Sadraj:

1. Bruenje .................................................................................................................... 1 2. Tocila .......................................................................................................................... 5 2.1. Istorijat tocila ......................................................................................................... 5 2.2. Zato naziv ''TOCILO'' ........................................................................................... 5 2.3. Tocila .................................................................................................................... 5 3. Vrste abrazivnih materijala i njihove fiziko mehanike karakteristike ................. 9 5. Oblik i krupnoa abrazivnih zrna .............................................................................12 6. Vrste i karakteristike vezivnog materijala tocila .....................................................14 7. Tvrdoa tocila i postupci za njeno odreivanje ......................................................16 8. Karakteristike topografije radne povrsine tocila ....................................................18 9. Teorijske metode analize radne povrine tocila .....................................................19 10. Eksperimentalne metode analize radne povrine tocila ......................................20 11. Promene na radnoj povrini tocila u toku procesa bruenja, habanje abrazivnih zrna i troenje tocila .....................................................................................................22 11.1. Osnovni vidovi promena na radnoj povrini tocila u toku procesa, troenje, samootrenje i zatupljenje tocila..................................................................................22 12. Troenje tocila i lepljenje strugotine na njegovu radnu povrinu .......................24 12.1. Mehanizam troenja tocila i stvaranje nalepa metala .........................................24 12.2. Karakteristine veliine za ocenu troenja tocila, habanja abrazivnih zrnaca i lepljenja strugotine na radnu povrinu tocila ................................................................25 13. Rezna sposobnost tocila i veliine za njenu ocenu .............................................27 14. Postojanost i kriterijum zatupljenja tocila.............................................................28 14.1. Definicija postojanosti tocila ...............................................................................28 14.2. Kriterijumi zatupljenja tocila ................................................................................29 15. Poravnanje i profilisanje tocila ..............................................................................33 15.1. Osnovne operacije poravnanja i profilisanja tocila ..............................................33 15.2. Postupci i alati za poravnavanje i profilisanje tocila ............................................34 16. Izbor brusnog zrna .................................................................................................35 17. Skladitenje, montaa i rad tocila ..........................................................................37 18. Literatura .................................................................................................................39

1. Bruenje
Bruenje je jedna od najznaajnijih proizvodnih operacija zavrne obrade, jer obezbeuje: Visoku tanost mera i Visok kvalitet obraene povrine. Izvodi se nakon termike obrade tako da ostvaruje i uklanjanje greaka nastalih usled toplotnih deformacija pri termikoj obradi. Raspored glavnog i pomonog kretanja zavisi od vrste proizvodne operacije i alata.
Slika 1. Proizvodne operacije krunog i ravnog bruenja:

Glavno kretanje je obrtno kretanje alata (brusne ploe) definisano brzinom rezanja , odnosno brojem obrta tocila .

Pomono kretanje je obrtno i pravolinijsko (kod krunog) ili pravolinijsko kretanje parametara obrade (kod ravnog bruenja). Obrtno i pravolinijsko pomono kretanje je odreeno brzinom odnosno brojem obrta i brojem hodova kod krunog bruenja. Kod ravnog bruenja pomono prevolinijsko kretanje predmeta obrade ili alata odereeno je aksijalim i radijalnim korakom ( ). Razni elementi tocila (zrna bruenog materijala) su rasporeeni po obimu tocila i po unutranjosti mase tocila sa nejednakim rastojanjem . Raspored zrna bruenog materijala je nepravilan to, pri konstantnim obimnim brzinama tocila , ima za posledicu razliite dubine rezanja i razliite vrednosti koraka po reznom elementu .

Slika 2. Rezni element tocila:

Pod brenjem se podrazumeva postupak oblikovanja, skidanja strugotine, pri emu se sa bruenog predmeta, pomou brojnih, relativno malih iljastih abrazivnih zrna sa otrim ivicama skida strugotina. Prilikom bruenja abrazivna zrna se habaju na radnoj povrini tocila. Duim radom, sile koje dejstvuju na abrazivno zrno porastu, tako da se ona delimino ili potpuno odvajaju iz veze, meutim iza izlomljenih abrazivnih zrna se nalaze ne taknuta otra zrna, tako da se radna povrina tocila stalno regenerie. Ovo se esto naziva abrazivnom tehnologijom i obino u pogledu na cilj koji moemo postii moemo je podeliti u tri osnovne grupe: Odravanje geometrije oblika Povrinska obrada Razdvajanje materijala Rad bruenja i istovremenog habanja se moe svesti na tri principijalna uzorka: Habanje abrazivnih zrna usled trenja Mehaniki lom arazivnih zrna Unitenje sastava vezivnog sredstva Ukupni dodatak za obradu bruenjem se uklanja u vie prelaza razvrstanih na prolaze: Grubog bruenja, kada se uklanja 80% dodatka ( )i Finog bruenja kada se uklanja 20% dodatka ( ).
Slika 3. Ukupni dodatak za obradu bruenjem:

Osnovne proizvodne opercije bruenja su proizvodne operacije: Krunog bruenja Ravnog bruenja Bruenja bez iljka Bruenje sloenih povrina

Kruno bruenje moe biti: spoljenje, unutranje i bruenje eonih povrina. Spoljanje kruno bruenje je bruenje spoljanjih povrina najee aksijalno nepominim tocilom i spoljanje radijalno bruenje povrina.
Slika 4. Spoljanje kruno aksijalno i radijalno brusenje

Unutranje bruenje se izvodi tocilima sa drkom i moe biti klasino ili planetarno. Planetarno bruenje se izvodi kod tekih i velikih predmeta. Predmeti obarde privreni na radni sto ne izvode nikakva kretanja, dok tocilo izvodi sva potrebna kretanja.eono bruenje se ostvaruje najee lonastim tocilima.
Slika 5. Unutranje i eono bruenje

Ravno bruenje se moe izvesti koturastim tocilima ili lonastim tocilima. Ravno bruenje lonastim tocilima moe biti: ukrtenim ili lunim tragovima. Kod ukrtenog bruenja tocilo potpuno nalee na obraivanu povrinu, ime se tanost obrade poveava, ali su toplotna optereenja tocila i obradka vea. Luno bruenje obezbeuje manja optereenja tocila i predmeta obrade, ali i manju tanost obrade. Ostvaruje se perifernim povrinama tocila.
Slika 6. Ravno bruenje koturastim I lonastim tocilom:

Pravougaona povrina

Ukrteno

Luno

Bruenje bez iljka je bruenje kod koga je predmet obrade naslonjen na podupira i postavljen izmedju radnog i vodeceg tocila. Radno tocilo ostvaruje proces obrade, a vodee voenje (obrtanje) npredmeta obrade. Aksijalno pomono kretanje se ostvaruje naginjanjem vodeeg tocila za ugao . (Slika 7.) U proizvodne operacije bruenje slenih povrina spadaju proizvdne operacije zavrne obrade (u novije vreme i izrade) navoj, zupanika, bruenje ozubljenja, otrenja lata, seenje metala i sl.

Slika 7. Bruenje bez iljka:

Slika 8. Proizvodne operacije bruenja sloenih povrina:

Najfinija obrada bruenjem, povrina kvaliteta N1 N3, se postie specijalnim postupcima bruenja poznatim pod nazivom glaanje. Postupci spoljanjeg i unutranjeg glaanja se razvrstavaju na: lepovanje, superfini, honovanje i poliranje. 1

Za vie informacija: Obrada bruenjem, M. Jovii, B. Krljak, R.Vukasojevi, V. Drobnjak, Mainski fskultet u Beogradu, Jupiter zajednica, Beograd, 1986. godina

2. Tocila
2.1. Istorijat tocila:

Prvobitna proizvodnja brusnih kamenova - tocila koja su se klesala od tvrdog kamena zrnaste strukture, datira jo od prvih potreba obrade metalnog orua. Sa razvojem metalurgije i pojavom prvih primitivnih brusilica, javlja se i potreba za sve veim koliinama tocila. Kako su se teko tesanjem iz kamena proizvodila i obraivala ova tocila, poelo se sa izradom tocila od peska-prirodnog korunda, zapeenim vezivom od gline. Limitirajui faktor da se prirodni korund nalazio samo u sitnim granulacijama, pospeio je razvoj prvih vetakih brusnih zrna. Razvoj metalurgije i industrije kao i pojava sve veeg broja novih materijala, a pre svega vrsta elika, povlai za sobom i razvoj brusne indstrije. Danas se proizodi vie vrsta veziva i brusnih zrna, koja upotrebljena u tocilima bruse najrazliitije materijale elika, raznih osobina, specifinosti, tvrdoe i vrstoe.
2.2. Zato naziv ''TOCILO'':

Naziv ''tocilo'' za brusni alat je jedna od retkih srpskih rei u tehnici, a da nije uzeta ili izvedena od strane rei. Najee na stranim jezicima tocila nazivaju ''brusnim tokovima'' (engleski ''grinding wheels'', nemaki ''schleifscheiben''). Kod nas u Srbiji esto se za tocila upotrebljava ime ''brusna ploa'', to je prevod od strane rei, prvo na slovenaki (''brusilna ploa''), a zatim na srpski jezik - brusna ploa. S obzirom da u Srbiji postoji izvorna re za ovu vrstu brusnog alata, nepotrebno je koristiti stranu re . U naem narodu jo uvek je u upotrebi re ''otoiti'' (naotriti-izbrusiti) no ili sekiru, kao nekada sablje u davna viteka vremena. 2.3. Tocila: Brusni alati (tocila) su pravilna geometrijska tela i predstavljaju aglomerat abrazivnog zrna i veziva koje povezuje abrazivna zrna u jednu celinu sa porama. Abrazivna zrna su uglavnom nepravilnog oblika, po svom obimu poseduju vei broj otrih reznih ivica koja u kontaktu sa materijalom, koji se obrauje, skidaju strugotinu. U rezanju uestvuje istovremeno veci broj zrna, te se uzima da je tocilo rezni alat sa vie seiva. Brusni alati po nainu rada mogu biti: Rotirajui (ravna, razni oblici, sa drkom itd.) Nerotirajui (segmenti, turpije, honinzi) Prema obliku tocila se dele na: koturasta, lonasta, konina, tanjirasta, tocila sa drkom ili navrtkom i segmentima viedelna.

Koturasta tocila:
Sa paralelnim povrinama: Sa jednim upustom: Sa dva upusta:

Lonasta tocila:
Obruno: Valjkasto: Konino:

Konina tocila:
Konino sa Konino sa

Tanjirasta tocila:

Segmentno tocilo: Brusni segmenti:

AxCxL A/BxCxL A/R1/R2/BxCxL

A/R/BxCxL

A/R1/R2/BxCxL

A/R/BxCxL

A/RxCxL

LxAxKxC/R/B/F/J

Tocila sa drkom ili navrtkom: Tocila sa drkom:

Tocila sa navrtkom:

3. Vrste abrazivnih materijala i njihove fiziko mehanike karakteristike

Abrazivni materijali su tvrda tela koja posle usitnjavanja imaju zrnasti oblik. Slue da na drugim telima-materijalima, putem neposrednog pritiska i trenja izvre obradu istih. Tom prilikom se i sami troe. Kao abrazivna sredstava se danas uglavnom koriste vetaki materijali, a samo mali udeo imaju prirodni materijali. Od prirodnih abraziva se u klasinim tocilim koriste korund, kvarc i dijamant (oni se mogu nai u prirodi). Prvi vetaki abrazivni materijal bio je silicijum karbid, nakon koga su nastajali elektrokorund, borkarbid, sintetiki dijamant i kubni nitrit bora. Korundi: u svom hemijskom sastavu ima veliku koliinu aluminijum oksida , sa manje ili vise primesa drugih oksida. Razlikujemo ga u vie varijanti, poevi od najjednostavnijeg normal-korunda, preko poluplemenitog, pa do plemenitog korunda. U zavisnosti od legirajuih elemenata postoji takozvani roza, rubin i cirkon korund. Posebnu vrstu ini monokristalni korund. Glavne karakteristike korunda su: Mikrotvrdoa od 16000 do 22000 Termika postojanost do 1800 Velika vrstoa i kod dinamikih optereenja Sadraj od 94 do 99,8%

Kvarc: se koristi za bruenje stakla i drveta. Kremen: se koristi za bruenje plastinih materijala i koe. Prirodni dijamant: ima znatno veu tvrdou i krtost od korunda i predstavlja najtvri mineral koji se nalazi u prirodi. Korund nalazi primeni za poliranje stakla i drugih materijala, dok je primena dijamanta znatno ira. Koristi se za bruenje i rezanje tvrdih metala, poluprovodnikih i drugih vrlo tvrdih i krutih materijala. Silicijum-karbid: je prvi vetaki abrazivni materijal i jedan je od najtvrih karbida. Dobija se topljenjem kvarcnog peska i koksa, a po hemijskom sastavu razlikuje se crni koji je ilaviji i zeleni koji je tvi. Zeleni silicijum karbid poseduje veliku tvrdou i dobru reznu sposobnost, pa se kao takav koristi za obradu tvrdih materijala: tvrdi metal, tvrde legure, nemetalnih materijala (staklo, kamen, granit, mermer, keramika, i dr.). Ovaj materijal u obliku
9

paste koristi se za polranje nerajuih elika, aluminijuma, duraluminijuma i drugih materijala. Crni silicijum-karbid koristi se sa svim vezivnim materijalima, a nalazi primenu kod bruenja sivog liva, obojenih metala, plastinih masa i drugih nemetalnih materijala. Slino zelenom silicijum-karbidu, ovaj materijal u obliku praha primenjuje se za izradu pasta za glaanje i poliranje navedenih materijala. Glavne karakteristike silicijum-karbida: Mikrotvrdoa od 26000 do 30000 Termika postojanost do 1400 Vrlo krta i otra zrna

Elektrokorund: se dobija u elektropeima iz boksita, a u zavisnosti od sadraja aluminijum - oksida razlikuju se: normalni (sa oznakom A), beli ili plemeniti (sa oznakom B), monokorund i legirani elektrokorund. Normalni elektrokorund sadri , a najveu primenu nalazi kod bruenja konstrukcijskih legiranih elika. Koristi se u tocilima sa organskim vezivnim materijalima. Beli ili plemeniti elektrokorund sadri vei procenat oko . Poto ima veu vrstou od normalnog elektrokorunda, primenjuje se za bruenje legiranih i alatnih elika. Monokorund: sadri izmeu , poseduje dobru vrstou i veliku reznu sposobnost, koja se ostvaruje relativno lakim krzanjem zrna ime se postie vei broj reznih ivica koje nastaju u rezanju. Nalazi primenu kod bruenja teko obradivih nerajuih i viskolegiranih elika i legura kao i u vidu pasta za poliranje istih materijala. Legirani elektrokorund: sadri uz dodatak hrom oksida, oksida titana ili oksida cirkonijuma. Prvim legirajuim dodatkom postie se vea vrstoa, a drugim ilavost u odnosu na beli elektrokorund. Elektrokorund legiran sa titanom primenjuje se za bruenje konstrukcijskih elika, a sa hlorom za bruenje elika pri intenzivnim reimima. Tvrdoa elektrokorunda je od , a toplotna izdrljivost . Bor karbid: ima tvrdou od i toplotu izdrljivosti od , dobija se sinterovanjem. Primenjuje se za bruenje i glaanje prirodnog rubina i svih materijala velike tvrdoe, a uglavnom je pogodan za bruenje gde se trai velika tanost dimenzija. Sintetiki dijamant i kubni nitrit bora: dobijaju se sintezom od grafita, odnosno nitrida bora pri visokom pritisku (oko 100000 bara i temperaturi od oko 2000 ). Sintetiki dijamant nalazi primenu kod obrade vrlo tvrdih i krtih materijala, a kubni nitrit bora za obradu teko obradivih elika i specijalnih legura.
10

4. Tvrdoa i ilavost abrazivnih zrna

Ove dve osobine abrazivnih zrna su u obrnutoj srazmeri, odnosno to je vea mikrotvrdoa, manja je ilavost i obrnuto.
Dijagram mikrtvrdoa ilavost zrna:

Tabela 1. Specifina povrina abrazivnih zrna:

11

5. Oblik i krupnoa abrazivnih zrna:

Veliina abrazivnih zrna je definisana internacionalnim FEPA standardom i oznaava se brojevima. Broj pokazuje koliko otvora ima na situ kroz koje dotino zrno prolazi na duini od jednog col-a i zaustavlja se na prvom sledeem situ sa manjim otvorima. Na osnovu ovoga moemo ustanoviti da sto je manji broj oznake to je zrno veih dimenzija i obrnuto. Veliina zrna znatno utie na izbor tocila. Tocila manje poroznosti izrauju se sa sitnim zrnima i obratno. Sitnija zrna se slabije dre u vezivu nego krupnija, pa je prisutno i vee troenje tocila u toku bruenja.
Tabela 2. Oznaka krupnoe zrna abraziva po FEPA standardu: Oznaka krupnoe zrna od F10 do F1200 F10 F12 F14 F16 F20 F25 F30 F36 F46 F54 F60 F80 F100 F120 F150 F180 F220 F240 F280 F320 F360 F400 F500 F600 F800 F1000 F1200 Srednja oznaka zrna ds50 2030 1705 1435 1205 1015 720 605 510 360 300 255 180 130 110 85 70 60 44,5 36,5 49 40 32 25 19 14 10 7

12

Oblik zrna abraziva je zavistan od vrste i odnosa dimenzija zrna abraziva. Oblik zrna u odreenom stepenu zavisi od uslova kristalizacije pri proizvodnji.
Slika 9. Oblici zrna abrazivnih materijala: sintet. dijamanta (a), kubnog nitrid bora (b), elektrokorunda (c) i silicijumkarbida (d) krupnoe 100;

Istraivanja pokazuju da abrazivna zrna imaju najee oblik: oktaedra, tetraedra, kvadra ili valjka kao i sloenije odlike od kojih c neki prikazani na Slici 10. su a b d
) ) ) Slika 10. Oblici zrna: ) oktaedar (a), romboedar (b), heksaedar (c), oktaedroid (d), nepravilan oblik (e) i (f) i sloeni oblik (g);

b Svako azrno poseduje vie reznih ivica )koje dolaze )u zahvat ) sa obradkom. ) ) ) ) Geometrijski parametri tih reznih ivica, zajedno sa drugim paramerima odreuju reznu sposobnost zrna. Osnovni geometrijski parametri abrazivnih zrna su: duina l, sirina b, polurenik zaobljenja vrha i ugao vrha .

U tabeli su prikazane srednje vrednosti ovih parametara geometrije zrna razliitih vrsta abraziva:
Vrsta abraziva Elektrokorund Silicijumkarbid Krupnoa

500/400 200/160 200/160

28 13 5,8 4,0 3,0 2,5 5,0 3,0 2,5 2,0 10,1 6,3 5,0

110 106 87 85 80 75 80 70 60 55 96,8 95,6 94,9

Prirodni dijamant

125/100 100/80 63/50 200/160

Sintetiki dijamant (tip ASO)

125/100 100/80 63/50 125/100

Kubni nitrid bora (elbor LO)

100/80 63/50

13

6. Vrste i karakteristike vezivnog materijala tocila

Veziva slue za povezivanje abrazivnih zrna u jednu celinu, odnosno u tocilo. Vrste veziva odreuju i osnovnu tehnologiju izrade. Vrste i koliina veziva odreuje vrstou i tvrdou tocila, odnosno sposobnost bruenja. Za veziva tocila se primenjuju vie vrsta materijala neorganskog i organskog porekla. Vezivni matrijali na bazi prirodne i vetake smole, gume, kauuka i dr. spadaju u organska vezivna sredstva, a neorganska vezivna sredsva su od gline, stakla, metala, porcelana ili slinog mehanikog materijala. Organski vezivni materijali poseduju veliku vrstou i ilavost, otporni su na udare, obino nose oznaku O, a nalaze primenu kod bruenja sa velikim brzinama i kod zavrnog bruenja. Tehniki podaci i stvarni sastav vezivnog materijala vrlo teko se dobijaju jer predstavljaju tajnu proizvoaa. Slino je i sa utvrivanjem kvaliteta, mada je poznato da se proizvoai trude da unaprede kvalitet veziva. Vezivni materijali neorganskog sastava imaju veliku vrstou i neporoznost a neosetljiva su na hemijske reakcije. Danas se koristi vie vrsta ovih veziva: keramiko, magnezitno, silikatno, metalno i td. Tocila sa keramikom vezom se proizvode meanjem keramikih sirovina (gline, kaolina feld-pata i kvarca) sa brusnim zrnima, meavina se presuje u eljene oblike i pee na temperaturi od oko 1300C. Ova tocila su vrlo otporna na visoke temperature koje se javljaju u zoni bruenja, otporna su na tehnike rastvore (tenosti za hlaenje) i imaju veliku mehaniku otpornost. Keramika veziva se primenjuju kod tocila koja rade na maksimalnim obimnim brzinama . Oznaka za keramiko vezivo je V. Tocila sa silikatnim vezivom se proizvode meanjem veziva u obliku tenog stakla i abrazivnih zrna. Ova tocila su osetljiva na sredstva za hlaenje. Silikatna veziva se primenjuju kod tocila velikog prenika. Oznaka za silikatno vezivo je S. Tocila sa bakelitnom vezom su sastavljena od brusnog zrna i veziva od modifikovanih fenolnih smola. Bakelitna tocila se posle meanja i presovanja termiki obrauju na temperaturi do 200C. Tocila sa bakelitnom vezom se najvie koriste za grubo bruenje, ali nalaze primenu i za neka fina bruenja. Manje su podlona lomljenju i mnogo elastinija od keramikih tocila, imaju vrlo veliku mehaniku otpornost pa se zbog toga primenjuju za bruenja sa velikim perifernim brzinama. Sve vrste armiranih-ojaanih tocila koja bruse pri velikim perifernim brzinama su izraena sa bakelitnom vezom. Meutim, za fina i precizna bruenja, po pravilu su mnogo adekvatnija tocila sa keramikom vezom, obzirom da bolje dre ivicu, otpornija su na rashladne tenosti i nemaju ogranien rok upotrebe.
14

Smolno vezivo koristi se bakelitna smola koja po svom hemijskom sastavu fenolformaldehidna smola. Ovo vezivo daje tocilu odlina mehanika svojstva. Pogodna je za armiranje, sa staklenim pletivom ili drugim vrstama armature. U poreenju sa keramikim vezivom manje je osetljivo na nagle promene temperature i udarce, ali je osetljivije na hemijske uticaje i skladitenje. Magnezitno vezivo - Ovo vezivo je na bazi kaustinog magnezita i magnezijum hlorida. Tako nastala veza bez termike obrade je tzv. hladna veza. Vetaki brusevi sa magnezitnom vezom su namenjeni za grubo i fino bruenje metala i nemetala. Kvalitet bruseva zavisi od vrste i veliine brusnog zrna i od tvrdoe brusa. Brus ne podnosi veliko statiko i dinamiko optereenje. Pilikom trensporta treba paziti da se brus mehaniki ne oteuje. Magnezitni brusevi su higroskopni, osetljivi na mraz, zato moraju biti skladiteni u suvim i zagrejanim prostorijama. Temperatura skladinog prostora treba da bude na oko 20 , a relativna vlanost 50%. Pod i zidovi koji su u blizini bruseva, moraju biti izolirani od vlage. Tokom bruenja za hlaenje obino se koristi voda ili neko drugo sredstvo za hladjenje. Magnezitni brusevi se koriste pri malim brzinama do . Oznaka za magnezitno vezivo je . Metalna veziva - predstavljaju legure bakra, kalaja, gvoa, aluminijuma, nikla i drugih metala. Najee se koriste kod dijamantskih tocila. Oznaka za metalna veziva je M. Osim osnovnih materijala, veziva sadre i punioce, koji poboljavaju fizikomehanike osobine veziva i tocila. Osnovne osobine veziva su tvrdoa i frikciona svojstva, i od njih zavise veliina otpora rezanja, temperature bruenja kao i kavalitet obrade. Frikciona svojstva veziva odreuju se preko koeficijenta trenja u zoni rezanja. Struktura alata za bruenje je merilo zapreminskog udela sredstva za bruenje. Struktura se oznaava brojevima od 1 do 12, a razlikuju se: zatvorena struktura (1-3), srednja (4-6), otvorena (7-9) i vrlo otvorena struktura (10-12).
Slika 11. Vrste strukture tocila:

Otvorena

Zatvorena

Visokoporozna

Poznato je da kod bruenja nekih materijala porozna tocila daju bolje rezultate nego tocila zatvorene strukture. Kod poroznih tocila strugotina prodire u pore izmeu zrna (ne lepi se za povrinu tocila), to nije sluaj kod tocila sa zavorenom strukturom.
15

7. Tvrdoa tocila i postupci za njeno odreivanje

Tvrdoa alata za bruenje je vana karakteriatika i od nje zavisi njegova rezna sposobnost, tanost i kvalitet obrade.Tvrdoa se odnosi na vezivni materijal, i proporcionalna je sili ptrebnoj da se zrno izvali iz vezibva. Tvrdoa se oznaava slovima abecede od E do Z, a razlikuju se vrlo meka (E, F i G), meka (H, I, J, K), srednje meka (L, M, N, O), tvrda (P, Q, R, S) i vrlo tvrda (T, V, Z) tocila. Praksa je pokazala da postoji znaajna razika u stvarnoj veliin tvrdoe tocila iste nominalne oznake. Jo ne postoji jedinstvena metodologija za odreivanje stvarne tvrdoe tocila mada su poznati uslovi koje ona mora da ispunjava: a) Pri ispitivanju tvrdoe tocila mogu se jedino kidati (lomiti) mostovi veza izmeu zrna; b) Metoda mora biti osetljiva na male razlike tvrdoe u itavom dijapazonu veliine zrna; c) Mora biti pogodna za radionika ispitivanja a da vreme ispitivanja bude kratko i d) Rezultate treba iskazivati preko srednjih vrednosti karakteristike tvrdoe. Krai pregled nekih od metoda sa kojima se uspostavlja korelacija tvrdoe tocila i rezultata bruenja: Cajs-Makkensen metod (kod koga se kroz mlaznicu od tvrdog metala pod pritiskom uduvava pesak odreene krupnoe i koliine) esto se koristi za odreivanje tvrdoe tocila. Na mestu udara lome se mostovi veza izmeu zrna, to ima za posledicu oslobaanje abrazivnih zrna. Veliina udubljenja prouzrokovana udarom peska uzima se kao mera tvrdoe. Kod Fuks-Poovog metoda elini utiskiva specijalnog oblika izvodi udarno kretanje, usled ega dolazi do lokalnog udubljenja na tocilu: veliina tvrdoe srazmerna je dubini udubljenja na povrini tocila. Linderov metod koristi elini disk definisanog kvaliteta i dimenzija, koji se utiskuje u tocilo konstantnom silom. U toku odreivanja tvrdoe tocilo se poliva jakim mlazom vode, a pri tome se izvaljuju zrna i na njihovom mestu posle nekoliko obrtaja formira se brazda. Izmeu dubine brazde i tvrdoe tocila postoji odreena zavisnost. Metod je taniji od prethodnih i nalazi veu primenu. Posle ispitivanja tocilo se sui i poravnava da bi se uklonile brazde. Kod Rokvel metode koristi se elina kuglica prenika 5 mm, koja se utiskuje u povrinu tocila. Dubina utiskivanja je u odreenoj zavisnosti sa tvrdoom tocila. Kod metode Peklenika noem odreenog oblika se para povrina tocila. irina noa i veliina brzine pomeranja bira se uzavisnosti od veliine abraziva tocila. Sila koja nastaje pri izvaljivanju zrna abraziva srazmerna je tvrdoi tocila.
16

Rowe je razvio postupak ocene tvrdoe tocila preko modula elastinosti, koji se zasniva na uspostavljanju zavisnosti izmeu modula elastinosti i sopstvene uestanosti oscilovanja tocila. Ovaj postupak je u poslednje vreme ponovo postao aktuelan, jer E-modul dobro odraava stvarne karakteristike tocila. Kao primer, na slici 12. dato je uporeenje tvrdoe tocila preko modula elastinosti i slovne oznake (odnosno dubine udubljenja pri ispitivanju strujom peska), a na slici 13. zavisnost modula elastinosti za tocila tvrdoe M i J a razliite strukture tocila.

Slika 12. Zavisnost modula elastinosti i tvrdoe tocila date na klasian nain:

Slika 13. Zavisnost E-modula elastinosti i strukture tocila tvrdoe M i J:

Sve navedene metode manje vise pokazale su se uspenim. Meutim, potrebno je istai da ispitivanje tvrdoe preko dubine udubljenja, sile lomljenja ili modula elastinosti ne odgovaraju spomenutoj definiciji tvrdoe tocila. Definiciji tvrdoce tocila je najblii metod Peklenika, jer se njome izvaljuju zrna sa povrine tocila i meri se vrednost potrebne sile za izvaljivanje zrna. Meutim, ova metoda nije dovoljno prosta za radioniku primenu. Sa stanovnista korisnika vano je znati koje dinamike osobine treba da pokaze jedno tocilo, da bi se moglo raditi u optimalnom reimu bruenja. Osim toga, mora se pruiti mogunost da se na jednostavan nain utvrdi stvarni kvalitet tocila. Ovo svakako vai i za proizvodjaa, koji pored ovih kriterijuma koristi i druge da bi se obezbedio zahtevani kvalitet. Odavde proizilazi zahtev za metodom ispitivanja tvrdoe tocila koja e na izvestan nain simulirati proces bruenja. Vodeci o ovom rauna razvijen je tzv. vibro-tester za ispitivanje dinamike tvrdoe. Na osnovu odnosa broja promena optereenja i dubine prodiranja utiskivaa odreuje se tvrdoa pri dinamikim uslovima. Osim ovog postupka, razvijene su i druge metode za ispitivanje dinamike tvrdoe tocila.

17

8. Karakteristike topografije radne povrsine tocila

Karakteristike tocila date standardnom specifikacijom preko vrste abrazivnom materijala, veliine zrna, strukture i vrste veziva daju nepotpun opis njegove radne sposobnosti. Kod jednosenih alata radna sposobnost zavisi od materijala i geometrije alata, uslova obrade i veliine naprezanja seiva. Kod bruenja, zavisnost je sline prirode ali mnogo komplikovanija. Sluajna geometrija i proizvoljni raspored ivica zrna na radnoj povrini tocila karakterie radnu povrinu, odnosno topografiju radne povrine tocila.
Slika 14. Prostorni izgled dela radne povrine tocila (sa konturom abrazivnih zrna u preseku)

Ispitivanja su pokazala da se za analizu karakteristika reljefa (topografije) radne povrine tocila mogu koristiti sledei parametri: broj zrna na jedinici zapremine ili povrine tocila i rastojanje izmeu vrhova zrna . Pri tome je razvijen vei broj metoda za odreivanje ovih parametara topografije radne povrine tocila, koje se zasnivaju na odreenim teorijskim modelima rasporeda abrazivnih zrna kao i na eksperimentalnim ispitivanjima.

18

9. Teorijske metode analize radne povrine tocila

Vie istraivaa bavilo se problemom razvoja metoda za analizu topografije radne povrine tocila. Pri tome se najee radi o odreivanju funkcije gustine rasporeda vrhova zrna abraziva na odreenom rastojanju od povrine tocila, uz korienje razliitih modela rasporeda zrna po masi tocila. Parametri proizvoljnog rasporeda estica nepravilnog oblika i razliite veliine nejefikasnije se odreuju statistikim putem. Na primer, za tocilo sa statistiki proizvoljno rasporeenim zrnima, broj zrna po jedinici zapremine tocila moe se odrediti po sledeem obrascu:

gde su: - broj zrna, - masa abraziva u zapremini koja je uzeta kao 100% ili po jedinici zapremine, - zapremina abrazivnog sloja, - gustina materijala abraziva, - koeficijent popunjenja zapremine abrazivnim esticama, - ekvivalentni prenik zrna i - koeficijent koncentracije, koji pokazuje koliko se puta data koncentracija razlikuje od uzete od 100 % ili po jedinici. Ako se predpostavi parabolian prirataj zrna po dubini radne povrine tocila, dolazi se do izraza za rastojanje izmeu abrazivnog zrna u obliku:

Jedna od prostih eksperimentalnih - analitikih metoda zasnovana je na postupku fotografisanja radne povrine tocila pomou mikroskopa. Pri tome se broj abrazivnih zrna dobija analiziranjem fotografije povrine tocila na sledei nain: na fotografiji se ucrta kvadrat odreenih dimenzija, a na osnovu zrna koja se nalaze u ili na ivicama kvadrata odreuje se broj zrna na jedinici povrine tocila po obrascu:

gde je ; zrna preseenih konturom kvadrata, - povrina kvadrata.

- je broj celih zrna unutar kvadrata, - broj - broj zrna preseenih uglovima kvadrata, a

19

10. Eksperimentalne metode analize radne povrine tocila

Osim postupaka ispitivanja radne povrine tocila fotografisanjem, razvijeno je vie metoda i odgovarajuih pribora za utvrivanje topologije radne povrine tocila. Razvijene metode zasnivaju se na sledeim principima: a) Dobijanju rasporeda reznih ivica zrna pomou otiska radne povrine tocila na pogodnom materijalu; b) Merenju broja impulsa (merenje tmperature ili otpora rezanja) kontakata zrna sa obradkom; c) Neposrednim posmatranjem zrna optikim putem ili skenerom; d) Dobijanju profila povrine tocila poprenim presecima; e) Prenoenjem reljefa povrine tocila na povrinu obradka; f) Snimanjem hrapavosti radne povrine tocila pomou pribora sa iglom, koja se kree po povrini tocila. Neki od istraivaa su koristili indigo-papir za odreivanje broja zrna i rastojnja meu njima. Indigo papir se obmotava oko plastinog prstena, koji je preko kotrljajuih leaja postavljen na osovini. Takav pribor primie se tocilu do postizanja odreene kontaktne sile, a onda se zajedno okreu oko svojih osa rotacije. (Slika 15.) Izmeu plastinog prstena i tocila postavlja se isti beli papir, preko kojeg dolazi indigo, pri rotaciji tocila svaki dodir zrna ostavlja mrlju na belom papiru. (Slika 15.b).
Slika 15. Pribor za izradu otiska radne povrine tocila (1-tocilo, 2indigo, 3-prsten)

Obradom ovakvih otisaka dobija se broj zrna po jedinici radne povrine tocila kao i njihovo rastojanje (rauna se sa srednjom vrednou). Otisak radne povrine moze se dobiti i kopiranjem iste na olovnu ploicu, koja se odreenom silom potiskuje ka povrini tocila. Analiza dobijenog otiska povrine tocila pomou pribora, kod kojeg se igla sa dijamantskim vrhom kree po povrini ploice sa otiskom. Neki od istraivaa su utvrivali broj aktivnih zrna po povrini tocila, za odreene kinematske uslove preko termodavaa ugraenih u obradak, porast temperature usled kontakata zrna tocila i obradka registruje dava, a brojanjem takvih impulsa u toku procesa bruenja dolazi se do podatka o broju aktivnih zrna. Obini i elektronski mikroskopi se takoe mogu koristiti za odreivanje parametara rasporeda zrna na radnoj povrini tocila. Pri tome se pomou obinog mikroskopa odreuje rastojanje izmeu vrhova zrna direktnim posmatranjem radne povrine tocila. Prednost elekrinog mikroskopa u odnosu na standardni je da on omoguava trodimenzionaln sliku posmatranog uzorka. Promenom uveanja, skaner daje
20

raspored zrna po dubini profila tocila. Osnovni nedostatak ovog postupka je da ne postoji mogunost posmatranja oblika zrna. Takodje su korieni i pribori kod kojih se igla sa dijamantskim vrhom kree po povrini tocila, i preko elemenata koji transformiu, pojaavaju i prenose signal do pisaa, vre se zapisivanja profila u pravcu merenja. Pribori na ovom principu su najrasprostranjeniji. ema ovakvog postupka ali i sa automatskom obradom podataka data je na slici 16. Primenjena instrumentacija omoguava razlaganje mernih signala na male intervale po dubini profila, kvalitativnu i kvantitativnu indifikaciju zrna, statistiku obradu podataka i ocenu parametara. U procesu merenja, tocilo je postavljeno zajedno sa brirubnicom na vratilo i obre se malom brzinom. Merna igla sa radijusom na vrhu u dodiru sa povrinom tocila generie signale proporcionalne pomeraima igle. Signali se neprestalno snimaju i uvode u raunar gde se statistiki obradjuju. Kretanje igle po tocilu izvodi se po 1/5 obima kruga tocila, ime se obezbeuj dobijanje dovoljnog broja brojnih vrednosti za statistiku obradu.

Slika 16. ema instrumentacije za automatsko odreivanje parametara rasporeda zrna na radnoj povrini tocila

Merna instrumentacija se sastoj iz sledeih komponenti: 1 tocilo, 2 merna igla, 3 mera broja obrtaja, 4 dava broja obrtaja, 5 pojaiva, 6 osciloskop, 7 pretvara, 8 magnetofon, 9 pretvara, 10 ulazni periferal, 11 raunar, 12 tampa. Primenom razvijenih metoda za opisivanje topografije tocila (dobijanje reljefa ili rasporeda zrna po povrini) najee se odreuje: statiki broj zrna , broj aktivnih zrna i rastojanje izmeu zrna . Statiki broj zrna je ukupan broj zrna na nekoj dubini (od referentnog nivoa). Dobija se iz tipinog profilograma dobijenih nekim od pomenutih postupaka (Slika 17.) a izraunava se po obrascu: Gde je duina profilograma. Broj statikih zrna se moe dati po jedinici povrine tocila ili po jedinici duine.
21

od radne povrine tocila

Slika 17. Uproen izgled zapisa povrine tocila:

Analiziranjem rezultata dobijenih ispitivanjem, dolo se do sledeih zakljuka: broj abrazivnih zrna i rastojanje meu njima po jedinici povrine znaajno se menja sa promenom krupnoe zrna i koncentracije tocila. Sa smanjenjem veliine zrna i poveanjem koncentracije poveava se broj zrna po jedinici povrine, a rastojanje meu njima se smanjuje. Broj zrna u tocilu sa sintetikim dijamantm je vei nego kod tocila sa prirodnim dijamantom. Broj zrna moe biti definisan i kao kumulativna funkcija koja ukljuuje sva zrna izmedju dva nivoa beskonano blizu nivou koji se prati.

11. Promene na radnoj povrini tocila u toku procesa bruenja, habanje abrazivnih zrna i troenje tocila
11.1. Osnovni vidovi promena na radnoj povrini tocila u toku procesa, troenje, samootrenje i zatupljenje tocila

Abrazivna zrna koja uestvuju u rezanju u toku kontakta sa materijalom obratka izloena su periodinom mehanikom, toplotnom i hemijskom dejstvu. Kao rezultat tih dejstava, nastaju sledece promene reljefa radne povrsine tocila: habanje reznih elemenata abrazivnih zrna sa pojavom povrinica habanja, krzanje sitnih delica zrnaca, razaranje abrazivnih zrnaca i odvajanje njihovih krupnijih delova, ispadanja celih zrnaca iz veziva i razaranje veziva, popunjavanje pora na radnoj povrsini tocila i lepljenje estica metala koji se obrauje na povrini zrnaca tj. formiranje nalepa.
Slika 18. ematski prikaz promena na radnoj povrini tocila u toku procesa bruenja: a) habanje vrhova zrnaca, b) krzanje sitnijih delia zrnaca, c) razaranje zrnaca i odvaljivanje krupnijih delova, d) izvaljivanje celih zrnaca, e) popunjavanje pora i f) lepljenje strugotine po povrinama zrnaca:

Zbir pojave koje se odnose na, habanje zrnaca, krzanje njihovih sitnih delica, razaranje i odvaljivanje krupnijih delica zrnaca, ispadanje celih zrnaca i razaranje vezivnog materijala predstavlja troenje tocila. U zavisnosti od karakteristike tocila, od materijala obratka i drugih uslova obrade (reim obrade, sredstvo za hlaenje, i dr.) moe se istovremeno javljati vie pomenutih pojava, a moe da dominira samo neka od njih. Pri tome se uglavnom pojavljuju dva osnovna sluaja: a) Promena na radnoj povrini tocila u toku procesa bruenja su takve da izazivaju smanjenje njegove rezne sposobnosti, odnosno dovode do postepenog zatupljenja tocila.
22

b) Promene na reznoj povrini tocila su takve da izazivaju samooteenje, tj. stalno obnavljanje i odravanje njegove rezne sposobnosti. Zatupljenje tocila u toku procesa bruenja nastaje kada preovlauju pojave habanja i krzanja sitnijih delia abrazivnih zrnaca, kao i lepljenje estica strugotine na rezne elemente zrnaca. Troenje tocila u ovom sluaju je minimalno. Postepeno zatupljenje tocila izaziva poveanje otpora i temperature rezanja, porast amplitude vibracija elemenata obradnog sistema i pogoranje kvaliteta bruene povrine. Samooteenje je svojstveno samo tocilima, a nastaje ako dominiraju pojave razaranja abrazivnih zrnaca i odvajanje njihovih krupnijih delia kao i ispadanje celih zrnaca i razaranje veziva. Pri dovoljno intenzivnom troenju tocila u zonu rezanja stupa sloj otirh abrazivnih zrnaca, ime se obnavlja i odrava rezna sposobnost tocila. U sluaju nastanka promena na radnoj povrini tocila koje dovode do njegovog zatupljenja, tocilo postepeno gubi svoju reznu sposobnost a u sluajevima njegovog intenzivnog troenja rezna povrina tocila menja svoj geometrijski oblik. Da bi se tocilu obnovila i povratila rezna sposobnost i potreban geometrijski oblik izvodi se poravnanje odnosno profilisanje tocila. Pri tome se sa radne povrine tocila skida sloj abrazivnih zrnaca i veziva, usled ega takoe nastaje troenje tocila.

23

12. Troenje tocila i lepljenje strugotine na njegovu radnu povrinu

12.1. Mehanizam troenja tocila i stvaranje nalepa metala Troenje tocila u toku vremena bruenja i lepljenja estica metala koji se obrauje na radnoj povrini tocila je sloen fiziko-mehaniki i hemijski proces, koji je posledica dejstva veeg broja pojava u toku kontakata abrazivnih zrnaca i veziva sa materijalom obratka: plastine deformacije, habanje i oksidacija zrnaca abraziva, krzanje i prskanje zrnaca usled zaostalih termikih napona i mehanikih naprezanja, izvaljivanje celih zrnaca iz veziva, adhezija izmeu estica strugotine i povrine zrnaca i veziva i dr. U procesu rezanja, abrazivna zrna i vezivo tocila trpe intenzivna mehanika i termika optereenja, koja zavise od procesa obrade. Mehanika optereenja su udarnog karaktera i zavise od reima rezanja i karakteristika materijala obratka, a javljaju se usled otpora prodiranju abrazivnih zrnaca u materijal obratka. Termika naprezanja nastaju usled dejstva viskoke temperature u zoni kontakta kao posledica intenzivnog razvoja toplote, ona su takoe promenljivog karaktera. Habanje reznih elemenata abrazivnih zrnaca nastaje radi omekanja materijala zrnaca pod dejstvom visoke temperature u zoni kontakta sa materijalom obratka, a usled visokih specifinih pritisaka javlja se plastino deformisanje i abrazivno habanje sa formiranjem povrinica habanja. Usled dejstva termikih naprezanja promenljivog karaktera pojavljuju se na povrinama zrnaca povrinski naponi, koji mogu da dostignu veu vrednost od jaine na kidanje materijala abrazivnih zrnaca. Razlika u veliini tangencijalnih napona na povrini i unutranjosti zrnaca izaziva pojavu naprslina na povrinama zrnaca, a pod dejstvom promenljivog mehanikog optereenja dolazi do krzanja delia zrnaca, razaranja zrnaca i odvajanja njihovih krupnijih delova. Ove pojave nastaju usled greaka u grai zrnaca sredstva za bruenje kao i radi pojave zamora materijala zrnaca. Ispadanje celih zrnaca iz veziva nastaje, kada sile koje deluju na njih postanu vee od otpora veziva protiv ispadanja zrnaca. Ova pojava je posebno prisutna kod tocila manje tvrdoe, u sluajevima kada usled visoke temperature u zoni bruenja doe do omekanja veziva, kada se vri obrada verlo tvrdih i krtih materijala ili usled intenzivnog razaranja veziva kod prekoraenja jaine veziva pri suvie velikoj proizvodnosti obrade. Pri obradi buenjem formira se vrlo sitna strugotina, koja se jednim delom odvodi iz zone rezanja strujom sredstava za hlaenje, a jednim delom se zadrava u porama na radnoj povrini tocila i postepeno ih popunjava u toku vremena bruenja. Ovaj proces se bre odvija pri radu tocila vee tvrdoe u odnosu na rad sa mekim tocilima sa jedne strane, a sa druge strane kod mekih tocila je intenzivnije troenje a time i odnoenje estica strugotine iz pora na radnoj povrini tocila. Pri popunjavanju pora esticama strugotine, nastaje njeno razlivanje po povrini abrazivnih zrnaca, ime se menja njegova geometrija, znatno oteavaju uslovi za njihovo prodiranje u materijal obratka i ubrzano sniava rezna sposobnost tocila. Usled kontakta metaliziranih zrnaca sa istorodnim materijalom jako se poveava trenje, a usled razvoja toplote raste i temperatura bruenja. Porast trenje dovodi i do poveanja komponenti otpora rezanja. Lepljenje i razlivanje sloja materijala po reznim elementima abrazivnih zrnaca odraava se na proces rezanja slino kao pojava habanja zrnaca. 24

12.2. Karakteristine veliine za ocenu troenja tocila, habanja abrazivnih zrnaca i lepljenja strugotine na radnu povrinu tocila

Usled troenja tocila nastaje smanjenje njihovih dimenzija i promena oblika radne povrine tocila: kod koturastih tocila pri spoljanjem krunom bruenju smanjuje se prenik tocila, a intenzivnije se troe ivice tocila; kod lonastih tocila smanjuje im se visina usled troenja, dok se kod profilnih tocila menjaju dimenzije profila usled troenja. Usled neravnomernog troenja tocila, po obimu istog, nastaju odreeni talasi, koji dovode do pojave samopobudnih vibracija u procesu bruenja.
Slika 19. Uproeni prikaz promena dimenzija i oblika radne povrine tocila usled troenja kod nekih operacija bruenja:

1. Karakteristine veline za praenje troenja tocila su sledee apsoludne ili relativne veliine: a) Promene dimenzije tocila smanjenje poluprenika koturastog tocila , poveanje poluprenika zaobljenja ivica ili povrine troenja ivice , smanjenja visine lonastog tocila . b) Zapremina troenja tocila: Za koturasta tocila , ili po jedinici irine tocila , gde su: - srednji prenik tocila, - smanjenje poluprenika tocila usled troenja, - radna irina tocila. Za lonasta tocila , gde su: - spoljanji i unutranji prenik tocila, - smanjenje visine tocila usled troenja. c) Specifino troenje tocila je linearno ili zapreminsko troenje tocila po jedinici zapremine obruenog metala:
25

Specifino linearno troenje Specifino zapreminsko troenje tocila

, , gde je -

zapremina skinutog metala u odreenom vremenu. d) Uinak tocila predstavlja recipronu vrednost specifinog zapreminskog troenja tocila, a pokazuje koliko se jedinica zapremine metala odvoji po jedinici zapremine troenja tocila e) Brzina troenja tocila, izraena jedinicom linearnog troenja tocila u jedinici vremena ili zapreminskom troenju tocila u jedinici vremena. 2. Habanje abrazivnih zrnaca izraava se preko tzv. koeficijenata habanja, koji predstavlja odnos sume povrine habanja vrhova zrnaca prema povrini posmatranog dela radne povrine tocila ili 3. Lepljenje estica metala na radnu povrinu tocila i povrine abrazivnih zrnaca koje uestvuju u rezanju, najee se definie kao i habanje abrazivnih zrnaca, preko odnosa sume povrine sa nalepom prema ukupnoj povrini dela radne povrine tocila, koje se posmatra.2

Za vie informacija: Obrada bruenjem, M. Jovii, B. Krljak, R.Vukasojevi, V. Drobnjak, Mainski fskultet u Beogradu, Jupiter zajednica, Beograd, 1986. godina

26

13. Rezna sposobnost tocila i veliine za njenu ocenu

U toku vremena bruenja poveavaju se povrine habanja abrazivnih zrnaca i veliine nalepa materijala na radnoj povrini tocila, usled ega se smanjuje sposobnost prodiranja zrnaca abraziva u materijal obratka a time se sniava i rezna sposobnost tocila. Pri tome se, usled poveanja trenja izmeu radne povrine tocila i materijala obratka, poveavaju otpor i temperatura rezanja kao i amplituda vibracija elemenata obradnog sistema i pogoravaju se kvalitet i tanost obrade. Sa poveanjem otpora rezanja poveava se troenje tocila i elastino deformisanje elemenata obradnog sistema, usled ega se proizvodnost obrade smanjuje a vreme obrade poveava. Takoe, smanjenje rezne sposobnosti tocila usled poveanja stepena zatupljenja reznih elemenata abrazivnih zrna i nalepa metala na radnu povrinu tocila, praeno je porastom temperature u zoni rezanja tako da se u sluajevima neefikasnog hlaenja javlja pregrevanje povrinskog sloja materijala obratka, to dovodi do pojave defekta bruenja, a poveava se i toplotno optereenje tocila usled ega dolazi do poveanog troenja tocila. Rezna sposobnost tocila zavisi od velikog broja uticajnih inioca, koji karakteriu uslove obrade kao to su: karakteristike tocila i obratka, reim bruenja, uslovi poravnanja tocila, uslovi hlaenja, karakteristike maine i dr. Rezna sposobnost tocila se izraava preko karakteristika procesa bruenja, i to: proizvodnosti obrade, troenja tocila, otpora i temperature rezanja, tanosti i kvaliteta obrade i dr. Pri tome je rezna sposobnost tocila vea ukoliko je mogue raditi pri veoj proizvodnosti obrade, to su manji otpor i temperatura rezanja i troenje tocila a vea postojanost tocila i tanost i kvalitet obrade. Za ocenu rezne sposobnosti najee se koriste sledee karakteristine veliine: 1. Specifino troenje i uinak tocila 2. Koeficijent uinka bruenja , ,

3. Koeficijent rezne sposobnosti tocila , 4. Komleksni koeficijent rezne sposobnosti tocila

.3

Za vie informacija: Obrada bruenjem, M. Jovii, B. Krljak, R.Vukasojevi, V. Drobnjak, Mainski fskultet u Beogradu, Jupiter zajednica, Beograd, 1986. godina

27

14. Postojanost i kriterijum zatupljenja tocila

14.1. Definicija postojanosti tocila

Postojanost je jedna od najvanijih eksploatacijskih karakteristika tocila, a predstavlja vreme rada tocila izmeu dva poravnanja odnosno profilisanja. Osim toga, postojanost tocila se moe izraziti i zapreminom skinutog materijala obratka ili brojem obraenih delova u toku perioda postojanosti . Ukoliko je manja postojanost tocila ee su zastoji radi poravnanja tocila pa je manja proizvodnost obrade, vei su trokovi poravnanja kao i troenje tocila usled poravnanja pa su vei i trokovi obrade. U odreenim sluajevima rada tocila sa samooteenjem, njihova postojanost jednaka je vremenu rada do potpunog iskorienja, tako da otpadaju trokovi poravnanja i trokovi troenja tocila usled poravnanja. Meutim, i u sluajevima rada tocila sa samooteenjem, esto se njihova postojanost ograniava usled promene profila radne povrine tocila, ili radi prekoraenja dozvoljene hrapavosti bruene povrine i parametara tanosti obrade. Promena na radnoj povrini tocila i toku procesa bruenja dovode do snienja radne sposobnosti tocila i do njegovog zatupljenja, uslovljavajui promene osnovnih karakteristika procesa bruenja, i to: 1. Radi intenzivnog i neravnomernog troenja tocila, njegova radna povrina gubi propisani geometrijski oblik, tako da se ne ostvaruje zahtevana tanost obrade, 2. Usled neravnomernog troenja tocila, zatupljenja abrazivnih zrnaca i lepljenja materijala koji se obrauje na radnu povrinu tocila, u toku vremena bruenja se poveava amplituda vibracija elemenata obradnog sistema to se odraava na poveanje hrapavosti i valovitosti obraene povrine i 3. Radi pojave zatupljenja abrazivnih zrnaca i nalepa estica materijala na njih, sa poveanjem vremena bruenja sve je tee prodiranje abrazivnih zrnaca u materijal obratka sto uslovljava sniavanje efikasnosti rezanja i poveanje trenja u zoni kontakta, a usled toga se poveava temperatura bruenja i nastaje pregrevanje povrinskog sloja obraene povrine. Vidi se da su sva tri sluaja period rada tocila izmeu dva poravnanja, odnosno njihova postojanost ogranieni parametrima tanosti kvaliteta obrade. Drugim reima to znai da je za odreivanje postojanosti tocila najcelishodnije pratiti promenu izlaznih parametara procesa bruenja u toku vremena obrade. Meutim, praenje svih ovih parametara nije uvek mogue ili je oteano. Radi toga se u praksi esto prati promena karakteristika propratnih pojava u procesu bruenja, koja indirektno utie na promenu izlaznih parametara procesa: troenje tocila, komponente otpora rezanja, temperatura bruenja.

28

14.2. Kriterijumi zatupljenja tocila

Kao kriterijum zatupljenja tocila, koji se primenjuje u odreenim sluajevima, zavise od uslova obade i zahteva za kvalitet i tanost obrade mogu se navesti sledei: Odreivanje postojanosti tocila obradom probnih delova i vizuelnim praenjem promena u procesu bruenja. Poveanje greaka obrade (greka oblika profila), Veliina hrapavosti bruene povrine, Veliina koeficijenta habanja i troenje tocila, Porast temperature bruenja i pojava paljenja na obradjenoj povrini, Promena tangencijalne komponente otpora bruenja i snage rezanja, Promena normalne komponente otpora bruenja, Smanjenje proizvodnosti obrade, Smanjenje koeficijenta rezne sposobnosti tocila, Povienje amplitude vibracija, varijaije normalne komponente otpora bruenja i valovitost bruene povrine, Povienje jaine zvuka u zoni rezanja, Promena odnosa .

Odreivanje postojanosti tocila obradom probnih delova vri se tako, to se pri obradi prati promena karakteristinih parametara bruenja. Pri tome se odredjuje maksimalni broj delova, koji se moe obraditi a da karakteristini parametri ostaju u dozvoljenim granicama. Ovako dobijena posojanost tocila se koriguje da bi se izbegla pojava karta, usled varijacije dodataka za obradu i karakteristika tocila. Po pravilu ovako odreena postojanost tocila je manja od mogue, to dovodi do smanjenja proizvodnosti i poveanja trokova obrade. Ovaj metod odreivnja postojanosti tocila ipak je sigurniji nego kada radnik sam, na osnovu subjektivne ocene toka procesa bruenja odreuje trenutak za poravnanje tocila. Promena oblika profila radne povrine tocila koristi se kao kritetrijum za odreivanje postojanosti tocila kod profilnog bruenja. Naime, usled troenja tocila dolazi do promene profila radne povrine, a kada te promene dostignu odreenu veliinu potrebno je tocilo ponovo profilisati. Primena ovog kriterijuma zatupljenja tocila ogranino je uglavnom na profilno bruenje. Veliina hrapavosti bruene povrine se menja u toku vremena bruenja, a u veini sluajeva se poveava na kraju perioda postojanosti tocila. Ovaj kriterijum nije uvek primenljiv, jer hrapavost bruene povrine ima razliit karakter promene na poetku i u toku procesa bruenja u zavisnosti od uslova obrade, i pod uticajem promene topografije tocila u toku vremena bruenja.

29

Koeficijent habanja tocila predstavlja odnos sume povrine habanja zrna prema radnoj povrini tocila, i njegova veliina se poveava u toku procesa bruenja. Vrednost koeficijenta habanja slui kao kriterijum zatupljenja tocila. Zapreminsko troenje tocila pri ravnom bruenju slui za odreivanje postojanosti tocila. Naime, u toku procesa bruenja menja se intenzitet troenja tocila, a trenutak kada nastaje naglo poveanje troenja tocila uzima se kao postojanost tocila. Tempratura bruenja se poveava sa zatupljenjem tocila, ali je njeno merenje u toku procesa obrade neizvodljivo pri produkcionom bruenju pa ne moe biti koriena kao kriterijum zatupljenja tocila. Sa poveanjem temperature bruenja iznad odreene granice javlja se pregrevanje materijala povrinskog sloja to se manifestuje pojavom paljenja. Ova pojava nije dopustiva jer sniava eksploatacijske karaktristike obraene povrine pa moe sluiti kao kriterijum za zatupljenje tocila. Pojava paljenja je najee znak da karakteristike tocila i reim bruenja nisu prilagoeni materijalu obratka, pa se u normalnim uslovima nedozvoljava a ne postoje metode za njeno sigurno praenje u toku procesa bruenja. Promena tangencijalne komponente otpora bruenja u toku vremena bruenja uslovljena je promena rezne sposobnosti tocila, a njeno merenje je relativno lako izvodljivo pomou specijalnih dinamometara ili merenjem snage rezanja. Ispitivanja su pokazala da nema jednoznaan karakter promene u toku vremena bruenja pri menjanju uslova obrade i karakteristike tocila, to jeste: poveava se, ostaje konstantna ili opada u toku perioda postojanosti tocila. Prema tome, promena tangencijalne komponente otpora rezanja i snage koja se toi na rezanje ne mogu se uvek koristiti kao sigurni kriterijumi za odreivanje trenutka poravnanja tocila. Promena normalne komponente otpora bruenja u toku vremena obrade nastaje takoe radi snienja radne sposobnosti tocila odnosno njegovog zatupljenja. Merenje komponente je lako izvodljivo te se njen porast iznad odredjene granice moe iskoristiti za odreivanje momenta poravnanja tocila odnosno trenutka zatupljenja. Meutim ne postoji jedinstven karakter promene ni normalne komponente otpora bruenja u toku perioda postojanosti tocila, pa se njena promena ne moe u svim sluajevima koristiti kao kriterijum za odreivanje zatupljenja tocila. Snienje proizvodnosti obrade u toku perioda postojanosti nastaje usled poveanja stepena zatupljenja tocila. Kriterijum odreivanja postojanosti tocila preko praenja snienja proizvodnosti obrade primenljiv je kod postupaka bruenja sa konstantnom normalnom silom izmeu tocila i obratka, i pri tome se odreeno snienje proizvodnoti bruenje u odnosu na njenu poetnu vrednost uzima kao kriterijum zatupljenja tocila. Karakter promene proizvodnosti obrade po jedinici sile izmeu tocila i obratka zavisi od tvrdoe tocila: kod tocila manje tvrdoe vei je pad uinka obrade u toku postojanosti tocila, dok je kod tocila vece tvrdoe ne znatna promena proizvodnosti u toku vremena bruenja. Prema tome i ovaj kriterijum za odreivanje postojanosti tocila ima ogranienu oblast primene.
30

Smanjenje koeficijenta rezne sposobnosti tocila u toku vremena bruenja u odnosu na njegovu poetnu vrednost , moe se koristiti kao kriterijum za odreivanje postojanosti tocila. Promena ovog koeficijenta u toku vremena bruenja data je izrazom: , a na kraju perioda postojanosti tocila njegova veliina je . Postojanost tocila se moe odrediti po obrascu: .

Eksponent zavisi od uslova poravnanja tocila, normalne komponente otpora rezanje, dimenzije tocila i obratka. Za njegovo odreivanje potrebno je meriti proizvodnost obrade i normalnu komponentu otpora bruenja . Povienje amplitude vibracija elemenata obradnog sistema, izaziva pogoranje kvaliteta obraene povrine. Pri tome se radi o samopobudnim vibracijama u zoni rezanja ija se amplituda poveava u toku procesa bruenja, odnosno sa poveanjem stepena zatupljenosti tocila. Ovaj kriterijum odreivanja postojanosti tocila zasniva se na merenju amplitude vibracije, koja u trenutku zatupljenja tocila dostie odreenu veliinu. Moe se lako tehniki izvesti i primenljiva je u svim sluajevima, kada parametri kvaliteta obrade ograniavaju period postojanosti tocila. Nedostatak je u nemogunosti tanog utvrivanja trenutka zatupljenja tocila, jer amplituda vibracija zavisi od stepena zatupljenja i monotono raste u vremenu. U toku vremena bruenja na obraenoj povrini se javljaju tragovi vibracija u vidu talasa, iji je broj srazmeran uestanosti vibracija, a amplituda raste u toku vremena bruenja i naglo se poveava u trenutku zatupljenja tocila. Poviena jaina zvuka u toku perioda postojanosti tocila uslovljena je porastom intenziteta vibracija u zoni rezanja. Jaina zvuka se poviava u toku vremena bruenja, a s'obzirom na uticaje koji se teko mogu otkloniti (okoline, sredstava za hlaenje), ovaj kriterijum odreivanja postojanosti ne daje sigurne rezultate. Promena odnosa u toku perioda postojanosti tocila pri uzdunom krunom bruenju: ispitivanja su pokazala da se normalna komponenta otpora bruenja poveava u toku vremena bruenja, pri emu se njena veliina ustaljuje na kraju perioda postojanosti tocila. Sa druge strane, amplituda varijacije normalne komponente otpora bruenja imala je monotan porast. Pri neznatnom poveanu i neznatnom porastu , odnos ima znatnije poveanje to daje mogunost da se tanije utvrdi zatupljenje tocila i odredi trenutak njegovog poravnanja. U trenutku veeg porasta odnosa nastaje obino i poveanje hrapavosti bruene povrine i pojava vidljivih tragova vibracije.

31

Na osnovu prethodne analize kriterijuma za odreivanje postojanosti tocila moe se zakljuno rei sledee: Najprihvatljiviji nain odreivanja perioda postojanosti tocila jeste prema promeni parametara tanosti i kvaliteta obrade. To znai da je potrebno razviti merni sistem za praenje promene tih parametara. Danas takvi sistemi postoje i predstavljaju istovremeno i elemente za upravljanje procesom bruenja. Za sluajeve obrade bruenjem, kada je period postojanosti ogranien kvalitetom obraene povrine, najprostije i najtanije se trenutak poravnanja tocila moe odrediti merenjem amplitude varijacije radijalne komponente otpora bruenja ili amplitude vibracije odgovarajueg elementa obradnog sistema ili preko odnosa . Kriterijumi zatupljenja tocila zasnovani na promeni karakteristika procesa bruenja, koje indirektno utie na promene kvaliteta i tanosti obrade imaju ograniene oblasti primene u zavisnosti od vrste operacije bruenja, uslova obrade i primarnog parametra tanosti i kvaliteta obrade.

Postojanost tocila je najvea ako se njegovo zatupljenje definie pojavom tragova strukturnih promena i promenom tvrdoe materijala u povrinskom sloju kao i pojavom tragova vibracija na odreenoj povrini i naziva se apsolutna postojanost tocila. Posojanost tocila odreena pojavom poveana hrapavosti bruene povrine je manja. Obino je najmanja postojanost tocila odreena promenama oblika profila bruene povrine.4

Za vie informacija: Obrada bruenjem, M. Jovii, B. Krljak, R.Vukasojevi, V. Drobnjak, Mainski fskultet u Beogradu, Jupiter zajednica, Beograd, 1986. godina

32

15. Poravnanje i profilisanje tocila

15.1. Osnovne operacije poravnanja i profilisanja tocila

U toku procesa bruenja usled neravnomernog troenja tocila po obimu i irini dolazi do promene oblika njegove radne povrine a usled zatupljenja reznih elemenata abrazivnih zrnaca i nalepa materijala na njih tocilo gubi reznu sposobnost. Radi uspostavljanja potrebnog oblika radne povrine tocila i obnavljanja njegove rezne sposobnosti izvodi se poravnanje a kod profilnih tocila profilisanje. Ove operacije odgovaraju operaciji otrenja reznih alata definisane geometrije, pa se ponekad nazivaju i otrenje tocila. Pri tome se poravnavanjem formira cilindrina radna povrina koturastih i valjkastih tocila ili ravna radna povrina lonastih tocila, dok se profilisanjem obrazuje odgovarajui profil radne povrine tocila koji moe biti sastavljen od pravolinijskih ili krivolinijskih delova profila. U toku izvoenja operacija poravnanja i profilisanja tocila sa njegove radne povrine se skida sloj abrazivnih zrna i veziva, ija debljina treba da bude to manja jer je tada manje troenje tocila koje nastaje pri poravnavanju, a manji su i trokovi izvoenja ove operacije, ali ipak dovoljno veliki da se dobije zahtevani profil radne povrine tocila, kao i da se sa nje uklone zatupljena abrazivna zrna i sloj nalepljenog materijala koji se obrauje. Debljina sloja koji se skida sa radne povrine tocila pri poravnavanju ili profilisanju zavisi od vie inilaca meu kojima su najvaniji: karakter troenja tocila, karakteristike tocila i materijala obratka, reim bruenja, stepen automatizacije procesa poravnanja i drugi. Utvrivanje minimalnog dodatka za poravnavanje tocila ima veliki praktini znaaj, jer se pri njegovom poveanju iznad potrebne veliine poveavaju troenje tocila pri poravnanju, troenje poravnjivaa i vreme poravnavanja tako da se poveavaju i trokovi obrade. Najpovoljnija veliina dodatka za poravnavanje odreuje se eksperimentalnim putem za svaki konkretan sluaj, i obino se kree do oko . Pri tome njegova veliina znatno utie na racionalno korienje tocila i poravnjivaa i trokove bruenja. Kod savremenih brusilica sa automatskim ciklusom poravnavanja tocila pomou dijamantskih alata posle obrade odreenog broja delova, preporuuje se da se ee izvodi ova operacija sa manjom debljinom skinutog sloja sa radne povrine tocila jer se time smanjuje troenje tocila i vreme poravnavanja odnosno profilisanja koje se obavlja u toku skidanja gotovog dela i postavljanja i stezanja pripremka. Kod dubokog bruenja preporuuje se izvoenje poravnavanja tocila u toku procesa obrade ime se kontinualno odrava rezna sposobnost tocila.

33

15.2. Postupci i alati za poravnavanje i profilisanje tocila

Za poravnavanje i profilisanje klasinih tocila primenjuje se vie postupaka i razliiti tipovi alata, u zavisnosti od uslova obrade i zahteva za kvalitetom i tanou obrade. Pri tome se postupci za poravnavanje i profilisanje tocila zasnivaju na sledee tri metode obrade: metodi struganja, bruenja i valjanja, dok su alati najee sa radnim delom od dijamanta, a za grublje delove koriste se i razliiti oblici prostih alata u obliku diskova od elika ili tvrdog metala kao i tocila i brusevi od silicijumkarbida. Metoda struganja se sastoji u skidanju sloja abraziva i veziva sa radne povrine tocila pomou odgovarajueg dijamantskog alata. Radi znatno vee tvrdoe dijamanta od abraziva tocila pri poravnanju dolazi do razaranja abrazivnih zrnaca na radnoj povrini tocila, sa obrazovnjem veeg broja otrih reznih ivica ime se dobija dobra rezna sposobnost tocila.Za poravnanje i profilisanje tocila postupkom struganja primenjuje se vei broj tipova dijamantskih poravnjivaa, koji su prikazani na slici 20.
Slika 20. Osnovni tipovi dijamantskih poravnjivaa:

I) II) III) IV) V) VI)

Jednorezni dijamantski poravnjivai, Vierezni (jednoredni i vieredni) dijamantski poravnjivai, Viezrni ploasti poravnjivai, Viezrni obrtni poravnjivai, Mnogozrni poravnjivai, Jednozrni brusni poravnjivai (noevi za profilisanje tocila).

Pri tome se tipovi poravnjivaa I, III i VI mogu koristiti za poravnavanje i profilisanje tocila pravolinijske i krivolinijske konture profila, dok se ostali tipovi poravnjivaa koriste za poravnavanje i profilisanje tocila sa pravolinijskom konturom povrine.5
Za vie informacija: Obrada bruenjem, M. Jovii, B. Krljak, R.Vukasojevi, V. Drobnjak, Mainski fskultet u Beogradu, Jupiter zajednica, Beograd, 1986. godina
5

34

16. Izbor brusnog zrna

Izbor brusnog zrna zavisi od njegovih fizickih osobina i materijala koji se brusi. Idealno brusno zrno poseduje sklonost lomljenju do koga dolazi kada zrno dostigne izvesnu otupljenost i maksimalnu otpornost ivice zrna na habanje. 10A normalni (smei) korund sa sadrajem se zbog velike tvrdoe i ilavosti koristi za bruenja metala i niskolegiranih i nekaljenih elika sa srednjom i visokom otpornocu, naroito za gruba bruenja. 12A meavina normalnog i belog korunda kombinuje osobine jednog i drugog i koristi se za bruenje termiki obraivanih elika. 21A, 22A i 23A u osnovi ovih kvaliteta je beli korund sa sadrzajem . On je najtvri od svih korunda, ali je i vrlo lomljiv. Ova tri kvaliteta se razlikuju po vezivima koja se koriste u njihovoj proizvodnji i malim razlikama u tvrdoi. U kvalitetu 21A se koristi crveno, u 22A belo, a u 23A plavo vezivo. Zbog velike seivosti, beli korund, se najvie koristi za otrenje alata od super brzoreznih elika kao i za bruenje preciznih povrina termiki obraivanih i nerajuih elika. 30A poluplemeniti korund sadri oko , vrlo je tvrd ali manje lomljiv od plementih korunda. Preporuuje se za gruba i ostala bruenja niskolegiranih termiki obraivanih elika osetljivih na pregrevanje. 40A roze korund sa sadrajem oko je vrlo tvrd, ali za razliku od belog korunda manje sklon lomljenju. Tocila od roze korunda odlino dre ivicu i manje su osetljiva na mehanike nepravilnosti pri bruenju.Tocila od roze korunda se koriste za obradu visokolegiranih elika pre termike obrade, a u velikom broju sluajeva i posle nje. 42A je meavina belog i roze korunda, samim tim kombinuje njihove osobine i vrlo se esto koristi za razliite namene. 60A rubin korund sa oko i spada u najkvalitetnije korunde. Vrlo je tvrd, ali manje lomljiv od belog korunda. Preporuuje se za bruenje alata velikih preciznosti i tvrdoe. 80A specijalni monokristalni korund sa sadrajem oko 99.5% je zahvaljujui specijalnom procesu proizvodnje sastavljen od zrna koja su sastavljena iz pojedinanih kristala.
35

Zrna monokristalnog korunda su vrlo tvrda i seciva ali malo lomljiva pa se koriste kod brzoreznih elika i kod obrade specijalnih elika osetljivih i na relativno mala zagrevanja. Pored gore navedenih koristimo jo i specijalno modifikovane korunde od kojih se prave tocila specijanih namena. ZK korund koji sadri oko i i poseduje izuzetnu ilavost. Tocila napravljena od ovog korunda se preporucuju za gruba bruenja pod velikim i obinim radnim pritiscima, posebno kod grubih bruenja elika i elinog liva. 10C zeleni silicijum karbid sadri preko 99% silicijum karbida. Zrna silicijum karbida su vrlo tvrda i lomljiva, samim tim i osetljiva na optereenja. Koriste se za bruenja alata od tvrdog metala, kao i za bruenje keramikih i staklenih povrina. Posebno napravljena koriste se i za bruenja vrlo tvrdih legiranih, termiki obraenih elika. 90C crni silicijum karbid sadri 97.5-98% silicijum karbida, vrlo je tvrd, ali manje osetljiv na lom od zelenog. Upotrebljava se za gruba bruenja metala sa niskom mehanikom otpornou, livenog gvoa i sivog liva, bakra, bronze, aluminijuma, minerala, keramike, itd. Pored navedenih, mogue su jo neke kombinacije kvaliteta kako bi se dobile optimalne osobine tocila u zavisnosti od njihove primene.

36

17. Skladitenje, montaa i rad tocila

Skladitenje tocila vri se u suvim prostorijama, pri emu za bakelitna tocila i tocila sa vetakom smolom temperatura ne sme biti ispod 0C, a optimalna temperatura je 10-30C. Relativna vlanost u prostoriji gde se skladite bakelitna tocila ne sme biti vea od 75%. tetne su i nagle promene temperature kao i bliskost izvora toplote. Kod keramikih tocila posebnu panju treba obratiti na moguu izloenost udarcima, obzirom na njihovu krtost, tako da treba da budu na dovoljnoj udaljenosti od transportnih puteva. Najbolji nain pravilnog skladitenja tocila je u regalima prema priloenoj skici. Pre montae obuen radnik treba da izvri vizuelnu kontrolu tocila, kao i probu na zvuk na isti nain kao i proizvoa. Na taj nain proverava se da li je tokom transporta ili skladitenja dolo do oteenja tocila. Kod bakelitnih tocila potrebno je proveriti rok upotrebe. Montau tocila na brusilicu mora da uradi kvalifikovan i obuen radnik. Pri montai tocila mora se najpre oistiti prirubnica i prekontrolisati paralelnost ravnih strana prirubnica, postaviti iste podmetae od papira ili nekog drugog elastinog materijala debljine 0.3-0.8mm. Takoe, treba proveriti da li je minimalni zazor izmeu unutranjeg otvora i osovine u granicama tolerancije (H=11, 12, 13). Nije dozvoljena montaa tocila na silu sa pritiskom, poto se tocila za vreme rada zagrevaju pa se javljaju dodatni naponi koji mogu dovesti do razletanja tocila. Pored montae tocila na osovinu i vezivanja prirubnicama, brusni elementi se mogu vezivati i montirati i na druge naine: Brusne ploe, brusni obrui i profili sa maticama vezuju se zavrtnjima za metalnu povrinu ili nosa. Pri stezanju zavrtanja mora se voditi rauna da sila stezanja bude dovoljna da tocilo bude dobro privreno, ali ne sme da pree silu koja moe da ugrozi sigurnost tocila i isupa matice. Prema dosadanjim iskustvima razliitih proizvoaa ta sila ne sme prei 27 N/m. Brusne ploe i obrui za ravno bruenje mogu se i lepiti za metalnu podloku pri emu je najbolja varijanta da se izvri lepljenje i kontrola zalepljenog alata. Vezivanje se moe vriti i stezanjem segmenata u specijalno dizajniranu glavu brusilice u skladu sa oblikom segmenta.

37

Brusni profili se, pored vezivanja maticama, mogu privrstiti i stezanjem u auru elinih ipkica nosaa brusnih profila iji su prenici 6, 8 i 9mm. Pre poetka bruenja sa tocilom mora se ispotovati sledea procedura: Podesiti tocilo tako da se okree sa maksimalnom radnom brzinom. Pri tome ta brzina ne sme da prekorai maksimalno deklarisanu radnu brzinu, a radnik mora biti na bezbednom mestu. Ostaviti tocilo da se 5 min okree bez optereenja Poetak bruenja treba da bude postepen da bi se tocilu omoguilo da se postepeno zagreva. Ukoliko se sa korienim tocilom nije due vremena radilo, primeniti postupak kao u radu sa novim tocilom. Pre montae, a i kasnije pri radu voditi rauna o roku upotrebe kod bakelitnih tocila. Pri montai tocila i radu sa njim posebna panja mora se obratiti na zatitu pri radu. Sva tocila, sa retkim izuzecima, koja podrazumevaju i poseban nain montae, moraju da imaju i zatitno kuite.Takoe, obavezna je upotreba linih zatitnih sredstava: naoara, kone kecelje, rukavica, a u nekim sluajevima je neophodan je i lem. Posebna panja se mora obratiti kod svih maina koje imaju mogunost promenljivog broja obrtaja, pri emu treba voditi rauna da se radi u granicama deklarisane maksimalne radne brzine. Keramiki vezana tocila se koriste za bruenje uz upotrebu tenosti za hlaenje. U nekim sluajevima rashladne tenosti se koriste i kod bruenja tocilima sa bakelitnom vezom, ali se to mora posebno naglasiti da bi se upotrebilo bakelitno vezivo to otpornije na vlagu. Bez obzira o kojoj se vezi radi po prestanku bruenja tocilo se mora dobro iscentrifugirati i osloboditi preostale vlage. U suprotnom dolazi do pojave velikog debalansa i mogueg loma pri ponovnom putanju u rad. Kod bakelitnih tocila zaostala voda izaziva dodatno razgradnju veze, to dovodi do duplog rizika pri ponovnom putanju u rad. Posle nekog perioda rada tocilo moe da izgubi pravilan geometrijski oblik ili da doe do zapunjavanja pora, ime se efikasnost bruenja smanjuje. U oba sluaja potrebno je poravnanje tocila koje se moe vriti dijamantom ili poravnjivaem od silicijum karbida. U nekim sluajevima za gruba bruenja tocila se poravnavaju i podotravaju sa nazubljenim metalnim tokiima. Savremene maine za precizno bruenje poseduju ugraen sistem za poravnavanje.

38

18. Literatura: Obrada bruenjem, M. Jovii, B. Krljak, R.Vukasojevi, V. Drobnjak,

Mainski fakultet u Beogradu, Jupiter zajednica, Beograd, 1986. godina Obrada metala rezanjem, B. Nedi, M. Lazi, Mainski fakultet u Kragujevcu, Kragujevac, 2007. godina Katalog preduzea MASTERS TEHNICS iz Kraljeva, 2009. Godina, direktor Radmila urovi dipl.ing. http://www.ibaada.co.rs/index.php?option=com_virtuemart&Itemid=95&lan g=sr http://www.mastertechnics.co.rs/index.php?option=com_content&view=arti cle&id=1219&Itemid=604&lang=sr http://www.ibaada.co.rs/docs/Kvalitet_sigurnost1.pdf http://ginictocila.com/images/srpski.pdf http://www.scribd.com/doc/45101833/Obrada-Alatima-NedefinisaneGeometrije

39