2

PONAANJE METALA PRI DELOVANJU

SPOLJNIH SILA
2.1 Elastine deformacije
2.1.1 Osnovni pojmovi
Ako na metalno telo deluje spoljna sila, telo menja svoj oblik i pri dovoljnoj
veliini spoljne sile dolazi do njegovog razaranja. Delovanjem sile nastaju istovre-
meno u telu naponi, jer se ono unutranjim silama suprostavlja promeni oblika.
Promena oblika izazvana delovanjem spoljnih sila se naziva deformacija (ponekad
takodje preoblikovanje). Pri niskim vrednostima spoljnih sila (i niskim naponima)
deformacija je samo elastina (opruna); po rastereenju ta deformacija nestaje, a
telo poprima prvobitni oblik. Prekorai li veliina spoljanje sile odredjenu granicu
dolazi do plastine (trajne) deformacije, a po rastereenju telo ostaje deformisano.
U kristalnoj reetki se elastina deformacija ispoljava samo malim otklanjanjem
atoma iz njihovog ravnotenog poloaja; otklon ne prelazi polovinu parametra re-
etke. Pri trajnoj deformaciji menjaju atomi svoj poloaj za udaljenost najmanje je-
dnaku parametru reetke.
Ako spoljna sila F deluje na tap krunog preseka u uslovima jednoosnog zate-
ueg optereenja (sl. 2.1), nastaje u ravni S
0
, upravnoj na pravac dejstva sile, nor-
malni napon
0
= F/S
0
. U proizvoljnoj ravni S
1
, ija normala zaklapa sa pravcem si-
le F ugao , normalna komponenta (F
n1
) i smiua komponenta (F
s1
) sile F imaju
vrednosti:
1
cos ;
n
F F =
1
sin
s
F F = (2.1)
U ravni S
1
deluju normalni i smiui naponi:
Mainski materijali

44
1
1
1
S
F
n
= i
1
1
1
S
F
s
= , respektivno. (2.2)
F
F
F
n1
F
s1
S
1
S
0
F

0 30 60 90
0
0.25
0
0.50
0
0.75
0
1.00
0

Slika 2.1 Normalna i smiua Slika 2.2 Tok normalnog i smiueg
komponenta sile F napona u zavisnosti od ugla pri
jednoosnom zatezanju
Tokovi normalnog i smiueg napona u zavisnosti od ugla pri jednoosnom
zatezanju prikazani su na slici 2.2. Kao to se vidi normalni napon () dostie mak-
simum za = 0; smiui napon () ima maksimalnu vrednost pri = 45 koja iz-
nosi 1/2
0
. Ako je vrednost sile dovoljno mala re je o elastinim normalnim i
smiuim naponima, kojima odgovaraju elastine normalne i smiue deformacije.
Izmedju elastine deformacije () i napona () postoji linearna zavisnost koja je
poznata kao Hukov zakon:
= , (2.3)
gde je: - konstanta proporcionalnosti, a 1/ = E - modul elastinosti pri zatezanju,
MPa.
Odnos izmedju normalnog napona i normalne elastine deformacije je stoga:
E = . (2.4)
Za smiui napon () i smiuu elastinu deformaciju () vai slino:
G = , (2.5)
gde je G - modul elastinosti na smicanje, odnosno modul klizanja u MPa.
Relativne deformacije i su bezdimenzijski brojevi. Uzduna deformacija
predstavlja odnos ukupne promene duine (l) i poetne duine l
0
, a odredjuje se po-
mou izraza:
,
0
0
0
l
l l
l
l
=

= (2.6)
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

45
gde je: l
0
- duina uzorka u nezategnutom stanju,
l - duina uzorka u stanju zatezanja normalnom silom F.
Pojava uzdune deformacije
0
l
l
= pod dejstvom sile F prikazana je na slici 2.3.
Slino se (sl. 2.4) odredjuje smiua deformacija (smicanje):
l
x
= kao tangenta
ugla smicanja izazvanog smiuom silom F, jer je
l
x
tg

= i tg za male uglove.
Apsolutne vrednosti konstanti E i G su za razne metale razliite, a u monokristalu
zavise takodje od orijentacije kristalne reetke i pravca delovanja sile. Kod monokris-
tala bakra dobijene su, za razliite pravce, vrednosti modula elastinosti veoma razli-
ite; npr. odnos E[111]/E[100] je kod bakra oko 2.8; za aluminijum oko 1.2. Zato mo-
nokristal bakra ima veliki stepen anizotropije
1
elastinih osobina, a monokristal alu-
minijuma se ponaa u oblasti elastinih deformacija kao skoro izotropno telo.

l
F
F
l
l
0

l
F
F
x

Slika 2.3 Ilustracija normalne Slika 2.4 Ilustracija smiue deformacije
deformacije
Kod veine tehnikih metala i legura, budui da je re o polikristalnim materi-
jama koje se sastoje iz velikog broja kristala razne orijentacije, veliina modula
elastinosti je nezavisna od pravca. Za ovakve materijale modul elastinosti je u
makroskopskim razmerama jednak srednjoj vrednosti modula elastinosti monokri-
stala. Makroskopska zapremina polikristalnih materijala postaje onda telo sa izot-
ropnim elastinim osobinama.
2.2 Plastine deformacije
Odredjivanje precizne granice izmedju elastine i trajne deformacije je teko; kod
polikristalnih materija se takva granica praktino i ne pojavljuje (neka su zrna trajno

1
Anizotropija oznaava zavisnost, a izotropija nezavisnost osobina od pravca.
Mainski materijali

46
deformisana, druga samo elastino). Zato se oblast elastinih deformacija ograniava
naponom pri kome ipak dolazi do merljive trajne deformacije koja se oznaava kao
granica elastinosti. Za reprodukovanje navedenog napona, koji izaziva prve trajne
deformacije, koristi se tzv. dogovorna granica elastinosti
0.005
. To je napon, koji iza-
ziva npr. pri zateuem optereenju tapa njegovo trajno izduenje za 0.005% l
0
(sl.
2.3). Ipak je i odredjivanje ove dogovorne vrednosti dosta teko i dugotrajno. U tehni-
koj praksi se za napon, koji karakterie poetak trajne deformacije uzima napon, koji
izaziva trajnu deformaciju 0.2% i oznaava se kao granica R
0.2
1
. Kod nekih metala
(naroito kod metala sa prostorno centriranom kubnom reetkom), koji sadre male
koliine intersticijskih primesa, moe se poetak trajne deformacije lako oitati sa di-
jagrama kidanja. Na sl. 2.5 je takav dijagram prikazan za niskougljenian elik. Dos-
tigne li napon vrednost koja odgovara taki H, dolazi do rasta trajne deformacije, koji
je praen naglim padom napona. Snienje napona pri kojem se deformacija nastavlja,
naziva se teenje materijala; taka H koja prikazuje poetak trajne deformacije ozna-
ava se kao gornja granica teenja ili samo napon teenja. Deformacija
H
, koja odgo-
vara taki H, moe se smatrati za granicu izmedju elastine i trajne deformacije. Ob-
last ulevo se koristi za procenu konstrukcionih osobina materijala (gde nije doputena
trajna deformacija), oblast udesno sadri informacije potrebne za tehnoloke postup-
ke, zasnovane na trajnim deformacijama (naroito pri kovanju, valjanju).
Gornja granica teenja
Donja granica teenja
ilav lom
Krt lom
Suenje
Deformacija,
N
a
p
o
n
,

H

a) b)
Slika 2.5 Zavisnost napon-deformacija za niskougljenini elik (a) i
izgled krtog i ilavog loma (b)
Plastina (duktilna) deformacija kristalnih materijala nastala bilo klizanjem ili
dvojnikovanjem ostvaruje se kretanjem dislokacija. Shema oba osnovna mehaniz-
ma plastine deformacije je prikazana na slici 2.6. U oba sluaja re je o trajnoj
promeni oblika, izazvanoj smiuim naponima () dovoljne veliine. Pri plastinoj
deformaciji klizanjem, tim naponom izaziva se pomeranje dva dela kristala du od-
redjenih kristalografskih ravni, na udaljenost koja odgovara vektoru reetke (med-

1
R
p
(R
0.2
) zove se tehniki napon teenja ili bolje konvencionalni napon teenja.
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

47
juatomskoj udaljenosti), odnosno celom umnoku vektora reetke. Orijentacija
kristalografske reetke oba dela kristala ostaje ista, kontinuitet atomnih ravni se za-
drava (sl. 2.6a). Pri dvojnikovanju smiui naponi u odredjenom delu kristala do-
vode do pomeranja veeg broja susednih atomskih ravni. Za razliku od klizanja, pri
plastinoj deformaciji dvojnikovanjem dolazi do pomeranja mnogih atomskih ravni
tako da relativno pomeranje atoma susednih ravni ne odgovara celom vektoru ree-
tke (sl. 2.6b). Deformisani deo kristala ima drukiju orijentaciju reetke, nego to je
ima osnovna reetka. Obe mree izgledaju kao slika i lik u ogledalu u odnosu na
odredjenu ravan koja se oznaava kao ravan dvojnikovanja. Potreban napon je vii
nego smiui naponi za izazivanje klizanja. Zato se sa plastinom deformacijom
dvojnikovanjem sreemo samo u odredjenim uslovima, npr. kod metala sa malim bro-
jem ravni klizanja, dalje pri deformaciji na niim temperaturama ili pri deformaciji
veim brzinama optereenja (istovremeno i deformacija). Kod metala sa povrinski
centriranom kubnom reetkom i njihovih legura (bakar, mesing itd.), dolazi do dvoj-
nikovanja kristala takodje usled termikih napona pri zagrevanju; ti tzv. kristalni bli-
zanci se razlikuju od dvojnika stvorenih zajednikom deformacijom, time to su iri i
vie ih je u strukturi. Kristali blizanci su na nagrienoj povrini preseka uzorka lako
uoljivi jer orijentisani deo kristala pri nagrizanju dobija razliitu boju u odnosu na
okolni nedeformisani deo kristala.
F
F
F
F
F
F
F
F
F
F
Ravni
klizanja
Ravan
klizanja
Ravni
dvojnikovanja
d
v
o
jn
ik
a)
b)

Slika 2.6 Deformisanje kristala: a) klizanjem, b) dvojnikovanjem
Teenje pri naponu manjem od jaine materijala je karakteristina pojava kod me-
talnih materijala. Suprotno tome, kod tvrdih kovalentnih kristala (dijamant, karbid si-
Mainski materijali

48
licijuma) i kristala sa delimino metalnom vezom (karbidi metala), potrebni su za kli-
zanje naponi koji prevazilaze njihovu jainu. To je zato to jako usmerene veze izme-
dju atoma oteavaju kretanje dislokacija.
2.2.1 Veza izmedju klizanja i kristalne reetke
Najei mehanizam deformacije oblika kod metala, na koji e u daljem izlaganju
biti usredsredjena naa panja, jeste klizanje. Ako se postepeno poveava sila optere-
enja koja deluje na kristal, najzad e smiui naponi u pogodnoj kristalografskoj rav-
ni (tzv. ravni klizanja) dostii kritinu vrednost tzv. kritian napon klizanja i zapoee
deformacija klizanjem; jedan deo kristala se pomera po ravni klizanja u odnosu na
drugi deo. Iz proba na monokristalu proizilazi, da se klizanje prvenstveno odvija u od-
redjenim kristalografskim ravnima i pravcima. Iz veze izmedju strukture kristala i ge-
ometrije deformacije klizanjem mogu se formulisati tri osnovna zakona klizanja:
1) ravan klizanja odgovara ravni kristala najgue posednutoj atomima;
2) pravac klizanja odgovara pravcima kristala koji su najgue posednuti atomi-
ma;
3) od datog skupa ravni i pravaca moe se izdvojiti takva ravan i pravac, gde smi-
ua komponenta napona dostie najveu vrednost (tzv. aktivna ravan i pravac
klizanja; aktivacija nastaje po midovom zakonu teenja1).
x
z
y
(111)
[101]
[110]
[011]
(111)

x
z
y
(110)
[111]
[111]

Pravac
klizanja
Ravan
klizanja
Pravac
klizanja
Pravac
klizanja

Slika 2.7 Pravci i ravni
klizanja u povrinski
centriranoj kubnoj
reetki (A1)
Slika 2.8 Pravci i ravni
klizanja u prostorno
centriranoj kubnoj
reetki (A2)
Slika 2.9 Pravci i ravni
klizanja u
heksagonalnoj
gusto pakovanoj
reetki (A3)
Npr. u povrinski centriranom kubnom sistemu (A1) najgue su posednute ravni
tipa {111} i pravci tipa <110> (sl. 2.7). U prostorno centriranom kubnom sistemu
(A2) najgue su posednute atomima ravni tipa {110}, {211} i {321}, a najgue po-
sednut je pravac tipa <111> (sl. 2.8). U ovim sistemima najpovoljnija ravan zavisna je

1
Od moguih sistema klizanja u kristalu, klizanje e poeti na onom za kojeg je potrebna najmanja
komponenta razloenog napona (komponenta nastala razlaganjem optereenja).
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

49
od temperature. Npr. za temperaturu ispod T
t
/4 (T
t
- temperatura topljenja u Kelvini-
ma), jesu preferirane ravni {211}, za temperaturu u intervalu T
t
/4 - T
t
/2 ravni {110}, a
pri viim temperaturama ravni {321}. Kod heksagonalnih sistema (A3) najgue je
posednuta atomima osnovna ravan elementarne reetke, a najgue posednuti pravci
lee u toj ravni (sl. 2.9). Proizvod brojeva ravni klizanja i pravaca odredjuje broj sis-
tema klizanja. Metali strukture A1 imaju 4 ravni klizanja i u svakoj ravni po 3 pravca
to daje (43) = 12 sistema klizanja, metali strukture A2 imaju (62) = 12 sistema kli-
zanja i metali strukture A3 imaju (13) = 3 sistema klizanja. To je u skladu i sa empi-
rijskom injenicom da metali Au, Ag, Cu, Al, Pb (reetka A1) imaju znatno veu plas-
tinost nego metali Zn, Mg, Cd (reetka A3).
2.2.2 Kritian napon klizanja
Napon potreban za klizanje u odredjenoj ravni klizanja, naziva se kritian napon
klizanja (
kr
). Uz pretpostavku da se klizanje ostvaruje kao medjusobno pomeranje
dva vrsta tela (to znai du cele klizne ravni istovremeno), moe se veliina
kr
pro-
raunati iz medjuatomnih sila. Najmanje trajno pomeranje jednog sloja atoma u odno-
su na susedni sloj jeste takvo pri kojem se atomi premetaju za jedno medjuatomsko
rastojanje u pravcu delovanja napona. Pri svom kretanju iz jednog vora reetke do
susednog vora atom je izloen silama razliitih veliina i smerova. Pri malim otklo-
nima od polaznog poloaja preovladjuju si-
le koje tee da atom vrate opet u poetni
poloaj; pri velikim otklonima koji prevazi-
laze polovinu medjuatomnog rastojanja,
preovladjuje sila od susednog atoma, tj. sila
obrnutog smera; u srednjem poloaju iz-
medju susednih vorova rezultujua sila je
jednaka nuli. Pretpostavimo zato, da sila
koja deluje na atom koji se kree od jednog
vora do drugog ima sinusoidalni oblik (sl.
2.10). Da bi se takvo pomeranje atoma os-
tvarilo, mora smiua komponenta spoljne
sile prekoraiti maksimum koji lei na uda-
ljenosti x = a/4 od polaznog poloaja O.
Potrebna veliina sile na jedininoj povrini
kristalografske ravni (tj. kritinog napona
klizanja) moe se izvesti iz sinusne jedna-
ine koja ima oblik:
|
.
|

\
|
=
a
x
A 2 sin . (2.7)
Za male otklone (ali konane) od poe-
tnog poloaja vai Hukov zakon:
+F
0
-F
a/4
a/2
Medjuatomska udaljenost
F
x
F
a

a

Slika 2.10 Tok sile potrebne za pomeranje
atoma iz ravnotenog poloaja
Mainski materijali

50
= G , (2.8)
u kome se smiua deformacija moe prema slici 2.10 izraziti kao:
a
x
= . (2.9)
Za x = 0 mora biti tangenta na sinusnu liniju jednaka prvom izvodu Hukovog za-
kona:
, 2 cos
2
0 0
a
G
a
x
A
a x
x x
=
(

|
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|

= =


(2.10)
ili ,
a
G
A
a
2
=

(2.11)
pa je
2
G
A

= . (2.12)
Posle zamene:
|
.
|

\
|
=
a
x G

2 sin
2
, (2.13)
maksimalna vrednost napona dobija se iz uslova:

2
; 0
max
G
x
= =

. (2.14)
Vrednost modula elastinosti na smicanje je npr. za gvodje oko 710
4
MPa; to
znai da bi napon potreban za izazivanje plastinih deformacija bio oko 10000
MPa. Stvarni kritini napon klizanja eksperimentalno odredjen kod masivnih mo-
nokristala istih metala je 100 do 1000 puta manji. Razlog ovom neslaganju izme-
dju proraunatih i izmerenih vrednosti kritinog napona klizanja je pogrena pret-
postavka iz koje je proraun izveden. Bilo je usvojeno klizanje u savrenom krista-
lu sa idealnom kristalnom reetkom pri emu se jedan deo po drugom kretao kao
kruta celina. Pri klizanju u realnim uslovima ne dolazi do pomeranja atomnih slo-
jeva kao celine, ve postupnim premetanjem relativno malog boja atoma; to po-
meranje moe se uporediti sa talasnim kretanjem ravni klizanja. Omogueno je pri-
sustvom i kretanjem dislokacija u kristalu. Zbog veoma velike gustine dislokacija u
reetki metala, postoji verovatnoa da se u ravni klizanja pojave ivine dislokacije
iji se Burgersov vektor poklapa sa pravcem napona to olakava klizanje. Dislo-
kacione linije u kristalu su zone poviene energije, te se delovanje i relativno malih
tangencijalnih napona sabira (superponira) sa unutranjim naponima to inicira kre-
tanje dislokacije, a time i klizanje (sl. 2.11).
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

51
1 F 2 F 3 F
4
pravac klizanja

Slika 2.11 Shema mehanizma klizanja; 1-4 etape klizanja
Premetanje dislokacija bilo ivinih ili zavojnih (sl. 2.12) dovodi do klizanja samo
malog broja okolnih atoma, dok je za klizanje u idealnom kristalu potrebno jednovre-
meno premetanje svih atoma u tangencijalnoj ravni. Primenjujui analogiju sa zako-
nima mehanike, olakanje klizanja dislokacijama moe se uporediti sa prelaskom od
trenja klizanja na trenje kotrljanja. Kod monokristala kretanje dislokacija se zaustavlja
zbog defekata kristalne reetke na granicama subzrna, prisustva stranih atoma ili pre-
secanja dislokacionih linija. Time se objanjava ogranienje veliine klizanja u jed-
nom pravcu. Blokiranje kretanja dislokacija na nekim linijama klizanja praeno je po-
veanjem otpornosti na smicanje u ravni klizanja. U skladu sa postupnim plastinim
deformisanjem raste otpor metala protiv daljeg deformisanja - kristal podlee ojaa-
nju. Veliina i brzina tog ojaanja zavisi od kristalne strukture. Metali strukture A3
(Zn, Mg, Ti, Zr, Cd, Co) neznatno ojaavaju nezavisno od temperature, neto vie
ojaavaju metali strukture A1 (Ag, Al, Cu, - Fe, Ni, Pb), a najvie ojaavaju metali
strukture A2 (- Fe, Cr, Mo, V, W, Nb, Ta). Posebna plastinost nekih metala npr.
Au, Ag, Cu, Pt ne moe se objasniti samo gustinom dislokacija u nedeformisanom
kristalu, ve i razmnoavanjem dislokacija pri plastinom deformisanju.

a) b) c)
Slika 2.12 Klizanje izazvano kretanjem zavojne dislokacije kroz kristal
Mainski materijali

52
2.3 Metodi ispitivanja metala i legura
2.3.1 Mehanike osobine materijala
Delovi maina i ureaja izloeni su u eksploatacionim uslovima razliitim vrs-
tama optereenja, a ponekad i povienim ili snienim temperaturama ili pak koro-
zionom dejstvu. Da bi se ustanovio "odgovor" materijala na razne uslove spoljnjeg
optereenja neophodna su laboratorijska ispitivanja, koja kad je re o mehanikim
osobinama treba da budu maksimalno prilagoena realnim uslovima u kojima de-
lovi rade. Testiranjem materijala ne dobijaju se samo podaci potrebni za projekto-
vanje i konstrukciju delova maina ve i neke karakteristike koje se odnose na mo-
gunost prerade poluproizvoda u finalne proizvode. Jednom reju mehanike oso-
bine metala obuhvataju svojstva otpornosti i svojstva deformacije.
Budui da se ispitivanju mehanikih osobina posveuje veliki deo vremena na
laboratorijskim vebama, ovde e biti iznete samo opte napomene koje se odnose
na:
Ispitivanje zatezanjem,
Merenje tvrdoe,
Odredjivanje udarne ilavosti,
Odreivanje dinamike izdrljivosti,
Ispitivanje na povienim temperaturama.
2.3.1.a Ispitivanje zatezanjem
Zasniva se na sporom zatezanju uzorka standardnog oblika i dimenzija na ured-
jaju koji se zove kidalica. Ona je opremljena dinamometrom za merenje sile i pisa-
em koji u svakom momentu zapisuje zavisnost izduenja od sile. Pomou podata-
ka zabeleenih pri ispitivanju (sl. 2.13) i izmerenih na prekinutom uzorku odreuju
se:
Jaina na kidanje, R
m
, MPa (Zatezna vrstoa),
Napon teenja, R
0,2
, MPa (Gornja granica teenja, R
eH
),
Izduenje A
5
, A
10
, % (Indeksi se odnose na radnu duinu),
Suenje Z, % (Kontrakcija),
Modul elastinosti E, MPa.
Jaina je pokazatelj kvaliteta materijala, koji se ne koristi kao proraunska ve-
liina kod duktilnih materijala. Ipak se uporednim ispitivanjima vie uzoraka mogu
prema jaini ustanoviti eventualne unutranje metalurke greke (poroznost, neme-
talni ukljuci).
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

53
Napon teenja je najvanija veliina za proraun (dimenzionisanje) mainskih
delova. Najvei nivo napona kojim se deo sme opteretiti mora biti nii od napona
teenja, to se za odgovorne konstrukcije definie stepenom sigurnosti. S obzirom
na znaaj napona teenja potrebno je objasniti kako se on odreuje. Kod mekih
1
e-
lika (sl. 2.13a) taj se napon direktno oitava sa dijagrama i odgovara gornjem
naponu teenja koji se oznaava sa R
e
, MPa. Kod drugih vrsta elika ne moe se u
toku ispitivanja zatezanjem direktno uoiti napon teenja. Budui da i pri najma-
njem optereenju nastaju lokalne plastine deformacije, postavlja se pitanje koliko
se najvie plastino izduenje moe tolerisati, a da rad konstrukcije ne bude ugro-
en. Usvojena je za elik trajna deformacija od 0.2%, a napon potreban za tu de-
formaciju zove se tehniki (ili konvencionalni) napon teenja, R
0.2
(sl. 2.13b).
Za druge legure (Al, Cu, Mg) grafik - poinje da se krivi ve pri niskom na-
ponu te se uzima da naponu teenja odgovara trajna deformacija od 0.5%. Stoga se
u ovom sluaju tehniki napon teenja oznaava sa R
0.5
.
Izduenje (A
5
, A
10
) moe biti bolji pokazatelj metalurkog kvaliteta elika nego
jaina, jer u sluaju poroznosti ili nemetalnih ukljuaka A drastino opada. Pri rela-
tivno niskom optereenju proizvod A
10
R
m
je indikator ilavosti elika.
Suenje Z je bitan pokazatelj obradljivosti metala plastinim deformisanjem.
Procentualno izduenje
Napon Napon
formiranje
vrata
prekid
elast. plast.
Procentualno izduenje
P
V
P
M M

tg=E
tg=E
R
e
H
R
m
R
p

(
R
0
,
2
)
0,2% 0 0
C
C

a) b)
Slika 2.13 Dijagram - za: a) mek elik i b) tvrd elik
Modul elastinosti. Pri zameni jednog materijala drugim uvek se mora uzeti u
obzir ne samo jaina ve i modul elastinosti. To je karakteristika koja odreuje
ugib odnosno krutost odreenog mainskog dela. Na primer aluminijumska osovi-
nica e se istegnuti tri puta vie nego elina pri istom optereenju jer je
E
Al
= 69000 MPa, a E

= 207000 MPa. Modul elastinosti ne menja se sa prome-

nom jaine elika (npr. zbog legiranja, hladnog ojaanja, termike obrade), ve
uvek ostaje E

= 207000 MPa pri sobnoj temperaturi. Pri temperaturi oko 650C,

modul elastinosti opada do oko 60000 MPa. Stoga se moe rei da je modul elas-

1
Termin "mek" elik upotrebljava se u smislu niskougljenini elik (C < 0.25%).
Mainski materijali

54
tinosti stalna veliina za grupu legura (ima odreenu vrednost za elike, drugu za
legure Al, treu za legure Cu, ) ali linearno opada sa porastom temperature.
Pored modula elastinosti jo se odreuje modul klizanja G i redje zapreminski
modul K:
2(1 )
E
G

=
+
i
3(1 2 )
E
K

, gde
p
K
V
=

pokazuje smanjenje zapremine

pri dejstvu svestranog (hidraulinog) pritiska ( je Poasonov koeficijent).
Ova tri koeficijenta elastinosti E, G, K pokazuju kako materijal reaguje na
naponsko deformaciono polje, zavisno od Poasonovog koeficijenta
x
y

= .
(Elastina deformacija
x
poklapa se sa pravcem dejstva sile, a
y
je upravna na
tu silu).
Dijagram stvarni napon-stvarna deformacija (
st
-
st
)
Podatke potrebne za konstruisanje dijagrama
st
-
st
, tee je dobiti nego podatke
za izradu tehnikog dijagrama -, te se stoga stvarni dijagram redje koristi, uglav-
nom za razvojne i istraivake svrhe.
Razlika proistie zbog toga to se u tehnikom dijagramu napon izraunava
pod pretpostavkom da popreni presek A
0
ostaje konstantan u toku optereenja.
Ako se prenik ispitivanog uzorka meri vie puta pri porastu sile moe se uoiti da
se on smanjuje, pa se rauna trenutna povrina (A), odnosno stvarni napon:

sila
.
stvarna povrina u funkciji vremena
st
=
Takodje je potrebno izraunavati stvarnu jedininu deformaciju, sukcesivnim
sabiranjem prirataja l deljenog sa trenutnom duinom l. Tako se dobija logari-
tamska deformacija
A
A
l
l
st
0
0
ln ln = = . Zadnji odnos proizilazi iz uslova da zap-
remina metala u toku deformisanja ostaje priblino konstantna
0 0
. V A l A l const = = = , (A
0
, l
0
poetne vrednosti, A, l trenutne vrednosti).
Izmeu stvarnog napona i deformacije u zoni plastinosti ustanovljena je zavi-
snost:
n
k = , gde je k- konstanta zavisna od materijala, a n- koeficijent defor-
macionog ojaanja. Za tehniki ist aluminijum u arenom stanju dobijena je rela-
cija
0.2
180 = , a za meki elik
0.26
560 = .
Ako se opti izraz
n
k = logaritmuje dobije se jednaina:
ln ln n k = + , to u duplo-logaritamskom koordinatnom sistemu odgovara jed-
naini prave linije ( ) y mx b = + . U zoni elastinosti, normalno se ne razlikuju
stvarni i tehniki naponi (sl. 2.14) jer je A
0
= A.
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

55
Za nekoliko karakteristinih limo-
va: od legura aluminijuma, umirenog
niskougljeninog elika i nerajueg
feritnog elika prikazane su linije de-
formacionog ojaanja na slici 2.15. Sa
slike se jasno vidi da se meki elini
limovi (krive 1 i 2) i limovi Al - legu-
ra(krive 8 i 9) mogu upotrebiti za du-
boko izvlaenje jer su potrebne relati-
vno male sile za veliko deformisanje.
Kad je u pitanju nerdjajui feritni elik
(17% Cr, 0.1% C- kriva 7) i niskolegi-
rani termopostojani elici (aren - kri-
va 5 i toplo valjan i nomalizovan- kri-
va 6), nastaje veliko deformaciono
ojaanje, pa je tehno-ekonomski nera-
cionalna izrada otpresaka od tih limo-
va.
Izmeu stvarnih napona i defor-
macija sa jedne strane i tehnikih sa
druge strane postoje veze:
(1 )
st
= + i ln(1 )
st
= + .
5
6
7
8
3
8
9
1
22
0.01 0.02 0.04 0.06 0.08 0.10 0.20
150
100
80
70
60
50
40
30
Stvarna deformacija
S
t
v
a
r
n
i

n
a
p
o
n
,

6
.
9
,

M
P
a

Slika 2.15 Dijagram stvarni napon-deformacija u duplo - logaritamskom sistemu
2.3.1.b Merenje tvrdoe
Tvrdoa se definie kao otpor prodiranju utiskivaa koji je tvrdji od ispitivanog
materijala. Kod metalnih materijala postoji jaka korelacija izmedju elastinosti i
Tehnika ili stvarna deformacija, %
Prekid
Kriva tehniki napon
-deformacija
Kriva stvarni napon
-deformacija
T
e
h
n
i

k
i

i
l
i

s
t
v
a
r
n
i

n
a
p
o
n

6
.
9
,

M
P
a
20 40 60 80 100
0
20
40
60
80
100
120
140
Prekid

Slika 2.14 Uporedni prikaz grafika - i
st
-
st

Mainski materijali

56
tvrdoe, pa zato i veliina odskoka moe posluiti za procenu tvrdoa po tzv. skle-
roskopskoj metodi.
Najee se tvrdoa tehnikih metala odredjuje po Brinelu, Vikersu i Rokvelu
(sl. 2.16).
Brinelova tvrdoa (HB) meri se na ravnom uzorku utiskivanjem eline ili
volframske kuglice prenika D = 10, 5, 2.5 mm. Na kuglicu se preko sistema polu-
ga i tegova deluje optereenjem
2
F K D = , daN. Za elike se uzima K = 30, a za
meke materijale (neelezne) usvaja se K = 10, 5, 1.5 ili 1. Pri pravilno odabranoj
sili, prenik otiska d treba da bude u granicama: (0.25 0.6) d D = . Na osnovu F,
D i prenika otiska d, izmerenog na mikroskopu ugradjenom u Brinelov aparat,
rauna se tvrdoa:
( )
2 2
2F
HB
D D D d
=

.
Najvea tvrdoa koja se moe meriti sa utiskivaem od kaljene eline kuglice
je 450 HB, a sa kuglicom od sinterovanih volframskih karbida, ta je granica 750
HB. Izmedju jaine na kidanje konstrukcionih elika u normalizovanom stanju i
tvrdoe HB ustanovljena je empirijska veza (3.4 3.6)
m
R HB = .
Izgled utiskivaa
Metoda Utiskiva
Boni pogled Pogled odozgo
Optereenje
Formula za
izraunavanje tvrdoe
Brinel
Kuglica od eli-
ka ili volfram
karbida preni-
ka 10 mm
D
d

d

F
2 2
2
( )
F
HB
D D D d
=


Vikers
Dijamantska
piramida
136

d
1
d
1

F
2
1.854
HV
d
=
Knup
Dijamantska
kupa
t
l / b=7.11
b / t=4.00

b
l

F
2
14.2
HK
l
=
Rokvel
A
C
D
Dijamantska
kupa
120
t

d

60 kg
150 kg
100 kg
HRA =
HRC =
HRD =
100-500 t
B
F
G
1/16" prenika
eline kuglice
E
1/8" prenika
eline kuglice
t

d

100 kg
60 kg
150 kg
100 kg
HRB =
HRF =
HRG =
HRE =
130-500 t
Slika 2.16 Metode merenja tvrdoe
Vikersova tvrdoa (HV) meri se pomou dijamantske piramide sa uglom pri
vrhu od 136 koja se utiskuje pod optereenjem od 5, 10, 20, 30, 50, 100 daN, od-
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

57
nosno preko poluge na koju deluju tegovi od 5, 10, 20, 30, 50 i 100 kg. Tvrdoa po
Vikersu izraunava se prema izrazu:
2
1.854F
HV
d
= ,
gde je d, mm- aritmetika sredina dve izmerene dijagonale kvadratnog otiska. Oi-
tavanje dimenzija otiska obavlja se na mikroskopu ugradjenom u aparat za merenje
tvdroe.
Metoda po Vikersu naroito je pogodna za kontrolu tvrdoe veoma tvrdih
povrina kao to su kaljene, cementirane, nitrirane ili difuziono metalizirane. Pored
toga mogu se meriti tvrdoe tankih predmeta ako se primene mala optereenja ko-
jima se deluje na utiskiva.
Tvrdoa HV bliska je tvrdoi HB u granicama 250-600; izvan ovog intervala
tvrdoe se znatno razlikuju, te za prevodjenje jedne u drugu slue uporedne tablice.
Na kraju treba naglasiti da je na metodi Vikers zasnovano merenje mikrotvrdo-
e sa veoma malim optereenjem reda veliine od nekoliko stotina grama. Za veo-
ma tvrde materijale miktrotvdoa se meri metodom Knupa sa dijamantskim utiski-
vaem koji ostavlja otisak u obliku romba.
Rokvelova tvrdoa (HRC, HRB) meri se direktnim oitavanjem na skali apa-
rata. Utiskiva kod metode HRC je dijamantska kupa sa uglom od 120. Najpre se
runim okretanjem pritiskivaa uvodi predoptereenje od 10 daN, a zatim pomou
poluge standardno optereenje od 140 daN. Posle uklanjanja glavnog optereenja
oitava se HRC, i najzad uzorak potpuno rastereuje. Moe se priblino uzeti da je
tvrdoa
1
10
HRC HB . Druga skala HRB upotrebljava se za merenje tvrdoe rela-
tivno mekih materijala (HB < 400). Kao utiskiva koristi se elina kuglica pre-
nika 1/16 ina na koju se deluje pomonim i glavnim optereenjem od (10+90)
daN. Merenje tvrdoe po Rokvelu je veoma brzo, a otisak je gotovo nevidljiv.
Skleroskopska tvrdoa ili tvrdoa po oru (HSh) odredjuje se prema visini
elastinog odskoka malog tega koji slobodno pada sa odredjene visine. Posle mere-
nja ne ostaju nikakvi tragovi, koji bi mogli delovati kao inicijalne prsline kod di-
namiki optereenih delova. Kontrola pokazivanja orovog skleroskopa obavlja se
pomou etalon-ploica poznate tvrdoe date u jedinicama HSh ili HB.
2.3.1.c Udarna ilavost i ilavost loma
Energija koja se utroi pri udarnom savijanju je merilo osetljivosti materijala na
lokalnu koncentraciju napona. Ispitivanje udarne ilavosti prvi je uveo arpi
(Charpy) i definisao je kao rad potreban za prelom probnog uzorka preseka 1 cm
2
,
koji sadri leb propisanih dimenzija. Ovako definisana veliina udarne ilavosti
nema fiziki karakter, pa rezultati mogu biti uporedivi samo ako su dobijeni na is-
tim probnim uzorcima i u istim uslovima. Metali skloni krtom lomu razaraju se pri
malom utroku energije i gotovo bez vidljive deformacije na mestu preloma.
Mainski materijali

58
to se tie probnog uzorka,
najvaniji je leb koji je urezan po-
preno na sredini uzorka. Tako se
lokalizuje mesto preloma i stvaraju
uslovi za krti lom ak i kod ilavih
materijala. Prema obliku leba (za-
reza), ilavost odredjena na uzor-
cima 1010 mm i klatnu raspoloi-
ve energije od 300 J (sl. 2.17) oz-
naava se sa KU i KV, to znai da
je u pitanju U- leb dubine 5 mm,
odnosno V- leb dubine 2 mm. Po-
red toga, rezultati ispitivanja u ve-
likoj meri zavise od temperature
probnog uzorka, naroito kod meta-
la sa kristalnom reetkom tipa A2
ili A3 (za elik, odnosno za Zn i
njegove legure). Kod ugljeninih
elika, sa sniavanjem temperature,
ilavost naglo pada u uskom tem-
peraturskom intervalu to pokazuje
slika 2.18. Na krivoj se uoava
prevojna taka koja odredjuje prelaznu temperaturu, kao granicu ilavog i krtog
loma.
Jedna od najboljih ilustracija o uticaju prelazne temperature je havarija brodova
Liberti (Liberty) proizvodjenih u toku Drugog svetskog rata. Svi su brodovi bili iz-
radjeni od niskougljeninih elika koji su pokazali dobra svojstva plastinosti pri
statikom ispitivanju zatezanjem (pokazatelj A10R
m
). I pored toga, kod etvrtine
od ukupnog broja ovih brodova pojavile su se prsline, a kod nekih i prelamanje na
dva dela jo dok su bili usidreni u luci. Detaljnim ispitivanjima dolo se do zaklju-
ka da je havarija nastala zbog kon-
centracije napona izazvane otvorima
na palubi i bliskosti prelazne tempe-
rature elika i okolne temperature u
luci. Pokazalo se da rezultati ispiti-
vanja po arpiju nisu dovoljni za
procenu pouzdanog rada konstrukci-
je u realnim uslovima. Zato je uve-
den dinamiki test kidanja (Dyna-
mic Tear Test) koji se izvodi na
uzorcima razliitih preseka izloe-
nih dejstvu energije slobodnog pada
tega odredjene mase.

Slika 2.17 arpijevo klatno za ispitivanje ilavosti
Krt ilav
Materijali velike jaine
Prelazna temperatura
Reetka A1
Metali reetke A2,
keramika, polimeri
Temperatura
E
n
e
r
g
i
j
a

u
d
a
r
a

Slika 2.18 Zavisnost udarne ilavosti od
temperature za razliite materijale
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

59
isti metali i jednofazne legure imaju veu ilavost nego legure sa vie faza.
Bitan je i oblik u kome se izluuju sekundarne faze, jer jer su se zrnasti oblici po-
kazali znatno ilavijim nego lamelarni.
ilavost loma K
IC

Proraun mainskih delova dugo se zasnivao na naponu teenja i stepenu si-
gurnosti. Pored toga to su radni naponi bili nii od dozvoljenih dolazilo je do iz-
nenadnih lomova, naroito u uslovima ravanskog stanja deformacija
1
. Lom nastaje
zbog rasta inicijalnih prslina na mestima ukljuaka i drugih diskontinuiteta, na koje
su posebno osetljivi metali visokog napona teenja i velike jaine. Zato je za ovu
klasu materijala uveden pojam ilavost loma, koji se odnosi na otpor irenju prsli-
ne. Savremene metode defektoskopije (ultrazvune, radiografske) omoguuju da se
otkriju prsline vee od 0.51 mm, to znai da se greke manjih dimenzija moraju
prihvatiti i propisati nivoi napona koji nee iriti prsline. Veza izmedju napona koji
dovodi do oteenja (
f
, MPa) i ilavosti loma ( MPa m ) data je izrazom:
IC
f
a
Y K
W
a

| |

|
\ .
=

,
gde je: a- duina ivine prsline (1/2 duine za centralnu prslinu);
Y (a/W)- faktor oblika zavisan od geometrije konstrukcionog dela.
Uticaj ilavosti loma na dozvoljenu duinu prsline moe se objasniti na prime-
ru dva elina nosaa od istog niskolegiranog elika, ali drukije termiki obradje-
na (sl. 2.19). Oba nosaa kaljena su na martenzit, a zatim je nosa A otputen pri
427C, a nosa B pri 260C, to daje razliite
napone teenja. Poto se debljina oba nosaa
proraunava iz uslova da radni napon bude
60% od odgovarajueg napona teenja, to e
se oni razlikovati u debljini B i drugim karak-
teristikama, prema tablici:

1
Ravansko stanje deformacija izazivaju naponi koji dovode do pojave deformacija u dva medjusobno
upravna pravca; trea komponenta deformacije, upravna na ravan je jednaka je nuli.
L
Zatezanje
a
B
Zatezanje
W

Slika 2.19 Pravougaoni elini nosai
optereeni na zatezanje
Mainski materijali

60
Dimenzije nosaa Nosa A Nosa B
L 0.406 m 0.406 m
W 0.102 m 0.102 m
B 0.018 m 0.015 m
Osobine materijala T
ot
= 427C T
ot
= 260C
Napon teenja R
0.2
, MPa 1318 1573
Doputeni napon
d
, MPa 794 945
ilavost loma K
IC
, MPa m 107 56.1
Pomou izraza za
f
izraunava se kritina duina prsline koja se moe toleri-
sati, a da ne dovede do katastrofalnog loma. Aproksimativno, za grubu procenu,
uzima se Y = 1, to daje
2
1
IC
C
d
K
a

| |
=
|
\ .
, odnosno 0.0058 5.8
A
C
a m mm = = i
0.00112 1.12
B
C
a m mm = = . Taniji rezultati ( 4.34
A
C
a mm = , 0.89
B
C
a mm = ) dobi-
jaju se uzimanjem u obzir i faktora oblika Y, definisanog u Mehanici loma.
Na kraju se moe zakljuiti da za procenu radnog veka nekih mainskih delova
nije presudan stepen sigurnosti u odnosu na napon teenja ve kritina veliina gre-
ke. To pokazuje doputena duina prsline u nosau B, koja je pet puta manja nego
u nosau A.
2.3.1.d Odredjivanje dinamike izdrljivosti
Analizom brojnih preloma mainskih delova koji su dugo bili izloeni naizme-
nino promenljivom optereenju (npr. klipnjaa, osovina i sl.), ustanovljeno je da
radni naponi nisu prelazili napon teenja. Poto lomovi nisu nastali zbog unutra-
njih greaka (porozna mesta, nemetalni ukljuci) pretpostavilo se da je dolo do
zamora materijala usled dugotrajnog rada. Tipian primer loma usled zamora dat
je na sl. 2.20.
Budui da su mnogi delovi maina optereeni promenljivim naponima, dinami-
ka izdrljivost je od sutinskog znaaja kako pri izboru materijala tako i pri dime-
zionisanju delova. Laboratorijskim ispitivanjima uzorka poliranih povrina na ma-
inama koje se zovu pulzatori, dobijaju se Velerove krive (sl. 2.21), nazvane prema
autoru (Whler) koji je prvi ispitivao zamor vagonskih osovina. Ispitivanje se oba-
vlja sa razliitim nivoima promenljivih napona, koji dovode do loma posle odred-
jenog broja ciklusa ponovljenih optereenja.
Na slici 2.21 prikazana je Velerova kriva za elik (sl. 2.21a) i za leguru alumi-
nijuma (sl. 2.21b). Uoava se da za elik, pri naponu 500 MPa, broj ciklusa
moe biti veoma veliki (N = 10
6
-10
7
), a da se ne pojavi opasnost od loma. Ta gra-
nina vrednost napona koju materijal praktino izdrava bez obzira na broj ciklusa
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

61
ponovljenih optereenja zove se di-
namika jaina (dinamika vrstoa,
dinamika izdrljivost).
Drukiji je oblik krive -N za le-
gure aluminijuma i drugih neeleznih
metala (sl. 2.21b). Kod njih dinami-
ka jaina stalno opada sa porastom
N, tako da se ona mora vezati za na-
pon koji materijal izdrava do odred-
jenog broja ciklusa.
Poto su ispitivanja na zamor du-
gotrajna i skupa pokualo se da se
poveu dinamika izdrljivost i jai-
na. U tom smislu odredjuje se stepen
zamaranja kao odnos dinamike iz-
drljivosti i jaine na kidanje (R
D
/R
m

= 0.45-0.25 zavisno od vrste materi-
jala). To je samo orijentaciona ocena
jer na dinamiku izdrljivost ne utie
samo vrsta materijala ve i:
koncentratori napona (radijusi zaobljenja, zarezi, nemetalni ukljuci),
povrinska hrapavost uslovljena mainskom obradom,
zaostali povrinski naponi i
agresivnost sredine (elektrolitika i gasna korozija).
10
4
10
5
10
6
10
7
10
8
Broj ciklusa, N
Dinamika
vrstoa
Legura aluminijuma
(termiki obradjena)
Legura aluminijuma
(4%Cu, 0.6%Mn, 1.5%Mg)
elik (0.4%C, 0.7%Mn, 0.25%Si,
1.85%Ni, 0.3%Cr, 0.25Mo)
N
a
p
o
n
,

M
P
a
100
200
300
400
500
600
700
a
b

Slika 2.21 Velerova kriva: a) za elik i b) za legure aluminijuma (Al-Cu)

Slika 2.20 Zamorni lom zapoet na lebu za klin
(donji deo) i zamorni nasilni lom
(gornji deo)
Mainski materijali

62
Pored dinamikog zamora, kod nekih vrsta keramika i stakla moe nastati i tzv.
statiki zamor. Navedeni materijali za neko vreme dobro izdravaju odredjeno sta-
tiko (nepromenljivo) optereenje, a zatim postepeno propadaju. Uzrok tome su
hemijske reakcije potencirane atmosferskom vlagom i aerosolima
1
kao i visokim
povrinskim pritiscima.
2.3.1.e Ispitivanje zatezanjem na povienim temperaturama
Ispitivanja metala i njihovih legura na povienim temperaturama mogu se izve-
sti sa veim ili manjim brzinama deformisanja. U prvom sluaju dobijaju se podaci
za procenu mogunosti prerade metala plastinom deformacijom. Samo ispitivanje
obavlja se na maini za ispitivanje zatezanjem, opremljenom pomonim uredjajem
za grejanje i merenje temperature. Odredjuju se iste karakteristike kao pri zatezanju
na sobnoj temperaturi.
Daleko vei znaaj imaju ispitivanja pri malim brzinama deformisanja. Pokaza-
lo se da trajna deformacija materijala koji rade na povienim temperaturama nasta-
je pri znatno niem naponu od granice teenja, i da je zavisna od vremena. Ova
vrsta deformacije na povienoj konstantnoj temperaturi pri konstantnom naponu
( < R
0.2
const) zove se puzanje (creep). Kod mnogih konstrukcija koje rade na
povienim temperaturama veoma je vano odravanje stalnih dimenzija delova u
predvidjenom periodu eksploatacije. Kao primer mogu se navesti lopatice parnih
turbina koje za oko 10 godina rada ne smeju promeniti svoje dimenzije vie od
0.1%. Zbog toga ispitivanja na povienim temperaturama omoguuju pravilan iz-
bor materijala otpornog na deformisanje i proraun radnog preseka da se spree
prekomerne deformacije.
Rezultati ispitivanja na povie-
nim temperaturama, dobijeni pri raz-
liitim konstantnim naponima i tem-
peraturama, prikazani su na sl. 2.22.
Sa srednjeg grafika uoavaju se tri
faze puzanja karakteristine za sred-
nji nivo napona i srednju tempe-
raturu: u fazi I teenje se odvija ubr-
zano, u fazi II puzanje je ustaljeno, a
u fazi III puzanje je opet ubrzano i
prethodi lomu.
Iz dijagrama puzanja uglavnom
se odredjuju tri karakteristine veli-
ine:
Jaina na puzanje, tj. napon ko-
ji, pri datoj temperaturi, dovodi

1
Aerosoli - suspenzije tenih ili vrstih estica prenika 1-3 m (pa i manje) u vazduhu. Rastvorene
tene estice obrazuju maglu, a vrste dim.

Vreme, (Log t)
U
k
u
p
n
o

i
z
d
u

e
n
j
e
,

Prekid
Prekid Najvii napon ili
temperatura
Srednji napon ili
temperatura
Nizak napon ili
temperatura
Faza I
Faza II
Faza III
t

t


Slika 2.22 Tipine krive puzanja
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

63
do minimalne brzine puzanja,
Trajna jaina na puzanje, tj. napon koji posle odredjenog vremena dovodi do
loma pri datoj temperaturi i
Brzina puzanja
p
v
t

=

, koja omoguuje proraun vremena rada dela do poja-

ve velikih deformacija. Nagib krive u fazi II definie minimalnu brzinu puzanja.
Vana pojava koja prati puzanje jeste relaksacija napona, zaostalih pri preradi
metala (npr. livenjem, zavarivanjem, i sl.). Ovi su naponi posledica neravnomernog
temperaturskog polja, a ne spoljanjeg optereenja. Zaostali naponi uvek proizvode
i lokalne elastine deformacije, slino kao kad se uzorak dri zategnut u kidalici.
Zagrevanjem do temperature puzanja, elastine deformacije prelaze u plastine, tj.
nastaje rastereenje (relaksacija). Sa temperature relaksacije neophodno je sporo
hladjenje do sobne temperature, da bi se spreile nove elastine deformacije zbog
neravnomerne temperature u fazi hladjenja.
2.4 Obrada metala na hladno, oporavljanje i
rekristalizacija
Vei deo mehanikog rada (oko 95%), unetog pri deformisanju metala na hladno,
pretvara se u toplotu, dok se preostala energija akumulira to dovodi do poveanja po-
tencijalne energije atoma i njihovog pomeranja iz ravnotenog poloaja. Osim toga
raste koliina defekata kristalne reetke: neuredjenost granica zrna, broj vakancija i di-
slokacija. Zbog elastinih deformacija kristalne reetke javljaju se i zaostali naponi,
koji doprinose deformacionom ojaanju. Metal ojaan na hladno termodinamiki je
nestabilan, a njegovim zagrevanjem nastaje oporavljanje i rekristalizacija. Metal
omekava u zavisnosti od temperature zagrevanja i vremena zadravanja na toj tempe-
raturi. Pri tome nastaju bitne promene mikrostrukture; umesto izduenih zrna formi-
raju se zrna istih dimenzija u svim pravcima (tzv. ekviaksijalna zrna).
Kao to je ve bilo navedeno, plastina deformacija metala karakterie se trajnim
promenama dimenzija i oblika. Pored trajne promene oblika, dalje posledice plastine
deformacije jesu promene mikroskopske i submikroskopske strukture, koje se ispolja-
vaju znatnim promenama osobina metala i legura. Posle plastine deformacije kliza-
njem, kod pojedinih deformisanih zrna pojavljuju se linije klizanja, koje se mogu uo-
iti pod mikroskopom na povrini plastino deformisanog uzorka, poliranog pre de-
formisanja (na preseku u unutranjim oblastima nisu te linije uoene). Selektivno po-
meranje delova kristala po liniji klizanja dostie vrednost reda 1000 medjuatomnih ra-
stojanja, a zatim biva zaustavljeno.
2.4.1 Deformaciono ojaanje
Na dijagramu napon-deformacija za ugljenini elik (sl. 2.23) uoava se fenomen
deformacionog ojaanja u zoni plastinih deformacija. To se moe potvrditi zaustav-
Mainski materijali

64
ljanjem zatezanja u taki A i dodatnim eksperimentom zatezanja do zone plastinosti
eline ipke (napon teenja ovog elika je R
0.2
= 345 MPa i jaina R
m
= 690 MPa).
Ako se na maini za ispitivanje zatezanjem (kidalici) ipka optereti do napona

A
= 552 MPa koji lei izmedju granice teenja i jaine R
m
(sl. 2.23a) i zatim ipka iz-
vadi iz eljusti maine i naknadno izloi zatezanju (sl. 2.23b) dobie se nov napon te-
enja od 552 MPa umesto 345 MPa. U cilju objanjenja ovog fenomena razmotrie-
mo ta se dogodilo na nivou kristalne reetke. Pod dejstvom napona u zoni plastinosti
( > R
0.2
) nastaje klizanje u povoljno orijentisanim ravnima, to dovodi do obrazova-
nja dislokacija i njihovog kretanja. Sa porastom klizanja dolazi do interakcije izmedju
dislokacija, njihovog nagomilavanja i ukrtanja. Ovakva struktura oteava ponovno
klizanje. Drugim reima, kada je napon porastao do
A
(sl. 2.23a) iskoriene su sve
ravni i dislokacioni poloaji za lako klizanje. To znai da pri naknadno uvedenom op-
tereenju klizanje moe da zapone u ravnima koje zahtevaju napon >
A
. U fizi-
kom smislu dolo je do porasta granice elastinosti i jaine zato to je blokirano kreta-
nje atoma koje uslovljava klizanje.
Ovaj fenomen naziva se radno otvrdnjavanje, deformaciono ojaanje ili prerada
na hladno (hladna obrada). Termin "na hladno" je relativan jer se odnosi na tempera-
turu obrade pri kojoj se ne deavaju strukturne promene. Re je u stvari o obradi na
temperaturi nioj od temperature rekristalizacije. To moe biti hladno valjanje, preso-
vanje, iskivanje i sl. Temperatura rekristalizacije za elik sa 0.1% C iznosi oko 550C.
Pri preradi na hladno od velikog je znaaja stepen deformacije (prerade) koji se
odredjuje tako to se promena povrine poprenog preseka podeli sa poetnim prese-
kom (A
0
) i pomnoi sa 100
0
0
100 , %
A A
A
| |

|
\ .
.
A B
345
552
Izduenje
Napon
teenja
Napon
teenja
Isti nagib
ali vii
napon teenja
N
a
p
o
n
,


M
P
a

a) b)
Slika 2.23 Ojaanje elika na hladno
Sa porastom stepena deformacije menja se takodje oblik zrna; poetna poliedarska
zrna se izduuju u pravcu preovladjujue deformacije, a od njih zatim nastaju veoma
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

65
izduena vlakna sa relativno malim poprenim dimenzijama. U toku plastine defor-
macije menja se takodje orijentacija reetke u pojedinim zrnima; kod nedeformisanih
zrna je orijentacija zrna obino sluajna (sl. 2.24a), a tokom deformacije se menja u
usmerenu (sl. 2.24b). Polikristal se tako pribliava monokristalu, ali sa veoma veli-
kom gustinom greki reetke. Usmerena orijentacija mree zrna ponekad se takodje
oznaava kao tekstura. Prema vrsti prerade govorimo o valjanoj teksturi, vuenoj tek-
sturi i tsl. Pojava teksture se odraava na znatnu anizotropiju osobina polikristalnih
materijala; npr. posle valjanja na hladno znatno se razlikuju osobine lima u pravcu va-
ljanja i u upravnom pravcu.

a) b)
Slika 2.24 Orijentacija reetki i oblik zrna: a) nedeformisani sistem, b) deformisani sistem
Posebna karakteristika promene submikrostrukture posle plastine deformacije je-
ste porast gustine greaka. Sa porastom stepena deformacije poveava se gustina de-
fekata, raste otpor protiv dalje deformacije, poveava se napon potreban za dalju de-
formaciju, to znai da raste napon teenja. Slino kao i napon teenja, rastu takodje
jaina na kidanje i tvrdoa; napon teenja raste bre nego jaina pa se ove veliine sa
porastom stepena deformacije medjusobno pribliavaju (odnos R
m
/R
e
tei jedinici).
Svojstva plastinosti se pogoravaju i takodje ilavost opada. Navedena promena me-
hanikih osobina, kao to je pomenuto naziva se deformaciono ojaanje. Poveanje
svojstava otpornosti, koje se moe postii plastinom deformacijom se u tehnikoj
praksi relativno esto koristi. Pored arenih materijala isporuuju se takodje materijali
ojaani preradom na hladno. To su npr. ice, ipke, trake, limovi, cevi ili razni profili,
kod kojih se prema stepenu deformisanja razlikuju stanja: polutvrdo, tvrdo, elastino
tvrdo itd.
Poveanje gustine greaka kristalne reetke, koje se moe postii npr. efektima
preoblikovanja, drugim reima plastinim deformisanjem, jedan je od naina proizvo-
dnje metala velike jaine. Plastina deformacija u kombinaciji sa pogodnom termi-
kom obradom daje veoma povoljne mehanike osobine, koje u sutini zavise od gus-
tine defekata kristalne reetke. Na sl. 2.25 dat je prikaz uticaja gustine greaka na jai-
nu kidanja metalnih materijala. Obrada na hladno, slino kao i ostale mere koje dovo-
de do porasta gustine greaka, predstavlja jednu od mogunosti za poveanje otporno-
sti materijala. Drugi nain, kako se pribliiti ka teorijskoj vrednosti jaine materijala,
je tenja da se izradi materijal gotovo savrene kristalne reetke (vlaknasti monokris-
tal).
Mainski materijali

66
2.4.2 Oporavljanje i rekristalizacija
Promene osobina posle plastine deformacije na hladno koje su posledica po-
veane gustine defekata kristalne reetke, u mnogim sluajevima su poeljne i es-
to se koriste u tehnikoj praksi (npr. vuenje ica na hladno, cevi i sl.). Medjutim te
nove osobine materijala, ponekad mogu biti nepoeljne, pre svega zbog smanjenja
ilavosti i plastinosti, to spreava dalju preradu plastinim deformisanjem. Mo-
gunosti promene osobina metala ojaanog na hladno zasnivaju se na injenici da
sa porastom stepena deformisanja raste njegova slobodna energija. Atomi koji su
sastavni deo dislokacija, imaju veu energiju nego atomi u idealnoj reetki, pa je
zato poveanje gustine dislokacija praeno poveanjem energije preradjenog meta-
la. Budu li po deformaciji stvoreni pogodni uslovi (zagrevanjem deformisanog me-
tala), menjae se raspored atoma u deformisanom metalu tako da se pri tome nje-
gova slobodna energija sniava. Posledice prethodnog deformisanja e se postepe-
no odstranjivati, a unutranja kristalna gradja metala pribliavae se poetnom sta-
nju pre deformisanja. Ta promena uslovljena je pojavama difuzionog karaktera, ko-
je su toplotom aktivirane, te e njihov intenzitet zavisiti od temperature. Obino ra-
zlikujemo dva stadijuma obnove deformisane kristalne gradje (sl. 2.26c):
a) oporavljanje i
b) rekristalizacija.
A
B
C
D
Gustina greaka
J
a

i
n
a

n
a

k
i
d
a
n
j
e

Slika 2.25 Shema uticaja gustine strukturnih greaka na graninu jainu; A-teorijska
jaina, B- jaina vlaknastih monokristala, C-jaina arenog materijala,
C-D-jaina materijala sa poveanom gustinom greaka
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

67
a)
b)
c)
Sopstveni
zaostali
naponi
Duktilnost
Tvrdoa
Jaina
Nova zrna
Oporavljanje
Rekrista-
lizacija
Porast
zrna
Hladno
deform. zrna
Poveanje temperature
Jaina,
tvrdoa,
duktilnost
Veliina
zrna

Slika 2.26 Rasporedjivanje dislokacija: a) pre oporavljanja, b) posle oporavljanja,
c) sumarni efekat arenja, oporavljanja i rekristalizacije
a) Oporavljanje deformisane kristalne gradje, odvija se uglavnom ispod tempe-
rature rekristalizacije, tako da ostaje mikrostruktura deformisanog metala nepro-
menjena (oblik i veliina zrna odgovaraju stanju posle okonanja deformacije) i ta-
kodje orijentacija reetki pojedinanih zrna ostaje u osnovi zadrana. Stoga se tok
oporavljanja ne moe pratiti optikim mikroskopom. Ni gustina defekata reetke se
izrazito ne menja. Pri oporavljanju najpre dolazi do difuzije takastih defekata (va-
kancija i intersticijala) nastalih prilikom deformacije. Pri daljem porastu temperatu-
re dolazi do nove raspodele dislokacija prouzrokovanih bilo klizanjem ili difuzijom
(penjanjem) dislokacija. Procesi kojima se menja raspodela dislokacija osnova su
oporavljanja i u sutini se svode na poligonizaciju. Dislokacije sluajno raspored-
jene u deformisanom metalu (sl. 6.26a) dovode do pokretanja atomskih ravni reet-
ke. Premeste li se dislokacije tako da se obrazuje pravilna mrea (sl. 6.26b) sma-
njuju se elastine deformacije ravni, a time i slobodna energija metala. Pregrupisa-
vanjem dislokacija nastaju u deformisanom zrnu blokovi (subzrna) ije se orijenta-
cije reetki neznatno razlikuju: govorimo o substrukturi zrna. Oporavljanje se ispo-
ljava sniavanjem unutranjih napona deformisanog metala, promenom fizikih
osobina (npr. smanjenjem elektrinog otpora) dok se mehanike osobine bitnije ne
menjaju (sl. 2.26c, poetni deo).
b) Ako je stepen plastine deformacije dovoljan, nastaje pri dostizanju odredje-
ne temperature pojava koja se naziva rekristalizacija. Pri tom procesu nestaju poe-
tno deformisana zrna i nastaju nova zrna iji se oblik, veliina i orijentacija reetki
razlikuju od poetnih deformisanih zrna (sl. 2.26c). Gustina greaka reetke se pri
tom smanjuje na veliinu koja odgovara nedeformisanom metalu. Usvojeno je da
se struktura smatra rekristalisanom kad ona sadri 95% rekristalisanih zrna.
Mainski materijali

68
Do rekristalizacije dolazi na odredjenoj minimalnoj temperaturi. Ta temperatu-
ra nije za dati metal konstantna; zavisna je uglavnom od energije medjuatomskih
veza, veliine prethodne deformacije i istoe metala. Delovanje tzv. energije veze
se odrava sve do temperature topljenja; to se jae dre atomi metala u vornim
takama reetke, time je vea toplotna energija neophodna za to da atom napusti
svoje mesto u reetki. Zato metali sa viom temperaturom topljenja imaju takodje i
viu rekristalizacionu temperaturu. Kod istih metala se obino daje veza izmedju
temperature topljenja T
t
, K i temperature rekristalizacije T
r
u obliku: T
r
= (0.1-
0.2)T
t
, za tehniki iste metale: T
r
= (0.3 - 0.4)T
t
i za legure tipa vrstog rastvora:
T
r
= (0.5 - 0.6)T
t
. Tako je npr. T
r
= 15-20C za olovo, 20C za cink, 20-25C za
kalaj, 180-230C za bakar i oko 350C za mesing.
U nekim sluajevima svojstva plastinosti metala mogu se poveati a da se pri
tome neznatno smanji jaina. To se postie arenjem pri temperaturi nioj od tem-
perature rekristalizacije. Postupak se zove podrekristalizaciono arenje i koristi za
povratak elastinih osobina bakarnih opruga, membrana, podmetaa i sl. Isto se po-
stupa i kod legura Al, Mg.
Visina rekristalizacione temperature ima veliki praktian znaaj, jer ojaanje
postignuto plastinom deformacijom ostaje zadrano samo ako je obradjen materi-
jal izloen delovanju temperature nie nego to je temperatura rekristalizacije. Ako
se plastina obrada odvija na viim temperaturama ojaanje se ne pojavljuje poto
se rekristalizacija deava istovremeno sa plastinom deformacijom; to znai da se
ojaanje izazvano deformacijom direktno odstranjuje istovremenom rekristalizaci-
jom. Temperatura rekristalizacije moe tako predstavljati granicu prerade na hlad-
no i prerade na toplo. Pri preradi na hladno, temperatura obrade je nia od tempe-
rature rekristalizacije i preradjeni metal ostaje ojaan. Pri preradi na toplo, tempe-
ratura obrade je via od temperature rekristalizacije i do ojaanja ne dolazi.
Navedeni izraz za vezu izmedju temperature topljenja i temperature rekristali-
zacije, za metale tehnike istoe, vai samo za veliku plastinu deformaciju. Na
rekristalizacionu temperaturu utie takodje i stepen prethodne deformacije; to je
deformacija bila vea, time je i nia temperatura dovoljna da izazove rekristalizaci-
ju. Obrnuto, ako stepen deformacije ne dostigne odredjenu vrednost do rekristali-
zacije nee doi. Poto primese oteavaju pomeranje dislokacija u metalu, takodje
oteavaju i rekristalizaciju. Npr. metali visoke istoe imaju znatno niu temperatu-
ru rekristalizacije nego metali tehnike istoe.
Odgovarajui tok rekristalizacije se moe podeliti na tri etape:
a) pojava klica novih kristala i njihov rast,
b) porast debljine kristala rekristalisanog metala i
c) dodatni rast nekih kristala.
a) Klice novih kristala nastaju na mestima sa najveom slobodnom energijom
(naroito na granicama deformisanih zrna, na granicama bloka). Energija potrebna
za njihov nastanak je na tim mestima najmanja, a uslovi za nukleaciju najpovoljni-
ji. Sa porastom stepena deformacije broj klica se poveava pa je izlazna struktura
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

69
rekristalisanog metala zato sitnozrnasta. Nastali kristali imaju isti sastav i isti tip
kristalne reetke kao i okolna osnovna deformisana masa, iz koje su se pojavili. Za
razliku od faznih preobraaja u vrstom stanju (prekristalizacije) pri rekristalizaciji
se ne menja tip kristalne reetke. Ako se rekristalie -gvodje, zadrava se njego-
va prostorno centrirana kubna reetka i posle rekristalizazije, kao to je bila i pre
nje.
Rast zametaka novih kristala nastavlja se na raun deformisanja osnovne mase,
sve dok se novi kristali pri svom rastu ne susretnu i nastane nova struktura zrna is-
tih dimenzija u svim pravcima.
b) Veliina kristala posle rekristalizacije ima poseban znaaj za tehniku prak-
su. Rekristalizacijom se moe dobiti veoma fina struktura i suprotno veoma gruba
struktura. Najvei uticaj na veliinu zrna rekristalisanog metala ima prethodni ste-
pen prerade. Sa porastom stepena prerade raste broj oblasti koje su pogodne za po-
javu klica to se ispoljava veim brojem klica i sitnijim kristalima posle rekristali-
zacije. Suprotno tome, pri malom stepenu prerade pojava klica je ograniena na
manji broj oblasti (nastaje mali broj klica), a kristali su posle rekristalizacije grubi.
Takodje, veliina kristala polazne strukture pre plastine deformacije utie na veli-
inu kristala posle rekristalizacije. Ako je polazna struktura grubozrnasta dobie se
i grublji kristali posle rekristalizacije. Kod sitno kristalne polazne strukture dolazi
pri istom stepenu prerade do veeg porasta unutranje energije metala (gomilanje
dislokacionih talasa na veim graninim povrinama), to se ispoljava veim bro-
jem zametaka kristalizacije, odnosno sitnozrnastom strukturom.
0.25
0.20
0.15
0.10
0.05
0 5 10 15 20 25 30 35
2.5
2.0
1.5
1.0
0.5
Veliina
kristala
Udarna ilavost
V
e
l
i

i
n
a

k
r
i
s
t
a
l
a
,

m
m
Stepen prerade, %
U
d
a
r
n
a

i
l
a
v
o
s
t
,


M
J
/
m
2

2000
4000
6000
600
800
0 15 30 40 65 80 90
S
r
e
d
n
j
a

p
o
v
r

i
n
a

z
r
n
a
,

m
2
Stepen prerade, %
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

a
r
e
n
j
a
,

C

Slika 2.27 Uticaj grubozrnaste rekristalizacije Slika 2.28 Rekristalizacioni
na zareznu ilavost mekog dijagram mekog elika
(niskougljeninog) elika
Najvei porast nekih kristala pri rekristalizaciji nastaju posle male plastine de-
formacije, uglavnom u granicama 5 do 20% (sl. 2.27). Ovakva deformacija se oz-
naava kao kritina deformacija, jer pri potonjoj rekristalizaciji nastaje struktura sa
neobino grubim zrnima. Ta tzv. krupnozrnasta rekristalizacija ima veoma nepovo-
ljan uticaj na mehanike osobine materijala. Jaina i tvrdoa se bitno ne menjaju,
ali udarna ilavost opada gotovo na nultu vrednost; materijal postaje veoma krt (sl.
2.27). Poto veliina zrna posle rekristalizacije znatno utie na osobine metala, ko-
Mainski materijali

70
risno je poznavati odnos izmedju stepena deformacije, temperature rekristalizacio-
nog arenja i veliine zrna posle rekristalizacije. Taj odnos se uspostavlja za dati
materijal opitno i dobijene vrednosti se unose u tzv. rekristalizacioni dijagram. Sa
rekristalizacionog dijagrama, npr. za meki ugljenini elik (sl. 2.28) odredjuje se za
koje stepene deformacije i pri kojim temperaturama dolazi do najveeg porasta zr-
na. Rekristalizacioni dijagram na taj nain sadri vane informacije za izbor uslova
prerade i naknadnog rekristalizacionog arenja. Do grubozrnaste rekristalizacije ne
mora doi, ako se materijal rekristalizaciono ari pri dovoljno niskoj temperaturi ili
ako se preradjuje intenzivnije nego to odgovara kritinom stepenu deformacije.
c) Dok se u legurama obino odvija kontinualni porast kristala, kod istih meta-
la, npr. kod aluminijuma ili cinka, sreemo se pri rekristalizaciji sa nepravilnim-
lokalnim, ili takodje diskontinualnim porastom kristala. Taj dodatni porast, samo
nekih kristala u rekristalisanoj strukturi metala, naziva se sekundarna rekristalizaci-
ja. Rezultat je pojava neravnomerne strukture, koja se sastoji iz finozrne metalne
mase i nekoliko grubih zrna (sl. 2.29). U poet-
ku porast zrna je ravnomeran (primarna rekrista-
lizacija), a zatim nastaje porast nekih zrna jer ni-
je bilo postignuto potpuno ravnoteno stanje.
Rekristalizaciono arenje kao operacija ter-
mike obrade, koja se izvodi posle prerade na
hladno, ima veliki praktian znaaj. Posle rekris-
talizacije materijal dobija sve poetne osobine,
koje je imao pre obrade na hladno (manja jaina
i tvrdoa, vea istegljivost i udarna ilavost).
Ponekad, kao posledica ravnomernije strukture,
mogu se neke osobine (npr. udarna ilavost) po-
veati i u odnosu na polazne vrednosti. Rekristalizaciono arenje omoguuje dalju
preradu na hladno. Npr. pri dubokom izvlaenju, pri valjanju traka, finih folija ili
pri vuenju ice materijal se izmedju pojedinih redukcija rekristalizaciono ari, i-
me se odstranjuje ojaanje i omoguava dalja plastina deformacija.
2.5 Uticaj uslova optereenja na osobine metala
Sa snienjem temperature, na kojoj je uzorak optereen, a pri nepromenjenim os-
talim uslovima, poveava se (kod veine metala i legura) otpor protiv plastine de-
formacije. Kod monokristala raste kritian napon klizanja, a kod polikristalnih materi-
jala napon teenja. Isto tako, sa padom temperature raste i deformaciono ojaanje, to
se manifestuje poveanjem nagiba krive kidanja (sl. 2.30, gornja kriva odgovara nioj
temperaturi).
Uticaj brzine deformisanja na tok deformacione krive prikazan je na slici 2.31; de-
formacione krive za nie brzine deformisanja lee ispod krivih dobijenih pri veim br-
zinama deformacije.

Slika 2.29 Neravnomerna struktura
posle sekundarne
rekristalizacije
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

71

T
1
T
2
>T
1

v
3
>v
2
v
2
>v
1
v
1

Slika 2.30 Uticaj temperature na tok deformacione Slika 2.31 Uticaj brzine deformacije
krive polikristalnog uzorka na tok deformacione krive
Modeli plastine deformacije na granici teenja i pojave krtih prslina imaju slinu
osnovu. U oba sluaja re je o nagomilavanju dislokacija, to moe dovesti do aktivi-
ranja susednih dislokacionih izvora (razmnoavanja dislokacija u okolnim zrnima).
Metal se moe ponaati kao plastian, ili se moe pojaviti mikroprslina koja se dalje
iri, pa se metal ponaa kao krt. O tome da li e se dogoditi prva ili druga mogunost,
bie presudan uglavnom otpor protiv plastine deformacije (veliina napona teenja).
Promenom uslova optereenja (padom temperature, porastom brzine deformisanja)
moe se izazvati prelazak od duktilnog ka krtom stanju. Sniavanjem temperature ili
poveanjem brzine deformisanja poveava se otpor protiv plastine deformacije, raste
napon teenja, smanjuje se mogunost pada napona plastinim deformisanjem i pove-
ava se opasnost od krtog loma. Taj uticaj temperature i brzine deformisanja je naroi-
to uoljiv kod metala sa prostorno centriranom kubnom reetkom i kod njih oba ova
faktora jako utiu na napon teenja. Posle pada temperature ispod tzv. prelazne tem-
perature naglo opada ilavost, to se ispoljava prelaskom od mehanizma plastine de-
formacije klizanjem na mehanizam dvojnikovanja (isti efekat ima i velika brzina de-
formisanja).
Prelazak metala ili legure od duktilnog stanja na krto (od ilavog ka krtom lo-
mu) moe biti ustanovljen razliitim probama. U tehnikoj praksi se za sada najvi-
e koristi proba udarne ilavosti, pri emu se pomou leba u probnom uzorku
stvaraju u odredjenoj meri vieosni naponi, a padom klatna postie se odredjena
brzina deformisanja. Ispitivanja se izvode pri razliitim temperaturama i odredjuje
se temperatura naglog pada udarne ilavosti, tzv. prelazna temperatura. Metodski
je tee izvesti probe sa promenljivom brzinom deformisanja i probe sa razliitim
stepenima vieosnog napona. Za datu temperaturu i brzinu deformisanja prelaz od
ilavog ka krtom lomu zavisi takodje od veliine metalnog zrna. Taj se prelaz de-
ava pri odredjenoj tzv. kritinoj veliini zrna. Ako metal ima zrno vee od kritine
veliine razara se krtim lomom, u obrnutom sluaju lom je ilav. S tim u vezi treba
napomenuti da izmedju krtosti i tvrdoe nema jednostavne zavisnosti. Na primer,
Mainski materijali

72
ojaanje (poveanje tvrdoe i jaine) izazvano smanjenjem zrna umanjuje krtost,
dok je ojaanje izazvano npr. stvaranjem precipitata praeno poveanjem krtosti.
DEFINICIJE I DOPUNE
Tvrdoa po Brinelu, HB: Vrednost dobijena iz Brinelovog testa tvrdoe utiskiva-
njem kuglice (eline ili volframske).
Zapreminski modul: Elastina promena zapremine materijala izloenog hidrosta-
tikom pritisku.
Burgersov vektor: Greka u putanji oko dislokacije (ivine ili zavojne).
Prerada na hladno: Obrada materijala na temperaturi, ispod temperature rekrista-
lizacije, pri kojoj se dislokacije lake pokreu mehanikom nego toplotnom energi-
jom.
Kritian komponentni napon smicanja,
kr
: Komponenta aktivnog napona razlo-
ena u pravcu klizanja.
Dislokacija: Grupisanje takastih defekata zbog umetnute atomske ravni oko koje
se stvara deformaciono polje.
Elastina deformacija,
el
: Privremeno premetanje atoma iz normalnog poloaja
izazvano dejstvom zateueg ili pritiskujueg napona. Kad se napon odstrani, ato-
mi se vraaju u normalan poloaj.
Granica izdrljivosti, R
N
: Napon koji izdrava ciklino optereen deo bez obzira
na broj ciklusa ponovljenih optereenja.
Tehnika deformacija, : Promena duine usled dejstva sile zatezanja podeljena
sa poetnom mernom duinom, l/l
0
.
Tehniki napon, (R): Sila zatezanja podeljena sa poetnom povrinom, F/A
0
.
Tehnika kriva napon-deformacija, -: Rezultati ispitivanja zatezanjem prika-
zani tako da se na osu y nanosi tehniki napon , a na osu x relativna deformacija
.
Zamorna jaina, R
D
: Veliina napona potrebna za lom uzorka podvrgnutog od-
redjenom broju ciklusa, obino 10
6
pri optereenju i rastereenju na zatezanje, pri-
tisak ili savijanje.
Modul elastinosti, E: Napon podeljen sa deformacijom,

, u zoni elastinog za-

tezanja.
Stepen prerade na hladno:
Promena povrine poprenog preseka
100
Poetna povrina
, pri tem-
peraturi nioj od temperature rekristalizacije.
Prekidno izduenje, A: Tehnika deformacija pomnoena sa 100;
0
0
100
l l
A
l

= .
Prekidno suenje, Z:
0 1
0
Promena povrine
100 100
Poetna povrina
A A
Z
A

= = .
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

73
Plastina deformacija,
P
: Nepovratno pomeranje atoma iz datog poetnog polo-
aja, nastalo bilo klizanjem ili dvojnikovanjem.
Rokvelova tvrdoa, HRB, HRC: Tvrdoa metala odredjena utiskivanjem eline
kuglice ili dijamantske kupe u njegovu povrinu.
Zavojna dislokacija: Linijski defekt u obliku spirale ili zavojnice koja stvara de-
formaciono polje.
Modul klizanja, G: Napon smicanja podeljen sa deformacijom klizanja u elasti-
noj zoni G

= .
Deformacija klizanja, : Ugaono pomeranje nastalo delovanjem smiueg na-
pona ( = za male deformacije).
Napon smicanja, : Spreg sila podeljen sa povrinom u kojoj one deluju,
F
A
= .
Sistem klizanja: Kombinacija pravaca klizanja i ravni klizanja u kojoj se ti pravci
nalaze.
Koeficijent deformacionog ojaanja, n: Koeficijent n u jednaini
n
K = koji
povezuje stvarni napon sa stvarnom deformacijom u oblasti plastine deformacije
pri ispitivanju zatezanjem.
Jaina na kidanje, R
m
: Maksimalni tehniki napon dobijen pri ispitivanju zateza-
njem (alias, zatezna vrstoa).
Stvarna deformacija,
st
:
0 0
ln 2.3log
st
l l
l l
= = .
Stvarni napon,
st
:
var
st
F Sila
A Povrina koja odgo a trenutnoj sili
= = .
Dvojnikovanje: Pomeranje atoma u odnosu na ravan dvojnikovanja za veliinu
srazmernu rastojanju od te ravni; dvojnikovani kristali izgledaju kao slika i lik
ogledala.
Vikersova tvrdoa, HV: Veliina dobijena utiskivanjem dijamantske piramide u
metal.
Otvrdnjavanje na hladno: Poveanje tvrdoe i jaine zbog plastine deformacije
na hladno.
Napon teenja, R
0.2
(R
p
): Napon pri kome nastaje odredjena plastina deformacija,
= 0.2% za elik.
Puzanje: Deformacija koja raste u toku vremena kod delova izloenih konstant-
nom optereenju i temperaturi.
Brzina puzanja: Nagib krive izduenja u odnosu na logaritam vremena pri kon-
stantnoj temperaturi i naponu.
Ekviaksijalna zrna: Zrna priblino istih dimenzija u svim pravcima; suprotan je
pojam teksture, koji se odnosi na zrna izduena u pravcu dejstva sile posle prerade
na hladno (npr. vuenja ice).
Lokalni porast zrna: Pojava krupnih zrna u nekim zonama posle rekristalizacije.
Mainski materijali

74
Ispitivanje na povienim temperaturama: Ispitivanje osobina kao to su puzanje
i relaksacija. Praktino svaki materijal omekava na odredjenoj temperaturi i ubr-
zano se deformie u funkciji vremena. Legure Al pri 200C, meki elik pri 375C,
elik za poviene temperature pri 550C, teko topljivi metali (W, Mo) pri 1000-
1550C.
Prerada na toplo: Plastina deformacija materijala iznad njegove temperature re-
kristalizacije.
Ispitivanje udarne ilavosti: Ispitivanje olebljenog uzorka pomou klatna sa po-
tencijalnom energijom dovoljnom za prelom uzorka. Glavni razlog preloma nije
sam udar, ve prisustvo leba, koji stvara krto naponsko stanje, poznato kao troos-
no stanje napona.
Oporavljanje: Poputanje elastinih deformacija napregnute reetke zbog dejstva
toplote u ranoj fazi arenja.
Rekristalizacija: Obrazovanje zrna ekviaksijalnih dimenzija umesto izduenih zr-
na zbog prerade (vuenja) na hladno.
Jednofazni materijal: Materijal koji se sastoji samo od jedne faze, kao to je npr.
- faza, kod eutektoidnog elika na temperaturi veoj od 727C. U austenitu ()
mogu biti i legirajui elementi, ali iskljuivo u vrstom rastvoru.
Poputanje napona: Nestajanje ili smanjenje elastine deformacije termikom ob-
radom zvanom arenje.
Prelazna temperatura: Niska temperatura, npr. ispod 0C, pri kojoj kod nekih
vrsta elika naglo opada otpornost na udar. Na ovoj temperaturi dolazi do promene
ilavog loma u krti lom. Pad ilavosti sa sniavanjem temperature ne deava se kod
metala sa povrinski centriranom kubnom reetkom (Al, Cu i dr.).
ilavost loma: Nivo intenziteta napona potrebnog da izazove katastofalan lom. U
tom smislu duktilnost oznaava veliku ilavost loma, a krtost malu ilavost loma.
PITANJA:
1. Elastine i plastine deformacije kristalnih materijala.
2. Hukov zakon za sluaj normalnih i smiuih napona.
3. Kritian komponentan napon klizanja i napon teenja.
4. Klizanje i struktura kristalne reetke.
5. Opisati plastinu deformaciju klizanjem i dvojnikovanjem.
6. Tehniki i stvarni dijagram -.
7. Objasniti deformaciono ojaanje metala.
8. Metodi merenja tvrdoe metala.
9. Udarna ilavost i ilavost loma.
10. ta je dinamika izdrljivost i kako se odredjuje?
11. Puzanje i relaksacija.
12. Prelazna temperatura, krt i ilav lom.
13. Prerada na hladno, oporavljanje i rekristalizacija.
14. Uticaj uslova optereenja na osobine metala.