Preduzee kao privredni subjekt u trinoj privredi Preduzee predstavlja temelju jedinicu privrednog sistema jedne drave; osnovna

elija trine privrede, pravno defmisana celina koja samostalno ostvaruje svoje ciljeve, strategiju razvoja ali zato sama snosi rizik za svoje odluke, a sa ciljem da se ostvari napredak, da se obezbedi rast i razvoj. Ciljevi preduzea su: opstanak, rast i razvoj. Funkcije preduzea Vertikalna podela funkcija: 1. funkcija upravljanja, 2. funkcija rukovienja, 3. funkcija izvrenja. Osnovni zadatak funkcije upravljanja je usmeravanje razvoja preduzea. Zadatak se realizuje donoenjem odluka 0 ciljevima preduzea, o metodama koje treba primeniti u ostvarivanju odabranih ciljeva i o raspodeli rezultata. Nosioci funkcije upravljanja su po pravilu vlasnici preduzea. Osnovni zadatak funkcije rukovoenja je pretvaranje upravljakih odluka u konkretne radne zadatke. Funkcija rukovoenja obuhvata definisanje i poveravanje radnih zadataka, koordinaciju aktivnosti u procesu ostvarenja cilja i kontroku izvrenja aktivnosti. Osnovni zadatak funkcije izvrenja je izvravanje zadataka preduzea. Ovu funkciju obavljaju svi zaposleni. Horizontalna podela funkcija 1. Funkcija istraivanja i razvoja, 2. Funkcija planiranja: funakcija nabavke, funkcija proizvodnje, funkcija prodaje, finansijska funkcija, funkcija informisanja, kadrovska funkcija, funkcija kontrole. Zadatak funkcije istraivanja i razvoja je praenje promena u okruenju i istraivanje primene novih naunih saznanja u proizvodne svrhe. Veliina ove funkcije zavisi od finansijske snage preduzea. Funkcija planiranja - preduzee svoje ciljeve ne ostvaruje spontano, njima treba upravljati i planirati. Planovi se dele na dugorone, srednjorone i godinje planovie. Predmet planiranja je: proces proizvodnje, rezultati i njihova raspodela i razvoj preduzea. Osnovni zadatak funkcije nabavke je pravovremeno i kontinuirano snabdevanje proizvodnje potrebnim materijalnim sredstvima. Zadatak proizvodne funkcije je proizvodnja odreene koliine proizvoda, usluga zadovoljavajueg kvaliteta. Zadatak funkcije prodaje je plasman gotovih proizvoda ili usluga. Uspenost obavljanja ove funkcije zavisi od razvijenosti kanala prodaje i prodajne mree, obima i kvaliteta propagande, kvaliteta uvanja gotovih proizvoda. Funkcija prodaje se u razvijenim trinim privredama organizaciono najee postavlja kao posebna jedinica neposredno podreena poslovnom organu. Finansijska funkcija - zadatak je pribavljanje i upotreba finansijskih sredstava preduzea. U okviru ostvarivanja ove funkcije obavljaju se sledei poslovi: pribavljanje novca i kapitala, ulaganje, oblikovanje strukture kapitala, plaanje obaveza preduzea, naplata potraivanja, osiguranje imovine preduzea, kontrola novanih dokumenata 1 nadzor racionalnosti koriena sredstva, finansijska analiza. Finansijska funkcja obino se organizuje kao posebna organizaciona jedinica koja je direktno podreena poslovodnom organu. Kadrovska funkcija - formiranje kolektiva i razvoj kadrova. Kadrovska komisija raspisuje konkurs za prijem radnika, vri izbor, vodi evidenciju zaposlenih, organizuje prekfalifikacije. Zadatak funkcije informisanja je da obezbedi efikasno formiranje, prenos, korienje i uvanje informacija potrebnih za upravljanje preduzeem. Osnovni zadatak funkcije kontrole je da utvrdi da li preduzee ostvaruje postavljene ciljeve ili ne. Javljaju se dve vrste poslova koje se meusobno razlikuju, a to su: poslovi tehnike kontrole i poslovi ekonomske kontrole. Vrste preduzea Preduzea se meusobno razlikuju na osnovu vie kriterijuma: karakteristike procesa rada, oblika organizovanja proizvodnje, struktura elemenata tj. sredstava i angaovanog rada. Oblici organizovanja preduzea Prema zakonu o privrednim drutvima u naoj zemlji, preduzea mogu biti organizovana u formi: 1. drutva lica (ortako drutvo i komanditno drutvo), 2. drutvo kapitala (drutvo sa ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo), 3. preduzetnik, 4. javna preduzea (u dravnom vlasnitvu). Ortako drutvo nastaje udruivanjem dva ili vie fiziih ili pravnih lica u nameri da pod zajednikom firmom obavljaju neku privrednu delatnost. lanovi uestvuju u dobiti drutva shodno odredbama koje su uneli u osnivaki akt, a ako to pitanje nije posebno regulisano onda svaki ortak ima pravo na jednak deo dobiti s'obzirom da ortaci ulau uloge jednake vrednosti. Ulozi mogu biti u novcu, stvarima, pravima, radu ili uslugama. Komanditno drutvo je drutvo koje se osniva ugovorom dva ili vie fizikih ili pravnih lica radi obavljanja delatnosti pod zajendikom firmom od kojih najmanje jedno lice odgovara neogranieno za obaveze preduzea, a najmanje jedno lice odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog uloga (komandito ). Odgovornost je ugovorom o osnivanju regulisana tako da jedan ili nekoliko lanova odgovaraju drutvu celokupnom svojom imovinom, predstavljaju ga i upravljanju njegovim poslovima, dok ostali lanovi drutva odgovaraju do visine sredstava uloenih u drutvo. Komplementari i komanditori uestvuju u raspodeli dobiti i

snoenju gubitka drutva srazmerno procentu svog udela u drutvu. Komplementar (upravlja) moe biti samo fiziko i pravno lice, ukoliko jedna vrsta lanova prestane da postoji, komanditno drutvo nastavlja sa radom ali menja svoj oblik u DOO ili AD. U sluaju prestanka postojanja komplementara ili kao ortakog drutva ili preduzetnik u sluaju prestanka postojanja komanditora. Akcionarske drutvo sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem i prodajom akcija u skladu sa vaaim propisima. Drutvo sa ogranienom odgovornou - nastaje udruivanjem vie pravnih i/ili fizikih lica sa ciljem da pod zajednikom firmom uestvuju u odreenom privrednom poduhvatu radi koga se drutvo osniva. Preduzetnik - sopstveno preduzee - najjednostavniji oblik i najrasprostranjeniji, osniva ga fiziko lice koje zapoinje sopstvenu ekonomsku aktivnost. Preduzetik je vlasnik sopstvenog preduzea i neposredno upravlja njegovim poslovima. Javna preduzea su poseban tip preduzea koja se osnivaju u delatnostima od oteg interesa, u oblasti infrastrukture i komunalne delatnosti. Oblici povezivanja preduzea Preduzea se povezuju i udruuju na vie naina: 1. preduzea zadravaju svoju samostalnost a njihova zajednica se ustanovljava ugovorom, 2. preduzea koja se udruuju, gube svoju samostalnost prelaze u novo preduzee. Oblici povezivanja preduzea - preduzea se mogu povezati: 1. horizontalno - preduzea istog tipa delatnosti ili iste grane delatnosti, tj iste grupe proizvodnje; 2. vertikalno - udruuju se preduzea vezana u reprodukcioni lanac ili uzastopne grane proizvodnje. 3. u konglomeratima su povezana preduzea razliitih delatnosti koja nisu u neposrednoj vezi. Holding je grupacija preduzea, koje se formira tako to jedno preduzee stie kontrolni paket u jednom ili vie drugih preduzea. Preduzea zadravaju pravnu i poslovnu samostalnost. Moe biti organizovan u formi istih holdinga ili tzv. meovitih holdinga. Statusne promene preduzea Pod statusnom promenom podrazumevaju se spajanje, podela i odvajanje. Spajanje preduzea moe biti: spajanje uz pripajanje, spajanje uz osnivanje. Podela preduzea jeste: podela uz pripajanje, podela uz osnivanje i podela uz pripajanje i podela uz osnivanje. Odvajanje preduzea jeste: odvajanje uz pripajanje, odvajanje uz osnivanje i odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz osnivanje. Osnovni principi poslovanja preduzea Rezultati koje preduzee ostvaruje poslovanjem izraavaju se preko fizikog obima ostvarene proizvodnje (odnosno usluga), preko ostvarene vrednosti proizvodnje i preko ostvarene dobiti. Efikasnost poslovanja preduzea podrazumeva istovremeno posmataranje promena u rezultatima i ulaganjima. Efikasnost poslovanja je vea: ako se pri istim ulaganjima poveavaju rezultati, ako se i rezultati i ulaganja poveavaju, ali tako da se rezultati poveavaju bre, ako se rezultati i ulaganja smanjuju, ali tako da se ulaganja smanjuju bre. Ekonomski principi poslovanja su: ekonominost i rentabilnost. Produktivnost je osnovni ekonomski princip poslovanja, ijom se primenom u praksi postie poslovanje kojim se sa minimalnim utrocima radne snage ostvaruje to vei obim proizvodnje. Koliinski produktivnost se izraava odnosom izmeu ostvarenog fizikog obima proizvodnje i utroka radne snage. P=Q/L, gde je P-produktivnost, L-utroak radne snage a Q-fiziki obim proizvodnje Princip ekonominosti izraava zahtev da se proizvodnja ostvari sa to manjim utrocima materijala, sredstava za rad i radne snage. Ovaj princiip moe se i koliinski izraziti kao odnos izmeu koliine proizvoda i utroaka bilo kog od ova dva elementa. E=Q/M, E=Q/I, E=Q/L, gde je: E-ekonominost, M-utroci materijala, I-utroci sredstava zarad, L-utroci radne snage. Rentabilnost je zahtev da se ostvari maksimalan dohodak sa to manje angaovanih sredstava u procesu reprodukcije. Kvalititativni izraz rentabilnosti je odnos izmeu ostvarenog dohotka i angaovanih sredstava, R=D/AS, gde je R-rentabilnost, D-ostvareni dohodak, AS-angaovana sredstva. Finansijski princiipi poslovanja Likvidnost predstavlja sposobnost dunika da novane obaveze podmiruje o rokovima dospea, to je fmansijsko stanje preduzeca u kome postoji usklaenost izmeu priticanja novanih sredstava i dospelih obaveza plaanja. L = LS/DO, L-likvidnost, LS-likvidna sredstva, DO-dospele obaveze. Likvidnost se izaava: racio tekue likvidnosti, rigorozni racio likvidnosti i neto obrtni fond. Likvidna sredstva predstavljaju sredstva preduzeca kojima se mogu isplatiti obaveze, to su sva kratkorona sredstva preduzeca (obrtna sredstva). Prema stepenu likvidnosti sredstva se dele na: likvidna sredstava prvog stepena, likvidna sredstva drugog stepena i likvidna sredstva treeg stepena.

ako se uz smanjenje ulaganja ostvaruju isti rezultati,

produktivnost,

Solventnost znai dugoronu sposobnost plaanja obaveza, po tome se razlikuje od likvidnosti jer ona predstavlja sadanju sposobnost. Sovlenstost preduzeca se naziva dugorona finansijska sigurnost preduzeca. Teorijske osnove analize poslovanja Analiza je metod ispitivanja koji treba da otkrije unutranje odnose i suprotnosti izmeu elemenata koji saivanjaju sloen predmet ili pojavu. To je postupak naunog istraivanja i objanjavanja stvarnosti putem ralanjavanja neke celine na njene sastavne delove i izuavanja svakog dela za sebe i u odnosu na druge delove tj celine. Najvaniji analitiki postupci, na kojima se zasnivaju svi ostali metodi su: postupak ralanjavanja - ralanjavanje je osnova na kome poiva svaka analiza - kvalitativni aspekt analize, postupak uporeivanja - iji je cilja utvrivanje odnosa izmeu delova analiziranog objekta -kvantitativni aspekt analize. Oblici primene metoda uporeivanja su: metod uporeivanja sukcesivnih bilansa stanja - potpuno sagledavanje ekonomske i finansijske situacije u preduzeu mogue je kroz praenje njenog kretanja tokom vremena, metod presecanja bilansa stanja - sastoji se u horizontalnoj podeli bilasna na odreene delove koji odgovaraju osnovnim grupama aktive i pasive, metod odstupanja - potrebno je sagledati ne samo gde su nastale razlike, njihov kvantitet i obim, ve i osnovne karakteristike odstupanja kao i uzroke nastalih odstupanja, metod raci brojeva, metod korelacije - se zasniva na shvatanju da donoenje odluka na nekoj pojavi nesme da se zasniva na toj pojavi ve na svim pojavam akoje se normaliu, metod eliminacije - se svoidi na ograniavanje polja potraivanja gde se eliminiu sve sve koje nisu sa njom u vezi. Specijalni metodi analize: metod odnosnih vrednosti metod indeksnih brojeva metod standardizacije. Na osnovu cilja analize razlikujemo analize: strukturna analiza koja otkriva strukturu posamtrane pojave koja se analizira, funkcionalna analiza otkriva meusobne odnose i zavisnosi meusobnih inilaca, komparativna analiza sloen proces koje uporeuje svojstva, strukturu i zakonitosti pojava koje se analiziraju, generika analiza otrkiva promene, nastanak i nestanak i razvoj pojava. Ciljevi i zadaci analize poslovanja zavise od onih koji analizu sprovode a to su: vlasnik preduzeca, deoniari tog preduzeca, poverioci, poreski organi, privredna tampa i zvanina statistika. Predmet analize poslovanja je privredna delatnost sa stanovita osnovnih poslovnih procesa. Analiza poslovanja se deli na analizu bilansa i analizu osnovnih funkcija. Analiza bilansa ili finansijska analiza je analiza bilansa stanja i bilansa uspeha. Analiza osnovnih funkcija analizira funkciju proizvodnje, nabavke, prodaje, finansijsku i ostale funkcije u kojima koriste sredstva koja stvaraju rezultati preduzeca. Oblici i vrste analize: kvalitativna i kvantitativna, statistika i dinamika, kompleksna i parcijalna, interna i eksterna, stalna i povremena, analiza vrednosti. Pretpostavke analize: upotrebljivou bilansnih pozicija,

konsolidovanje bilansa stanja i uspeha klasifikacija bilansnih pozicija.

Finansijska politika Finansijska politika je deo ukupne poslovne politike preduzea i predstavlja osnovu upravljanja finansijama preduzea. Principi fmansijske politike su: princip rentabilnosti, princip sigurnosti i likvidnosti, princip zatite od prezaduenosti, princip fleksibilnosti, princip optimalnog akvizicionog dejstva slike fmansiranja. Principu rentabilnosti odgovara svako finansiranje koje doprinosi poveanju ukupnog rezultata. Prihvatljivo je i opravdano finansiranje preduzea iskljuivo iz pozajmljenog kapitala, ali pod uslovom daje ono u stanju da iz ostvarenog bruto rezultata pokrije ugovorenu kamatu (trina kamata) za korienje pozajmljenog kapitala. Princip sigurnosti i likvidnosti ova dva principa su meusobno povezana. Princip sigurnosti zahteva zatitu poverilaca sopstvenim kapitalom preduzea. Princip likvidnosti je sposobnost plaanja dospelih obaveza. Princip zatite odprezaduenosit. Postiji rizik da se poslovanje preduzea moe zavriti ostvarenjem gubitka, a pojava gubitka u situaciji kada preduzee ne raspolae sopstvenim sredstvima dovodi do prezaduenosti.

Prezaduenost je stanje u kojem preduzee nije u mogunosit da pokrije ukupne obaveze ukupnom imovinom. Stoje vea rentabilnost to je manji rizik od prezaduenosti, a samim tim i vea mogunost zaduivanja i obrnuto. Princip fleksibilnosti se definie kao sposobnost kratkoronog prilagoavanja preduzea izmenjenim uslovima poslovanja, pre svega pod uticajem trita. Ogleda se u sposobnosti preduzea da u vreme pojaane konjukture pribavi dodatni kapital za finansiranje dodatne proizvodnje. Princip nezavisnosti zahteva da se preduzee odupre uvek prisutnim nastojanjima svojih poverioca, da korisnicima svojih prizvoda i usluga nametne uslove koji odgovaraju njegovoj sopstvenoj finansijskoj politici. Princip optimalnom akvizicionog dejstva slike fmansiranja: prisutno je nastojanje preduzea da bilansnom politikom preduzea ostave to bolji utisak. Pravila finansiranja Pravila finansiranja odreuju: strukturu kapitala, relacije pojedinih delova uloenih sredstava. Vertikalna pravila jinansiranja tei se da se kroz strukturu kapitala obezbede rentabilnost, sigurnost, nezavisnost i elastinost finansiranja. Horizontalna pravila finansiranja se bave odnosom delova imovine i kapitala preduzea odnosno deloivma pasive i aktive. U ova pravila finansiranja spadaju: zlatna pravila finansiranja ( zlatno bankarsko pravilo finansiranja i bilansna pravila finansiranja), ostala pravila finansiranja ( pravilo finansiranja 2:1 i pravilo finansiranja 1:1 ). Finansijski izvetaji Dva osnovna finansijska izvetaja su bilans stanja i bilans uspeha. Preduzea sastavljaju sledee izvetaje: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o tokovima gotovine, izvetaj o promenama na kapitalu, napomene iz fmansijske izvetaje, statistiki aneks. Bilans stanja predstavlja pregled imovine, obaveza i kapitala preduzea na odreeni dan. Bilans uspeha predstavlja predled prihoda, rashoda i rezultata ostvarenih u odreenom vremenskom periodu. Izvetaj o tokovima gotovine prua informacije o primanjima i izdavanjima gotovine i gotovinskih ekvivalenata tokom odreenog obraunskog perioda. Izvetaj o promenama na kapitalu prua informacije o promenama na kapitalu pravnih lica tokom odreenog obraunskkog perioda. Statistiki aneks sadri odreene statistike i statusne promene. Bilans stanja Bilans stanja ima dve strane: aktivu koja iskazuje upotrebu sredstava, i pasivu koja iskazuje njihove izvore ( poreklo ).Bilans stanja iskazuje pojavu stanja sredstava i njihovih izvora finansiranja na dan bilansiranja, pri emu dobitak predstavlja uveanje sredstava i sopstvenog kapitala, a gubitak smanjenje sredstava i sopstvenog kapitala. Bilans stanja Aktiva Pasiva - stvari(materijalna i nematerijalna ulaganja) - kapital(sopstveni kapital) - prava(potraivanja koja ima preduzece) - obaveze( - novacfnovac i novani ekvivalenti) I=K+0, A=P; bilansna ravnotea Bilans stanja Aktiva Pasiva - stalna imovina - sopstveni kapital - obrtna imovina - pozajmljeni kapital A=P Informacije koje prua bilans stanja su informacije o finansijskom poloaju preduzeca. Aktiva stalna imovina obrtna imovina zalihe potraivanja novac Pasiva kapital obaveze Bruto imovina je zbir bilansa umanjen za korektivne pozicije (gubitak preko visine sopstvenog kapitala). Zbir bilansa je zbir svih pozicija u aktivi bilansa, bez obzira da li se u aktivi nalazi gubitak iznas visine sopstvenog kapitala. ista imovina ili neto imovina jeste razlika izmeu bruto imovine i obaveza. Ta razlika je jednaka sopstvenom kapitalu. Binalsna imovina jednaka je bruto imovini preduzeca. Imovina preduzeca je jednaka bruto imovini uveanoj za latentne rezerve i umanjenoj za skrivene gubitke. Bilans uspeha Bilans uspeha jeste pregled prihoda i rashoda i finansijskog rezultata kao razlike meu njima ostvarene u jednoj poslovnoj godini, obavetava o uspehu preduzeca. Bilans uspeha Rashodi Prihodi - poslovni rashodi - poslovni prihodi - finansijski rashodi - finansijski pihodi - ostali rashodi______________________________________________________ostali prihodi ukupni rashodi ukupni prihodi

ukupni prihodi - ukupni rashodi = finansijski rezultat P > R = DOBITKA, R > P = GUBITKA bruto dobitak - porez na dobitak = neto dobitak Gubitak moe da bude do visine sopstvenog kapitala, to nije imovine nego pokazatelj gubitka ili nestanka imovine. Bilans uspeha iskazuje pojavu ukupnog poveanja sopstvenog kapitala ( prihodi ) i ukupnog smanjenja sopstvenog kapitala ( rashodi) u toku obraunskog perioda, a razlika meu njima je finansijski rezultat koji se ukljuuje u bilans stanja ili kao neto poveanje sopstvenog kapitala ( dobitak ) ili kao neto smanjenje sopstvenog kapitala (gubitak). Povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha P>R=A>P R> P = P > A Naela sastavljanja bilansa opta naela poslovnog bilansiranja naela koja modifikuju opta naela bilansiranja naela koja dopunjuju naela urednog knjigovodstva i bilansiranja. Naelo stalnosti podrazumeva da preduzeu nije unapred odreen ivotni vek ve je osnovano sa ciljem veitog opstanka. U tom neogranienom veku trajanja neophodno je periodino bilansiranje najmanje jednom godinje. Naelo uzronosti - naelo korelacije zahteva da se pri obraunu periodinog rezultata prihodima dodele svi prihodi, a rashodima svi rashodi koji su nastali u obraunskom periodu i da se kao takvi iskau u bilansu uspeha. Naelo zatite poverilaca je u grupi modifikujuih pravila. Naelo zatite poverilaca polazi od imovinskog shvatanja binansa. Naelo opreznosti sutina ovog naela zahteva odmeravanje prihoda nanie i odremavanje rashoda navie, ali uz iskljuivanje samovolje i potcenjivanja finansijskog rezultata iz spekulativnih razloga. Naelo opreznosti se ostvaruje preko primene sledeih naela: realizacije iplariteta, dnevne vrednosti, najvie vrednosti koja imaju podnaela opreznosti. Naelo realizacije u osnovi ovog naela stoji zahtev da se dobitak ne moe iskazati ako trino nije potvren, odnosno vertikalan. Naelo implariteta zahteva iskazivanje gubitka iako oni nisu trino verifikovani. Naelo najnie vrednosti u osnovi ovog naela stoji zahtev da se imovinski delovi bilansa mogu procenjitvati uz pomo nabavne cene ili cene kotanja, ali pod uslovom da nabavna ccena i cena kotanja nisu vie od vladajuih trinih cena. Naelo najnie vrednosti neodnosi se na osnovna sredstva, odnosno ne odnosi se na imovinske delove koji predstavljaju dugorona ulaganja. Naelo najvie vrednosti na pasivu odnosno na obaveze se primenjuju ovo pravilo. Ovo naelo znai da se obaveze bilansiraju najmanje u visini nominalne vrednosti, ali se i one poveavaju bilo pripisivanjem postojeim obavezama bilo stvaranje novih obaveza, u sluaju kada postoji realna mogunost da e se obaveze poveati. Naelo finansijske obazrivosti - potovanje naela finansijske panje doprinosi smanjenju rizika od buduih negativnih rashoda. Naelo istinitosti zahteva bilansiranje koje nedozvoljava pojavu u bilansu ni latentnih rezervini skrivenog gubitka. Naelo jasnosti u osnovi zahteva jasnou bilansa u smislu da su tano i razumljivo nazvane bilansne pozicije, odnosno daje jasno ta one izraavaju. Naelo povezanosti bilansa: ovo naelo ostvaruje se preko naela identiteta bilansa, kontinuiteta i podudarnosit bilansa. Naelo identiteta bilansa oznaava jednakost bilansa otvaranja jednog obraunskog perioda sa zakljunim bilansom prethodnog obraunskog perioda. Bilans otvaranja za tekuu godinu mora biti jednak zakljunom bilansu za prethodnu godinu. Naelo kontinuiteta bilansa oznaava vremensku povezanost vie uzastopnih zakljunih bilansaa. Formalni kontinuitet zakljunih bilansa zahteva da se niz uzastopnih bilansa po spoljnoj formi nesme razlikovati. Vremenskim uporeivanjem vie takvih uzastopnih bilansa dobija se informacija o razvoju preduzeca. Materijalni kontinuitet zakljunih bilansa podrazueva da je u nizu uzastopnih zakljunih bilansa primenjen isti nain procenjivanja bilansnih pozicija. Specijalni bilansi Bilans osnivanja sastavlja se pre poetka poslovanja svakog preduzeca, on je sastavni deo akta o osnivanju preduzeca. Cilj je da iskae imovinu koju su osnivai obezbedili za rad preduzeca kao i kapital kojim je ova finansirana. Bilans promene pravne norme prati prelazak preduzeca iz jednog u drugi pravni oblik. Bilans fuzije sastavlja se u sluajevima kada dolazi do spajanja odnosno fuzije dva ili vie preduzeca, pri tome preduzeca koja se fuzioniu moraju sastavljati svoje zakljune bilanse treba da izvre bilansiranje na isti dan i na osnovu istih naela bilansiranja. Bilans fuzije ima za cilj da iskae vrednost imovine, obaveza i kapitala nastalog fuzijom. On se sastavlja na dan kada je izvreno spajanje, a to je i datum upisa u sudski registar. Sanacioni bilans ili bilans ozdravljenja preduzeca sastavlja se u sluajevima kada se preduzece nalazi u ozbiljnim finansijskim tekoama ili posluje sa gubitkom. Njime se prikazuje kakav e biti finansijski poloaj preduzeca ako se sve predloene aktivnosti usvoje i realizuju pored toga prejektovani. Bilans sanacije treba da dokae da preduzece posle sprovedenih mera i aktivnosti moe uspeno da posluje. Nakon okonanja sanacije potrebno je sastaviti i trei bilasn koji se moe oznaiti kao bilans posle postupka sanacije preduzeca. Likvidacioni bilans se sastavlja u sluajevima kada sanacija preduzeca ne prui oekivane rezultate. Obino se sastavljaju likvidacioni bilansi, poetni likvidacioni bilans ili bilans otvaranja likvidacije i krajnji likvidacioni bilans ili bilans zatvaranja likvidacije. Bilans likvidnossti ima za cilj da prui to potpuniju sliku o likvidnosti, odnosno o mogunostima odravanja platene sposobnosti preduzeca. Analiza finansijskih izvestaja preduzeca

Opta analiza finansijskih izvestaja obuhvata: vertikalnu analizu, horizontalnu analizu i grafiku analizu. Vertikalna analiza ima za cilj da to jasnije istakne i pokae uee pojedinih grupa, podgrupa i pozicija finansijskih izvestaja u odgovarajuem zbiru. U bilansu stanja takav zbir je ukupna aktiva kao zbir svih ulaganja, odnosno ukupna pasiva kao zbir svih izvora finansiranja. Horizonatalna analiza moe biti analiza promena iskazanih u apsolutnim iznosima i analiza promena iskazanih pomou indeksnih brojeva. Kod nje treba u posebnoj kolini prikazati apsolutnu razliku. Knjigovodstveno-finansijski pokazatelji ( racio analiza) RATIO - razum Postoje 4 tipa pokazatelja: pokazaeelji likvidnost, pokazatelji aktivnosti ( korienja ili obrtanja sredstava ), pokazatelji zaduenosti ( finansijske strukture) i pokazatelji profitabilnosti (rentabilnosti). Pokazatelji likvidnosti Koeficijent tekue likvidnosti ( opti racio likvidnosti ) - izraava sposobnost preduzea da plati kratkorone obaveze. KTL = OBRTNA SREDSTVA / KRATKORONE OBAVEZE, Koeficijent tekue likvidnosti treba da bude vei od 1. Koeficijent rigorozne likvidnosti KRL = NOVANA SREDTSVA / KRATKORONE OBAVEZE Koeficijent ubrzane ili redukovane likvidnosti KRL = OBRTNA SREDSTAVA - ZALIHE / KRATKORONE OBAVEZE Pokazatelji aktivnosti ( obrtna sredstva ) Pokazuju koliko preduzee uspeno koristi ( obre ) svoje resurse. Koeficijent obtra ukupnih sredstava KOUS = PRIHODI / UKUPNA SREDSTVA Koeficijent obrta stalnih sredstava KOSS = PRIHODI / STALNA SREDSTVA Koeficijent obrta zaliha KOZ = RASHODI / ZALIHE, Pokazuje koliko se puta obrnu zalihe u toku godine, odnosno koliko dana iznosi proseno vezivanje zaliha. Koeficijent obtra potraivanja KOP = PRIHODI / POTRAIVANJA Prosean period naplaivanja PPN = 365 / KOP Koeficijent obrta dobavljaa KOD = UKUPNE NABAVKE / OBAVEZE PREMA DOBAVLJAIMA Prosean period plaanja PPP = 365 /KOD Polazatelji zaduenosti ( fmansijske strukture ) Mere koliko se preduzee finansira iz tuih odnosno sopstvenih izvora finansiranja i pokazuje strukturu izvora finansiranja. Koeficijent ukupne zaduenosti KUZ = UKUPNE OBAVEZE / UKUPNA SREDSTVA, koji pokazuje koliki se deo ukupne aktive fmansira iz tuih izvora. Koeficijent sopstvenog finansiranja KSF = SOPSTVENA SREDSTVA / UKUPNA SREDSTVA Koeficijent finansiranja KF = UKUPNE OBAVEZE / SOPSTVENA SREDSTVA MSS = UKUPNA SREDSTVA / SOPSTVENA SREDSTVA NMK = DOBIT PRE OPOREZIVANJA + KAMATE / GODINJI TROKOVI KAMATE Pokazatelji profitabilnosti ( rentabilnosti) Bruto profitna stopa BPS = BRUTO DOBIT / UKUPNA SREDSTVA Neto profitna sredstva NPS = DOBIT POSLE OPOREZIVANJA / UKUPNA SREDSTVA Bruto mara profita BMP = BRUTO DOBIT / PRIHODI Neto mara profita NMP = DOBIT POSLE OPOREZIVANJA / PRIHODI Trina vrednost kompanija Vrste akcija: obine akcije preferencijalne akcije,

Pokazetelji trine vrednosit kompanije: neto dobitak ( zarada) po akciji, dividenda po akciji, odnos trine cene po akciji i neto dobitka po akciji, koeficijent ( racio ) plaanja dividende, stopa dividende, knjigovodstvena vrednost po akciji i odnos trine cene akcija prema knjigovodstvenoj ceni. Zarada po akciji ZPA = NETO DOBITAK / BROJ IZDATIH OBINIH AKCIJA Dividenda po akciji DA = ISPLAENA DIVIDENDA / BROJ AKCIJA Racio plaanja dividende RPD = ISPLAENA DIVIDENDA PO AKCIJI / NETO DOBITAK PO AKCIJI, Ovaj racio pokazuje koliko je deo neto dobitka isplaen akcionarima u obliku dividende, a posredno i koliki deo neto dobitka je akumuliran. Odnos trine cene po akciji i neto dobitka po akciji MC / NDA = TRINA CENA PO AKCIJI / NETO DOBITAK PO AKCIJI Dividendna stopa ( racio prinosa dividende ) DS = DIVIDENDA PO AKCIJI / TRINA CENA PO AKCIJI Knjigovodstvena vrednost po akciji KVA = UKUPNI SOPSTVENI KAPITAL / BROJ IZDATIH OBINIH AKCIJA Osnovna sredstva Osnovna sredstva su trajni materijalni oblik, njih ini deo poslovnih sredstava preduzea kOji ne prenose u celini svoju vrednost na proizvod nove upotrebne vrednosti u jednom reprodukcionom ciklusu, ve to ini postepeno u nizu sukcesivnih reprodukcionih ciklusa. Novani izraz troenja osnovnih sredstava naziva se amortizacija. Amortizacija je prenoenje vrednosti osnovnog sredstva na proizvod nove upotrebne vrednosti koje se deava u procesu proizvodnje. To prenoenje vrednosti osnovnih sredstava na novi proizvod je postepeno i ima obraunski a ne materijalni karakter. Putem amortizacije, odnosno putem prenosa vrednosti osnovnog sredstva na gotov proizvod, vri se transformacija osnovnih sredstava u obrtna sredstva. Postoje dva metoda obrauna amortizacije: vremenski i funkcionalni. Vremenska amortizacija se obaraunava na nabavnu vrednost: nabavna vrednost / korien vek. Funkcionalni metod ima dva metoda metod uinka: am = ~Lv/ QN * qi; metod efektivnog rada.