Visoka poslovna kola strukovnih studija Novi Sad

Dragan Gluvaji 63/09PI

TIGAR Korporacija
(Preduzece za proizvodnju gumenih proizvoda)

Mentor: Tatjana uri Kuzmanovic

2012. godina, Novi Sad

Sadraj:
1. TIGAR Korporacija ....... 3 1.1. Istorijat ... 3 1.2. Osnovni podaci A.D. TIGAR Pirot ................................................................... 4, 5 1.3. Organizaciona i upravljaka ema . 5, 6 2. Delatnost preduzea ... 6 3. Misija i vizija preduzea ............................................................................................ 7 4. Saradnja sa EU ........................................................................................................... 7 4.1. Sporazum o prekograninoj saradnji Srbije sa EU ... 7 4.2. Pokazatelji . 8, 9 5. Najvea ekspanzija i poslovni uspeh .. 10 6. Struktura zaposlenih ... 11 7. Pregled problema prilikom izvoza u EU i mogua resenja ..... 11, 12 8. QMS & EMS & OHSAS .. 12, 13 9. Zakljuak .... 13 10. Literatura .... 13

1. TIGAR KORPORACIJA
1.1. Istorijat 1935. - Osnovan je TIGAR kao radionica za proizvodnju gumenih proizvoda i svih vrsta gumene obue. 1959. - Osnovana je fabrika Autoguma. 1966. - Osnovana je fabrika Tehnika guma. 1972. - Napravljena prva radijalna guma. 1974. - Ugovor o licenci sa firmom BF Goodrich (SAD). 1977. - Osnovana fabrika Unutranja autoguma u Babunici. 1978. - Joint-venture sa firmom BF Goodrich. 1981. - Osnovan je Tigar Americas (SAD). 1988. - Osnovana je fabrika Lepila. 1990. - Osnovan je Tigar Europe (V.Britanija). 1991. - Transformacija Tigra u akcionarsko drutvo. 1995. - Uvoenje standarda ISO 9001. 1996. - Obnovljen ugovor o licenci i komercijalnoj saradnji. 1997. - Joint-venture ugovor Tigar-Michelin North America. 2000. - Obnovljen ugovor o licenci i komercijalnoj saradnji. 2001. - Ugovor o zajednikom ulaganju Tigra i Michelin group u formiranje zajednike firme. 2002. - Ugovor o formiranju zajednike firme Tigar-Michelin-IFC. - Ugovor o zajmu IFC-Tigar. 2003. - Formiranje zajednike firme Tigar-Michelin-IFC. - Organizacija Tigra na korporativnom principu. 2005. - Dodatno investiranje u Tigar MH. - Usaglaavanje sa standardima EU.

- Emitovanje akcija korporacije i kotacija na Beogradskoj berzi. TIGAR Korporacija predstavlja poslovno investiciono - razvojni sistem, nastao u svetu guma i proizvoda od gume, ali strateki opredeljen u pravcu razvoja iroke programske baze, razvijajui strateka partnerstva i alijanse sa industrijskim liderima. Na ovaj nain TIGAR Korporacija kontinualno uveava svoje prisustvo na svetskim tritima proizvoda i usluga prepoznatljivog brenda koji prate kvalitet, pouzdanost i konkurentnost. Zaposleni u Tigru veruju da osnovu njihovog uspeha ine ljudi, sa svojom kreativnou, posveeni svom poslu i uspehu Kompanije. Uspeh Kompanije u proteklim godinama je posledica konzistentnih napora i praktinih rezultata kreacije i efektivnosti zaposlenih koji su aktivno prihvatali i savladavali izazove vremena. Maksimum napora posveen je iznalaenju puteva da kroz procese optimizacije trokova, podizanja efektivnosti, razvoj kreativnosti i kvaliteta ostvare vrednosti koje e zadovoljiti potrebe kupaca, upoljenih, akcionara i zajednice u kojoj ive i posluju. Otvoreni su za poslovne aranmane u svojim programima, ukljuujui sve vidove komercijalnih i proizvodnih kooperacija, kao i zajednikih ulaganja, gde to partnerski interei budu zahtevali. 1.2. Osnovni podaci A.D. TIGAR - Pirot Osnovne informacije o preduzeu Preduzece za proizvodnju gumenih proizvoda - Korporacija 1. Pun naziv preduzea Tigar a.d. Pirot 2. Skraeni naziv Korporacija Tigar a.d., Pirot 3. Adresa Nikole Paia 213, 18300 Pirot 4. Datum osnivanja 1935, Registraski uloak br 1- 1087 5. Broj reenja upisa u sudski Registraski uloak br 1- 1087 registar 6. Matini broj 07187769 7. PIB poreski identifikacioni 100358298 broj Societe General YU Bank 275-2213154081106-32 YU banka 180-0173750101000-57 Banka Intesa 160-0000000007202-04 8. iro rauni i banke kod kojih Kulska banka 325-0000000003387-47 se vode Raiffesen bank 265-1100310000313-80 HVB banka 175-0000003008055-19 Komercijalna banka 205-0000000033971-25 Srpska banka 295-0000001211440-91

9. Sektor klasifikacije delatnosti

10. ifra delatnosti 11. Osnovna delatnost 12. Oblik organizovanja 13. Broj zaposlenih 14. Ime i prezime direktora 15. Ime i prezime osobe za Jelena Petkovi kontakt 16. Telefon 010/31-31-21 17. Faks 010/31-31-41 18. e mail jelenap@tigar.com

J Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti 74150 Holding poslovi Akcionarsko drutvo 4453 dipl.ing. Dragan Nikoli

1.3.Organizaciona i upravljaka ema a) Organizaciona ema

b) Upravljaka ema

2. Delatnost preuzea
TIGAR Korporacija ima poslovno ime i zatitni znak koji je poznat irom sveta. Otvoreno je akcionarsko drutvo, kotirano na Beogradskoj berzi. Korporacija je povezana sa gumarskom industrijom, ali sve vie posveena irenju svoje delatnosti i globalnom organizovanju. Primenjuje principe korporativnog upravljanja i meunarodne raunovodstvene standarde, a pri tom nudi kvalitetan proizvod koji odgovara standardima EU i SAD i ispunjava uslove Svetske banke i EU u oblasti zatite ivotne sredine. Osnovna delatnost su holding poslovi, a pored toga Korporacija se bavi proizvodnjom gumenih proizvoda, gumeno-tehnike robe, gumene obue, boja, lakova i lepila. Bavi se i spoljno-trgovinskim poslovima (uvoza i izvoza, posredovanja, distribucije i zastupnitva), za sve proizvode za koje je registrovalo delatnost trgovine na veliko, poslovima izvoenja investicionih radova u inostranstvu, uslugama koje su u vezi sa meunarodnim transportom roba i usluga i drugim uslugama vezanim za spoljnot-rgovinsko poslovanje. Korporacija moe obavljati i poslove od zajednikog interesa, za zavisna drutva: poslove finansiranja, marketinga, plana i kontrole, pravne poslove i poslove osiguranja, poslove upravljanja kadrovima, poslove organizacije razvoja, poslove razvoja i odravanja informacionih sistema i komercijalne poslove.

3. Misija i vizija preduzea

Misija Stvaranje sistema vrednosti kroz proaktivnu razmenu sa okruenjem, u cilju zadovoljenja svih zainteresovanih strana, afirmacije principa odrivog razvoja, primene najviih etikih standarda, kao i poboljanja kvaliteta ivota svih pripadnika i uveanja bogatstva korporacije. Vizija Biti kompanija u ijim se vrednostima odrava dostojanstvo, integritet pripadnika i partnera i koja prua istinski doprinos odrivom razvoju.

4. Saradnja sa EU 4.1. Sporazum o prekograninoj saradnji Srbije sa EU Visoko izraena svest o snazi drutvene odgovornosti u korporaciji Tigar postoji koliko i sama kompanija. Cilj Tigra, od samog osnivanja, nije bio samo stvaranje profita, ve i ostvarivanje pozitivnog uticaja na sredinu u kojoj posluje. Drugim reima, Tigru je uvek bio imperativ razvoj, a ne samo rast. Finansijski sporazum vredan 50 miliona evra o projektima prekogranine saradnje Srbije, Bugarske, Rumunije i Maarske potpisan je u Pirotu. Projekti e se realizovati naredne tri godine, a sporazum su potpisali ef Delegacije Evropske komisije u Srbiji ambasador ozep Ljoveras i potpredsednik Vlade Srbije Boidar eli. Ambasador Ljoveras izjavio je na sveanosti potpisivanja sporazuma u zgradi pirotske optine da je Evropska unija (EU) do sada u Pirotu finansijski pomogla izgradnju sportske hale, Istorijskog arhiva, otvaranje Optinskog uslunog centra, Turistike organizacije kao i da je uloila u izgradnju regionalne sanitarne deponije. On je dodao da se sada radi na razvoju Koridora 10 koji je od velikog znaaja za region i najavio da e se uskoro otvoriti elezniki prelaz sa Bugarskom. eli je istakao da e od potpisivanja ovog sporazuma koristi imati i Pirot i ceo jug Srbije. On je dodao da se oekuje da jug Srbije u saradnji sa Bugarskom iz ovog sporazuma dobije do etiri miliona evra godinje. Ambasador Ljoveras istakao je na kraju posete Pirotu da svetska ekonomska kriza ne sme da bude izgovor za odustajanje Srbije od puta evropskih integracija. On je dodao da je ekonomska situacija teka i u Srbiji i u EU, ali da je jedina garancija za bolju budunost lanstvo u Uniji.

4.2. Pokazatelji

Korporacija Tigar a.d. ostvarila je u 2005. prihod od prodaje, u iznosu od 11 milijardi dinara, to je za oko 33 odsto vie nego u 2004. godini. Vrednost izvoza u 2005. godini bila je 94 miliona evra ili 20 odsto vie u odnosu na ostvarenje u 2004., kada je korporacija proglaena izvoznikom godine. Oko 95% proizvodnje izvezeno je na trite Evropske unije, a ukupan neto profit korporacije u 2005. godini iznosio je 318 miliona dinara. Najvei izvoznik u okviru korporacije bila je fabrika auto-guma Tigar MH, koja izvozi 78% proizvodnje. Vrednost ostvarenog izvoza ove fabrike u proloj godini bila je 7.056.000 evra, a oko milion guma prodato je u Velikoj Britaniji. Drugo preduzee po veliini je Tigar Obua koje je takoe udvostruilo nivo izvoza u poslednje dve godine.

Ostvareni su dobri poslovni rezultati i pored pada industrijske proizvodnje i visoke stope inflacije u proloj godini i njenog negativnog uticaja na uveanje trokova poslovanja. Oteavajua okolnost bilo je i poskupljenje repro materijala, pre svega nafte i sirovog kauuka. Kompanija "Tigar" AD koja osim fabrike obue u sastavu ima i fabriku tehnike gume i fabriku lepka, ove godine izvezla je robe u vrednosti od 1.528.000 evra. To je za est miliona vie nego lane, ali za 20 odsto manje od plana. Za narednu godinu, planirano je poveanje izvoza od itavih 122 odsto, pa bi trebao da dostigne cifru od 30 miliona evra. Okosnica "Tigrovog" izvoza je Fabrika obue, najvea u ovom delu Evrope. Izgraena je pre tri godine, a u nju je uloeno 30 miliona evra, koje su u "Tigru" obezbedili prodajom fabrike autogume francuskoj imperiji "Milen".

Ostvareni neto prihod od prodaje u Srbiji i iz Srbije za period januar - septembar 2010. godine iznosi 1,685 miliona dinara, to je 40% vie nego u istom periodu godine, ali je jo uvek ispod plana. Prodaja u izvozu vea je za 56%. Najvei deo izvoza, 84% realizovan je u EU, a zatim tritu Balkana i okolnih zemalja 10%. Rast izvoza bio bi vei da je ostvaren plan prodaje za nove kupce u programu obue, od kojih su posebno znaajni Decathlon (Francuska), Ajs (Francuska), Martinelo(Italija) i IIse Jacobsen (Danska). Ukupan izvoz u 2010.godini iznosio je 14 miliona evra, od toga 11,76 miliona odnosno 84% izvezeno je u zemlje EU. U 2010. godini kompletna koncentracija resursa bila je usmerena prema obui kao najveem biznisu, to je uslovilo visok procenat uea u ukupnom prihodu. Sa nastupom sezone, uz pretpostavku normalizacije snabdevanja, procenat uea prihoda od prodaje guma e sigurno imati tendenciju rasta, kao i program Tehnike gume, gde je u zadnjem kvartalu dolo do trenda povaanja narudbina, posebno za nove kupce u izvozu.

Hm e isjki p iz v i. 1 % ro o d 0 T h i e n ka g m .1 % u a 3

O li sta p iz o i. 2 ro v d %

G m .6 % u e 0 O u .1 % b a 5 U p z oda uskl ui v a z E deo roi v op z oz a U

Vrsta robe
Auto - gume Obua Modna obua Deija obua Radnika izma Tehnika guma Hemijski proizvodi Ostali proizvodi

Zemlja
Velika Britanija Danska, Francuska Danska, Francuska Italija Austrija Italija Nemaka Austrija

Vrednost u
7.056.000 1.746.800 401.764 87.340 698.720 1.528.000 1.176.000 235.200

Deija obua 5% Zatitna izma 12%

Ostalo 6% Niska obua 14%

Modna obua 23%

Radnika izma 40%

5. Najvea ekspanzija i poslovni uspeh

10

Najvea ekspanziju imaju u programu obue, u koju su i najvie investirali. U rastu prodaje gumene obue na tritu EU, koji u prvom delu godine iznosi skoro 70%, najvei udeo imaju proizvodi primijum kvaliteta, za vodee dilere i maloprodajne lance irom Evrope. Na drugom mestu po obimu izvoza je program tehnike gume, ukljuujui i novu fabriku za izradu proizvoda od reciklirane gume. Samo nedelju dana nakon putanja u rad ove fabrike kupcima u vedskoj isporuen je prvi leper gotovih proizvoda, a sada je dinamika izvoza od dva do tri lepera nedeljno. U ovom programu i na domaem tritu imaju ve zavidnu referentnu listu kupaca sportskih terena od gumenog reciklata, a gotove proizvode od reciklirane gume nastoje da plasiraju i na trite regiona.

Redosled prvih 10 akcionara po broju akcija

Akcionar 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 AKCIJSKI FOND AD BEOGRAD PIO FOND RS ARTIO INT. EQUITY FUND ERSTE BANK CUSTODY 00001 SG SRBIJA KASTODI RAUN RAIFFEISEN BANK INTERNATIONAL ERSTE&STEIERMARKISCHE BANK D.D KOMERCIJALNA BANKA-KASTODI SWEDBANK AS UNICREDIT BANK KASTODI RACUN Broj akcija 429429 149981 123132 87728 55654 42164 37637 26062 24851 18500 % od ukupne emisije 24.98918 8.72764 7.16525 5.10504 3.23860 2.45359 2.19016 1.51659 1.44612 1.07655

6. Struktura zaposlenih
Korporacija Tigar u svojim entitetima zapoljava preko 2.200 zaposlenih.Vie od 350 zaposlenih ima fakultet, a prosena starost zaposlenih u Tigru iznosi 40 godina. Najvei broj naih saradnika sa visokom strunom spremom ine ekonomisti sa 29.5%, zatim slede tehnolozi sa 15%, elektroniari

11

sa 15% pa mainci sa 10%. U skladu sa potrebama su i diplomirani pravnici, inenjeri zatite ivotne sredine, profesori jezika, hemiari, dizajneri i drugi.

AKTIVNOSTI OBUKA U TOKU RADA OBUKA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU UKUPNO UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH STAROSNA ZAPOSLENIH

BROJ POLAZNIKA 2008 3.166 773 3.939 2.127 2009 2.481 400 2.881 2.029 2010 2.948 307 3.255 2.252

STRUKTURA 21- 30 31- 40 41- 50 51- 65 Total 452 623 716 461 2.252

KVALIFIKACIONA Visoko KvaliPolukvali- NekvaliSTRUKTURA VSS VS SSS kvalifikovani fikovani fikovani fikovani ZAPOSLENIH 2.252 380 126 11 659 743 15 318

7. Pregled problema prilikom izvoza u EU i mogua resenja

TIGAR Korporacija, koja posluju na teritoriji Evropske Unije, susree se sa nekim manjim problemima u svom poslovanju, koji mogu da ometaju razvoj u rastu. Najei problemi sa kojima se susreu su sledei: Rizici u vezi sa cenama sirovina i energenata. Rizici u vezi sa inflacijom,deviznim kursem,obezbeenjem obrtnog i investicionog kapitala i cenom kapitala. Rizici sa regulatornim pitanjima.

Kao mogua reenja, za probleme sa kojima se susrece TIGAR Korporacija, prilikom izvoza u EU su sledea: Politika upravljanja rizicima ugraena u proces stratekog planiranja i odluivanja, zasnovanog na stalnom praenju rizika. Uspostavljanje poslovnih veza sa najboljim kompanijama Privlaenje znaajnih meunarodnih investicija i partnerstva. Stabilizacija pozicije na tritu. Primena vaeih meunarodnih standarda. Potovanje drugih sistema i kultura, bez ugroavanja sopstvenih vrednosti. Otvoreno upravljanje odnosima interesnim grupama,gde posebno mesto pripada zaposlenima.

12

Razvoj na tritima EU postavlja brojne izazove pred izvoznike koji zahtevaju strateki pristup koji se zasniva na fleksibilnosti, inovativnosti i medjunarodno priznatim standardima, Za uspean nastup na tritu EU, potrebno je izviti dobru pripremu i odabrati odgovarajuu marketinku strategiju. Sve zemlje EU imaju zajedniku carinsku tarifu. To znai da se iste carinske tarife primenjuju irom EU, bez obzira u koju dravu lanicu se roba uvozi. Unutar EU roba moe slobodno da se kree izmeu drava lanica. Kada se proizvod plasira na trite EU neophodno je da se ispotuje odgovarajue zakonodavstvo u vezi zatite zdravlja, bezbedosti i ouvanja ivotne sredine. Ove procedure se ne mogu izbei kada se izvozi u EU. Upravljanje kvalitetom, upravljanje zatitom ivotne sredine i upravljanje zatitom zdravlja i bezbednou na radu kao integrisani menadment sistemi su deo ukupnog menadmenta u "Tigru". Sistemi su gradjeni na osnovu procesnog modela i zadovoljavaju sadanji stepen tehniko tehnolokog i organizacionog razvoja "Tigra" kao matine kompanije i svih njenih zavisnih preduzea i zahteve relevantnih medjunarodnih standarda iz oblasti upravljanja kvalitetom, upravljanja zatitom ivotne sredine i upravljanja zatitom zdravlja i bezbednosu na radu. Upravljanje kvalitetom Standardi upravljanja kvalitetom, kao i standard upravljanja zatitom ivotne sredine ISO 14001 i standard SA8000, odnose se na upravljanje preduzeima, . Zajedno sa ISO 14000, pozati su kao standardi sistema generikog u pravljanja I mogu da se primene na sve organizacije. Proizvoai koji poseduju sertifikat ISO 9001:2000, imaju znaajnu prednost, budui da predstavlja najvaniji element u prodaji kada se posuluje na konkurentnom tritu EU i bitno doprinosi poverenju partnera sa kojima se posluje.

8. QMS & EMS & OHSAS

Proizvodni entiteti TIGAR Korporacije, imaju uveden: Sistem upravljanja kvalitetom, u skladu sa ISO 9001 Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, u skladu sa standardom ISO 1400

Tigar obua je sertifikovala system upravljanja zatitom zdravlja i bezbedou na radu u skladu sa standardom OHSAS 18001, dok je u ostalim proizvodnim entitetima u toku njegova implementacija. U preduzeima Tigar Obua i Tigar Hemijski proizvodi, sistemi su sertifikovani od strane YUQS-a, lanice mree meunarodno priznatih sertifikacionih tela IQNet-a. 2010. godine TIGAR Korporaciji uveden je standard OHSAS 18001. OHSAS je skraenica za: Occupational Health and Safety Assessment Series

13

OHSAS standard propisuje zahteve za upravljanje zdravljem i bezbednou na radu i omoguuje organizacijama da upravljaju rizicima po zdravlje i bezbednost na radu, kao i kontinualno poboljanje. Serija standarda OHSAS 18000 koja obuhvata: 1. OHSAS 18001 sisteme upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu nastala je usled potrebe za upravljanjem bezbednou u radnoj sredini. 2. OHSAS 18002:2000 dodatak standardu i predstavlja smernice za primenu 3. OHSAS 18001 je po strukturi vrlo slian ISO 14001 i stvoren je sa namerom integrisanja i sa sistemima upravljanja kvalitetom (u skladu sa ISO 9001) i sa sistemima upravljanja zatitom ivotne sredine (u skladu sa ISO 14001).

9. Zakljuak
Osnovni cilj Tigar Korporacije jeste da bude kompanija u ijim se vrednostima odrava dostojanstvo i integritet pripadnika i partnera i koji prua istinski doprinos odrivom razvoju. Tigar tei da stvori sistem vrednotsi kroz proaktivnu razmenu sa okruenjem u cilju zadovoljavanja svih zainteresovanih strana, afirmacije principa odrivog razvoja. Tei da primenju najvie etike standarde, kao i da pobolja kvalitet ivota svojih pripadnika i da uvea bogatstvo korporacije.

10. Literatura
http://www.tigar.com/tigar.php?str=100&lg=sr http://www.tigar.com/tigar.php?str=186&lg=sr http://www.europa.rs/code/navigate.php?Id=853

14