PRAVNI AKT KOJI REGULIE PROSTOR VISOKOG OBRAZOVANJA: __________________________________________________________________________ PRAVNI AKT KOJI REGULIE VISOKO OBRAZOVANJE NA NIVOU

UNIVERZITETA: __________________________________________________________________________ PRAVNI AKT KOJI DEFINIE PROSTOR STUDIRANJA NA NIVOU VISOKOKOLSKE INSTITUCIJE: __________________________________________________________________________ VISOKOKOLSKA USTANOVA: __________________________________________________________________________ STUDIJSKI PROGRAM: __________________________________________________________________________ Datum akreditacije studijskog programa: _________________________________________ Trajanje ______ godine, vrednost ESPB ______. MODUL: __________________________________________________________________________ NASTAVNI PREDMET: __________________________________________________________________________ Status predmeta: Nedeljni fond asova Fond asova u toku semestra Nastavnik na predmetu: __________________________________________________________________________ Saradnik na predmetu: __________________________________________________________________________ izborni obavezni, Broj ESPB: _________

____________ (predavanja + vebe) ____________ (predavanja + vebe)

STUDENT: ________________________________________ broj indeksa _____________ E-mail: __________________________

NASTAVNI PREDMET: Godina studija: Semestar: Oblici nastave:

SPECIJALNO FIZIKO OBRAZOVANJE I prva prvi predavanja vebe konsultacije ispit 2p+2v+1k 30p+30v+15k 20 poena 20 poena 10 poena

Nedeljni fond asova: Semestralni fond asova:

Predispitne obaveze Aktivnost u nastavi (predavanja 13 vebe 7) Kolokvijumi (2 X 10) Seminarski rad

Ocenjivanje kolokvijuma Na osnovu skale poena utvrene od strane nastavnika na predmetu a na nain da je svako pitanje pojedinano vrednovano a ukupna vrednost poena na kolokvijumu ne moe prei 10. Ocenjivanje seminarskog rada Seminarski rad koji predmetni nastavnik prihvati vrednuje se od 5 do 10 poena a ukoliko student nije zadovaoljan procenom vrednosti svog seminarskog rada, moo zatraiti javnu odbranu istog pred studentima. Ukupan maksimalan broj predispitnih poena koje student moe da osvoji iznosi 50. Student koji ne ostvari 30 predispitnih poena nema pravo na polaganje ispita u toj nastavnoj godini ve to pravo stie ispunjavanjem predispitnih obaveza u narednoj nastavnoj godini. Ostvareni poeni, na osnovu predispitnih obaveza, u sluaju da student ne poloi zavrni ispit (ne ostvari ukupno vie od 50 poena) se priznaju studentu sa pravom da iste pokua uveati ponovnim ispunjavanjem predispitnih obaveza. Zavrni ispit Sa poznatog spiska pitanja sainjene su ispitne kombinacije od tri pitanja koja ravnomerno pokrivaju celine nastavnih sadraja predmeta. Student ima na raspolaganju mogunost pripreme odgovora. Student odgovare saoptava nastavniku u prisustvu saradnika i najmanje dva studenta. Student odgovara na pitanja pojedinano uz mogunost praktinog prikaza (na zahtev nastavnika u funkciji potvrde razumevanja). Svako pitanje vrednovano je sa 15 poena + 5 poena na opti utiska izlaganje studenta. Maksimalan broj bodova na ispitu je 50. Student mora ostvariti najmanje 51 poen (predispitne obaveze + zavrni ispit) kako bi ispit poloio. Ocenjivanje zavrnog ispita Ocenjivanje se vri u skladu sa pravilnikom o ocenjivanju a na nain: 31 50 poena, ocena 5 student nije poloio ispit 51 60 poena, ocena 6 student je poloio ispit, 61 70 poena, ocena 7 student je poloio ispit, 71 80 poena, ocena 8 student je poloio ispit, 81 90 poena, ocena 9 student je poloio ispit i 91 -100 poena, ocena 10 stident je poloio ispit.

NASTAVNI PROGRAM

1. Culjevi izadaci predmeta Predmet Specijalno fiziko obrazovanje I pripada grupi strunih nastavnih disciplina koje se izuavaju na Departmanu za pravo modulu Pravo unutranjih poslova. Cilj predmeta je da studenti nakon poloenog ispita prepoznaju osnovne alate iz prostora fizike snage kao sredstva prinude, znaju pojedinane vrednosti istih, kao i da znaju da ih realizuju uz zadovoljenje kriterijuma doprinosa stvaranju neophodnog, kontrolisanog oseaja bola u funkciji vremena nastajanja i njegovog kvaliteta. 2. Programski sadraji predavanja Analiza nastavnih sadraja, ciljevi, zadaci i organizacija predmeta Bazine i specifine motorike sposobnosti u funkciji profila izvrioca Prinuda, samoodbrana i ljudska prava Oseaj bola (osujeenje ili stvaranje) kao potrebna tetna posledica Globalne grupe alata samoodbrane i kriterijumi vrednovanja Fizika snaga kao sredstvo prinude Stavovi, gard i kretanja Ublaavanje padanja, blokiranja i eskivae Udarci i ienja Bacanja, guenja i pritisci Poluge Varijante i kombinacije alata razliitih globalnih grupa Istraivanja u prostoru alata samoodbrane Metode utvrivanja nivoa usvojenosti i efektivnosti edukacije Ukupno asova predavanja 3. Programski sadraji praktine nastave U cilju usvajanja osnovnih alata samoodbrane sa jasnim shvatanjem stvarnih vrednosti svakog pojedinanog alata prema postavljenim kriterijumima (vremena nastajanja bola i njegovog kvaliteta za grupe alata kojima je to osnovni cilj, i vremena osujeenja nastajanja oseaja bola i kvaliteta tog osujeenja za grupe alata kojima je to cilj), na asovima vebi uiniti da se usvoje: Stavovi (po kriterijumu povrine oslonca poligona, horizontalne projekcije teita tela, visine teita tela, ugla sigurnosti...) 1 Gardovi (visoki, srednji, niski) 1 Kretanja (pravolinijska sa i bez promene stava, po pravcu i irini, po pravcu sa promenom stava, kruna oko isturene i suprotne noge, kombinovana) 2 Blokiranja i eskivae (eskivae uklonima-otklonima, blokiranje isturenom i suprotnom rukom, jednom ili obema, povrinama dlanova, aka, podlaktica, potkolenicama isturene ili suprotne noge) 2 1 1 1 1 2 2 2 2 4 4 6 2 1 1 30

Ublaavanja padanja (kotrljanjem u napred, nazad i stranu ili napred bez kotrljanja) 2 Udarci (isturenom i suprotnom rukom i nogom povrinama otvorene ake, ake zatvorene u pesnicu, laktom, vrhom stopala ispod prstiju, bridom stopala, gornjom stranom stopala, petom, potkolenicom i kolenom) 6 ienja (isturenom i suprotnom nogom gornjom i donjom stranom stopala sa ili bez kontakta gornjih ekstremiteta sa delovima tela ili odee osobe koja se isti) 1 Bacanja (hvatovima, obuhvatima, izbijanjima kao i portvovanim postupcima)4 Guenja (korienjem ekstremiteta, odee i kombinovano) i pritisci (na osetljive delove tela) 1 Poluge (vratnom i slabinskom delu kimenog stuba, zglobovima ramena, laktova, aka, prstiju, kolena, stopala) 4 Varijante i kombinacije alata razliitih grupa osnovnih alata i njihovih varijanti u funkciji ostvarenja kvalitetne kontrole nad licem 6 Ukupno asova vebi 30

3.1. Nastavna sredstva Za kvalitetnu ralizaciju programa i postizanja eljenih rezultata edukacije, neophodni su: personalni raunar sa odgovarajuom perifernom opremom i softverom, hardver i softver za prezentaciju nastavnih sadraja, pomona oprema (fokuseri, dakovi, markeri, blok-palice), zatitna oprema (rukavice, kacige, papue, prsluci), lina oprema (radni kombinezoni, kimono, trenerke, radne patike, vijae) 4. Konsultacije Jednom nedeljno prema utvrenom rasporedu 5. Literatura Osnovna - obavezna Dragan Arlov, Alati samoodbrane, knjiga i CD, samostalno izdanje autora, Novi Sad, 2007.

Dopunska po izboru
Blagojevi, M., Dopsaj, M. i Vukovi, G. (2006). Specijalno fiziko obrazovanje I. Beograd: Policijska akademija. Brati, M. (2000). Judo. Ni: Fakultet sporta i fizike kulture, Univerzitet u Niu irkovi, Z., Jovanovi, S. (1992). Borenja Boks Karate. Beograd: Fakultet fizike kulture u Beogradu. Frederic D. (1997). Judo. Le spectre, France. Jovanovi, S. (1992). Karate 1 teorijska polazita. Novi Sad: Fakultet za fiziku kulturu, Univerzitet u Beogradu. Jakimov J. (2005). Specijalno fiziko obrazovanje, Policijska akademija, Skopje. Obadov, S. (2005). Dudo. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet fizike kulture.

Radjo, I. (2001). Judo. Sarajevo: Fakultet Sporta, Univerzitet u Sarajevu. Yang Jwing-Ming (1999). Chin na du shaolin. Budo Editions, France.

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU DEPARTMAN ZA PRAVNE NAUKE MODUL: Pravo unutranjih poslova NASTAVNI PREDMET: Specijalno fiziko obrazovanje I VISOKOKOLSKA JEDINICA _____________________________ Dana __________ 20____. godine

KOLOKVIJUM 1.

Prezime i ime studenta: __________________________________ br. indeksa __________

1.

Pozicija gornjeg (ruke) ili _________ ekstremiteta (noge) daljeg od problema (licu, predmetu, pretnji...) koji ovlaeno lice eli da reava, primenom ovlaenja u vidu upotrebe sredstava prinude, definie se kao: isturena pozicija dohvatna distanca suprotna pozicija 0,4 Osnovna distanca je prostor sa koga se kontakt sa licem (hvat, blok, udarac, sklanjanje...) moe ostvariti uz prethodno savladavanje prostora do dohvatne distance adekvatnim nainom _____________. Ova distanca se definie rastojanjem od dve duine ____________ ekstremiteta ovlaenog lica koje ima nameru upotrebiti odredjeni alat iz grupe fizike snage kao sredstva prinude. 0,4 (zaokruite tano i dopunite)

2.

Alati samoodbrane predstavljaju sve kretne strukture koje na posredan ili neposredan nain obezbedjuju ____________ kod osobe prema kojoj se upotrebljava ili _____________ nastajanja ________kod lica koje ga upotrebljava. 0,4 Samoodbran je sistem samozatite pozitivnog reenja problemske situacije, upotrebom alata _____________ (verbalne komunikacije, ______________ ____________, prirunih sredstava, formacijske opreme ili oruja) u preventivnom napadu, presretenju ili odbranama. 0,4 Kriterijum za podelu fizike snage kao globalnog alata samoodbrane sredstva prinude je: pripadnost borilakom sportu, doprinos stvaranju ili osujeenju nastajanja oseaja bola, opredeljenje autoriteta, abeceni red naziva alata samoodbrane, pripadnost borilakoj vetini, 0,4 (dopunite i zaokruite tano)

3. Kriterijumi za vrednovanje svakog alata iz prostora fizike snage, pojedinano, su:

Za grupu alata iji je osnovni cilj stvaranje oseaja bola: 1. ______________________________________________________________ 2. ______________________________________________________________ 0,5

Za grupu alata iji je osnovni cilj osujeenje nastajanja oseaja bola kod lica koje ga upotrebljava: 1. ____________________________________________________________ 2. ____________________________________________________________ 0,5

(dopunite)

4.

Stav, gard i ublaavanje _____________, kao alati samoodbrane, imaju u osnovi za cilj: Osujeenje nastajanja oseaja bola kod lica prema kome se upotrebljavaju ili Osujeenje nastajanja oseaja bola kod lica koje ih upotrebljava 0,4

Stav, u smislu alata _________________, predstavlja poloaj zajednikog ___________ tela u odnosu na poligon __________. Poligon oslonca ini prostor koji grade povrine oslonca stopala (ili graninih taaka poligona oslonca) i prostor izmedju njih. 0,4 Visina teita ________ i povrina oslonca, odredjuju ugao sigurnosti za odredjeni pravac delovanja ali i ugao _____________ za odravanje adekvatnog ravnotenog poloaja u labilnoj vrsti ravnotee. 0,5 Blag dijagonalni stav je dijagonalan, visok, vertikalna _____________ zajednikog ________ tela na povrinu __________ je podjednako udaljena od ____________ i suprotnog stopala. 0,4 (dopunite i zakruite netano)

5.
tela.

Gard predstavlja poloaj gornjih ________________ u odnosu na _________ delove

0,4 Uloga garda je da obezbedi adekvatne uslove za realizaciju odredjenog alata samoodbrane a time i efikasno ______________ ili obezbedjenje nastajanja oseaja _________. 0,5 (dopunite)

6.

Kretanja predstavljaju nain ________________ prostora sa ili bez promene stava (odnosa isuturene i suprotne noge) promenama poloaja stopala, ali i savladavanje ___________ kontaktiranjem drugih delova _________ kao povrinama oslonca (kotrljanja). 0,4 Savladavanje prostora ili dolazak na dohvatnu _____________ za realizaciju i mogunost realizacije odredjenog ________ samoodbrane fizike __________, direktno zavisi od naina ____________. 0,4 Savladavanje prostora duplim korakom (dokorakom ili prekorakom) je oblik kretanja sa ili bez promene stava (noge u isturenoj poziciji). 0,6 (dopunite i zaokruite tano)

7.

Ublaavanje padanja, u smislu alata samoodbrane fizike snage kao sredstva prinude, predstavljaju kretne strukture namenjene ______________ nastajanja oseaja _______ kada smo gurnuti, povueni ili ___________, ili je pad posledica nekog drugog uzroka (zapinjaje, klizanje), kao i mogunost specifinog naina savladavanja ____________. 0,4 (dopunite)

8.

Blokovi se realizuju razliitim delovima gornjih i ____________ ekstremiteta (aka, podlaktice, nadlaktice, stopala, ______________, natkolenice) pojedinano (u isturenoj ili _____________ poziciji) ili njihovim istovremenim angaovanjem, pri kontaktiranju sa delovima tela lice koje ______________. 0,4 Alati samoodbrane, iz grupe kretanja, imaju nemaju prednost, u odnosu na alate iz grupe blokova, u funkciji osujeenja nastajanja oseaja bola kod lica koje ih upotrebljava u funkciji reavanja problemske situacije kada je napadnut nogom na telo. 0,6 (dopunite i zaokruite netano)

9.

Guenja predstavljaju pritisak na _____________ deo tela ekstremitetima, odeom, prirunim sredstvima sa osnovnim ciljem spreavanja dotoka ___________ u mozak ili ___________. Kratkotrajni nedostatak kiseonika u mozgu i pluima moe da prouzrokuje nepotrebne ___________ posledice. 0,4 (dopunite)

10. Udarci, bacanja, poluge.... su grupe alata (iz prostora fizike snage sredstva prinude
ovlaenja), iji je osnovni cilj: Obezbedjenje oseaja bola kod lica prema kome se upotrebljavaju Osujeenje nastajanja oseaja bola kod lica prema kome se upotrebljavaju. 0,4 Udarci, kao alati samoodbrane fizike snage kao sredstva prinude, predstavljaju ______________ kontakte razliitih delova tela sa razliitim povrinama tela lica prema kome se upotrebljavaju a u cilju destrukcije istog stvaranjem oseaja ___________. 0,4 Efekti upotrebe odredjenog udarca zavise od __________ koja uestvuje u udarcu, duine __________ na kome se izvodi i _____________ realizacije. Pored navedenih bitni inioci dejstva udaraca su i lokacija i trenutak plasiranja. 0,4 (zaokruite tano i dopunite) Potpis studenta _________________ Ukupno bodova 10/_____ nastavnik Prof.dr Dragan Arlov

________________