OKVIRNA KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O PROMENI KLIME (UNFCCC) I KJOTO PROTOKOL Danica Spasova

Kragujevac, 15. maj 2010.

HRONOLOGIJA MEUUNARODNIH PREGOVORA U OBLASTI KLIMATSKIH PROMENA 1992. Doneta Okvirna konvencija UN o promeni klime, 1994. UNFCCC stupila na snagu, 1997. Donet Kjoto protokol, 2001. Usvojen Marakeski sporazum, 2005. Kjoto protokol stupio na snagu, 2005. Poetak pregovora za drugi obavezujui period smanjenja emisija GHG (2013-2017/2020), 2008-2012. Prvi obavezujuci period redukcije GHG emisija; trgovina emisijama; Posle 2012- Dalja redukcija emisija GHG prema novom protokolu ija je priprema u toku.

MEUNARODNI PRAVNI OKVIR ZA ZATITU GLOBALNE KLIME

Okvirna konvencija UN o promeni klime usvojena na Konferenciji UN za ivotnu sredinu i razvoj u Rio de aneiru, juna 1992. Konvencija je stupila na snagu 21. marta 1994. Danas broji 196 lanica, meu kojima je i Republika Srbija. Protokol iz Kjota uz UNFCCC usvojen 1997; stupio je na snagu 16. februara 2005; danas broji 191 lanicu. Republika Srbija je ratifikovala protokol 2007. godine. Regulativa Evropske Unije, obavezujua za lanice EU; kandidati i potencijalni kandidati vre harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa regulativom EU koja obuhvata i oblast klimatskih promena.

Cilj Konvencije (lan 2.)

Obezbeivanje stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bate na nivou koji bi spreio tetne antropogene uticaje na klimatski sistem, odnosno doveo do smanjivanja brzine zagrevanja atmosfere usled dodatnog efekta staklene bate uzrokovanog antropogenim emisijama GHG, kako bi se : obezbedili uslovi prirodnim ekosistemima da se adaptiraju na klimatske promene,

spreili nepovoljni uticaji na proizvodnju hrane,

obezbedila stabilnost budueg ekonomskog razvoja na meunarodnom nivou.

OBAVEZE DRAVA UGOVORNICA UKLJUENIH U ANEKS I KONVENCIJE

Sve industrijski razvijene zemlje, Evropska unija i zemlje u tranziciji iz Aneksa 1. Konvencije (ukupno 38 ugovornica), u skladu sa odredbama Konvencije preuzele su obavezu da do 2000. godine, vrate svoje emisije gasova sa efektom staklene bate koji se ne kontroliu Montrealskim protokolom, na nivoe iz 1990. godine. Protokolom iz Kjota kvantifikovane su obaveze za 38 ugovornica iz Aneksa 1. Konvencije u pogledu smanjivanja antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bate, u proseku za 5,2% u odnosu na referentnu 1990. godinu, i to u prvom obavezujuem periodu 2008-2012. godina.

Zemlje u razvoju su preuzele samo paket optih obaveza u okviru UNFCCC (lan 4.1, i lan12, taka 1) i njenog Protokola iz Kjota (lan 10), a koje obuhvataju sledee: Izradu, periodino auriranje i dostavljanje organima Konvencije, nacionalnih izvetaja, ukljuujui inventar emisija gasova sa efektom staklene bate (GHG). Donoenje i sprovoenje programa mera za ublaavanje klimatskih promena i programa mera u cilju adaptacije; Saradnju u transferu tehnologija, sprovoenju istraivanja i sistematskih osmatranja;

Saradnju u oblasti obrazovanja, obuke kadrova i jaanja svesti javnosti.

UPUTSTVO UNFCCC br.17/CP.8

Ugovornice su dune da pri izradi Nacionalnih izvetaja za UNFCCC koriste propisanu metodologiju Meuvladinog panela za promenu klime-IPCC.
U Srbiji je u toku izrada Prvog nacionalnog izvetaja za UNFCCC. Primer: metodologije za proraun emisija GHG i izvetavanje
1. Revidirano Uputstvo IPCC za nacionalne inventare iz 1996. godine sa Novom verzijijom softvera za proraun emisija GHG, uz Revidirano Uputstvo IPCC iz 1996: http://www.unfccc.int/program/mis/ghg/index.html. 2. Upustvo dobre prakse i upravljanja nesigurnou u Nacionalnim inventarima GHG, iz 2000. Godine (GPG 2000) 3. Uputstvo dobre prakse za korienje zemljita, promene u korienju zemljita I umarstvo (GPG LULUCF)

METODOLOGIJE ZA INVENTARE
Revised 1996 IPCC Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories Reporting Instructions (Volume 1)
Revised 1996 IPCC Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories Good Practice Guidance and Workbook (Volume 2) Uncertainty Revised 1996 IPCC Guidelines for National Managemnet in National Greenhouse Greenhouse Gas Inventories Gas Inventories, 2000 Reference Manual (Volume 3) (GPG 2000) Good Practice Guidance for Land Use, Land-Use Change and Forestry (GPG-LULUCF)
Definitions and Methodological Options to Inventory Emissions from Direct Human-induced Degradation of Forests and Devegetation of Other Vegetation Types

PROTOKOL IZ KJOTA JE DONET 1997. GODINE, A STUPIO NA SNAGU 16 FEBRUARA 2005. GOD. DO SADA JE 191 ZEMLJA RATIFIKOVALA PROTOKOL.

SRBIJA JE RATIFIKOVALA KJOTO PROTOKOL 2007. GODINE OBAVEZE ZEMALJA UGOVORNICA

U SKLADU SA PRINCIPOM O ZAJEDNIKOJ ALI IZDIFERENCIRANOJ ODGOVORNOSTI, A POSEBNO ODGOVORNOSTI RAZVIJENIH ZEMALJA U DOSADANJEM GLOBALNOM ZAGREVANJU ATMOSFERE, ODREDBAMA KONVENCIJE JASNO SU RAZGRANIENE OBAVEZE ZEMALJA U RAZVOJU, ZATIM ZEMALJA SA PRELAZNOM EKONOMIJOM I INDUSTRIJSKI RAZVIJENIH ZEMALJA. (lan 4, 5, 6, 12. Konvencije). Taj princip dosledno je primenjen i u Protokolu iz Kjota

Kvantifikacija ogranicenja i smanjenja emisija GHG za ugovornice iz Aneksa 1. Konvencije Industrijske zemlje i zemlje u tranziciji koje pripadaju Aneksu 1. Konvencije, se obavezuju da svoje ukupne emisije GHG smanje za 5,2% u odnosu na referentnu 1990. godinu, u prvom obavezujucem periodu od 2008. do 2012. godine (Clan 3, i Aneks B, Protokola).

EU je preuzela obavezu da svoje emisije smanji za 8%.

Zemlje koje su pristupile EU preuzele su iste obaveze iz UNFCCC i Kjoto protokola kao i EU.

Zemlje u razvoju, medju kojima je i Republika Srbija, nemaju obavezu kvantifikovanog smanjenja GHG emisija; One su preuzele samo opte obaveze u pogledu: Izrade i periodinog dostavljanja organima Konvencije nacionalnog inventara emisija GHG ; Saradnje u pripremi mera za ublaavanje posledica; Saradnje u transferu tehnologija, istraivanjima, sistematskim osmatranjima i razmeni podataka; Racionalnog korienja apsorbera i rezervoara GHG;

OBAVEZE Ne- ANEKS 1 ZEMALJANASTAVAK

Obaveze saradnje u pripremi mera adaptacije i zatiti podruja izloenih sui, poplavama, kao i zatiti vodnih resursa; Ukljuivanju procene posledica klimatskih promena u odgovarajue nacionalne strategije; Saradnje u oblasti obrazovanja, obuke i jaanja svesti; Zemlje u razvoju imaju pravo na finansijsku podrsku.

Fleksibilni mehanizmi Kjoto protokola (Clan 6, 12, 17 Protokola)

Kjoto protokol uvodi mehanizme trgovine emisijama (mehanizam zajednike implementacije, mehanizam istog razvoja i mehanizam trgovine emisijama). Zemlje u razvoju mogu uestvovati u mehanizmu istog razvoja i to na dobrovoljnoj osnovi;

MEHANIZMI TRGOVINE EMISIJAMA UNFCCC lan 3.3, 4.2 (saradnja, zajednike mere i akcije)

Kjoto protokol, lan. 6, 12 and 17

3 mehanizma
CDM JI ET

TRGOVINA EMISIJAMA (ET)- LAN 17. KJOTO PROTOKOLA INDUSTRIJSKE ZEMLJE (ANEX B ZEMLJE) DOBILE SU TZV. DOZVOLJENE KOLIINE EMISIJA (AAUs) IZRAUNATE U ODNOSU NA SVOJE EMISIJE ZA BAZNU 1990. GODINU +/KVANTIFIKOVANO SMANJENJE EMISIJA INDUSTRIJSKE ZEMLJE I NJIHOVE KOMPANIJE MOGU TRGOVATI OVIM EMISIONIM JEDINICAMA; SPECIFIKACIJE ZAHTEVA U POGLEDU MONITORINGA I IZVETAVANJA USVOJENE SU MARAKEKIM SPORAZUMOM (COP 7); KVANTIFIKOVANA SMANJENJA EMISIJA MOGU SE ODNOSITI NA POJEDINANE ZEMLJE ILI NA GRUPU ZEMALJA (LAN 4. PROTOKOLA); JEDINICE ODSTRANJIVANJA ZA SINK PROJEKTE (RMUs), TJ. ZA POUMLJAVANJE DOBROVOLJNO UEE POEV OD 2008. GODINE

Poetak je mogu 2000, ali generisanje redukovanih koliina emisije(ERU) tek od 2008. godine

MEHANIZAM ISTOG RAZVOJA (CDM)-LAN 12. KJOTO PROTOKOLA

RAZVIJENE ZEMLJE (ANEX B ZEMLJE) INVESTIRAJU U PROJEKTE U ZEMLJAMA U RAZVOJU (Ne Aneks I zemlje) koji doprinose smanjenju emisija GHG;
Redukcija emisija se dobija komparacijom emisija za bazni scenario sa aktuelnim emisijama projekta nakon zavretka investicija;

Razvijene zemlje-investitori mogu CER koristiti za izmirenje svojih obaveza u prvom obavezujuem periodu; Uee u CDM i generisanje CER mogue je od 2000. godine

TIPOVI JI/CDM PROJEKATA

PROJEKTI SMANJENJA EMISIJE GHG: ENERGETSKA EFIKSANOST, UNAPREDJENJE INDUSTRIJSKIH PROCESA, PROMENE VRSTE GORIVA, DEPONIJSKI GAS,

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

-POUMLJAVANJE, KORIENJE ZEMLJITA

PROJEKTI VEZANI ZA PONORE GHG:

FINANSIJSKI MEHANIZAM UNFCCC I KYOTO PTOTOKOLA

ODREDBAMA KONVENCIJE (LAN 11) USPOSTAVLJEN JE FINANSIJSKI MEHANIZAM ZA OBEZBEIVANJE FINANSIJSKE PODRKE ZEMLJAMA U RAZVOJU NA NEPOVRATNOJ OSNOVI, UKLJUUJUI I PODRKU U TRANSFERU TEHNOLOGIJA. U SKLADU SA ODLUKAMA NAJVIIH ORGANA KONVENCIJE, OPERATIVNE FUNKCIJE FINANSIJSKOG MEHANIZMA IZVRAVA GLOBALNI FOND ZA IVOTNU SREDINU (GEF). PORED OVOG MODALITETA FINANSIJSKE PODRKE, LANOM 11. PREDVIENA JE MOGUNOST PRUANJA FINANSIJSKE POMOI ZEMLJAMA U RAZVOJU KROZ BILATERALNE, REGIONALNE I DRUGE MULTILATERALNE KANALE.

Marakekim sporazumom iz 2001. godine osnovan je Specijalni fond za klimatske promene za adaptaciju u okviru Konvencije kao i poseban fond za pomo najmanje razvijenim zemljama.

Finansiranje aktivnosti zemalja u razvoju saglasno odredbama Kjoto protokola Marakekim sporazumom iz 2001. donete su odluke o osnivanju Fonda za adaptaciju u okviru Globalnog fonda za ivotnu sredinu (GEF) iz koga bi se finansirali konkretni projekti i programi adaptacije u zemaljama u razvoju koje su ugovornice Kjoto protokola.

OPERATIVNI PROGRAM GEF-a - KLIMATSKE PROMENE

U SKLADU SA OPERATIVNIM PROGRAMOM GEF-a, U OBLASTI KLIMATSKIH PROMENA FINANSIRA SE 5 PROGRAMA:

1. Program osposobljavanja i jaanja kapaciteta zemalja u razvoju za izradu inventara emisija gsova sa efektom staklene bate i Nacionalnih izvetaja koji se podnose organima Konvencije; Program uklanjanja barijera za energetsku efikasnost i konzervaciju energije; Program promocije korienja obnovljivih izvora energije putem ukljanjanja barijera i smanjenja trokova implementacije; Program smanjenja dugoronih trokova energetskih tehnologija sa niskom emisijom gasova sa efektom staklene bate; Program promocije ekoloki odrivog saobraaja.

2. 3. 4. 5.

Program malih grant projekata GEF-a

DOKUMENTI EU
ESTI AKCIONI PROGRAM ZATITE IVOTNE SREDINE, PERIOD 2001-2010.

Prioriteti:
1. KLIMATSKE PROMENE, 2. ZATITA PRIRODE I BIODIVERZITETA, 3. IVOTNA SREDINA I ZDRAVLJE, 4. ODRIVO KORIENJE PRIRODNIH RESURSA I UPRAVLJANJE OTPADOM

STRATEGIJA RAZVOJA, SEKTORSKE STRATEGIJE (ENERGETIKA, SAOBRACAJ I DR.), EVROPSKI PROGRAM ZA KLIMATSKE PROMENE, BELA KNJIGA ADAPTACIJE IZ 2009. GODINE

Direktive i odluke Evropske Unije i ostala dokumenta koja su direktno ili indirektno u vezi sa emisijama gasova sa efektom staklene bate Direktive o uspostavljanje eme za trgovinu emisijama Evropske unije:
DIRECTIVE 2004/101/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 27 October 2004 amending Directive 2003/87/EC establishing a scheme for greenhouse gas emission allowance trading within the Community, in respect of the Kyoto Protocols project mechanisms (Linking Directive); European Commission (EC), 2004a. Commission Decision establishing guidelines for the monitoring and reporting of greenhouse gas emissions pursuant to Directive 2003/87/EC of the European Parliament and of the Council. C(2004) 130 Final, Brussels, 29/01/2004;

1.

. 2004c. Draft Commission Regulation EC No. /2004 for a standardized and secured system of registries pursuant to Article 19(3) of Directive 2003/87/EC and Article 6(1) of Decision 2003/xx/EC; . 2003c. Directive 2003/4/EC of the European Parliament and of the Council of 28 January 2003 on public access to environmental information and repealing Council Directive 90/313/EEC, Official Journal of the European Union, L 41/26, 14.2.2003.; Direktiva 1999/94/EC o dostupnosti informacije o potronji goriva i emisiji CO2 novih putnikih motornih vozila; Direktiva 2001/77 / EC o ueu obnovljivih izvora energije.

2.

3. 4.

5.
6. 7. 8. 9.

Environmental Impact Directives:

a) Directive 85/337/EC as amended by 97/11/EC on Environmental Impact Assessment; b) c) d) Directive 2001/80/EC on Large Combustion Plants; Directive 2001/81/EC on national emission ceilings (NEC); Directive 96/61/EC on integrated pollution prevention;

10. e) Directive 1999/32/EC on reduction of sulphur content for oil fired plant;

1. 2. 3.

Direktiva 98/70/ EC o kvalitetu goriva; Direktiva 99/24/ EC o emi fiskalnih mera; Direktiva 98/96/ EC o emisiji izduvnih motornih vozila;

4.
5. 6.

Direktiva 2001/100/ EC o emisiji izduvnih gasova motornih vozila;

Direktiva 99/96/ EC o korienju prirodnog gasa kao pogonskog goriva; Direktiva 2001/12/ EC o revitalizaciji eleznice;

7.
8. 9.

Direktiva 75/442/EEC o otpadu (Okvirna direktiva);

Direktiva 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu; Direktiva 2000/76/EC o spaljivanju otpada koja definie ogranienje emisije gasova prilikom sagorevanja otpada (granine vrednosti emisije iz postrojenja u atmosferu (Aneks V), granine vrednosti za koinsineraciju (Aneks II), uslovi za odlaganje otpada od preiavanja gasova);

10.

Direktiva o energetskim DIRECTIVE 2002/92/EC

performansama

zgrada

CILJEVI EU ZA SMANJENJE EMISIJA ZA 2020

MINISTRI ZA IVOTNU SREDINU LANICA EU USVOJILI SU 10. MARTA 2005. GODINE CILJEVE ZA SMANJENJE EMISIJA GHG OD 20% U PERIODU DO 2020. GODINE KOJI, DOK SE ZA PERIOD 2050, KREU U OPSEGU 60-80%.

INSTITUCIJE NADLENE ZA SPROVOENJE MEUNARODNIH UGOVORA U OBLASTI

KLIMATSKIH PROMENA: Ministarstvo zatite ivotne sredine i prostornog planiranja, Agencija za ivotnu sredinu; Republiki hidrometeoroloki zavod, Republiki statistiki zavod; Organi i organizacije nadleni za energetiku, umarstvo, poljoprivredu, vodoprivredu, saobraaj, industriju, zdravlje; Nauno-obrazovne institucije, sredstva informisanja, nevladin sektor.....

Prioriteti u pogledu implementacije Kjoto protokola

U vezi prioritetq za implementaciju Kjoto protokola u Srbiji potrebna je finansijska podrska za sledece aktivnosti: Izradu GHG Inventara za dui niz i projekcije emisija gasova sa efektom staklene bate; Jaanje kapaciteta za implementaciju Kjoto protokola, ukljuujui i Mehanizam istog razvoja. Donoenje i sprovoenje nacionalnog programa mera adaptacije na izmenjene klimatske uslove. Ocenu uslova za implementaciju Post-Kjoto obaveza u uslovima ukljucivanja u listu kandidata za clanstvo u Evropskoj Uniji (Ukljucivanje u Sistem trgovine emisijama EU).

PRIORITETENE AKTIVNOSTI U OKVIRU PROJEKTA IZRADE PRVE NACIONALNE KOMUNIKACIJE ZA UNFCCC Izrada Nacionalnih inventara GHG i projekcija GHG; Procena klimatske varijabilnosti i ekstremnih dogaaja (sue, poplave, itd);

Verifikacija scenaria klimatskih promena za Srbiju;

Razvoj socio-ekonomskih scenaria razmatrajui regionalne, nacionalne, i lokalne parametre, prioritete i programe;

Procena ranjivosti poljoprivrede i umarstva, vodnih resursa, prirodnih ekosistema i zdravstva za najugroenija podruja;
Analiza potencijalnih mogunosti i elaboracija mera za adaptaciju za sve ranjive sektore/sisteme (poljoprivreda, vodni resursi, umarstvo i prirodni ekosistemi, zdravstvo) u kljunim ranjivim podrujima;

Hvala na panji! danicaspasov@yahoo.com

danica.spasova@hidmet.gov.rs