Via kola za poslovne sekretare i menadment Novi Sad

Nastavni predmet: Informatika SEMINARSKI RAD Tema: Organizacija raunarskih mrea

Profesor:

Student:

Novi Sad 2006 / 2007

S A D R A J:
Topologija mree ..................................................................................... 1 Mreni protokoli ..................................................................................... 2 Pojam klijent server ............................................................................. 3 Povezivanje dva raunara ....................................................................... 3 Lokalna mrea ......................................................................................... 3 BBC ........................................................................................................... 3 Podela mrea na osnovu njihove veliine .............................................. 4

UVOD
Raunari povezani radi ostvarivanja raunarske komunikacije obrazuju raunarsku mreu. Raunarsku mreu cine sledee komponente: Raunari Komunikacioni hardver Komunikacioni softver Komunikacione linije

Velika prednost savremenih raunarskih maina je povezivanje hardverski razlicitih raunara i sa razliitim operativnim sredinama. Za povezivanje raunara u mreu korisnik mora da raspolae odgovarajuim hardverom za komunikaciju. To mogu biti razne vrste mrenih kartica ili modema. Mrena kartica slui za povezivanje raunara u mreu na manjim udaljenostima, pri emu se obrazuju lokalne mree. Modem slui za povezivanja raunara u mreu na velikim udaljenostima, pri emu se obrazuju globalne mree. Komunikacione linije fiziki povezuju raunare u mreu. Ove linije mogu biti razliite prirode, kao to su: telefonske linije, radio veze, satelitske veze, koaksioni i optiki kablovi i drugo. Od prirode veza zavisi najvanija karakteristika mree, a to je brzina prenosa. Komunikacioni softver predstavlja kolekciju programa koji podravaju rad raunara u mrei. Komunikacioni softver obezbeuje sledee funkcije: ukljuivanje raunara u mreu rad korisnika u mrei sigurnosne mere administrativne poslove i drugo

1. ORGANIZACIJA RAUNARSKIH MREA 1.1. TOPOLOGIJA MREE

Raunari u mrei, pri komunikaciji, zauzimaju odreene lokacije i ine vor mree. Fiziki povezani raunari i locirani po potrebi korisnika mree ine topologiju mree. Najee topologije mree su: magistrala, zvezda i prsten. Topologija mree se grafiki prikazuje pomou kruia i linija. Topologija magistrale Topologija magistrale se najee koristi od svih vrsta topologije mree. Dobre karakteristike ove topologije su: kvar na jednom raunaru ne blokira rad na ostalim raunarima, brza komunikacija izmeu svih korisnika, ravnopravnost korienja i drugo. U topologiji prsten kvar na jednom raunaru ne utie na rad ostalih raunara. Nedostatak ove topologije je ralativno velika duina veza, pa samim tim sporija komunikacija. Topologija zvezde U topologiji zvezde postoji centralni raunar preko kojeg su povezani svi raunari u mrei. Loe dejstvo ove topologije je to to kvar u centralnom raunaru dovodi do otkaza cele mree. U globalnim mreama najee se koristi struktura mree. Ova topologija omoguava da se izmeu dva vora moe obezbediti veza razliitim prolaskom kroz mreu. Svaki od ovih prolazaka ini jedan put.

1.2. MRENI PROTOKOLI

U mrei j epovezan velik broj razliitih raunara. Da bi oni mogli komunicirati uvode se pravila ponaanja koja jo zovemo i protokoli. U svetu postoji vie organizacija koje se bave standardizacijom pravila, a najvanija su: Udruenje inenjera elektrotehnike i elektronike IEEE Udruenje elektronske industrije EIA Udruenje organizacija za standarde ISO

Podaci koje se pronose kroz mreu organizuju se u strogo definisane celine, koje zovemo paketi. U standardu se propisuje izgled paketa. Tano se zna ta koji bit predstavlja i pravila pakovanja podataka u paket moraju potovati kako poiljalac tako i primalac podataka. Da bi se omoguila komunikacija izmeu razliitih mrea donet je standard poznat kao otvoren sistem povezivanja OSI. Ovaj standard donela je Meunarodna organizacija za standarde pa je njegov potpun naziv ISO OSI referentni model.

1. Fiziki nivo Physical layer se bavi prenosom bitova podataka kroz kanal za komunikaciju. On reava sledea pitanja: koliko e mikrosekundi trajati prenos bita; da li e se prenos vriti dvosmerno ili u oba smera istovremeno; na koji e se nain uspostaviti i na koji prekinuti komunikacija. 2. Podaktivni nivo Data link layer-preuzima podatke od fizikog sloja, oslobaa ih greaka i prosleuje mrenom sloju. Takoe ovaj sloj preuzima podatke od mrenog sloja i prosleuje ih fizikom sloju. Ovaj sloj ima i zadatak da prilagodi brzine prenosa predajnika i prijemnika. 3. Mreni nivo Network layer ima zadatak da poruke prenese od izvora do odredita, reavajui pri tom probleme koje mu namee topologija mree. On vri izbor puteva pri prenosu paketa sa podacima. 4. Transportni nivo Transport layer ima zadatak da preuzme podatke od sloja sesije, ako je potrebno da ih izdeli na manje celine, prosledi mrenom sloju i uveri se da su ispravno primljeni na drugom kraju veze. 5. Sesioni nivo Session layer obezbeuje: da korisnici na razliitim raunarima uspostave konverzaciju, prenos fajlova, uspostavljenje prekinutih veza i drugo. 6. Prezentacioni nivo Presentation se ne bavi prenosom podataka ve problemima sintakse i semantike. Prezentacioni sloj podatke dobijene od raunara konvertuje u neku drugu formu u kojoj se oni prenose kroz mreu. 7. Aplikacioni nivo Application layer obezbeuje veliki broj najrazliitijih servisa.

1.3. POJAM KLIJENT - SERVER

U mreama se komunicira tako to jedan raunar trai usluge od nekog drugog raunara u mrei. Raunar koji trai usluge zove se klijent, a onaj koji prua usluge zove se server. Model ovakve komunikacije poznat je kao medel klijent server.

1.3.1. POVEZIVANJE DVA RAUNARA

Prvi korak u povezivanju raunara jeste povezati dva personalna raunara i omoguiti prenos fajlova sa jednog na drugi raunar. Da bi se ostvarila ovakva komunikacija ona mora sadrati: dva personalna raunara, kabl za povezivanje, softver za prenos. Danas postoji vie vrsta softvera za povezivanje, a neki od njih su: FastLynx, Direc-Link, LapLink.

Raunare treba povezati kada su iskljueni iz elektronskog napajanja. Kada poveemo raunare preko serijskih ili paralelnih portova moemo ih ukljuiti. Na svakom raunaru moramo imati softver za prenos FastLynx. U ovom paketu programa nalaze se tri fajla: fx.exe, fx.xlp, fx.emd.

1.3.2. LOKALNA MREA

Raunare moemo povezati u lokalne mree. Za ovakvo povezivanje su pored raunara potrebne sledee komponente: server, mrena kartica, kablovi za povezivanje i mreni softver. U lokalnim mreama obino postoji tri tipa korisnika mrea. To su: supervizor, regularni korisnik i oprater. Supervizor je lice odgovorno za efikasan rad mree. U njegovoj nadlenosti je odravanje mree, odreivanje prava korisnika, odravanje sistema fajlova na serveru i slino. Regularni korisnici su sva lica koja preko radnih stanica mogu prii serveru. Korisnici od supervizora dobijaju ifre za prilazak serveru, a u medjuvremenu mogu koristiti ograniene usluge u mrei prijavom pod ifrom gosta GUEST. Korisnik se ukljuuje u mreu prijavom.

1.3.3. BBC
Ovo je mrea koja omoguuje korisnicima da komuniciraju posredstvom jednog raunara sa kojim se veza uspostavlja biranjem telefonskog broja. Naziv dolazi od engleske rei Bulliten Board System BBS, sto se moe prevesti kao sistem oglasne table. Za ovakav vid komunikacija treba da raspolae: personalnim raunarom,modemom, telefonskom linijom i softverom za modemsku komunikaciju.

1.3.4. PODELA MREA NA OSNOVU NJIHOVE VELIINE

U zavisnosti od geografskog podruja koje pokrivaju raunarske mree se dele na: WAN, MAN, LAN mree. WAN Wide Area Network WAN mree su mree irokog opsega, one pokrivaju najira podruja, od veliine jedne zemlje pa do cele zemaljske kugle. MAN Metrpoloitan Area Network MAN mree su mree podruja veliine grada ili gradske oblasti. LAN Local Area Network LAN mree su lokalne mree i one povezuju raunare u okviru jednog preduzea ili kvarta.

Kao najmanje od svih mrea, LAN mree su i najjednostavnije za izgradnju, ali ipak i one zahtevaju: Raunare sa mrenim karticama, najee jedan ili vie jakih servera i veliki broj personalnih raunara ili terminala Kablove za povezivanje elemenata mree Periferni ureaji predvieni da budu deljeni u mrei Ureaji za upravljanje i kontrolu komunikacije kao to su ruteri, habovi, svievi i Softver za obezbeenje rada mree PBX Private Branch Exchange PBX mrea je raunarska mrea koja pokriva potrbe jednog preduzea, ali je za nju karakteristino da je izgraena iskljuivo na osnovu postojee telefonske mree preduzea. PODELA RAUNARSKIH MREA NA OSNOVU VLASNITVA Javne mree Privatne mree VAN Value Added Network Virtuelne privatne mree

LITERATURA: Informatika Velimir Sotirovi, Branislav Eri, Novi Sad 2006