Pravni odnosi izmedju clanova drustva Pravni odnosi izmedju ortaka I njihovi odnosi sa drustvom uredjuju se ugovorom o osmivanju

drustva koji je obavezan, I ugovorom ortaka koji je dispozitivnog karaktera. U ortackom drustvu ortak nije obavezan da svoj ulog povecava iznad unosa koji je ugovoren osnivackim aktom. Kada je u pitanju smanjivanje uloga, ortak ga moze realizovati jedino uz saglasnost svih ostalih ortaka. Prenos udela medju ortacima drustva je Slobodan. Dobitak I gubitak o.d. rasporedjuje se medju ortacima drustva u skladu sa ugovorm o osnivanju. Upravljanje ortackim drustvom Ortackim drustvom upravljaju ortaci direktno I putem poslovodjenja, koje moze vrsiti jedan, vise ili svi ortaci drustva, sto se uredjuje osnivackim aktom. Ukoliko je ugovorom o osnivanju poslovodjenje preneto na jednog ili vise ortaka, ostali ortaci u drustvu nemaju pravo na poslovodjenje. Ukoliko pravo na poslovodjenje imaju svi ili vise ortaka, svaki od njih ima pravo da postupa samostalno, osim ukoliko se barem jedan od ortaka tom pravu usprotivi. Poslovodstvo obavlja sve pravne poslove koji se vrse redovno pri obavljanju delatnosti drustva. Ortak koji je ovlascen za poslovodjenje moze to pravo preneti na trece lice, uz saglasnost svih clanova drustva, pri cemu ortak koji je preneo to pravo odgovara za izbor lica na koje je pravo preneto. Od poslovodjenja ortak moze odustati uz otkazni rok koji je utvrdjen ugovorom o osnivanju. U slucaju teze povrede duznosti ili nesposobnosti za obavljanje poslovodstva, ortaku moze biti oduzeto ovlascenje za poslovodjenje sudskim postupkom od strane drustva ili preostalih ortaka. Za donosenje odluka vezanih za redovnu delatnost drustva potrebna je vecina od ukupnog broja glasova, a ukoliko se donose vanredne odluke potrebna je saglasnost svih ortaka. Prava I obaveze ortaka ortackog drustva Ortaci drustva imaju pravo da ucestvuju u njegovom upravljanju I radu drugih organa ukoliko su izabrani, imaju pravo na poslovodjenje, I obavestavanje o radu I poslovanju drustva. Na sve ortake ravnomerno se rasporedjuje kako dobit tako I gubitak drustva. U vrsenju svojih poslova ortak je duzan da postupa s paznjom, I odgovoran je drustvu za stetu prouzrokovanu namerno ili grubom nepaznjom. Odgovornost za obaveze drustva solidarno snose svi ortaci svojom imovinom. Ortak drustva ima pravo da prenese svoj udeo trecem licu uz saglasnost ostalih ortaka, pri cemu ostali ortaci imaju prvenstvo sticanja tog udela. Za obaveze ortackog drustva prema trecim licima na prvom mestu odgovara drustvo svojom imovinom. Usled neuspele naplate potrazivanja za obaveze drustva odgovaraju svi njegovi ortaci, ta njihova odgovornost je solidarna I neogranicena. Svako od ortaka odgovara za obaveze drustva celokupnom svojom licnom imovinom, pri cemu poverilac slobodno bira od kog ortaka ce naplatiti svoja potrazivanja. Upravo visok stepen jemstva ortaka za obaveze drustva daje ovakvom drustvu veliku kreditnu sposobnost, zbog cega je ono trecim licima veoma privlacno. Prestanak drustva Ortacko drustvo moze prestati zbog isteka vremena na koje je osnovano, usled ispunjenja cilja osnivanja, stecajem, ili odlukom ortaka o prestanku, neprekidnim neobavljanjem poslova u periodu od 2 godine, sudskom odlukom, ili usled drugih slucajeva odredjenih osnivackim aktom ili ugovorom ortaka. Ukoliko u drustvu ostane samo jedan ortak koji ne preduzme mere uskladjivanja drustva sa zakonom ili poslovanje ne nastavi kao preduzetnik, ortacko drustvo prestaje likvidacijom. Komanditno drustvo Pojam

Kd je pd koje osnivackim aktom osnivaju dva ili vise fizickih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja odredjene zakonom dozvoljenen delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom. Ortak koji neograniceno solidarno odgovara za obaveze drustva naziva se komplementar, a onaj koji odgovara ograniceno do visine svog ugovorenog uloga - komanditor. Komplementari zastupaju I vode poslovanje drustva. Komanditori se ne bave poslovanjem, vec kao ortaci u drustvo ulaze radi uvecanja svog kapitala. Na taj nacin komanditno drustvo predstavlja spoj vrednosti kapitala I vrednosti menadzerskih sposobnosti. S obzirom na to da kd u sebi sadrzi pravna obelezja I ortackog drustva I doo, ono u zavisnosti od situacije lako moze promeniti svoj oblik iz jednog u drugo drustvo. Ukoliko iz kd istupe svi komplementari, a novi nisu primljeni u roku od 3 meseca, komanditori mogu du naredna 3 meseca da donesu jednoglasnu odluku o promeni pravne forme u doo ili ad a u skladu sa zakonom. U slucaju da iz kd iztupe svi komanditori, ono moze nastaviti svoje poslovanje kao od ili preduzetnik. Osnivanje drustva Kd je pravno lice koje osnivanju komplementari I komanditori osnivackim aktom, kojim se uredjuju sva bitna pitanja za osnivanje I rad drustva. Kd moze imati I ugovor ortaka drustva, kojim se odredjuje poslovanje drustva I upravljanje, ovaj ugovor se ne prilaze uz prijavu za registraciju. Ulog komanditora moze biti novcani I nenovcani, ukljucujuci I izvrseni rad I usluge u kd. Ulog komplementara moze biti u novcu, stvarima I pravima, u radu ili uslugama, kako izvrsnim tako I onim koje tek treba da budu izvrsene. Upravljanje drustva Jedan ili vise komplementara vode poslove drustva, dok komanditori ne mogu ni voditi ni zastupati drustvo prema trecim licima. Prava I obaveze clanova drustva Clanovi drustva ucestvuju u raspodeli dobiti I gubitka srazmerno svom udelu u drustvu. Ova odredba je dispozitivna, I osnivaci je mogu menjati I drugacije urediti. Za obaveze prema trecim licima odgovaraju iskljucivo komplementari, a komanditori snose rizik do iznosa svog uloga. Komanditor takodje odgovara I ako nije uneo uopste ili blagovremenpo svoj osnivacki ulog u kd. Komanditori odgovaraju kao komplementari ako se njihovo ime nalazi u poslovnom imenu drustva. Komanditor odgovara kao komplementar ukoliko je vodio poslove kd. Pravo na poslovodjneje I zastupanje prema trecim licima pripada samo komplementarima. Udeli clanova komanditnog drustva moge se prenositi u celini ili delimicno, pri cemu je komplementaru za to neophodna saglasnost svih ortaka, dok komanditor moze slobodno preneti deo ili ceo svoj ulog. Prestanak drustva U slucaju da iz drustva istupe svi komplementari, to drustvo se moze organizovati kao doo, ad ili preduzetnik, I ne mora se ugasiti. Ukoliko iz drustva istupe svi komanditori, drustvo moze da se organizuje kao od ili preduzetnik. Akcionarsko drustvo Pojam Ad je pd koje osniva jedno ili vise pravnihi /ili fizickih lica, domacih I stranih, u svojstvu akcionara osnivackim aktom. Osnovni capital pribavlja se izdavanjem I prodajom akcija koji je utvrdjen osnivackim aktom I podeljen na akcije. Akcije imaju odredjenu nominalnu vrednost ciji zbir predstavlja osnovni capital ad. Ad su najvazniji oblik pd kada je u pitanju pribavljanje kapitala. Ad ima svoju imovinu, koja je odvojena od imovine akcionara. Akcionari kupuju akcije od ad koje je to drustvo izdalo, unoseci tako u drustvo svoje uloge. Ulozi mogu biti u novcu, stvarima I pravima izrazenim u novcanoj vrednosti, ali ne I u radu I uslugama drustvu ukoliko je u

pitanju otvoreno ad, sto ne vazi za zatvoreno ad. Ad za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom, a akcionari ne odgovaraju za obaveze drustva. Akonomski posmatrano ad je najzacajniji tip trgovackog drustva koje je po svojoj organizacij I obliku pogodno za formiranje I koncentraciju kapitala pa je zato glavni oblik multinacionalnih kompanija I structure medjunarodnih holdinga. Osnivanje Ad se osniva osnivackim aktom a moze imati I statu kojim se blize uredjuje poslovanje I upravljanje drustvom, pri cemu usled neuskladjenosti prednost ima osnivacki akt. Osnovna podela ad je izvrsena na otvorena I zatvorena. Zatvoreno je ono cije se akcije izdaju samo njegovim osnivacima ili ogranicenom broju drugih lica, u skladu sa Zakonom. Moze biti najvise 100 akcionara I ovo drustvo ne moze vrsiti upis akcija javnom ponudom ili bilo kojim drugim javnim putem. Otvoreno drustvo je ako osnivaci ucine javni poziv za upis I uplatu akcija u vreme osnivanja drustva tj nakon osnivanja. Ono ne moze ograniciti prenos akcija trecim licima. U zavisnosti od toga da li se akcije kotiraju na berzi ili ne ono moze biti kotirano I nekotirano. Osnivaci koji osnivaju ad javnim putem obavezni su, u slucaju uspele emisije da sazovu I odrze osnivacku skupstinu u roku od 60 dana, od dana isteka roka za upis akcija, utvrdjenog u javnoj ponudi I prospektu. Svi upisnici potpuno uplacenih akcija mogu da ucestvuju sa pravom glasa na osnivackoj skuptini. Ukoliko se skupstina ne sazove tj ukoliko nije odrzana u skladu sa zakonom smatra se da osnivanje drustva nije uspelo I osnivaci odgovaraju upisnicima akcija za povracaj povracaj uplacenih iznosa. Osnivacka skupstina ad utvrdjuje da li su propisano upisane I uplacene akcije, bira prvog direktora, odlucuje o posebnim pravima osnivaca, donosi odluku o prihvatanju procene vrednosti nenovcanih uloga, odlucuje o odobravanju ugovora zakljucenih pre registracije I utvrdjuje iznos troskova osnivanja drustva. Smatra se da je ad osnovano kada skupstina donese odluke I tada se vrsi upis u registar I drustva stice svojstvo pravnog lica. Akcije I druge hartije od vrednosti Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje ad radi prikupljanja potrebnih sredstava za poslovanje drustva, a prilikom njegovog osnivanja. To su akcije prve emisije ili osnivacke akcije, a akcije koje izdaje tokom svog poslovanja su akcije sledecih emisija. Ad moze izdavati obicne (redovne) I preferencijalne (povlascene) akcije. Kod akcije (kao I drugih hov) postoje dve vrste prava: pravo na akciju kao ispravu koje se izrazava kao vlasnistvo nad akcijom, I prava iz akcije ciju sadzinu cine medjusobna prava akcionara kao njenog izdavaoca(zavisi od vrsta/roda akcija). Akcija se sastoji iz dva dela: prvi je osnovna isprava-plast a drugi se sastoji iz kuponskog tabaka-kuponski arak, koji sadrzi kupone za naplatu dividende. Akcija moze glasiti na ime ili na donosiona, I svaka daje pravo glasa srazmerno njenoj nominalnoj vr. Akcije se ne mogu izdavati za emisionu cenu koja je niza od nominalne I moze imati jednog ili vise vlasnika koji predstavljaju suvlasnike date akcije I smatraju se jednim akcionarom. Akcionarom se u odnosu na ad I trecim licima smatra lice koje je upisano u Centralni registar hov. Ad moze emitovati osim akcija I druge hov. Prava I obaveze akcionara Prava akcionara utvrdjuju se osnivackim aktom, statutom I zakonom. Prava akcionara mogu se podeliti na Imovinska I korporacijska. Imovinska su ona koja za premet imaju odredjenu imovinsku vrednost,kao sto su pravo na udeo u godisnjoj dobiti drustva nakon njenog oporezivanja, pravo ucesca u raspodeli likvidacionog viska po obavljenoj likvidaciji, pravo preceg sticanja akcija iz novih emisija, I raspolaganja svim akcijama u skladu sa zakonom. Korporacijska prava se odnose na upravljanje samim drustvom I nadzor njegovog rada, to su pravo na ucesce u upravljanju drustvom I pravo pristupa svim pravnim dokumentima I informacijama. Obaveze akcionara utvrdjuju se osnivackim aktom I statutom ad. Zakonska obaveze akcionara upisnika

akcija je da plati njenu nominalnu vrednost. Za delimicno placene akcije isplacuje se dividend srazmerno uplacenom iznosu, racunajuci od dana sticanja prava na dividend. Organi drustva Uspostavljanje organa drustva vrsi se zavisno od vrstee ad. Organi zatvorenog ad su skupstina, director ili upravni odbor, a moze imati izvrsni odbor I generalnog direktora, a moze imati internog revizora ili odbor revizora. Organi otvorenog ad su skupstina, upravni I izvrsni odbor, I generalni director, a ima I sekretara. Kod kotiranog oad obavezni su nadzorni odbor ili odbor revizora I interni revizor. Skupstina ad odlucuje o najbitnijem pitanjima za rad I poslovanje drustva. Pored redovne godisnje skupstine, zakonom su predvidjene I vanredna skupstina, skupstina po nalogu suda, vanredna skupstina zad, I vanredna skupstina ad u slucaju poslovanja s gubitkom. Na sednici skupstine akcionara mzoe se odlucivati iskljucivo o pitanjima koja su valjano objavljena I uvrstena u dnevni red, s tim da akcionar/akcionari sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa mogu predloziti najvise 2 dodatna pitanja. Upravni odbor je obavezan organ oad, dok zad umesto upravnog odbora moze imati direktora. Upravni odbor medju svojim clanovima bira predsednika upravnog odbora ad, vecinom od ukupnog broja glasova, a takodje odlucuje o razresenju svog predsednika. Ukoliko osnivackim aktom ili statutom drustva nije drugacije odredjeno, predsednik upravnog odbora je generalni director ad. Akoje prisutna vecina od ukupnog broja clanova drustva, upravni odbor ce odlucivati. Odluke se donose vecinom glasova prisutnih clanova, a u slucaju jednake podele glasova, glas predsednika je odlucujuc. Sve ovo je moguce ukoliko osnivackim aktom ili statutom nije drugacije predvidjeno. Zakonom je utvrdjeno da uo mora odrzati najmanje 4 redovne godisnje sednice. Izvrsni odbor se obavezno bira u oad, dok je u zad fakultativnog karaktera. Njegove clanove bira I razresava uod. Zakonom je utvrdjeno das u clanovi izvrsnog odbora izvrsni direktori ad. Izvrsni odbor je nadlezan za sprovodjenje odluka uo, I drugim pitanjima u vezi sa poslovanjem drustva. Clanovi io moraju biti u random odnosu u drustvu, dok clanovi uo koji nisu u random odnosu zakljucuju ugovor sa drustvom u kome se odredjuje, pored medjusobnih prava I obaveza, I visina naknade za rad. Zakonom o pd utvrdjene su imovinske odgovornosti clanova uo I io za slucaj povrede svojih duznosti. Generalni director koji je ujedno I predsednik iod zaduzen je za sazivanje I vodjenje sednica io, organizovanje njegovog rada I vodjenje zapisnika sa sednice. Bira ga uo. Nadzorni odbor, interni revizor ili odbor revizora su kod kotiranog ad obavezni, dok su kod ostalih ad fakultativni organi. Osnivackim aktom ili statutom zad moze se odrediti da drustvo ima internog revizora ili odbor revizora. Interni revizor je fizicko lice, dok odbor revizora ima najmanje 3 clana koje bira uo. Kada je u pitanju nadzorni odbor, on takodje ima najmanje 3 clana, od kojih je jedan predsednik, I bira ih skupstina ad. Sva tri organa izvestavaju skupstinu o racunovodstvenom I finansijkom stanju u drustvu, uskladjenosti poslovanja sa zakonom, I dr. Oni kontrolisu I raspravljaju sa uo o pojedinim pitanjima iz finansijskog poslovanja I postovanju zakonskih propisa I unutrasnjih akata. Oad ima sekretara kog bira uod, njegov mandate se utvrdjuje statutom, a njegovi osnovni zadaci su vodjenje knjiga akcionara, pripremanje sednica I vodjenje zapisnika sa sednica, kao I cuvanje dokumentacije. Povecanje I smanjenje osnovnog kapitala Nakon osnivanja ad moguce je izvriti povecanje ili smanjenje osnovnog kapitala, pod uslovima koji su zakonom predvidjeni. Ok se povecava na osnovu odluke skupstine akcionara, osim u slucaju `odobrenog kapitala`, kada odluku donosi uo u skladu sa zakonom. Osnovni capital moze se povecati novim ulozima, pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije, upisom akcija po osnovu prava imalaca varanta na takav upis, ili iz sredstava drustva. Povecanje kapitala moze se izvrsiti izdavanjem novih akcija ili povecanjem nominalne vrednosti vec postojecih. Osnovni capital moze se smanjiti u redovnom postupku, pojednostavljenom postupku I postupku smanjenja radi

pretvaranja u reserve. Odluku o smanjenju osnovnog kapitala oad ponistenjem sopstvenih akcija donosi uo drustva. Odluku o smanjenju osnovnog kapitala I ponistenju po drugim osnovima donosi skupstina akcionara. Smanjenje ok oad u redovnom postupku vrsi se ponistenjem stecenih sopstvenih akcija I povlacenjem I ponistenjem akcija u posedu akcionara, smanjivanjem nominalne vrednosti ili racunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, kao I isplatom uplacenog iznosa akcionara za akcije koje nisu u potpunosti uplacene. Ok ad se moze smanjiti samo do iznosa minimalnog osnovnog kapitala predvidjenog za oad (25.000e u dinarskoj protivvrednosti). Prestanak drustva Ad moze prestati usled isteka vremena za koje je osnovano, pravosnaznom odlukom skupstine akcionara ili nadleznog suda, odlukom stecajnog veca, bankrotstvom, likvidacijom,I dr. ad moze prestati I po zahtevu manjinskih akcionara koji poseduju najmanje 20% akcija osnovnog kapitala, ukoliko to na njihov zahtev nalozi sud. Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu Pojam Doo je pd koje mogu osnovati jedno ili vise pravnih i/ili fizickih lica, u cilju obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom. Ok pribavlja se ulozima osnivaca, tj clanova drustva. Drustvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom, a clanovi samo do iznosa unetog uloga u imovinu drustva. Udeo je pravo koje ulagac stice na osnovu svog uloga u drustvo. Osnivanje Doo osniva se osnivackim aktom koji predstavlja ugovor o osnivanju drustva ukoliko ima vise osnivaca, tj odluku o osnivanju ukoliko postoji 1 osnivac. Doo je najcesci oblik osnivanja drustva. Postupak osnivanja Prilikom zapocinjanja osnivanja treba imati u vidu delatnost I povoljnost uslova za obavljanje izabrane delatnosti, marketing, ispunjenje uslova za obavljanje izabrane delatnosti, strucnu osposobljenost, poslovni proctor, I dr. Novcani deo ok drustva ne moze biti manji od 500e u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan uplate. U osnivacki ok mogu se uloziti I stvari u vidu opreme. Drustvo moze da se bavi skoro svim delatnostima, ali ne zdravstvom, proizvodnjom vojne opreme,I slicno. Z a osnivanje drustva potebni su osnivacki akt, overa potpisa osnivaca, lica ovlascenog za zastupljanje, registracija, pib, racun kod poslovne banke, I saglasnost od nadleznih inspekcija za rad drustva. Prava I obaveze clanova drustva Udeo u doo je pravo koje pripada clanu drustva na osnovu njegovog uloga u drustvo. U doo void se evidencija o svim udelima I njihovim nosiocima. Na osnovu svog uloga, tj udela, clan drustva ima pravo raspolaganja udelom, pravo na ucesce u upravljanju drustvom I kontrole delatnosti drustva, I imovinska prava. Udeli u drustvu su prenosivi, odnosno mogu biti predmet pravnog prometa, sto se ostvaruje pod uslovima utvrdjenim osnivackim aktom a u skladu sa zakonom. Udeli se izmedju clanova drustva mogu slobodno prenositi. Ako se radi o prenosu u trecem licu, ostali clanovi drustva imaju pravo prece kupovine tog dela. U ovom slucaju vodi se racuna o obezbedjenju interesa postojecih clanova drustva. Organi drustva -su skupstina clanova drustva, direktora ili uo, I interni revizor ili odbor revizora. U doo sa jednim clanom ovlascenja skupstine clanova vrsi on ili ovlasceno lice. Skupstina clanova drustva odlucuje o pitanjima kao sto su izbor I razresenje direktora ili clanova uo, odobravanje finansijskih izvestaja, imenovanje internog revizora, statusne promene, promene pravne forme I prestanak

drustva, izmene osnivackog akta ili ugovora, obrazovanje ogranka, itd. Doo moze imati direktora ili uo koje bira skupstina clanova. Direktor odnosno uo odgovoran je za uredno vodjenje poslovnih knjiga I unutrasnji nadzor poslovanja. Prestanak drustva Do prestanka doo moze doci istekom vremena odredjenog osnivackim aktom, odlukom skupstine clanova, statusnim promenama koje vode prestanku drustva, stecajem, pravosnaznom odlukom kojom se utvrdjuje nistavnost registracije I nalaze brisanje drustva, I usled slucajeva predvidjenim osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva. Upravljanje privrednim drustvom Upravljanje u pojedinim pravnim formama Osnovni pristup upravljanja pd je upravljanje na vlasnickom principu. Njime upravljaju vlasnici drustva srazmerno udelu u drustvu, vrednosti I broju akcija, I predstavnici vlasnika drustva koje oni odrede. Odrustvom upravljaju ortaci koji donose odluke o pitanjima koja predstavljaju redovnu delatnost drustva, o pitanjima izvan nje kao I o prijemu novog ortaka. Na komanditno drustvo primenjuju se odredbe Zakona o pd koja se odnose na ortacko drustvo. Komplementari imaju status ortaka ortackog drustva I donose odluke I vode posleove komanditnog drustva u skladu sa osnivackim aktom. Doo upravljaju clanovi drustva. Organi drustva su skupstina I director ili upravni odbor drustva. U jednoclanom doo f-ju skupstine vrsi osnivac kao vlasnik drustva. Ak. D. upravljaju akcionari putem organa drustva. Organi zatvorenog ad su skupstina, director ili uprano odbor a moze imati I I zvrsni odbor. organi otvorenog ad su skupstina, upravni o, io I generalni director. Odgovornost za stetu pricinjenu privrednom duznosti Zakonom o pd uredjeno je da su odredjena lica kao sto su osnivaci drustva, I vlasnici udela, clanovi odbora I dr duzna da rade u interesu pd, odnosno da poslove obavljaju savesno I sa paznjom, da svoju procenu zasnivaju na misljenjima strucnih lica I da postupaju lojalno prema pd. Ukoliko ova lica pricine stetu moze se podneti individualna I derivativna tuzba. Individualnu podnosi ortak, clan ili akcionar pd u svoje ime protiv bilo kog pomenutog lica radi naknade stete koje mu to lice nanese. Derivativnu tuzbu moze podneti komanditor, clan ili akcionar pd u svoje ime a za racun drustva iz istog razloga. Opsti akti privrednog drustva (a postoje I pojedinacni) Su: statut, pravilnik, kolektivni ugovor I odluka kojom se na opsti nacin uredjuju odredjena pitanja. Statut nije obavezan opsti akt pd predvidjen kao mogucnost za ad. Jedini obavezan akt za sve forme pd je osnivacki akt ali on je pojedinacni. Pravilnicima se blize uredjuju pojedini odnosi u pd: oblasti radnih odnosa, oblast fin poslovanja, kvaliteta rada I usluga, zastite na radu itd. Odluka se redje donosi u pd jer se uglavnom sve oblasti blize uredjuju pravilnicima. Povezivanje privrednih drustava Pod povezanim pd podrazumevaju se ona drustva koja su sacinjena od dva ili vise medjusobno povezanih drustava. Ona se medjusobno mogu povezati putem ucesca u osnovnom kapitalu ili ortackim udelima (drustva povezana kapitalom), putem ugovora (drustva povezana ugovorom) I putem kapitala I ugovora (mesovito povezana drustva). Drustva povezana na jedan od ova tri nacina organizuju se u koncern, holding, grupu drustava ili drugi oblik organizovanja u skladu sa zakonom. Ta drustva u svom sastavu obavezno moraju imati jedno kontrolno (maticno) I jedno ili vise podredjenih (zavisnih drustava). Da bi jedan clan drustva bio njegov kontrolni clan, on mora da ima vise od 50% glasackih prava u pd (vecinsko ucesce). Pd se organizuje u koncern kada

kontrolno drustvo ima za preteznu delatnost neku poslovnu delatnost, u holding se organizuju ona drustva kada jedno od njih za osnovnu delatnost ima upravljanje I finansiranje podredjenim drustvima. Kada kontrolno drustvo obavlja I delatnost upravljanja I neku poslovnu delatnost mimo upravljanja povezana pd organizuju se u grupu drustava. Zavisno od toga da li lice samo ili sa jednim Ili vise drugih lica sa kojima zajedno deluje ima vise od 20% tj vise od 50% glasova u skupstini pd razlikuju se znacajno ili vecinsko ucesce u kapitalu. Drustva povezana kapitalom Kod ovih drustava kontrolni clan ima vecinsko ucesce u osnovnom kapitalu tj u ortackim udelima. Usled promene statusa kontrolnog clana odnosno kontrolnog akcionara o tomekontrolno drustvo mora da obavesti to drustvo, Komisiju za hov, I organizaciju za zastitu konkurencije. Ukoliko se povrede nacela poslovanja od strane odgovornih lica kontrolnog drustva, podredjeno drustvo ima pravo na naknadu stete. Upravni odbor podredjenog drustva duzan je da za godisnju skupstinu akcionara ili clanova drustva pripremi pisani izvestaj o odnosima sa ostalim clanicama drustva u prethodnoj poslovnoj godini. Drustva povezana posebnim ugovorom Ovakvim ugovorom se regulise pitanje upravljanja, kontrole I prenosa dobiti na kontrolno drustvo, koje u ovom slucaju odgovara I za stetu koju prouzrokuje podredjenom drustvu neizvrsenjem ili nepravilnim izvrsenjem ugovora. Taj ugovor se sacinjava u pisanoj formi I sadrzi prava I obaveze kontrolnog I podredjenog drustva, mere zastite, obim prenosa dobiti I kompenzacije, pokrivanje gubitaka I sl. Ukoliko se povrede nacela poslovanja od strane odgovornih lica kontrolnog drustva, podredjeno drustvo ima pravo na naknadu stete. Ovaj ugovor usvajaju skuptine kontrolnog I svih podredjenih drustava kvalifikovanom vecinom. On moze prestati otkazom, istekom roka ili na bilo koji drugi nacin u skladu sa tim ugovorm I Zakonom o obligacionim odnosima. Ugovor se mora registrovati u registru podredjenog drustva I objaviti u skladu sa zakonom sto se isto odnosi I na prestanak se mora registrovati. Reorganizacija privrednog drustva Podrazumeva statusne promene pd I promene pravne forme pd. Statusna promena Je promena statusa pd koja moze nastati spajanjem, podelom I odvajanjem. Pri promen statusa pd mora da sacini finansijski izvestaj prema stanju na dan obracuna spajanja, podele I odvajanja. Odluku o statusnoj promeni drustva donosi nadlezni organ drustva, najcesce skupstina drustva. Spajanje pd Moze nastati uz pripajanje I uz osnivanje. Spajanje uz pripajanje nastaje kada se jedno drustvo pripoji drugom I time prestaje da postoji ali bez postupka likvidacije pripojenog drustva. Spajanje uz osnivanje je zapravo fuzija dva ili vise drustva koja prenose celu svoju imovinu I obaveze na novoorganizovano drustvo. Cilj spajanja je koncentracija kapitala I kadrova, prosirenje trzista I dr. Spajanje se ne sme dozvoliti ukoliko bi ono stvorilo monopolisticki polozaj na trzistu novog drustva. Podela privrednog drustva Nastaje usled podele uz pripajanje, osnivanje I uz pripajanje I osnivanje. Do podele uz pripajanje dolazi kada se postojece pd deli tako sto prenosi svu svoju imovinu I obaveze na dva ili vise postojecih pd. Podela uz osnivanje je statusna promena koja nastaje kada pd prenosi svoju imovinu I obaveze na dva ili vise novih drustava koja nastaju od te podeljene imovine. Odluku o podeli drustva donosi nadlezni organ, najcesce skupstina drustva a drustvo slobodno odlucuje o podeli. Odvajanje

Se moze izvrsiti usled odvajanja uz pripajanje, odvajanja uz osnivanje, I odvajanje uz osnivanje I odvajanje uz pripajanje. Odvajanjem uz pripajanje postojece pd prenosi jedan ili vise delova svoje imovine I deo obaveza na jedno ili vise postojecih drustava. Odvajanjem uz osnivanje pd prenosi jedno ili vise delova svoje imovine I deo obaveza na jedno ili vise na taj nacin novoosnovanih drustava. Na treci slucaj odvajanja se primenjuju odredbe zakona o podeli uz pripajanje I podeli uz osnivanje. Promena pravne forme pd Prilikom promene pravne forme pd mora ispunjavati uslove zakonski propisane za tu drugu pravnu formu u koju prelazi. Za razliku od statusnih promena, prilikom promene pravne forme prelaskom u drugi oblik drustva to drustvo ne prestaje da postoji kao pravno lice niti nastaje novo drustvo, ono ne menja svoj prani status ali nastaje da posluje u novoj pravnoj formi. Odluku o promeni pravne forme pd donosi nadlezni organ drustva. promena se registruje u registru privrednih subjekata. Prestanak privrednog drustva Pojedini osnovi prestaqnka privrednog drustva Prestanak pd predstavlja gasenje drustva kao pravnog lica tj njegov nestanak, cime se gase sva prava I obaveze. Pd moze prestati zavisno od volje osnivaca (istekom vremena na koje je osnovano, odlukom nadleznog organa drustva, saglasno aktima drustva I statusnom promenom) I nezavisno od volje vlasnika (drustvo prestaje zbog razlicitih okolnosti, najcesce bankrotstva zbog kog ide pod stecaj). Stecaj Je prestanak preduzeca sa najtezim posledicama za poverioce tj bankrotsvo. Uslov za sprovodjenje stecaja nad duznikom je insolventnost tj nemogucnost isplate obaveza. Ovaj postupak mogu pokrenuti poverioci ili stecajni duznik kao I nadlzno javno pravobranilastvo, nadlezni javni tuzilac ili poreska uprava. Odluku o pokretanju odnosno odbijanju predloga za pokretanje ovog postupka donosi stecajno vece na rocistu, najkasnije dva dana od zakljucenja tog rocista. Organi stecajnog postupka su stecajno vece, stecajni sudija, stecajni upravnik, skupstina povereilaca I odbor poverilaca. Stecajno vece odlucuje o pokretanju prethodnog stecajnog postupka, utvrdjuje postojanje razloga za pokretanjem stecajnog postupka, imenuje I razresava stecajnog sudiju I stecajnog upravnika, daje ovlascenja stecajnom duzniku I dr. Stecajni sudija odobrava troskove stecajnog postupka pre njihove isplat, uvodi u duznost stecajnog upravnika, odobrava nacrt plana reorganizacije stecajnog duznika, vrsi nadzor nad radom stecajnog upravnika I dr. Stecajni upravnik duzan je da preduzme sve neophodne mere za zastitu imovine stecajnog duznika, da sastavi plan toka stecajnog postupka, sa predracunom troskova I vremenskim plano,m, da popise imovinu stecajnog duznika, sastavi pocetni stecajni I poreski bilans I dr. Otvaranjem stecajnog postupka nastupaju pravne posledice: prenosenje f-ja organa upravljanja na stecajnog upravnika, podela imovine pravne zajednice sa trecim licima, prestanak radnog odnosa zaposlenih, gasenje racuna stecajnog duznika. Pored bankrotsva, stecajni postupak se u odredjenim uslovima sprovodi I u formi reorganizacije. Zakljucenje stecajnog postupka upisuje se u registar. Likvidacija Likvidaciji se pristupa kada drustvo ima dovoljno finansijskih sredstava za pokrice svih svojih obaveza. Sprovodi se u sledecim slucajevima: ako je drustvu izrecena mera zabrane obavljanja delatnosti, ako prestanu da postoji uslovi za obavljanje delatnosti, istekom vremena na koje je osnovano, ako drustvo nije organizovano u skladu sa zakonom, ako ne obavlja delatnost duze od dve godine neprekidno I ako broj osnivaca padne ispod zakonskog minimum. Odluku o likvidaciji

donose ortaci, clanovi ili akcionari. Lica koja su imala ovlascenja pre likvidacije svoje poslove obavljaju I nakon ovog postupka, sem ako drustvo ne izabere drugo lice. Likvidacionog upravnika postavlja drustvo ukoliko ga sud sam ne imenuje. On naplacuje potrazivanja, izmiruje obaveze I unovcava imovinu drustva, sastavlja bilans stanja I obustavlja likvidacioni postupak. On odgovara ortacima, clanovima I akcionarima, kao I poveriocima privrednog drustva za svu stetu koju im prouzrokuje u izvrsenju svoje duznosti. Preostalu imovinu pd likvidacioni upravnik rasporedjuje ortacima, clanovima I akcionarima. Likvidacija se registruje I objavljuje u registru privrednih subjekata pri cemu se drustvo brise iz registra. Banke Pojam I osnivanje Banka je posebno pd u pravnoj formi akcionarskog drustva koje obavlja pravne poslove u vezi sa prometom novca, hov, I odredjene usluzne poslove. Banku osnivaju domaca I strana pravna I fizicka lica osnivaci, pri cemu se razlikuju dve faze. Prva faza je osnivanje banke u uzem smislu I druga faza koja je registracija odnosno legalizacija banke (upis u registar privrednih subjekata), cime ona stice svojstvo pravnog lica. Osnovne osobine pravnog polozaja banke su: da se osniva iskljucivo u pravnoj formi ad, njeno sediste je obavezno na teritoriji domace drzave, mora imati dozvolu za rad NBS, njena delatnost obuhvata obavljanje depozitnih I kreditnih poslova, druge fakultativne delatnosti. Pravni polozaj banke Banka u trenutku upisa u registar privrednih subjekata stice svojstvo pravnog lica, I pripada posebnoj pravnoj formi pd. U pravnom prometu banka zakljucuje pravne poslove I vrsi druge pravne radnje u okviru registrovanih delatnosti. Za preuzete obaveze odgovara svojom celokupnom imovinom dok osnivaci samo snose rizik do visine svojih uloga unetih u njen osnivacki capital. Osnovni akti banke su osnivacki akt I statut banke Poslovanje banke Banka obavlja svoje delatnosti u cilju sticanja dobiti, I moze da obavlja sledece poslove: 1depozitne poslove, 2- kreditne poslove, 3- devizne, devizno-valutne I menjacke poslove, 4poslove platnog prometa, 5-izdavanje platnih kartica, 6- poslove s hov, 7- brokersko-dilerske poslove, 8-izdavanje garancija, avala I dr oblika jemstva, 9-kupovinu, prodaju I naplatu potrazivanja,10-poslove zastupanja u osiguranju, 11-poslove za koje je ovlascena zakonom, 12druge poslove cija je priroda povezana sa poslovima iz prethodnih tacaka. Niko osim banke ne moze se baviti primanjem depozita (apsolutni exkluzivitet) niti davanjem kredita I izdavanjem platnih kartica osim ako je za to ovlascen zakonom (relativni exkluzivitet). Kapital banke Banka je duzna da se u svom poslovanju pridrzava odredjenih kriterijuma NBS koji se odnose na: odrzavanje propisanog iznosa o oblika kapitala, koji se sastoji od osnovnog I dopunskog kapitala I drugih oblika kapitala propisanih od strane nbs; odrzavanje pokazatelja adekvatnosti kapitala na propisanom nivou, sto predstavlja odnos izmedju kapitala I rizicne active banke; rizicnu aktivu, kao zbir knjigovodstvenih vrednosti pozicija bilansne active I vanbilansniih stavki; raspodelu dobiti koju ne moze da vrsi ako svoju likvidnost ne odrzava u skladu sa propisima nbs; sticanje sopstvenih akcija sto je moguce samo ako sui h akcionari banke ponudili u sekundarnoj prodaji ; I nedozvoljene poslove radi sticanja akcija banke. Upravljanje rizicima

Banka je duzna da identifikuje, meri I procenjuje rizike u svom poslovanju I da njima upravlja, za koje propisuje procedure u skladu sa pravilima struke. Ti rizici su najcesce rizik likvidnosti, kreditni, kamatni, devizni, pravni rizik I dr. Poslovanje sa povezanim licem I pravni poslovi sa povezanim licem U svom poslovanju banka ne moze licu povezanom sa bankom (clanovi bankarske grupe, clanovi upravnog I izvrsnog odbora idr.) odobriti uslove koji su povoljniji od uslova odobrenih drugim licima koja nisu povezana sa tom bankom. Banka zakljucuje pravni posao sa povezanim licem nakon dobijanja pismenog odobrenja upravnog odbora banke. Banka ne moze da odobrava kredite svojim akcionarimapre isteka roka od jedne godine od dana pocetka poslovanja. Odnos banke sa klijentima Klijent banke je bilo koje lice koje koristi ili je koristilo usluge banke ili lice koje se obratilo banci radi koriscenja uslga. Banka slobodno odlucuje o izboru klijenta. Klijent ima pravo pristupa svim podacima, a banka prema klijentu ima sledece duznosti: da opste uslove poslovanja, kao I njihove izmene I dopune istkne u svojim poslovnim prostorijama na vidnom mestu, najkasnije 15 dana pre njihove primene; I da na zahtev klijenta obezbedi informacije o stanju njegovog depoznitog racuna I druge informacije iz njihovog poslovnog odnosa. Ako klijent smatra da se banka ne pridrzava obaveza iz zakljucenog ugovora, on moze uputiti prigovor na postupak banke rukovodiocu organizacione jedinice. Nbs je ovlascena da kontrolise rad banke. Tajnost podataka (bankarska tajna) Ovim pojmom se smatraju: podaci poznati banci koji se odnose na licne podatke, finansijsko stanje I transakcije, vlasnistvo I poslovne veze svojih klijenata; podaci o stanju I prometu na individualnim depozitnim racunima; I drugi podaci do kojih banka dodje kroz poslovanje sa klijentima. Obaveza cuvanja bankarske tajne za samu banku, clanove njenih organa, akcionare, zaposlene I druge ne prestaje ni posle prestanka statusa na osnovu kog su ostvarili pristup podacima iz tog stava. Podatke o klijentu banka moze saopstiti trecim licima jedino uz pismeno odobrenje tog klijenta ili iskljucivo radi zastite svojih prava u skladu sa zakonom istraznom sudiji, javnom tuziocu I sudovima. Finansijska evidencija, izvastavanje, spoljna revizija Banka je duzna da vodi poslovne knjige I racunovodstvenu evidenciju, da priprema godisnje finansijske izvestaje u skladu sa zakonom, kao I da procenjuje svoje finansijsko stanje I stanje njenih podredjenih drustava I da pripremi I podnese izvestaje nbs vezano za upravljanje bankom. Radi obavljanja godisnje revizije svojih finansijskih izvestaja abguzuje se spoljni revizor sa liste spoljnih revizora koju utvrdjuje I objavljuje nbs. F-ja spoljnog revizora je da sacini izvestaj I da misljenje o tome da li su godisnji fin izvestaji u skladu sa medjunarodnim standardima fin izvestavanja tj propisima nbs. Organizacija I nacin upravljanja bankom Bankom upravljaju njeni akcionari neposredno ili preko svojih predstavnika s tim da akcionari koji imaju 1% ili vise akcija sa pravom glasa upravljaju direktno. Obligatorni organi banke su: skupstina, upravni odbor I izvrsni odbor. odbori banke su: odbor za pracenje poslovanja banke, kreditni odbor I odbor za upravljanje aktivom I pasivom. F-ja skupstine banke se sastoji u vlasnickom odlucivanju I obuhvata: normativnu f-ju, odlicivanje u uzem smislu, f-ju programiranja I planiranja razvoja, imenovanja I razresavanje predsednika I clanova upravnog odbora banke I dr. upravni odbor banke cini najmanje 5 clanova ukljucujuci I predsednika od kojih najmanje 1/3 moraju biti lica nezavisna od banke, I svi prethodno moraju dobiti saglasnost od nbs. Izvrsni odbor banke cine najmanje dva clana ukljucujuci I predednika koji predstavlja I zastupa banku, I ti clanovi su u ranom odnosu u banci. F-ja izvrsnog odbora je da organizuje poslovanje banke, vrsi

dnevni nadzor zaposlenih, izvrsava odluke skupstine I upravnog odbora banke I dr. Odbor za pracenje poslovanja banke ima najmanje 3 clana od kojih su najmanje 2 clanovi upravnog odbora banke, I pomaze upravnom odboru u nadzoru nad radom izvrsnog odbora I zaposlenih. Kreditni odbor odlucuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrdjenim aktima banke. Odbor za upravljanje aktivom I pasivom prati izlozenost banke rizicima, predlaze mere za upravljanje kamatnim rizikom I rizikom likvidnosti idr. Kontrolna funkcija NBS Drzava putem NBS vrsi veliki uticaj na poslovanje banaka radi ostvarivanja ciljeva ekonomske politike I zastite interesa klijenata banke. Njeno ucesce je intenzivno od samog osnivanja banke I kroz njeno poslovanje. Prestanak rada banke Banka moze prestati sa radom iz dobrovoljnih I prinudnih razloga. Dobrovoljni razlozi su prestanak rada banke na osnovu odluke skupstine I statusne promene banke (spajanje, pripajanje), a prinudni oduzimanje dozvole za rad od strane nbs, ako se osnivacka skupstina ne odrzi u propisanom roku I ako banka ne dostavi u propisanom roku zahtev za upis u registar privrednih subjekata.