1

Inicijativa za REKOM

Inicijativa za REKOM

UVODNIK

!REKOM je uslov
drutvima

post-jugoslovenskim

suoavanja sa prolou u

Nataa Kandi Photo: Vreme

U kontekstu odnosa politiara, javnosti i civilnog drutva prema Inicijativi za osnivanje REKOM, 2011. je bila godina velikog progresa te ideje. U martu te godine, Koalicija za REKOM je, posle trogodinje debate o ciljevima i zadacima Regionalne komisije, usvojila Predlog Statuta. Tokom maja i juna 2011. godine, mladi su u kampanji graanske podrke REKOM-u prikupili potpise 542.000 graana za osnivanje Regionalne komisije za utvrivanje injenica o rtvama i ratnim zloinima, to je nedvosmisleno pokazalo da graani, nezavisno od etnike pripadnosti, u regionalnom pristupu prolosti prepoznaju svoj interes. S druge strane, vodei politiari u regionu, suoeni sa zahtevom meunarodne zajednice za uspostavljanjem regionalne saradnje, prihvatili su povezivanje rtava kao aktivnost na liniji politike pomirenja, koju su od 2010. godine zagovarali, pre svega predsednici Hrvatske i Srbije. Meutim, vrlo brzo, od oktobra 2011. godine, o regionalnoj saradnji je poelo da se govori novim jezikom. Politiari su se okrenuli budunosti, izgradnji puteva. Gotovo istovremeno, iz pojedinih politikih krugova stie upozorenje da Statut REKOM-a sadri odredbe koje su u suprotnosti sa zakonima i ustavom pojedinih drava u regionu. Nevladine organizacije, koje su tokom 2010. godine napustile Koaliciju za REKOM jedna zbog stava da se Bosni namee ideja iz Srbije i Hrvatske, a druga zbog izjednaavanja rtava pojaavaju svoju kritiku. Ovoga puta se obraaju meunarodnim institucijama1 sa zahtevom da se ne zalau kod domaih politiara za osnivanje REKOM-a jer je ta inicijativa odigrala svoju ulogu, ve da podre druge inicijative koje se bave suoavanjem s prolou.
1 Okrugli sto u Sarajevu, 18.04.2012. u organizaciji Komesara za ljudska prava Saveta Evrope, na kojem dve nevladine organizacije iznose svoje stavove protiv pruanja podrke Inicijativi za osnivanje REKOM. Inicijativa za REKOM

Povodom iznetih primedbi i zahteva, postavljaju se dva pitanja: da li Statut REKOM-a, koji predlae Koalicija za REKOM, sadri nezakonite i protivustavne odredbe, i drugo, da li Inicijativa za REKOM ograniava ili ugroava druge inicijative za uspostavljanje pravde za poinjena nedela u prolosti? to se tie drugih inicijativa za suoavanje s prolou, sve su dobrodole, i nijednoj smetnja nije Inicijativa za REKOM. Statut koji je Koalicija za REKOM usvojila 26.03.2011. godine rezultat je trogodinjeg konsultativnog procesa tokom kojeg su uesnici nebrojeno puta vagali svoje predloge i reenja Radne grupe za izradu Predloga Statuta, uz aktivno uee tuilaca, sudija i advokata iz regije. Teko je prihvatiti da su pravni eksperti, lanovi Radne grupe za izradu Predloga Statuta REKOM, i tuioci i sudije - uesnici u procesuiranju ratnih zloina, prevideli mogunost da REKOM dobije nadlenost sudskih organa, kako se smatra u nekim politikim krugovima. Jedino je tano da su autori Predloga Statuta koristili reenja domaih zakona o parlamentarnim komisijama i anketnim odborima, kojima je pozivanje svedoka regulisano kao i u krivinim postupcima, to Predlog Statuta ne ini nezakonitim i protivustavnim aktom. Bitno je istai da je Koalicija za REKOM u junu 2011. godine pozvala predsednike drava u regionu da formiraju Regionalnu ekspertsku grupu koja e razmatrati Statut REKOM-a, koji predlae Koalicija za REKOM, i usaglasiti tekst Statuta, s kojim e izai pred svoje nacionalne parlamente. Polovinom januara 2012. godine, predsednik Crne Gore, gospodin Filip Vujanovi je linim pismom, upuenim predsednicima drava u regionu, ponovio taj poziv Koalicije za REKOM. Da zakljuim, razmatranje postojeeg predloga i priprema zvaninog Predloga Statuta u konsultaciji sa Koalicijom za REKOM je nain da se otklone dileme i prigovori, a time i deblokira proces institucionalizacije Inicijative za REKOM. to se tie drugih inicijativa za suoavanje s prolou, sve su dobrodole, i nijednoj smetnja nije Inicijativa za REKOM. Prema predlogu Koalicije, poimenini popis rtava je osnovni zadatak REKOM-a. etiri nevladine organizacije - Fond za humanitarno pravo (FHP), Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo), Istraivako-dokumentacioni centar (IDC) i Documenta - ve nekoliko godina prikupljaju podatke o ubijenim, stradalim i nestalim u ratovima na podruju nekadanje SFRJ, u periodu od januara 1991. do kraja 2001. godine. FHP i FHP Kosovo su u septembru 2011. godine izdali prvi tom Kosovske knjige pamenja, u pripremi su preostala tri toma, a IDC takoe priprema izdavanje etiri toma Bosanske knjige mrtvih. Nezavisno od autora, [s vremenom objavljeni] prikupljeni podaci o stvarnim ljudskim gubicima ine REKOM realnim i ostvarivim ciljem. Imenovanje rtava ratnih zloina i stradalih pripadnika oruanih snaga je uslov bez kojeg suoavanje s prolou ostaje na politikoj margini, makoliko bilo drugih [dobrih] inicijativa nevladinih organizacija. Imenovanje rtava i vojnika [policajaca, dobrovoljaca, pripadnika drugih oruanih grupa u sukobu] doprinosi rekonstrukciji ljudske dimenzije prolosti, smanjivanju
Inicijativa za REKOM

prostora za lai i manipulacije i izgradnji kulture solidarnosti i saoseanja. REKOM je u interesu rtava, drutava i drava. Ima potencijal da postane izvor pomirenja sa vlastitom odgovornou. Podrava sve druge inicijative, koje imaju za cilj uspostavljanje pravde za poinjena nedela u prolosti. Nataa Kandi Izvrna direktorka Fonda za humanitarno pravo, Beograd, Srbija, lanica Regionalnog tima zagovaraa Inicijative REKOM

AKTUELNO - NOVOSTI O REKOM-u

!Visoki

predstavnik

se sastao sa

zastupnicima

REKOM-a BiH

Predstavnici tima zagovaraa za osnivanje REKOM susreli su se sa viskom predstavnikom BIH Valentinom Inzkom u Sarajevu i razgovarali o institucionalizaciji REKOM-a i regionalnoj saradnji. Kancelarija visokog predstavnika izdala je saoptenje o ovom susretu koje prenosimo u celini.

Inicijativa za REKOM

SAOPTENJE ZA JAVNOST 11. aprila 2012. godine Visoki predstavnik se sastao sa zastupnicima REKOM-a BiH

Prihvatanje i priznanje injenice da su tokom rata poinjeni zloini od sutinskog je znaaja za porodice rtava i zemlju u cjelini, izjavio je juer visoki predstavnik Valentin Inzko. Jo uvijek je suvie lako iskrivljivati, poricati i manipulirati sa prolou, rekao je Inzko. 4 Visoki predstavnik se sastao sa profesorom Zdravkom Grebom, Dinom Mustafiem, Denanom Karup-Druko i Edinom urkovi, javnim zastupnicima koalicije Regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima u sukobima na podruju bive Jugoslavije (REKOM). Visoki predstavnik se sloio sa predstavnicima REKOM-a da je ope i uzajamno priznanje zloina poinjenih u ovom regionu od sutinskog znaaja za konsolidiranje mira i regionalne stabilnosti. Predstavnici REKOM-a upoznali su visokog predstavnika o pomacima ostvarenim u okviru inicijative REKOM i izazovima sa kojima se ona suoava.

OHR Pres-ured

Inicijativa za REKOM

predsednike

!Flandrijski PEN poziva

zemalja regiona da osnuju REKOM

PEN Vlaanderen, belgijski ogranak za flandrijsko podruje PEN International, pozvao je predsednike svih zemalja regiona bive Jugoslavije da uine sve to je u njihovoj moi da se osnuje Regionalna komisija za utvrivanje injenica o ratnim zloinima i drugim ozbiljnim povredama ljudskih prava poinjenim u bivoj Jugoslaviji (REKOM). Flandrijski PEN uputio je snanu podrku Inicijativi za REKOM jer, kako se kae u pismu predsednicima regiona, ova inicijativa ima snaan potencijal da bude izvor pomirenja u regionu. Prenosimo pismo podrke ovog ogranka PEN-a u celini.

Predsednica Kosova, gospoa Atifete Jahjaga lan Predsednitva Bosne i Hercegovine, gospodin Bakir Izetbegovi Predsednik Srbije, gospodin Boris Tadi Predsednik Slovenije, gospodin Danilo Trk Predsednik Makedonije, gospodin George Ivanov Predsednik Crne Gore, gospodin Filip Vujanovi Predsednik Hrvatske, gospodin Ivo Josipovi lan Predsednitva Bosne i Hercegovine, gospodin Neboja Radmanovi lan Predsednitva Bosne i Hercegovine, gospodin eljko Komi Tema: Osnivanje REKOM-a Brisel, april 2012. godine

Vae Ekselencije, Predsednici i lanovi Predsednitva Bosne i Hercegovine, PEN Vlaanderen izraava podrku Inicijativi za osnivanje Regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima i drugim ozbiljnim povredama ljudskih prava

Inicijativa za REKOM

poinjenim u bivoj Jugoslaviji (REKOM). To inimo kao gest meunarodne solidarnosti sa naim kolegama, piscima i umetnicima iz bive Jugoslavije, koji su prole godine meu prvima podrali Inicijativu za REKOM. PEN Vlaanderen je belgijski ogranak PEN International-a za flandrijsko podruje (http:// www.penvlaanderen.be) ogranak svetskog udruenja pisaca koje zastupa vrednosti slobode govora, meusobnog potovanja i zajednikog ivota itavog oveanstva u miru. lanovi PEN-a iz itavog sveta su direktno zainteresovani da doprinesu uspostavljanju dobrog razumevanja meu nacijama i njihovom meusobnom potovanju. Mi nismo samo deo svetske mree PEN centara, ve predstavljamo i vie od 200 belgijskih lanova pisaca, novinara i javnih linosti (http://www.penvlaanderen.be/). Poput naih kolega iz zemalja bive Jugoslavije, verujemo Inicijativa REKOM je najbolja prilika da graani tih drava imaju potrebu i pravo da saznaju da o prolosti konano prestane da sve injenice o ratnim zloinima i ostalim masovnim se govori kao o sadanjosti, kao o povredama ljudskih prava poinjenim tokom ratova neemu to jo uvek traje. devedesetih godina. Verujemo da imaju potrebu i pravo da saznaju tane posledice tih ratova. Zato vam i piemo. 6 Ve vie od jedne decenije, sve od kada je oruje utihnulo, post-jugoslovenska drutva nemaju mogunost da se izbore sa tekim nasleem svoje ratne prolosti u velikoj meri i zbog toga to, do dan-danas, nije rasvetljena sudbina ogromnog broja ljudi koji su u tom periodu ubijeni, prinudno nestali, podvrgnuti torturi ili progonjeni. Neka imena poginulih su poznata, ali porodice vie od 13.000 prinudno nestalih i dalje tragaju za svojim blinjima. Povrh toga, ne postoji organizovan i sistematski mehanizam kojim bi rtve zahtevale i dobijale odtetu koja im pripada, a nedostatak pouzdanih injenica o rtvama se stalno koristi za politiku manipulaciju, nacionalistiku promociju, irenje mrnje i netolerancije. Inicijativa za osnivanje Regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima i drugim ozbiljnim povredama ljudskih prava poinjenim u bivoj Jugoslaviji (REKOM) pokrenuta je kako bi injenice o rtvama konano bile utvrene i prihvaene od strane svih, i kako ih vie ne bi bilo mogue poricati. To je prilika da javnost, ali i vlade, prepoznaju nepravde nanete rtvama, da konano uju glasove preivelih i porodica rtava, da im dozvole da javno iskau svoje patnje, da ih sasluaju direktno, bez posrednika, i da im upute saoseanje i solidarnost, umesto prikrivanja i poniavanja. Uspostavljanje REKOM-a su do sada podrale brojne rtve i njihove porodice, kao i udruenja ratnih veterana i bivih logoraa iz svih post-jugoslovenskih drava, verske zajednice, manjinske etnike grupe, borci za ljudska prava, mnogi advokati, profesori i istoriari, i, posebno, veliki broj mladih ljudi.
Inicijativa za REKOM

Ovim pismom elimo da pruimo snanu i glasnu podrku Inicijativi REKOM, jer verujemo da je utvrivanje, objavljivanje i prihvatanje injenica na regionalnom nivou neophodno svim graanima regiona, kako bi se stvorila osnova za obnovu dostojanstva rtava, izalo u susret njihovim potrebama i pravima, utvrdila sudbina prinudno nestalih osoba i spreilo da se strahote iz prolosti ikada ponove. Inicijativa REKOM je najbolja prilika da o prolosti konano prestane da se govori kao o sadanjosti, kao o neemu to jo uvek traje. Krajnje je vreme za suoavanje sa njom, za poetak seanja i uenje iz nje, kako se sa njom ne bi i dalje ivelo. Pored toga to ima potencijal da bude izvor pomirenja, Inicijativa REKOM sadri i potencijal da obezbedi sve i autoritativan fond podataka za potrebe sudstva, istorijskog istraivanja i sprovoenja injenino zasnovane regionalne politike, a to se posebno odnosi na kreativna moralna i psiholoka ispitivanja konteksta ivota ljudi u regionu. Ona ima kapacitet da odigra ulogu koja je od kljunog znaaja za budunost, ali i za prevazilaenje prolosti, upravo u ime te budunosti. Poput naih kolega iz zemalja bive Jugoslavije, traimo od vas da uinite sve to je u vaoj moi kako biste omoguili da REKOM zaivi i pone sa radom u skladu sa svojim Statutom, usvojenim na Skuptini Koalicije za REKOM, nakon viegodinjih konsultacija sa graanima iz itavog regiona. Iskreno vai, David Van Reybrouck Peter Vermeersch

Predsednik PEN Vlaanderen-a

Koordinator PEN Vlaanderen-a za evropska pitanja

Inicijativa za REKOM

Kosova obeava

!Premijer

podrku regionalnom procesu pomirenja

Premijer Hashim Thai photo www.newsday.com

Premijer Kosova, Hashim Thai, jo jednom je ponudio podrku uspostavljanju komisije za istinu i pomirenje koja bi, kako se izrazio, teila da zalei rane izazvane sukobima u regionu. On je podrao uspostavljanje takve komisije i u intervjuu koji je dao za Associated Press u aprilu, kada je boravio u zvaninoj poseti Sjedinjenim Amerikim Dravama. Thai je tom prilikom izjavio da je uestvovao u razgovorima o uspostavljanju kosovske komisije za istinu i pomirenje koja bi leila rane iz regionalnih sukoba. Mislim da nam je ona potrebna, rekao je premijer AP-u. Thai je rekao da se pomirenje moe ostvariti samo integracijom Srba koji ive na severu u ostatak Kosova. Premijer Kosova, Hashim Thai, jo jednom je ponudio podrku uspostavljanju komisije za istinu i pomirenje koja bi, kako se izrazio, teila da zalei rane izazvane sukobima u regionu. On je podrao uspostavljanje takve komisije i u intervjuu koji je dao za Associated Press u aprilu, kada je boravio u zvaninoj poseti Sjedinjenim Amerikim Dravama. Thai je tom prilikom izjavio da je uestvovao u razgovorima o uspostavljanju kosovske komisije za istinu i pomirenje koja bi leila rane iz regionalnih sukoba. Mislim da nam je ona potrebna, rekao je premijer AP-u. Thai je rekao da se pomirenje moe ostvariti samo integracijom Srba koji ive na severu u ostatak Kosova. Intervju je izazvao negativne reakcije opozicionih partija i medija povezanih sa Alijansom za budunost Kosova (AAK) i Samoopredeljenjem (VV), koji su izjavu premijera okarakterisali kao jedan ishitren korak, nainjen u pogrenom trenutku. Mislim da nam je ona potrebna, rekao je premijer Kosova AP-u i ponovo podrao osnivanje REKOM-a.

Opozicija je tvrdila da Thaijeva izjava o uspostavljanju komisije za istinu i pomirenje

Inicijativa za REKOM

predstavlja znak neuspeha politike njegove vlade. Kosovapress i Telegrafi su preneli tvrdnju Ernesta Lume, portparola AAK, da je takva ideja ishitrena i neoprezna. Pre pomirenja, prema Luminim reima, Srbija treba da zatrai oprotaj za ozbiljne zloine i genocid koji su poinjeni na Kosovu, to do sada nije uradila. Srpski reim i drava Srbija su poinili zloine nad narodom Kosova. Predstavnici tog reima treba da zatrae oprotaj, i oni su ti koji moraju da naprave prvi korak u takvoj inicijativi, dodao je Luma. Glauk Konjufca, bivi potpredsednik partije Samoopredeljenje i potpredsednik Skuptine

Kosova, sugerisao je da osnova za pomirenje mora biti pravda. Na Kosovu postoje rane koje moraju zarasti. Oko 1.800 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, i odgovornost za to pripada Srbiji, rekao je on. U ovom trenutku, Srbija lii na Srbiju iz Miloevieve ere. Ona ne priznaje Kosovo, niti pokazuje ikakav vid kajanja zbog patnje koju je izazvala. Neki vladini zvaninici, poput Daia, jednog od kandidata za poloaj predsednika Srbije, svojim ponaanjem pokazuju da bi, ukoliko bi bili u stanju da vrate vreme, dozvolili identine masakre i genocid nad kosovskim Albancima. O pomirenju moemo govoriti tek poto ratni zloinci budu kanjeni, i nakon to se rtvama prui reparacija. Proces pomirenja koji se sprovodi zbog puke predstave - mogao bi biti veoma tetan. Ne moe biti izmirenja Kosova i njegovog naroda sa Srbijom ukoliko ona ne prihvati odgovornost za patnje koje je izazvala, rekao je on. Uprkos grubim reakcijama opozicije, nedugo posle premijerove izjave, predsednik Kosova Atifete Jahjaga, pozvala je predstavnike Koalicije za REKOM na sastanak. Jahjaga je pozivam da u tom procesu saraujemo. Thai je prvi put izrazio svoju podrku uspostavljanju REKOM-a prole godine, kada se, 22. jula 2011. godine, sastao sa predstavnicima Koalicije za REKOM. Tada je izjavio kako je ta inicijativa veoma vana. Cenim rad Koalicije za REKOM, rekao je tom prilikom. Predstavnici Koalicije su mu tom prilikom predali Nacrt Statuta REKOM-a i peticiju graana za osnivanje REKOM-a, koju je potpisalo 100.000 graana Kosova. Premijer je, u ime vlade Kosova, izrazio spremnost da pokrene procedure za uspostavljanje REKOM-a. Premijer Hashim Thai je takoe i predsednik Demokratske partije Kosova (PDK), najvee parlamentarne stranke na Kosovu. Meu ostalim politikim figurama sa Kosova koje su dale podrku REKOM-u su: Ferid Agani, ministar zdravlja, Ardian Gjini, ef poslanikog kluba AAK, Isa Mustafa, predsednik LDK, kao i Rada Trajkovi, voa Nezavisne liberalne partije. Teuta Hoxha, koordinatorka procesa REKOM na Kosovu
Inicijativa za REKOM

prethodno rekla: Moja ustavna dunost je da podravam inicijative poput vae, i ja vas

!Ljubljana:

Incko pohvalio

regionalnu saradnju BiH, Srbije

i Hrvatske

Valentin Inzko photo: OHR office Pomirenje u regiji, koje je mogue i mora biti mogue, izuzetno je vano za napredak regije i bezbednost EU, istakao je visoki predstavnik meunarodne zajednice u BiH. 10 Valentin Incko, visoki predstavnik meunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, tokom svoje posete Ljubljani 20. aprila 2012. godine pohvalio je regionalnu saradnju izmeu BiH, Srbije i Hrvatske. Incko je na tribini u organizaciji ljubljanskog Instituta za bliskoistone i balkanske studije (IFIMES) naglasio da od stanja bezbednosti u regionu zavisi i bezbednost Evropske unije (EU). Ko e ovde biti Nelson Mandela regiona, regionalni Willy Brandt, ili Desmond Tutu? zapitao se Valentin Incko. Incko je optimista kada je re o budunosti BiH, koja je po njegovim reima dokaz uspenog posredovanja meunarodne zajednice. Posebno je pohvalio saradnju izmeu BiH, Srbije i Hrvatske. Visoki predstavnik je naglasio da takve saradnje nije bilo pre dvadeset godina i dodao da e za jo bolju saradnju od izuzetne vanosti biti i regionalno pomirenje izmeu naroda tih zemalja. Potrebno je i regionalno pomirenje. Ko e ovde biti Nelson Mandela regiona, regionalni Willy Brandt, ili Desmond Tutu? Pomirenje je mogue i mora biti mogue, istakao je visoki predstavnik meunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini. Incko je, dotakavi se situacije u BiH, istakao politike i ekonomske tekoe, ali i poverenje u novu vladu u BiH i njene napore da pronae izlaz iz reenih tekoa. Igor Mekina
Inicijativa za REKOM

!Dvojbe oko uzroka smrti

optuenog

Igora Benete
za ratni zloin u

Gruborima

Vesna Tereli je upozorila kako do danas u Hrvatskoj nema niti jedne pravomone presude zbog ratnog zloina nad civilnim stanovnitvom tijekom ili nakon Oluje.

Povodom dvojbi oko uzroka smrti Igora Benete, biveg specijalca Antiteroristike jedinice Luko, optuenog za ratni zloin u Gruborima, Documenta Centar za suoavanje s prolou, Graanski odbor za ljudska prava i Centar za mirovne studije odrali su 02. travnja 2012, u Kui ljudskih prava Zagreb, konferenciju za tisak na kojoj su govorili Vesna Tereli, Zoran Pusi i Sandra Beni. Podsjetimo, 25. kolovoza 1995. godine u zaseoku Grubori pored Plavna [Hrvatska], poinjen je ratni zloin nad civilnim stanovnitvom. Srpski civili koji su toga jutra ostali u svojim kuama su ubijeni, a gotovo sve kue u selu su zapaljene. Prema nepravomonoj presudi Haakog suda u predmetu Gotovina, ermak, Marka, rtve ovog zloina su Milica Grubor, Marija Grubor, Jovo Grubor, Milo Grubor i uro Karanovi. U optunici, a temeljem koje se vodi kazneni postupak pred upanijskim sudom u Zagrebu protiv optuenih Frane Drlje, Boe Krajine, a do konstatiranja smrti i protiv Igora Benete, navodi se i rtva Jovan Grubor pok. Damjana. Najstariji ubijeni, Milo Grubor, u trenutku smrti imao je 80 godina. Nakon to je otiao od kue, 17. sijenja 2011, tijelo Igora Benete pronaeno je tek nakon nekoliko mjeseci, tonije 11. travnja 2011, objeeno u umi u okolici Knina, zaseok Otri. U policijskog istrazi se tvrdilo da je rije o samoubojstvu, no prema najnovijim iskazima svjedoka i informacijama koje su ovih dana objavljene u medijima, ipak bi mogla biti rije o ubojstvu. Iako niz dogaaja upuuje na to da u sluaju postoji previe kontradikcija, ministar unutarnjih poslova Ranko Ostoji ishitreno je izjavio da je sluaj zakljuen i da se nedvojbeno radi o samoubojstvu, rekao je Zoran Pusi. Voditeljica Documente Vesna Tereli upozorila je kako do danas u Hrvatskoj nema niti
Inicijativa za REKOM

11

jedne pravomone presude zbog ratnog zloina nad civilnim stanovnitvom tijekom ili nakon vojnoredarstvene akcije Oluja. Izuzetno vanim smatra da institucije Republike Hrvatske u ovom sluaju pokau da imaju snage za vjerodostojnu istragu smrti Igora Benete koja nee ostaviti irok prostor sumnje. Mnogi su mislili da je zatvaranjem interne istrage od strane policije u sluaju Beneta sve rijeeno, no DORH bi sada trebao provesti vlastitu istragu, upozorila je Sandra Beni iz Centra za mirovne studije te podsjetila kako su MUP i DORH duni primjenjivati odredbe lanka 2. Europske konvencije za zatitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, jer to ini dio pozitivnih propisa RH-a. Ukoliko se to ne dogodi i DORH i/ili policija uskoro ne najave provedbu takve vrste istrage, organizacije civilnog drutva e biti primorane traiti intervenciju Europskog suda za ljudska prava, posebice zbog zatite dokaza, ali i zatite svjedoka, zakljuak je tiskovne konferencije o sluaju Igora Benete, odrane u Kui ljudskih prava Zagreb. Eugen Jakovi, Documenta - Centar za suoavanje s prolou

12

Igor Beneta na frontu Foto: Jutarnji list

Inicijativa za REKOM

DEBATE

!Reagovanja na osporavanje

institucionalizacije

REKOM
U prolom broju !Glasa Inicijative REKOM objavili smo podrku Komesara za ljudska prava Saveta Evrope Inicijativi za osnivanje REKOM i stavove predstavnika dve nevladine organizacije protiv osnivanja REKOM i meunarodne podrke pomenutoj inicijativi. U ovom broju objavljujemo mijenje Denane Karup Druko, lanice Udruenja Novinari BH I Tee Gorjanc-Prlevi, direktorke Akcije za ljudska prava, iz Crne Gore.

13

Struni sud o Predlogu Statuta REKOM treba da daju dravne komisije

Tea Gorjanc Prelevi Photo: Radio Slobodna Evropa

Nakon najire dvogodinje javne diskusije koja je ikad organizovana na podruju nekadanje Jugoslavije, Koalicija za REKOM je izradu Nacrta statuta REKOM poverila radnoj grupi
Inicijativa za REKOM

koju su inili etvoro pravnika i dvoje istoriara iz razliitih drava regiona. Zadatak je bio da, uvaavajui meunarodne standarde, iskustva postojeih komisija za istinu i pravne sisteme drava u regionu, pretoe ideju o REKOM-u u tekst koji e definisati ciljeve, zadatke i ovlaenja te regionalne komisije. Rad na Nacrtu statuta trajao je 11 meseci, od februara 2010. do januara 2011. lanovi Radne grupe proitali su hiljade stranica transkripata sa konsultacija u kojima su zabeleeni svi predlozi i preporuke uesnika konsultativnog procesa o modelu Komisije, prouili su predloge statuta uspenih komisija za pomirenje u post-konfliktnim i post-totalitarnim reimima u svetu, i iskustva njihove primene. Radna grupa je posebno vodila rauna da Nacrt statuta bude usklaen s pravnim sistemima drava u regionu. S malim izmenama u odnosu na predlog Radne grupe, Skuptina Koalicije za REKOM usvojila je Predlog statuta REKOM u martu 2011. godine. Vie od pola miliona graana u regionu podralo je potpisima osnivanje REKOM, onako kako je opisana Predlogom statuta. 14 Jezik Statuta je u najveoj moguoj meri razumljiv svima. Struni pravni termini koriste se samo izuzetno i razumljivo su objanjeni na poetku Predloga statuta i u Obrazloenju Predloga statuta. Zbog toga je primedba

predstavnice nevladine organizacije za ljudska prava, izreena na okruglom stolu Saveta Evrope 17.03.2012. u Sarajevu, da je Statut REKOM-a rtvama nerazumljiv proizvoljna. Osim pomenute primedbe, u javnosti se moglo uti da se predlae komisija kao sudsko ili kvazisudsko telo koje e da uzurpira sudska ovlaenja, da e se rtve primoravati da svedoe, da se nee utvrivati uzroci koji su doveli do sukoba i zloina, kao i da je predlog suprotan ustavima drava u regionu. Sve ove primedbe nisu utemeljene u predloenom tekstu statuta. Kritiari esto zaboravljaju i da je re o tekstu koji je predloila Koalicija nevladinih organizacija i pojedinaca u regionu koji podravaju osnivanje REKOM. Struni sud o Predlogu statuta tek treba da daju dravne komisije. Vie od pola miliona graana u regionu podralo je potpisima osnivanje REKOM, onako kako je opisana Predlogom statuta. Vlade su na potezu. Tea Gorjanc-Prelevi Autorka je izvrna direktorka NVO Akcija za ljudska prava, Podgorica, Crna Gora

Inicijativa za REKOM

Podrka ili ne Inicijativi za REKOM u BiH?

Denana Karup Druko Photo: Dani Sarajeva

Zato se neki pojedinci i organizacije u BiH boje osnivanja regionalne komisije koja bi utvrdila injenice o zloinima koji su poinjeni tokom ratova na prostoru bive SFRJ, odnosno u Bosni i Hercegovini? Za oekivati je bilo da na to reagiraju politiari, no osim onih koji su zvanino podrali Inicijativu, negativnih reakcija nije bilo, iako upravo pojedini politiari, godinama manipulirajui injenicama i rtvama, opstaju na vlasti. Potpuno neoekivano, najei napadi na Inicijativu doli su od pojedinih nevladinih organizacija (kako iz BiH tako i iz Srbije) koje se zvanino deklariraju kao borci za ljudska prava, zatitnici rtava, neko ko pokuava da doprinese pomirenju u regionu... Nijedna zemlja ne moe da utvrdi injenice sama iz prostog razloga to nijedna nije sama uestvovala u ratu. Upravo od njih su potekle informacije kako e REKOM izjednaiti rtve, negirati genocid, relativizirati dogaaje iz proteklog rata, umanjiti odgovornost Srbije... Naravno, nikad nikakvi argumenti za to nisu ponueni, ali su uspjeli izazvati neke sumnje u duboko podijeljenom drutvu u BiH gdje je i 20 godina nakon rata ovo najosjetljivija tema, a oni su toga, itekako, svjesni. to je takoer manipulacija, nita bolja od one koju koriste politiari za svoje ciljeve. Na nedavno odranom okruglom stolu evropskog komesara za ljudska prava Vijea Evrope u Sarajevu, predstavnica nevladine organizacije iz Republike Srpske izjavila je kako namjera da se pred vlasti BiH iznese zahtjev za osnivanje REKOM-a izaziva veliku zabrinutost, a po njoj bi i angaman meunarodne zajednice za osnivanje ove komisije bio akt agresije koju su Srbija i Crna Gora ve jednom, 1992, izvrile na BiH?!? Ovim je indirektno imputirala svima onima koji podravaju Inicijativu (stotine pojedinaca, organizacija i rtava u BiH) da zapravo podravaju agresiju, to je van svake pameti, ba kao i njene tvrdnje da su tokom procesa izrade strategije tranzicijske pravde u BiH (u kome je lino uestvovala kao lanica radne
Inicijativa za REKOM

15

grupe za izradu strategije), rtve izriito zahtjevale da se iz strategije izbaci osnivanje komisije za istinu jer nemaju poverenja u taj mehanizam pravde. Osim to nije ponudila nikakvu argumentaciju za to, ta gospoa nije govorila ni o alternativi regionalnoj komisiji. No, ta zaista smeta pojedinim organizacijama u regionu otkrila je predstavnica nevladine organizacije iz Srbije tvrdei kako dalje ulaganje u ovu inicijativu ne daje izgleda za uspjeh, te dodala da je proces REKOM monopolizirao proces pomirenja u regionu i da donatori izdvajaju novac samo za taj projekat, to nije dobro jer postoje i druge inicijative koje se bave pomirenjem i utvrivanjem istine. Osim to Koalicija za REKOM nikad nije umanjivala znaaj tih drugih inicijativa, od poetka je svima nudila suradnju kako bi se napokon utvrdile injenice o onome to se deavalo tokom ratova. Nijedna zemlja pojedinano to ne moe uraditi sama iz prostog razloga to nijedna nije sama uestvovala u ratu: vojske su prelazile granice, kao i izbjeglice i rtve. Stoga svaki onaj ko negira potrebu osnivanja REKOM-a negira hake presude, utvrivanje injenica o genocidu, okolnosti stradanja civila i pripadnika oruanih snaga... Denana Karup Druko Autorka je novinarka nedeljnika BH DANI iz Sarajeva 16

Inicijativa za REKOM

REKLI SU

!QUO VADIS,
MAKEDONIJA?
Biljana Vankovska photo: lina arhiva Najrazumniji glas dolazi od porodica rtava, koje ak i u trenucima najdubljeg bola, razaznaju dobro od zla, pojedinca od etniciteta U svojoj dvadesetogodinjoj istoriji kao nezavisna drava, Makedonija je dva puta bila proglaena uspenom priom od strane meunarodnih faktora: najprije je bila oaza mira i uspean primer prevencije konflikta kao jedina drava koja je napustila Jugoslaviju bez nasilja, a nakon sukoba iz 2001. i potpisivanja Okvirnog sporazuma, preko noi je proglaena uspenom priom meunarodnog konfliktnog menadmenta. Kao to je prva pria bila neosnovana, tako i druga postaje diskutabilna. Serijal deavanja poslednjih meseci je samo vrh sante, jer desetogodinjica konsocijaciskog modela (power-sharing izmeu dve najvee etnike zajednice, makedonske i albanske) pokazala je da su etnike podele ne samo utemeljene u ustavu i institucionalizirane, nego su produbile rascepe u drutvu. Koalicije i pregovori izmeu etnikih lidera, netransparentna politika svedena na cenkanje i uzajamne ucene, a pod kontinuiranim monitoringom meunarodne zajednice, doveli su do guenja svake graanske inicijative i participacije. Na klackalici mira i demokratije, mir (makar i negativan, shvaen kao odsustvo direktnog nasilja) je uvek imao prevagu. Ne samo da je centralna vlast determinirana meuetnikim Petostruko ubistvo u stilu profesionalne egzekucije je in dogovorima, nego su i optinske granice bile ocrtane primenom etnikog principa, tako da svako bude svoj na koji bi okirao svako drutvo. svome. U meuvremenu su odrasle nove generacije, ije je meusobno razumevanje na daleko niem nivou od onoga koje je postojalo izmeu njihovih roditelja. Rastakanje drutvenog tkiva je tih ali kontinuiran proces, koji vodi do stvaranja paralelnih svetova, koji se nikada ne sreu, osim kada moraju. Medijski prostor je podeljen
Inicijativa za REKOM

17

po jezikoj liniji, u zemlji se odravaju dva paralelna izborna procesa, a svaka stranka se obraa samo svom birakom telu. Jo gore, drutvene podele postaju teritorijalizirane, jer dobrovoljno etniko seljenje je nezaustavljiv proces. Pod prevezom uspene prie, niko nije pokazao elju da otvori bolna pitanja zaostalih trauma iz 2001, ali i onih starijih. Ne talasati je dominantni princip odravanja prividnog mira. I deset godina nakon konflikta, ne postoji oficijalna verzija dogaaja - zato je dolo do nasilja, koliko je rtava palo, pa i ko su bili istinski uesnici. U nedostatku zajednike verzije, svaka zajednica pored rastueg etnocentrizma neguje drugaiji narativ o konfliktu: kod Makedonaca trauma rtve i gubitnika, a kod Albanaca trijumfalizam vojne pobede. Petostruko ubistvo u stilu profesionalne egzekucije je in koji bi okirao svako drutvo. No, kada se takav in desi u podeljenom drutvu optereenom nepoverenjem, kada se nadovee na serijal meuetnikih incidenata, i kada se jo tajming poklopi sa hrianskim praznikom (Veliki etvrtak, dan kada je Isus bio izdan) - onda to prestaje biti percipirano kao obian kriminal. Indikacije govore da se radi o planiranom teroristikom inu, ija je namera ne samo da poseje strah i nepoverenje, nego da direktno pogodi Ahilovu petu makedonskog drutva - meuetnike odnose. Reakcija je bila upravo onakva kakvu su naruioci eleli: talas gneva upuen ka itavoj albanskoj zajednici, ali i napad na dravne institucije (prvenstveno vlade i policije). Paradoks je u tome to se sada, po prvi put, nasilne grupe iz oba etnika tabora slau, i to u pogledu nepoverenja u dravne institucije! Svaki tabor ih smatra pristrasnim i neefikasnim, a ulini sud postaje supstitut dravnih mehanizama. Politiko vostvo je prespavalo najdramatinije trenutke; premijer je izrazio sauee i veru da e poinioci biti kanjeni i od zakona i od Boga, dok je premijeru u senci (Ahmetiju) trebalo 8 dana da uradi isto, i to nakon razgovora sa amerikim ambasadorom. Graani ne veruju suzama politiara, ali nemaju poverenje ni u funkcionalnost dravnih institucija. Strani ambasadori strahuju od otkrivanja identiteta poinioca, jer je u sadanjoj atmosferi vaniji njihov etniki, nego osobni identitet. Individualizacija krivice je neto to malo ko eli i trai. Najrazumniji glas dolazi od porodica rtava, koje ak i u trenucima najdubljeg bola, razaznaju dobro od zla, pojedinca od etniciteta. Saglasno izrei da svaka planina ima svoju teinu, tako se i Inicijativa za REKOM susree sa razliitim, i esto nepredvidljivim izazovima u svakoj od postjugoslovenskih drava. ini se, trenutno je najnepovoljnija atmosfera ona koja vlada u Makedoniji, u maloj dravi koja je prola kroz moda najbenigniji konflikt sa najmanje rtava. U stvarnosti uda ne postoje, a kada su svi elementi eskalacije prisutni, postavlja se racionalno pitanje: kako postupiti u vezi sa suoavanjem s prolou, a pri tome ne naneti tetu i ne raspiriti strasti? Za sada, Makedonija nije spremna za otvaranje bolnih pitanja, jer e se pomirenje u ovakvim uslovima pretvoriti u nepredvidljivo uznemirenje, koje se moe lako zloupotrebiti od strane onih aktera koji jo sanjaju velikonacionalne vizije, nove granice ili osvete. Ne
Inicijativa za REKOM

18

odstupajui od generalne regionalne strategije REKOM-a, ovde se mora postupiti paljivije, pa moda ak i ii korak natrag ka jaanju procesa normalizacije, stvaranja mera za graenje poverenja, ali i kritike mase intelektualaca i graana, koji e se zauzeti u borbi protiv svakog vida netrpeljivosti i nasilja. Biljana Vankovska Autorka je profesorka Filozofskog fakulteta u Skopju, Makedonija, i lanica Regionalnog tima zagovaraa Inicijative REKOM

!Istina

ili

idiotizam
arko Puhovski Photo: lina arhiva Prenosimo uvodno izlaganje arka Puhovskog, profesora Filozofskog fakulteta u Zagrebu, na tribini Dvije decenije lutanja i haosa - traganje za istinom odranoj u Banjoj Luci 23. marta 2012. godine, u organizaciji Centra za demokratiju i tranzicionu pravdu (CDTP) i Fondacije Friedrich Ebert. Pored profesora Puhovskog, na tribini je govorio i bivi predsjednik RS Dragan avi. Na poetku rasprave o istini kao drutvenome idealu gotovo se nuno nalazi glasovit, cinini, a u mnogome istiniti dictum: Svako pristojno drutvo poiva na lai jer je pristojno drutvo (George Bernard Shaw). Istinu izbjegavamo da bismo se manje sukobljavali, pa svako drutvo ivi na itavome nizu korisnih lai. U poratnome periodu to se jo vie komplicira, jer su mnogo dublji osjeaji na djelu, puno je vei broj ljudi s povrijeenim osjeanjima, pa se, gotovo logino, pojavljuje pitanje zato nam je vana istina, zato se okretati natrag, u prolosti, ne bi li sve dogoeno bilo bolje zaboraviti jer prisjeanje (a posebice organizirano prisjeanje) ponovno povreuje stare traume i izaziva toliko novih.
Inicijativa za REKOM

19

Da bi prolost bila prihvatljiva, moderne nacije, moderne ideologije, moderne religije, (ali i neke stare, takoer) interpretiraju prolost prema naelu samoposluivanja. Princip samoposluivanja znai: uzimamo u obzir samo dobre Hrvate (Srbe, itd.) i njihova djela, dakle, ono to je prihvatljivo, ono drugo emo pokuati zaboraviti i o tomu neemo govoriti. To utjee i na rasprave o tomu je li netko bio junak, ili zloinac. Najee je istina i jedno i drugo. Gotovo svi heroji su bili zloinci, a i neki zloinci su bili heroji, navodno za dobro svih. A kada tako ustrojena la opravdanjem zahvati ubijanje ljudi u vremenu kojega se veina u drutvu jo sjea - a to je naa situacija, 20 godina od poetka rata - onda se stvari jo dodatno zaotre, a pogotovo stoga to imamo katastrofalno naslijee bive Jugoslavije koje je poivalo na organiziranoj lai o prolosti. Raspadom jugoslavenske partije dolo je do liberalizacije Moe lagati istraiteljima Hakog javnih medija ne zato to je to netko htio nego zato to to sudita, policiji, moe lagati sudu, ali vie nitko nije mogao sprijeiti. Tada je 40 godina poratne jako je teko lagati svojoj djeci. mrnje koja je do tada bila pometana pod tepih izletjelo u javnost, pretoilo se u govor mrnje i, zapravo, predstavljalo uvod u rat. Ako se ita moe iz Jugoslavije nauiti onda je to koliko je katastrofalno lagati o prolosti. Jugoslavija je propala dobrim dijelom i zato to je sustavno 45 godina lagala o prolosti. Zato ni danas ne znamo elementarne injenice o II. svjetskom ratu, a kamoli o ratu 90-tih. Nitko od nas ne zna, primjerice, kada je poeo rat u Hrvatskoj 1991. Postoji barem pet datuma koji se u raznim varijantama pojavljuju. To znai da su osnovne injenice ostale otvorene i to ne za interpretaciju, nego za ideologizirano fantaziranje. Kada se ni datum ne zna lako nestaje i pitanje o tomu kako je poeo rat, kako su svi ti tenkovi doli u Vukovar, Srebrenicu ili u Mrkonji Grad, 1995. godine. Ali leevi su ostali, to se ipak ne moe tako lako zanemariti, pa peostaju dvije mogunosti. Jedna je da se naprosto kae: dogodio se rat, zaratilo se, kao da je to vrsta elementarne nepogode, kao da to nisu ljudi napravili, nego se nekako neto sruilo na nas - danas se dosta esto moe uti u Bosni i Hercegovini, mnogo manje u Hrvatskoj. Tisue ljudi i dalje govore: Tako smo fino, dobro, prijateljski ivjeli u komiluku i onda je zaratilo. Je li netko u pripremama sudjelovao i prije rata, gdje su svi ti ljudi bili 88., 89., 90., 91, itd., o tomu se nekako ne govori. Kako je zbilja funkcionirala solidarnost dobro pokazuje primjer za tri grada. Kada je Vukovar napadnut u kolovozu 91. godine, u Dubrovniku su se kupali, uivali u veoma lijepom vremenu i gradu. Kada je Dubrovnik napadnut u Sarajevu su pili kavu, kada je Sarajevo napadnuto, svi su shvatili da rat nije samo lokalno divljanje. U BiH se dugo vjerovalo da su u Hrvatskoj na djelu, da su to neki ustako-etniki obrauni koji se nas ne tiu; to do nas nee doi, jer Bosna je neto posebno. A posebno je, na alost, samo to to je u Bosni bilo 85% rtava proteklog rata. Ako ustanovimo da je u proteklome ratu od 1991.-2000. na podruju bive Jugoslavije ubijeno oko 120 000 ljudi, to je ta strana brojka, a jo je stranije to to moramo rabiti formulu oko, tj. radi se o desetak tisua mrtvih vie ili manje tako se uvjerljivo pokazuje da poratni prezir spram rtava gotovo
Inicijativa za REKOM

20

dogovara onome ratnom. Zato je posao koji se vezuje uz tranzicijsku pravdu u tomu da se ne zabadamo na insistiranje na brojevima, nego da kopamo, doslovce kopamo, od rupe do rupe i pronalazimo ostatke ljudskih sudbina nastojei ih povezati s imenima i prezimenima. Ono to nama treba u su imena mrtvih osoba, a ne nacionalni postotak, niti ukupni brojevi (koji su stalno sumnjivi). Postigne li se to kako to REKOM pokuava sve e doi na svoje, a ne tako da najprije imamo broj, pa onda da pronalazimo dovoljan broj rtava da se taj broj opravda. Treba ii od pojedine sudbine do pojedine sudbine, pa da vidimo tko su doista rtve rata. To jo uvijek nee pomoi ljudima koji ive u fantaziji, da su nai bili u pravu, a njihovi su u krivu. Na svim stranama danas, naime, kau: bilo je kod nas ubojstava, pljaki, zloina, ali to je bilo sporadino, to nije bio sistem; to se stalno ponavlja. Iz toga se izlazi: a) injenicama; b) smislenom interpretacijom (u smislu istine kao cjeline). Ali, to jo nee pomoi ako se ne dogodi bitan psiholoki obrt; mnogi ljudi su pod emocionalno podranom nacionalistikom ili patriotskom - psiholokom blokadom (nai su u pravu), a protiv emocija, znano je, injenice ne pomau. To je ono to se deavalo u Njemakoj 1968. godine, 23 godine nakon rata, kada je generacija ezdesetosamaa uzdrmala njemako samopouzdanje. Njemaka je danas evropska nacija sa daleko manje nacionalizma u odnosu na Francusku, paniju itd. jer je ta generacija protresla svoje roditelje, a povod je bio naslov jednoga, inae loeg, amerikog filma ta si radio u ratu, tata?. Onog asa kada nacionalnim i lokalnim voam i njihova djeca postave pitanje ta si radio u ratu?, onda e se ustanoviti da moe lagati istraiteljima Hakog sudita, policiji, moe lagati sudu, ali jako je teko lagati svojoj djeci i tada e poeti prikriveni zloinci poeti psiholoki pucati - budemo li imali malo sree. Bit e ugroena u javnosti tako vrsta ideja da smo u pravu, jer mi smo se samo branili, samo smo katkada prelazili u protunapad. Problem je probiti emocionalnu blokadu kod ljudi, ali prije toga treba probiti spoznajnu blokadu (nepoznavanje injenica) i nadati se da e se paralelno sa time dogoditi pobuna nove generacije, ne protiv efa drave nego protiv tate i mame to je mnogo tee. Ako se to dogodi, ako se porodice, obitelji nau u sukobu zbog zloina nekih njihovih lanova, ako se to proivi, onda drutvo u cjelini ima anse da doe do istine. Ako ne, ivjet emo i dalje bezbrino bez istine, u nekoj vrsti sustavnoga moralnog idiotizma.

21

arko Puhovski profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu

Inicijativa za REKOM

!Umetnou

protiv

poricanja

22

U bekom teatru Nestoyhof Hamakom, predstava Potoari party privienja iz srebrenog vijeka doivela je premijeru 13. aprila. Predstavu je reirao beogradski reditelj Stevan Bodroa, po tekstu bosanskog pisca Almira Baovia. Povodom te premijere, Stevan Bodroa pie za !Glas Inicijative REKOM. Odnos prema ozbiljnim i aktuelnim politikim problemima obrazac je sudbine jednog prostora, matrix stvarnosti, i ima svoje korene u tome kako se politike elite, intelektualni establiment ili umetnici odnose prema goruim pitanjima politikog naslea. Na Balkanu, mi ivimo u kulturi poricanja, u eskapistikom okretanju glave od bolnih istina sa kojima moramo da se suoimo. Teko je definisati ta je cilj umetnosti i koji je prostor njenog uticaja, ali duboko sam uveren da umetnost mora biti istinita, da otelovljuje i u sebi sadri neki oblik istine. To poziciju umetnika na ovim prostorima ini posebno tekom. Sveopte poricanje velikog zla koje se na ovim prostorima desilo, pokuaj da se ono porekne, daje tom zlu jo veu snagu. Srebrenica se nije desila samo 11. jula 1995. Ona se ponovo deava svaki put kada je neko porie, kada je neko dovodi u pitanje, kada neko pokuava da relativizuje taj stravian zloin. Isto je sa svim drugim stratitima koja su ispisala novu, makabrinu mapu umirue Jugoslavije. I onda se umetnici, kada poele da se svojim stvaralatvom bore protiv tog kraljevstva smrti, u svojoj okolini susreu sa opaskama i pitanjima: Zato se bavite Srebrenicom?, Zato se bavite Omarskom?, Jo uvek je rano za to, Zar se ne plaite da e vae stvaralatvo biti izmanipulisano?, Potrudite se da vaa umetnost ne bude usmerena protiv nacije i tako redom. Ili pak vrhunski perfidna misao: Moraju se uzeti u obzir sve rtve, svi su inili zloine.
Inicijativa za REKOM

23

Inicijativa za REKOM

Scena iz predstave Potoari Party Photo: www.poolparticipants.net

Ono to je sutina umetnikovog delovanja, a moda i postojanja, potraga za to autentinijim nainom da se materijalizuje neka istina, ukae na neki aktuelan problem, potpuno je u suprotnosti sa misaonim obrascem stvarnosti u kojoj ivimo. Jer, taj obrazac se bavi upravo suprotnim zatakavanjem istine. To poziciju umetnika ini posebno bolnom. Umetnikova osetljivost i kad ovo tvrdim sasvim sam spreman da podnesem eventualne kritike o mistifikaciji umetnikove ontoloke pozicije detektuje la koja proima svakodnevicu, la kojom je svaki trenutak naeg postojanja donekle odreen, osenen. Mi ivimo na groblju koje pokuavamo da ne primeujemo, mi ivimo u perpetuiranom masovnom zloinu koji se nastavlja i ne sagledava mu se kraj. Zbog svega ovoga meni je kao umetniku bila potrebna mogunost izmicanja, odlaska u prostor u kom moe da se progovori o onome to na Balkanu preutkujemo. Za mene je to bio Be, prostor u kom su ljudi koji prave repertoare pozorita Sveopte poricanje ini prepoznali znaaj teme Srebrenice, njenu neporecivu bitnost u poziciju umetnika na ovim gradu u kom izbegli Srbi, Bonjaci i Hrvati opet ive zajedno, prostorima posebno tekom. jedni do drugih, daleko od zemalja u kojima su ratovali. Na svu sreu, evropska drutva bar donekle znaju da se od suoenja ne moe pobei. Be, jedan od gradova sa najveom i najbolnijom istorijom antisemitizma, polako i mukotrpno osvojio je snagu i integritet da se sa tom prolou suoi. Potresno je posmatrati kako se nekada velika jevrejska zajednica opet obnavlja u Beu. Ta slika daje nadu da bi se Bonjaci mogli vratiti u Banjaluku, Srbi u Mostar, Hrvati u Posavinu. Inicijative poput REKOM-a krhke su biljke, neizvesne budunosti. Ali one su i usamljeni glasovi istine koji odzvanjaju kao poslednji ostaci savesti ovog prostora. Ako prihvatimo kao aksiom injenicu da je umetnik tragalac za istinom, tako to postavlja pitanja koja nas njoj pribliavaju, onda on nema izbora nego da stane uz REKOM koji se probija kroz gustu, nametnutu, samrtniku tiinu, nadajui se da e, polako, taj glas postajati sve snaniji i snaniji. Stevan Bodroa Reditelj iz Beograda

24

Inicijativa za REKOM

!Uspostavljanje

REKOM-a

je u skladu sa

principima

EU

Gergana Tzvetkova Tokom godina, svaki korak na putu evropskih integracija bivih jugoslovenskih drava pokretao je polemiku o njihovoj spremnosti, nasilnoj prolosti i nereenim sporovima meu njima. Meutim, uprkos svim pitanjima koja su postavljena o budunosti zapadnog Balkana u Evropskoj Uniji, postoje ljudi koji nikada nisu sumnjali da te drave pripadaju Evropi. Sama EU prolazi kroz teka vremena. Za neke, ta situacija predstavlja prirodnu posledicu ishitrene integracije; za druge, to je samo jedan novi izazov. Iako ne elim da potcenim znaaj Evra ili jedinstvenog trita, ovde u se fokusirati na jedan drugi aspekt integracije na promociju zajednikih vrednosti i seanja. Upravo u tom kontekstu govorim o Koaliciji za REKOM i hitnoj potrebi za uspostavljanjem regionalne komisije za istinu u bivoj Jugoslaviji. Nain na koji je Koalicija osmislila REKOM, apsolutno je u skladu sa principima koje neguje i sama EU - sa demokratijom, kulturom potovanja ljudskih prava i privrenou neponavljanju njihovih grubih krenja. Tranziciona pravda se sve vie povezuje sa jaanjem demokratskih vrednosti, dok se usvajanje relevantnih mera doivljava kao znak politike zrelosti. Stoga, stvaranje regionalne komisije za bivu Jugoslaviju nije od sutinskog znaaja samo za rtve, ve i za borbu protiv istorijskog revizionizma i unapreivanje drutvenog dijaloga. On dravama bive Jugoslavije moe koristiti na njihovom evropskom putu, obzirom da EU odnedavno ulae vee napore u bavljenje prolou nego ikada do sada. Potreba za istraivanjem dogaaja koji su obeleili XX vek, kao i potreba za ouvanjem seanja na njih intenzivirana je tokom talasa proirenja Unije iz 2004. i 2007. godine. Svaka nova drava lanica je u tu iru zajednicu donosila svoja sopstvena seanja, borbu i neodgovorena pitanja. U pogledu tranzicione pravde svaka od njih je, u krajnjoj liniji, nosila svoj sopstveni teret. Meutim, mnogi ugledni intelektualci i aktivisti su u njihovim raznovrsnim pozadinama videli priliku za deljenje iskustava u prevazilaenju tih trauma iz prolosti.
Inicijativa za REKOM

25

Inicijative i izjave u vezi sa tim krue na najviim evropskim nivoima. U Stokholmskom programu iz 2009. godine se o EU govori kao o podruju zajednikih vrednosti i naglaava se da seanje na zloine totalitarnih reima treba da predstavlja kolektivno seanje, koje e se deliti i promovisati Rezolucija o evropskoj savesti i totalitarizmu (iz 2009. godine) podsea itaoce da su se jula 1995. godine u Evropi i dalje vrili zloini protiv ovenosti i genocidni akti, i naglaava da bez seanja, ne moe biti ni pomirenja. Deklaracija o zloinima komunizma iz 2010. godine poziva na stvaranje novog meunarodnog suda sa seditem unutar EU, koji bi se bavio zloinima komunizma. U Evropskom parlamentu je oformljena nezvanina grupa Pomirenje evropskih istorija, koja pokuava da inkorporira istorije bivih komunistikih zemalja u zajedniku naraciju evropske istorije. Na praktinom nivou, EU izdvaja sredstva za jaanje svesti i ouvanje seanja. Meutim, ona je u stanju samo da olaka takav proces suoavanja sa prolou - moe stvoriti okvir, ponuditi sredstva, promovisati dijalog i razmenu praktinih iskustava. Implementacija tranzicione pravde u praksi je dunost drava lanica. To nije obaveza prema Uniji, ve dunost prema svojim graanima. Neka drutva centralne i istone Evrope su postigla mnogo, dok druga zaostaju. U tome su sadrani dobri i loi primeri tranzicione pravde. 26 Drave bive Jugoslavije imaju jednu specifinu prednost u odnosu na svoje susede (ukoliko je uopte mogue govoriti o prednostima kada je re o teroru). Sukob u njima je izbio pre oko 20 godina, to ga, istorijski posmatrano, kvalifikuje kao veoma skoru prolost. To znai da su poinioci i dalje ivi, i da dokazi o njihovoj krivici jo uvek postoje. Oblast tranzicione pravde je prepuna pristupa i strategija za prevazilaenje nasilne prolosti. Ovo je trenutak za jedan objektivan osvrt. On nam moe pomoi da utvrdimo ta se zaista dogodilo na zapadnom Balkanu devedesetih godina. Implementacija tranzicione Regionalna komisija takvog tipa ima potencijal da pripremi pravde u praksi je dunost drava drave bive Jugoslavije za pristupanje EU na nain na koji lanica. To nije obaveza prema Uniji, ve dunost prema svojim nijedan formalni uslov to nikada nee moi stvaranjem graanima. uslova za trajni mir i obnovom poverenja u itav region. Upravo to sadri nacrt Statuta REKOM-a. Na nivou EU postoji spremnost za raspravu o prolosti, kao i okvir za voenje takve rasprave. Dobro osmiljena komisija, slobodna od politikog pritiska - savreno se uklapa u taj okvir. Uspostavljanje regionalnog tela za utvrivanje istine e skinuti taj teret sa drava regiona, i istovremeno dokazati privrenost njihovih vlada toleranciji, saradnji i spreavanju toga da se poinjeni zloini i povrede ikada ponove.

Gergana Tzvetkova, Centar za studije demokratije, Sofija, Bugarska

Inicijativa za REKOM

!REKOM -

jedinstven

pokret koji tei

dravne granice

da prevazie
Alex Jeffrey Michaelina Jakala

Nas, koji se bavimo ljudskom geografijom, Inicijativa za REKOM privlai jer predstavlja jedinstven pokret koji tei da prevazie dravne granice i navede ljude bive Jugoslavije da, kolektivno, uspostave zajedniku javnu naraciju o dogaajima iz prolosti. Interesovanje za Inicijativu za REKOM proistie iz naeg aktuelnog istraivakog projekta, nazvanog Lokalizacija meunarodnog prava: ispitivanje outreach strategija Odeljenja za ratne zloine Bosne i Hercegovine. Finansira ga Savet za ekonomsko i drutveno istraivanje Velike Britanije (RES-061-25-0479), i odvija se na univerzitetima Cambridge i Newcastle. Taj program se uporedo bavi civilnim drutvom i tranzicionom pravdom u BiH, istraujui kako novi sudovi i sudski procesi svojim javnim outreach aktivnostima grade legitimitet u lokalnim zajednicama. Te inicijative mogu ukljuivati javne seminare, online arhive svedoanstava ili arhive mrea organizacija civilnog drutva. Nai rani nalazi pokazuju da su takve aktivnosti od sutinskog znaaja za uspostavljanje posleratne istine i pravde, ako ne i sama njihova sr. Pokret REKOM je inicijativa civilnog drutva iji je cilj utvrivanje Inicijativa za REKOM istine o dogaajima iz devedesetih godina. Meutim, ona je ima mogunost da na osmiljena i kao komplementarna radu drugih mehanizama regionalnom nivou tranzicione pravde, poput Meunarodnog krivinog suda za doprinese destabilizaciji nacionalistike retorike o bivu Jugoslaviju (MKTJ), Dravnog suda Bosne i Hercegovine i drugih sudova koji su nadleni da presuuju u sluajevima ratnih dravnosti i nacionalnoj pripadnosti zloina poinjenih u dravama bive Jugoslavije. Kao takva, ona je, verujemo, u jedinstvenom poloaju da pokrene debatu o dogaajima iz prolosti (to je i poela da ini), i da postepeno doprinese ukidanju granica i podela izazvanih nasiljem iz devedesetih godina i Dejtonskim mirovnim sporazumom
Inicijativa za REKOM

27

tako to e pozvati graane ne samo da preispitaju, ve i da kolektivno utvrde zajedniku naraciju o prolosti, koja je vaan element u svakom procesu izgradnje stabilnog mira. Kao to smo ve pomenuli, ona takoe predstavlja i priliku za raskid sa jednostranim dravnim interpretacijama prolosti, ali i za ispitivanje fragmentacije Jugoslavije i prateih zloina kroz istoriju regionalne, ako ne i globalne odgovornosti i sauesnitva. Tokom razgovora koje smo vodili sa organizacijama civilnog drutva i raznim drugim akterima, postalo nam je jasno da pitanja pratanja, istine ili pomirenja nisu krajnji cilj meunarodnih i lokalnih mehanizama za ostvarivanje pravde. Pokazuje se da takvi meunarodni i lokalni mehanizmi nisu bili ispravno korieni, niti upotrebljeni za obrazovanje javnosti o nekim vanim pitanjima, poput primene krivinih normi i kaznenih mera prilikom utvrivanja krivice u sluajevima poinjenih ratnih zloina. REKOM stoga ima priliku da pokrene raspravu i obrazuje, jer drutvu, rtvama i nekim drugim grupama proces sudskog ostvarivanja pravde ponekad moe biti nerazumljiv. Iako ne moe predstavljati alternativu outreach-u pravnih mehanizama tranzicione pravde, REKOM ipak ima mogunost da ostvari neto to pravni mehanizmi tranzicione pravde nisu u stanju da usmeri panju na rtve, i prui prostor za javnu raspravu o ulozi nasilja u sukobima iz devedesetih godina iz jedne trans-nacionalne perspektive. Sve to doprinosi ukidanju granica i podela koje proistiu iz sukoba i nasilja. Usmeravanjem panje na rtve i negovanjem javne debate, Inicijativa za REKOM ima mogunost da na regionalnom nivou doprinese destabilizaciji nacionalistike retorike o dravnosti i nacionalnoj pripadnosti, to na kraju moe dovesti do trajnijeg javnog dijaloga. Michaelina Jakala i Alex Jeffrey

28

Alex Jeffrey je Glavni istraiva projekta Lokalizacija meunarodnog prava sa seditem na univerzitetu Cambridge, Velika Britanija. Michaelina Jakala je istraiva-saradnik na projektu Lokalizacija meunarodnog prava sa seditem na univerzitetu Newcastle, Velika Britanija, i trenutno je angaovana na dvanaestomesenom terenskom radu u BiH. Za vie informacija o projektu posetite sajt projekta:http://www.geog.cam.ac.uk/research/projects/ lilbosnia/

Inicijativa za REKOM

INTERVJU

!Utvrivanje

injenica je

jedini nain

za nadilaenje

nesporazuma

Nadeda ainovi Photo: lina arhiva

Sa predsjednicom Hrvatskog PEN centra Nadedom ainovi, profesoricom estetike na Odsjeku za filozofiju zagrebakog Filozofskog fakulteta, razgovarali smo o procesu pomirenja na Balkanu, vanosti razlikovanja interpretacija nedavne prolosti i utvrivanja nepobitnih injenica, te o djelovanju PEN-a kao nevladine organizacije koja brani osnovna ljudska prava. Moemo se, vjerojatno, sloiti da su u pogledu nae nedavne prolosti razliita miljenja esto bazirana na pogrenim injenicama. Kako gledate na problem valjanog utvrivanja injenica?

29

ini se gotovo previe jednostavnim ako kaem da se injenice moraju i Bez rada na injenicama mogu utvrditi. Mogue je, moda, govoriti i o tome da se pozivi na sjeanja i razgovora o njima nema suradnje u sadanjosti. i pamenje ponegdje zloupotrebljavaju u svrhe odravanja podjela, ali utvrivanje injenica, dolaenja do istine, jedini je nain da se razliiti pristupi, razliita polazita i interesi suoe i zapone proces nadilaenja nesporazuma. Tu nema mjesta nikakvom relativizmu, jedino je potrebna svijest o sloenosti postupka utvrivanja injenica. U kojim primjerima nedovoljno utvrene injenice i u samoj Hrvatskoj predstavljaju problem, koji je jo uvijek otvoren? Problem su svakako i one utvrene injenice koje se preuuju jer ne odgovaraju tumaenju nedavne prolosti, u kojoj je Hrvatska iskljuivo rtva agresije. A nedovoljno utvrenim injenicama pripada i broj sudionika u ratu. No, to su drugi aspekti, prva je odgovornost
Inicijativa za REKOM

izravno spram svih rtava i okolnosti njihovog stradanja: a po prirodi stvari manje znamo o rtvama hrvatskih akcija, vojnim i onima izvan bilo kakvog priznatog okvira. Postoji i ve dosta vrsto konstruirana pria o Domovinskom ratu, koji vie nije predmet analiza, iako se povremeno pojavljuju osjetljiva mjesta poput zbivanja kod pada Vukovara. U Hrvatskoj, kao i u drugim novonastalim dravama na podruju nekadanje Jugoslavije, postoje razliite, esto suprostavljene interpretacije nedavne prolosti. Moe li se povui granica izmeu nepobitnih, povijesnih injenica i razliite interpretacije povijesnih injenica? Povijesne injenice se, u pravilu, organiziraju u neku povezanu priu, u onu to se danas i preesto naziva narativom. Interpretacija dakle poinje ve kod sreivanja injenica to ne znai da bismo trebali odustati od posla usporeivanja razliitosti i podudarnosti, ak ako ne moemo stvoriti zajedniki prikaz zbivanja, barem moramo poznavati pa i u nastavu ukljuiti poznavanje druge interpretacije. Moda se ne moe postii usklaenost udbenika u regiji, ali moe se zahtijevati upozorenje na razliite interpretacije, a prije svega na izvor pouzdanih injenica. Problem su svakako i one utvrene injenice koje se Mogu li postjugoslavenska drutva napredovati prema preuuju jer ne odgovaraju boljoj budunosti, ukoliko se ne rasvijetle injenice, tumaenju nedavne prolosti. povezane sa tekim krenjima ljudskih prava? Teko je rei koliko poznavanje prolosti sprijeava nastanak novih sukoba ali bez rada na injenicama i razgovora o njima nema suradnje u sadanjosti. Mislim da je to presudno, taj naglasak da hoemo neto ovdje i sada. Da li bi bilo bolje o svim tim pitanjima raspravljati u uskom krugu pojedinih zajednica, odnosno drava, ili bi rasvijetljavanje tih pitanja bilo uspjenije u irem okviru, uz suradnju vie drava u regiji i uz pomo meunarodne komisije? Suradnja je upravo ono to je smisao poduhvata, inae bismo vjerojatno mogli ovdje i ondje pronai pojedince koji su bez predrasuda u procjeni i obavljaju svoj povjesniarski posao po najviim kriterijima, no potreban je dodatan legitimitet. Nije rije o individualnom dometu, ve o onome to proizlazi iz suradnje, iz otvorenosti u otkrivanju, iz povjerenja koje nastaje. Kako u tom svjetlu ocjenjujete Inicijativu za osnivanje REKOM, posebne komisije koja bi utvrdila nepobitne injenice o ratnim zloinima i tekim krenjima ljudskih prava u nedavnoj prolosti na tlu nekadanje Jugoslavije? U cijelosti podupirem Inicijativu i nadam se da e dobiti neophodnu potporu. Ta potpora mora sadravati i prepoznatljiva imena pojedinaca po kojima se moe razabrati njezino
Inicijativa za REKOM

30

znaenje i obaveze preuzete sa strane institucija i dobro praenje u medijima i jo mnogo toga, ukljuujui dopiranje do nastavnoga sustava. Moemo li vrijeme borbe za slobodu javne rijei u demokratskim drutvima smatrati prolou, ili su se promijenile samo okolnosti i naini te borbe? Nipoto nije prolost, prostor za javnu raspravu, za tzv. deliberaciju, bez koje demokratske procedure odluivanja nemaju naroitoga smisla, strano je smanjen, komercijalizacijom i spektakularizacijom medija, ako ne i vie izravnom politikom intervencijom. elja za sudjelovanjem u politikim procesima sve je manja, pojavljuju se razliiti oblici populizma. Pojavljuju se, dakako, i neki novi oblici prosvjeda Nedavno je u Hrvatskoj zabranjen skup neofaistikih stranaka. Kako komentariete tu odluku? Gdje moemo povui liniju izmeu slobode javne rijei i irenja netolerantnih ideja? Dvije, tri reenice ne mogu rijeiti pitanje toleriranja netolerantnih. Grubo reeno, kriterij toleriranja je vjerodostojnost nae vlastite tolerancije. Naalost, nije stvar samo u nalaenju argumenata, tolerancija znai da moemo nai nain organiziranja zajednice s ljudima s kojima se uope ne slaemo ali tako da osim stvari koje ostavljamo po strani, ima i neto to dijelimo. Pokazalo se da organizator ovom prilikom ionako nije imao nekih izgleda u svojem nastojanju da skupi internacionalu nacionalista, to je s pravom ocijenjeno kao paradoksalna namjera no iz povijesti znamo da neki resantimansko-populistiki, nedemokratski obrasci i rituali dosta dobro putuju. Moglo se skup zabraniti ili ne, ono to je zabrinjavajue je zbunjenost politikih faktora i drugih institucija i pojedinaca koji ne mogu procijeniti to je opasno a to nije, i to u trenutku kada se ekstremna desnica u Europi nipoto ne pojavljuje samo kao marginalna. Kako vidite ulogu PEN-a u drutvu, a posebno u Hrvatskoj? Ona je trenutno vjerojatno manje znaajna nego ranije, kada se ideja zatite javne rijei i prava na slobodu izraavanja jo morala braniti od izravnih pritisaka, ali ipak je jo uvijek dovoljno znaajna. Sada imamo posla s gubitkom ugleda profesionalnih zastupnika zajednice, s komercijalizacijom, s erozijom umijea diferenciranja. Zbog toga titimo i stvari koje nekada nisu bile penovske, ne staleke i ope kulturne, na primjer poeziju (vrlo osjetljivu na uinke komercijalizacije), a ne ograniavamo se vie samo na tiskanu rije iako to ostaje u sreditu uostalom s pravom, jer deliberacija zahtjeva i takve razmjerno trajne objektivacije. Igor Mekina Autor je novinar iz Slovenije i lan Regionalnog tima zagovaraa Inicijative REKOM
Inicijativa za REKOM

31

TRAZICIONA PRAVDA U SVETU

!Priznanje

odgovornosti

biveg

argentinskog

voe
32

Argetinski diktator Videla photo www.dailymail.co.uk Bivi argentinski voa vojne hunte, Horhe Rafael Videla (Jorge Rafael Videla), koji je 2010. godine ponovo osuen na doivotni zatvor, konano je priznao da je reim koji je upravljao Argentinom od 1976. do 1983. godine odgovoran za masovna krenja ljudskih prava. Videli je, zajedno sa jo nekoliko voa vojne hunte, ve sueno u Argentini 1985. godine. On je bio osuen na doivotnu kaznu, ali ga je predsednik Karlos Menem (Carlos Menem) pomilovao tri godine kasnije. Iako je tokom itavog suenja iz 2010. pravdao politiku zloina Tokom itavog suenja iz svog reima borbom protiv marksistike revolucije, tokom serije 2010. pravdao politiku intervjua koje je kasnije dao novinaru Seferinu Reatu (Ceferino zloina svog reima. Reato), Videla je priznao odgovornost reima za masovna ubistva i nestanke, kao i za otmicu dece politikih zatvorenika. Priznanje da je bilo nekih sluajeva otmice dece dolazi u posebno znaajnom trenutku za argentinsko drutvo, kada Videla, te jedan od njegovih najbliih saradnika Reinaldo Binjone (Reynaldo Bignone) sa jo nekoliko oficira, i lekar Horhe Luis Manjasko (Jorge Luis Magnasco) ekaju izricanje presude za sluaj kidnapovanja 34 dece. Deca su bila oteta od roditelja pritvorenih i muenih u centrima za torturu, a zatim im je promenjen identitet i dodeljena su porodicama oficira, uglavnom bez potomstva. Prema navodima organizacija za ljudska prava, prvenstveno udruenja Majke sa majskog trga, oko 500 ena je bilo trudno ili je ostalo u drugom stanju u vreme boravka u zatoenitvu. Od osnivanja DNA programa za identifikaciju ukradene dece do danas, oko 100 osoba saznalo je svoj pravi identitet. Presuda za otmicu dece oekuje se krajem maja 2012.
Inicijativa za REKOM

!Gvatemalski

tuioci ivotno

ugroeni
Gvatemalska tuiteljka Claudia-Paz-y-Paz-Bailey Foto: Crisis group Bivi pripadnik gvatemalskih specijalnih snaga Pedro Pimentel Rios osuen je u martu na 6060 godina zatvora za uee u masakru 201 civila na severu Gvatemale 1982. godine. Rios je peti lan te specijalne jedinice koji je osuen za ovaj zloin. Pripadnici specijalnih snaga su u decembru 1982. upali u selo Dos Erres u potrazi za orujem, i tom prilikom poubijali mukarce, a ene i devojice silovali pre smaknua. U okviru istrage koja je otvorena 1994. godine, ekshumirano je 162 rtava. U avgustu 2011. godine, jo trojica lanova ovog elitnog odreda gvatemalske vojske osuena su na 6060 godina, dok je jedan od komandanata tom prilikom osuen na 6066 godina. Ova presuda dolazi u vreme kada Gvatemala pokuava da se na sudu obrauna sa genocidom poinjenim u toku graanskog rata 1960-1996. Napori gvatemalskog pravosua da procesuira odgovorne za genocid ne prestaju i pored stalnih i otvorenih pretnji. Nedavno je jedan od tuilaca, Allan Stowlinsky Vidaurre, muen a potom i ubijen. Posveenost glavne tuiteljke Gvatemale Klaudije Paz (Claudia Paz y Pay Bailey) je oigledna, i ona i njene kolege podiu sve vei broj optunica za genocid bez obzira na konstantne pretnje kojima su Jedan od tuilaca je izloeni. Verovatno najznaajniji pokrenut sluaj za Gvatemalu muen a potom i ubijen. je onaj protiv Efraina Rios Monte (Efrain Rios Montt), biveg gvatemalskog diktatora, kome je krajem januara zapoelo suenje za genocid i zloine protiv ovenosti. On se tereti da je nareivao ubistva i sprovoenje terora nad oko 1700 majanskih mukaraca, ena i dece u ruralnim delovima Gvatemale, u periodu dok je upravljao dravom od 1982-1983. godine. Ovo suenje predstavlja vaan korak u naporima Gvatemale da nastavi sa procesom suoavanja sa prolou, nakon viegodinje nekanjivosti koja je opstajala u zemlji ak i nakon zavretka rada Komisije za istorijsko razjanjenje 1999. godine. Inae, kazne od po vie hiljada godina zatvora na koje su osueni odgovorni za masakr u Dos Eresu imaju veliku simboliku vrednost, iako prema gvatemalskom zakonu osuenici
Inicijativa za REKOM

33

ne mogu da izdravaju kaznu due od 50 godina, tako da je faktiki re o doivotnoj kazni. Oficiri su osueni na po 30 godina za svaku ubijenu osobu (201), plus jo na po 30 godina za zloine protiv ovenosti. Ta praksa u izricanju viegodinjih kazni koje prevazilaze ivotni vek esta je u Latinskoj Americi, a poznata je i u evropskim zakonodavstvima. Dvojica od 28 optuenih za teroristike napade u madridskoj eleznici 2004. godine, osueni su za masovno ubistvo, zaveru, za smrt 191 osobe, za ranjavanje vie od 1700 ljudi i za druga dela. Osueni su na vie od 40.000 godina, iako prema panskom zakonu nee moi da slue kazne zatvora due od 40 godina. Priredila Marijana Toma, Fond za humanitarno pravo

GLAS RTAVA

34

!Zloinci

su dobili oprost od

drave

U tim prvim trenucima nisam znala ni ko ih je ubio, ni zato ih je ubio.

Marica eatovi: Ti koji su poinili zloin su bili pripadnici Prve zagrebake A brigade, IV bataljon aktivni sastav Garde Dolazim iz Novske, malog gradia, gdje je ivjelo mijeano stanovnitvo. Bilo je Srba, Hrvata i drugih nacionalnosti. U jednom selu bilo je 17 nacionalnosti. Radili smo ja i suprug, nismo imali djece. On je bio lovac, poznao je sve, sa svakim je bio dobar i neki su ga pokuavali nagovoriti da ode iz Novske, on je rekao da on nije nikom kriv, da on iz Novske nee ii, da je tu roen i da tu eli ostati i biti. Imao je radnu obavezu. Ja sam radila u ugostiteljstvu, to je bilo na auto-cesti, oni moteli, to je bilo presjeeno, uniteno, uglavnom, nismo imali posla.
Inicijativa za REKOM

Marica eatovi foto: Arhiva FHP On je radio jo do desetog mjeseca, u ugostiteljsko-trgovakoj firmi, koje je bila izmjetena u Lipovljane. A tog kobnog dana on je i dalje imao kao tu radnu obavezu, bio na ekanju, prijavit je bio kao tamo da bude i za civilnu zatitu. Novska je bila granatirana. Otilo je srpsko stanovnitvo, srpsko prije, puno njih, ne svi, a i Hrvati su mnogi otili prema Zagrebu, ne znam, Rijeci, u Njemaku, ko gdje je otiao, ali bilo je dosta ljudi jo u Novskoj, bila je puna vojske jo od osmog mjeseca. Ja sam onda sa mojom susjedom, Hrvaticom, i njenim sinovima i snahama otila kod njene majke u Novu Subotsku blizu Novske da tamo kao budemo, ali mi smo uglavnom svakih dan-dva obilazili kue. Hrvatska vojska je u Novskoj bila stacionirana u koli, u dvorani i po kuama srpskim, gdje nije ljudi bilo i ti koji su doli oni su bili u estoj kui od nae kue smjeteni. Sinovi te moje susjede bili su u vojsci, oko Novske na poloaju, kad su doli na odmor imali su auto i ili su u obilazak svoje kue i ja sam s njima ila. I dan prije tog kobnog dana, u popodnevnim satima, ili smo u Novsku, vidjet mog supruga. Ti koji su poinili zloin su bili pripadnici Prve zagrebake A brigade, IV bataljon aktivni sastav Garde. Njih est je upalo u kuu gde je bio brani par, Sajla i Mio Rakovi. Oni su meni roaci, daljni, radili su isto sa mnom u istoj firmi. Oni su upali unutra i pitali su ko su, ta su, a ovi su rekli da su pravoslavci. Potom su pitali jel ima jo tu Srba u okolini, e oni su rekli da u susjednoj kui ima moj suprug koji se zove Mihajlo i jo jedan susjed dvije kue dalje, Vuji Ljubomir. I taj jedan od tih est poalje dvojicu po njih da ih privedu u kuu gdje su ovi dvoje ljudi bili ve. Ja sad svedoim ono ta su oni njima radili to sam ja proitala u spisima, to su od njih est dvojica na Vojnom sudu svjedoili. Onda su kada su njih priveli tu, to je kua na kat, u jednu dnevnu sobu koja je vezana i sa kuhinjom, uglavnom po iskazu te dvojice tu je poelo najprije psihiko maltretiranje gdje su im, ko su im, ta, gdje je ko, da napie, ovog Vujia da napie gdje mu je sin, on je jadnik napisao kak je od straha, vjerovatno nikako, pa su oni mislili da je napisao irilicom, pa su ga onda poeli
Inicijativa za REKOM

35

36

maltretirati, pa su onda ipak vidjeli da je to latinica, pa onda da pjevaju hrvatske pjesme, Ustani Bane, pa Rajska djevo, kraljice Hrvata, oni to kao ne znaju, nisu znali moda ni kako se zovu u tom trenutku... najprije da pjevaju etnike pjesme, pa normalno to i pogotovo nisu znali, nit su kad uli nit su ih pjevali, nit nita, maltretiranje... ne znam, bila je neka slika na zidu izrezbarena u hrastu, neki ora, a jedno metar dugaka, ako bi od njih neto rekao onda su ih udarali po glavi. Uglavnom slomite su im ruke, Vujiu odrezana tri prsta, mom suprugu slomljena ruka, noga, Mii tome Rakoviu isto, uglavnom su izlomljeni, a jedan od tih estorice odvodi tu gospou Sajku na kat i vjerovatno je on ili je ona sama se skinula, uglavnom su je nali nagu, silovanu, razrezanu preko vrata, izmeu dojki do, ne znam, trbuha gdje je naena na kauu gdje je krv pricnila na plafon, koju ljudi nisu mogli skinut godinama. Zabili joj u genitalije metak protivavionski i ta je ena silovana i na takav grub nain ubijena. Ja sam bila u selu majke te moje susjede i onda nisam to znala, i onda, drugi dan, trei dan u stvari, njihova snaha odlazi u trgovinu po kruh i neko joj je ispriao da ta se desilo u Novskoj. Ona dolazi kui sva prestravljena i nee preda mnom da kae, a sin od te gospoe je bio ba na odmoru izmeu poloaja, on je bio vojnik, da, imao je puku, imali su auto i on strpa nas u auto, njegovu majku, on, ta snaha i ja i dolazimo u Novsku do moje kue. Moja je kua otkljuana, ne provaljena, po kui malo razbacano nekih papira ali nita strano, a u toj drugoj kui, meni nisu dali da onda uem u tu kuu a tijela su bila odvezena dan prije. Bio je policijski uviaj, odvezeni su na patologiju u Kutinu gdje je izvrena obdukcija. Mene niko slubeno nije obavjetavao. Ja sa tim mojim susjedima odlazim u te Lipovljane i tamo dogovaram sa komunalnom slubom da sahranimo te ljude u Novskoj, mog supruga i njih troje. Oni kao nekaju se, ima granatiranja, boje se, ali ipak na moje insistiranje su pristali da sahrane u Novskoj ali do podne kada je manja zrana opasnost. Da nije bilo tih dobrih ljudi koji su mi pomagali i drugi susjedi koji su skupa sa mnom, bilo nas je moda jedno desetak, doli na sahrani, to su sve Hrvati, ja im odajem priznanje. U tim prvim trenucima nisam znala ni ko ih je ubio, ni zato ih je ubio. Bile su dvije rasprave na Vojnom sudu u Zagrebu, poinitelji, prvooptueni, drugooptueni taj koji je gospou silovao i zaklao, oni su bili privedeni u oujku 2002. godine i bili su u istranom zatvoru u Sisku do 2002. do jedanestog mjeseca. U devetom mjesecu nastupa Zakon o oprostu i oni budu amnestirani po tom Zakonu, ta dvojica prvooptuenih. Da bude stvar gora, taj prvooptueni je nakon mjesec dana od ubojstva mog supruga, znai 21. prosinca, sudjelovao u jo jednom zloinu u jednoj kui gdje je ubijena djevojka od nepune 21 godine, njena majka, susjeda Hrvatica, i njena majka je Hrvatica, a otac je Srbin, on je bio sav isprebijan, izboden, i mislili su da je i on mrtav, ali se izvukao. I sad se ja pitam koji je to sud koji oslobodio jednog takvog zloinca koji je u dva masovna ubistva sudjelovao i dobio oprost od drave? Sa javnog svedoenja rtava na etvrtom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, 28 29. 10. 2008, Pritina/Prishtin, Kosovo
Inicijativa za REKOM

37

Inicijativa za REKOM

38

Inicijativa za REKOM