Ko je Katalin Ladik? Pesnikinja. * DOK ZABACUJE RIU KOSU IZ DUBINE Na slabinama joj rana poinje da bubri. Progutae zmiju.

* JA>>>>ZA TEBE::::You can be what you want to be Internalizacija nepodno ljivih dru tve nih pritisaka autorefleksija ne poma e ni izdaleka kao to obeava Ali, ta da Ti radi im tekstom? Povratak teksta telu. Umesto pisanja scena pisanja (Derridina) Radi se o ispitivanju telesnosti teksta. O teksturi (Vidi! Pokazujem:) o spoticanju te ksta o hrapavost (mog) tela. Tekst nije ni ta drugo do materijalna konstrukcija u kojoj zatiem klizanje sopstvenog tela. Rei se rasipaju * ONAJ PROREZ NA TVOJOJ HALJINI Onaj prorez na tvojoj haljini kao vedro nebo blistav no me dlakama. Dve ljive

sa o

na vla nom ar avu me tvojim butinama. Raspori ve jednom plavokrile zajapurene ptice! Neka se otvore vrata, prozori! *

JA>>>>ZA TEBE::::Pitanje o mogunostima tela ne ide pre/bez pitanja o tome ta je te lo ta je ustvari moje telo? Poku avam da ga osetim ali, to je ve pria o telu. Kako doi do samog tela? Jedino kroz tekst (TI ka e ::::telo je diskurs) Ali telo nikada nije prisu tno u tekstu. U tekstu, ono se nasluuje; upisano je i odlo eno U ivanje, bol, zadovoljst vo u tekstu . Strah od pisanja, potraga za reima ili prepu tanje reima. Prepu tanje pisa nju pisanju koje e stvoriti iluziju da je iza njega i pre njega postojalo i stajalo nekakvo telo ili/ali e ga zapravo tek proizvesti Telo u govoru je drugaije. Pred na im oima ono se bori za re, za re koja nikada nee biti u stanju da ga izrazi. Telo kao d a je tu. Ili je taj ekran od rei ono to nam obeava da je telo tu i istovremeno nam onemoguava da ikad do njega doemo? * HUJEI ME PRATI, DA GA UZMEM U KRILO?

Stvori se veliki vetar. PRsnula bih u smeh i okrenula se majci u grobu. ivot se sklupao u sumrak. Ne na sam. Kadra da te ubijem. * JA::::VRAAM:::TEBI::::TEKST::::Vi e si u metaforama, metonimijama, proricanjima, ha ljinama znakova .ovde Te ja na neki nain teram da mi pi e , provociram, praznim Te od T ebe * SAMO SVITANJA, OSTAVI MI! Pukotine, Gospode, pacovima, ispale zube, ledenim sveama, svoje bore, usijanim gvo em, svoje misli, tankim biem, ali kako, ja bedni stvor, snove da pokorim? Ko si ti, koji gre nu mi udnju

na zidu rascvetalom od memle pokazuje ? Ti, to iz milosti zorom mi zarije , da li me voli * TI:::::: .. ja volim zore .. ne zato mraka I sve e se jasno I razgovetno sunce, barem ne na obzoru ..a sve se ta etka za e ljanje . zna dobro da ajci na jezu . ja bih onda volela da i da li te volim?

to e tada svanuti iz crnog, da crnji ne mo e biti, gledati .. ve volim svanue onda kada jo nije iza lo budi .. mo e se pomirisati jutro je kao neka vetrovi me naje i .volim to to je majstor*ica u lovu na jezu .. je uvek svetsko jutro ..weltmorgen I tako