kretanja i proticanja obinog, vetaki sabijenog ili razreenog vazduha. Za merenje vibracija tih zvukova korieni su isti vibrometri koji su merili vibracije, izazvane onom jednom icom. Uvaeni Hadi Asvaz Truv htede da kae jo neto, ali u tom asu jedan mali deak uzbekistanskog tipa unese posluavnik sa zelenim ajem i nekoliko olja. Kada deak stavi posluavnik pred nas i izae, uvaeni hadija poe da sipa aj u olje i okrenuvi se ka nama u ali ponovi rei koje se u takvim prilikama i u tim krajevima obino govore. - Ispijmo ovaj dar Prirode sa iskrenom eljom da to poslui njenoj slavi! A zatim dodade: - Ja ve oseam da se snaga koja me odrava smanjuje i zato moram da uzmem potrebnu koliinu onoga to moe poveati moj elan do sledee porcije. I s prijatnim osmehom poe da pije aj. Dok je on pio, odluih da iskoristim priliku i postavim mu nekoliko pitanja koja su me za sve to vreme kopkala. Pre svega, upitah ga: - Dubokopotovani Hadi! Do sada sam bio potpuno siguran da nigde na Zemlji ne postoji aparat za tano merenje vibracija. Ali ovde vidim izvestan broj tih "mernih aparata". Kako to da razumem? Gde ste ih nabavili? Uvaeni Hadi Asvaz Truv ree: - Te aparate je za nae oglede napravio moj pokojni prijatelj Karbalaj Aziz Nuaran i ja uglavnom njemu dugujem sva svoja dostignua u nauci o zakonu vibracija. Pre mnogo godina - nastavi on - u vreme kada je veliki Tikliami bio u procvatu, na Zemlji je bilo mnogo takvih aparata; ali u nae vreme nije ostao nijedan, osim, naravno, onih evropskih "dejih igraaka", pomou kojih se vibracije mogu priblino izbrojati, a koje se zovu "sirene". Ja sam imao jednu takvu "sirenu" kada sam zapoeo oglede. Sirenu je pre dvesta godina smislio ueni lekar po imenu Zehbek, a usavrio ju je sredinom prolog veka Kanijar de la Tur." Ta "igraka" je konstruisana tako da struja sabijenog vazduha moe da se usmeri kroz jednu cevicu na rotacionom disku sa rupicama izbuenim tano du prenika cevice; prilikom okretanja diska, otvarao se ili zatvarao protok sabijenog vazduha. Na taj nain, za vreme regularnog okretanja tog diska, regularne koliine vazduha prolaze kroz otvore proizvodei zvuke razliite visine, a broj obrtaja koji fiksira satni mehanizam i odreen brojem otvora u disku, daje mnotvo zvunih vibracija u datom vremenskom intervalu. Na nesreu Evropljana, ni pronalaza te sirene, ni onaj koji ju je usavrio, nisu znali da se zvuk takoe moe dobiti i delovanjem prirodnih vibracija, i jednostavnim protokom vazduha; i poto ta sirena proizvodi zvuk samo usled protoka vazduha, a

ne i usled prirodnih vibracija, ne moe da se po stavi pitanje odreivanja tanog broja vibracija na osnovu njenih indikacija. A injenica da zvuk moe nastati iz dva razloga, to jest usled najprirodnijih svetskih vibracija ili, naprosto, usled vazdune struje, razume se, predstavlja najubedljivije i najzanimljivije otkrie; sada u vam to prikazati u praksi. Rekavi to, uvaeni hadija ustade i iz drugog dela peine donese saksiju sa procvetalom biljkom koju postavi nasred sobe; zatim sede kraj "vibroha", biveg "monohorda" znamenitog Pitagore. Okrenuvi se prema nama, on ree: - Sada u iz ove mree cevica izvui samo pet posebnih tonova, a vi, molim vas, obratite panju na saksiju sa cveem i pratite koliko vremena u drati te tonove; trudite se takoe da zapamtite sve oznake na koje pokazuju kazaljke vibrometara. Zatim malim mehovima poe da uduvava vazduh u odgovarajue cevice koje poee da proizvode monotonu melodiju u pet tonalnosti. Ta monotona melodija je trajala deset minuta i mi ne samo da smo zapamtili oznake na koje su ukazivale kazaljke vibrometara, ve je i samih pet tonalnosti proizvelo na nas veoma snaan utisak. Kada je hadija prestao da izvodi svoju monotonu muziku, cvetovi u saksiji bili su isto onako svei kao i pre toga. Zatim je sa biveg "monohorda" preao na zvuni instrument pod nazivom "klavir" i skrenuvi ponovo nau panju na kazaljke vibrometara, poeo odreenim redosledom da pritiska dirke klavira, proizvodei onu istu monotonu melodiju. Za to vreme kazaljke vibrometara su pokazivale isto to i pre. Prolo je samo pet minuta, kada nam hadija pokaza glavom na cvee. Videsmo da je ono oigledno poelo da vene. Kada je krajem desetog minuta uvaeni hadija prestao da svira, u saksiji skoro da nije ostalo nita osim stabljike, iako je biljka jo sasvim nedavno bilau cvetu. Tada hadija sede pored nas i ree nam: - Kao to sam se uverio tokom dugih godina istraivanja, i kao to govori nauka "atajmernis", u svetu postoje dve vrste vibracija, i to "vibracije stvaranja" i "vibracije rasta". Moj eksperiment je pokazao da su najbolje ice za izvoenje "vibracija stvaranja" one koje su ili nainjene od jednog odreenog metala, ili od kozjih creva. ice, nainjene od drugih materijala nemaju tu osobinu i vibracije nastale na njima, nalik na one koje su dobijene protokom vazduha, predstavljaju u stvari iste vibracije rasta. U tom sluaju, zvuke proizvode vibracije nastale mehanikim delovanjem sile kretanja, kao i trenjem vazdune struje kojaje rezultat toga. Hadi Asvaz Truv nastavi: - Najpre smo nae eksperimente izvodili samo pomou tog "vibroho". Ali jednom, kadaje moj prijatelj Kerbalaj Aziz Nuaran bio poslom u buharskom gradiu "X", na jednoj aukciji je sluajno, izmeu ostalih stvari to su pripadale jednom ruskom generalu koji je naputao te krajeve, video klavir; i videvi da su njegove ice

nainjene upravo od metala potrebnog za nae eksperimente, on ga je kupio i zatim ga, kao to moete da zamislite, s velikom mukom prevezao ovamo u brda. Kada smo klavir postavili na mesto, natimovali smo njegove ice u skladu sa zakonima vibracija koje je otkrila drevna kineska nauka "atajmeris". Da bismo pravilno podesili te ice, ne samo to smo kao osnovu,uzeli "apsolutno do" stare kineske skale, ve smo, kao to je preporuivala ta nauka, uzeli u obzir lokalne geografske uslove, atmosferski pritisak, formu i dimenzije prostorije, prosenu temperaturu spoljne sredine, temperaturu prostorije, i tako dalje; i ak smo uzeli u obzir ukupan broj emanacija koje isputaju ljudi koji moraju da prisustvuju planiranim eksperimentima. Od trenutka kada smo paljivo podesili klavir, vibracije koje iz njega potiu zaista su dobile sve osobine o kojima ta velika nauka govori. Sada u vam pokazati ta se moe dogoditi sa vibracijama koje potiu od obinog klavira, primenom poznavanja zakona vibracija koje su ljudi dostigli. Rekavi to, on opet ustade. Ovoga puta je iz drugog dela peine doneo koverat, papir i olovku. On napisa neto na papiru, stavi ga u koverat i okai na jednu kuku na sredini plafona. Zatim opet sede za klavir i, ne govorei ni rei, poe kao i ranije da pritiska odreene dirke, proizvodei onu istu monotonu melodiju. Ovoga puta su se dva zvuka iz najnie oktave klavira ravnomerno i stalno ponavljala. Neto kasnije, primetih da je mom drugu Hadi Boghaedinu nezgodno da sedi mirno i on poe da trza levu nogu. Uskoro poe da trlja tu nogu i, sudei po grimasi na njegovom licu, videh da osea bol. Uvaeni Hadi Asvaz Truv ne obrati na to panju i nastavi da udara po dirkama. Kada je najzad zavrio, okrenu se prema nama i ree: - Prijatelju moga prijatelja, da li biste bili tako ljubazni da skinete koverat sa kukice i proitate ono to u njemu pie. Ja ustadoh, uzeh koverat, otvorih ga i naglas proitah sledee: "Kod svakoga od vas e se usled vibracija koje potiu iz klavira, na levoj nozi, palac ispod kolena i pola palca levo od sredine, pojaviti takozvani "gnojni ir". Kada sam to proitao, uvaeni hadija nas obojicu zamoli da pokaemo navedena mesta na svojim nogama. Kada to uinismo, pokaza se da se kod dervia Boghaedina "ir" zaista pojavio upravo na tom mestu; ali, na najvee zaprepaenje uvaenog Hadi Asvaza Truva, na mojoj nozi nije bilo niega ni nalik na to. Kada Hadi Asvaz Truv to vide, on kao deko skoi sa svog mesta i veoma uzbueno povika: "To je nemogue!" I upilji se u moju nogu ludakim pogledom. Tako proe otprilike pet minuta. Moram da priznam da sam prvi put na toj planeti bio sasvim zbunjen i nisam mogao odmah da naem nain kako bih se izvukao iz tekog poloaja

Najzad, on mi prie i htede neto da kae, ali je bio toliko uzbuen da noge poee da mu klecaju, te je morao da sedne na pod; on mi glavom dade znak da sednem pored njega. Kada sam seo, pogledao me je veoma tuno i evo ta mi je tada rekao svojim toplim glasom. - Prijatelju moga prijatelja! Ja sam u mladosti bio veoma bogat ovek, toliko bogat da se najmanje deset mojih karavana, svaki sa najmanje hiljadu kamila, neprekidno kretalo u svim pravcima po itavoj Aziji. Znalci su moj harem smatrali najboljim i najraskonijim na Zemlji, a i sve ostalo je bilo isto tako velelepno; ukratko, imao sam u izobilju sve to moe pruiti na zemaljski ivot. Ali postepeno me je sve to zamorilo, ja sam se zasitio i jedne noi, odlazei na spavanje, s uasom sam pomislio da e se sve ponavljati iz dana u dan i da u uvek iznova biti optereen jednim te istim iznurujuim teretom. Na kraju mi postade potpuno nepodnoljivo da ivim s takvim unutranjim stanjem. I jednom, kada sam pusto svakodnevnog ivota osetio posebno snano, prvi put mi je palo na pamet da izvrim samoubistvo. Nekoliko dana sam o tome hladnokrvno razmiljao i najzad vrsto odluio da tako i postupim. Poslednje veeri, kada sam uao u sobu gde sam nameravao da sprovedem tu odluku, odjednom sam se setio da se nisam oprostio s biem koje je bilo pola uzroka mog nastanka i formiranja moga ivota. Setio sam se svoje majke koja je tada jo bila iva. I to oseanje je sve u meni preokrenulo. Pred oima mi je odjednom iskrsla slika njene patnje kada sazna za moju smrt, posebno za smrt koju sam sebi namenio. Setivi je se, zamislio sam svoju dragu staru majku, skrhanu potpunom samoom i neutenom tugom, i obuze me takvo oseanje saaljenja prema njoj da sam se skoro zagrcnuo od suza. Tek tada sam itavim svojim biem shvatio ta mi znai majka i kakvo neugasivo oseanje treba da gajim prema njoj. Od tada, u svako doba dana ili noi, im bih se setio njenog dragog lica, nova snaga se budila u meni i obnavljala se elja da ivim i postupam tako da joj ivot bude prijatan i radostan. To je tako trajalo deset godina sve dok ona nije umrla od jedne surove bolesti i ja sam opet ostao sam. Posle njene smrti moja unutranja pusto me je iz dana u dan sve vie muila. U tom asu pogled uvaenog Hadi Avaza Truva iznenada pade na dervia Boghaedina. On urno ustade i ree mu: - Dragi prijatelju! U ime naeg prijateljstva, oprostite meni, starcu, to sam zaboravio da vas oslobodim bola, izazvanog tetnim vibracijama klavira.

On zatim sede za klavir i ponovo udari po dirkama, izazivajui zvukove koje su inile samo dve note - jednu je uzeo iz najvie oktave, drugu - iz najnie. Kada to uini, on ree: - Sada, zahvaljujui vibracijama izazvanim zvucima ovog istog klavira, ali ovoga puta vibracijama "koje ine dobro", bol mog vernog starog druga e nestati. I zaista, ne proe ni pet minuta, a lice dervia Boghaedina sinu, a od ogromnog uasnog ira, koji je krasio njegovu levu nogu, ne ostade ni traga. Tada dervi Hadi Asvaz Truv sede pored nas i naizgled smireno, nastavi da pria: - etrdeseti dan od smrti moje drage majke, sedeo sam u svojoj sobi oajan i razmiljao ta e dalje biti sa mnom. Upravo u tom trenutku je na ulici, ispod mog prozora putujui dervi poeo da peva svoje svete pesme. Pogledah kroz prozor i videvi da je dervi star i da ima dobro lice, ja iznenada odluih da ga pitam za savet, te odmah poslah slugu da ga pozove u moj dom. Kada je uao, posle uobiajenih pozdrava, posadih ga na "minderluk" i ispriah mu o stanju svoje due, ne skrivajui nita. Kada sam zavrio on se duboko zamisli i neko vreme utae; zatim me mirno pogleda i ustavi, ree: - Za vas postoji samo jedan put - da se posvetite religiji. Rekavi to on molei se izae i napusti moj dom zauvek. Kada je on otiao, ja opet poeh da razmiljam. Ovoga puta sam, poto sam toga dana razmislio, definitivno odluio da stupim u "bratstvo dervia" - i to ne u svojoj domovini, ve negde na drugom mestu. Sutradan sam poeo da delim i rasporeujem svoje bogatstvo roacima i sirotinji, i dve nedelje kasnije zauvek sam napustio svoj zaviaj i doao ovamo, u Buharu. Naavi se u Buhari, stupio sam u jedno od mnogobrojnih "bratstava dervia", odabravi ono iji su dervii bili poznati po svom strogom i skromnom ivotu. Na nesreu, moje iluzije su se uskoro rasprile i zato sam preao u drugo bratstvo; ali i tamo se dogodilo isto. Najzad sam primljen u manastir iji mi je eik dao zadatak da napravim mehaniki iani instrument o kome sam vam ve govorio. Zatim sam se, kao to sam vam takoe ve rekao, strasno zainteresovao za nauku o zakonima vibracija i bavio sam se njome neprekidno sve do dananjeg dana. Ali, danas me je ta nauka prisilila da doivim ono isto unutranje stanje koje sam doiveo uoi smrti moje majke, a moja ljubav prema njoj je bila jedino toplo ognjite, koje je toliko dugo odravalo moj prazan i dosadan ivot. Jo i sada uvek zadrhtim setivi se trenutka kada su mi lekari rekli da moja majka nee doekati jutro. U tom uasnom duevnom stanju moje prvo pitanje bilo je: kako dalje da ivim? O tome ta se kasnije dogodilo, ve sam ispriao. Jednom reju, kada sam zaronio u nauku o vibracijama, postepeno sam naao svoje novo boanstvo.

Ta nauka je zauzela mesto moje pokojne majke i dugo godina je bila isti takav oslonac, bila je isto onako iskrena i predana kao i moja majka; sve do danas ja sam iveo i nadahnjivao se jedino njenim istinama. Do danas se nijednom nije dogodilo da u svome manifestovanju istine o zakonima vibracija, koje sam otkrio, nisu dale tano one rezultate koje sam i oekivao. Ali danas prvi put nije bilo rezultata u koji sam bio siguran. To me veoma mui, jer sam danas u proraunima vibracija, potrebnih za dati sluaj, bio paljiviji nego ikada, to jest tano sam izraunao da ir treba da se pojavi upravo na tom mestu vaeg tela i nigde drugde. Tu se dogodilo neto bez presedana. ir ne samo da se nije pojavio na predvienom mestu vaeg tela, ve se nije pojavio ni na jednom drugom mestu. Nauka koja je sve do sada zauzimala mesto moje drage majke, izdala me je danas prvi put i mene je u ovom trenutku obuzela neopisiva tuga. Danas jo i mogu da se pomirim s tom neverovatnom istinom, ali ta e biti sutra ne mogu ak ni da zamislim. Ako danas jo i mogu da budem smiren, to je jedino zato to se veoma dobro seam rei naeg velikog proroka koji je re kao: "Samo u predsmrtnoj agoniji linost ne odgovara za svoje ponaanje." Oigledno je da se, moja nauka, moje boanstvo, moja druga mati, ukoliko me je sada izdala, takoe nalazi u predsmrtnoj agoniji. Ja veoma dobro znam da posle te samrtne agonije uvek sledi smrt. I vi ste se, dragi moj prijatelju moga prijatelja, nehotice nali u ulozi onih lekara koji su mi uoi smrti moje drage majke saoptili da ona nee doekati jutro. Jer, vi ste mi doneli vest da e se sutra ovo moje novo ognjite takoe ugasiti. U meni se raaju ona ista uasna oseanja i doivljaji koje sam imao onog trenutka kada su mi nai lekari saoptili o neizbenoj smrti moje majke, jo pre nego toje onaumrla. Isto kao i onda, na vrhuncu tih uasnih oseanja i doivljaja, ipak sam se nadao da ona moda nee umreti; neto poput te nade i dalje u meni tinja. O, prijatelju moga prijatelja! Sada, kada znate moje duevno stanje, molim vas, recite mi kakve su natprirodne sile bile razlog to se ir, koji se svakako morao pojaviti na vaoj levoj nozi, nije pojavio? Jer, ubeenje da se on svakako mora pojaviti, zasnivano je na mojoj veri koja je odavno postala nepokolebljiva kao stena. Ono je toliko vrsto i nepokolebljivo zato to sam skoro etrdeset godina, i danju i nou, uporno izuavao te velike zakone svetskih vibracija, pa je razumevanje njihovog znaenja i njihovo ostvarenje nekako postalo moja druga priroda. S tim reima me je mudrac - moda poslednji veliki mudrac na Zemlji - pogledao pravo u oi, pogledom punim iekivanja. Moe li da zamisli tu sliku, dragi moj deae, moe li da shvati teinu poloaja u kome sam se naao? ta sam mogao da mu odgovorim?

Po drugi put toga dana nisam mogao da naem izlaz iz situacije u koju me je doveo taj Zemljanin. Ovoga puta je moje stanje, toliko neobino za mene, bilo proeto "sutinskim hikdanaparom", ili, kako kau tvoji ljubimci "alou", zbog toga to taj tricentrini Zemljanin mojom krivicom toliko pati. I zato sam jasno shvatio: bie dovoljno nekoliko rei da bih ga ne samo umirio, ve i naveo da shvati da odsustvo ira na mojoj levoj nozi jo snanije potvruje istinitost i tanost njegove oboavane nauke. Imao sam potpuno moralno pravo da mu ispriam istinu o sebi zato to je, zahvaljujui svojim dostignuima, on ve postao "kalmanuior", to jest takvo tricentrino bie prema kojima Nebo ne zabranjuje iskrenost. Ali u tom trenutku nisam to mogao da uinim zbog prisustva dervia Hadi Boghaedina koji je i dalje bio obino tricentrino bie, to jest jedan od onih Zemljana kojima predstavnici naeg plemena od davnina nisu imali pravo (i ak su u vezi s tim davali zakletvu Najviim Silama) da saopte pravu informaciju ni u kakvim okolnostima. Ova zabrana je bila data naim saplemenicima na inicijativu najsvetijeg Ajate imaa. Ona nam je bila naloena uglavnom zbog toga to se od tricentrinih stanovnika tvoje omiljene planete svakako zahteva da poseduju "sutinsko znanje". Svaka informacija, ak i kada je istina, njima u naelu daje samo "umno znanje" i to umno znanje, kao to sam ti ve govorio, slui im naprosto kao faktor smanjivanja njihove sposobnosti za eticanje "sutinskog znanja". A upravo zato to je njihovo "sutinsko znanje" jedino sredstvo koje je tvojim ljubimcima preostalo kao mogunost za konano oslobaanje od posledica svojstava organa kundabufera, morali smo pod zakletvom da prihvatimo tu zabranu koja se odnosila na stanovnike Zemlje. I zato sam se, moj deae, u prisustvu dervia Boghaedina uzdrao od toga da ovom dostojnom zemaljskom mudracu, Hadi Asvazu Truvu, objasnim istinski razlog njegovog neuspeha. Meutim, oba dervia su ekala moj odgovor i ja sam u svakom sluaju morao neto da kaem, te sam, obraajui se Hadi Asvazu Truvu, naprosto poeo: - Uvaeni Hadi Asvaze Truve! Ako pristajete da neto kasnije ujete moj odgovor, kunem se uzrokom moga dolaska na svet, da e vas moja objanjenja u potpunosti zadovoljiti. Ne samo da ete se uveriti da je vaa omiljena nauka najtanija od svih nauka, ve da ste vi, od vremena svetih unKilTesa i unTroPela, najvei naunik na Zemlji. Sasluavi moj odgovor, uvaeni dervi Hadi Asvaz Truv samo stavi svoju desnu ruku tamo gde se kod tricentrinih Zemljana nalazi srce; u tim krajevima taj gest je znaio: "Verujem ti, nadam se i ne sumnjam." Zatim, kao da nita nije bilo, on se okrenu derviu Boghaedinu i opet poe da govori o nauci "atajmernis".

Da bih izgladio malopreanju zabunu, ja pokazah niu u steni gde se nalazilo mnogo rolni raznobojnih tkanina i upitah ga: - Potovani Hadi! Zato vam je potreban onaj materijal, tamo u nii? Na to moje pitanje on ree da te raznobojne tkanine takoe koristi u eksperimentima sa vibracijama, i nastavi: - Nedavno sam ustanovio kakve boje svojim vibracijama deluju harmonino na ljude i ivotinje, i u kojoj meri. Ako elite pokazau vam jedan, takoe, veoma zanimljiv eksperiment. On opet ustade i ue u oblinju sekciju peine iz koje, uz pomo deaka, uskoro izvede tri etvoronoga zemaljska bia: "psa", "ovcu" i "kozu", a takoe donese nekoliko predmeta neobinog oblika koji su liili na grivne. On stavi jednu od tih neobinih grivni na ruku dervia Boghaedina, a drugu na svoju ruku, rekavi mi: - Vama ne stavljam nijednu od njih... zato to imam ozbiljne razloge da to ne inim. Zatim stavi po jedan udan predmet nalik na ogrlicu oko vrata svake ivotinje i, pokazavi na vibrometre na tim ureajima, zamoli nas da zapamtimo ili zapiemo vrednosti koje budu pokazivale kazaljke vibrometara na svakoj od naoko razliitih ivotinja. Mi pogledasmo vrednosti koje je pokazivalo svih pet vibrometara i zabeleismo ih u notese koje nam donese deko. Zatim nam dervi Asvaz Truv prie i sedajui ponovo na filcani tepih ree: - Svaki oblik "ivota" ima sopstvenu, sebi svojstvenu "optost vibracija" i one predstavljaju zbir vibracija koje stvaraju svi pojedini organi tog oblika ivota. Za svaki oblik ivota taj zbir u razliitim periodima varira, u zavisnosti od toga koliko intenzivno odgovarajui izvori ili organi transformiu te vibracije razliitog porekla. Tokom ivota se sve te vibracije razliitog porekla uvek slivaju u ono to se naziva "subjektivnom gamom vibracija'" toga ivota. Uzmimo, na primer, mog prijatelja Boghaedina i mene. Vidite... i pokazavi mi vrednosti vibrometra na svojoj ruci, on nastavi: - Ja imam ovakvu sveukupnost vibracija, dok su kod mog prijatelja Boghaedina te vrednosti mnogo vee. To je zato to je on mnogo mlai od mene i neki njegovi organi funkcioniu intenzivnije nego moji, zbog ega proizvode vibracije mnogo veeg intenziteta. A sada pogledajte indikacije vibrometara kod psa, ovce i koze. Zbirna sveukupnost vibracija psa tri puta je vea nego kod ovce i jedan i po puta vea nego kod koze, dok je njena opta sveukupnost vibracija tek neto manja nego to je mog prijatelja i mene. Ali, napominjem da sam posebno u poslednje vreme sreo mnogo ljudi koji u "subjektivnoj gami vibracija" svoga organizma nemaju ak ni onaj broj vibracija. kakav ima pas.

Do toga dolazi usled toga to je kod veine tih ljudi jedna od funkcija, to jest emocionalna funkcija, koja daje najvei broj subjektivnih vibracija, skoro u potpunosti atrofirala i zato je zbirna sveukupnost njihovih vibracija manja nego kod ovog psa. Rekavi to, uvaeni Hadi Asvaz Truv ponovo ustade i prie onom mestu gde su stajale tkanine raznih boja. On poe, rolnu po rolnu, da razmotava te tkanine proizvedene od "buharske svile". Uzimajui svaki put istu boju i koristei specijalno konstruisane pribore, on njima prekri ne samo sve zidove i plafon, ve ih ak rasprostre po podu, tako da je unutranji prostor sobe sav bio u draperijama iste boje. Svaki put kada bi promenio boju, ukupan broj vibracija svakog od oblika ivota takoe bi se promenio. Posle ogleda sa obojenim tkaninama, taj veliki savremeni zemaljski naunik nas zamoli da krenemo za njim; napustivi taj deo peine, vratismo se u glavni hodnik, a zatim uosmo u jedan drugi mali hodnik koji je vodio u drugom pravcu. Za nama su trali koza, ovca i pas sa svojim improvizovanim ogrlicama. Ili smo tako neko vreme dok najzad ne doosmo u glavnu dvoranu tog podzemnog imanja. Tada uvaeni dervi Hadi Asvaz Truv prie udubljenju u jednom od zidova podzemnog prostora i pokazavi na veliku gomilu materijala veoma neobine boje, ree: - Ovaj materijal je izatkan od specijalnog vlakna biljke "altandr" i sauvao je prirodnu boju. Biljka "altandr" je jedan od onih retkih oblika na Zemlji ija boja nema osobinu da menja vibracije drugih izvora koji se nalaze u blizini, pri emu je i sam taj oblik zatien od svih drugih vibracija. Zbog toga sam radi ogleda sa vibracijama koje dopiru iz izvora razliitih od te boje, naruio ovaj poseban materijal i neto poput "tende" nainjene od njega, namestivi sve tako da se po elji itava ta podzemna dvorana moe zatvoriti i tenda pomerati u bilo kom pravcu, dajui joj eljenu formu. Uz pomo te originalne "tende" ja sada vrim svoje eksperimente, i to upravo one koje nazivam "arhitektonskim", to mi omoguava da shvatim koja vrsta unutranjeg prostora na ljude i ivotinje deluje tetno i u kojoj meri. Ti "arhitektonski" eksperimenti su me potpuno ubedili da ogroman uticaj na ljude i ivotinje imaju ne samo veliina i opta forma mesta, ve i to to sve unutranje "krivine", "uglovi", "ispusti", "otvori" u zidovima, i tako dalje, dovode do promena vibracija koje se odvijaju u atmosferi toga mesta, donosei uvek poboljanje ili pogoranje subjektivnih vibracija ljudi i ivotinja koji se u njima nalaze. Kada je u naem prisustvu poeo da demonstrira svoj eksperiment s tom velikom tendom, primetio sam, izmeu ostalog, da vibracije, menjajui se i delujui na razliite uzroke sredine, utiu na organizme tricentrinih bia koja tebe interesuju, mnogo snanije nego na monocentrina i bicentrina bia.

Oigledno je da je to takoe posledica abnormalnih unutranjih i spoljanjih uslova njihovog svakodnevnog ivota. Posle demonstracije arhitektonskih eksperimenata, on nas je odveo u jednu drugu malu sobu gde je izvrio mnogo drugih ogleda pomou kojih se jasno moglo videti i tano shvatiti koje vibracije iz razliitih izvora deluju na "subjektivnu gamu vibracija" i na koji nain. On nam je u tim eksperimentima demonstrirao rezultate izazvane vibracijama proisteklim iz zraenja tricentrinih bia razliitih tipova, ili monocentrinih i bicentrinih bia, kao i one koje izazivaju vibracije njihovih glasova i mnogi drugi izvori. On nam je takoe demonstrirao i objasnio eksperimente koji dokazuju da na savremena zemaljska bia tetno utiu oni specijalno stvoreni proizvodi, koji se posebno u poslednje vreme sreu u ogromnom broju, a koji se nazivaju "umetnikim delima". Meu njima se nalaze "slike", "statue" i, naravno, njihova zemaljska "muzika". Ipak, na osnovu eksperimenata koje je obavio taj mudrac, bilo je oigledno da su po savremene tricentrine Zemljane najtetnije vibracije koje proizvode njihova takozvana "medicinska sredstva". Ostao sam na podzemnom imanju tog istinskog naunika 4 zemaljska dana, a zatim smo se dervi Boghaedin i ja vratili u grad Buharu, odakle smo zapoeli nae putovanje, te se tako zavrio moj prvi susret s tim izvanrednim ovekom. Za ta 4 dana on nam je prikazao i objasnio mnogo vie od samih zakona vibracija. Meni je, meutim, najinteresantnije bilo objanjenje o tome kako i zato na tom divljem mestu, daleko od bilo kakvog naselja savremenih tricentrinih bia, u njegovom "podzemnom carstvu postoje gas i osvetljenje, koje nam je dao na samom kraju. Dok je priao, objanjavajui nam razne pojedinosti, taj veoma simpatini tricentrini Zemljanin nije mogao da se uzdri i iznenada je u svojoj otvorenosti zaplakao, to me je toliko dirnulo da to ni sada ne mogu da zaboravim. Odreeni podaci koji tumae ono o emu je on govorio, u tvojoj buduoj egzistenciji mogu da poslue kao dobar materijal za poreenje i moda ti mogu pomoi da shvati sve rezultate takozvane "subjektivne sudbine", to jest rezultate ili pojave koji se dogaaju u naem Megalokosmosu uopte, u kome nastaju i istovremeno postoje mnoge samostalne linosti. esto se dogaa da, kada ljudi ive zajedno, "sudbina" prema nekoj samostalnoj linosti bude apsolutno nepravedna u procesu njene line egzistencije, meutim za sva druga bia iz njenog okruenja ona je teka od suvika plodova pravednosti naravno, u objektivnom smislu - i zbog toga elim da ti o tome ispriam to je mogue detaljnije i ak u pokuati da sve to je on rekao ponovim od rei do rei. To nam je ispriao neto pre naeg odlaska iz njegovog podzemnog carstva, gde sam se uverio da rezultati do kojih je doao Um nekadanjih tricentrinih bia nisu potpuno izgubljeni ak ni na tvojoj omiljenoj planeti. Iako su kasnije generacije

stanovnika te osobene planete zbog svoje anomalne egzistencije prestale da nose u sebi kosmike istine koje su otkrili njihovi preci, i mada se te istine, ma ta oni inili, tamo nisu razvijale, one se svejedno automatski koncentriu u tom neobinom podzemnom carstvu na Zemlji, ekajui da ih budua tricentrina bia dalje razviju i usavre. Kada sam uvaenog Hadi Asvaza Truva pitao o metodama dobijanja elektrinog gasnog osvetljenja u njegovom podzemnom carstvu, evo ta mi je odgovorio: - Te dve vrste osvetljenja imaju potpuno razliite izvore i svaka od njih je posebna pria. Gasno osvetljenje ovde postoji skoro od samog poetka i uvedeno je na moju inicijativu i na inicijativu mog starog prijatelja dervia Kerbalaja Aziza Nuarana. to se tie elektrinog osvetljenja, ono je uvedeno sasvim nedavno, opet na inicijativu jednog mog prijatelja; on je Evropljanin i jo je mlad. Mislim da e biti bolje ako vam istoriju svake vrste osvetljenja ispriam posebno. Poeu najpre od gasnog osvetljenja. Kada smo prvi put doli ovamo, nedaleko odavde nalazilo se sveto mesto pod nazivom "Sveta peina", gde su masovno dolazili hodoasnici i bogomoljci iz itavog Turkestana. U narodu je postojalo verovanje da je u toj peini nekada iveo znameniti Hdrajlav, koji se kasnije iv uzneo na Nebo. U narodnom predanju se dalje kae da se on toliko neoekivano uzneo na Nebo da ak nije uspeo ni da zagasi vatru u svojoj peini. To verovanje je potkrepljivala injenica da je u peini zaista postojala "vena vatra". Dakle, prijatelju moga prijatelja! Poto ni ja, ni moj prijatelj dervi Kerbalaj Aziz Nuaran nismo verovali u to predanje, reili smo da naemo realan uzrok te neobine pojave. Kako smo tada raspolagali potrebnim materijalnim resursima, kao i uslovima za istraivanje tog fenomena, bez ikakvih smetnji s bilo koje strane preduzeli smo pokuaje da otkrijemo njegovo pravo poreklo. Pokazalo se da nedaleko od peine postoji podzemna reka koja je spirala sloj minerala, ije je kombinovano dejstvo na vodu dovodilo do izdvajanja zapaljivog gasa koji je u peinu dopirao kroz sluajne pukotine tla. I taj gas je, poto se na nekakav nain zapalio, bio uzrok "vene vatre". Kada smo moj prijatelj i ja to utvrdili i kada smo otkrili da se taj izvor nalazi nedaleko od nae peine, odluili smo da izvedemo vetaki dovod gasa u nau peinu. Od tada se glinenim cevima, koje smo sami postavili, taj gas dovodi u glavni deo peine, odakle ga prema svojim potrebama razvodimo pomou "bambusovih tapova". to se tie izvora elektrinog osvetljenja u naoj peini, njegova istorija je sledea.

Ubrzo poto smo se ovde nastanili, jedan moj stari prijatelj, takoe dervi, poslao mi je jednog mladog evropskog putnika, poto je ovaj eleo da me vidi i da se sa mnom upozna kako bismo razgovarali upravo o zakonima vibracija koji su mene zanimali. Mi smo,uskoro postali bliski prijatelji, jer se pokazalo da je on u svojim traganjima za istinom veoma ozbiljan i da je veoma dobar i osetljiv na slabosti ljudi iz svog okruenja, i to svih bez izuzetka. On je izuio zakone vibracija uopte; ali, njegova istraivanja su se pre svega ticala onih vibracija koje kod ljudi izazivaju bolesti. Ta istraivanja su ga, izmeu ostalog, dovela do otkria uzroka koji kod ljudi izazivaju bolest pod nazivom "rak", i mogunosti unitenja te zloudne pojave. On je utvrdio i u praksi proverio da ako ivi na odreeni nain, uz specijalne pripreme, svaki ovek moe u sebi svesno da izgradi odreene vibracije putem kojih - ukoliko uspe da postigne odreeno zasienje bolesnika tim vibracijama i to odreeni broj puta - ta uasna bolest moe biti definitivno pobeena. Kada je on otiao, iako se veoma dugo nismo videli, uvek smo jedan o drugome dobijali vesti. Znao sam da se, ubrzo poto smo se rastali, moj mladi prijatelj u svojoj domovini oenio i da je narednih godina sa svojom enom iveo "u atmosferi potpune porodine ljubavi i moralne podrke", kako to zovemo ovde, u Aziji. Posebno su me zanimale novosti o njegovim dostignuima i metodama koje je otkrio u cilju unitenja tog prokletstva kod ljudi, zato to su uzroci vibracija, koje kristalizuju faktori te bolesti, bili veoma srodni uzrocima onih vibracija, ije je izuavanje predstavljalo moje osnovno ivotno interesovanje. Ve sam znao da njegove metode za unitenje te bolesti nisu svima dostupne. Ipak, na osnovu mnogih informacija, koje zasluuju poverenje, saznao sam da je te metode, iako za druge neprimenljive u praksi, on sam koristio u leenju bolesnika i da je ve postigao veliki uspeh u unitavanju tog bia oveanstva. Dobio sam tane podatke o izvanrednim rezultatima koje je za to vreme postigao u nekoliko desetina sluajeva. Zatim, iz razloga koji nisu od nas zavisili, deset godina nisam imao nikakve vesti o tom mladom Evropljaninu. Ve sam ga skoro zaboravio, kada sam jednom, dok sam bio posebno obuzet svojim radom, iznenada uo kako neko da je na tajni signal. Kada sam se odazvao i pitao ko je, odmah sam prepoznao njegov glas. On je zamolio da mu otvorim prolaz kako bi mogao da sie u nae podzemno carstvo. Ne treba ni govoriti koliko smo obojica bili sreni to se ponovo vidimo i to moemo da razmenimo miljenja o naoj omiljenoj nauci o "zakonu vibracija". Kada su se oseanja izazvana naim susretom malo stiala i mi raspakovali na kamilama dopremljene stvari mog mladog prijatelja - meu kojimaje, izmeu ostalog, bio jedan od famoznih evropskih "rendgen aparata", zatim oko pedeset "bunzenovih lampi", mnogobrojni "akumulatori" i nekoliko bala raznog materijala

za elektrine vodove - poesmo mirno da razgovaramo. Evo ta sam, na svoju duboku alost, saznao: Nekoliko godina pre toga, u skladu sa svetskim zakonima, uslovi sredine i druge okolnosti su postali takvi daje malo gde na Zemlji u ljudima jo postojala vera u bezbednu budunost ili bezbednost bilo kojeg nastanjenog mesta; i on je tada kod svoje voljene ene iznenada uoio simptome one uasne bolesti. ije je izleenje bilo jedan od glavnih ciljeva njegovog ivota. Njega je posebno uasavalo to to mu uslovi sredine nisu omoguavali primenu leenja koje je za unitenje te strane bolesti sam otkrio, i koje je tadajedino on mogao da sprovede. Kada se posle saznanja te uasne injenice malo smirio, preduzeo je jedino mogue reenje: odluio je da strpljivo eka povoljnije vreme, a dotle e pokuati da za svoju enu stvori ivotne uslove u kojima e zloudni tumor progresirati onoliko sporo koliko god je to mogue. Prolo je vie od dve godine. Za to vreme su se uslovi sredine toliko promenili nabolje da se kod mog prijatelja najzad pojavila mogunost da se pripremi za primenu metode koju je jedino on poznavao i kojom se ta bolest moe pobediti. Meutim, jednog nesrenog dana, dok se pripremao da zapone leenje, zadesio se u guvi za vreme "demonstracija" u jednom velikom evropskom gradu i mada nije poginuo, dospeo je pod automobilske tokove i bio ozbiljno povreen. Zbog povreda je nekoliko meseci njegov sopstveni ivot visio o koncu i, dok je on leao "bez svesti", poto nije bio u stanju da svesno i namerno usmeri svakodnevni ivot svoje ene, njena bolest se razvijala ubrzanim tempom, utoliko pre to je posle tog nesrenog sluaja ona neprekidno. ne tedei sebe, brinula o njemu. I kada je moj nesreni mladi prijatelj najzad doao k sebi video je, na svoj uas, da je proces bolesti njegove ene otiao suvie daleko i daje ve u poslednjoj fazi. ta je mogao da uini? ta se moglo uiniti? Posledice povreda uskratile su mu svaku mogunost da se pripremi i kod sebe izazove kvalitet vibracija, potreban za metod koji je otkrio za unitenje tog bia oveanstva. On je tada, ne videi ni jedan drugi put, reio da se okrene leenju koje je koristila savremena evropska medicina i koje je, prema njihovom uverenju moglo da pobedi tu bolest. Drugim reima, odluio je da primeni takozvane "rendgenske zrake". Dakle, zapoelo je leenje rendgenskim zracima. Tokom tog leenja, on je primetio da je, bez obzira na to to je glavna "koncentracija" ili "teite" bolesti u telu njegove ene poelo da atrofira, istovremeno poela da se formira slina "koncentracija" u drugom delu njenog tela. Posle nekoliko meseci poto su "seanse", kako se to zove u Evropi, ponovljene, kod nje se pojavila trea samostalna koncentracija (metastaza). Najzad, dolo je vreme kada joj je postalo veoma loe.

Suoen sa uasom smrti, moj mladi prijatelj je odluio da odustane od mudrovanja savremene evropske medicine i da, ne obazirui se na sopstveno stanje, zapone da da stvara u sebi potrebne vibracije i njima ispunjava telo bolesnice. Bez obzira na skoro nepremostive tekoe, on je uspeo da produi ivot svoje ene skoro za dve godine, ali je ona na kraju krajeva umrla od te strane bolesti oveanstva. Treba dodati da su za vreme poslednjeg stadijuma njene bolesti, kada je on ve odustao od mudrovanja evropske medicine, u telu njegove ene otkrivene dve nove samostalne koncentracije, to jest metastaze. Kada se moj mladi prijatelj manjevie smirio posle tog uasnog ishoda, on je deo svog vremena posvetio svom omiljenom radu i istraivanjima velikih svetskih zakona, a posebno se bavio utvrivanjem uzroka zbog kojih su se za vreme leenja "raka" rendgenskim zraenjem u telu njegove ene pojavile nove samostalne "koncentracije", koje obino ne nastaju usled te bolesti i koje on tokom vie godina svoga istraivanja nikada ranije nije sreo. Poto se pokazalo da je istraivanje tog problema veoma sloeno i da je ak neostvarljivo u uslovima u kojima je iveo, on je odluio da doe kod mene i da uz moju pomo eksperimentalno rei to pitanje. Eto zato je sa sobom doneo sve materijale neophodne za taj eksperiment. Sutradan sam mu stavio na raspolaganje jedan deo naeg podzemnog imanja, kao i nekoliko "salmamursijskih koza" i sve to je moglo da mu bude potrebno za istraivanja. Osim ostalih priprema, on je uz pomo bunzenovih lampi, pre svega pustio u rad rendgen aparat. Tri dana po dolasku, napravio je otkrie zahvaljujui kojem se u naoj peini pojavio stalan izvor elektrine svetlosti. Evo kako se to dogodilo. Dok smo vrili odreene eksperimente uz korienje mojih vibrometara i izraunavali vibracije elektrine struje, koje su proizvodili rendgenski zraci u aparatu, primetili smo da se broj vibracija struje, dobijene preko bunzenovih elemenata, ponekad poveava, a ponekad smanjuje, i poto je za naa istraivanja bilo veoma vano da struja prolazi s nepromenljivim brojem vibracija u datom vremenskom intervalu, uskoro nam je postalo oigledno daje ta vrsta elektrine struje apsolutno beskorisna za nae ciljeve. To je mog prijatelja veoma obeshrabrilo i bacilo u depresiju. On je odmah prekinuo svoje eksperimente i poeo da razmilja. Sledea dva dana je neprekidno razmiljao, ak i za vreme jela. Krajem treeg dana, dok smo zajedno ili u peinu gde smo obino jeli, prelazei jedan mosti preko podzemnog potoka u glavnom delu peine, on iznenada stade i lupivi se po elu, uzbueno uzviknu: "Eureka!" Rezultat tog uzvika bilo je to to je sutradan, uz pomo nekoliko iznajmljenih Tadikistanaca, iz starih naputenih rudnika koji su se nalazili u blizini, doneo tri

gromade rude - najveekoje su mogle da se pokrenu - i postavio ih odreenim redosledom na dno naeg podzemnog potoka. Zatim je, poto je ruda stavljena na dno potoka, instalirao u potoku dve stezaljke i spojio ih na veoma prost nain sa akumulatorima, koje je malo modifikovao. Usled toga je elektrina struja odreene snage poela da tee u akumulatore. A kada smo posle 24 sata naim vibrometrima izmerili elektrinu struju dobijenu na taj nain, pokazalo se da, iako je njena snaga bila neznatna, broj vibracija koje ta struja proizvodi ostaje nepromenjen i apsolutno stalan za sve vreme njenog proticanja kroz nae vibrometre. Da bi poveao snagu elektrine struje dobijene na tako originalan nain, on je napravio "kondenzatore" od razliitih materijala: od "kozje koe", od odreene vrste gline, usitnjene "rude cinka" i "smole etinara", proizvodei na taj nain elektrinu struju one snage i napona, kakvi su potrebni za rendgenski aparat koji je doneo sa sobom. Pomou tog neobinog izvora elektrine energije mi smo, na kraju krajeva, dokazali sledee: Iako taj savremeni evropski pronalazak za leenje ve pomenute uasne bolesti rendgenskim zracima u itavom ljudskom telu dovodi do atrofije njenog "centra", to ipak izrazito olakava formiranje "metastaza" u drugim delovima tela i pogoduje da se ta bolest pojavi i razvije na novim mestima. Dakle, prijatelju moga prijatelja! Moj mladi prijatelj je bio zadovoljan ovim objanjenjem i izgubio je interesovanje za problem kojim je bio toliko obuzet. Vratio se natrag u Evropu, stavivi nam na raspolaganje izvor svetlosti koji smo stvorili, a koji ne zahteva ni panju ni spoljne materijale; kasnije smo postepeno stavljali elektrine sijalice svuda gde smo to eleli. Iako taj izvor ne moe da proizvede dovoljno energije za sve sijalice koje postoje u naoj peini, mi smo ipak svuda postavili prekidae i koristimo energiju samo tamo gde je to neophodno, te se ona ne troi uzalud i postepeno puni akumulatore, ponekad ak i u koliini koja premauje domae potrebe. U tom momentu, svi putnici meuzvezdanog broda "Karnak" osetie u ustima kiseloslatki ukus. To je znailo da se brod pribliava planeti gde e izvriti ve planirano sletanje. To je bila planeta "Deskaldino". Belzebub prekide svoju priu i vrati se u svoj "kesah", a isto uinie Ahun i Hasejn, i svi poee da se pripremaju za izlazak na planetu Deskaldino.

PRIMEDBA: Ako nekoga sluajno zainteresuju ideje izloene u ovoj glavi - i to samo ako ga zainteresuju duboko, a ne "povrno", kao to se obino dogaa savremenim ljudima, i ukoliko taj neko bude obdaren psihikim, moralnim i fizikim podacima iji e kvalitet na zadovoljavajui nain odgovarati mom shvatanju, najozbiljnije mu savetujem da mobilie svoje snage i da, osim toga, dovede sebe u stanje neophodno da postane "punopravni uenik" moje "univerzalne laboratorije" - laboratorije koju nameravam da otvorim po zavretku svog literarnog rada, ije e osnivanje biti povezano sa poslednjom fazom mog intenzivnog rada za dobrobit itavog oveanstva. AUTOR

Dopuna Primedbe Autora: Kako bi to rekao na mudri Nasradin Hoda: Prola baba sa kolaima...

Glava 42 BELZEBUB U AMERICI Dva "dianoska" kasnije, kada je meuzvezdani brod "Karnak" nastavio svoj put i kada su verni sledbenici naeg uvaenog Hode Nasradina posedali na svoja uobiajena mesta, Hasejn se jo jednom obrati Belzebubu ovim reima: Dragi dedice! Mogu li da te podsetim da si mi priao o onim... onim tricentrinim stanovnicima Zemlje, o onima koji... kako si ih nazvao, biima koja ive na strani potpuno suprotnoj od one gde je sada u procvatu savremena civilizacija... o onim tricentrinim biima koja su, kako si rekao, veliki poklonici "fokstrota"? A! Misli na Amerikance? Da, da, na Amerikance! - radosno povika Hasejn. Naravno, seam se, obeao sam da u ti neto ispriati o tim savremenim "udacima". I Belzebub poe ovako: - Posetio sam taj deo povrine tvoje omiljene planete, to jest savremenu "Severnu Ameriku", upravo pred svoj konani odlazak iz tog sunanog sistema. Tamo sam krenuo iz Evrope, iz Pariza, koji je bio poslednje mesto mog boravka na toj planeti. Isplovio sam iz Evrope "parobrodom" u skladu sa obiajem svih takozvanih savremenih "bogataa" i stigao u jedan veliki centar Severne Amerike, grad Njujork ili, kako ga ponekad nazivaju, "kotao za topljenje raznih zemaljskih naroda". Iz luke sam krenuo pravo u hotel koji mi je preporuio jedan pariski poznanik, a koji je iz nekog razloga, dodatno, iako nezvanino, nazvan "jevrejskim". Smestivi se u hotel "Maestik", istoga dana se sretoh s jednim "misterom", koga mi je preporuio moj pariski poznanik. Na tom kontinentu se svako bie mukog pola koje ne nosi suknju zove "mister". Kada sam naao tog mistera za koga sam imao preporuku, on je kao svaki pravi Amerikanac bio do grla u bezbrojnim, to se kae, "finansijskim poslovima". Mislim da na poetku moje prie o Amerikancima treba naglasiti da se skoro sva savremena tricentrina bia, koja ine osnovno stanovnitvo tog dela Zemljine povrine, bave iskljuivo "finansijskim poslovima". S druge strane, zanimanja i profesije neophodne za proces svakodnevne egzistencije, praktikuju samo oni stanovnici drugih kontinenata koji tamo odlaze privremeno da bi, kako oni kau, "zaradili novac". Zbog toga su svakodnevni uslovi ivota tvojih savremenih ljubimaca, posebno na tom kontinentu, postali potpuno, da tako kaemo "tralalaulalanski", ili, kako bi rekao na potovani uitelj Hoda Nasradin, "nalik na mehur od sapunice koji postoji samo dok u njemu ima vazduha". Sada su ti uslovi sredine takvi da bi se, ukoliko bi iz nekog razloga profesionalni strunjaci, neophodni u svakodnevnom ivotu, prestali da dolaze sa drugih

kontinenata radi zarade, sa sigurnou moglo rei da bi se za mesec dana celokupan poredak njihovog svakodnevnog ivota potpuno sruio, jer se meu njima ne bi naao niko ko bi makar znao da ispee hleb. Osnovni razlog postepenog razvoja takve anomalije jeste, s jedne strane, zakon koji su oni sami doneli, a koji se odnosi na prava roditelja nad decom, a s druge strane, to to se u kolama osnivaju takozvane deje "tedionice dolara", s ciljem da se deci usadi ljubav prema tim dolarima. Zahvaljujui tome, kao i raznim drugim specifinim spoljnim uslovima svakodnevnog ivota, koje su takoe sami uspostavili, ljubav prema "dolarskom biznisu" i samim "dolarima" je u prirodi svih stanovnika tog kontinenta, kada dostignu odgovaran uzrast, postala motivaciona snaga njihovog "nemirnog" ivota. Eto zato svako od njih ima svoj "biznis" i to ne jedan, ve nekoliko istovremeno. Iako je gospodin za koga sam imao preporuku, takoe bio veoma zauzet tim "dolarskim biznisom", ipak me je primio veoma srdano. Kada je proitao pismo s preporukom koje sam mu predao, u njemu je zapoeo neobian proces koji su primetili ak i mnogi tvoji ljubimci - proces svojstven savremenim ljudima, koji oni nazivaju "nesvesnom gordou". I taj neobian proces odvijao se u njemu zato to je pismo koje sam mu predao upuivalo na preporuku jednog drugog "mistera", o kome se po miljenju mnogih, i ovog mistera takoe, iza lea govorilo da je "vet", to jest da je "strunjak za dolare". Iako je u poetku potpuno bio u vlasti te osobine, svojstvene svim tvojim savremenim ljubimcima, ipak se, dok je sa mnom razgovarao, postepeno opustio i na kraju mi je rekao kako je "spreman da mi se u potpunosti stavi na raspolaganje". On se, meutim, odjednom neega setio i dodao da veoma ali to zbog okolnosti koje su apsolutno izvan njegove kontrole danas nije u stanju da bilo ta uini za mene, ve sve mora da odloi za sutra, jer je on jedan veoma zauzet ovek. I razume se, uz svu svoju elju, on tu nita drugo nije mogao da uradi, zato to ti nesreni Amerikanci, voeni tim nesrenim finansijskim poslovima, mogu da rade ono to ele samo nedeljom, a dan kada sam ja doao kod njega nije bio nedelja. Na tom kontinentu, ni dolarski biznis, kao ni bilo ta drugo, ne zavise od samih ljudi; naprotiv, ti tvoji ljubimci potpuno zavise od svojih poslova. Ukratko, poto taj dan nije bio nedelja, jedan pravi "ameriki mister" nije mogao da ini ono to je hteo, to jest da poe sa mnom i predstavi me ljudima koji su mi bili potrebni; zato se dogovorismo da se vidimo narednog jutra na odreenom mestu, na njihovom znamenitom "Brodveju". Brodvej ne samo to je glavna ulica u Njujorku, ve je i najdua ulica od svih ulica u velikim savremenim gradovima tvoje omiljene planete. Dakle, sledeeg jutra krenuh na dogovoreno mesto. Poto taksi u koji sam seo nije izaao iz radionica mistera Forda, stigao sam suvie rano i onoga mistera jo nije bilo.

ekajui ga, poeh da etkam unaokolo. I poto su njujorki "brokeri" ve etkali pre svog znamenitog "doruka na svoju ruku", gomila je upravo u tom delu Brodveja postala toliko velika da se ja uplaih da e me odneti, te odluih da pose dim negde odakle mogu da vidim mesto gde moj mister treba da se pojavi. Pokaza se da je odgovarajue mesto oblinji "restoran", iz koga sam kroz prozor mogao da vidim sve prolaznike. Uzgred, moram da kaem da jo nigde na toj planeti, ni u jednoj zemlji, nema toliko restorana kao u gradu Njujorku. Oni su posebno mnogobrojni u centralnom delu grada, a njihovi vlasnici su uglavnom "Jermeni", "Grci" i "ruski Jevreji". Poto su vlastodrci te zemlje odnedavno obinim graanima strogo zabranili da proizvode, prevoze i upotrebljavaju takozvana "alkoholna pia" i izdali odgovarajue naredbe ljudima u koje su poloili sve svoje nade u pogledu duhovnog mira, sada je obinom oveku postalo skoro nemogue da doe do te tenosti. Bez obzira na to, razna alkoholna pia koja se zovu "arak", "duiko", "kotski viski", "benediktin", "votka", "gran marnije", kao i mnoge druge "alkoholne tenosti", pod svim moguim vrstama etiketa, napravljene iskljuivo na takozvanim starim "lepovima" na okeanu, kraj obala tog kontinenta, u njujorkim restoranima postoje u koliinama koje poelite. Sutina te prakse jeste da ako podigne svoj mali prst i zakloni pola usta desnom rukom, dok izgovara naziv pia o kome sanja, momentalno e ti, bez ikakvog ustezanja, ta tenost biti posluena - jedino u boci od limunade ili znamenitog francuskog "Viija". A sada pokuaj da napregne svu svoju volju i da u sebi mobilie svoje "organe percepcije", kako bi mogao da, nita ne proputajui, usvoji sve to se odnosi upravo na to kako se ta "alkoholna pia" proizvode na moru, na starim lepovima, nedaleko od obala kontinenta. Veoma alim to nisam uspeo da se potpuno upoznam sa svim detaljima te savremene zemaljske nauke. Jedina stvar koju sam uspeo da saznam jeste da u svaki recept za pripremanje tih proizvoda ulaze "sumporna", "azotna" i "hlorna" kiselina i, to je najvanije, "magina formula" poznatog savremenog nemakog profesora Kimenhofa. Taj poslednji ingredijent, to jest magina formula profesora Kimenhofa za alkoholna pia, izaziva neverovatnu radoznalost i, ako se tako moe rei, "deluje" na sledei nain: Pre svega, potrebno je da se prema starom receptu, poznatom strunjacima u toj oblasti, pripremi hiljadu boca tenosti: tano hiljadu, zato to ako boca bude vie ili manje, magina formula nee delovati. Tih hiljadu boca treba staviti na pod, a zatim jednu bocu bilo kojeg pravog alkoholnog pia, kakvo se svuda moe nai, staviti iza njih i drati tako deset minuta, a zatim lagano, veoma lagano, ekajui desno uvo levom rukom, sa odreenim pauzama, izgovoriti tu arobnu alkoholnu formulu.

Usled toga e se ne samo sadraj hiljadu boca iznenada pretvoriti u alkoholno pie, potpuno isto kao to je ono u onoj jednoj jedinoj, ve e se na svakoj boci pojaviti potpuno ista etiketa kakva se nalazi na flai sa pravim alkoholnim piem. Meu arobnim formulama tog neuporedivog nemakog profesora Kimenhofa postoji, kako sam saznao, nekoliko potpuno neverovatnih. Poznati nemaki profesor, strunjak u ovoj oblasti, poeo je da "smilja" te izvanredne arobne formule sasvim nedavno, to jest poetkom poslednjeg velikog evropskog procesa meusobnog unitavanja. Kada su u njegovoj domovini Nemakoj poele nestaice hrane, veliki profesor je, saoseajui sa stanjem svojih sunarodnika, smislio svoju prvu maginu formulu, koja se sastojala u pripremanju veoma jeftine i ekonomine "kokoije supe". Ta njegova prva formula je dobila naziv "nemaka kokoija supa" i delovala je na veoma zanimljiv nain, evo ovako. U veoma veliki lonac, koji stoji na poretu, nalije se obina voda, u koju se zatim doda nekoliko veoma sitno iseckanih listova peruna. I jedna i druga kuhinjska vrata moraju pri tome biti irom otvorena ili, ako kuhinja ima samo jedna vrata, irom treba otvoriti i prozor; i dok se veoma glasno izgovaraju rei arobne formule, kroz kuhinju treba velikom brzinom proterati jedno pile. Tako e se ispostaviti da se u loncu nalazi veoma ukusna i topla kokoija supa. Osim toga, uo sam da su za vreme tog velikog procesa meusobnog unitavanja stanovnici Nemake u ogromnom broju koristili tu maginu formulu, zato to se u praksi pokazalo da je taj nain pripremanja "kokoije supe" sasvim dobar i da je, u svakom sluaju, veoma ekonomian. Radi se o tome da je za njega veoma dugo bilo dovoljno samo jedno pile, koje je neprekidno i uvek iznova terano sve dotle dok ne bi palo od iznemoglosti. A ukoliko bi pile, to bi se reklo, "izgubilo elju da die", stanovnici Nemake su se, u tom sluaju i kao to sam pomenuo, drali sledeeg obiaja. Upravo kada bi pile "ispustilo duu", njegovi vlasnici su od njega veoma sveano pravili peenje i u ast tog dogaaja su bili duni da pozovu na ruak sve svoje roake. U vezi s tim, zanimljivo je napomenuti da je jedan drugi njihov znameniti profesor, po imenu tajner, za vreme svojih takozvanih "naunih istraivanja natprirodnih pojava", matematiki utvrdio da uvek kada se ti pilii slue na "zvaninim rukovima", domaica treba da odri kratak govor. Domaica, dakle, treba da pogleda ka nebu i, pokazujui na pile, oseajno kae kako je to pravi "fazan sa Pamira" koga im je specijalno poslao dragi neak koji se tamo nalazi kao konzul njihovog velikog "faterlenda". Na toj planeti postoje magije za sve mogue namene. Broj takvih arobnih formula poeo je da raste tek poto su mnogi stanovnici te osobene planete postali strunjaci za natprirodne pojave i poeli da se nazivaju

"okultistima", "spiritualistima", "teozofima", "vraarama", "hiromantima", i tako dalje. Osim sposobnosti izazivanja "natprirodnih pojava", ti strunjaci takoe veoma dobro znaju kako "tajno postaje javno". Zabrana korienja alkohola u Americi predstavlja drugi dobar primer koji nam omoguuje da razumemo do koje mere je kod savremenih vlastodraca atrofirala mogunost kristalizacije podataka za logiko miljenje, poto se taj apsurd tamo zaista ponovio. Zbog te zabrane na tom kontinentu svi bez izuzetka sada koriste alkohol, ak i oni koji u drugim okolnostima nikada to ne bi radili. U Americi se s upotrebom alkohola dogaa isto to se u zemlji Maralplesi dogodilo sa vakanjem makovih zrna. Razlika je u tome to su se itelji Maralplesija pomamili za pravim zrnima maka, dok sada u Americi njeni stanovnici piju bilo kakvu tekuinu ukoliko je na boci etiketa alkoholnog pia koje postoji negde na toj planeti. Druga razlika se sastoji u tome to bia koja sada ive na amerikom kontinentu, kada taj zabranjeni proizvod treba da sakriju od oiju vlasti, pribegavaju postupcima koji ni izdaleka nisu tako naivni kao to su bili oni koje su koristili itelji Maralplesija. Na ta sve idu tvoji savremeni ljubimci u tom pogledu moi e veoma dobro da shvati na osnovu sledeih primera. Sada svaki mlad ovek, kome se jo nije osuilo majino mleko na usnama, obavezno nosi sa sobom naizgled bezazlenu "tabakeru" i, sedei u restoranu ili u nekom od njihovih poznatih "dansinga", on nemarno vadi iz depa tu tabakeru, dok svi oko njega, naravno, misle da se on sprema da zapali. Ali, ni govora! On lagano okree tabakeru i u njegovoj levoj ruci se pojavljuje mala aa, dok desnom veoma lagano i veoma mirno naliva iz tabakere u tu au nekakvo pie, moda kotski viski, ali pripremljeno na nain koji sam ti ve opisao. na nekom od starih lepova u blizini amerike obale. Nekako, ba za vreme svojih posmatranja, video sam i ovakvu sliku. U jednom od tih restorana, nedaleko od mog stola, sedele su dve mlade Amerikanke. Sluga, ili kako tamo kau, "kelner", doneo im je bocu neke mineralne vode i dve ae. Jedna od njih je malice odvrnula ruku svog pomodnog kiobrana i tenost, verovatno kotski viski ili neto slino, potekla je, takoe veoma lagano, u njihove ae. Ukratko, moj deae, na amerikom kontinentu se ponavlja isto ono to se jo nedavno dogaalo u velikoj zemlji koja se zove Rusija, gde su vlasti takoe zabranile upotrebu znamenite "ruske votke", usled ega su ta bia ubrzo nauila da umesto votke piju nita manje poznatu "otrovnjau" od koje svakodnevno umiru hiljade tih nesrenika.

U datom sluaju mi definitivno moramo odati priznanje savremenim Amerikancima. U svom umeu da skrivaju upotrebu alkohola od vlasti, oni su neuporedivo "civilizovaniji" od stanovnika Rusije. Da, moj deae, kao to sam ti ve rekao, da bih izbegao ulinu guvu, svratih u tipian njujorki restoran i, poto sedoh za jedan sto, poeh kroz prozor da posmatram gomilu. A poto svuda na toj planeti vai obiaj da je onaj koji sedi u restoranu, ili na bilo kom drugom javnom mestu, duan da onim to oni nazivaju "novac" neto narui ili kupi u korist vlasnika te ustanove, i ja uinih isto naruivi au njihove poznate "oranade". Taj poznati ameriki napitak sastoji se od soka isceenih pomorandi ili njihovih poznatih "grejpfruta" i stanovnici toga kontinenta ga piju uvek i svuda u neverovatnim koliinama. Mora se priznati da ta uvena "oranada" osveava ponekad za vreme vruine, ali to se tie njenog delovanja na takozvanu "sluzokou" eluca i creva, taj napitak je jedan od mnogobrojnih faktora koji, svi zajedno - polako ali sigurno - vode unitenju "suvine i beznaajne" funkcije eluca, koja se zove "varenje". A tada, dok sam sedeo za stolom sa aom oranade i posmatrao prolaznike u nadi da u ugledati mistera koga sam ekao, poeh nemarno da razgledam sam restoran. Na stolu za kojim sam sedeo, izmeu ostalih predmeta primetih takozvani "meni". "Meni" je na tvojoj omiljenoj planeti ime dato listu papira na kome su ispisane sve vrste jela i pia koja se u tom restoranu slue. Razgledajui taj papir, otkrih da se toga dana moglo naruiti najmanje sedamdeset osam razliitih jela. To me je veoma iznenadilo i ja pomislih na to kolika mora biti pe u kuhinji tih Amerikanaca da bi se za jedan dan moglo pripremiti sedamdeset osam razliitih jela. Moram da dodam da sam bio na svim kontinentima Zemlje i da sam bio gost kod mnogih ljudi koji su pripadali razliitim kastama. I poto sam esto gledao kako se priprema hrana u njihovim kuama, kao i u svojoj sopstvenoj, bilo mi je manje ili vie poznato da su za pripremanje jednog jela potrebne najmanje dve ili tri erpe. Tako sam izraunao da je tim Amerikancima, ako pripremaju sedamdeset osam jela u jednoj kuhinji, potrebno oko tri stotine lonaca i erpi. Poeleh da lino vidim kako na jedan poret moe da stane tri stotine erpi i zato reih da dam dobru "napojnicu" kelneru koji mi je doneo "oranadu", kako bi mi dozvolio da sopstvenim oima vidim kuhinju tog restorana. Kelner mi to nekako sredi i ja uoh u kuhinju. I ta misli, ta sam tamo video? Kakva je slika iskrsla pred mojim oima? poret sa tri stotine lonaca i erpi? Ni govora!!!

Video sam samo "minijaturni" poret na gas, nalik na one koji se nalaze po "momakim brlozima" ili u sobama "vrlih starih deva". Kraj tog poreta stajao je kuvar kotlananin s vratom bika i itao novine, koje su sastavni deo svakog stanovnika Amerike. Mislim da je to ovoga puta bio "Tajms". Osvrnuh se u udu oko sebe i opet mi se pogled zadra na biijem vratu tog kuvara. Dok sam ja stajao zbunjen kelner ue iz restorana u kuhinju i naneobinom engleskom narui kuvarujedno veoma prefinjeno jelo. Na osnovu akcenta kelnera koji je naruio to jelo neobinog naziva, mogao sam da zakljuim da je on tek nedavno stigao iz Evrope, oigledno sanjajui o tome da svoje depove napuni amerikim dolarima - san svakog Evropljanina koji nikada nije bio u Americi i zbog kojeg ni jedan Evropljanin ne moe vie mirno da spava. Kada je taj pretendent na "ameriko multimilionerstvo" naruio to udno jelo, debelovrati kuvar je bez urbe ustao sa svoga mesta i skinuo sa zida mali, kako se u tim krajevima kae, "momaki tiganj". Zatim je, ukljuivi svoj "'minijaturni poret", stavio na njega tiganj; i dalje hodajui usporeno, on prie jednom od mnogobrojnih ormana, izvadi odande nekakvu konzervu, otvori je i itav njen sadraj izrui u tiganj. Zatim, istim korakom, prie drugom ormanu, izvadi odande drugu konzervu, ali ovoga puta deo njenog sadraja nasu u tiganj i promeavi dobijenu meavinu, izrui itavu masu na tanjir koji je stavio na sto. Zatim ponovo sede na preanje mesto i nastavi da ita novine. Kuvar sa biijim vratom potpuno ravnoduno obavi itavu proceduru, ba kao automat; iz njegovih pokreta se videlo da mu misli blude negde daleko, bez sumnje tamo gde se deavaju dogaaji o kojima piu u tim amerikim novinama. Kelner koji je naruio to neobino jelo uskoro ue u kuhinju nosei veliki bakarni posluavnik na kojem se nalazio ve liki broj takozvanih "savremenih noeva", nainjenih od iskrivljenog metala i stavivi tanjir s onim udnim jelom na posluavnik, sve to odnese u salu. Kada sam se vratio na svoje mesto videh za susednim stolom "mistera" koji je mljackao ustima jelo, ije sam pripremanje upravo imao sree da vidim u kuhinji. Pogledavi ponovo kroz prozor, najzad u gomili uoih onog mistera koga sam ekao i plativi raun, izaoh iz restorana. A sada, moj deae, drei se formi miljenja naeg dragog uitelja, mogu da ti ispriam poneto o "jeziku" tih Amerikanaca. Ve od prvog dana svog boravka u najveem gradu Severne Amerike osetio sam velike tekoe u razumevanju, jer iako ta bia, kako se pokazalo, koriste engleski jezik za meusobno usmeno optenje, taj njihov "engleski" je veoma specifian i zaista potpuno osoben. Zato sam, nailazei na takve tekoe, naumio da izuim taj njihov osobeni "razgovorni engleski".

Treeg dana po svom dolasku, upravo kada sam se spremao da "mistera" koga sam tada sreo zamolim da mi preporui uitelja tog "engleskog jezika", iznenada ugledah na nebu reflektorima osvetljen "ameriki oglas". KOLA JEZIKA PO SISTEMU MISTERA ATERLICA 13, Sever, 293. ulica Dalje je sledilo objanjenje koji se jezici mogu uiti u toj koli. to se tie "amerikog engleskog", on je imao posebno mesto, jer se mogao uiti od pet minuta do dvadeset etiri asa. Ja najpre nisam znao ta da odaberem, ali sam ipak reio da narednog dana odem na navedenu adresu. Sledeeg dana sam naao tog mistera aterlica koji me je lino primio i kada je uo da elim da nauim "ameriki engleski" prema njegovom sistemu, objasnio mi je pre svega da se taj razgovorni jezik moe nauiti u tri oblika, pri emu svaki oblik odgovara specijalnim zahtevima. - Prvi oblik - rekao je on - postoji kako bi razgovorni jezik uili ljudi koji naprosto moraju da obezbede zaradu u naim amerikim dolarima. Drugi oblik odgovara onima koji, iako im nai dolari nisu potrebni, svejedno vole da "prave pare" i u svojim socijalnim odnosima s nama, Amerikancima, vole da se ponaaju ne makar kako, nego kao pravi "gentlmeni" sa engleskim vaspitanjem. to se tie treeg oblika, on je potreban onima koji ele da imaju mogunost da ovde, tamo i svuda, u svakom trenutku nabavljaju kotski viski. Poto mi je vreme za uenje drugog oblika uenja engleskog najvie odgovaralo. reio sam da mu odmah platim dolare koje je traio za uenje prema njegovom tajnom sistemu. Kada sam mu dao dolare i on ih stavio u svoj unutranji dep - s glumljenom ravnodunou - a, u stvari, sa izvesnom pohlepom koja je svojstvena svim stanovnicima te planete objasnio mi je da za izuavanje tog drugog oblika treba zapamtiti samo pet rei: 1)moda; 2)mogue: 3)sutra; 4)o, vidim; 5)dobro. Rekao mi je da, ako budem morao da razgovaram s nekim "misterom", samo s vremena na vreme izgovaram tih pet rei. - To e biti sasvim dovoljno - ree on - da svakoga ubedite: prvo, da veoma dobro znate engleski , a drugo, da ste "tatamata" u "biznisu". Iako je sistem tog uvaenog aterlica bio veoma originalan i nesumnjivo efikasan, nijednom nisam morao da ga primenim u praksi. To je bilo zato to sam sutradan sreo na ulici jednog starog poznanika, novinara iz evropskih novina, koji mi je poverio najveu tajnu uenja amerikog engleskog. Kada sam mu izmeu ostalog rekao da sam se prethodnog dana sreo s misterom aterlicem i ispriao mu neto o njegovom sistemu, on mi je odgovorio; - Znage ta, moj dragi doktore? Poto ste vi pretplatnik naih novina, ne mogu da se uzdrim a da vas ne uputim u jednu tajnu lokalnog jezika.

I zatim nastavi: - Poto ve znate nekoliko naih evropskih jezika, moete savreno ovladati ovdanjim jezikom uz primenu te tajne i moete razgovarati na bilo koju temu, a ne samo da naterate druge da misle kako vi znate engleski. Za tako neto, ne poriem, sistem tog aterlica odlino odgovara. On mi zatim objasni da - dok se izgovara bilo koja re na bilo kojem evropskom jeziku - treba da zamislite da imate u ustima vru krompir u momentu kada se spremate da izgovorite neku englesku re. Osim toga, ako zamislite da je taj vru krompir dobro zainjen "paprikom", imaete savren izgovor na amerikom engleskom. On mi je, pored ostalog, savetovao da se ne usteem da koristim rei iz evropskih jezika, zato to se engleski sastoji iz sluajne meavine skoro svih evropskih jezika, zbog ega ima po nekoliko rei za svaku obinu misao, usled ega ete "skoro uvek ubosti pravilnu re". I ak, ukoliko iz neznanja upotrebite re koja u tom jeziku ne postoji, nemojte brinuti; u najgorem sluaju va sagovornik e pomisliti da je sam neznalica. Sve to treba da radite jeste da zamiljate kako kotrljate vru krompir... a sve ostalo su sitnice. To vam garantujem, a mogu ak i da vam kaem da ukoliko, sledei moj savet, ne dokaete svima da je va "ameriki engleski" idealan, ne morate vie da se pretplaujete na nae novine. Nekoliko dana kasnije morao sam da otputujem u grad ikago. Taj grad je bio drugi po veliini na tom kontinentu i moglo bi se rei da je bio druga prestonica Severne Amerike. Pratei me u ikago, moj njujorki poznanik mi je dao preporuku za jednog tamonjeg "mistera". im sam stigao u grad ikago, uputih se pravo tom "misteru". Pokazalo se da je taj ikaki "mister" veoma drueljubiv i ljubazan. Zvao se Belibaton. Ve prve veeri, taj drueljubivi i ljubazni mister Belibaton me pozva da poem s njim u kuu njegovih prijatelja, kako se, prema njegovim reima, ne bih oseao "odbaenim" u nepoznatom gradu. Naravno, ja prihvatih. Kada smo stigli tamo, zatekosmo veliki broj mladih Amerikanaca koji su bili u gostima kao i mi. Svi gosti su bili veoma veseli i vedri. Oni su redom priali "smene prie" i smeh koji je pratio te prie ispunjavao je sobu kao dim u dane kada bi juni vetar donosio dim iz dimnjaka amerikih fabrika gde su se proizvodile njihove virle pod nazivom "hotdog". Poto sam i sam voleo smene prie, moje prvo vee u ikagu je, naravno, proteklo veoma interesantno i zabavno.

Sveje bilo veoma ljupko i prijatno izuzev jedne crte, zajednike za sve prie ispriane te veeri, koja me je veoma zaudila i zbunila. Zaudila me je njihova "dvosmislenost" i "nepristojnost". Dvosmislenost i nepristojnost tih pria je bila tolika da je bilo koji od tih mladih amerikih pripovedaa za itavo tuce poena prednjaio ispred znamenitog Bokaa. Bokao je ime jednog pisca koji je napisao jednu za Zemljane veoma pounu knjigu pod nazivom "Dekameron"; tu knjigu sada svuda itaju i ona je omiljena knjiga tih bia skoro na svim kontinentima. Sledee veeri me je taj prijatni mister Belibaton poveo kod dugih svojih prijatelja. Tamo je takoe bilo mnogo mladih Amerikanaca, mukaraca i ena, koji su sedeli po uglovima sobe i tiho jedni s drugima razgovarali. im smo seli prila mi je jedna lepukasta devojka, sela pored mene i poela neusiljeno da brblja. Kao i obino, podrao sam razgovor i mi smo brbljali o svemu i ni o emu. Ona me je, izmeu ostalog, mnogo ispitivala o gradu Parizu. U jeku razgovora ta "mlada ledi" iznenada, s neba pa u rebra, poe da me mazi po vratu. Ja odmah pomislih: "Kako je paljiva! Ona je, mora biti, primetila 'ujed buve' na mom vratu i sada rukom prelazi preko tog mesta kako me ne bi svrbelo." Ali kada sam uskoro primetio da su svi mladi Amerikanci jedni duge poeli da maze, veoma sam se zaudio i nisam mogao da shvatim ta se dogaa. Moja prva pomisao da se radi o ujedu buva nije se potvrdila, zato to je bilo nemogue da su sve posetioce bez izuzetka buve odjednom ujele za vrat. Poeo sam da razmiljam o znaenju svega toga, ali, ma koliko se trudio, nita nisam mogao da shvatim. Kasnije, kada smo napustili taj dom i ve bili na ulici, zamolio sam mistera Belibatona da mi objasni ta je sve to znailo. On je odmah prasnuo u neobuzdan smeh i nazvao me "naivinom" i "provincijalcem". A zatim, smirivi se malo, ree: - U stvari, ti si ba udan momak, jer mi smo sada bili na "veeri maenja". Smejui se i dalje mojoj naivnosti, on mi ree da smo prethodnog dana takoe bili na "veeri", ali na "veeri pria", a sutra - nastavi on - nameravam da vas povedem sa sobom na vee kupanja, gde e se mladi ljudi kupati zajedno, naravno u specijalnim kupaim kostimima. Zatim, videi da sam i dalje zbunjen, on dodade: - Ali, ako vama iz nekih razloga nisu po volji te "dosadne stvari", poi emo na neka druga mesta koja nisu svima otvorena. Imamo ovde mnogo takvih "klubova" i ja sam ulanjen u nekoliko njih. Poi emo na te "privatne veeri", ako elite da potraite neto "solidnije". Ali ja nisam iskoristio dobrotu tog ljubaznog i izuzetno "drueljubivog" mistera Belibatona, zato to sam sledeeg jutra dobio telegram sa zahtevom da se vratim u Njujork.

Tu se Belzebub duboko zamisli i posle prilino duge pauze, duboko uzdahnu i ovako nastavi svoju priu: - Sutradan, umesto da poem jutarnjim vozom, kako sam ve reio poto sam dobio telegram, ja odloih svoj put do veeri. Poto razlog odlaganja mog odlaska moe biti dobro ilustrovati kakvo je zlo proisteklo iz jednog pronalaska tih Amerikanaca, koji ima iroku primenu na svim kontinentima i predstavlja jedan od osnovnih razloga daljeg, da tako kaemo, "iscrpljivanja psihe" svih tricentrinih stanovnika nesrene planete, ispriau ti o tome detaljno. Taj tetni ameriki pronalazak, iju sutinu nameravam da ti predoim, postao je ne samo uzrok daljeg i ubrzanog "iscrpljivanja" psihe svih tricentrinih bia nastanjenih na toj nesrenoj planeti, ve vodi potpunom unitavanju te unikalne ivotne funkcije svojstvene svim tricentrinim biima, koja je u njihovom biu do ovog poslednjeg veka nastajala spontano i koja je svuda nazivana "zdravim instinktom oseanja istine u srcu realnosti". Umesto te funkcije, neophodne svakom tricentrinom biu, postepeno je kristalizovana druga specijalna funkcija, ije dejstvo kod njih izaziva neprekidno miljenje o svemu. Taj tetni pronalazak oni su nazvali "reklamom". Da bi mogao da shvati sve to sledi, moram da ti kaem da sam nekoliko godina pre svog putovanja u Ameriku, za vreme putovanja po Evropi, jednom kupio nekoliko knjiga kako bih prekratio duge sate dosadnog putovanja vozom. U jednoj od tih knjiga, koju je napisao jedan veoma poznat pisac, proitao sam glavu o Americi, u kojoj se mnogo govorilo o takozvanim ikakim "klanicama". "Klanicom" se naziva specijalno mesto na kome se tricentrini Zemljani bave unitavanjem bia raznih drugih formi ija planetarna tela upotrebljavaju kao svoju prvu nasunu hranu, naravno, opet zbog abnormalno uspostavljenih uslova svakodnevnog ivota. tavie, dok sve to rade na tim specijalnim mestima, oni ponavljaju i ak tvrde da to rade iz "nunosti" i na "najhumaniji" nain. Taj poznati savremeni pisac je jednoj od klanica u istom tom gradu ikagu dao ushienu ocenu "svedoka", poto je, prema njegovom miljenju bila izvanredno organizovana. On je hvalio savrenstvo njenih maina svih moguih vrsta i padao u ekstazu zbog njene izuzetne istoe. "Ne samo da humanost prema biima drugih formi - pisao je on - dostie u toj klanici "boansku" proporciju, ve su maine do te mere usavrene da ivog stvora uvode na vrata na jednom kraju, i ve kroz desetak minuta kroz vrata na drugom kraju iznose tople virle, spremne za jelo, ako hoete da ih jedete. On je, naj;ad, podvukao da sve to u potpunosti rade te savrene maine, da ovekove ruke ne moraju nita ni da taknu, usled ega je sve tako isto i uredno da istije i urednije ne moe biti.

Nekoliko godina kasnije, poto sam proitao tu knjigu, sluajno sam nabasao na lanak u jednom ozbiljnom ruskom asopisu u kome su te ikake bolnice hvaljene u istom tonu. I kasnije sam sluao o tim ikakim klanicama od raznih ljudi, od kojih su neki, rekao bih, bili svedoci uda koja su opisivali. Ukratko, pre svog putovanja u ikago ve sam bio siguran da tome "udu" nema ravnog. Moram rei da me je uvek interesovala ta vrsta proizvodnje, u kojima su tvoji ljubimci istrebljivali razliite forme zemaljskih bia; osim toga, od vremena kada sam u svojoj marsovskoj laboratoriji postavio razne mehanizme i poeo s njima da radim, uvek sam pokazivao veliko zanimanje za sve vrste maina. I zato, kada sam se ve naao upravo u tom gradu ikagu, pomislio sam da bi s moje strane bilo neoprostivo ako ne iskoristim mogunost da vidim te znamenite klanice. Zato sam odluio da tog jutra, na dan svog odlaska, u drutvu jednog od svojih novih ikakih poznanika posetim jednu takvu tvorevinu tvojih ljubimaca. Na savet pomonika glavnog upravnika, za vodia smo uzeli slubenika jednog departmana banke koja je bila povezana s tom klanicom, i zajedno s njim smo se uputili u razgledanje. Najpre smo proli kroz dvorita u koja su doterivali nesrena etvoronoga stvorenja, u kojima su ona i ostajala dok ih ne ubiju. Ta dvorita se nisu razlikovala od drugih mesta te vrste na toj planeti, izuzev to su po veliini bila znatno vea. S druge strane, bila su i znatno prljavija od onih koja sam video u drugim zemljama. Zatim smo proli kroz takozvane "dograene" delove. Jedan od njih je bio friider za gotovo meso; u drugom delu su etvoronoce ubijali prosto - maljevima, i drali im kou isto kao i u drugim klanicama. Uzgred, kada smo prolazili kroz poslednji dograeni deo, uinilo mi se da je to verovatno mesto gde su ivotinje ubijane specijalno za Jevreje, zato to njihova religija, kako sam kasnije saznao, odreuje poseban nain ubijanja etvoronoaca. etnja kroz sve te prostorije, oduzela nam je prilino vremena i ja sam ekao trenutak kada emo najzad da doemo do sekcije o kojoj sam veoma mnogo sluao i koju sam specijalno eleo da posetim. Ali, kada sam naem vodiu rekao da elim to pre da vidim tu sekciju, saznao sam da smo videli sve to se u toj poznatoj ikakoj klanici moglo videti i da drugih sekcija nema. Nigde, dragi moj deae, nisam video nijednu mainu, osim kolica na inama, koja se u svim klanicama koriste za odvoenje tekih skeleta; a to se tie prljavtine, nje je bilo vie nego dovoljno. Po istoi i optoj organizovanosti, tifliske klanice, koje sam video dve godine pre toga, imale su mnogo poena prednosti u odnosu na tu ikaku klanicu.

U Tiflisu, na primer, niste mogli da vidite na podu ni kap krvi, dok je u ikagu sve bilo njome isprskano. Oigledno da je neka grupa amerikih biznismena, pribegavi, kao i uvek, svojoj uobiajenoj "reklami", reila da izreklamira ikake klanice, kako bi po itavoj planeti proirila lane podatke koji apsolutno ne odgovaraju stvarnosti. Poto je to tamo opte pravilo, za tako neto nisu tedeli dolare. A poto je kod savremenih novinara i reportera sveta funkcija savesti potpuno atrofirala, oni su imali ogroman uspeh u kristalizaciji udovino preteranog miljenja o ikakim klanicama kod skoro svih tvojih ljubimaca koji su nastanjeni na toj planeti. I, naravno, moe se rei da je to bilo uraeno u "pravom amerikom stilu". Tricentrina bia na amerikom kontinentu su postala takvi strunjaci za reklamu da se na njih moe primeniti jedna od mnogih izreka naeg dragog Hode Nasradina: "Da postane drug avola moe samo onaj koji svoj Um usavri do te mere da moe od muve da napravi slona." Razume se, oni su postali toliko veti u tome kako se od muve pravi slon i to ine toliko esto da u nae vreme, ako neko sretne u Americi pravog slona, treba da napregne sve svoje snage kako ne bi pomislio da je pred njim, u stvari, samo muva. Iz ikaga sam se vratio u Njujork i poto sam brzo i sasvim zadovoljavajue reio sve projekte radi kojih sam doao na taj kontinent, a kako su mi okolnosti i uslovi sredine za svakodnevni ivot izgledali pogodni za povremen potpun odmor, koji je za mene postao uobiajen za vreme tog mog poslednjeg putovanja na Zemlju, reih da neko vreme ostanem u tom gradu i poivim meu tim biima prepustivi se naprosto asocijativnom toku koji se u meni odvijao neprestano. Dakle, ivei u najveem centru te velike i moderne zemlje i sukobljavajui se u raznim sluajevima sa biima najrazliitijih tipova, jednog dana sam pojmio nenamerno, ali zahvaljujui steenoj navici da takorei "usput" prikupljam materijale za svoju statistiku u okviru koje sam uporeivao rasprostranjenost bolesti i neobinih "subjektivnih poroka" meu biima razliitih grupa- injenicu - jednu injenicu koja me je veoma zainteresovala: u prirodi skoro polovine tricentrinih bia, koja sam tamo upoznao, funkcija koja je predviena za preobraaj prve nasune hrane je disharmonizovana, ili, kod njih, je kako bi oni rekli, "sistem za varenje bio pokvaren"; osim toga, skoro etvrtina njih ima ili samo to nije dobila onaj oblik bolesti koji se naziva "impotencijom", a zbog te bolesti je veoma mnogo savremenih stanovnika tvoje omiljene planete zauvek lieno mogunosti produetka svog roda. Kada sam to shvatio, u meni se pojavilo ogromno interesovanje za bia te grupe, tako da sam promenio svoj ve odreen nain ivota i polovinu svog vremena koje mi je preostalo za moj lini odmor posvetio specijalnim istraivanjima uzroka te injenice - toliko neobine za mene i toliko uvredljive za njih. Pratei taj cilj, ja sam ak odlazio u razne provincijske centre njihove ogromne savremene zemlje, iako nigde nisam ostajao due od dva dana, izuzev u gradu Bostonu ili, kako ga ponekad

zovu, "gradu onih koji su izbegli nacionalno izroavanje". Tamo sam boravio itavih nedelju dana. Rezultati tih posmatranja i statistika obrada su mi pomogli da utvrdim kako su obe ove bolesti, koje u odreenom stepenu preovlauju meu savremenim biima nastanjenim na svim kontinentima, toliko iroko rasprostranjene da su mi njihove posledice odmah postale jasne. ak sam pomislio da e, ukoliko stvari budu i dalje ile tim putem, taj veliki samostalni narod uskoro zadesiti ista sudbina koja je zadesila zemlju pod nazivom "carska Rusija", to jest i ova zemlja e biti unitena. Jedina razlika e se sastojati u samom procesu unitenja. Proces propasti "carske Rusije" zapoeo je zbog anomalija Uma tamonjih "vlastodraca", dok e do procesa unitenja amerike drave doi usled organskih anomalija. Drugim reima, "smrt" prve drave je nastupila zbog pameti, dok e smrt druge nastupiti zbog eluca i pola. Upravo te dve funkcije, neophodne njihovom organizmu, sada regresiraju u pravcu potpune atrofije, i to velikom brzinom. Ameriko drutvo je jo veoma mlado; i jo, to bi se reklo, lii na novoroene, rumeni se kao novoroene. A poto su kod predstavnika tog mladog drutva dva glavna motora njihove egzistencije ve sklona dekadenciji, mislim da e dalje kretanje ka sjedinjavanju sa Beskonanim, to se dogaa svuda u Megalokozmosu, zavisiti od pravca i intenziteta sila koje je generisao prvobitni impuls. U naem velikom Megalokozmosu se ak smatra zakonom vaeim za sva bia koja poseduju Um - da svako mora da brani prvobitni impuls zato to e on, stekavi energiju, postati snaga koja je osnovni pokreta svega postojeeg u Vasioni i koja e sve povesti natrag ka Primarnoj Sutini. U tom trenutku Belzebubu donesoe "lejtuanbros". Sasluavi sadraj, on se opet okrete Hasejnu i ree: - Ja mislim, dragi moj deae, da e stei jasnu sliku i razumeti neobinost psihe tih tricentrinih bia sa planete Zemlje, koja su ti se toliko dopala, ako ti podrobnije objasnim uzroke disharmonije obeju fundamentalnih funkcija u prirodi tih tricentrinih stanovnika Amerike. Kako bi mi bilo zgodnije, najpre u ti posebno objasniti uzroke disharmonije svake od ovih fundamentalnih funkcija, a poeu od uzroka disharmonije funkcionisanja preobraaja njihove "prve nasune hrane", ili, kako bi oni rekli, od "uzroka kvarenja njihovih eludaca". Disharmonija te funkcije ima nekoliko specifinih uzroka, razumljivih ak i Umu obinih tricentrinih bia, ali najvanijaje to su se od samog poetka formiranja njihovog drutva privikli - zahvaljujui uslovima sredine i najrazliitijim uslovima, koje su sami uspostavili - da nikada kao prvu nasunu hranu ne upotrebljavaju bilo ta to je svee, ve iskljuivo one proizvode koji se nalaze u stadijumu raspadanja.

U nae vreme predstavnici tog naroda skoro nikad za svoju prvu nasunu hranu ne koriste nekakav jestivi proizvod koji jo sadri sve "aktivne elemente" koje je u njega unela sama Velika Priroda i koji su neophodni za normalan ivot svih bia; oni "konzerviraju", "zamrzavaju" i "ekstrahuju" unapred sve te proizvode i koriste ih tek onda kada je veina "aktivnih elemenata", neophodnih za normalnu egzistenciju iz njih ve isparila. Ta anomalija se pojavila u svakodnevnom procesu egzistencije tricentrinih predstavnika te nove zemlje i ona se dalje proiruje i uvruje svuda meu tvojim ljubimcima zbog toga to su, od vremena kada su tricentrini stanovnici Zemlje prestali da ulau napore koji su im neophodni, oni postepeno sebe liili mogunosti kristalizacije onih sutinskih podataka u sopstvenoj prirodi koji su mogli da im omogue - ak bez vostva istinski usmerenog znanja - da osete istinsku tetnost ove ili one manifestacije svoje delatnosti po same sebe. I kada bi makar neki od tih nesrenih Amerikanaca posedovali instinkt svojstven svim tricentrinim biima, oni bi mogli - naprosto zahvaljujui sluajnim asocijacijama i poreenjima - pre svega sami da shvate, a zatim da to saopte i svima ostalima, da u trenutku kada se primarna veza izmeu Velike Prirode i bilo kog proizvoda koji se koristi kao "prva nasuna hrana" narui, ak i ako se taj proizvod uva potpuno izolovano, to jest "hermetiki izolovan", "zamrznut" ili "ekstrahovan", on se pod uticajem vremena, kao i sve u Vasioni, mora menjati i razlagati u skladu sa istim principom i istim redosledom prema kome je formiran. Zbog toga treba da zna da se aktivni elementi, od kojih Priroda stvara sve kozmike formacije, podvrgavaju transformaciji putem tetartokozmosa u proizvodima korienim kao prva nasuna hrana bia, a takoe, oni su izvor formiranja svih ostalih potpuno oduhovljenih ili poluoduhovljenih objekata. I oni, kada nastupi odgovarajue vreme i u ma kakvim se uslovima nalazili, moraju da se odreenim redosledom odvoje od onih masa u koje su bili sjedinjeni za vreme trogoautoegokratskog procesa. I naravno, to vai i za one proizvode koji su toliko dragi Amerikancima i koje oni konzerviraju u takozvanim "hermetiki zalemljenim konzervama". Nije vano koliko su hermetiki zatvorene te konzerve; im nastupi vreme "dezintegracije", "aktivni elementi" koji ih ine neizbeno poinju da se izdvajaju od itave mase. I ti aktivni elementi, na taj nain odvojeni od celokupne mase, obino u zavisnosti od svog porekla ponu da se grupiu ili u obliku "kapi", ili malih "mehurova" koji momentalno nestaju im se konzerva otvori za upotrebu tih proizvoda; i, dok odleu u prostranstvo, rasporeuju se na svoja odgovarajua mesta. Naravno, bia tog kontinenta ponekad jedu svee voe. Ali to voe jedva moe da se nazove voem, to su naprosto, kako bi rekao na dragi uitelj, "nakaze".

Zbog njihovog mudrovanja sa stablima voaka, koje na njihovom kontinentu rastu u izobilju, razni "naunici nove formacije" malopomalo su uspeli da od tog amerikog voa u nae vreme naprave "prijatan prizor", ali ne i hranu. Voe se gaji na takav nain da u vreme sazrevanja jedva sadri bilo ta od onoga to je Velika Priroda namenila ljudima za upotrebu, radi njihovog normalnog ivota. Ti naunici nove formacije su, naravno, daleko od toga da makar naslute kako se, ukoliko se bilo koja planetarna forma vetaki kalemi, ili u sluaju bilo kakvog manipulisanja njome, ona redukuje do stanja koje je Velika Priroda odredila kao "abzojomos", u kome iz okolne sredine apsorbuje kozmike supstance korisne jedino za takozvanu "subjektivnu prirodu koja se automatski reprodukuje". Razume se, od samog poetka te njihove, jo sasvim mlade savremene civilizacije dolo je nekako do toga da su bia bezbrojnih posebnih grupa usvojila samo jedan od sedam aspekata osnovne zapovesti, date tricentriiim biima odozgo, to jest "tenju da nau unutranju i spoljnju istotu"; i taj jedini aspekt, koji su u iskrivljenom obliku uinili svojim idealom, izraava se sledeim reima: "Pomai svemu to te okruuje, ivom i neivom, da stekne lep izgled". Oni se posebno tokom poslednja veka trude da postignu taj "lep spoljni izgled", ali, naravno, samo za one razliite spoljne objekte kojima je u datom periodu zapalo u udeo da, kako oni kau, postanu "moderni". Tokom itavog tog vremena njih nije brinulo iz ega se sastoji bilo koji objekat - to je bilo vano - ve samo to da mu treba pridati "lep spoljni izgled". Moram da ti kaem, moj deae, da to se tie tih savremenih bia i poveanja "spoljne lepote" njihovog voa, nigde na drugim kontinentima te iste planete ili, ak, na drugim planetama ja nisam video voe koje bi spolja bilo toliko lepo, kao u savremenoj Americi; s druge strane, to se tie unutranjeg sadraja tog voa, tu se treba vratiti omiljenoj izreci naeg dragog uitelja: "Najvei blagoslov za oveka jeste - dejstvo ricinusa". A kakve su visine dostigli u svojoj umetnosti proizvodnje znamenitih konzervi - to se "ni u bajci ne moe ispriati, niti se perom moe opisati". Bie oduevljen ako bude video spoljnu lepotu amerikih konzervi s voem. Dok etate glavnim ulicama gradova toga kontinenta, posebno u Njujorku, i razgledate izloge prodavnica voa teko je rei ta se nalazi pred vaim oima: izloba slika "futurista" u Berlinu ili izlog poznate parfimerije za strance u prestonici sveta, gradu Parizu. Tek kada napokon ponete da razaznajete dekorativne detalje tih izloga i nekako doete k sebi, moi ete jasno da shvatite koliko su po boji i obliku "tegle" i "boce" amerikog konzerviranog voa raznovrsnije od evropskih. I tu raznovrsnost boja i oblika one oigledno duguju injenici to se u optoj psihi stanovnika te mlade zemlje, kombinacija formirana od meavine nekada samostalnih rasa pokazala kao neto to potpunije pogoduje boljem usvajanju i irem razumevanju znaenja

udesnih prednosti izazvanih nemakim pronalaskom hemijskih materija "anilina" i "alizarina", kao i francuskim dostignuima u oblasti "parfimerije". Kada sam prvi put ugledao te izloge, nisam mogao da se uzdrim i da ne uem u radnju i kupim oko etrdeset tegli raznih boja sa konzerviranim voem najrazliitijih nijansi. Kupio sam ih da bih obradovao ljude iz svoje pratnje, koji su doputovali iz zemalja Azije i Evrope, gde takvog neverovatno lepog voa jo nema. I, razume se, kada sam ih doneo kui i raspakovao, ti ljudi su, pre svega, bili iznenaeni i oarani njihovim izgledom nita manje nego ja, ali kada su ih probali kao svoju prvu hranu, bilo je dovoljno da vidim kako su se stresli i promenili u licu, da bih shvatio efekat dejstva tog voa na ljudski organizam. Stvari stoje jo gore kada se radi o proizvodu koji za njih, kao i za skoro sve tricentrine stanovnike Vasione, predstavlja najvaniju prvu nasunu hranu, to jest sa proizvodom koji se zove "prosfora", a koji Zemljani nazivaju "hlebom". Pre nego to ti opiem sudbinu amerikog hleba, moram da ti kaem da je onaj deo kopna tvoje omiljene planete koji se zove Severna i Juna Amerika, formiran usled razliitih sluajnih kombinacija proisteklih, s jedne strane, iz druge velike "nezakonite kataklizme" koja je zadesila tu zlosrenu planetu, a, s druge strane, zbog toga to je kopno u procesu "opteg harmonijskog kretanja" pokriveno jednim slojem, koji se naziva "tlo", koje je bilo, i jo je veoma pogodno za uzgajanje onog "boanskog zrna" od koga se pravi "prosfora". Sloj tla na tim kontinentima, ako se svesno koristi, moe za jednu, takozvanu "dobru sezonu", omoguiti potpun proces svetog Heptaparaparinoha, drugim reima "etrdesetdevetostruki rod"; ak je i uz polusvesno korienje tla, kao to se to sada dogaa, rod tog "boanskog zrna" znatno obilniji nego na drugim kontinentima. Onda, moj deae, kada su stanovnici toga kontinenta zahvaljujui raznim sluajnim okolnostima postali sreni vlasnici velike koliine onoga to je za udnu psihu tvojih savremenih ljubimaca postalo predmet njihovih snova i zove se "dolar", tada su, kao to je za njih uobiajeno, u "misaonim slikama" stanovnika svih drugih kontinenata stekli takozvanu "nadmo"; i zbog toga su, kao to im je svojstveno, poeli da mudruju kako da dostignu taj savremeni ideal o kome sam govorio - oni su i s tim boanskim zrnom od koga prave "prosforu", takoe mudrovali. Oni su primenili sve mogue naine kako bi, da tako kaemo, "deformisali" to boansko zrno, kako bi i tom proizvodu pridali "prelep i oaravajui izgled". U tom cilju oni su smislili razne vrste maina uz iju su pomo "oististili", "oljutili", "izglaali" i "polirali" penicu koja je imala nesreu da isklija na njihovom kontinentu, i to su radili sve dotle dok nisu doveli do potpunog unitenja svih "aktivnih elemenata" koncentrisanih na povrini zrna, upravo pod takozvanom "ljuskom", a koje je Velika Priroda stvorila kako bi se u organizmima tricentrinih bia obnavljalo ono to ona moraju gubiti dok joj dostojno slue.

Zato, dete moje, prosfora, ili hleb, nainjena od penice koja na tom kontinentu nie u izobilju, sada ne sadri nita korisno za bia koja je jedu; od te hrane u njihovom organizmu ne nastaje nita osim tetnih gasova i takozvanih "glista". Ipak, poteno treba rei da iako oni od te penice ne dobijaju nita to bi im omoguilo da Velikoj Prirodi slue bolje ili svesnije, ipak, u najmanju ruku, proizvodei u sebi te crve oni nesvesno veoma pomau svojoj planeti u asnom sluenju Najveem Optekozmikom Trogoautoegokratu. Zar nisu i ti crvi takoe bia uz iju pomo se isto tako transformiu kozmike supstance. U svakom sluaju, bia koja nastanjuju taj kontinent ve su svojim pametovanjem nad hlebom postigla ono to su tako arko elela i za im su toliko udela, i stanovnici drugih kontinenata nikada ne zaboravljaju da o njima kau otprilike ovo: "Eh, kako su veti momci, ti Amerikanci! ak im je i hleb neobian; toliko je lep, toliko beo, toliko udesan - prava dika savremene civilizacije!" A to to takvo tetno postupanje s penicom njihov hleb ini "neupotrebljivim" i to sadri jedan od beskrajnih faktora za kvarenje njihovog eluca - zar to za njih ima nekakvog znaaja? Zar oni nisu perjanice "evropske civilizacije"? Najneobinije od svega jeste to to oni u svojoj naivnosti ono najbolje i najkorisnije to je za normalan ivot Priroda unela u to zrno, daju svojim svinjama - ili naprosto spaljuju, dok sami uzimaju jedino supstancu koju je priroda formirala za sjedinjavanje i odravanje aktivnih elemenata koji su, kao to sam rekao, uglavnom lokalizovani upravo ispod ljuske zrna. Drugi prilino vaan faktor disharmonizacije varenja tih nesrenih Amerikanaca jeste sistem koji su nedavno smislili za odstranjivanje otpadaka prve nasune hrane iz svoga tela, to jest, "komforna sedita u svojim takozvanim "vaterklozetima". Taj tetni pronalazak ne samo da je i dalje jedan od glavnih faktora disharmonije koja se sada dogaa kod njih i kod skoro svih stanovnika drugih kontinenata koji su, uzgred, veoma vatreno poeli da ih imitiraju u svim svojim prostodunim metodama "pomoi" njihovoj preobraavajuoj funkciji - ve jo jednom dokazuje da tvoji ljubimci nastoje da ispune svoju neizbenu ivotnu funkciju s najveim moguim oseanjem prijatnog spokojstva, s novim impulsom za predano sluenje njihovom bogu, "lakomislenom samozavaravanju", koji je, kao to sam ve nekoliko puta rekao, bio i ostao osnovno zlo koje izaziva i raa sve anomalije njihove psihe i svakodnevnog ivota. Dobar primer - upadljiv kao "amerika reklama" - za tvoje predstavljanje neobinih perspektiva otvorenih za budunost tim njihovim pronalaskom, jeste sledei: neki od tih savremenih Amerikanaca koji su, naravno, sluajno stekli veliku koliinu svojih znamenitih dolara, pored svojih "vaterklozeta" s komfornim seditima" sada postavljaju razne stvarice, kao to su, na primer, mali stoi, telefon i takozvani "radio", kako bi sedei na klozetskoj olji udobnije mogli da vode svoju "korespodenciju", da sa svojim poznanicima razgovaraju telefonom o poslovima, da

itaju novine koje su im postale neophodne, ili, napokon, da sluaju muzika dela raznih "haznamasa" koje, im postanu moderni, mora da poznaje svaki biznismen. Najvee zlo tog amerikog pronalaska u pogledu disharmonije funkcije organa za varenje kod svih savremenih tricentrinih stanovnika tvoje omiljene planete, izazvano je sledeim razlozima. U preanja vremena, kada su manje ili vie normalni podaci za nastanak objektivnog Uma jo bili kristalizovani u prirodi tvojih ljubimaca, tada su i oni sami mogli da zamisle ili da, u krajnjoj meri, razumeju kada im drugi objanjavaju predmet, te su zauzimali poloaj potreban za tu funkciju. Kasnije, kada su ti sutinski podaci oigledno prestali da se kristalizuju u njima i kada su oni poeli da ispunjavaju tu funkciju samo automatski, njihovo planetarno telo je zbog sistema koji je preovladavao u drutvu moglo automatski, naprosto posredstvom "ivotinjskog instinkta" da zauzme odgovarajuu pozu. Ali sada. kada su Amerikanci smislili svoja komforna sedita i kada su svi poeli da ih koriste za tu svoju obaveznu funkciju, njihovo planetarno telo vie ne moe, ak ni instinktivno, da zauzme potrebnu pozu, zbog ega su odreeni miii koji obavljaju tu neizbenu ivotnu funkciju postepeno atrofirali i oni su na taj nain poeli da oseaju takozvani "zatvor", na ta se nadovezalo jo nekoliko specifinih novih bolesti koje u itavoj naoj Velikoj Vasioni nastaju iskljuivo kod tih udnih tricentrinih bia. Meu raznim primarnim i sekundarnim uzrocima koji u svojoj celokupnosti postepeno dovode do disharmonije te fundamentalne funkcije u prirodi tvojih savremenih ljubimaca nastanjenih na severnoamerikom kontinentu, postoji jedna osobena, "vapijue oigledna", koja, meutim, zahvaljujui njihovim "pileim mozgovima", doivljava procvat s impulsom egoistinog zadovoljstva kao da je pod "kapomnevidimkom". Taj poseban uzrok, koji je nastao i poeo lagano i mirno, ali neumoljivo da razara kod njih tu funkciju, lei u dominantnoj strasti udnih predstavnika tog naroda da to ee putuju u Evropu. Ti takoe treba da zna za taj osobeni uzrok "zlih mudrovanja" njihovih savremenih naunika, zato to e tako saznati zajo jednu pojavu, tetnu po sve tvoje ljubimce. Da bi imao to jasniju sliku i da bi to bolje shvatio uzroke te disharmonije u prirodi Amerikanaca, pre svega treba da se upozna sa odreenim delovima organa koji vre neospornu funkciju varenja. Meu organima koji slue za potpunu transformaciju prve nasune hrane postoji jedan pod nazivom "tuspuoh", ili, prema naunoj terminologiji Zemljana, "slepo crevo". Funkcija tog organa, kao to je Velika Priroda predvidela, sastoji se u odlaganju u obliku takozvanih "gasova", razliitih vezivnih kozmikih supstanci koje se izdvajaju putem transformacije razliitih planetarnih kristalizacija koje ine prvu nasunu hranu, kako bi kasnije ti gasovi svojim pritiskom mogli da potpomognu eliminaciju otpadaka hrane.

Gasovi, akumulirani u tom organu putem takozvanog "izdvajanja" vre mehaniko delovanje koje je Priroda predvidela; i oni to ine nezavisno od opteg procesa preobraaja kod nekog bia i samo nekoliko puta u skladu sa subjektivnom navikom svakog bia. Ali, edo moje, zahvaljujui njihovim estim putovanjima u Evropu - itavo putovanje traje od dvanaest do mesec dana stvoreni uslovi koji ukljuuju svakodnevnu promenu vremena za obavljanje te utvrene funkcije, dovode do jednog veoma ozbiljnog faktora koji pogoduje progresivnoj disharmoniji u optem procesu transformacije kod njih. To jest, kada zbog promene njihovog uobiajenog reima provedu nekoliko dana ne obavljajui tu svakodnevnu neotklonjivu funkciju, "gasovi" sakupljeni u tom organu, poto nisu iskorieni za predvieni cilj i ne ispunjavaju plan koji je unapred postavila Velika Priroda, postepeno neproduktivno odlaze iz organizma u prostor - sveukupnost tih manifestacija, uzgred, ini ivot putnika na tim brodovima skoro nepodnoljivim za bia s normalno razvijenim organom ula mirisa. Dakle, usled svega toga, oni esto pate od "zatvora" koji, opet, vodi progresivnoj disharmoniji njihovih ivotnih funkcija preobraaja. Da, moj deae, objanjavajui uzroke disharmonije funkcije transformacije prve nasune hrane u organizmu Amerikanaca, pomenuvi "komforna sedita" koja su oni smislili, rekao sam, izmeu ostalog, da tvoji ljubimci s planete Zemlje nastoje da "iznova" ispunjavaju tu neotklonjivu ivotnu funkciju s najveim oseanjem samozadovoljstva. Rekao sam "iznova". zato to su u raznim periodima proticanja vremena ta udna tricentrina bia, koja su ovladala tvojom matom, ukljuivala neto slino u svoj svakodnevni ivot. Ja se veoma dobro seam jednog od tih perioda kada su ljudi tog vremena - koji su, uzgred, po miljenju tvojih savremenih ljubimaca bili naprosto "divljaci" pronali najrazliitije vrste pribora za izvravanje te najprozainije, ali neotklonjive ivotne potrebe, radi koje ovi savremeni Amerikanci, koji u svojoj naivnosti zamiljaju da su ve dostigli "vrhunac civilizacije" time to su za svoje "vaterklozete" pronali konforna sedita. To se dogodilo onda kada je glavni kulturni centar itave planete bio grad Tikliami, koji je tada bio na vrhuncu svog procvata. Za tu ivotnu funkciju stanovnici Tikliamia su smislili neto nalik na ta amerika komforna sedita i taj tetni pronalazak se i tada nita manje nego sada proirio u drugim zemljama nastanjenim tricentrinim stanovnicima te zlosrene planete. Ako se pronalazak predstavnika tikliamike civilizacije uporedi sa pronalaskom savremenih Amerikanaca, prema izrazu koji se ponekad koristi za poreenje, ovaj poslednji bi se mogao nazvati "dejom igrakom". Ljudi tikliamike civilizacije smislili su neku vrstu "udobnog divana" koji se mogao koristiti za spavanje i za takozvano "valjanje", kako bi leei na tom udesnom pronalasku, bez ikakvog napora mogli da vre neizbenu nudu, radi koje su savremeni stanovnici amerikog kontinenta smislili svoje "klozetske olje".

Te "udesne postelje" su bile tako prilagoene tom cilju da je trebalo samo ovla dodirnuti jednu polugu pored kreveta, pa da se lako i brzo, pokraj samog kreveta obavi ono neotklonjivo "oslobaanje", naravno, veoma "udobno" i s "velikim ikom" takoe. Nee biti na odmet, moj deae, da sazna da su ti znameniti kreveti, uzgred, bili uzrok velikih i vanih dogaaja u procesu njihovog svakodnevnog ivota. Dok je ranije relativno normalan sistem za tu ivotnu funkciju i dalje preovladavao meu tamonjim biima, sve je bilo mirno i spokojno, ali im su neki "vlastodrci i bogata bia" onoga vremena smislili te znamenite "komforne postelje" koje su dobile naziv "ako elite zadovoljstvo, uivajte u njemu", meu obinim ljudima su poeli dogaaji koji su doveli do ozbiljnih i alosnih posledica, koje sam pomenuo. Moram da kaem da je upravo tih godina, dok su stanovnici Tikliamia pronalazili te "udesne krevete", njihova planeta izloena optekozmikom procesu "irnuanovo", to jest, radi usklaivanja poremeaja teita njihovog sunanog sistema sa kretanjem optekozmike harmonije, teite te planete je takoe moralo biti poremeeno. U to doba, kao to ve zna, u psihi bia nastanjenih na bilo kojoj planeti izloenoj "irnuanovu" dolazi do porasta "blagonuarirnijanskog oseanja", ili, kako se ponekad kae, do poveane "grie savesti", zbog toga to je u prolosti umno bie postupalo protiv sopstvenih ubeenja. Ali, na tvojoj omiljenoj planeti priroda tvojih ljubimaca je toliko neobina - iz raznih razloga, kako sluajnih tako i onih koje su oni sami izazvali - da se delovanje tog optekozmikog procesa, nastalog usled toga, ne odvija kao kod itelja drugih planeta; to jest, umesto te "grie savesti" tu obino nastaju i veoma su rasprostranjeni odreeni specifini procesi nazvani "meusobnim istrebljenjem mikrokozmosa u tetartokozmosima" - procesi koje oni tretiraju kao epidemije i koji su u davna vremena bili poznati kao "kaliunium", "morkroh", "selnoano", i tako dalje, a danas se zovu "crna smrt", "kolera", "panska groznica", i tako dalje. Poto su mnoge bolesti, ranije poznate kao "kolbana", "tirdijank", "mojasul", "ampranah", i tako dalje, koje savremeni Zemljani nazivaju "suenjem kimene modine", "sklerozom", "hemoroidima", "iijasom", i tako dalje, bile veoma rasprostranjene uglavnom meu onima koji su koristili te izuzetno "komforne postelje", neki stanovnici Tikliamia - u ijoj su prirodi, usled potpunog odsustva aktualizacije istinskog duga, podaci za haznamaska svojstva poeli da se kristalizuju intenzivnije nego obino, a meu kojimaje bilo i takozvanih "revolucionara" - uoili su tu injenicu i odluili da iskoriste priliku za svoje sopstvene ciljeve. Zato su bia toga tipa smislila i meu svojim savremenicima proirila ideju da sve te napasti potiu od "parazitagraana" koji, koristei te krevete "ako elite zadovoljstvo, uivajte u njemu" poinju da obolevaju od onih bolesti koje se potom kao zaraza ire meu narodnim masama.

Zahvaljujui osobenom svojstvu, nazvanom "podlonost sugestiji", koje sam ve pominjao, svi iz njihovog okruenja su, naravno, poverovali "propagandi" i posle dugih razgovora o tome, kao to obino biva u takvim sluajevima, kod svakoga od njih je kristalizovan faktor koji se povremeno javlja i koji u njihovoj psihi izaziva udno i relativno dugotrajno stanje koje bih nazvao "gubitkom oseanja samog sebe". Usled toga, kao to se tamo obino dogaa, oni su poeli da unitavaju ne samo te "udokrevete", ve i ljude koji su ih koristili. Iako je kriza uskoro izgubila poetni intenzitet, u prirodi veine obinih bia toga perioda je "jarosno unitavanje" i kreveta i ljudi koji su ih koristili, trajalo nekoliko zemaljskih godina. Najzad je taj tetni pronalazak potpuno izbaen iz upotrebe i ubrzo su svi zaboravili da je tih kreveta uopte i bilo natoj planeti. U svakom sluaju, sasvim pouzdano se moe se rei da ako se "civilizacija" naroda koji sada obitava na amerikom kontinentu bude i dalje razvijala u tom duhu i s tom brzinom, on e se takoe i nesumnjivo civilizovati do nivoa korienja "kreveta", isto tako udesnih kao to su bili kreveti koji su se zvali "ako elite zadovoljstvo, uivajte u njemu". A sada, moj deae, nee biti na odmet ako ti radi ilustracije dam nekoliko primera koji se odnose na pronalazak konzerviranih proizvoda prve nasune hrane, kao i na njihovo korienje tokom ivota nekog bia tog savremenog naroda koji je odnedavno za udni Um stvorenja svih ostalih kontinenata postao "uzor", naprosto zato to su oni prvi na toj planeti smislili tako korisne i komforne pribore, u naem sluaju metod korienja konzerviranih proizvoda u ishrani, zahvaljujui emu, oni, da tako kaemo "tede vreme". Nesrena savremena tricentrina bia koji ive na tvojoj planeti, naravno, ne shvataju i ak i ne slute da su njihovi daleki preci u razna vremena "iscprljivali svoj mozak", to bi se reklo, do maksimuma, kako bi otkrili neke praktine naine za skraivanje vremena, potrebnog za pripremanje hrane. Ali uvek kada bi otkrili metod koji je oigledno odgovarao, posle kratkotrajnog ispitivanja oni bi se uverili da se ti proizvodi, ma od ega bili napravljeni i ma kako bili konzervirani, uvek vremenom razlau i postaju neupotrebljivi kao hrana; zbog toga su prestali da se bave tim metodama u procesu svog svakodnevnog ivota. U poreenju sa savremenim metodom konzerviranja namirnica za svoju prvu nasunu hranu, uzmimo kao primer metod s kojim sam se upoznao u zemlji Maralplesi. To se dogodilo upravo u vreme kada su se stanovnici Maralplesija u svemu "takmiili" sa stanovnicima Tikliamia i besno se nadmetali u tome kako da nateraju stanovnike drugih zemalja da njihovu zemlju smatraju "naprednim kulturnim centrom". Upravo u tom cilju oni su, izmeu ostalog, smislili neto to je liilo na amerike limenke.

Ljudi Maralplesija nisu uvali svoje namirnice u limenkama koje "isputaju otrov", kakve koriste savremeni stanovnici Amerike, ve u onome to su oni nazivali "siharenionianskim" posudama. Te "siharenionianske" posude u Maralplesiju su bile nainjene od predivno obraenog "sedefa", umanaca kokoijih jaja i lepka, napravljenog od ribe pod nazivom "jesetra". Te posude su izgledale kao tegle od nebruenog stakla, koje sada postoji na toj planeti. Bez obzira na sve vidljive prednosti konzerviranja namirnica u takvim posudama, neki pametni stanovnici Maralplesija su uvideli da je kod bia koja su navikla da koriste proizvode pripremljene na taj nain, takozvani "organski stid" progresivno atrofirao; zato su, im su uspeno proirili informaciju o svom otkriu, svi u njihovom okruenju prestali da koriste taj metod i on je neizbeno i potpuno nestao iz opte upotrebe, tako da je ak i znanje o njemu sasvim nestalo u petoj ili estoj generaciji. Na azijskom kontinentu su se tokom vekova pojavljivali razni metodi konzerviranja namirnica; neki od njih postoje i sada, doavi od dalekih predaka savremenim ljudima. Ali, nijedan od tih metoda nije bio toliko tetan kao metod koji su smislili savremeni stanovnici Amerike sa svojim limenkama koje isputaju otrov. Taj princip konzerviranja namirnica u "hermetiki zatvorenim" posudama, zatienim od delovanja atmosfere, kako bi se na taj nain izbegao proces razlaganja, dobro je poznat savremenim azijskim narodima, ali oni nikada u tom cilju ne pribegavaju amerikim limenkama. U Aziji se u te svrhe koristi "kurdjuni loj". "Kurdjuni loj" je materija koja se u velikoj koliini nalazi oko repa jedne vrste bicentrinih etvorononih stvorenja koja se zovu "ovce" i kojih u Aziji ima svuda. Taj oviji loj ne sadri kozmike kristalizacije tetne po organizam tricentrinih bia i predstavlja jedan od osnovnih proizvoda koji se upotrebljavaju u Aziji kao prva nasuna hrana. Meutim, metali od kojih savremeni stanovnici Amerikog kontinenta prave limenke za konzerviranje namirpica- gde unutranja povrina moe biti potpuno izolovana od uticaja atmosfere - posle odreenog vremena isputaju neke od aktivnih elemenata koji su, to bi se reklo, veoma otrovni po organizam nekog bia u celini. Otrovni aktivni elementi koji se izdvajaju iz konzervi ili iz nekih metala, ostaju u hermetiki zatvorenim limenkama i ne mogu da ispare u prostor. A kada odreeni elementi u namirnicama dou u kontakt s tim limenkama, s kojima su u srodstvu prema odreenom broju vibracija, aktivni elementi se kombinuju s njima u skladu sa "zakonom sjedinjavanja" i kasnije, naravno, te sloene materije prodiru u organizam bia koje te proizvode jede.

Nezadovoljni konzerviranjem namirnica u tim limenkama koje "isputaju otrov" i koje su po njih veoma tetne, tvoji savremeni ljubimci sa amerikog kontinenta sada vie vole da ih uvaju u sirovom obliku. A razlog je u tome to se tokom kuvanja ili peenja nekog proizvoda indukuje vetako "hemijsko sjedinjavanje" odreenih aktivnih elemenata, iz kojih se sastoji njegova osnovna masa, usled ega mnogi, za ljude korisni elementi, mogu ostati u namirnicama relativno dugo vreme. Opet ti savetujem da je bolje da se dobro upozna sa svim vrstama "hemijskog i mehanikog sjedinjavanja" koje se odvija u Megalokozmosu. Poznavanje tog kozmikog zakona odlino e ti pomoi da zamisli i shvati zato i kako Priroda uopte proizvodi takve mnogobrojne i razliite formacije. Ti e jasno shvatiti kako se neprekidno sjedinjavanje aktivnih elemenata unutar nekog proizvoda dobija kuvanjem ili peenjem, ako zamisli proces koji se odvija za vreme vetakog pripremanja "prosfore". Prosforu, ili hleb, uglavnom svuda prave bia koja shvataju njeno sveto znaenje. Jedino ga tvoji savremeni ljubimci pripremaju nesvesni onoga to ine, prosto kao naviku koja im je automatski preneta nasleem. U tom hlebu se kristalizacija kozmikih supstanci uvek odvija u saglasnosti sa zakonom Triamazikamna, ije tri svete sile predstavljaju supstance iz tri relativno nezavisna izvora, i to: Svete Potvrde, ili aktivnog principa, predstavljenog sveukupnou supstanci koje ine ono to tvoji ljubimci nazivaju "vodom"; Svetog Negiranja, ili pasivnog principa, predstavljenog sveukupnou supstanci koje ine ono to tvoji ljubimci nazivaju "branom", dobijenim od boanskih peninih zrna; i Svetog Pomirenja, ili neutralnog principa, predstavljenog supstancama dobijenim prilikom sagorevanja, ili, kako tvoji ljubimci kau, "od vatre". Da bih objasnio svoju ideju o znaaju neprekidnog sjedinjavanja kozmikih supstanci iz razliitih izvora, naveu kao primer relativno samostalnu sveukupnost supstanci koje slue kao aktivni princip u formiranju te "prosfore" ili "hleba" - i to sveukupnost koju tvoji ljubimci nazivaju "vodom". Ta relativno samostalna sveukupnost kozmikih supstanci pod nazivom "voda" i sama je, moe se rei "prirodna mehanika smesa" i moe se uvati jedino ako je obezbeena njena veza s Prirodom. Ako je veza izmeu "vode" i Prirode poremeena, tj. ako se malo te vode uzme iz reke i uva zasebno u nekom sudu, posle izvesnog vremena voda u tom sudu e neizbeno poeti malopomalo da se kvari ili, kako se ponekad kae, da se "razlae"; i taj proces obino proizvodi veoma neprijatan efekat na organe ula bia ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, ta voda uskoro poinje da "smrdi". Isto se dogaa sa smesom vode i brana. im se napravi privremena mehanika smesa, ili takozvano "testo", voda koja se nalazi u njemu se, posle relativno kratkog vremena, neizbeno razlae.

Ali ako se to testo, to jest smesa vode i brana pee na vatri, ona e, zahvaljujui supstancama koje isputa oganj i koje, kao to sam ve rekao, slue kao trea sveta neutralizujua sila svetog zakona Triamazikamna - rezultat e biti "hemijsko sjedinjavanje", ili "neprekidno sjedinjavanje supstanci", usled ega e se nova sveukupnost supstanci, dobijena od vode i brana, to jest "prosfora" ili "hleb", sada suprotstaviti bezdunom Vremenu i dugo nee biti razorena. Hleb, nainjen na taj nain, moe da se sui, mrvi ili, ak, po svoj prilici, potpuno rasturi, ali elementi vode, koji su uestvovali u tom procesu transformacije nee biti uniteni prilino dugo i ostae aktivni meu takozvanim "stalnim prosforijanski aktivnim elementima". Ponavljam, moj deae, ako savremena bia nastanjena na azijskom kontinentu uvaju namirnice iskljuivo u peenom ili kuvanom obliku, a ne u sirovom, kao to vole da rade savremeni Amerikanci, to ine zato to su tu tehnologiju nasledili od svojih predaka ije su zemlje postojale mnogo vekova i koji su zbog toga imali u tom pogledu dugotrajno praktiio iskustvo, dok se zemlja Amerikanaca, kako bi rekao na mudri uitelj, "rodila jue". Kako bi mogao lake da proceni realan znaaj tog pronalaska savremenih bia nastanjenih na amerikom kontinentu, pronalaska koji je pravi rezultat savremene civilizacije mislim da nee biti suvino ako ti ispriam o metodama koje jo koriste stanovnici Azije za uvanje nekih drugih namirnica, na primer, o metodi pripremanja omiljenog proizvoda ljudi raznih naroda azijskog kontinenta, koji se zove "kovarma". Ta azijska "kovarma" se priprema veoma prosto: mali komadii dobro peenog mesa sabijaju se u "glinene upove" ili "burduke", specijalno obraene kozije koe. Ti komadi peenog mesa prelivaju se kurdjunim lojem. Iako se komadi peenog mesa na taj nain prelivaju masnoom koja je takoe kvarljiva, oni relativno dugo vremena ne postaju otrovni. Stanovnici Azije jedu tu "kovarmu" ili hladnu, ili toplu. Toplu, ako je meso uzeto od upravo ubijene ivotinje. Drugi omiljeni proizvod koji se dugo uva jeste takozvani "jagdijermi", pomou kojeg se svee voe nanie na vrpcu kao na ogrlicu i briljivo kuva u vodi; te neobine "ogrlice" se zatim hlade i sputaju nekoliko puta u topljeni kurdjuni loj, posle ega se negde okae kako bi se suile na sveem vazduhu. Ipak, poto dugo stoji okaeno, voe pripremljeno na ovaj nain teko da e se pokvariti i, kada te neobine "ogrlice" treba koristiti u ishrani one se na minut sputaju u vrelu vodu gde se sva masnoa otopi i potpuno nestaje, a voka dobija isti ukus kakav je imala u trenutku kada je ubrana s drveta. Ipak, iako se voe konzervirano na taj nain po ukusu sasvim malo razlikuje od sveeg voa i moe dugo da se uva, svi prosveeniji stanovnici Azije vie vole svee voe. Oni vie vole svee voe verovatno zato to, zahvaljujui svojim naslednim sposobnostima, ti direktni naslednici drevnih naroda uglavnom poseduju podloge za

instinktivno oseanje realnosti koje je kod njih intenzivnije nego kod veine tvojih savremenika. Ponavljam, moj deae, da su na toj planeti bia prolih epoha, posebno ona koja su ivela na azijskom kontinentu, vie puta pokuavala da koriste razliite metode konzerviranja jestivih proizvoda, ali se to uvek zavravalo jednim te istim: izvesni ljudi su zahvaljujui svojim svesnim ili sluajnim posmatranjima, otkrivali tetne posledice te prakse i po sebe i po svoje blinje, te su o tome obavetavali sve ostale koji su se posle sopstvenih posmatranja, nepristrasnih onoliko koliko je to mogue, takoe uveravali u ispravnost tih zakljuaka; najzad, oni su prestajali da tu praksu koriste u ivotu. Jo sasvim nedavno, neki ljudi u Aziji su ponovo pokuali ne samo da razrade metod uvanja jestivih proizvoda, ve su ak poeli da trae metode za mogue veliko skraenje vremena za tu neizbenu ivotnu potrebu u korienju prve nasune hrane; i oni su se veoma pribliili jednom nainu koji je bio potpuno zadovoljavajui. Mogu detaljno da ti opiem zanimljive rezultate njihovog istraivanja u toj oblasti, zato to ne samo da sam lino poznavao tricentrinog Zemljanina koji je zahvaljujui svom svesnom trudu otkrio taj metod, ve sam ak prisustvovao nekolicini zavrnih eksperimenata koje je izvrio razraujui naine na koje bi ljudi mogli da ga koriste. On se zvao Asiman i bio je lan grupe savremenih azijskih tricentrinih bia koja su shvatila svoju ropsku zavisnost od nekih faktora i organizovala drutveni ivot za rad na sebi, kako bi se oslobodila tog unutranjeg ropstva. Zanimljivo je istai da je ta grupa tricentrinih Zemljana, meu kojima je bio i brat Asiman, najpre boravila u zemlji koja je nekada nosila ime "Biserna Zemlja", a sada se zove "Indija"; meutim, kada su se tamo pojavili Evropljani i poeli da ih uznemiravaju i da ometaj njihov miran rad, oni su preli preko "Himalajskih planina" i nastanili se delimino u Tibetu, a delimino u takozvanim "dolinama Hindukua". Brat Asiman je pripadao grupi koja se nastanila u dolini Hindukua. Poto je vreme bilo dragoceno za lanove toga bratstva koji su radili na sopstvenom usavravanju, a proces uzimanja hrane im je oduzimao mnogo vremena, brat Asiman, dobro upoznat s naukom pod nazivom "alhemija", pristupio je veoma ozbiljnom poslu u nadi da e pronai "hemijski preparat", ije bi uzimanje oveku omoguilo da ivi ne gubei sate na pripremanje i uzimanje svih vrsta namirnica koje su im potrebne kao prva nasuna hrana. Posle dugog i intenzivnog rada brat Asiman je naao za taj cilj kombinaciju hemijskih materija u vidu "praka", iji jedan maleni "prstohvat", ako se uzima na svaka dvadeset etiri sata, omoguuje ivot bez uzimanja bilo ega drugog osim vode, kao i zadovoljavajue obavljanje svih ivotnih obaveza.

U vreme kada mi se posreilo da posetim taj manastir gde je brat Asiman iveo zajedno s drugom braom iz te malene grupe tvojih savremenih ljubimaca, oni su ve pet meseci pripremali taj preparat, a brat Asiman je uz pomo nekolicine druge brae koji su takoe bili dobro upoznati s tom materijom, bio je veoma zauzet eksperimentima, ovoga puta veoma obimnim. I ti eksperimenti su im na kraju svega pokazali da ak ni taj preparat ne moe biti dovoljan za njihovu normalnu egzistenciju. Poto se to potvrdilo oni ne samo da su potpuno odustali od korienja toga praka, ve su ak unitili i formulu za pripremanje onoga to je pronaao brat Asiman. Nekoliko meseci kasnije, vratio sam se u taj manastir i upoznao se s dokumentom koji su braa monasi sainili upravo onoga dana kada su se jednom zauvek odrekli primene tog udesnog preparata. Taj dokument je sadrao, izmeu ostalog, nekoliko veoma zanimljivih pojedinosti o dejstvima koja izaziva Asimanov preparat. U njemu se tvrdilo da je ta materija, kada je unoena u organizam oveka, pored drugih svojih hranljivih mogunosti, na poseban nain delovala na takozvane "lutajue nerve" eluca: kod oveka ne samo da je momentalno nestala potreba za hranom, ve je ak i elja za unoenjem bilo ega jestivog potpuno nestajala. I ako bi neko od njih morao neto da proguta, proteklo bi dosta vremena dok se kod njega ne bi izgubilo neprijatno oseanje zbog toga. Taj dokument je takoe govorio da u poetku nisu primeene promene u organizmima bia koja su taj preparat uzimala kao hranu, ak se ni njihova teina nije smanjila. Tek posle pet meseci tetan efekat je postao oigledan: pojavila se progresivna slabost i smanjenje osetljivosti ula, kao i neke druge pojave. Na primer, njihovi glasovi su postali slabiji, a njihov vid, sluh, itd., su se pogorali. Dalje, kod nekih od njih su primeene promene u optem psihikom stanju, koje su krile put za psihika rastrojstva. Dokument, koji su sastavila braa nadugako je opisivao promene u karakteru ljudi koji su tokom pet meseci koristili izvanredan Asimanov pronalazak; kao ilustracija bila su navedena izvanredna i uspena poreenja. Iako nijedan od specifinih primera, citiranih u tom dokumentu, nije sauvan u mom seanju, pamtim njihov "ukus" i mogu da ti prenesem njihov smisao ako opet upotrebim jezik naeg uvaenog Hode Nasradina. Na primer, brat sa "aneoskim", kako oni kau, "karakterom" mogao je odjednom da postane razdraljiv, kao jedan od onih o kojimaje na dragi Hoda Nasradin jednom rekao ovako: "On je naprasit kao ovek koga su temeljnom leenju podvrgli poznati evropski strunjaci za nervne bolesti." Ili ovako: ljudi koji su nekada bili mirni kao jaganjci na prazninom stolu za vreme sveanih religioznih praznika, sledeeg dana su postajali ozlojeeni, otprilike kao

nemaki profesor kada sazna da je Francuz, takoe profesor, otkrio neto novo u savremenoj nauci. Ili ovako: ovek, ija je ljubav bila nalik na ljubav savremenog oboavaoca bogate udovice - naravno, pre nego to je od nje dobio ijednu kopejku, pretvarao se u jetku osobu, kakve su one zlobne linosti to s penom na ustima mrze onog sirotog autora koji sada o tebi i meni pie u svojoj knjizi pod naslovom "Objektivna nepristrasna kritika ljudskog ivota". Tog sirotog autora, poetnika uzgred, mrzee "punokrvni materijalisti" i "devedesetestostruki deisti", pa ak i tebi toliko interesantna tricentrina bia koja, dok su im eluci puni i dok im njihove ljubavnice ne prave "scene", jesu "nepopravljivi optimisti", ali koja, naprotiv, kada su im eluci prazni, postaju "beznadeni pesimisti". Sada, moj deae, kada smo pomenuli tog "ekscentrinog" autora, poetnika, ne preostaje mi nita drugo nego da ti ispriam o problemu koji odavno imam s njim i koji nastavlja da raste kad god se osvrnem na njegovu naivnost. Moram da ti kaem da je od samog poetka njegove odgovorne odrasle egzistencije on takoe - sluajno ili voljom sudbine, pe znam - postao sledbenik, i to veoma predan sledbenik naeg mudra i asnog Hode Nasradina, tako da kasnije, tokom snog svakodnevnog ivota, nikada nije propustio ni najmanju mogunost da uvek postupa u skladu s neverovatno mudrim i ne prevazienim izrekama naeg uvaenog uitelja. Ali sad, u skladu sa informacijom koja mi je stigla eterogramom, on je odjednom poeo neprestano da naruava jedan od najozbiljnijih i najpraktinijih saveta - koji svakako nije dostupan svakome - a koji je na uitelj nad svim uiteljima formulisao ovako: "Eh, brate! Ovde na Zemlji, ako govori istinu, ispada da si velika budala, a ako vara i lae, onda si samo "nitkov", istina, takoe veliki. Zato je bolje da nita ne radi, da lei na divanu i ui da peva kao vorak koji se jo nije pretvorio u 'amerikog kanarinca'". Sada, moj deae, paljivo sluaj i zapamti informaciju koju u ti dati o uzrocima progresivne disharmonije u organizmu savremenih stanovnika amerikog kontinenta, u njihovoj drugoj osnovnoj ivotnoj funkciji, to jest, polnoj. Ta funkcija duguje svoju disharmoniju nekolicini uzroka razliitog karaktera, od kojih se glavni, po mom miljenju, sastoji u zanemarivanju - "koje se ukorenilo u njihovom biu i ve postalo deo njihove prirode" - odravanja istoe njihovih polnih organa. Briga s kojom se oni odnose prema svome licu i korienju takozvane "kozmetike", poput stanovnika Evrope - upravo je jednaka njihovom zanemarivanju polnih organa, iako vie ili manje ozbiljna tricentrina bia znaju za potrebu odravanja vrhunske istoe ba tih organa.

Zbog toga ne treba prekorevati samo Amerikance, poto su u tom pogledu stanovnici Evrope najlenjiji, zbog navike koju su stekli tokom svog svakodnevnog ivota. Radi se o tome da je taj savremeni, nedavno nastao narod, skoro potpuno formiran od ljudi koji su pristigli, a i dalje pristiu, iz raznih velikih i malih zemalja Evrope. ak i ako veina tricentrinih bia, koja sada ine taj novi narod, nisu emigranti, njihovi oevi i dedovi su to bili i, kada su emigrirali u Ameriku, oni su doneli sa sobom i sve evropske navike, ukljuujui i one koje su dovele do neodravanja higijene sopstvenih polnih organa. Dakle, moj deae, dok ti govorim kako stoje stvari s polnim problemom kod Amerikanaca, ti dobro zapamti da se sve o emu govorim, odnosi i na Evropljane. Rezultat te nehigijene kod savremenih tricentrinih stanovnika planete Zemlje koji ive u Evropi i Americi, jasno se vidi iz moje statistike. Naveemo kao primer takozvane "venerine bolesti". Te bolesti su veoma rasprostranjene na ta dva kontinenta tako da se sada teko moe nai ovek koji nije imao ovu ili onu formu te bolesti. Treba da zna, izmeu ostalog, neto vie o tim zanimljivim i osobenim podacima do kojih sam doao u mojim statistikim istraivanjima, a koja pokazuju da su te bolesti rasprostranjenije meu Evropljanima i Amerikancima, nego meu stanovnicima Azije. Mnogih od tih "venerinih bolesti" apsolutno nema meu predstavnicima starih azijskih naroda, dok su meu Evropljanima i Amerikancima one toliko rairene da su poprimile skoro karakter epidemije. Naveu kao primer takozvani "klap" ili, kako ga zemaljski naunici zovu, "gonoreju". Na evropskom i amerikom kontinentu skoro sva bia mukog i enskog pola pate od te bolesti u ovoj ili onoj fazi, dok se na azijskom kontinentu ona sree samo na granici, gde se njegovi stanovnici esto meaju s Evropljanima. Bia koja ive u azijskoj zemlji pod nazivom "Perzija", mogu posluiti kao dobra ilustracija za ovo to je reeno. Meu ljudima koji ive u centralnom, istonom, junom i zapadnom delu te relativno velike zemlje, takve bolesti se uopte ne mogu nai. Ali, u severnom delu, posebno u regionu pod nazivom "Azerbejdan", koji se nalazi u direktnom kontaktu sa velikom poluevropskom, poluazijskom zemljom Rusijom, procenat ljudi, zaraenih tom boleu raste proporcionalno blizini s Rusijom. I isto to apsolutno vai i za druge istone azijske zemlje. Rasprostranjenost te bolesti u direktnoj je vezi sa brojem kongakata stanovnika tih zemalja sa Evropljanima. U Indiji, na primer, a delimino i u Kini, ta bolest se nedavno proirila uglavnom u onim mestima gde je stanovnitvo stupilo u kontakt sa Englezima, stanovnicima Evrope. Na taj nain se sa sigurnou moe rei da glavni prenosioci te bolesti meu stanovnicima Azije na severu, jesu Rusi, a na istoku - Englezi.

Razlog zbog kojeg ta bolest, kao i mnoge druge nevolje, nije u prolosti postojala na azijskom kontinentu, jeste, po mom miljenju, u tome to je veina stanovnika toga kontinenta u svom svakodnevnom ivotu sauvala nekoliko dobrih obiaja, koji su do njih doli od njihovih dalekih predaka. Ti obiaji su, zahvaljujui religiji, tako duboko pustili korene u njihovom svakodnevnom ivotu, da su ljudi, pridravajui ih se mehaniki, bez ikakvog mudrovanja, vie ili manje bili zatieni od nekih zala koja su usled anomalno uspostavljenih ivotiih uslova nastala, i jo u ogromnom broju nastaju, na toj zlosrenoj planeti. Stanovnici veine zemalja Azije osigurani su od mnogih venerinih bolesti, kao i od mnogih "seksualnih anomalija", jedino zahvaljujui obiajima koji tamo postoje pod nazivom "sunijat" i "adast". Prvi od tih obiaja, to jest "sunijat", ili, kako se ponekad kae, "obrezivanje", ne samo da mnoge odrasle stanovnike spasava od razliitih venerinih bolesti, ve takoe veinu dece i mladia titi od nesree koja se zove "onanizam", a kojoj se priputa veliki broj mladih stanovnika Evrope i Amerike. Prema tom obiaju, "odrasla" bia skoro svih zemalja Azije, obavljaju nad svojim "rezultatima", to jest, na deci mukog pola u odreenom uzrastu, ritual koji se sastoji u obrezivanju onoga to se zove "koica" polnog organa. Danas su deca onih savremenih Zemljana, koji automatski slede tu praksu, skoro potpuno zatiena od neizbenih posledica nekih poroka, pouzdano fiksiranih tokom ivota tvojih ljubimaca. Na primer, prema mojoj statistici, "nesrea" o kojoj sam govorio, to jest, "deji onanizam", skoro da se ne sree meu onima koji se dre obiaja "obrezivanja", dok su mlada bia, na kojima nije "primenjen" taj obiaj, sva bez izuzetka sklona toj seksualnoj anomaliji. Drugi obiaj koji sam pomenuo, to jest "adast", kome su, istina, razliita imena dali stanovnici razliitih azijskih zemalja, nije nita drugo do obavezno pranje polnih organa posle odlaska u takozvani "toalet". Uglavnom zahvaljujui ovom drugom obiaju veina stanovnika Azije je liena mnogih "venerinih bolesti" i drugih "seksualnih anomalija". Tu se Belzebub zamisli i posle duge pauze ree: - Tema nae dananje besede podsetila me je na jedan veoma zanimljiv razgovor koji sam u Francuskoj vodio s jednim mladim, i meni, po duhu, veoma bliskim ovekom. Mislim da e, moda, za tvoje razumevanje svega to sam ti rekao, biti bolje ako ti na razgovor ponovim u potpunosti, jer e ti, osim objanjenja rei "adast" ili "pranje", objasniti i mnoga druga pitanja koja se odnose na osobenu psihu tih tvojih ljubimaca.

ovek s kojim sam razgovarao bio je onaj mladi Perzijanac, koji je, ako se sea, na preporuku naih zajednikih poznanika, bio moj "vodi" u Parizu, gde sam boravio pred svoj odlazak u Ameriku. Jednom sam na terasi poznatog pariskog kafea "Grand" ekao tog mladog Perzijanca. im se pojavio, po oima sam mu video, kako se tamo kae, da je popio malo vie nego obino. Dakle, on je popio vie od uobiajene norme alkoholnog pia koja je tamo uobiajena i, kada smo zajedno krenuli u restoran na Monmartru gde se svakako morao naruivati ampanjac koji ja nisam voleo i nisam pio, on gaje uvek ispijao sam i to s velikim zadovoljstvom. Osim toga, on je, to se kae, bio veliki "ljubitelj sukanja". U momentu kada bi primetio "lepukasto lice" nekog bia enskog pola, njegovo lice, ak i njegovo disanje, bi se iznenada promenilo. Primetih da je ovoga puta popio vie nego obino i poto sede pored mene i narui kafu sa "aperitivom", ja ga upitah: - Objasnite mi, molim vas, mladi moj prijatelju, zato uvek pijete taj otrov? Na to moje pitanje on odgovori ovako: - Eh, dragi moj doktore! Ja pijem taj otrov pre svega zato to iako i sam elim, ne mogu da prestanem da pijem a da ne patim, a drugo, zato to jedino zahvaljujui dejstvu alkohola mogu mirno da posmatram sve "nepristojnosti" koje se ovde deavaju. I on pokaza rukom oko nas. Poeo sam da pijem taj "otrov", kako vi rekoste, zato to su me sluajne okolnosti, veoma nesrene po mene, prisilile da doem ovamo i da toliko dugo ivim u ovoj kobnoj Evropi. Poeo sam da pijem jer e vas, ako ne pijete, nazvati "slabiem", "licemerom", "devojicom", "utokljuncem" i drugim podsmeljivim imenima. Poto nisam eleo da me moji poslovni prijatelji nazivaju takvim imenima, i sam sam poeo da pijem. Osim toga, kada sam prvi put doao u Evropu shvatio sam da su uslovi ivota ovde, s gledita morala i patrijarhalnosti, u otroj suprotnosti sa uslovima u kojima sam odrastao, i videi i budui svestan svega toga, morao sam da osetim odvratnost, i stid, i udnu zbunjenost. S jedne strane, ja sam primetio da alkohol ne samo da olakava moje patnje ve mi doputa da na sve gledam potpuno mirno i, ak, izaziva elju za uestvovanjem u tom nenormalnom ivotu koji toliko protivrei mojoj prirodi i mojim ve formiranim pogledima. I zato uvek kada se oseam neprijatno poinjem da pijem, ak sa izvesnim oseanjem samoopravdanja, i, malopomalo, navikao sam se na taj "otrov", kako ste sasvim ispravno nazvali alkohol. Rekavi to sa vidljivim impulsom iskrenog besa, on na trenutak napravi pauzu, kako bi pripalio svoju cigaretu. Iskoristivi momenat, ja ga upitah:

- Dobro... recimo da sam vie ili manje shvatio objanjenje vaeg neoprostivog pijanstva, ali mogu da vas prekorim za va drugi greh koji je, s mog gledita, takoe neoprostiv - vae ushienje enskim polom. Zato trite za svakom suknjom kada je i tako oko vas toliko bia duge kose? Sasluavi moje pitanje, on duboko uzdahnu i ree: - ini mi se da sam tu naviku delimino stekao iz razloga koji sam ve pomenuo, ali mislim da ta slabost ima jo jedno zanimljivo psiholoko objanjenje. Ako hoete, dragi moj doktore, podrobno u vam ispriati kako ja sam to razumem. Naravno, ja sam izrazio elju da ga sasluam, ali sam mu predloio da pre toga uemo u kafe "Grand", u sam restoran, i da svu potitenost ostavi iza vrata. Kada smo seli za sto u restoranu i naruili njihov famozni "ampanjac", on nastavi: - Dok ste iveli u Perziji, dragi moj doktore, moda ste imali prilike da vidite veoma odreen odnos mukaraca prema enama. Kod nas u Perziji, mukarci imaju dva razliita "organska pogleda" na ene, prema kojem mi ene delimo na dve kategorije. S jedne strane, mi gledamo na enu kao na sadanju ili buduu majku, a s druge kao na "enu-enku", ako se tako moe rei. Ta karakteristika naih perzijskih mukaraca da u svojoj prirodi imaju podloge za ta dva razliita "organska pogleda", poela je da se formira tek nedavno, pre oko dva i po veka. Prema objanjenju koje mi je jednom dao moj stric, mula, koga su iza lea zvali "mula stare kole", pokazalo se da su pre dva ili tri veka, iz razloga koji oigledno proizilaze iz odreenih najviih svetskih zakona, ljudi poeli jedni s drugima da ratuju vie nego bilo kada na Zemlji, posebno kod nas, u Aziji, dok se kod veine ljudi sasvim sigurno smanjivalo oseanje alosti, ak u toj meri da je kod nekih i sasvim nestalo. Upravo u to vreme, odreena forma psihike bolesti proirila se meu mukarcima i oni koji su od nje patili ili su postajali duevni bolesnici, ili su zavravali ivot samoubistvom. Tada su neki mudri ljudi iz razliitih nezavisnih zemalja na azijskom kontinentu, uz pomo raznih predstavnika medicine - koja je, uzgred reeno, tada bila na viem nivou nego savremena - poeli veoma ozbiljno da istrauju uzroke te nove ljudske nesree. Posle dugog i marljivog rada oni su otkrili da su, s jedne strane, ljudi koji su oboleli od te bolesti bili iskljuivo oni u ijoj podsvesti se, iz ovog ili onog razloga, vie nije raao impuls vere u nekoga ili u neto, dok su, s druge strane, oni odrasli mukarci koji su povremeno izvravali odreeni ritual polnih odnosa sa enama, bili otporni na tu bolest. Kada se vest o tom njihovom zakljuku proirila azijskim kontinentom, vladari i poglavari pojedinih azijskih drava su se uznemirili, zato to su se svi regularni

odredi koje su imali na raspolaganju sastojali od odraslih mukaraca, tavie, stalni ratovi tim mukarcima nisu doputali da normalno ive sa svojim porodicama. Poto su u to vreme svi vladari razliitih azijskih zemalja postali svesni da im je potrebna zdrava i snana armija, bili su prinueni da zakljue primirje, te su morali ili sami da krenu, ili da poalju svoje predstavnike u prestonicu zemlje koja se tada zvala "kanat Kilmantu", kako bi zajedniki nali izlaz iz nastale situacije. Posle ozbiljnih rasprava i diskusija, vladari razliitih azijskih naroda, ili njihovi delegati, naravno, u saradnji sa predstavnicima medicine toga vremena, doli su do zakljuka da postoji samo jedan put za reenje situacije, a to je da se na itavom azijskom kontinentu uspostavi takozvana "prostitucija", koja ve postoji na evropskom kontinentu, a to e biti mogue tek kada se vlastodrci svesno objedine radi njenog unapreenja. Skoro svi poglavari drava toga doba potpuno su se sloili s tim zakljukom predstavnika azijskih naroda okupljenih u prestonici kanata Kilmantu, i od tog doba, bez grie savesti, oni ne samo da su poeli da podstiu i navode sve ene, izuzev svojih keri, na to zanimanje, toliko odvratno i mrsko svakom normalnom oveku, ve i da pruaju velikodunu pomo svim tim enama, bez obzira na kaste i religiju, koje su elele neto da rade u tom cilju; oni su to ak inili s oseanjem dobronamernosti, kao da se radi o najtaktinijem i najhumanijem ponaanju. Sada, kada smo se dotakli toga predmeta, dozvolite mi, potovani doktore, da napravim malu digresiju i da vam ispriam o mudrim i zanimljivim razmiljanjima moga strica, mule, o uzrocima tog bia savremene civilizacije. Jednom, za vreme Ramazana, kada smo kao i obino razgovarali ekajui da mula naeg okruga objavi vreme obeda, dolo je do toga da smo poeli da govorimo o toj ljudskoj nesrei, te je moj stric izmeu ostalog rekao: - Netano je i nepravedno da grdi i prezire sve ene koje se time bave. Veina tih ena nije lino odgovorna za svoju alosnu sudbinu; pravi vinovnici su njihovi oevi, muevi i staratelji. I, naravno, samo njih treba grditi i prezirati zato to su oni, njihovi oevi i staratelji, dok su se njihova deca pripre mala za ivot odraslnh osoba i jo nisu imala sopstveni Um i zdrav razum, dozvolili da se kod njih pojavi osobina koja se zove "lenjost". Iako je u tom uzrastu lenjost jo automatska i mlada bia ne moraju da ulau velike napore kako bi je prevladala, ona mogu da izbegnu njenu potpunu vlast nad sobom, dok je organizacija enske psihe takva da aktivni princip, zahvaljujui rezultatima koji ne zavise od nae volje ve proistiu iz svetskih zakona, svakako mora uestvovati u svakoj inicijativi i u svakoj njihovoj dobroj manifestaciji. Upravo zahvaljujui razliitim idejama u vezi sa "enskim pravima", koje proimaju sav savremeni svet pod pomodnim parolama "jednakih prava", "jednakih mogunosti", "birakog prava za ene", i tako dalje, idejama naivnim za mukarce koji ive normalnim ivotom, ali koje nesvesno usvaja veina savremenih

mukaraca, te nesrene i jo nepotpuno formirane ene-majke - poto, s jedne strane, nemaju u svojoj blizini u ranom periodu svog zrelog ivota potovaoce zakona koji su neophodan izvor aktivnog principa koji treba da predstavljaju njihovi roditelji ili staratelji, a kasnije muevi, na koje prelazi odgovornost za njih od momenta svadbe, bivaju, s druge strane, izloene intenzivnom procesu uobrazilje i entuzijazma, svojstvenim prelaznom uzrastu i zakonomerno predodreenim prirodom u cilju obezbeivanja podataka za razvoj njihovog Uma - postepeno upijaju tu automatsku lenjost u samu svoju prirodu, te ona sve vie i vie postaje njihova neprevladiva potreba. ena s takvom prirodom oigledno ne eli da izvrava svoje obaveze istinske "enemajke", a poto joj prostitucija prua mogunost da nita ne radi i da, ak, doivljava veliko zadovoljstvo, sve to postepeno u njenoj prirodi formira neprevladivu tendenciju da postane "ena-enka". Ali poto podaci svojstveni svim enama za impuls "stid" ne atrofiraju odmah u instinktu tih "ena-enki" i poto nijedna od njih, bez obzira na sve svoje misaone elje, ne moe biti prostitutka u svojoj rodnoj zemlji, svaka od njih nastoji da instinktivno ili polusvesno ode u neku drugu zemlju, gde e se, daleko od svog zaviaja, bez ikakve unutranje nelagodnosti, potpuno prepustiti profesiji koja joj je u svakom pogledu prijatna. A to se tie prevlasti ljudske nesree svuda na Zemlji, to se, po mom miljenju, dogaa iskljuivo zbog onih savremenih mukaraca kod kojih iz raznih razloga, isto kao i kod tih mladih ena, buduih prostitutki, nastaje slina "ivotna organska potreba da nita ne rade, ve da samo uivaju", a jedan od naina na koji taj "ljam" savremenog drutva zadovoljava svoju prestupnu potrebu jeste sablanjavanje i pomo takvim enama da odu iz svog zaviaja u neki tui kraj. Mnogi osetljivi savremenici uoili su da ti ljudi suprotnog pola i rtve te bolesti, po pravilu, svesno ili nesvesno trae i nalaze jedni druge, potvrujui staru izreku: "Nala vrea zakrpu". Dakle, dragi moj doktore! Iz tih razloga, koje je odlino razumeo moj mudri stric, narednih godina se kod nas u Perziji pojavilo mnogo ena prostitutki iz raznih drugih zemalja. Ali zahvaljujui instinktivnom odnosu prema moralu i patrijarhalnosti u porodinim tradicijama koje su tokom vekova usvojile perzijske ene, nezavisno od svoje religije, tuinke nisu bile u stanju da se pomeaju sa optom masom Perzijanki i usled toga su se kod nas pojavile dve kategorije ena, o kojima sam govorio. Tada, zbog injenice da je veina tih strankinja kod nas u Perziji ivela slobodno i odlazila svuda, na pijace i druga javna mesta, one su za vreme takozvanog "funkcionisanja seksualnog teita" privlaile panju naih Perzijskih mukaraca, te se kod njih postepeno formirao, uz ve postojei odnos prema enama kao "majkama", i odnos koji je potpuno razliit od toga, naprosto odnos prema njima kao "enkama".

Osobina posedovanja oigledno dvostrukog odnosa prema enama, prenosei se iz generacije u generaciju, najzad se toliko ukorenila kod nas da nai mukarci danas ne samo da razlikuju te dve kategorije isto onako lako kao to svako moe da razlikuje oveka od ovce, psa, magarca, i tako dalje... ve su ak stekli neto to im instinktivno prua mogunost da izbegnu greku u odreivanju kategorije u koju neka ena spada. Ja sam uvek mogao, ve izdaleka da odredim kojoj vrsti pripada neka prolaznica. Kako sam to prepoznavao, da li prema njenom hodu ili prema nekom drugom znaku, uz svu svoju elju ne bih mogao da objasnim, ali injenica ostaje injenica uvek sam mogao da ih razlikujem i nikada nisam greio, iako su ene obeju kategorija nosile iste ferede. I svaki normalan Perzijanac - to jest onaj koji nije pod uticajem duvana, alkohola ili opijuma, ija se upotreba u poslednje vreme, na alost, sve vie i vie iri meu nama uvek moe nepogreivo da odredi koja je ena - "ena-majka", a koja - "enaenka", to jest prostitutka. Svaki normalan Perzijanac smatra "enu-majku", bez obzira na religiju koju ona ispoveda i bez obzira na porodine i line uzajamne odnose, svojom sestrom, dok mu ene druge kategorije naprosto izgledaju kao ivotinje i izazivaju oseanje gaenja. Ta sposobnost instinktivnog ponaanja prema enama je veoma snana kod naih mukaraca i potpuno nezavisna od nae svesti. Ako, na primer, pretpostavimo da se najmlaa i najlepa ena Perzije nae u istoj postelji sa svojim zemljakom, taj mukarac e, ukoliko se, ponavljam, ne nalazi pod uticajem opijuma ili alkohola, biti organski nesposoban da postupi s njom kao sa enkom, bez obzira na intenzitet svoje elje. On e je smatrati svojom sestrom, pa ak i ukoliko ona sama bude pokazala "organske impulse" u odnosu na njega, on e je samo jo vie aliti i smatrae daje ona "u vlasti neiste sile", te e uiniti sve to je u njegovoj moi kako bi joj pomogao da se oslobodi te opasnosti. Isti taj Perzijanac bi u normalnom stanju bio isto tako nesposoban da se prema eni druge kategorije, to jest, prema prostitutki, ma koliko ona bila mlada i lepa, ponaa kao prema enki; on e neizbeno oseati organsku odvratnost prema njoj; on nee moi da se ponaa prema njoj kao prema eni, ukoliko u svoj organizam ne unese ve pomenute toksine materije koje su toliko tetne po ljude. Da, dragi moj doktore, ja sam do dvadesete godine iveo u Perziji, pridravajui se moralnih normi i tradicije kao i svaki normalni Perzijanac. Sa dvadeset godina nasledio sam akcije koje su me uinile partnerom u jednoj velikoj firmi koja izvozi sueno voe u razne zemlje Evrope. Zahvaljujui mom poloaju u firmi i raznim okolnostima koje od mene ne zavise, postao sam njen glavni predstavnik u onim evropskim zemljama u koje se to voe izvozi.

Najpre sam otiao u Rusiju, zatim u Nemaku, Italiju i druge evropske zemlje, i najzad doao u Francusku, gde sam ve proveo nekoliko godina. U ivotu tih zemalja nema jasne razlike izmeu ta dva tipa ena, "ena-majki" i "ena-prostitutki", koje sam video i osetio u vreme svoje mladosti u rodnoj zemlji. Svuda u tim zemljama odnos prema eni je isto mentalni, to jest nije organski ve je zasnovan na uobrazilji. Ovde, na primer, ako je ena prevarila mua, on nita nee znati, ako to sam ne vidi ili ako o tome ne uje. A kod nas, u Perziji, i kada nita ne vidi, i kada ne uje nikakve spletke, mu moe instinktivno da odredi da li mu je ena verna ili nije; isto se odnosi i na enu - ona uvek moe da oseti najmanju prevaru od strane svoga mua. Nekoliko naunika sa evropskog kontinenta je nedavno u naoj zemlji obavilo veoma ozbiljna istraivanja tog instinktivnog oseanja. Kako mi je polo za rukom da saznam, oni su doli do zakljuka da se kod ljudi, svuda gde preovladava obiaj "poliandrije" ili "poligamije" - to jest, gde je "nekoliko ena" ili "nekoliko mueva" dozvoljeno utvrenim moralnim normama javlja odreena "psihoorganska osobenost" u njihovim odnosima sa muevima i enama. Ta psihoorganska osobenost postoji takoe i kod naeg perzijskog naroda, zato to, kao to znate, kod nas, kao sledbenika islama, postoji obiaj poligamije, to jest, svakom mukarcu je dozvoljeno da ima 7 ena. I ta psihoorganska osobenost kod nas u Perziji, uzgred, sastoji se u tome to nijedna od zakonitih ena ne osea ljubomoru prema drugim zakonitim enama svoga mua. To oseanje se kod nae ene nikada ne javlja osim u sluaju kada je mu vara sa tuom enom. I tek sada, potovani doktore, kada ivim ovde u Evropi i vidim sve to se dogaa meu enama i muevima, u stanju sam da ocenim na obiaj poligamije koji je toliko mudro uspostavljen i toliko koristan i za mukarce i za ene. Iako kod nas svaki mukarac moe imati nekoliko ena, a ne samo jednu, kao to je to sluaj u Evropi gde dominira hrianska religija, asnost i iskrenost naih mukaraca prema sopstvenim enama nikako ne moe da se poredi sa odnosom evropskog mukarca prema svojoj jedinoj eni i prema itavoj porodici u celini. Ako se osvrnete oko sebe videete ta se dogaa. Ako pogledate prostorije kafea "Grand", rame uz rame sa obinim profesionalnim prostitutkama i "svodnicima", koji su ovde stalni gosti, uvek ete videti stotine mukaraca i ena koji sede za malim stolovima i veselo avrljaju. Na prvi pogled ete pomisliti da su ti mukarci i ene brani parovi koji su doputovali u Pariz ili se bave nekim porodinim biznisom. U stvari, ni jedan od tih parova koji veselo avrljaju u kafeu "Grand" i koji se spremaju da pou hotel, nisu zakoniti muevi i ene, iako svako od njih negde ima zakonitog mua ili enu.

Dok ovi muevi i ene sede ovde, njihove "zakonite polovine", koje su ostale kod svojih kua u provinciji, moda zamiljaju i veoma uverljivo priaju svojim poznanicima kako je njihova "zakonita ena" ili "zakoniti mu" u Parizu radi veoma vane porodine kupovine ili susreta s nekim ko je izuzetno vaan za porodine poslove, ili radi neeg slinog. Ali, u stvari, da bi se nale ovde, te "ptice selice" su morale itavih godinu dana da pletu intrige i smiljaju razne prie kako bi ubedile svoje "zakonite polovine" u potrebu tog putovanja. A sada, kada su ovde, u drutvu sebi slinih prevaranata i intriganata, one ine sve to mogu u prilog to vee slave svadbene himne "Isaija, likuj", kako bi, pomou istanane vetine koju je civilizacija u tom smislu dostigla, glave svojih zakonitih polovina, koje su ostale kod svojih kua, ukrasile to veim "ivopisnim rogovima". U evropskim uslovima porodinog ivota, ako vidite mukarca i enu zajedno i ako tokom razgovora primetite u njihovim glasovima ivahne tonove i osmehe na njihovim licima, veoma brzo se moete uveriti, ako ve niste, da svako od njih svojoj zakonitoj polovini sprema poklon u vidu para velelepnih rogova. Zato ak i ovek koji je koliko-toliko lukav moe vaiti za asnog i "patrijarhalnog oca porodice". Za okolinu nema znaaja to to taj "asni" i "patrijarhalni" otac porodice istovremeno ima - naravno ako mu to sredstva dozvoljavaju - onoliko ljubavnica koliko eli; naprotiv, ljudi obino takvog oveka smatraju dostojnijim potovanja nego onoga koji uopte nema ljubavnice. Ovde ti "asni muevi", koji to sebi mogu da dozvole, uz jednu zakonitu enu imaju ne 7, ve ponekad 7 puta 7 "nezakonitih ena". A oni evropski muevi koji nisu u stanju da izdravaju po nekoliko "nezakonitih ena", provode vreme pored svoje jedine "zakonite ene" tako to "trtljaju gluposti", to jest, oni po itav dan nita ne rade, ve samo araju okicama i, to se kae, "prodiru pogledom" svaku enu koju ugledaju. Drugim reima, u svojim mislima i oseanjima oni varaju svoje "zakonite ene" bezbroj puta. Iako kod nas u Perziji mukarac moe imati 7 zakonitih ena, sve njegove misli i oseanja su danju i nou posveene tome kako da najbolje isplanira unutranji i spoljni ivot svojih ena, kao i nastojanju da uini sve mogue, takoe danju i nou, kako bi im pomogao u ispunjavanju ivotnog duga. Ovde je, pak, unutranja uzajamna veza izmeu mua i ene jednaka s obe strane; isto kao to je unutranji ivot mua skoro u potpunosti posveen varanju zakonite ene, tako i ona u svom unutranjem ivotu od prvog dana njihovog saveza, uvek bludi van porodice. Po pravilu, evropska ena im se uda, svog mua u dubini srca smatra "svojim vlasnitvom".

Posle prve brane noi, budui da je od tog momenta sigurna u svoje vlasnitvo, ona poinje da sav svoj unutranji ivot posveuje traganju za "neim", to jest, ona trai nejasan "ideal" koji se zahvaljujui njihovom famoznom "obrazovanju" postepeno formira u svakoj evropskoj devojci jo od ranog detinjstva i koji neprestano i sutinski sve vie i sve vetije ulepavaju razni savremeni nesavesni pisci. Za vreme mog boravka u evropskim zemljama uoio sam da se kod njihovih ena vie ne formira ono to kod njih, kao i kod naih ena, uvek mora biti sauvano - to jest ono to se naziva "organskim stidom", ili to predstavlja makar predispoziciju za taj stid, oseanje koje, po mom miljenju, ini osnovu takozvanog "enskog duga" i koje eni pomae da instinktivno izbegava postupke koji je ine amoralnom. Eto zato ovde u svakom zgodnom trenutku svaka ena moe veoma lako, bez patnje i bez ikakve grie savesti, da prevari svog zakonitog mua. Po mom miljenju, upravo je odsustvo stida kod evropskih ena postepeno izbrisalo razliku izmeu "ene-majke" i "ene-prostitutke"; sada su te dve kategorije ena odavno slivene u jednu i mukarci ovde ni u svojim mislima ni u svojim oseanjima ne uviaju meu njima razliku koju uoavaju skoro svi Perzijanci. "enu-majku" od "ene-prostitutke" moe da razlikuje samo onaj ko njeno ponaanje posmatra sopstvenim oima. U evropskim uslovima porodinog ivota, zbog nedostatka korisne institucije poligamije - institucije koju je po mom miljenju odavno trebalo uvesti iz prostog razloga to je ovde, kako kae statistika, ena mnogo vie nego mukaraca postoje hiljade drugih neskladnosti i protivrenosti koje nikome nisu potrebne. Dakle, potovani doktore, osnovni razlog mog drugog poroka sastoji se u tome to sam, rodivi se i upivi moralne tradicije dijametralno suprotne onima koje vladaju ovde, doao ovamo u uzrastu kada su ivotinjske strasti kod oveka kosebno snane. Na svoju nesreu, doao sam u Evropu suvie mlad i smatran sam, prema ovdanjim merilima, veoma lepim. Moj Perzijski izgled je privukao mnoge mlade ene koje su u meni videle nov i originalan model mukarca i one su poele isprekidno da me love. Lovile su me kao krupnu divlja. Bio sam za njih "krupna divlja" ne samo zbog svog specifnnog izgleda, ve i zbog blagosti i utivosti u svom odnosu irema njima, to mi je usaeno od ranog detinjstva u kontaktima s naim Perzijskim "enama-majkama". Kada sam doao ovamo, iako nesvesno, nastavio sam da se ophodim utivo i blago prema enama koje sam sretao. Kada sam ovde sretao ene, najpre sam s njima samo razgovao - uglavnom o savremenoj civilizaciji i o takozvanoj "zaostalosti" Perzije u odnosu na nju. Ali jednom, svakako pod uticajem alkohola koji sam ve upotrebljavao u prilino velikim koliinama, prvi put sam pao; to jest kao budui otac porodice, postupio sam odvratno.

Iako sam tada zbog toga mnogo patio i oseao griu savesti, uticaj okoline, zajedno sa dejstvom alkohola, doveo me je po drugi put do pada. A zatim je sve krenulo nizbrdo i sada sam, u tom smislu, naprosto prljava ivotinja. Ponekad, kada sam potpuno slobodan od uticaja alkohola, oseam moralnu patnju i odvratnost prema sebi; u takvim trenucima brzo se vraam alkoholu, kako bih u njemu naao zaborav i utopio svoju patnju. ivei tako runim ivotom u raznim evropskim zemljama, najzad sam se nastanio ovde, u Parizu, u tom najevropskijem gradu, u koji ene dolaze iz svih zemalja Evrope i sa drugih kontinenata sa oiglednom namerom da "nabiju rogove" svojim zakonitim polovinama. I ovde, u Parizu, potpuno sam se odao tim dvama ljudskim porocima, alkoholu i "tranju za suknjom", kako vi to nazivate, i predajem im se tu i tamo, ne birajui. I sada je zadovoljavanje ta dva poroka za mene postalo potrebnije od utoljavanja gladi. Eto kako sam dotle doao, a ta e biti sutra, ne znam i ne elim da znam. tavie, uvek nastojim da prisilim sebe da na to ne mislim. S tim reima, on duboko uzdahnu i potiteno obori glavu. Tada ga upitah: - Recite mi, molim vas, zar se ne bojite da se moete zaraziti nekom od onih uasnih bolesti koje prenose ene za kojima trite? Na to pitanje on ponovo duboko uzdahnu i posle kratke pauze ree: - Eh... Dragi moj i asni doktore! Jo donedavno, veoma mnogo sam razmiljao o tom pitanju. To pitanje me je ak toliko zanimalo da je ono, bez obzira na sve, bilo sredstvo zahvaljujui kojem je moj jadni unutranji ivot proticao manje ili vie podnoljivo. Kao lekar, vi ste po svoj prilici veoma zainteresovani da saznate kako me je i zato to pitanje pre nekoliko godina toliko zainteresovalo i do kakvih sam zakljuaka doao posle ozbiljnog posmatranja i prouavanja kada sam bivao u relativno normalnom stanju. Pre, otprilike, 5 godina bio sam u toliko jakoj depresiji da ak ni alkohol nije delovao na mene i nije olakavao moje psihiko stanje. U to vreme sam esto sretao neke prijatelje i poznanike koji su mi mnogo priali o tim sramnim bolestima i o tome koliko je lako zaraziti se njima. Ti razgovori su me naterali da razmislim i, malopomalo, poeo sam da brinem o svom zdravlju skoro kao neka histerina ena. esto mi je padalo na pamet da sam se, verovatno, poto stalno pijem i imam posla sa zaraenim enama, ak i ukoliko iz nekog razloga nemam vidljive simptome tih bolesti, ve zarazio nekom od njih. Zato sam reio da odem na pregled kod raznih specijalista kako bih utvrdio mogue rane simptome onih bolesti koje sam mogao da zakaim.

Iako nijedan od lokalnih strunjaka nije kod mene naao nita ravo, nastavio sam da se muim zato to je moj strah, kao moj razum, odravao moje ubeenje da sam svakako zaraen. Sve me je to dovelo dotle da sam odluio da odem u Pariz kako bih, bez obzira na cenu, otiao na pregled kod vodeih strunjaka u toj oblasti. Mogao sam sebi da dozvolim taj troak zato to su zbog svetskog rata trgovinske veze svuda bile poremeene i cene prehrambenih proizvoda su skoile do nebesa; naa firma je, imajui veoma velike zalihe suenog voa u svim naim skladitima, stekla te godine znatnu dobit iji je veliki deo pripao meni. Ti veliki evropski strunjaci su mi posle svih vrsta "detaljnih pretraga" i takozvanih "hemijskih analiza", koje su sami smislili, jednoglasno objavili da u mom organizmu nema mi traga od venerinih bolesti. Njihov zakljuak je uinio kraj mojoj stalnoj brizi za sopstveno zdravlje; s druge strane, to je kod mene izazvalo veoma gladno interesovanje i elju da objasnim to pitanje, to je od tada postalo neka vrsta manije i moja "fiksideja". Od tada moja ozbiljna posmatranja i moja potraga za svim to ima veze s tim bolestima nadahnjuju i opravdavaju moj jadni ivot i daju mu smisao. Od tog perioda svog ivota ta posmatranja i istraivanja obavljao sam uvek uz pomo svog celovitog unutranjeg realnog "Ja" - svejedno da li sam bio pijan, polupijan ili u treznom stanju. Izmeu ostalog, udno sam itao svu moguu literaturu o tim bolestima, ukljuujui veinu knjiga napisanih na tu temu u Francuskoj i Nemakoj. To mi je bilo veoma lako, jer, kao to znate, toliko dobro vladam francuskim da s mukom moete pogoditi da li sam pravi francuski intelektualac ili nisam; isto vai i za nemaki, jer sam prilino dugo iveo u Nemakoj i na sopstvenu elju u slobodno vreme uio nemaki jezik i knjievnost. Dakle, kada me je zainteresovalo to pitanje, uspeo sam da se upoznam sa svim informacijama kojima o venerinim bolestima raspolae savremena civilizacija. U tim knjigama su bile navedene stotine teorija i stotine hipoteza o uzrocima venerinih infekcija, ali ja nisam mogao da naem nijedno ubedljivo objanjenje zato neki ljudi bivaju zaraeni tim bolestima, a drugi ne. Uskoro sam se uverio da nisam u stanju da naem odgovor ako koristim znanje koje sada postoji u Evropi. Ipak, iz itave te literature - naravno, poto sam gurnuo u stranu mnogobrojne debele "naune" knjige iji sadraj ve ca prvi pogled moe da ubedi svakog vie ili manje normalnog oveka da su ih napisale "totalne neznalice" u toj oblasti - stekao sam potpun utisak da se ljudi mogu zaraziti venerinim bolestima iskljuivo usled svoje nehigijene. Kada sam se u to vrsto uverio, nije mi preostalo nita drugo nego da svu svoju panju usredsredim na ono to u mojoj linoj higijeni moe da me zatiti od infekcije. Poeo sam da razmiljam na sledei nain:

- Ne oblaim se istije od bilo koga ko ivi u Evropi; perem ruke i lice svakog jutra kao i svi; jednom nedeljno odlazim u turska kupatila, reklo bi se, takoe kao i svi... Ukratko, prebirao sam u pameti mnoge stvari i nisam naao nita zbog ega bih sebe mogao da smatram izuzetkom u toj oblasti. I dalje je ostajala injenica da, vodei takav nain ivota, rizikujem da se zarazim. Od toga doba, u mojim mislima su nastala dva nenamerna ubeenja, koja su se ve potpuno ukorenila u meni; prvo, da e se onaj ko ima veze s takvim enama, pre ili kasnije svakako zaraziti; i, drugo, da me samo lina higijena moe zatiti od takve infekcije. Razmiljao sam tako itave nedelje, dok se iznenada nisam setio jedne svoje navike koju sam briljivo skrivao od svojih evropskih poznanika, navike koju mi u Perziji nazivamo "'adast". Praksa "adasta" ili, kako neki kau, "pranja", jedna je od osnovnih kod nas u Perziji. Strogo govorei, svaki sledbenik islama mora da potuje to pravilo, ali ga se krajnje savesno pridravaju samo iiti; a poto skoro svi u Perziji pripadaju tom ogranku islama, ta navika nigde nije toliko rasprostranjena kao kod nas. Obiaj adasta, za svakog iita, mukarca ili enu, sastoji se u tome da se polni organ uvek opere posle odlaska u nunik. U tom cilju, svaka porodica ima odreeni pribor, koji se kod nas smatra obaveznim, a koji ini specijalni sud, krag posebnog oblika pod nazivom "ibrik". to je porodica bogatija, to je vie takvih kraga, zato to jedan treba dati na raspolaganje i pridolom gostu. Ja se tog obiaja pridravam od ranog detinjstva i on je postepeno toliko urastao u moj svakodnevni ivot da ak i po dolasku u Evropu, gde taj obiaj ne postoji, nisam mogao ni jedan jedini dan da preskoim "pranje". Zaista, bilo mi je mnogo lake ako ne bih oprao lice, ak i posle pijanstva, nego da ne operem odreene delove svoga tela posle posete nuniku. Od kada ivim u Evropi, morao sam da se pomirim s mnogim neudobnostima zbog te navike i da se ak odreknem celokupnog savremenog komfora koji sam sebi lako mogao da priutim. Na primer, ovde, u Parizu, mogao sam sebi da priutim da boravim u boljem hotelu s potpunim savremenim komforom, , ba zbog te svoje navike, bio sam prinuen da se nastanim u drugom zaputenom hotelu daleko od centra i od svih mesta na koja sam svakodnevno morao da odlazim. U hotelu u kome sada stanujem postoji samo jedna za mene vana pogodnost. Poto je to stara zgrada, u njoj jo postoje ( tromodni nunici umesto ovih novih amerikih izuma, a taj stari sistem je upravo najpogodniji i meni najvie odgovara. Ko zna? Moda sam napola svesno odabrao Francusku kao svoje osnovno boravite, zato to se ovde jo mogu nai, posebno u provinciji, nunici starinskog tipa, kakvi se koriste i kod nas u Perziji. U drugim zemljama Evrope, taj "azijski sistem", kako ga zovu, teko da bilo gde jo postoji. Potpuno ga je potisnuo ameriki sistem s "komfornim, otmenim i lakim

seditem", na kojem ja jedino mogu da se izvalim i itam poznatu knjigu pod nazivom Dekameron. Dakle, potovani moj doktore, setivi se iznenada te svoje navike, odmah sam, bez i najmanje sumnje shvatio da to to sam do sada izbegao da se zarazim tim groznim bolestima, moe poticati jedino otuda to esto perem svoje polne organe toplom vodom. S tim reima taj mladi perzijanac, koji mi je bio blizak duhom, die ruke uvis i od sveg srca uzviknu: - Neka je uvek blagosloveno seanje na one koji su za nas stvorili taj blagotvorni obiaj! On zatim dugo nita nije govorio, ali je tuno posmatrao jednr drutvo Amerikanaca koji su sedeli u blizini i raspravljali o tome koje se ene oblae bolje - Engleskinje ili Amerikanke. Zatim se iznenada okrenu k meni i ree: - Dragi moj, mnogopotovani doktore! Tokom naeg poznanstva uverio sam se da ste vi ovek iroke kulture i da ste veoma obrazovani. Da li biste bili tako dobri da mi kaete svoje uistinu odmereno miljenje, kako bih najzad mogao da shvatim i reim odreeni problem koji je poslednjih godina esto izazivao moju radoznalost i uznemiravao moje misli u momentima kada sam bio relativno trezan. Pokazalo se da, ivei ovde, u Evropi, gde ljudi ispovedaju religiju koju upranjava skoro polovina oveanstva, jo nisam upoznao nijednu dobru naviku u njihovom svakodnevnom ivotu, dok kod nas, koji ispovedamo islam, postoji veliki broj izvanrednih obiaja. ta tu nije u redu? ta je tome uzrok? Zar osnivai te religije nisu doneli nita korisno za svakodnevni ivot svojih sledbenika? Da, moj deae, taj mladi perzijanac pobudio je u meni simpatiju tokom naeg poznanstva i ja nisam mogao da odgovorim na njegovo pitanje. Zato sam reio da mu dam jedno objanjenje, ali naravno u formi u kojoj ne bi mogao da nasluti moju pravu prirodu. Rekao sam mu: - Vi elite da kaete kako u religiji koju ispoveda polovina oveanstva - naravno, mislite na hrianstvo - nema tako dobrih obiaja kao kod vas, u islamu? Kako to? Naprotiv? Ta religija ima mnogo vie dobrih obiaja nego druge savremene religije; ni u jednom drevnom religioznom uenju nije bilo toliko dobrih pravila, uzetih za osnovu svakodnevnog ivota, kao u uenju na kome se zasniva hrianska religija. Ali to to su sledbenici te velike religije sami, posebno oni koje nazivaju "oevima crkve", u srednjem veku, korak po korak, s tim uenjem postupali onako kako je Plavobradi postupio sa svojim enama - unitivi njihovu lepotu i privlanost to je, naravno, sasvim drugo pitanje.

Treba da znate da uopte, sve velike i prave religije koje i danas postoje i koje su, kao to sama istorija svedoi, stvorili ljudi koji su podjednako usavrili sopstveni isti Um, uvek zasnivane na jednim te istim istinama. Razlika meu tim religijama sastoji se jedino u odreenim uputstvima koja se odnose na potovanje odreenih detalja vezanih za takozvane "rituale". I ta razlika proistie iz metoda pomou kojih su veliki osnivai svoja uputstva namerno prilagoavali nivou umnog razvoja ljudi date epohe. U osnovi svake nove doktrine na kojoj se zasnivala neka religija, uvek su leale dogme koje su spadale u rane religije i koje su ve bile jasno ukorenjene u ivotu ljudi. To potpuno odgovara jednoj misli, poznatoj od davnina: Nema nieg novog pod kapom nebeskom." Jedine nove stvari u svakoj od tih religioznih uenja jesu, kao to sam ve rekao, sitni detalji, koje su veliki osnivai namerno prilagodili nivou umnog razvoja ljudi date epohe. U korenima doktrine na kojoj se zasniva hrianstvo, skoro u potpunosti lei jedno ranije nastalo veliko uenje koje se sada naziva judaizmom, a iji su sledbenici u prolosti takoe bili mnogobrojni. Veliki osnivai hrianske religije, poto su judaizam uzeli za osnovu, promenili su samo njegove spoljne detalje, kako bi ga uskladili sa nivoom umnog razvoja savremenika Isusa Hrista; i oni su efikasno obezbedili toj religiji sve to je potrebno za dobrobit ljudi. To uenje je predvialo, to bi se reklo, sve za duu i telo i ak je sadralo sve neophodne savete za mirnu i srenu egzistenciju - i sve je to bilo predvieno izuzetno mudro, kako bi ta religija mogla da odgovara i ljudima kasnijih epoha. Da je to uenje ostalo nepromenjeno, ono bi ak moglo da odgovara i savremenim ljudima koje je, uzgred, na Hoda Nasradin opisao ovako: "Oni ne vide brvno u sopstvenom oku". U osnovi hrianstva, osim novih, specijalnih uputstava za svakodnevni ivot koji je odgovarao potrebama savremenika Isusa Hrista, bilo je takoe i mnogo izvanrednih obiaja koji su ve postojali i bili odavno ukorenjeni u ivot sledbenika judaizma. ak i neke dobre navike, kao to su "sunijat" ili obrezivanje, postoje sada kod vas u islamu, poto ste ih preuzeli iz judejske religije. Taj obredje najpre uao u hrianstvo, bio je obavezan i njegovi sledbenici su ga strogo potovali. I tek je kasnije, ko ne zna zato, potpuno nestao iz te religije. Ako elite, mladi moj prijatelju, mogu podrobno da vam ispriam o nastanku obiaja "sunijat" i vi ete shvatiti zato je ta praksa, toliko korisna za zdravlje i normalan ivot ljudi, bila ukljuena u judejsku doktrinu i kako je, poto je ta doktrina postala osnova hrianske religije, taj obiaj bio pripremljen da postane deo svakodnevnog ivota njenih sledbenika.

Obiaj koji vi nazivate "sunijat" prvi je stvorio i u judejsku doktrinu ukljuio Veliki Mojsije. A to se tie razloga zbog kojih ga je Veliki Mojsije ukljuio u religiju jevrejskog naroda, o njemu sam saznao iz jednog veoma starog haldejskog manuskripta. U tom manuskriptu se govori o tome kako je u vreme kada je Veliki Mojsije poveo jevrejski narod iz Egipta u Hanan, to kom putovanja primetio da je bolest, koja se tada zvala "murdurten", a koja se sada zove "onanizam", veoma rasprostranjena meu decom i mladiima naroda koji mu je Nebo poverilo. Dalje, u tom manuskriptu stoji da se Veliki Mojsije, videi to, veoma zabrinuo i poeo paljivo da posmatra kako bi utvrdio uzroke toga zla i naao nain da ga iskoreni. Kasnija istraivanja su tog neuporedivog mudraca navela da napie knjigu "Tuha Tess Nalul Pan", to na savremenom jeziku znai "Kvintesencija mojih razmiljanja". Jednom prilikom mi se ukazala mogunost da se upoznam sa sadrajem te izvanredne knjige. Od samog poetka njegovih objanjenja o bolesti "murdurten" bilo mi je jasno da je, izmeu ostalog, Velika Priroda toliko usavrila ljudski organizam da je apsolutno svaki njegov organ bio snabdeven sredstvima zatite od bilo kakve spoljne sluajnosti; i zato je, ukoliko neki ovekov organ pone da funkcionie pogreno, za to kriv sam ovek, zbog uslova svakodnevnog ivota koje je sam stvorio. A to se tie uzroka nastanka "murdurtena" kod dece, u stihu jedanaest este glave te neuporedive knjige je reeno da ta bolest kod dece nastaje iz sledeih razloga: Meu odreenim supstancama koje proizvodi ljudski organizam i koje se stalno izbacuju kao otpad, postoji jedna koja se zove "kulnabo". Tu supstancu u naelu proizvodi iv organizam u cilju neutralizacije ostalih supstanci, potrebnih za funkcionisanje njihovih polnih organa; ona se formira i uestvuje u funkcionisanju tih organa ubrzo posle roenja bia oba pola, tj. od detinjstva. Velika Priroda je uredila da se posle korienja, ostaci te supstance odstranjuju iz organizma, kod deaka na mestu izmeu "tulhtotino" i "sarnuonino", a kod devojica - izmeu "kartotahnijanskih breuljaka". U toj predivnoj knjizi "tulhtotino" i "sarnuonino" u sanremenoj medicini odgovara nazivima "glavi polnog organa" i "koica", a nalazi se na vrhu takozvanog "polnog organa" kod deaka. "Kartotahnijanski breuljci" kod devojica pokrivaju gakozvani "klitoris" i zovu se "labia majora" i "labia minora" ili, na obinom jeziku, "velike i male polne usne". U savremenoj medicini uopte ne postoji naziv za supstancu "sarnuonino" zato to je ona potpuno nepoznata kao samostalna supstanca. Savremena medicina ima jedino ime za ukupnu masu supstanci u koju je ukljuena i supstanca "kulnabo".

Ta ukupna masa, koja se zove "smegma", sastoji se iz potpuno heterogenih supstanci koje predstavljaju sekret lezda koje jedna s drugom nemaju nita zajedniko, kao to su, na primer, "lojne lezde", "Bartolinijeve lezde", i druge. Eliminisanje i isparavanje tih suvinih supstanci odvija se u tim delovima organizma, u skladu sa namerom Velike Prirode, putem raznih vrsta sluajnih kontakata i razliitih pokreta koji se deavaju u atmosferi. Meutim, odea koju su ljudi smislili, a Priroda je nije predvidela, ometa te faktore u slobodnom ostvarivanju procesa eliminacije i isparavanja, zbog ega se "kulnabo" dugo zadrava na tim mestima i izaziva pojavljivanje "znoja", koji je veoma dobra sredina za razmnoavanje bakterija koje postoje u atmosferi, isto kao i "subjektivnoj sferi" svakog objekta koji stupa u direktan kontakt sa dejim telom. I to razmnoavanje izaziva u tim delovima dejeg organizma "svrab". Zbog tog svraba deca, najpre nesvesno, ponu da trljaju i eu ta mesta. Poto su u tim delovima organizma koncentrisani svi nervni zavreci koje je Priroda stvorila za specijalne osete, neophodne za zavretak svetog procesa "elmoarno" koji normalno nastaje kod odraslih ljudi na kraju takozvane "kopulacije", ona to trljanje i eanje doivljavaju kao posebno prijatno oseanje, posebno u periodima kada, prema onome to je predvidela Velika Priroda, u organima dece dolazi do procesa pripreme budue seksualne funkcije. Od toga doba, oseajui instinktivno da svako takvo dejstvo izaziva kod njih to prijatno oseanje, ona poinju namerno da trljaju ta mesta ak i kada nema svraba. Na taj nain, broj malih "murdurtenista" na Zemlji veoma brzo raste. to se tie mera koje je za iskorenjivanje toga zla preduzeo Veliki Mojsije, o njima nisam saznao iz predivne knjige "Tuha Tess Nalul Pan", ve iz sadraja veoma drevnih papirusa. Sadraj tih papirusa mi je razjasnio da je Veliki Mojsije ljudima uveo praksu ideje koje su po tom pitanju izloene u knjizi "Tuha Tess Nalul Pan", stvorivi za dva religiozna obreda, od kojih je jedan nazvan "sikt ner orn", a drugi "cil puc kan". Sveti "sikt ner orn" je bio specijalno stvoren za deake, a sveti "cil puc kan" - za devojice; ta praksa je bila obavezna. Obred "sikt ner orn" je na primer bio identian vaem "sunijatu". On se sastojao u obrezivanju takozvane "koice" deaka, usled ega je prekidana veza izmeu glavia polnog organa i koe koja ga pokriva, omoguujui na taj nain da se ta koa slobodno kree. Prema onome to se tvrdi u toj informaciji koja je do nas dola iz davnina, kao i u skladu s naim sopstvenim zdravim razumom, oigledno je da je Veliki Mojsije, koji je, kao to iz drugih izvora znamo, bio veliki autoritet u medicini, na taj nain eleo da bude siguran da e putem svih vrsta sluajnih kontakata, sveukupnost supstanci na mestima o kojima sam govorio, sama, mehaniki da se odstranjuje i da e tako nestati uzrok tetnog svraba.

to se tie ogromne uenosti Svetog Mojsija u oblasti medicine, mnogobrojni istorijski izvori potvruju da je on stekao medicinska znanja za vreme svog boravka u Egiptu, dok je bio uenik visokih svetenika koji su svoje znanje nasledili od svojih predaka Atlantiana, prvih i poslednjih pravih zemaljskih naunika, lanova Drutva Akladansa. Blagotvorni rezultati obreda koje je stvorio sveti Mojsije vide se i sada. Na primer, to se tie obiaja obrezivanja, kao dobar dijagnostiar i lekar, sposoban da na prvi pogled prema ovekoiom licu odredi od ega on boluje, mogu sa sigurnou da kaem da se ta uasna deja bolest, "onanizam", skoro uopte ne sree kod dece koja su podvrgnuta tom ritualu, dok su joj podnona skoro sva deca iji roditelji taj obiaj preziru. Neki od onih kojima nije izvreno obrezivanje, izbegli su bolest "onanizma", ali to su retki izuzeci i u njih spadaju deca onih roditelja koji su kulturni u punom smislu te rei i koji jasno shvataju da budue normalno miljenje njihove dece ovisi iskljuivo od toga da li su ona u detinjstvu ili mladosti patila od te bolesti. Takvi kulturni roditelji veoma dobro znaju da ako njihova deca u svom nervnom sistemu imaju oseaj kulminacije takozvanog "uamonuanosnijanskog procesa" pre nego to sazru, nikada nee biti sposobna za normalno miljenje kada odrastu, i zato takvi roditelji uvek svojim prvim i osnovnim dugom prema deci smatraju njihovo prosveivanje te vrste. Za razliku od veine savremenih roditelja oni ne misle da se obrazovanje dece sastoji u njihovom primoravanju da ue napamet to je mogue vie stihova koje su smislili "murdurtenijski psihopate", ili da naue da utivo stiskaju ruku svojih prijatelja i poznanika, zato to, na nesreu savremenih ljudi, jedino taj "spoljni sjaj" ini obrazovanje njihove dece. Dakle, moj dragi, veoma razvratni, ali svejedno simpatini prijatelju... Ta dva obreda je stvorio Veliki Mojsije i ukljuio ih u svakodnevni ivot jevrejskog naroda, kako bi neutralizovao uticaj odee, zbog koje su uniteni oni faktori koje je Priroda obezbedila radi zatite tih organa od tetnog delovanja supstanci koje oni lue; ta dva obreda su iz generacije u generaciju prenosili ne samo sledbenici judejske religije, ve i drugi koji su te korisne obiaje prihvatili skoro bez izmena. Tek posle smrti cara Solomona obred "cil puc kan" su prestali da upranjavaju ak i sledbenici judaizma; i samo je obred "sikt ner orn" i dalje izvravan automatski i stigao je i do savremenih predstavnika toga naroda. Taj obiaj, zajedno sa mnogim drugim starojevrejskim obiajima, je stigao i do sledbenika hrianstva, koji su ga u poetku veoma strogo potovali u svom svakodnevnom ivotu; ipak, uskoro je taj obiaj iezao iz te jo nove religije i ak je nestalo i seanje da je on nekada potovan. Da... dragi moj prijatelju, kada bi se u potpunosti sledilo samo uenje boanskog Isusa Hrista, religija koja je s toliko izuzetne mudrosti zasnovana na njemu bila bi

ne samo najbolja od svih postojeih religija, ve i od svih religija koje mogu da nastanu i da postoje u budunosti. Ako se vratimo na va islam, moe se rei da izuzev poligamije, on ne sadri nita to se ne moe nai u judaizmu i hrianstvu. Obiaj poligamije, koji je nastao na osnovu naunih zakljuaka, u svoje vreme poznatog arapskog naunika Naulana el Aula, uao je u svakodnevni ivot ljudi posle osnivanja hrianstva. Vaa religija je nastala mnogo kasnije i njeni veliki osnivai su je namerno ograniili kako bi izvrili odreen pritisak na neke svakodnevne navike. Oni su to uinili zato to su se u to vreme oigledno ispoljile dve injenice: opadanje hrianstva i gubitak sposobnosti "sozercanja" kod obinih ljudi, to jest, gubitak onog jedinog stanja u kome se mogu shvatiti istine koje su detaljno objanjene u pravim religioznim uenjima. Postavi svesni tih injenica, veliki osnivai islama su reili da, s jedne strane, uproste samo uenje, a s druge strane, da pridaju posebno znaenje odreenim obiajima, kako bi svakodnevni ivot sledbenika te nove religije, koji su izgubili sposobnost sozercanja, a prema tome i sposobnost svesnog poimanja istine, mogao da se odvija makar mehaniki, vie ili manje prihvatljivo. I, izmeu ostalih navika, oni su uveli i poeli da vre odreeni pritisak u pogledu praktine primene "sunijata", "adasta" i poligamije, ije povoljne rezultate vidimo i danas. Na primer, kao to ste potpuno ispravno primetili, zahvaljujui obrezivanju i pranju, meu sledbenicima vae religije retko se sreu onanizam i neke venerine bolesti, a zahvaljujui poligamiji osnove porodinog ivota karakterie uzajamna, da tako kaemo, "psiholoka podrka" koja, maltene, ne postoji kod sledbenika hrianstva. Od svih korisnih navika koje su veliki osnivai hrianske religije ukljuili u ivot svojih sledbenika radi ouvanja njihovog zdravlja i morala, potrebnih za srean ivot, sada nije ostalo nita, osim obiaja povremenog posta, tj. uzdravanja od nekih vrsta hrane tokom izvesnog perioda u godini. Meutim, ak i taj poslednji sauvan dobar obiaj je ili sasvim iezao iz svakodnevnog ivota sledbenika ove religije, koji je iz godine u godinu postepeno toliko promenjen da oni koji poste ne doivljavaju religiozno prosvetljenje, iako je upravo zbog tog prosvetljenja post i bio uveden. Promene koje se sada deavaju u obiaju posta veoma su karakteristine i daju odlian primer kako se svi dobri hriaiski obiaji malo po malo menjaju, sve dotle dok sasvim ne prestanu da postoje. Kao odlina ilustracija za to moe da poslui nain na koje se ovoga obiaja u nae vreme pridravaju takozvani "ruski pravoslavni hriani".. Ruski pravoslavci su svoju religiju primili od grke pravoslavne crkve koja im je pored drugih hrianskih obiaja prenela i obiaj posta.

Meu milionima ruskih pravoslavnih hriana, veina i dalje, to bi se reklo, "savesno" posti, u skladu sa sada postojeim pravoslavnim kanonom. Ali nain na koji oni u stvarnosti ispunjavaju taj ritual posta moe odgovarajuim reima da opie jedino na dragi Hoda Nasradin. "Nema veze to se derem kao magarac, ako me svi nazivaju slavujem?" Isto se odnosi i na post ruskih pravoslavnih hriana: ako oni sebe nazivaju hrianima, i to pravoslavnim - zar je vano to ne postiu nikakvo "prosvetljenje" zbog tog posta? Kao to sam ve rekao, ti ruski pravoslavni hriani se u nae vreme i dalje veoma strogo pridravaju svih sezona i dana posta, odreenih u njihovom zakonu. Ali ta treba, a ta ne treba jesti u vreme posta - upravo "u tom grmu lei zec". Bie ti jasno na koji nain poste savremeni ruski pravoslavni hriani ako ti tano ponovim rei jednoga od njih, koje mi je ne tako davno on sam rekao u Rusiji. Viao sam tog Rusa poslom i ak sam se s njim sprijateljio i bivao u njegovom domu. Okolina ga je smatrala dobrim hrianinom i "patrijarhalnim ocem porodice"; on je pripadao sekti "staroveraca". Staroverci - to su oni pravoslavci iji su preci pre nekoliko vekova odbili da se potine novim pravilima koje je tada "neko" utvrdio i ostali su verni sledbenici starih kanona, koje je takoe "neko" utvrdio, samo vek ili dva pre tog religioznog raskola. Dakle, jednom prilikom, kada sam ruao u domu tog asnog staroverca u drutvu nekolicine drugih Rusa, takoe pravoslavaca, on se okrete ka meni i ree: - Eh, moj burazeru! Uzgred, moram da kaem da predstavnici toga naroda imaju naviku da se posle druge ae prave ruske votke obraaju svojim prijateljima familijarno, reima kao to su "burazer", "drukan", "debeljko", i tako dalje. Dakle, taj vrli ruski pravoslavac, nazvavi me "burazerom", ree: - Ne brini, burazeru! Uskoro e poeti Veliki Post, pa emo da uivamo u pravim ruskim jelima. Iskreno reeno, za vreme mesojeda, ovde u Rusiji stalno jedemo skoro jedno te isto. Ali za vreme posta, posebno za Veliki Post, sve je skroz drugaije! Nema dana da sebe ne obradujemo nekim od najsonijih jela. Znate ta, dragi moj? Ja sam upravo pre dva dana napravio izvanredno "otkrie" ba u vezi s tim. To moje otkrie je poput otkria starog udaka Kopernika, koji se jednom valjao po zemlji mrtav pijan i jasno osetio da se, dakle, Zemlja okree. Velite da to nije nikakvo udesno otkrie? U naoj majici Moskvi stotine hiljada ljudi doe do takvih otkria, verovatno, svakodnevno! Ne! Moje otkrie je zaista jedno od najumnijih i najpounijih.

Ja sam otkrio da smo sve do dana dananjeg svi mi bili totalne budale i beznadeni idioti zato to smo mislili, i jo smo u to ubeeni, da mnoga raznovrsna i ukusna jela tokom Velikog Posta dugujemo poznatoj umetnosti naih kulinara i kuvara. Dan, posebno blagosloven za sve moje blinje, kada sam zasluio da shvatim tu istinu, bio je dan kada je naa nepononljiva Dunjaa najzad uspela da meu slojeve pite sa ribljom digericom umetne jo nekoliko novih slojeva. Toga dana sam svim svojim biem shvatio u emu se sastojala naa greka. Najpre sam to shvatio sam, a onda sam i sve ukuane ubedio u to da obilje raznovrsnih i ukusnih jela za vreme posta dugujemo jedino naoj blagoslovenoj i slavnoj ribi. Za vreme posta, posebno u vreme Velikog Posta, nae domone usreuju svojim posetama gosti kao to su: Dubokopotovana Jesetra i Uvaena Keiga i asni Iverak i Njegova Svetlost Losos i Melodini Linjak i Tanana Skua i Veno Ljutita tuka i Pretvorni aran Brza Pastrmka i Predivni Smu i Gorda Haringa i Snana Deverika, kao i drugi nai dobrotvori i pokrovitelji. Kada ujemo njihova imena, srca nam zaigraju. To nisu naprosto imena, ve prava muzika. Mogu li se uporediti zvuci muzike raznih Betovena i opena ili drugih pomodnih kompozitora sa zvucima imena tih blagoslovenih riba? Svaki put kada ujemo imena tih, ve slavnih stvorenja, obuzme nas oseanje blaenstva koje struji kroz nae krvne sudove i nerve. O, Blagoslovena Ribo, ti, koju je Tvorac prvu sazdao! Budi milostiva i okrepi nas ak i u vreme "mesojeda". Amin. Posle te molitve, taj vrli ruski pravoslavni hrianin ispi ogromnu au najistije ruske votke i poe zaljubljeno da pilji u malu statuu "Venera i Psiha", koja je stajala u blizini. I, razume se, prijatelju moj, svaki ruski pravoslavni hrianin se prema postu odnosi vie ili manje slino. Za vreme tih hrianskih postova koje su primili od pravoslavnih Grka, svi oni jedu ribu. Oni ne misle daje "greh" jesti ribu, i jedu je spokojno kao "posno jelo".

Ja nikako ne mogu da objasnim jednu stvar kako su ti nesreni "ruski pravoslavci" doli na ideju da za vreme hrianskog posta, posebno u vreme Velikog Posta, mogu da jedu ribu? To smatram neobjanjivim zato to pravoslavni hriani od kojih su oni primili svoju religiju, to jest Grci, nikada nisu jeli, niti sada jedu ribu u vreme posta. ak i sada Grci jedu ribu za vreme posta samo jednom, kada prema kanonima pravoslavne crkve obeleavaju uspomenu na boanskog Isusa Hrista. Post koji doputa upotrebu ribe, ne samo da ne vodi prosvetljenju onih koji poste, ve je direktno suprotan onome emu je teio i emu je uio boanski Isus Hristos i suprotan je ciljevima velikih tvoraca hrianstva, kojih su se oni drali kada su uvodili taj obiaj. Da bih potvrdio to to sam upravo rekao, ispriau vam ono to sam o hrianskom postu proitao u starom "judeojesejskom" rukopisu. U tom drevnom rukopisu se kae da je obiaj posta, koji se upranjava nekoliko puta godinje, uspostavljen meu sledbenicima uenja Isusa Hrista mnogo posle njegove smrti, to jest 214. godine od njegovog roenja. Obiaj posta je odobrio i ukljuio u hriansku religiju veliki tajni "Kelnanski sabor". Tajni Kelnanski sabor su sazvali sledbenici jo uvek novog uenja Isusa Hrista i odrali ga u mestu Kelnak, na obali Mrtvog mora. On je bio tajni, zato to je u to doba uenje Isusa Hrista svuda bilo izloeno estokom proganjanju vlasti. Vlast ga je proganjala iz straha da svi mogu poeti da ive u skladu s tim uenjem ak ukoliko sami vlastodrci pri tome budu iveli sasvim dobro - te bi tako nestali svi motivi za demonstriranje moi, spreavajui ih na taj nain da osete impulse zadovoljstva svog unutranjeg boga "samoljublja". Tako se dogodilo da su za vreme Kelnanskog sabora njegovi uesnici prvi put doneli pravilo koje je odreenim danima sledbenicima uenja Isusa Hrista nalagalo uzdravanje od nekih vrsta hrane. Prvobitni uzrok uvoenja posta bile su debate do kojih je dolo na Kelnanskom saboru izmeu dvojice poznatih naunika, velikog Hertunana i slavnog grkog filosofa Vegendiadija. Veliki Hertunano je predstavljao one sledbenike uenja Isusa Hrista koji su iveli na obalama Crvenog mora, dok je filosof Vegendiadi predstavljao grke sledbenike toga uenja. Filosof Vegendiadi je po svojoj uenosti bio dobro poznat samo u svojoj zemlji, dok je Hertunano bio svetski poznat. Smagran je najveim autoritetom u poznavanju zakona unutranje organizacije oveka, kao i u nauci koja se tada zvala "alhemija", a koja, naravno, nije imala nita zajedniko s naukom koju savremeni ljudi sada nazivaju tim imenom.

Poznate debate izmeu velikog Hertunana i Vegendiadija bile su izazvane sledeim okolnostima. Filosof Vegendiadi je, kako se pokazalo, dva dana tvrdio i dokazivao da je apsolutno neophodno da se meu sledbenicima uenja Isusa Hrista razglasi kako je ubijanje ivotinja u cilju korienja njihovog mesa u ishrani - najvei greh, da je, istovremeno, to meso izuzetno tetno, i tako dalje. Posle filosofa Vegendiadija nekoliko drugih predstavnika se popelo na tribinu i izjasnilo protiv njegove teorije. Najzad se, prema tom rukopisu, polako popeo za govornicu veliki Hertunano i sa spokojnim dostojanstvom progovorio jasno i mirno, u sebi svojstvenom maniru. On je rekao: - Ja lino, potpuno sam saglasan sa svim dokazima i argumentima koje je ovde izneo na brat u Hristu, filosof Vegendiadi. U prilog onoga to je on rekao, dodau da je unitavanje tuih ivota samo zato da bi se napunio sopstveni trbuh - strana sramota na koju je sposoban samo ovek. Da se nisam tim pitanjem bavio mnogo godina i da nisam doao do sasvim drugaijih zakljuaka, posle svega to je rekao na brat u Hristu Vegendiadi, ne bi trebalo da se kolebam, ve jedino da vas pozovem i ubedim da ne asei ni asa, pourite natrag u svoje gradove i da na svim trgovima glasno uzvikujete: "Stanite! Ljudi! Stanite! Prestanite da jedete meso! Taj obiaj ne samo da je u suprotnosti sa svim zavetima Gospoda, ve je i uzrok svih vaih bolesti." Kao to vidite, ja to ne inim. I ne inim to samo zato to sam tokom godina upornog prouavanja toga pitanja, kao to sam rekao, doao do potpuno suprotnih zakljuaka. Poto sam se dotakao zakljuka do koga sam doao, ovoga asa mogu samo da kaem da na Zemlji nikada nee nastupiti vreme kada e svi ljudi ispovedati jednu religiju. Zato e, osim nae hrianske, postojati i druge religije. I niko ne moe biti siguran da e se sledbenici tih drugih religija odrei upotrebe mesa. A poto ne moemo da budemo sigurni da e se jednoga dana svi ljudi na Zemlji odrei mesa, odmah moramo preduzeti sa svim drugaije, praktinije mere u vezi upotrebe mesa, zato to ukoliko jedan deo oveanstva bude jeo meso, a drugi ne bude, prema rezultatima mojih eksperimentalnih istraivanja, najvee zlo e snai upravo ljude koji se odriu njegove upotrebe. Moji detaljni eksperimenti su pokazali, na primer, da kod ljudi koji ne jedu meso, ali ive meu onima koji ga jedu, prestaje da se formira takozvana "snaga volje". Moji eksperimenti su takoe dokazali da bez obzira na to to se zdravlje ljudskog tela poboljava kada ljudi ne jedu meso, kada su vegetarijanci dugo u kontaktu s onima koji ga jedu, njihovo psihiko stanje se neizbeno pogorava, ak i ukoliko se stanje njihovog organizma i dalje popravlja. Na taj nain, za ljude koji ne jedu meso, rezultat moe biti dobar jedino ukoliko ive u potpunoj izolaciji.

to se tie onih koji stalno koriste meso, ili hranu koja sadri element pod nazivom "eknoh", moe se rei da, iako se stanje njihovog organizma naizgled ne menja, njihova psiha, posebno njihove osnovne odlike koje se ponekad oznaavaju optom reju "karakter", postepeno gubi svoje pozitivne i moralne kvalitete, i menja se nagore, do neprepoznatljivosti. Moram da kaem da sam do tog zakljuka doao na osnovu eksperimenata koje sam vrio tokom vie godina zahvaljujui dvojici dobrih filantropa, i to bogatom stoaru Alla Ek Linohu, koji mi je pomagao novano, i nauniku koga svi mi potujemo, El Kunu Nassi, koji mi je dozvolio da koristim njegov izvanredan pronalazak - aparat pod nazivom "arostodosoh". S tim izvanrednim aparatom bio sam u stanju da nekoliko godina svakodnevno pratim opte stanje organizma nekoliko hiljada ljudi koji su iveli u eksperimentalnim uslovima o troku dobrog stoara Alla Ek Linoha. Neka Tvorac umnoi njegova stada! Tada sam se, zahvaljujui svom eksperimentalnom istraivanju, konano uverio da e ljudima, ukoliko nastave da upotrebljavaju meso u svojoj ishrani, biti veoma loe, meutim, ako neko i prestane to da ini, dobra od toga svejedno nee biti. Zbog toga sam se potpuno posvetio traganju za onim to bi se moglo uiniti za dobrobit veine ljudi u budunosti. Najzad sam pouzdano utvrdio sledee injenice: Pre svega, ljudi koji su navikli da toliko mnogo vekova upotrebljavaju meso, budui da imaju slabu volju, nikada nee moi sami da ga se odreknu i da u sebi pobede tu prestupnu sklonost; drugo, ak i ljudi koji odlue da ne jedu meso, zaista neko vreme mogu da se pridravaju te odluke, ali na kraju krajeva, nikada nee moi da se odreknu te hrane dovoljno dugo da bi mogli da steknu definitivno gaenje prema njoj. Oni nee biti sposobni za to, jer ljudi na Zemlji nikada nee imati jednu religiju ili jednu vladu, a bez toga nikada nee postojati zabrana, zakon ili neka druga vrsta obaveznog impulsa, zajednikog za sve, zbog kojeg bi ljudi, koje je lako stimulisati primerom ili zaviu, ili bilo kojim drugim primamljivim impulsom, mogli da se pridravaju neke odluke zauvek, kada ona bude doneta. Bez obzira na te dve injenice, koje se po mom miljenju ne mogu opovrgnuti, iako sam ih uzeo za osnovu svojih kasnijih istraivanja, ja sam i dalje uporno tragao za nainom reavanjate situacije, koja je po ljude nesrena. I opet sam, naravno, svoja glomazna istraivanja mogao da nastavim zahvaljujui neiscrpnom bogatstvu stoara Alla Ek Linoha i udesnom aparatu El Kuna Nasa. Ta moja poslednja istraivanja su mi razjasnila sledee: iako se, naravno, ljudska psiha kvari zbog stalnog unoenja materije "eknoh" u organizam, to se dogaa samo zato to u odreenim periodima godine ta materija ima posebno tetno dejstvo. Dakle, moja brao u Hristu... na osnovu svega to sam rekao i uglavnom na osnovu svojih poslednjih posmatranja, vrenih svakodnevno tokom itave godine i na velikom broju ljudi, koja su mi jasno pokazala da se intenzitet tetnog dejstva

materije "eknoh" poveava u odreenim periodima godine, ja jedino podvlaim svoje lino miljenje da, ukoliko se meu sledbenicima uenja Isusa Hrista razglasi kako se u konkretno oznaeno doba godine treba odrei korienja namirnica u ijem formiranju materija "eknoh" igra dominantnu ulogu, taj obiaj e se, po svoj prilici, odrati i donee ljudima realnu korist. Kako su pokazala moja mnogobrojna alhemijska istraivanja, materija "eknoh" uestvuje u formiranju svih ivih organizama bez obzira na to gde oni ive - na povrini Zemlje, u njenoj utrobi, u vodi, vazduhu, i tako dalje. Ta materija takoe postoji u svemu to doprinosi formiranju organizama, kao to su, na primer, amniotske tenosti skotnih enki bilo koje vrste, kao i proizvodi poput mleka, jaja, ikre, i tako dalje. Ideje, koje je izneo veliki Hertunano, toliko su potresle i uznemirile sve uesnike Kelnanskog sabora, da je opte uzbuenje onemoguilo nastavak njegovog istupanja, te je zato bio prinuen da prekine svoj govor i sie sa govornice. Rukopis je dalje tvrdio da su krajem dana lanovi Kelnanskog sabora jednoglasno reili da uz pomo velikog Hertunana utvrde one periode u godini, u kojima su efekti materije "eknoh najtetniji po ljude i da meu sledbenicima Isusa Hrista u tim periodima uvedu obiaj posta - obiaj uzdravanja od uzimanja onih proizvoda koji sadre materiju "eknoh" koja je po ljude tetna. Tako se zavravao taj judeojesejski rukopis. Kao to moete da vidite, tvorci tog obiaja su pretpostavili da e sledbenici hrianstva u odreenim, utvrenim, danima odustati od uzimanja namirnica koje sadre materiju tetnu po njihovo zdravlje, a posebno po njihovu psihu. Ali nesreni ruski pravoslavni hriani, koji sebe smatraju vernim sledbenicima te velike religije i takoe poste, za vreme toga posta jedu ribu, to jest one organizme koji, prema istraivanju velikog Hertunana, sadre tetnu materiju "eknoh"; a upravo u cilju njenog izbegavanja je i stvoren taj mudri i blagotvorni obiaj. I tu sam, moj deae, zavrio razgovor s tim mladim Perzijancem. to se tie naina na koji su savremena bia unitila ili izmenila dobre obiaje koje su im ostavili njihovi mudri preci - i za to na neuporedivi Hoda Nasradin ima veoma dobru i mudru izreku. "Eh, ljudi, ljudi! Kakvi ste to ljudi? Da niste ljudi, moda biste bili pametniji." Omiljene rei poznatog amerikog ujka Sema veoma dobro izraavaju tu istu ideju. Kada ujka Sem popije previe dina, uvek izmeu dveju aica kae: "Kad nita nije u redu, tek onda je sve u redu." Ali ja u rei samo jedno: "Bezbonici!" U svakom sluaju, dragi moj deae, treba priznati da su neki obiaji koji su tvoji do tvojih savremenih ljubimaca stigli iz duboke davnine, veoma su dobri i za njihov svakodnevni ivot.

Ti obiaji su dobri zato to su ih smislili i u proces svakodnevnog ivota uveli tricentrini Zemljani koji su usavravanje svoga Uma doveli do veoma visokog stepena - stepena koji, na nesreu, jo niko od tvojih savremenih ljubimaca nije dostigao. Obiaji koje mogu da stvore savremeni ljudi, vode jedino degradaciji svojstava njihove psihe. Na primer, oni su nedavno poeli da tu i tamo i svuda igraju igru koja se zove "fokstrot". Trenutno vlada masovno oduevljenje tim "fokstrotom". Igraju u svako doba dana i noi i to ne samo mlada, jo nedovoljno formirana bia, koja jo nisu shvatila znaenje i smisao svoje egzistencije, ve i oni ija lica javno izraavaju - a to moe videti svaki bar malo paljiv ovek - oni koji su, ako se uzme u obzir duina njihovog ivota, "ne jednom, ve obema nogama u grobu". Za vreme fokstrota oni doivljavaju isto ono to se osea dok se boluje od deje bolesti koju je Veliki Mojsije nazvao "murdurten". Veliki Mojsije je pola svog ivota posvetio iskorenjivanju te deje bolesti - bolesti koju tvoji savremeni ljubimci odgovornog uzrasta, moe se rei, skoro namerno vaskrsavaju, te se ona iri ne samo meu decom, ve i meu odraslima, pa ak i meu starcima. Kao to sam ti ve govorio, mnoge obiaje koji su dobri za svakodnevni ivot, a koji su iz davnina doli do tvojih ljubimaca, jo praktikuju stanovnici raznih azijskih zemalja. Neki od tih obiaja u poetku izgledaju apsurdno, udno i varvarski, ali kada se nepristrasno proue, zapaa se zadivljujua umenost s kojom se odreene moralne norme ili higijenska pravila usauju ljudima koji ih se pridravaju. Uzmimo, na primer, obiaj koji izgleda kao jedan od najbesmislenijih i sree se kod jednog plemena azijskih stanovnika koji se zovu "kolenijanski Luri" ili "kolenijanski Cigani" i ive izmeu Irana i Avganistana. Taj obiaj, koji drugi stanovnici tvoje planete nazivaju "ciganskim dimljenjem", nije meutim, glup kao to moe izgledati i daje isti rezultat kao i Perzijski obiaj "pranja" ili "adasta". Cigane smatraju najniim i najprljavijim od svih plemena koja na Zemlji postoje. I, naravno, oni su toliko prljavi da im odea vrvi od insekata koji se zovu "vai". Uzgred, obiaj "dimljenja" izmeu ostalog slui i za unitavanje tih insekata. Iako su ljudi tog plemena zaista izuzetno prljavi, meu njima ne samo da se ne sreu venerine bolesti, ve oni ak nisu ni uli da se neko moe zaraziti takvom boleu. Po mom miljenju, to to ne znaju za takve bolesti oni mogu da zahvale jedino tom svom obiaju koji je nekada davno neki ovek zdrave pameti smislio za dobrobit ljudi svoje epohe, a on je potom, prenosei se iz generacije u generaciju, doao i do savremenih bia iz plemena kolenijanskih Cigana.

Za obred "dimljenja" svaka ciganska porodica ima takozvani "atekejn" ili klupicu specijalnog oblika, koja se smatra svetom; itav ritual se obavlja pomou te svete klupice. Svaki lan ciganske porodice ima takozvani "tandir", to jest posebno iskopanu jamu u zemlji; tandiri, poput ovih u Aziji se mogu nai skoro u svakoj kui; u njima se pee hleb i priprema hrana. Te tandire oni uglavnom loe takozvanim "kizjakom" - gorivom koje se sastoji od balege etvorononih ivotinja. Obred se sastoji u sledeem. Kada se ciganska porodica uvee vrati kui, svi odmah poskidaju svu svoju odeu i istresu je iznad tandira. U tandiru je skoro uvek toplo, zato to gorivo u njemu sagoreva veoma lagano eravice kizjaka veoma dugo gore. Uzgred, veoma je zanimljiva jedna pojava do koje dolazi kada Cigani istresaju svoju odeu iznad tandira: vai ispadaju iz odee, padaju u vatru i pucketaju dok sagorevaju; zvuci od pucketanja tih vaiju, velikih i malih, proizvode udesnu "muku simfoniju". Ponekad to pucketanje vaiju ostavlja utisak kao da u blini istovremeno puca itavo tuce mitraljeza. Dakle, poto ti "dostojanstveni Cigani" istresu svoju isto tako dostojanstvenu odeu, oni pristupaju svetom ritualu. Oni najpre sveano i sa izvesnom ceremonijalnou sputaju svoju svetu porodinu klupicu u tandir; zatim redom, od najstarijeg, do najmlaeg staju na tu klupicu. Sveta klupica se sastoji iz obine uske daske na koju je privreno pet gvozdenih noica; ta klupica im omoguava da stoje u tandiru, a da ne opeku noge na vrelom aru. Dok svi ostali pevaju svetu pesmu, onaj lan porodice, na koga je doao red, staje na svetu klupicu i savijajui kolena i klanjajui se lagano i sveano, istovremeno izgovara molitve. Obiaj zahteva da to ini sve dotle dok se svi delovi njegovih polnih organa ne ugreju na tandiru. Video sam jo jedan, veoma slian i naizgled veoma glup obiaj, kod pripadnika jednog malog naroda - tusulskih Kurda, koji ive u Zakavkazju, nedaleko od planine Ararat. To pleme nije prljavo kao kolenijanski Cigani, Naprotiv, ti ljudi zbog svog svakodnevnog kupanja u reci Araksa i boravka na otvorenom vazduhu - uglavnom su pastiri - ne samo da su veoma isti, ve nemaju ak ni specifian zadah, svojstven ljudima skoro svih malih plemena koja naseljavaju veliku Aziju. Svaka kurdska porodica ima takozvanu "saklju", koja im slui u svakodnevnom ivotu i za primanje gostiju - zato to je u tom narodu veoma razvijen obiaj da jedni drugima odlaze u goste.

U svakoj "saklji", ili kolibi, u uglu obino stoji sveti "mangal", to jest ognjite, u kome stalno tinja umur ili kizjak; a nedaleko od svetog mangala visi mali drveni sanduk koji se zove "ktalnoc" i u kome se uvek uva koren jedne biljke. Obred dimljenja zahteva da svaki lan porodice i svaki gost, bez obzira na pol, pre nego to ue u glavni deo kolibe, prie svetom mangalu da bi se, to bi se reklo, "oistio" od uticaja zlih duhova koji okruuju oveka dok je obuzet potenim radom. A to "ienje" se obavlja ovako: Svako ko ue u kuu mora najpre da prie i uzme nekoliko korenia iz sanduka i da ih baci u vatru, a zatim da u dimu tih korenia baenih u vatru nadimi svoje polne organe. Ako je u pitanju ena, ona naprosto zadigne suknju i staje iznad mangala. Ako je mukarac, on ili skida, ili samo sputa svoje "alvare" i takoe stoji u dimu. Tek posle takvog "ienja" oni mogu da uu u glavnu prostoriju; inae, kako oni veruju, ne samo da moe da ue neto zlo, ve zbog tih nakupljenih zala ovek moe da dobije veoma zbiljne bolesti. Ti sveti "mangali" su obino pokriveni najboljim "dedimama", tj. specijalnim tkaninama, kakve prave samo Kurdi. Ponavljam, moj deae, u nae vreme u Aziji postoji mnogo takvih obiaja. Ja sam lino video stotine takvih obiaja, za koje mi se u poetku inilo da su veoma udni i varvarski, ali, poto bih ozbiljno i paljivo prouio njihovo skriveno znaenje, uvek bi se ukazao jedan te isti cilj: s jedne strane, unitavanje tetnih prenosilaca raznih bolesti, a s druge - uvrivanje moralnog stida. Meutim, na evropskom kontinentu skoro da nisam video ni jedan obiaj koji bi bio specijalno stvoren ili u cilju higijene, ili radi usaivanja moralnih oseanja u mase. Mora se priznati da u Evropi postoje razni obiaji, ak hiljade njih; ali ljudi koji su ih ustanovili, mogu samo da ugaaju jedni drugima ili da kriju realno stanje stvari; to jest da maskiraju neeljene forme svog spoljanjeg izgleda neeljepe, naravno, s njihovog subjektivnog gledita - i da skrivaju nitavnost svog unutranjeg sadraja. Obiaji koji danas preovladavaju, iz godine u godinu poveavaju suprotnost izmeu Linosti i Uma tih bia. Ipak, osnovno zlo lei u tome to se celoviti "oskianotsnel" mlade generacije, ili obrazovanje dece, svodi na usvajanje bezbrojnih navika koje meu njima postoje i koje raaju jedino amoralnost. Zbog toga se, s jedne strane, podaci kristalizovani u njima tokom vie desetina vekova radi formiranja bia "prema obliju Bojem", a ne naprosto "ivotinje", kako oni kau, iz godine u godinu dekristalizuju i njihova psiha, s druge strane, postaje skoro onakva kako ju je opisao na dragi uitelj sledeim reima: "U njemu ima svega, osim njega samog."

I, naravno, moj deae, zbog potpunog odsustva patrijarhaliih obiaja i njihovog alosno poznatog "obrazovanja", savremsni stanovnici toga kontinenta su se ve potpuno pretvorili u "automate" ili ive mehanike lutke. Oni sada mogu da oive i da se spolja iskau jedino kada neko pritisne "dugme" koje odgovara utiscima koji u njima ve postoje, i koje oni mehaniki usvajaju tokom svog pripremnog uzrasta, to jest, u detinjstvu. Ako ta "dugmad" nisu pritisnuta, ta bia, prema izrazu naeg dubokopotovanog Hode Nasradina, nisu nita drugo do naprosto "komadi mesa". Ovde treba istai, moj deae, da je jedan od glavnih uzroka takvog stanja predstavnika savremene civilizacije njihov "onanizam". Ta bolest, koja je od nedavno postala skoro epidemija - zbog njihovog obrazovanja koje im, pored svega ostalog, uliva i jednu tetnu ideju koja se duboko ukorenila u svest svakoga od njih ideju o apsolutnoj nepristojnosti da se s decom razgovara o pitanjima seksa. tavie, podvlaim injenicu da ta ideja, koju njihov naivni Um smatra sasvim nitavnom i ije znaenje niko ne razume - smatrajui je naprosto pitanjem "pristojnosti" ili "nepristojnosti" - predstavlja osnovni uzrok njihovog fenomenalnog psihikog "automatizma". U sveukupnosti fiksiranih koncepcija koje oni nazivaju "obrazovanjem", postoji jedan deo koji tano objanjava i oznaava ta je "pristojno", a ta "nepristojno" govoriti deci. - Krajem mog poslednjeg boravka na Zemlji, trebalo je da detaljno prouim taj bolni zemaljski problem. Da bih priblino mogao da shvatim kuda vodi savremeno obrazovanje, ispriau ti o jednom sluaju koji je odredio poetak mog posebnog interesovanja za taj zemaljski apsurd. Taj incident se dogodio u velikoj zemlji Rusiji, ali pria koju nameravam da ti ispriam je veoma karakteristina i prua veoma dobru optu sliku o obrazovanju dece savremene civilizacije. To je karakteristino zato to u velikoj zemlji Rusiji "odgovorni" odrasli ljudi, posebno oni koji pripadaju vladajuoj klasi, ine sve mogue, kako bi vaspitali svoju decu potpuno isto kao to to ine "odgovorni" ljudi u drugim savremenim zemljama Evrope i Amerike. Pre nego to ti ispriam o tom incidentu, zbog kojeg se u meni probudio impuls za specijalno bavljenje problemom zemaljskog dejeg obrazovanja, ispriau ti o onome to se dogodilo upravo pre toga, a to odlino moe da ilustruje znaaj njihovog vaspitanja i poslui, nekako, kao veza koja je podstakla moje interesovanje za taj problem. U to vreme sam imao priliku da provedem nekoliko meseci u prestonici te zemlje, gradu Sankt Peterburgu. Za vreme svog boravka tamo, upoznao sam se s jednim sredovenim parom.

Mu je bio takozvani "senator", a njegova ena je pripadala "visokom drutvu" i bila je "pokroviteljka" nekolicine dobrotvornih organizacija. Ja sam esto odlazio k njima i sa zadovoljstvom igrao ah sa senatorom - to je uobiajen nain provoenja vremena meu takozvanim "uvaenim ljudima". Ti sredoveni ljudi su imali nekoliko keri. Sve starije kerke su ve bile "udomljene", to jest udate; i jedino je najmlaa, kojoj je bilo dvanaest godina, ostala s roditeljima. Poto taj par vie nije snosio nikakvu odgovornost za ostale keri, oni su odluili da najmlaoj prue najbolje obrazovanje, prema pojmovima toga vremena; i u tom cilju su je poslali u specijalni "pansion", kolsku ustanovu pod nazivom"institut". Ona je dolazila kui samo nedeljom i praznikom; osim toga, redovno su jednom nedeljno otac i majka poseivali pansion. Poto sam ja skoro uvek nedelje i praznike provodio s njima, viao sam tu divnu, jo neiskvarenu devojicu i ponekad sam s njom etao u oblinjem parku. Ti susreti i razgovori su malo po malo doveli do toga da smo uspostavili neku vrstu prijateljstva. Ona je u pogledu svojih utisaka i ponaanja bila veoma ivahna, ili, kako tvoji ljubimci opisuju takve ljude, bila je "vesela i pametna devojica". Jednom prilikom su mog poznanika senatora poslali na "inspekcijsko putovanje", nekud daleko, u Sibir. Njegova ena je elela da poe s njim zato to je senator imao bolesnu jetru i bilo je potrebno da neko stalno o njemu brine, ali se ona nala u tekoj situaciji zato to nije bilo pikoga ko bi za to vreme pripazio na njihovu najmlau ker. Zato su jednog jutra ti roditelji, moji sredoveni prijatelji, doli k meni i pitali me da li bih pristao da se umesto njih brinem o njihovoj najmlaoj keri dok oni budu odsutni, to jest daje poseujem jednom nedeljno u institutu i daje odvodim kui nedeljom i praznikom. Naravno, odmah sam prihvatio taj predlog. Ubrzo posle toga, senator i njegova ena su otili u Sibir, a ja sam poeo uredno da izvravam obaveze koje sam prihvatio u vezi njihove keri, koja je tada ve bila moja ljubimica. Kada sam prvi put doao u tu kolsku ustanovu, specijalno osnovanu za obrazovanje dece, primetio sam neto neobino to je posluilo kao jedan od razloga za moja kasnija posmatranja i izuavanja onih posledica do kojih je tvoje savremenike dovelo zlo koje su sami stvorili. Na dan moje posete toj, kako oni kau, "blagorodnoj ustanovi", u prostoriji specijalno predvienoj za susrete roditelja i staratelja sa svojom decom i tienicama, bilo je mnogo posetilaca. Jedni roditelji su upravo stigli, drugi su ve razgovarali sa svojom decom, ostali su sedeli ekajui, i sva njihova panja je bila prikovana na vrata, na koja su obino ulazile vaspitanice.

Kada sam uao u prijemnu sobu i objasnio deurnoj nadzornici koga elim da vidim, takoe sam seo da saekam dete koje je bilo povereno mom staranju. Za to vreme sam razgledao oko sebe. Sve vaspitanice te "blagorodne ustanove" bile su jednako obuene i kosa svake devojice bila je upletena u dve pletenice s trakama. Pala mi je u oi jedna osobenost u vezi tih traka i pletenica. Nekim devojicama su trake naprosto visile niz lea, dok su drugima bile uvezane na odreen nain. Sledee nedelje, kada sam devojicu koja mi je poverena odveo kui, dok smo razgovarali i pili aj pored samovara, ja je upitah: - Sonja, reci mi, molim te, zato vaspitanice tvog instituta - iako sve imate istu odeu - na razliit nain vezuju trake u svojim pletenicama? Ona pocrvene i uuta, piljei tuno u svoj aj, i tek posle izvesnog vremena nervozno ree: - To nije tako jednostavno. Iako je to naa velika institutska tajna, ja moram da vam je kaem, zato to ste vi moj prijatelj i sasvim sam sigurna da neete otkriti nau veliku tajnu. I evo ta mi je otvoreno ispriala: - Nain na koji vezujemo mane smiljen je kako bi uenice mogle da razlikuju jedna drugu, to jest, da bismo znale kojem klubu neka uenica pripada, a da pri tome uitelji ili razredne nadzornice, kao i svi koji ne ue u institutu, to ne znaju niti mogu da naslute nau tajnu. Sve vaspitanice naeg instituta dele se na dve kategorije; jedna kategorija se zove "muki klub", a druga - "enski klub", i mi jedna drugu razlikujemo prema nainu na koji su vezane nae mane. I ona nastavi da mi veoma tano objanjava kakva razlika postoji meu klubovima. Rekla mi je da, po pravilu, sve novajlije postaju lanice enskog kluba i tek kasnije, kada uenica dokae svoju smelost pred uiteljima, ili se uopte pokae kao aktivna na ovaj ili onaj nain, uz optu saglasnost svih vaspitanica biva primljena u muki klub i od tog momenta ona trake u svojim pletenicama vezuje zajedno. Nai klubovi se ponekad sastaju u praznoj uionici ili u zajednikoj spavaonici, ali najee u toaletu. Pripadnica mukog kluba ima sledee privilegije: ona ima pravo da odluuje i da pripadnicama enskog kluba komanduje do mile volje, a ove su dune da ispunjavaju svaki kapric pripadnice mukog kluba i da ine sve kako bi ovoj ivot u naem pansionu bio lagodan; na primer, da nametaju njen krevet, da joj prepisuju lekcije, da s njom dele poklone koje dobiju od kue, i tako dalje, i tome slino. Glavna zabava u klubu je zajedniko itanje zabranjenih knjiga koje nabavljaju uenice, ali najee itamo jedan veoma redak rukopis koji je bio veoma skup i za koji smo sve skupljale novac. U tom rukopisu je detaljno izloeno uenje znamenite pesnikinje Sapfo.

Moram da ti kaem, moj deae, da je Sapfo ime jedne grke pesnikinje koja je prva otkrila "put ka istinskoj srei" za mnogobrojne ene grkorimske i savremene civilizacije. Ta velika graditeljka "enske sree" ivela je na ostrvu Lezbos i od naziva toga ostrva izvedeno je ime za one ene koje su dostojne da razumeju i nose kroz sav svoj ivot uenje te izvanredne ene, a koje sada nazivaju "lezbijkama". Devojica poverena mom staranju, koja je sluajno poela da me posveuje u tananosti psihe bia enskog pola na toj planeti, dalje mi je objasnila da je svaka vaspitanica instituta koja pripada mukom klubu mogla da izabere onoliko partnera za zabavu koliko poeli - to se naravno obavljalo u skladu sa uenjem pesnikinje Sapfo. Zahvaljujui ve toj injenici, koju sam odabrao meu hiljadama ostalih svojih zapaanja, mislim da e jasno shvatiti da ta udovina pojava ne bi mogla da postoji meu mladima kada u drutvu ne bi vladalo miljenje da je krajnje nepristojno razgovarati s decom o "polnom pitanju". Ideju o "nepristojnosti" savremena civilizacija je nasledila od ljudi epohe nazvane "srednjovekovljem". Ti srednjovekovni kandidati za haznamase, koji su bili glavni ruioci istinskog razumevanja uenja boanskog uitelja Isusa Hrista, smislili su i kao pravilo u svakodnevni ivot uveli ideju pod nazivom "bonton", ili dobar ton". Ta tetna ideja se veoma snano ukorenila u psihu veine ljudi, prenosei se iz generacije u generaciju, i zbog nje su tvoji ljubimci, koji su postali popuno slabovoljni, ma koliko se trudili nesposobni da preskoe tu anomalnu psiholoku barijeru, to jest miljenje da je nepristojno razgovarati s decom o "polnom pitanju". ta vam je? Zar s decom govoriti o seksu? Zar je to pristojno? Jedino emu ljudi savremene civilizacije ue svoju decu jesu izmiljotine koje su razni kandidati za haznamaske linosti sabrali u udbenicima pod nazivom "pravila dobrog tona". A poto se u tim udbenicima tvrdi da je veoma nepristojno govoriti o polnom pitanju uopte, a s decom prosto amoralno, savremeni ljudi, ak i ako vide da se njihov voljeni sin ili ker "moe pokvariti", naprosto nisu u stanju da smelo i otvoreno, bez obzira to to "u mislima ele", objasne svojoj deci tetnost i pogrenost tih kriminalnih navika. Dakle, moj deae, ubrzo poto su se moji prijatelji, senator i njegova ena, vratili iz Sibira i oslobodili me dunosti koje sam se prihvatio u vezi moje ljubimice, njihove najmlae keri, dogodio se pomenuti incident koji me je podstakao na stalna posmatranja i prouavanja tog ozbiljnog savremenog problema. Taj alosni sluaj dogodio se u Sankt Peterburgu, u jednoj drugoj kolskoj ustanovi istog tipa. Direktorka tog instituta, poto je otkrila da je jedna uenica poela da se ponaa suprotno uobiajenim "pravila pristojnosti", postupila je prema njoj toliko surovo i

nepravedno da su se zbog te kazne ona i njena drugarica - dve devojice-devojurci, u kojima su postojali zaeci podataka za dalji razvoj u normalne "enemajke" obesile. Evo ta sam utvrdio poto sam prouio taj sluaj. Pokazalo se da je meu vaspitanicama toga pansiona bila jedna devojica po imenu Liza, koju su roditelji doveli sa udaljenog seoskog imanja u prestonicu kako bi u tom "institutu sa visokim obrazovnim nivoom" mogla da dobije najsavremenije obrazovanje. U peterburkom pansionu je trinaestogodinja Liza stekla mnogo drugarica, a meu njima i devojicu Mau, koja, naravno, takoe jo nije bila odrasla. Te godine na dan "praznika prolea" ili, kako se ponekad kae za "majski praznik" sve vaspitanice su krenule, kao to je uobiajeno, u etnju van grada. Dve "najbolje drugarice" su se nale u razliitim grupama, koje su ile na izvesnom rastojanju jedna od druge. Nedaleko, na jednoj livadi, Liza je ugledala etvorononu ivotinju koja se zove "bik" i ne elei da njena najbolja drugarica Maa propusti taj prizor povikala: "Mao, Mao! Pogledaj, eno bika!" Jo pre nego to je uspela da izgovori re "bik", uiteljice su se sjatile oko sirote Lize i poele ljutito daje grde. - Kako ste smeli da izustite re "bik"? Zar ne znate da ta etvoronona ivotinja radi ono o emu nikako ne sme da goiori vaspitana gospoica, a tim pre vaspitanica takve blagorodne ustanove, kakva je na institut? Dok su uiteljice grdile sirotu Lizu, sve uenice su se okupile oko njih; prila je i direktorka lino i poto je saznala ta se dogodilo poela i sama da grdi devojicu. - Stidite se - povikala je ona - rekli ste veoma, veoma nepristojnu re. Najzad, Liza vie nije mogla da se uzdri i rasplakavi se, upitalaje: Ali kako je trebalo da nazovem tu etvorononu ivotinju, kada je to zaista bik? Re, kojom ste vi nazvali tu ivotinju rekla je direktorka - koristi samo talog drutva. A poto se vi nalazite ovde, u institutu, vi ne pripadate tom otpadu i zato uvek morate razmisliti kako da nazovete nepristojnu stvar imenom koje uhu nee zvuati neprikladno. Na primer, kada ste ugledali tu neprilinu ivotinju i poeleli da je i vaa drugarica vidi, trebalo je da kaete: "Pogledaj Mao, eno dolazi biftek", ili, "Mao, pogledaj, dolazi neto to je veoma dobro za jelo kada smo gladne", i tako dalje. Sve je to sirotu Lizu bacilo u veliko oajanje, posebno zato to joj je bukvica oitana u prisustvu svih njenih drugarica, tako da vie nije mogla da se uzdri i povikala je iz sveg glasa: - Jadne usedelice! Sotone crne! Neka vas avo nosi! Trebalo je samo da stvar nazovem svojim imenom, pa da odmah navalite da mi pijete krv. Neka ste tri puta proklete!

I onda je pala u nesvest. Direktorka je takoe izgubila svest, a nekoliko uiteljica i razrednih nadzornica je takoe popadalo u nesvest. to se tie ostalih razrednih nadzornica i uiteljica tog blagorodnog instituta, sve su nadigle toliku dreku, kao da su piljarice na Berdievskoj pijaci. Rasplet je usledio kad su uiteljice i razredne nadzornice dole k sebi i odmah tu, na livadi, pod predsednitvom direktorke organizovale "pedagoki savet" na kome je odlueno da odmah po povratku u grad Lizinom ocu poalju telegram u kome e zahtevati da doe i vodi svoju ker poto je iskljuuju iz instituta bez prava upisa u neku slinu ustanovu Ruske imperije. Iste veeri, sat posle povratka vaspitanica, jedan od institutskih domara je svratio u drvenu upu i video da su se te dve mlade, jo neformirane budue majke obesile o konopce privezane za grede. U Mainom depu je naeno pisamce sledeeg sadraja. "Srcem i duom ja sam sa svojom dragom Lizom, ne elim vie da ivim s takvim nitavilima kao to ste vi i zato odlazim s njom u bolji svet." Taj sluaj me je toliko zainteresovao da sam najpre poeo privatno, psihoanalitiki i svestrano da istraujem psihu svih koji su uestvovali u toj tunoj prii. Izmeu ostalog, shvatio sam da je u nastupu besa psiha sirote Lize bila u takozvanom "haotinom stanju". Bilo bi udno da do takvog haosa ne doe u psihi trinaestogodinje devojice koja je izgubila samokontrolu, jer ona je pre alosnog dogaaja ivela na oevom imanju, gde je videla i doivela prirodu u celokupnom njenom bogatstvu, kao i onoga dana na proplanku u blizini grada Sankt Peterburga. Doveli su je u taj zaguljivi, buni grad i zatvorili u improvizovanu tamnicu. Osim toga, nala se u sredini u kojoj je svaki sve utisak u njoj budio uspomene na sve mogue udesne oseaje. Na Zemlji se u rano prolee mogu videti neverovatno lepi prizori. Zamisli samo: U daljini pasu krave; kraj tebe se stidljivo probija iz zemlje visibaba, unaokolo lete ptice, zdesna se uje poj sasvim nepoznate ptice, asleva osea jak miris cvea, skrivenog od tvoga pogleda. Ukratko reeno, u takvim trenucima, poto je jo bila veoma mlada, Liza je posle dugog perioda tegobnog ivota u zaguljivom gradu, doivela toliko mnogo utisaka da je morala da oseti prirodno ushienje, koje je u njoj izazvao itav taj svet asocijacija. Liza je to morala osetiti posebno snano, jer je pre dolaska u institut, kao to sam rekao, ivela samo na imanju svoga oca koje se nalazilo daleko od izuzetno nenormalnih uslova gradskog ivota. Zbog toga je svaki novi utisak, prirodno, morao u njoj da izazove uspomene na rano detinjstvo koje su, opet, povezane sa raznim drugim prijatnim utiscima. Zato nije teko zamisliti kako ju je iznenadni prizor etvoronone ivotinje pod nazivom "bik", podsetio na istog takvog kod kue - ljubimca dece, koja su mu

kriom donosila hleb sa stola - i u osetljivoj devojici podstakao impuls za raanje odgovarajue asocijacije iji je rezultat bilo iskreno oseanje sree; i zato je ona, jo neiskvarena abnormalno ustanovljenim uslovima ivota to su tu vladali, odmah poelela da svoju sreu podeli sa najboljom drugaricom koja se nalazila u blizini, te joj je doviknula da i ona pogleda toga "bika". I sada te pitam, kako je trebalo da nazove to etvoronono bie koje je zaista bilo bik? Da li je zaista trebalo da ga nazove "biftekom" - kako joj je savetovala "cenjena" direktorka te "cenjene" kolske ustanove, osnovane specijalno za "obrazovanje dece", u skladu s varvarskim sistemom koji, na nesreu, kod njih i dalje vai? Kao to vidi, moj deae, nastojei da ti to vie ispriam o tricentrinim biima koja ive na severnoamerikom kontinentu, ja sam ti, uzgred, prilino govorio i o tricentrinim biima koja su nastala i ive na svim kontinentima te neobine planete. Ipak, ne mislim da bi ti mogao imati neto protiv toga, jer si na taj nain saznao mnoge injenice koje osvetljavaju pojedinosti njihove udne psihe. to se tie "stepena izroavanja" bia koja ine viemilionski narod Severne Amerike, sa stanovita mogunosti sticanja sutine, bliske normi koja vai za tricentrina bia uopte, mogu da ti kaem neto po njih uteno, zahvaljujui emu meu njima u velikom procentu ive ljudi koji tu mogunost nisu sasvim izgubili. Iako se ta zemlja sastoji iz tricentrinih bia, poreklom iz raznih evropskih zemalja, iji je priliv u neprekidnom porastu, te je da bi otkrio ljude s takvim mogunostima, posebno u poslednje vreme, potrebno da ih, to bi se reklo, "sveom" trai, ponavljam da je u Americi takvih ljudi vie nego u Evropi. Meni se ini daje to zato to su svi oni koji su ve emigrirali, kao i oni koji e tek emigrirati, uglavnom ljudi iz naroda a ne potomci Evropljana koji pripadaju vladajuoj kasti, kod kojih je usled predispozicija za haznamaske odlike, prenoenih iz generacije u generaciju tokom mnogo vekova, sada ostala samo "unutranja naduvenost" koja nikada ne omoguuje sjedinjavanje s optom masom u nastojanju da se zajedniki, optim naporima, postane onakvo tricentrino bie, kakvo ovek treba da bude. Upravo zahvaljujui popunom odsustvu dece evropske vladajue kaste meu Amerikancima, kao i injenici da oni kao masa formiraju sredinu u kojoj nai saplemenici jo mogu da ive bez potrebe da se izlau emanacijama to potiu od onih iz njihovog okruenja koji tetno utiu na "subjektivno prave unutranje snage" svakog bia, ja sam, boravei tamo, mogao da se odmaram. A sada, moj deae, poto sam ve izgubio toliko vremena obanjavajui ti znaaj svih tetnih navika koje su smislili ili stvorili stanovnici te velike savremene zemlje, navika koje su na toj planeti esto postojale i ranije i koje su dokazale svoju tetnost u objektivnom smislu, ne samo po one koji su njihovi nosioci, ve i po sva ostala tricentrina bia nastanjena na drugim kontinentima, mislim da je radi potpunosti slike neophodno da te posvetim u misli koje su mi pale na pamet poslednjeg dana

mog boravka meu njima, u Njujorku, i koje su se konano uobliile na parobrodu koji se otisnuo od obala tog kontinenta i krenuo na istok. Toga dana sam sedeo u jednom od njihovih neobinih kafea ekajui Evropljane koji su me pratili u Ameriku, kako bih se s njima uputio u pristanite i popeo na parobrod koji se spremao da isplovi. Posmatrao sam kroz prozor prolaznike koji su na prvi pogled izgledali razliito jedni od drugih naravno, uglavnom zahvaljujui kobnom zemaljskom izumu, od nedavno fiksiranom kod njih, pod nazivom "moda", kojem robuju vie nego stanovnici bilo kog drugog kontinenta - ali su mi sa stanovita svog "unutranjeg sadraja", svi oni izgledali neverovatno slini. Posmatrajui ih, setio sam se svog konanog zakljuka, do koga sam ve bio doao, i misao da u sadanjem periodu proticanja Vremena u optem planetarnom procesu svakodnevnog ivota tih udnih tricentrinih bia, stanovnici te mlade zemlje predstavljaju rasadnik intenzivnog manifestovanja one ve davno ustanovljene osobenosti njihove udne psihe koju je jedan od najviih kozmikih svetitelja jednom opisao kao "osnovni izvor", koji se periodino javlja, iz kojeg potiu novi uzroci anomalija. Podsticaj za takve asocijacije i za moja budua aktivna razmiljanja predstavljalo je istraivanje koje sam imao prilike da obavim i koje se sastojalo u tome da sve to ini "spoljni subjektivni izgled" svakog od tih tricentrinih bia- odea, gestovi, maniri i uopte sve navike koje oni tokom svog ivota stiu - predstavlja najistiju imitaciju svega onoga to "slobodni" stanovnici drugih nezavisnih zemalja na drugim kontinentima - "slobodni" u smislu da su ve mnogo toga iskusili i da su se, prema tome, rastali sa svim iluzijama o onome to svakodnevni ivot moe da prui - smatraju neadekvatnim u ponaanju sebi slinih bia. To moje sluajno i iznenadno saznanje me je veoma zaudilo, uglavnom zato to sam ve doao do pouzdanog zakljuka da stanovnici skoro svih drugih zemalja ove planete, onih zemalja koje su nedavno nastale ili su u odreenoj fazi razvoja, sada u potpunosti imitiraju sve novotarije bia te mlade zemlje i s entuzijazam uvode te novotarije u svoj svakodnevni ivot; i sadaje jasno da, s jedne strane, sve spoljne manifestacije bia te nove grupe, prema tome, i "unutranja subjektivna ocena" koja raa te manifestacije, ine jedino loe navike, koje su se, gsao to sam ve rekao, na veliku alost "slobodnih" bia drugih nezavisnih grupa, fiksirale i postale osobenost prirode obinih graana tih zemalja. Ta neoekivana misao je izazvala snaan impuls radoznalosti; poeleo sam da utvrdim logike uzroke tog zemaljskog nesklada. itav dan, dok sam sedeo u kafeu i ekao Evropljane koji su me pratili, kao i kasnije, u taksiju kojim sam se vozio u luku, pa ak, na samom brodu, neprestano i aktivno sam razmiljao o tom pitanju i, naravno, ostavljao utisak udaka, poto sam automatski razgledao sve to me je okruavalo.

Treba rei da sam ivei meu tvojim ljubimcima na planeti Zemlji postao pravi strunjak, i to "virtuoz" u ponaanju koje mi je omoguavalo da liim na njih i da budem neprimetan ili, da tako kaem, da ne skreem njihovu panju. Dok sam sedeo na palubi i posmatrao svetla koja su treperila na obali kontinenta, postajui sve slabija i slabija, jer se na brod udaljavao na istok. Razmiljao sam i uporeivao sve injenice prema njihovom logikom redosledu i postepeno mi je bilo skoro jasno sebi zato i kako je takav nesklad mogao nastati na toj zlosrenoj planeti. Najpre sam utvrdio mnogobrojne faktore koji su mogli da omogue nastanak tog nesklada, ali kada sam kasnije, kao to se radi u takvim sluajevima, poeo redom da iskljuujem sve to je logiki sledilo jedno za drugim, nabasao sam na injenicu, na prvi pogled beznaajnu, koja se na moje uenje pokazala kao prauzrok te anomalije. Shvatio sam da njihovo famozno "obrazovanje", koje sam tako esto pominjao, u prirodi svakoga od njih tokom pripreme za odgovornu egzistenciju - i bez obzira na nacionalnu pripadnost neizbeno raa podatke usled kojih oni sa sigurnou misle kako u prolim epohama bia slina njima na njihovoj planeti jo nikada nisu uspela da usavre svoj Um do stepena koji su dostigli savremeni ljudi, a da oni sami mogu ak i da ga nadmae. Poto sam svoje misli koncentrisao na to, trudei se da se setim svojih nekadanjih utisaka o tom problemu, usvojenih svesno i automatski, zahvaljujui svojim prethodnim posmatranjima tvojih ljubimaca, postepeno sam utvrdio da su se oni, posebno za poslednje 300 godina, tokom svoje odgovorne egzistencije uverili da je njihova savremena "civilizacija" - samo rezultat direktnog produetka i razvoja njihovog Uma, i da je taj razvoj zapoeo od samog nastanka tricentrinih bia na toj planeti. I zato, kada predstavnici ovog ili onog naroda, zahvaljujui tome to se u njima formiraju svei podaci za to "lano ubeenje", jo u pripremnom uzrastu sluajno ovladaju neim to se u to vreme smatra poeljnim - to im naravno pridaje mo - i kada, takoe sluajno, otkriju neku ideju koja se esto raala i u prolim epohama, oni je proglaavaju svojom sopstvenom. Tada predstavnici drugih naroda, poto usled ravog obrazovanja nemaju podatke koji inae odlikuju sva tricentrina bia odgovornog uzrasta i koji se duni da u njihovoj prirodi formiraju "instinktivno oseanje realnosti" i "iroke vidike", ponu da veruju da se to "neto poeljno" pojavilo na njihovoj planeti prvi put i da e ta ideja, ukoliko bude primenjena u praksi, zaista biti veoma dobra. I odmah poinju da imitiraju onaj prvi narod u svemu, dobrom i loem, iako to potpuno protivrei svemu onome to ve postoji i to je vrsto usaeno u njihov svakodnevni ivot - samo zato da bi ovladali onim to se "za danas" smatra poeljnim. Ja sam se tada takoe setio da sam jednom prilikom ve razmiljao ozbiljno o tom predmetu u vreme svog petog putovanja na povrinu tvoje omiljene planete, kada je

grad Vavilon smatran "kulturnim centrom" tvojih ljubimaca i kada sam, povodom slinog problema, morao da izvrim logiku analizu te udne odlike psihe neobinih tricentrinih stvorenja. Tada sam, kao i sada, razmiljao na sledei nain. Taj nain miljenja se moe logiki opravdati ako se uzme u obzir da zbog abnormalnih uslova svakodnevnog ivota, uspostavljenih u prolim epohama, tana informacija o dogaajima koji su se odigrali u prolosti ne dopire do tricentrinih bia. Kako je, meutim, mogue da se u miljenju nekoga od onih, kod kojih se nazire neto nalik na proces "uporedne logike", nije rodila sledea jednostavna i, kako oni kau, "ideja koje moe i dete da se seti"? Ako njihova planeta - kako sami tvrde i ak su u to ubeeni - postoji ve mnogo, mnogo vekova zajedno sa ivim biima nastanjenim na njoj, i ako se pre njih ve mnogo, mnogo miliona njima slinih, to jest misaonih bia, takoe rodilo i ivelo, zar se zbilja meu svim tim milionima nije nala makar nekolicina onih koji su mogli da smisle razne vrste komfora za srenu egzistenciju svojih savremenika, kakve su sada smislili savremeni Amerikanci, a svi ostali ih nekritiki i ak, ushieno slede - kao to su komforna sedita u toaletima, konzervisana hrana, i tako dalje, i tome slino. Taj neoprostivi propust u miljenju je jo neobiniji zbog toga to oni priznaju postojanje "drevnih mudraca", kako ih sada nazivaju, i ne poriu bogatstvo informacija koje su do njih dole u skladu s objektivnim istinama koje su ti mudraci otkrili, informacija koje, uzgred, neki tvoji savremeni ljubimci bestidno proglaavaju proizvodima sopstvenog Uma i eksploatiu ih u svojim egoistikim ciljevima, nimalo ne slutei da e neizbeni rezultat tog njihovog mudrovanja pre ili kasnije dovesti njihove potomke do potpunog kraha. Prema mojim posmatranjima, poev od propasti Atlantide, ta osobenost njihovog miljenja, koju je toliko teko razumeti putem "logike analize", stvarajui u njima to lano uverenje o kome sam govorio, uvek je bila, da tako kaem, "osnovni razlog" skoro svih, velikih i malih traginih dogaaja u njihovom drutvenom ivotu. Zbog tog lanog uverenja, nastalog na osnovu njihovog udnog miljenja, kao i zbog toga to u njihovim oseanjima potpuno funkcioniu posledice svojstava organa kundabufera, koje se u njihovoj prirodi neizbeno javljaju u odgovornom uzrastu i zovu se "zavist", "pohlepa" i "ljubomora", uvek kada predstavnici jednog naroda ovladaju "novotarijama", koje se u to vreme smatraju poeljnim, ljudi svih ostalih naroda, im do njih stigne glas o njima, odmah dobiju elju da tu novu stvar dobiju, u veini sluajeva usled tetne navike, fiksirane u njihovom svakodnevnom ivotu, a koju oznaavaju izrazom: "Nikada se ne zaustavljaj na putu progresa". Od toga momenta u svakome od njih se, kao to sam rekao, najpre javlja potreba da taj narod imitira, a zatim i nepokolebljivo uverenje da ljudi toga naroda sigurno ive

"veoma ispravno", jer se pokazalo da su sposobni da smisle ono to se smatra poeljnim. U vezi s tim, moe se rei da je u miljenju tvojih ljubimaca posebno neobino to to oni nikada ne razmiljaju na tu temu, kako bi makar priblino mogli da shvate istinske uzroke zbog kojih neki ljudi vladaju onim to kod drugih izaziva "zavist", "pohlepu", "ljubomoru", i tako dalje. I zato, moj deae, iako ljudi tog mladog naroda ne poseduju ni jedan rezultat postignut svesnim radom i namernom patnjom tricentrinih bia prolih epoha i nemaju od toga apsolutno nita, i mada se, kako njihov sopstveni unutranji sadraj, gako i njihovo spoljanje izraavanje sastoje jedino iz svega ravog to postoji meu savremenim biima drugih samostalpih naroda, ovi poslednji u potpunosti imitiraju sve to su ljudi tog novog naroda pronali, jedino zato to to su oni sada sluajno postali vlasnici onoga to je u objektivnom smislu najprezrenije, ali to se zbog anomalnih uslova svakodnevnog ivota tih nesrenika smatra poeljnim. Od svih kobnih pronalazaka, bia tog savremenog naroda, koji su sluajno postali uticajni, po njihovu prirodu je najtetniji - u tom smislu to e njegovi ravi efekti u budunosti biti najtei za prevladavanje - jeste obiaj da se vei deo vremena provodi u veoma visokim zgradama. Da bi jasno mogao da shvati stepen tetnosti tog njihovog pronalaska, moram pre svega da ti objasnim sledee: Sea li se da sam ti, kada sam govorio o "kobnoj praksi" koja tamo i danas vlada i zove se "sport", rekao da je nekada duina ivota tvojih ljubimaca bila "fulasnitamnijanska", to jest njihov ivot je trajao sve dok je njihovo "kesdano telo" bilo u njima ovaploeno i usavravano do potrebne gradacije Uma, ali da je kasnije, kada su tamo poeli da se uspostavljaju abnormalni uslovi svakodnevnog ivota, Velika Priroda bila prinuena da auktualizuje njihovu sutinu i dalji proces njihovog ivota uskladi sa principom "itoklanotc", to jest da ga uskladi sa posledicama odreenih spoljnih uzroka. Od tada, jedan od takvih uzroka bio je i "nivo gustine vibracija" njihove druge nasune hrane ili, kako bi oni sami rekli, "stepen koncentracije vazduha" koji udiu. Sutinaje u tome to je ta kozmika formacija, koja slui kao druga nasuna hrana, takoe sainjena u skladu sa fundamentalnim kozmikim zakonom Triamazikamnom i realizuje se putem tri nezavisna sveta izvora, to jest tri raznorodne kozmike supstance. Prva je - emanacija sunca tog sistema, u kojoj ta kozmika formacija slui kao druga hrana za iva bia. Druga je - sveukupnost supstanci koje je preobrazila sama planeta na kojoj ive bia to uzimaju tu hranu. Trea je - sveukupnost onih supstanci koje se preobraavaju posredstvom drugih planeta toga sistema i dopiru do date planete u vidu zraenja.

Dakle, proces sjedinjavanja svih supstanci, potrebnih za normalno formiranje i ivot bia, moe se u potrebnoj proporciji odvijati u atmosferi jedino na odreenom rastojanju od povrine planete, zato to zahvaljujui kozmikom zakonu drugog reda pod nazivom "tenikdoa" ili, kako bi ga nazvali tvoji ljubimci, "zakonu privlaenja", supstance koje aktualizuju drugu svetu silu svetog Triamazikamna, mogu da prodru u atmosferu samo do odreene visine. Ja mislim da na osnovu onoga to sam ti upravo opisao, moe da sagleda sve posledice i uporedi podatke koji su ti potrebni za sopstveno miljenje o znaaju tog njihovog pronalaska. Ja mislim, dete moje, da sam sada potpuno zadovoljio tvoju radoznalost u vezi tih "dolarskofokstrotnih sledbenika" njihove uvene "hrianske nauke". U ime Objektivne Pravde sada mi jedino preostaje da naglasim kako sam, bez obzira na to kakvi su Amerikanci danas ili ta mogu postati u budunosti, onda kada sam ja meu njima iveo imao mogunost da odmorim duu i za to mogu jedino da im izrazim svoju iskrenu zahvalnost. A ti, moj naslednie, ti koji dobija i dobie u nasledstvo sve to sam ja stekao tokom svog dugog ivota - naravno ako to zaslui svojim svesnim ivotom i asnim sluenjem naem Venom Sveprisutnim Ocu Stvoritelju, Naem Bezmernom - insistiram na tome - ako se nae na planeti Zemlji obavezno otidi u grad Njujork, a ako taj grad vie ne postoji, barem zastani na mestu gde se on nekada nalazio i glasno vikni od sveg srca: "Na ovom mestu je moj voljeni dedica, moj prvi uitelj Belzebub, doiveo nekoliko prijatnih trenutaka u svom ivotu." Molim te - naravno, kao naslednika kome e, kao i obino biti predato ispunjenje svih obaveza koje je predak primio na sebe, a koje su iz ovog ili onog razloga ostale neispunjene - da ubudue posebno obrati panju na pitanje koje me je veoma interesovalo, ali koje sam nisam mogao da razjasnim, poto jo nije bilo vreme za njegovo reavanje, to jest dajem ti zadatak da utvrdi kakvu e formu, kobnu po njihove potomke - ako se, naravno, u to vreme oni uopte budu raali - dobiti jedna "bolest" kojaje tada bila veoma rasprostranjena i koju je jedan mister po imenu Onanson nazvao "spisateljskim svrabom". Naravno, moj deae, poto sam tokom svog boravka tamo sa mnogima uspostavio vie ili manje bliske veze, ubrzo sam utvrdio daje svako od njih ili ve napisao knjigu, ili je upravo pie, ili mu je knjiga spremna za tampu. Ta osobena "bolest" je rasprostranjena, maltene, meu svim stanovnicima toga kontinenta, bez obzira na uzrast i pol, i ima epidemijske razmere meu "omladinom", to jest onima koji gu tek stupili u odgovorne godine, a posebno meu balavcima bubuljiavih fizionomija. U vezi s tim, treba da uzme u obzir da meu njima cveta jedna udna osobina, ukorenjena u njihovom drutvenom ivotu, koja se moe formulisati ovako: "Koncentracija interesa oko jedne ideje koja je sluajno postala tema dana."

I zato su neki meu njima, koji su malo "vetiji" od ostalih i kod kojih su u veoj meri atrofirali podaci za ivotni impuls, nazvan "instinktivno izbegavaj svaki oblik iskazivanja koji tvoje prijatelje moe dovesti u zabludu", organizovali razne "kole" i napisali najrazliitije "udbenike" u kojima podrobno objanjavaju kojim redosledom treba koristiti rei u nekom pismenom izlaganju da bi ih itaoci lake shvatili i usvojili. Zbog toga, svi oni koji pohaaju te "kole" ili itaju te "udbenike", iako u pogledu svog poznavanja realnosti pripadaju istom onom tipu ljudi koje je na uitelj Hoda Nasradin nazvao "nitavilima koja u atmosferu izbacuju nepodnoljive vibracije", ponu da mudruju u skladu sa svim tim pravilima. I, poto je proces itanja postao organska potreba tog novog naroda, usled raznih drugih anomalija izazvanih okolnostima njihovog svakodnevnog ivota i poto se, osim toga, sadraj nekog dela moe oceniti tek poto se ono proita, svi stanovnici toga kontinenta, sablanjeni raznim bletavim omotima i naslovima uzimaju da itaju, i itaju sve dok najzad ne postane jasno da njihovo miljenje, i bez toga prilino "osiromaeno", sve vie i vie "siromai". Nije mi bilo lako da izgovorim "ako se do tada njihovi potomci jo budu raali", jer sam tada primetio jednu veoma veliku neobinost u vezi s novom formom planetarnog tela bia enskog pola, koju sam ranije video jedan jedini put u procesu svakodnevnog ivota tih udnih tricentrinih bia; uporedo s tim, paljivo sam razmotrio sve njene posledice. Taj neobian fenomen je postojao pred propast Atlantide u maloj grupi tricentrinih bia, koja su po svom poreklu pripadala raznim velikim narodima toga vremena. Ti ljudi su iveli u izolaciji na tada uvenom ostrvu poznatom pod nazivom "Balahanira", koje se nalazilo istono od Atlantide i koje je nestalo zajedno s njom. Ta mala grupa je izumrla zbog jedne udne osobenosti u formiranju planetarnog tela bia enskog pola, a nain na koji je produetak njihovog roda prekinut, naunici iz drutva Akladansa kasnije su nazvali "dezsupsentoziroso". Neobian fenomen, koji se dogodio nekoliko vekova pre nego to je njihova rasa definitivno nestala, predstavljao je postepeno suavanje takozvane "karlice" bia enskog pola. To progresivno suavanje karlice odvijalo se takvom brzinom da se dva veka pre nego to je ta rasa potpuno nestala, "dolazak na svet Boiji" njihove sluajno zaete dece odvijao putem "sitrika"; sada se taj nain naziva "carskim rezom". Tu je Belzebub stao zato to je kroz eter u prostor broda Karnak potekla struja. To je znailo da se putnici pozivaju u "camcampal", to jest u trpezariju broda gde su se povremeno svi okupljali kako bi uzeli drugu i prvu nasunu hranu. Zato Belzebub, Hasejn i Ahun prekidoe razgovor i krenue u damdampal.

Glava 43 BELZEBUB PRIA O PROCESU MEUSOBNOG UNITAVANjA KOJI SE POVREMENO JAVLjA KOD LjUDI, ILI BELZEBUBOVO MILjENjE O RATU Kada su se Belzebub, Hasejn i Ahun vratili iz "damdampala" i seli na svoja uobiajena mesta, Hasejn se opet obrati dedi rekavi: - Dragi dedice! Tvoja iscrpna objanjenja raznih epizoda do kojih dolazi u ivotu tricentrinih bia na planeti Zemlji, dala su mi jasnu ideju i zadovoljavajue razumevanje udnovatosti njihove psihe, ali, ipak, imam jo jedno pitanje o jednoj njihovoj osobenosti, koju jo sasvim ne razumem i koja mi izgleda nelogina bez obzira na svu neobinost njihove psihe. Moje misli se neprestano vraaju na taj zamreni problem i bile su na njih usredsreene ak i za vreme svete tajne u damdampali. Na osnovu svih tvojih objanjenja o ivotu tih tricentrinih bia, ja sam veoma jasno uvideo da iako veina njih tokom svog odgovornog i zrelog ivota, posebno posle tree planetarne katastrofe, poseduje isto automatski Um, ak i tim automatskim umom oni mogu sasvim dobro da misle i u stanju su da manje ili vie tano definiu mnoge zakone Prirode, te, u skladu s njima, oni mogu na svojoj planeti ak i da pronalaze i smiljaju neke stvari. Istovremeno, paralelno s tim, napomene o jednoj osobenosti koja je svojstvena samo njima - to jest o njihovoj povremenoj potrebi da jedni druge unitavaju provlae se kao crvena nit kroz sve te prie. I zato, dragi dedice, ne mogu sasvim da razumem kako je mogue da oni, bez obzira na to to toliko dugo postoje, do dana dananjeg nisu shvatili i jo ne shvataju sav uas te svoje osobine. Zar oni zaista ne uviaju da su od svih uasa koji se u Vasioni mogu sresti ti procesi najuasniji? I zar zaista ne razmiljaju kako da shvate taj uas i pronau nain da ga nekako iskorene? Molim te, dedice, ispriaj mi zato je to tako i koje su odlike njihove udne psihe uzrok te njihove osobenosti. Rekavi to, Hasejn opet pogleda u dedu pogledom punim iekivanja, ispunjen udnjom za znanjem. Pre nego to je odgovorio na ovo pitanje svoga unuka, Belzebub ga pogleda spokojno sa "osmehom punim saaljenja" i duboko uzdahnuvi ree: - Eh... dragi moj deae... Ta njihova osobenost, zajedno sa svim rezultatima koji iz nje proistiu, predstavlja glavni uzrok svih anomalija, ukljuujui i njihovu takozvanu "smuenu logiku". Napravivi kratku pauzu, on nastavi: - Dobro, pomoi u ti da razjasni to pitanje utoliko pre to sam obeao da u ti o tome detaljno priati.

Naravno, u cilju razvoja tvog aktivnog miljenja, neu ti o tome rei svoj lini stav, dau ti jedino materijal, potreban za logiko poreenje, uz iju e pomo doi do kristalizacije podataka za formiranje tvog sopstvenog miljenja. Uzgred, pitao si me kako je mogue da oni nikada ne razmiljaju o toj groznoj osobini, svojstvenoj jedino njima. Razmiljaju, naravno, i svakako uviaju... Neka od tih tricentrinih bia razmiljaju o tome veoma esto i, bez obzira na automatizam svoga Uma, potpuno shvataju da je ta sklonost ka povremenom meusobnom unitavanju toliko neopisivo uasna i grozna da za nju ak nema imena. Na nesreu, ta njihova razmiljanja ne vode nikuda. Ona ne vode nikuda zato to neki ljudi, kada ozbiljno razmiljaju o tom pitanju i kada dou do zakljuka koji ima nekakav smisao, zbog nedostatka opte planetarne organizacije drutva i jedinstvene linije delovanja njihovo miljenje ne uspeva da se proiri ili da prodre u svest drugih ljudi. Uzgred, to se tie tih "dobronamernih razmiljanja", stanje stvari kod Zemljana je zaista alosno. Moram da ti kaem da od poetka njihovog svesnog ivota, usled abnormalno ustanovljenih uslova ivota, "budna dua" svakoga od njih postepeno postaje takva da ovek moe "iskreno da misli" i vidi stvari u pravoj svetlosti tek onda kada mu je eludac toliko pun da "lutajui nervi" u njemu ne mogu da se pomeraju, to jest, kada je, kako kau ljudi, "napunio svako crevce" i potpuno zadovoljio, naravno, samo nakratko, sve sebi svojetvene potrebe, nedostojne tricentrinog stvorenja, koje su postale dominantan faktor itavog njegovog bia. Ali zbog tih nepravilno uspostavljenih uslova, nemaju svi Zemljani mogunost da te potrebe zadovolje; i zbog toga, kao i iz mnogih drugih razloga, veina njih, bez obzira koliko to elela, niti moe "iskreno da misli", niti moe da vidi i osea realnost, zbog ega je "iskreno miljenje" i "oseanje realnosti" na Zemlji odavno postalo redak luksuz, nedostupan veini njenih stanovnika. Svoju sitost mogu da zadovolje samo oni Zemljani koje nazivaju "vlastodrcima". Razume se, to su upravo ljudi koji zahvaljujui svom poloaju mogu neto da uine kako bi se to zlo iskorenilo ili makar u odreenoj meri smanjilo. Ali te "vane persone na vlasti" koje mogu sebe potpuno da zadovolje i koje bi moda mogle sve to da prekinu, iz sasvim osobenih razloga zapravo nita ne preduzimaju. A osnovni razlog predstavlja ono kobno sredstvo, fiksirano u procesu njihovog svakodnevnog ivota, koje oni nazivaju "obrazovanjem", To tetno sredstvo se primenjuje na sva mlada bia tokom njihovog pripremnog uzrasta, posebno na ona koja kasnije skoro uvek postaju vlast. Dakle, poto vreme koje je Velika Priroda odredila za pripremu za dostojnu i odgovornu egzistenciju, ti budui vlastodrci troe jedino na to da u sebi razviju osobine proistekle iz njihovog slavnog obrazovanja - koje im po pravilu diktira

jedino kako da se to bolje prepuste "samozavaravanju" kada, dakle, postanu odgovorne odrasle osobe i pristupe izvrenju odgovornih obaveza, naravno, nemaju nikakve podloge za ispoljavanje logikog miljenja, te pokazuju svoju nesposobnost za bilo kakav ispravan odnos sa svojim blinjima koji su se, zbog uslova u kojima ive, nali pod njihovom vlau. Zbog svog anomalnog obrazovanja, u njima ne ostaje sauvano nita to bi im omoguilo da misle i da sve efikasno primenjuju u praksi, ve se, naprotiv, mnoge posledice svojstava kobnog organa kundabufera - koji je stvorio veliki Aneo, sada Arhaneo Luizos - kod njih formiraju postepeno i prenose iz generacije u generaciju, a poto se kristalizuju u psihi tih nesrenika, postaju njihove organske funkcije. Posledice koje se sada najee sreu postoje pod nazivima "egoizam", "strast", "sujeta", i tako dalje. Za opisivanje vlastodraca, ili, naprosto, vanih ljudi, na mudri Hoda Nasradin ima veoma interesantnu izreku. "Znaaj tih ljudi meri se iskljuivo brojem njihovih banalnih misli". Prema tome, moj deae... Kada bi savremena tricentrina bia na toj planeti, koja mogu sebi da dozvole sitost i zadovoljavanje svih svojih potreba, ponekad moda i mogla da uine neto za borbu sa zlom koje vlada na njihovoj planeti, ona su potpuno prezasiena i bakare se u svojim "mekim engleskim foteljama" da bi, kako oni kau, "sve to svarili", ne koristei pri tome ak ni mogunosti koje im ti povoljni uslovi pruaju za iskreno razmiljanje, ve se jedino predaju svom kobnom "samozavaravanju". A poto ni jedno tricentrino bie Vasione, prema tome i bilo koji stanovnik Zemlje, apsolutno ne moe da postoji bez miljenja koje se u njemu odvija, i poto, istovremeno, tvoji ljubimci ne ele da se slobodno prepuste svom "unutranjem zlom duhu, samozavaravanju", oni se postepeno i veoma efikasno preputaju jednoj vrsti isto automatskog miljenja bez i najmanjeg napora sa svoje strane. Za neke stvari im se ipak mora odati priznanje - u tome su dostigli savrenstvo; i sada njihove misli teku u svim pravcima bez namernog naprezanja bilo kog dela njihovog bia. Kada se, na primer, ti vani zemaljski vlastodrci, "presiti i zadovoljni", izleavaju u svojim foteljama, asocijativne misli, koje se u njima ne mogu zaustaviti, primaju impulse samo od refleksa njihovog eluca i polnih organa i blude slobodno u svim pravcima njihovog, to bi se reklo, "unutranjeg sveta", toliko bezbrino, kao da im misli "u parisko predveerje etaju bulevarom Kapucina". Kada se neki od tih zemaljskih vlastodraca odmara u svojoj mekoj fotelji, na pamet mu padaju razne misli. Na primer: "Kako da razumem svog prijatelja Dona Smita, koji je pre nekoliko dana enu koju ja "volim" pogledao ne desnim okom, ve levim?"

Ili taj Zemljanin, vlastodrac, poto je "svario" svoj ruak razmilja: "Zato jue na trkama moj konj nije stigao prvi, kao to sam oekivao?" Ili, najzad, razmilja otprilike ovako: "Kada bih ja bio na mestu Cona Smita koji je bio dovoljno vet da smisli novi nain da od muve napravi slona, ja bih iz toga izvukao korist, a ne bih se ponaao kao pas koji niti kost gloe niti je drugom daje", i tako dalje u tom smislu. Meutim, ponekad se dogaa da neki vani zemaljski vlastodrci, i to ne pod uticajem refleksa eluca i polnih organa, odjednom ponu iskreno i sasvim ozbiljno da razmiljaju o pitanjima koja se odnose na taj uasni zemaljski problem. Ali ak i najdobronamernija razmiljanja vlastodraca protiu uglavnom automatski, usled sluajnih spoljnih uzroka; na primer, za vreme poslednjeg procesa meusobnog unitavanja, iznenada i grubo prestaje ivot nekoga ko im je veoma blizak; ili ih neko povredi veoma bolno i duboko; ili neko dirne u njihove emocije tako to im ponudi neto to oni ili veoma cene, ali nikako ne oekuju da dobiju; ili, najzad, zaista osete daje njihovoj sopstvenoj egzistenciji doao kraj. U takvim sluajevima, kada vlastodrci iskreno razmiljaju o tom uasnom zlu koje hara njihovom planetom, oni se uvek veoma zabrinu i, dok se nalaze u tom stanju, naravno, kunu se da e preduzeti sve mogue mere i da e po svaku cenu uiniti kraj toj nesrei. Ali tu se upravo i krije nesrea: pre nego to eluci tih "iskreno zabrinutih" ljudi uspeju da se isprazne, ili pre nego to oni uspeju da dou k sebi od tih spoljnih utisaka koji ih bacaju u mrane misli, ne samo da su ve zaboravili svoje zakletve, ve opet poinju svesno ili nesvesno da ine sve ono to dovodi do nove provale tih procesa meu narodima. Veoma esto se dogaa da bia koja imaju vlast, nenamerno ili ak polunamerno ine sve kako bi ubrzala sledei proces uzajamnog unitavanja, pa ak i mataju da se on dogodi u to veim razmerama. Ta udovina potreba u njihovoj abnormalnoj psihi nastaje zbog odreene egoistike koristi od tih procesa, i u njihovom deformisanom miljenju se ak pojavljuje nada da e oni, to taj proces bude dui, za sebe i svoje blinje izvui vie koristi. Ipak, moj deae, ponekad se dogaa da se neka od tih vanih bia na vlasti udrue i formiraju specijalna drutva u cilju zajednikog traganja i praktine primene sredstava za oslobaanje od te izuzetno zloinake osobenosti. Upravo kada sam zauvek napustio taj sunani sistem, na tvojoj omiljenoj planeti se opet mnogo govorilo o formiranju jednog takvog drutva koje su oni, ini mi se, reili da nazovu "Ligom naroda". Rekao sam "opet", zato to su mnogo puta pre toga ve osnivali takva drutva koja su, na kraju krajeva, uvek odumirala na veoma udan nain - to jest uvek su odumirala bez "predsmrtne agonije".

Seam se veoma dobro kako je prvi put nastalo jedno takvo drutvo. To je bilo u gradu "Samoniki" u zemlji Tikliami, koja je tada smatrana glavnim "kulturnim centrom" tricentrinih bia te osobene planete. Tada su se vana bia iz veine zemalja azijskog kontinenta prvi put okupila u tom gradu kako bi se zajedniki dogovorila da meu raznim azijskim narodima nikada vie ne doe do bilo kakvog razloga za proces meusobnog unitavanja. Deviza tog drutva bila je: "Bog je tamo gde se ne proliva ljudska krv". Ali zbog raznih linih egoistikih i sujetnih ciljeva, ti vani zemaljski vlastodrci, koji su se tamo okupili, uskoro su se izmeu sebe posvaali i otili svako svojoj kui neobavljena posla. Nekoliko vekova posle Tikliamia takvo drutvo je takoe nastalo u Aziji, ali ovoga puta u zemlji pod nazivom "Mongolplanzara". Deviza toga drutva bila je sledea: "Voli drugoga i Bog e voleti tebe". To drutvo nije dalo dobre rezultate zbog toga to je takoe prestalo da postoji. Kasnije je slino drutvo bilo osnovano u zemlji koja se sada zove "Egipat", i poelo je svoju delatnost pod devizom: "Jedino ako zna kako da stvori buvu, moe da se usudi da ubije oveka". Jo kasnije, jedno drugo drutvo je bilo osnovano u Perziji, a njegova deviza je bila ova: "Svi ljudi su boanski, ali onaj koji ubije drugoga, pretvara se u nita." I sasvim nedavno pre samo etiri ili pet njihovih vekova, formirano je poslednje takvo drutvo, takoe u Aziji, u gradu koji se, ini mi se, zvao "Mosulopolis". Prilikom svog nastanka, to drutvo je nazvano: "Zemlja pripada naem zajednikom Stvoritelju i podjednako je slobodna za sva Njegova stvorenja." Ipak, ubrzo, poto je meu njegovim lanovima planula nekakva rasprava, oni su promenili naziv svoga drutva i pod novim imenom: "Zemlja pripada jedino Ljudima", ono je kasnije prestalo da postoji. lanovi drutva "Zemlja je Podjednako Slobodna za Sve", su, moe biti, mogli da uine neto razumno, zato to su, pre svega, imali ostvarljiv program kao osnovu za svoje ciljeve, a, osim toga, svi su, bez izuzetka, bili stari i uvaeni ljudi velikog iskustva, koji upravo zato i nisu imali nikakvih iluzija o bilo emu to bi mogla da im prui obina planetarna egzistencija. Zahvaljujui tome, oni su osobine kao to su "egoizam", "sujeta", i tako dalje, koje drutva te vrste obino dovode do kolapsa, posedovali u manjoj meri. Ipak, glavni razlog zbog kojeg je iz tog drutva mogla da se izvue korist, bio je u tome to u njemu nije bilo ni vlastodraca, niti ijednog od onih bia koja voena egoizmom i sujetom, pre ili kasnije - tavie, kako sama kau, uz "muziku pratnju" - sva dostignua obinog planetarnog drutva, kome i sami pripadaju pretvaraju u poznatu svinju naeg Hode Nasradina, koja dere sve odreda, to jest sve bez razlike.

Jedini drutveni poslovi koje ti vani zemaljski vlastodrci, posebno savremeni, ne spreavaju, jesu oni od kojih mogu da oekuju bitnu korist za sebe lino ili za predstavnike svoje kaste. Zadaci kojih se prihvataju drutva te vrste, mogli bi da donesu dobre rezultate svim stanovnicima planete bez obzira na kastu, ali im u tom poslu nastanu nekakve tekoe ili, kako oni kau, im "doe do prve, makar i najmanje krize", ti zadaci zemaljskim vlastodrcima momentalno postaju dosadni, i na svaku pomisao, ili na svako asocijativno seanje na njih, njihova lica dobijaju mueniki izraz. Zbog toga je bez rezultata ostao i trud onih bia koja su svoje drutvo nazvala: "Zemlja pripada naem Zajednikom Stvoritelju i podjednako je slobodna za sva njena stvorenja", iako su, u uslovima koji obino dominiraju na toj udnoj planeti, inila sve to su mogla. Ispriau ti o tome neto kasnije, i to sa izvesnim pojedinostima, jer e informacija koja se odnosi na pad tog drutva, koje su tvoji ljubimci osnovali nastojei da iskorene ili makar umanje tu svoju "superzloinaku osobenost", baciti vie svetlosti na udnovatost njihove psihe i istovremeno e ti pomoi da u izvesnoj meri razume glavne objektivne razloge tih uasnih procesa meusobnog istrebljenja. A sada, to se tie savremenog drutva o kome sam ti govorio, osnovanog sa istim ciljem zajednikog nalaenja i praktinog preduzimanja mera za prestanak tih uasnih procesa na njihovoj planeti, a koje se zove "Liga naroda" ako eli da zna moje iskreno miljenje, ja sam iz dva razloga vie nego siguran da ovoga puta nita razumno iz toga ne moe da proistekne. Prvi razlog e ti biti jasan tek krajem moga pripovedanja, a drugi je upravo ona "kriminalna osobenost" koja je ve ula u "plot i krv" tricentrinih stanovnika planete Zemlje. I ukoliko nita nisu postigli ljudi prolih epoha koji su, poto odrastu i dostignu odgovoran uzrast, bar imali predstavu o tome ta znai "razumeti sebe", utoliko pre nita nee moi da smisle i ostvare ljudi sa Umom koji se ni po emu ne razlikuje od Uma veine njihovih savremenika, i koji su u sutini dostigli samo nivo koji je na dragi Hoda Nasradin definisao ovim reima: "Gle, gle! On je ve poeo da razlikuje mamu od tate!" Bez obzira na to, moram da naglasim da iako ti savremeni vlastodrci koji jesu, ili e biti lanovi tog novog drutva, nita nee moi da postignu svesno, oni e, zahvaljujui svome radu makar nesvesno dobiti vane i korisne "mogunosti" za sebe lino, jer e im rad u tom drutvu pruiti jo jedno ubedljivo opravdanje za obmanjivanje takozvanih "domaica", to za savremene zemaljske mukarce predstavljaju njihove "ene", "ljubavnice", "tate", ak, "prodavaice" u velikim radnjama, i tako dalje. Zahvaljujui toj novoj "zlatnoj ili", oni e imati mogunost da spokojno provode vreme sa svojim prijateljima, sebi slinim vlastodrcima, i da odlaze na "koktele" koji e ne sumnjivo biti organizovani veoma esto, toboe zbog poslova vezanih za

ciljeve njihovog vanog drutva, daleko od "spokojnih", ali "stranih" pogleda njihovih svevideih domaica. Takva drutva vlastodraca obino nastaju na kraju nekog velikog procesa meusobnog unitavanja i skoro uvek na sledei nain: Poto veliki broj vlastodraca lino doivi "tune gubitke" za vreme poslednjeg takvog procesa, ti gubici utiu na njihovu prirodu i u optem funkcionisanju njihove psihe raaju odreenu kombinaciju putem koje podaci za nastanak ivotnog impulsa pod nazivom "savest" u njihovoj podsvesti spontano ponu da uestvuju u funkcionisanju "automatske svesti", koja im je odavno postala navika, drugaije reeno, u njihovoj podsvesti dolazi do one kombinacije o kojoj je, za sve tricentrine stanovnike te zlosrene planete, sanjao Najsvetiji Ajata ima. Tada, moj deae, poto se vlastodrci sretnu i podrobno razmotre tu uasnu osobinu, i postepeno je sagledaju skoro u pravoj svetlosti, kod njih se raa iskrena elja da uine sve mogue kako bi unitili to strano zlo koje postoji na njihovoj planeti. I zato, ukoliko se nekolicina tih zemaljskih vlastodraca sa "vaskrslom saveu", koji vide i oseaju realnost skoro u pravoj svetlosti, sree dovoljno esto da mogu uticati jedni na druge, oni e se udruiti i nai nekakvu mogunost da tu svoju iskrenu elju ispune. Obino na taj nain nastaju takva drutva. Moda bi ti ljudi, na ovaj ili onaj nain, ak i postigli dobre rezultate, ali nevolja je u tome to se, po pravilu, takvom drutvu veoma brzo prikljuuju drugi vani vlastodrci kako bi uestvovali u njegovom radu. Oni se prikljuuju i uestvuju u sprovoenju ciljeva takvih drutava, ali ne zato to je u njima progovorila savest - to ni izdaleka nije sluaj - ve naprosto zato to kao "vana" bia "na vlasti", u skladu sa abnormalno uspostavljenim uslovima svakodnevnog ivota, oni moraju da postanu lanovi svakog "vanog" drutva. Tada, kada ti drugi, vani zemaljski vlastodrci stupe u takva drutva kako bi u njihovom radu uestvovali iz svojih linih, sebinih i sujetnih ciljeva, oni uskoro "bace u vodu" sve ciljeve i sve ono to su uinili ljudi vaskrsle savesti, i ponu da "zamajavaju" prvobitne osnivae tih drutava. Eto zbog ega ta drutva, osnovana radi opteg zemaljskog dobra, kao to sam ti rekao, uvek brzo odumru, bez ikakve predsmrtne agonije. to se tie praktinih rezultata svih dobrih nauma tih vanih bia, na zasluni Hoda Nasradin u vezi s tim ima jednu drugu mudru izreku: "Proli vekovi su pokazali da magarci nikada ne pevaju kao slavuji, ma koliko eleli da zadovolje svoj plemeniti ukus." Sada je, ini mi se, pravi trenutak da ti kaem da ja jo nijednom, tokom svih vekova paljivog posmatranja tricentrinih stanovnika planete Zemlje, meu lanovima drutava koja su povremeno osnivana radi stvaranja sredstava za obezbeivanje srene egzistencije ljudskih masa, nisam zapazio ljude sa vie ili

manje Objektivnim Umom, iako je, kao to sam ti ve rekao, izvestan broj tvojih ljubimaca postizao te rezultate svojim upornim naporima na samousavravanju. Tokom posmatranja koja sam vrio za vreme svog poslednjeg putovanja na Zemlju, utvrdio sam, izmeu ostalog, zato ljudi s Objektivnim Umom nikada ne ulaze u takva drutva. Radi se o sledeem: da bi postao lan nekog od tih drutava, ovek obavezno mora biti "vana linost", a u abnormalno nastalim uslovima ivota "vana linost" moe biti samo neko ko ili ima mnogo novca, ili je postao takozvana "znamenitost". A poto u poslednje vreme znamenite i vane linosti mogu postati samo oni u kojima sveta funkcija koja se zove "sutinska savest" apsolutno ne postoji, i poto je ta sveta funkcija u prirodi nekog bia uvek povezana sa svim to predstavlja i to jeste Objektivni Um, ona tricentrina bia koja imaju Objektivni Um uvek imaju i Savest, te zato ona nikada ne postaju "vana" za druge Zemljane. I zato bia sa istim Umom nikada nisu imala niti e imati mogunost da rade u drutvima koja ine "vana" bia i bia koja imaju vlast. Ukratko reeno, na ovaj problem moemo da primenimo ono to je jednom rekao na dragi Hoda Nasradin: "Najgora ti je kazna: vue za rep, griva se zaplete, vue za grivu - rep se zamrsi." Kao to sam ve rekao, tvoji savremeni ljubimci ponovo ele da nau puteve i naine da se oslobode te uasne osobine koja se u njihovoj psihi ukorenila isto onako snano kao i posledice svojstava organa kundabufera. I, naravno, lanovi savremenog drutva nazvanog "Liga naroda" nastoje da to postignu svim vrstama regulacije i sporazumevanja koje su sami stvorili, kao to su to nastojali da ine i ljudi drevnih vremena, to jest na naine kojima se, po mom miljenju, apsolutno ne moe postii neto razumno. Ovaj naum tvojih ljubimaca moe imati izvesne prednosti, ali samo za njihove nezaobilazne novine, za salonske razgovore i, naravno, za bezbrojne haznamaske manipulacije onih koje nazivaju "berzanskim mahlerima". to se tie tog uasnog zla, sadanje stanje stvari je takvo da neodlono i potpuno unitenje na planeti toga groznog zla koje je, kao to sam rekao, prodrlo u plot i krv ljudi, ne samo da predstavlja besmislen zadatak za njihov jadni Um, ve ga ini skoro nemoguim. Meutim, moj deae, iako su lanovi tog savremenog planetarnog drutva koje se zove "Liga naroda", potpuno lieni nepristrasnog Uma svojstvenog prirodi svih tricentrinih bia od njihovog stupanja u odgovorni uzrast, ipak bi moda ak i oni mogli da postignu pozitivne rezultate u svom osnovnom cilju, ukoliko bi se bavili reavanjem samo onih problema koji se nalaze u granicama njihove kompetencije i njihove moi. Ali, poto znam njihove "puteve", potpuno sam siguran da se oni nee baviti problemima koji se nalaze u sferi njihovog razumevanja.

Oni nita nisu uinili niti e uiniti kako bi procesi meusobnog istrebljenja nestali odmah i zauvek. Ipak, ukoliko bi itavim svojim biem pojmili sav objektivni uas takvih procesa i iskreno poeleli da poiste zlo sa lica svoje planete, oni bi, hteli ne hteli, prodrli u samu sutinu problema i shvatili da nasledne osobine, fiksirane u njihovoj psihi tokom vekova, nikako ne mogu nestati za nekoliko decenija. Kada bi to shvatili, ne bi pokuavali da taj problem ree odmah, za dobrobit svojih savremenika, ve bi svu svoju panju i sve svoje mogunosti posvetili radu za dobrobit buduih generacija. Na primer, umesto da pametuju ili, to bi se reklo, da "donkihotstvuju" u tenji da te procese zaustave jednim udarcem, mogli bi da se pozabave iskorenjivanjem uverenja koje je u njihovom svakodnevnom ivotu odomaeno u vidu dveju koncepcija: pre svega, mogli bi da prestanu da u praksi uzdiu u rang "heroja" neke uesnike tih procesa, da ih slave i uruuju im "nagrade"; osim toga, mogli bi da pokuaju da se oslobode makar one grane svojih "haznamaskih nauka", koju su smislila "bubuljiava" stvorenja to lakomisleno dokazuju da je povremeno meusobno unitavanje na Zemlji apsolutno neophodno, jer bi bez njega dolo do nepodnoljive prenaseljenosti koja bi izazvala takvu ekonomsku krizu da bi ljudska bia poela jedna druge da prodiru. Kada bi uspeli da ukinu prvu od tih koncepcija, ve vrsto fiksiranu u procesu njihovog svakodnevnog abnormalnog ivota, oni bi unitili vei deo onih "automatskih faktora" koji psihu mlade generacije uvek predodreuju za posebno stanje, uobiajeno tokom tih procesa. A to se tie oslobaanja od druge,ono bi omoguilo gubljenje makar jedne od onih besmislenih idiotskih ideja - ideja koje tamo neprestano nastaju i. prenosei se iz generacije u generaciju kao "neosporne istine", u veim razmerama dovode do toga da se u njihovoj prirodi formiraju odreene osobine kakve ne postoje ni kod koga drugog u naem Velikom Megalokozmosu. Meu tim osobinama postoji jedna, koja ih ak navodi na "sumnju u postojanje boanskog", i uglavnom zbog te sumnje kod njih skoro potpuno nestaje ak i sama mogunost koncentracije odreenih podataka, kakvu moraju imati sva tricentrina bia, i ija sveukupnost raa u njima impuls takozvanog "instinktivnog oseanja" odreenih kozmikih istina, kakvo uvek imaju sva, ak i monocentrina i bicentrina bia svuda u Vasioni. Ali na nesreu svih ostalih obinih ljudi ti vani vlastodrci planete se ne okupljaju radi toga da se pozabave tim pitanjima, jer misle da su ona ispod njihovog dostojanstva. ta vam je! Kako bi "vani" lanovi tako "vanog" drutva odjednom poeli da se bave tim trivijalnim stvarima! Uopte, poto su podaci za izraavanje linosti prestali da se kristalizuju kod veine tricentrinih bia koja su privukla tvoju panju, i poto se ona iskazuju jedino u skladu s onim to diktiraju posledice osobina organa kundabufera, oni nemaju elju

da se bave pitanjima koja odgovaraju njihovom Umu i njegovoj snazi, ve se interesuju iskljuivo za reavanje problema koji su bezmerno iznad njihovog Uma. Zbog te "odlike" njihove udne psihe, kod njih je tokom poslednjih dvadeset vekova formirana jedna drugaija, veoma neobina "psihoorganska potreba". Osnovni izraz te psihoorganske potrebe sastoji se u tome to svako od njih osea apsolutnu obavezu da, to bi se reklo, druge "ui pameti", to jest da "druge upuuje na pravi put". Zna, moj deae, dok sam govorio o toj neobinoj osobini njihovog karaktera, svojstvenoj svima bez razlike, palo mi je na pamet da ne bi bilo loe ako bih ti s tog stanovita dao jedan savet u vezi njihove udne psihe, poput onoga koji ti je na dobri stari Ahun dao na kraju mojih objanjenja o njihovoj savremenoj zemaljskoj "umetnosti". On ti je, izmeu ostalog, posavetovao da, ukoliko iz nekog razloga bude morao da ivi na planeti Zemlji i da se pomea s tim udnim tricentrinim biima, treba da bude veoma oprezan sa savremenim "predstavnicima umetnosti" kako ih ne bi uvredio i uinio ih svojim "smrtnim neprijateljima". Tada je na dragi Ahun imao u vidu njihove mnogobrojne slabosti kao to su "samoljublje", "gordost", "sujeta", i mnoge druge, i rekao ti je kojoj od tih specifinih osobina, kako se on izrazio, u svakom sluaju treba da "podilazi". On ti je ak podrobno objasnio na koji nain treba da razgovara s njima kako bi stekao njihovu naklonost i kako bi te svuda hvalili i govorili o tebi samo dobro. Nemam nita protiv tog njegovog saveta; ne moe se porei da je on idealan za tip ljudi o kojima je on govorio. Savremeni "predstavnici umetnosti", naravno imaju previe specifinih osobina koje je nabrojao na dragi Ahun i ako bude znao kako da u svakom pogodnom trenutku "podie" tim osobinama, oni e te svakako "oboavati" i ponaae se prematebi kao tvoji "verni robovi". Ali, iako je taj njegov savet odlian i ak obavezan za one koji meu njima ive, ja lino ne mogu da ga smatram praktinim za tebe, pre svega zato to nisu svi stanovnici Zemlje "predstavnici umetnosti" i taj savet ne treba primenjivati na sve bez izuzetka, a jo i zbog toga to bi ti bilo zamorno da pamti sve te mnogobrojne osobine i da svaki put stane i razmisli kojoj od tih slabosti valja "podilaziti", i u kojem sluaju. Zato elim da ti otkrijem jednu veliku "tajnu" njihove psihe, to jest, jednu od onih osobina koja e, ukoliko bude znao kako da je iskoristi, izazvati kod njih istu onu reakciju o kojoj je govorio Ahun. Ako bude uticao na njih pomou te osobine, ne samo da e s njima uspostaviti veoma dobre odnose, nego e, ako poeli, potpuno obezbediti svoju sreu i miran ivot u pogledu "novca" koji je tamo neophodan zbog drugih pogodnosti, imae zadovoljstvo i prijatan smisao, to jest ono to bi na dragi uitelj nazvao "posteljom od rua".

Ti si, moj deae, nesumnjivo naslutio da tajnu o kojoj sam govorio zapravo predstavlja "psihoorganska potreba" da se drugi "ue pameti" i "upuuju na pravi put". Ta specifina osobina formira se u njihovoj psihi, kao i uvek, usled abnormalnih uslova svakodnevnog ivota i nekako neizbeno postaje neraskidivi deo njihove prirode kada stupe u odgovoran uzrast. Svi Zemljani bez izuzetka imaju tu psihoorgansku potrebu: stari i mladi, mukarci i ene, pa ak i oni koje nazivaju "nezakonito roenim". Ta udna potreba proizilazi, opet, iz jedne druge osobine koja se sastoji u tome da svako od njih, od momenta kada stekne sposobnost da razlikuje "mokro" od "suvog", biva u to uvuen i zauvek prestaje da vidi i opaa svoje sopstvene anomalije i defekte, ali vidi i opaa iste te anomalije i defekte kod drugih. U nae vreme, svako od tvojih ljubimaca misli da je potpuno u redu da druge, sebi sline, ui stvarima o kojima nema ni najmanju, ak ni sasvim mutnu predstavu. I sutina je u tome to se, ako ga "drugi" ne sluaju, ne samo ljuti, ve iskreno negoduje; s druge strane, ako "drugi" shvataju "znaaj" onoga emu ih on ui, ili makar pokazuju takvu elju, on ne samo da e ih "voleti" i "potovati", nego e i sam biti pun zadovoljstva i ushienja. I jedino u takvim okolnostima tvoji ljubimci mogu da govore o drugima bez mrnje i kritike. Dakle, moj deae... Insistiram na sledeem savetu: ako iz bilo kog razloga bude morao da ivi meu njima uvek pokazuj da eli neto od njih da naui. Ponaaj se isto tako i prema njihovoj deci i, u tom sluaju, ne samo da e imati odline odnose sa svima njima, ve e te svi smatrati uvaenim lanom porodice. Uvek imaj na umu da zbog uobraenosti, koja proistie iz tog osobenog svojstva, svako od njih, ma koliko u sutini bio beznaajan, s prezirom gleda nadole, na poziciju i nain ponaanja koji se bitno razlikuju od njegovih sopstvenih subjektivnih pogleda, i u takvim sluajevima, kao to sam ti upravo rekao, oni obino postaju ljuti i nervozni. Ovde podvlaim da ta osobina tvojih ljubimaca, neprestano nerviranje zbog mana drugih ljudi, njihovu sopstvenu egzistenciju, i bez toga jadnu i nenormalnu, ini objektivno nepodnoljivom. Zbog neprekidnog nerviranja svakodnevni ivot tih nesrenika skoro uvek protie s neproduktivnim "moralnim patnjama" i te uzaludne "moralne patnje" narastaju tokom dueg vremena i deluju na njihovu psihu "semcektionalno" ili, kako bi rekli na Zemlji, "depresivno"; drugim reima, oni na kraju krajeva postaju "instruarnijanski" ili "nervozni", naravno, bez uea sopstvene svesti. I tada, tokom svog svakodnevnog ivota, oni sasvim ostaju "bez kontrole", ak i u manifestacijama koje ne treba da imaju nita zajedniko sa primarnim uzrocima te njihove "instruarnesnosti" ili "nervoze".

Upravo ta osobina da se "nerviraju zbog tuih nedostataka", postepeno je njihovu egzistenciju uinila "arhitragikominom". Na primer, na svakom koraku moe da vidi ovakvu sliku: Ako neko od tih udaka ostane bez jedine stvari koju dobija zahvaljujui svom kobnom "obrazovanju", a koju oni nazivaju "maskom" iza koje od drugih lukavo skrivaju svoje oigledne unutranje i spoljne nedostatke, takav neko potpuno potpada pod, kako oni kau, "tu uticaj". Takav ovek se nalazi pod papuom svoje ene ili ljubavnice - ili bilo koga drugog ko "nanjui" njegovu unutranju beznaajnost, i postaje ponizni "rob" neke od tih "gazdarica"; takav ovek se vie od svih ostalih buni ako neki car ili kralj iz nekog razloga nije u stanju da dri pod kontrolom desetine ili stotine svojih podanika. I ma koliko izgledalo udno, pod istim takvim uticajem se nalaze i razni "zemaljski prevaranti" koji obino piu svakojaka uputstva, objanjavajui podrobno kako treba "upravljati drugima". Dogaa se, ak, da kada neko od tih savremenih bia, kome srce uvek "sie u pete" kada pored njega protri mi, sazna da je neki njegov poznanik zaradio mali oiljak u susretu s tigrom, ovaj na "junak" e ga pun gneva i "s penom na ustima" osuivati pred prijateljima dokazujui da je nedopustiva kukavica zato to se uplaio "obinog tigra". I tu se opet u raznim knjigama i udbenicima objanjava ta treba raditi, i kako i ta ne treba raditi u sluaju susreta s tigrom ili nekim drugim slinim biem, pri emu su autori svih tih knjiga i udbenika upravo "junaci koji se boje mieva". Ili se dogaa da se neko od tih bia, koje kolekcionira "hronine bolesti", zbog ega mu eludac ne radi nedeljama i itavo mu telo prekrivaju grozni irevi zbog kojih, naravno, pati i danju i nou - ukratko, bie koje je godinama bilo pravi "hodajui anatomski muzej" svih bolesti to postoje na toj planeti - uvek najvie nervira ako neko nije bio dovoljno oprezan te se prehladio. I ti "hodajui anatomski muzeji" neprestano s velikim autoritetom ue druge kako da se ree prehlade i zato piu razne knjige i uputstva za mnoge bolesti, u kojima do najsitnijih detalja objanjavaju kako spreiti i kako leiti te bolesti. Na svakom koraku se moe videti apsurdnost svega toga: neko ko nema ni najmanju predstavu o tome kako u stvarnosti izgleda jedno sasvim majuno bie kao to je "buva", koja ga esto ujeda, pie debele knjige ili organizuje ono to se na Zemlji zove "javnim predavanjima", na kojima objanjava da je buva, iji je ujed izazvao otok na vratu cara, poznatog u istoriji kao car Nauhan, na svojoj levoj nozi imala "abnormalni narandastocrveni tumor neobine forme". Dakle, "strunjak za buve" koji pie svoj vietomni rad o "narandastocrvenom tumoru" buve koja je na vratu njegove svetlosti, cara Nauhana, izazvala oteklinu, ili koji po itavo vee dri svoja predavanja na istu temu, ne samo to se vrea, ve se i ozbiljno ljuti ako mu neko u lice pokae nevericu, a ozbiljno se ljuti uglavnom zato

to tog nekog smatra "neznalicom" koja nikada nije ula "istine" o kojima taj "strunjak" govori. Da bi zadovoljili tu svoju udnu psihoorgansku potrebu da ue druge, i da ne bi patili, tvoji ljubimci uvek moraju da imaju makar jednu "rtvu" za uenje; meutim, onima koji su iz nekog razloga u tim stvarima stekli odreen autoritet i koji se prema staroj navici ponaaju drskije, apetit raste i oni zahtevaju sve vei broj takvih rtava. Dakle, moj deae, ako normalno bie koje tamo ivi obrati panju na takve situacije, kakve moe sresti na svakom koraku, i ako ozbiljno razmisli o onome to vidi, moe doi do kompletnog znanja o svim granama Objektivne Nauke. tavie, ako nekada bude morao da ivi meu njima i da posmatra te besmislene pojave, bez obzira na to to zna uzroke, nee moi da obuzda svoj smeh. U isto vreme, alie te nesrenike svim svojim biem i tvoj "smeh u sebi" e postepeno biti ispunjen takozvanom "sutinskopalnosorijanskom tugom". Ta osobina psihe tricentrinih bia se posebno snano razvija meu biima koja pripadaju kasti pod nazivom "inteligencija". Re "inteligencija" je veoma bliska ideji koju definiemo izrazom "snaga u samoj sebi". Iako re "inteligencija" u sutini ima svoje znaenje ve mnogo vekova, tvoji savremeni ljubimci su je, ne trepnuvi, iskoristili da njome oznae ona bia koja su direktno suprotna onome to ta re znai. Re inteligencija je uzeta iz starogrkog jezika. Interesantno je da su tu re koristili i stari Rimljani, koji od Grka nisu preuzeli smisao, ve zvuk, i da su kasnije uobrazili da njen koren potie iz njihovog sopstvenog jezika. Meutim, kod starih Grka je ta re oznaavala do te mere savrena bia da su ona mogla svoje funkcije da usmeravaju sopstvenom voljom, za razliku od neoduhovljenih kozmikih formi iji postupci predstavljaju jedino reakciju na spoljne uzroke. Zaista, na toj planeti se jo mogu sresti ljudi koji priblino odgovaraju istinskom znaenju te rei, ali samo meu Zemljanima koje smatraju "neinteligentnima". Po mom miljenju, kada bi se ljudi koji se sada nazivaju "inteligencijom" nazivali naprosto "mehanogencijom", ta re bi moda bila korektnija. Ona bi bila korektnija ne samo zato to savremena inteligencija uopte nije u stanju da upravlja svojim ivotnim funkcijama, ve i zato to je kod nje potpuno atrofiralo ak i ono to joj je dato za impulse sutinske inicijative u svakodnevnom ivot, a to Velika Priroda daje svim tricentrinim biima prilikom njihovog roenja. Ljudi koji pripadaju inteligenciji se tokom svoje odgovorne egzistencije izraavaju, to jest postupaju automatski, to jest samo ukoliko opaze sluajne ili namerne uticaje spolja, i jedino takvi uticaji mogu u njih da udahnu ivot i da im daju odgovarajue

iskustvo, zahvaljujui protoku niza asocijacija povezanih sa sluajnim, automatskim utiscima, koje su ve primili i koji ne zavise od njihove sopstvene elje i volje. Ti spoljni uticaji, pre svega, obino potiu od ivih i neivih objekata koji su se sluajno nali u njihovom vidnom polju; drugo, od svih bia koja oni sreu; tree, od zvukova ili rei, nastalih tamo gde se oni nalaze; etvrto, od mirisa koji sluajno dopru do njihovog ula mirisa; i, najzad, od neobinih oseaja koje povremeno doivljavaju prilikom funkcionisanja svog planetarnog tela ili, kako oni kau, svog "organizma" - i tako dalje. Ali nikada ne dolazi do onih spoljnih manifestacija ili unutranjih sutinskih impulsa koji bi mogli da nastanu pod rukovodstvom njihovog sutinskog "Ja" i da se odvijaju u skladu sa sopstvenom eljom, proisteklom iz njihove unutranje sutine. Osim toga, moram da ti kaem da, iz raznih razloga, neke od tih Zemljana koji pripadaju inteligenciji i ije su psihike manifestacije izloene odreenim promenama tokom njihove odgovorne egzistencije, druga tricentrina bia vie ne nazivaju "inteligencijom", ve su im dali razna imena, sastavljena od razliitih rei, tanije od korena rei pozajmljenih od starih Grka: birokrati, plutokrati, teokrati, demokrati, zervokrati aristokrati, i tako dalje. Prvo od tih imena, to jest "birokrata", daje se pripadnicima "inteligencije" kod kojih ve postoji automatski asocijativni niz koji izaziva razne brojno ograniene doivljaje, to jest, bez obzira na to to spolja mogu da primaju razne uticaje, oni uvek u tim birokratskim asocijacijama izazivaju iste one doivljaje koji, zahvaljujui estom ponavljanju, dobijaju svoj sopstveni specifini karakter i ispoljavaju se potpuno samostalno, bez uea bilo kakvih posebnih oduhovljenih ivotnih delova njihove prirode. to se tie drugog imena, to jest rei "plutokrata", ono se primenjuje na one pripadnike "inteligencije" koji takoe posle odreenog preobraaja svoje psihe veoma veto nastoje da navedu na teak rad sve asne, to jest "naivne" sunarodnike do kojih mogu da dou, usled ega postaju vlasnici velike koliine takozvanog novca, kao i velikog broja "robova". U vezi s tim dobro zapamti da upravo od tog tipa Zemljana potie veina haznamaskih linosti. Dok sam iveo na planeti Zemlji i prouavao pitanja koja su me zainteresovala, sluajno sam nabasao na tajnu porekla rei "plutokrata".

Kao to sam ti ve govorio, tokom poslednjih dvadeset pet vekova, svaka sumnjiva primedba i svaka podozriva stvar su, iz ovog ili onog razloga, nazivane starogrkom reju; tako se nazivi, kao to su "birokrata", "aristokrata", "demokrata", i tako dalje, koji su izraavali sumnjiva znaenja, sastoje iz dve starogrke rei. Re "birokrata", na primer, sastoji se iz dve rei: "biro", koja oznaava "nadletvo" i "krat" koja znai "vladati" ili "drati". A zajedno, te dve rei znae "oni... koji vladaju ili upravljaju nadletvom". to se tie rei "plutokrata", ispostavilo se da se istorija porekla ove rei malo razlikuje i da ne zalazi duboko u prolost. Ta re je nastala pre samo sedam ili osam vekova. Iako su takvi tipovi postojali i u Staroj Grkoj, oni su tada nazivani "pluziokratama". Pre nekoliko vekova, meutim, kada su se bia tog tipa ve namnoila i kadaje postalo jasno da ostali stanovnici Zemlje moraju da im daju neku titulu, neki meu njima, koji su bili zadueni za to, smislili ime "plutokrata". Ispostavilo se da su oni dugo razmiljali i lupali glavu pre nego to su to ime uveli u upotrebu, jer im je bilo potpuno jasno da su ljudi tog tipa - ovejani nitkovi, takorei, "do sri" proeti svim vrstama haznamasnosti i da je zato neophodno pronai re koja bi im u potpunosti odgovarala. Najpre su ljudi koji su se bavili tim pitanjima eleli da im "dodele" titulu adekvatnu njihovom unutranjem znaaju, ali, poto su razmislili, nisu se usudili da tako postupe, jer su Zemljani toga tipa, zahvaljujui svom "neasno zaraenom novcu", imali "mo" i "vlast", moda veu od carske, i zato su se pribojavali da bi se oni, ukoliko im se "dodeli" titula koja ukazuje na njihov pravi znaaj, mogli veoma naljutiti i poeti da nanose jo vie tete svom okruenju. Tako su, na kraju krajeva, reili da postupe lukavo i smislili su re kojom su im, nazivajui ih pravim imenom, istovremeno uinili ast. Evo kako su to postigli. Poto za Zemljane toga tipa titula, naravno, mora da se sastoji iz dve starogrke rei i da se, kao i sva takva imena, zavrava starogrkom reju "krat", oni su za drugu polovinu rei zadrali taj starogrki slog, kako nova re ne bi izgledala suvie oigledno. Prva polovina te rei, meutim, nije bila pozajmljena od starih Grka, kako se to obino radilo, ve iz ruskog jezika. Oni su uzeli re "plut", koja u ruskom jeziku znai "prevarant" i tako su dobili re "plutokrat". Ti mudri Zemljani su, naravno, potpuno postigli svoj cilj i sada su svi sasvim zadovoljni tim nazivom - i sami paraziti, i svi ostali stanovnici Zemlje. Naravno, ta zemaljska udovita su tom titulom toliko zadovoljna da se njome hvale, paradirajui, ak i u radne dane, sa svojim cilindrima na glavama.

A svi ostali Zemljani su takoe zadovoljni, jer te monstrume nazivaju pravim imenom, a pri tome ne samo da ih ne ljute, ve ih ak navode da se epure kao paunovi. to se tie treeg naziva koji sam naveo - to jest, "teokrata" - ta titula oznaava one predstavnike inteligencije u ijoj prirodi dolazi skoro do iste te "perturbacije" u psihoorganskom smislu, kao i kod onih koji postaju "plutokrate". Jedina razlika izmeu plutokrata i teokrata sastoji se u tome to radi zadovoljavanja svoje haznamaske potrebe prvi deluju na svoju okolinu putem funkcije, nazvane "poverenje", dok ovi drugi deluju pomou funkcije koja je kod tvojih ljubimaca postepeno zamenila onu svetu funkciju koja svim tricentrinim biima slui kao jedan od tri sveta puta samousavravanja, to jest "veru". Da bih ti lake objasnio razliku izmeu teokrate i plutokrate, dovoljno je da se setimo jedne izreke naeg visokopotovanog Hode Nasradina. Dok smo jednom prilikom razgovarali o raznim oblicima vlasti koja utie na ljudsku psihu, on iznebuha, s neba pa u rebra, ree: "Zar sirotim leptirima neto znai nain na koji ih ubijaju - udarcem kopita rogatog avola ili dodirom krila boanskog anela?" to se tie onog tipa Zemljana koje svi ostali nazivaju "demokratama", moram da ti kaem da oni ne potiu uvek iz porodica "inteligencije"; veina njih potie od jednostavnih, obinih bia i tek se kasnije, poto se na neki nain zaobilazno uvuku u tu klasu, pretvaraju u "demokrate". Tokom procesa svog preobraaja izroavanje funkcija, proisteklih iz svete funkcije Savesti, kod njih izaziva skoro iste rezultate kao i kod plutokrata i teokrata. Ovde treba naglasiti da kada, iz nekog razloga, neki od tih demokrata dou na poloaje "vlastodraca", njihovi postupci ponekad izazivaju jedan veoma redak kozmiki fenomen, to jest, kako je govorio Hoda Nasradin, "zrna se pretvaraju u plevu". Do te retke pojave, ini mi se, dolazi zbog toga to demokrati, kojima se posreilo da dou na vlast, nemaju nasledne sklonosti i instinktivna znanja da upravljaju drugima, te su, prema tome, potpuno nesposobni da upravljaju egzistencijom drugih ljudi koji su se nali pod njihovom vlau. to se tie tog tipa Zemljana, na neprocenjivi uitelj Hoda Nasradin ima u vezi s tim odgovarajuu izreku; pre nego to e je rei, on uvek die ruke ka nebu i tek tada sa strahopotovanjem izgovara: "Hvala ti, na Veliki i Jedini Stvoritelju, to si u svojoj velikoj milosti predvideo da krave ne mogu da lete poput divnih malih ptica." A sada, moj deae, od onih kategorija inteligencije koje sam nabrojao, preostaje da ti ispriam o onima koje okolina naziva "zervokratima" i "aristokratima". Da bi se razlikovali, date su im razne titule, kao to su "emir", "grof", "kan", "knez", "malik", "baron", i tako dalje, i te titule iz nekih razloga zvue prijatnije i zadovoljavaju onu

funkciju tvojih ljubimaca koja se kod tvojih ljubimaca sa pribliavanjem smrti izraava veoma snano i koja se naziva "sujetom". Moram poteno da ti priznam kako mi je teko da ti dam potpuno objanjenje tog tipa Zemljana, ne samo na obinom jeziku, ve ak i na jeziku naeg mudrog Hode Nasradina. Najvie to o njima moemo da kaemo jeste da su oni naprosto "ala prirode". Iskreno reeno, iako im tvoji ljubimci daju razna imena, aristokrati i zervokrati u svakom pogledu lie i imaju apsolutno identine unutranje osobine. Sea li se, ve sam ti govorio da u razliitim zemljama na tvojoj omiljenoj planeti postoje dve vrste "dravne organizacije" i da se jedna naziva "monarhija", a druga "republika". U zemljama u kojima postoji republikanska dravna organizacija, ti ljudi se nazivaju "zervokratima", dok se u monarhijskoj dravnoj organizaciji nazivaju "aristokratima". Da bi stekao makar nekakvu predstavu o ta dva tipa Zemljana, mislim da e biti bolje ako ti ispriam o tome da sam uvek, kada bih se na Zemlji sreo s tim "nesporazumima", oseao zaprepaenje. Osim toga, udio sam se kako ti tricentrini Zemljani mogu da ive na svojoj osobenoj planeti skoro isto onoliko dugo, koliko i ostala tricentrina bia. Razume se, to pitanje sam ve postavljao sebi kada se radilo o biima koja pripadaju kasti birokrata, ali u tom sluaju jo sam i mogao da naem manje ili vie zadovoljavajue objanjenje. Iako su njihove "serije doivljaja" takoe veoma ograniene, u krajnjoj liniji oni ih zaista doivljavaju u svako doba dana i noi. Ipak, moja posmatranja su pokazala da je celokupan "materijal doivljaja" tih aristokrata i zervokrata ogranien na tri serije. Prva se odnosi na pitanje ishrane; druga se odnosi na uspomene koje asociraju sa nekadanjim funkcionisanjem njihovih polnih organa; trea je povezana sa seanjem na njihovu prvu dadilju. A kako mogu bia, iji su doivljaji ogranieni na te tri serije utisaka da imaju isto toliko dug ivot kao i ostali stanovnici planete? To e za mene uvek biti nereiva zagonetka. Kau da se nad tim zamrenim pitanjem - kako je mogue da ti Zemljani mogu da ive toliko dugo - na superlukavi Lucifer jednom veoma duboko zamislio i razmiljao je o tome toliko napeto da su mu sve dlake na vrhu repa osedele. to se tie takvih "ala prirode", kako ih ja nazivam, preostaje jedino da pokuam da objasnim zato postoji takva poraavajua razlika meu imenima, datim istoj vrsti bia. Rekao sam da "pokuam", zato to ni sam ne znam razlog, meutim, znajui koren obe rei od kojih su ta imena nastala, mislim da se prilino sigurno moe zakljuiti da razlika potie od jednog posebnog obiaja koji tamo postoji.

Moram da kaem da tvoji ljubimci iz nekog razloga veoma vole da prireuju takozvane "lutkarske predstave". Iz nekog razloga oni veoma ele da "aristokrati" i "zervokrati" uestvuju u "pozoritu lutaka", te ih u skladu s tim uvek ih uvlae u svoje "lutkarske predstave". Ali poto su ta bia sama po sebi neaktivna, i zato nitavna, drugi predstavnici njihovog naroda su prinueni da igraju u tim "lutkarskim predstavama". I, naprosto, u skladu sa nainom igre, to jest, u zavisnosti od toga kojom se rukom dri lutka, dolazi do razlike u imenima. U zemljama gde postoji "monarhistika dravna organizacija, odavno vlada obiaj da se koristi desna ruka i zato ih u tim zemljama nazivaju "aristokratima". Naprotiv, u zemljama gde postoji "republikanska dravna organizacija", koristi se leva ruka i zato se oni zovu "zervokratima". Dok razmiljam o tim razliitim imenima Zemljana, na pamet mi padaju neke mudre primedbe naeg uvaenog Hode Nasradina. Mi smo jednom prilikom razgovarali o razlici meu kaznama koje donose turski i perzijski "kadije" ili "magistrati"; govorei o slinosti njihovih ideja pravde, on je rekao: Eh! Dragi moj prijatelju! Zar se negde na Zemlji zakonito odreuje stepen ovekove krivice? "Kadije" su svuda iste, jedino su im nazivi drugaiji. To su u Perziji "Perzijanci", a u Turskoj "Turci". I tako je svuda Zemlji - magarci su svuda isti, samo ih razliito zovu. Na primer, magarce koji ive na Kavkazu zovu "karabakim"; isti takvi magarci se u Turkestanu zovu "horasanskim". Njegove mudre rei su se urezale u moje pamenje; i, tokom svog boravka na toj planeti, uvek bih se setio tih rei kada je trebalo da napravim neko poreenje. Neka njegovo ime zauvek bude slavno na toj planeti, na kojoj je roen i odrastao! Dakle, moj deae! Jo jednom ponavljam, ako se iz bilo kog razloga nae na toj planeti, uvek imaj na umu da je slabost o kojoj sam ti govorio najrazvijenija kod obinih predstavnika "inteligencije", posebno kod onih koji pripadaju kastama iji se naziv zavrava na "krat". Hajde da se sada, posle ove digresije koju sam napravio radi tvoje praktine koristi, vratimo ozbiljnom pitanju koje smo pomenuli. Poeu od svog obeanja da u ti priati o usponu i padu onog drutva Zemljana ija je deviza bila u reima: "Zemlja pripada naem Zajednikom Stvoritelju i podjednako je slobodna za Sva Njegova bia." Kada to bude znao moi e da shvati prvi i osnovni uzrok zbog kojeg povremeni uasni proces meusobnog unitavanja skoro neizbeno mora da se odvija na Zemlji meu tim nesrenim tricentrinim biima naeg Velikog Megalokozmosa.

Osim toga, moi e da sazna kako se "lokalna Priroda", da je tako nazovemo, kada joj neto ne doputa da funkcionie pravilno i u skladu s ciljevima Optekozmikog Trogoautoegokrata, prilagoava na takav nain da razliiti rezultati ili fenomeni mogu da se sjedine i usklade sa harmonijom tog velikog kozmikog zakona. To drutvo tricentrinih ljudskih bia nastalo je, kao to sam ti ve rekao, pre etiri stotine ili pet stotina godina na azijskom kontinentu, u gradu koji se tada jo zvao "Mosulopolis". Evo u kakvim se okolnostima to dogodilo. U to vreme su se procesi o kojima sam govorio, na tom kontinentu odvijali ee nego ikada pre. Do nekih od njih je dolazilo meu razliitim dravama, a neki su se dogaali u okviru iste zemlje; ovi drugi su kasnije doveli do takozvanih "graanskih ratova". Jedan od osnovnih uzroka tih uasnih procesa, i meudravnih i unutardravnih, bila je religija, koja je tek nedavno formirana i koja se, uz fantastina iskrivljavanja, bazira na uenju istinskog Izaslanika naeg Venog- Svetog Muhameda. Drutvo o kome govorim osnovali su lanovi bratstva pod imenom "Skup Prosveenih", koje je tada postojalo u Centralnoj Aziji. Ovde moram da naglasim da su monahe toga bratstva u to vreme veoma uvaavala druga tricentrina bia skoro na itavoj planeti i daje zato to bratstvo ponekad nazivano "Skupom svih Svetitelja koji ive na Zemlji". To bratstvo tricentrinih Zemljana mnogo ranije su osnovala bia koja su u sebi uoila posledice svojstava organa kundabufera i poela zajedniki da rade na tome da se tih posledica oslobode. Dakle, kada su ti uasni procesi meusobnog unitavanja postali suvie esti na azijskom kontinentu, neki lanovi toga bratstva, na elu sa uvaenim Bratom Olmantaburom, su odluili da vide ta bi se moglo uiniti kako bi se reili te jezive pojave, ako ne sasvim, a ono bar toliko da se to vapijue zlo smanji. Posvetivi se reavanju toga problema, oni su zatim posetili razne zemlje azijskog kontinenta i svuda gde bi doli sa arom su istupali protiv tog uasnog zloina i grenosti takvih ljudskih postupaka, zbog ega su se mnogi ljudi ozbiljno s njima saglaavali. Zahvaljujui njihovom asnom i iskreno ovenom radu, u gradu Mosulopolisu je nastalo veliko i ozbiljno drutvo pod nazivom "Zemlja pripada naem Zajednikom Stvoritelju i podjednako je slobodna za sva Njegova stvorenja". Od samog poetka, lanovi toga drutva su u tom cilju uradili veoma mnogo, onoliko koliko ostali stanovnici Zemlje nikada nisu bili u stanju da urade, ni pre ni posle njih. Njima je to polo za rukom zato to je u poetku itav njihov program bio veoma dobro zamiljen i dobro sprovoen u uslovima koji su tamo postojali.

Izmeu ostalog, osnovni program toga drutva inilo je nekoliko mera, na osnovu kojih su se njegovi osnivai nadali da postignu sledee rezultate: prvo, to je bilo uspostavljanje zajednike religije, za sve stanovnike Azije, koju su nameravali da zasnuju na neto promenjenom uenju sekte, poznate kao "parsi"; drugo, usvajanje zajednikog jezika, koji je trebalo da bude "turkmenski", drevni jezik Azije, iji su koreni uli u mnoge evropske jezike. Tree, osnovni program toga drutva sledio je cilj jedne organizacije iz centra Azije, iz grada "Margelan", prestonice Ferganskog kanata, a taj cilj je bio jedinstvena centralna vlada svih zemalja Azije koja se zvala "Savet Stareina", iji su lanovi mogli da budu samo najpotovaniji i najuvaeniji ljudi iz svih zemalja Azije. Taj naziv je dat ovoj vladi zato to su samo najstariji i najpotovaniji ljudi mogli da zaslue da budu u njoj. U skladu s tim shvatanjem, jedino takvi ljudi na planeti su mogli da budu nepristrasni i pravini prema drugim stanovnicima Zemlje, bez obzira na religijsku i nacionalnu pripadnost. Od vremena svog osnivanja u gradu Mosulopolisu, to drutvo su inili ljudi koji su pripadali skoro svim narodima Azije. Meu njima je bilo "Mongola", "Arapa", "Kirgiza", "Gruzina", "Ukrajinaca" i "Tamila" - meu njima je bio ak i lini predstavnik Tamerlana, poznatog osvajaa toga doba. Zahvaljujui njihovom intenzivnom, zaista nepristrasnom i nekoristoljubivom radu, "ratovi" i "graanski ratovi", koji su jaali na azijskom kontinentu, poeli su da slabe i oekivalo se da e biti mogue postii i mnoge druge dobre rezultate. Ali, upravo tada se dogodilo neto to je dovelo do raspada tog istaknutog drutva na toj neverovatnoj planeti. Svi dalji dogaaji su se desili pod uticajem jednog filosofa po imenu Atarnah i teorije koju je on izloio u svom traktatu pod naslovom: "Zato se na Zemlji ratuje?" Kada je on istupio na zasedanju drutva, sve ideje njegovih osnivaa postavljene su naglavake. Ja veoma dobro znam priu o tom filosofu Atarnahu, zato to su mi u vreme pruavanja rezultata dela Najsvetijeg Ajate imaa bili potrebni detaljni podaci o njegovom radu i o njemu samom. Atarnah se rodio u istom onom gradu Mosulopolisu, u kurdskoj porodici. Kada je doao u zrele godine, on je postao veliki naunik naravno, naunik u okvirima planete Zemlje. Taj Kurd Atarnah je najpre mnogo zemaljskih godina posvetio izuavanju raznih predmeta koji su, kako je on mislio, mogli da mu daju odgovor na sledee pitanje: "U emu se sastoji smisao i znaaj ljudske egzistencije?" I tokom tog izuavanja se ispostavilo da mu je nekako dospeo u ruke jedan veoma stari, ali dobro ouvan sumerski manuskript.

Taj manuskript je bio dobro ouvan zato to je bio napisan ptijom krvlju na zmijskoj koi. Kako sam utvrdio tokom svojih daljih istraivanja, sadraj toga manuskripta, koji je u drevna vremena napisao neki veoma uen ovek, veoma je zainteresovao filosofa Atarnaha, a posebno ga je potresao jedan deo toga manuskripta u kome je bila izloena sledea pretpostavka. "Po svemu sudei, u svetu postoji odreen zakon uzajamnog odravanja svega postojeeg. Oigledno je da nai ivoti takoe slue za odravanje neega velikog ili malog u svetu." Misao, iskazana u starom manuskriptu, toliko je opinila filosofa Atarnaha da se on od tada potpuno posvetio izuavanju jedino tog aspekta pitanja koje ga je zanimalo. Ta ideja je posluila kao osnova u svrhu potvrivanja teorije koju je posle vie godina istraivanja i briljive provere zakljuaka izloio u svom glavnom radu pod naslovom "Zato se na Zemlji ratuje?" Ja sam se upoznao s njegovom teorijom. Ona je, razume se, blizu istine. Sve hipoteze toga Kurda Atarnaha bile su u sutini veoma sline velikom fundamentalnom kozmikom zakonu Trogoautoegokratu, koji postoji u naoj Vasioni i koji sam ti manje ili vie podrobno objasnio kada sam ti govorio o Svetoj Planeti istilite. U teoriji filosofa Atarnaha se veoma jasno dokazuje da u svetu neizbeno mora postojati zakon "uzajamnog odravanja svega postojeeg" i da tom "uzajamnom odravanju" doprinose odreene hemijske materije uz iju pomo dolazi do procesa oduhovljenja bia, to jest nastaje "ivot", a te hemijske materije slue za odravanje svega postojeeg tek poto se ivot nekog bia prekine, to jest, kada bie umre. Atarnahova teorija, na osnovu mnogobrojnih logikih razmiljanja, potpuno dokazuje da u odreenim periodima na Zemlji obavezno mora da doe do izvesnog broja smrti koje u svojoj sveukupnosti treba da proizvedu vibracije specifinog "nivoa sile". Jednom prilikom, na zajednikom sastanku lanova drutva "Zemlja pripada naem Zajednikom Svetitelju i podjednako je slobodna za sva Njegova stvorenja", Atarnah je, u svojstvu obinog tricentrinog Zemljanina koga je narod Kurdistana izabrao za svog predstavnika, na molbu stalnih lanova, veoma krasnoreivo i detaljno izloio svoju teoriju, to je izazvalo veliku zabunu i uznemirilo sve lanove drutva. Njegova teorija ih je toliko zaprepastila da je meu njima najpre zavladala "grobna tiina" i svi su se nali u takvom udu da nisu mogli ni da se maknu. Tek posle prilino duge pauze nastala je takva galama, kao da je svakome od njih ivot zavisio od stepena uzrujanosti i snage njenog izraavanja.

Zbog toga su, ve kasno u no, jednoglasno odluili da izaberu nekoliko naunika iz svoje sredine koji e zajedniki prouiti pojedinosti te teorije, koja ih je toliko uznemirila, a zatim na zajednikom skupu podneti izvetaj. Ve sutradan, izabrani ueni lanovi drutva su se veoma ozbiljno prihvatili posla kako bi se upoznali sa Atarnahovom teorijom. Meutim, na nesreu svih tricentrinih Zemljana buduih epoha, pokazalo se da bez obzira na to to su ti naunici bili uglavnom veoma stari i to su pogubne funkcije koje tvoje ljubimce ine "sumnjivima" i "pohlepnima" kod njih skoro atrofirale, neki od njih, uglavnom zahvaljujui svom vaspitanju u detinjstvu, ipak nisu stekli dovoljno iskustva na osnovu kojeg se pouzdano zna da snovi - koji proistiu iz nenormalnog obrazovanja - nikada nee biti realizovani, te se zato jo nisu oslobodili iluzija u toj meri da bi mogli da budu potpuno nepristrasni i pravedni. Usled toga, upravo od dana kada su se detaljno upoznali s tom neobinom teorijom, oni su poeli da padaju u stanje tipino za tricentrina bia, to jest poeli su da zaboravljaju ono to je bilo reeno upravo u teoriji koja ih je toliko uzdrmala i postepeno su se, to je tricentrinim Zemljanima svojstveno, vratili svojim nekadanjim, isto subjektivnim i zato uvek promenljivim uverenjima, razdvojivi se momentalno na dve suprotne partije. Neki od njih su bez ikakvog logikog kriticizma uzeli zdravo za gotovo sve postavke te teorije; drugi su, meutim, to je svojstveno veini zemaljskih "naunika", poeli da tvrde i argumentuju neto sasvim suprotno i, na kraju krajeva, da mrze ne samo njegovu teoriju, ve i samog Atarnaha. Ukratko, moj deae, naunici koji su bili izabrani da detaljno proue Atarnahovu teoriju, umesto da pomognu ostalim lanovima drutva i oslobode ih nedoumica i uzbuenja tako to e sami sve razmotriti, samo su poveali zabunu izazvanu tim idejama i postepeno su u prirodi svakog lana tog ozbiljnog drutva nastale osnove za potpuno suprotna ubeenja. Prvo od tih ubeenja bilo je da se sve dogaa u potpunoj saglasnosti sa teorijom filosofa Atarnaha, to jest da "ratovi" i "graanski ratovi" moraju povremeno da nastanu na Zemlji, sasvim nezavisno od ovekove line svesti. Drugo uverenje su nekada podravali svi lanovi drutva i, u skladu s njim, ukoliko bi im polo za rukom da sprovedu program koji je drutvo postavilo, bilo bi mogue unititi zlo na njihovoj planeti, njegove korene i grane, posle ega bi se ivot odvijao u miru. Od toga doba u drutvu su nastali sporovi, svae i nemiri i poelo je da se dogaa ono to je na Zemlji odavno postalo obiaj. Te svae i nemiri su se uskoro proirili i na obine graane, to jest na stanovnike Mosulopolisa, delujui na njihovu abnormalnu psihu. Ne znam kako bi se sve to zavrilo da se upravo u tom momentu nisu pojavila braa iz "Skuptine Prosveenih" i umeali se u tu stvar. Pod njihovim uticajem su se svi lanovi toga drutva postepeno smirili i opet poeli spokojno i ozbiljno da razmiljaju o tome ta da se radi dalje.

Poto su ozbiljno razmislili, oni su jednoglasno za svog poglavara izabrali Atarnaha i zamolili ga da im pomogne da nekako nau izlaz iz te situacije. Posle nekoliko skupova pod predsednitvom samog filosofa Atarnaha, lanovi drutva su jednoglasno doli do sledeeg kategorikog zakljuka: "U skladu sa zakonima Prirode, do ratova i graanskih ratova povremeno mora da dolazi na Zemlji, nezavisno od ljudske volje. Razlog za to je to Priroda u odreenim periodima zahteva vie smrti. Zbog toga smo s velikom alou, ali i s neizbenim unutranjim mirom, prinueni da priznamo da ljudski Um ne moe da prekine krvoprolia izmeu drava i unutar njih. Zato smo jednoglasno reili da dovrimo nae tekue poslove i dokrajimo sve to je pripremilo nae drutvo, a zatim da se, hteli ne hteli, raziemo i krenemo svojim kuama preuzimajui ponovo na sebe "neizbeno breme svakodnevnog ivota". im je doneta vrsta odluka i svi lanovi tog ozbiljnog drutva jednoglasno odluili da ve sutradan svoje poslove ponu da privode kraju, Kurd Atarnah, koji je bez obzira na to to je smatran istinskim naunikom, bio veoma gord i samoljubiv, stao je za govornicu i rekao sledee: - Potovane kolege! Iskreno sam ljut to sam nehotice postao uzrok rasputanja ovog velikog ovekoljubivog drutva, kome ste vi, najmudriji i najpotovaniji ljudi iz svih zemalja planete, tokom vie godina posvetili vie nepristrasnih i nekoristoljubivih napora nego to je bilo ko uinio ili e biti u stanju da uini za druge - to jest za ljude koje apsolutno ne poznaje i koji su prema njemu ravnoduni. Svih tih godina vi ste neprestano radili kako biste masama dali ono to je najvanije za njihovo dobro, i mada sam i ja na svojoj teoriji takoe radio nekoliko godina i takoe radi nepoznatih ljudi, ta teorija je sve vae neumorne napore i velikoduna stremljenja pretvorila u nita. Svest da sam ja uzrok svih nesporazuma do kojih je meu vama dolo, ne daje mi mira poslednjih nekoliko dana i neprestano lupam glavu i razmiljam da li postoji nekakav nain da se moja nehotina greka ispravi. I zato, moje mudre kolege, okupljene ovde iz svih krajeva Zemlje, elim da vam izloim krajnji zakljuak do koga sam u tim razmiljanjima doao. Ako se pokae da su univerzalni zakoni koje sam ja otkrio, prepreka na putu koji e, kako vi mislite, oveanstvu doneti sreu, isti ti zakoni, iako vam na prvi pogled izgledaju veoma udni, ako se pravilno i na drugaiji nain iskoriste, mogu posluiti za postizanje cilja koji mi sami postavimo. A sada ujte kako treba da se borimo za taj cilj. Rezultati svih mojih traganja jasno pokazuju da Priroda u odreenim periodima zahteva specifian broj smrti na Zemlji; istovremeno, uspeo sam da utvrdim da za potrebe Prirode nema znaaja o ijoj je smrti re, ljudi ili bia drugih formi.

Iz toga sledi da ako se broj smrti, potrebnih Prirodi, nadoknadi drugim oblicima ivota, traeni broj ljudskih smrti e biti proporcionalno smanjen. I to e se dogoditi ako svi lanovi naeg drutva nastave da rade s nesmanjenim intenzitetom, ali vie ne u cilju koji je ostvarivan prethodnim programom, ve da bi se na Zemlji u veim razmerama nego pre obnovio stari obiaj prinoenja rtava bogovima i svetiteljima, unitavanjem bia drugih formi. Kada je taj Kurd zavrio svoj govor, lanovi drutva "Zemlja pripada naem Zajednikom Stvoritelju i podjednako je slobodna za sva Njegova stvorenja", nisu bili nita manje zaueni i uzbueni nego onda kadaje on prvi put izloio svoju poznatu teoriju. Skoro tri dana i tri noi, koji su sledili za tim znamenitim govorom, oni se nisu razilazili i u dvoranama, koje su graani Mosulopolisa stavili na raspolaganje tom planetarnom drutvu ljudskih bia, vodile su se bune diskusije i razgovori. Najzad, etvrtog dana je sazvan zvanian opti skup na kojem je, uz optu saglasnost, odlueno da se ubudue postupa onako, kako je rekao veliki kurdski filosof Atarnah. Istoga dana, naziv drutva je promenjen i ono se sada zvalo ''Zemlja je samo za ljude". Nekoliko dana kasnije, lanovi toga drutva koje je sada imalo drugo ime, napustili su grad Mosulopolis i krenuli svako u svoj zaviaj, gde su, rukovodei se uenjem filosofa Atarnaha, preduzeli mere da se meu stanovnicima Azije obnovi i uvede ideja "ugaanja" bogovima i idolima ubijanjem bia drugih formi. Razume se, kada su zapoeli praktinu primenu svog novog programa, obiaj prinoenja rtava zamiljenim "svetiteljima" putem unitavanja ivota raznih slabih ili glupih monocentrinih i bicentrinih bia, ubrzo je obnovljen u itavoj Aziji. Najpre su lanovi novog drutva "Zemlja je samo za ljude" sprovodili svoj zadatak uglavnom preko takozvanog "duhovnitva" religije zasnovane na uenju svetog Muhameda, koja je u to vreme bila veoma rasprostranjena na itavom azijskom kontinentu. Ovoga puta, taj obiaj se proirio u mnogo veim razmerama nego onda kada sam ja na molbu Arhanela Luizosa otiao tamo kako bih preduzeo sve neophodno u cilju njegovog iskorenjivanja iz svesti tricentrinih bia. Kao to sam ti priao, Njegova Saglasnost je tada taj obiaj smatrala krajnje nepoeljnim fenomenom velikih razmera, zato to se broj tvojih ljubimaca veoma poveao, poveavajui na taj nain i broj uasnih, "bogougodnih rtava" njihovim fantastinim idolima. Unitavanje bia drugih formi obnovljeno je ne samo u kui, u krugu porodice, ve i javno, na specijalno odreenim mestima. Ovoga puta, specijalna mesta su uglavnom asocirala na uspomenu na Svetog Muhameda ili njegove uenike. Broj rtava je s godinama toliko porastao da je otprilike sto godina posle formiranja drutva "Zemlja je samo za ljude", svake godine samo na jednom jedinom mestu

ubijano do sto hiljada bia koja su u prolosti smatrana svetim, a koja su poznata kao "rogata stoka", "ovce", "kamile" i tako dalje. Tokom poslednja dva veka najomiljenija mesta te vrste bili su gradovi "Meka" i "Medina" u "Arabiji", grad "Meed" u blizini "Bagdada", okolina "JangiKilaka" u "Turkestanu" i nekoliko drugih. Jednom reju, na azijskom kontinentu su se "opet lile reke krvi". Ta sveta prinoenja rtava poveavala su se za vreme muslimanskih praznika "Bajrama" i "Kurbana", kao i za vreme hrianskih praznika koji se zovu "poklade", "urevdan", i tako dalje. I tako, moj deae, kada je data anomalija ponovo postala deo obiaja tricentrinih bia zahvaljujui energinim naporima drutva "Zemlja je samo za ljude", ti uasni procesi su se, naravno, deavali manje esto i u manjem obimu. Na taj nain se povremena relativno visoka smrtnost, izazvana tim procesima, smanjila, ali opta smrtnost tricentrinih bia ne samo da se nije smanjila nego je ak i porasla, jer se zbog postepenog i stabilnog pogoranja kvaliteta vibracija koje njihovi organizmi proizvode za potrebe Prirode, duina njihovog ivota skratila dok je natalitet porastao. To je trajalo sve dok Asadula Ibrahim Ogli, poznati Perzijski dervi, koji se rodio, odrastao i postao mukarac na tom istom kontinentu, nije sve to okrenuo u drugom pravcu. Dervi Asadula Ibrahim Ogli je poeo svoj rad pre samo trideset-etrdeset godina. Budui obian sledbenik islama, bez ozbiljnih i dubokih znanja Kurda Atarnaha, on je u obiaju prinoenja rtava video samo uasnu nepravdu koju ljudi nanose biima drugaijih formi, i kao svoj ivotni cilj odredio je da po svaku cenu uniti na Zemlji taj obiaj koji je po njegovom miljenju bio antireligiozan. On je od tada putovao Azijom, odlazei uglavnom u one zemlje gde su veinu stanovnika inili sledbenici islama i radio je uz pomo dervia poput sebe, kojih je skoro svuda bilo mnogo. Svuda gde bi se pojavio taj iskusni i energini Perzijanac, Asadula Ibrahim Ogli, on je veoma mudro uspevao da ubedi dervie u "istinitost" svoje ideje; a ovi su, opet, obine stanovnike Azije ne samo ubeivali da unitavanje bia drugih formi nije Bogu ugodno, ve da oni koji ih ubijaju bivaju na "onom svetu", u paklu, na dva naina kanjavani - zbog sopstvenih grehova i zbog grehova bia koja su zaklali, i tako dalje. Dervii, koje su smatrali autoritetima za takve stvari, vremenom su, razume se, uspeli da zahvaljujui propovedima te vrste, smanje broj svetih rtava. A krajnji rezultat celokupnog rada "humanog Perzijskog dervia" bio je upravo poslednji veliki proces meusobnog unitenja, to jest, prvi svetski rat. Dakle, moj deae, kao to sam ti ve govorio, hipoteze koje je postavio neobini ueni Kurd Atarnah, bile su veoma blizu istine, on jedino nije shvatio najvaniju

stvar, a to je da u pogledu vibracija koje trai Velika Priroda, a koje se formiraju iz emanacija proisteklih iz procesa "raskoarno", nije vana koliina ve kvalitet. Moda je Atarnah sa svojim znaajnim sposobnostima i mogao to da shvati da je bio upoznat sa rezultatima dobijenim u vreme kada su na planeti vie ili manje postojali ivotni uslovi, specijalno stvoreni za tricentrina bia zahvaljujui delima ljubeeg Najsvetijeg Ajate imaa. U to vreme ne samo da je bila smanjena smrtnost, ve i natalitet. To se dogodilo zato to su ljudi tada iveli vie ili manje prihvatljivo za tricentrina bia, i emanacije koje su poticale od njih su proizvodile vibracije blie onima koje je od njih traila Priroda, a koje su bile potrebne za Uzvieni Optekozmiki Trogoautoegokrat uopte, a posebno za odravanje Meseca i Anuliosa. I zato Velikoj Prirodi nije bilo potrebno skraivanje njihovog ivota, utoliko pre to je u narednom periodu potreba za vibracijama, neophodnim za odravanje postojanja Meseca trebalo da bude smanjena. Meu raznim aspektima tog fundamentalnog problema, jedan se odnosio na znaaj i cilj postojanja tvojih ljubimaca i zato je vaan za razumevanje mnogih dogaaja koji se deavaju na Zemlji - uzgred, i za razumevanje svega to ima veze s uzrokom ratovanja - zbog ega smatram neophodnim da ti o tome jo neto kaem. Prvi put sam saznao da je sudbina tricentrinih bia koja su se pojavila na toj planeti uglavnom, putem samog procesa njihovog postojanja, predviena za proizvodnju vibracija potrebnih Velikoj Prirodi za odravanje bivih delova njihove planete, koji se sada zovu "Mesec" i "Anulios", dok sam, ako se sea, drugi put bio poastvovan linim razgovorom s Njegovom Saglasnou Anelom, sada Arhanelom Luizosom Njegova Saglasnost mi je tada ispriao da iako je kretanje ta dva biva dela planete Zemlje na kraju krajeva regulisano u skladu sa kretanjem opte harmonije, i mada su sva strahovanja u vezi s neprijatnim iznenaenjima u skoroj budunosti iskljuena, da bi se izbegle bilo kakve eventualne tekoe Najuzvienije i Najsvetije Linosti kozmosa su ipak vrsto odluile da preduzmu sve potrebne mere kako bi se na Zemlji pojavio sveti "askokin", to jest, kako bi tvoja planeta stalno isputala tu kozmiku supstancu, neophodnu za odravanje Meseca i Anuliosa. Njegova Saglasnost mi je takoe objasnio da ta kozmika supstanca, sveti "askokin", postoji svuda u Vasioni, sjedinjujui se u potpunosti sa svetim supstancama "abrustdonis" i "helkdonis" i zato, kako bi postojao nivo ivotne sposobnosti neophodan za to odravanje, sveta supstanca "askokin" se pre svega mora osloboditi drugih dveju supstanci. Iskreno reeno, moj deae, nisam odmah shvatio sve to je on govorio; sve mi je postalo jasno kasnije, kada sam prouavajui fundamentalne kozmike zakone saznao da su te svete supstance "abrustdonis" i "helkdonis" iste one supstance koje uestvuju u formiranju i usavravanju viih tela tricentrinih bia - to jest "kesdanog tela" i "tela due" - i da se izdvajanje svetog "askokina" iz dveju drugih supstanci dogaa kada bia, bez obzira na planetu na kojoj ive, preobraavaju u

sebi te svete supstance radi formiranja i usavravanja svojih viih tela putem svesnog rada i namerne patnje. A kada su me tvoji ljubimci zainteresovali i kada sam poeo da prouavam njihovu neobinu psihu, ja sam najzad shvatio zato se i u kom cilju i sama Velika Priroda, kao i Najvie i Najsvetije kozmike Linosti uvek uporno prilagoavaju svemu tome. U vezi s tim, doao sam do sopstvenih zakljuaka. Kada bi tvoji ljubimci ozbiljno razmislili o svemu tome i kada bi asno sluili Prirodi u tom smislu, njihovo samousavravanje bi posle toga moglo da se odvija automatski, ak i bez uea njihove svesti; u svakom sluaju, sirota Priroda te zlosrene planete ne bi morala toliko da se napree da bi se adaptirala i da ne bi ispala iz opte kozmike harmonije. Ali, na nesreu svega to postoji u Megalokozmosu, kod tvojih ljubimaca nema potenja u izvravanju obaveza ni prema sobi, ni prema Prirodi kojoj, iskreno reeno, duguju svoju egzistenciju. to se tie nedostatka potenja tvojih ljubimaca u pogledu ispunjenja duga pred Prirodom, upravo mi je pala na pamet mudra izreka naeg neuporedivog uitelja Hode Nasradina, ije se skriveno znaenje potvruje u datom sluaju. "Kuga i kolera su u svakom sluaju bolje od ljudskog potenja, zato to ljudi koji imaju savest, s njima ipak mogu da ive u svetu." I eto, dragi moj Hasejne, kada mi je postalo jasno da je u psihi tvojih ljubimaca potpuno nestala potreba za svesnim radom i namernim stradanjem, da bi oni mogli u sebe da prime i preobraze svete supstance abrustdonis i helkdonis - oslobaajui na taj nain sveti askokin za odravanje Meseca i Anuliosa - Velika Priroda je bila prinuena da se prilagodi i na neki drugi nain izdvoji tu svetu supstancu, a jedan od tih naina je bio upravo proces uzajamnog unitavanja. Ovde e biti korisno da ti radi pravilne procene tvojih savremenih ljubimaca napomenem da je posle uklanjanja organa kundabufera kod tricentrinih stanovnika Zemlje, ve prva generacija njihovih potomaka veoma brzo saznala da odreena supstanca treba da se transformie uz njihovo uee i da je to jedna od njihovih osnovnih obaveza. Sea li se da sam ti ve govorio o tome da su tricentrini stanovnici Atlantide taj dug ak smatrali svetim i nazivali ga "amarlus", to je na njihovom jeziku znailo "pomo Mesecu". I zato su ljudi toga doba, koje je kasnije nazvano "Samliosijanskom civilizacijom" smislili i veoma briljivo sprovodili odreene obiaje koji su na najefikasniji nain doprinosili izvravanju tih ivotnih obaveza. Stanovnici Atlantide su ak smislili mudre i praktine naine izvravanja tih dveju obaveza - to jest obaveze usavravanja svojih viih tela i obaveze sluenja Najveem kozmikom Trogoautoegokratu - objedinjavajui ih u jednu i izvravajui ih istovremeno. Evo kako su ostvarili to objedinjavanje.

Bilo je nareeno da se u svakom kraju, ak i u pojedinim njegovim regionima, sagrade tri specijalne, veoma impresivne zgrade. Prva od njih, za bia mukog pola, zvala se "agurohrostini". Druga zgrada, predviena za bia enskog pola, zvala se "ginekohrostini". Trea, za bia koja su se tada zvala "srednjim polom", zvala se "anoroparionikima". Prvu od tih impresivnih graevina Atlantiani su smatrali svetom i ona je za njih bila ono to su savremenim ljudima "hramovi", "crkve", "kapele" i druga sveta mesta. Kada sam prvi put doao na Zemlju i naao se u Atlantidi, posetio sam nekoliko takvih zgrada i upoznao se s njihovim ciljevima. U hramovima za mukarce, to jest u "agurohrostinima", bia mukog pola odreenog kraja ili regiona, redom su sprovodila odgovarajue "misterije" pri emu su nastajala posebna stanja "samoseanja". Stanovnici Atlantide su imali ideju da su bia mukog pola izvor aktivnog izraavanja; zato su u svojim agurohrostinima sve vreme posveivala aktivnom i svesnom razmiljanju (sozercanju), i u tom stanju su izvravala odreene svete misterije, kako bi u njima mogla da se preobraze svete supstance abrustdonis i helkdonis. Oni su to radili namerno i s punom sveu, kako bi se u njima oslobodila sveta supstanca, koja je radi svoga budueg funkcionisanja isputana u njihovima emanacijama, i kako bi postala aktivan deo onog svetog zakona koji su oni nazvali Svetom Trojicom. U svetim "ginekohrostinima", predvienim za bia enskog pola, svaka ena je bila duna da boravi tokom odreenog perioda koji savremena bia nazivaju "menstruacijom". Osim toga, ene su, shvatajui sebe kao pasivna bia, morale da ostanu pasivne sve dok tamo borave, kako bi supstanca koju one zrae putem emanacija mogla da slui kao pasivni deo tog svetog zakona u cilju njegovog budueg funkcionisanja. Zato su vreme u ginekohrostinima one provodile u stanju potpune pasivnosti, svesno nastojei da ni o emu ne razmiljaju. Imajui u vidu taj cilj, one su nastojale da se odreknu aktivnih doivljaja tokom svog mesenog ciklusa, i, kako tok asocijacija (svesti) ne bi ometao njihovu koncentraciju, sve je bilo ureeno tako da njihove misli neprestano budu usmerene na elju za dobrobit njihove tadanje i budue dece. A to se tie objekata treeg roda, koji su nazvani "aronoparionikima", oni su graeni, kao to sam ti ve rekao, za bia koja pripadaju takozvanom "srednjem polu", koja bi na Hoda Nasradin nazvao "nesporazumom" ili biima koja su, u sutini, "ni ovo ni ono". Meu tim biima srednjeg pola bilo je i mukaraca i ena.

To su bila bia koja iz raznih razloga vie nisu mogla da se usavravaju ili da slue Prirodi; ta bia su, kako je jednom rekao na dragi Hoda Nasradin, "ni Bogu svea, ni avolu ara". Bia mukog pola, duna da se osame u tim zgradama, bila su ona koja su iz nekog razloga bila liena mogunosti svesnog razmiljanja (sozercanja), a bia enskog pola, koja su se tamo osamila, bila su ona koja ili uopte nisu imala menstruaciju, ili su njihove menstruacije proticale abnormalno, ili su, pak, to bile one ene koje su se u pogledu svojih seksualnih elja u odreenim periodima pretvarale u takozvane "hanemenije" ili, kako bi rekao Hoda Nasradin, u "prave kobile kad grane prolee". Stanovnici Atlantide su znali za neke udne simptome prema kojima su takva bia prepoznavali i zatvarali ih u "anoroparionikime". Evo kako su to odreivali: Ako ovek veruje u svakakva trabunjanja. Ako pone drugima da dokazuje neto to apsolutno ne zna ili u ta nije sasvim siguran. Ako se ne dri svoje rei ili se uzalud kune. Najzad, ako pokazuje tendenciju da "pijunira" druge i bavi se spletkama. Ipak, najubedljiviji i najvaniji simptom bilo je pojavljivanje takozvanog "mojasala", koji tvoji ljubimci smatraju boleu i nazivaju "hemoroidima". Ljudi s takvim simptomima bili su duni da borave u anoroparionikima u periodima koji odrede njihovi blinji; oni, meutim, nisu prisiljavani ni na kakav rad i mogli su da ive kako su hteli. Jedini cilj njihove izolacije bio je da se oni ne sreu niti razgovaraju sa normalnim ljudima iz svoga kraja. Oni su bili zatoeni u te zgrade zato to su u odreenim mesenim periodima, prema vladajuim idejama, njihove "emanacije" zbog razliitih "mrlja" (nedostataka), ometale spokojnu i odmerenu egzistenciju okoline. Eh, tako ti je to... dragi moj deae... Stanovnici Atlantide su u poslednjem periodu imali mnogo obiaja koji su bili izvanredni za normalnu egzistenciju. Ali, to se tie tvojih savremenih ljubimaca, njih moemo samo aliti, jer je za vreme druge velike katastrofe koja je zadesila tu zlosrenu planetu, taj kontinent nestao zajedno sa svim to je na njemu postojalo, a s njim su nestali i svi dobri obiaji koji su tokom mnogih vekova postepeno urastali u proces njihovog svakodnevnog ivota. Mnogo posle propasti Atlantide, obiaj korienja specijalnih zgrada u procesu svakodnevnog ivota, slian onome o kome sam ti upravo govorio, bio je obnovljen. Jedan mudri jevrejski car, po imenu Solomon, shvatio je nunost postojanja tih specijalnih graevina i obnovio je njihovu primenu. Specijalne zgrade, koje je taj mudri jevrejski car odluio da sagradi i koje su postojale jo dugo posle njegovog doba, zvale su se "takannan".

One su pomalo podseale na ginekohrostine u Atlantidi; bia enskog pola bila su duna da borave u njima tokom itavog menstrualnog perioda. Car Solomon nije gubio vreme na uvoenje toga obiaja, zato to je tokom svoje mudre vladavine esto uviao da za vreme menstruacije karakter bia enskog pola ne samo da postaje nepodnoljiv za okolinu, posebno za njihove mueve, ve je zbog njihovog neadekvatnog ponaanja ak i psihoorganski tetan po sve ostale. Zato je odluio da odmah objavi strog zakon koji je predviao da se uz svako naselje sagrade specijalno izolovane zgrade u kojima e bia enskog pola biti zatoena dok god se nalaze u takvom stanju. Ja sam ak itao zakon koji je on obnarodovao. U tom zakonu je, izmeu ostalog, reeno da su za vreme menstruacije ene "neiste" u svetom smislu rei; da za vreme tog perioda svako, a posebno njihovi muevi, ne samo da ine veliki greh, ve i bogohulstvo, ako ih dodiruju ili, ak, razgovaraju s njima. Ukoliko im se muevi i drugi mukarci za vreme tog perioda priblie ili razgovaraju s njima, u njih e prodreti "neista sila" ili "zao duh", zbog ega e kasnije u ivotu takvih mukaraca vladati nesporazumi, svae i neprijateljstvo. Ova poslednja tvrdnja velikog zemaljskog mudraca, cara Solomona, ostaje i danas neosporna istina. I, razume se, to je jedan od mnogobrojnih razloga zbog kojih je u nae vreme svakodnevni ivot stanovnika Zemlje postao krajnje apsurdan. Meu savremenim zemaljskim enama jedna specifina osobina, steena tokom poslednjih vekova, koja se zove "histerija", postaje upadljivija tokom tih perioda i sve dok oni traju te ene dovode svoju okolinu u stanje koje je na veliki Hoda Nasradin imao u vidu kada je rekao: "Svrha njihovog ivota je - biti rtve pijavica." I razume se, samo zbog toga to savremena bia enskog pola slobodno etaju za vreme menstruacije, mnoga savremena bia mukog pola ne samo da ne mogu slobodno i prijateljski da se odnose jedna prema drugima, ve esto postaju pravi "gmizavi bogohulnici". Taj korisni obiaj, koji je uveo mudri car Solomon, postojao je u jevrejskom narodu prilino dugo i mogao je, svakako, da se proiri po itavoj Zemlji da nije bilo jedne druge specifine ljudske osobine, o kojoj sam ti ve govorio. Tako se dogodilo da su predstavnici drugih naroda, kada je jevrejski narod lien svoje veliine, pokretani impulsima zavisti i neprijateljstva prema onima koji su jai - mrzei ih jo u dane veliine i slave, prezirui ih i proganjajui, naravno, prezreli i sve njihove izvanredne obiaje. A kada je jevrejski narod potpao pod uticaj drugih naroda koji su postali veliki, oni su poeli da slede njihov primer zahvaljujui karakteristinoj osobini o kojoj sam ti sasvim dovoljno govorio, te tako taj valjani obiaj ne samo da se nije dalje proirio

ve je uskoro postao prezren i najzad su ga se sasvim odrekli i zaboravili ga i sami njegovi osnivai. U nae vreme, taj obiaj je sauvan samo meu predstavnicima veoma malog naroda u kavkaskim brdima, koji je poznat pod imenom "Hevsuri" - to su isti oni Hevsuri oko ijeg porekla besane noi provode mnogi savremeni naunici. to se tie zemaljskog obiaja unitavanja dobrih obiaja svakodnevnog ivota, koje su uspostavili preci, jo jednom moramo izraziti sauee sirotoj Prirodi koja je neprekidno prinuena da se prilagoava. A kada se ve dotiemo nesrea Prirode na toj neverovatnoj planeti, na dragi uitelj Hoda Nasradin i ovoga puta ima odgovarajuu izreku. U takvom sluaju, na primer, on bi rekao: - Eh... ako ste baksuz, moete od svoje tate i sifilis da zakaite! Ili, on ponekad kae: - Jadnie! Mora biti da ti je majka pevala tubalicu dok te je raala! I tuma ruske narodne mudrosti Kozma Prutkov ima dobru izreku tim povodom: "Najnesrenija je meu nama - borova iarka, jer nju svako moe da nagazi". Opet ponavljam da nesrena Priroda planete Zemlje neprekidno i neumorno mora da se izraava "na drugaiji nain", i uvek "drugaije", kako bi sauvala optekozmiku harmoniju. Da bi lake mogao da zamisli i shvati na koji nain sirota Priroda mora da se prilagoava kako bi postigla "ravnoteu vibracija" koje se od te planete zahtevaju za optekozmiku harmoniju, objasniu ti jednu stvar koja se tamo dogaa sada, upravo posle procesa meusobnog unitavanja koji su oni nazvali "Prvim svetskim ratom". Oigledno je da je zbog nemakih otrovnih gasova i engleskih mitraljeza broj raskoarna, to jest smrti, prema svojim razmerama daleko premaio broj koji je Priroda predvidela kako bi rekli kandidati za haznamase, savremeni biznismeni dolo je do "prebaaja u proizvodnji ljudskih smrti". I zato je Priroda jo jednom morala da se potrudi i da, to bi se reklo, "da sve od sebe" kako bi ispravila te nepredviene tekoe i ponovo se na odgovarajui nain adaptirala. Ovoga puta, na osnovu svega to sam saznao tokom svog poslednjeg boravka tamo, kao i kasnije potvrde eterogramom, Velika Priroda je oigledno za budunost poveala prirast drugih formi bia koja tamo borave. Primetio sam da u gradovima Petrogradu i Tiflisu, koji se nalaze u velikoj ruskoj dravi u kojoj je izginulo vie ljudi nego u bilo kojoj drugoj zemlji - etvoronona bia, i to etvoronoci koji se zovu "vuci", a koje ljudi mrze i koji se po pravilu tamo nikada ne pojavljuju - sada tumaraju ulicama. U tom eterogramu se izmeu ostalog kae da je u velikoj ruskoj dravi prirast kojekakve gamadi, to jest "pacova" i "mieva" porastao do te mere da oni sada unitavaju rezerve hrane tricentrinih bia.

U eterogramu dalje pie da su se ruske vlasti obratile drugim zemljama Evrope s molbom da im pomognu u unitavanju malih bia, mieva i pacova, kojih se naplodilo veoma mnogo, to e im platiti onoliko koliko ovi odrede. Iako se privremeno smanjenje broja pacova i mieva moe postii na razne naine koje ti strunjaci za unitavanje tuih ivota imaju na raspolaganju, oni teko da e pristati da to urade besplatno; a stanovnici Rusije, bez obzira na svoja obeanja, naravno, nee biti u stanju da im daju novac, jer se moe ispostaviti da je cena koju bi za to morali da plate vea nego to ihje kotao rat. to se tie izvora za dobijanje tog novca, koji su ve iscrpeni za vreme poslednjeg velikog procesa... kako bi rekao na dragi Hoda Nasradin: "Ne zasmejavajte me! I magarac je u stanju da shvati da je u mirno vreme besmisleno iz seljaka cediti poslednju kap krvi". Rekavi to, Belzebub uuta i pogledom punim oekivanja pogleda svog unuka, koji, kao da razgovara sam sa sobom, upita veoma tuno i sa oajanjem u glasu: - Kako e se sve to zavriti? Zar zaista nema izlaza? Zar zaista te nesrene due, formirane na toj zlosrenoj planeti, moraju zauvek da ostanu nesavrene i da se beskrajno sele u razne planetarne forme, u venim mukama zbog posledica prokletog organa kundabufera koji je, iz razloga koji su njima tui, presaen u planetarna tela prvih tricentrinih stanovnika te nesrene planete? Gde je oslonac na kome se dri itav na Megalokozmos i koji se zove "Pravda"? Ne... Ne moe biti! Ja tu neto nisam... zato to za itav svoj ivot, od najranijih godina, nikada ni za trenutak nisam posumnjao da Objektivna Pravda postoji. Moram to da razjasnim i da shvatim... zato... zato? U svakom sluaju, od ovog trenutka, cilj moga ivota bie da jasno shvatim zato se due, nastale u tim tricentrinim biima, nalaze u takvoj, besprimerno stranoj situaciji... Rekavi to, siroti Hasejn skrueno obori glavu i duboko se zamisli. Belzebub ga je gledao nekako udno - udno, zato to je u njegovom pogledu sijala ljubav prema Hasejnu, ali se u isto vreme videlo da je on srean to njegov unuk osea takvu tugu. Njihovo utanje je trajalo prilino dugo. Najzad, Belzebub teko uzdahnu, kao iz samih dubina svoga bia i obrati se unuku sledeim reima: - Da, dragi moj Hasejne... Naravno, tu neto ne valja. Ali, ako nita nije mogao da uradi onaj iji je Um sada dosegao nivo svetog "Podkulada" i koji je sada jedan od prvih pomonika naeg Venog u vladi sveta, to jest, Najsvetiji Ajata ima - ako ak ni on nije mogao nita da uini za stanovnike te planete, ta da kaemo mi, iji je Um tek neto vii nego to je kod obinih bia? Sea li se kako je Najsvetiji Ajata ima u svojim razmiljanjima pod naslovom "Uas Situacije", rekao:

"Ako je jo mogue spasti itelje Zemlje, to moe uiniti jedino Vreme." A mi jedino moemo isto to da kaemo o toj njihovoj uasnoj osobenosti, to jest o povremenoj potrebi da unitavaju gue ivote. U datom trenutku moemo samo da kaemo da, ako ta osobina Zemljana nestane s njihove nesrene planete, to moe da se dogodi jedino zahvapvujui Vremenu ili, pak, pod rukovodstvom Bia sa veoma visokim Umom, ili zahvaljujui izuzetpim dogaajima kozmi ih razmera. Rekavi to, Belzebub opet pogleda Hasejna onim istim udnim pogledom.

Glava 44 PREMA BELZEBUBOVOM MILjENjU LjUDSKO SHVATANjE PRAVDE U OBJEKTIVNOM SMISLU PREDSTAVLjA SAMO PROKLETU FATAMORGANU Smeei se dalje i gledajui svog unuka Hasejna pogledom punim ljubavi, Belzebub ree: - Dragi moj budui naslednie, posle svega to sam ti ispriao i posle svega to si sam shvatio o tricetrinim biima koja ive na planeti Zemlji, ini mi se da je doao trenutak da ti neto kaem o onom problemu za koji sam ti obeao da u te u njega uputiti na kraju svojih beseda. elim da ti ispriam neto o jednoj kobnoj ideji koja je veoma rasprostranjena meu tvojim ljubimcima, a koje sam se, kao to e videti, setio kada sam govorio o osnovnom "kamenu spoticanja" u njihovoj psihi, to jest o njihovim razliitim i osobenim "havatviernonijama", ili religijama, kako ih oni nazivaju, i to o ideji koja predstavlja osnovu celokupne njihove religije, o ideji "Dobra" i "Zla". Ispriao sam ti takoe da je na Svetoj planeti istilite zbog te kobne ideje, koja prevladava meu tricentrinim Zemljanima, nedavno dolo do velikih dogaaja ili, da upotrebimo izraz tvojih ljubimaca, do "nemira", a njihovi nehotini vinovnici bili su neki lanovi tvog "gernasdinsa" ili, kako bi se na Zemlji reklo, tvog "genealokog stabla". Da bih ti pomogao da lake zamisli i usvoji ono to nameravam da ti objasnim, moram pre svega da se vratim na neke davno prohujale dogaaje koji na prvi pogled nemaju nita zajedniko s naom temom. Dakle, ve sam ti govorio da sam za vreme svog petog boravka na Zemlji ostao tamo kratko vreme i da sam se ubrzo vratio na Mars. To se dogodilo zato to su me moji prijatelji iz Centra obavestili da e se uskoro na planeti Mars pojaviti jedan od heruvima, blizak naem Sveoptem Venom, sa izvesnom naredbom koja ima veze sa mnom. Ubrzo posle mog povratka na Mars, na njemu se pojavio i heruvim. Naredba u vezi sa mnom, koja mu je data Odozgo, govorila je o tome da je - poto su moji svesni napori predstavljali doprinos kosmikoj dobrobiti, odnosno poto su doveli do ukidanja prakse "svetog prinoenja rtava" meu tricentrinim biima, koja su tako obuzela tvoju matu - kao i zbog peticije Njegove Saglasnosti Anela Luizosa naem Optem Venom Ocu - kazna za moj lini greh smanjena i vie se nije odnosila na moje potomstvo. Od tog trenutka, moja deca, to jest tvoj otac i tvoj stric Tuilan, su mogla da se vrate u Centar im to poele i da tamo, u blizini naeg Opteg Oca, ispunjavaju svoje obaveze u skladu s Njegovom sveobuhvatnom voljom. Posle tog dogaaja, toliko vanog za nau porodicu, moji sinovi su uskoro napustili planetu Mars i vratili se u Centar gde su, po dolasku, imajui ve ogromna znanja u

nekim oblastima Objektivne Nauke i iskustva u praktinoj primeni njenih zakona, bili izabrani da obavljaju odgovarajue odgovorne dunosti. Tvoj otac je odmah bio imenovan na dunost "zirliknera" jedne oblasti naeg dragog Karatasa, a vremenom je procenjeno da je zasluio da preuzme odgovornost glavnog zirliknera svih tricentrinih stanovnika nae planete; on je na toj dunosti i sada. Tvoj stric Tuilan, kao to sam ti ve rekao, najpre je bio odreen za jednog od pomonika direktora eterostanice na Svetoj planeti istilite, koja je tada imala, a ima i sada, etersku vezu sa skoro svim planetama Velike Vasione. On je kasnije zasluio mesto direktora, na kome je i sada. Moram da ti objasnim, moj deae, zato su po svom dolasku u Centar moji rezultati ili, da se izrazim kao tvoji ljubimci, moji "sinovi", odmah smatrani dostojnima da zauzmu tako odgovorne dunosti. Shvatie razloge ako ti kaem da je meu onima, koji su od samog poetka sa mnom delili moje progonstvo, bio i glavni zirlikner nae planete Karatas, jo mlad, ali veoma uen Puludistius, koji je posle naeg svemilostivog pomilovanja udostojen da bude, a i sada je, pomonik Velikog Nadzornika dostignua svih objekata Megalokosmoa - Njegovog Sveuvara Arhiserafima Keltarne. Dakle, kada sam zapoeo sa organizacijom rada svoje laboratorije na planeti Mars, ueni Puludistius je predloio da ga uzmem za posmatraa i upravnika nove ustanove. Ja sam, naravno, odmah prihvatio njegov predlog, zato to je on bio izvanredan strunjak za odreivanje velikih i malih nebeskih tela i poznavalac zakona upravljanja njihovim meusobnim uticajima. Od toga vremena, veliki naunik Puludistius se nastanio u mom domu na planeti Mars. Kasnije, kada su se pojavili i dostigli odgovarajui uzrast rezultati mog aktivnog principa, zamolio sam uenog Puludistiusa da preuzme i obavezu "oskianotsnera", ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, "vaspitaa" moje dece. On je to rado prihvatio zato to, ivei tamo, u neobinim uslovima, nije imao mogunosti da potpuno iskoristi svoju viestranu uenost, i moja ponuda je pred njim otvarala takozvano "iroko polje rada". Od tada, osim ispunjenja svojih obaveza, koje su u poetku za njega bile veoma teke, on se svojski posvetio stvaranju odgovarajuih unutranjih i spoljnih uslova koji bi mojim sinovima omoguili da stiu utiske koji e kasnije u njima izazvati kristalizaciju sutinskih podataka, potrebnih za odgovoran ivot dostojan tricentrinih bia. Tvoj otac i tvoj stric Tuilan su se ubrzo toliko vezali za njega da su ga svuda pratili, ak i onda kada je izvravao svoje osnovne obaveze u opservatoriji; i u tim trenucima dobri Pulucistius je stalno prosveivao njihov Um i davao im praktina tumaenja o osmatranjima razliitih objekata, o metodama prouavanja njihovog uzajamnog uticaja i znaaju tih uticaja.

On im je objanjavao kako i u kom cilju odreena nebeska tela zauzimaju svoja mesta i priao im o osobenostima uticaja koje jedna tela vre na druga tela za vreme optekosmikog grogoautoegokratskog procesa. Tako su, pod rukovodstvom tog istaknutog naunika, u prirodi mojih rezultata kristalizovani ne samo podaci, potrebni svakom odgovornom tricentrinom biu, ve i mnogi podaci <a saznavanje i neposredno usvajanje istinskih informacija o pebeskim telima i njihovom funkcionisanju. Uzgred, upravo u tom periodu je kod mojih sinova postepeno formirano subjektivno interesovanje za ono to e kasnije svakome od njih biti omiljeni predmet posmatranja i izuavanja. Tvom ocu se, na primer, dopadalo da posmatra i izuava uzajamne uticaje i stabilnost kretanja nebeskih tela koja su se nalazila u sferama bliskim Najsvetijem Sunanom Apsolutu, dok je tvoj stric Tuilan pokazao posebno zanimanje za osmatranje planete Zemlje i ivot tricentrinih bia, nastanjenih na njoj. To interesovanje se rodilo delimino zahvaljujui meni, jer sam za vreme svojih istraivanja psihe tvojih ljubimaca, kada bih morao da radim neto drugo, esto njemu poveravao da belei sve promene koje bi se kod njih dogaale. Kada su se moji sinovi spremali da zauvek napuste Mars, tvoj stric Tuilan me je, dok sam mu davao svoj blagoslov, zamolio da ga povremeno obavetavam o svojim posmatranjima i izuavanju neobine psihe dvonogih stanovnika planete Zemlje, to sam ja, razume se, obeao. I tada su oni poleteli u pravcu Centra, pribliavajui se naem Optem ocu. Poto su stigli tamo, ubrzo je postalo oigledno da poseduju opsena znanja o poloaju nebeskih tela, njihovim svojstvima i osobenostima i da su veti u izraunavanju sveukupnosti njihovih uzajamnih uticaja u celini; zato su ih odmah imenovali na odgovorne poloaje o kojima sam govorio. Od toga doba, kada sam saznao gde su se nastanili i kakvi su im poloaje dodeljeni, poeo sam da aljem Tuilanu etiri puta godinje, kao to sam i obeao, tane kopije svih svojih beleaka o osmatranjima koja sam vrio. Prolo je mnogo godina od vremena kada sam Tuilanu poeo da aljem eterograme, a da nita nisam znao o tome ta je iz toga proisteklo, sve dok me jednoga dana nisu obavestili o nemirima na planeti istilite. Ispostavilo se da je vrhovni vladar Svete planete istilite, Njegova Svestranost Nadzornik Arhiheruvim Helkhematios, saznavi sluajno da jedan od zamenika direktora eterostanice, Tuilan, od svog oca iz sunanog sistema Ors stalno dobija dugake eterograme, izrazio elju da se upozna s njihovim sadrajem. Pokazalo se da on ne samo da je veoma zainteresovan za njih, ve je ak zamolio tvog strica Tuilana da redovno reprodukuje njihov sadraj na "tuluhterzineku" - koji u odreenoj meri lii na zemaljski "radio" - kako bi neke "nadtelesne sutine" ili "via tela", nastanjena na svetoj planeti, mogla u vreme odmora da sluaju informacije o

tim osobenim tricentrinim biima koja ive u najudaljenijem kutku naeg Megalokosmosa. Tvoj stric Tuilan je tu molbu ispunio. Kada bi od mene dobio eterogram, reprodukovao je njegov sadraj na opteplanetarnom "tuluhterzineku" i na taj nain su sve pravedne due, nastanjene na svetoj planeti, redovno informisane o mojim osmatranjima i o mom izuavanju neobine psihe stanovnika planete Zemlje. Od tada su neke nadtelesne sutine svete planete, koje su veoma paljivo pratile moja posmatranja i istraivanja, poele da razmiljaju o toj udnoj psihi. Ta razmiljanja blagoslovenih nadtelesnih sutina dovela su ih do shvatanja da se sa psihom tricentrinih stanovnika Zemlje dogaa neto ravo i ak su naslutile gde se nalazi izvor tog "neeg ravog"; na kraju krajeva, mnoge od njih je istinski uznemirilo ono to im se prvi put uinilo kao Najvia nepravda. Kada bi te uznemirene "pravedne due" razmenjivale svoje utiske sa ostalima, njihov broj je rastao, tako da su one svuda u "zaruariahasima", to jest "gradovima" i "selima" svete planete, razmiljale i meusobno razmatrale to pitanje. Zbog svega toga, stanovnici svete planete su izabrali pet pravednih dua kako bi one obavile zajedniko istraivanje i utvrdile pravi uzrok zbog kojeg u psihi tricentrinih stanovnika planete Zemlje vlada taj apsurd koji gui svaku mogunost samousavravanja "najvieg sutinskog dela" koji iz raznih razloga ponekad nastaje i kod nekih od tih bia. Pet izabranih pravednih dua bile su upravo one koje su smatrane dostojnima da budu kandidati za povratak u Nejsvetiji Izvor svega postojeeg. Njegova Svestranost Nadzornik, Arhiheruvim Helkhemetios, vladar svete planete, ne samo da je odobrio izbor tih pet blagoslovenih dua, veje prema sopstvenoj svemilostivoj odluci izrazio elju da im na sve mogue naine pomogne prilikom ispunjavanja preuzetih obaveza. Dakle, moj deae, kada je tih pet kandidata za Sunani Apsolut obavilo svoja istraivanja, posle dugih i sloenih ispitivanja im je postalo jasno da osnovni uzrok svih anomalija u psihi tricentrinih bia nastalih na toj planeti, predstavlja ideja kojaje u njima ukorenjena, a prema kojoj u svetu, nekako izvan ivih bia, postoje dva dijametralno suprotna faktora - princip Dobra i princip Zla, koji su podstrekai i uzrok svih dobrih i loih pojava. Oni su dalje utvrdili da ta veoma rasprostranjena i kobna ideja, za koju su se podaci postepeno kristalizovali u svakome od tih bia tokom njihovog formiranja u pripremnom uzrastu, pre nego to bi stupili u odgovoran i zreo uzrast, ve vlada njihovom zajednikom psihom, tako da je ona, s jedne strane, sredstvo samozavaravanja i opravdavanja svih oblika njihovog izraavanja, a s druge, ona je osnovni faktor koji neke od njih spreava da se usavre njihovi vii sutinski delovi. Kada su se pravedni stanovnici svete planete uverili u sve to, poeli su da razmiljaju o nainu izlaska iz te situacije, kao i o tome kako sami u tome da pomognu.

Kako mi je reeno, poeli su da organizuju susrete i konferencije svuda, u svim "zaruariahasima", nastojei da zajednikim naporima donesu nekakvu odluku, i posle dugih razmiljanja i komplikovanog "glasanja" pravednih dua u zaruariahasima, najzad je skoro jednoglasno bila usvojena sledea rezolucija, Pre svega, reeno je da se sastavi peticija i odnese pred noge naeg Tvorca, kojom e On biti zamoljen da u Svom Provienju tricentrinim stanovnicima planete Zemlje uputi Izaslanika Odozgo, sa podacima adekvatnim Umu koji bi mu omoguio da na licu mesta pronae nain za iskorenjivanje te ideje; dalje, zbog toga to je nastanak te kobne ideje na Zemlji bio i jo je, osnovni uzrok uasne sudbine svetih viih delova nastalih tamo, reeno je da se osmele i naeg Opteg Oca pokajniki zamole da onom viem delu tricentrinog bia, koje je krivo za raanje te ideje ne dopusti boravak na svetoj planeti, ak ni ukoliko je njegova nadtelesna sutina usavrena do potrebne gradacije Svetog Uma, ve da ga osudi na veni boravak na planeti "Gria Savesti". Ali, moj deae, jo pre nego to su stanovnici svete planete uspeli da donesu takvu odluku, tamo su poeli takvi "nemiri" da jo i sada Kosmiki Svetitelji koji znaju zataj dogaaj moraju da zadrhte kada ga se sete. Evo kako su poeli ti nemiri: im je, na inicijativu petorice kandidata izabranih za Sunani Apsolut doneta odluka, reeno je da se utvrdi koje je tricentrino bie zemaljskog porekla - koje moda ve poseduje u sebi oformljenu nadtelesnu sutinu odgovorno za to to se na tvojoj omiljenoj planeti pojavila ta kobna ideja. Na osnovu sprovedene istrage, pokazalo se da je tricentrino bie koje je dalo prvi impuls za kristalizaciju te kobne ideje, bio nekakav Makarije Kronbernkzion, ije je vie telo, ili nadtelesna sutina, usavrivi se do traenog nivoa Uma, udostojena da boravi, i ve je boravila, na svetoj planeti i ak je smatrana jednim od prvih kandidata za odlazak u Najsvetiji Sunani Apsolut. Kako sam kasnije uo, kada se to saznalo kao da se "jauk" razlegao po itavoj svetoj planeti i nijedna pravedna dua nije nije mogla o toj uasnoj injenici da razmilja bez aljenja. Otprilike, etvrtinu godine oni nisu radili nita drugo, ve su neprestano iznova razmatrali tu besprimernu nesreu i u svakom zaruariahu su komisije i potkomisije raznih vrsta uvek iznova radile kako bi nale izlaz iz te vanredne situacije. Zbog svega toga, doneta je odluka koja se zasnivala na istim principima. "Podrati prvu opteplanetarnu rezoluciju u delu koji se odnosi na vie telo Makarija Kronbernkziona, ali odneti pred noge Njegovog Svemilostivog Venog molbu za ublaavanje te uasne presude." I evo, kada se Svemilostivi Veni Stvoritelj ponovo pojavio na svetoj planeti, molba je poloena pred Njegove noge.

Prialo se da je na Veni Tvorac razmiljao samo sekundu, a zatim se milostivo sloio da toj zaslunoj dui zapovedi da i dalje egzistira na svetoj planeti sve dotle dok budui rezultati zla koje je ona nanela ne budu sasvim poznati. Bez obzira na injenicu to je to potpuno formirano vie telo bilo osnovni razlog nemogunosti punog usavravanja svih viih tela, nastalih u prirodi nekih tricentrinih stanovnika zemlje, na Opti Otac je tu milosrdnu zapovest izdao oigledno zato to se nadao da e ta bia, moe biti, smognuti snagu i najzad sama shvatiti svoje greke i poeti da ive kao to dolikuje tricentrinim biima. A u tom sluaju nee biti potrebno izricanje uasne kazne viem telu toga Zemljanina, koji nije podlegao neprijateljskim uslovima, nezavisnim od njega i jaim od njegovih mogunosti, ve se bespotedno borio sa svojim sopstvenim negativnim principom i pokazao sposobnim da se usavri do nivoa koji mu je omoguio da se nae na pragu Principa svega postojeeg u Vasioni. Zahvaljujui zapovesti Svemilostivog oca Stvoritelja, vii deo sirotog Makarija Kronberkziona i dalje egzistira na svetoj planeti i njegova budunost sada zavisi iskljuivo od tricentrinih bia koja su ovladala tvojom panjom. Posle prilino duge pauze, Belzebub nastavi: - Informacije o svim tim dogaajima dole su do mene za vreme mog estog putovanja na povrinu tvoje omiljene planete i, naravno, veoma su me zainteresovale, te sam, sa svoje strane, na licu mesta zapoeo detaljno istraivanje te mune istorije povezane sa tricentrinim Zemljanima. Pre svega, moj deae, smatram neophodnim da, upravo tebi, kome je sueno da me zameni, iskreno kaem da je - iako su pravedni stanovnici svete planete putem razliitih dobro uhodanih metoda doli do zakljuka da je osnovni uzrok svih anomalija psihe tvojih ljubimaca bila, a i sada je, ta kobna ideja - ja, lino, nikako s tim ne mogu da se sloim. Ne treba, meutim, negirati da ta fantastina ideja igra znaajnu ulogu u progresivnom "slabljenju" psihe nesrenih Zemljana. Kada sam poeo da se interesujem za te dogaaje i da vrim svoja istraivanja, kako bih rekonstruisao istoriju nastanka i formiranja linosti Makarija Kronbernkziona. u meni se nakupilo mnogo utisaka i dobijeni podaci su se kristalizovali u subjektivno miljenje. To moje specijalno istraivanje jejasno pokazalo da, naravno, iako je bio prvi koji je koristio termine "Dobro" i "Zlo", nije on kriv to su te rei kasnije dobile takav tetan smisao u procesu egzistencije svih potonjih generacija. Sada, moj deae, ako te posvetim u istoriju roenja i ivota Makarija Kronbernkziona, u tebi e se moda kristalizovati neophodni podaci za sticanje pribline predstave o tim alosnim dogaajima. Od vremena kada sam reio da se pozabavim tom priom, uvek kada bih sreo pravu linost, raspitivao sam se o svemu to je moglo da baci svetlost na ovaj ili onaj aspekt individualnosti Makarija Kronbernkziona.

Moda e ti biti zanimljiv podatak da je meu prvim linostima koje sam sreo i koje su mi dale neke informacije o tom subjektu, bio i jedan starac iz naeg naroda koji se pokazao veoma korisnim. On mi je u razgovoru razjasnio mnoge stvari i ukazao na nekoliko izvanrednih izvora iz kojih sam kasnije izvukao prilino korisnih informacija. Ispostavilo se da je taj starac stric onog naeg mladog saplemenika zbog koga sam prvi put krenuo na tvoju omiljenu planetu i koji je kasnije postao vladar svih naih sunarodnika, prognanih u sistem Ors. Prema svim informacijama koje sam prikupio, kao i prema raznim drugim metodama istraivanja, tricentrini Zemljanin Makarije Kronbernkzion se pojavio u Atlantidi kao posledica svetog procesa "elmoarno" izmeu dvoje Zemljana suprotnog pola, koji su upravo dostigli zrelost. Poto je taj par u svakom pogledu imao dobru naslednost, a spoljni uslovi na kontinentu su jo bili relativno normalni i pokazali se veoma pogodnim za to dvoje, rezultat tog svetog procesa, to jest njihov "sin", koga su kasnije nazvali Makarije Kronbernkzion, je u svojoj prirodi, od samog roenja i tokom odrastanja, dobio skoro sve podatke, neophodne buduem odgovornom biu, kakve prilikom roenja imaju sva umna tricentrina bia svuda na svim planetama naeg Velikog Megalokosmosa. Ti proizvoai ili, kako na Zemlji kau, "roditelji", eleli su da pripreme svoj rezultat za "naunu" karijeru kada dostigne zrelost, te su mu nali kvalifikovane uitelje i on je, kada je odrastao, postao veoma dobar naunik, naravno - dobar za Zemlju. Zavaljujui svojim naunim dostignuima, on je zasluio ast da bude primljen u ueno Drutvo Akladansa. Postavi zreo ovek i potpuno se posvetivi nauci, on je dobro shvatio svoj istinski znaaj i jasno uvideo svoju nitavnost. Od toga doba, prepun tuge, on je ozbiljno razmiljao o svom otkriu i zbog tih svojih razmiljanja u svim delovima njegons jedinstvene sutine poelaje da se pojavljuje nada zbog koje se, najzad, u njemu fiksiralo uverenje da svesni rad i namerno stradanje mogu da ga preobraze iz nita u neto. Zato je poeo svesno da radi, ne tedei svoj negativni princip i namerno stvarajui uslove suprotne svojoj prirodi. tavie, on je svesno radio i stvarao specijalne uslove, posebno u pogledu sopstvenog izraavanja i opaanja u oblasti obaveza koje je trebalo da izvrava kao svesno bie, to jest, u svojim naunim istraivanjima. Upravo u tom periodu svoje egzistencije on je saznao odreene kosmike istine. Tada je, poto su se u njemu kao i u veini tricentrinih bia toga perioda jo kristalizovali podaci za raanje sutinskog impulsa pod nazivom "ljubav prema blinjima", odluio da istine koje je otkrio podeli sa drugim ljudima i uklee ih u mermer "bulmarano", pod naslovom: "Pozitivni i negativni uticaji na oveka".

"Bulmarano" je u Atlantidi bilo ono to su savremeni Zemljani zamenili takozvanim "knjigama". Kasnije sam, za vreme svog estog putovanja na Zemlju, imao priliku da sopstvenim oima vidim tanu kopiju bulmarana, nainjenu od kljova takozvanog "erniana", i da je delimino deifrujem, Bie ti veoma korisno i pouno da zna kako je ta kopija bulmarana, koju je svojeruno napravio Makarije Kronbernkzion, kopija koju sam deifrovao za vreme svog poslednjeg putovanja na tu planetu, sauvana u celini skoro do savremene epohe; zato u ti to ukratko ispriati. Kada je original toga bulmarana uz iskreno divljenje drugih naunika Drutva Akladansa zavren i odobren, smeten je u centar "glavnog hrama" Atlantiana, lanova toga drutva. Poto je sadraj tog bulmarana poeo da interesuje sve vei broj ljudi toga doba, rukovodioci drutva su odluili da naprave nekoliko kopija i da ih smeste u centar svih hramova koji su se nalazili u drugim gradovima Atlantide, kao i na drugim kontinentima. U tim cilju je od kljova "erniana" napravljeno sedam tanih kopija. Jedna od tih kopija, kako su pokazala moja istraivanja, poslata je zatim u hram jednog malog kopna pod nazivom "Sinkraga", koje se nalazilo nedaleko od kontinenta Grabonci. Za vreme druge globalne katastrofe koja je zadesila nesrenu planetu, mali kontinent Sinkraga je, kao i Atlantida, potonuo na morsko dno i nestao s lica Zemlje. to se tie kontinenta Grabonci ili "Afrike", kako taj kontinent sada zovu, on nije sasvim potonuo u utrobu planete, ve je doiveo istu sudbinu kao i drugi kontinenti koji sada postoje, na primer, Azija; to jest, neki njegovi delovi su nestali pod vodom, a na njihovom mestu su iz vode izrasli drugi i spojili se s preostalim delovima, obrazujui savremeni kontinent. Ispostavilo se da je jedna kopija bulmarana upravo preneta na kontinent Grabonci kako bi je poslali u hram kojem je bila namenjena, kada je dolo do druge velike katastrofe; i ta kopija se nala na onom delu kontinenta koji je katastrofa potedela, te je neoteena sauvana. Posle tih stranih dogaaja, rad "budueg svetitelja" Makarija Kronbernkziona je dugo leao pod ruevinama i postepeno ga je pokrio "kaiman". Tek pre, otprilike, trideset vekova, kada su se tvoji ljubimci opet namnoili i kada je buknuo proces meusobnog unitavanja izmeu zemalja "Filnuanzi" i "Plitazurali", ljudi Filnuanzija su, kopajui bunar ne bi li nali pitku vodu za sebe i svoje kamile, nabasali na tu kopiju i izneli je na svetlost dana. Ubrzo posle toga, kada su predstavnici tih naroda, kao to je tamo obiaj, zakljuili "mir" i kada su sve to su dobili za vreme tog procesa podelili na neki od naina uobiajenih na Zemlji - koje oni nazivaju "osvajanjem", "pljakom", "rekvizicijom", "kontribucijom" i tako dalje - njihov pronalazak, koji su stanovnici Zemlje toga

doba cenili jedino kao redak materijal, podeljen je na dva dela i svaka zemlja je uzela sebi polovinu tog zaista velikog dela. Jedna polovina te kopije, prelazei iz raznih razloga iz jedne grupe u drugu, najzad je, posle sedam vekova, dospela u ruke visokih egipatskih svetenika. Taj udni i osobeni proizvod nainjen od nekoliko irimanskih kljova, koje su u to vreme za njih bile nedostine, postao je sveta relikvija i uvan je tamo sve dok persijski car o kome sam ti ve govorio, nije stigao tamo na elu svoje vojske i, to se kae, "naisto opljakao" taj nesreni Egipat. Tada se polovina kopije bulmarana nala u Aziji i, prelazei iz ruku u ruke, nasleena od dede, dospela je u svojinu jednog svetenika u ijem sam je domu prvi put video sredinom svog estog boravka na Zemlji. to se tie druge polovine toga rada, kome nema ravnog. a koji je sluajno dospeo u jednu oblast Azije, ona se za vreme jednog takozvanog "zemljotresa" nala potpuno zatrpana zemljom, iako ne mnogo duboko. Ovde, uzgred, moram da ti ispriam kako sam doao do informacija o tim davnim dogaajima i, uopte, o svim drugim takvim sluajevima o kojima u ti sada ispriati. Ve sam ti rekao da sam za vreme svog estog boravka na planeti Zemlji postao profesionalni "lekar-hipnotizer" i da sam neobinu psihu tvojih ljubimaca izuavao koristei, izmeu ostalog, i njena osobena svojstva. U tom periodu svoga rada neke tvoje ljubimce sam na odreen nain posebno pripremao, pravei od njih subjekte kakve su u prolim epohama nazivali "predskazivaima", a koje sada nazivaju "medijumima". "Predskazivai" ili "medijumi" mogu postati ona tricentrina bia kod kojih spontano, u nekim odreenim kombinacijama, ili namerno, putem delovanja drugaije svesti, unutranje funkcionisanje planetarnog tela moe da se adaptira svakoj promeni opte psihe za vreme iznenadnih promena cirkulacije krvi. Prema tome, kod tih subjekata nita ne ometa slobodno funkcionisanje razliitih, spolja usmerenih osobenosti njihove opte psihe, i ne spreava automatsko prevladavanje podataka koji jo ometaju tvoje ljubimce u radu njihove istinske svesti - podataka i osobina ije funkcionisanje kao jedinstvena celina sadri ono to ljudi nazivaju "podsveu". Zahvaljujui razliitim faktorima formiranim u njihovoj podsvesti, u optoj psihi tricentrinih bia sluajno je sauvana osobenost koja moe da funkcionie pod odreenim uslovima, a koja se naziva "vienjem i oseanjem svega to se dogaalo u dalekoj prolosti". Dakle, moj deae, kada sam za vreme svog estog putovanja saznao za poreklo te mune optekosmike istorije koja se dogodila na tvojoj omiljenoj planeti, pristupio sam istraivanjima na licu mesta, kako bih utvrdio osobine linosti Makarija Kronbernkziona; poto je proteklo veoma mnogo vremena od tih dogaaja i svi

tragovi oveka koji je bio vinovnik svega toga su nestali, odluio sam da uz uobiajene forme istraivanja, primenim i druge postupke. Izmeu ostalog, obratio sam se i takozvanom "medijumizmu", koristei specijalnu osobinu medijuma koje sam pripremao. Za vreme mojih istraivanja linosti i rada Makarija Kronbernkziona, iznenada se ispostavilo da "neto" povezano s njim, verovatno jo postoji na povrini planete i ja sam to "neto" poeo da traim svim moguim sredstvima. Tako sam utvrdio da se polovina kopije bulmarana, koji je napravio Makarije Kronbernkzion, nalazi u svojini jednog svetenika i da taj svetenik ivi u Aziji u kraju koji se zove "Urmija". Krenuo sam tamo, naao ga i ubrzo saznao da on zaista ima predmet koji je nazvao "velikim bezoblinim komadom od kljova" i da ga smatra veoma starim i vrednim. Iako se posle kratke prepirke sloio da mi ga pokae, ni za kakav novac nije eleo da proda relikviju. Ipak, posle viednevnih razgovora i ubeivanja pristao je da napravi kopiju od alabastera koju sam poneo sa sobom. to se tie druge polovine, uskoro sam uz pomo istog metoda saznao gde se ona nalazi, ali da bih deifrovao njen sadraj morao sam dobro da se potrudim. Iako, kao to sam rekao, jo nije proteklo toliko mnogo vremena da bi se druga polovina nala zatrpanom na velikoj dubini, ta dubina je svejedno bila dovoljna da izazove potekoe prilikom iskopavanja. Ipak, osnovnu brigu je predstavljalo to to se ta polovina nalazila blizu naselja tvojih ljubimaca, te sam morao sve da predvidim i da preuzmem sve mogue mere opreza kako oni nita o tome ne bi mogli da saznaju, pa ak ni da naslute. Pre svega, kupio sam od raznih krupnih i sitnih vlasnika parcele koje su okruavale dato mesto, a za iskopavanja sam iznajmio iskljuivo strane radnike, pod izgovorom da kopamo za takozvana "bakarna koplja". Dakle, moj deae, poto sam na taj nain pronaao obe polovine kopije dela "budueg svetitelja" Makarija Kronbernkziona, odneo sam ih u grad koji se nalazio u zemlji pod naziiom "Turkestan", gde sam u to vreme uglavnom i boravio, i pristupio deifrovanju natpisa i znakova uklesanih na bulmaranu, u kojima su izloene naune teze Makarija Kronbernkziona pod naslovom "Pozitivni i negativni uticaji na oveka". Kada se vratimo kui pokuau da se prisetim i da ti, po mogustvu, od rei do rei ispriam itav sadraj tog velikog dela Uma i ruku tog tricentrinog bia; a dotle u ti izloiti samo onaj deo teksta u kome je Makarije Kronbernkzion prvi put primenio ideju Dobra i Zla za simbolino oznaavanje sila koje predstavljaju osnovu za formiranje sutine, kao i niza posledinih stanja svakog relativno samostalnog kosmikog objekta, prema tome, i svakog bia. Ako se ideje izloene u bulmaranu prevedu na obian jezik, one glase ovako:

"Jasno je da se mi, ljudi, poput svih objekata koji postoje u Vasioni, formiramo i uvek sastojimo iz tri samostalne sile pomou kojih se vri proces uzajamnog odravanja svega postojeeg. Te sile su sledee: Prva od njih neprekidno nastaje iz uzroka koji se iz efekta uticaja novih tvorevina raaju u samom Praizvoru i neprekidno proistiui iz njih, izlazi iz Praizvora. Druga univerzalna sila - to je ona sila koja, poto dobije impuls, tei da se sjedini sa izvorom svoga porekla, u skladu sa fundamentalnim kosmikim zakonom da "posledice uzroka uvek moraju prelaziti u uzrok". Generalno, proces uzajamnog odravanja tih dveju sila potpuno je samostalan u svojim manifestacijama, kao i u svemu to izraava njihova sopstvena svojstva i karakteristike. Prva od te dve fundamentalne sile, ona koja je uvek prinuena da se javlja izvan izvora svoga porekla, mora neprestano da involuira; druga, naprotiv, teei da se sjedini sa uzrokom svoga porekla mora uvek i u svemu da evoluira. Poto prva od te tri samostalne sile nastaje iz ivotvornih uticaja koji se dogaaju u samoj osnovi Uzroka svega postojeeg i nataj nain nosi u svojoj prirodi klicu sile izraavanja ivotnosti, ona se moe smatrati onim to je "Dobro", to jest faktorom ostvarenja povratnog toka posledica, koje u odnosu na tu prvu silu mogu i moraju da se smatraju "Zlom". Osim toga, poto se razvija iz neizbenih i neprevladivih uzroka nastalih u samom Praizvoru, prva sila se s tog stanovita moe nazvati pasivnom. Druga, povratna sila, poto stalno mora da se suprotstavlja kako bi imala mogunost da pree u svoj uzrok, ili makar da se suprotstavi suprotnom toku prve, pasivne sile, koja svoj impuls dobija iz Praizvora, mora se smatrati aktivnom. A to se tie tree samostalne sile, ona je svuda i u svemu rezultat sudara dveju fundamentalnih samostalnih sila, one koja nastaje i one koja se vraa. Iako je ta trea samostalna sila tek rezultat prvih dveju fundamentalnih sila, ona svejedno predstavlja oduhovljujui princip i princip pomirenja svake kosmike tvorevine. Ona je oduhovljujui princip i princip pomirenja svake kosmike svetske tvorevine zato to nastaje i mora kao takva da postoji u njoj onoliko koliko postoje i rezultati raznovrsnih neobinih uticaja, proisteklih izmeu dve fundamentalne sile koje teku u potpuno suprotnim pravcima. Dakle, moj deae, upravo u tom smislu i u tom znaenju termine "Dobro" i "Zlo" je prvi put primenio nesreni Makarije Kronbernkzion. Zahvaljujui tom bulmaranu i drugim podacima koji su mi postali jasni na licu mesta, formirano je moje lino miljenje o Makariju Kronbernkzionu i itavoj toj stvari, i ono se potpuno razlikovalo od zakljuka do koga su doli pravedni stanovnici svete planete usled svojih istraivanja koja su se, iako su raena na osnovu mudrih razmiljanja, svejedno pokazala pogrenim.

Ponavljam da iako je ideja spoljnog Dobra i spoljnog Zla najpre nastala zahvaljujui linosti Makarija Kronbernkziona, po mom miljenju, on nije bio kriv to je ona dobila toliko tetnu formu. Ipak, moj deae, podrobna i nepristrasna istraivanja, koja sam obavio na licu mesta, bacila su svetlost na sledee okolnosti. Kada je ta ideja postepeno dobila posebno tetnu formu, ona se za psihu tvojih ljubimaca pokazala kao takozvani "predodreujui faktor" da se u njihovoj prirodi kristalizuju podaci za fantastino miljenje kako, toboe, izvan njih postoje objektivni izvori "Dobra" i "Zla" koji deluju na njihovu sutinu; usled toga, u njihovoj prirodi su poeli da se kristalizuju drugi osobeni podaci - najpre spontano, a zatim zbog udne svesti - koji su putem automatskih asocijacija stvorili ubeenje da se uzrok svih njihovih manifestacija, dobrih i zlih, ne nalazi unutar njih, u njihovom sopstvenom egoizmu, ve u nekakvom spoljnom uzroku koji nimalo od njih ne zavisi. Osnovna teta po sve te nesrenike, proistekla iz te fantastine ideje, sastoji se u tome to su zbog abnormalnih uslova svakodnevnog ivota, koje su sami stvorili, kod njih prestali da se kristalizuju podaci za stvaranje takozvane sposobnosti da se predmet posmatra svestrano i iroko; umesto toga, kod njih se formira "pogled na svet" zasnovan iskljuivo na toj kobnoj ideji o spoljnim uzrocima Dobra i Zla. Razume se, tvoji ljubimci u nae vreme sve probleme bez izuzetka - i one koji se odnose na svakodnevni ivot, i pitanja samousavravanja, i filosofska i nauna pitanja svih vrsta, i, naravno, bezbrojna "religiozna uenja", a da i ne govorimo o famoznom "moralu", "politici", "zakonima", "etici", i tako dalje - razmatraju iskljuivo na osnovu te fantastine i, u objektivnom smislu, po njih kobne ideje. A sada, moj deae, da bih rezimirao sve to sam rekao o toj ideji, ispriau ti kako su nai saplemenici, prognani na tu osobenu planetu, postali nevoljni uesnici nastanka jedne komine dogodovtine; tada e, siguran sam, stei skoro tanu predstavu o tom poznatom miljenju tvojih ljubimaca o "Dobru"i"Zlu". Nai saplemenici su na sledei nain postali nehotini uzrok konane fiksacije te fatalne predstave u procesu svakodnevnog ivota neobinih tricentrinih stanovnika Zemlje: Moram da primetim da nekada nije bilo ni govora o tom tragikominom dogaaju o kome sam ti govorio, sve dok se, istina neto pre nego to su predstavnici naeg naroda napustili tu planetu, meu Zemljanima, naravno, posebno meu naivnima, nije proirilo miljenje kako su nai saplemenici "besmrtni". To miljenje je, nesumnjivo, nastalo zato to su nai sunarodnici iveli mnogo due nego Zemljani i zato su sluajevi raskoarna meu naima bili retki. Moda se u tom periodu sveti proces jo nijednom nije dogodio u naem plemenu. elim da naglasim da se osim onoga o emu sam sada govorio, u vreme kada su nai saplemenici iveli meu Zemljanima nita osobeno nije dogaalo.

Ali kasnije, kada su Odozgo izrazili elju da na toj planeti ostane to manji broj naih saplemenika, veina je emigrirala na druge planete istog tog sistema, i skoro niko nije ostao na Zemlji. Tek tada je zapoela ta komina istorija u koju su ak i sada upletena prava imena nekih predstavnika naeg naroda. Dogaaji, koji su oznaili poetak tog jedinstvenog sticaja okolnosti, zbog kojeg su ta tricentrina bia povezala imena naih saplemenika sa svojom fantastinom idejom, bili su sledei: Ubrzo poto su nai saplemenici napustili planetu, neki Armanarurda, koji je iveo u epohi procvata tikliamike civilizacije - inae, bio je svetenik i ak je smatran jednim od "uenih svetenika" prvi put je na toj kobnoj ideji izgradio celovito "religiozno uenje". U svom "religioznom uenju" on je izmeu ostalog objasnio da meu ljudima postoje nevidljivi duhovi i da oni ire spoljno "dobro" i "zlo", prisiljavajui ljude da opaaju i iskazuju to "dobro" i "zlo". Duhove, nosioce "dobra", on je nazvao "anelima", a nosioce zla - "zlim dusima". "Aneli", nosioci ili propagatori "dobra" - to jest najuzvienijeg i boanskog - i sami su takoe bili uzvieni i boanski i ljudi ih nisu videli niti oseali. "Zli dusi" su, naprotiv, bia niskog porekla i dolaze iz ponora pakla, zbog ega ljudi ne mogu da ih vide. A ukoliko ljudi zaista ne vide zle duhe, to je samo zbog avolske "sugestije" i zato, to je ovek "pravedniji", utoliko vie njegovi organi vida opaaju zle duhe. Kada je to novo uenje postalo nairoko poznato, neki tvoji ljubimci su, saznavi iz pria svojih predaka da su nekada meu njima ivela, po svoj prilici, besmrtna bia koja su iznenada iezla, reili da proire glasine kako su, oigledno, upravo ta bia "zlodusi" i da su, slutei dolazak istinskog religioznog uenja i bojei se da ljudi mogu da ih otkriju, uinila sebe nevidljivima, ali da zapravo i dalje ive meu njima. Upravo tada su prava imena nekih naih saplemenika, koji su sluajno ostali tu sve do epohe u kojoj se pojavilo ovo religiozno uenje, dobila sasvim osoben znaaj i, prenosei se iz generaciJe u generaciju, stigla ak i do tvojih savremenih ljubimaca. Njih i dalje ta imena asociraju na svakojake fantastine "uloge" koje, u skladu s njihovom matom, predstavljaju atribute klanova tih bia-zloduha, koja je, toboe, sazdao sam Tvorac i poslao ih na njihovu planetu kao kaznu. Ukratko, u uobrazilji tih tricentrinih udaka naeg Megalokosmosa, zli duh - to je "neko" nevidljiv koji boravi meu njima na Zemlji, prema zapovesti Tvorca i u skladu s njegovim ciljevima. Ti zli dusi su duni da svim moguim istinama i laima ljude nagovaraju i na svakom koraku ih prisiljavaju na bezbrojna "zlodela" ili "niskosti", koja su ve postala neto kao osobenost njihove prirode. Niko od njih, naravno, i ne sluti da im se sve niskosti dogaaju samo zato to ive nedostojno i time omoguuju da se u njima pojavi njihov sopstveni unutranji "zao

duh", "samozavaravanje", koji apsolutno dominira nad celokupnom njihovom psihom i da je upravo zbog njega potrebna ideja "spoljnog" dobra i zla. U svakom sluaju, ta fantastina ideja je znatno doprinela da na neuporedivi Lucifer bude poznat i posluila je hvali i slavi njegovog imena, zato to nigde u Vasioni njegovi talenti nisu ocenjeni i proslavljeni onako kako je to uinjeno na Zemlji. U tom trenutku jedan od zaposlenih na brodu ue u prostoriju gde je tekao razgovor i urui Belzebubu lejtuanbros; izlazei, on se okrenu svima i radosno ree da se ve vidi odsjaj sfera planete Karatas.

Glava 45 PREMA BELZEBUBOVOM MILjENjU, TO TO LjUDI IZ PRIRODE IZVLAE ELEKTRICITET I KORIENjEM GA UNITAVAJU, PREDSTAVLjA JEDAN OD OSNOVNIH UZROKA SKRAIVANjA LjUDSKOG IVOTA Poto je sasluao sadraj lejtuanbrosa i stavio ga na "sinuru", to jest na red polica koje su stajale iza njega, Belzebub ponovo duboko uzdahnu i nastavi da pria: - Za na opti Megalokozmos bilo bi tek pola nevolje kada bi abnormalni uslovi svakodnevnog ivota tricentrinih bia na planeti Zemlji imali rave posledice samo po njih, to jest po njih kao tricentrina bia, i po mogunost usavravanja "viih tela" ili nadtelesnih sutina, koje bi na svoju nesreu mogle u njima da nastanu u budunosti. Ali sav uas se sastoji u tome to njihova anomalna egzistencija ve ima posledice i tetno utie na normalan ivot tricentrinih bia, nastanjenih na drugim planetama - istina, u tom istom sistemu - kao i na mogunost usavravanja viih delova koji se nalaze u biu tih stvorenja. Imao sam prilike da za tu alosnu injenicu optekozmikog karaktera saznam upravo pre nego to u zauvek napustiti sunani sistem Ors. Od svega to mi je omoguilo da saznam tu gorku injenicu i kristalizujem u svom biu neunitiva znanja za moje vrsto uverenje u tu istinu, tebe e najvie zanimati to to sam u tome veoma pomogao, nikome drugom do "rezultatu" ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, "sinu" svog najboljeg prijatelja Gornahoora Karkara, mladoj svesnoj linosti Gornahooru Raoorku, koji je, kao i njegovo otac, za cilj svoje egzistencije odabrao izuavanje svojstava sveprisutne kozmike supstance Okidapoh, za koje je postepeno takoe dobijao priznanja i smatran jednim od optekozmikih naunika najvieg ranga meu tricentrinim biima. Zna ta, moj deae? Poto su svi dogaaji i razgovori, koji slue utvrivanju i kristalizaciji faktora za moje vrsto uverenje o tom alosnom optekozmikom dogaaju, veoma zanimljivi, oni i tebi mogu biti veoma korisni, a poto se za sada vide tek odsjaji sfera naeg dragog Karatasa, ispriau ti o tome to je mogue detaljnije. Da bih ti dao to potpuniju predstavu o tome zato su se upravo ti podaci kristalizovali u mom biu radi provere i punog razumevanja te injenice, ispriau ti o onome to se dogodilo sve po redu, od momenta kada sam, nalazei se na tvojoj omiljenoj planeti, prvi put dobio vest o svom potpunom pomilovanju. im sam uo za taj poseban, predivan milosrdni postupak prema meni, reio sam, naravno, da se prvom prilikom vratim u svoju, srcu dragu domovinu. Ali pre toga, bilo je neophodno da se vratim na planetu Mars kako bih izvrio sve mogue pripreme za tako dugo putovanje.

Nekoliko dana kasnije, napustio sam Zemlju zauvek i vratio se na Mars, kao i obino, brodom "Mogunost". Ubrzo posle sletanja, dobili smo zapovest Odozgo u kojoj je reeno da ja i svi ostali moji saplemenici, koji ele da se vrate u domovinu, moramo krenuti brodom "Mogunost" na Saturn, gde treba da sleti veliki brod za meuzvezdane letove "Sveprisutni", koji e nas sve ukrcati kako bi nas odvezao na odredino mesto. Bez obzira na to, ja sam neko vreme ostao na Marsu da bih posvravao svoje line stvari i dao razna uputstva, vezana za nae saplemenike. Upravo u to vreme mi je reeno da veoma eli da me vidi "tufneftef". "Tufneftef" je ime kojim na Marsu zovu poglavara svih tricentrinih stanovnika te planete; to jest, ono odgovara zemaljskoj rei "kralj". Poznavao sam tog "tufneftefa", ili kralja, u njegovoj mladosti, kada je bio tek "plefperfnuf". Plefperfnuf je skoro isto to i zirlikner na naoj planeti ili lekar na tvojoj Zemlji. S tim u vezi, setio sam se da na skoro svim planetama nae Velike Vasione, kao i na drugim planetama sunanog sistema Ors, bie postaje poglavar drugim biima prema svojim zaslugama, a najee prema zaslugama koje je stekao kao plefperfnuf, ili lekar - to jest lekar duha i tela. Moj prvi susret sa marsovskim tufneftefom dogodio se ubrzo poto smo stigli u taj sunani sistem i nastanili se na Marsu. On je tada bio plefperfnuf upravo u onom delu planete gde smo moja pratnja i ja organizovali svoj stalni boravak. Kasnije, kada je, ivei na raznim mestima u svojstvu plefperfnufa, udostojen da postane vladar svih bia nastanjenih na Marsu i kada se primakao stanju Svetog Izmea, poeleo je da se vrati u onu oblast svoje planete, gde je proveo prvu mladost. Eto zato se taj bivi plefperfnuf, sada tufneftef, naao u to vreme u mestu moga boravka na Marsu. Taj marsovski tufneftef je po miljenju tvojih ljubimaca bio veoma star; prema marsovskom vremenu imao je oko dvanaest hiljada godina i tek neto manje prema zemaljskom raunanju vremena. Sada treba da zna da je na Marsu duina ivota uopte skoro ista kao i duina ivota drugih tricentrinih bia na svim drugim planetama naeg Megalokozmosa, izuzev, naravno, onih bia koja su formirana direktno od tetartokozmosa ija duina ivota moe biti i tri puta vea. Tricentrina bia, koja su nastala i ive na Marsu, kao i na drugim planetama naeg Megalokozmosa gde je ivot tricentrinih bia normalan, imaju sve mogunosti da dostignu stanje svetog Izmea, to jest stanje u kome ivot bia, relativno najveeg kozmikog Iraniranumanda, zavisi jedino od supstanci koje nastaju neposredno iz pojava Samog Najsvetijeg Praizvora; dok kod drugih bia njihov ivot uvek zavisi od kozmikih supstanci, nastalih neposredno iz rezultata svih odgovarajuih centralnih koncentracija optekozmikog fundamentalnog Ansanbaluazara.

A kada dostignu stanje svetog Izmea i kada je Um njihovog vieg dela usavren do potrebne gradacije Svete Lestvice Objektivnog Uma, proces svetog raskoarna se kod njih dogaa jedino na njihovu sopstvenu elju; potom, njihovo vie telo, ili nadtelesna sutina, dospeva pravo na svetu Planetu istilite. I tako, moj deae, kada sam se vratio sa Zemlje na Mars, ok sam urno dovravao sve svoje poslove, javljeno mi je da gufneftef planete lino eli da me vidi. Tu molbu uvaenog tufneftefa preneo mi je na Ahun putem takozvanog "keleheofua" ili, kako na Zemlji kau, "pisamceta". Sadraj keleheofua je glasio: "Vaa Milosti, uo sam da ste udostojeni da od naeg Opteg Oca Stvoritelja primite pun oprotaj za grehe vae mladosti i da sada naputate moju domovinu zauvek. Iz tog razloga ja, starac, veoma elim da vas vidim i da vas poslednji put lino blagoslovim, a takoe da preko vas zahvalim svim vaim zemljacima za njihove postojano dobre odnose s mojim sunarodnicima tokom mnogih godina." Na kraju tog keleheofua bilo je dopisano: eleo bih da lino doem kod vas, ali kao to znate, dimenzije mog planetarnog tela mi to ne dozvoljavaju i zato vas molim da me ne odbijete i da posetite moj "falfehfuf". U govoru Marsovaca falfehfuf znai "dom". Ovde moram da se setim da su tricentrini stanovnici Marsa od samog poetka znali i nau istinsku prirodu i prave razloge zbog kojih smo bili prinueni da se nastanimo na njihovoj planeti. U tom pogledu oni nisu liili na tricentrine stanovnike Zemlje koji nikada nisu znali, pa ak nisu ni slutili ko smo bili mi i zato smo iveli meu njima. Dakle, moj deae, kada sam dobio poziv od uvaenog tufneftefa, naravno, odluio sam da ga odmah posetim. Kada sam se pojavio, posle svih propisanih ceremonija i razmene ljubaznih fraza, ovaj, u pravom smislu veliki tufneftef mi se tokom razgovora obratio s jednom molbom. Njegovo pitanje je bilo uzrok to su se u meni kristalizovali podaci koji su me vrsto ubedili da su rezultati koji proizilaze iz anomalne egzistencije tricentrinih stanovnika Zemlje ve poeli tetno da utiu na svakodnevni ivot tricentrinih bia koja su nastala i ive na Marsu, time to deluju na njihove "mogunosti" usavravanja, koje su odlika svih tricentrinih bia. Pokuau da ti od rei do rei ponovim onaj deo naeg razgovora koji se odnosi na sadraj molbe velikog tufneftefa. On je rekao: - Vaa milosti! Zahvaljujui svemilostivom oprotaju, koji vam je darovan Odozgo, vraeno vam je pravo da slobodno ispunite svoje uistinu vrle elje. Zahvaljujui toj velikodunoj milosti, vi imate mogunost da opet postanete ono to ste mogli da budete pre mnogo godina zahvaljujui dostignuima svoga Uma. Naravno, od

dananjeg dana, vaa Milosti, vi ete nesumnjivo sretati mnoge osobe, sutinski bliske vama, koje su dostigle najvie stupnjeve Uma. I sada, mogu slobodno da vam se obratim kao starom prijatelju i da vas zamolim da se prilikom susreta s tim osobama setite mene, starca, i ne zaboravite da ih pitate ta misle o injenici koja u poslednje vreme skoro neprekidno u svim mojim oduhovljenim delovima izaziva uznemirujue asocijacije; a kada saznate njihovo miljenje, molim vas da mi ga po nekome saoptite. Radi se o tome to sam tokom nekoliko poslednjih "ftofu", s velikom pouzdanou utvrdio da meu stanovnicima nae planete sa svakim "ftofuom" raste "nurfuftafaf", dok se, istovremeno zapaa proporcionalno smanjenje intenziteta njihove sposobnosti za aktivno miljenje. Uzgred, moj deae, izraz "nurfuftafaf" na Marsu oznaava neto poput onoga to se na Zemlji naziva "bezvoljnou". I tufneftef nastavi: Kada sam prvi put uoio tu injenicu, veoma tunu po stanovnike nae planete, poeo sam intenzivno da razmiljam kako da otkrijem njen uzrok, kako bih biima koja su mi poverena mogao da dam potrebna uputstva u pogledu borbe za iskorenjivanje tog alosnog faktora, nedavno nastalog u njihovoj prirodi. Meutim, bez obzira na esta i duga razmiljanja o tom problemu koji me je neprekidno brinuo, ja jo ne mogu ak ni priblino da objasnim gde se krije nevolja i kakve mere treba preduzeti da bi se to zlo iskorenilo. Tako se zavravala molba uvaenog tufneftefa planete Mars i, naravno, moj deae, ja sam tada obeao svom starom prijatelju da u se o tome raspitati ve prilikom svog prvog susreta sa odgovarajuom Osobom, kao i da u njen odgovor odmah proslediti. Posle nekoliko marsovskih dana mi smo zauvek napustili tu gostoljubivu planetu i odleteli na Saturn. im smo stigli tamo, poglavar svih naih zemljaka nam je saoptio sadraj eterograma u kome se govorilo da veliki brod "Sveprisutni" nee moi da se spusti na Saturn pre poetka sledeeg "krehkrikra". "Krehkrikra" na Saturnu odgovara vremenskom periodu koji odreuje pozicija koju ta planeta zauzima, s jedne strane, u odnosu na sunce svog sistema, a s druge strane, u odnosu na planetu tog istog sistema koja se zove "Neptun". Za jednu saturnijansku godinu proe sedam takvih tano utvrenih perioda i svaki od njih ima svoje posebno ime. Poto je, prema raunanju marsovskog vremena, predstojalo skoro "polfusa" do sledeeg "krehkrikra" ili, prema zemaljskom vremenu, oko mesec i po dana, odluili smo da za to vreme organizujemo svoj svakodnevni ivot na vie ili manje odgovarajui nain. Neki su ostali na brodu "Mogunost"; drugi su nali smetaj u domovima koje su nam stavili na raspolaganje drueljubivi stanovnici Saturna; Ahun i ja smo krenuli u

"Rirh", veliki naseljeni centar tricentrinih Saturnijanaca, gde je iveo moj prijatelj Gornahoor Karkar. Prve veeri po naem dolasku, za vreme prijateljskog razgovora, pitao sam svog druga kako protie ivot njegovog naslednika; imao sam u vidu svoj "spoljni kesdanijanski rezultat" ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, svoje "kume", Gornahoora Raoorka. On mi se zahvalio i rekao da Raoorkov ivot protie prilino dobro i da je on postao njegov naslednik u svakom pogledu, odredivi za cilj svog odgovornog ivota, kao i Karkar, briljivo izuavanje sveprisutne supstance Okidanoha. Napravivi kratku pauzu, on ree da je njegov naslednik u svom poznavanju kozmike supstance Okidanoh, do koga je sam doao, prema njegovom izrazu, ve "nanjuio samu sutinu". Zatim, on ree da ne samo to su se, zahvaljujui rezultatima naunih dostignua njegovog naslednika, svi faktori za prethodno kristalizovana ubeenja tokom dugih godina njegovog rada, u njegovom sopstvenom biu sada potpuno dekristalizovali, ve je on ak unitio sve svoje pronalaske, namenjene istraivanju te sveprisutne kozmike supstance, ukljuujui i svoju znamenitu svetiljku "koja ne zrai"; duboko uzdahnuvi, on zakljui: Sada se potpuno slaem sa miljenjem "svog rezultata" da je za mene bila najvea nesrea to to sam se tako dugo bavio tim, u objektivnom smislu, "nepopravljivim grehom". Razgovarajui dalje na razne teme, u skladu sa tokom asocijativnog miljenja, doli smo do razgovora o tricentrinim stanovnicima Zemlje. Sea li se, ve sam ti govorio da je moj drug Gornahoor Karkar uvek bio informisan o mojim posmatranjima njihove neobine psihe i da sam mu ak, kao i tvom stricu Tuilanu, slao kopije nekih svojih beleaka. Zato me je, dok smo razgovarali o tricentrinim biima koja su tako obuzela tvoju matu, Gornahoor Karkar izmeu ostalog pitao: - Recite mi, molim vas, prijatelju moj, da li je mogue da se duina ivota tih nesrenika i dalje smanjuje? Poeo sam da mu objanjavam pravo stanje stvari u vezi tog problema i da izlaem nove podatke koje sam o toj anomaliji prikupio, kada u sobu ue njegov "rezultat", Gornahoor Raoork. Iako je novopridolica izgledao potpuno isto kao i njegov proizvoa, on je bio veoma snaan i pun mladalake vatre. Kada je zauzeo mesto na svom sedalu na nain svojstven tricentrinim stanovnicima te planete, pozdravio me je prema njihovom obiaju aneoski melodinim glasom, uz sve vrste lepih elja i lepih oseanja. Na kraju, malo egzaltirano, on ree: - Iako ste vi samo moj "kesdanijanski otac", poto sam znao da ste s punim znanjem izvravali boanske zapovesti prema meni, koje ste preuzeli za vreme mog

"krikrakrija", u mom biu su kristalizovani podaci - iji je rezultat potovanje prema vama - ekvivalentni onima koji moraju postojati u prirodi svakog tricentrinog bia prema svome proizvoau; bez sumnje, upravo zbog te injenice, ja sam se vas tako esto seao u svojim mislima i uvek sam eleo da imate uslove koji u objektivnom smislu vode u lepu i srenu budunost. "Krikrakri", moj deae, jeste naziv koji je na planeti Saturn dat onoj svetoj ceremoniji koja lii na takozvano "krtenje" na planeti Zemlji. Moda nisi shvatio na ta sam mislio kada sam rekao da je Gornahoor Karkar zauzeo svoje mesto na sedalu. Radi se o tome da su zbog svog spoljanjeg izgleda tricentrini stanovnici te planete navikli da se odmaraju samo na jednoj nozi; to jest, poto se na na odreeni nain saviju, oni prenose teinu svog planetarnog tela na donje ekstremitete, te zbog tog naina odmaranja, imaju potrebu da budu na odreenoj visini. Zato ta tricentrina bia u svojim odajama na izvesnoj visini postavljaju grede koje zovu "sedalima". Moram da dodam da oni svoja "sedala" ukraavaju raznim drangulijama ili na njima urezuju svakojake are, isto kao to ine i tvoji ljubimci koji oseaju slabost prema onome to sami nazivaju "nametajem". Dakle, poto je zauzeo svoje mesto na sedalu i rekao svoj pozdrav, moj dragi "spoljni kesdanijanski rezultat", ili "kume", Gornahoor Raoork se ukljui u na razgovor. Da, moj deae, za vreme opteg razgovora na razne teme, pitao sam svoje kume izmeu ostalog, zato su se u njegovoj prirodi kristalizovali podaci koji su izazvali ozbiljno interesovanje za otkrivanje svih aspekata sveprisutne supstance Okidanoh, zahvaljujui kojima je i sam, poput svog proizvoaa, zasluan za otkrivanje velikih kozmikih otkria. Kada je mladi Raoork detaljno odgovorio na moje pitanje, bilo mi je jasno da abnormalna egzistencija tvojih ljubimaca ve deluje tetno na normalnu egzistenciju i svesno usavravanje bia nastanjenih na planeti Mars; u isto vreme, zahvaljujui njegovom podrobnom, nauno zasnovanom odgovoru, ja sam dobio i podatke za objanjenje pitanja kojim mi se obratio moj stari maroovski prijatelj, veliki tufneftef. Pokuau, moj deae, da ti na naem jeziku to tanije reprodukujem sutinu njegovog odgovora. Razmislivi malo o mom pitanju, Gornahoor Raoork je odgovorio s najveom ozbiljnou: - U osvit svog ivota, kada sam se tek pripremao da postanem odgovorno bie, veliki deo vremena - kao to je svojstveno tricentrinim biima toga uzrasta provodio sam vebajui "dugo aktivno razmiljanje"; i desilo se samo po sebi da sam se za vreme pauza, neophodnih za odmor, bavio raznim eksperimentalnim ureajima svog proizvoaa. Upravo u tom periodu svog ivota, esto sam zapaao da se u odreene dane snaga i nivo mog aktivnog miljenja primetno smanjuju.

To otkrie je podstaklo moje aktivno interesovanje, iji je rezultat u mom biu bio istrajan impuls elje za potpuno razumevanje uzroka te pojave. Od tog vremena poeo sam da obraam panju i na sebe i na sve to se oko mene dogaa, kako bih otkrio te uzroke. I posle jednog "krija", potpuno sam se uverio da to neeljeno stanje u meni nastaje svaki put kada radi na veliki "lajfakan", ili "dinamomaina". Upravo ta injeniia, u koju sam se tada uverio, postala je razlog mog pojaanog interesovanja za sveprisutnu kozmiku supstancu i mog dubokog i briljivog prouavanja njenih osobina. Moji eksperimenti su od samog poetka i meni i drugima pruili bezbroj najrazliitijih dokaza da se sveprisutna supstanca Okidanoh nalazi i u atmosferi drugih planeta i da u nastanku svih planetarnih formacija - ukljuujui, naravno, "kraprhalihrohnijanski" deo svakog bia - uestvuje i u odravanju njegovog ivota. Tokom svojih daljih eksperimentalnih istraivanja definitivno sam shvatio da iako na Sunani sistem, kao i svi drugi sunani sistemi Velike Vasione, ima svoj sopstveni "Ansanbaluazar" i da svaka planeta sa svojom atmosferom predstavlja specijalno mesto koncentracije ove ili one klase kozmikih supstanci datog "optesistemskog Ansanbaluazara", kozmika supstanca Okidanoh je svejedno neophodni i ak dominantan deo prirode svake planete. Kasnije su moji eksperimenti pokazali da je, zahvaljujui optevasionskoj ravnotei ta kozmika supstanca koncentrisana u svakom sistemu u strogo odgovarajuoj proporciji, kao i da je rasporeena u strogo odreenim proporcijama u atmosferi svih planeta datog sistema. Prema tome, ma gde bila koriena ta univerzalna supstanca, u bilo kom delu vazdunog prostora, sluajno ili namerno, ona svakako mora da bude nadoknaena radi obnavljanja ravnotee njenog proporcionalnog sadraja u atmosferi; i to se dogaa uzimanjem te supstance sa drugih mesta. To uravnoteavanje kretanja Okidanoha treba da se odvija ne samo u okviru atmosfere jedne planete, ve i uzimanjem iz atmosfere jedne planete za atmosferu druge, ukoliko je u toj drugoj, iz nekih razloga, ta supstanca koriena mimo utvrene norme. Najzad, ja sam svojim Umom sasvim pouzdano utvrdio sve aspekte, i ubedio i druge da je sveprisutna supstanca Okidapoh, stalno prisutna i uvek nadoknaivana u naoj atmosferi, neophodna za prirodu nae planete, da predstavlja najvaniji faktor svih vrsta tvorevina i najvaniji faktor odravanja ivota; takoe, sutina svake "relativno samostalne" tvorevine unutar i na planeti, kao to je priroda bia svih modanih sistema i svih formi spoljnog izgleda, zavisi od te supstance; ak sam dokazao da mogunost tricentrinih bia da se usavravaju i da se na kraju krajeva sjedine sa Prauzrokom svega postojeeg zavisi iskljuivo od te supstance. elim da naglasim da sam na osnovu svih svojih eksperimentalnih ispitivanja sasvim pouzdano utvrdio i dobio neoborive dokaze u pogledu bia iz svog okruenja, da je unitavanje sveprisutne supstance Okidanoh u prirodi nae planete i

njenoj atmosferi skoro ekvivalentno svesnom unitavanju svih dela i rezultata Najsvetijeg Prauzroka svega postojeeg. Tim reima, zanet tom temom, mladi Gornahoor Raoork uzvienog duha, moje drago kume, zavri svoj govor. U jeku objanjenja Gornahoora Raoorka o svojstvima sveprisutne kozmike supstance Okidanoh i o neizbenim posledicama njenog izdvajanja iz prirode neke planete, kao i njenom potonjem unitavanju, u meni se rodila sumnja i u mom seanju su se postepeno pojavile razne slike koje su reprodukovale utiske, primljene tokom mog boravka meu Zemljanima, kao i u periodu mojih stalnih posmatranja njihovog svakodnevnog ivota iz moje marsovske opservatorije. Ti utisci su pokazivali da su oni iz prirode svoje planete u raznim periodima neprekidno dobijali tu supstancu ili odreene njene delove i koristili je za razne naivne i egoistike ciljeve. A kada sam se tokom daljih objanjenja Gornahoora Karkara, na osnovu asocijacije, setio molbe velikog tufneftefa planete Mars, shvatio sam svim svojim biem, bez najmanje sumnje, sve kobne posledice tih manifestacija tricentrinih stanovnika Zemlje. Oni su sveukupnost i pojedine delove te supstance, koja je i za njih sveta, u raznim periodima razliito nazivali, a u nae vreme, rezultat sjedinjavanja i uzajamnog unitavanja dvaju delova te sveprisutne supstance, oni nazivaju "elektricitetom". I razume se, iako su i nekoliko puta ranije, u raznim epohama - naravno, zahvaljujui sluajnom sticaju okolnosti - ve otkrivali razliite naine da iz prirode svoje planete, iz svojih, kako sam ve rekao, "naivnih egoistikih ciljeva", izvuku i koriste razliite delove te sveprisutne supstance, apsolutno neophodne za normalan kozmiki proces, oni je jo nikada do sada nisu unitavali u onoj meri u kojoj to ine u poslednje vreme. Na taj nain, zahvaljujui objanjenjima mog "spoljnog kesdanijanskog rezultata", ja sam se potpuno uverio u ve izraeno kobno delovanje rezultata anomalnog svakodnevnog ivota tricentrinih bia koja su toliko obuzela tvoju matu; osim toga, pitanje koje je zabrinulo mog starog druga, to jest, zato u poslednje vreme tricentrinim stanovnicima Marsa postaje sve tee i tee da se usavravaju, reeno je samo od sebe. to se tie naina na koji je to pitanje reeno, mogu da kaem da se to dogodilo upravo onako kako je za takve prilike opisano u veoma retko citiranoj izreci naeg uvaenog Hode Nasradina: "Nikad ne znate ko e vam pomoi da se iskobeljate iz kaljue." Zaista, za reenje tog pitanja moj stari prijatelj je imao u vidu Osobe sa potpuno drugaijim podacima i mogunostima od onih koje su imali moji prijatelji na Saturnu, koji su bili obina tricentrina bia. On, moda, nije ni slutio da su u takvim stvarima. obina tricentrina bia koja dobijaju informacije o svim vrstama realnih kozmikih istina, zahvaljujui jedino ispunjavanju svog pravog duga, u

veini sluajeva kompetentnija od bilo kog anela ili heruvima, s njihovom gotovom Sutinom, koji su, iako se njihov Um nalazi na visokom stupnju savrenstva, samo linosti kakve je na uvek potovani Hoda Nasradin opisao ovako: "Tue patnje nikada nee shvatiti neko ko ih nije sam iskusio, makar imao boanski Um i prirodu pravog avola!" U tom trenutku su se po itavom zvezdanom brodu "Karnak" razlegle vetaki proizvedene vibracije koje su imale osobinu da prodiru u organizme svih putnika i deluju na takozvane "lutajue nerve" eluca. Ta vetaka pojava je znaila da je dolo vreme okupljanja u takozvanoj "damihunatri", nalik na "manastirsku trpezariju", u kojoj je kolektivno uzimana "druga nasuna hrana".

Glava 46 BELZEBUB OBJANjAVA SVOM UNUKU ZNAENjE FORME I REDOSLEDA KOJE JE ODABRAO ZA PREZENTIRANjE INFORMACIJA O LjUDIMA Posle procesa uzimanja druge nasune hrane, Belzebub se, napustivi "camihunatru", nije odmah vratio na mesto gde se obino nalazio tokom razgovora, ve je najpre otiao u svoju "kesahu", ili "kabinu", kako bi svoj suvie star rep ohladio u odreenoj tenosti; tome je povremeno morao da pribegne zbog svojih poodmaklih godina. Kada je, vrativi se iz svoje kesahe, utei uao u onaj deo broda "Karnak" gde su obino provodili vreme, pred njim se ukazala neobina slika: Njegov ljubljeni unuk Hasejn je stajao u oku, poluokrenut, i pokrivi lice rukama gorko plakao. Belzebub, uznemiren, brzo prie Hasejnu i glasom punim brige, upita: - ta se dogodili, edo moje? Zato plae? Hasejn htede da odgovori, ali je bilo oigledno da mu jecaji koji su potresali njegovo planetarno telo nee dopustiti da progovori. Tek posle dueg vremena, kada se njegovo planetarno telo malo smirilo, gledajui u dedu veoma tunim pogledom, ali i sa osmehom punim ljubavi, on ree: - Ne brini za mene, dragi dedice, ovo stanje e uskoro proi. Svih ovih poslednjih "dianoska", ja sam veoma mnogo i aktivno razmiljao i verovatno se zbog tog novog tempa funkcionisanja promenio i opti tempo funkcionisanja moga bia. I sada, sve dok se novi tempo mog razmiljanja ne harmonizuje sa ve uspostavljenim tempom mog opteg funkcionisanja, verovatno e mi se dogaati anomalije, poput ovog jecanja. Moram da priznam, dragi moj dedice, da je osnovni razlog mog sadanjeg stanja bila slika, izazvana mojim asocijativnim miljenjem, koja je odraavala stanje i sudbinu onih zlosrenih viih tela koja zbog raznih, sluajnih okolnosti, nastaju u prirodi tricentrinih Zemljana i ostaju napola formirana. Te asocijativne misli, praene rastuim impulsom tuge, poele su u damihunatri, za vreme svetog uzimanja druge nasune hrane; misli o njima su nastale u mom miljenju na osnovu asocijacije, dok sam bio prepun radosti zbog svega to se tamo dogaalo. I tada sam poeo da razmiljam o tim nesrenim tricentrinim biima, o kojima si mi toliko priao u poslednje vreme, o tome da su samo zbog posledica toga "neto", prokletog za njih, implantiranog u bie njihovih predaka - iz razloga koji nikako nije zavisio od njihove sutine, ve samo i jedino od previda nekih Najviih Kozmikih Svetih Linosti - ne samo via tela, ve i oni sami, kao obina bia, zauvek lieni mogunosti da osete onu blagoslovenu radost koja nastaje u prirodi svih vrsta relativno samostalnih linosti za vreme opteg svetog uzimanja druge nasune hrane, u kojem smo mi uestvovali.

Kada je Hasejn prestao da govori, Belzebub ga je dugo i mirno gledao u oi, a zatim, s osmehom, koji je pokazivao sutinski impuls ljubavi, on ree: - Sada vidim da si tokom ovih poslednjih "dianoska", naravno, mnogo i aktivno razmiljao ili, kako bi rekli neki tvoji savremeni ljubimci, za to vreme nisi ni spavao kako treba. Kada su seli i kada se pojavio Ahun, Belzebub nastavi da pria: - Pre svega, poeu reima koje izraavaju impuls radosti koju si ti izazvao. Veoma me raduje kriza koja je u tebi nastupila i koja jo traje. Radujem se uglavnom zato to je do iskrenog jecanja, iji sam bio svedok, dolo upravo u onom periodu tvog ivota kada si, prema zakonima velikog Vremena, upravo na pragu da postane odgovorno bie - to jest upravo u godinama kada se kristalizuju svi podaci, neophodni za funkcije koje izgrauju linost tricentrinog bia tokom njegove odgovorne egzistencije i dobijaju harmonian "tempo" u optem funkcionisanju. Sve me to uverava da e ti relativno uvianje ili ak "oseaj" koji se, na moju radost, u tebi javio i koji je na prvi pogled nelogian, biti veoma korisni i uistinu neophodni kasnije, kao i svim tricentrinim biima u odgovornom uzrastu. Zato u ti, pre svega, to objasniti. Tvoje suze me takoe uveravaju da e u tvom buduem svesnom ivotu tvoje bie sadrati one dragocene ivotne podatke za oseaj koji predstavlja osnovnu sutinu svake tvorevine boanskog Uma, i koji je ak formulisan reima naeg Sveopteg Oca, ispisanim iznad glavne kapije Svete Planete istilite: "OVAMO IMA PRAVO DA UE SAMO ONAJ KO MOE DA SHVATI DRUGE REZULTATE MOJIH DELA." Sada se tvoje bie povinuje toj boanskoj zapovesti, zato to si se, iako si sam oseao blaenstvo, u istom momentu asocijativno setio da su ga drugi lieni i zajecao si iz sveg srca, Jo vie se radujem zbog tebe, jer ti podaci, obavezni za svako bie, poinju u tebi da funkcioniu upravo u vreme kada se kristalizuju i formiraju svi oni faktori koji ne zavise od Uma sopstvenog bia, ve iskljuivo od bia iz tvog okruenja, spoljnih uslova i najveeg optekozmikog Iraniranumanda. Sada opet moemo da se vratimo temi koju sam odredio, to jest da vidimo zato sam ti tokom itavog naeg putovanja kozmikim brodom toliko mnogo i tim redom priao o tricentrinim biima nastanjenim na planeti Zemlji. Kada sam se vratio na na dragi Karatas, osloboen svih drugih dunosti, dobrovoljno sam preuzeo na sebe odgovornost da rukovodim tvojim "oskiano" ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, tvojim "obrazovanjem". A poto taj period tvog ivota upravo predstavlja vreme kada su kod tricentrinog bia sve funkcije harmonizovane nastankom onih formi ula i shvatanja, koji u svojoj sveukupnosti u njemu ostvaruju takozvano "logiko miljenje", reio sam, kada smo krenuli na putovanje kozmikim

brodom "Karnak", da iskoristim to vreme i tako pomognem u harmonizovanju tih funkcija, kako bi se dalje formiranje tvog budueg aktivnog miljenja koje od njih zavisi, ostvarivalo upravo onim redom u iju sam se ispravnost uverio svim svojim biem tokom svog dugog ivota. Kada sam, na poetku naeg putovanja primetio da te veoma zanimaju tricentrini stanovnici planete Zemlje, odluio sam da ti, pod izgovorom da elim da zadovoljim tvoju radoznalost, ispriam o njima sve, tako da "egoplastikuri", potrebni za tvoje budue asocijativno miljenje, mogu da se kristalizuju u tebi bez ikakve primese sumnje. Zbog toga sam u svom pripovedanju strogo sledio dva principa: -Prvi: ne predstavljati nita kao sopstveno subjektivno miljenje, kako se podaci neophodni za formiranje tvog sopstvenog ubeenja ne bi kristalizovali u tebi u gotovoj formi, prema tuem miljenju. -I drugi: izloiti odreenim redosledom sve zemaljske dogaaje, vezane za nastanak i postepeni porast unutranjih i spoljnih anomalija kod tvojih ljubimaca u procesu njihovog svakodnevnog ivota, koje ih u svojoj sveukupnosti dovode do sadanjeg tekog i skoro beznadenog stanja, kako bi mogao da sloi sopstvene subjektivne misli koje se odnose na sve uzroke tih dogaaja upravo na osnovu odreenih injenica koje sam nameravao da ti saoptim. Reio sam da to uinim tako da mnogi, na razliite naine bitni egoplastikuri mogu da se kristalizuju na odgovarajuim mestima tvoga bia, kako bi se putem aktivnog miljenja u tebi s veim intenzitetom proizvodile svete supstance "abrustdonis" i "helkdonis", neophodne za ostvarenje i usavravanje viih sutinskih delova. A sada, moj deae, da bi mogao sasvim da usvoji ono to ti govorim, smatram neophodnim da u drugaijoj i odreenijoj formi ponovim ono ega sam se ve nekoliko puta setio kada sam pominjao razliku izmeu takozvanog "znanja" i "razumevanja" kod tricentrinih bia. Da bi ti ta razlika bila jasnija, uzeu kao primer obian Um tvojih ljubimaca. Ako se ono to oni nazivaju "svesnim Umom", koji je potpuno fiksiran kod savremenih Zemljana, uporedi sa Umom tricentrinih bia nastanjenih na drugim planetama naeg Velikog Megalokozmosa, prvi se moe nazvati "Umom znanja", a drugi "Umom razumevanja". Svesni "Um razumevanja", svojstven tricentrinim biima u celini, kakav su posedovali Zemljani prolih epoha, predstavlja "neto", to se sjedinjuje s njihovim biem i zato svaka vrsta informacije koju njihov Um prima. zauvek postaje neraskidivi deo njih samih. Celokupnu informaciju i sve njene rezultate takav Um prima i usvaja, i sve rezultate poima putem sutinskog promiljanja sveukupnosti informacije koju je taj Um prethodno ve usvojio, meutim, bie pri tome poseduje izvesnu slobodu i ma kakve se promene dogaale u njegovom okruenju, one uvek ostaju deo njegove sutine.

to se tie Uma koji je postao uobiajen za veinu tvojih savremenih ljubimaca i koji sam nazvao "Umom znanja", svaki novi utisak koji takav Um prima, kao i svaki nameran ili naprosto automatski rezultat preanjih utisaka predstavlja samo privremeni deo bia i moe u njemu da nastane samo u odreenim okolnostima i pod uslovom da se informacija pouzdano bazira na onome to treba, da tako kaemo, povremeno da se "potkrepljuje" ili da se "ponavlja", drugaije reeno, ti utisci se sami menjaju ili ak potpuno "isparavaju" iz prirode (svesti) tricentrinih bia. Iako se u vezi svetog Triamazikamna proces formiranja dveju vrsta sutinskog Uma odvija jednako, faktori koji odreuju aktualizaciju njegove tri razliite sile se razlikuju. U formiranju "Uma razumevanja" prvi faktor, to jest Sveta Potvrda, sastoji se iz iznova reprodukovanih utisaka bez obzira na lokalizaciju u kojoj se u datom momentu nalazi "teite funkcionisanja"; drugi, ili Sveta Negacija, sastoji se iz odgovarajuih podataka koji ve postoje u drugim lokalizacijama; trei faktor se sastoji iz izvesnog "sutinskog autokoliziknersa" ili, kako ga ponekad nazivaju "gudacbabognari", to znai da "rezultati stremljenja koje se pouzdano aktualizuje izraavaju svoju sopstvenu individualnost". Uzgred, bie korisno da jo jednom uje, ak i ako to ve zna, da se "sutinski autokoliziknersi" formiraju u sve tri lokalizacije u prirodi tricentrinih bia iz tri rezultata ostvarenja "istinskog duga", to jest, zahvaljujui onim faktorima koje je od samog nastanka tricentrinih bia na Jedinosuni Opti Otac predvideo kao sredstva samousavravanja. Upravo ti "autokoliziknersi" u prirodi tricentrinih bia slue kao "trea sila" svetog Triamazikamna, koja dovodi do nastanka "Uma razumevanja". Jedino zahvaljujui "treoj sili" u procesu sjedinjavanja iznova usvojenih utisaka bilo koje vrste na bazi svetog Triamazikamna, u biu se formiraju podaci za prepoznavanje i razumevanje, svojstveni samo tom biu; i jedino za vreme tih procesa kristalizacije podataka namenjenih svesti, u prirodi tricentrinih bia nastaju "zernofukalnijanske protivrenosti" koje kod njih izazivaju formiranje svetih supstanci "abrustdonis" i "helkdonis", neophodnih za ostvarenje i usavravanje njihovih viih delova. Moram da kaem da se tek ti, iznova primljeni utisci koji se kristalizuju tim redom i koji se javljaju u biu kao rezultat svesnog miljenja, odravaju u lokalizacijama zajedno sa serijama podataka koji su adekvatni prethodnim slinim utiscima to su u njima fiksirani. S druge strane, novi utisci, kristalizovani drugaijim redom, to jest pomou "Uma razumevanja", uspostavljaju se u sutinskim lokalizacijama nasumce, bez ikakve, da tako kaemo, "klasifikacije". I svi ti novi utisci ulaze u seriju onih ranijih utisaka koji skoro nikada nemaju s njima nita zajedniko.

Uglavnom iz tog razloga, u prirodi tricentrinih bia koja poseduju samo "Um znanja", sve to je ponovo saznato se uva i ostaje zbuvek naprosto informacija, bez njenog prepoznavanja itavim. biem. Novi podaci bilo koje vrste, na taj nain primljeni i preobraeni u biima koja poseduju "Um znanja", nemaju vrednost i nekorisni su za dobrobit njihove sopstvene dalje egzistencije. Osim toga, vreme neophodno za dekristalizaciju fiksiranih utisaka te vrste, zavisi od broja i kvaliteta impulsa, nastalih kod datog bia. to se tie poslednje injenice, proistekle iz izroenog Uma tvojih savremenih ljubimaca, setio sam se, prema asocijaciji, jedne veoma retko koriene izreke naeg potovanog uitelja Hode Nasradina, koja glasi: "im ti neto zatreba, ispostavi se da je prljavo i da su ga mievi izgrizli." Sve ono to tvoji ljubimci nazivaju "znanjem" i to njihova priroda na taj nain stie, jeste subjektivno i apsolutno nema nita zajedniko sa Objektivnim Znanjem. Ali, moj deae, da bi pomenute "zernofukalnijanske protivrenosti" mogle da nastanu u tvom biu i da bi kristalizacija novih utisaka mogla da se odvija upravo za "Um razumevanja", ja sam, znajui veoma dobro da takozvani "zakoni fiksacije i nefiksacije ideja u lokalizacijama bia", ije sam delove, uzgred reeno, saznao zahvaljujui tvojim ljubimcima dok sam meu njima boravio kao "profesionalni hipnotizer", odluio da se, dok priam svoje prie, pored raznih drugih principa koji obezbeuju pravilno usvajanje nove informacije, uvek vrsto drim strogog pravila prema kome se postepeno irenje takozvane "kvintesencije informacije" moe odvijati jedino uz potpuno odsustvo sutinskih impulsa "gneva", "uvrede", "ljutnje" i tako dalje. Razmiljajui o redosledu kojim sam ti davao sve ove informacije i o njihovim efektima na tvoje sutinsko razumevanje, moram da ti kaem da ukoliko bih ti, od trenutka kada sam prvi put uoio tvoje interesovanje za tricentrine stanovnike planete Zemlje, davao samo ona uverenja do kojih sam doao posle svakog pojedinanog sluaja i navodio miljenja koja su u meni fiksirana o njima tokom mojih posmatranja, iskljuujui pri tome na neko vreme obilnu i viestranu "sveukupnost informacija", ti bi sve te injenice primio bez sopstvenih logikih poreenja i podaci kristalizovani na taj nain bi se utvrdili u odgovarajuim tvojim lokalizacijama naprosto kao informacija, bez istinskog sutinskog razumevanja. Eto zato sam priao svoje prie o tricentrinim biima nastanjenim na planeti Zemlji tako da se u odgovarajuim lokalizacijama tvoga bia kristalizuju mnoge razliite vrste podataka za tvoje budue sutinske asocijacije, povezane sa itavom sveukupnou ili sa granama Objektivnog Znanja, kao i zato da bi se proces "zernofukalnijanskih nesuglasica" odvijao u tebi intenzivno i doveo do rezultata u koji sam se upravo uverio, poto sam uo tvoj odgovor na svoje pitanje o uzroku tvojih suza.

Dakle, moj deae, ja sam se sada manje ili vie uverio da vreme koje sam potroio nije bilo uzaludno i da su moje prie o tvojim zemaljskim ljubimcima donele korist koju sam i oekivao, i sada mislim da moemo da stanemo, kako ne bih dalje u tebi izazivao proces aktivnog miljenja; osim toga, imamo jo malo vremena jer emo uskoro ve biti na naem dragom ''Karatasu". Bez obzira na to, moram da ti dam jedan ubedljiv savet koji u ti ukratko objasniti: mora nastojati itavim svojim Umom koji poseduje, da se uveri u to da odreene funkcije koje se u tebi odvijaju i koje tricentrinim biima uopte daju mogunost aktivnog miljenja, moraju ostati neaktivne ili, to bi se reklo, moraju da se "odmore"; to treba da traje onoliko dugo, koliko je trajalo nae putovanje, to jest onoliko koliko smo govorili o tricentrinim biima planete Zemlje. Tokom tog vremena moraju da se odmaraju one funkcije koje intenzivnije od drugih uestvuju u tvom aktivnom miljenju i koje, osim toga, u svom funkcionisanju ne zavise od sutine bia, ve iskljuivo od takozvane "harmonije optekozmikog tempa". U vezi s tim, uzgred reeno, ne sme zaboravljati da Um svakog bia i intenzitet delovanja toga Uma zavise od pravilnog funkcionisanja svih pojedinih delova njegove celovite prirode. Na primer, itavo funkcionisanje "planetarnog tela" i samo planetarno telo ine najvei deo bia, ali pojedine funkcije, kao i itavo funkcionisanje toga tela bez drugih oduhovljenih delova bia, predstavljaju samo zavisne i nesvesne kozmike tvorevine, i zato, na osnovu onoga to si ti jednom nazvao."opteuniverzalnim osloncem Pravednosti", svaki oduhovljeni deo bia mora biti iznad zavisnih i nesvesnih i ne sme traiti od njih vie nego to mu oni mogu dati. To vai za itav Megalokozmos i za planetarno telo bia; da bi ono moglo pravilno da slui svom principijelnom delu, to jest da bi taj pomoni deo itavog bia mogao na odgovarajui nain da slui samom biu, bie mu uvek mora postavljati zahteve u granicama njegovih mogunosti. Osim to razmilja o pravednosti, bie mora uticati na svoje nesvesne delove tako da odreenim funkcijama omogui da povremeno budu neaktivne, kako bi ti nesvesni delovi obavezno i blagovremeno mogli da iznova steene subjektivne ritmove sjedinjuju sa objektivnim ritmovima naeg opteg Megalokozmosa. Treba istai da se u Megalokozmosu sjedinjavanje ritmova dogaa jedino "kacnukickernalno" ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, "prema zakonomernom redosledu". I zato, ako eli da se tvoje aktivno miljenje odvija korektno i produktivno tokom tvoje budue odgovorne egzistencije, ukoliko je ta vrsta miljenja poela u tebi da deluje i ukoliko taj unutranji proces ima neeljene posledice po tvoje planetarno telo, mora na neko vreme da ga ostavi po strani, ma koliko ti se neto dopadalo i ma koliko te zanimalo; inae e ti se dogoditi "dezonakusanz", to jest novi tempo e dobiti samo jedan deo tvoga bia i postae, kako bi rekli tvoji ljubimci, "jednostran".

Uzgred, pokazalo se da su tvoji ljubimci, posebno savremeni, poto odrastu i postanu odgovorni, uglavnom upravo takva "ograniena bia". Ukratko, tek postepenom promenom tempa jednog od delova celine, moe se promeniti tempo celine bez njenog oteenja. A sada smatram neophodnim da ponovim kako se aktivno miljenje nekog bia i korisni rezultati tog miljenja ostvaruju iskljuivo prilikom ravnomernog funkcionisanja sve tri lokalizacije oduhovljenih rezultata njegove prirode koji se nazivaju "misaonim centrom", "ulnim centrom" i "motornim centrom".

Glava 47 NEIZBENI REZULTAT NEPRISTRASNOG MILjENjA Belzebub je hteo da kae jo neto, ali je upravo u tom asu iznenada sve zasvetlelo i ispunilo se "neim bledoplavim". Od toga trenutka, brzina leta, ili pada broda "Karnak" je poela osetno da se smanjuje. To je znailo da se u sferi Vasione pojavila jedna od velikih kosmikih "egolionoptija" i da prilazi brodu. Razume se, kroz prozrane spoljne zidove "Karnaka" izvor tog "neeg bledoplavog" je bio skoro vidljiv, osvetljavajui ne samo unutranji prostor broda, ve i prostranstvo Vasione oko kosmike "egolionoptije", dokle je mogao da dopre pogled ivog bia. U itavoj Vasioni su postojale samo etiri velike "egolionoptije" i svaka od njih se nalazila pod komandom jednog od etiri Svestrana Nadzornika Vasione. Uurbanost i nekakva uzrujanost nastadoe na brodu "Karnak" i posle izvesnog vremena svi putnici i posada se okupie u glavnoj dvorani u centru broda. Svako od njih je nosio granicu mira u jednoj ruci i "dezjelkaeh" u drugoj. Kada velika kosmika egolionoptija prie sasvim blizu, odreene pregrade broda "Karnak" se rasklopie i iz egolionoptije u glavnu dvoranu broda ue procesija koju je inilo nekoliko arhanela i veliki broj anela, heruvima i serafima, i svi su oni takoe nosili u rukama granice, ali ovoga puta to su bile palmine granice. Na elu procesije iao je uvaeni arhaneo u pratnji dva heruvima koji su sveano nosili kutiju iz koje je zrailo "neto narandasto". Ispred svih, u glavnoj dvorani broda "Karnak", stajao je Belzebub. Iza njega su se postrojili svi njegovi blinji i kapetan broda, a na poasnoj distanci su stajali svi ostali. Kada se procesija iz egolionoptije pribliila Belzebubovim saplemenicima koji su se okupili u iekivanju, zaustavila se i dve grupe tricentrinih bia razliite prirode zajedno su zapevala himnu naem Predvenom, koju u takvim prilikama svuda u Vasioni uvek pevaju bia raznih priroda i svih spoljnih formi. Himna je glasila ovako: Ti, Mnogotrpei Stvoritelju svega to die, Ti si Sveljubei Uzrok svega postojeeg, Ti, Jedini Pobednie surovog Vremena, Uslii zvuke naeg ushienja, Raduj se i budi blaen. Svojim neuporedivim delima Dao si nam izvor naeg nastanka, Svojom Pobedom nad Vremenom Otkrio si nam mogunost

Da usavrimo sebe do svetog Anklada. A sada se odmaraj, kao to si zasluio. Mi emo zahvalni Sauvati sve to si stvorio, I uvek emo Te u svemu veno slaviti, Slaviemo Te, TvoreStvoritelju Tebe, Poetak svih poetaka, Tebe,, koji ishodi iz Bezgraninosti, Tebe, koji ima kraj svih stvari u Sebi Samom Tebe, naa Beskrajna Beskonanosti. Poto je himna otpevana, uvaeni arhaneo koji je bio na elu procesije prie Belzebubu i sveano objavi: - Prema zapovesti Njegove Svestranosti Nadzornika Arhanela Petvongera, nosei njegov sopstveni sveti skiptar, pojavismo se pred vama, Vaa Milosti, kako bismo vam, u skladu sa oprotajem koji vam je darovan Odozgo za odreene zasluge, vratili ono ega ste bili lieni tokom vaeg progonstva - vae rogove. S tim reima se asni arhaneo okrenu ka kutiji koju je nosio heruvim i s dubokim potovanjem oprezno izvadi iz nje sveti skiptar. Svi prisutni padoe na kolena, dok aneli i heruvimi zapevae svete pesme. Sa svetim skiptrom u ruci arhaneo se opet okrete ka Belzebubu i obrati se biima koja su bila iste prirode kao i on: - Bia, stvorena naim Jedinosunim Venim, koji je u svojoj beskonanoj milosti oprostio Belzebubu to jednom sagrei i koji e opet iveti meu vama, biima koja su mu slina... Poto zrelost i nivo Uma bia vae prirode odreuju i izraavaju rogovi na vaim glavama, duni smo da uz dozvolu naeg Svestranog Nadzornika i uz vau pomo, vratimo rogove kojih je Belzebub bio lien. - Vi, koje je sazdao na Jedinstveni i Opti Otac, pomoi ete tako to e svako od vas pristati da se u interesu zaslunog Belzebuba odrekne nekolicine delia svojih sopstvenih rogova. Zato, neka svako od vas, ko pristaje i eli tako da postupi, prie svetom skiptru i dotakne njegovu ruku. Od toga koliko dugo budete u dodiru s njim, zavisie koliina i kvalitet aktivnih elemenata koji iz vaih sopstvenih rogova prelaze radi formiranja istih takvih rogova kod ovog bia vae prirode kojem je oproteno. Rekavi to i drei glavni deo svetog skiptra, to jest kuglu, iznad Belzebuba, koji je pred njim kleao, asni arhaneo okrenu ruku tako da je svako ko eli mogao da prie i dotakne je. im je asni arhaneo zavrio svoj govor, meu biima Belzebubove prirode nastade velika guva, svi su eleli da priu blie i prvi dre u ruci sveti skiptar onoliko dugo koliko je to mogue.

Uskoro je formiran red, i svi su prilazili skiptru i drali njegovu drku onoliko dugo koliko je odredio kapetan broda, koji je na sebe preuzeo voenje ceremonije. Za vreme tog sveanog obreda, na Belzebubovoj glavi su postepeno izrastali rogovi. Najpre dok su rogovi tek dobijali formu, meu okupljenima je vladala ozbiljna i usredsreena tiina. Ali od momenta kada su oni poeli da se granaju, napeto interesovanje i ushiena panja su postali primetni. To se dogodilo jer su svi bili obuzeti eljom da vide koliko e grana dobiti Belzebub, zato to e njihov broj, u skladu sa Svetim Meraem Objektivnog Uma, pokazati stupanj Uma koji je dostigao Belzebub. Najpre je obrazovana jedna grana, zatim druga, trea i prilikom svakog pojavljivanja nove grane prisutni su izraavali radosno uzbuenje i duboko zadovoljstvo, koji su se meusobno jasno razlikovali. Kada je na rogovima poela da se pojavljuje etvrta grana, napetost meu prisutnima je oznaila da je Belzebubov Um ve dostigao sveti "Ternunald" i da su Belzebubu preostala samo dva stupnja do svetog Anklada. Kada se ta neobina ceremonija pribliila kraju, pre nego to su njeni uesnici stigli da se stiaju posle radosnog uzbuenja, na Belzebubovoj glavi se iznenada, sam od sebe, pojavio peti izdanak specijalne forme, koji je svima bio poznat. Tada se svi bez izuzetka bacie pred Belzebuba koji se die na noge i stade preobraen veliinom koju su mu podarili pravi velelepni rogovi, izrasli na njegovoj glavi. Svi padoe pred Belzebuba, zato to je peta grana na njegovim rogovima znaila da je on dostigao Um nivoa svetog "Podkulada", to jest poslednjeg stupnja pred svetim Ankladom. Um svetog Anklada predstavlja najvii nivo koji bie moe dostii; to je trei stupanj pre Apsolutnog Uma Samog Predvenog. Ali i Um svetog Podkulada, koji je dostigao Belzebub, takoe je veoma redak u Vasioni. Zato je ak i uvaeni arhaneo pao niice pred Belzebubom, jer je nivo njegovog sopstvenog uma bio tek na stupnju svetog "Degindadu", to je bilo tri stepenice ispod svetog Anklada. Kada se svi digoe na noge, uvaeni arhaneo, obraajui se ovoga puta svim okupljenim biima razliite prirode, objavi: - Bia, sazdana Jedinim Tvorcem, sada smo prvi put udostojeni da posmatramo ono to je bio san svih ovde prisutnih, kao i svih bia u itavom naem Megalokosmosu. Hajde sada zajedno da se radujemo i da pesmom izrazimo ushienje zbog asti koja nam daje novu snagu u borbi s naim negativnim naelom, jer jedino ta sila moe da nas dovede do svetog Podkulada, do kojeg je stigao ovaj sin naeg Opteg Oca; iako je sagreio u mladosti, on je kasnije svojim svesnim trudom i namernom patnjom ipak uspeo da svojom sutinom zaslui da bude jedan od svetih Podkulada, veoma retkih u itavoj naoj Velikoj Vasioni.

Posle tog arhanelovog poziva, sva bia prisutna na brodu "Karnak" poee da pevaju svetu pesmu "Radujem se". A kada je ta sveta pesma otpevana, svi aneli i heruvimi na elu sa uvaenim arhanelom, vratie se u kosmiku egolionoptiju, koja se odvoji od broda "Karnak" i polako nestade u prostoru; tada svi putnici i posada pooe na svoja mesta i "Karnak" nastavi svoje putovanje ka svome odreditu. Posle te velike sveanosti, Belzebub se sa svojim unukom i starim slugom Ahunom koji su, kao i svi putnici "Karnaka", bili duboko potreseni ovim neoekivanim dogaajem, vratio u onaj deo broda gde je tekla njihova beseda o ljudskim biima koja su nastala i ive na Zemlji. Kadaje Belzebub, sada preobraenog izgleda koji je odgovarao njegovim vrlinama, seo na svoje uobiajeno mesto, Ahun, njegov stari sluga, koji je s njim proveo skoro itav svoj ivot, iznenada pade pred njega i s iskrenom molbom u glasu poe da govori: - Sveti Podkulade naeg Velikog Megalokosmosa! Smilujte se i oprostite meni, nesrenom obinom tricentrinom biu, kakvo sam ja, moje nekadanje, voljne i nevoljne izraze nepotovanja prema vaoj Svetoj Sutini. Budite milosrdni i oprostite svom tricentrinom slugi koji je, iako ivi veoma dugo, na svoju nesreu - jedino stoga to mu u pripremnom uzrastu niko od starijih nije pomogao da se u njemu kristalizuju psihiki faktori za silu intenzivnog aktualizovanja istinskog duga, neophodnu svakom tricentrinom biu - sve do sada bio toliko slep da nije mogao ak ni instinktivno da oseti onu jedinosunu i nepokolebljivu realnost, nastalu pod uticajem optekosmikog Trogoautoegokrata i uslova okruenja - realnost, svetu za svako ivo stvorenje, koja se zove "Objektivni Um". S tim reima Ahun zastade kao ukopan, u nemom oekivanju. A Belzebub, takoe nemo, gledae u njega pogledom punim ljubavi i pratanja, u kome se, ipak, oseae tuga i mirenje s neizbenim. Za vreme te scene, Hasejn je stajao po strani u pozi svima poznatoj kao "poza znamenitog vasionskog isposnika s planete Kirmakana". Neto kasnije, kada se Belzebub osvrnuo i video svog unuka u toj pozi, on se okrenu ka njemu i ree: - ta je to, moj deae? Da li je mogue da se i s tobom dogaa isto to i s naim starim Ahunom? Na to Belzebubovo pitanje, Hasejn bojaljivo odgovori tonom koji je odavao za njega neuobiajenu nesigurnost. - Da... Skoro... Sveti Podkulade naeg Velikog Megalokosmosa. Jedino s tom razlikom to u ovom asu, impuls ljubavi prema naem Ahunu i tricentrinim biima planete Zemlje funkcionie u meni jo snanije. Taj impuls ljubavi u meni postaje snaniji, jer mi se ini da su mi i Ahun i tricentrini Zemljani pomogli da zasluim i vidim trijumf onoga koji je uzrok

uzroka moga roenja, onoga koga sam do sada nazivao svojim "dragim dedicom", a koji je sada postao za sve, i za mene, jedan od svetih Podkulada naeg Velikog Megalokosmosa, pred kojim treba da se klanjam i pred kojim sada imam sreu da stojim. Eh, eh, eh! - uzviknu Belzebub i, odajui priznanje mudracu koga je esto pominjao u svojim priama o putovanjima na Zemlju, ree: Pre svega, elim da na nain naeg uvaenog Hode Nasradina izrazim jednu misao na koju su me asocirale Ahunove rei, sasvim neuobiajene za njega, kao njegova neobina poza. Na dragi uitelj bi u ovakvoj prilici rekao: "Ne prolivajte suze,uzalud, kao krokodil kada ne uspe da odvue ribara pod vodu." Hajde sada da zauzmemo svoja uobiajena mesta i da jo malo popriamo. Iako sada ulazimo u atmosferu naeg dragog Karatasa, jo prilino dugo se neemo spustiti zato to na brod, kao to obino biva sa meuzvezdanim brodovima, mora da iscrpi svoj momenat kretanja pre zaustavljanja na mestu, odreenom za sletanje. Hasejn i Ahun odmah i bez rei posluae Belzebubov savet, iako je prema njihovim kretnjama i otvorenom izraavanju njihove unutranje psihe bilo oigledno da je u njihovom odnosu prema Belzebubovoj linosti, posle onog optekosmikog dogaaja, dolo do promene. Kada su, bez uobiajene neusiljenosti posedali na svoja mesta, Belzebub se okrete ka Hasejnu i ree: Pre svega, moj deae, kada se vratimo kui - ukoliko nas ne ometu neki spoljni uzroci koji ne zavise od nae sutine - dajem ti re da u ti objasniti sve to sam obeao u vezi tvojih ljubimaca, a to je iz ovih ili onih razloga tokom naeg putovanja brodom "Karnak", ostalo bez objanjenja. Za to vreme, ukoliko ima neko posebno pitanje koje zahteva objanjenje upravo sada, pitaj. Ali, upozoravam te da imamo malo vremena da ti odgovorim u formi, uobiajenoj za nae besede, i zato pokuaj da svoje pitanje formulie tako da moj odgovor bude kratak. tavie, tim pitanjem e mi pokazati u kojoj meri se razvilo tvoje logiko miljenje tokom mojih pria o udnovatoj psihi tricentrinih bia, koja su nastala i ive na planeti Zemlji. Na predlog svoga dede, Hasejn se duboko i nadugo zamisli, a zatim nekim uzvienim tonom, ree: - Sveti Podkalud je osnovni uzrok uzroka moga dolaska na svet! Posle sveanosti koja se malopre dogodila - kada je tvoja sveta sutina dobila odgovarajui spoljni izgled i kada mi je njen puni znaaj, koji do tada nisu opaala niti razumela sva tricentrina bia, postao jasan i razumljiv, kao i svakoj drugoj kosmikoj jedinici - svaka tvoja izgovorena re i svaki tvoj savet e za mene imati snagu zakona.

Zbog toga, svim svojim biem moram nastojati da usvojim savet koji si mi dao i da pokuam da formuliem svoje pitanje toje mogue krae. Sveti Podkulade, uzroe uzroka moga nastanka! Da bi uverenja koja su formirana u meni za ovo vreme, zahvaljujui tvojim objanjenjima anomalija koje se dogaaju na Zemlji, mogla pouzdano da se kristalizuju, ja ipak elim da ujem tvoje lino i iskreno miljenje, evo o emu: Kako bi ti odgovorio naem Sveobuhvatnom Predvenom Stvoritelju kada bi te pozvao k sebi i pitao: Belzebube! Ti, koji si jedan od onih to predstavljaju obeavajue i uspene rezultate svih mojih Aktualizacija, izloi ukratko zakljuke svojih nepristrasnih vievekovnih posmatranja i istraivanja psihe tricentrinih bia, nastalih na planeti Zemlji, i reci da li jo postoji neki nain da se oni spasu i usmere na pravi put? Rekavi to, Hasejn ustade i stojei u pozi punoj potovanja, pogledom punim iekivanja, gledae u Belzebuba. Ahun takoe ustade. Belzebub se neno osmehnu na Hasejnovo pitanje i ree, pre svega, da je sada sasvim siguran da su njegove prie koristile njegovom unuku onako kako je i oekivao, a zatim ree ozbiljnim tonom da bi, kada bi ga na Sveobuhvatni Jedinosuni Tvorac zaista pozvao i postavio takvo pitanje, odgovorio... Iznenada, Belzebub i sam ustade i pruivi desnu ruku ispred sebe, a levu iza sebe, ustremi svoj pogled nekud u daljinu, kao da prodire u najvee dubine prostranstva. Istovremeno, malopomalo, oko Belzebuba se pojavi "neto bledouto" i poe da ga obavija; nije se moglo pojmiti niti razaznati njegovo poreklo - da li su to bile emanacije samog Belzebuba ili je dolo odnekud iz prostranstva, iz spoljnih izvora. U srcu te kosmike aktualizacije, neverovatne za tricentrina bia, neobino snanim glasom i s najveom iskrenou, Belzebub sveano ree: - O, Ti, Sve i Svja moje Celine! Jedino sredstvo kojim se sada mogu spasti stanovnici planete Zemlje - jeste da im se implantira novi organ, nalik na organ kundabufera koji bi, ovoga puta, posedovao takve osobine zbog kojih bi svaki od tih nesrenika tokom svog ivota stalno oseao i bio svestan neizbenosti svoje sopstvene smrti, kao i smrti svega to se nalazi pred njegovim oima ili to privlai njegovu panju. Jedino to oseanje i to znanje mogu unititi egoizam koji je sada u njima potpuno kristalizovan i koji guta itavo njihovo bie i, istovremeno, iskoreniti tendenciju mrnje prema drugima, koja iz njega proistie - tendenciju koja raa one meusobne odnose to predstavljaju osnovni uzrok svih njihovih anomalija, nedostojnih tricentrinih bia i kobnih po njih i po itavu Vasionu.

Glava 48 AUTOR ITAOCIMA Posle estogodinjeg bespotednog rada i skoro neprekidnog misaonog napora, jue sam najzad, u formi koja je po mom miljenju svima dostupna, zavrio zapisivanje na papiru prve od tri serije knjiga koje nameravam da napiem i u kojima sam odluio da izloim itav sistem ideja koje treba da mi omogue dovravanje, najpre teorijsko, a zatim i praktino, unapred smiljenim sredstvima, tri bitna zadatka koja sam sebi postavio: pre svega, da otklonim kod ljudi sve to im u njihovim lanim predstavama izgleda kao stvarno postojee ili, drugim reima, "da nemilosrdno poistim sve smee koje se nakupilo u ljudskom miljenju tokom vekova"; zatim, da u narednim tomovima "pripremim novi konstruktivni materijal", a u treoj seriji knjiga - "da izgradim novi svet". Zavrivi prvu seriju knjiga i sledei na Zemlji davno utvrenu praksu da se nikada tako "veliki naum" ne zavrava bez "epiloga", ili "posledice", ili "obraanja autora itaocima", i tako dalje, ja takoe nameravam da napiem neto nalik na to. U tom cilju sam jutros veoma paljivo proitao "predgovor" koji sam napisao pre est godina pod naslovom "Buenje misli", kako bih iz njega uzeo odgovarajue ideje za takozvano "logiko spajanje" poetka sa zakljukom koji nameravam da napiem. itajui prvu glavu koju sam napisao pre samo est godina, iako mi se ini kao da sam je napisao veoma, veoma davno - bez sumnje, to mi izgleda tako zato to sam tokom tih godina bio prinuen da razmiljam intenzivno i, ak, moe se rei, da "preivim" sav materijal, potreban za osam debelih tomova, a da se pri tome oslanjam na ono to je utvrdila ona oblast istinske nauke koja se zove "zakon asocijacija ljudskog miljenja". Ta nauka je do nas dola iz drevnih vremena, to je poznato tek malobrojnim savremenim ljudima, a to je da je "oseaj proticanja vremena direktno proporcionalan koliini i kvalitetu protoka misli". Dakle, dok sam itao prvu glavu koju sam, kao to rekoh, u svakom pogledu smiljao veoma temeljno i "preivljavao" je skoro iskljuivo pod uticajem svog svesnog samopotiskivanja, a koju sam, osim toga, itao u vreme kada je funkcionisanje moje jedinstvene celine, funkcionisanje koje kod oveka raa takozvanu "silu samoizraavanja na sopstvenu inicijativu", bilo u potpunoj disharmoniji, to jest dok sam jo patio zbog posledica katastrofe u koju sam dospeo neto pre toga, kada se moj automobil zakucao u drvo koje je, poput nadzornika i brojaa vekova u njihovom nemirnom letu, stajalo kraj istorijskog puta izmeu Pariza i Fontenbloa; taj udarac je, s gledita zdravog razuma, mogao da privede moj ivot kraju - tada sam, dok sam itao tu glavu, doao do sasvim vrste odluke. Seajui se svog stanja prilikom itanja te prve glave, ne mogu a da ovde ne dodam - zahvaljujui maloj slabosti, koja u meni uvek izaziva doivljaj unutranjeg zadovoljstva kad god na licima naih uvaenih "predstavnika egzaktnih nauka" ugledam onaj osobeni, samo njima svojstven osmeh - da je, bez obzira na to to je posle te katastrofe moje telo bilo toliko ranjeno i "sve u njemu bilo toliko uniteno"

da je ono vie meseci Predstavljalo sliku koja bi se mogla opisati kao "komad ivog mesa u istoj postelji", bez obzira na fiziko stanje moga tela, moj ispravno trenirani "duh", kako bi se moglo rei, ni najmanje nije bio uguen, kao to bi, na osnovu njihovog miljenja, sledilo. Naprotiv, njegova snaga je ak narasla, zahvaljujui intenzivnom uzbuenju koje se u njemu javilo upravo pre katastrofe zbog mog stalnog razoaranja u ljude, posebno u one koji su se posvetili onome to se naziva "naukom", kao i zbog ruenja iluzija to ih je u meni izazvao ideal, postepeno formiran u mome biu uglavnom zahvaljujui zapovesti koja mi je usaena u detinjstvu, a koja kae da "najvii cilj i smisao ljudskog ivota predstavlja elja za dobrobit svojih blinjih", to se moe postii jedino svesnim samoodricanjem. Dakle, poto sam paljivo proitao uvodnu glavu prve knjige, napisanu u upravo opisanom stanju, i poto sam se, prema asocijaciji, setio i tekstova mnogih narednih glava koje su prema mom uverenju neophodne kako bi se u svesti itaoca izazvali neobini utisci koji uvek, to bi se reklo, "raaju bitne rezultate", moje Ja, ili tanije, ono "neto" to dominira u mom biu i to sada predstavlja zbir rezultata koji proistiu iz podataka kristalizovanih tokom mog ivota, podataka koji, izmeu ostalog, oveku koji je sebi postavio cilj da tokom svoje odgovorne egzistencije "aktivno i nepristrasno misli", pruaju mogunost da prodre i shvati psihu ljudi raznih tipova - reio sam da zakljuim prvu seriju svojih knjiga; i da se, podstaknut impulsom "ljubavi prema svetu koji me okruuje", nastalom u meni u ovom trenutku, ograniim na to da ovde navedem prvo od velikog broja predavanja koja sam odrao tokom postojanja ustanove koju sam lino osnovao pod nazivom "Institut za ovekov harmonian razvoj". Taj institut, uzgred, vie ne postoji i smatram neophodnim i moguim da ovde i sada, uglavnom zato da bih smirio neke ljude u raznim delovima sveta, izriito izjavim da sam ga likvidirao potpuno i zauvek. Sa impulsom neopisive tuge i alosti, bio sam prinuen da donesem odluku o likvidaciji tog instituta, kao i osam filijala, ve organizovanih i briljivo pripremljenih za otvaranje u raznim zemljama - ukratko, bio sam prinuen da se odreknem svega to sam ve stvorio skoro nadljudskim naporima - i to uglavnom zato to sam otprilike tri meseca posle havarije, kada je funkcionisanje mog uobiajenog miljenja vie ili manje obnovljeno, iako je moje telo i dalje bilo sasvim nemono, shvatio da e pokuaj da sauvam institut bez realnih ljudi oko sebe i bez mogunosti da zbog odsustva moje pomoi budu obezbeena ogromna materijalna sredstva, dovesti do katastrofe, zbog koje u se ja, u poodmaklim godina, kao i ostali koji potpuno zavise od mene, nai u stanju polugladnog "ivotarenja". Predavanje koje nameravam da dodam zakljuku prvog toma, odrao sam nekoliko puta tokom postojanja instituta svojim "uenicima prvog ranga", kako su se oni tada zvali. Neki od njih su, kako se potom pokazalo, na moju veliku alost, izrazili u svojoj sutini sklonost ka brzom preobraaju svoje psihe u psihu nazvanu "haznamaskom" - sklonost koja je ubrzo postala oigledna i jasno prepoznatljiva

mnogim vie ili manje normalnim ljudima u njihovom okruenju, kada su - u trenutku neizbene krize izazvane havarijom koja mi se dogodila - krize svega to, eto, jo nisam dovrio, "strahujui za sopstvenu kou", to jest strahujui da mogu izgubiti svoje lino blagostanje koje sam im, uzgred, ja stvorio - prekinuli zajedniki rad i podvivi repove, posakrivali se po tenarama gde su, koristei zrnca koja su pala sa mog, da tako kaemo, "stola ideja" otvorili ono to bih ja nazvao "hokuspokus lakrdijom" i s potajnim oseanjem nade, moda ak i radosti zbog brzog i potpunog oslobaanja od moje neprekidne kontrole, poeli da od raznih nesrenih ljudi fabrikuju "kandidate za psihijatrijske bolnice". Odabrao sam ovo osobeno predavanje zato to sam na samom poetku irenja svojih ideja, koje sam eleo da uvedem u ivot ljudi, sve te ideje objedinio da bi mi posluile kao uvod ili kao nekakav "prag" za itavu seriju predavanja, ija sama sveukupnost u svima dostupnoj formi moe da uini jasnom nunost i, ak, neizbenu obavezu uvoenja u praksu neospornih istina, koje sam razjasnio i utvrdio tokom pola veka svog aktivnog danononog rada, kao i to da je za dobrobit ljudi zaista mogua primena tih istina. Dalje, odabrao sam to predavanje zato to sam u njega, prisustvujui jednom velikom skupu na kome sam poslednji put javno govorio, ukljuio jednu dopunu koja potpuno odgovara mislima koje je sam gospodin Belzebub ukljuio u takozvani "zavrni akord", dopunu koja jo jednom osvetljava onu najviu objektivnu istinu i, po mom miljenju, prua itaocu mogunost da to uoi i usvoji, kao to i prilii biu koje pretenduje na to da je stvoreno "prema liku i obliju Bojem". Predavanje broj 1 Zakonomerna raznovrsnost izraavanja ljudske linosti (poslednji put odrano u zgradi dramskog pozorita u Njujorku, januara 1924. godine) Istraivanja mnogih naunika, sprovedena tokom poslednjih godina, kao i podaci dobijeni na osnovu potpuno originalnih istraivanja Instituta za harmonian razvoj oveka prema sistemu G. I. Gurdjieva, pokazala su da se celovita linost svakog oveka - u skladu sa najviim zakonima i uslovima proticanja ljudskog ivota, uspostavljenim od samog poetka i postepeno fiksiranim na Zemlji - bez obzira da li je rezultat naslednosti ili nekih sluajnih uslova u kojima je ovek rastao i razvijao se, od prvog dana svog odgovornog ivota, kako bi ona odgovarala smislu i svrsi ljudskog ivota a ne ivota obine ivotinje, obavezno mora sastojati iz etiri odreene i razliite linosti. Prva od te etiri samostalne linosti nije nita drugo do sveukupnost automatskih funkcija, svojstvenih oveku, kao i svim ivotinjama, a njenu osnovu ini, s jedne strane zbir rezultata utisaka koje prima od celokupne stvarnosti koja je okruuje od momenta roenja, kao i svega to je u nju namerno uneto spolja, i, s druge strane, ine je rezultati procesa koji je takoe svojstven svakoj ivotinji, a koji se zove "fantazija". I tu sveukupnost automatskih funkcija ljudi iz neznanja nazivaju "sveu" ili, jo bolje, "miljenjem".

Druga od te etiri linosti, koja u veini sluajeva funkcionie potpuno nezavisno od prve, predstavlja zbir rezultata podataka, sauvanih i fiksiranih u prirodi svakog oveka, kao i svake ivotinje, putem est organa - "prijemnika vibracija razliitog kvaliteta" - organa, koji funkcioniu u skladu s tek primljenim utiscima, ija osetljivost zavisi od naslednosti i uslova u kojima se data linost pripremala za odgovoran zreo ivot. Trei samostalni deo itavog bia predstavlja osnovu funkcionisanja njegovog organizma, kao utisaka motornoreflektornih izraza koji utiu jedni na druge za vreme tog funkcionisanja - izraza iji kvalitet takoe zavisi od naslednosti i okolnosti koje preovladavaju tokom njegovog pripremnog formiranja u detinjstvu. A etvrta linost, koja takoe predstavlja poseban deo celovite linosti, nije nita drugo do izraavanje sveukupnosti rezultata ve automatizovanog funkcionisanja tri navedene linosti, posebno formirane i samostalno trenirane u njemu; drugim reima, to je onaj deo bia koji se naziva "Ja". U ovekovoj prirodi za oduhovljavanje i iskazivanje svakog od ta tri posebno formirana dela njegove jedinstvene celine postoji nezavisna, kako je jo zovu, "centralna lokalizacija", to jest "mozak"; i svaka od tih lokalizacija, sa svojim sopstvenim dovrenim sistemom, za sveukupnost svojih izraavanja ima sopstvene osobenosti i predispozicije koje su svojstvene samo njoj. Prema tome, da bi se omoguilo svestrano usavravanje oveka, odgovarajue pravilno obrazovanje je apsolutno obavezno za svaki od ta tri dela - ali to nikako nije ono to se sada naziva "obrazovanjem". Tek tada ovekovo Ja moe postati njegovo sopstveno Ja. U skladu sa ve pomenutim ozbiljnim eksperimentima i istraivanjima koja su sprovoena tokom vie godina ili, ak, u skladu sa zdravim i nepristrasnim miljenjem bilo kog savremenog oveka, priroda svakoga - posebno onih koji iz raznih razloga pretenduju na to da nisu obini, proseni ljudi, ve pripadnici "inteligencije" u pravom smislu te rei - mora se sastojati iz sve te etiri razliite i potpuno odreene linosti, a svaka od njih se mora razvijati na odgovarajui nain, kako bi tokom odgovorne egzistencije manifestacije posebnih delova bile u meusobnoj harmoniji. Da bih jasnije ilustrovao raznovrsnost porekla i prirodu linosti koje se manifestuju u optoj organizaciji oveka, kao i da bih naglasio razliku izmeu "Ja" koje treba da poseduje "ovek bez navodnika", to jest, pravi ovek, i onog "pseudoJa", koje ljudi danas smatraju pravim, moe se veoma dobro iskoristiti analogija koja svakako, iako ve istroena od strane "spiritualista", "okultista", "teozofa" i drugih savremenih strunjaka za "lov u mutnom", njihovim trabunjanjem o "astralnom telu", "mentalnom telu" i drugim takvim telima, koja toboe postoje kod oveka, ipak moe da baci svetlost na pitanje koje mi sada razmatramo. ovek kao celina, sa svim svojim razliitim lokalizacijama koje samostalno funkcioniu, to jest sa svojim nezavisno formiranim i obrazovanim "linostima", moe da se uporedi sa koijom za prevoz putnika, koja se sastoji iz kola, konja i fijakeriste.

Najpre treba naglasiti da razliku izmeu pravog oveka i pseudooveka, to jest izmeu oveka koji ima sopstveno "Ja" i oveka koji ga nema, u ovoj analogiji oznaava putnik koji sedi u kolima. U prvom sluaju, sluaju pravog oveka, putnik je vlasnik kola; u drugom sluaju, to je naprosto neko od sluajnih prolaznika koji se, poput putnika u iznajmljenom kabrioletu, neprestano smenjuju. ovekovo telo, sa svim svojim motornoreflektornim manifestacijama, odgovara naprosto samim kolima, sve funkcije i manifestacije ovekovih ula, odgovaraju konju, koji je upregnut u kola i vue ih; fijakerista, na koijakom seditu, koji upravlja konjem, odgovara u oveku onome to se obino naziva "sveu" ili "miljenjem"; najzad, putnik koji sedi u kolima i izdaje naloge fijakeristi, jeste zapravo ono to se zove "Ja". Osnovno zlo kod savremenih ljudi predstavlja to to, zahvaljujui ukorenjenim i iroko rasprostranjenim anomalnim metodama obrazovanja mlade generacije, ona etvrta linost, koju treba da ima svako ko je stupio u odgovoran uzrast, kod njih potpuno izostaje; skoro svi se sastoje samo od tri navedena dela koji se, osim toga, formiraju proizvoljno. Drugim reima, skoro svaki savremeni ovek u odgovornom uzrastu se sastoji, ni manje ni vie, nego iz "iznajmljenog fijakera" koji ine slomljena kola, umoran konj, koga goni odrpan, poluslep i polupijan fijakerista, ije je vreme za samousavravanje, koje mu je odredila Majka Priroda, prolo u fantastinim snovima dok je po okovima ekao sluajne putnike. Prvi ko naie, iznajmljuje ga i otputa kada to zaeli, i ne samo njega, ve i sve delove koji su mu potinjeni. Ako sledimo tu analogiju izmeu tipinog savremenog oveka sa njegovim mislima, oseanjima i telom, i najamnog fijakera sa konjem i fijakeristom, jasno moemo da vidimo da u svakom od delova koji ine dva sistema, moraju da budu formirane i da postoje sopstvene, posebne potrebe, navike, ukusi, i tako dalje, svojstveni samo njemu, zato to se u skladu sa razliitom prirodom svog porekla i razliitim uslovima formiranja, kao i razliitim mogunostima koje su im date, u svakom od tih delova neizbeno formiraju svoja sopstvena psiha, svoja sopstvena miljenja, sopstveni subjektivni oslonci, sopstveni pogledi, i tako dalje. Celokupan zbir ispoljavanja ljudske misli, sa svim naslednim osobinama funkcionisanja i specifinim karakteristikama, odgovara svim aspektima sutine i ispoljavanja tipinog najamnog fijakeriste. Poput svih najamnih fijakerista uopte, on predstavlja odreen tip "koijaa". On nije sasvim nepismen, zato to je, zahvaljujui postojeim zakonima o "optem obaveznom trogodinjem obrazovanju", morao u detinjstvu da zavri takozvanu crkvenoparohijsku kolu. Iako je, u stvari, seoski momak koji je ostao ista onakva neznalica kakvi su i njegovi seoski drugovi, zahvaljujui svojoj profesiji on ipak opti s ljudima razliitog poloaja i obrazovanja i, poto je odasvud poneto pokupio, on sada s prezirom gleda na sve to je seosko i to s negodovanjem odbacuje kao "neznalako". Ukratko, to je tip koji se moe opisati sledeim reima: "Suvie je dobar za krave, ali paunovi ne ele s njim da imaju posla."

On sebe smatra kompetentnim ak i u pitanjima religije, politike i sociologije; njemu se svia da osporava one koje smatra niima od sebe, on voli da poduava druge; s onima iznad sebe - on je servilni laskavac i pred njima, to bi se reklo, stoji "mirno". Jedna od njegovih najveih slabosti jeste da se vue s komijskim kuvaricama i sobaricama; ipak, vie od svega na svetu, on voli dobro da pojede, da iskapi aicudve i da zatim, potpuno zadovoljan, utone u snove. Da bi zadovoljio te svoje slabosti, on redovno krade novac koji mu gazda daje da hrani konja. Kao i svaki "koija", on radi samo "pod biem" i ako ponekad radi svoj posao bez prinude, ini to jedino u nadi da e dobiti napojnicu. elja za napojnicom postepeno ga je nauila da uoava slabosti kod ljudi s kojima ima posla i da ih koristi; on je automatski nauio da bude lukav, da laska, da "takne u osetljive ice" i, uopte, da lae. U svakoj zgodnoj prilici, kad god ima slobodan trenutak, on zbrie u bircuz ili u bar, gde sedei sa kriglom piva satima mata ili razgovara s ljudima istog tipa, ili naprosto ita novine. On nastoji da izgleda impresivno, nosi bradu i, ako je mrav, nosi neto ispod odee, da bi izgledao vaniji. to se tie ulne lokalizacije kod oveka, sveukupnost njenog ispoljavanja i celokupan sistem funkcionisanja potpuno odgovaraju konjima "najamnog fijakera" u naoj analogiji. Izmeu ostalog, poreenje konja sa sistemom ljudskih ula pomoi e nam da posebno jasno pokaemo pogrenost i jednostranost savremenog obrazovanja, nametnutog mladoj generaciji. Konj, zbog nemara okoline dok je bio mlad i zbog svog stalnog usamljenitva, kao da je utonuo u samoga sebe; drugim reima, njegov "unutranji ivot" ide unutra i za spoljno izraavanje mu ne preostaje nita drugo, osim inercije. Zbog anomalnih uslova okoline, konj nikada nije dobio nikakvu specijalnu pripremu, ve je formiran iskljuivo pod uticajem batina i uasnih grdnji. On je uvek umoran; a za hranu, umesto ovsa i sena, daju mu jedino slamu koja nimalo ne odgovara njegovim stvarnim potrebama. Poto mu se nikada ne ukazuju izrazi ljubavi i prijateljstva, konj je spreman da se prepusti svakome ko mu ukae makar najmanju panju. Usled toga, sklonosti konja, lienog na taj nain svakog interesovanja i elje, neizbeno moraju da se koncentriu na jelo, pie i automatsku elju prema suprotnom polu, zato to on uvek stremi tamo gde moe dobiti bilo ta od toga i, ukoliko, na primer, ugleda mesto gde je jednom ili dva puta zadovoljio neku od tih potreba, jedva eka priliku da otri tamo. Treba dodati da, iako fijakerista slabo shvata svoje obaveze, svejedno, makar malo moe da razmilja logiki; i, razmiljajui o sutranjem danu, povremeno, makar iz straha da e izgubiti posao ili u elji da bude nagraen - on pokazuje interesovanje da uini ovo ili ono za svog poslodavca bez prinude. Ali konj, zbog nedostatka specijalne pripreme, prilagoene

njegovoj prirodi, u potrebno vreme uopte nije dobio bilo kakve podatke za izraavanje tenji neophodnih za odgovornu egzistenciju; naravno, on ne moe da shvati, ak i ne eli da shvati - zato treba bilo ta da radi. Zato on izvrava svoje obaveze potpuno ravnoduno, iz straha od moguih batina. to se tie kola, koja u naoj analogiji zamenjuju telo i tretiraju se odvojeno od ostalih samostalno formiranih delova ovekovog organizma, tu stvari stoje jo gore. Ta kola su, kao i svaka druga, napravljena od raznih materijala i, prema tome, imaju veoma sloenu grau. Ona su napravljena, to je jasno svakom razumnom oveku, kako bi nosila sve vrste tereta, a ne u cilju, u kome ih koriste savremeni ljudi, to jest samo za prevoz putnika. Osnovni uzrok mnogih nesporazuma povezanih s tim ciljem, proistie iz injenice da su ih oni koji su smislili sistem tih kola, predvideli za neutabane puteve i neki delovi njihove unutranje strukture su stvarani upravo sa te pozicije. Na primer, princip podmazivanja, koji je izuzetno vaan za fijaker napravljen od veoma razliitih materijala, jeste takav da se prilikom drmusanja, neizbenog na takvim drumovima vri podmazivanje svih metalnih delova; meutim, ta kola, nainjena za putovanja neravnim putevima, obino se koriste u gradovima i ona idu glatkim, ravnim, poploanim ulicama, U odsustvu bilo kakvih udaraca, poto idu takvim ulicama, mazivo se u njima ne rasporeuje ravnomerno na sve delove i zato neke od njih pokriva ra, te oni vie ne mogu da izvravaju funkcije za koje su bili predvieni. Kola se, po pravilu, kreu lako ukoliko su njihovi pokretni delovi valjano podmazani. Sa suvie malo maziva ti delovi se pregrevaju i, na kraju krajeva, usijavaju, te na taj nain, i drugi delovi mogu biti oteeni; ukoliko je, meutim, u nekom delu suvie maziva, opte funkcionisanje kola se pogorava; u svakom sluaju, konju je tee da ih vue. Savremeni fijakerista, na koija, i ne sluti da kola treba da podmazuje; ukoliko ih ak i podmazuje, ini to bez odgovarajueg znanja, onako kako je uo, slepo sledei uputstva sluajnih ljudi. Dakle kada ta kola, vie ili manje prilagoena za putovanja ravnim putevima, iz nekog razloga moraju da idu po rupagama, uvek im se neto dogodi: ili im odleti matica, ili se iskrivi zavrtanj, ili neto propadne; zato se takve ekspedicije retko zavravaju bez vie ili manje ozbiljnih popravki. U svakom sluaju, sve je rizinije korienje tih kola za predviene ciljeve, a kada pone popravka, kola morate da rasklopite na delove, da pregledate deo po deo i, kao to se radi u takvim sluajevima, da svaki deo "nauljite", oistite, a zatim ponovo sklopite; esto biva oigledno da odmah morate zameniti neki deo. Jo je dobro ako se ispostavi da taj deo nije skup, ali se moe desiti da opravka kota skuplje od novih kola. Dakle, sve to je bilo reeno o pojedinim delovima tog prevoznog sredstva, koji uzeti svi zajedno predstavljaju "najamni fijaker", moe se u potpunosti primeniti i na optu organizaciju ovekove prirode.

Zbog toga to su ljudi izgubili znanja ili mogunosti da na odgovarajui nain pripreme mladu generaciju za odgovornu egzistenciju, trenirajui sve posebne delove koji ine njihovo bie, u nae vreme je svaka linost zamreno i neverovatno smeno "neto" koje, ako se vratimo naoj analogiji, predstavlja ovakvu sliku: Najnoviji model kola, pravo ispod ekia, koja je lakirao pravi nemaki majstor iz grada Bremena, u koja je upregnut konj kakvog u Zakavkazju zovu "dgolzidi". "Di" - je konj; "dgolz" je ime jednog jermenskog strunjaka za umetnost kupovine i dranja koe sa isluenih konja. Na seditu tog pomodnog fijakera sedi neobrijan, neuredan, pospan fijakerista, odeven u iznoeni kaput, koji je naao u kanti za smee, gde ga je kao nepotrebnog bacila kuvarica. Na njegovoj glavi se cakli novi, tek kupljeni cilindar, tana kopija Rokfelerovog, na rever mu je zakaena ogromna hrizantema. Savremeni ovek neizbeno predstavlja takvu smenu sliku zato to od dana njegovog roenja ona 3 dela koja se u njemu formiraju - a oni, iako razliitog porekla i mada imaju osobine razliitih kvaliteta, radi izvrenja jedinstvenog cilja tokom njegove odgovorne egzistencije, ine "jedinstvenu celinu" - poinju, da tako kaemo, da "ive" i fiksiraju se u svojim specifinim manifestacijama odvojeno jedan od drugoga, i nikada se ne obuavaju da prue traenu automatsku uzajamnu podrku, da pomau ili razumeju jedni druge, ak ni priblino. Na taj nain, kasnije, kada postanu neophodne njihove usaglaene manifestacije, do tih usklaenih manifestacija ne dolazi. Uzgred reeno, zahvaljujui takozvanom "sistemu obrazovanja mlade generacije", koji je u nae vreme sasvim fiksiran u ivotu ljudi, a koji se sastoji iskljuivo u tome da se deci putem stalnog ponavljanja, dok ne otupe, utuvljuju mnogobrojne skoro prazne rei i izrazi, kao i treniranju i prepoznavanju znaenja tih rei i izraza naprosto prema njihovim glasovima, fijakerista jo i moe nekako da objasni neke elje koje osea (mada, jedino ljudima svoga tipa) i ponekad je u stanju da makar i priblino razume druge. Taj na fijakeristakoija, brbljajui s drugim fijakeristima u iekivanju putnika i, to bi se reklo, "flertujui" kraj kapija s poslugom, ponekad naui neke oblike takozvane "utivosti". U skladu sa spoljnim uslovima ivota fijakerista uopte, on se postepeno automatizuje toliko da moe da razlikuje jednu ulicu od druge i da, na primer, izrauna kako da, ukoliko je neka ulica zbog popravke zatvorena, drugim putem doe do odredinog mesta. Ali to se tie konja, iako kobna savremena izmiljotina pod nazivom "obrazovanje" ne uestvuje u njegovom formiranju i usled toga njegove nasledne osobine nisu atrofirale, zbog mnogih faktora, formiranih u anomalnim uslovima, uspostavljenim u procesu svakodnevnog ivota, on je rastao od svih zaboravljen, poput siroeta s kojim se ravo postupalo, on ne dobija nita to odgovara psihi fijakeriste i nee saznati nita to ovaj zna, zbog ega e oni ostati u odnosu potpunog meusobnog nepoznavanja, na koji je fijakerista navikao; kontakt i meusobno razumevanje njima ne polaze za rukom.

Moe se dogoditi, meutim, da konj u svom ogranienom ivotu naui neke oblike uzajamnog odnosa sa fijakeristom i ak, neku vrstu "jezika"; ipak, nesreaje u tome to fijakerista ne zna i ak i ne sluti da je to mogue. Osim toga, injenica da u tim anomalnim uslovima izmeu konja i fijakeriste ne dolazi ni do kakvog kontakta, koji bi omoguio da jedan drugoga automatski, makar malo razumeju, postoji mnogo spoljnih uzroka koji od njih ne zavise, a koji ih liavaju mogunosti da zajedno slede jedini cilj za koji su obojica predodreeni. Isto kao to su povezani pojedini samostalni delovi "najamnog fijakera", to jest kola s konjem preko rude, a konj sa fijakeristom preko dizgina, tako su i pojedini delovi opte organizacije oveka povezani jedan s drugim: telo je sjedinjeno s ulima preko krvi, a ula s miljenjem ili sveu preko takozvanog "hanbledzojna", to jest supstance koju u oveku stvaraju svi ivotni napori koje on namerno ini. alosni sistem obrazovanja koji sada postoji, vodi u to da fijakerista ne moe da izazove nikakav efekat kod svog konja; u najboljem sluaju, pomou dizgina on moe u njegovoj svesti da izazove tri ideje - desno, levo i stoj. Ista stvar se dogaa i u optoj organizaciji obinog oveka, kada se usled bilo kojeg utiska "gustina i tempo hanbledzojna" u njemu promene i njegovo miljenje izgubi svaku mogunost da utie na njegovu sopstvenu ulnu organizaciju. Dakle, da rezimiramo sve to je reeno, hteli ne hteli, mi moramo priznati da svaki ovek mora teiti da ima svoje sopstveno "Ja"; inae, nikada nee predstavljati nita drugo do "iznajmljeni fijaker" u koji moe da sedne bilo koji putnik i da zahteva da bude odvezen bilo kuda. Nee biti na odmet ako ovde primetimo da Institut za harmonian razvoj oveka ima, kao jedan od svojih osnovnih zadataka, cilj da, s jedne strane, pravilno obrazuje samostalnu linost kod svojih uenika, pri emu, najpre posebno, a zatim u njihovom sistemu prema potrebama svog subjektivnog ivota u budunosti; s druge strane, da proizvede i vaspita kod svakog uenika ono to mora imati svako ko nosi naziv "ovek bez navodnika" - svoje sopstveno "Ja". Radi tanijeg i, da tako kaemo, naunog odreivanja razlike izmeu pravog oveka, to jest oveka kakav on treba da bude, i "oveka pod navodnicima", kakvi su sada skoro svi savremeni ljudi, zgodno je citirati neto to je sam Gurdijev rekao u jednom svom predavanju: Evo ta je on rekao: - Definiciji oveka, s naeg stanovita, ne mogu da pomognu savremena znanja, bez obzira da li se radi o anatomskim, fiziolokim ili psiholokim znanjima, jer svaka od karakteristika, koju ona opisuju, svojstvena je ovom ili onom nivou nekog oveka i podjednako je primenljiva na sve; prema tome, to znanje nam ne moe dati mogunost da tano odredimo razliku izmeu ljudi koju elimo da utvrdimo. Mera te razlike moe se formulisati samo sledeim terminima: "ovek - to je bie koje moe da "postupa", i "postupa" svesno na svoju sopstvenu inicijativu."

Razume se, svaki ovek koji vie ili manje logiki misli i koji je u stanju da bude nepristrasan, mora se sloiti s tim da nikada pre nije bilo niti je moglo biti tanije ili iscrpnije definicije. Pretpostavimo da smo privremeno prihvatili tu definiciju; u tom sluaju neizbeno se postavlja pitanje koje je proizvod savremenog obrazovanja i savremene civilizacije: moe li ovek uopte bilo ta da ini sam, svesno i svojom sopstvenom voljom. Ne... odgovaramo odmah na to pitanje. A zato ne? Naprosto zato to, kao to kategoriki tvrdi i na osnovu svojih eksperimenata pokazuje Institut za harmonian razvoj oveka, u savremenom oveku sve bez izuzetka "radi samo od sebe" i ne postoji nita to savremeni ovek radi sam. U linom, porodinom i socijalnom ivotu, u politici, nauci, umetnosti, filosofiji i religiji, ukratko reeno, u svemu to je ukljueno u proces svakodnevnog ivota savremenog oveka, sve od samog poetka do kraja se radi samo od sebe i niko od tih "rtava savremene civilizacije" nita ne moe da uradi. Ta eksperimentalno dokazana, kategoriki potvrena tvrdnja Instituta za harmonian razvoj oveka, to jest to da savremeni ovek nije stanju da bilo ta radi i da sve u njemu radi samo od sebe, poklapa se s onim to o oveku govori "egzaktna pozitivna nauka". Savremena "egzaktna pozitivna nauka" kae da je ovek veoma sloen organizam koji se razvio putem evolucije iz prostijih organizama i da je sposoban da na spoljne uticaje reaguje na veoma sloen nain. Ta ovekova sposobnost da reaguje je toliko sloena i povratna dejstva mogu otii toliko daleko od uzroka koji su ih izazvali i uslovili, da naivnom posmatrau ovekovi postupci ili, u krajnjoj meri neki od njih, mogu izgledati sasvim spontani. Prema idejama Gurdijeva, obian ovek u stvarnosti nije sposoban ni za najmanji samostalan postupak ili re. On je u potpunosti rezultat spoljnih uticaja. ovek je transformatorska maina, vrsta prenosne pogonske stanice. Na taj nain, s gledita sveukupnosti ideja Gurdijeva, kao i u skladu sa savremenom "egzaktnom pozitivnom naukom", ovek se razlikuje od ivotinje jedino velikom sloenou reakcija na spoljne utiske i strukturom svog sistema opaanja. A to se tie onoga to je oveku svojstveno i to se zove "volja", Gurdijev potpuno odrie mogunost njenog postojanja u prirodi obinog oveka. Volja - to je odreena kombinacija dobijena delovanjem odreenih osobina, koje je u sebi svesno izgradio ovek koji moe da "postupa". U prirodi obinog oveka ono to se naziva "voljom" iskljuivo je rezultat elja. Realna volja predstavlja znak veoma visokog nivoa bia u poreenju sa sutinom obinog oveka. I samo oni koji poseduju takvu sutinu mogu da "postupaju". Svi ostali ljudi su samo automati, maine ili mehanike igrake, koje su navile spoljne sile, i koji rade jedino zato to "opruga", koja u njima postoji, deluje samo

da bi odgovorila na sluajne spoljne uslove - opruga koju oni sami ne mogu ni da produe, ni da skrate, niti da je na bilo koji nain izmene na sopstvenu inicijativu. Dakle, ako priznajemo da ovek ima ogromne mogunosti, mi mu odriemo bilo kakvu vrednost kao samostalne jedinice, sve dok je on onakav kakav je sada. Da bismo podvukli nedostatak bilo kakve volje kod obinog oveka, mogu se dodati navodi iz drugih Gurdijevljevih predavanja, u kojima su manifestacije te znamenite volje koja se oveku pripisuje, koloritno opisane. Obraajui se prisutnima Gurdijev je rekao: - Vi imate dovoljno novca, odline ivotne uslove i uivate opte potovanje i uvaavanje. Na elu vaeg dobro uhodanog posla stoje ljudi kojima apsolutno verujete i koji su vam odani; jednom reju, va ivot protie u ruinjaku. Vi raspolaete svojim vremenom prema sopstvenom nahoenju, vi ste pokrovitelj umetnosti, uz oljicu kafe reavate svetske probleme, zanima vas ak i razvoj skrivenih duhovnih snaga u oveku. Vi ste upoznati sa problemima duha i oseate se kao riba u vodi u pitanjima filologije. Poto imate veoma iroka saznanja u mnogim oblastima, imate reputaciju intelektualca koji se razume u svaki problem. Vi ste - obrazac kulture. Svi vai poznanici vas smatraju ovekom snanim i odlunim, i, ak, veina vae uspehe pripisuje rezultatima koji su izraz vae sopstvene volje. Ukratko, kako god gledali, vi zasluujete da vas podraavaju, vama se moe pozavideti. Jednog jutra vi ustajete pod tekim utiskom nekakvog sna. Izvesno oseanje potitenosti, koje brzo prolazi posle buenja, svejedno ostavlja svoj trag: izvesnu tromost i neodlunost u pokretima. Prilazite ogledalu da biste se oeljali i rasejano isputate etku; diete je i odmah isputate ponovo. Ondaje podiete blago iznervirani i isputate je trei put; pokuavate da je uhvatite u vazduhu, ali... nevet pokret ruke i etka udara u ogledalo; uzalud ste nastojali da je uhvatite... suvie kasno! Tras! Vae starinsko ogledalo, kojim ste se toliko ponosili, razbilo se u komadie. Do avola! avo da ga nosi! Oseate potrebu da na nekome iskalite svoj bes i, poto ne nalazite svoje novine uz jutarnju kafu, jer je sluga zaboravio da ih donese, vi oseate kako se aa vaeg strpljenja prelila i smatrate da ne moete vie ostati kod kue. Vreme je da krenete. Poto je vreme divno i poto ne morate da idete daleko, odluujete da krenete peke. Iza vas polako ide ide va automobil, poslednja re tehnike. Jarka suneva svetlost deluje na vas umirujue. Vau panju privlai gomila okupljena na oku. Prilazite blie i u centru te gomile vidite oveka koji bez svesti lei na trotoaru. Polismen, uz pomo nekolicine "svedoka", unosi oveka u taksi, kako bi ga odvezli u bolnicu. Zahvaljujui zaprepaujuoj slinosti izmeu lica taksiste i lica pijanog monaha koga ste oborili prole godine kada ste se pripiti vraali s jedne bune veerinke, vi

primeujete da se dogaaj na oku u vaim asocijacijama neobjanjivo povezuje s tortom koju ste jeli na toj veerinki. Ah, kakva je to bila torta! Va sluga, koji je danas zaboravio novine, pokvario vam je raspoloenje. Zato da to sada ne popravite? Evo pomodnog kafea u koji ponekad svraate da posedite s prijateljima. Ali zato ste se odjednom setili sluge? Zar niste skoro sasvim zaboravili jutronje nerviranje? Ali sada... kako je lepo zasladiti se kolaima i kafom. Gle! Za susednim stolom sede dve mlade ene. Kakve oaravajue plavue! ujete kako jedna od njih apue drugarici: "Pogledaj, to je tip mukarca kakav se meni svia." Moete li da negirate da su rei, koje ste sluajno uli i koje su, moda, zbog vas specijalno kazane glasno, izazvale u vama "unutranju radost"? Ako bi vas, recimo, u tom trenutku pitali da li je vredelo da zbog jutarnjeg nerviranja budete van sebe, vi biste, naravno, odgovorili negativno i obeali biste sebi da vam se tako neto vie nee desiti. Da li je potrebno da opisujemo koliko se promenilo vae raspoloenje kada ste se upoznali s plavuom koja vas je zainteresovala i koju ste zainteresovali vi i vae stanje tokom vremena provedenog s njom? Vraate se kui kao na krilima, ak i pogled na razbijeno ogledalo izaziva u vama samo osmeh. Ali ta je s poslom zbog kojeg ste toga jutra izali iz kue? Tek sada ste se toga setili. teta... nema veze, moete se javiti telefonom. Prilazite telefonu i telefonistkinja vam daje pogrean broj. Vi zovete ponovo, i opet isti broj. Nekakav ovek vas obavetava da ste mu dodijali, vi odgovarate, da niste vi krivi, re po re, i vi na sopstveno zaprepaenje saznajete da ste grubijan i idiot i dae on, ako se samo jo jednom javite... Tepih, o koji se okliznete, izaziva eksploziju vaeg gneva, uz to, treba uti ton vaeg glasa dok prekorevate slugu koji vam donosi pismo! To je pismo od oveka koga potujete i ije lepo miljenje visoko cenite. Njegov sadraj je veoma laskav i dok ga itate, vaa ljutnja prolazi i ustupa mesto "prijatnoj zbunjenosti" oveka koji slua panegirik o samome sebi. Zavravate itanje pisma u odlinom raspoloenju. Mogu da opisujem dalje ovu sliku vaeg dana - dana slobodnog oveka! Moda mislite da preterujem? Ne, to je fotografski taan snimak, uzet iz ivota. Kada govorimo o ljudskoj volji i o razliitim aspektima njenih pretpostavljenih autonomnih manifestacija koje za savremenu, takozvanu "radoznalu inteligenciju" iako s naeg gledita, naivnu inteligenciju - slue jedino kao materijal za mudrovanje i samozavaravanje, bie korisno ako navedemo rei Gurdijeva iz jedne njegove besede zato to ideje koje je on izrekao o takvim okolnostima mogu da bace svetlost na iluzornost volje, za koju se pretpostavlja da je svaki ovek ima. Evo ta je on rekao.

- ovek dolazi na svet kao ist list papira, oko kojeg okolina tek poinje da se nadmee da bi ga zaprljala i ispunila obrazovanjem, moralom, informacijama, koje smo nazvali "znanjem" i svim vrstama ideja duga, asti, savesti, i tako dalje, i tome slino. Svi neprestano ponavljaju o neospornosti i nepogreivosti onih metoda koje sami koriste kako bi nakalemili te izdanke na stablo koje se zove ljudska "linost". List papira postepeno postaje zaprljan, i to je zaprljaniji, to jest to je ovek vie nakljukan efemernim informacijama i pojmovima duga, asti, i tako dalje, koje mu nametljivo ponavljaju ili usauju ljudi iz njegovog okruenja, utoliko ga svi smatraju "pametnijim" i dostojnijim. Poto uvidi da ljudi na tu prljavtinu gledaju kao na vrlinu, on i sam neizbeno gleda na taj zaprljani list papira na isti nain. Dakle, imate model onoga to nazivamo "ovekom", za kojeg se esto koriste rei "talenat" i "genije". Ali raspoloenje naeg "genija" e biti pokvareno za itav dan ukoliko pored kreveta, kada se probudi, ne nae svoje papue. Obian ovek nije slobodan u svom ivotu, u svom izraavanju i svom raspoloenju. On ne moe da bude onakav kakav bi trebalo da bude; i on nije onakav kakvim sebe smatra. ovek - to zvui gordo! Samo ime "ovek" znai "kruna stvaranja"; ali... koliko ta titula odgovara savremenom oveku? Meutim, ovek, naravno, treba da bude kruna stvaranja, zato to je tako napravljen i to ima sve mogunosti za sticanje podataka slinih onima koje poseduje Ostvariva svega postojeeg u Vasioni. Da bi se mogao nazvati ovekom, on mora to i da bude. A da bi bio ovek, on pre svega mora da s nesmanjenom upornou i nepresunim impulsom elje, koja proistie iz svih posebnih samostalnih delova koji predstavljaju njegovo jedinstveno bie, to jest sa eljom koja istovremeno potie iz miljenja, ula i organskog instinkta, da izgradi svestrana znanja o sebi i da se istovremeno neprekidno bori sa sopstvenim subjektivnim slabostima, kao i da titi rezultate do kojih dolazi jedino uz pomo svoje svesti, uoavajui pri tome nedostatke sopstvene subjektivnosti i nalazei sredstva i mogunosti za borbu sa samim sobom, kao i da tei njihovom iskorenjivanju, ne tedei sebe. Otvoreno reeno, savremeni ovek, kako ga mi vidimo svojim nepristrasnim pogledom, predstavlja samo satni mehanizam, iako veoma sloene konstrukcije. ovek neizostavno mora duboko da razmisli o svom automatizmu i da ga potpuno shvati, kako bi do kraja procenio znaaj tog automatizma i sve posledice i rezultate koje on pretpostavlja, radi svog sopstvenog daljeg ivota i radi opravdanja smisla i cilja svog roenja i egzistencije. Za oveka koji eli da proui ljudski automatizam uopte i da ga sebi objasni, najbolji objekt izuavanja predstavlja on sam, sa svojim automatizmom; ali, da bi ga izuio u praksi i da bi istinski shvatio itavim svojim biem, a ne "psihopatski",

to jest samo jednim delom svoje celine, potrebna su ispravno voena samoposmatranja. to se tie mogunosti pravilnog sprovoenja samoposmatranja, bez rizika da na sebe navuete bilo kakve kobne posledice, koje veoma esto proistiu iz ljudskih pokuaja da se neto uradi bez potrebnog znanja, da biste izbegli suvine napore, neophodno je da budete upozoreni da na ogled, potkrepljen velikim brojem tanih informacija, pokazuje kako to nije tako prosto kao to na prvi pogled izgleda. Zbog toga, kao osnovu za ispravno voeno samoposmatranje uzimamo izuavanje automatizma kod savremenog oveka. Pre nego to se pristupi izuavanju tog automatizma i svih principa pravilnog samoposmatranja, ovek jednom zauvek mora da odlui: da e biti bezuslovno iskren prema samom sebi, da ni pred im nee zatvarati oi, da nee izbegavati rezultate, ma kuda ga oni odveli, da se nee uplaiti zakljuaka i nee sebe unapred ograniavati; osim toga, da bi te principe mogao pravilno da primi i usvoji bilo koji sledbenik ovog novog uenja, treba utvrditi odgovarajuu formu "jezika", zato to postojeu formu smatramo apsolutno neprihvatljivom za to uenje. to se tie prvog uslova, pre svega, svako treba da bude upozoren da e oveku, koji nema naviku da misli i postupa u pravcu koji odgovara principima samoposmatranja, biti potrebna velika hrabrost kako bi iskreno usvojio postignute zakljuke i kako ne bi klonuo duhom, ve im se povinovao i nastavio da sledi te principe s jo veom upornou, koju to izuavanje neizostavno zahteva. Ti zakljuci mogu, da tako kaemo, da "preokrenu" sva ubeenja i miljenja, ukorenjena u oveku, isto kao i itav poredak njegovog uobiajenog miljenja; i, u tom sluaju, on moe ostati, moda ak i zauvek, bez svih "prijatnih vrednosti", dragih njegovom srcu, koje su dotle inile njegov spokojan i miran ivot. Zahvaljujui ispravno voenom samoposmatranju, ovek e ve prvih dana pojmiti i jasno shvatiti svoju potpunu slabost i bespomonost pred licem bukvalno svega to ga okruuje. On e se svim svojim biem uveriti da sve njime upravlja, da ga sve usmerava. On, pak, niim ne upravlja i nita ne usmerava. Njega privlai ili odbija ne samo sve ivo, koje u sebi nosi mogunost da kod njega izaziva ove ili one asocijacije, ve ak i inertni i neivi predmeti. Ako se oslobodi lanog shvatanja samoga sebe i svog samozavaravanja - impulsa koji su postali svojstveni savremenim ljudima - saznae da je itav njegov ivot samo slepa reakcija na to privlaenje ili odbijanje. On e jasno uvideti kako su takozvani "pogled na svet", njegovo miljenje, karakter, ukus, i tako dalje, itancani ukratko, kako je formirana njegova linost i pod kakvim uticajima ona moe da se menja. to se tie drugog uslova, to jest uspostavljanja pravilnog jezika, to je neophodno zato to je na opteprihvaeni jezik, koji ima, da tako kaemo, "pravo graanstva", i kojim mi govorimo, piemo knjige i prenosimo naa znanja i ideje drugima, s nae take gledita postao potpuno neupotrebljiv za vie ili manje tanu razmenu miljenja.

Rei koje ine na savremeni jezik, zbog proizvoljnog znaenja koje im ljudi daju, izraavaju samo neodreena i relativna miljenja, te ih tako obini ljudi primenjuju "elastino". U razvoju te anomalije u ljudskom ivotu, glavnu ulogu, kako mi mislimo, igra nepravilan sistem obrazovanja mlade generacije. On zauzima glavno mesto, jer, kao to sam ve rekao, prisiljavajui omladinu da kao papagaj ponavlja to vei broj rei, uei je da te rei razlikuje prema zvuanju, kao da njihova realna sutina nije vana, taj sistem obrazovanja dovodi do toga da ljudi postepeno gube sposobnost da razmiljaju o onome o emu sami govore i to uju od drugih. Poto gube tu sposobnost, a istovremeno imaju potrebu da vie ili manje tano prenesu svoje misli drugima, oni su, bez obzira na ogroman broj rei koje ve postoje u savremenim jezicima, prinueni da ili pozajmljuju rei iz drugih jezika, ili da uvek smiljaju nove rei, zato to, na kraju krajeva. kada savremeni ovek eli da izrazi neku ideju, za koju zna mnogo naizgled odgovarajuih rei i odabere jednu, za koju mu se ini da mu prema misaonom shvatanju najvie odgovara, on i dalje instinktivno osea nesigurnost u pravilnost svoga izbora i nesvesno pridaje toj rei svoje sopstveno subjektivno znaenje. Zbog te, ve automatske navike i postepenog nestajanja sposobnosti dugotrajne koncentracije svog aktivnog miljenja, obian ovek, dok izgovara ili uje re, nevoljno naglaava i zadrava se na ovom ili onom aspektu ideje prenete reju, neizostavno ograniavajui celovito znaenje rei na samo jedan aspekt; to jest, ta re, bez obzira na to to sadri sve smislove date ideje, izraava samo prvo znaenje koje je on uhvatio, u zavisnosti od automatskih asocijacija koje se u njemu odvijaju. Zato uvek kada savremeni ovek tokom razgovora uje ili izgovori jednu te istu re, on joj pridaje razliita znaenja, esto potpuno suprotna punom smislu koji ta re ima. Svakom oveku koji je toga svestan i koji vie ili manje ima sposobnost zapaanja, razgovor dvojice savremenih ljudi izgleda kao "tragikomino prazan zvuk", to postaje oigledno kada mu se prikljue i drugi. Svako od uesnika unosi sopstveno subjektivno znaenje u sve rei koje postaju teite onoga to se moe nazvati "simfonijom rei bez sadraja", koje uhu nepristrasnog i obavetenog posmatraa izgledaju naprosto kao ono to se u bajkama "Hiljadu i jedne noi" naziva "kakofonijskom, fantastinom besmislicom". Razgovarajui na taj nain, savremeni ljudi uobraavaju da razumeju jedni druge i ak su uvereni da razmenjuju svoje misli. S druge strane, oslanjajui se na gomilu neospornih injenica, potvrenih psihofizikohemijskim eksperimentima, kategoriki tvrdimo da sve dok savremeni ljudi budu onakvi kakvi jesu, to jest "obini ljudi", ma o emu izmeu sebe raspravljali, posebno ako je predmet rasprave apstraktan, oni nikada nee razumeti istovetne ideje, izraene istim reima, i ak nee uistinu ni razumeti jedni druge. Eto zato u obinom savremenom oveku svaki unutranji doivljaj, ak i teak, koji bi mogao da ga natera da se zamisli i izvede logike rezultate koji bi bili veoma

korisni po okolinu, ostaje neizraen i jedino se transformie u takozvani "podjarmljujui faktor". Iz tog razloga se izolacija unutranjeg ivota svake individue poveava, i usled toga "uzajamna obuka", toliko neophodna za kolektivnu egzistenciju ljudi, sve bre i bre nestaje. Zbog gubitka sposobnosti miljenja i razmiljanja, uvek kada prosean savremeni ovek uje ili upotrebi u govoru bilo koju re koja mu je poznata jedino po zvuku, on se ne zaustavlja kako bi razmislio i ak se i ne pita ta tano znai ta re, jer on J'e ve jednom zauvek reio da on to zna i da drugi to takoe znaju. Moda e se zapitati ako prvi put uje sasvim nepoznatu re; ali u tom sluaju on e se zadovoljiti time to je zamenjuje drugom reju koja mu zvui poznato i tada e smatrati da je sve razumeo. Da bismo naglasili ovo to je upravo reeno, moe se navesti kao primer re koju savremeni ljudi veoma esto upotrebljavaju - re "svet". Kada bi ljudi mogli da obuhvate sve u svojim mislima, uvek kada uju ili izgovore re "svet", veina bi morala, naravno ukoliko bi bili iskreni, da priznaju kako im ta re ne daje nikakvu tanu predstavu. Naprosto, hvatajui na sluh uobiajeno znaenje te rei, ije bi im znaenje izgledalo jasno, oni kao da u sebi kau: "A... svet... Znam ta je to", i mirno prelaze na neto drugo. Ako neko specijalno skrene panju na tu re i zna da je servira tako da je okolina shvati, oni e pre svega naprosto da se zbune, ali ubrzo, poto dou k sebi i sete se prvog znaenja koje im padne na pamet, oni e ga predstaviti kao svoje, iako u stvari ranije nisu o tome razmiljali. A, ukoliko taj ima vlast da veinu savremenih ljudi, ak i one koji su dobili takozvano "dobro obrazovanje", natera da tano utvrde kako sami razumeju re "svet", oni e dugo obilaziti okolo naokolo, tako da e se taj nehotice setiti ricinusovog ulja s njegovom delikatnou. Na primer, neko od tih ljudi, koji je izmeu ostalog, proitao nekoliko knjiga iz astronomije, rekao bi da "svet" predstavljaju - mnogobrojna sunca, okruena planetama i rasporeena na ogromnom rastojanju jedna od drugih, obrazujui ono to nazivamo "Mleni put"; iza njega, na neizmernim rastojanjima i izvan granica prostranstava dostupnih naim istraivanjima, po svoj prilici se nalaze druga sazvea i drugi svetovi. Neko drugi, koga zanima savremena fizika, govorio bi o "svetu" kao o stalnoj evoluciji materije, od toma pa sve do ogromnih objekata, kao to su planete i sunca i moda bi pomenuo teoriju o slinosti sveta atoma i elektrona sa svetom sunca i planeta, i tako dalje u tom duhu. Trei, koji se iz ovog ili onog razloga zaneo filozofijom i ita sve to mu doe u ruke u vezi s tim, rekao bi da je "svet" - samo proizvod nae predstave i mate i da je naa Zemlja, na primer, sa svojim planinama i morima, biljnim i ivotinjskim carstvima - tek samo privid, iluzorni svet. ovek, upoznat s poslednjim teorijama o svetu sa vie dimenzija, rekao bi da se "svet" obino tretira kao beskrajna trodimenzionalna sfera, ali da u stvari trodimenzionalni svet ne moe da postoji kao takav, ve kao popreni presek

drugog etvorodimenzionalnog sveta, iz koga proistie sve to se dogaa oko nas i gde se sve vraa. ovek, iji je pogled na svet zasnovan na religioznim dogmama, tvrdio bi da je "svet" - sve to postoji, vidljivo i nevidljivo, Bogom stvoreno i zavisno od Njegove Volje. U vidljivom svetu na ivot je kratak, ali u nevidljivom svetu, gde ovek dobija nagradu ili kaznu za sva svoja dela tokom svog boravka u vidljivom svetu, ivot je vean. ovek obuzet "spiritualizmom", rekao bi da pored vidljivog sveta postoji drugi "svet", "onostrani", i da je ve uspostavljena veza sa biima, nastanjenim u tom "onostranom svetu". Fanatik teozofije bi nastavio i rekao da postoji sedam "svetova" koji se meusobno proimaju i da se oni sastoje iz materije koja se sve vie i vie razreuje, i tako dalje. Ukratko reeno, ni jedan na savremenik ne bi mogao da ponudi tanu, opteprihvaenu definiciju o realnom znaenju rei "svet". Potpun unutranji ivot nekog oveka samo je "automatski kontakt" izmeu dva ili tri asocijativna niza, stvorena iz utisaka koji su prethodno primljeni i fiksirani u svakom od njegova tri centra razliite prirode, ili "mozga", putem delovanja nekog sluajnog impulsa, nastalog u njemu. Kada se te asocijacije jave ponovo, to jest kada se ponove odgovarajui utisci, moe se videti da se pod uticajem nekog sluajnog unutranjeg ili spoljanjeg dejstva uticaji iste prirode ponavljaju u drugom centru. Sve osobenosti pogleda na svet obinog oveka i karakteristine odlike njegove individualnosti se deavaju i zavise od redosleda impulsa koji nastaju u momentu dobijanja novih utisaka, kao i od automatizma odreenog za poetak procesa ponavljanja tih utisaka. Upravo to objanjava nesklad, koji obian ovek moe da uoi meu razliitim asocijacijama koje nemaju nita zajedniko i koje se u njemu odvijaju istovremeno za vreme njegovog pasivnog stanja. Te utiske ovekova priroda opaa posredstvom tri sistema koji deluju kao prijemnici sedam takozvanih "planetarnih centralnih vibracija", a koji kod njega postoje kao i kod svih ivotinja. Struktura ta tri sistema percepcije kod oveka je ista u svakom delu nekog mehanizma. Oni podseaju na iste gramofonske "ploe" i na tim ploama ili, moglo bi se rei, na brazdama se belee svi primljeni utisci, od prvih dana ovekovog dolaska na svet, pa ak i pre, dok se nalazio u majinoj utrobi. Razliiti sistemi, koji ine jedinstven mehanizam, takoe poseduju odreen automatski mehanizam, zahvaljujui kojem se novonastali utisci, uz one koji se belee zajedno sa slinim prethodno primljenim, takoe belee hronolokim redosledom. Na taj nain, svaki doivljeni utisak se belei na razliitim mestima na vie brazda i na tim brazdama se uva nepromenjen.

Ti opaeni utisci, prilikom kontakta sa vibracijama jedne iste prirode imaju osobinu i kvalitet "samobuenja"; zatim se ponavlja uticaj nalik na onaj koji je bio izazvan njihovim prvim pojavljivanjem. Upravo to ponavljanje prethodno primljenih utisaka raa takozvanu "asocijaciju" i delovi tog ponavljanja zatim dospevaju u polje ovekovog stanja panje, koje se naziva "pamenjem". Pamenje obinog oveka, u poreenju s pamenjem harmonino razvijenog oveka tokom njegovog odgovornog ivota, je veoma loe prilagoeno za korienje zaliha prethodno primljenih utisaka. Pomou pamenja obian ovek moe da iskoristi redosled tek malog dela svoje zalihe utisaka, dok pamenje, svojstveno realnom oveku, zadrava redosled svih utisaka bez izuzetka, bez obzira na to kada su oni primljeni. Na osnovu mnogobrojnih izvrenih eksperimenata s nesumnjivom tanou je utvreno da svaki ovek u izvesnim stanjima, kao to je, na primer, odreen stadijum hipnoze, moe tano u minut da se seti svega to mu se bilo kada dogodilo; on moe da se seti svih pojedinosti svog okruenja, lica i glasova ljudi koji su bili pored njega prvih dana njegovog ivota, dok je, prema optevaeem miljenju, jo bio nesvesno bie. Dok se ovek nalazi u nekom od tih stanja, on pomou vetakih sredstava moe da pokrene one tokie koji su bili skriveni u najudaljenijim zabitima njegovog mehanizma. Ali dogaa se, isto tako, da se ti tokii pokrenu pod dejstvom bilo kojeg javnog ili skrivenog uticaja, izazvanog njegovim doivljajima, usled ega pred ovekom iznenada iskrsavaju davno zaboravljene scene, slike, lica, i tako dalje. Ovde u prekinuti izlagaa, jer smatram da se moe dati sledea dopuna: Dopuna Takav je obian, prosean ovek - nesvesni rob, potpuno u slubi univerzalnih ciljeva, stranih njegovoj sopstvenoj individualnosti. On moe takav da proivi itav svoj ivot i takav zauvek da nestane. Ipak, Velika Priroda mu je dala mogunost da ne ostane bie - naprosto slepi instrument koji je potpuno u slubi tih univerzalnih objektivnih ciljeva, ve da, sluei joj i ostvarujui sve to mu je predodreeno i to je usud svakog stvora koji die, istovremeno radi na sebi, na svojoj sopstvenoj "egoistikoj" linosti. Ta mogunost mu je takoe data radi sluenja zajednikom cilju, zato to su za ravnoteu objektivnih zakona potrebni takvi relativno slobodni ljudi. Iako je ta sloboda mogua, ipak, teko je rei moe li svaki neobian ovek da je ostvari. Postoji mnogo uzroka koje to mogu spreiti i koji u veini sluajeva ne zavise od nas lino, niti od velikih kosmikih zakona, ve jedino od razliitih sluajnih uslova naeg roenja i formiranja, to jest, uglavnom od naslea i raznih okolnosti koje prate proces naeg "pripremnog uzrasta". Upravo ti nekontrolisani uslovi mogu spreiti to oslobaanje.

Osnovna tekoa u nainu oslobaanja od stalnog ropstva jeste to to smo duni da s namerom koja je rezultat nae sopstvene inicijative, sa upornou koja podrava nae sopstvene napore - to jest, ne tuom voljom, ve naom sopstvenom uspemo da iz svoje prirode iskorenimo ne samo fiksirane posledice odreenih svojstava onoga to je postojalo kod naih praotaca i to je nazivano "organom kundabufera", ve i predispozicije za te posledice, koje opet mogu pustiti svoje izdanke. Da biste stekli makar priblinu predstavu o tom udnom organu i njegovim osobinama, kao i o nainu ispoljavanja posledica tih svojstava, treba da se zadrimo na tom pitanju neto due i da o njemu porazgovaramo podrobnije. Velika Priroda je u svojoj dalekovidosti, iz mnogobrojnih vanih razloga - ija e teorijska objanjenja biti data na sledeim predavanjima - bila prinuena da u organizam naih predaka smesti jedan specijalni organ, ije su osobine onemoguavale da se vidi i oseti realnost. Iako je kasnije Velika Priroda taj organ uklonila iz njihovih organizama, zbog kosmikog zakona "asimilacije rezultata esto ponavljanih radnji" - prema kojem usled estog ponavljanja jedne te iste radnje u svakoj kosmikoj koncentraciji pod odreenim uslovima dolazi do tendencije reprodukovanja slinih rezultata predispozicija, formirana kod naih predaka, prenoena je iz generacije u generaciju, tako da su kod njihovih potomaka, poto su u procesu svog svakodnevnog ivota uspostavili mnoge uslove koji su bili povoljni za njeno zakonomerno manifestovanje, posledice razliitih svojstava toga organa poele da se ispoljavaju kod njih i, prenosei se iz generacije u generaciju, postepeno su se ukorenile i, na kraju krajeva, izazvale iste one manifestacije, kao i kod njihovih predaka. Da bismo makar priblino shvatili kako se te posledice manifestuju kod nas, hajde da razmotrimo jednu nesumnjivu injenicu, kojaje potpuno razumljiva naem Umu. Svi ljudi su smrtni i svako od nas moe u svakom trenutku da umre. A sada postavimo pitanje: moe li ovek zaista da opie i, da tako kaemo, da "preivi" u svojoj svesti proces sopstvene smrti? Ne! Svoju sopstvenu smrt i doivljaj tog procesa ovek, ma koliko to eleo, nikada ne moe da opie. Obian savremeni ovek moe da zamisli smrt drugog oveka, ali i to nepotpuno. On moe da opie, na primer, nekog mistera Smita, koji izlazi iz pozorita, pada pod automobil i gine... Ili, otkaenu tablu sa natpisom firme vetar baca na glavu mistera Donsa koji tu sluajno prolazi, i ubija ga na licu mesta... Ili, pak, mister Braun pojede pokvarenog jastoga i, poto mu nema spasa, on sutradan umire. Svako moe lako da zamisli sve to. Ali moe li obian ovek da vidi sebe u situaciji kakvu je zamislio za mistera Smita, mistera Donsa i mistera Brauna i da zaista oseti potpuno oajanje pred licem takve situacije? Razmislite, u kakvom stanju moe biti ovek koji je jasno zamislio i osetio neizbenost sopstvene smrti!

Ako to ozbiljno zamisli i toliko duboko oseti da zaista spozna sopstvenu smrt, moe li za njega postojati neto uasnije od toga? U svakodnevnom ivotu, osim uasne injenice o neizbenosti nae sopstvene smrti, postoje mnoge druge stvari, posebno u poslednje vreme, i ako samo zamislimo da se one u ivotu moraju doiveti to e u nama izazvati oseanje neopisive i nepodnoljive patnje. Pretpostavimo da neki savremeni ljudi, koji su ve potpuno lieni svake objektivne nade u budunost, to jest oni koji nita nisu "posejali" tokom svog odgovornog ivota i zato nisu "ponjeli" nikakve plodove, pretpostavimo da jednog dana shvate neizbenost skore smrti - zbog takve pomisli je mogue obesiti se. Usled specifinog delovanja posledica svojstava organa kundabufera na njihovu psihu, veina savremenih ljudi - ona tricentrina bia u koja je Tvorac poloio svoje nade da e sluiti viim ciljevima - osloboeni su tih istinskih uasa. I na taj nain oni mogu mirno da provedu svoj ivot, izvravajui nesvesno ono za ta su bili predodreeni, ali pri tome mogu sluiti samo neposrednim ciljevima, Prirodi, jer su sebe zbog svog nedostojnog, nenormalnog ivota, liili svake mogunosti sluenja viim ciljevima. Te posledice dovode do toga da ljudi ne samo to nisu svesni tog uasa, ve, kako bi umirili sebe, izmiljaju svakakva fantastina objanjenja, koja izgledaju verodostojna jedino njihovoj naivnoj logici, o onome to stvarno oseaju i o onome to uopte ne oseaju. Pretpostavimo, recimo, da je pitanje nae nesposobnosti da stvarno osetimo razne istinske strahove, posebno strah od sopstvene smrti, postalo "nasuno pitanje dana", kao to s vremena na vreme biva s nekim pitanjima savremenog ivota; tada bi, po svoj prilici, svi obini smrtnici i takozvani "naunici" ponudili tano reenje u koje ni na trenutak ne bi sumnjali i "s penom na ustima" bi dokazivali da ljude od sopstvenih uasa moe spasti jedino njihova sopstvena "volja". Ali, ako pretpostavimo da je tako, zato nas onda ta pretpostavljena volja ne spase od svih sitnih strahova, koji nas spopadaju na svakom koraku? Da bi se itavim svojim biem, a ne naprosto "u mislima", to je na nesreu naih potomaka postalo dominantna osobina savremenih ljudi, osetilo i shvatilo ono to sam sada rekao, zamislite sledee: Uvee, posle predavanja idete kui, svlaite se, leete u postelju i upravo kada se spremate da se pokrijete, ispod jastuka istrava mi i pretravi du itavog vaeg tela, nestaje u naborima pokrivaa. Priznajte iskreno da ve sama pomisao na to izaziva drhtavicu i itavom vaem telu. Zar nije tako? A sada, molim vas, hajde da napravimo izuzetak i da bez uea bilo kakvih subjektivnih emocija, fiksiranih u vama, zamislimo da vam se tako neto dogodilo, i vi ete zaprepaeno shvatiti da biste reagovali na isti nain. taje tu strano? To je obian domai mi, najbezazlenije od svih stvorenja.

I zato vas pitam, kako se to moe objasniti ako se pretpostavi da svaki ovek poseduje "volju"? Kako se moemo pomiriti s injenicom da se ovek boji plaljivog malog miia, najplaljivijeg stvorenja, kao i hiljada drugih gluposti koje se verovatno nikada nee dogoditi, ali ne osea strah pred licem sopstvene neizbene smrti? U svakom sluaju, tu uasnu protivrenost je nemogue objasniti delovanjem famozne "volje". Kada se o toj protivrenosti trezveno razmisli, bez ikakvih predrasuda, to jest bez gotovog miljenja takozvanih "autoriteta" - ijeg se mudrovanja ljudi pridravaju zbog svoje naivnosti i "instinkta stada", a da i ne govorimo o rezultatima, nastalim u njihovom miljenju zbog anomalnog obrazovanja - postaje potpuno oigledno da je sve te strahove, koji u ljudima ne raaju elju da se obese, Priroda specijalno dopustila u meri u kojoj su oni neophodni za proces naeg svakodnevnog ivota. I razume se, bez njih - bez svih tih, u subjektivnom smislu "buvljih ujeda", koji za nas predstavljaju "besprimerne strahove" - mi nemamo nikakve doivljaje uopte radosti, nade, razoaranja, i tako dalje, te ne moemo oseati sav taj nemir, stimulanse, tenje ili uopte bilo kakve impulse koji nas primoravaju da radimo, da se borimo za neto i da teimo nekakvom cilju. Upravo ta sveukupnost, moglo bi se rei "dejih doivljaja", kod obinog oveka nastaje i protie automatski i ti doivljaji, s jedne strane, ine i odravaju ivot, dok, s druge strane, ne ostavljaju ni vremena ni mogunosti da se vidi i oseti realnost. Kada bi obian savremeni ovek mogao nekako to da oseti ili da zapamti kako e u odreeno i izvesno vreme, na primer, sutra, kroz nedelju ili mesec dana, ili ak kroz godinu ili dve pouzdano umreti, ta bi onda ostalo od svega to je do tada inilo njegov ivot? Sve bi za njega izgubilo smisao i znaaj. ta bi bilo vano: nagrade, dobijene onomad za dugu slubu, kojima se toliko radovao, ili pogled pun obeanja to ga je uputila ena koju odavno i beznadeno eli, ili novine uz jutarnju kafu, ili komijski pozdrav pun potovanja na stepenitu, pozorite uvee, odmor i san... sve te prijatne stvari - koliko bi sve one vredele? Naravno, one vie ne mogu imati znaaj, koji im je pridavao pre, ukoliko ovek zna da e ga smrt stii za pet ili deset godina. Ukratko, obian ovek ne moe i ne treba da gleda sopstvenoj smrti "u oi", zato to treba da rei pitanje koje pred njim stoji: "Zato treba da ivimo, radimo i patimo?" Upravo da to pitanje ne bi moglo da bude postavljeno, Velika Priroda je, uverivi se da u oveku vie nema faktora za valjano izraavanje, svojstveno tricentrinim biima, providencijalno i mudro zatitila ljude, uzimajui u obzir da u njihovoj prirodi dolazi do razliitih posledica onih osobina koje im ne dolikuju i koje im usled neophodnih aktualizacija ne omoguuju da opaze i osete realnost. I Velika Priroda je bila prinuena da se prilagodi toj anomaliji u objektivnom smislu zato to je to, zbog uslova svakodnevnog ivota, koje su ljudi sami uspostavili, zbog pogoranja kvaliteta zraenja, neophodnog za vie optekosmike ciljeve, bilo neophodno u cilju uspostavljanja ravnotee, regulacije nataliteta i duine ivota.

Dakle, jasno je da ljudima ivot nije dat radi njih samih, ve da bi sluili optekosmikim ciljevima, a da Velika Priroda odrava taj ivot tako da on protie vie ili manje podnoljivo i brine o tome da se on ne prekine prevremeno. Zar i mi ljudi ne hranimo, brinemo i na isti nain, koliko god je mogue, inimo prikladnim ivot naih ovaca i svinja. Zar to inimo zato to cenimo njihove ivote radi samih njihovih ivota? Ne! Mi sve to inimo da bismo ih jednog lepog dana ubili i uzeli njihovo meso koje nam je potrebno i koje treba da bude to masnije. Na isti nain Priroda preduzima sve mogue mere kako bismo mi iveli tako da ne vidimo taj uas i da se ne bismo obesili, ve da bismo iveli dugo, a onda kada joj je to potrebno, ona nas ubija. U postojeim uslovima svakodnevnog ivota ljudi to je ve postalo neosporan zakon Prirode. U naem ivotu postoji najvei mogui cilj i svi smo duni da sluimo tom velikom optem cilju - u tome je sav smisao i svrha naeg ivota. Svi ljudi bez izuzetka - robovi njenog "Velianstva", kao i svi koji, hteli ne hteli, moraju da joj se potine i bezuslovno i beskompromisno izvravaju ono to je svakome od nas predvieno nasleem i steenom sutinom. Sada, posle svega to sam rekao, vraajui se osnovnoj temi dananjeg predavanja, elim da vas podsetim na izraze koje sam nekoliko puta upotrebio za definisanje oveka - "pravi ovek" i "ovek pod navodnicima", i da na kraju kaem sledee. Iako su pravi ovek, koji je ve stekao svoje sopstveno "Ja", i ovek pod navodnicima, koji svoje "Ja" nema, u jednakoj meri robovi istog "Velianstva", razlika meu njima, kao to sam ve govorio, jeste u tome to je pozicija prvog prema ropstvu svesna i on ima mogunost da ak i kada slui "univerzalnom ostvarenju", primeni deo svojih manifestacija u skladu sa Provienjem Velike Prirode, kako bi doao do "vene Sutine", dok drugi, na saznavi za svoje ropstvo, tokom itave svoje egzistencije slui naprosto kao stvar koja, kada prestane da bude potrebna, zauvek nestaje. Da bih ono to sam upravo rekao uinio to iscrpnijim i konkretnijim, uporediu ivot oveanstva s velikom rekom koja potie iz razliitih izvora i tee povrinom nae planete, a ivot pojedinanog oveka sa jednom od kapi, koje ine tu reku ivota. Reka najpre tee kao jedinstvena celina relativno ravnom dolinom, a zatim se na mestu koje je Priroda podvrgla "nezakonitoj kataklizmi" deli na dva zasebna korita ili, kako se ponekad kae, nastaje "vododelnica". Sva voda jednog dela reke posle podele tee jo ravnijom dolinom posred "velianstvenog i ivopisnog" pejzaa, u kojem se istie lepotom i najzad se uliva u beskrajni okean. Drugi deo reke nastavlja da savlauje prepreke, stvorene upravo pomenutom "nezakonitom kataklizmom", najzad dospeva u pukotine, nastale usled te kataklizme i ponire u najvee dubine Zemlje.

Iako posle "vododelnice" ta dva dela teku samostalno i vie se ne meaju, u odreenim momentima oni se jedan drugome toliko pribliavaju da se svi rezultati, nastali procesom njihovog proticanja, sjedinjuju, a ponekad, ak, za vreme velikih atmosferskih pojava, kao to su vetrovi, bure, i tako dalje, mlazevi vode i ak pojedine kapi, dospevaju iz jednog dela u drugi. Zasebno uzet, ivot svakog oveka, do stupanja u odgovoran uzrast, odgovara kapi vode u prvobitnom toku reke, a mesto gde nastaje "vododelnica", odgovara vremenu kada on postaje odrasla jedinka. Pre te podele svaki deo vode, radi ispunjenja misije kojaje data itavoj reci, u skladu sa zakonom predstavlja celinu i u najmanjim pojedinostima je isti za svaku pojedinanu kap, ali samo zato to se svaka kap nalazi u zajednikom toku itave reke. Za samu kap, sva njena sopstvena kretanja, svi pravci u kojima se ona kree i sva stanja, izazvana promenom njenog poloaja, putem razliitih sluajnih uslova okoline, ubrzavanjem ili usporavanjem tempa njenog kretanja, uvek je i potpuno stvar sluaja. Za kapi ne postoji predodreenost njihove sopstvene sudbine - predodreenost postoji samo za itavu reku. Na poetku toka reke ili ivota kapi, sada ovde, a kroz magnovenje tamo, ve minut kasnije one mogu i da ne postoje vie kao takve, pljusnuvi iz reke ili isparivi iz nje. I ponekad je zbog nedostojnog ivota nekog oveka, Velika Priroda prinuena da kod njega izazove odreeno izroavanje. U cilju opte aktualizacije svega postojeeg bilo je predvieno da se celokupan ljudski ivot na Zemlji podeli na dva dela; i Velika Priroda je predvidela i postepeno fiksirala u pojedinostima svoje opte aktualizacije odreeni zakonomerni proces, putem kojeg u kapi vode prvobitnog toka reke ivota, za vreme takozvane "unutranje subjektivne borbe sa sopstvenim negativnim principom", moe da nastane ili da ne nastane "neto", zahvaljujui emu se raaju odreene osobine koje mu omoguuju da na mestu vododelnice ue u prvi ili u drugi deo vodenog toka. To "neto", koje u prirodi svake kapi slui za auktualizaciju osobina koje odgovaraju prvom ili drugom vodenom toku, predstavlja u prirodi svakog oveka, koji je dostigao odgovorni uzrast, upravo ono "Ja", kome je posveeno dananje predavanje. ovek koji poseduje svoje sopstveno "Ja", stupa u jedan od vodenih tokova reke ivota, dok ovek, lien "Ja", stupa u drugi. Dalju sudbina svake kapi reke ivota odreuje "vododelnica" u skladu sa onim vodenim tokom u koji ona dospeva. Do toga dolazi zato to se, kao to sam ve rekao, prvi od ta dva dela vodenog toka, na kraju krajeva, uliva u okean, to jest u onu sferu Prirode, u kojoj se neprekidno odvija "Razmena materija" sa razliitim kosmikim koncentracijama putem procesa takozvanog "pohdalisdanhija", iji jedan aspekt, uzgred, savremeni ljudi nazivaju

"ciklonima". Na taj nain, svaka kap vode dobija mogunost daljeg razvoja i kretanja ka sledeem, viem nivou. to se tie drugog vodenog toka, on se na kraju krajeva sliva u pukotine u utrobi Zemlje, gde uestvuje u "involucionom stvaranju" koje se neprekidno odvija unutar planete, te se pretvara u paru i rasporeuje u odgovarajue sfere kako bi sluio za nastanak novih objekata. Posle "vododelnice", veliki i mali posledini procesi koji obezbeuju ispunjenje predodreene namene svakog vodenog toka, do najmanje pojedinosti svog spoljanjeg kretanja, takoe proistiu iz tih istih kosmikih zakona; ipak, rezultati koji iz njih slede, da tako kaemo, "subjektivizovani" su prema dvama vodenim tokovima; i mada funkcioniu nezavisno, oni neprekidno jedan drugome pomau i podravaju jedan drugoga. "Subjektivizovani" rezultati drugog reda, koji proizilaze iz fundamentalnih kosmikih zakona, ponekad funkcioniu rame uz rame, ponekad se sudaraju ili presecaju, ali se nikada ne sjedinjuju. A delovanje tih "subjektivizovanih" rezultata drugog reda, u odreenim uslovima okruenja, takoe moe ponekad da se odnosi na pojedine kapi. Za nas, savremene ljude, osnovno zlo se sastoji u tome to zbog razliitih uslova svakodnevnog ivota, koje smo sami ustanovili, posebno zbog anomalnog "obrazovanja", dospevamo u odgovoran uzrast stiui prirodu koja odgovara jedino onom delu reke ivota kojem je sueno da se sunovrati u utrobu zemlje, i dospevi tamo idemo noeni maticom; ne mislei na posledice, prepustivi se toku, mi sve preputamo sudbini. Dok god smo pasivni, mi ne samo da neizbeno moramo da sluimo jedino kao sredstva "involucionog" stvaranja Prirode, ve radi spasenja ivota moramo ropski da se pokoravamo svim vrstama slepog sluaja. Poto je veina ovde prisutnih slualaca, to bi se reklo, ve "stupila" u odgovoran uzrast i iskreno moe priznati da do sada nije imala sopstveno "Ja", i poto u skladu sa sadrajem svega to sam ovde rekao, ne vidi za sebe nikakvu prijatnu perspektivu, rei u vam sasvim otvoreno i bez ikakvih zadnjih namera, kako ne biste, posebno oni meu vama koji su to shvatili, poeli da "jadikujete" i pali u uobiajeni "pesimizam" koji preovladava svuda u anomalnom ivotu savremenih ljudi, da prema mojim ubeenjima, formiranim tokom dugih godina istraivanja i potkrepljenih mnogobrojnim eksperimentima izvrenim neuobiajenim metodama, kao i njihovih rezultata, na kojima se zasniva Institut za harmonian razvoj oveka ak ni za vas jo nije suvie kasno. Radi se o tome da su mi ta istraivanja pouzdano i jasno pokazala da je u svojoj beskrajnoj brizi Majka Priroda predvidela mogunost da sva bia steknu zrno svoje sutine, to jest sopstveno "Ja", ak i poto stupe u odgovoran uzrast. Dalekovidost nae Majke Prirode, u naem sluaju, sastoji se u tome to nam ona pod odreenim unutranjim i spoljanjim uslovima prua mogunost da preemo iz jednog toka u drugi.

Izraz "prvo oslobaanje oveka", koji je do nas doao iz davnina, odnosi se upravo na takvu mogunost prelaska iz jednog toka, kome je namenjeno da nestane u paklenim dubinama, u drugi tok, koji se uliva u beskrajna prostranstva bezgraninog okeana. Ali nije lako prei iz jednog toka u drugi, nije dovoljno naprosto to poeleti. Za to je pre svega neophodno svesno kristalizovati u sebi podatke koji e u vaoj prirodi roditi stalni i nepresuni impuls elje za takav prelazak; osim toga, treba proi kroz dugu odgovarajuu pripremu. Za takav prelazak potrebno je da se, pre svega, odreknete svega to ste smatrali "bogatstvima" u ovom toku ivota, a to u stvarnosti ine samo automatske i ropski steene navike. Drugim reima, treba da umrete za sve, da postanete ravnoduni prema svemu to ini va svakodnevni ivot. Upravo o takvoj smrti govore sve religije. U tome se sastoji znaenje rei koje su do nas dole iz daleke prolosti: "Bez smrti nema preporoda ili, drugim reima, "ako ne umrete, neete moi da vaskrsnete iz mrtvih". To se ne odnosi na smrt tela, jer za takvu smrt nije potrebno vaskrsavanje. Jedino dua, tavie, besmrtna dua, moe bez vaskrslog tela. Nema potrebe da vaskrsavamo da bismo izali na Poslednji Boji Sud, kako nas ue Crkveni Oci. Ne! I sam Isus Hristos i svi proroci, poslati Odozgo, govorili su o smrti koja se moe desiti ovde, u ovom ivotu, to jest o smrti onog "tiranina" koji nas dri u ropstvu i u oslobaanju od njega se upravo sastoji prvo oslobaanje oveka. Sumirajui sve to je reeno - ideje predavanja koje ste uli i ono to sam danas dodao - o dvema kategorijama savremenih ljudi koji nemaju nita zajedniko sa stanovita svog unutranjeg sadraja, kao i o injenici dostojnoj aljenja, da se usled progresivno pogoravanih uslova svakodnevnog ivota, posebno usled nepravilnog sistema obrazovanja mlade generacije, razne posledice svojstava organa kundabufera javljaju mnogo intenzivnije u prirodi ljudi odnedavno, smatram neophodnim da naglasim i, ak, da podvuem, da svi nesporazumi, do kojih dolazi u procesu naih meusobnih odnosa, sve svae i sporovi, svoenja rauna i nepromiljene odluke - odluke, posle kojih nas dugo mui "gria savesti" - pa ak i tako veliki dogaaji, kao to su ratovi i druge nesree - naprosto predstavljaju rezultat svojstava prirode obinih ljudi koji nikada nisu specijalno radili na sebi, svojstava koje bih nazvao "izokrenutim vienjem stvarnosti". Svaki ovek koji moe iole ozbiljno da misli, mora da se sloi s tim da, ako uzme u obzir samo jednu prostu injenicu koja se esto ponavlja u procesu naeg unutranjeg ivota, a to je da nai doivljaji, koji izgledaju toliko uasni dok ih trpimo, posle izvesnog vremena bivaju u naem logikom miljenju neto to "ne vredi ni piljiva boba", jer ih zatim smenjuju drugi doivljaji i mi ih se seamo tek kada smo u sasvim drugaijem raspoloenju.

Rezultati misli i oseanja prosenog oveka esto dovode dotle da on, to se kae, "od komarca pravi magarca, a od magarca komarca". Manifestacije te tetne osobine u ljudskoj prirodi postaju posebno intenzivne za vreme dogaaja kakvi su ratovi, graanski ratovi, i tako dalje. U takva vremena postaje posebno izrazito stanje koje priznaju ak i ljudi pod iji uticaj, osim retkih izuzetaka, dospevaju svi i koje se naziva "masovnom psihozom". Osnovna karakteristika tog stanja se sastoji u tome da kada obini ljudi sa svojim slabim miljenjem, koje u takva vremena jo vie slabi, prihvate na poverenje sve to im govore razni ludaci, oni u punom smislu rei postaju rtve zlobnih izmiljotina i izraavaju se potpuno automatski. Dok se ljudi nalaze pod uticajem te kobne osobine, koja je ve postala stalna odlika savremenih ljudi, oni gube sveto "neto" koje se naziva "saveu", a koje su stekli zahvaljujui podacima kojima ih je Velika Priroda obdarila kao bogolika stvorenja, razlikujui ih od obinih ivotinja. Pametnim ljudima se nimalo ne dopada postojanje te osobine kod naih savremenika, zato to, prema istorijskim podacima i otkriima mnogih istinskih naunika prolih epoha, Velikoj Prirodi vie nisu potrebni fenomeni poput masovne psihoze za odravanje sopstvene ravnotee. Naprotiv, povremeno izraavanje te osobine kod ljudi, prisiljava je da se uvek iznova prilagoava, na primer, da poveava natalitet, da menjatakozvani "tempo opte psihe", i tako dalje. Posle svega to sam sada rekao, smatram neophodnim da podvuem kako su svi istorijski podaci - koji su postali dostupni nekim savremenim ljudima, kao i meni, i koji se odnose na ono to se stvarno dogodilo u ivotima ljudi u prolim vremenima, a nikako one podatke koje su izmislili savremeni, takozvani "kolarci", uglavnom Nemci, ijim se "priama" pune mozgovi itave mlade generacije svuda na Zemlji jasno pokazuju da se ljudi u prolosti nisu delili na dva ivotna toka, ve su se svi kretali zajednikim koritom. Ukupan ivot oveanstva se podelio na dva toka tek posle perioda "tikliamike civilizacije" koji je neposredno prethodio vavilonskoj. Od toga doba, postepeno je uspostavljen sadanji nain ivota oveanstva koji, kao to mora znati svaki razuman ovek, moe proticati vie ili manje podnoljivo jedino ako se ljudi dele na gospodare i robove. Iako je poloaj gospodara ili robova odavno nedostojan ljudi kao dece naeg opteg Oca, ipak, postoje uslovi koji su ve potpuno fiksirani u procesu kolektivnog ivota ljudi, ije poreklo lei u dubokoj prolosti, i mi se moramo pomiriti s tim i postii kompromis, koji prema nepristrasnom razmiljanju odgovara naem linom blagostanju i koji, istovremeno, ne protivrei zapovestima koje nama, ljudima, daje "Praizvor svega postojeeg". Takav kompromis je mogu, po mom miljenju, ukoliko neki ljudi svesno postave kao osnovni cilj svoje egzistencije dobijanje svih neophodnih podataka kako bi postali gospodari sebi slinih iz svog okruenja. Polazei od toga i postupajui u skladu s mudrom idejom prolih vremena, koja tvrdi da ovek ako eli da bude "pravedan i dobar ovekoljubac, mora pre svega da

bude sebeljubac", svako od nas je, koristei zdravu logiku, koju nam je dala Velika Priroda, morao kao svoj osnovni cilj da postavi da bude gospodar. Ali ne gospodar u onom smislu te rei, koji joj pridaju savremeni ljudi, to jeste oni koji imaju mnogo robova i novca, ve onaj ovek, koji zahvaljujui svojim objektivnim vrlim delima prema svom okruenju - to jest delima koja su jedino izraz diktata njegovog istog Uma, bez i najmanjeg uea onih impulsa, koji u njemu, kao i u svim ljudima, raaju posledice svojstava kobnog organa kundabufera - dobija ono "neto", to podstie sve iz njegovog okruenja da mu se priklone i da s potovanjem ispune sve njegove zapovesti. Ja sada smatram svoju prvu knjigu zavrenom i to zavrenom upravo u obliku koji ak i mene zadovoljava. U svakom sluaju, ja sebi dajem re da od sutranjeg dana ovom svom delu neu poklanjati ni trenutak svoga vremena. A sada, pre nego to ponem da radim na sledeoj knjizi, kako bih joj pridao svima dostupnu formu, nameravam da se odmaram itavih mesec dana, da uopte nita ne piem, radi stimulisanja svog organizma, umornog do krajnjih granica, i da polako ispijem svih petnaest preostalih boca "boanskog nektara", koji je sada na Zemlji poznat kao "Stari Kalvados". Taj Stari Kalvados, uzgred - dvadeset sedam boca tog napitka - imao sam sree da pre nekoliko godina sluajno pronaem zakopane pod smesom krenjaka, peska i dobro usitnjene slame, kada sam kopao jamu za uvanje argarepe tokom zime u jednom od podruma svog sadanjeg doma. Boce tog boanskog napitka su, po svoj prilici, radi spasenja svoje due zakopali monasi koji su iveli na tom mestu, daleko od svetovnih sablazni. Sada mi se ini da su boce tu zakopane sa izvesnim tajnim ciljem i,da su, zahvaljujui svojoj takozvanoj "intuitivnoj pronicljivosti" - za koju su podaci, kako se moe pretpostaviti, formirani zahvaljujui njihovom pobonom ivotu predvideli da ta boanska tenost treba da dospe u ruke oveka koji ju je dostojan, kako bi shvatio smisao stvari koje e ga podstai da afirmie znaaj ideala na kojima je bilo zasnovano to monako bratstvo i doprineo njihovom boljem prenoenju buduim generacijama. Za vreme svog odmora, u svakom pogledu sasvim zasluenog, elim da ispijem tu izvrsnu tenost koja mi je ovih poslednjih godina omoguila da bez patnje podnosim sebi sline spodobe (persone) kojima sam poslednjih godina bio okruen, da sluam nove anegdote, a, ponekad, usled nedostatka novih stare - to, naravno, govori o talentu pripovedaa. Tek je podne, a poto sam dao re da nita vie neu napisati u ovoj prvoj knjizi i da u sve zapoeti tek sutra, jo imam vremena da ne krei re i jasne svesti dodam da sam pre godinu ili dve vrsto reio da objavim samo prvu knjigu svojih dela. to se tie druge i tree knjige mojih dela, nameravam da ih ne objavljujem ve da organizujem da ona na odreeni nain budu deljena, kako bih uz njihovu pomo ispunio jedan od osnovnih zadataka, za koji sam se zarekao da u ga reiti, a to je da po svaku cenu svojim savremenicima dokaem apsurdnost svih njima svojstvenih

ideja u vezi sa pretpostavki o postojanju "onog sveta", s njegovim famoznim i divnim "rajem", i odvratnim "paklom"; i da u isto vreme ustanovim teorijski, a u budunosti i praktini - to ak i "totalne rtve" savremenog obrazovanja moraju uzdrhtavi da shvate - da pakao i raj, naravno, postoje, ali ne na "onom svetu", ve ovde, pored nas, na Zemlji. Posle objavljivanja prve knjige nameravam da irim ideje sadrane u drugoj, da organizujem razne velike centre uz istovremena, svima dostupna javna itanja. Zbog realnih, nesumnjivo dostinih istina, objanjenih u ovoj knjizi, eleo bih da je uinim dostupnom iskljuivo onima koje e, poto sasluaju sadraj moje druge knjige, u skladu s mojim uputstvima odabrati specijalno obueni ljudi. NAPOMENA IZDAVAA Napomene uz delo Sve i svja ili Belzebubovi razgovori sa unukom. Originalni naslov knjige je Belzebubovi razgovori sa unukom ili objektivnonepristrasna kritika ljudskog ivota. Sve i svja je naslov celokupnog dela koje nikada nije napisano a trebalo je da po zamisli autora obuhvati tri serije knjiga: SVE I SVJA ( Plan celokupnog dela u tri toma ) Prva serija (tri knjige) Belzebubovi razgovori saunukom ili objektivno nepristrasna kritika ljudskog ivota Druga serija (tri knjige) Susreti sa izuzetnim ljudima Trea serija (etiri knjige) ivotje stvaran samo kada 'jajesam' Sve ovo je napisano u skladu sa potpuno novim principima logikog razmiljanja i najstroije je usmereno ka reavanju sledea tri osnovna problema: Prva serija ima za cilj da bez milosti i kompromisa uniti u mislima i oseanjima itaoca vekovima ukorenjena miljenja i stavove o svemu to postoji na svetu. Druga serija ima za cilj da itaoca upozna sa neophodnim materijalom za novo stvaranje i da dokae njegovu ispravnost i kvalitetnost. Trea serija ima za cilj da u mislima i oseanjima itaoca - umesto umiljenog sveta koji trenutno percipira - stvori predstavu sveta koja odgovara onome kakav on u stvarnosti jeste. Navedeni plan je u originalnom izdanju tampan na poetku prvog dela 'Belzebubovih razgovora', pre 'Prijateljskog saveta', odnosno uvodnog dela koji je u ruskom izdanju, na osnovu koga je raen ovaj prevod, tampan pod nazivom 'Od autora'. Ovaj plan stoji tako kako je napisan, iako se nikada nije pojavio navedeni broj knjiga iz druge i tree serije. Vana ispravka. Radi se o fundamentalnom kosmikom zakonu Heptaparaparinoh koji je vezan za broj sedam. Dakle, nije Geptaparaparinoh, kako je uglavnom napisano u prvoj i drugoj knjizi Belzebubovih razgovora... nego Heptaparaparinoh, kako je ispravno napisano u treoj knjizi.

~oo~