Rad primljen: 06.10.2009. UDK: 336.71 005.334:336.71(497.

11)

RIZICI U BANKARSKOM POSLOVANJU I BAZEL II

RISK MANAGEMENT IN BANKING BASEL II
Milovan Stanii, Ljubia Stanojevi
Rezime: Cilj ovog priloga je da ukae na znaaj primene - implementacije standarda Bazela II u bankarskom poslovanju, te sagledavanje i upravljanje rizicima kojima su banke izloene, sa posebnim obuhvatom i kompletnim sagledavanjem kreditnog i prikazom izvora operativnog rizika. Bazirajui se na saznanju da su standardi Bazela II inkorporirani u propise narodne banke Srbije od 1.jula 2008. godine, a da e integralni Bazel II stupiti na snagu 2011. godine, ovaj prilog obrauje bitan segment Bazela II, a to je rizik bankarskog poslovanja. U njemu su date proceduralne faze identifkovanja, procene i upravljanje rizicima, te nain informisanja banaka. Ovde je re i o kreditnom riziku, koji stvara negativne efekte na finansijski rezultat i kapital banke, usled neizvravanja obaveza dunika prema njoj. Takoe i operativni rizik, moe izazvati negativne efekte na finansijski rezultat i kapital banke, zbog propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura i procesa, neadekvatnog upra-vljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih spoljnih dogaaja. Kljune rei: Bazel I i II, kreditni rizik, operativni rizik, dokumentacija rizika. Abstract: The aims of this paper are stressing the importance of implementation of Basel II Standards in banking and getting insight into risks that that the banks are exposed to, focusing on credit and operational risk. Having in mind that the Basel II Standards have been incorporated in regulations of National Bank of Serbia since July 1st, 2008, and that integrated Basel II will take effect in 2011, the authors write about important segments of Basel II, namely risks in banking: procedural phases of identification, estimation and risk management and notifying the banks. We talk about credit risk, which has negative effects on banks financial results and capital, due to debtors unsettled debts towards the bank. Operational risk can also cause negative effects on banks financial results and capital, due to employees oversights, inadequate procedures and processes, inadequate management of information and other systems in the bank, as well as due to unforeseen external events. Key words: Basel I and II, credit risk, operational risk, risk documentation.

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

1. UVODNA RAZMATRANJA: BAZEL I I BAZEL II Aktuelna regulativa Narodne banke Srbije, a pre svega Zakon o bankama, deniu osnove za harmonizaciju bankarskih prava na osnovu direktiva Evropske

unije, principa bazelskog komiteta za nadzor nad poslovanjem banaka (tzv. Bazel II) i aktuelnih tendencija u bankarskom zakonodavstvu. U poreenju sa prethodnom bankarskom regulativom, novine u Zakonu o bankama se odnose na strou kontrolu
7

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

rada, denisanje vrsta rizika i ekasnije upravljanje njima, kvalitetnije upravljanje plasmanima, uvoenje kontrole na konsolidovanoj osnovi, uspostavljanje nadlenosti Narodne banke Srbije u oblasti zatite konkurencije u bankarskom sektoru, detaljno ureenje bankarske tajne i prava klijenata. Bazelski komitet za superviziju banaka (Basel Committee for Banking Supervision) formiran je 1975. godine od strane drava lanica G10. ine ga predstavnici sledeih zemalja: Nemake, Francuske, Belgije, Holandije, vajcarske, Italije, Velike Britanije, vedske, panije, Luksemburga, Kanade, Japana i Sjedinjenih Amerikih Drava. Ovaj Komitet nema nadnacionalni autoritet kontrole i njegovi zakljuci nemaju pravnu snagu. Formulie osnovne standarde supervizije (kontrole) i daje preporuke koje e supervizori u svetu primenjivati na nain adekvatan njiho-

vim nacionlnim sistemima. Tako se obezbeuju istovetni principi i zajedniki standardi supervizije u razliitim zemljama. Propisi postaju pravno obavezujui tek kada se u vidu zakona usvoje u konkretnim zemljama. Prvi vaan dokumenat Bazelskog komiteta, o minimumu obaveznog kapitala banaka, donet je 1988. godine (Basel Capital Accord) poznat kao Basel I. Cilj standarda Basel I bio je uvoenje uniformnog naina izraunavanja adekvatnosti kapitala, radi jaanja nansijske stabilnosti. Basel I denie elemente kapitala banaka (osnovni i dopunski), pondere za izraunavanje kreditnog rizika po bilansnoj aktivi (ponderi rizika: 0%, 20%, 50% i 100%) i faktore kreditne konverzije za vanbilansne stavke. Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke, izraunat na ovaj nain, treba da iznosi najmanje 8%.

Kapital Kreditni rizik ponderisane izloenosti Supervizorske institucije, u raznim zemljama, mogu odrediti i vie stope adekvatnosti kapitala ukoliko procene da je to potrebno. Neki od nedostataka Bazela I otklonjeni su, kroz dopune, 1993. i 1996. godine, a

=8%

odnose se na uvoenje kapitalnog zahteva za trini rizik. Adekvatnost kapitala, ukljuujui trini rizik, je sledea:

Kapital Rizik ponderisane izloenosti (kreditni i trini rizik) Osnovne ideje Basela I su ukljuene u regulativu i praksu iz oblasi supervizije u Srbiji. Standardi Bazela II sadre tri stuba, koji deniu:
8

=8%

Prvi - principe minimalne adekvatnosti kapitala banaka; Drugi - principe procesa supervizije adekvatnosti kapitala; Trei - principe trine discipline banaka.

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

Prvi stub regulie minimalne obaveze kapitala banaka, kao pokrie za: kreditni rizik, trini rizik i operativni rizik. Denisanje minimalnog kapitala banaka ima za cilj da obezbedi solventnost banaka u vezi sa rizicima po bilansnoj i vanbilansnoj aktivi. Adekvatan kapital bankama daje sigurnost za pokrivanje neoekivanih gubitaka u poslovanju. Drugi stub obuhvata proces supervizije adekvatnosti kapitala, kao i modele i metode koje banke koriste za upravljanje rizicima. Institucije za superviziju treba da utvrde da li banke formiraju adekvatan kapital u skladu sa propisima. Ove institucije kontroliu i interne metode koje su same banke kreirale i usvojile. One obino oekuju da banke odravaju adekvatnost kapitala na nivou veem od propisanog, minimalnog, odnosno na nivou koji odgovara rizicima kojima je konkretna banka izloena. Trei stub se odnosi na principe trine discipline, koji obavezuju banke da relevantne informacije, o rizicima i kapitalu, budu javno dostupne Ove informacije daju mogunost ostalim uesnicima na tritu da imaju uvid i ocenu o upravljanju rizicima i kapitalu banaka. Utvrena je obaveza banaka da ovakve informacije obelodanjuju godinje ili polugodinje; neke to ine i kvartalno. Rokovi za implementaciju Bazel II U cilju adekvatne primene standarda Bazela II Narodna banka Srbije kontinuirano priprema smernice i uputstva. Njena nova regulativa stupa na snagu 1.

januara 2011. godine i vaie za sve banke i sve pristupe izraunavanja pokazatelja adekvatnosti kapitala u nas. Veina banaka u Srbiji smatra da e glavni problem, prilikom implementacije standarda Bazel II, biti u vezi sa unapreenjem informacionih tehnologija, odnosno razvojem modela i baza podataka. 2. KAPITAL BANKE PROPISANA ADEKVATNOST KAPITALA Kapital banke ima znaajnu funkciju za njeno poslovanje, kao i za regulatorno telo koje vri superviziju. Regulatorno telo propisuje veu adekvatnost kapitala u cilju smanjenja rizika nesolventnosti, dok rukovodstva banaka vie potenciraju protabilnost. Najznaajnije uloge kapitala u poslovanju banke su: 1. Smanjenje potencijalnih gubitaka koje banka ostvari u svom poslovanju, a samim tim i spreavanje njene nesolventnosti. Radi odravanja solventnosti banka mora da odrava adekvatan nivo kapitala. 2. Odravanje adekvatnog kapitala titi deponente i druge kreditore. Ukoliko banka ostvari gubitak u poslovanju, pokrie se prvo vri na teret rezervi banke, a onda sledi smanjenje njenog kapitala. 3. Odravanje adekvatnog kapitala titi Agenciju za osiguranje depozita od velikog odliva sredstava. Agencija za osiguranje depozita osigurava ovu

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

vrstu uloga graana do odreenog gornjeg limita, u sluaju da doe do likvidacije banke. 4. Kapital banke ograniava rast aktive i depozita. Ukoliko banka planira poveanje ukupne aktive, mora poveati nivo kapitala, a ne samo depozite i uzete kredite. Regulatorno telo obavezuje banku da odrava adekvatan kapital, a to ona i ini u svakom trenutku, na nivou koji je potreban za pokrie svih rizika koji mogu nastati u njenom poslovanju. Shodno propisima Republike Srbije banka je duna da pokazatelj adekvatnosti kapitala odrava na nivou koji nije nii od 12%. Adekvatnost kapitala banke predstavlja odnos kapitala banke i zbira aktive ponderisane kreditnim rizikom i ostalim trinim rizicima. 3. SAGLEDAVANJE I UPRAVLJANJE RIZICIMA U POSLOVANJU BANKE U cilju ekasnog upravljanja rizicima, kojima je banka izloena u svom poslovanju, potrebno je za to denisati strategiju. Osnovu strategije banke za upravljanje rizicima ine: identikovanje, merenje i procena. Ne postoji realna mogunost da banke u potpunosti izbegnu rizik u poslovanju, ali je pretpostavka da on moe biti sveden

na najmanju moguu meru, ukoliko se ustroje kvalitetni mehanizmi za upravljanja to. Za denisanje i uspostavljanje sistema upravljanja rizicima banka sledi: 1. utvrivanje ciljeva i principa za upravljanje rizicima, koji obuhvataju: denisanje rizika, dugorone ciljeve u vezi sa rizicima kojima je banka izloena, pristupe u upravljanju pojedinanim rizicima banke, vrste limita rizika koje e banke koristiti, principe za organizovanje upravljanja rizicima banke, principe procesa interne procene adekvatnosti kapitala banke. 2. utvrivanje odgovarajuih pravila i procedura za upravljanje rizicima koja ukljuuju: organizaciju upravljanja rizicima banke, procenu rizinog prola banke i metodologiju za identikovanje i merenje, odnosno procenu rizika, funkcionisanje sistema unutranjih kontrola banke i sprovoenje procesa interne procene adekvatnosti kapitala banke. 3. organizovanje upravljanja rizicima na nain koji odgovara obimu, vrsti i sloenosti poslova koje obavlja banka, a to podrazumeva stvaranje organizacione strukture banke koja omoguava ostvarivanje utvrenih ciljeva i principa za upravljanje rizicima,

10

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

utvrivanje odgovornosti lica ukljuenih u sistem upravljanja rizicima banke, precizno utvrivanje delokruga organa i organizacionih jedinica banke, obezbeenje razmene informacija u sistemu upravljanja rizicima banke i obavetavanje svih lica ukljuenih u sistem upravljanja rizicima banke o ciljevima i principima za upravlja-nje rizicima. 4. Uspostavljanje informacionog sistema koji podrava upravljanje rizicima Ovde je re o informacionom sistemu koji treba da obezbedi podatke, kako bi se blagovremeno i kontinuirano ostvarivalo upravljanje rizicima, kojima je banka izloena u svom poslovanju. On mora odgovarati obimu, vrsti i sloenosti poslova koje banka obavlja i da omogui: prikupljanje informacija o postojanju rizika, njegovom pojedinanom merenju i grupi kojoj pripada, kao i poreenje dostignutog nivoa rizika s postavljenim limitima, tanu procenu pojedinanih pozicija i pristup informacijama za lica odgovorna za upravljanje rizicima. 5. utvrivanje procedure za rizike (identikovanje, merenje, odnosno procena, ublaavanje i praenje) Procedurama za identikovanje rizika kojima je banka izloena, omoguava

se blagovremeno i sveobuhvatno identikovanje i vri analiza uzroka koji do njega dovode. Postupcima za merenje, odnosno procenu rizika omoguava se stvaranje kvantitativnih i/ili kvalitativnih procena merljivih i nemerljivih rizika koje je banka identikovala. Za ublaavanje rizika utvruju se mere i pravila za primenu istih, koja se odnose na preuzimanje, smanjenje, diversikaciju, prenos i izbegavanje rizika koje je banka identikovala i izmerila, odnosno procenila. Za praenje rizika utvruju se metode, analizira se njegova uestalost i ispituje odgovornost za eventualne nastale tete kojima je banka izloena. To je put koji omoguava postizanje prihvatljivog rizinog prola banke. 6. Uspostavljanje odgovarajui sistem unutranjih kontrola za upravljanje rizicima Ovaj sistem obezbeuje prikupljanje relevantnih i tanih podataka u vezi sa upravljanjem rizicima, formira baze tih podataka, te blagovremeno i ekasno prati sve aktivnosti koje se odnose na upravljanje i kontrolu usklaenosti s pravilima i procedurama banke. Sistemom unutranje kontrole obezbeuje se pravovremeno informisanje, organizacionih jedinica banke i lica odgovornih za upravljanje rizicima, o nedostacima koji se uoe, merama za njihovo otklanjanje i eventualnim izmenama ovog sistema upravljanja ako za to postoji potreba. 7. Uspostavljanje procesa interne procene adekvatnosti kapitala banke Ovaj proces se temelji na utvrenim ciljevima i principima upravljanja ri-

11

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

zicima, kao i na identikovanju, merenju, odnosno proceni i praenju rizika, kojima je banka izloena u svom poslovanju, a radi procene kapitala potrebnog za njegovo pokrie. 4. VRSTE BANKARSKIH RIZIKA Najei rizici kojima je banka u svom poslovanju izloena su: kreditni, operativni, kamatni, trini, devizni, rizik likvidnosti i rizici izloenosti banke.
4.1 Kreditni rizik

Krediti su najvei i najoigledniji izvor kreditnog rizika koji proizilazi iz odnosa banke sa klijentima (preduzeima, graanima i nansijskim institucijama). Banka je izloena ovom riziku prilikom odobravanja kredita i izdavanja instrumenata, kao to su garancije ili akreditivi. Kreditni rizik podrazumeva mogunost da klijent, koji uzima kredit ili od banke zahteva da izda akreditiv ili garanciju u njegovo ime, nee biti u stanju da u rokovima dospea izvri svoje obaveze prema banci po osnovu otplate glavnice, plaanja kamata i naknada. Dakle, kreditni rizik banke predstavlja rizik od nastanka negativnih efekata na nansijski rezultat i kapital banke usled neizvravanja obaveza dunika prema njoj.
12

Kreditni rizik banke uslovljen je kreditnom sposobnou dunika, njegovom urednou u izvravanju obaveza, kao i kvalitetom instrumenata obezbeivanja potraivanja banke. Identikuje se, meri, procenjuje i prati u skladu sa odlukama kojima se ureuju klasikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, odnosno adekvatnost njenog kapitala. a. Aktima poslovne politike, banka denie principe i procese kreditiranja, koje se odnose na: Servisiranje klijenata - odgovaranje na pozitivan i profesionalan nain na potrebe postojeih i potencijalnih kreditno sposobnih klijenata u okvirima usluga koje se trenutno pruaju Iznalaenje novih klijenata na selektivnoj i planskoj osnovi, u skladu sa kriterijumima ciljnih klijenata banke Protabilnost - prepoznavanje potrebe da se postigne protabilan kreditni portfolio, dok se u isto vreme izbegavaju situacije visokog rizika Trinu orijentaciju - pruanje usluga koje su fokusirane i rukovoene potranjom, uz poznavanje proizvoda konkurencije Adekvatno upravljanje kreditnim rizicima - maksimalno iznalaenje klijenata, protabilnost i sluenje klijenata, uz donoenje temeljnih kreditnih odluka zasnovanih na postojeim procedurama i potrebnim podacima Politika i procedure, pored ostalog, treba da ukljue detaljnu procenu potencijalnih klijenata koja se odnosi na:

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

Korienje informacija kreditnog biroa za sve kreditne zahteve Kreditne procene dunikovog privrednog sektora Namene kredita i izvore sredstava za njegovo vraanje Kreditnu prolost i ispunjavanje obaveza dunika Procenjivanje sposobnosti dunika za vraanje kredita Predloene uslove kreditiranja Adekvatnost i mogunost korienja instrumenata obezbeenja (hipoteka) Odobrenje od strane kreditnog odbora U cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom, potrebno je da banka svojim aktima utvrdi pravila i procedure za njegovo identikovanje, merenje i procenu. Propisana i usvojena pravila i procedure podrazumevaju precizno utvrivanje: delokruga rada organa i organizacionih jedinica banke, kao i ovlaenja zaposlenih u postupku odluivanja o odobravanju kredita i nastanku drugih potraivanja banke, limite odluivanja, kao i uslove za lanstvo u organima u ijem su delokrugu navedeni poslovi; postupaka odluivanja o odobravanju velikih izloenosti banke prema jednom ili grupi povezanih lica i izloenosti banke prema licu povezanom s njom;

postupaka za praenje kvaliteta bilansne aktive i vanbilansnih stavki na nivou banke i pojedinanog dunika, obezbeivanjem aurnih podataka o nansijskom stanju i trinoj vrednosti sredstava obezbeenja, kao i drugih podataka vanih za procenu rizinosti kreditnog portfolija banke; postupaka za praenje i ograniavanje koncentracije potraivanja u odnosu na pojedinanne dunike, grupe povezanih dunika, privredne grane, zemlje, odnosno geografska podruja i vrste kreditnih usluga; postupaka stalnog evidentiranja, praenja i stavljanja pod dodatni nadzor svih potraivanja od dunika sa neizmirenim obavezama (default).
b. Banka treba da propie procedure, za kreditne rizike, koje treba da obezbede:

Funkcionalnu i organizacionu podelu aktivnosti upravljanja rizicima iz redovnih poslovnih aktivnosti banke Identikovanje, merenje i procenu rizika Upravljanje rizicima Nadzor i implementaciju internih procedura banke Redovno izvetavanje organa banke i regulatornog tela o upravljanju rizicima Za upravljanje kreditnim rizikom u bankama, nadleni su njeni najvii organi, kao to su: upravni odbor, izvrni
13

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

odbor, odbor ili odeljenje za upravljanje rizicima, odbor ili odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom, odbori ili odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom i drugi. Opta odgovornost upravnog odbora banke je da usvoji strategiju i politiku upravljanja kreditnim rizikom. Upravljanje kreditnim rizikom treba da se zasniva na optoj poslovnoj strategiji banke i da se redovno revidira da bi se obezbedilo ispunjavanje tekuih zahteva. Upravni odbor takoe odreuje limite za nivoe odluivanja u vezi sa procenom kreditnog rizika banke. U skladu sa Zakonom o bankama, Izvrni odbor, kojim predsedava njegov predsednik, ima odgovornost za ispunjavanje politike i implementaciju procedura za kreditni rizik. Svi zaposleni, koji su angaovani u kreditnoj funkciji, moraju biti upoznati sa politikom i procedurama koje se odnose na oblast njihove nadlenosti u vezi sa kreditnim rizikom. Odbor za upravljanje kreditnim rizikom je odgovoran za uspostavljanje kreditne politike i procedura u okviru opteg upravljanja kreditnim rizicima. On je odgovoran i za dobijanje saglasnosti upravnog odbora za postojeu politiku i uvoenje nove kreditne politike i politike praenja kreditnog rizika. c. Ispravka vrednosti i rezerve za procenjene gubitke U cilju realnog iskazivanja potraivanja od dunika i realnog iskazivanja ispravke vrednosti u bilansu uspeha, banke su dune da deniu i usvoje metodologiju, za obraun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po van-

bilasnim stavkama, kojom se propisuju metode i tehnike, za obraun ispravke vrdnosti i rezervisanja za potencijalne rizike. Procena kreditnog rizika mora biti dokumentovana i na odgovarajui nain obrazloena. Narodna banka Srbije propisuje osnovicu za obraun posebne rezerve, kao i raspon za obraun posebne rezerve za procenjene gubitke, po kategorijama klasikovanih potraivanja. Sve banke, svojom metodologijom, deniu i kriterijume za obraun posebne rezerve, za procenjene gubitke, u okviru raspona procenata, denisanih od strane Narodne banke Srbije. Prilikom analize kreditnog portfolija, u cilju procene potencijalnih rizika i obrauna posebne rezerve za procenjene gubitke, banka vri segmentaciju - podelu portfolija na: potraivanja od pravnih lica i potraivanja od zikih lica. Banka je duna da usvojenu metodologiju, za obraun rezervisanja, primenjuje na sistematian nain i konzistentno u toku nekog perioda. Procena rezervisanja se vri na bazi denisanih i usvojenih, formalnih pravila, uzimajui u obzir i procenu neformalnih elemenata, kao to su neizvesnost i potencijalni rizici. Politikom i procedurama, banka obavezuje nadlene da obezbeuju i uvaju dokumentaciju koja slui za procene rezervisanja, za potencijalne gubitke. Rezervisanje se smatra prihvatljivim samo ako postoje dokazi koji potvruju

14

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

verovatnou nastanka dogaaja koji moe izazvati odliv sredstava banke. Uobiajene informacije su: obavetenja sakupljena prilikom redovnog pregleda poslovanja dunika; izvetaji sakupljeni prilikom vanrednog pregleda poslovanja dunika; dokazi o prinudnoj naplati potraivanja i blokadi; saoptenja o danima kanjenja u izmirenju obaveza; podaci o pregledu hipoteka; obavest o pogoranju nansijskog stanja dunika i sl.
4.2 Operativni rizik

sistemima i obavezna je da, pre uvoenja novih proizvoda, aktivnosti, procesa ili sistema, primeni adekvatne procedure za procenu operativnog rizika koji moe nastati njihovim uvoenjem. a. Izvori operativnog rizika Potrebno je da banka identikuje dogaaje koji predstavljaju izvore ove vrste rizika, a najznaajniji su: 1. interne prevare neovlaene aktivnosi (neprijavljene transakcije, neovlaene transakcije i drugo), krae i prevare (zloupotreba imovine banke, falsikovanje, namerno unitenje imovine, zloupotreba linih podataka klijenta banke, izdavanje ekova bez pokria,neplaen porez, insajdersko trgovanje i drugo). 2. eksterne prevare kraa i prevara (krae i pljake, falsikovanje, zloupotreba eka i drugo), sistem bezbednosti (neovlaeni pristup kompjuterskom sistemu hakeri, kraa podataka i drugo). 3. propusti u odnosima sa zaposlenima i u sistemu bezbednosti na radu odnosi sa zaposlenima (zarade i naknade, benecije, pitanja vezana za prekid radnog odnosa, sindikalne aktivnosti i drugo), sistem bezbednosti (zdravstvena zatita zaposlenih i pravila bezbednosti, naknade radnicima i sl.), diskriminacija na radnom mestu (sve vrste diskriminacije na radnom mestu).

To je vrsta rizika koja se javlja u banci usled nastanka negativnih efekata na nansijski rezultat i kapital, propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i usled nastupanja nepredvidljivih spoljnih dogaaja. U cilju adekvatnog upravljanja operativnim rizikom potrebno je da ga banka: identikuje, procenjuje, prati i upravlja njime. Navedene procedure, banka treba da sprovodi u svim materijalno znaajnim proizvodima, aktivnostima, procesima i

15

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

4. problemi u odnosima s klijentima, u plasmanima proizvoda i u poslovnoj praksi banke prikladnost, transparentnost i poverljivost (nepotovanje pravilnika o ponaanju, agresivna prodaja, krenje privatnosti, zloupotreba poverljivih informacija i drugo), neodgovarajua poslovna ili trina praksa (krenje antimonopolskih propisa, manipulacija tritem, obavljanje nekih aktivnosti bez dozvole, pranje novca i sl.), greke u proizvodima (nejasne ili kanjive klauzule ugovora i drugo), selekcija, sponzorstvo i izloenost (loa selekcija klijenata, prekoraenje limita, prekoraenje izloenosti klijentu i drugo), savetodavne aktivnosti (sporovi oko izvrenja savetodavne aktivnosti itd.). 5. tete na ksnoj imovini banke prirodne katastrofe i drugi dogaaji (gubici usled prirodnih katastrofa, terorizma i vandalizma i drugo), 6. prekidi u poslovanju i greke u sistemima banke sistemi (hardver, softver, telekomunikacije, prekid u napajanju elektrinom energijom, vodom, gasom i ostalo). 7. izvrenje transakcija, isporuka i upravljanje procesima u banci evidentiranje i izvravanje transakcija (loa komunikacija, unos podataka, greke zbog preoptereenosti, proputeni rokovi, neoperativnost, raunovodstvene greke, neadekva-

tno upravljanje kolateralima, uvanje podataka i drugo), praenje i izvetavanje (propusti u obaveznom izvetavanju, netaan eksterni izvetaj i ostalo), prijem klijenta i adekvatnost dokumentacije (nepotpisan i neispravno popunjen dokument, nedostatak dokumentacije o klijentu i ostalo), klijenti i upravljanje raunima klijenata (neovlaen pristup raunima klijenta, netani podaci o njima, nemar ili teta na imovini klijenta i drugo), poslovni partneri (sporovi s poslovnim partnerima, lo rad poslovnih partnera i drugo), prodavci i dobavljai (sporovi s njima i njihov lo rad i drugo). b. Linije poslovanja banke i operativni rizik Najei oblici, po kojima banke prate izvore operativnog rizika, su linije poslovanja i to: nansiranje privrede, trgovina i prodaja, poslovi sa stanovnitvom, komercijalno bankarstvo, plaanja i obraun, agencijske usluge, usluge upravljanja imovinom, brokerske usluge stanovnitvu. c. Klasikacija operativnog rizika Prema visini gubitaka i uticaja na poslovanje banke operativni rizici se mogu klasikovati na: niske, srednje, visoke i kritine.

16

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

U sluaju nastanka kategorije kritinog operativnog rizika, banka preduzima odgovarajue mere za eliminisanje dogaaja koji su do njega doveli. Shodno propisima, banka je duna da obavesti Narodnu banku Srbije o eventualnim gubicima nastalim kao posledica operativnog rizika, ukoliko njihova visina prelazi 1% kapitala banke. U zavisnosti od uestalosti nastanka i uticaju operativnog rizika na nansijsko stanje banke, organi upravljanja, po potrebi, a najmanje jednom godinje, razmatraju postojeu politiku i procedure za njihovo identikovanje, merenje i procenu. U cilju zatite od operativnog rizika banke formiraju rezervu iz dobiti za opte bankarske rizike. Svaka banka odreuje procenat (visinu) izdvajanja rezerve za opte bankarske rizike. d. Dokumentacija, dokazi Radi adekvatnog upravljanja operativnim, kao i svim drugim rizicima, banka mora raspolagati dokazima (dokumentacijom) koji se uvaju i arhiviraju na propisan nain. Radi sveobuhvatnog praenja i upravljanja operativnim rizikom, banka treba da formira bazu podataka o dogaajima nastalim po njegovom osnovu. Ona, takoe, treba da usvoji plan za obezbeenje kontinuiteta poslovanja i plan poslovanja u sluaju nastanka nepredvienih dogaaja, u vezi sa ovom vrstom rizika. Plan za obezbeenje kontinuiteta poslovanja je dokument koji se sastoji od procedura za obezbeivanje nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja svih

znaajnih procesa i sistema u banci. Jedan deo ovog plana tie se poslovanja odnosi se na nepredviene dogaaje, kojima se utvruju tehnike i organizacione mere za ponovno funkcionisanje banke u to kraem roku, odnosno za ublaavanje posledica prekida u njenom poslovanju. 5. ZAKLJUAK Ovaj prilog se odnosi na ukazivanje znaaja implementacije standarda Bazela II u bankarski sistem, te sagledavanje i upravljanje rizicima kojima su banke izloene u svom poslovanju, sa posebnim obuhvatom i kompletnim sagledavanjem kreditnog i prikazom izvora operativnog rizika. Osnovne ideje standarda Bazel I su ranije inkorporirane u domae uredbe i praksu, a propisi Narodne banke Srbije, koji su stupili na snagu 1. jula 2008 godine, predstavljaju znaajan korak ka primeni standarda Bazel II. Nova regulativa Narodne banke Srbije, koja stupa na snagu 1. januara 2011. godine, vai za sve banke u Srbiji i predstavlja kompletnu primenu standarda Bazel II. S obzirom da su banke u svom poslovanju izloene rizicima. kao ro su kreditni, operativni i drugi, one su dune da deniu strategiju, kako bi njima mogle upravljati. Navedena strategija podrazumeva procedure identikovanja, procene i upravljanja rizicima, te redovno izvetavanje organa upravljanja banke o tome. Banke su, u svom poslovanju, najvie izloene kreditnom riziku. On predstavlja opasnost od nastanka negativnih efe-

17

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

kata na nansijski rezultat i kapital banke usled neizvravanja obaveza dunika prema njoj. Kreditni rizik banke uslovljen je kreditnom sposobnou dunika, njegovom urednou u izvravanju obaveza, kao i kvalitetom instrumenata obezbeivanja potraivanja banke, a identikuje se, meri, procenjuje i prati u skladu sa odlukama kojima se ureuju klasikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, odnosno adekvatnost njenog kapitala. U cilju primerenog upravljanja kreditnim rizikom, banka mora da upravlja istim i da formira dovoljne rezerve za potencijalne gubitke ukoliko dunici ne izmiruju svoje obaveze u utvrenom roku. Pored kreditnog, banka je u svom poslovanju izloena i operativnom riziku. On se odnosi na opasnost od nastanka negativnih efekata na nansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura i procesa u njoj, te neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nastupanja nepredvidljivih spoljnih dogaaja. Na kraju napomenimo da, radi adekvatnog upravljanja rizicima - kreditnim, operativnim, kao i svim drugim, banka mora raspolagati dokazima (dokumentacijom) koji se uvaju i arhiviraju na propisan nain. Literatura
[1] Basel Commitee on Banking Supervision, International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards, Revised Framework, Basel, 2006. [2] Basel Commitee on Banking Supervision, Inter-

[3]

[4]

[5] [6]

[7] [8] [9] [10]

national Convergence of Capital Measurement and Capital Standards, Revised Framework, Basel, june 2004. Basel Commitee on Banking Supervision, Principles for the Management of Credit Risk. Basel, September 2000. Basel Commitee on Banking Supervision, Sound Practices for the Management and Supervision of Operational Risk. Basel, February 2003. Odluka o adekvatnosti kapitala banke, Slubeni glasnik RS br. 129/2007. Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, Slubeni glasnik RS br. 129/2007. Odluka o upravljanju rizicima banke, Slubeni glasnik RS br. 129/2007. Operativni rizici i Bazel II, Tatjana Vesel, Bankar, mart 2009. Zakon o bankama, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 107/2005. Zakon o Narodnoj banci Srbije, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 55/2004.

Autori
Prof. dr Milovan Stani Univerzitet Singidunum, Danijelova 32, Beograd, e-mail: mstanisic@singidunum.ac.rs Oblasti istraivanja: metodologija revizije, finansijsko izvetavanje i poslovno odluivanje, raunovodstvo

Prof. dr Ljubia Stanojevi Univerzitet Singidunum, Danijelova 32, Beograd, e-mail: ljstanojevic@singidunum.ac.rs Oblasti istraivanja: raunovodstvo, revizija

18