NAZIV KOLE

Nastavni predmet:
Studijski program:

MEHATRONIKA
RAUNARSKE TEHNOLOGIJE

Pneumatski razvodnici
- seminarski rad -

PREDMETNI NASTAVNIK:

STUDENT, br.ind.:

Sadraj
Uvod..................................................................................................................................3 Aktiviranje razvodnika...............................................................................................4 Nain rada razvodnika................................................................................................6 Podela razvodnika......................................................................................................8 Klipni razvodnici.........................................................................................................9 Ploasti razvodnici...................................................................................................12 Razvodnici sa seditem.....................................................................................................12 Razvodnik 4/2 sa upravljanjem pomou 2 el.magneta..................................................16 Zakljuak...........................................................................................................................18 Literatura...........................................................................................................................19

1. Uvod
Razvodnici su elementi koji slue za usmeravanje protoka komprimovanog vazduha. Razvodni ureaji u pneumatici se ne razlikuju bitno od razvodnih ureaja u hidraulici. Razvodni ureaji upravljaju protokom fluida, prekidaju ga, menjaju smer kretanja, utiu na pritisak i protok gasa u cilju njegovog eljenog kretanja od izvora pritiska (rezervoara ili kompresora) do nekog potroaa. Namena, principi rada, broj radnih poloaja, broj prikljunih otvora i principi dejstva su isti u hidraulinimi pneumatskim razvodnicima. Razlike proizilaze iz svojstva radnog fluida. Gasovit radni fluid ima slabija svosjtva podmazivanja, usled ega se razvodnici projektuju tako da nema dodatne potrebe za podmazivanjem, ili se radni fluid podmazuje pre prolaska kroz razvodnik (vazduh se mea sa uljnim esticama i zauljivaima). Druga osobenost gasa je mala viskoznost, to usloava zaptivanje i gubitke gasa.

Slika 1: Primer razvodnika Ispred naziva razvodnik pie se oznaka ija prva cifra oznaava broj radnih prikljuaka, a druga broj razvodnika poloaja. Tako, na primer, razvodnika sa tri radna prikljuka i dva razvodna poloaja oznaava se sa 3/2-razvodnika. Broj razvodnih poloaja zavisi od funkcije koje razvodnik treba da izvri. Pored funkcije, a bez obzira na kontruktivno reenje, razvodnik karakteriu: protok fluida (dimenzije prikljuka i nain aktiviranja).

2. Aktiviranje razvodnika
Aktiviranje razvodnika moe biti: manuelno, mehaniko, elektrino, direktno i indirektno aktiviranje pritiskom (pneumatko aktiviranje) i kombinovano aktiviranje.

ematsko prikazivanje funkcije razvodnika

Razvodnike sa mehanikim aktiviranjem aktiviraju neki elementi mehanizama u koje su ugraeni. Runo aktiviranje se naravno obavlja dejstvom prsta, akom ili nogom na razvodnik. O pneumatskom i elektromagnetskom aktiviranju razvodnika bie rei kada se bude pokazivao nain rada razvodnika.

Razvodnike jo moemo deliti i na monostabilne i bistabilne. Monostabilni razvodnici se aktiviraju samo na jednom mestu. Po aktiviranju razvodnik promeni poloaj, a odmah po deaktiviranju se sam vraa u poetni poloaj. Bistabilni razvodnici se aktiviraju na dva mesta. Po aktiviranju na jednom mestu razvodnik menja svoj poloaj i zadrava ga i po iskljuenju aktiviranja. U ovom poloaju ostaje sve dok se ne aktivira na drugom mestu kada se vraa u poetni poloaj i zadrava ga do aktiviranja na prvom mestu. Ponovljeno aktiviranje na istom mestu ne izaziva nikakve promene. Zbog ovog pamenja poloaja u kome se trenutno nalazi, ovi razvodnici se jo nazivaju i memorijski razvodnici. Zato je potrebno ovoliko razliitih naina aktiviranja? Radi se, sa jedne strane, o irokoj paleti razliitih primena, a sa druge strane o razliitim uslovima rada i sredinama u kojima se moe nai ventil. Na primer, u eksplozivnim i agresivnim sredinama je praktino nemogue koristiti 5

elektromagnetsko aktiviranje razvodnika zbog moguih eksplozija. U ovim sluajevima je primena pneumatskog razvodnika sa pneumatskim aktiviranjem nezamenljiva..

3. Nain rada razvodnika

Nain rada razvodnika bie pokazan na jednom od najee korienih razvodnika 5/2 razvodnik, elektromagnetski aktiviran (slika 3-1). Ovako konstruktivno izveden razvodnik naziva se iber razvodnik.

Slika 1: Nain rada razvodnika Na donjem delu slike 3-1 prikazan je simbol ovog razvodnika na kojem su brojevima od 1 do 5 oznaeni prikljuci. Na prikljuak 14 se dovodi pomoni vazduh koji slui za ostvarivanje prebacivanja iz jednog u drugi poloaj. Ovo moe biti i interno povezano sa radnim vazduhom pod pritiskom. Takoe se mogu videti i dva polja (levo i desno) koji prikazuju dva poloaja koje razvodnik moe da zauzme. Sa leve strane simbola je ematski prikazana opruga koja vraa razvodnik u poetni poloaj po prestanku aktiviranja. Sa desne strane se nalazi simbol za elektromagnetsko aktiviranje i pomono runo aktiviranje razvodnika. Prikljuci 2 i 4 slue najee za povezivanje na dva prikljuka na cilindru za pokretanje u radnom ili povratnom hodu. Prikljuak 1 slui za dovod vazduha pod pritiskom. Prikljuci 3 i 5 slue za vezu sa atmosferom prikljuaka 2 i 4 kada se ne koriste. Posmatrajmo sada nain rada. Na slici 3-1 prikazan je razvodnika kada nije aktiviran. Aktivno je levo polje na simbolu. Vazduh pod pritiskom protie od prikljuka 1 ka prikljuku 2 (tamno plavo polje na preseku razvodnika), a prikljuak 4 je vezan za atmosferu preko prikljuka 5 (svetlo plavo polje na preseku razvodnika). Prikljuak 14 je zatvoren kotvom elektromagneta (desna strana na preseku razvodnika). Na slici 3-2 je prikazan razvodnik u aktiviranom stanju. Na simbolu razvodnika se vidi da je aktivirano drugo polje drugi poloaj. Kotva elektromagneta je otvorila put pomonom vazduhu (uto polje na preseku razvodnika) koji svojom silom pritiska pomera iber ventila na levu stranu ostvarujui sada vezu prikljuaka 1 i 4 (tamno plavo polje na preseku razvodnika), a prikljuak 2 je vezan za atmosferu preko prikljuka 3 (svetlo plavo polje na preseku razvodnika). im se iskljui elektromagnetno aktiviranje razvodnika opruga sa leve strane ibera vraa ga u poetni poloaj i razvodnik ima ponovo funkciju kao na slici 3-1.

Ovaj nain rada je isti za sve naine aktiviranja razvodnika. Kod pneumatski aktiviranog razvodnika kotva magneta se pretvara u mali pneumatski cilindar koja pod dejstvom vazduha otvara i zatvara prikljuak 14. Kod mehaniki ili runo aktiviranih razvodnika ova kotva se povlai mehaniki ili runo.

Slika 2: Nain rada razvodnika Ne vezano za nain aktiviranja razvodnika koji imaju ostale funkcije nain rada i pripadajui simboli dati su u sledeoj tabeli: Funkcija razvodnika 2/2

Simbol

Opis Ova vrsta razvodnika predstavlja pneumatski prekida. Kada je aktiviran ovaj razvodnik proputa vazduh pod pritiskom kroz jedini izlazni prikljuak 2. Kada nije aktiviran razvodnik prekida dovod vazduha. Ovaj razvodnik u aktiviranom stanju proputa vazduh pod pritiskom prema jedinom izlaznom prikljuku 2. Kada nije aktiviran izlazni prikljuak povezan je sa atmosferom. Kada nije aktiviran aktivno je desno polje na simbolu tj. vazduh pod pritiskom od napojnog prikljuka 1 ide ka prikljuku 2, dok je prikljuak 4 povezan sa atmosferom preko prikljuka 3. Kada je razvodnik aktiviran aktivno je levo polje na simbolu tj. vazduh pod pritiskom tee od napojnog prikljuka 1 ka prikljuku 4, a prikljuak 2 je povezan sa atmosferom preko prikljuka 3. Ovaj razvodnik je jako slian razvodniku sa funkcijom 5/2. Razlika je to oba izlazna prikljuka 2 i 4 imaju isti prikljuak za vezu sa atmosferom 3. Razvodnik sa ovom funkcijom ima tri poloaja i dva mesta aktiviranja. Kada nije aktiviran ni na jednom mestu aktivno je srednje polje tj oba izlazna prikljuka su povezana sa atmosferom. Kada se razvodnik aktivira na jednom mestu prelazi u desno polje gde je jedan izlazni prikljuak povezan sa napojnim prikljukom, a drugi sa atmosferom. Kada se mesto 7

3/2

4/2

4/3

5/2

5/3

5/3

aktiviranja promeni razvodnik zauzima suprotno stanje (levo polje). Ovaj razvodnik je slian razvodniku 5/3 samo to ima zajedniki prikljuak za vezu sa atmosferom. Kada nije aktiviran aktivno je desno polje na simbolu tj. vazduh pod pritiskom od napojnog prikljuka ide ka prikljuku 2, dok je prikljuak 4 povezan sa atmosferom preko prikljuka 5. Kada je razvodnik aktiviran aktivno je levo polje na simbolu tj. vazduh pod pritiskom tee od napojnog prikljuka ka prikljuku 4, a prikljuak 2 je povezan sa atmosferom preko prikljuka 3. Ovaj razvodnik je jako slian razvodniku sa funkcijom 4/2. Razlika je to izlazni prikljuci 2 i 4 imaju razdvojene prikljuke za vezu sa atmosferom 3 i 5. Razvodnik sa ovom funkcijom ima tri poloaja i dva mesta aktiviranja. Kada nije aktiviran ni na jednom mestu aktivno je srednje polje tj oba izlazna prikljuka su pod zaostalim pritiskom. Kada se razvodnik aktivira na jednom mestu prelazi u desno polje gde je jedan izlazni prikljuak povezan sa napojnim prikljukom, a drugi sa atmosferom. Kada se mesto aktiviranja promeni razvodnik zauzima suprotno stanje (levo polje). Ovaj razvodnik je slian razvodniku 4/3 samo to ima razdvojene prikljuke za vezu sa atmosferom. Razvodnik sa ovom funkcijom ima tri poloaja i dva mesta aktiviranja. Kada nije aktiviran ni na jednom mestu aktivno je srednje polje tj oba izlazna prikljuka su u vezi sa napojnim prikljukom. Kada se razvodnik aktivira na jednom mestu prelazi u desno polje gde je jedan izlazni prikljuak povezan sa napojnim prikljukom, a drugi sa atmosferom. Kada se mesto aktiviranja promeni razvodnik zauzima suprotno stanje (levo polje). Ovaj razvodnik je slian prethodnom razvodniku 5/3 samo to se razlikuje srednji poloaj.

4. Podela razvodnika
Razvodnici se prema konstrukciji dele na: - klipne - ploaste - ventilske Prema principu dejstva dele se na: - razvodnike direktnog dejstvaa (signal upravljanja deluje na razvodnika preko servoureaja) - razvodnike indirektnog dejstva (signal upravljanja deluje na razvodnik preko servoureaja) Prema broju radnih poloaja dele se na: - dvopoloajne - troppoloajne - viepoloajne

Razvodnici mogu biti sa dva, tri, etri i vie prikljunih otvora. Osnovna osobina sviha navedenih razvodnika je da upravljaki signal male snage razliitog vida energije upravlja strujom gasovitog fluida koji ima veliku snagu.

5. Klipni razvodnici
Princip konstrukcije pneumatskih i hidraulinih klipnih razvodnika je isti: klip svojim aksijalnim kretanjem razvodi gas u neki od eljih izlaznih otvora. Ovi razvodnici se najee koriste u pneumatici. Da bi se spreili veliki gubici izmeu klipa i kuita razvodnika, za razliku od hidraulinih razvodnika iste konstrukcije, u pneumatici se zaptivanje vri prstenastim zaptivaima koji se ugrauju ili u klip (slika 3) ili u telo razvodnika (slika). Ukoliko guma ne moe da se primeni, potrebno je realizovati zazor izmeu klipa i tela rada veliine 0.002 do 0.004 mm. Da bi se trokovi ovih pasovanja klipova i kuita sveli na neku razumnu meru, esto se zbog zaptivanja na razvodni klip ugrauju O prstenovi i dvostruke manetne ili se zaptivanje izvodi preko kuita ugradnjom O prstenova. Da bi se izbeglo oteenje zaptivnih elemenata pri kretanju razvodnog klipa u kuitu, ugrauju se prikljuni otvori razvodnika po obimu aure ugraene u kuite. (19)

Slika 3: Klipni razvodnici

Princip rada ovih razvodnika prikazan je na slici 4. Aktiviranje je pneumatsko, signalom Y (poloaj I) povezani su prikljuci P sa B i A sa R, odnosno, signalom Z (poloaj II) povezani su prikljuci P sa A i B sa S. 9

Slika 4: Princip rada klipnih razvodnika Na slici 5 prikazane su vrste zaptivanja izmeu klipa i kuita kod klipnih razvodnika.

Slika 5: Vrste zaptivanja izmeu klipa i kuita kod klipnih razvodnika Na poloajima razvodnika prikazanim na slici 5. radni fluid kroz ulazni otvor struji prema radnom elementu C2 i C1 ako je klip razvodnika u levom poloaju na slici. Istovremeno se radni element C1 ili u drugom sluaju C2 rastereuju. Za razliku od hidraulinih razvodnika, pneumatski razvodnici ne mogu se definisati prema protoku gasa, poto in ne zavisi samo od protonog otvora, ve i od odnosa pritiska ispred i iza njega. U samom razvodniku, za razliku od strujanja gasa kroz cevovode, skoro uvek postoji kritina brzina strujanja tj, maksimalni maseni protok za dati pad pritiska.

Na osnovu navedenog primera klipnog razvodika vidi se da se strujanje gasa kroz razvodnik ostvaruje na osnovu razlike pritiska ispred i iza nakog suenja protonog preseka. 10

Protok kroz razvodnike

Teoretska vrednost masenog protoka kroz otvor povrine poprenog preseka A m3 za strujanje vazduha iznosi: Qm = 0.0404 p 0 A p1 , f T0 p 0

Gde je: Qm maseni protok (kg/s) p 0 pritisak (bar) T0 temperatura (K) Funkcija f ( p1 / p 0 ) je predstavljena grafiki na slici. Na primer ako je vazduh temperature 71=20 C i pritiska Po = 10 bara, a otvor povrine poprenog preseka A=3 mm 3 , protok pri isticanju u atmosferu, gde je natpritisak = 0 bara (vlada atmosferski pritisak), je: Qm = 0.0404 1.1 10 6 3 10 6 293 1 = 7.79 10 3 [ kg / s ] ,

Gde je za odnos p1 / p 0 = 0.01 / 1.1 = 0.092 funkcija f ( p1 / p 0 ) = 1 . Meutim, za isticanje u cevovod u kome vlada pritisak p1 = 0.7 Mpa = 10 bara, protok je: Qm = 0.0404 1.1 10 6 3 10 6 293 0.974 = 7.59 10 3 [ kg / s ] ,

Gde je za odnos p1 / p 0 = 0.7 / 1.1 = 0.64 funkcija f ( p1 / p 0 ) = 0.974 Odnos pritiska za koji f ( p1 / p 0 ) postaje manji od 1 naziva se kritini odnos pritiska, i taj uslov maksimiziranja protoka je najee zadovoljen pri strujanju kroz razvodnik.

Slika 6: Strujanje gasa kroz male otvore i dijagram funkcije

6. Ploasti razvodnici
11

Ploasti razvodnici prema kretanju radnog elementa dele se na translatorne (aksijalne) i obrtne. Razvodni element ploastog razvodnika je u obliku ploe sa kanalima za razvod vazduha pod pritiskom, po emu su dobili ime. Razvodnik 3/2 aktiviran pomeu elektromagneta i posrednog ventila prikazan je naslici 7 (20)

Ploasti razvodnik (slika 7) ima jedan pokretni deo (razvodnu) plou 1 i telo razvodnika 2 sa vodovima P, A, B i R. Polugom 3 vri se aktiviranje razvodnika i zavisno od poloaja razvodne ploe povezani su vodovi A i P, R i S, kao na slici 8, poloaj I, odnosno A i R, P i S poloaj II.

Slika 8: Ploasti razvodnik Zbog pojednostavljenja izrade razvodnika i poveanja otpornosti razvodnika na habanje, esto se umesto klipnih koriste ploasti razvodnici. Nedostatak razvodnika prikazanog na slici 8 je taj to zaptivi prsten prelazi preko ivica otvora za dovod fluida, to izaziva oteenje zaptivnih prstenova. Da bi se to izbeglo, primenjuje se esto ploesti razvodnik, u kombinaciji sa klipnim pritiskom i oprugom na telo razvodnika, ime je poniten zazot kroz koji mogu da se imaju gubici.

7. Obrtni razvodnici
12

Obrtni razvodnici (sa okretnom razvodnom ploom) najee se proizvode sa runim ili nonim aktiviranjem. Ostale vrste aktiviranja je dosta teko primeniti. Proizvode se uglavnom kao 3/3 i 4/3 razvodnici. Okretanjem dveju ploica izvedeni kanali u razvodniku se povezuju jedan sa drugim. Kod ploastog obrtnog razvodnika (slika 9) u srednjem poloaju prikljuci P i A i prikljuci B i R. Veza se ostvaruje lunim ljebovima 3 i 4 u obrtnoj ploi 2. Poloaj II obezbeuje se zaokretanjem ruice I u krajnji desni poloaj, tako da ljebovi 3 i 4 povezuju prikljuke P i B i prikljuke A i R (19).

Slika 9: Obrtni razvodnik

8. Razvodnici sa seditem
Razvodnici sa seditem imaju malo ugraenih delova te zbog toga imaju dug vek trajanja. Neosetljivi su na prljavtinu i robusne su konstrukcije. Sila aktiviranja je relativno visoka, jer su sila opruge za vraanje ventila kugle, tanjiria ili konusa. Zaptivanje sedita vri se na najjednostavniji nain i to najee elastinim zaptivaima.

Slika 10: Razvodnik sa kuglom Razvodnici sa seditem i zatvaranjem sa kuglicom (slika 10) vrlo su jednostavne konstrukcije i zbog toga su vrlo jeftini. Odlikuju se vralo malim gabaritima. 13

Pomou opruge se pritiskuje jedna kugla uz sedite ventila i time se zatvara protok vazduha pod pritiskom od P prema A. Aktiviranjem tastera potiskuje se kuglica sa njenog leita. Pri ovom aktiviranju mora se savladati sila opruge koja dejstvuje u suprotnom pravcu kao i sila pritiska vazduha. Ugradnjom odvodnog voda kroz tasted dobijamo 3/2 razvodnik. Aktiviranje moe biti manuelno i mehaniko. Razvodnik prikazan na slici 11. spada u grupu razvodnika sa tanjirastim zatvaraem. Zaptivanje kod ovih razvodnika vrlo je efikasno i jednostavno. Vreme potrebno za ukljuivanje je vrlo kratko i pod vrlo malog hoda tanjiria stvara se veliki popreni presek za protok vazduha. Oni su kao i razvodnici sa kuglom neosetljivi na prljavtinu i zbog toga imaju dug vek trajanja.

Slika 11: Razvodnika sa tanjirastim zatvaraem Za vreme aktiviranja tastera, u jednom kratkom periodu aktiviranja dolazi do stanja u kome su svi prikjluci P, A i R povezani jedan sa drugim (slika 11). To ima za posledicu da kod malih brzina aktiviranja razvodnika dolazi do strujanja vazduha od P prema R u atmosferu, pri emu vazduh pod pritiskom ne vri nikakav rad. Ovde se radi o ventilima koji imaju prekrivenu fazu napajanje i odvoenja u fazi aktiviranja. Kod razvodnika na slici 11b izbegnuta je prikrivena faza pri laganom ukljuivanju. Kod normalno otvorenih razvodnika (otvoreno prema A), aktiviranjem tastera zatvara se prolaz vazduha pomou tanjiria 1 od P prema A. Daljim potiskivanjem tastera tanjiri 2 otvara prolaz vazduha od A prema R. Oslobaanjem tastera oba tanjiria pomou sile orpuge vraaju se istovremeno u svoj poetni poloaj. Aktiviranjem ovih razvodnika moe biti manuelno, mehaniki, elektrini ili pneumatski. Zavisno od konstrukcije, razvodnici sa tanjirastim zatvaraem primenjuju se za upravljanje cilindrima jednostranog ili dvostranog dejstva, veih razvodnika ili kao davai signala u pneumatskom upravljanju. Tamo gde je neophodno vrlo kratko vreme prenosa signala i presmeravanja razvodnika najee se primenjuju elektromagnetna upravljanja (slika 11). Ovaj razvodnik se odlikuje: bzim preusmeravanjem (10 m/s), koompaktan konstrukcijom, radi sa nezauljenim vazduhom, moe biti upravljan direktno iz elektronskog automata, vek trajanje mu je izuzetno dug zbog upotrebe specijalnog plastinog materijala za sedini ventil (20)

U tabeli T-11 dati su mogui uzorci otkaza i nain njihovog otklanjanja za elektromagnetno upravljani ventil. 14

Vrsta smetnje Upravljaki klip se ne pokree

Brujanje glave elektromagneta Vazduh istie iz cevi za voenje ankera

Mogui uzroci Upravljaki klip je zaglavljen (zaprljanost). Namotaj ne reaguje na dovedeni napon, nema otvaranja upravljakih kanala. Pritisak vazduha nije dovoljan da izvri promenu stanja ventila. Jaka zaprljanost namotaja. Preveliki zazor izmeu ankera i cevi za voenje istog. Oteen gumeni zaptiva u ankeru. Oteena dizna.

Nain otklanjanja Zameniti prsten Zameniti namotaj.

Ispitati visinu pritiska Oistiti elektromagnete Zameniti kompletnu glavu elektromagneta Zameniti anker Zameniti kuite.

Primer korienja alata i procedure remonta razvodnika sa klipom:

1. Ispitivanje razvodnika na probnom stolu. Merenje curenja na probnom pritisku. 2. Donoenje odluke na osnovu rezultata merenja. Ako je curenje u dozvoljenim granicama razvodnik se vraa u pogon kao ispravan. 3. Ako je curenje vee od dozvoljenog rezultata merenja se upisiju u protokol o rezultatima merenje. 4. Demontaa razvodnika nakon upoznavanja sa dokumentacijom (katalog) 5. Pranje, ienje i suenje. 6. Merenje otvora kuita i prenika klipa. 7. Upisivanje izmerenih vrednosti u protokol. 8. Vizuelna kontrola kuita i runo razvrtanje odgovarajuih razvrtaem 9. Vizuelna kontrola kuita nakon razvrtanja. Ako su nestali uzduni kanali, bira se i meri klip. Ako su kanali jo duboki, razvre se sledeim veim razvrtaem iz garniture. 10. Lepovanje specijalnim alatom, uz povremenu vizualnu kontrolu 11. Merenje otvora kuita komparatorom 12. Vizuelna kontrola otvora kuita i donoenje odluke na osnovu izgleda unutranje obraene povrine i rezultata merenja. Obrada lepovanjem se ponnavlja dok se ne dobiju mere u propisnim granicama. 13. Izduvavanje razvodnika na probnom stolu. Merenje curenja u sva tri poloaja. 14. Ispitivanje razvodnika na probnom stolu. Merenje curenja u sva tri poloaja. 15. Na osnovu koliine curenja, donoenje odluke o ispravnosti popravljenog ventila. Ako rezultati ne zadovoljavaju, ponavlja se postupak od take etiri. 16. Ako je razvodnik ispravan, mera kuita se utiskuje na kuite, a sve ostale izmerene veliine se unose u protokol.

9. Razvodnik 4/2 sa upravljanjem pomou dva elektromagneta

15

Na slici 12. je prikazan razvodnik 4/2 sa upravljanjem pomou dva elektromagneta (20).

Konstrukcija i funkcionisanje
Razvodnok 4/2 je bistabilan, ima upravljanje pomou dva elektromagneta sa trenutnim dejstvom. Odvod pritiska vazduha ne sme biti manji od 1 bara. U sluaju potrebe moe se aktivirati runo. Montira se u ma kom poloaju, mada je poeljno da je komadni deo ventila sa gornje strane. Opseg pritiska je od 1 do 10 bara. Kada je pobuen elektromagnet (a) P je otvoreno na A, a B se rastereuje preko E. Kada je pobuen elektromagnet (b) P je otvoreno na B, a A se rastereuje preko E.

Dijagnostika neispravnosti
Kada razvodnik 4/2 radi u optimalnim uslovima, odnosno kada je komprimovani vazduh dobro pripremljen radni vek je dug, odnosno doi e do otkazivanja tek posle (5 do 10)x 10 6 ukljuivanja. Ako razvodnik radi u loim uslovima i pod dejstvom spoljnih uticaja dolazi do povremenih otkazivanja. U sluaju otkaza razvodnika vri se dijagnostika njegove neispravnosti. Kada se vri dijagnostika stanja razvodnika pristupa se potrebnoj opravci ili remontu.

Demontaa razvodnika
Na slici 12. (165) prikazan je razvodnik 4/2 sa upravljanjem pomou dva elektromagneta a demontaa se vri na sledei nain: Odvijanjem vijka razdvaja se komandni deo ventila od glavnog dela ventila Demontaa poklopca 11 komandnog dela ventila od glavnog dela ventila Demontaa tuka 21, elektromagneta 12 i kalema 13 Paljivo izvui klip 20 Demontaa umetka 15 loptastog draa 17 i priguivaa 18 Odvijanjem vijka demontirati epove 69 i 76, obratiti panju da su opruge 67 i 73 pod pritiskom Kroz otvore za ep izvui peurke 66 i 72 Klip sa klipnjaom 64 i 70 izvui za gornju stranu tela ventila i O prstenove ne skidati otrim predmetom, ve palcem i kaiprstom jedne ruke jedan deo O prstenovi i manete lako se skidaju specijalno izraenim alatom od mesingane ice (slika 7.44)

16

Defektaa delova
Defektaa delova vri se po sledeom postupki: Kontrola na telu ventila (ne smeju imati oteenja) Kontrola svih zaptivki, zaptivni elementi ne smeju imati nikakvih oteenja Kontrola i merenje krutosti opruge Kontrola svih delova na oteenje Sve klizne povrine moraju biti u besprekornom stanju (propisane tolerancije i kvaliteta obrade) Kontrola i merenje prenika kuita klipa na telu glavnog dela ventila vri se mikrometrom za otvore za odgovarajui prenik. Tanost mikrometra treba da je 0.01 mm pri emu odstupanja mogu biti u granicama tolerancijskog polja H8. Kontrola i merenje klipa komandnog dela vantila vri se mikrometrom za spoljna merenja oitavanja 0.001 pri emu odstupanja moraju biti u granicama tolerancijskog polja f6, klip moe imati oteenja od korozije i uzdune brazde Ispitivanje karakteristika elektromagneta.

Remont razvodnika
Reparacija razvodnika /slika 12) se izvodi prema sledeem postupku: Odgovarajuim ureznicama preistiti sve unutranje navoje Manja oteenja i koroziju na kliznim povrinama tela ventila 63, klipa sa klipnjaom 64 i 70 i klipa 20 popraviti glaenjem ili poliranjem finom mirglom i polir pastom. Zamena svih zaptivki, manetni 65 i 67 O prstenova 16,68 i 74 Zamena dotrajalih peurki 66 i 67 Zamena dotrajalih klipova sa klipnjaom 54 i 70 Zamena neispitivanih elektromagneta Ako je kuite za klip tela glavnog ventila pohabano iznad dozvoljene granice, (to se utvruje mernim odgovarajuim mikrometrom) ili ako ima aksijalne brazde, pristupa se doradi tela razvodnika. Ugrauje se aura od bronze (CuSn 14) koja produava radni vek razvodnika.

17

Zakljuak
Pre nego to se pone montaa razvodnika, klizne delove i povrine a posebno zaptivke treba podmazati. Montaa se vri obrnutim redom od demontae. Treba posebnu panju obratiti da ne doe do oteenja delova. Svi vijci moraju biti ravnomerno pritegnuti. Po zavrenoj montai razvodnik se postavlja na probni sto i ispituje se funkcija, zaptivenost, hod pokretnih delova, sila aktiviranja i pritisak aktiviranja. Funkcije razvodnika se ispituju preko parametra koji su dati u uputstvu proizvoaa. Pokretljivost delova razvodnika se kontrolie prei razliitim pritiscima vazduha i silama aktiviranja. Delovi moraju biti lako pokretljivi, bez ikakvih zaglavljivanja. Zaptivenost se kontrolie na taj nain to na probnom stolu kontroliemo razliku u pritiscima ispred i iza razvodnika. V trajanja kod razliitih konstruktivnih reenja. On je vrlo razliit mada ne bi smeo biti manji od 5 do 10 miliona ukljuivanja. Kod pneumatskih razvodnika dostiemo i do 30 miliona ukljuivanja. Velika preduzea, koja su stalni korisnici pneumatskih elemenata, kod odluivanja za odreenog dobivljaa pneumatskih elemenata pre svega se obaziru na zamenjivost delova i vek trajanja.

18

Literatura
1. Prof. Dr. Slobodan Stefanovi, M. Kristi dipl. In.

Elementi Pneumatike
- Drutvo za tehniku dijagnostiku TEHDIS, Beograd, 2008. 2. http://ss-industrijska-strojarska-zg.skole.hr/upload/ss-industrijska-strojarskazg/multistatic/62/A2_osnove.pdf 3.www.vladex.co.rs/.../Hidraulicki%20i%20pneumatski %20mehanizmi%20i%20instalacije

19