UNIVERZITET UNION BEOGRAD FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADMENT

SEMINARSKI RAD

Predmet: MENADMENT

ULOGA I RAZVOJ JEDNOG PRIVREDNOG PREDUZEA

Profesor: dr. ivanovi Nada

Student: Miloevi Vladimir 709/11

Beograd, 2012.
1

SADRAJ

Uvod 1.Preduzee kao privredni subjekat 2. Uloga i znaaj preduzea 3. Vrste preduzea

3 4 7 8

Zakljuak Literatura

12 13

UVOD
Preduzee i njegovo poslovanje predmet je interesovanja razliitih naunih disciplina i ni u kom sluaju. Preduzeem kao delom ukupne privredne strukture, kao podsistemom privrednog sistema, podjednako se bave naune discipline koje prouavaju privredni sistem, zatim, organizacija preduzea iji je zadatak da prouava kompleks odnosa koji se uspostavljaju i razreavaju u jednoj organizacionoj celini pravne discipline, poev od ispunjenosti uslova za poetak rada preduzea do pravnog okvira za njegovo poslovanje, knjigovodstvene i raunovodstvene discipline koje mu propisuju kontni okvir i kontni plan, knjigovodstvene i raunovodstvene standarde, poslovne knjige i druge evidencije; statistika koja ima zadatak da utvrdi vrednost proizvodnje, potronje i svih robnih i novanih tokova, obuhvaenih u sistemu drutvenih rauna, ekonomska istorija, pratei pojavne oblike preduzea i oblike koji mu prethode i td. Ekonomija poslovanja je dinamiki aspekt ekonomskog ivota preduzea. Novije tendencije u razvoju ekonomske teorije ovaj dinamiki aspekt poslovanja preduzea, pored ostalog, definiu i promenom naziva preduzea. Preduzee se sve ree definie kao jedan od privrednih subjekata, a sve vie kao privredni akcioni centar, kao funkcionalni instrument preduzetnika, a nauka o preduzeu kao nauka o njegovom ponaanju. Dolazi , dakle, do reafirmacije preduzetnitva u proizvodnim i poslovnim procesima (koje preteno pripada kapital svojini) i do intenzivnije primene naunih metoda reavanja problema (koje je odlika menadmenta preduzea). Nainu ponaanja pojedinaca u preduzeu sve vie se pridaje znaaj u odnosu na organizacionu strukturu, jer brzina razmena informacija na trzitu zahteva mobilnost celokupnog personala preduzea, a posebno njegovog menadmenta.

1. PREDUZEE KAO PRIVREDNI SUBJEKT

Svaki privredni sistem, pored osnova na kojima se zasniva i koji ga definiu (karakter svojine, karakter privreivanja i sistem odluivanja), resursa sa kojima raspolae, privredne infrastrukture, istorijske, teritorijalne (prostorne) omeenosti i preovlaujuih proizvodnih odnosa, ima sebi svojstvene organizacione oblike i strukturu. Privrednu strukturu ine privredni subjekti kao nosioci ekonomske aktivnosti u jednom privrednom sistemu. Pojam privrednog subjekta sam po sebi ne bi trebalo da izaziva nikakve teorijske, ni praktine nedoumice. "Privredni subjekti su pojedinci ili organizovane grupe pojedinaca koje samostalno donose privredne odluke, uivaju, koristi od njih i snose rizik". Od privrednih subjekata treba razlikovati druge drutvene subjekte i institucije, koje takoe imaju svoj sistem organizovanosti, svoje funkcije, svoju drutvenu opravdanost, znaaj i svoje mesto u drutvenoj infrastrukturi, ali koje se ne bave ekonomskom aktivnou, u smislu donoenja ekonomskih odluka, stvaranja poslovnih ansi, izbegavanja rizika u poslovanju i stvaranja profita kao motiva organizovanja ekonomske aktivnosti. U literaturi je uobiajena podela privrednih subjekata na preduzea, domainstva i dravu (Slika 1).

Slika 1. - Pojednostavljen ematski prikaz strukture privrede

Razgranienje izmeu ovih termina ve zahteva detaljnije objanjenje, koje se, pre svega, odnosi na objanjenje njihovih funkcija (uloga) u procesu drutvene reprodukcije. Preduzee kao privredni subjekt razliito se definie. ta vie, za istu ekonomsku sadrinu privredne aktivnosli preduzea upotrebljavaju se razliiti termini. Poznato je da se kao sinonimi
4

za preduzee upotrebljavaju termini firma, tvornica, trgovinski pogon, a sve iz razloga to se u razliitim jezicima u korenu rei "preduzee" nalazi re "preduzetnik", koji se uobiajeno definie kao kreativna linost koja inovacijama donosi dobrobiti u ekonomiji . Ovakvim poistoveivanjem termina samo se potencira dinamika uloga personala uspenog preduzea, koje karakterie skup kreativnih pojedinaca, a ne druge relevantne odrednice samog pojma preduzea. Stoga, izmeu termina "preduzee" i "preduzetnik", iako imaju istu etimoloku osnovu, treba praviti razliku i nipoto ih ne upotrebljavati kao sinonime. Preduzetnik je linost koja se bavi samostalnom ekonomskom delatnou, koja ulae sopstveni kapital i koja ostvaruje nie organizacione forme organizovanja u privredi. U uem smislu, to je, i dakle, fiziko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti, a u irem, pod preduzetnikom se podrazumeva lice koje organizaciono osniva radnju ili inokosno preduzee i male je ekonomske snage. Preduzetnik je kreativna linost koja stalno inovira i time trai ansu, izbegava rizik i ostvaruje profit. Preduzetnik vremenski prethodi preduzeu pojavom u ekonomskoj praksi, ali i tretmanom u ekonomskoj teoriji.1 Od preduzetnika kao ekonomske figure koju karakterie snana inicijativnost i motivacija, vizija buduih dogaaja i sopstvenog poloaja, spremnost da snosi rizik, sposobnost vrednovanja vremena i poslovnih odluka, originalnost i orijentisanost na budunost, treba razlikovati preduzetnitvo kao specifinu funkciju u ekonomiji, kao organizacionu vetinu, kojoj se zbog znaaja na ishode dogaaja pripisuje karakter jednog od osnovnih faktora proizvodnje (pored rada i kapitala). Sadraj preduzetnitva odreen je inovacijama u proizvodnji novog proizvoda, novih radnih i proizvodnih postupaka, nove organizacije proizvodnje i upravljanja, novog naina pruanja usluga i iznalaenja novih trita. Time se, posredno, moe zakljuiti da inicijalni impuls za stvaranje preduzea (i radnji), za njegovo osnivanje i poetak rada, za izbor poslovnih podruja i cilja preduzea, proistie iz preduzetnike zamisli vlasnika kapitala, ali preduzetnitvo ne mora da bude trajna karakteristika njegovog ponaanja, to e, naravno, privredna praksa, odnosno trite efikasno regulisati. Ako bi bilo suprotno, ako bi se preduzetnika zamisao osnivanja preduzea bila dovoljan i potreban razlog za buduu efikasnost, onda bi sva preduzea, odnosno preduzetnici koji im prethode i paralelno sa njima egizistiraju u formama razliitih oblika radnji, bili odreda uspeni, to svakako nije sluaj, jer je uspenost funkcija ne samo preduzetnitva, nego i drugih okolnosti (znanje, program, strategija, srea i sl.). Najranije poznate definicije preduzea kao privrednog subjekta svodile su preduzee na oveiju aktivnost koja sreuje upotrebu raznih sila u cilju postignua jediiog odreenog cilja. Druga definicija po kojoj je preduzee skup ljudi i sredstava iji je zadatak da obavi odreene zadatke u procesu drutvene reprodukcije, takoe je "zaboravila" neke od relevantnih odredbi kompletne definicije pojma preduzea kao privrednog, odnosno ekonomskog subjekta. Preduzee svakako

Avakumovi J., Avakumovi .: Ekonomika Biznisa, Via tehnika kola, Novi Beograd, 2008. 5

nije samo (prost) skup ljudi i sredstava koji su sluajno spojeni u procesu proizvodnje, ve precizno organizovan sistem, koji (pored navedenog) ima svoju strukturu, nain funkcionisanja, funkcije, cilj, misiju, viziju, strategiju, poslovnu politiku i druge specifinosti koje ga ine najdinaminijim privrednim subjektom. I neke druge definicije preduzea, po kojima se ono tretira kao posebna egzistencija (bie), organizaciona forma koja se protee na proizvodnju dobara i usluga, koje proizvodi li trite i ima autonomnu evidenciju poslovanja ili da je!. ono jedna linost ili grupa ljudi koji raspolau sredstvima za proizvodnju i koji primaju na sebe rizike preduzea, su definicije koje "razrauju" dopunske elemente za sveobuhvatno objanjenje ovog znaajnog ekonomskog pojma. One se odnose na potenciranje samotalnosti preduzea, na njegovu orijentisanost na trite, definiu rijegova osnovna poslovna podruja, ali ostaju nedoreene u obuhvatu objektivnih faktora koji omeavaju njegovo poslovanje. Ovu "prazninu" u definisanju pojma preduzea pokuavaju da pokriju definicije pripadnika teorije mezoekonomije, koji preduzee tretiraju kao materijalni organizacioni sistem zasnovan na materijalnim ulazima i izlazima (kao ekonomski sistem mezostrukture) koji je podsistem velikog makroekonomskog sistema (privrede). Iako je sasvim jasno da ne postoji sveobuhvatna definicija preduzea kao privrednog subjekta, bar iz razloga to su njegovi pojavni oblici razliiti, kao to su razliite i njegove funkcije u procesu drutvene proizvodnje, njegova sadrina u odnosu na dominantan oblik svojine u privrednom sistemu koji se analizira, izgleda sasvim prihvatljivo da se preduzee definie kao forma organizacije dela drutvene reprodukcije u jednom piivrednom sistemu, koje je samostalan privredni subjekt u pravnom i ekonomskom prometu prema treim licima, koje je po svojoj ekonomskoj snazi mala ili srednja firma inokosnog ili vlasnitva kapitala vie lica, ili velika korporacija ili kompanija koja odluujue utie na ekonomske tokove i cene na jednom tritu. Preduzee kao istorijska kategorija stalno menja svoje organizacione forme i oblike, ali mu ostaju relativno trajni prerogative, da je organizacioni sistem, da ostvaruje svoje i materijalne drutvene interese, da je funkcionalna konstitucija koja stalno unapreuje kvantitativnu i kvalitativnu usklaenost elemenata svoje forme i da je usmereno na ostvarivanje isto ekonomskih ciljeva u fazi proizvodnje i u fazi razmene uz ciljno pravilo ponaanja ekonomije: da se ostvare maksimalni rezultati sa minimumom ulaganja u reprodukciju.2 Navedeni elementi pojma preduzea zahtevaju i druga objanjenja. Preduzee nije jedini privredni subjekt u privrednom sistemu. Ono ima aktivan odnos prema drugim ekonomskim subjektima i institucijama, prema domainstvima (gazdinstvima), radnjama, a posebno prema dravi kao ekonomskom subjektu.

Avakumovi J., Avakumovi .: Ekonomika Biznisa, Via tehnika kola, Novi Beograd, 2008.

2. ULOGA I ZNAAJ PREDUZEA

Svaki ekonomski sistem ima svoju strukturi i nain fiinkcionisanja. Struktura mu odreuje oblik, a funkcionisanje sadrinu. Ekonomska struktura. Mala preduzea su privredni subjekti, samo jedan deo ukupne privredne strukture. U teoriji je poznata podela privrednih subjekata na preduzea, dormainstva i dravu. Preduzea kao najznaajniji privredni subjekt, mogu se posmatrati sa razliitih aspekata. Jedan od takvih kriterijuma polazi od veliine preduzea: od broja radnika koji preduzee zapoljava, veliine angaovanog kapitala, obima proizvodnje, ukupnog prihoda i slinih ekonomskih parametara. Na osnovu tog kriterijuma, sva preduzea se dele na velika, srednja i mala preduzea. "Poput Ijudi nieg, srednjeg i vieg rasta, i preduzea manje, srednje i vee veliine imaju prednosti u pojedinim oblastima delovanja". Kao to navedeni Ijudi mogu pripadati razliitim imovnim slojevima, tako i preduzea (velika, srednja i mala) mogu biti uspena ili neuspena. Podjednake su ekonomske iluzije da je "malo lepo" ili da je "vee bolje", jer veliina preduzea nije presudna u racionalnom kombinovanju faktora proizvodnje. Podela preduzea prema veliini, dakle, nije opredeljujua za njihov ekonomski uspeh. Velika preduzea predstavljaju krupne i ekonomski mone privredne organizacije (korporacije, kompanije, konglomerate), koje imaju svoje afilijacije u svim znaajnijim privrednim seditima zemlje ili meunarodnog trita (multinacionalne kompanije). One se, u svojoj grani ili na zauzetom tritu, pojavljuju kao vodei privredni subjekti, esto moniji i ekonomski snaniji i od privrednog sistema u kome se organizuju. Zbog toga, velika preduzea opredeljujue utiu na ponudu, na cene, na kvalitet i navike potroaa i dr. Ona su nastala koncentracijom kapitala i znaajno koriste efekte ekonomije velikog obima. Svojom veliinom najznaajniji su privredni partner dravi, a posebno njenoj izvrnoj vlasti, preko kojih ona, kao preko svoje infrastrukture sprovodi ekonomsku politiku zemlje. Mala i srednja preduzea su manji privredni subjekti, koji svojim postojanjem i funkcionisanjem znatno dopunjavaju i razuuju privrednu strukturu jedne zemlje. Usled reafirmacije preduzetnitva u veini razvijenih privreda, mala i srednja preduzea su postala glavni nosilac njihovog ekonomskog razvoja. Zbog znaaja koji imaju u reavanju nezaposlenosti i poveanju bogatstva nacija, mala i srednja preduzea se pojavljuju kao pokretai inovacija i nosioci socijalne, ekonomske i kulturne evropske integracije. Evropskom poveljom za mala preduzea33, ije su potpisnice sve zemlje lanice Evropske unije i one koje imaju takve aspiracije, treba da doe do uniformisanja zakonskih propisa koji favorizuju razvoj malih i srednjih preduzea, koji omoguavaju nesmetan pristup flnansijskim sredstvima i koji favorizuju konkurentnost i preduzetnitvo.

3. VRSTE PREDUZEA
Razliiti su kriterijumi za klasifikaciju preduzea. Ona se mogu diferencirati po karakteru svojine, prema tome u kojoj fazi procesa reprodukcije obavljaju svoju funkciju, prema karakteristikama procesa rada koji je preteno zastupljen u preduzeu, prema strukturnim odnosima elemenata proizvodnje, prema vidu organizacije proizvodnje i prema vrsti delatnosti koju obavljaju. Prvi kriterijum, karakter vlasnitva na sredstvima za proizvodnju, najznaajniji je i najkompleksniji. Svojina je inae, kao to je poznato, najznaajniji proizvodni odnos i preovladujue opredeljuje karakter privrednog sistema jedne zemlje. Otuda se ovaj kriterijum za razvrstavanje preduzea ne moe potpuno razumeti bez, bar deliminog, istorijskog osvrta na tipove preduzea u razliitim periodima ekonom-skog razvoja. U kapitalistikoj robnoj privredi organizacioni oblici preduzea evoluirali su od male inokosne firme do vrlo sloenih i monih kompanija u svojini jednog ili vie kapitalista, koje mogu kontrolisati proizvodnju, investicije i cene. Radi ilustracije, navee se samo najznaajniji oblici preduzea. Inokosno kapitalistiko preduzee je prvi organizacioni oblik preduzea u kapitalizmu. To je oblik koji je nastao razvojem kapitalistike privatne inicijative i vezuje se za prve faze razvoja ovog drutveno - ekonomskog sistema. Karakterie ga mala ekonomska snaga, mali broj zaposlenih i dopunski rad vlasnika i njegove porodice. Danas je ovaj oblik zastupljen u nekim fazama tranzicije realsocijalistikih privrednih sistema u preduzetniku ekonomiju. Partnersko kapitalistiko preduzee nastaje udruivanjem veeg broja individualnih kapitala i nastalo je iz potrebe veih investicionih zahvata (gde inokosni kapital nije imao mogunost). To su javna trgovaka drutva, kod kojih su vlasnici kapitala javni i poznati i garantuju svojom celokupnom imovinom za obaveze preduzea prema treim licima, i komanditna drutva, kod kojih su vlasnici kapitala tajni, ali ne i nepoznati, i koji garantuju za obaveze preduzea u pravnom i ekonomskom prometu samo delom imovine, odnosno imovinom (kapitalom) koji su uloiii u preduzee. Najznaajniji oblik kapitalistikog preduzea jeste korporacija, koja se sa kapitalistikom dravom smatra i najveim centrom ekonomske moi u ovoj privredi. To je gigantsko, veliko preduzee koje karakterie veliki angaovani kapital, posebno veliki stalni kapital, veliki broj zaposlenih radnika, definisani sistem upravljanja, hijerahija menadmenta i definisani sistem ciljeva preduzea. Korporacije mogu biti privatne i javne, profitne i neprofitne, sa akcijama ili bez akcija. Ipak. u praksi, korporacije su profitni akcionarski subjekti, nastali koncentracijom kapitala i orijentisani na nacionalna i internacionaina tiita.
8

Konglomerati su poseban oblik kapitalistikog preduzea koji je nastao kao posledica procesa koncentracije kapitala razliitih delatnosti. Konglomerati su organizaciona forma u kojoj se nalaze privredne aktivnosti medu kojima nema odgovarajue slinosti, koja objedinjuje razliite delatnosti i koncentrie ekonomsku snagu ponude (monopolsko ponaanje) i odluujue utie na podruje cena. Multinacionalne kompanije su nadnacionalna preduzea koja imaju svoje afilijacije i predstavnitva u mnogim zemljama i koja svojim obimom prometa i profita, a posebno akumulacije i njene upotrebe (investicija) esto nadilaze privredne sisteme zemalja na ijim tritima posluju. Logika seljenja kapitala sa trita na trite i iz grane u granu, njihova su trajna aktivnost, koja se omoguava i partnerskim odnosima sa zemljom domainom na ije tiite se doseljavaju.3 Holding kompanije se formiraju kao organizacioni oblik kojim se relativno efikasnije vri kontrola rada i profita korporacije i multinacionalne kompanije. Njome se postie koncentracija moi odluivanja u radu jedne ili vie korporacija. Ovde treba pomenuti i druge monopolistike oblike kapitalistikog preduzea kao to su koncera, kartel, trust i sindikat. Koncera je najraniji oblik monopolistikog organizovanja, koji objedinjuje razliita preduzea razliitih grana proizvodnje i delatnosti, a koja stupanjem u koncern zadravaju svoju pravnu samostalnost. Koncern "slui" celini, zastupa njene interese u prometu, sferi investicija, nastupu na tritu i drugim bitnim elementima poslovanja. Za razliku od koncerna, kartel je oblik ugovornog povezivanja vie manjih preduzea, posebno u oblasti cena ili interesnih podela trita. Trust je oblik koncerna, ali oblik koji fleksibilno vodi svoju proizvodnu funkciju, ekonomiju trokova, politiku cena, politiku investiranja. Sindikat se formira kao zajednika funkcija veeg broja preduzea koja su potpuno samostalna. a preteno se odnosi na ostvarenje niih trokova u pojedinanim preduzeima ili na ogranienje konkurencije drugih preduzea. Jo dva specifina oblika kapitalistikog preduzea zasluuju panju, vie iz razloga to su to rezultati jednog procesa reorganizacije ili konsolidacije postojeih preduzea. Re je o merderima i konsolidacijama, gde se u prvom sluaju radi o apsorbovanju jedne ili vie korporacija od strane druge korporacije, a u drugom o procesu konsolidacije korporacije koja je imala tekoe u poslovanju, pa je taj proces "proizveo" jednu ili vie novih (konsolidovanih) korporacija. Navedeni oblici kapitalistikog preduzea imaju zajedniku osobinu da su to oblici privatne kapitalistike svojine razliitog oblika koncentracije i centralizacije kapitala. Medutim, u

Pavlievi M; Ekonomika preduzea; ICIM, Kruevac, 2004. 9

privrednoj praksi pored ovih oblika organizovanja preduzea postoje i drugi oblici zasnovani na dravnoj svojini, na oblicima kolektivne svojine i zadrune svojine. Reafirmacija preduzetnike ekonomije u bivim realsocija-listikim privredama predstavlja jedan prelazni period u kojem se "meaju" elementi oba sistema. Radi ilustracije, u jednom periodu u nasoj privredi po zakonskim propisima egzistirali su sledei oblici preduzea: drutveno preduzee, javno preduzee, preduzee u meovitoj svojini (deoniko drutvo, komanditno drutvo, drutvo sa neogranienom solidarnom odgovornou lanova), ugovorno preduzee i zadruno preduzee. Navedeni oblici preduzea su u stvari oblici tri vrste svojine nad sredstvima za proizvodnju u preduzeu: drutvene, dravne i privatne svojine. U tom smislu, iskljuujui drutveno preduzee kao ostatak prethodnog sistema, koje se, pored ostalog ne moe vie osnivati i ija se svojina nuno mora transformisati, sva preduzea se organizuju kao: privredna drutva i javna preduzea. Privredno drutvo je oblik preduzea koje definie odnose izmedu osnivaa preduzea u privatnoj svojini. S obzirom na to da li se osnivaju kao drutva lica ili drutva kapitala, razliite su njegove odgovornosti u pravnom i ekonomskom prometu prema treim licima. Drutvo lica se organizuje kao ortako drutvo i kao komanditno drutvo. Razlika izmedu njih je sledea: ortako drutvo se osniva ugovorom dva fizika lica ili vie fizikih lica koje se obavezuju da, uz sopstvenu neogranienu solidarnu odgovornost za obaveze drutva, obavljaju odredenu delatnost pod zajednikom firmom, a komanditno drutvo je drutvo lica u kome komplementar za obaveze drutva odgovara neogranieno solidarno, a komanditor samo delom imovine do iznosa ugovorenog uloga. Drutva kapitala se organizuju kao akclonarska drutva i kao drutva sa ogranienom odgovornou. Akcionarsko drutvo je drutvo koje osnivaju pravna, odnosno fizika lica radi obavljanja delatnosti, iji je osnovni kapital utvrden i podeljen na akcije odredene nominalne vrednosti. Drutvo sa ogranienom odgovornou je drutvo kapitala koje radi obavljanja delatnosti osnivaju pravna i fizika lica koja ne odgovaraju za obaveze drutva, a snose rizik za poslovanje drutva do visine svoga uloga. Javna preduzea su oblik dravnih preduzea, organizuju se za grane i delatnosti koje su od znaaja za dravu i njene gradane i razlikuju po nivou organizovanja same drave (makroznaaja, regionalnog znaaja ili komunalnog znaaja). Za razliku od kriterijuma svojine nad sredstvima za proizvodnju, koji definie vlasnitvo nad kapitalom preduzea, preduzea se razlikuju po ekonomskim i proizvodnim karakteristikama svoga poslovanja. Prema funkciji koju imaju u procesu drutvene reprodukcije preduzea se dele na: proizvodna, trgovinska i bankarska Proizvodna preduzea se preteno bave materijalnom proizvodnjom,
10

trgovinska su njihova "produena ruka" i slue da proizvodi efikasnije, preko prometa, dou do svoga potroaa, a bankarska preduzea posluju u novanoj sferi i "gazduju" prometom novca i novanog kapitala, kao jednog od retkih resursa u procesu drutvene reprodukcije. Zavisno od karakteristika procesa rada koji se odvija u njima, preduzea se dele na ekstraktivna (preraivaka), graevinska, saobraajna i industrijska. Prema strukturnim odnosima elemenata proizvodnje, preduzea su zanatska (manufakturna), preduzea proste i sloene kooperacije i preduzea industrjjske proizvodnje. Prema vidu organizacije proizvodnje, preduzea mogu biti pojedinane proizvodnje, masovne proizvodnje, serijske proizvodnje i automatske proizvodnje. Prema delatnosti, preduzea su industrijska, gradevinska, poljoprhredna, saobraajna i usluna. Svi navedeni i drugi nepomenuti kriterijumi u klasifikaciji preduzea na odreene vrste ovde su prevashodno posluili kao ilustracija sloenosti tipova i vrsta privrednih subjekata, njihovih meusobnih veza i odnosa. Preduzee jeste samostalni ekonomski subjekat, ali je nuno upueno na druga preduzea i neposredno ili posredno zavisi od njihove delatnosti i obima proizvodnje. I, drugaije reeno, okruenje u kome egzistira preduzee u velikoj meri opredeljujue odreuje njegove osnovne karakteristike i nain njegovog funkcionisanja. Organizacione oblike preduzea stvarno definiu zakonski propisi, ali njegovu strukturu, veliinu i delatnost preteno opredeljuje trite. U osnovi svega nalazi se pokretaki motiv proizvodnje - zadovoljenje stalno rastuih potreba drutva i njegovih lanova.

11

ZAKLJUAK
Svako preduzee, bez obzira kojoj grani privrede pripadalo, svoj predmet poslovanja opredeljuje dosta konkretno. Preduzee je deo konkretne ekonomske stvarnosti i stvoreno je da ostvaruje jednu od funkcija u drutvenoj reprodukciji. Drutvena podela rada shvaena kao ralanjavanje ukupnog drutvenog rada na razne oblasti, grane, vrste i podvrste delatnosti omoguila je preduzeu, s jedne strane, izbor delatnosti kojom e se preteno baviti, ali je, s druge strane, opredelila i drutveni karakter takve proizvodnje i trajnu upuenost preduzea na druge privredne subjekte. Prva injenica opredeljuje identitet preduzea, njegovu unutranju dimenziju, a druga njegovu funkciju u procesu drutvene reprodukcije i mesto u grani kojoj pripada. Delatnost preduzea se definie kao vrsta proizvodnje, odnosno kao vrsta aktivnosti u procesu proizvodnje i/ili pruanja usluga. To je "zanimanje" preduzea, kvalitativno obeleje preduzea, koje se naravno identifikuje prema vrsti proizvoda koji se proizvodi ili usluga koje preduzea pruaju. To je zadatak koji preduzee ostvaruje u procesu drutvene reprodukcije i kojim se definie privredna linost preduzea. Treba posebno istai da, iako je izbor ovakvog zadatka u procesu drutvene reprodukcije naizgled sasvim slobodan, preduzea se suoavaju sa nizom ogranienja zakonske (formalne), materijalne (ekonomske), tehniko - tehnoloke, demografske, geografske, prostorne i ekoloke prirode. Takav izbor je determinisan ulaganjem kapitala, odnosno vrednovanjem oekivanih prinosa tog ulaganja, rangiranjem moguih varijanti i oekivanih koristi. Otuda je izbor delatnosti preduzea najpre "stvar" opredeljenja vlasnika kapitala, pa tek onda "zauzimanje" odgovarajue uloge i funkcije u procesu drutvene proizvodnje i ostvarenje dela zadatka makroekonomskog sistema.

12

LITERATURA

1. Avakumovi J., Avakumovi .: Mneddment - prirunik, Via tehnika kola, Novi Beograd, 2007. 2. Avakumovi J., Avakumovi .: Ekonomika Biznisa, Via tehnika kola, Novi Beograd, 2008. 3. Bulat V.;Organizacija preduzea, ICIM, Kruevac, 2008. 4. Kosti .;Osnovi organizacije preduzea, Savremena administracija, Beograd, 1976. 5. Kotler P.: Marketing Management, The Millennium tenth edition, Prentice Hall Internationa Inc, New Jersey, 2000 6. Pavlievi M; Ekonomika preduzea; ICIM, Kruevac, 2004. 7. Pavlii M.:Menadment malog preduzea, ICIM, Kruevac, 2007.

13