1.

Pojam privrednog prava Privredno pravo je grana pozitivnog prava i predstavlja skup pravnih normi kojima se uredjuje pravni polozaj privrednih subjekata, njihovi medjusobni pravni poslovi i njihov odnos prema drzavi. Kao naucna disciplina pp objasnjava i izucava te norme. Pp se sistematizuje u dva dela: statusnom (pravo privrednih drustava) kojim se uredjuje pravni polozaj ps i njihovi pravni odnosi sa drzavom; i dinamicki (trgovinsko pravo) kojim se uredjuju pravni odnosi izmedju ps u vezi sa prometom robe i novca. 1a - Predmet i metod pp predmet izucavanja pp kao grane pozitivnog prava je uredjivanje pravnog polozaja privrednih subjekata i njihovih medjusobnih pravnih poslova, a kao naucne discipline objasnjavanje pravnih normi kojima se ti odnosi uredjuju. Metodi koji se primenjuju u pp su u principu isti oni koji se primenjuju u ostalim drustvenim naukama, kao sto su analiticko-deduktivni, deskriptivni, istorijsko-razvojni i drugi metodi. 2. Izvori privrednog prava Dele se na materijalne i formalne i\vore. Materijalni su ekonomski, drustveni i politicki koji determinisu pravila pp, dok su formalni oni kroz koje se ova pravila izrazavaju i mogu poticati od zakonodavca (drzavni izvori prava) ili ne ali se primenjuju sa njegovom tolerancijom (autonomni izvori prava). U ostale izvore pp spadaju predratno trgovinsko pravo, pravna doktrina i gradjansko pravo. 2a Izvori pp koje donosi zakonodavac Su ustav, zakoni, podzakonski akti, pa i sudska praksa u izvesnom smislu. U sirem smislu pod zakonom se podrazumeva ustav, on se nalazi na samom vrhu pisanih izvora prava i sa njim svi ostali izvori prava moraju biti saglasni. Zakoni su najvisi izvori prava u zemljama koje pripadaju sistemu kontinentalnog prava- civil low (Srbija), dok je sudska praksa najvazniji izvor zemalja koje pripadaju sistemu common low sistema. Sudska praksa se moze primeniti kao neformalni, dopunski izvor prava u civil low sistemu, onda kada postoje praznine u propisima te u cilju njihovog popunjavanja. Podzakonski akti izvrsnih i upravnih organa su urdbe, pravilni, odluke, uputstva, naredbe i sl. Siroka primena podzakonskih akata moze se smatrati izrazom nestabilnosti drustva a cesto i brzih promena u njegovom razvoju. Dugorocno posmatrano cesto pribegavanje zakonodavca uredjivanju odnosa kroz podzakonske akte slabi pravnu sigurnost drustva. 2b Autonomni izvori pp Su poslovni obicaji, uzanse, opsti uslovi poslovanja, standardni, tipski i formalni ugovori, klauzule i trgovinski termini. -Poslovni obicaji Su pravila nastala dugotrajnim ponavljanjem istog ili slicnog ponasanja u istoj ili slicnoj situaciji prihvacena od strane privrednih subjekata u vezi sa prometom roba i vrsenja usluga. Ovi obicaji ne smeju biti u suprotnosti sa nacionalnim poretkom i moralom drustva a tu uskladjenost ce po sluzbenoj duznosti ispitati sud pre primene poslovnog obicaja. Prema horizontalnom kriterijumu po se dele na medjunarodne i nacionalne> opste koji se primenjuju u zemlji; regionalne u regionu i mesne ili lokalne koji se primenjuju u odredjenom mestu. Vertikalna podela izvrsena je prema privrednoj grani u kojoj se primenjuju na opste-u svim granam i posebne koji se primenjuju u konkretnoj grani. Prednost u primeni imaju posebni nad opsim, odnosno mesni nad regionalnim i opstim poslovnim obicajima. -Uzanse Su kodifikovani poslovni obicaji od strane ovlascenih nedrzavnih tela, nadleznih da ih objave nakon prethodne saglasnosti nadleznog drzavnog organa koji prethodno proverava njihovu uskladjenost sa javnim poretkom zemlje i moralom drustva. Po svojoj pravnoj prirodi one fiksiraju postojece poslovne obicaje. Prilikom spora sud ne proverava njihovu uskladjenost sa pomenutim kriterijumima jer je to vec uradio nadlezni organ. Uzanse se mogu klasifikovati prema vertikalnom kriterijumu (grani/struci) na opste i posebne, pri cemu prednost imaju posebne uzanse.

Opsti uslovi poslovanja, standardni, tipski, formularni ugovori Opsti uslovi poslovanja predstavljaju zbzirku govornih odredbi koje jedna ugovorna strana predaje drugoj koja ih moze prihvatiti ili ne, uz mogucnost pregovaranja. Ovakve uslove donose velike industrijska, trgovinska, osiguravajuca i druga drustva. Upoznavanje druge strane sa opstim uslovima podrazumeva njeno prethodno upoznavanje sa istim, sto se moze obaviti na uobicajni nacin objavljivanjem u sluzbenom glasniku ili predati drugoj strani, a u konkretnom ugovoru se mora pozvati na njihovu primenu kako bi postali njegov sastavni deo. Tipski, standardni, formularni ugovori su zapravo obrasci, formulari i mustre za zakljucivanje ugovora koje jedna ugovorna strana nudi drugoj radi prihvatanja i zakljucvanja ugovora. U njima su unapred definisani svi uslovi. Dvojnost tekstova koja postoji kod opstih uslova ovde ne postoji. Athezioni ugovori su oni koji nastaju jednostrano, athezijom druge ugovorne strane bez mogucnosti pregovaranja. Trgovinski termini i klauzule U poslovnoj praksi ps cesto u ugovorima koriste trgovinske termine i klauzule cije je jednoobrazno znacenje utvrdjeno od strane medjunarodnih nevladinih organizacija. Oni se primenjuju na osnovu izricite ili precutne volje ugovornih strana. 3. Subjekti privrednog prava Su fizicka i pravna lica koja u privrednopravnom prometu mogu biti nosioci prava i obaveza. Subjekti pp mogu biti organizovani kao preduzetnici u individualnom organizacionom obliku ili kolektivnom sa svojstvom pravnog lica kao privredna drustva, ili preduzeca. Subjekti pp obavljaju delatnost sistematski, strucno, profesionalni a radi sticanja dobiti. Preduzetnik kao ps Fizicko lice stice status preduzetnika osnivanjem radnje koja je ps i ekonomsko, poslovna organizaciona i pravna celina koja iako ima elemnte pravnog lica to zapravo nije. Uslovi koje fizicko lice mora da ispuni da bi osnovalo raadnju su opsta zdravstvena sposobnost, poslovna sposobnost, da licu nije zabranjeno sudskom odlukom obavljanje odredjene delatnosti, da ima opremu i kadrove propisane za obavljanje delatnosti i odgovarajuci prostor. Da bi osnovalo radnju fizicko lice podnosi prijavu i dokaze o ispunjenim uslovima u tu svrhu prei cemu prijava predstvalja izjavu volje za pokretanjem upranog postupka procesni akt, i izjavu volje za osnivanjem radnje materijalni akt. Radnja kao ps nastaje onda kada je registrator APRa na osnovu resenja o usvajanju prijave upisuje u registar ps. Radnju moze osnovati jedno ili vise lica (do 10). Privredno drustvo kao ps Osnovno obelezje pd kao ps je da ono ima svojstvo pravnog lica. Osnovna obelezja pravnog polozaja pd su pravni subjektivitet, samostalnost, voljni nacin nastanka i racionalno organizaiono jedinstvo materijalnih i personalnih elemenata, radi obavljanja odredjene delatnosti i sticanja dobiti . Pd moze obavljati sve delatnosti zakonom dozvoljene. Prema kriteriju organizaiono pravne forme pd se dele na privredna drustva u uzem smislu ortacko, komanditno, aksionarsko i doo; privredna drustva u sirem smislu banke, berze, zadruge i dr; preduzeca drustvena, drzavna i javna. Prema kriterijumu znacaja veza pri osnivanju pd se dele na drustva kapitala u vidu akcionarskog drustva ili doo; i drustva lica u vidu ortackog ili komanditnog drustva. Podela se takodje moze izvrsiti i na osnovu broja osnivaca (jednoclana i viseclana), povezanosti sa drugim drustvima (povezana, nepovezana), karakteru osnivackog akta (pravnim aktom ili voljom osnivaca) i dr. Imovina i svojina privrednog drustva Pod pojmom imovina pd podrazumeva se skup subjektivnih prava imovinskog karaktera koja pripadaju privrednom drustvu kao subjektu u pravu i cije je ono nosilac. Drustvo ne moze imati vise vec samo jednu imovinu a prodajom stvari iz nje vrsi se samo metamorfoza predmeta prava a time i vrednosti. Radi se o ekonomskom prometu koji se pravno izrazava kao imovinskopravni promet. Imovina drustva je temelj njegove

samostalnosti na trzistu bez koje nema ni njegove pravne samostalnosti. Od imovine drustva treba razlikovati imovinu vlasnika udela koja je odvojena od imovine drustva u kome on ima udeo. U imovinu vlasnika ulazi i njegovo pravo svojine udela u drustvu. Jedno od prava drustva kao pravnog lica je i pravo svojine nad pokretnim i nepokretnim stvarima, kao i obligaciona prava koja cine sadrzinu prometa na trzistu. Vlasnicki tip privrednog drustva U privrednom drustvu se ostvaruje vlasnicka funkcija koja je nezamenljva. Vlasnik udela ili akcija u drustvu moze direktno ili indirektno da vodi njegovo poslovanje cime on presudno utice na poslovanje drustva sa svoje svojinske pozicije. Vlasnik drustvo u potpunosti moze poveriti na upravljanje trecem licu strucnjaku, cime bi ga ekonomski celishodnije iskoriscavao jer na taj nacin ostvaruje vecu ekonomsku dobti nego kada bi ga sam vodio. Pravni subjektivitet privrednog drustva Privredno drustvo je pravno lice na osnovu Zakona o privrednim drustvima iz 2004. pravni subjektivitet drustva se izrazava u njegovim pravima, obavezama i odgovornostima koje izviru iz zakona, akta o osnivanju i statuta. Pravni subjektivitet pravnog lica neraskidivo je u vezi sa nastankom privatne svojine i robnih odnosa kao osnovnih odnosa u drustvu. Supstrat i formalna struktura pd kao pravnog lica/ Povezanost personalnog i materijalnog elementa Supstrat drustva kao pravnog lica podrazumeva sve ralne elemente bitne za postojanje drustva, dok se formalna struktura odnosi na njegovu unutrasnju organizaciju. U supstratu pravnog subjektiviteta drustva razlikuju se presonalni (ljudski faktor) i materijalni elementi (imovina), i drustvo mora imati i jedne i druge. Sam odnos ovih elemenata zavisi od tipa drustva, pa su tako kod drustva kapitala vazniji materijalni elementi a kod drustva lica personalni, u odnosu na druge. Maksimalna integrisanost personalnog elementa u supstratu pravnog subjektiviteta je kod orta;kog drustva. Kada su u pitanju drustva kapitala personalni element u supstratu doo ima veci znacaj nego kod akcionarskog drustva kod kogprimarni znacaj imaju materijalni elementi.. Pravni polozaj ogranka drustva PD moze obrazovati jedan ili vise ogranaka koji su organizacioni deo privrednog drustva, nemaju svojstvo pravnog lica i posleove sa trecim licima obavljaju u ime i za racun drustva. Putem ogranaka pd obezbedjuej vecu fleksibilnost i efikasnost drustva. Ogranci imaju mesto poslovanja i svoje zastupnike i upisuju se u registar privrednih subjekata. Privredno drustvo i preduzece Preduzetnik i privredno drustvo organizuju i vode preduzece kao oblik svoje funkcionalne aktivnosti i putem njega obavljaju odredjenu privrednu delatnost u cilju sticanja dobiti. Iz ovoga prostice da je preduzece kao depersonifikovana poslovna celina sastavljeno od materijalnih i nematerijalnih elemenata , i sluzi za obavljanje privredne delatnosti privrednog subjekta. preduzece nema svojstvo pravnog lica vec je konstitutivni element pravnog subjekta- privrednog srustva. Preduzece ne mora biti vezano za jedno pd, vec moze biti veano za grupu pd. Institut preduzeca je koristan institut prava trzisne privrede koji dopsrinosi vecoj pokretljivosti kapitala na trzistu i potpunoj pravnoj zastiti interesa kako poverilaca tako i javnih interesa. Induvidualizacija privrednog drustva S ozbirom na to da ps istupaju na trziste oni se moraju razlikovati kako medjusobno tako i pred drzavom ali i u odnosu prema potrosacima odnosno klijentima. Individualizacija je vazna zbog zastite sopstvenih interesa pd, interesa trecih lica i javnih interesa. Najvazniji kriterijumi indivudializacije su poslovno ime, delatnost, sediste, opsti akti, poslovne knjige i registar privrednih subjekata. Poslovno ime pd (firma) Je ime pod kojim drustvo posluje i predstavlja licno pravo drustva koje se ne moze preneti na drugi subjekat, opteretiti ili oduzeti. Poslovno ime se odredjuje osnivacki aktom drustva i ne sme biti zamenljivo sa poslovnim imenom drugog pd niti izazivati zabunu o pd ili

njegovoj delatnosti. Ime drustva sadrzi jezgro kao osnovni naziv drustva, obavezne elemente koji su obavezni i faklutativne koji nisu obavezni (slike, datumi i dr.). Obavezni elementi su: oznaka pavne forme pd ili njegove skracenice (ad, kd, doo i dr.), oznaku u likvidaciji ukoliko je u postupku likvidacije i poslovno ime kontrolnog drustva ukoliko je u statusu podredjenog drustva. Kada je u pitanju jezgro drustva razlikuju se zabranjeno i uslovno dozvoljeno jezgro. U zabranjena jezgra spadaju sluzbeni znaci za kontrolu i garanciju kvaliteta, a u uslovno dopustena jezgra spadaju naziv domace ili strane drzave ili organizacije a uskladu sa propisima i uz prethodnu salgasnot, kao i ime ili deo imena fizickog lica uz njegovu saglasnost ili u slucaju njegove smrti njegovih naslednika. Nacela poslovnog imena: Macelo slobodnog izbora elemenata poslovnog imena, nacelo istinitosti i primerenosti, poslovnog imena, nacelo zakonitosti, nacelo trajnosti, nacelo jedinstvenosti, javnosti, obaveznosti, jasnosti, iskljucivosti. Zastita poslovnog imena Zastita poslovnog imena se moze ostvariti po osnovu upisau registar i po osnovu zabrane nelojalne utakmice. Zastita po osnovu upisa u registar se instrumentalizuje po sluzbi duznosti privrednog registra-ex offo. Agencija za privredne registre vodi racuna o tome da u registar ne upise dva pd pod istim ili slicnim imenom ukoliko obavljaju istu ili srodnu delatnost na teritoriji iste zemlje. Zastita po osnovu zabrane nelojalne utakmice se instrumentalizuje po nacelu dispozicje tj po osnovi privatne tuzbe ostecenog pd. Neovlascena upotreba zakonom zasticenih spoljnih oznaka drugog pd predstavlja zabranjenu radnju prvog koja je protivna dobrim poslovnim obicajima i kojom ono nanosi stetu drugom pd, potrosacu ili pravnom licu. da bi tuzba ostecenog pd uspela ono mora dokazati da je prvi upotrebio svoje poslovno ime. Promena poslovnog imena Pd moze svoje poslovno ime promeniti svojom voljom pri cemu mora voditi racuna o nacelu trajnosti poslovnog mena; na osnovu odluke suda ili na osnovu zakona u slucajevima statusnih promena drustva. Prenos poslovnog imena Se moze izvrsiti na drugo lice samo zajedno sa prenosom pd. Ukoliko je u imenu drustva sadrzano licno ime clana drustva potrebna je njegvoa saglasnost za nastavak poslovanja tog drustva pod istim imenom. Delatnost privrednog drustva Pod delatnoscu drustva se podrazumeva odredjena drustveno korisna delatnost koju drustvo obavlja kao predmet svog poslovanja, a u cilju sticanja dobiti. Delatnost drustva je vazan element u njegovom pravnom polozaju koji ima znacaj sa aspekta njegove individualizacije na trzistu, kao i sa aspekta organizovanja pravne sposobnosti drustva. Spisak delatnosti koje ps moze obavljati utvrdjen je propisima klasifikaciji delatnosti. Delatnost drustva kao i posebni uslovi za obavljanje te delatnosti unose se u osnivacki akt tog drustva. Da bi drustvo obavljalo delatnost ono mora ispuniti opste (tehnicka opremljenost, zastita na radu, zastita i unapredjivanje zivotne sredine i dr.) i posebne uslove (kadrovska, sanitarna i dr. osposobljenost). Nacela slobode obavljanja delatnosti na jedinstvenom trzistu i nacelo slobodnog izbora delatnosti su emanacije njegove samostalnosti kao subjekta u pravu. Drustvo moze prestati da obavlja delatnost svojom voljom, odlukom nadleznog organa ili na osnovu zakona. Sediste privrednog drustva Pod sedistem pd se podrazumeva mesto iz kog se upravlja poslovima drustva. Ono se odredjuje osnivackim aktom i upisuje u registar ps. Prema sedistu se odredjuje mesto zakljucenja i izvrsenja pravnih poslova, nadleznost drzavnih organa, obracun poreza i javnih dazbina i dr. promena sedista se vrsi na nacin koji je odredjen statutom preduzeca. Zajednicka obelezja privrednog drustva

-Upis u registar privrednih subjekata Registar privrednih subjekata je javna evidencija odredjenih podataka pd kako bi se omogucila konkurentska borba na trzistu za sta je potrebno da se trzisni ucesnici uzajamno poznaju i da se obezbedi odredjeni stepen pravne sigurnosti. Preko registra privredni subjekti su u mogucnosti da se oaveste o podacima koji se odnose na bilo kg subjekta upisanog u registar sto doprinosi jacanju sigurnosti javnih interesa i pravnog prometa i interesa samin privrednih subjekata. Registar vodi Agencija za privredne registre preko fizickog lica registratora koji vodi registar ps. U registar se upisuju preduzetnici, ortacka, komanditna, akcionarska drustva i doo, zadruge i zadruzni savezi, i drugi privredni subjekti. Podaci koji se karakterisu kao obavezni odnosno obligatorni su oni ciji je upis u registar obavezan. Oni upisi koji nisu obavezni nazivaju se fakultativni. Na osnovu toga da li se upisom u registar stvara nova pravna situacija ili ne, upisi u registar se dele na konstitutivne i deklaratorne. Nacela na kojima se zasniva registracija subjekata su: macelo obaveznosti registracije, istinitosti i savesnosti, poverenja i javnosti, nacelo materijalnog i formalnog publiciteta, nacelo samostalnosti i efikasnosti u resavanju unosa podataka, nacelo dostupnosti, ekonomicnosti i prioriteta. -Postupak upisa u registar Uredjen je pravilima upravnog postupka koji se pokrece podnosenjem registracione prijave APRu od strane ovlascenog lica i smatra se hitnim postupkom. Ukoliko registrator odluci u korist prijave on donosi resenje a u slucaju da je odbaci zakljucak. Nistavnost registracije se utvrdjuje u postupku pred nadleznim sudom koji ce odrediti rok od 90 dana za otklanjanje osnova nistavnosti registracije drustva ukoliko je taj osnov otklonljiv. Zastupanje privrednog drustva Pod zastupanjem se podrazumeva preduzimanje pravnih radnji u ime i za racun zastupanog. Zastupanje ima interni, eksterni i gradjanskopravni aspekt. Interni aspekt podrazumeva ispoljavanje pravne sposobnosti pd kao pravnog lica preko fizickih lica (direktora i drugih zastupnika). Fizicka lica svoja ovlascenja za zastupanje drustva mogu crpeti kao zastupnici kroz zakon, osnivacki akt, ugovore, statute ili odluke nadleznog organa, kao punomocnici kroz ugovor u punomocstvu i kao punomocnici po zaposlenju iz poslova koje u drustvu obavljaju. Eksterni aspekt ukazuje na zastupanje kao privrednu delatnost koju ps-agent obavlja za drugi ps uz nagradu a na osnovu ugovora o zastupanju. Gradjanskopravni apsekt podrazumeva zastupanje jednog fizickog lica od strane drugog na osnovu zakona ili ovlascenja. Direktori i drugi statutarni zastupnici privrednog drustva Direktor je fizicko lice koje zastupa privredno drustvo. Ukoliko je funkcija direktora posebno institucionalizovana, on predstavlja organ preko koga drustvo ostvaruje svoj pravni subjektivitet. Direktor na osnovu zakona ima neograniceno ovlascenje za zastupanje drustva. Statuarni zastupnici su druga lica koja pored direktora zastupaju drustvo a odredjuju se osnovackim aktom, statutom ili drugim opstim aktom drustva. Zastupnici drustva su u obavezi da se pridrzavaju svojih ovlascenja koja su odredjena aktom ili odlukama drustva i ukoliko ih prekorace odgovorni su za stetu prouzrokovanu drustvu ili trecim licima. Punomocnici Osnivackim aktom, ugovorom, statutom ili odlukom nadleznog organa zastupniku se mogu dati ovlascenja da drugom licu da punomocje za zastupanje pd uz saglasnost nadleznog organa. Punomocnik moze biti pravno ili fizicko lice koje svoja ovlascenja crpi iz punomocja i moze preduzeti jedino pravne poslove za koja ima ovlscenje. U slucaju da je punomocniku dato opste punomocje on moze obavljati samo one pravne poslove koji pripadaju redovnom poslovanju preduzeca. Opozivanje ili suzavanje dejstva punomocja nema dejstvo prema trecem licu koje je ugovor zakljucilo sa punomocnikom. Prokuristi Prokura je specificna forma zastupanja pd cija je sadrzina unapred uredjena u zakonu a njen nosila je prokurista. Ukoliko u prokuri nije izricito naznaceno da je data za ogranak

smatrace se da je prokura data za celo privredno drustvo. Prokura ima veoma siroko punomocje za obavljanje svih pravnih poslova i radnji iz delatnosti pd, izuzev otudjenja i opterecenja nepokretnosti. Prokura moze biti pojedinacna ili zajednicka, s tim da se i pojedinacna prokura moze izdati vecem broju lica. Prokurista ne moze preneti prokurr na drugo lice, niti se pd moze odreci svog prava na opoziv prokure, opozivanje prokure moze se uraditi u svakom trenutku. Zakonski zastupnik pd obavestava registar o izdavanju i opozivu prokure. Pri registraciji prokurista deponuje svoj potpis sa oznakom -pp- koja oznacava njegovo svojstvo. Punomocnici po zaposlenju Trgovacki putnici Zastita interesa privrednog drustva Pd je smaostalna pravno ekonomska Celina sa vlastitim interesima koji se mogu razlikovati pa cak I biti u suprotnosti sa interesima njegovih ekonomskih vlasnika I njegovih menadzera. Zbog toga u pravu postoje pravila kojima se uskladjuju ti interesi. Lica koja ima duznosti prema drustvu su: Ortaci ortackog drustva I komplementari komanditnog, kontrolni clanovi doo I kontrolni akcionari ad, zastupnici drustva, clanovi upravnog, izvrsnog, nadzornog I odbora revizora, I interni revizor doo I ad, lica koja imaju ugovorna ovlascenja da upravljaju poslovima pd, I likvidacioni upravnik drustva. Duznosti savesnog, lojalnog I postupanja s paznjom dobrog privrednika Lica koja imaju duznosti prema pd duzna su da izvrsavaju svoje poslove savesno I sa paznjom, I da deluju u najboljem interesu drustva. Ova lica takodje moraju postupati savesno I lojalno I da ne stavljaju svoje interese ispred interesa drustva, da ne koriste povlascene informacije u drustvu za licno bogacenje I slicno. Sukob interesa Podrazumeva stavljanje sopstvenog interesa ispred interesa drustva, cime se vrsi povreda duznosti lojalnosti. Povreda pravila o sukobu interesa I odgovornost za naknadu stete proizasle iz sukoba interesa ne postoje kod lica koje zakljucuje pravni posao sa pd. Povreda pravila o sukobu interesa takodje ne postoji ukoliko lice koje zakljucuje pravni posao sa drustvom dokaze da je taj posao u vreme zakljucenja ili izvrsenja u interesu pd. Pravni posao u kome postoji sukob interesa je nistavan ukoliko nije odobren od strane pd, ili nije dokazano da je u vreme zakljucenja ili izvrsenja u interesu drustva. Zabrana konkurencije Ukoliko ekonomski valsnici pd I njegovi menadzeri razvijaju vlastitu paralelnu privrednu delatnost, konkurentnu svom pd na bilo koji nacin, oni zloupotrebljavaju poslovne prilike drustva kojim rukovode, I time nanose stetu konkretnom pd. Ovaj vid konkurencije se instrumentalizuje zakljucivanjem pravnih poslova drugih pd, koja ova lica kontrolisu u okviru delatnosti ostecenog pd. Pravilo o zabrani ovakve konkurencije nalazi se u Zakonu o pd, I odnosi se na zaposlenje, svojstvo preduzetnika I drugih lica koja imaju ugovorna ovlascenja da upravljaju poslovima pd. Osnivackim aktom moze se odrediti da ova zabrana vazi do 2 godine nakon prestanka pomenutih svojstava. Osteceno drustvo ima pravo na naknadu stete, da se poslovi koje je to lice izvrsilo za svoj racun priznaju kao poslovi izvrseni za racun pd, da se potrazivanja koja proizilaze iz posla izvrsenog za racun tog lica ustupe pd, kao I da se pd preda svaki novcani iznos koji je ostvaren od poslova koji su obavljeni za racun tog lica. Duznost cuvanja poslovne tajne Pod poslovnom tajnom pd podrazumeva se informacija o poslovanju odredjena osnivackim aktom ili statutom, za koju je ocigledno da bi prouzrokovala stetu pd ukoliko dodje u posed treceg lica. Lica koja imaju duznosti prema drustvu odgovorna su za stetu prouzrokovanu drustvu, ukoliko u pogledu cuvanja poslovne tajne ne postupaju u skladu sa zakonom I drugim propisima. Pd je duzno da pruzi potpunu zastitu licima koja postupajuci savesno ukazuju nadleznim organima na postojanje korupcije. Svrha zastite poslovne tajne pd je da

ono postigne I zadrzi proizvodne, komercijalne I druge prednosti na trzistu, I time odrzi konkurentsku sposobnost. Individualna I derivativna tuzba Individualnu sluzbu imaju pravo da podnesu clanovi, ortaci ili akcionari pd u svoje ime protiv bilo kog lica koje ima duznosti prema tom drustvu za naknadu stete. Derivativnu tuzbu mogu da podnesu samo komanditor doo ili akcionar u svoje ime a za racun drustva protiv bilo kog lica koje ima duznosti prema drustvu a u cilju naknade stete prouzrokovane tom drustvu od strane tih lica. Uz derivativnu sluzbu moraju se priloziti dokazi, ukljucujuci I dokaz da je zahtevano da tuzbu podnese drustvo i da je taj zahtev odbijen. Postupak po derivativnoj tuzbi mora biti okoncan sudskim putem. Ukoliko se istovremeno podnesu I ind. I der. Tuzba, tuzilac moze istovremeno voditi oba postupka I u tom slucaju ogranicenja koja se odnose na der sluzbu ne primenjuju se na ind. Informisanje, objavljivanje I zastarelost Pd je duzno da svoje ortake, clanove I akcionare informise o svom poslovanju I finansijskom stanju, I da im informacije I dokumenta s tim u vezi ucini dostupnim. U slucaju da nadlezni organ tj ovlasceno lice drustva ne postupi na takav nacin, ono ce odgovarati za stetu koja je time prouzrokovana ortacima, clanovima I akcionarima, koji mogu da podnesu pisani zahtev sudu da u vanparnicnom postupku izda nalog za informisanje na propisan nacin. Pravila zastarelosti se primenjuju na potrazivanja drustva prema otacima, clanovima I akcionarima, clanovima organa drustva, zastupniku I likvidacionom upravniku. Osnivanje pd U postupku osnivanja pd razlikuju se dve faze: osnivanje drustva u uzem smisli, I nastanak drustva kao pravnog lica njegovom registracijom (upisom u registar privrednih subjekata). U postupku osnivanja pd ucestvuje I drzava u manjoj ili vecoj meri, iz razlicith razloga, pri cemu se forma njenog ucesca naziva legalizacija. Postoje tri sistema legalizacije: normativni (sistem prijave), sistem dozvole I sistem koncesije. Sistem slobodnog osnivanja je osnivanje bez ucesca drzave. U nasem privrednom sistemu usvojen je normativni system osnivanja privrednih subjekata. U prvoj fazi osnivanja pd osnivaci zakljucuju ugovor o osnivanju, ili ako ej rec o jednom osnivacu-on donosi odluku o osnivanju. Ova faza pocinje overom osnivackog akta potpisima svih osnivaca pred organom nadleznim za overu potpisa, a zavrsava se u trenutku kada se drustvo upise u registar privrednih subjekata. Iako je u prvoj fazi pd vec osnovano, ono jos nije steklo svojstvo pravnog lica. Pd postoji kao odredjeni pravni posao, koji je proizveo odredjeno pravno dejstvo-nastanak drustva u ugovornoj formi tzv preddrustvo. Preddrustvom se skracuje postupak osnivanja pd koje kao I pd moze imati organe, istupati u pravnom prometu I imati imovinu. Druga faza u postupku osnivanja pd je njegova legalizacija koja se vrsi upisom u registar privrednih subjekata kada ono stice svojstvo pravnog lica. Osnovne imovinske kategorije pd (ulozi, imovina, osnovni kapital) odgovornost za uloge Osnivaci drustva (ortaci, clanovi i akcionari) zakonom su obavezni da uloze svoje ugovorne uloge u imovinu drustva, osnivackim aktom, ugovorom ili drugim aktom drustva. Na taj nacin oni sticu udeo u drustvu, odnosno akcije ukoliko je u pitanju akcionarsko drustvo.ukoliko su ulozi u vidu svojine, ta svojina automatski postaje svojina drustva te ih osnivaci ne mogu koristiti kao licnu imovinu. Po osnovu odgovornosti pravo u vezi sa ulozima ostvaruje drustvo ili ortak, clan ili akcionar koji ima najmanje 5% osnovnog kapitala drustva. Po zakonu osnovni kapital drustva je razlika izmedju ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza drustva, odnosno ukupne vrednosti udela. Nenovcani ulozi su stvari i prava, rad i usluge, udeli i akcije u drustvu. Vrednost nenovcanih uloga od, kd, doo i zatvorenog ad utvrdjuju clanovi, ortaci ili akcionari sporazumno u osnivackom aktu. Ova uloga moze biti poverena i ovlascenom procenjivacu ili se moze pokreti zahtev da procenu

vrednosti odredi sud vansudskim postupkom. Kod odredjivanja nenovcanih uloga u otvorenom akcionarskom drustvu ovu ulogu obavlja ovlasceni procenjivac ili nadlezni sud vansudskim postupkom na zahtev osnivaca ili upravnog odbora koji takodje donose odluku o izboru procenjivaca. Zloupotreba privrednog (probijanje pravne licnosti pd) Komanditori, clanovi odnosno akcionari mogu licno odgovarati za obaveze drustva prema trecim licima usled zloupotrebe pd za nezakonite radnje ili ukoliko imovinu drustva koriste kao sopstvenu. U tom slucaju odgovorna lica su solidarno odgovorna za obaveze drustva, a tu odgovornost utvrdjuje sud. Pojedine pravne forme privrednih drustava Ortacko drustvo Je pd, pravno lice, koje se osniva ugovorom dva ili vise fizickih lica, dva ili vise fizickih i pravnih lica ili dva ili vise pravna lica. Osnivanjem ortackog drustva njegovi osnivaci se obavezuju da obavljaju odredjenu delatnost pod zajednickim poslovnim imenom i da za sve obaveze drustva odgovaraju solidarno celokupnom svojom svojinom. Osnivanje O.d. se osniva ugovorom o osnivanju u kome su predvidjeni svi elementi za osnivanje a bilo bi pozeljno i svi odnosi osim onih koji su predvidjeni Zakonom o pd. Ortaci mogu i te odnose da urede ugovorom ukoliko je takva mogucnost predvidjena Zakonom. Zakonom je predvidjeno sta ortak moze a ne mora uneti u o.d: novac, stvari, prava, rad ili usluge izrazene u novcanoj vrednosti. U slucaju ulaganja nenovcanih sredstava ortaci sami, bez procenjivaca, sporazumno procenjuju novcanu vrednost uloga. Pravni odnosi izmedju clanova drustva