OSNOVNE KOMPONENTE MIKRORAUNARSKIH SISTEMA Obrada podataka unutar miksa se obavlja tako to se u jednom trenutku obrauje samo jedna

re. PROCESOR upravlja svim aktivnostima unutar miksa i izvrava instrukcije u predvienom redosledu. Takoe, procesor upravlja prenosom podatak izmeu ulaza i miksa, kao i izmeu miksa i izlaza. GENERATOR SINHRO SIGNALA omoguava jedoznaan vremenski period odvijanja svih operacija. ULAZNI PORT se sastoji od odreenog broja linija (najee kolika je duina rei) preko kojih se podaci unose u miks u trenutku izvravanja ulazne instrukcije. Veza je uspostavljena odreeno vreme koje specifira procesor, a onda se prekida. To je omogueno korienjem bafera sa tri stanja, koji, nakon prestanka signala dozvole , prelazi u stanje visoke impedanse. IZLAZNI PORT se sastoji od linija na kojima se pojavljuju podaci koji treba da se prenesu na izlazne ureaje u trenutku izvravanja izlazne instrukcije. Podatak je prisutan na izlazima porta, sve dok se ne izvri sledea izlazna instrukcija. Izlazni port je realizovana pomou niza D-flip flopova. ROM (memorija samo za itanje) slui za smetanje podataka ili instrukcija koje odraavaju algoritme koje mikroraunar izvrava. Poto je ROM memorija samo za itanje, to se u ovu memoriju upisuju ve gotovi programi, tabele ili konstante. RAM (memorija sa proizvoljnim pristupom) omoguava privremeno smetanje podataka ili programa koji su generisani od strane programa koji se izvrava, kao i podatke ili programe koji se prihvataju sa ulaza. MAGISTRALE MIKSA Magistrale su skupovi linija koje povezuju module unutar miksa i slue za prenos elektrinih signala. Prema strukturi magistrale, miksovi se dele na: Sisteme sa jednom magistralom ovo je najjednostavnija strukutra koja povezuje sve module miksa. U/I ureaji se adresiraju kao i memorija. Sisteme sa odvojenom U/I magistralom kod ovih sistema preiferni ureaji su povezani preko posebne U/I magistrale. Ova magistrala spaja periferne ureaje sa CPU i DMA. Periferni ureaji sa CPU i DMA komuniciraju preko sprenih mrea ijim radom upravlja DMA. Sisteme sa vie magistrala Kod sistema sa vie magistrala za svaki nain prenosa podatak preko magistrale koristi se posebna magistrala. Sprena mrea svakod U/I ureaja je unapred odreena za odreeni prenos. Sistemi sa odvojenom adresnom i magistralom podataka Veina dananjih miksa koriste jednu magistralu koja se sastoji od magistrale podataka, adresne magistrale i upravljake magistrale. POVEZIVANJE U/I UREAJA Povezivanje U/I ureaja predstavlja kompromis izmeu hardvera (prednost brzina, mana fleksibilnost) i softvera (obrnuto). Najee se koristi kombinacija ova dva reenja, gde se koristi dodatni ip koji ima odreene funkcije, koje se aktiviraju od strane CPU upisivanje upravljakih rei u registre. Najea struktura nekog U/I porta prikazuje se kao skup registara ili bafera. Baferovanje podatak omoguava da dok CPU ita podatke iz jednog bafera, port moe da obezbeuje neke druge funkcije. Takoe omoguava i povezivanje perifernih ureaja razliitih brzina na CPU. Od naina baferovanja, postoje dvostruko baverovanje (dok CPU ita podatke iz jednog bafera, disk upisuje podatke u drugi) i ciklino baferovanje. NAINI POVEZIVANJA U/I UREAJA Prema nainu adresiranja, U/I ureaje delimo na: Odvojeni U/I Prednosti: ne smanjuje se adresni prostor memorije, krae nardbe, prostije dekodiranje adresa. Mane: dodatne linije, ogranien skup naredbi. Kod odvojenog U/I postoje odvojene linije za U/I. Mogu postojati odvojene adresne linije ili se mogu koristiti iste adresne linije kao za memoriju sa postojanjem dodatne linije koja odreuje prioritet adrese. Kod odvojenog U/I postoje i dodatne naredbe. Ove naredbe imaju krai format i bre se izvravaju. U/I preslikan na memoriju Prednosti: adresiranje potpuno isto kao i kod memorije, ne zahtevaju se dodatne naredbe, neogranien broj U/I ureaja. Mane: smanjuje se adresni prostor memorije, sloenije dekodiranje adresa. NAINI ORGANIZACIJE U/I AKTIVNOSTI Postoje tri vrste U/I prenosa podataka po magistrali: Programirani U/I prenos ovi prenosi mogu biti uslovni i bezuslovni. Kod bezuslovnih, prenos se obavlja bez obzira da li periferni ureaj ima spreman podataka za prenos i koristi se kod ureaja kod kojih smo sigurni da su uvek spremni za prenos. Kod uslovniog prenosa, vodi se rauna da li je periferni ureaj spreman za prenos. U sluaju da je na CPU povezani vie U/I ureaja, procesor mora periodino da ispituje koji od njih ima spreman podatak. Ukoliko se zahteva mnogo procesorskog vremena za prozivku ureaja, onda ovaj pristup nije dobar. Prednost su prosta realizacija i ne zahteva dodatni hardver. Prenos pod kontrolom prekida kod ovog naina ureaji obavetavaju procesor kada su spremni za prenos, tako da procesor moe da se posveti svoji funkcijama. Svaki CPU mora da sadri flip flop dozvole prekida EI koji se setuje i resetuje programski. Procesor mora da ima i INT liniju preko koje e da prima zahteve za prekid. (zahtev se postavlja niskim naponskim nivoom napona). Kada stigne zahtev za prekidom ,procesor prelazi na ciklus odgovora na prekide. Prednosti su to je odgovor bri, ali je mana to su programi sloeni za pisanje i odravanje. Direktan memorijski pristup Kod brzi periferija se koristi specijalizovan hardver koji obezbeuje brz transfer podataka izmeu U/I i memorije u oba smera, zaobilazei procesor. DMA kontroler preuzima upravljanje sistemskom magistralom za vreme prenosa i vraa CPU upravljanej magistralom kada se prenos zavri. DMA je sa procesorom povezani kao i svaki U/I ureaj, sa svojom adresom. Postoji vie naina kako se deli magistrala izmeu CPU i DMA. Jedan od naina je

da kad DMA zauzme magistralu, procesor ne moe prekinuti DMA. Moe se koristi i preklapanje, kada CPU i DMA dele cikluse magistrale. PROTOKOLI ZA PRENOS PODATAKA PO MAGISTRALI Postoji vie naina da se podaci prenesu izmeu CPU i periferija i dele se na: Sinhroni protokol za prenos podataka po magistrali - Prenos podataka kod sinhronog protokola je vezan sa sukcesivne ivice sistemskog kloka. Za ovaj protokol je bitno da je podatak doao u okviru odreenog vremenskog intervala, a ukoliko se to ne desi, podatak se gubi. Asinhroni protokol za prenos podatak po magistrali - Prenos podatak kod ovog protokola nije vezan za klok, ve se moe obavljati bilo kad. Asinhrone magistrale se najee koriste kada su sistemu postoje spori periferni ureaji. Semisinhrone magistrale - Semisinhrone magistrale koriste brzinu koje imaju sinhrone magistrale, a ujedno dozvoljavaju da se na CPU poveu i spori periferali. Magistrala radi asinhrono dok periferija nije spremna za rad, a onda radi sinhrono za svo vreme prenosa. ARBITRIRANJE NA MAGISTRALI Postoje sistemi gde vie gospodara zahteva pristup magistrali. Kod ovih sistema potrebno je na neki nain odrediti kojem gospodatu treba predati sistemsku magistralu. Jedan od naina je da se svi gosp. poveu na jednu interrup request liniju. Kod ovakvog povezivanja ureaji se opsluuju po principu FCFS, jer svi imaju isti prioritet. Drugi nain je da su ureaji povezani jedan na drugi. Ova ema zahteva dve linije. Ureaj koji zahteva pristup magistrali alje zahtev ureaju koji je blii od njega CPU. Signal dozvole se takoe alje preko ureaji do onog koji je zahtevao magistralu. Ako nijedan ureaj blii CPU ne zahteva magistralu, magistrala e biti dodeljena tom ureaju. PRENOS PODATAKA Prenos podatak predstavlja prenos kodirane informacije. Prenos podatak moe biti: Paralelni prenosi se vei broj bitova istovremeno Serijski prenosi se bit po bit Paralelni prenos je bri, ali je skuplji, i tee se otkrivaju greke u prenosu. Paralelni prenos se koristi kod prenosa na kraa rastojanja (najee unutar raunarskog okruenja) dok se serijski prenos moe koristit za prenos podataka na vee razdaljine. Poto prenosni medijumi nisu idealni, dolazi do pojave greaka u prenosu: Glavni problemi prilikom prenosa podataka su: Slabljenje signala energija signala se smanjuje du propagacionog puta. Distorzino kanjenje razliite komponente signala se prenose razliitim brzinama, to dovodi do izoblienja signala na prijemnoj strani um nepoeljna energija koja potie od drugih izvora. NAINI SERIJSKOG POVEZIVANJA Postoje dva naina: Taka u taku krajnje stanice su ravnopravne Veza izmeu vie ureaja jedna stanica je odreena za glavnu, a druge su sluge. Svaka stanica ima svoju adresu, a glavna upravlja prenosom podataka. Fiziki se komunikaciona veza sastoji iz dva (jedan za signal a jedan za masu) ili etiri (dve linije za signal, svaka sa svojom masom). Logike veze mogu biti: Simplex linija je namenjena samo za jedan smer prenosa, prijem ili predaju Half duplex ista linija se moe koristi i za prijem i za predaju, ali ne u istom trenutku. Full duplex omoguena komunikacija u oba smera istovremeno. Moe da podrava vezu u zatvorenoj petlji, gde se svaki karakter kao eho vraa predajniku. Druga mogunost je otvorena petlja gde se podrazumeva da je podatak stigao na odredite. TEHNIKE MODULACIJE Modulacija je konvertovanje polaznog signala predajnika u oblik koji je pogodan za prenos kroz komunikacioni kanal. Postoji vie tehnika modulacije. Najstarija tehnika je koristila povorku unipolarnih impulsa. Jedna od takoe starijih tehnika je 20 mA strujna petlja. Sa dve ovakve petlje postie se full duplex. Drugi nain zaprenos informacija zahteva promene amplitude nosee frekfencije ili promenu frekfencije ili faze. Umesto moduliranja amplitude nosioca, takoe je mogue i modulisati frekfenciju. Trea tehnika modulacije zahteva promenu faze noseeg talasa. Ureaji koji pretvaraju signale u oblik pogodan za prenos preko komunikacionog kanala, a zatim pretvaranje iz tog oblika u binarni, zovu se modemi. Mogu se podeliti u tri vrste:

Modemi za kratke veze Govorni modemi Modemi sa irokim opsegom frekfencije

TASTATURA Tastaturu ini vei broj dirki koje su ureene na pogodan nain za korisnika. Kada se dirka pritisne, tastatura generie jedinstveni binarni kod, na osnovu koga procesor identifikuje koji je taster pristisnut. U zavisnosti koju funkciju prilikom projektovanja treba dodeliti dirakama, tastature delimo na dva tipa: Tastature kod kojih dirke imaju fiksne funkcije Prednosti: jednostavnost u radu, funkcija dirke je evidentna, minimalan softver, logiko grupisanje dirki. Mane: veliki broj funkcija zahteva veliki broj dirki, esto vizuelno pretraivanje, esto pomeranje ruke, promena zahteva hardversku modifikaciju. Koristi se u situacijama: jedan skup funkcija se esto koristi, funkcije se moraju brzo izvravati. Tastature kdo kojih dirke imaju promenljive funkcije ovaj tip tastature se moe realizovati na dva naina: dirke menjaju svoju funkciju, ali je broj funkcija mali, soft dirke gde se funkcije dirki definiu softverski. Prednosti: mali broj dirki, nije potrebno veliko vizuelno pretraivanje, ne treba mnogo pomerati ruku, moe se modifikovati softverskim putem. Mane: poveava se vreme izbora funkcije, smanjena jasnoa oko beleenja dirki, potreban je dui period uvebavanja. Koristi se u situacijama: nekoliko podskupova funkcija se esto koristi. MULTIPLEKSIRANI INTERFEJSI Multipleksiranim interfejsom smanjuje se broj U/I-port-bitova koje je potrebno analizirati kada je tastaturu potrebno realizovati sa velikim brojem dirki. Tastatura se ita kolona po kolona, a proces itanja je poznat kao skaniranje. PRINCIP ETAJUE NULE Jedan od izlaza izlaznog porta se postavi na stanje 0, a svi ostali na 1. Svaki izlaz izlaznog porta pobuuje jednu kolonu dirki. Aktivna je samo ona kolona iji je bit postavljen na 0. Pritiskom bilo koje dirke spojene na ovu kolonu dovee da stanje na liniji izlaznog porta u odgovorajuoj vrsti bude postavljeno na nisko. Primer: - U izlazni port se upisuje podatak 1110; - ita se ulazni port. Ako u poslednjoj koloni nema pritisnutih dirki, proitana vrednost e biti 1111. Ako je pritisnuta bilo koja dirka, javie se 0 na odgovarajuoj poziciji. - U izlazni port se upisuje 1101.ita se ulazni port. Ponovo se vri kruno poveranje. Tastaturu treba esto analizirati kako bi se detektovalo kada je dirka pritisnuta. Jedan od naina je korienje softvera za analizu tastature. TASTER DUH Jedan od problema koji se javljaju kod tastature organizovane na matrini nain ogleda se u tome to se ne moe uvek korektno detektovati koja je dirka pritisnuta, ako je u jednom trenutku pristisnut vei broj dirki. Primer: Istovremeno su pritisnute dirke A, B, C. Kada se ita kolona 3, vrsta 2 e biti postavljena na nisko zbog dirke B. Kako je istovremeno pritinuta i dirka A i kolona 2 e biti postavljena na nisko. Koloni 2 je dozvoljen rad, bez obzira to se softverski oekuje itanje samo kolone 3. Dirka C postavlja vrstu 2 na nisko, to dovodi do toga da softver pogreno protumai da je pritisnut taster D. TREPERENJE DIRKI Kada se dirka pritisne, ne postoji samo jedan, isti prelaz iz stanja otvoreno u stanje zatvoreno. Dirka treperi izmeu stanja otvoreno i zatvoreno pre nego to konano ne zauzme poziciju zatvoreno. Slina situacija se javlja i kad se dirka otputa. Kada se itanje tastature vri hardverski, pogodna su hardverska reenja za eliminaciju treperenja dirki. Ukoliko se tastatura analizira softverski, eliminisanje treperenja se vri programski. Osnovna ideja je da postoji broja koji odgovara vremenu treperenja. Kada dirka pritisnuta, i to se detektuje, softver smeta kod dirke u privremenu memoriju. Ako je dirka i dalje pritisnuta kada se vri nova analiza, tada se smatra da je dirka pritisnuta, i kod te dirke se predaje rutini za obradu. Ako je vreme treperenja due od vremena analize, broj analiza za koje je dirka pristisnuta mora se odbrojati pa kad broja dostigne odreenu vrednost, kod dirke se predaje rutini na dalju obradu. ROLLOVER I LOCKOUT Kada je potrebno brzo unoenje podataka sa tastature, moe se dogoditi da se vie tastera pritisne u isto vreme. Osobina tastature da se pritisnuta dirka prihvati u trenutku kada je i neka druga dirka pritisnuta zove se rollover. Suprotno tome je lockout kada se ne dozvoljava prihvatanje bilo koje naredne dirke sve dok se prethodna ne otpusti. Postoji nekoliko verzija rollover-a: Two-key rollover dozvoljava da se i druga dirka pritisne ako je prva pritisnuta, ali e druga dirka generisati signal samo ako prva otputena. Tree-key rollover obezbeuje vaee podatke samo za dva sekvencijalna pritiska tastature. Pritisak tree dirke nee generisati znak na izlazu, sve dok se jedna od prve dve pritisnute dirke ne oslobodi.