SEMINARSKI RAD

Razvojna psihologija

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

TEMA:Psiholoki detinjstva

aspekti

kolskog

Knjiga je napisana sa ciljem da buduim uiteljima dopuni ve postojea znanja iz razvojne psihologije .Moe biti od koristi i starijim uiteljima kao i roditeljima,jer daje odgovore na neka pitanja o psihikom i ostalim aspektima razvoja dece tokom kolske dobi. U prvom tj. optem delu pojanjen je pojam razvojne psihologije i njenih mnogobrojnih i vrlo znaajnih disciplina i poddisciplina koje su nastale zbog raznih aspekata,podruja ispitivanja,specijalne razvojne psihologije.Uz specijalnu razvojnu psihologiju,nastala je i opta razvojna psihologija koja pak stremi ka tome da rezultate istraivanja spec.raz.psih. objedini u neka optevaea pravila psihikog razvoja oveka. Sada se jo javlja u sklopu specijalne razvojne psihologije i humana razvojna

psihologija,koja zbog dva aspekta istraivanja,opet dovodi do grananja na dve nove poddiscipline. Otuda se razvojna psihologija shvata kao ontogenetska razvojna

psihologija,koja prouava psihike promene oveka od zaea do smrti.Zbog istraivanja psihikog razvoja koji naravno za sebe vezuje i socijalni vid i fizicki vid razvoja,na razliitim uzrastima,znai razliite godinje dobi,deli se jos na:

1.deju psihologiju 2.psihologiju adolescencije 3.psihologiju zrele dobi i 4.gerontopsihologiju.

Bitnija od svih pomenutih jeste deija psihologija.Mnogi tvrde da se tada najvie razvijamo,i sam je poetak bez koga ne bi moglo dalje istraivati. Zatim je dat pregled shvatanja razvojne psihologije amerikih,nemakih,vaj carskih i mnogih drugih vanih psihologa. U sledeem odeljku dat je opis ciljeva razvojne psihologije iji naslov i jeste"Ciljevi razvojne psihologije".Svode se na etiri i to

su:opisivanje,objanjenje,predvianje i modifikacija psihikog razvoja.Odeljak "Znaaj razvojne psihologije za one koji se bave vaspitno-obrazovnim radom"samim naslovom istie o emu je re. Sledee jeste pokuaj jasnog definisanja pojma RAZVOJ.Gledan sa razliitih aspekata,raznih psihologa ,razvoj dobija razliita,dublja znaenja,a neki ak tvrde,da se ne ulae dovoljno truda "oko odreenja sloene pojave oznaene terminom-PSIHOLOKI RAZVOJ" Kristalizacijom izvesnih naela iz prethodnog poglavlja dolazi se do teorijske promene paradigme RAZVOJNE PSIHOLOGIJE CELOKUPNOG IVOTA. Zatim su date osnovne pretpostavke za razvojnu psihologiju celokupnog ivota po Baltesu,kojih ima sedam:

1.DOIVOTNIRAZVOJ-razvoj kao doivotna pojava to znai dve stvari-prva

je protezanje razvoja tokom celog ivota,-a druga da je razvoj sistem razvojnih procesa koji ne nastaju samo u poetnom ve i u kasnijim periodima ivota.

2.MULTIDIREKCIONALNOSTRAZVOJA-gde se objanjava postojanje varijacija u

pogledu razvojnih promena ne samo razliitih ve i istih podruja

ponaanja;

3.RAZVOJ KAO RAST (dobitak)I OPADANJE (gubitak)-j este razj anj avanj e
postojanja rasta I opadanja u razvoju;

4.PLASTINOSTRAZVOJA-visok stepen plastinosti karakteristian za

psih.razvoj ,dovodi do variranja razvoja pojedinca zavisno od uslova ivota i ivotnih iskustava;

5.ISTORIJSKA UKOTVLJENOST RAZVOJA -Znaaj drutvenih promena kao

faktora razvoja pojedinca;

6.KONTEKSTUALIZAM-ba pomenuta istorijska ukotvljenost ukazala je na

jedan od najznaajnijih konteksta,a to je istorijski;

7.MULTIDISCIPLINARNORAZMATRANJE...
Odatle sledi "Opta arhitektura ljudske ontogeneze" koja je sainjena od tri Baltesove teze da se s godinama: -smanjuju koristi od evolucione selekcije -poveava potreba za kulturom i -smanjuje efikasnost kulture.Javljaju se iz dinamike odnosa izmeu biolokih i kulturnih inioca sveukupnog ivota. Iz svega prethodno spomenutog,saznajemo da je psihiki razvoj veoma sloena pojava na koju uticaj imaju razni bioloki i sredinski faktori.U poglavlju RAZVOJNE PSIHOLOGIJE CELOKUPNOG IVOTA nalaze se jo i naslovi poput -a)Opta arhitektura ljudske ontogeneze,gde se kree od Baltesove pretpostavke da je ljudski razvoj u osnovi,nepotpun i da za to postoje dva osnovna razloga.. .Odakle opet proizilazi niz komleksnih zadataka,istraivanja pomou kojih Baltes i drugi pokuavaju nai optu arhitekturu razvoja celokupnog ivota b)-Model selektivne optimizacije sa kompenzacijom koji je razvijen 1980-90.,od strane Paula I Margaret Baltes I njihovih saradnika.Osnovna pretpostavka modela je,da se uspean razvoj,odreen kao istovremena relativna maksimizacija dobitaka i minimalizacija gubitaka,sastoji u koordinaciji tri opata razvojna procesa:SELEKCIJA , OPTIMIZACIJA I KOMPENZACIJA .Kao tree poglavlje opteg dela dat je pregled i objanjenje metoda(strategija) istraivanja psihikog razvoja.Pominju se strategije o kojima smo uili na prvoj

godini uiteljskog fakulteta i one su : longitudinalna,transverzalna strategija,popreno sekvencijalni model,strategija vremenski odloenog istraivanja i kao dopuna postojeim strategijama javlja se nova,obeavajua MIKROGENETSKA ili mikrorazvojna strategija istarivanja. Naravno da je za sve nas koje god profesije bili ,veoma interesantan i vaan ivotni ciklus.Tako on postaje jedno od vanih teita istraivanja i razvojne psihologije i drugih nauka.Ovoj temi veliki znaaj pridavan je jo u vreme starih grka.ivotni ciklus je bio inspiracija mnogih likovnih dela. Ovde jo postoji i prikaz modela ivotnog ciklusa Danijela Levinsona.On pravi razliku izmeu pojmova ivotni tok i ivotni ciklus to podrobno i objanjava.

KOLSKO DETINJSTVO KAO DEO DETINJSTVA I IVOTNOG CIKLUSA U modelu Danijela Levinsona detinjstvo je deo predodrasle dobi.Vodi se re o periodizaciji i problemima koji se javljaju pri periodizaciji detinjstva.Psiholoke periodizacije su vid kvalifikacije prema manje ili vie eksplicitnim ili obuhvatnim kriterijumima. ivotni ciklus ili vek je injenica,a njegova podela pak,iroko prihvaeno shvatanje jednog drutva u odreenom istorijskom periodu.Zatim slede problemi kolskog detinjstva gde se pod pojmom kolsko detinjstvo podrazumeva doba od 6/7 do 10/11 godine.Po Vigotskom uobiajena podela detinjstva koja se uz izvesne promene upotrebljava u kolskim prirunicima pedagogije izgleda ovako: -prenatalniperiod(od zaea do roenja) -period odo/cadi(priblino prva godina ivota) -rano detinjstvo(od 1 do 3 godine) -predkolsko detinjstvo(od 3 do 6-7 godine) i -kolsko detinjstvo(od 6/7 do 10/11godine). U ovom kao i u ostalim poglavljima bie objanjene i pribliene promene kod dece ovog uzrasta koje mogu biti fizike,psihosocijalne i kognitivne.Ovo bi trebalo da poznaju svi koji se bave decom tog uzrasta,da bi neke probleme tog perioda izbegli ili uspeno reili.

 Poetak i kraj kolskog detinjstva Je ujedno period k.detinjstva i

ivotnog ciklusa iji se poetak i kraj mogu jasno odrediti.Poinje od 6/7 I po,a zavrava ulaskom u pubertet,tanije 10/11 godini.Ni ovo nije savreno precizna orijentacija jer je ulazak u pubertet kod pojedinaca raniji ili kasniji.Dozvoljava se variranje od godinu do godinu i po dana,gde nam nastupanje puberteta objektivno ukazuje na zavretak kolskog detinjstva,i poetak adolescencije.Nastup puberteta je neto raniji kod devojica,a kasniji kod deaka.Ali kraj kolskog detinjstva svakako jeste socijalana struktura koja pored objektivnih ima i subjektivne komponente. Svoja bogata izlaganja o posebnoj ulozi subjektivnog doivljavanja sebe i usklaenosti sa stvarnopu profesor dopunjava rezultatima nemakih istraivanja.Kao zakljuak tog istraivanja za prelazak iz k.detinjstva u adolescenciju kao veoma bitna uzeta su dva dogaaja:samostalno odreivanje svog izgleda i pojava prve ljubavi.

I I POGLAVLJE RAZVOJ TOKOM KOLSKOG DETINJSTVA Iz prethodnog dela ove knjige zakljuujemo da je razvoj veoma sloen,celovit i jedinstven proces.Da bi nam ga jasnije priblizio,profesor ga deli na tri iroka aspekta:

1.FIZIKI RAZVOJ 2.KOGNITIVNI RAZVOJ 3.PSIHOSOCIJALNI RAZVOJ.

Svaka promena koja se dogodi u jednom od ova tri aspekta ,odrazie se na ostala dva.Autori koji preferiraju etapno izlaganje razvojno psiholokih sadrzaja biraju i ovu trodelnu podelu.U poglavljima koja se niu jedno za drugim,detaljniji su prikaz pojedinih promena,pomenutih aspekata.Psiholozi koji su se opredelili za praenje i istraivanje razvoja celokupnog ivota i pre su kao to to opet ine istakli da RAZVOJNA PSIHOLOGIJA ne prouava samo intraindividualne duevne promene ve i interindividualne razlike i slinosti. Pod pojmom razvoj ne podrazumevaju se samo promene,ve i relativna nepromenjenost,stabilnost psihikih procesa i osobina.

FIZIKI RAZVOJ Osvrtom na odreene uzrasne periode , uporedjena su deca razliitih zemalja.Kao oekivani rezultat(moda i ne) proizilazi "idealan" fiziki izgled deteta,a kao normalna pojava veinsko odstupanje od idealnog.Kod nas kao i u svetu u jednom razredu postoji nekolicina "idealnih" I veina debeljukastih(ei sluaj) ili pak premravih.Tako je i sa visinom.Zatim oko 10 god. dolazi do vidljivih pubertetskih promena kod devojica kada nastupa i period breg rasta.Iz navedenih podataka se moe zakljuiti,da pubertet i sa njim povezani ubrzani rast nastupa dve godine ranije kod devojica,za razliku od deaka.

U nekim razvijenijim zemljama individualne razlike u teini i visini esto bivaju uslovljene naslednim iniocima.Usled toga u tim zemljama gojaznost je vei i ozbiljniji problem od neuhranjenosti.

Ove spoljanje razlike imaju veoma nepovoljan uticaj na psihosocijalni i

psihofiziki razvoj i zbog toga profesor iz ta dva aspekta govori neto vie o njima.U poglavljima sa istoimenim nazivima "GOJAZNOST" i "NEUHRANJENOST" data su tumaenja pojmova kao i neki od osnovnih polaznih faktora pojave ovih,generalno nimalo naivnih problema.Kod nas je u narodu uvek bilo da dete bude zdravo,sto je podrazumevalo i da bude bucmasto.U istinu lepe je videti bucmasto dete od mravog.Pita li se neko koliko je sigurno i tano da su buce zdrave?Pita li se neko koje su posledice po sveukupan razvoj buca?Buce skoro uvek bivaju diskriminisane ili u gorem slucaju bivaju prihvaene od drustva,ali je cena ulaska u drustvo veoma visoka po psihu,a samim tim i ostale aspekte linosti.Ovu slobodu o davanju linog suda o problemu gojaznosti dozvolila sam sebi , jer sam ja jedna od tih buca.Sada kada sam sama uvidela tue greke pokuavam na sve naine da ih popravim.Mislim da bi bilo korisno povremeno odravanje seminara ili tome slino na temu "ZDRAVE I PRAVILNE ISHRANE OD MALIH NOGU" . Toliko o goj aznosti.Problem neuhranjenosti je uglavnom slinog porekla kao gojaznost..Profesor je uz bogate primere predoio problem i posledice tog problema.Ni ovaj problem nije nereiv.Oba ova problema neophodno je shvatiti to je ozbiljnije mogue jer posledice njihovog delovanja nisu nimalo bezazlene.

MOTORNI RAZVOJ
Kao sledei podnaslov koji veoma opirno obrazlae znaaj kolskog doba za razvoj motornih sposobnosti.Naravno porede se razvoj miia kod deaka i devojica kod kojih je slabiji.i savitljivost i gipkost tela koji su karakteristiniji za devojice.Profesor jo naglaava,da je za veinu aktivnosti i motornih vetina tokom kolskog detinjstva,vaan uzrast koliko i samo vebanje.Za decu kolskog uzrasta slobodno se moe rei da su veoma aktivna

fiziki kao i radoznala.

I I/2 KOGNITIVNI RAZVOJ

U periodu kolskog detinjstva deavaju se znaajne promene kognitivnog funkcionisanja deteta.Kod dece tog uzrasta miljenje je organizovanije,fleksibilnije,sistematinije i loginije od miljenja predkolskog deteta. U nastavku drugog dela,drugog poglavlja detaljnije su prikazani pomenuti aspekti saznajnog razvoja,odnosno uticaja na saznajni razvoj. - Po vajcarskom psihologu anu Pijaeu od 7-8 do 11-12 godine dete se nalazi u tzv.periodu "dovravanja konkretnih operacija". Da bi potvrdio rei Pijaea profesor ih pojednostavljuje objanjenjem da je dete na pomenutom uzrastu sposobno da obraa panju na nekoliko dimenzija problema ,da uzima u obzir vei broj informacija o datoj situaciji kao i da ih miljenski obrauje. Ali miljenje je vezano samo za konkretne situacije,za poznate predmete.Nakon toga dat je vrlo oigledan primer stvaralatva deteta na nivou konkretnih operacija.Zatim je samo delom prikazan rad Pijaea i njegovih saradnika,koji je donekle rasvetlio kognitivni razvoj tokom kolskog detinjstva.Uoava se ono ve isticano,da je kolsko detinjstvo ,deo detinjstva,a samo detinjstvo jedna od faza celokupnog ivotnog ciklusa i da se razvojni procesi ne mogu razumeti bez pre kolskog detinjstva i onoga to sledi. Do razvoja pamenja dolazi se preko kritike Pijaeove teorije kojom on potcenjuje deije kompetencije.Te kritike upuuju Dejvid Koen po ugledu na Orlanda Lurensa i Arnolda Maada. Da uvidimo kako miljenje kolskog deteta postaje sistematinije i loginije pomogla nam je Pijaeova teorija. O jo jednoj etapi razvoja tokom perioda kolovanja,RAZVOJU PAMENJA tj. kognitivnim promenama saznaemo iz radova istraivaa ija se nauna

delatnost odvija

u okvirima teorijske orijentacije,paradigme,teorija obrade informacija.Kao prilog ovom delu nailazimo na tabelu iz ijih se podataka moe zakljuiti i to da je stepen jezikog razvoja determinanta pamenja , tj. uenja takoe veoma znaajna.Otuda sledi re i vie o jezikom razvoju.Shodno poetku razvoja jezika sledi I bilingvizam koji vezuje pitanje poetka nastave stranog jezika. Zatim je na neki nain izveden zakljuak o kognitivnom razvoju tokom kolske dobi.Navodi se da je u tom periodu kola pored porodice,drutvena institucija koja veinski utie na razvoj deteta.Prikazane su jo I prednosti dece koja se koluju,od onih koji su istog uzrasta,a to ne ine. Knjiga je zavrena psihosocijalnim razvojem kolske dece iz uglova dva istaknuta psihologa Sigmunda Frojda i Erika H. Eriksona.

Prisustvom profesorovim predavanjima saznala sam mnogo o samoj psihologiji,p njenim mogunostima istraivanja psihikog razvoja kao i ostalih aspekata.Ovom knjigom se moja dosadanja znanja produbljuju i dobijaju na obimu. Iako spada u strunu literature,doivela sam ovo profesorovo delo kao roman sa poukom i porukom.To je verovatno zbog naina na koji sam je proitala.Bilo je to itanje u "jednom dahu",a ponovo bih se vraala i zadravala na nekim po meni bitnim delovima koje sam i prokomentarisala ili predstavila u kratkim crtama.Koriena je literature italijanskog,nemakog i amerikog kova.Sve tvrdnje o bilo kom koraku psihikog razvoja kolskog detinjstva,profesor je potkrepio dokazima i rezultatima istraivanja znaajnih psihologa. Ovom knjigom profesor nam je otkrio,pribliio jedan deo slagalice psihikog , a samim tim I svih drugih aspekata razvoja,tokom perioda kolovanja.

http://www.besplatniseminarskiradovi.com